Peleti Vojvodina

S T U D I J A
POTENCIJALI I MOGUNOSTI BRIKETIRANJA I PELETIRANJA OTPADNE BIOMASE NA TERITORIJI POKRAJINE VOJVODINE
NOVI SAD, decembar 2007.
UNIVERZITET U NOVOM SADU
POLJOPRIVREDNI FAKULTET
NOVI SAD
PODACI O STUDIJI
Naziv studije:
POTENCIJALI I MOGUNOSTI BRIKETIRANJA I PELETIRANJA OTPADNE BIOMASE NA TERITORIJI POKRAJINE VOJVODINE 401-01355/2007 od 25.05.2007.
Ugovor broj: Rukovodilac studije:
Dr Miladin Brki, red. prof. Organizacija koordinator: Poljoprivredni fakultet, Novi Sad Organizacije uesnicie na izradi studije: 1. Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2. Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad Radni tim na izradi studije: 1. Dr Miladin Brki, red. prof, Poljoprivredni fakultet, Departman za poljoprivrednu tehniku, Novi Sad, 2. Dr Milo Tei, red.prof, dopisni lan VANU, Fakultet tehnikih nauka, Institut za mehanizaciju, Novi Sad, 3. Dr Timofej Furman, red. prof, Poljoprivredni fakultet, Deapartman za poljoprivrednu tehniku, Novi Sad, 4. Dr Milan Martinov, red. prof, Fakultet tehnikih nauka, Institut za mehanizaciju, Novi Sad, 5. Dr Jani Todor, vanr. prof, Poljoprivredni fakultet, Departman za poljoprivrednu tehniku, Novi Sad. Vreme izrade Studije: 1. jun do 31. decembar 2007.
SADRAJ
Strana 1. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
2. Clj i zadatak studije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 3. Raspoloivi potencijali otpadne biomase iz poljoprivrede, umarstva i industrije prerade drveta (drvni otpad-piljevina) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Raspoloivi potencijali otpadne biomase iz poljoprivrede 3.2. Raspoloivi potencijali otpadne biomase iz umarstva i industrije prerade drveta (drvni otpad piljevina) 4. Bioloke, hemijske, fizike i termike karakteristike biomase za briketiranje i peletiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 5. Savremene tehnologije na pilot postrojenjima za proizvodnju briketa i peleta od biomase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 6. Ocena rada instalisanih pilot postrojenja za briketiranje biomase koje je finansirao Komitet za energetiku Izvrnog vea Vojvodine osamdesetih godina . . . . . . . 67 7. Iskustva zemalja slinih potencijala (Danska, Holandija, Hrvatska) i tendencije u EU u vezi proizvodnje i korienja briketa i peleta u energetske svrhe . . . . . . 77 8. Pregled proizvoaa i proizvodnog programa opreme za briketiranje i peletiranje biomase u AP Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 13
9. Utvrivanje tehnikih karakteristika postojeih briketirnica i peletirnica u AP Vojvodini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 10. Kvalitet rada postojee opreme za peletiranje i briketiranje biomase . . . . . . 109 11. Vrste i kvalitet proizvedenih briketa i peleta od biomase . . . . . . . . . . . 129 12. Problemi koji se javljaju u praksi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 . . . . 149
13. Trokovi proizvodnje i cene briketa i peleta od biomase . . . . . . . .
14. Tehno-ekonomska opravdanost proizvodnje briketa i peleta od biomase u odnosu na konvencionalna goriva (Cost-benefit analiza) . . . . . . . . . . 155 15. Utvrivanje obima proizvodnje briketa i peleta od biomase u Vojvodini i mogunosti za zamenu klasinih vrsta energenata . . . . . . . . . . . . . . 167 16. Zatita ivotne sredine pri korienju briketa i peleta u energetske svrhe . . . . .173
17. Uslovi za stvaranje trita briketa i peleta od biomase u Vojvodini . . . . . . . 183 18. Mogunosti za dobijanje podsticajnih i kreditnih sredstava za osnivanje malih preduzea za briketiranje i peletiranje biomase (odreivanje prioriteta za sprovoenje mera) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 19. Predlog projekata koji mogu aplicirati u Evropskoj Uniji za sredstva iz fondova . 193 20. Zakljuci i preporuke za korienje peleta i briketa . . . . . . . . . . . . . 195 21. Prilozi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199
22. Literatura . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 227
P O G L A V LJ E 1
1. UVOD
Dr Miladin Brki, red. prof. Proces briketiranja primenjuje se odavno u rudnicima uglja. Na klipnoj presi presuje se praina i sitni otpaci od uglja. Re briquet na engleskom jeziku znai cigla ili opeka. Zbog toga briket moe da bude u obliku opeke (prizmatian) ili u obliku cilindrinog valjka. Dimenzije prizmatinog briketa mogu da budu 80 x 80 x 50 mm (Stankovi, L, 1964). Na ovakvim i slinim konstrukcijama presa jo pre ezdeset i tri godine (krajem Drugog svetskog rata) poelo se sa presovanjem suvih rezanaca eerne repe. Pre briketiranja materijal je morao nekoliko asova da se dri u vodi (da se navlai), da bi nabubrio. Procesom briketiranja stone hrane, smanjuje se njena zapremina i poveava specifina masa. Masa suve hrane (sa dozvoljenim sadrajem vlage) iznosi od 200 do 250 kg/m3, kod drugih vrsta hraniva iznosi i do 300 kg/m3, dok kod briketirane, odnosno presovane hrane, zapreminska masa ili gustina iznosi 650 do 750 kg/m3. Time se potreban prostor za smetaj hraniva smanjuje u odnosu 3:1 (tri puta). Dalja prednost briketiranja je u mogunosti uvreavanja briketa, pogodnijeg pakovanja, to olakava uskladitenje i transport. Sem toga, briketiranjem se smanjuju gubici hrane, koji nastaju pri uskladitenju i transportu. Prese za briketiranje (odnosno peletiranje, primetio Brki) suvih rezanaca eerne repe i druge stone hrane su drugaije konstrukcije. Princip rada jedne od tih presa prikazan je na sl. 1.1.
Sl. 1.1. Presa sa ravnom matricom (1-ravna matrica, 2-obrtni valjak, 3-no za otsecanje, 4-usitnjeni materijal, 5-pelete) Pomou obrtnog valjka (sl. 1.1, poz. 2) usitnjen materijal (poz. 4) se presuje sabijanjem u otvore matrice (poz. 1). Ispod matrice je postavljen no (poz. 3), koji odseca pelete, (poz. 5). Otvori na matrici mogu da budu manji ili vei, u zavisnosti od zahtevane veliine peleta. Za goveda su najpodesnije kockice, ije stranice iznose 18 x 20 mm. Ovakvi briketi (pelete) se pri ishrani stoke ne sitne. Na sl. 1.2 ematski je prikazan ceo stacionarni ureaj za peletiranje stone hrane. Elevator (sl. 1.2, poz. 1) podie suvu hranu do pua-pretovaraa (poz. 2). Tu se hrana moe uvreavati do momenta peletiranja ili se moe ubaciti u eliju silosa (poz. 3). Ispod elije se nalazi
STUDIJA POTENCIJALI I MOGUNOSTI BRIKETIRANJA I PELETIRANJA OTPADNE BIOMASE NA TERITORIJI POKRAJINE VOJVODINE
spiralni (puni) mea (poz. 4) sa parnim ili vodenim prikljukom (kondicioner). Presovani materijal iz prese (poz. 5) pada na kosu ravan (poz. 6) na kojoj se nalazi rotaciono sito, kroz koje prolaze estice usitnjenog materijala (koje su otpale od briketa-peleta). Poto se materijal pri peletiranju zagreje, mora se ohladiti na temperaturu okoline, tj. na oko 20oC. Hlaenje ispresovanog materijala se obavlja u komori (poz. 7) pomou struje vazduha, koju potiskuje ventilator (poz. 8). Lake estice materijala koje ponese vazduna struja odvajaju se od vazduha u ciklonu (poz. 9) i ponovo se vraaju u presu. Ohlaen materijal pada do ureaja za uvreavanje, gde je smetena i automatska vaga (poz. 10) za merenje mase, koja se ubacuje u vree.
Sl. 1.2. Stacionarni ureaj za briketiranje (peletiranje) stone hrane (1-elevator, 2-puni transporter, 3-elija silosa (bin), 4-puni mea, 5-presa, 6-kosa ravan sa sitom, 7-hladnjak sa rotacionim sitom, 8-ventilator, 9-ciklon, 10-ureaj za uvreavanje s vagom) Vree su od hartije i potpuno tite brikete (pelete) od spoljanje vlage, tetnih uticaja i zaraza. Pre upotrebe vree se sterilizuju. Briketi (pelete) mogu se transportovti i u rinfuzi. Uinak prese iznosi od 5 do 6 t/h suvih rezanaca repe. Pogonska snaga elektromotora je 60 do 66 kW. Da bi se postojanost briketa (peleta) ouvala, materijal treba da ima sadraj vlage do 15%. Pri presovanju drugih vrsta hrane, kao vezivno sredstvo dodaje se melasa. Sem briketiranja repinih rezanaca prelo se i na peletiranje sena, slame i lucerkinog brana. Pored stacionarnih ureaja konstruisani su i pokretni ureaji, koji peletiraju seno direktno iz otkosa na njivi. Takav jedan ureaj konstruisan je od strane amerike firme Landel. Podizanje mase iz otkosa obavljalo se pomou posebno izvedenog rotora, iji broj obrtaja je iznosio 1.000 o/min. Pri tom podizanju seno se intenzivno sitnilo. Iz rotora usitnjeno seno se prebacivalo u komoru, gde se ovlaivalo i mealo s melasom, ili slinim komponentama, koje u sebi sadre hranljive materije. Kvaenje i meanje sena s melasom bilo je potrebno zbog toga da se smanji trenje pri peletiranju sena, kao i da se stvori dovoljno kompaktna masa peleta. Iz komore masa se transportovala dvostrukim punim transporterom u presu. Presa je ematski prikazana na sl. 1.3. Masa se ubacuje u unutranjost prstenaste matrice, gde je zahvataju rotirajui kolutovi (sl. 1.3, poz. 1) i ubacuju je u okrugle ili etvrtaste otvore na matrici (poz. 4). Pri izlasku iz
STUDIJA
matrice specijalni pljosnati noevi odreu masu na zahtevanu duinu peleta. Na produenom delu matrice nalazi se deflektor (poz. 5), koji vri odvajanje pojedinih peleta, menjajui im pravac kretanja. Formirani peleti padaju na transporter (poz. 8), koji ih ubacuju u prikolicu. Ovakva presa neprekidnog dejstva je veoma dobra za rad ureaja u pokretu, na polju, poto se peletiranje izvodi samo rotacionim kretanjem. Zbog toga izbegnute su zamajne mase, kao to je sluaj kod krivajnog odnosno klipnog mehanizma. Zbijenost peleta se moe regulisati pomou sistema hidraulinog regulatora (poz. 2), koji se postavlja izmeu otvora na matrici. Peleti imaju najee kruni ili kvadratni presek. Uinak opisanog ureaja iznosi 5 do 6 t/h. Za pokretanje ovih ureaja potreban je motor SUS snage 92 kW. Za vuu ureaja, ija je masa 1.500 kg, potreban je traktor od 48 kW.
Sl. 1.3. ematski prikaz prese Lendel sa prstenastom matricom Slian ureaj bio je u primeni osamdesetih godina prolog veka na VU Karaorevo pored Bake Palanke. Snaga motora SUS za pogon samohodne briketirke iznosila je 120 kW. Pre presovanja sena bilo je potrebno da se seno poprska specijalnim hemijskim sredstvom, kako bi se to pre osuilo. Podizanje mase sena iz otkosa obavljalo se sa pick up ureajom. Ovaj ureaj je doturao masu u komoru gde se seno usitnjavalo. Usitnjeno seno se ubacivalo u presu sa kvadratnim otvorima na matrici (sl. 1.4). Dimenzije briketa iznosile su 30 x 30 x 60 mm. Ovaj oblik briketa nazivaju se kobsovi.
Sl. 1.4. Prikaz prstenaste matrice sa kvadratnim otvorima Na zbijenost i vrstou briketa(peleta), proizvedenih od sena ili slame, utie, sem pritiska prese, jo i sadraj vlage u materijalu i usitnjenost materijala. Ako je sadraj vlage u
materijalu vei od 15% ili je manji od 10%, zbijenost briketa se smanjuje, pri istom pritisku i istom poprenom preseku briketa. Sa poveavanjem sadraja vlage u materijalu potrebna je vea sila presovanja da bi se meusobno zbliile i povezale estice materijala. Ovo je poznato poto se zna da je voda nestiljiva, odnosno za istiskivanje suvine vode iz materijala potrebno je obezbediti dodatnu silu ili energiju. Kod manjeg sadraja vlage u materijalu, materijal je dovoljno elastian i teko ga je sabijati, i pri prestanku pritiska sabijeni materijal se iri i puca. Usitnjeni materijal poveava sabijenost briketa(peleta). Najvea sabijenost se postie pri peletiranju lucerkinog brana. Gustina briketa(peleta) moe da iznosi 720 do 750 kg/m3. Prema amerikim ispitivanjima gustina briketa(peleta) iznosi 400 do 450 kg/m3, pri sadraju vlanosti sena do 25% i slame do 20%. Briketi proizvedeni od materijala duine 50 do 70 mm mogu da imaju dovoljnu sabijenost, ali im je vrstoa mala. U takvim sluajevima je potrebno poveati pritisak prese iznad 450 bara ili upotrebiti melasu, kao vezivno sredstvo. Upotrebom melase mora se poveati pritisak prese i do 1.000 bara, poto melasa znaajno poveava trenje materijala (zbog lepljivosti). Iz ovoga se vidi da po nekada materijal nije potrebno mnogo usitnjavati, jer se troi mnogo energije za usitnjavanje. Veliina pritiska prese se odreuje na osnovu fizikih svojstava materijala. Poveanom pritisku odgovara vea zbijenost materijala (gustina) i obrnuto. Ispitivanjima je dokazano da optimalan pritisak za briketiranje(peletiranje) sena iznosi od 350 do 450 bara. Dalje poveanje pritiska neznatno poveava zbijenost materijala za konstantnu duinu materijala. Vreme trajanja pritiska prema Dobiju (cit. Stankovi, L, 1964) treba da bude 5 do 10 sekundi, kako bi zbijenost materijala praktino bila konstantna. Proces peletiranja razvio se pre trideset i pet godina u oblasti pogodnog spremanja krmnog hraniva i koncentrata. Re pellet na engleskom znai loptica, kuglica ili valjak. Dakle, proces peletiranja oznaava sabijanje ili presovanje usitnjenog kabastog biljnog materijala u pogodan oblik, koji ima znaajno manju zapreminu u odnosu na poetni materijal (sirovinu). Do danas se najvie peletiralo brano od lucerke posle procesa dehidracije, kao i krmne smee (koncentrati). Peletiranje krmnih smea daje niz prednosti nad branastim (Gaji, V, 1975): smanjenje volumena, laka manipulacija, nema dekonponovanja, smanjenje rastura, lake skladitenje, itd. Prenik pelete je razliit i iznosi od 2 do 20 mm, ponekad i vie, u zavisnosti za koje ivotinje se sprema. Tako za pilie prenik peleta je do 3 mm, za ivinu i ribe do 5 mm, za prasad do 8 mm, svinje 8 mm, dok za preivare prenik pelete moe da iznosi 10 mm i vie. Procesu peletiranja prethodi termika priprema branaste hrane vodenom parom u specijalnom kondicioneru. Dejstvom pare na skrob ovaj postaje lepljiv i pomae u procesu formiranja peleta. Tu ulogu ima i melasa, kao i neke druge materije, koje se kao tena komponenta dodaju u kondicioner. Celuloza oteava proces peletiranja i zbog toga su potrebne velike snage motora na presama za kabastu hranu za preivare, kao i za peletiranje brana od lucerke. Na sl. 1.5 prikazana je ema procesa peletiranja stone hrane. Proces briketiranja ima isti cilj kao i proces peletiranja, ali briketi nisu samo okruglog preseka kao peleti, nego pravougaonog ili valjkastog i veih su dimenzija. Peletiranje. Radi smanjenja gubitaka karotina i drugih labilnih sastojaka, utede ambalae, skladinog prostora, trokova transporta i dr. primenjuje se peletiranje, pomou specijalnih presa peletirki. Pelete su u obliku valjka, dimenzija: prenik 4,7 do 19 mm, duine cca 2 x d (prenik), Vlahovi, M, 1975. Vezivno sredstvo za lucerku pri peletiranju nije potrebno, izuzev kod poveanog sadraja vlage u materijalu. Za peletiranje drugih sirovina postoji niz vezivnih sredstava, meu njima je najvanija melasa, sredstva na bazi lignosulfonata, itd. U zavisnosti od vezivnog sredstva, dodata koliina varira od 0,5 do 5%.
STUDIJA
Postupak kod izrade peleta. Brano se iz mlina transportuje u ciklon(sl. 1.5, poz. 6) i preko regulacionog dozatora isputa u presu(poz. 2), gde se prethodno vri meanje sa antioksidantima, parom ili vodom. Tako pripremljena masa dolazi u puni potiskiva, a zatim pod rotacioni valjak, koji masu potiskuje kroz matricu (kalup-poz. 2). Matrica ima na svom obodu (prstenu) otvore u kojima se formiraju pelete debljine otvora matrice. Iz prese, preko elevatora, pelete odlaze u hladnjak gde se hlade(poz. 3). Iz hladnjaka pelete odlaze u sito(poz. 5), gde se vri prosejavnje. Cele pelete se transportuju na automatsku vagu i uvreavanje automatsko ili runo. Oteene pelete iz sita se ponovo vraaju u proces.
Sl. 1.5. ema procesa peletiranja branaste stone hrane (1 - puni kondicioner, 2 presa, 3 - hladnjak, 4 drobilica, 5 rotaciono sito, 6 ciklon, 7 ventilator) Briketiranje. Briketiranje ima isti zadatak kao peletiranje. Lucerka se ne melje, ve se uz poveani sadraj vlage ili dodate melase, briketira u brikete prenika 20 22 mm i duine 50 70 mm. Skladitenje. Pakovanje peleta od lucerkinog brana obavlja se obino u troslojne papirne vree dimenzija 60 x 120 cm. U jednu takvu vreu stane 45 50 kg peleta. Transport vrea moe da se obavlja putem paleta, trakastih transportera, prikolica i kamiona.
Literatura
[1] [2] [3]
Gaji, V: Industrijska proizvodnja krmnih smea, Edicija: Stona hrana, Izdava: NIP Mala poljoprivredna biblioteka, Beograd, 1975, s. 45 102, Stankovi, L: Maine i ureaji u stoarstvu, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 1964, s. 363, Vlahovi, M: Peletiranje, briketiranje i skladitenje, Edicija: Stona hrana, Izdava: NIP Mala poljoprivredna biblioteka, Beograd, 1975, s. 31 32.
9
P O G L A V LJ E 2
2. CILJ I ZADATAK STUDIJE

Dr Miladin Brki, red. prof, Poznato je da briketiranje biomase u energetske svrhe u Vojvodine je poelo sredinom osamdesetih godina prolog veka. U to vreme bilo je izgraeno osam pogona za briketiranje. Poetkom devedesetih godina sa briketiranjem poljoprivredne biomase se stalo iz vie razloga. Briketirala se samo piljevina. Poslednjih godina obnovljen je postupak briketiranja poljoprivredne biomase u energetske svrhe . Uglavnom se eksperimentisalo sa briketiranjem biomase. 2007. godine zapoeto je peletiranje biomase. U poslednje dve godine izgraeno je nekoliko briketirnica i peletirnica biomase. Cilj ove Studije je da prikupi potrebne podatke i iskustva iz briketiranja i peletiranja biomase, da utvrdi stanje u kojem se trenutno nalazi Vojvodina u odnosu na Evropu i da definie pravac, tj. konkretno smer u kom treba dalje razvijati tehnologije i tehniku briketiranja i peletiranja biomase. Zadaci studije su definisani Ugovorom br. 401-01355 od 25.maja 2007 god. koji je potpisan izmeu Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. U Ugovoru je definisano 18 radnih zadataka. Svi zadaci su navedeni u sadraju ove Studije. Prvi zadatak je obeleen rednim brojem 3. Raspoloivi potencijali otpadne biomase iz poljoprivrede, umarstva i industrije prerade drveta (drvni otpad-piljevina) i tako dalje do broja 20. Zakljuci i preporuke za korienje peleta i briketa.
11
P O G L A V LJ E 3
3. RASPOLOIVI POTENCIJALI OTPADNE BIOMASE IZ POLJOPRIVREDE, UMARSTVA I INDUSTRIJE PRERADE DRVETA

Dr Miladin Brki, red. prof, dr Todor Jani, vanr. prof.
3.1. RASPOLOIVI POTENCIJALI OTPADNE BIOMASE IZ POLJOPRIVREDE 3.1.1. Uvod

Kada se govori o biomasi u poljoprivredi onda se, pre svega, misli na biljne ostatke iz biljne, voarske i vinogradarske proizvodnje. Procenjeno je da se svake godine u Srbiji proizvede ukupna koliina od 12,5 miliona tona biomase, od toga u Vojvodini 9 miliona tona (72%). U tab. 3.1 dat je pregled potencijalne koliine biomase u Srbiji (Brki, M. i Jani, T, 1998). Postoje velike mogunosti za korienje biomase u poljoprivredi: za proizvodnju humusa (zaoravanjem), stajnjaka (prostiranjem), stone hrane (bez tretiranja, sa tretiranjem hemijskim sredstvima, meanjem sa proteinskim hranivima i dr.), toplotne energije (loenjem), graevinskog materijala (razne presovane ploe i kocke), delova nametaja (ploe iverice), alkohola (vrenjem), biogasa (anaerobnim vrenjem), za proizvodnju papira i ambalae, sredstava za ienje metalnih povrina (poliranjem), pudera i drugih kozmetikih sredstava, ukrasnih predmeta (tapiserija, slamnatih eira, i dr.) i za druge svrhe.
3.1.2. Diskusija
Izmeu ratara, stoara, tehnologa, mainaca, ekonomista i ostalih potencijalnih korisnika biomase postoje oprena miljenja u koje svrhe bi se mogla najkorisnije upotrebiti biomasa. Ratari smatraju da najvei deo biomase treba zaorati i na taj nain poveati plodnost zemljita, stoari smatraju da treba biomasu koristiti za prostirku i proizvodnju stone hrane, i sa stajnjakom poveati plodnost zemljita, tehnolozi smatraju da od biomase treba proizvoditi alkohol, termiari smatraju da biomasu treba koristiti za proizvodnju toplotne energije, itd. Kako pomiriti sve ove struke. Poznato je da biomase ima u ogromnim koliinama, da se obnavlja svake godine i da se neracionalno koristi. Najee se spaljuju velike koliine biomase na njivi, to je zakonom zabranjeno. To znai da za sve privredne delatnosti postoje dovoljne koliine biomase. Mogao bi se napraviti kompromis da se 1/4 biomase zaorava ili kroz prostirku vraa njivi, od 1/4 proizvodi stona hrana, 1/4 koristi za grejanje objekata i 1/4 za ostale svrhe (u industriji alkohola, nametaja, graevinskog materijala, papira, ambalae, kozmetikih sredstava i dr.).
13
Tabela 3.1: Potencijalne koliine biomase u Srbiji Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. * ** Kultura Povrina (103 ha) 850 165 16 5 1.300 25 200 80 60 1,5 3 275 75 3055,5 Prinos proizvoda (t/ha) 3,5 2,5 1,6 2,0 5,5 2,3 2.0 2,0 2,5 1,6 1,0 1,05 0,95 Odnos mase Ukupno biomase (103 t) 2.975 412,5 25,6 12 7.150 86,25 1.430 800 120 320 300 7,92 1,05 289,44 71,55 110,0 12.571,31
Penica Jeam Ovas Ra Kukuruz Semenski kukuruz Oklasak* Suncokret Ljuske suncokreta Soja Uljana repica Hmelj Duvan Vonjaci Vinogradi Stajnjak** UKUPNO:
1:1 1:1 1:1 1:1,2 1:1 1:1,5 1:0,2 1:2 1:0,3 1:2 1:2 1:3,3 1:0,35 -
Masa oklaska je uraunata u masu kukuruzovine Masa tenog stajnjaka nije uraunata u ukupnu koliinu biomase
Slama od itarica i uljarica moe da se upotrebi za proizvodnju papira i ambalae, za prostirku i sagorevanje. Oklasak od kukuruza moe da se koristi za proizvodnju stone hrane, za sagorevanje, za sredstva za ienje metalnih povrina i za kozmetika sredstva. Ljuske suncokreta mogu da se koriste za proizvodnju stone hrane (sama, pogae) i za sagorevanje (proizvodnju toplotne energije). Glave i stabjike suncokreta, ukoliko bi se u pogodnom obliku ispresovale (u bale ili brikete), mogle bi da se koriste za sagorevanje. Stabljike od hmelja i duvana mogu da se iskoriste za proizvodnju toplotne energije ili da se zaoru. Orezane grane voaka i vinove loze najpogodnije se mogu upotrebiti za loenje. Najvei deo biomase ini kukuruzovina. Ona se moe koristiti kao stona hrana, zaoravati u cilju poveanja plodnosti zemljita, sagorevati i koristiti u industriji nametaja. Kukuruzovina kao stona hrana moe da se upotrebi u vie oblika: suva kukuruzovina, skladitena u snopovima na njivi ili na ekonomskom dvoritu; balirana kukuruzovina, skladitena u kamare; kukuruzovina u rinfuzi, skladitena u upe; silirana svea kukuruzovina; dehidrirana ili suena kukuruzovina u dehidratorskim postrojenjima i ventilatorskim suarama, sa ili bez hranljivih dodataka. Da bi se kukuruzovina intenzivnije koristila za stonu hranu, potrebno je da se oplemeni. Naime, poznato je da se elije celuloze i hemiceluloze kod stabla kukuruzovine nalaze u ligninskom kompleksu. Zbog lignifikacije (inkrustiranja) ovih elija, stablo kukuruzovine nije pogodno za samolepljenje. Zbog toga je potrebno obaviti hemijski tretman kukuruzovine sa NaOH ili NH4 radi delignifikacije elija celuloze i hemiceluloze. 14
Energetska vrednost kukuruzovine kao biogoriva je visoka. Vea je od lignita i iznosi oko 16.600 kJ/kg. Zbog toga, kukuruzovina moe da se koristi za dobijanje toplotne energije potpunim ili nepotpunim sagorevanjem (gasifikacijom). Gasifikacijom kukuruzovine postie se visok stepen korisnosti postrojenja. Proizvedeni biogas moe direktno da se koristi u toplotne svrhe. Preien i ohlaen gas moe da se koristi za pogon motora sa unutranjim sagorevanjem. Kukuruzovina je sa: oklaskom, komuinom (ogrizinom) i metlicom dugo vremena bila jedino gorivo za zagrevanje seoskih domainstava. Drvo je korieno samo za potpalu, a ugalj za odravanje vatre. Promenom konstrukcije klasine pei, u kojoj bi se vrilo potpuno sagorevanje kukuruzovine sa povienim stepenom iskorienja toplotne energije, mogao bi da se rei problem grejanja velikog broja domainstava, kako u selu tako i u prigradskim naseljima. Nisu neostvariva ni savremena reenja kotlova, koja bi na automatizovan nain sagorevala kukuruzovinu. Pored navedenog, postoje velike mogunosti za korienje kukuruzovine za suenje poljoprivrednih proizvoda. Za ovu namenu potrebno je da se sauva, esto vlana, balirana kukuruzovina, sve do njene upotrebe. Pojedini sastavni delovi kukuruzovine mogu da poslue kao sirovina za dobijanje razliitih industrijskih proizvoda. Na primer, preradom kukuruzovine mogu da se dobiju sledei proizvodi: graevinski materijal (ploe vlaknatice, omakal ploe, stramit ploe, ploe za tavanice, presovane kocke i dr.), nametaj, ambalaa, papir, alkohol itd. Ako se kukuruzovina ostavlja u polju, sitni i zaorava, kao organsko ubrivo poboljava strukturu zemljita, vodno-vazduni reim, toplotne osobine i odrava plodnost zemljita. Korienje ovog postupka za poveanje plodnosti zemljita bilo je dovedeno u pitanje, jer je potrebno dodatno ubrenje zemljita sa azotom, koji omoguava mikrobioloku razgradnju celuloze iz biomase. Koja e od navedenih mogunosti upotrebe kukuruzovine da se koristi u praksi zavisi od ekonomskog bilansa. Zbog toga treba sve injenice uzeti u obzir pri projektovanju proizvodnog sistema u praksi. U tab. 3.2 dati su podaci o energetskom potencijalu biomase u Srbiji, na Vojvodinu otpada 72%. Za obraun uzeto je da se od ukupne proizvedene koliine biomase moe za proizvodnju toplotne energije upotrebiti 1/4 biomase. Donje toplotne moi za pojedine vrste biomase uzete su iz literaturnih podataka. Na osnovu ovih podataka izraunata je ekvivalentna koliina ulja za loenje koja se moe utedeti korienjem biomase u toplotne svrhe. Iz tabele se moe videti da od ukupne koliine biomase namenjene za toplotne svrhe 3.880,57 x 103 tona moe da se utedi ekvivalentna koliina od 1.317,51 x 103 tona lakog ulja za loenje. Indentina masa dizel goriva koristi se u celokupnoj poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji.
3.1.3. Konstatacije
Na osnovu navedenih podataka moe sledee da se zakljui: Ukupni potencijal biomase u Srbiji iznosi 12,5 miliona tona godinje, a u Vojvodini 9 miliona tona ili 72%. Od ove koliine 1/4 biomase moe da se koristi za zaoravanje ili kao prostirka za proizvodnju stajnjaka u cilju poveanja plodnosti zemljita, 1/4 moe da se koristi za proizvodnju stone hrane, 1/4 za proizvodnju toplotne energije i 1/4 za ostale svrhe. Od ukupne koliine biomase namenjene u toplotne svrhe 2.794 x 103 tona moe da se utedi ekvivalentna koliina od 948,6 x 103 tona ekstra lakog ulja za loenje. Identina koliina dizel goriva troi se u celokupnoj poljoprivrednoj proizvodnji u Vojvodini. Potrebe za toplotnom energijom u poljoprivredi su znaajne. Toplota je potrebna za: zagrevanje objekata (plastenika, staklenika, farmi i radionica), suenje poljoprivrednih proizvoda i za tehnoloke procese finalizacije poljoprivrednih proizvoda.
15
Tabela 3.2: Energetski potencijali biomase u Srbiji Red. br. Biomasa za sagorevanje (25% od ukupne) (103 t) 743,75 Penina slama 103,13 Jemena slama 6,4 Ovsena slama 3,0 Raena slama 1.787,5 Kukuruzovina 21,56 Kukuruzovina semenskog kukuruza Oklasak 357 Stabljika suncokreta 200 Ljuske suncokreta 30 Slama od soje 80 Slama od uljane repice 75 Stabljika hmelja 1,98 Stabljika duvana 0,26 Ostaci rezidbe u 289,44 vonjacima Ostaci rezidbe u 71,55 vinogradima 110,0 Stajnjak UKUPNO: 3.880,57 Biomasa Donja toplotna mo (MJ/kg) 14 14,2 14,5 14 13,5 13,85 14,7 14,5 17,55 15,7 17,4 14 13,85 14,15 14 23,00 14,26 Ekvivalentna vrednost lakog ulja za loenje (103 t) 247,92 34,87 2,21 1,00 574,55 7,11 124,95 69,05 12,54 29,90 31,07 0,66 0,09 97,5 23,85 60,24 1.317,51
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.
Korienjem biomase iz poljoprivrede za poljoprivredu poveava se stepen energetske autonomnosti poljoprivrede. Poljoprivreda je, inae, proizvodnja kod koje su ulaganja energije manja od dobijene (proizvedene) energije. Postoje kompetentni kadrovski potencijali i proizvodno iskustvo za gradnju postrojenja za sagorevanje biomase. Takoe, postoji dragoceno viegodinje iskustvo u eksploataciji znaajnog broja postrojenja za sagorevanje biomase u cilju proizvodnje toplotne energije.
Literatura
[1]
[2]
[3]
Brki, M, Alimpi, M, uki, : Neke mogunosti korienja nekonvencionalnih izvora energije u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Zbornik radova sa VI savetovanja strunjaka poljoprivredne tehnike Vojvodine, Vojvoansko drutvo za poljoprivrednu tehniku, Dubrovnik, 1979, s. 573-584, Brki, M: Korienje nekih nekonvencionalnih izvora energije u protekloj deceniji u Vojvodini, asopis: Savremena poljoprivredna tehnika, VDPT, Novi Sad, 12(1986)3, s. 81-85, Brki, M: Odreivanje zakonitosti promene otpora estica pri strujanju vazduha kroz sloj kukuruzovine u zavisnosti od naina pripreme materijala za skladitenje, Doktorska disertacija, Fakultet poljoprivrednih znanosti, Sveuilite u Zagrebu, Zagreb, 1986, s. 160,
16
[4]
[5]
[6]
Brki, M, Jani, T: Prikupljanje, skladitenje i briketiranje biomase u poljoprivredi, Zbornik radova sa I savetovanja: Znaaj i perspektive briketiranja biomase, Ekoloki pokret Vojvodine, umarski fakultet Beograd, Savezno ministarstvo za nauku, razvoj i ivotnu sredinu, Vrnajka Banja, 1996, s. 15 24, Brki, M, Jani, T: Mogunosti korienja biomase u poljoprivredi, Zbornik radova sa II savetovanja: Briketiranje i peletiranje biomase u poljoprivredi i umarstvu, Regionalna privredna komora iz Sombora i Dacom iz Apatina, Sombor, 1998, s. 5 9, Nini, N, Oka, S: Sagorevanje biomase u energetske svrhe, Jugoslovensko drutvo termiara, Nauna knjiga, Beograd, 1992, s. 103.
3.2. RASPOLOIVI POTENCIJALI OTPADNE BIOMASE IZ UMARSTVA I INDUSTRIJE PRERADE DRVETA (DRVNI OTPAD-PILJEVINA)
U ovom delu studije prikazae se stanje uma u Vojvodini. Sadanja povrina uma, umskog zemljita i zatitnog zelenila u Vojvodini iznosi 179.151 ha. Od te povrine pod umama se nalazi 137.094 ha, a pod zatitnim zelenilom 9.156 ha. Tako zastupljenost uma, umskih zemljita i zatitnog zelenila iznosi 8,33% u odnosu na ukupnu povrinu, a stvarna umovitost 6,79% (Danon, G, et al, 2003). ume u Srbiji zauzimaju 27%, a u Sloveniji 60% ukupne teritorije. Dakle, umske povrine u Vojvodini bi se mogle i morale udvostruiti. Projekti za poumljavanje su uraeni, ali nedostaju sredstva za finansiranje ovog obimnog posla. Sopstevenim novcem Vojvodinaume godinje zasade 2.000 ha uma i to ih kota 500 do 600 miliona dinara, to je za ovo preduzee veliki novac, a radi se o vrlo skromnim povrinama za Pokrajinu. Vojvodina ume danas gazduju sa 130.000 ha uma, a 40.000 ha se nalazi u vlasnitvu Nacionalnog parka Fruka gora, drugih preduzea i privatnih vlasnika. Danas su umski zasadi u Vojvodini gotovo iskljuivo prostorno svedeni i ogranieni na uske lokalitete du renih tokova, zatim na pribrene i brdske predele Fruke gore i Vrakog brega i na prostore Deliblatskog peska i Subotiko-horgoke peare. Na ovim prostorima se nalazi oko 90% povrina uma i zatitnih zasada, a samo oko 10% povrina rasuto je po poljima Vojvodine. Ako se ovim malim povrinama uma koje su rasute po vojvodjanskim poljima doda oko 11.600 km zelenih drvoreda, onda stvarna obraslost vojvodjanskih polja iznosi samo oko 1,5% od ukupne poljoprivredne povrine. Vojvodina je izrazito ravniarsko i poljoprivredno podruje. Polazei od toga i uvaavajui sve druge karakteristike i specifinosti, razmatranje pitanja optimalne umovitosti mora poi od toga, da ona treba da obezbedi najpotpunije i raznovrsno zadovoljenje potreba privrede u drvetu i optu zatitu teritorije, odnosno zatitu i unapredjivanje ivotne sredine. Odredjivanje optimalne umovitosti Vojvodine, koja e biti u funkciji zadovoljavanja potreba drutva u drvetu i svih drugih infrastrukturnih potreba, mogue je bez obzira na njen ravniarski karakter. Ta neloginost moe se objasniti injenicom da je uzgoj mekih liara (topola i vrba) najdinaminiji razvojni deo umarstva, a da je njihovo drvo, zahvaljujui tehnologiji prerade, dobilo svestranu, samostalnu upotrebu i da vie nije supstitut za drvo drugih vrsta drvea, pa se sve vie trai na tritu. Da se ne polazi od takvog saznanja ne bi se moglo govoriti o optimalnoj umovitosti Vojvodine, nego samo o zatitnoj umovitosti vojvodjanske ravnice sa poljoprivrednom namenom. Tako se optimalna umovitost u specifinim uslovima Vojvodine odreuje na 14,32%. Kod ovako odreene umovitosti postojea povrina uma i zatitnog zelenila po glavi stanovnika u Vojvodini iznosila bi 0,16 ha. Ovako odredjena optimalna umovitost Vojvodine bila bi vea za 5,99% od sadanje umovitosti, koja iznosi 8,33% (0.09 ha/stanovniku).
17
Polazei od injenice da su topole i vrbe brzorastue vrste drvea, koje se gaje vetakim putem osnivanjem razliitih oblika zasada, uslovljenih namenom proizvodnje odredjene koliine i vrste sortimenata, kao i injenica da na podruju Vojvodine i drugih ravniarskih krajeva u Srbiji postoji dovoljno prostora u kojima vladaju optimalni uslovi za gajenje topola i vrba, a to sve skupa sa steenim dosadanjim iskustvima i rezultatima sopstvenog naunoistraivakog rada u ovoj oblasti, predstavlja realni potencijal da se u postojeim zasadima obezbede dovoljne koliine drveta za rad postojeih preradnih kapaciteta, a osnivanjem novih namenskih zasada za proizvodnju celuloznog drveta i drveta za energetske potrebe na novim povrinama obezbede i dodatne koliine ove sirovine za postepeni razvoj. U tabeli 3.3, prikazan je obim sea u dravnim umama Vojvodine za deset godina, ne raunajui ume Nacionalnih parkova. Uee uma Nacionalnih parkova u ukupnom umskom fondu Vojvodine je oko 10%, a saglasno tome je i njihovo uee po potencijalu, obimu sea, strukturi i dr. Tabela 3.3: Pregled ukupne proizvodnje drvnih sortimenata u periodu 1992 2001 god. u dravnim umama Vojvodine (bez uma Nacionalih parkova) (u 000 m3) Vrsta proizvodnje Neto drvni sortiment Tehniki oblo drvo Prostorno drvo 1992 1993
286,3 141,4 144,9 210,0 95,0 115,0
1994 1995
231,2 109,8 121,4 363,9 214,6 149,3
1996 1997
362,7 210,0 152,7 380,9 251,0 129,9
1998 1999
422,7 268,8 153,9 370,8 228,9 141,9
2000 2001
521,7 304,3 217,4 396,6 243,6 153,0
Izvor: dokumentacija JP Srbijaume, Beograd Na osnovu iskazanih podataka moe se zakljuiti da je izvreni obim sea u umama Vojvodine u periodu 1985-1989. god. bio za oko 17% manji od mogueg. U godinama koje su sledile (1992 - 2001), dolo je do znaajnog prosenog pada proizvodnje, naroito u dravnim umama. Taj pad proizvodnje je iznosio oko 48% u odnosu na prosenu proizvodnju u reenom petogodinjem periodu. Kako se moe videti iz navedenih prikaza o izvrenom obimu sea u navedenom desetogodinjem periodu, izvreni obim sea u dravnim umama je znatno ispod mogueg, a koji je ustanovljen osnovama za gazdovanje umama. Obim sea se u dravnim umama bez nacionalnih parkova, bez znaajnijih kolebanja kretao oko proseka od 354.694 m3, to jasno ocrtava privredni ambijent u oblasti proizvodnje i potronje drveta. Ta konstatacija se u manjoj meri odnosi na privatne ume, s obzirom na veliku sposobnost privatnog sektora da se prilagodi trinim uslovima. Danas Vojvodinaume godinje poseku 500.000 m3 drveta, namenjenog uglavnom domaem tritu, i to je 97% od onoga to je odgovarajuim propisima dozvoljeno za seu. Poto je potranja drveta izuzetno velika, ovo preduzee ne moe da podmiri ni sve domae proizvoae, tako da nema prostora za izvoz drveta. Naime, izvozi se samo celuloza od kada je sremskomitrovaka fabrika Matroz prestala da radi. Prema raspoloivim podacima u Vojvodini i ravniarskim delovima Srbije pod razliitim oblicima zasada i prirodno nastalih sastojina topola i vrba nalazi se 53.971 ha. Procenjena drvna masa topola i vrba iznosi 8,3 miliona m3, to u odnosu na ukupnu drvnu masu uma iznosi 2,7%. Godinji prirast topola i vrba je oko 355.000 m3, a to je oko 11% od ukupnih sea u Srbiji. Korisnici koji gazduju topolama i vrbama su umarske i vodoprivredne organizacije (dravna preduzea) sa 80%, i poljoprivredne organizacije (drutveni sektor) sa 8%, privatni i 18
ostali sektor sa 12%. Struktura povrina i drvnih masa po vrstama, uzgojnom obliku i korisnicima prikazana je u tabeli 3.4. Navedeni podaci o povrinama se odnose na ume i zasade topola koji su evidentirani u statistici, a isti se Zakonom o umama vode kao ume. Medjutim, posebno u Vojvodini, topole su masovno sadjene kao drvoredi, manje grupe i pojedinana stabla uz puteve, manje reke, lokalne puteve, oko ekonomija i slino. Podataka o ovim (neto) povrinama, kao i drvnim masama u statistici nema, niti su u bilansima prikazani. Tabela 3.4: Povrine i drvne mase po vrstama i korisnicima Evroamerike topole Vrsta umarstvo Vodoprivr. Poljoprivr. Ostali Privatno Svega
P (ha) 30.025 1.537 3.835 477 1.570 37.444 V (000) (m3) 5.112 210 571 72 239 6.204 V (m /ha)
3
Domae topole i vrbe

P (ha) 7.981 2.810 388 772 4.576 16.527 V (000) (m3) 1.053 371 35 94 549 2.102 V (m /ha)
3
Svega
P (ha) 38.006 4.347 4.223 1.249 6.146 53.971 V (000) (m3) 6.165 606 606 166 788 8.306 V (m /ha)
3
172 137 149 151 113 166
132 132 90 121 120 127
162 142 142 133 128 154
Izvor: dokumentacija JP Srbijaume, Beograd Od ukupne povrine pod topolama i vrbama od 53.971 ha, zasadi evroamerikih topola zauzimaju 37.444 ha (70%), domae topole (crna i bela topola) 1.322 ha (2%), vrbe 15.205 ha (28%). Po nainu uzgoja plantani uzgoj topola se obavlja na 13.105 ha (25%), klasini zasadi topola zauzimaju 24.339 ha (45%), klasine kulture vrbe iznose 6.942 ha (13%) a prirodno nastale ume domaih topola zauzimaju 1.322 ha (2%) i prirodno nastale ume vrba 8.263 ha (15%). Od ukupne povrine 53.971 ha zasada i prirodnih uma topola starosti do 5 godina je 14%, od 6 do 10 godina 18%, od 11 do 15 godina 18%, od 16 do 20 godina 13%, od 21 do 25 godina 17%, od 26 do 30 godina 11% i preko 30 godina 9%.
3.2.1. Mogunosti za poveanje proizvodnje drveta

Prethodno date ocene stanja uma, kao izrazito nepovoljne, osnova su umarske razvojne strategije koja ima za ciljeve: - da popravi stanje postojeih uma i - da uvea povrinu umskog fonda. Ulaganjem u infrastrukturu u umarstvu, pre svega u otvaranje uma umskim komunikacijama, stvorile bi se mogunosti za korienje uma na celokupnom prostoru Vojvodine. Time bi se stvorile mogunosti da se iskoristi celokupni seivi etat, to danas nije mogue. Pored toga, poveanje obima sea uslovljeno je odgovarajuom tranjom, kao i odgovarajuim cenama umskih sortimenata. Sadanji privredni ambijent se moe oceniti kao nepovoljan za znaajnije poveanje proizvodnje u umarstvu Vojvodine. Procenjuje se da bi se raznim meliorativnim merama u narednom srednjeronom periodu, pored drugih dobitaka, postojei umski fond mogao dovesti u priblino optimalno stanje, to bi kao krajnji efekat imalo proizvodnju jo oko 7.000.000 m3 drveta u narednih deset godina. Uvaavajui navedene injenice koje uslovljavaju planiranje sea, tokom narednih 10 godina u prirodnim sastojinama i zasadima topola i vrba ovim planom za seu je predvidjeno
19
25.000 ha, to iznosi oko 93% od povrina uma topola i vrba starosti preko 15 godina. Planirani obim sea: Procenjena drvna masa na 25.000 ha iznosi 5.900.000 m3. Prirast drvne mase na 25.000 ha x 10 m3/ha x 5 godina 1.250.000 m3. Svega seiva bruto masa u narednih 10 godina 7.150.000 m3. U postojeem fondu topola i vrba nalazi se oko 15.000 ha zasada topola i vrba starosti do 10 godina. Oko polovine istih zasada je u gustinama koje zahtevaju prorede, a to obezbedjuje proizvodnju sledee drvne mase: 5.000 ha zasada topola x 85 m3/ha 425.000 m3. 2.000 ha zasada vrba x 60 m3/ha 120.000 m3. Svega: 7.000 ha za proredu zasada topola i vrba 545.000 m3. Na osnovu iznetih pokazatelja o planiranim istim seama i proredima u mlaim zasadima topola i vrba u narednom periodu od 10 godina, mogua proizvodnja drvnih masa iznosi: 7.795.000 m3 bruto drvne mase. Primenjeni metod ocene mogunosti proizvodnje drveta u postojeim umama i zasadima topola i vrba u narednih 10 godina uvaava sve relevantne faktore, koji su u funkciji unapredjenja postojeeg stanja topola i vrba, s tim to se sa seom mora ui u manje produktivne ume koje su uglavnom prestarele, u kojima dominira prostorno - celulozno drvo. Nakon realizacije godinjeg etata u umama topola i vrba ostaje 93.500 m3 drvnog materijala koji se trenutno ne koristi. Isti se nakon odredjenog prilagodjavanja (iveraja) moe koristiti kao energetsko gorivo za razliite namene. Iznete injenice koje ukazuju na efekte u realizaciji navedenog plana proizvodnje drveta topola i vrba do 2010. godine upuuju na zakljuak da je ovaj program od ireg drutvenog znaaja i da drava mora obezbediti razne stimulativne mere i normativno-zakonskim putem regulisati gazdovanje drutvenim dobrom, koje je (uma) u najveoj meri dravna svojina.
3.2.2. Potronja trupaca u preduzeima za preradu drveta

Regionalna zastupljenost preduzea drvne industrije je relativno dobra, odnosno poklapa se sa raspoloivom sirovinskom osnovom i potrebama stanovnitva Vojvodine. U pojedinim regionima, kao to je Srem, zahvaljujui ranijoj politici korienja sredstava iz Fonda za nerazvijene, drvna industrija se relativno dobro razvila. Raspoloivi tehniki kapaciteti u preradi drveta se koriste sa 49,3% u primarnoj i 38,2% u finalnoj preradi drveta, a radno vreme uposlenih sa oko 56 %. To je razlog to su, kao osnova za procenu snage drvne industrije u nekoj od oblasti, uzete godinje koliine preraenog drveta, a ne instalisani kapaciteti za preradu. Podaci o potronji trupaca dati su u tabeli 3.5. Utroene koliine su podeljene prema vrsti prozvoda i date su za svaku od vrsta drveta posebno. U pregled nisu ukljueni ostali meki i tvrdi liari, a pod pojmom etinari misli se pre svega na jelu i smru. Tabela 3.5: Potronja trupaca u preduzeima za preradu drveta (po nameni i vrsti drveta) u m3 Red. br. 1. 2. 3. 4. 20 Vrsta prerade Zbirno Pilanska Furnir ploe Hemijska Bukva 17.608 17.608 0 0 Hrast 13.135 13.135 0 0 etinari 0 0 0 0 Topola 289.776 123.785 165.991 0 Zbirno 320.519 154.528 165.991 0
Navedeni podaci se odnose na 2001. godinu. Uz ovu koliinu treba dodati trupce koje je otkupila trgovina i ija dalja sudbina nije poznata. Deo ovih trupaca je otiao za potrebe malih preduzea, u graevinarstvo i druge privredne grane.
3.2.3. Drvni ostaci u umarstvu i industriji prerade drveta

Drvni ostaci u umarstvu Iz bruto zapremine poseenog drveta izrauju se dve grupe sortimenata: tehniko oblo drvo i "prostorno" drvo. U toku njihove izrade javlja se ostatak koji ostaje u umi. Moe se raunati da se u proseku dobija 82% do 88 % tehnikog oblog i "prostornog" drveta, a da drvni ostatak ini 12% do 18 % od bruto drvne zapremine. Pored ovog ostatka, u umi na svakih 100 m3 krupnog drveta ostane i 15 m3 sitne granjevine i oko 25 30 m3 panjevine i korenja. Na osnovu reenog, stablo se sastoji od nekoliko kategorija drveta: tehniko (oblo) drvo 24%, prostorno drvo 34%, kora oblovine 4%, umski ostatak sa korom 9%, sitna granjevina sa korom 11% i panjevina sa ilama 18%. Prilikom pravljenja bilansa zanemareni su lie i etine, ije se uee kree u granicama od 1,5 4% od bruto zapremine poseenog drveta. Iz navedenih podataka se vidi da u ukupnoj zapremini stabla tehniko oblo i prostorno drvo uestvuju u proseku sa 58%, a da ostatak pri proizvodnji drvnih sortimenata u umi i neiskorieni deo grana i panja ine 42%. To znai da bi, ukoliko bi se iskoristio kompletan potencijal uma Vojvodine, na raspolaganju za korienje u razliite svrhe moglo biti jo oko 3 miliona kubnih metara drveta. Radi se o sirovoj umskoj biomasi razliitog oblika i veliine, dispergovanoj u pojedinim krajevima Vojvodine. Ova drvna zapremina bi se, obzirom na kvalitet i druge karakteristike, mogla iskoristiti kao izvor energije u izvornom ili transformisanom obliku, naravno ukoliko bi se stvorili odgovarajui uslovi. Na namenu i obim eventualnog korienja umskog ostatka utiu razliiti faktori tehniko-tehnoloke i ekonomske prirode. Koji bi se deo od ovog ostatka i u kojoj koliini mogao iskoristiti, zavisi pre svega od terenskih, sastojinskih i drugih uslova, gde se taj ostatak generie. U intenzivnim ravniarskim umskim zasadima tehniki je mogue iskoristiti gotovo 100% drveta iz kategorije drvnog ostatka. Stvarni obim iskorienja zavisi i od ekonomskih faktora. Ukoliko bi jedinina cena drvnog ostatka bila odgovarajua, tehniko-tehnoloki problemi oko sakupljanja i transporta preostalih delova stabla drveta posle see mogao bi se reiti na zadovoljavajui nain. Potencijalna koliina drvnih ostataka iz uma Vojvodine namee pitanje mogunosti i naina njegovog korienja. Primera radi, samo krupnog umskog ostatka pri izradi umskih sortimenata (iseci, gule, kratice, obradci, brada, stope grana i sl.), ostane u umi 2,8% od ukupno izraene neto drvne zapremine umskih sortimenata bukve. To znai, da se od ukupnog potencijalnog obima sea uma u Vojvodini, od oko 788.850 m3 umskih sortimenata, moe oekivati oko 22.088 m3 krupnog drvnog ostatka, koji se moe neposredno ili u transformisanom obliku dalje koristiti. Struktura potencijalnog umskog ostatka je sledea: lie i iglice 4,7%, panjevina i korenje 41,2%, sitna granjevina 24,6% i okrajci (i piljevina) 29,5%. Drvni ostatak u preradi drveta Industrija prerade drveta koristi drvo u oblom (trupci, oblice) i cepanom obliku. Prema moguoj nameni drvo za preradu deli se na: drvo za mehaniku preradu i drvo za hemijsku preradu drveta. Mehanika prerada drveta podrazumeva promenu oblika i dimenzija drveta uz upotrebu mehanikih sredstava (pila, noeva i sl.). Hemijska svojstva drveta pri tome ostaju
21
nepromenjena. Ulazni materijali za mehaniku preradu su trupci za piljenje, trupci za izradu furnira, oblice i cepanice. Proizvodi mehanike prerade drveta dele se na dve velike grupe: proizvodi primarne prerade i proizvodi finalne prerade drveta. U primarnoj preradi oblovina se prerauje u pravougaone - bazirane oblike. To su proizvodi koji predstavljaju osnovni materijal za izradu finalnih proizvoda (daske, planke, letve, grede, gredice, furnir, ploe na bazi drveta i sl.). Pod finalnom mehanikom preradom podrazumevamo preradu primarno obraenog drveta u predmete namenjene direktnoj upotrebi (nametaj, ambalaa, graevinska stolarija i sl.). Hemijska prerada drveta obuhvata postupke kojima se menjaju i hemijski sastav i svojstva drveta. Sirovinu za hemijsku preradu ine oblice, cepanice i deo otpadaka iz umarstva i prerade drveta. Proizvodi hemijske prerade drveta se mogu svrstati u etiri odvojene grupe: - proizvodi dobijeni termikim razlaganjem drveta kao to su: drveni ugalj, generatorski gas i sl, - proizvodi dobijeni dejstvom razliitih hemikalija: celuloza i sl, - proizvodi ekstrakcije drveta kao to su: terpentinska ulja, tavne materije i sl. i - drvnoplastine mase: lignoston, lignofol i sl. Upotrebljeni termin otpadak odnosi se na onaj deo drveta koji se ne moe koristiti u daljoj preradi za iste svrhe. Meutim, drvo ima toliko razliitih primena gde bi se ovaj ostatak mogao iskoristiti, tako da se termin otpadak moe samo uslovno koristiti. Otpadak - ostatak u preradi drveta delimo prema veliini na: a) Krupan Odrubci (pri kraenju trupaca), Okrajci (sa boka trupaca pri piljenju), Odseci (pri obradi dasaka po duini) i Porupci (pri obradi dasaka po irini). b) Sitan - Iverje (nastaje pri tesanju, piljenju ili glodanju), - uka: krupnija (nastaje pri runom struganju), sitnija (nastaje glodanjem, buenjem ili sl.), - Piljevina (nastaje pri struganju piljenju), - Praina i - Drveno brano. c) Koru Kora se pojavljuje kao nemereni otpadak. Ako se trupci prerauju zajedno sa korom ona poveava zapreminu krupnog i sitnog otpatka svuda gde se trupci prerauju. Ako su trupci pre primarne prerade oguljeni, onda je kora posebno na raspolaganju, to olakava njenu eventualnu primenu. Drvni otpaci se javljaju i u fabrikama hemijske prerade drveta. Oni mogu biti u vrstom, tenom i gasovitom stanju. Nastaju u postupku pripreme i u procesu prerade. U fazi pripreme drvo se guli i usitnjava, pa se otpadak pogodan za korienje, ako se uopte pojavljuje, javlja u vidu kore, iverja ili uki ujednaenih dimenzija. U samom procesu javljaju se lug i isparenja. 22
3.2.4. Bilansi u preradi drveta

Svaka mehanika ili hemijska prerada drveta usmerena je na proizvodnju odreenih sortimenata i proizvoda i ima svoj bilans proizvodnje, odnosno bilans korienja ulazne sirovine. Pilanska prerada Trupci dovezeni iz ume se obino pre piljenja odkoravaju. Glavni proizvod pilanske prerade je rezana graa. Uee, karakteristike i struktura otpatka u preradi zavisi od vrste drveta i zahteva kupaca, odnosno plana rezanja. Graa se pre isporuke, ukoliko za to postoji zahtev ili potreba, hidrotermiki obrauje (pari i/ili sui). U tabeli 3.6 dati su odvojeno bilansi zapreminskog korienja dve razliite grupe drvea. U prvu grupu su svrstani tvrdi liari, a u drugu meki liari i etinari. Tabela 3.6: Bilans utroenog drveta u pilanskoj preradi Ulazna sirovina: pilanski trupci Glavni proizvod: Rezana graa Otpadak Ukupno (rezana graa i otpadak) Kora Procentualno uee (%) Tvrdi liari 50 50 100 14 Meki liari i etinari 65 35 100 14
Krupan otpadak, ukoliko je bez kore i zdrav, moe se iskoristiti u proizvodnji ploa iverica ili vlaknatica. Ostatak, piljevina, praina, kora i krupan otpadak sa korom, moe se upotrebiti za loenje. Proizvodnja furnira i furnirskih ploa Pri izradi furnira koriste se dve meusobno razliite tehnologije: seenje i ljutenje furnira. Seenjem se dobija plemenit furnir za oblaganje nametaja. Za ovu namenu se koriste tvrdi liari (hrast, orah, bukva, vokarice...) i to najkvalitetniji tzv. furnirski (F) trupci. Trupci se pre obrade pile u oblik pogodan za seenje i hidrotermiki pripremaju - pare. Seeni furnir se nakon izrade sui, see u formate i pakuje, prema odreenom planu, u pakete spremne za isporuku. Za izradu ljutenog furnira koriste se uglavnom topolovi i bukovi trupci (za koji je bilans prikazan u tabeli 3.7, ali i druge vrste kao to su breza, jela, smra i sl.). Trupci se pre ljutenja mogu, ali i ne moraju hidrotermiki pripremiti. Ljuteni furnir je namenjen za oblaganje neizloenih povrina kod nametaja, za izradu furnirskih ploa i ambalae. Tabela 3.7: Zapreminski bilans utroenog drveta pri proizvodnji furnira Zapreminsko uee (%) Ulazna sirovina: furnirski trupci Glavni proizvod: furnir Otpadak Ukupno (furnir i otpadak) Kora
Seeni furnir hrast orah 39,7 36,2 60,3 63,8 100 100 16 14
Ljuteni furnir bukva 55 45 100 14

23
U tabeli 3.8 dat je bilans utroenog drveta pri proizvodnji furnirskih ploa. Bilans iskorienja osnovne sirovine kod izrade ploa je nii nego kod ljutenog furnira (55% prema 41%). Tabela 3.8: Bilans utroenog drveta pri proizvodnji furnirskih ploa Ukupna sirovina: furnirski trupci Glavni proizvod: furnirske ploe Otpadak Ukupno (furnir i otpadak) Kora Zapreminsko uee (%) 41 59 100 14
Krupni otpadak od trupaca i furnira moe se koristiti za izradu ploa iverica, vlaknatica i celuloze uz uslov da su bez kore i zdravi. Ostatak, koji nije za dalju preradu, je na raspolaganju za energetske svrhe. Proizvodnja ploa iverica Osnovna sirovina za izradu ploa iverica je prostorno drvo i krupni otpadak iz mehanike prerade drveta. U tabeli 3.9 dat je bilans utroka drveta u proizvodnji ploa iverica. Za izradu m3 potrebno je 2 2,2 m3 topolovog drveta ili 1,1 1,3 m3 bukovog drveta. Utroci za ostale navedene vrste nalaze se negde izmeu ovih vrednosti. Ploe iverice se u Srbiji, kao i u Vojvodini, izrauju iskljuivo od bukovog drveta. Prosean otpadak-gubitak iznosi 23%, od ega 7% ini utezanje ivera pri suenju, a 15,3% praina od bruenja i mlevenja, te krupan otpadak kod formatiranja ploa. Drvo se pre iveranja obino ne odkorava, obzirom da se u ploama ivericama tolerie uee kore od 7% do 10%. Kod drugih vrsta drvea ti odnosi su neto drugaiji i u korelaciji su sa gustinom drveta u apsolutno suvom stanju. Deo nastalih otpadaka u procesu izrada iverastih ploa se vraa u proces, a ostatak je na raspolaganju za energetske potrebe. Tabela 3.9: Zapreminski bilans utroenog drveta u proizvodnji ploa iverica Vrsta drveta Potronja drveta m3/m3 Finalna prerada drveta U finalnoj preradi drveta se osuena rezana graa odgovarajuim postupcima pretvara u finalni proizvod. Bilans utroenog materijala i otpatka-ostatka se menja i zavisi od vrste proizvoda i karakteristika primenjene tehnologije. U tabeli 3.10 dat je bilans utroka drveta za uslovni proizvod tipian za domau finalnu preradu. Ulazni materijal je rezana graa merena u m3. Tabela 3.10: Zapreminski bilans utroenog drveta u finalnoj preradi drveta Ukupna sirovina: piljena graa Uslovni proizvod Otpadak Ukupno (proizvod i otpadak) 24 Zapreminsko uee /%/ 35 65 100
Topola 2,0-2,2
Smra 1,6-1,8
Bor 1,5-1,7
Jova 1,2-1,4
Hrast 1,1-1,4
Bukva 1,1-1,3
Od ukupne koliine 35,8% otpada na krupan otpadak, 18,0% na uku i 11,2% na piljevinu i drvnu prainu. Gubitaka na utezanje nema, jer je drvo pre finalne obrade osueno na konanu vlagu. Hemijska prerada drveta Proizvodi hemijske prerade drveta dele se, kako je to ve ranije reeno, na etiri odvojene grupe prema tehnologiji procesa. Kao sirovina za preradu koristi se "prostorno" drvo i otpaci iz mehanikih prerada drveta. Otpaci se u tehnologijama hemijske prerade mogu podeliti na vrste, tene i gasovite. Ovde e panja biti usmerena na koliinu i strukturu vrstih otpadaka. Tena i gasna faza otpadaka reavaju se u okviru osnovne tehnologije prerade i nee biti predmet ovih razmatranja. Termikim razlaganjem drveta dobijaju se proizvodi (drveni ugalj, generatorski gas i sl.), koji su namenjeni za energetske potrebe, tako da raspoloivog ostatka praktino nema. U proizvodnji ekstraktivnih sastojaka iz drveta glavni proizvodi su razliite organske materije, koje se koriste u hemijskoj i farmaceutskoj industriji. Posle tretmana, usitnjeno drvo se moe koristiti za energetske potrebe. Ekstrahovano drvo u principu ima manju zapreminsku masu i niu toplotnu mo od polaznog drveta. Tehnologijom delovanja hemikalijama dobijaju se celuloza, papir i sl. Kao sirovine za preradu koriste se okorano i usitnjeno drvo. Kao vrsti otpadak ostaje kora i to do 10% od preraene zapremine drveta. Problem otpadnih voda, koje u sebi sadre neizreagovane hemikalije, derivate lignina i celulozna vlakanca, reava se u okviru osnovne tehnologije. Ostale tehnologije su veoma malo zastupljene i njihovi bilansi korienja drveta nisu od vanosti za razmatranu problematiku.
3.2.5. Energetski potencijal drvnih ostataka

Gorive karakteristike drveta Osnovne gorive karakteristike drveta su: toplotna mo, sadraj volatila (isparljivih sastojaka drveta), IR (odnos masenog uea volatila i koksnog ostatka), koliina i sastav pepela, gustina, vlanost drveta, itd. Upotrebna vrednost drveta kao goriva moe se dobro proceniti ukoliko se zna ili moe izraunati njegova gornja toplotna mo. U tabeli 3.11 date su gornje toplotne moi ksilema domaih vrsta drvea. Tabela 3.11: Gornje toplotne moi ksilema i kore nekih domaih vrsta drvea Vrsta drveta Bukva Hrast Crna topola Smra Jela Bor Gornja toplotna mo (MJ/kg) Drvo Kora 18,82 18,00 18,36 19,70 17,26 18,00 19,66 21,20 19,46 21,00 21,21 20,62 Zapreminska masa (kg/m3) Drvo Kora 680 580 650 425 410 412 430 340 410 460 580 300
Iz tabele 3.11 se vidi da se gornja toplotna mo drveta (u apsolutno suvom stanju) razlikuje od vrste do vrste. Ove razlike su u korelaciji sa ueem osnovnih komponenata i ekstraktiva
25
u strukturi drveta. Opte uzevi, etinari imaju veu toplotnu mo od liara to zavisi od koliine smolastih materija u drvetu. Drvo u apsolutno suvom stanju sastoji se od ugljenika, vodonika i kiseonika. Osim ovih osnovnih elemenata u sastav drveta u manjem procentu ulaze azot, sumpor kao i mikroelementi, koji su osnovni sastojci pepela nakon sagorevanja drveta. Elementarni hemijski sastav drveta zavisi od: vrste drveta, starosti drveta, dela drveta odakle se uzima uzorak i sl. U tabeli 3.12 dati su podaci za elementarni sastav najzastupljenijih vrsta drveta u Vojvodini. Gornja toplotna mo drveta se moe dovoljno tano izraunati, kada znamo elementarni hemijski sastav drveta, uz pomo posebno prilagoenog obrasca. Hg = 340 C + 1.420,5 (H O/10), (kJ/kg) gde su: C, H i O procentualna masena uea ugljenika, vodonika i kiseonika u apsolutno suvom drvetu. Tabela 3.12 Elementarni hemijski sastav nekih vrsta drveta Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. Vrsta drveta Bukva Hrast Topola Jela Smrea Ugljenik, C (%) 48,5 49,4 49,7 50,0 49,6 Kiseonik, O (%) 45,2 44,5 44,0 43,6 44,0 Vodonik, H (%) 6,4 6,1 6,3 6,4 6,4
U drvetu se ugljenik, vodonik i kiseonik nalaze pre svega u okviru ugljovodoninih jedinjenja. Vodonik, ije je prisustvo utvreno elementarnom analizom, pored toga to ulazi u sastav uvek prisutne vlage, spojen je sa kiseonikom, u okviru ugljovodoninih jedinjenja, u hidroksilne (OH) grupe. Takoe, deo kiseonika je hemijski vezan za ugljenik, odnosno azot, a deo je i u slobodnom stanju. To su razlozi to je klasini obrazac nemakog strunog udruenja VDI-a modifikovan i umesto 8 (kako je to u osnovnom obrascu) u jednainu uvren delilac 10. Osnovne komponente koje ine strukturu drveta su celuloza, hemiceluloza, i lignin. Drvo sadri i male koliine ekstraktiva, koji mogu imati velikog uticaja na toplotnu vrednost i gorive karakteristike drveta. Procentualno uee pomenutih komponenata u drvnoj supstanci menja se od vrste do vrste, ali i za razliite delove stabla koje se analizira. U suvom drvetu liara celuloza proseno uestvuje sa 43 45%, lignin sa 19 26%, heksozani 3 6% i pentozani 21 26%. Kod etinara celuloze ima izmeu 53 54%, lignina 26 29%, heksozana 13% i pentozana 10 12%. Stvarni energetski efekti, koji bi se dobili sagorevanjem, su uvek manji od energetskog potencijala i zavise od vie faktora. Na prvom mestu je svakako vlanost potencijalnalnog biogoriva. Toplotni potencijal drveta direktno zavisi od njegove vlanosti. Drveni otpadak iz procesa prerade moe imati: Spoljnu navlaenost, ako je lealo u vodi, ili zalivano vodom, snegom ili ledom. Ova navlaenost se reava otapanjem i ceenjem. Obino se primenjuje ceenje pod dejstvom gravitacije. Sopstvenu vlanost, u kojoj razlikujemo vodu u lumenima i sudovima elija tzv. slobodnu vodu i vodu higroskopno vezanu za zidove elije, tzv. vezanu vodu. Sopstvena vlanost se 26
otklanja prirodnim ili industrijskim suenjem. Obe vrste suenja imaju svoje prednosti i mane. Osnovne mane su kod prirodnog suenja vreme potrebno za suenje, a kod industrijskog suenja veliki utroak energije. Konana vlanost drveta, do koje se drvo sui, zavisi od mesta njegove dalje upotrebe. U nauci o drvetu je uobiajeno da se relativno uee vlage u drvetu rauna u odnosu na apsolutno suvu materiju:
u= (mvl mo ) 100 mo
(%)
mvl - masa vlanog drveta; mo - masa apsolutno suvog drveta osuenog na temperaturi od 103oC. Vlanost nastalog otpatka zavisi od vrste i faze procesa u kome je otpadak nastao, odnosno od vlanosti sirovine u momentu obrade: Vlanost umskih ostataka se kree izmeu 40% i 60%; U pilani ostaci imaju vlanost koja odgovara vlanosti trupaca i kree se izmeu 40 % i 50 %; Furnirski ostaci imaju: - u fazi mokrog tretmana 60% do 70% vlage i - u fazi suvog tretmana 8% do 10% vlage; Ostaci pri izradi ploa iverica imaju od 7% do 9% vlage; Ostaci u finalnoj preradi: - u proizvodnji nametaja od 6% do 9% vlage i - u proizvodnji graevinske stolarije oko 12% vlage; U hemijskoj preradi drveta: - u mehanikoj pripremi vlaga se kree izmeu 40% i 50% i - posle pranja i koranja, a nakon ceenja vlanost kore moe biti i preko 100%. Drvo poveane vlanosti ima niu toplotnu mo i manju efikasnost pri sagorevanju. Vlaga pri sagorevanju predstavlja nekoristan sastojak koji dodatno smanjuje toplotnu mo drveta. Deo toplote osloboene sagorevanjem drveta koristi se za isparavanje vlage i pregrevanje vodene pare do temperature u loitu. U loitu kotla troi se priblino 2.500 kJ/kg za isparavanje vode i neto manja koliina toplote za njeno pregrevanje. Na ovu koliinu osloboene vode treba dodati i vodu nastalu sagorevanjem vodonika iz goriva. Na sve ovo treba dodati i toplotu koja je potrebna za oslobaanje vezane vode iz drveta. Ovaj gubitak, prema Dunlapu, iznosi 314 kJ po kilogramu isparene vode. Donja topotna mo goriva Hd realnije odraava energetski potencijal goriva. Obrazac za donju topotnu mo drveta, koji uzima u obzir sve navedene gubitke glasi:
Hd = u + 9 H H g 2.500 u 100 1 + 100 1
gde su:
(kJ/kg)
u- vlanost drveta u procentima; Hg- procentualno maseno uee vodonika u elementarnom hemijskom sastavu drveta. U tabeli 3.13 uporedo su dati podaci o koliini toplote koja se realno moe iskoristiti iz 1 kg drveta za razliite vlanosti. Pri tome su uzeti u obzir i vlanost drveta i odgovarajui stepen iskorienja loita pri sagorevanju drveta.
gde je:
27
Tabela 3.13: Uticaj vlanosti na energetski efekat drveta Gorivo Vlanost % 0 10 40 70 Gornja toplotna mo MJ/kg 19,8 17,8 14,5 12,0 Stepen iskorienja loita % 80 78 74 72 Korisna toplota MJ/kg 15,8 13,9 12,1 8,6
Drvo
Isparljivi sastojci u drvetu (volatili) su uglavnom laki ugljovodonici. Maseno uee volatila u drvetu odreuje se merenjem vrstog ostatka nakon sedmominutnog zagrevanja uzorka drveta u pei, na temperaturi od 900oC i to bez prisustva kiseonika. Srednje maseno uee volatila u domaim vrstama drveta je oko 75%, koksnog ostatka od 15% do 20%, a pepela do 0,6%, Navedene vrednosti se razlikuju za razliite vrste drvea i delove stabla odakle se uzima uzorak. Najei elementi koji ostaju nakon sagorevanja drveta u obliku pepela su: kalijum, natrijum, magnezijum koji ine od 0,5 do 4% mase drveta. U kori obavezno ima vie mineralnih materija nego u samom drvetu. Razlike od uzorka do uzorka su velike, jer na koliinu i sastav mineralnih materija ima velikog uticaja i stanite, odnosno sastav zemljita na kome je drvo raslo. U tabeli 3.14 dati su okvirni sadraji mineralnih materija u drveta. Navedeni podaci su vani pri izboru loita kotla namenjenog za sagorevanje drvnog otpatka. Tabela 3.14: Sadraj mineralnih materija u apsolutno suvom drvetu Vrsta drveta Bukva Hrast Bor Sadraj u % K 2O 0,09 0,05 0,04 Na2O 0,02 0,02 0,04 MgO 0,06 0,02 0,03 CaO 0,31 0,37 0,14 P2O3 0,03 0,03 0,02 SO3 0,01 0,02 0,01 SiO2 0,03 0,01 0,04
3.2.6. Koliine drvnih ostataka u umarstvu

U tabeli 3.15 dat je prostorni raspored proraunatih koliina umskog ostatka u Vojvodini. Proraun je napravljen u skladu sa struktorom sea u dravnim umama (tabela 3.3, poglavlje 3) i ukupnim procenjenim koliinama umskog ostatka. Tabela 3.15: Prostorni raspored proraunatih koliina umskog ostatka u Vojvodini umski ostatak Lie i iglice 28.240 Panjevina i korenje 240.040 Sitna granjevina 144.730 Okrajci i piljevina 172.970 Ukupno (m3) 585.980
Energetska vrednost proraunatog drvnog ostatka i kore moe se samo okvirno sraunati i to za unapred pretpostavljene vrednosti o prosenim gustinama apsolutno suvog drveta i kore i donjim toplotnim moima vlanog drveta i kore (za razliite vrste drvea). Na osnovu prosenih vrednosti za gustinu - zapreminsku masu drveta i kore za domae vrste drvea, 28
sraunate su mase drveta i kore za razliite vrste drvea i razliite tehnologije za oblast i posebno i zbirno za celu Vojvodinu. Uz masu raspoloivog drvnog otpatka i kore potrebno je, ukoliko elimo da izraunamo energetski potencijal, da utvrdimo i donje toplotne moi svake od vrste drveta posebno. Pri tome treba voditi rauna i da je vlanost otpadaka razliita i da zavisi od faze prerade i vrste tehnologije gde nastaje. Pretpostavljeno je da je prosena vlanost otpadaka od drveta i kore u pilanskoj preradi 50%, u furnirskoj preradi 60%. Polazni podaci za proraun uzeti su iz Studije Ili, et al, 2003, gde su date gornje toplotne moi ksilema i kore domaih vrsta drvea (Danon, G, et al, 2003). Na osnovu ovih podataka i uz korienje odgovarajue formule za izraunavanje, dobijene su vrednosti za energetski potencijal prostornog drveta i umskog ostatka, koje su date u tabeli 3.16. Na osnovu izraunatih masa vlanog drveta i kore i odgovarajuih donjih toplotnih moi dobijeni su okvirni podaci o raspoloivoj energetskoj vrednosti umskog ostatka. U proraunu je pretpostavljeno da je prosena vlanost svih vrsta otpadaka 60% i da u Vojvodini preovlauju meki liari (100%). Tabela 3.16: Proraunate vrednosti energetskog potencijala prostornog drveta i umskog ostatka* Energetski potencijal (TJ/god) Prostorno drvo 852 Panjevina i korenje 1.422 Sitna granjevina 851 Okrajci i piljevina 1.020 Ukupno umski ostatak 3.293
* Podaci se odnose na dravne ume Proraunati energetski potencijal prostornog drveta iznosi oko 852 TJ godinje. U proraun je uzeto da se 2/3 raspoloivog prostornog drveta koristi za loenje, a ostatak moe da ide u hemijsku preradu. Energetski potencijal umskog ostatka je prilino veliki 3.293 TJ godinje. Problemi nastaju pri njegovom eventualnom korienju. Osnova ekonomike korienja umskog ostatka su trokovi prikupljanja i prve faze transporta. Moglo bi se rei da ne postoje znaajniji razlozi koji bi te trokove inili znatnije veim od trokova prikupljanja i transporta klasino izraenog prostornog drveta. U svetu postoje razraena tehniko-tehnoloka reenja za prikupljanje, odlaganje, pripremu i sagorevanje umskog ostatka, ali se i pored toga on u naim uslovima nedovoljno koristi. Tehniki gledano, primena ovih reenja bi bila mogua, uz odreena prilagoavanja, i u naim uslovima. Meutim, naini organizovanja gazdovanja umama u Vojvodini, struna osposobljenost i tehniko tehnoloka opremljenost u ovoj oblasti, vaan su preduslov za reavanje pitanja korienja umskih drvnih ostataka. Osim tehniko-tehnolokih, vano je stvoriti i politiko - ekonomske preduslove, naroito u oblasti dravne energetske politike. Bez inicijalne podrke drave, korienje umskog ostatka (kao izvora energije) ne bi moglo da izdri konkurenciju ostalih vrsta goriva.
3.2.7. Koliina drvnih ostataka u preradi drveta

U tabeli 3.17 date su vrednosti proraunatih koliina drvnog ostatka i kore u preduzeima za preradu drveta. Proraun potencijalnog ostatka je napravljen u skladu sa bilansima utroka za pojedine tehnologije i vrste drveta. Pri tome je voeno rauna o vrsti drveta i nainu prerade. Rezultati prorauna su dati samo za tri osnovne tehnologije prerade drveta, obzirom
29
da je proizvodnja iverica u Vojvodini praktino stala, a da finalna prerada drveta za izradu ploastog nametaja se zasniva na uvozu sirovina. Radi se o oko 10.000 m3 ploa od usitnjenog drveta tako da se u bilansu moe raunati na jo 1.000 m3 drvnog otpatka nastalog u procesu obrade ovih ploa. Tabela 3.17: Potencijalne koliine otpadaka od drveta i kore u preradi drveta u Vojvodini Vrsta prerade Pilanska Furnir i ploe Hemijska Zbirno Drveni otpad u m3 Bukva 7.572 0 0 7.572 Hrast 5.648 0 0 5.648 etinari 0 0 0 0 Topola 34.659 64.737 0 99.396 Ukupno 47.879 64.737 0 112.616 Kore u m3 21634 23.238 0 44.872
Energetska vrednost proraunatog drvnog ostatka i kore moe se samo okvirno sraunati i to za unapred pretpostavljene vrednosti o prosenoj gustini apsolutno suvog drveta i kore i donjoj toplotnoj moi vlanog drveta i kore (za razliite vrste drvea). Na osnovu prosenih vrednosti za gustinu - zapreminsku masu drveta i kore za domae vrste drvea, sraunate su mase drveta i kore za razliite vrste drvea i razliite tehnologije za svaku odgovarajuu oblast i zbirno za celu Vojvodinu. Uz masu raspoloivog drvnog otpatka i kore potrebno je, ukoliko se eli izraunati energetski potencijal, utvrditi i donje toplotne moi svake od vrste drveta posebno. Pri tome treba voditi rauna i da je vlanost otpadaka razliita i da zavisi od faze prerade i vrste tehnologije gde nastaje. Pretpostavljeno je da je prosena vlanost otpadaka od drveta i kore u pilanskoj preradi 50%, u furnirskoj preradi 60%. Polazni podaci za proraun uzeti su iz Studije Ili, M, et al, 2003, gde su date gornje toplotne moi ksilema i kore domaih vrsta drvea (Danon, G, et al, 2003). Na osnovu ovih podataka i uz korienje odgovarajue formule za izraunavanje dobijene su vrednosti za energetske vrednosti drvnog otpada koje su date u tabeli 3.18. Podaci prikazani u tabeli odnose se na raspolive koliine drvnog otpatka dobijenog preradom trupaca poseenih u dravnim umama. Tabela 3.18: Izraunata raspoloiva energetska vrednost drvnog otpatka u Vojvodini Vrsta prerade Pilanska Furnir i ploe Hemijska Zbirno Potencijalna energetska vrednost (TJ/god) Drvo Kora Ukupno 328,1 155,9 484,0 409,1 167,4 576,5 0 0 0 737,2 323,3 1.060,4
Navedene koliine se delimino troe za zadovoljenje potreba za toplotnom energijom u pogonima za preradu drveta. Manji deo se briketira.
3.2.8. Mogunost uzgajanja plantaa drvea i bunja za energetske potrebe

Plantae za proizvodnju biomase sa kratkim proizvodnim ciklusom, osnivaju se u cilju dobijanja alternativnih sirovina za energetske potrebe, sirovina za farmaceutsku industriju i sirovina za hemijsku industriju industriju boja i lakova. Od ukupnog broja postojeih, kao i planiranih povrina za podizanje ovakvih plantaa, najbitnije su, po znaaju sa privrednog i sociolokog aspekta, energetske plantae. 30
Najznaajniji efekti proizvodnje i korienja biomase dobijene u specijalizovanim plantaama su: - u obezbeenju novih energetskih izvora - to je od posebnog znaaja za zemlje u razvoju, jer smanjuje njihovu zavisnost od uvoza nafte, i tako oslobaa deo sredstava nacionalnih budeta, - stvaranjem novih trita za promet sekundarnih sirovina umarstva i poljoprivrede ova trita su od posebnog znaaja jer su izvor prihoda lokalnom stanovnitvu uz istovremeno ouvanje umskog fonda, - ouvanje ivotne sredine kroz prevenciju stvaranja efekata staklene bate emitovanje ugljendioksida u atmosferu moe biti redukovano ouvanjem uma i zamenom fosilnih goriva energijom biomase, - u ekonomskom unapreenju korienja otpada kao oblik za prevazilaenje problema njegovog skladitenja i potencijalnog izvora bolesti i tetoina i - otvaranje novih radnih mesta proizvodnja i korienje lokalnih izvora utiu na decentralizaciju radnih mesta, posebno u poljoprivredi i umarstvu. Meu osnovnim uslovima za energetsko umarstvo u irim razmerama presudnu ulogu ima raspoloivi zemljini fond. Osnovni limitirajui inilac irokom uvoenju energetskih plantaa je u injenici da su potrebne srazmerno velike povrine zemljita da bi se zadovoljio srazmerno manji deo energetskih potreba zemlje. Iz tih razloga, u mnogim sluajevima, energetske plantae su u kompeticiji sa poljoprivrednim zemljitima ili zemljitima namenjenim drugim upotrebama. U cilju otklanjanja postojanja i neeljenih efekata konkurencije izmeu energetske i poljoprivredne proizvodnje, veliki broj analitiara predlae da se energetska proizvodnja u zemljama u razvoju odvija na degradiranim stanitima. Tako e se intenzivirati trend rasta korienja marginalnih zemljita, naputenih poljoprivrednih zemljita, polukorienih ili nekorienih niskih uma loeg kvaliteta, odlagalita pepela termoelektrana, zaslanjenih zemljita, zemljita du puteva i vodotokova, itd. Prilikom podizanja energetskih plantaa najvei tehniki izazov je odreivanje odgovarajue duine ciklusa proizvodnje, kako bi se izmeu dva proizvodna ciklusa odredio povoljan period plodoreda. Plodored ima za cilj da pobolja svojstva zemljita, kao to su: sadraj organskih i mineralnih hranjivih materija, vlanost, i druge osobine, to je jedan od uslova odravanja prinosa plantae na eljenom nivou. Drugi problemi na koje se mora obratiti panja su vezani za sve regione u razvoju, npr. vlasnitvo nad zemljitem, nedostatak puteva i drugih sredstava za transport proizvedene biomase do postrojenja za preradu, kao i injenica da u nerazvijenim oblastima vlasnici ne mogu ekati 3 8 godina, koliko je potrebno za prve ekonomske rezultate. Iako veina autora zagovara prednosti podizanja jedinstvenih plantaa na velikim povrinama, prema iskustvima iz June Amerike, uspeno se razvija program umskih farmi, gde kompanije obezbeuju materijal i obuku vlasnicima poseda od 1 50 ha, uz kasniji otkup dela ili celokupne proizvodnje. Pravilan izbor vrsta za osnivanje energetskih plantaa uslovljen je mnogim iniocima, meu kojima su najvaniji sledei: - podesnost vrste za ostvarivanje postavljenog cilja gazdovanja; - brz porast u juvenilnom uzrastu, naroito u visinu; - usklaenost izmeu staninih uslova i bioekolokih osobina vrste; - otpornost i tolerantnost prema oteenjima pod uticajem abiotikih i biotikih inioca; - trokovi podizanja plantaa; - brzina plasmana i naplate proizvoda na tritu. Dosadanja iskustva u korienju plantaa za proizvodnju biomase u Evropi i na drugim kontinentima ukazala su na bioekoloke prednosti pojedinih vrsta za osnivanje energetskih
31
plantaa na degradiranim stanitima, tresetitima i deponijama kopova i termoelektrana. Prilikom izbora vrsta pored bioekolokih karakteristika, kljuni kriterijum za selekciju je energetska vrednost dobijenog materijala. Za svaku novu lokaciju neophodna su specifina prethodna istraivanja kako bi se predupredili neuspesi koji mogu biti izazvani nekim od lokalnih specifinosti ili nedovoljnim poznavanjem porekla sadnog materijala. Treba posebno imati u vidu da sadni materijal treba proizvesti iz semena ili reznica poznatog porekla u cilju adekvatnog korienja njihovog genetskog potencijala. Za podizanje energetskih plantaa u junoj hemiosferi najvie se koriste vrste iz roda Eucalyptus i vrste iz podredova i podsekcija junih borova- Australes, Ponderosae, Ocarpae. U severnoj hemisferi, u zavisnosti od staninih odlika, prvenstveno se koriste prirodni i kulturni taksoni rodova: Populus, Salix, Robinia, Platanus, Alnus, Acer, Betula i Picea. U veini evropskih zemalja (vedskoj, Danskoj, Finskoj, Velikoj Britaniji) favorizuju se vrbe, a u SAD topole. Duina proizvodnog ciklusa je u dijapazonu 4 do 8 godina za eukaliptuse na Novom Zelandu, 3 godine za vrbe u SAD. U evropskim zemljama duina proizvodnog ciklusa zavisi od vrste ili kultivara od kojeg su plantae za biomasu osnovane, a srednje vreme trajanja proizvodnog ciklusa je 4 godine za neke sorte vrba i topla, 5 7 godina za neke sorte topola, bagrema i smre, do 10 godina za javore, jovu, omoriku. U Srbiji su, do sada, za proizvodnju biomase u specijaliziovanim plantaama najbolji rezultati postignuti pri sadnji klonova i (ili) sorti iz rodova Salix, Populus i Robinia. Osnovani pilot objekti sa vrstama iz rodova Acer, Alnus i Picea potvrdili su njihovu potencijalnu vrednost za proizvodnju biomase u specijalizovanim plantaama. Detaljnim upoznavanjem proizvodnih potencijala navedenih vrsta pri gajenju u plantaama za proizvodnju biomase, unapreenjem tehnologije njihovog osnivanja i korienja, smanjie se pritisak na prirodne populacije kao izvore energetskih sirovina, korienje fosilnih goriva i elektrine energije.
3.2.9. Ispitivanje gajenja energetskih plantaa topola u Vojvodini

U Institutu za nizijsko umarstvo i ekologiju u Novom Sadu obavljena su istraivanja u energetskim plantaama sa vie klonova topola. U tom cilju postavljena je serija ogleda sa vie klonova topola u gustim razmacima sadnje od 1,00 x 0,25 m do 2,00 x 2,00 m, odnosno od 2.500 do 40.000 biljaka po hektaru. Proizvodni ciklusi su trajali od jedne do pet godina, posle ega je iskoriena sposobnost obnavljanja izbojcima iz panja. Na jednom panju su ostavljena 2 3 izbojka, dok su ostali izbojci manjih dimenzija uklonjeni u toku prve vegetacije. Na taj nain se prvobitna gustina u narednim turnusima poveava na 5.000 100.000 stabala po hektaru u zavisnosti od izabranog razmaka sadnje. Pri gustini sadnje od 40.000 biljaka po hektaru proizvodni ciklus traje jednu godinu, gde se postiu male dimenzije: prenik od 2 3 cm i visina 3,0 3,5 m, odnosno zapremina od 15 80 m3/ha (prosek 55 m3/ha) u zavisnosti od turnusa. Kod takvih zasada postie se veliki udeo kore, blizu 50% zapremine i preko 50% mase, pri emu je mogue dobiti proseno 285 GJ po hektaru godinje. Kod zasada osnovanih pri gustini od 1,20 x 0,50 m, odnosno 16.670 biljaka po hektaru proizvodni proces (turnus) traje 2 godine, pri emu se u drugom i treem trunusu poveava broj stabala i do 50.000 stabala po hektaru. U takvim zasadima postiu se neto vee dimenzije: prenici od 4,0-4,5 cm, visine od 5,0-6,0 m, odnosno zapremine od 25 55 m3/ha (prosek 40 m3/ha) godinje. Kod takvih zasada uee kore je neto manje u odnosu na zasade najvee gustine, pri emu je mogue dobiti proseno 216 GJ po hektaru godinje. Zasadi osnovani razmacima sadnje od 1,80 x 0,80 m do 2,0 x 2,0 m, odnosno od 2.500 7.000 biljaka po hektaru proizvode neto vee dimenzije stabala u proizvodnom ciklusu od 3 32
4 godine. U proizvodnom ciklusu od 3 godine postiu se srednji prenici od 6,0 7,5 cm, visine od 9 11 m, odnosno zapremine od 40 60 m3/ha (prosek 50 m3/ha) godinje. U proizvodnom ciklusu od 4 godine postiu se srednji prenici od 8,5 13,0 cm, visine od 12,0 14,5 m, i zapremine od 50 m3/ha godinje. Energetska vrednost u ovim zasadima je vrlo slina i iznosi oko 250 GJ po hektaru godinje.
3.2.10. Konstatacije
ume Vojvodine su, pored vrlo znaajne i nezamenljive ekoloke funkcije, vrlo vaan izvor drveta, kao domaeg obnovljivog industrijskog i energetskog materijala. Procenjeno je da je u postojeem umskom fondu mogue proizvesti dvostruko vie nego danas, odnosno oko 1,4 miliona m3 trupaca i oblog tehnikog drveta, koji su sirovinska osnova za industriju primarne i finalne mehanike prerade drveta. Takoe se procenjuje da bi uee "prostornog" drveta bilo dominantno u ukupnom obimu proizvodnje (oko 72% ili oko 3,6 miliona m3). Ovo je skoro pet puta vie nego to je proizvedeno 2001. godine. Dve treine obima proizvodnje ovih sortimenata koristi se za podmirivanje energetskih potreba - kao drvo za ogrev, a samo jedna treina za industrijsku preradu (proizvodnja celuloze, poluceluloze i drvenih ploa i sl.). Proraunati energetski potencijal prostornog drveta koji sada iznosi 852 TJ godinje bio bi u istoj srazmeri vei. Energetski potencijal umskog ostatka iznosi 3.293 TJ/god ili 82.625 t/god lakog ulja za loenje. Posebno je znaajno istai da trokovi proizvodnje ogrevnog drveta pri sadanjim cenama (iji se nivo kontrolie instrumentima dravne politike), gotovo da dostiu prodajnu cenu, tako da tu lei i odgovor na pitanje ekonominosti korienja umskih drvnih ostataka. Realizacijom planiranih mera za poboljanje umskog fonda, kako sa aspekta njegovih produkcionih mogunosti, tako i sa aspekta poveanja povrina pod umom, znaajno, ak viestruko se moe uveati proizvodnja drveta. Za ovu investiciju potrebna je pomo drave. U fabrikama za preradu drveta, takoe ostaju znaajne koliine drvnog ostatka, ija je potencijalna energetska vrednost oko 1.060 TJ/godinje ili 26.500 t/god lakog ulja za loenje. Vei deo ovog ostatka se ve sada koristi za proizvodnju toplotne energije potrebne za odvijanje tehnolokih procesa. Preduzeima drvne industrije predstoje strukturne i programske promene koje e podrazumevati i poveanje energetske efikasnosti. Eventualno poveanje koliina drvnih ostataka zavisie od poveanja obima i prestruktuiranja preduzea za preradu drveta u Srbiji na vie faze prerade. Neiskorieni deo otpatka ukljuujui i koru mogao bi se, u preraenom ili nepreraenom stanju, usmeriti na spoljne korisnike i to kao sirovina ili kao gorivo.
Literatura
[1]
[2]
Ili, M, Oka, S, Grubor, B, Daki, D, Tei, M, Martinov, M, Brki, M, Novakovi, D, evi, M, Kosi, F, Radivojevi, D, Radovanovi, M, Danon, G, Baji, V, Isajev, V, Skaki, D, Baji, S, Ronevi, S: Energetski potencijal i karakteristike ostataka biomase i tehnologije za njenu primenu i energetsko iskorienje u Srbiji, Studija raena za Ministarstvo nauke i zatitu ivotne sredine, Institut za nuklearne nauke Vina, Beograd, 2003, s. 179, Danon, G, Baji, V, Isajev, V, Baji, S, Oreanin, S, Ronevi, S: Ostaci biomase u umarstvu i preradi drveta i mogunost gajenja energetskih uma, poglavlje 2 studije: Energetski potencijal i karakteristike ostataka biomase i tehnologije za njenu primenu i energetsko iskorienje u Srbiji, umarski fakultet, Beograd, JP Srbijaume, Beograd, Institut za topolarstvo, Novi Sad, 2003, s. 25 56,
33
[3]
Vojvodinaume: Vojvodini nedostaje 170.000 hektara uma (poumljenost Vojvodine trebalo bi da bude dvostruko vea), intervju direktorke Marte Taka, Dnevnik, 18. avgust 2007. s. 10.
34
P O G L A V LJ E 4
4 BIOLOKE, HEMIJSKE, FIZIKE I TERMIKE KARAKTERISTIKE BIOMASE ZA BRIKETIRANJE I PELETIRANJE

Dr Todor Jani, vanr. prof., Dr Miladin Brki, red. prof, Biomasa nastaje fotosintezom solarne energije, ugljen-dioksida i vode (biokonverzija). Ona je regenerativni ili obnovljivi izvor toplotne energije. Svake godine se obnavlja. U Vojvodini se proizvede ukupno 9 miliona tona biomase godinje. Biomasa spada u alternativne vrste goriva. Poznato je da su zalihe konvencionalnih (klasinih) vrsta goriva sve manje. Zalihe uglja su procenjene na 40 godina. Koliine umskog drveta su sve manje. Takoe, sve su manje zalihe sirove nafte i zemnog gasa. Biomasa, kao alternativna vrsta goriva, deli se na vrsto, teno i gasovito biogorivo. U vrsto biogorivo spada: slama od itarica i uljarica, kukuruzovina, oklasak (koanka), stabljike sirka, ljuske od semena suncokreta, glave i stabljike suncokreta, stabljike ricinusa, ostaci od stabljike konoplje (pozder), lana, hmelja i duvana, stabljike semenske eerne repe, stabljike pasulja, otpaci od zrna itarica i uljarica nastali u postupku ienja zrna, kotice i ljuske voa, grane od orezanih stabala voa i vinove loze, i dr. U teno biogorivo se ubraja: sirovo deguminizirano ulje od uljane repice (soje ili eventualno suncokreta), metil-estar ulja od uljane repice (biodizel gorivo), meavina benzina i alkohola (metil ili etil alkohol) i specijalna vrsta biogoriva dobijena iz alkohola (biometanol ili bioetanol). U gasovita goriva spadaju: biogas dobijen nepotpunim sagorevanjem biomase (vrstog biogoriva) i biogas dobijen anaerobnom fermentacijom biomase (otpadne organske materije). Glavni proizvod u procesu nepotpunog sagorevanja je ugljen-monoksid (CO), a u procesu anaerobnog vrenja metan (CH4). Biomasa, kao vrsto biogorivo, ima svoje specifine karakteristike u odnosu na konvencionalne vrste goriva, u pogledu: hemijskog sastava, temperature sagorevanja, take topljenja pepela, toplotne vrednosti goriva i stepena zagaivanja okolne sredine. Posebno je neophodno analizirati ekonominost primene ovog alternativnog goriva s obzirom na: prikupljanje biomase, transportovanje, pakovanje (u bale ili brikete), investicionu vrednost loita, korienje produkata sagorevanja goriva i odlaganje otpadnog materijala nastalog u procesu sagorevanja biomase. Najoptije bi se moglo ri da sva biomasa svedena na istu gorivu masu ima praktino isti hemijski sastav, definisan obrascem CH 1,4 O 0,6 N 0,1, ali postoje velike razlike u prirodi polimera, koji ulaze u njen sastav. Tu se pre svega podrazumevaju: celuloza, hemiceluloza, lignin i ekstrativna ulja. Tako se za peninu slamu moe konstatovati da je lignocelulozni materijal, donekle promenljivog elementarnog sastava, to je uslovljeno itavim nizom faktora. Rijkens (Jani, 2000) navodi da su osnovne materije koje ulaze u grau itne slame: celuloza 36%, hemiceluloza 25%, lignin 18%, organske komponente 8%, soli 6% i mineralne materije 7% (slika 4.1).
35
Dakle, hemijski posmatrano biomasa se sastoji iz vie razliitih komponenata. Za uporeenje navee se hemijski sastav penine slame prema Prevedenu (tabela 4.1): Tabela 4.1: Hemijski sastav penine slame (Preveden, 1980) Red. br. 1. 2. 3. Supstanca Celuloza Pentozani Furfurol Udeo (%) 36-54 22-28 17-19 Red. br. 4. 5. 6. Supstanca Lignin Masnoe, vosak Mineralne materije Udeo (%) 14-16 2-4 2-8
Toplotna mo masnoa i smola iznosi 35,6 - 38,1 MJ/kg, celuloze 17,3 - 18,2 MJ/kg i lignina 25,5 MJ/kg. Na osnovu navedenog moe da se konstatuje da slama ima relativno visoku toplotnu mo 12,7 do 15,8 MJ/kg.
Slika 4.1: Sastav itne slame i mogunost upotrebe pojedinih komponenti, Rijkens (Jani, 2000) Hemijski sastav penine slame, tj, odreivanje svih elemenata koji formiraju njenu ukupnu masu odreuje se pomou elementarne hemijske analize. Penina slama se sastoji od istih elemenata kao i druga prirodna vrsta goriva (jednogodinja i viegodinja biomasa i fosilna goriva). Tu se podrazumevaju: ugljenik (c), vodonik (h), kiseonik (o), azot (n), sumpor (s), mineralne materije (a) i vlaga (w), to se moe predstaviti jednainom masenih udela (4.1).
c + h + o + n + s + a + w = 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . (4.1)
Elementarna hemijska analiza nekih vrsta biomasa, svedeno na suvu materiju, pokazuje da je elementarni sastav vrlo slian drvetu (tabela 4.2). U tabeli 4.2 je naveden najpovoljniji elementarni hemijski sastav biomase. Procentualni maseni udeo pojedinih komponenata odnosi se na apsolutno suvu materiju. Ukoliko se posebno izraava sadraj vlage u biomasi (w), onda sve masene udele treba svesti na vlanu osnovu (bazu). 36
Tabela 4. 2: Elementarni hemijski sastav biomase (Brki i sar, 1995) Red. Hemijski br. element 1. 2. 3. 4. Ugljenik (C) Vodonik (H) Kiseonik + azot (O + N) Pepeo (A) Slama (%) 44,84 5,68 41,48 8,00 Oklasak (%) 48,31 5,74 43,13 + 0,66 2,16 Ljuske suncokreta (%) 50,57 5,68 40,91 + 0,57 2,27 Drvo (%) 50,30 6,20 43,10 0,40 Kora od drveta (%) 50,60 5,90 40,70 2,80
Elementarni sastav penine slame (kao i svakog goriva) u mnogome odreuje nain i karakteristike procesa njenog sagorevanja. Od vanijih karakteristika slame koje su znaajne za elementarni hemijski sastav su pre svega: - manji sadraj ugljenika i vodonika u odnosu na fosilna goriva, - veliki sadraj kiseonika ime se smanjuje toplotna mo slame, - mali udeo azota i sumpora (kojeg ima samo u tragovima), to biogorivo od penine slame u velikoj meri ini ekolokim, - relativno mali udeo mineralnih materija, koje i pored toga posebno uslonjavaju proces sagorevanja penine slame (zbog niske temperature topljenja pepela), - promenljivi udeo vlage, to se u loitu moe manifestovati kao da sagorevaju dva potpuno razliita goriva. Udeo sumpora u prethodnoj tabeli 4.2 je zanemaren. Prema nekim izvorima udeo sumpora u biomasi moe da iznosi 0 - 0,1%. Prema drugim izvorima udeo sumpora u ljusci suncokreta moe da iznosi do 0,3 %. Udeo sagorljivog sumpora u oklasku kukuruza i ljusci suncokreta moe da iznosi do 0,08 %. Kao to se vidi, ove koliine sumpora u biomasi nisu znaajne. U poreenju sa koliinom sumpora kod konvencionalnih goriva (1 - 3%), ovde je koliina sumpora 10 - 30 puta manja. Poznato je da se sagorevanjem konvencionalnog goriva stvaraju sumporni oksidi (SnOm), koji su vrlo tetni za ivotnu sredinu, naroito kada dou u dodir s vlagom. Tada se stvara sumporna ili sumporasta kiselina, koja nagriza sve materije s kojima doe u dodir. Zbog ovoga korienje biomase ima velike ekoloke prednosti u poreenju sa konvencionalnim vrstama goriva. Pored elementarne analize biogoriva, koja je vana za sagledavanje njegovog hemijskog sastava, da bi se upoznali sa njim i ocenili mogunost njegove primene, neophodno je izvriti i njegovu tehniku analizu. U sutini tehnika analiza odreuje fiziko hemijske osobine biogoriva (kvalitet, svrsishodnost i valjanost) vane sa aspekta njegove primene, tj. sagorevanja. Pod tehnikom analizom se prevashodno podrazumeva odreivanje: koliine isparljivih i neisparljivih delova biogoriva, gornje i donje toplotne moi goriva (po mogustvu za: radnu, suvu i sagorivu masu biogoriva), sadraj vlage, pepela i sumpora (ukupnog, nesagorivog i sagorivog), osobine pepela, duinu plamena, ponaanje ispitivanog biogoriva pri sagorevanju na reetki loita i dr. U zavisnosti od elementarnog sastava, uslovno se definiu i razliite mase biogoriva, to je prikazano na slici 4.2. Proces sagorevanja biomase je specifian. Pre nego to sagori, biomasa se sui i termiki razlae na visokim temperaturama (bez prisustva dovoljne koliine kiseonika - proces pirolize ili suve destilacije organske mase). Odreivanje sadraja isparljivih komponenti u biogorivima je od velike vanosti. Pored kvaliteta biogoriva time se odreuje i nain upotrebe goriva, kao i tip loita u kome gorivo sagoreva.
37
Slika 4.2: Tehnika analiza goriva (Jani, 2000) (ssulf. - udeo sulfatnog sumpora, sorg. - udeo organskog sumpora, spir. - udeo piritnog sumpora, Cfix. - udeo fiksnog ugljenika, wkapil. - udeo kapilarne vlage i wpovr. - udeo povrinske vlage) Na slici 4.3 ematski je prikazan proces termikog razlaganja biomase.
Slika 4.3: ema termikog razlaganja biomase (Preveden, 1980) Dakle, zagrevanjem biogoriva dolazi do njegovog suenja i termikog razlaganja, to se manifestuje izdvajanjem parogasnih materija iz njega. Taj proces isparavanja - volatilizacije se odvija sve dok se gorivo toliko ne razloi da u njemu ostane samo neisparljivi deo. S 38
obzirom na sloenost biogoriva uopte, nemogue je povui otru granicu izmeu isparljivog i neisparljivog dela. U sluaju da se ta granica i povue, neophodno je definisati postupak, tj. metod prema kojem je to uraeno. Do danas je razraeno vie metoda za definisanje sadraja isparljivih materija u gorivu i to prevashodno za fosilna goriva, ali se one mogu primeniti i kod analize biogoriva. Sastav isparljivih delova biogoriva moe biti veoma razliit. Pre svega zavisi od: sastava biogoriva, temperature njegovog razlaganja, trajanja procesa zagrevanja, brzine odvoenja produkata razlaganja iz reakcione zone i drugo. Smatra se da se pri niim temperaturama izdvajaju preteno jedinjenja ugljenika i kiseonika, dok se pri viim temperaturama u njima poveava i sadraj vodonika ili njegovih jedinjenja. Pri produenom vremenu zagrevanja i vremenu zadravanja produkata u reakcionoj zoni prvo-osloboeni produkti su podvrgnuti duim i dubljim sekundarnim promenama. U sluaju veoma brzog zagrevanja manjih estica (npr. do 550C) fiziko-hemijska struktura biogoriva moe ostati skoro nepromenjena, tj. proces zagrevanja se vremenski moe razdvojiti od procesa termikog razlaganja. Meu prvim ispitivanjima takve vrste su eksperimentalna istraivanja Orth-a (Perunovi i sar., 1983) kada je u laboratorijskim uslovima ispitivao sagorevanje slame. Specifinosti njihovih ispitivanja se ogledaju u zanemarivanju perioda zagrevanja materijala za sagorevanje, gde je kao nulti momenat pri merenju usvojen poetak intenzivnog izdvajanja gorivih isparljivih materija iz biogoriva do kojeg je dolazilo nakon cca 1 - 2 minuta po dospeu slame u zonu visokih temperatura. Rezultate koji su se u velikoj meri podudarali sa navedenim ispitivanjima su prikazali Perunovi i sar. (1983), koji su ispitujui naine razmene mase i temperature tokom sagorevanja slame u laboratorijskim uslovima doli do sledeih rezultata, koji su prikazani na slici 4.4. U tim radovima je konstatovano da se u poetnoj etapi sagorevanja usled zagrevanja iz biogoriva isparava vlaga. Taj proces je skoro odvojen od procesa termikog razlaganja i odvija se na temperaturama od 80 - 90C. U tom periodu nastupa tzv. "endotermski ekstrem", koji nastaje kao posledica odvajanja dela toplote na isparavanje vlage. Posle toga pri temperaturnom intervalu od 80 - 200C nastaje period skrivenog termikog razlaganja biogoriva. Prelaskom te temperaturne granice dolazi do znaajnije promene mase biogoriva i do tzv. egzotermskog efekta koji se javlja u temperaturnom intervalu od 270 - 370C, to zavisi od brzine zagrevanja.
Slika 4.4: Termika destrukcija penine slame usled povienja temperature. (Perunovi i sar., 1983)
39
To je period maksimalnog izdvajanja isparljivih gorivih materija iz biogoriva, ijim sagorevanjem temperatura loita jo znaajnije raste, to je praeno naglim smanjenjem mase biogoriva. Navedeni iroki temperaturni raspon ukazuje na postojanje lake i tee isparljivih gorivih materija u biogorivu. Od 350 - 550C brzina gubitka mase donekle opada, ali je jo uvek intenzivna. Prekoraenjem temperature od 550C proces suve destilacije goriva se zavrava i nastaje sagorevanje vrstog ostatka (fiksnog ugljenika). S obzirom da je udeo fiksnog ugljenika u masi biogoriva mali, pri daljem sagorevanju goriva nee dolaziti do znaajnijeg smanjenja mase bez obzira na povienje temperature. Pri tome su autori naglaavali injenicu da se kod sporijeg zagrevanja goriva proces intenzivnog otputanja isparljivih gorivih materija odvijao u uskom temperaturnom intervalu od 200 - 450C, a sa poveanjem brzine zagrevanja taj period se produavao na sve iri temperaturni interval (ak do 860C) i sve vie liio uporednim krivama dobijenih sagorevanjem mrkog uglja. Ponaanje sagorljivih materija (i vrstog ostatka), pri procesima sagorevanja biomase u stvarnim, tj. eksploatacionim uslovima predstavlja kljuni problem njenog sagorevanja i gasifikacije. Ukoliko bi se omoguilo kontrolisano sagorevanje tj. zagrevanje biogoriva i kontrolisano odvoenje parogasnih produkata sagorevanja iz zone reakcije, moe se ostvariti potpuna kontrola loita, tj. reaktora za dobijanje eljenih produkata. U suprotnom velike koliine gorivih isparljivih materija u procesu sagorevanja mogu da izazovu visoke temperature u samom loitu, kao i nepotpuno sagorevanje usled loeg meanja s vazduhom ili nedostatka istog. Jo jedna karakteristika koja utie na proces sagorevanja biogoriva je i njegova temperatura paljenja. Ona predstavlja poetak samog procesa sagorevanja. Njeno tano odreivanje je veoma sloeno, poto zavisi od mnogih faktora. Ako se izuzme nain odreivanja temperature paljenja, na nju jo utiu i: karakteristike volatila (sastav, koncentracije zapaljivosti, energija aktivacije, ukupni pritisak i dr), reaktivnost, odnos koliine biogoriva i kiseonika, specifine povrine reakcije, katalitiki uticaj pepela, temperatura, vlanost, pritisak, opte stanje okoline i mnogo drugog. Od bitnih uticaja navodi se jo i gustina strukture biogoriva (tee se pale starija goriva zbog gue strukture). Proces oksidacije tee i pri temperaturi okoline, ali jako sporo. Izlaganjem biogoriva toploti iz njega dolazi do ubrzanog isparavanja gasova i kada temperatura dostigne odreeni nivo oni se zapale. To je temperatura samozapaljenja biogoriva. Za proces prinudnog paljenja (koje se deava u eksploataciji, tj. u loitu) neophodan je toplotni izvor, ija snaga zavisi od mnogih faktora (sastava zapaljive smee, temperature, pritiska i svih ostalih parametara koji utiu na proces prenoenja toplote i mase). Za biogoriva, samim tim i peninu slamu temperatura samozapaljenja se kree u granicama od 220C, pa navie. Sa time se slae i Radonji (1979), koji poreenja radi navodi temperature paljenja: lignita od 280 - 300C, mrkog uglja od 230 - 240C, kamenog uglja od 150 - 260C i antracita od oko 485C. Karakteristian odnos temperatura-vreme tokom sagorevanja biogoriva u zatvorenom prostoru je veoma slikovito prikazan u radu Prevedena (1980), to je predstavljeno na slici 4.5. Na slici se moe uoiti da se prema odgovarajuim temperaturama moe izvriti i podela etapa sagorevanja biogoriva. U periodu I biogorivo se zagreva, sui, razlae i pali (slika 4.5). Kao to je poznato pri sagorevanju ne gori masa goriva, ve produkti termikog razlaganja te mase, gasovi. Nakon paljenja biogoriva intenzitet sagorevanja se smanjuje. Po povrini dela mase na kojoj sagorevaju gasovi stvara se sloj drvenog uglja (umura), dok se proces termikog razlaganja nastavlja. Pod uticajem toplote se, posle odreenog vremena, produkti razlaganja cele mase biogoriva naglo oslobaaju, ispunjavaju prostor i pale. Masa biogoriva sagoreva dejstvom turbulentnog plamena i naglim povienjem temperature. 40
Slika 4.5: Tok krive temperatura-vreme procesa sagorevanja biogoriva (I-razlaganje, II-sagorevanje, III-obamiranje) (Preveden, 1980) U periodu II gorivo potpuno sagoreva. Razvoj ove faze i tok krive temperatura-vreme u mnogome zavisi od oblika prostora u kome se sagorevanje obavlja, odnosno odnosa biogorivo-vazduh za sagorevanje i duine zadravanja estica biomase u prostoru za sagorevanje (loitu). Period III karakterie obamiranje procesa sagorevanja. Vreme trajanja ovog procesa zavisi od potpunosti sagorevanja biogoriva u periodu II, odnosno od dogorevanja (tinjanja) nepotpuno sagorelih delova biogoriva. U tabeli 4.2 moe da se vidi da se navedena biogoriva po kvalitetu nalaze izmeu domaeg lignita i mrkog uglja. Biogoriva se meusobno mnogo ne razlikuju po elementarnom hemijskom sastavu. Vie se razlikuju po granulometrijskom sastavu i sadraju vlage. Dok je ljuska suncokreta relativno sitna i ravnomernog granulometrijskog sastava, dotle je izdrobljeni kukuruzni oklasak znatno krupniji i neravnomernog granulometrijskog sastava (veliina estica se kree od veliine estica praine do komada od nekoliko santimetara). Gorivi sastojci biomase (C, H, S) ine vie od 50% od ukupne koliine biomase (tabela 4.2). Udeo pepela u biomasi iznosi 2 - 7% (max. 8%). Udeo pepela je vii nego kod drveta, ali je znatno nii nego kod domaeg uglja (2 - 7 puta). Sadraj pepela u oklasku kukuruza je neto vii nego u ljusci suncokreta i moe da iznosi do 6% prema nekim autorima. Sadraj pepela u ljusci suncokreta je oko 2%, a sadraj volatila (isparljivog dela goriva - gasovi) relativno je visok i iznosi oko 80%. Pepeo od konvencionalnih goriva je tetan za ivotnu sredinu, a pepeo od biomase moe da poslui kao dobro mineralno ubrivo. Ljuske suncokreta, kao alternativno biogorivo, uspeno se koriste za pogon kotlova u fabrikama ulja u Zrenjaninu, Somboru i Vrbasu. Oklasak i ljuske suncokreta predstavljaju u osnovi dobro biogorivo. Ono se moe sagorevati u sloju (u reetkastim loitima raznih tipova) ili u vrtlogu (ciklonska loita). Kod sagorevanja oklaska na klasinoj kosoj reetki javljaju se ozbiljni problemi vezani za pregrevanje reetke. Zbog toga ona mora biti izvedena od vatrootpornog materijala. Da ne bi dolo do pregrevanja reetke koristi se i vodom hlaena kosa reetka. Mleveni oklasak vrlo dobro sagoreva u ciklonskim loitima. Sagorevanje komadnog oklaska u vertikalnom sloju jo nije dovoljno proueno. U semenskim centrima zdrobljeni oklasak sagoreva u fluidiziranom sloju (Subotica, Baka Topola, id) ili na kosoj reetci (Sombor, Zemun Polje, Poarevac). Istraivanjem sagorevanja kukuruzovine pokazalo se da je ona pogodna za upotrebu kao biogorivo. Analizom uzoraka dobijene su prosene vrednosti sagorljivih komponeneti prema Peart-u (Kati, 1982), (tabela 4.3):
41
Tabela 4.3: Sadraj sagorljivih komponenti u kukuruzovini (Pert, prema Katiu, 1982) Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. Komponente Sadraj vlage Isparljivi deo, volatili Fiksni ugljenik Pepeo Temperatura topljenja pepela Jedin. mere (w) (V) (Cfix) (a) (t) Sirova masa (%) 35 54,6 7,2 3,2 840 - 954C Suva masa (%) 15 76,6 7,0 1,4 790 - 815C
Ako se uzme u obzir apsolutno suva masa kukuruzovine onda isparljivi deo (V-volatili) iznosi 90,12%, fiksni ugljenik (Cfix) 8,24% i pepeo (a) 1,64% (Kati, 1982). Samlevena slama dobro sagoreva u prostoru (kovitlac loita i ciklonska loita). Bale slame obino sagorevaju na ravnoj ili kosoj reetci. Jedan od osnovnih pokazatelja upotrebljivosti neke materije kao goriva je njena toplotna mo. Toplotne moi biogoriva se razlikuju u zavisnosti od vrste i sastava biogoriva, kao i od njihovog sadraja vlage. Martinov navodi vrednost toplotne moi penine slame svedene na suvu masu od 15.826,9 kJ/kg. Perunovi i sar, (1985) za tu vrednost navode podatak od 16.210 kJ/kg, a Preveden (1980) uvaavajui mnogobrojne uticaje navodi ire granice vrednosti toplotne moi od 15,7 - 18,0 MJ/kg (suve mase). Povienjem koliine vlage u peninoj slami opada u veoj ili manjoj meri i njena toplotna mo. Tako, Martinov (1980) navodi srednju vrednost donje toplotne moi (za uzorke od 15% vlage) od 13.086,7 kJ/kg, Brki i Jani (1998) iznose orijentacionu vrednost za donju toplotnu mo kod penine slame, pri njenoj skladinoj vlanosti od 14%, od 14.000 kJ/kg. Oni su takoe pratili i jo neke od faktora koji utiu na toplotnu mo penine slame. U tim ispitivanjima su doli do zakljuka da: sorta, ubrenje i lokacija uzgajanja ne utiu znaajno na toplotnu mo penine slame. Iz navedenog se moe konstatovati da penina slama moe da bude u pogledu dobijanja toplotne energije dobro biogorivo, ravno ili bolje od velikog dela domaih ugljeva. Toplotna mo itne i sojine slame iznosi od 12,7 - 16 kJ/kg, a oklaska od kukuruznog klipa 14,7 kJ/kg. Toplotna mo biomase zavisi od sadraja vlage u biljnom materijalu. Sa porastom sadraja vlage u biljnoj masi opada toplotna mo biomase. Za apsolutno suv oklasak dobijena je gornja toplotna vrednost od 18,35 kJ/kg. Donja toplotna vrednost oklaska menja se sa sadrajem vlage od 5% - 17,45 kJ/kg, za 10 % - 16,4 kJ/kg, za 15% - 15,36 kJ/kg, za 20% 14,3 kJ/kg i za 25% - 13,3 kJ/kg.
Slika 4.6: Zavisnost toplotne vrednosti oklaska od sadraja vlage (Kati, 1982) 42
Na slici 4.6 prikazana je zavisnost toplotne vrednosti oklaska od sadraja vlage. Skoro svi semenski centri koriste oklasak kao alternativno gorivo. Ranije se toplotna vrednost biomase uporeivala sa kamenim ugljem. Danas se uporeuje sa tenim gorivom (dizel gorivom ili uljem za loenje). Okvirno posmatrano 3 kg slame moe da zameni 1 kg dizel goriva (D2) ili ulja za loenje. 2,56 kg oklaska (sa 7,5% sadraja vlage) po toplotnoj moi odgovara 1 kg lakog ulja za loenje (EL). Ljuske od suncokreta, koje nastaju u tehnolokom procesu proizvodnje jestivog ulja, predstavljaju veoma kvalitetno biogorivo, koje je rentabilno sagorevati u loitima parnih kotlova instalisanim na uljarama. Donja toplotna mo ljuske od suncokreta je 15.600 16.700 kJ/kg, zavisno od sadraja vlage u ljusci. Sadraj vlage u ljusci obino iznosi 12 - 14%, dok je sadraj pepela oko 2%, a sadraj volatila relativno visok (oko 80%). Prema nekim autorima ljuska od suncokreta ima toplotnu mo 17,55 MJ/kg. Jedan kilogram ljuske moe da zameni 0,4 kg mazuta. Kod dobrog sagorevanja ljuske u loitu kotla ne dolazi do zagaivanja okolne sredine. Produkti sagorevanja (dimni gasovi) nemaju tetnih sastojaka, a koliina pepela je mala. Toplotna mo kukuruzovine, kao biogoriva, je dosta visoka, vea je od lignita. Ona iznosi oko 16,6 MJ/kg. Ukoliko se sakuplja vlana kukuruzovina vlaga joj smanjuje toplotnu vrednost. Sagorevanjem vlane kukuruzovine troi se vlastita energija na isparavanje vode. Rigins (Kati, 1982) je utvrdio korelaciju izmeu sadraja vlage i donje toplotne vrednosti za kukuruzovinu (slika 4.6). hd = 19.002,44 - 186,82 w (kJ/kg) . . . . . . . . . . . . . . . . . (4.2) gde je: - w - sadraj vlage u kukuruzovini (%). Dakle, istraivanja sagorevanja kukuruzovine pokazuju da je ona pogodna za upotrebu kao biogorivo. Gasifikacijom kukuruzovine postignut je energetski stepen korisnosti gasogeneratora od 85 - 90%, u sluaju kada posle toga sagoreva topao gas, a oko 70%, kad se gas preiava i hladi za pogon gasnih motora. Gornja toplotna mo goriva (hg) dobija se odreivanjem u kalorimetrijskoj bombi (najee), pri tome se produkti sagorevanja hlade na temperaturu okoline, a vodena para iz produkata sagorevanja se kondenzuje, pri emu predaje toplotu faze (tzv. latentnu toplotu) okolini. Kod donje toplotne moi voda se nalazi u obliku vodene pare. Poznavajui gornju toplotnu mo i koliinu (sadraj) vodene pare u produktima sagorevanja apsolutno suve biomase moe se izraunati donja toplotna mo prema izrazu: hds = hgs - 24,4 W (kJ/kg) . . . . . . . . . . . . . . . . . . (4.3)
gde je: W- koliina vodene pare u produktima sagorevanja, procentualno izraena u odnosu na apsolutno suvu masu goriva (%). Dobijena vrednost toplotne moi odnosi se na apsolutno suvu masu biogoriva. Preraunavanje toplotne vrednosti na masu vlanog biogoriva obavlja se uz pomo izraza: hdv = hds (100 - w)/100 - 24,4 w (kJ/kg) . . . . . . . . . . .. . . . (4.4) gde je: w - sadraj vlage u biogorivu (%). Gornja toplotna mo izraena u odnosu na vlano biogorivo je: hgv = hdv + 24,4 (W + w) (kJ/kg) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . (4.5)
43
U tabeli 4.4 date su donje toplotne moi razliitih vrsta goriva. Tabela 4.4: Toplotne moi razliitih vrsta goriva (Martinov, 1980) Red. br. 1. 2. 3. 4. 5 6. 7. 8. Vrsta goriva Slama Drvo Drveni ugalj Mrki ugalj Kameni ugalj Koks Ulje za loenje - lako - teko Benzin Donja toplotna mo (kJ/kg) 15827 18600 30100 22500 32500 28800 42080 41780 42040
Kao to je ve istaknuto pepeo biogoriva, pa i penine slame predstavlja jednu od najveih smetnji za adekvatno voenje procesa njenog sagorevanja. To se posebno odnosi na sagorevanja biogoriva u sloju, gde se mineralne materije tope usled visokih temperatura koje vladaju u koksnoj zoni, a zatim se hlade pri kontaktu sa vazduhom za sagorevanje. Pri tome otvrdnu obrazujui poroznu, ali vrstu ljaku. Usled toga moe doi do zaepljavanja otvora za dovod vazduha za sagorevanje i poveanja otpora pri njegovom dovodu, prljanja zagrevne povrine postrojenja i prouzrokovanju velikih tekoa u podeavanju rada postrojenja za sagorevanje. Loa osobina pepela se ogleda i u njegovom intenzivnom lepljenju na povrine loita, izmenjivakim povrinama i dimnim kanalima, to moe dovesti do ozbiljnih oteenja postrojenja za sagorevanje. Taj problem je izuzetno izraen pri sagorevanju penine slame (pogotovo visoko alkalne), kod koje agrotehnika u proizvodnji slame nalae veu primenu mineralnih ubriva. Ranije se smatralo da je za poznavanje ponaanja mineralnog dela biogoriva dovoljno poznavanje njegove elementarne hemijske analize i karakteristinih temperatura pepela. To nije dovoljno, pa se moralo pristupiti prouavanju minerolokog sastava pepela, kao i ponaanju pojedinih komponenti u toku procesa sagorevanja. Na sagledavanju karakteristika pepela od penine slame radili su mnogi istraivai. Tako u literaturi za temperaturu omekavanja pepela navodi se vrednost od 800C. U radu Perunovia (1985) se istie da se temperatura topljenja pepela nalazi ispod 900C, usled visokog sadraja alkalnih metala u pepelu penine slame. Prema njihovom tvrenju, navodi se da pepeo penine slame izmei ostalog sadri: kalijuma 11,90%, kalcijuma 2,60%, fosfora 1,50% i magnezijuma 0,60%. Iz navedenog proizilazi da i pored toga to prilikom sagorevanja penine slame ostaje relativno malo pepela, esto se stvaraju znatno vei problemi u odnosu na sagorevanje uglja sa znatno viim sadrajem mineralnih materija. Iz tog razloga se mora povesti rauna o ogranienju toplotnog optereenja reetke i loinog prostora postrojenja za sagorevanje (Perunovi i sar, 1985). Osobine pepela, odnosno njegovih komponenti su naroito vane za izbor konstrukcije loita i nain regulisanja sagorevanja. Maksimalna temperatura produkata sagorevanja je ograniena temperaturom omekavanja, odnosno topljenja pepela i mora se vrlo precizno regulisati. Visoki procenat Na2O, zajedno sa SiO2 u biomasi (kod pepela slame 30 40%), ukazuje na nisku temperaturu topljenja pepela, to je od bitnog uticaja na odreivanje temperaturnog nivoa loita. U tabeli 4.5 prikazane su temperature topljenja pepela iz biomase, prema DIN normama. 44
Tabela 4.5: Temperature topljenja pepela iz biomase, prema DIN 51730 (Preveden, 1980) Red. br. 1. 2. 3. 4. Parametri Poetak sinterovanja Poetak omekavanja Omekavanje pepela Topljenje pepela Slama (oC) 740 940 1080 1240 Oklasak (oC) 760 970 1100 1325
4.1 Konstatacije Biomasa, kao vrsto biogorivo, ima specifine karakteristike u odnosu na konvencionalna goriva. Sadri vie kiseonika i zbog toga ima niu toplotnu vrednost. Sadraj sumpora je zanemarljiv (6 puta je manji nego u uglju). Koliina pepela je 2 do 7 puta manja od koliine pepela u uglju. Temperatura sagorevanja je nia u odnosu na konvencionalna goriva. Zbog toga nastaje problem topljenja pepela u loitima na niim temperaturama (740-940 C). Biomasa je kabasta, razgranate strukture i male zapreminske mase (60-80 kg/m). Da bi se mogla transportovati mora se sabijati. Literatura
Brki, M, Jani, T, Somer, D: Termotehnika u poljoporivredi - II deo: Procesna tehnika i energetika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006, s. 323, [2] Brki, M, Babi, M, Somer, D: Alternativni izvori energije u poljoprivredi i zatita ivotne sredine, Zbornik radova sa savetovanja EKO-EK''95: Bioenergetska reprodukcija u poljoprivredi (Biomasa), IP Mladost, Ekoloki pokret, Beograd, 1995, s. 151-161, [3] Brki, M, Jani, T.: Mogunosti korienja biomase u poljoprivredi, Zbornik radova sa II savetovanja: Briketiranje i peletiranje biomase u poljoprivredi i umarstvu, Regionalna privredna komora Sombor, Sombor, 1998., s. 5 9. [4] Guli, M, Brki, Lj, Perunovi, P: Parni kotlovi, Mainski fakultet, Beograd, 1983, s. 510 [5] Jani, T.: Kinetika sagorevanja balirane penine slame, Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2000., s. 119, [6] Kati, Z: Energetska valjanost poljoprivredne proizvodnje i njena zavisnost sa granicama energetskog obrauna, Zbornik radova: Aktualni problemi mehanizacije poljoprivrede, Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagerb, 1982, [7] Martinov, M: Toplotna mo slame ita uzgajanih na podruju SAP Vojvodine, asopis: Savremena poljoprivredna tehnika, VDPT, Novi Sad, 6(1980)3, s. 95 - 101, [8] Perunovi, P., Peenjanski, I., Timoti, U.: Biomasa kao gorivo. asopis: Savremena poljoprivredna tehnika, VDPT, Novi Sad, 9 (1983), 1 2, s. 9 13, [9] Perunovi, P., Peenjanski, I., Timoti, U.: Istraivanje procesa sagorevanja poljoprivrednih otpadaka u vertikalnom sloju. Izvetaj za SIZ Vojvodine, FTN, Novi Sad, 1985, s. 83, [10] Preveden, Z.: Alternativno gorivo i poljoprivredni otpaci, Zbornik radova: Aktualni problemi mehanizacije poljoprivrede, Jugoslovensko drutvo za poljoprivrednu tehniku, Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagreb - ibenik, 1980, s. 579-591
[1]
45
P O G L A V LJ E 5
5. SAVREMENE TEHNOLOGIJE NA PILOT POSTROJENJIMA ZA PROIZVODNJU BRIKETA I PELETA OD BIOMASE

Dr Miladin Brki, red. prof.
5.1. BRIKETIRANJE BIOMASE BEZ VEZIVNIH SREDSTAVA 5.1.1. Uvod

S obzirom na privredni znaaj predvia se da e korienje biomase u razne svrhe, kao obnovljive sirovine, biti sve intenzivnije. Da bi kabasta biomasa mogla da stigne i do najudaljenijih korisnika neophodno je istu koncentrisati (sabiti) u najpovljniji oblik i veliinu za manipulaciju, transport, skladitenje i uvanje. Na taj nain biomasa bi postala roba za trite, tj. bila bi dostupna veem broju korisnika (Brki, Jani i Somer 1997). Potencijalna koliina biomase u Srbiji je oko 12,5 miliona tona godinje. Od toga oko 25% moe da se koristi kao prostirka za stoku i da se kroz stajnjak vrati zemljitu u cilju poveanja njene plodnosti, oko 25% moe da se preradi u stonu hranu, oko 25% za proizvodnju toplotne energije i oko 25% za ostale svrhe. U ovom delu studije obraena je tehnologija korienja biomase u energetske svrhe, kao alternativne vrste goriva (tzv. biogoriva). Najefikasnije je presovanu biomasu koristiti u energetske svrhe blizu mesta prikupljanja (u krugu od 10 do 15 km), u obliku malih prizmatinih, konvencionalnih (etvrtastih) bala ili valjkastih, okruglih (rol) bala, zbog skupog transporta na vea rastojanja. Prema Teiu (1983) slama bez pripreme (u rinfuzi), sa sadrajem vlage 15 20% ima zapreminsku masu (gustinu) 20 40 kg/m3, seckana 40 60 kg/m3, male etvrtaste bale 80 120 kg/m3 i valjkaste bale 70 110 kg/m3. Mala vrednost zapreminske mase bala znaajno utie na trokove transporta i skladitenja. Zbog toga se korienje biomase ograniava na 10 km od mesta prikupljanja (Perunovi, 1996). S druge strane posmatrano, prema Radovanoviu (1985), neracionalan je nain sagorevanja biomase u postojeim loitima u stanju u kome je prikupljena (doziranje biomase u loite mora biti kontinualno, rastresiti materijal sagoreva velikom brzinom i dr). Zbog toga se danas primenjuje postupak sagorevanja biomase na veim drutvenim gazdinstvima u posebno konstruisanim loitima. Najvea prepreka masovnijem korienju biomase u energetske svrhe je visoka cena specifinih postrojenja za sagorevanje biomase u odnosu na postojea postrojenja koja koriste fosilna goriva. Cena ovih postrojenja je vea za 1,5 do 2 puta u odnosu na klasina postrojenja (Perunovi, 1996). Za razliku od postupka direktnog sagorevanja biomase upakovane u obliku bala, kojim investitori obezbeuju sopstveno (autonomno) snabdevanje toplotnom energijom, postupak briketiranja biomase namenjen je pre svega za snabdevanje drugih korisnika (domainstava i industrije). Prema Radovanoviu (1995) i Zubcu (1996), briketiranje biomase pokazuje niz prednosti u odnosu na ostale postupke spremanja biomase (smanjuje se volumen, smanjuju se
47
trokovi manipulacije i transporta, potreban je znatno manji prostor za skladitenje, vea je otpornost materijala na bioloke procese kvarenja, poveava se efikasnost u procesu sagrevanja, i dr.) Energetske brikete mogu da se koriste u svim vrstama loita za vrsto grivo, uz paljivo doziranje (Herak, 1987). Po energetskoj vrednosti brikete su sline naim domaim mrkim ugljevima. Osim toga korienje briketa umesto uglja ima znaajnu ekoloku prednost, jer sadraj sumpora je u tragovima (manje se zagauje okolina sa produktima sagorevanja), a pepeo od briketa moe da se koristi kao dobro mineralno ubrivo.
5.1.2. Istorijat razvoja briketiranja biomase u Jugoslaviji

Prema Radovanoviu (1995), postupak prizvodnje briketa od lignoceluloznih materijala star je oko 90 godina. Naime, 1918. godine u vajcarskoj je patentirana presa za briketiranje starog papira vlanim postupkom, a 1923. godine istraiva Albert L. Stilman je dao osnovni princip briketiranja drvne mase (visokim pritiskom i povienom temperaturom). Na ovom principu zasnovan je i savremeni industrijski postupak briketiranja lignoceluloznog otpada (otpadaka od drveta, treseta i druge biomase). Postupak briketiranja biomase uvek se aktuelizuje kada se pojavi energetska kriza u svetu. Tako su se 1976. godine, posle porasta cena derivata nafte i gasa, pojavila prva istraivanja briketiranja, prvenstveno drvenih otpadaka, u Jugoslaviji. Tih godina kupovane su i ispitivane briket prese iz uvoza (vajcarska). Tako na primer, Drvna industrija Novi dom iz Debeljae prva je poela sa prizvodnjom energetskih briketa. Ona je brikete prodavala na tritu. Saradnjom DI Novog doma, UNIS-Igman iz Konjica i Vojvodinainvesta iz Novog Sada, 1983. godine izgraene su prve linije za briketiranje lignoceluloznih otpadaka iz poljoprivredne proizvodnje (Herak, 1987). Od tada izgraeno je ukupno 26 briket presa, od toga 25 klipnih i jedna vijana. Kapacitet presa bio je od 200 do 1.400 kg/h energetskih briketa. Godinji kapacitet svih pogona bio je 106.000 tona. Prema naim saznanjima prva klipna briketirka na mehaniki pogon, proizvodnje UNISIgman iz Konjica za briketiranje slame i kukuruzovine, poela je sa radom 1984. godine u Novom Miloevu, 1985. godine putena je u pogon klipna briketirka na mehaniki pogon, proizvodnje Utva iz Paneva, u Ilandi, 1987. godine poele su sa radom briketirke od istog proizvoaa u Banatskom Karaorevu i Staroj Moravici. U Staroj Moravici koriena je prirodno osuena masa za briketiranje. Briketirka UNIS-Igman instalirana je 1989. godine u Fabrici kudelje u Senti, koja sabija pozder, a 1990. godine instalirana je briketirka, proizvodnje Fabrike Utva iz Paneva, u Fabrici ulja Dunavka u Velikom Graditu, koja slui za briketiranje ljuske suncokreta. Briketirka UNIS-Igman montirana je 1991. godine u Padeju i slui za briketiranje piljevine. Briketirka iz Banatskog Karaoreva preneta je 1994. godine u Fabriku ulja Dijamant u Zrenjaninu i slui za presovanje ljuske suncokreta. Klipna briketirka na hidraulini pogon firme Dekan iz Vrnjake Banje proizvedena je 1995. godine. Ona je poela sa radom 1996. godine u firmi Godrvo u Vrnjakoj Banji i slui za presovanje piljevine.
. Sl. 5.1. Postrojenje za briketiranje biomase 1- zamajac, 2-elektromotor, 3-dozator, 4-jaram na alatu prese 48
Brikete se mogu proizvoditi uglavnom na dve vrste presa: mehanike (stacionarne), kapaciteta 250 do 1.500 kg/h i hidrauline (stacionarne, mobilne ili pokretne), kapaciteta 50 do 200 kg/h (Zubac, 1996). Mehanike prese zahtevaju instalisanu snagu od 20 do 60 kW, smetaj u zatvoreni prostor veliine 5x10 do 20x70 m i zahtevaju vrste temelje. Hidrauline prese su mnogo fleksibilnije, imaju znatno manji zahtev za energijom (6 10 kW), zahtevaju mali nadkriveni prostor 5x5 m i ne moraju se uvrstiti za podlogu. Znaajna novina je to hidrauline prese mogu da se postave na jedinstvenu pokretnu platformu, zajedno sa seckalicom i suarom (dehidratorom). Tako moe da se formira mobilni agregat, koji moe da se prikljui na elektrinu mreu snage 20 kW ili da se pokree kardanskim vratilom traktora. Mobilni agregat moe da prie stogu ili kamari biljnih ostataka u ekonomskom dvoritu ili na samoj njivi.
Sl. 5.2. ema postrojenja za briketiranje biomase (1-prijemni ko, 2-trakasti transporter, 3-procesor za usitnjavanje, 4-transportni ventilator, 5-cikloni, 6-binovi, 7-izuzimai, 8-trakasti transporter, 9-dehidrator, 10-transporter, 11-mlin ekiar, 12-transportni ventilator, 13-ciklon, 14-bin, 15-izuzima, 16-puni transporter, 17prijemni ko, 18-dozator, 19-briket presa, 20-otvorena cev za hlaenje briketa, 21-sto za prihvat briketa, 22-pakerica sa termotunelom za lepljenje termo skupljajue folije i 23-vaga)
5.1.3. Tehnoloki postupak briketiranja biomase

Brikete se formiraju presovanjem usitnjenih estica lignoceluloznog materijala bez vezivnog sredstva pod odreenim uslovima: visok pritisak, poviena temperatura i optimalni sadraj vlage u materijalu. Udarni pritisak klipa prese iznosi 210 bar-a (Herak, 1987). Pri presovanju biolokog materijala zapremina se smanjuje oko 10 puta, pri emu se postie zapreminska masa briketa 800-1.200 kg/m3. Temperatura alata prese iznosi 90oC. Kompaktnost i zbijenost usitnjenih estica u briketu obezbeuje se bez vezivnog sredstva termoplastinim slepljivanjem estica biljnog materijala. Osim odgovarajue granulacije (usitnjenosti) polaznog materijala (do 3 mm), pri presovanju biomase znaajnu ulogu ima i sadraj vlage u materijalu. Optimalni sadraj vlage je oko 15%. Sadraj pepela posle sagorevanja energetskog briketa iznosi 1 do 9%, sumpora ima u tragovima, a toplotna vrednost briketiranog materijala je 16 do 18,5 MJ/kg. Oblik briketa je valjkast. Prenik briketa moe biti od 25 do 90 mm, a duina promenljiva. Brikete se obino pakuju u termoskupljajuu foliju, kartonske kutije, papirne ili plastine vree. Tehnoloki postupak briketiranja usitnjenog lignoceluloznog materijala zasniva se na visokom pritisku u alatu prese 150 do 200 bar-a, koji biomasu pretvara u brikete kompaktne forme velike zapreminske mase (Zubac, 1996). Usled dejstva visokog pritiska na biomasu nastaje trenje estica materijala, to izaziva povienu temperaturu materijala 70 do 90oC. Na povienoj temperaturi dolazi do termoplastinih deformacija lignoceluloznog materijala i njegovog povezivanja bez dodatka vezivnih sredstava. Da bi se biomasa mogla pretvoriti u
49
trajnu vrstu formu potrebno je obezbediti da sadraj vlage bude 10 do 18% (maksimalno do 25%) i granulaciju (usitnjenost) materijala maksimalno do 10 mm. Zbog toga za obezbeenje ovih uslova potrebno je biomasu dosuiti, a ponekad i osuiti. Brikete su kalorino biogorivo, jer imaju donju toplotnu mo 15 do 18 MJ/kg. Pri potpunom sagorevanju briketa izdvaja se 0,5 do 7% pepela, ne oslobaaju se sumporni oksidi i ne zagauje se okolna sredina. Zbog toga se moe rei da su energetske brikete ekoloko gorivo. Briketirani poljoprivredni ostaci mogu se usmeriti ka proizvodnji stone hrane za ishranu krupnih i sitnih preivara. Brikete mogu biti krunog ili pravougaonog oblika minimalne duine 50 mm. Briketiranjem se zapremina biomase smanjuje 7 do 12 puta i dobija se zapreminska masa briketa 1,0 do 1,4 kg/dm3. Brikete se pakuju u kartonske kutije po 10 kg, natron i PVC vree od 25 40 kg ili u termoprijanjajuu plastinu foliju. Pakovanje briketa je neophodno zbog izrazite higroskopnosti sabijenog materijala. Masa palete sa upakovanim briketama je cca 1.000 kg, a deklarie se sa JUS D.B9.021 standardom. Dosadanji klasini nain briketiranja biomase, prema Radovanoviu (1995), zasniva se na sledeem: materijal za briketiranje mora biti prethodno dobro usitnjen (estice drvne mase trebaju da budu manje od 5 mm), sadraj vlage u briketiranom materijalu treba da se nalazi u granicama 8-12%, suenje vlanog materijala postie se zagrevanjem usitnjene drvne mase u vazdunoj struji temperature 200 do 300oC. Drvna masa se zagreva na temperaturu 60 do 80oC u toku samog procesa presovanja. U kontaktu briketa sa vodom ili vlagom dolazi do bubrenja briketa. Da bi se dobile brikete odgovarajue kompaktnosti i vrstoe presuju se visokim pritiskom 10 do 15 MPa (100 do 150 bar-a). Zapreminska masa briketa nalazi se u granicama 1.100 do 1.400 kg/m3 (tzv. teki briketi). Brikete od penine slame izrauju se prenika 35 do 60 mm i duine 80 do 120 mm (Tei, 1983). Masa jednog briketa od slame moe da bude 0,04 do 0,15 kg, pri sadraju vlage 15 20%. Zapreminska masa briketa iznosi 700 do 900 kg/m3, a u nasipu 300 do 400 kg/m3. Klipne prese za briketiranje biljnog materijala postiu najvee pritiske. Zapreminska masa briketa moe da dostigne vrednost 1.000 do 1.400 kg/m3 (Mitrovi, 1990). Meutim, slabim odvoenjem toplote pri briketiranju materijala zapreminska masa briketa smanjuje se na 700 do 800 kg/m3. Pune prese se koriste za presovanje vlanih materijala. Na primer, brikete proizvedene od penine slame na klipnoj presi UNIS-Igman iz Konjica, koja je bila instalirana u Banatskom Karaorevu, imale su sledee karakteristike: valjkast oblik, prenik 94,1 mm i duina 253 mm. Zapreminska masa bila je 776 kg/m3, a sadraj vlage iznosio je 11,06%. Sadraj vlage u briketu bio je 7,52%, a sumpora 0,2%. Donja toplotna mo briketa bila je 14.910 kJ/kg. Za proizvodnju briketa prenika preko 50 mm, pogodne su klipne prese, kao i prese sa spiralom (puem), koje mogu da ostvare odgovarajui normalni pritisak na presovani materijal. Brikete mogu biti duine 200 do 300 mm ili kobsovi valjkastog oblika duine 200 do 250 mm, odnosno kobsovi paralelopipednog oblika (oblik opeke dimenzija 150x150x300 mm), Stankovi (1995). Za izradu valjkastih kobsova biomasa se po pravilu sitni postupkom ijanja, a kasnije se uvalja na presama sa radijalnim pritiskom pomou etiri glatka valjka. Kao vezivno sredstvo primenjuje se rasprena melasa. Optimalni tehnoloki postupak za formiranje kvalitetnih energetskih briketa uslovljen je vrstom materijala, kvaltetom usitnjenosti i sadrajem vlanosti materijala. Ovaj postupak je veoma sloen i skup zbog toga to se upotrebljava lepilo, kao vezivno sredstvo za slepljivanje usitnjenih estica. Sredstvo za lepljenje uestvovalo je sa 74% (Ostoji, 1996) u ceni trokova briketiranja. To su razlozi zbog ega su mnogi vlasnici briketirnica odustali od ovog naina proizvodnje briketa. Proizvodnja briketa bez uea vezivnih sredstava (lepila) bitno doprinosi pojeftinjenju procesa prizvodnje i poboljanju njegove ekoloke vrednosti. Takoe, uee sumpora je zanemarljivo (6 puta manje od uglja), koliina pepela je 2 do 7 puta manja u odnosu na ugalj i sadraj vlage je 2 do 5 puta manji nego u uglju. 50
Ispitivanjem prese proizvodnje Utva iz Paneva, koja je instalirana u Fabrici ulja Dunavka u Velikom Graditu, za presovanje ljuske suncokreta, dobijeni su sledei rezultati (Savi, 1995): pritisna vrstoa briketa, posmatrano popreno na pravac dejstva sile klipa prese, 0,7 do 1,9 MPa za celu ljusku, 3,8 MPa za samleveni uzorak i posmatrano u pravcu dejstva sile klipa do 58 MPa za celu ljusku. Vreme sagorevanja briketa blago raste sa duinom briketa. Briketi duine 20 mm sagorevaju za 29 minuta, a brikete duine 80 mm, sagorevaju za 42 minuta, pri promaji u loitu od 2 mm H2O. Koliina pepela se nije znaajno menjala sa duinom briketa (iznosila je oko 5,1%). Nesagorive materije u pepelu iznosile su 3,2 do 3,6%. Sadraj pepela kod sagorevanja ostalih biljnih (ratarskih) ostataka iznosio je 2,18 do 4,49%. Sadraj higroskopske vlage bio je 7,2% kod ljuske suncokreta i 9,19% kod oklaska od kukuruza. Sadraj volatila bio je prilino visok i iznosio je 70 do 77%. Sadraj koksnog ostatka iznosio je 14 do 22%. Toplotna mo briketiranog oklaska bila je 12,65 MJ/kg, a ostalih uzoraka 15 17 MJ/kg. Briketiranjem biomase postignut je visok odnos uloene i potencijalno dobijene energije. Kod ljuske suncokreta to je iznosilo 1 : 8,40. Od rastresitog materijala, tj. od ljuske suncokreta (zapreminske mase do 200 kg/m3), dejstvom sile klipa i prinudnim kretanjem biljnog materijala kroz konusni alat, formira se homogena masa-briket (zapreminske mase oko 1.100 kg/m3), oblika pravilnog paralelopipeda, sa dve fiksne dimenzije (irina 70 mm, visina 30 mm), dok je duina bila proizvoljna (do 400 mm). Ljuska suncokreta je vrlo abrazivni materijal, to izaziva poveano habanje delova za doziranje i alata prese. Pozitivan efekat na postupak briketiranja ima ulje iz ljuske, zbog smanjenja trenja materijala pri presovanju. Na osnovu merenja utvreno je da se znatno poveava temperatura alata na poetku gornje ploe alata, u odnosu na ostala merna mesta. Ovo je posledica pojaanog trenja biljnog materijala, zbog neadekvatnog konstrukcionog reenja sistema za centriranje klipa prese. Takoe, rezultati merenja pokazuju znaajan uticaj temperature alata na kvalitet proizvedenih briketa. Naime, najvea mehanika vrstoa briketa dobijena je pri najviim temperaturama alata. Da bi se mogao pravilno voditi postupak briketiranja neophodno je da se ugradi elektronska kontrola proizvodnje briketa. Dopunska investicija od cca 3% od vrednosti postrojenja za ove svrhe smatra se opravdanom. Ispitivano postrojenje zahteva i izvesne tehnike izmene. Umesto mehanikog pogona treba uvesti hidraulini pogon klipa prese. Takoe, potrebno je skratiti stazu za hlaenje briketa, uvoenjem intenzivnog odvoenja toplote sa briketa. Na sl. 5.3 prikazana je presa za briketiranje biomase proizvodnje Utva iz Paneva.
a)
b)
Sl.5.3 Presa za briketiranje biomase proizvodnje Utva iz Paneva (a presa za briketiranje Utva, b ureaj za hlaenje i pakovanje briketa)
51
Praenjem rada prese za briketiranje UNIS-Igman iz Konjica, koja je preneta iz Banatskog Karaoreva u Fabriku ulja Dijamant u Zrenjaninu, u briketiranju ljuske suncokreta, ustanovljeno je sledee: pritisak presovanja bio je 95 bara, briket je na izlazu iz stezne glave imao temperaturu 30oC. Briket se presovao bez vezivnog sredstva. Pokualo se sa smanjenjem pritiska presovanja, ali se briket lomio. Temperatura briketa nije bila visoka, poto ni pritisak presovanja nije bio visok. Postojao je plan da se adaptira hidraulini ureaj za ostvarivanje veeg pritiska presovanja. Pokualo se sa ubacivanjem pare u biljnu masu, ali poto je ljuska masna, a para se kratko vreme zadrava sa ljuskom u prijemnom kou prese, nije postignut cilj da se dobiju kvalitetnije (vre) brikete. Takoe, pokualo se sa dodavanjem i kae od belog luka kao vezivnog sredstva, ali se ovaj postupak nije isplatio. Mlevenjem ljuske suncokreta poveava se stepen athezije estica, ali se ekonomski ne isplati ni ovaj postupak, zbog velikog utroka energije za mlevenje. Pri poveanju sadraja vlage u materijalu ne dobijaju se kompaktne brikete (drobe se). Pakovanje briketa obavlja se automatski u plastine folije. Dimenzije briketa su: prenik 95 mm, duina 350 mm, a toplotna vrednost je 18.400 kJ/kg. Prema Vau (1989) prenik briketa bez vezivnih sredstava u Maarskoj iznosi 40 do 70 mm. Zapreminska masa briketa moe da bude 1.050 do 1.370 kg/m3, a u nasutom stanju 300 do 500 kg/m3. Utroak energije za presovanje briketa je 30 do 80 kWh/t. Optimalni sadraj vlage materijala pri presovanju je 10 do 12%. Toplotna vrednost briketa iznosi 14 do 15 MJ/kg. Energetske brikete od biljnih ostataka su sagorljive u bilo kakvom loitu ili kotlu za meovito grivo. Adaptacija na loitima se odnosi na obezbeenje mogunosti dvostepenog sagorevanja, zbog velike koliine volatila u biogorivu i obezbeenja mogunosti prihvatanja vee koliine pepela, nego to je sluaj kod drveta. Takoe, potrebno je spreiti porast temperature sagorevanja u loitu na vrednosti koje su vie od 950, odnosno 1.000oC. U protivnom se pone stvarati tena ljaka, koja za kratko vreme zaepi otvore na reetki loita. Ovaj problem se moe reiti sa regulacijom dovoda sveeg (sekundarnog) vazduha.
5.1.4. Konstatacije
Tehnoloko-tehniki postupak za proizvodnju energetskih briketa iz biomase je u svetu i kod nas praktino reen, ali je pitanje njegove ekonominosti i konkurentnosti u odnosu na druge energetske izvore jo uvek neizvesno. Zbog toga se postupak briketiranja biomase jo uvek nalazi u fazi usavravanja i dokazivanja za primenu u praksi. U prilog primene energetskih briketa, kao alternativne vrste goriva (tzv. biogoriva), pored obnovljivosti izvora sirovina (biomase) svake godine, dolaze do izraaja pozitivni ekoloki efekti njihovog korienja. Sadraj sumpora u briketu je zanemarljiv (6 puta je manji nego u uglju). Koliina pepela je 2 do 7 puta manja od koliine pepela u uglju. Dok je pepeo od uglja tetna materija za okolinu (otpad), pepeo od biomase moe da se koristi kao vrlo dobro mineralno ubrivo. Toplotna vrednost briketa priblino je ista kao i domaeg mrkog uglja (15 do 17 MJ/kg). Postupkom briketiranja zapremina kabaste biomase se smanjuje za 10 do 12 puta. Zapreminska masa briketa iznosi 1.000 do 1.400 kg/m3, a nasipna masa od 400 do 600 kg/m3. Na ovaj nain pripremljena biomasa je pogodna roba za trite. S njom moe lako da se manipulie, moe da se lako transportuje, skladiti i uva. Za kvalitetno briketiranje biomase optimalni sadraj vlage u biljnom materijalu treba da iznosi od 14 do 18%. Pri manjem i veem sadraju vlage oblik briketa nije postojan. 52
Literatura
Brki, M: Korienje nekih nekonvencionalnih izvora energije u protekloj deceniji u Vojvodini, Savremena polj. tehnika, VDPT, Novi Sad, 12(1986)3, s. 81-85, [2] Brki, M, Jani, T: Prikupljanje, skladitenje i briketiranje biomase u poljoprivredi, Zbornik radova: Znaaj i perspektive briketiranja biomase, Ekoloki pokret Vojvodine, Vrnjaka Banja, 1996, s. 15-24, [3] Brki, M, Jani, T, Somer, D: Karakteristike briketirane biomase bez vezivnih sredstava, PTEP, JDPTEP, Novi Sad, 1(1997)3, s. 3-6, [4] Herak, S: Iskustva u radu linija za briketiranje biomase, Zbornik radova sa XIV savetovanja strunjaka polj. tehnike Vojvodine, VDPT, Dubrovnik, 1987, s. 279-285, [5] Mitrovi, D: Briketiranje penine slame, Agrotehniar, Zagreb, 26(1990)6, s. 41-43, [6] Beradi, L: Energetski bilans i ekonominost briketiranja pljoprivrednih otpadaka na DP Baka, Stara Moravica, Zbornik radova sa IV nauno-strulnog skupa PTEP '90, VDPT, Opatija, 1990, s. 84-88, [7] Ostoji, D: Ekoloka vrednost briketa, Zbornik radova: Znaaj i perspektiva briketiranja biomase, Ekoloki pokret Vojvodine, Vrnjaka Banja, 1996, s. 39-46, [8] Perunovi, P, Peenjanski, I: Korienje biomase u energetske svrhe, Zbornik radova: Znaaj i perspektive briketiranja bimase, Ekoloki pokret Vojvodine, Vrnjaka Banja, 1996, s. 69-74, [9] Radovanovi, M, Rac, A, Savi, A: Prilog karakterizaciji briketa od ljuske suncokreta, Zbornik radova: Biomasa, IPP Mladost, Ekoloki pokret Jugoslavije, Beograd, 1995, s. 199-208, [10] Radovanovi, M, Stanojevi, G, Stjiljkovi, D, Jeremi, N: Laki biobriketi - nova tehnologija, Zbornik radva: Biomasa, IPP Mladost, Ekoloki pokret Jugoslavije, Beograd, 1995, s. 177-189, [11] Savi, R, Rac, A, Radovanovi, M: Mogunost kontrole procesa formiranja briketa od biomase pomou raunara, Procesna tehnika, Beograd, 11(1995)3, s. 200-203, [12] Stankovi, L, Bugarin, R, Zagorac, R, Samardija, M: Presovanje otpadaka biomase radi zatite ivotne sredine i stvaranja kvalitetnih goriva, Zbornik radova Biomasa, IPP Mladost, Ekoloki pokret Jugoslavije, Beograd, 1995, s. 169-175, [13] Tei, M, Martinov, M, Veselinov, V, Topalov, S, Lien, H, Simi, L, Horti, J: Studija o mogunstima mehanizovanog ubiranja, transporta i manipulacije sporednih prizvoda ratarstva, Fakultet tehnikih nauka, Institut za mehanizaciju, Novi Sad, 1983, s. 385, [14] Vas, A, Beke, J, Kova, K: Stanje i rezultati korienja biomase u Maarskoj, Zbornik radova sa III nauno-strunog skupa PTEP '89, VDPT, Donji Milanovac-Lepenski vir, 1989, s. 49-58, [15] Zubac, M: Domaa tehnika i tehnologija briketiranja, Zbornik radova: Znaaj i perspektiva briketiranja biomase, Ekoloki pokret Vojvodine, Vrnjaka Banja, 1996, s. 25-34.
[1]
5.2. PRESE ZA BRIKETIRANJE BIOMASE

Glavni ureaj za briketiranje odnosno peletiranje biomase je presa. Od rada prese zavisi veliina i kvalitet briketa, odnosno peleta. Usitnjena biomasa se presuje na mehanikim presama, sve vie na hidraulinim, raznih konstrukcija. Na sl. 5.4, 5.5 i 5.6 prikazane su razliite konstrukcije presa za briketiranje (peletiranje) biomase (Stankovi, L, et al, 1995).
53
Sl. 5.4. ema rada prese za briketiranje (peletiranje) biomase sa normalnim pritiskom na presovani materijal: a sa klipom, b sa spiralom (puem), c sa ljebastim valjkom po obodu, d sa prstenastom matricom i nazubljenim valjcima unutar matrice
Sl. 5.5. ema rada presa za peletiranje biomase postupkom normalnog pritiska na presovani materijal: a prstenasta matrica i valjci unutar nje, b diskosna matrica i valjci na njoj, c dve rotirajue prstenaste matrice, d dva ljebasta rotirajua toka (prema Segleru, G, cit. Stankovi, L, et al, 1995). Danas su najvie zastupljene prese za peletiranje sa prstenastim matricama, mada je izrada tih matrica izuzetno teka, posebno termika obrada, jer nastaju dodatne deformacije prstena usled unutranjih naprezanja materijala. Stoga se radije koriste diskosne matrice (sl. 5.5b) sa elinim valjcima na njoj, posebno kada su u pitanju pelete prenika do 20 mm i duine 30 do 50 mm. Za brikete veih prenika, do 50 mm, celishodne su klipne prese (sl. 5.4a), kao i prese sa spiralom (puem) (sl. 5.4b), koje mogu da ostvare vei normalan pritisak na presovani materijal. Linije maina za sitnjenje i presovanje su veinom stacionarne, mada se ve 54
proizvode i kao mobilne (prevozne i prenosne) za presovanje biomase direktno u polju. Tada se presuju brikete prenika i preko 50 mm i duine 200 do 300 mm, ili kobsovi valjkastog oblika, dimenzija iznad 50 mm i duine 200 do 250 mm, ili kobsovi u obliku paralelopipeda (opeke), dimenzija 150 x 150 x 300 mm.
Sl. 5.6. ema rada prese za briketiranje biomase postupkom radijalnog pritiska na presovani materijal pomou glatkih valjaka Biomasa za izradu valjkastih kobsova se po pravilu sitni postupkom ijanja, a kasnije se uvalja na presama sa radijalnim pritiskom pomou glatkih valjaka (sl. 5.6). Za izradu kobsova u obliku blokova ili paralelopipeda, biomasa se takoe ija, a kao vezivno sredstvo primenjuje se rasprena melasa. Na sl. 5.7, 5.8 i 5.9 prikazani su u preseku mogui uzduni preseci otvora na prstenastim matricama pri peletiranju biomase.
Sl. 5.7. Uzduni preseci otvora na prstenastim matricama pri peletiranju biomase
Sl. 5.8. Ulazni otvor sa konusnim proirenjem radi smanjenja otpora sabijanja biomase
Sl. 5.9. Zaobljeni ulazni otvori radi lakeg ulaza i sabijanja biomase Na sl. 5.10 prikazana je ema rada presa za peletiranje biomase postupkom normalnog pritiska na presovani materijal (prema David, L, cit. Stankovi, L, et al, 1995).
55
Sl. 5.10. ema rada presa za peletiranje biomase postupkom normalnog pritiska na presovani materijal: a - sa fiksnom prstenastom matricom, b - sa zupastim tokovima i c - ljebastim prstenovima; 1 osnovna masa, 2 sitno ljebasti valjak, 3 pelet, 4 zupasti toak, 5 rotirajui noevi, 6 fiksni noevi, 7 prstenasta matrica, 8 ljebasta matrica Na sl. 5.11 prikazana je ema rada prese sa ravnom fiksnom matricom za peletiranje biomase postupkom normalnog pritiska na presovani materijal.
Sl. 5.11. ema rada prese sa ravnom fiksnom matricom za peletiranje biomase postupkom normalnog pritiska na presovani materijal: 1 ravna matrica, 2 sitno ljebasti obrtni valjak, 3 pelete, 4 osnovna masa, 5 obrtni noevi 56
U tab. 5.1 prikazani su tehniki podaci presa sa ravnom fiksnom matricom. Tabela 5.1: Osnovni tehniki podaci presa sa ravnom fiksnom matricom Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. Parametri prese Potrebna snaga za meanje Snaga za presovanje Uinak prese: - kockaste pelete Uinak prese: - granule prenika 4,5 mm Vezivno sredstvo Podaci* 2,2 kW 30 kW 4.000 kg/h 2.000 kg/h Rasprena melasa
Napomena: * Prema tehnikim podacima firmi: CPM (USA), Werger (USA) i Tempelewood (V. Britanija)
5.2.1. Konstatacija
Imajui u vidu veliku utedu toplotne energije presovanjem otpadaka biomase, radi stvaranja kvalitetnih goriva celishodno je pristupiti konstrukcionoj razradi mehanikih i hidraulinih presa za presovanje peleta, briketa i kobsova od biomase radi stvaranja jeftinih i toplotno vrednih goriva, kao i radi zatite ivotne sredine. Time bi se naa zemlja prikljuila tehniki razvijenim zemljama, kod kojih prikupljanje, skladitenje i presovanje otpadaka raznih poljoprivrednih kultura ve odavno zauzima vidno mesto u poljoprivrednoj proizvodnji. Ve je naglaeno da u naoj zemlji postoje velike koliine biomase koja se ne koristi, iako kao gorivo i hranivo ima svoju vrednost. Pri konstruisanju presa za peletiranje i briketiranje biomase treba imati u vidu posebne zahteve koji moraju biti ispunjeni: - uinak prese treba da je oko 2 t/h (tab. 5.1), - presa treba da bude prevozna ili mobilna, - za pogon prese koristiti elektromotor snage do 20 kW, - veliina peleta prenika 10 do 20 mm i duine do 40 mm, - prednost dati presama sa diskosnim (ravnim) matricama i - presa treba da bude jednostavna i pouzdana u radu.
Literatutra
[1]
Stankovi, L, Bugarin, R, Zagorac, R, Samardija, M: Presovanje otpadaka biomase radi zatite ivotne sredine i stvaranje kvalitetnih goriva, Zbornik radova ''Biomasa'', IPP ''Mladost'', Ekoloki pokret Jugoslavije, Beograd, 1995, s. 169-175.
5.3. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE LAKIH BIOBRIKETA OD DRVNE BIOMASE

Laki briketi proizvedeni od drvne biomase su proizvod novijeg datuma. Prvi uzorci lakih briketa proizvedeni su u laboratorijskim uslovima u prvoj polovini 1994. godine (Radovanovi, M, et al, 1995). Njihov naziv, laki briketi, potiu od njihove veoma niske zapreminske mase, u poreenju sa briketima iz klasine proizvodnje. Naime, kod svih probnih uzoraka zapreminska masa je bila do 500 kg/m3, za razliku od apsolutno suve zapreminske mase briketa proizvedenih klasinim postupkom koja iznosi 1.100 do 1.400 kg/m3.
57
Za izradu probnih uzoraka u laboratorijskim uslovima korieno je vie vrsta biomase drvnog porekla, poevi od piljevine, ivera, usitnjene kore, uke i borovih etina. Mnogi od navedenih materijala su ve korieni, a i danas se jo uvek koriste u svom prirodnom, rasutom stanju. Njihovo korienje u svojstvu energetskog materijala u pomenutom obliku je veoma nepraktino za manipulaciju i skladitenje, stoga se primenjuje postupak briketiranja. Jo 1923. godine istraiva Albert L. Stilman dao je osnovni princip briketiranja drvne mase (visokim pritiskom i povienom temperaturom). Na ovom principu zasnovan je savremeni industrijski postupak briketiranja usitnjenog drvnog ostatka. Daleke 1918. godine u vajcarskoj je patentirana presa za briketiranje starog papira. U mnogim domainstvima su se mogle nai prese razliitog oblika za briketiranje papira vlanim postupkom. U SFR Jugoslviji u asopisu Uradi sam krajem sedamdesetih godina prikazivane su i objanjavane razliite prirune prese za briketiranje starog papira. Proizvodnja lakih biobriketa se zasniva na sasvim drugaijem tehnolokom postupku u odnosu na proizvodnju klasinih briketa. Postupak je veoma slian postupku formiranju lista papira u papirnoj industriji. Polazna sirovina nije prosuena biomasa do optimalne vlanosti 8 do 12%, ve je gruba vodna suspenzija drvne biomase i lignocelulozne pulpe od recikliranog starog papira. U ovom sluaju, pored drvnog ostatka iz primarne i finalne obrade drveta pojavljuje se i reciklirani stari papir kao energetski i vezivni materijal. U tehnologiji proizvodnje lakih briketa od drvne biomase stari papir u obliku industrijski reciklirane lignocelulozne pulpe vri funkciju adheziva. Bez dodatka pulpe vodnoj suspenziji biomase ne bi bilo mogue oblikovati briket. Praktinom primenom navedene tehnologije prua se mogunost briketiranja biomase na laki i jeftiniji nain, ne samo u industrijskim pogonima, ve i u kunim radionicama. Kompaktnost briketa uslovljena je prostornom mreom celuloznih vlakana, koja povezuju masu adherenta piljevine ili usitnjene kore. Zbog toga, kod ovog postupka izrade briketa nisu potrebni vei pritisci od 0,3 do 0,5 MPa, odnosno 3 do 5 bara. Poveanjem pritiska vri se istiskivanje vode i dovoenje estica biomase u blizak kontakt da bi se postigla potrebna vrstoa briketa pri istiskivanju iz kalupa i prenoenja do mesta prirodnog suenja. Svi potrrebni uzorci lakih briketa od drvnog ostatka su sueni solarno, na otvorenom prostoru, na Suncu. Briket zapremine 1,5 do 2,0 l pri temperaturi vioj od 25oC, osui se na vazduhu i kompaktan je za vreme od 7 do 10 dana. Dosadanji klasini nain briketiranja biomase zasniva se na sledeem: Materijal za briketiranje mora biti prethodno usitnjen (estice drvene mase treba da budu manje od 5 mm), Sadraj vlage u briketiranom materijalu treba da bude u granicama 8 do 10%. To znai da treba materijal osuiti do nivoa zahtevane vlanosti. Suenje drvne mase se postie prethodnim zagrevanjem usitnjene mase pri temperaturi 200 do 300oC ili zagrevanjem do temperature 60 do 80oC u toku samog procesa presovanja. U kontaktu sa vodom, odnosno vlagom, dolazi do bubrenja i raspadanja briketa, Briketi potrebne kompaktnosti i vrstoe mogu se dobiti presovanjem visokim pritiskom 10 do 15 MPa, odnosno 100 do 150 bara, Zapreminska masa briketa nalazi se u granicama1.100 do 1.400 kg/m3 (teki briketi). Laki biobriket je nastao kao alternativno, jeftinije reenje dosadanjem nainu briketiranja biomase biljnog porekla, zasnovano na drugaijem tehniko-tehnolokom konceptu. Predloeno reenje omoguava: - briketiranje vrlo heterogenog materijala i sa esticama krupnijim od 5 mm, - briketiranje bez prethodnog suenja biomase do nivoa optimalnog sadraja vlage, - briketiranje sa niskim pritiscima 0,3 do 0,5 MPa, odnosno 3 do 5 bara, 58
- skladitenje na dui rok briketiranog materijala, jer usled dejstva vlage ne bubre i ne raspadaju se. Po predloenom konceptu briketiranja, na umarskom fakultetu u Beogradu uraeni su probni uzorci od sledeih vrsta materijala: liarske i etinarske piljevine, liarske i etinarske kore, a jedan manji deo uzorka je uraen sa dodatkom borovih etina. Uinjen je, takoe, pokuaj briketiranja piljevine sa dodatkom ugljene praine. Briketiranje je izvreno u kalupima paralelopipednog oblika sa hidraulinom presom po sledeem redosledu radnih operacija: doziranje biomase (adherenta), doziranje pripremljene pulpe, homogenizovanje meavine, punjenje kalupa, presovanje ceenje mase, istiskivanje oblikovanog briketa i suenje na otvorenom prostoru. Sva ispitivanja su izvrena prema odgovarajuim standardima za ugalj (JUS. B.X8.339, JUS. B.X8.312, JUS. B.X8.338). Tehnikom analizom odreene su sledee karakteristike lakih biobriketa: sadraj ukupne vlage, sadraj pepela, sadraj gorivih isparljivih materija (volatila), sadraj koksnog ostatka i gornja toplotna mo. Ispitivani su uzorci briketa gustine 240 do 300 kg/m3 (tab. 5.2), to je 4 do 5 puta manja gustina u odnosu na klasine brikete. Sastav uzoraka biobriketa bio je sledei: 1. uzorak briketi od kore etinara i piljevine, 2. uzorak briketi od bukove piljevine, 3. uzorak briketi od iglica etinara i 4. uzorak briketi od piljevine etinara. Tabela 5.2: Tehnika analiza uzoraka biobriketa Uzorak 1. 2. 3. 4. 5. min 5. max. Gustina kg/m3 290 300 270 240 Sadraj vlage % 6,92 7,60 6,41 7,61 23,41 54,70 Pepeo % 2,51 0,62 2,26 1,09 4,74 24,02 Volatili % 71,67 77,70 75,34 74,72 20,04 35,94 Koksni ostatak % 21,41 14,70 18,25 17,67 24,99 35,82 Toplotna mo kJ/kg 18.060 17.570 19.354 17.199 7.566 17.940
Sadraj ukupne vlage u uzorcima iznosio je u intervalu od 6 do 8%. Sadraj pepela u uzorcima kretao se u intervalu od 0,6 do 2,5%, to predstavlja vrlo nisku vrednost, naroito u poreenju s ugljevima, kod kojih vrednost sadraja pepela ide i do 40%. Sadraj gorivih isparljivih materija Vg ispitivanih uzoraka je u granicama od 71,6 do 77,70%, a sadraj koksnog ostatka od 14,7 do 18,25%. Vrednosti toplotnih moi iznosile su u intervalu od 17,19 do 19,35 MJ/kg. Radi komparacije dobijenih vrednosti tehnike analize u tab. 5.2 dati su podaci i za domai ugalj Kolubara sortimenta 30 do 60 mm (uzorak 5).
5.3.1. Konstatacija
Tehnologija proizvodnje lakih biobriketa ne zahteva visoke pritiske pri proizvodnji, ne zahteva prethodno suenje sirovina, omoguava upotrebu razliitih sirovina, kao i upotrebu razliitih sortimenata polaznih sirovina. Ove injenice ukazuju na mogunost primene ove metode kako u industrijske svrhe tako i za potrebe domainstva. Mali pritisci sabijanja ukazuju na ekonominost instalacije (nisu potrebne specijalne i vrlo skupe prese), jer se ceo postupak moe izvesti i pomou runih presa. Meutim, mali pritisci ostvaruju male gustine dobijenih briketa (4 do 5 puta manje od klasinih briketa), to poveava trokove skladitenja i transporta ove vrste briketa.
59
Tehnkom analizom ispitivanih uzoraka dobijeni su sledei podaci: nizak sadraj vlage u briketama od 6,4 do 7,6%, vrlo mali sadraj pepela od 0,6 do 2,6%, visok sadraj gorivih isparljivih materija od 71,6 do 77,70% i toplotnu mo u opsegu od 17,19 do 19,35 MJ/kg. Toplotna mo priblino odgovara toplotnoj moi kvalitetnijih lignita, to se moe smatrati zadovoljavajuim rezultatom.
Literatura
[1]
Radovanovi, M, Stanojevi, G, Stojiljkovi, D, Jereni, N: Laki biobriketi nova tehnologija, Zbornik radova ''Biomasa'', IPP ''Mladost'', Ekoloki pokret Jugoslavije, Beograd, 1995, s. 177-189.
5.4. TEHNOLOGIJA BRIKETIRANJA BIOMASE OD BILJNIH OSTATAKA

vrsta biomasa moe da se transformie u toplotnu energiju na vie naina. Najneracionalniji nain je sagorevanjem u postojeim loitima u stanju u kome je i prikupljena. Naime, veliki su trokovi transporta zbog male nasipne gustine, zahteva veliki prostor za skladitenje, a doziranje u loite mora biti kontinuirano, poto rastresiti materijal sagoreva velikom brzinom. Postupak koji je na veim gazdinstvima ve u primeni je sagorevanje balirane slame u posebno konstruisanim loitima. U zavisnosti od tehnologije baliranja i prethodne pripreme slame razlikuje se i efikasnost sagorevanja kao i ukupni trokovi. Gustina slame bez pripreme je 35 do 70 kg/m3, granulisana do 100 kg/m3 i mlevena do 150 kg/m3. Briketiranje je postupak prethodne pripreme biomase, koji pokazuje prednosti u odnosu na ostale postupke. Smanjeni su trokovi transporta, znatno manji prostor za skladitenje, vea otpornost biolokim procesima, poveana efikasnost u procesu sagorevanja, itd. (prema Radovanoviu, M, et al, 1995). U Srbiji postoji vie postrojenja za briketiranje biomase, koja se prvenstveno koriste za briketiranje drvnih otpadaka na mestu njihovog nastajanja. U Vojvodini su se postrojenja za briketiranje vie koristila za briketiranje biomase od biljnih ostataka. Odnos uloene energije za dobijanje briketa i energije koja se moe doboti u vidu toplotne energije prikazan je u tab. 5.3. Tabela 5.3: Odnos uloene i dobijene energije pri briketiranju (prema Andrau, T, cit. Radovanovi, M, et al, 1995) R. br. Materijal briketa Uloena energija Dobijena energija GJ GJ Tehnologija briketiranja sa stabilnom mehanizacijom Slama 7.961 71.000 Kukuruzovina 1.9742 62.500 Ljuska suncokreta 7.114 60.000 Tehnologija briketiranja sa mobilnom mehanizacijom Slama 5.526 35.500 Kukuruzovina 10.076 31.250 Ljuska suncokreta 5.526 25.000 Odnos 1:8,9 1:3,2 1:8,4 1:6,4 1:3,1 1:4,5
1. 2. 3. 4. 5. 6.
Sa stanovita stepena iskorienja, najbolji rezultati ostvareni su pri sagorevanju biomase u fluidizovanom sloju (efikasnost preko 99%). Nije potrebna prethodna zanaajna priprema, manja je emisija azotnih oksida, itd. Takoe, mogue je ostvariti dobre rezultate sagorevanja biomase u ciklonskom loitu. 60
Odgovarajui standardi za biomasu kod nas ne postoje sem standarda JUS.D.B9.021 iz 1987. pod nazivom Energetski briketi od lignoceluloznog materijala. Ovaj standard ne predvia dovoljno precizno nain ispitivanja i kvantifikaciju rezultata, ve samo daje grubu kategorizaciju briketa od lignoceluloznog materijala (prema toplotnoj moi) i nain obeleavanja i pakovanja. Ispitivanje biomase uraeno je u svemu prema odgovarajuim standardima za ugalj. Izvrena je kompletna tehnika analiza uzoraka ostataka ratarske proizvodnje: silosne praine (otpadni materijal prilikom procesa suenja i provetravanja zrna u silosu), lista i stabljike kukuruza (tzv. kukuruzovina), ljuske suncokreta, penine slame, kao i drvnih otpadaka (strugotine od hrasta, amovine i bagrema) radi uporeenja. Dobijeni podaci ove analize prikazani su u tab. 5.4. Tabela 5.4: Rezultati tehnike analize razliitih uzoraka biomase Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. Vrsta materijala Vlaga Wh (%) Silosna praina Kukuruzovina Oklasak od kukuruza Ljuske suncokreta hrast Strugotina amovina bagrem Penina slama 8,89 7,43 9,19 7,20 13,01 7,8 5,55 7,21 Pepeo A (%) 3,69 4,49 2,18 2,93 0,37 0,33 2,0 5,45 Koks K (%) 14,01 18,57 17,75 15,50 14,30 14,76 20,06 22,50 Volatili Vg (%) 77,10 74,00 73,06 77,30 72,65 77,35 74,60 70,29 Toplotna mo hg (kJ/kg) 15.850 13.886 14.179 18.124 17.122 18.167 18.423 16.902
5.5. MAINE ZA BRIKETIRANJE SENA

U nekim podrujima sa vrlo stabilnom klimom, u kojima se lucerka moe suiti do kraja u polju, oko dve decenije (krajem pedesetih godina prolog veka) primenjuje se proizvodnja briketa od sena. U odnosu na zapreminsku masu bala sena koja iznosi 120 do 180 kg/m3, masa briketa je daleko vea i kree se od 400 do 500 kg/m3 (Blagojevi, M, 1979). Time se mnogo bolje iskoriste transportna sredstva i potreban je znatno manji prostor za skladitenje. Osim toga, briketi su daleko pogodniji za transport od bala, jer predstavljaju sipki teret, koji moe da se transportuje raznim transportnim sredstvima i sa njima se mnogo lake rukuje. Pored smanjenja zapremine i transportnih trokova, kao i skladinog prostora, sa briketama se moe lako mehanizovati ishrana stoke (sa energetskim briketama moe da se lako mehanizuje hranjenje loita, primetio Brki). Ispitivanjem je ustanovljeno da je za dovoljnu vrstou i stabilnost briketa potreban specifini pritisak od najmanje 350 kg/cm2 (oko 350 bara), a kree se i do 700 kg/cm2 (ili 700 bara). Briketi prizmatinog oblika pokazali su se stabilniji od valjkastih i za njihovo dobijanje potreban je manji pritisak, a po izlasku iz kompresionog prostora manje se ire, te due zadravaju svoju zapreminsku masu. Najpovoljniji sadraj vlage u senu za briketiranje iznosi u granicama od 15 do 25%. Zapaeno je da briketi od neseckanog sena zadravaju due svoju stabilnost i svoju formu (ali, neseckano seno zahteva vii pritisak sabijanja i s tim vei utroak energije, primetio Brki). Briketi prizmatinog oblika imaju obino duinu oko 60 mm.
61
5.5.1. Konstruktivne izvedbe maina za briketiranje. Primenjuju se stacionarne i pokretne maine. S obzirom na velike pritiske koje je potrebno ostvariti, koriste se motori velikih snaga, oko 73,5 kW, a neki proizvoai izrauju maine za briketiranje sa motorom snage 88,2 kW, 110,3 kW, pa ak i 147,0 kW. U veini sluajeva uinak se kree od 3 do 5 t/h briketa, to zavisi od njihove veliine i jaine motora, a utroak elektrine energije iznosi oko 25 kWh/t briketa. to se konstrukcije maine tie u Rusiji i SAD su u primeni razliite izvedbe maina za briketiranje, a u Evropi je njihova primena ograniena za sada samo u eksperimentalne svrhe. Najvie su u primeni klipne prese za briketiranje, zatim sa ozubljenim valjcima (sl. 5.12) i punim ureajem za ubacivanje sena u otvore matrice, kroz koje se istiskuju brikete.
Sl. 5.12. ema maine za briketiranje sena sa ozubljenim valjcima Pokretne maine za briketiranje lucerke u polju podiu biljnu masu sa pick-up ureajem. Pokoeno i zgnjeeno seno iz otkosa ubacuje se pick-up ureajem u presu. Ukoliko je vlanost sena manja od 15 do 17%, uz pomo rasprskivaa vodom iz rezervoara se navlauje koliko je potrebno, da bi se poveala prionljivost estica. Dodavanjem melase, umesto vode, ima znatno bolji efekat. Ukoliko se vri seckanje sena ono mora biti duine manje od 20 mm, da ne bi dolazilo do zaguenja na ulazu u presu. Iz prese se gotove brikete ubacuju preko transportera u prikolicu koju maina vue za sobom. Na stacionarnim mainama vrlo esto se ugrauju klipni ureaji za proizvodnju briketa pomou dva klipa, koji naizmenino rade (reciproni klipni sistem). Otvori na matrici imaju kvadratni ili kruni profil. Jedan od teih tehnikih problema kod svih konstrukcija je ubacivanje dugakog (neseckanog) sena u uski prostor pre prese, te, da bi se postigao kontinualni rad, vri se njegovo predsabijanje. Ova operacija je naroito komplikovana kod klipnih maina, jer seno treba da se ubacuje u kompresionu komoru u intervalima od 25-tog dela sekunde. Kod prese sa kontinuiranim nainom rada, kao to su valjkaste i pune prese, predsabijanje i ubacivanje sena u kompresioni prostor mnogo su jednostavniji. Meutim, kod punih presa potrebno je najdue zadravanje sena pod pritiskom i najvee je trenje u kompresionom prostoru. 5.5.2. Dosadanja iskustva sa briketiranjem sena i perspektiva njegove primene. Veliina i oblik briketa zavisi od konstrukcije matrice na klipnim i punim presama. Na presama sa valjcima dimenzije briketa odreene su irinom valjaka i izvedbom noeva za odrezivanje briketa. Mada su, sa gledita uinka, od veeg interesa za praksu prese koje daju krupnije brikete, za manipulaciju su se pokazale pogodnije sitnije brikete, naroito kockastog oblika, jer ih stoka jede cele, te je manje krunjenje i gubitak mase pri ishrani (kod energetskih 62
briketa povoljnije su sitnije i valjkastog oblika brikete za mehanizovano loenje, primetio je Brki). Pored problema ubacivanja sena u kompresioni prostor, koji je napred naveden, jo nije pronaen odgovarajui materijal za matrice, koje se brzo troe, a inae su skupe. Osim toga, potrebno je obezbediti visok pritisak za proizvodnju briketa, odnosno angaovanje motora velike snage, to poskupljuje cenu kotanja briketa. Poto se obino vri briketiranje suvog sena znatni su gubici lia pri radu podizakog (pick-up) ureaja. Zato je sada briketiranje ogranieno samo za specifina klimatska podruja i, uglavnom, za potrebe dueg transporta sena. Meutim, vri se istraivanje u cilju pronalaenja maine koja e moi da briketira biljnu masu velikog sadraja vlage, 50 do 60% ili vee, s tim da se briketi dosuuju, da bi se izbegao gubitak lia. U izgledu je mogunost primene takve prese koja radi na principu rada roto-prese (roto balera), uz utroak snage priblino kao kod prese visokog pritiska za baliranje sena. Ali maina jo nije usavrena za praktinu primenu.
5.5.3. Konstatacije
U ovom poglavlju su obraene: klipne, zupaste prese sa ozubljenim valjcima, valjkaste i pune prese. Prese mogu da budu pokretne i stacionarne. Na presama, matrice mogu da budu sa kvadratnim ili krunim otvorima. Sadraj vlage u biljnoj masi treba da iznosi 15 do 25%, maksimalno. Za presovanje potrebno je obezbediti specifini pritisak 350, pa ak i do 700 bara. Zapreminska masa sabijenog sena posle presovanja iznosi 400 do 500 kg/m3. Na posebnim konstrukcijama presa moe da se presuje biljni materijal sadraja vlage 50 do 60%, pa i vie. Presovati se moe neseckano seno, kao i seckano manjih dimenzija od 20 mm. Za neseckano seno potrebno je obezbediti vee pritiske sabijanja.
Literatura
[1]
Blagojevi, M: Maine za briketiranje sena, udbenik: Maine, ureaji i oprema u stoarstvu, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1979, s. 89-91.
5.6. UREAJI ZA MELASIRANJE I PRESOVANJE BRANASTE STONE HRANE

Presovanje branaste hrane vri se iz vie razloga: da se utedi u skladinom prostoru, jer je zapreminska masa vea oko 3 puta, bolje je iskoriene hrane (npr. ivina ne moe odabirati pojedine komponente, te je ishrana kompletna), rastur je neznatan, laka je mehanizacija transporta pri raspodeljivanju hrane, a mogua je i automatizacija ishrane (Blagojevi, M, 1979). Proizvodi se presovana hrana za sve vrste i kategorije stoke i ivine. Najkrupniji su briketi (engl. Wafers) za ishranu krupne stoke, goveda i konja, valjkastog, ploastog i drugog oblika. Kocke (Cubes) veliine 7 do 25 mm slue za ishranu teladi, ovaca i svinja. Peleti granule (Pellets) valjkastog oblika duine do 7 mm, koriste se za ishranu ivine i riba. Popreni presek granule za pilie do 7 dana treba da je 1 do 2 mm, za pilie od 7 30 dana 2,2 mm, za pilie starije od mesec dana 3 mm, za odraslu ivinu i ribe 5 mm, odbijenu prasad 8 mm, a za odrasle svinje 10 mm. (Dakle, proizvodnja energetskih peleta moe da bude razliitih dimenzija, prema zahtevu pojedinih termikih ureaja, primetio Brki). Da bi presovani komadi zadrali stabilnost pre presovanja vri se meanje sa melasom, kao vezivnim materijalom, te se dodaje za krupne komade do 10%, a za granule samo nekoliko procenata. U rezervoarima za temperiranje melasa se zagreva elektrinim putem ili vodenom
63
parom na 50oC, a u ureaj za melasiranje ubrizgava melasu sa pumpom. Pumpa je elektrinim putem vezana sa transporterom za dotok branastog materijala za melasiranje, te sa prestankom ulaska materijala pumpa se automatski iskljuuje. Doziranje melase vri se promenom veliine brizgaljke ili promenom pritiska ubrizgavanja. Jedan od tehnolokih postupaka briketiranja (a pod pojmom briketiranja podrazumeva se proizvodnja ne samo briketa ve i granula i peleta) prikazan je ematski na sl. 5.13, a odvija se na sledei nain: usitnjene komponente hrane iz prijemnog koa (1) kofiastim elevatorom (2) i spiralnim transporterom (3) dovode se u mealicu (4). Po zavrenom meanju materijal se kofiastim elevatorom (2) preko vibrirajueg sita (5), bubnja sa magnetom (6), (posle prolaza kroz ureaj za melasiranje, koji na emi nije prikazan), zatim, prijemnog rezervoara (7) i spiralnog transportera (8), dovodi u presu (9). Presovani komadi prolaze preko sita (10) u komoru za hlaenje u suprotnom smeru od toka briketa a takoe usisava se praina iz prese. U ciklonu (13) praina se odvaja od vazduha, a iz njega dospeva u rezervoar (7) i dalje ponovo u presu.
Sl. 5.13. ema tehnolokog procesa briketiranja branaste stone hrane (1-prijemni ko, 2-elevator, 3-puni transporter, 4-bin, 5-vibrirajue sito, 6-bubanj s magnetom, 7-ko, 8-pu, 9-presa, 10-koso sito, 11-hladnjak i rotaciono sito, 11a-ureaj za uvreavanje s vagom, 12-ventilator, 13-ciklon, 14-ustava) Uinak prese za krmne smee zavisi najvie od veliine presovanih komada, te, prirodno, manji je za pelete ili granule, nego za brikete i kocke, a vei je u prvom sluaju specifini utroak energije (kWh). On zavisi od toga da li se primenjuje tzv. hladni ili topli postupak briketiranja, kao i od fizikih i mehanikih svojstava materijala. 5.6.1. Konstruktivna reenja i odlike glavnih tipova presa za krmne smee. U fabrikama stone hrane, veim meaonama i u sastavu ureaja za dehidraciju lucerke i druge stone hrane, koriste se razne izvedbe presa kao to su: - prese na principu klipa za dobijanje briketa za krupnu stroku, - prese sa krunim (ili drugog oblika) udubljenjima na elinim valjcima izmeu kojih se formiraju briketi (sl. 5.14). Daju dosta veliki uinak (do 10 t/h), uz srazmerno mali utroak energije (oko 7,36 kWh) i prilino su trajne. Ne mogu se s njima dobiti sitni komadi pelete, granule. Briketi, ak i uz dodatak melase vie od 5%, su podloniji lomljenju nego sa drugim presama. 64
- presa sa ozubljenim tokovima (sl. 5.15), koji se uzubljuju i pri tome stiskaju branasti materijal u udubljenjima razliitog oblika izmeu zubaca. Na unutranjoj strani tokova no obrazuje brikete u obliku valjaka ili kocki, na duinu na kojoj je podeen. - presa sa prstenastom okretnom matricom i podesivom osovinom sa dva valjka, koji istiskuju brikete kroz otvore prstena (sl. 5.16), a kretanje dobijaju trenjem o matricu. Valjci mogu biti u horizontalnoj ili vertikalnoj ravni, a moe se podeavati njihov pritisak na matricu. Primenjuju se u mnogim fabrikama stone hrane (Promill, Temlewood, Socam, Sprout Waldrow, Simon i dr.). Presovanoj hrani dodaje se do 8% melase. Izrauje se s matricama razliite veliine otvora i naroito su pogodne za presovanje dehidriranog brana od lucerke i drugih biljaka.
Sl. 5.15. ema prese sa ozubljenim Sl. 5.14. Presa sa krunim udubljenjima tokovima na valjcima - prese sa horizontalnim nepokretnim matricama i rotirajuim valjcima za sabijanje materijala. Odrezivanje se vri sa okretnim noem (sl. 5.17), pokretanje valjka je putem vertikalne osovine. Proizvode se prese sa vertikalnim, takoe nepokretnim, ploama (matricama), dok su valjci i noevi okretni, pa je kod njih istiskivanje briketa bono.
Sl. 5.16. ema prese sa prstenastom okretnom matricom
Sl. 5.17. ema prese sa horizontalnom nepokretnom matricom
- prese sa horizontalnom, ali okretnom matricom i pasivnim valjcima (sl. 5.18), koji dobijaju kretanje trenjem o matricu. Za pogon se koriste motori razliite snage, poevi od 15 pa i preko 73,5 kW. Uinak zavisi i od broja valjaka za utiskivanje materijala u otvore matrice, a posebno, od veliine presovanih komada. Obzirom na oblik kompresionog prostora i organa za potiskivanje materijala, postoje i druga konstrukciona reenja presa (npr, sa hidraulinim potiskivanjem klipa), ali su ona manje u primeni.
65
Sl. 5.18. Presa sa horizontalnom okretnom matricom i pasivnim valjcima Dosadanja iskustva sa briketiranjem branaste (koncentrovane) stone hrane i neki problemi tehnike prirode koji jo nisu zadovoljavajue reeni. I ako sa ovim briketiranjem postoji neto due iskustvo nego sa briketiranjem sena, ono je jo nedovoljno i smatra se da treba tehnoloki proces usavriti i poboljati konstrukciju prese. Za presovanje su potrebni veliki pritisci i srazmerno tome, velika snaga motora, to poskupljuje proizvodnju briketa, granula i peleta, a naroito srazmerno kratko korienje, inae skupih, matrica. Ova snaga zavisi od oblika i duine kompresionog kanala, radnog pritiska i koeficijenta trenja u kanalu. Kod tzv. toplog postupka kanali za presovanje su dui, te se ne mogu koristiti iste matrice i za hladni postupak. Fizika svojstva materijala, kao tvrdoa estica, otrina, specifina masa, oblik, sposobnost lepljenja i dr, utiu na koeficijent trenja. Presovanjem tople mase poboljavaju se fizika svojstva estica, naroito stoga to delovanjem melase njihova povrina omeka. Iz tog razloga se kod primene hladnog postupka preporuuje da posle melasiranja materijal ne ide odmah u presu, ve da izvesno vreme odlei. Temperatura presovanih komada i kod hladnog i toplog postupka je skoro ista, to potvruje utroak vee snage kod hladnog postupka i objanjava jae troenje materijala pri njegovoj primeni.
5.6.2. Konstatacije
Da bi presovani komadi zadrali stabilnost pre presovanja vri se meanje sa melasom, kao vezivnim materijalom, te se dodaje za krupne komade do 10%, a za granule samo nekoliko procenata. Uinak prese za krmne smee zavisi najvie od veliine presovanih komada, te, prirodno, manji je za pelete ili granule, nego za brikete i kocke, a vei je u prvom sluaju specifini utroak energije (kWh). On zavisi od toga da li se primenjuje tzv. hladni ili topli postupak briketiranja, kao i od fizikih i mehanikih svojstava materijala. Konstruktivna reenja presa mogu biti sledea: prese na principu klipa, prese sa krunim udubljenjima na elinim valjcima, prese sa ozubljenim tokovima, prese sa prstenastom okretnom matricom i podesivom osovinom sa dva valjka, prese sa horizontalnim nepokretnim matricama i prese sa horizontalnim, ali okretnom matricom i pasivnim valjcima. Za presovanje su potrebni veliki pritisci i srazmerno tome, velika snaga motora, to poskupljuje proizvodnju briketa, granula i peleta, a naroito srazmerno kratko korienje, inae skupih, matrica. Fizika svojstva materijala, kao tvrdoa estica, otrina, specifina masa, oblik, sposobnost lepljenja i dr. utiu na koeficijent trenja. Presovanjem tople mase poboljavaju se fizika svojstva estica, naroito stoga to delovanjem melase njihova povrina omeka. Iz tog razloga se kod primene hladnog postupka preporuuje da posle melasiranja materijal ne ide odmah u presu, ve da izvesno vreme odlei.
Literatura
[1]
Blagojevi, M: Ureaji za melasiranje i presovanje koncentrovane stone hrane, udbenik: Maine, ureaji i oprema u stoarstvu, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1979, s. 169-174.
66
P O G L A V LJ E 6
6. OCENA RADA INSTALISANIH PILOT POSTROJENJA ZA BRIKETIRANJE BIOMASE KOJE JE FINANSIRAO KOMITET ZA ENERGETIKU IZVRNOG VEA AP VOJVODINE OSAMDESETIH GODINA PROLOG VEKA
Dr Milo Tei, red. prof, dr Miladin Brki, red. prof. Pokrajinski komitet za energetiku i sirovine pri Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, Izvrnog vea Vojvodine, od 1982. do 1987. godine donosio je programe za korienje biomase. Da bi se ovi programi mogli ostvariti obezbeena su sredstva za podsticanje izgradnje pilot postrojenja. Ova sredstva su prikupljana od prodaje benzina u visini 1% od cene jedne litre benzina. Za izgradnju pilot postrojenja dobijalo se 30% od ukupne investicione vrednosti nepovratnih sredstava, a 70% morao je da uloi investitor. Podsticajna sredstva su usmeravana na: izgradnju pilot kotlovskih postrojenja na biomasu, solarnih instalacija, vetrogeneratora, briketirnica, biogas postrojenja i geotermalnih buotina (Brki, M, 1986. i Marojevi, R, 1986). Za razliku od programa direktnog sagorevanja biomase, kojima su investitori obezbeivali sopstveno snabdevanje sa energijom, programi briketiranja biomase osamdesetih godina prolog veka bili su namenjeni za snabdevanje drugih korisnika (uglavnom individualnog sektora). Da bi biomasa mogla da stigne do tih korisnika neophodno je bilo da se ista energetski koncentrie (sabije) i da se tako privede pogodnom obliku i veliini za laku manipulaciju i upotrebu. Na taj nain korienje biomase postaje dostupno veem broju korisnika (postaje roba za trite), ali sa dodatnim trokovima obrade, transporta i prometa. Iz tih razloga ovaj postupak se primenjivao samo tamo gde se biomasa nije mogla utroiti u blizini mesta njene proizvodnje (mesta sakupljanja). Tehnoloko-tehniki postupci za proizvodnju briketa iz biomase su u svetu i kod nas bili praktino reeni, ali je pitanje njihove ekonominosti i konkurentnosti prema drugim energetskim izvorima u to vreme bilo jo uvek problematino, zbog ega su se dugo nalazili u fazi ispitivanja i dokazivanja za primenu u praksi. Naime, cene klasinih izvora energije, a naroito elektrine, su bile niske, to je znaajno uticalo na smanjenje obima korienja biomase za energetske potrebe. Devedesetih godina, kada je izbila ratna situacija, ukazala se velika potreba za korienje biomase u toplotne svrhe, ali tada nismo imali dovoljno finansijskih sredstava za obimnije investicije.
6.1. BRIKETIRANJE SLAME I KUKURUZOVINE.

Za briketiranje slame i kukuruzovine formirana su dva eksperimentalna centra u Banatu. Jedan je bio u Novom Miloevu (Severni Banat), a drugi je u Ilandi (Juni Banat). Oba
67
centra su bila u sklopu poljoprivredno-industrijskih organizacija, koje su imale sopstvenu proizvodnju biomase. Pilot briketirnica u Novom Miloevu ( PK Biserno Ostrvo, RJ Napredak) je zavrena polovinom osamdesetih godina i nalazila se u probnom radu. Investiciono-tehniku dokumentaciju i opremu isporuila je projektantska firma Vojvodinainvest iz Novog Sada sa kooperantima (Drvno industrijski kombinat iz Debeljae i Igman iz Konjica), sl. 6.1. Tada je proveravana pogonska funkcionalnost postrojenja projektovani uinak od 20.000 do 23.000 t/god. briketa (dve linije), zavisno od toga da li je briketirana slama ili kukuruzovina. Probni rad je pokazao da je bio laki rad s kukuruzovinom, dok su kod briketiranja slame postojale odreene potekoe koje su remetile kontinualni rad postrojenja. Ustanovljeno je da slama mora da odlei izvesno vreme (oko 6 meseci) pre briketiranja. Briket iz probne proizvodnje je prodavan radnicima zaposlenim u briketirnici i matinoj poljoprivrednoj organizaciji Biserno ostrvo iz Novog Beeja. Pokazalo se da je briket od kukuruzovine vrlo dobro sagorevao, dok je briket od slame u nekim sluajevima stvarao ljaku na reetki loita. To je ukazalo na potrebu da treba regulisati proces sagorevanja putem doziranja vazduha u loite, ime bi se izbeglo stvaranje ljake u standardnim peima za vrsta goriva.
Sl. 6.1. Tehnoloka ema pilot briketirnice u Novom Miloevu (Herak, S, 1990) (0-bala slame, 1-seckalica (mlin ekiar), 2,3-lanasti transporteri, 4-puni transporter, 5rotopneumatski dehidrator, 6-ciklon, 7-centrifugalni ventilator, 8,9-ustava, 10transporter,11-mlin ekiar, 12-ciklon, 13-centrifugalni ventilator, 14-ustava, 15-bin, 16-pu dozator, 17-briket presa, 18-staza za hlaenje, 19-pakerica, 20-termotunel za lepljenje termofolije, 21-transporter bala, 22-loite, 23-paleta sa dakovima) Na sl. 6.1 prikazana je linija briketiranja etvenih ostataka iz poljoprivrede instalisanog kapaciteta od cca 2 t/h, odnosno od 10.000 do 12.000 tona briketa godinje (Herak, S, 1987). Sirovina za ovu liniju moe da bude balirana slama i kukuruzovina u rol ili paralelopipednim balama. Na liniju se moe usmeriti i iseckana kukuruzovina sa silanim kombajnom. Linija moe da prerauje suve ili vlane etvene ostatke. Poznato je da kod kukuruzovine sadraj vlage moe da bude i preko 60% u odnosu na apsolutno suvu masu. Proces proizvodnje briketa sastoji se u sledeem: balirana slama se pomou utovarivaa odreene konstrukcije ubacuje u seckalicu (sl. 6.1, poz.1). U seckalici se slama putem mlina ekiara usitnjava na duinu 3 do 5 cm. Usitnjena slama se lanastim transporterom (2) i (3), te punim 68
transporterom (4) ravnomerno uvodi u rotopneumatsku suaru (dehidrator), poz. 5. U suari se slama sui produktima sagorevanja bala slame iz loita (22). Bale slame ubacuju se u loite lanastim transporterom (21). Produkti sagorevanja sa sitnim primesama slame transportuju se centrifugalnim ventilatorom suare (7) do ciklona suare (6), gde se primese izdvajaju iz struje produkata i ubacuju na transporter (10). Preko zaustava (8) i (9) osuena slama ravnomerno izlazi iz suare, takoe, na transporter (10). Ovim transporterom biljna masa se ubacuje u mlin ekiar (11) na drugostepeno mlevenje. Usitnjena slama (prekrupa) pneumatski se transportuje centrifugalnim ventilatorom (13) do ciklona (12) i ustave (14). Iz ustave materijal se ubacuje u bin (15). Punim dozatorom (16) materijal se ubacuje u briket presu (17). Formirani briket se hladi u stazi za hlaenje (18) i pakuje u termoskupljajuu foliju u pakerici (19) i termotunelu (20). Upakovane brikete imaju masu oko 8 kg. One se slau na palete. Masa palete moe da bude do jedne tone. Nakon trogodinjeg rada ove briketirnice ustanovljeno je da je ona bila nerentabilna iz vie razloga. Oprema briketirnice je stavljena u objekat graevinske firme. U dve linije za briketiranje je ubaena suara (dehidratorsko postrojenje) koja je imala funkciju da sui vlanu slamu, jer je za briketiranje slame bilo potrebno obezbediti 12 do 15% sadraja vlage. Za proizvodnju toplotne energije u dehidratoru koriene su bale od slame, te je velika koliina bala odlazila na sopstvene energetske potrebe. Takoe, velika koliina energije se troila za usitnjavanje slame. Pored toga, nije bila obezbeena dovoljna koliina slame za celogodinji rad postrojenja za briketiranje biomase. Na kraju, radnici koji su rukovali sa postrojenjem su bili graevinski radnicu firme u steaju, koji nisu bili dovoljno obueni za rad sa linijama za briketiranje biomase. Zbog neekonominog rada briketirnica je zatvorena. Briketirnica u Ilandi je projektovana sa presama Utva iz Kovina. Kapacitet prese je bio 7.000 t/god. biomase. Briketirnica je putena u pogon polovinom 1986. godine. I u ovoj briketirnici pojavljivali su se razni problemi te je briketirnica stala sa probnim radom. Ipak, rezultate rada ove prese konstruktori Utve su koristili za razvoj i usavravanje ove maine. Jedna presa je instalirana u fabriku ulja Dunav u Velikom Graditu gde je presovala ljuske suncokreta u brikete. U Bakoj formiran je pogon za briketiranje u DP Baka u Staroj Moravici i bilo je predvieno da se formira pogon u Bakoj Palanci, koji nije zaiveo. Osnovni razlog za donoenje odluke 1986. godine za izgradnju pogona za briketiranje slame bio je nestaica dizel goriva i ulja za loenje. Sem toga, postojala je velika podrka ire drutvene zajednice za izgradnju takvih pogona u Vojvodini. U to vreme izgraeno je 10 linija za briketiranje biomase (Beradi, L, 1990). DP Baka u Staroj Moravici je u to vreme imala 1.200 ha pod itaricama i 1.400 ha pod semenskom lucerkom. Na 138 ha je proizvodila soju. Sa tih povrina imala je prinos od 3.000 t penine slame, 150 t stabljika semenske lucerke i 150 t sojine slame. Ukupni prinos biomase bio je 3.300 t godinje. Od ovih koliina za potrebe stoarstva korieno je oko 1.500 t penine slame, 300 t slame se prodavalo direktno sa polja, 120 t slame se baliralo i koristilo kao gorivo za sopstvene potrebe, a za potrebe briketiranja na raspolaganju je ostalo oko 1.500 tona slame. Ova koliina slame nije bila dovoljna za celogodinji rad briketirke. Pored toga, u tadanjem privatnom sektoru ostajale su znatne koliine slame koje su se mogle ukljuiti u proizvodnju briketa. One nisu koriene, a postojao je interes od strane zemljoradnika. Prilikom izbora lokacije za briketirnicu traeno je najekonominije reenje, te je tako izbor pao na lokaciju stoarske farme. Stoarska farma je imala dovoljno mesta za skladitenje slame, imala je izgraenu trafostanicu sa dovoljnim rezervama snage i putnu mreu. Na farmi je bilo odgovarajuih objekata (hangara za smetaj maina), koji su uz male adaptacije prilagoeni postavljanju linije za briketiranje. Bilo je jo prostora za postavljanje druge linije za briketiranje. Dimenzije objekta su 9,4 x 37 m. Prilikom izbora opreme bili su opredeljeni
69
za kupovinu domae opreme, zbog niih cena. U pripremnom delu objekta smeten je stacionarni elektromotorni dezintegrator bala, tip SED 1.500 D, snage 22 kW, proizvodnje RO Bratstvo iz Subotice, horizontalni trakasti transporter, snage 3 kW, proizvoa PIK Moravica iz Stare Moravice i mlin ekiar, tip MP 108, snage 75 kW, proizvoa Bruno iz Inije, sl. 6.2. U briketirnicu smeteni su: prihvatni ciklon, prenika 1.200x3.450, ustava, snage 3 kW, dozirni silos 3.000x3.500, snage 5,5 kW i puni izuzima, 300x5.300, snage 1,1 kW, proizvoaa RO Dehidrator iz Vrca, pu za doziranje , snage 1,1 kW i briket presa, tip IK 907200, snage 45 kW, proizvoaa Igman iz Konjica, pakerica snage 1 kW i termotunel, snage 10,4 kW, proizvoa Belie iz Belia. U toku trogodinjeg rada briketirnica je proizvela: 1987. god. 700 t, 1988. god. 600 t i 1989. god. 850 t briketa. Prosena potronja energije, prilikom proizvodnje energetskih briketa iznosila je: za presovanje slame na njivi 40 kWh/t slame, za transport 54 kWh/t, za mlevenje i usitnjavanje slame 80 kWh/t, a za briketiranje i pakovanje 45 kWh/t. Ukupna potronja energije iznosila je 219 kWh/t briketa. Od toga potronja elektrine energije iznosila je 125 kWh/t (ili 57%). Energetski potencijal briketa je 3.800 kWh/t, a utroena energija je 219 kWh/t toni briketa. To je priblino 17 puta vie od uloene energije. Potrebno je napomenuti da je briketirnica radila uglavnom u vansezoni poljoprivrednih radova od novembra do marta. To nije bilo dovoljno da se ekonomski isplati rad pogona za briketiranje.
Sl. 6.2. Tehnoloka ema postrojenja za briketiranje biomase: a) pripremni deo: 1-dezintegrator bala, 2-transporter biomase i 3-mlin ekiar, b) linija za briketiranje: 1-ciklon, 2-ustava, 3-dozirni silos, 4-puni izuzima, 5-pu za doziranje, 6-briket presa, 7-pakerica i 8-termotunel. 70
Fizike karakteristike dobijenih briketa su: specifina gustina za peninu slamu 1,13 do 1,37 kg/dm3, sojina slama 1,31 do 1,35 kg/dm3, kukuruzovina 1,29 do 1,31 kg/dm3, ljuska suncokreta 1,01 do 1,3 kg/m i piljevina 0,92 do 1,11 kg/m3. Sadraj vlage u materijalu kretao se: 6,3; 8,7; 6,2; 7,1 i 6,1%, respektivno. Donja toplotna mo je iznosila: 15,42; 14,87; 15,49; 17,22; 16,84 MJ/kg, respektivno. Sadraj pepela bio je: 8,0; 6,5; 6,0; 3,6 i 1,4%, respektivno. Proizvodni pogon za briketiranje slame suvim postupkom davao je zadovoljavajue rezultate uz paljivo skladitenje slame i uz angaovanje iskusnih radnika, naroito rukovaoca prese. Bilo je potrebno da se tehnika reenja za pripremu slame usavre u cilju smanjenja utroka elektrine energije, omoguavanja stabilizacije sadraja vlage ulaznog materijala i ostvarivanja mogunosti meanja razliitih vrsta materijala u to tanijim odnosima. Potrebno je obezbediti da briket presa ne bude suvie osetljiva na promenu sadraja vlage u materijalu koji se presuje. Habajui delovi prese treba da su uraeni od kvalitetnijeg elika i da budu lake zamenljivi. Takoe, lini odnos rukovaoca prema ureajima i opremi je vrlo znaajan faktor kod voenja procesa rada, poto ove maine i oprema rade u vrlo tekim uslovima. Zbog toga se zahteva redovno ienje i odravanje ureaja i opreme. Kalkulativna cena jedne tone proizvedenih briketa u decembru 1989. godine bila je sledea: slama 826.852 dinara, elektrina energija 626.250 dinara, amortizacija 101.215 dinara, bruto LD 2.091.533 dinara, usluge traktora 123.700 dinara, odravanje 630.000 dinara, folija 829.200 dinara, akumulacija 522.925 dinara, OT 300.000 i ostale obaveze 400.000 dinara. Ukupna cena iznosi 6.452.175 dinara/toni. Izraunata cena u sebi sadri predvienu inflaciju za naredni mesec od oko 30%. Bez ovog dodatka ova cena je konkurentna u odnosu na cenu uglja na tritu. Ako se uzme u obzir da je 20. decembra 1989. godine vrednost nemake marke bila 70.000 dinara, onda ispada da je vrednost jedne tone biobriketa bila 92,17 DEM. Od ove sume oduzee se predviena inflacija za naredni mesec u vrednosti od 30%, tj. 92,17 27,65 = 64,52 DEM/t. Ova cena biobriketa bila je u nivou cena domaeg mrkog uglja. Na osnovu navedenog moe da se konstatuje da je briketiranje bilo ekonomski isplativo iz sledeih razloga: pri izgradnji pogona korieni su, uz adaptaciju, postojei objekti, paljivo je odabrana oprema, najnia po ceni (domaa oprema), uz zadovoljavajui kvalitet i sa niim utrokom elektrine energije, primenjivao se postupak bez prethodnog suenja materijala i na zadovoljavajui nain se sprovodilo odravanje ureaja i opreme. Pored navedenog, veoma vaan uslov za ekonomino poslovanje je obezbeenje dovoljne koliine biljnih ostataka (pre svega penine slame) za briketiranje. Na ekonominost proizvodnje briketa znaajno utie i paljivo skladitenje biomase, jer se na taj nain eleminie potreba za suenjem i utroak energije za suenje materijala. Na funkcionisanje postrojenja za briketiranje presudni uticaj ima ljudski faktor, a pre svega kvalitetno odravanje ureaja i opreme. Ipak, ovaj pogon je stao sa proizvodnjom briketa poetkom devedesetih godina iz organizacionih i ekonomskih razloga. Na Poljoprivrednom dobru Begej, ZZ Karaorevou Banatskom Karaorevu izgraen je 1987. godine pogon za briketiranje. Projektovanje linije za briketiranje uradila je Vojvodina invest iz Novog Sada, sl. 6.3. Liniju za briketiranje tip 7991 i pakovanje isporuio je Unis-Igman iz Konjica, a procesor i transportere uradio je Dehidrator iz Vrca. Dehidrator za suenje krmnog bilja proizvodnje Rofama iz Poljske bio je ranije instaliran (1978. godine). Ovaj dehidrator je sluio za suenje vlane slame, (Mri i sar., 1990.) Slama se na njivi presovala u paralelopipedne bale, mase 15 do 25 kg. One su se traktorskim prikolicama prevozile do ekonomskog dvorita i slagale u kamare udaljene 400 do 500 m od postrojenja za briketiranje. Od kamare bale su prevoene do istovarne rampe, gde su runo istovarane, odvezivale i stavljale u transporter. Sa transporterom bale slame su
71
prebacivane do procesora, gde su se usitnjavale na duinu 20 do 40 mm. Putem vie transportera usitnjena slama se transportovala u dehidrator, gde se suila na 14% sadraja vlage. Iz dehidratora slama je ila na drugostepeno usitnjavanje (mlin ekiar), gde se usitnjavala na 1 do 8 mm. Tako usitnjena masa preko otpraivaa je odlazila u dozirni silos, a odatle na dve briketirke. Posle briket prese briketi se kroz otvorenu cev vode i hlade do pakerice, gde se pakuju u etilenska creva.
Sl. 6.3. Tehnoloka ema linije za briketiranje biomase (1-transporter, 2. procesor za usitnjavanje biomase, 3,4,5,6 i 7-transporteri usitnjene biomase, 8-dehidrator, 9-centrifugalni ventilator, 10-mlin ekiar, 11-dozirni silos, 12-dve briket prese i 13-pakerica) Kvalitet energetskih briketa od lignoceluloznog materijala regulisan je Pravilnikom br. 0793/24 iz 1987. god, Slubeni list 10/87 i JUS-om D.B9.021 iz 1987. godine. Energetski briket iz Banatskog Karaoreva imao je sledee fizike karakteristike (na osnovu 5 analiza uzoraka): briketi su valjkastog oblika prenika 94,1 mm i duine 253 mm, zapreminska masa je 776 kg/dm3, sadraj vlage bio je 11,06%, sadraj pepela 7,52%, a sumpora 0,2%. Donja toplotna mo briketa je bila 14.910 kJ/kg. Rezultati rada briketirki u 1988. godine su posluili za sagledavanje energetske opravdanosti proizvodnje briketa. Za obraun energije koriene su sledee relacije: zemni gas ima donju toplotnu mo 33.767 kJ/Nm3, elektrina energija 3.600 kJ/KWh, a briket od slame 14.910 kJ/kg. U januaru proizvedeno je 89,14 t briketa, a utroeno 14.986 Nm3 zemnog gasa, u februaru 62,30 t briketa i 13.162 Nm3 gasa, u martu 69,98 t briketa i 16.167 Nm3 gasa, u novembru 84,44 t briketa i 19.824 Nm3 gasa i u decembru 36,02 t briketa i 5.942 Nm3 gasa. Koristei ove podatke moe da se izrauna da je za 1 kg proizvedenih briketa potrebno uloiti 8.555 kJ/kg energije, a da se od tog kilograma briketa moe dobiti 14.910 kJ/kg energije. Uloena energija u odnosu na dobijenu energiju iznosi 57,38%. Briketirka je radila u dve smene. Deklarisani uinak briketirki iznosi 2 x 700 kg/h, a ostvareni uinak bio je 2 x 450 kg/h ili za 35,7% nii. Koeficijent operativne gotovosti briketirki bio je 0,246. Na osnovu navedenog moe da se konstatuje da je briketiranje slame u energetske brikete kao postupak veoma skupo, jer se troi 57,38% od dobijene energije. Na postojeoj liniji za briketiranje postoji niz tehniko-tehnolokih nedostataka, koji su se u eksploatacionom smislu manifestovali s niskim koeficijentom operativne gotovosti (0,246). U procesu dehidracije slame teko se postie potrebni sadraj vlage od 14,2%. Stvarni uinak linije za briketiranje je nii za 35,7% od deklarisanog. Peninu slamu i drugu biomasu treba koristiti na tehnikotehnoloki, energetski i ekonomski prihvatljiv nain. 72
Poetkom devedesetih briketirke su prodate Fabrici ulja Dijamant u Zrenjanin, gde su briketirale ljusku od suncokreta za potrebe radnika uljare. Prole godine (2006) Fabrika ulja je prodala jednu od tih briketirki Drvnom kombinatu Spava iz Vinkovaca.
6.2. BRIKETIRANJE DRVNOG OTPADA

U indistriji papira i celuloze Matroz u Sremskoj Mitrovici, tokom niza godina rada fabrike stvorena je deponija od oko 250.000 do 300.000 tona otpadnog drveta, kore i piljevine. To je svojevrsni rudnik ovih sirovina, koji se nije do danas iskoristio u energanama ove radne organizacije, tim pre to se iz tekueg procesa proizvodnje stvaralo novih 35.000 t/god. otpada (Brki, M, 1986. i Marojevi, R, 1986). Iz navedenih razloga korienje ovog drvenog otpada bilo je predvieno u obliku briketa. Investicioni program je izradila projektantska firma Vojvodinainvest iz Novog Sada. Projektovani kapacitet linije bio je 12.000 t/god. briketa od otpadnog drveta. Ovaj program se sporo realizovao (tri godine) i nije na kraju zaiveo. Zbog dugog stajanja drvenog otpada na deponiji usled dejstva atmosferilija i biolokih procesa , jedan deo biomase se transformisao u visokovredni kompost. Planirano je da se kompost izdvoji i da se prodaje za uzgoj cvea i rasada ili za popravljanje strukture zemljita u staklenicima i plastenicima, posebno ako doe do realizacije programa korienja energije geotermalne vode iz Kupinova. Naalost, deponija otpadnog drveta se nekoliko puta samozapaljivala i gorila usled samozagrevanja vlane bioloke mase. Ovu masu je bilo veoma teko ugasiti. Drugi program briketiranja drvenog otpada od reznica voaka i vinove loze realizovan je u RO Peara u Subotici, kupovinom prese koja briketira sirovi otpad iz poljoprivrede (to je bio sajamski eksponat iz Zapadne Nemake). Kapacitet ove prese je bio 3.500 t/god. briketa. Presa se mogla relativno lako premetati sa jednog na drugo mesto. Uporednim radom ove prese i prve tada domae prese iz Konjica planirano je da se steknu odreena iskustva za otklanjanje konstrukcionih nedostataka, to je bilo veoma korisno za dalji razvoj domae proizvodnje ove opreme za briketiranje biomase.
6.3. EKONOMSKA OPRAVDANOST PROIZVODNJE BRIKETA

Prema Beradiu (1990), prosena potronja elektrine energije iznosi: za mlevenje i usitnjavanje slame 80 kWh/t, za briketiranje i pakovanje 45 kWh/t. odnosno ukupno utroena energija u briketirnici je 125 kWh/t briketa. Nasuprot ovom, utroak energije za spremanje slame je: za presovanje na njivi 40 kWh/t i za transport 54 kWh/t, odnosno ukupni utroak energije za spremanje slame je 94 kWh/t. Ako se sabere iznos utroene energije za spremanje slame na njivi i utroak energije za briketiranje slame (sa pakovanjem) dobie se ukupni utroak energije od 219 kWh/t briketa. Poto je energetski potencijal slame 3.800 kWh/t, dobija se da je odnos uloene i proizvedene energije 1 : 18. Na osnovu rezultata ispitivanja prese za briketiranje ''Unis-Igman'' iz Konjica, koja je bila instalirana u Banatskom Karaorevu (Mri, 1990), moe da se konstatuje da je za dobijanje 1 kg energetskih briketa potrebno utroiti 8.555 kJ energije, da bi se pri tome proizvelo 14.910 kJ energije sadrane u dobijenim briketama. To praktino znai, da od energetske vrednosti briketa uloena energija iznosi 57,37 %, a korisna energija 42,63%. Odnos uloene i proizvedene energije pri briketiranju biomase, prema Radovanoviu, (1995), iznosi: kod penine slame 1 : 8,9; kod kukuruzovine 1 : 3,2 i kod ljuske suncokreta 1 : 8,40, ukoliko je stacionarna mehanizacija, a kod mobilne mehanizacije taj odnos je 1 : 6,4; 1 : 3,1 i 1 : 4,5, respektivno.
73
Cena briketa proizvedenih u Fabrici ulja Dijamant, Zrenjanin, izloenih na Stovaritu u Zrenjaninu, iznosila je 360 din/toni (poetkom 1997. god. 1 DEM=4 din). Na trokove proizvodnje briketa znaajno utiu skupi rezervni delovi prese i nepravilno odravanje postrojenja za briketiranje. Vrlo brzo se troi alat i ostali delovi prese, pa je nephodno obavljati pravilno centriranje i podmazivanje pokretnih elemenata prese. Najvei problem su slab materijal i loa izrada rezervnih delova prese. Zbog visokih trokova briketiranja (pri emu se troi 30 do 60 kWh/t briketa) znatno raste cena briketa. Njihova primena je ekonomski opravdana samo za postrojenja malih snaga, za koja nije isplativo stalno posluivanje, ve se loe koliinom briketa koje mogu da odre vatru nekoliko sati. Korisnik postrojenja moe za to vreme da obavlja druge poslove (Perunovi, 1996). Ovakva postrojenja se loe iskljuivo runo, poto postrojenja male snage ne mogu da podnesu trokove automatske manipulacije sa biogorivom. Da bi trokovi briketiranja lignoceluloznog materijala bili to nii treba voditi rauna o sledeem: trokovi sakupljanja, manipulacije i skladitenja sirovina moraju biti relativno niski. Sirovine treba imati u dovoljnoj koliini, kako bi pogon za briketiranje mogao kontinualno da radi cele godine (Herak, 1987). Postojee briketirnice za presovanje biomase radile su, do sada, samo u zimskom periodu (novembar-mart), Beradi, 1990. Ispitivanjem trita za potrebnim koliinama energetskih briketa ustanovljeno je da postoji velika tranja kako za potrebe domainstava, tako i za industrijske potrebe (Zubac, 1996). Kod malih postrojenja za briketiranje kapaciteta 50 kg/h, gde su ulaganja najmanja (oko 100.000 dinara), trokovi proizvodnje briketa po jedinici mase iznose 30% od trine cene briketa. Kod velikih stacionarnih postrojenja kapaciteta do 1.500 kg/h, gde su ulaganja jedan do tri miliona dinara, trokovi proizvodnje briketa po jedinici mase kreu se do 60% od trine cene briketa. Treba istai da je cena briketa na tritu varirala od 350 do 400 din/t (drugo tromeseje 1996. god. 1 DEM=3,4 din). U Zapadnoj Evropi cene briketa kretale su se tada oko 100 DEM/toni.
6.4. KONSTATACIJE
Odnos uloene i potencijalno dobijene energije pri briketiranju biomase iznosi proseno 1 : 8,40. Proizvodnja presa za briketiranje iziskuje veliku strunost i opremljenost mainske industrije, jer uslovi briketiranja, visoki pritisak i temperature, uslovljavaju korienje specijalnih vrsta materijala, veliku preciznost pri izradi cilindara, klipova i alata prese i veoma kvalitetnu termiku obradu. Zbog toga je potrebno razviti dobre kooperativne odnose izmeu firmi koje su u stanju da to urade. Poseban je problem kvalitetne izrade i nabavke rezervnih delova za briketirke u pogonu. Takoe, kao problem namee se struno odravanje briketirki u pogonu, poto se pokretni delovi prese brzo troe. Cena briketirane biomase bez vezivnih sredstava u Srbiji u drugoj polovini devedesetih godina prolog veka iznosila je 90 do 110 DEM/t briketa. Ukoliko se dodaju vezivna sredstva cena briketa naglo poraste. Da bi se trokovi briketiranja smanjili potrebno je smanjiti trokove sakupljanja biomase, manipulacije i skladitenja. Vlana biomasa se ne sme vetaki suiti zbog velikog utroka energije, ve se mora suiti prirodnom promajom. Briketi formirani od usitnjenog materijala imaju bolje mehanike osobine i postojaniji su pri skladitenju i transportu, ali znatno se poveava udeo uloene energije na usitnjavanje materijala. Da bi se biomasa mogla koristiti u energetske svrhe potrebno je da drava povoljno kreditira izgradnju loita za sagorevanje biomase. Korienjem biomase u energetske svrhe znaajno bi se smanjila potronja deficitarnih goriva, zaposlila bi se domaa mainogradnja za izradu pogona za briketiranje i zaposlilo bi se vie radne snage u pogonima za briketiranje biomase. 74
Literatura
[1]
[2]
[3] [4] [5]
[6]
[7]
[8]
[9]
Beradi, L: Energetski bilans i ekonominost briketiranja poljoprivrednih otpadaka na DP Baka Stara Moravica, Zbornik radova sa III naunog skupa: Procesna tehnika i energetika u poljoprivredi (PTEP90), Opatija 1990, s. 84-88, Brki, M: Korienje nekih nekonvencionalnih izvora energije u protekloj deceniji u Vojvodini, asopis: Savremena poljoprivredna tehnika, Vojvoansko drutvo za poljoprivrednu tehniku, Novi Sad, 12(1986)3, s. 81-85, Brki, Jani, T, Somer, D: Karakteristike briketirane biomase bez vezivnih sredstava, PTEP, JDPTEP, Novi Sad, 1(1997)3, s. 3-6, Herak, S: Iskustva u radu linija za briketiranje biomase, zbornik radova sa XIV savetovanja strunjaka polj. tehnike Vojvodine, VDPT, Dubrovnik, 1987., s. 279-285. Marojevi, R: Izvetaj o aktivnostima Naftagasa na istraivanju i korienju nekonvencionalnih izvora energije i uglja, SOUR Naftagas, RZZS, Sektor za koordinaciju i razvoj , Novi Sad, 1986, (dokumentacija), Mri, S, Mitrovi, D, Stankovi, Lj: Energetska analiza rada linije za briketiranje penine slame u Banatskom Karaorevu, Zbornik radova sa III naunog skupa: Procesna tehnika i energetika u poljoprivredi (PTEP90), Opatija 1990, s. 89-93, Perunovi, P., Peenjanski, I.: Korienje biomase u energetske svrhe, Zbornik radova: Znaaj i perspektive briketiranja bimase, Ekoloki pokret Vjvodine, Vrnjaka Banja, 1996., s. 69-74, Radovanovi, M, Rac, A, Savi, A: Prilog karakterizaciji briketa od ljuske suncokreta, Zbornik radova: Biomasa, IPP Mladost, Ekoloki pokret Jugoslavije, Beograd, 1995, s. 199-208, Zubac, M: Domaa tehnika i tehnologija briketiranja, Zbornik radova: Znaaj i perspektiva briketiranja biomase, Ekoloki pokret Vojvodine, Vrnjaka Banja, 1996, s. 25-34.
75
P O G L A V LJ E 7
7. ISKUSTVA ZEMALJA SLINIH POTENCIJALA I TENDENCIJE U EU U VEZI PROIZVODNJE I KORIENJA BRIKETA I PELETA U ENERGETSKE SVRHE
7.1. PRERADA BIOGORIVA U PELETE I BRIKETE, karakteristike, korienje, skoranje inovacije u tehnologiji proizvodnje (Brazil, Italija, Nemaka, Belgija) 7.1.1. Vanost sabijanja biomase, zbog ire eksploatacije (korienja)
Svi ligno-celulozni materijali kao to su grane od drvea, slama, papir i mnoga vegetaciona vlakna reprezentuju korisne energetske izvore. Glavni problem ovih materijala je njihov veliki volumen u odnosu na masu, osobine za rukovanje, skladitenje i transport. Rad sa njima nije otean, ali je skup. Ovaj problem moe da se savlada preradom ovog materijala suenjem i onda sabijanjem istog na visoki pritisak radi proizvodnje energetskih (gorivih) briketa i peleta. Ovaj finalni proizvod ima visoku gustinu (vie od duplo) i visoku toplotnu vrednost (LAMNET, 2003). U vie zemalja u razvoju korienje briketa ili peleta za dobijanje goriva je uglavnom stvar cene kotanja, i koje treba da ublai zagaenje ivotne sredine. U ovim zemljama limitiran je izvoz nafte, gasa i uglja, ali izobilje ligno-celuloznih izvora, bilo bi nelogino da se ne koristi kao vredno gorivo da smanji uvoz konvencionalnih goriva. Ovo je posebno vano za zemlje u razvoju, gde treba da obnovljivo gorivo dostigne kritinu taku u primeni. Naime, ove zemlje imaju malo ili nemaju novca za kupovinu nafte, to je limitirajua konsekvenca za razvoj njihove ekonomije i industrije. Slina je situacija i sa velikim koliinama elektrine i toplotne energije, koje se zahtevaju u industrijskim procesima. Veina ovih zemalja ima u izobilju biomase, u obliku vlanog materijala i otpadaka. To su vlakna od kokosovog oraha, eerna trska, stabljike pamuka, itd. Na ovim materijalima treba primenuti proces prerade radi transformacije otpada u korisno gorivo. Proces peletiranja i briketiranja ne samo da se nudi, ve je prilika za primenu na njihovom tehnolokom nivou koji je dostignut u njihovim siromanim zemljama. Pelete od drveta su poboljano gorivo od drveta koje se proizvodi od strugotine, samlevene praine (piljevine), drvenog ipsa, kore od drveta, itd. Suenjem i presovanjem vlanog materijala mogu da se proizvedu pelete pri procesiranju grana od drveta i drugih drvenih proizvoda. Glavne prednosti ovog procesa su: - poveanje energetske vrednosti ostataka za njihovo brzo korienje u daljim termohemijskim procesima konverzije (sagorevanje, gasifikacija, piroliza, karbonizacija, itd.),
77
sniavanje zapremine biomase za skladitenje, mogunosti za lake rukovanje, transport i snienje njene cene kotanja, poveanje energetske gustine sa smanjenjem zapremine, eleminisanje gubitaka materijala zbog fermentacionih procesa (trulenja). Proizvodnja peleta:
Generalno, proizvodnja peleta ima tri osnovna koraka: 1. Skladitenje i pred tretman sirovog materijala, 2. Suenje sirovog materijala (na priblino 18 do 19% sadraja vlage), 3. Procesing (proizvodnja) peleta. Proizvodni proces obavlja se u tri stepena: 1. Rinfuzan sirovi materijal, posle mlevenja na odgovarajuu duinu, ubacuje se u komoru peletirke, 2. Rotaciom matrice i silom valjaka prese materijal se potiskuje kroz otvore na matrici, sabijanjem istog u pelete, 3. Podeavajui no see pelete na eljenu duinu. Sa tradicionalnim peletnim sistemom, posle jednog veka razvoja i koji se veinom koristi danas, sirovi materijal se ubacuje unutar matrice i pelete se ekstrudiraju (istiskuju) izvan matrice, u krajnji proizvod peletu, ija prosena temperatura (zbog efekta visokog pritiska) iznosi izmeu 100 i 120oC. Drugi korak je hlaenje peleta. On se mora obaviti pre pakovanja peleta. Prosena cena kotanja ovog procesa je 60 do 90 evra/t peleta.
7.1.2. Konvencionalna tehnologija

Konvencionalna tehnologija sastoji se iz: 1. Skladitenja i pred tretmana sirovog materijala, 2. Suenje sirovog materijala, 3. Proces proizvodnje peleta, 4. Hlaenje peleta, 5. Skladitenje peleta (pakovanje i skladitenje). Na sl. 7.1. ematski je prikazan ureaj konvencionalne peletirke.
Sl. 7.1. ema ureaja konvencionalne peletirke

STUDIJA
78
7.1.3. Inovativna tehnologija

Inovativna tehnologija obuhvata: 1. Skladitenje i pred tretman sirovog materijala postoji, 2. Suenje sirovog materijala ne postoji, izbaeno, 3. Proces proizvodnje peleta postoji, 4. Hlaenje peleta ne postoji, izbaeno, 5. Skladitenje peleta (pakovanje i skladitenje) postoji. Na sl. 7.2. data je slika ureaja po inovativnoj tehnologiji Kemyx
Sl. 7.2. Ureaj po inovativnoj tehnologiji Kemyx Novi proces proizvodnje peleta je posebno sveobuhvatan: - smanjen je utroak energije, jer je izbaeno suenje sirovog materijala i hlaenje peleta, - ovaj proces je patentiran, ima visoku produktiovnost i proizvodi visok kvalitet peleta, - sadraj vlage u materijalu do 35% ne predstavlja problem, - mogu da se proizvedu pelete razliitih duina granula, - proizvod je stabilan, homogen i gustina je odriva, - utroi se samo 50 do 100 kWh energije po jednoj toni materijala, sa rasponom sadraja vlage od 15 do 35%, - ovaj postupak proizvodnje peleta reprezentuje drastino smanjenje cene kotanja peleta u poreenju sa konvencionalnom presom, - procesiranje sirovog materijala do 35% sadraja vlage se lako obavlja, sa niim temperaturama (mehaniki), pri emu se u isto vreme obavlja suenje i sabijanje materijala. Hlaenje peleta nije potrebno. Kod ovog sistema sirovi materijal ulazi sa strane spoljnjeg dela matrice, a pelete se proizvode unutar matrice. Temperatura peleta se povea za 10 do 15oC, a maksimalna radna temperatura matrice je u intervalu 55 do 60oC. Na takvoj relativno niskoj radnoj temperaturi za matricu, nema emisije gasova (isparenja) i/ili para VOC i nije potrebno nabavljati opremu za hlaenje. Druga prednost ovog sistema je to je on sposoban da prikupi sirov materijal sa sadrajem vlage do 35%, bez neke dalje operacije (tretmana) i onda faza suenja moe da se izbegne u veini sluajeva, koja je sa visokom cenom kotanja i poetnom investicijom. Za materijal sa sadrajem vlage preko 35% mora da se obavi celokupni proces kao kod konvencionalne tehnologije. Mlin za pelete je sr (srce) celog sistema. To je posebno viestran ureaj, kod kojeg se mogu procesirati razliiti tipovi rinfuznog materijala, takvog kao to je dehidrirani bioloki
79
otpadni materijal, sporedni proizvodi sa postrojenja za preiavanje otpadnih voda, bioloka ili hemijska ubriva, pulpa (kaa, komina) i troska (ljaka, zgura) od industrijskih procesa, stona hrana, cerealije, pleva (trice), komuina, slama i stabljike, narasli otpad, organske frakcije graevinskog industrijskog tvrdog otpada, kompost, papir i karton, fabriki otpad, drveni ips, strugotina, piljevina, umski otpad, plastini materijali povoljni za paletizaciju, itd. Maina za peletiranje sastoji se od jedne ili dve matrice za proizvodnju peleta sa prenikom u rasponu od 6 do 16 mm i jednom spoljnom cilindrino oblikovanom povrinom, sa povlaeim lukom smetenim u maksimalno pritisnu povrinu. Prenik i obim luka su u funkciji od sirovog materijala i eljene veliine peleta. Operacija svih moguih konfiguracija je potpuno automatska i prati se uz pomo mikroprocesora opremljenog sa PLC kontrolnom i upravljakom tablom. Mikroprocesor PLC moe automatski podesiti parametre radnog sistema prema karakteristikama sirovog materijala. Mogue zaguenje moe lako da se otkloni jednostavnim kretanjem (obrtanjem) matrice u suprotnom smeru, bez rasklapanja ureaja ili nekih drugih operacija.
7.1.4. Komparacija dva procesa: konvencionalnog i inovativnog

U tabeli 7.1 prikazane su karakteristike konvencionalnog i inovativnog procesa Tabela 7.1: Karakteristike konvencionalnog i inovativnog procesa Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. Karakteristike procesa Sadraj vlage u materijalu (%) Donja toplotna mo (MJ/kg) Ostatak pepela (%) Nasipna gustina peleta (kg/m) Utroak energije (kWh/t) Cena kotanja peleta (evra/t) Konvencionalni 8 10 15,92 17,50 0,5 2 600 620 120 200 + e. suenja 60 90 + ostali trokovi Inovativni 8 10 16,76 18,47 0,5 700 750 70 100 30 50 + ostali trokovi
Indikativni investicioni trokovi (inovativna paletizacija) u zavisnosti od uinka prese su: 1. za uinak 1 t/h iznose 380.000 evra, 2. za uinak 4 t/h iznose 650.000 evra i 3. za uinak 5 t/h iznose 830.000 evra. Garantuje se najmanje 10 godina rada procesnog sistema. Karakteristike inovativnog peletnog sistema prikazane su u tabeli 7.2. Tabela 7.2: Karakteristike inovativnog peletnog sistema* Red. Sirovi materijal br. 1. 2. 3. 4. Mulj, pulpa (kaa), stona hrana R.D.F. kompost Drveni ips, strugotina, seeno drvo, piljevina Plastini materijal Sadraj vlage (%) 10 40 10 30 10 30 10 20 Proizvodnja (kg/h) 1.500 8.000 1.000 6.000 600 4.000 800 5.000 Energija kWh/t 35 50 30 50 40 60 30 35
STUDIJA
80
*Napomena: Kao rezultat inovativnih tehnikih karakteristika opisanih ranije, novi peletni sistem ima veoma nizak nivo utroka energije po masi proizvedenih peleta (kWh/t). Elektrina energija zahteva se samo za pogon maina. Tipini nivo utroka energije prikazan je u sledeoj tabeli 7.3. Tabela 7.3: Glavne karakteristike novog peletnog sistema Red br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. Tehnike karakteristike Ne zahteva specijalni rad radnika Mala potronja elektrine energije Visok proizvodni uinak Potpuno automatizovane operacije Lake nezastojne operacije Niska radna temperatura. Proizvodnja peleta obavlja se veinom pri ambijentalnoj temperaturi Efekti Niski investicioni trokovi Niski eksploatacioni (operativni) trokovi. Brz povraaj investicionih ulaganja. -IINiski eksploatacioni (operativni) trokovi. -IINema emisije gasova. Ne treba sistem za hlaenje. Neposredni kapacitet pakovanja. Niski investicioni i operativni trokovi.
U tabeli 7.4 date su prosene karakteristike peleta i briketa. Tabela 7.4: Prosene karakteristike peleta i briketa Red br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. Specifikacija parametara Toplotna vrednost (MJ/kg) Nasipna gustina materijala (kg/m3) Prenik (mm) Duina (mm) Sadraj pepela (%) Sadraj vlage (%) Pelete 16,92 17,64 650 700 6 16 20 30 0,4 1,0 7 12 Brikete 16,92 17,64 650 700 65 25 200 0,5 7 12
7.1.5. Peletni protoni dijagram

Na sl. 7.3 prikazan je peletni protoni dijagram.
Sl. 7.3. Peletni protonni dijagram

81
7.1.6. Korienje peleta

Pelete su pogodne za male gorionike (npr. domae pei). Mogue je smatrati pelete slino tenom gorivu u smislu hranjenja (loenja) gorionika (visoka automatizacija je mogua). Zbog njihove veliine i visoke temperature sagorevanja brikete nisu pogodne da se koriste kao goriva u kotlovima nie termike snage od 500 kW.
7.1.7. Jednaina zapreminskog energetskog sadraja

1 m3 ulja za loenje (bure nafte) = 3 m3 tvrdih drva (sloaj) = 18 m3 drvenog ipsa (strugotine) = 3 m3 drvenih peleta Energetski (gorivi) briketi sastoje se iz treseta, strugotine, ipsa i piljevine. Ove materije su sporedni proizvodi od industrijske prerade drveta (strugare, pilane, umska gazdinstva). Materijal se presuje pod visokim pritiskom u briketnoj presi.
7.1.8. Konstatacije
Nova tehnologija proizvodnje peleta je posebno sveobuhvatna : smanjen je utroak energije, jer je izbaeno suenje sirovog materijala i hlaenje peleta, ovaj proces je patentiran, ima visoku produktiovnost i proizvodi visok kvalitet peleta, sadraj vlage u materijalu do 35% ne predstavlja problem, mogu da se proizvedu pelete razliitih duina granula, proizvod je stabilan, homogen i gustina je odriva, utroi se samo 50 do 100 kWh energije po jednoj toni materijala, sa rasponom sadraja vlage od 15 do 35%, ovaj postupak proizvodnje peleta reprezentuje drastino smanjenje cene kotanja peleta u poreenju sa konvencionalnom presom, procesiranje sirovog materijala do 35% sadraja vlage se lako obavlja, sa niim temperaturama (mehaniki), pri emu se u isto vreme obavlja suenje i sabijanje materijala. Hlaenje peleta nije potrebno.
Literatura
[1]
LAMNET, Latin America Thematic Network on Bioenergy, CENBIO, Centronational De Referencia em Biomassa, Sao Paulo, Brasil, ETA- Florence, Italy, WIP- Munich, Germany, EUBIA, Brusseles, Belgy, 2003, s. 4. www.cenbio.org.br . (Ova publikacija realizovana je uz pomo organizacije LAMNET, tematske mree osnovane od Evropske Komisije, DG istraivanja, Program Potvrivanje internacionalne uloge istraivanja Zajednice, project no. ICA4-CT-2001-101106). KEMYX SPA, Via San Nicola de Tolentino, 1/5 00187 ROMA, Italija, sajt : www.bioenergy-lamnet.org/network_membership, tel: +390572904394, e-mail: sales@kemyx.it ; www.kemyx.it
[2]
7.2. TRITE PELETA U ITALIJI, GLAVNE BARIJERE I PERSPEKTIVE 7.2.1. Rezime

Trite peleta u Italiji egzistira sada u pozitivnom periodu, posle stadijuma tehnolokih i ekonomskih izazova. Tehnologija za proizvodnju opreme za peletiranje izgleda sada bogatija i zrelija i omoguava proizvoaima da proizvode opremu dobrog kvaliteta.
STUDIJA
82
Proizvoai peleta su se duplo uveali u poslednje dve godine i mnogi ele da uu u trite peleta. Nacionalna proizvodnja peleta je poveana poslednjih godina od oko 100.000 tona na 160.000 tona godinje, dok nacionalna potronja peleta je poveana na 210.000 tona. Zbog toga veliki deo zahteva je pokriven od uvoza peleta iz inostranih zemalja (Zaetta, C, et al, 2004). Potencijali biomase iz pilana (strugara za drvo) i industrije prerade drveta su dostigli njegov limit. Potrebno je da se investira u vie izvora sirovina da bi se obezbedio dobar pelet. Takoe, treba koristiti ostatke iz poljoprivrede. Za vreme prolih godina, zbog nedostatka specifikacije hemijskih i fizikih karakteristika peleta, postojala je glavna barijera za njihovu afirmaciju. Ovaj normativni nedostatak omoguio je postojanje trita umanjenog kvaliteta peleta, tako da je smanjen dobar imid proizvoda izmeu potroaa. Nedavno je ova specifikacija uraena, razliiti subjekti su aktivni na tritu peleta, imaju dobar alat da naprave pelet i da raire svoj proizvod na italijanske potroae, kao i na druge evropske zemlje.
7.2.2. Uvod
Dae se opis trita peleta u Italiji u cilju ukazivanja na razliite uticaje u zavisnosti od razvoja ovog posebnog sektora korienja biomase. Prvi faktor koji e se razmotriti je raspoloivost biomase: za vreme prolih godina italijanski proizvoai peleta koristili su veinom biomasu raspoloivu od pilana (strugara) i industrije prerade drveta. Cena ostataka drveta je bila poveana do nivoa da proizvoai peleta nisu mogli to da izdre. Ovo upuuje na potrebu da se nau razliiti i novi izvori. Postoje uglavnom dva mogua izvora biomase: biomasa iz ume i iz poljoprivrede. Meutim, biomasa dobijena od odrivog menadmenta drveta mogla bi sputati ekonomske razloge, zbog morfoloke konfiguracije veine italijanskog zemljita i nedostatka irenja i organizacije sistema menadmenta italijanskog umarstva. Poljoprivredna biomasa takoe bi se mogla smatrati prirodnim i odrivim izvorom koji bi mogao da se koristi za proizvodnju peleta. Italija ima obimnu poljoprivrednu proizvodnju, ostaci iz ove proizvodnje relativno manje kotaju. Meutim, zahtevaju se nove investicije i razvojni projekti na ovom polju, u cilju implementacije novih reenja u sakupljanju ovih ostataka sa njive i istraivanja kako bi ona mogla da budu peletirana na efikasan nain.
7.2.3. Nacionalna proizvodnja i potronja peleta

Trite peleta u Italiji je polako, ali progresivno razvijano, ak iako je njegova veliina jo uvek skromna, znaajan rast desio se u poslednje 4 godine: u ovom periodu trite je poraslo sa 20 na 40 proizvoaa. Posebno, mogao bi da se posmatra zapaeni pozitivni trend u prvom delu 2003. godine: mnogi uesnici meu proizvoaima ipsa i operaterima na pilanama odluili su da izau na trite peleta, korienjem velikog potencijala ove vrste biogoriva. U tab. 7.1 prikazan je broj proizvoaa peleta u Italiji. Proizvoai peleta su veoma promenljivi u veliini i stoga proizvodnja varira znaajno; mali proizvoai proizvode 300 t/godinje, dok jedan veliki proizvodi 25 30.000 t/godinje. Sa ovom promenljivom proizvodnjom, prosena proizvodnja po proizvoau nije znaajan podatak. Samo dva velika proizvoaa proizvode vie od 20.000 t/godinje, druga grupa od tri proizvoaa proizvodi oko 8 10.000 t/godinje, svi ostali proizvoai imaju limitirani proizvodni kapacitet. Tako, mogla bi se uoiti vana karakteristika italijanskog trita: veina proizvoaa je mala, sa rangom aktivnosti limitiranim u okviru lokalnih dimenzija. U pogledu distribucije na teritoriju proizvoaa peleta, blizu 80% od njih su locirani na severu Italije, gde su veliki proizvoai. Na severu, Veneto region pokriva oko 35% trita.
83
injenica je, severno-istoni deo je jedan od najveih industrijskih zona u Italiji i on je takoe drvno industrijska oblast, ija je povrina specijalizovana u drvnoj industriji. Sa poveanjem trita, uee severnog dela Italije se smanjilo sa 80% na 77%, ovo smanjenje prouzrokovalo je poveanje proizvoaa u centralnoj Italiji, u kojoj se broj proizvoaa poveao za 4,5%. Ova situacija, u kojoj je izvestan tip industrijske ekspanzije od siromane povrine do cele nacionalne teritorije, je tipini sektor koji je iao ka poveanju proizvoaa. Tabela 7.1: Broj proizvoaa peleta u Italiji Red. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. REGION Lombardia Veneto Trentino Alto Adige Friuli Venezia Giulia Piomonte Emilia Romagna Ukupno severni deo Toscana Umbria Abruzzo Lazio Marche Ukupno centralni deo Basilicata Campania Molise Puglia Ukupno juni deo Svega Italija 2001 9 5 2 2 2 20 3 2 3 1 9 2 1 3 32 2003 10 4 2 3 2 1 22 4 2 5 1 1 13 1 2 2 1 6 41 +1 -1 0 +1 0 +1 +2 +1 0 +2 0 +1 +4 +1 +2 0 0 +3 +9
Sem toga, na jugu Italije je instaliran vei broj postrojenja za energetsku valorizaciju biomase, zahvaljujui prisutnosti obilja drveta i regionalnim i evropskim fondovima koji su obezbedili potrebne ekonomske i finansijske izvore. U perspektivi to je dobar signal takoe za buduu proizvodnju peleta. Proizvodnja peleta je u principu primarna aktivnost za oko 60% proizvoaa, dok za ostatak od 40% proizvoaa proizvodnja peleta predstavlja sekundarnu aktivnost, iskorienje i stvaranje vrednosti od ostataka i drugih bezvrednih materijala. Konano, treba rei da mnogi neregistrovani proizvoai moraju biti dodati meu onih 40ak registrovanih. injenica je da mnoge pilane i drvna industrija koriste organske ostatke iz njihove proizvodnje da bi proizvodili pelete za njihovu sopstvenu potronju energije. U ovu kategoriju mora da se dodaju uvoznici peleta, od kojih bi mogla biti dva tipa: italijanska
STUDIJA
84
manufaktura koja se odluuje da decentralizuje proizvodnju u inostranim zemljama (preko svih zemalja Istone Evrope) da eksploatie obilje i manje skupe izvore drveta dostupne u ovim zemljama, i strani proizvoai koji izvoze relevantni procenat njihove proizvodnje na italijansko trite (preko svih vajcarskih i austrijskih manufaktura). Uvoz peleta je naklonjen takoe rastu prodajnih cena, koje stvaraju ekonomski izvodljivu proizvodnju peleta izvan nacionalnih granica. Obzirom na ovo broj proizvoaa peleta u poslednjoj kategoriji, moe da se povea na blizu 100. Meutim, ova slika nije u saglasnosti sa statistikim istraivanjima, to je samo gruba procena. Procenjeno je da ima 80 ljudi zaposlenih u proizvodnji peleta, sa prosenim brojem od dva oveka po firmi. Ovu sliku je stvarno teko proceniti, zbog promena u veliini preduzea: ima porodinih preduzea u vlasnitvu jednog preduzetnika koji predstavlja svoju familiju, malih preduzea sa jednim radnikom koji radi sa dve maine, i konano velikih predizea sa 20 radnika. Nacionalna potronja peleta procenjuje se od CTI u 2001. godini na oko 150.000 tona godinje. Ova slika je prisutna u 2002. i 2003. godini i pokazuje potronju od 210.000 tona peleta godinje za navedene godine. Procene ukazuju na poveanje potronje peleta u 2002. i 2003. godini. Ovo ukazuje na sve vee tekoe preduzea za distribuciju i proizvodnju peleta da udovolje ove zahteve trita. Od ove koliine, oko 160.000 tona se proizvodi u Italiji, a oko 20 do 50.000 tona godinje se uvozi (na primer iz panije, Austrije, kao takoe iz drugih pristupnih zemalja). Meutim, taan podatak uvozne koliine peleta u Italiju je teko utvrditi, poto u komercijalnoj statistici nema preciznih kodifikacionih podataka za ove proizvode. Naime, uvozne pelete se svrstavaju u razliite grupe, na primer: ogrevno drvo, ips, itd.
7.2.4. Proizvodni trokovi i cena kotanja

Takoe, situacija u pogledu prodajne cene peleta pokazuje opasan okvir koji se karakterie kontrasnim signalima. Pregled koji je obavljen izmeu proizvoaa ne daje homogen rezultat: trend je generalno poveanje, ali poto neke proizvoake cene su porasle, kod drugih su cene ostale prilino stabilne. Ovaj okvir verovatno vodi ka razliitim izvorima snabdevanja: proizvoai koji imaju slobodnu biomasu ili koji imaju prioritetni pristupni kanal za snabdevanje mogu da odre istu cenu, dok druga lica imaju sve vie tekoa da pronau biomasu i prisiljeni su da podravaju sve vee i vee trokove. U poslednje dve godine cena je bila stabilna, ali dalje poveanje moglo bi se lako predvideti u kratkom periodu. U proloj godini bila je jedna vrsta trke za pribavljanjem ostataka od drveta: kao posledica poveanja znaajnosti koju e biomasa imati u nastupajuim godinama meu obnovljivim energentima, pilana i ostataka iz drvne industrije koji se cene kao dragoceni izvori. Sa razvojem trita, zahtevi za ostacima od drveta, od industrijskih ostataka i od umskog menadmenta ima kontinualno poveanje, i to sada postaje oskudan izvor. Sem toga, postoji konkurencija za reciklau drveta (ponovo ga iskoristiti), koja koristi industrijske ostatke za proizvodnju drvenih panela i peleta. U prethodnim istraivakim studijama (na primer CTI, PROBIO program) maloprodajna cena na tritu kvantifikovana je unutar granica od 0,21 i 0,26 evra/kg za godine 2001-2002. Za godinu 2003, prodajna cena je u granici od 0,25 do 0,35 evra/kg i preovlauje kao maloprodajna cena na tritu, zavisna je i od sezonskih promena. Postoji, meutim, minimum od 0,18 evra/kg i maksimum od 0,40 evra/kg. Ovo pokazuje da trite jo nije potpuno struktuirano, sa razlikom na regionalnom nivou i, na istom regionu, izmeu razliitih proizvoaa. Za veletrgovinsko trite, cena se nalazi u granicama od 0,15 do 0,25 evra/kg. U tab. 7.2 prikazani su podaci proizvodnih trokova i cena za pelete proizvedene u 2001.-2002. godini.
85
Tabela 7.2: Proizvodni trokovi i cena za pelete proizvedene u 2001.-2002. godini. Red. br. 1. 2. 3. Cena peleta Proizvodni trokovi (ukljuen sirovi materijal) Veletrgovaka cena Maloprodajna cena evra/kg 0,07-0,10 0,15-0,25 0,25-0,35
7.2.5. Izrada opreme za peletiranje

Situacija koja preovlauje u sektoru izrade opreme za peletiranje reflektuje se na neizvesnosti koje su upravo objanjene za proizvodnju peleta i tipino nekompletno struktuirano trite peleta. Kao posledica ovoga u ovoj godini mnoga preduzea imaju isti problem, koj je u vezi s nedostatkom preciznog tehnolokog znanja i tendencija da se gradi postrojenje na bazi onoga reenja koje se ve koristi za proizvodnju peleta za ishranu ivotinja. U Italiji su indentifikovana 4 nacionalna preduzea i dva uvoznika/distributera (oprema iz SAD). Tri karakteristike definisale su italijansko trite: Prvo, tendencija je da se proizvoai peleta opremaju za njihovo sopstveno konverziciono preduzee, kombinovano komponentama od razliitih proizvoaa opreme. Drugo, specifini proizvoai peletnog sistema nameravali su da izgrade liniju za preradu biomase sa poveanim procentom sadraja vlage preko 35%, da bi se izbeglo korienje sistema za suenje. Trea karakteristika koja se razlikovala od italijanske tehnologije za proizvodnju peleta u komparaciji sa drugim zemljama je u proizvodnji peleta bez vezivnih sredstava. Posle tranzicionog perioda, postojei tehnoloki sistem peletiranja mora da dostigne potrebnu zrelost da bi uao na trite bez mnogih problema.
7.2.6. Energetski konverzacioni sistem

Pelet je biogorivo koje se tradicionalno koristi za tri razliite svrhe: za grejanje graana, u velikim postrojenjima za proizvodnju energije i za grejanje naselja (distrikta). Korienje peleta za grejanje graana je testirano i znaajno poveano u poslednjim godinama, kao potvrda porasta broja prodatih maloprodajnih pei i kotlova na pelete. Oko 60 proizvoaa je bilo praeno. Ovo stanje bilo je nekompletno. injenica je, kao u sluaju proizvoaa peleta, da se italijansko trite karakterie sa malim proizvoaima, sa ogranienom veliinom aktivnosti. Postoji samo pet velikih proizvoaa pei i kotlova, na celoj italijanskoj teritoriji. Ovi proizvoai stvorili su specifine proizvode i zahvaljujui njihovom komercijalnom imidu, imali su uspeha u publikovanju i prodaji peletne opreme. Postoje dva principijelna faktora koji spreavaju difuziju (irenje) pei i kotlova na pelete: Postojanje pravila i zakona koji ograniavaju instalisanje opreme za grejanje sa biomasom na urbanoj povrini, Postojanje opreme na tritu peleta slabijeg kvaliteta koja prouzrokuje slabo funkcionisanje sistema za grejanje. Ovo sniava kod potroaa peleta stepen poverenja. Prvi faktor vezan je za staro verovanje da biomasa vie zagauje okolinu od drugog goriva, ali ovo verovanje je, u njenom preokretu, vezano za korienje starih pei sa veoma malom efikasnou.
STUDIJA
86
Drugi problem mogao bi da bude reen sa uvoenjem specifinih normativa za pelete koji e regulisati i standardizovati proizvode. Korienje peleta kao goriva u velikim postrojenjima za proizvodnju energije je druga mogunost korienja peleta. Veoma je teko da se nae informacija u pogledu instaliranja postrojenja za sagorevanje koje koristi pelete proizvedene od drveta ili poljoprivrednih ostataka kao goriva. injenica je, da sva postrojenja registrovana kao postrojenja na biomasu koriste druge vrste biomase sem peleta, kao na primer: ips, piljevinu itd. U 2003. godini bilo je 41 malih sistema za grejanje naselja (distrikta) loenih sa drvenom biomasom, u malim komunama na Alpama na severu Italije, ali korienjem peleta u malim koliinama. Korienje peleta se znaajno iri u malim postrojenjima mini mrea za grejanje naselja, koja treba dodati prethodnom popisu. Ova mala postrojenja slue za graansku strukturu kao to su sportski centri, kole i sajmovi i imaju kotlove sa prosenom snagom od 600 do 1.000 kW.
7.2.7. Zakonski propisi

Do maja 2004. god. Italija nije imala specifine propise za vrsta biogoriva, zbog toga pelete se svrstavaju u okvir drugih zakonskih propisa, a posebno u zakonsku regulativu otpaci. Mnogi uesnici, koji su aktivni na ovom tritu, smatraju da veina problema koji su opteretili ovaj sektor nalaze se u aktuelnoj zakonskoj regulativi ili da budemo precizni, stvaraju se zbog nedostatka odgovarajuih propisa. Regulatorni aktuelni reim u mestu, zakonski dekret br. 22/1997, takoe poznat kao Roni Dekret, donet je da se otpad koji je proistekao iz poljoprivrede, agro-industrije, industrijske ili zanatske aktivnosti smatra specijalnim otpadom i tretira se kao posledica proizvodnje. Ovo implicira potrebu korienja specifinog sistema tretiranja u preradi ovog otpada, za sve energetske potrebe. Pored toga, isti dekret dozvoljava korienje uproenih pravila, tj. propisa, radi poreenja sa posebnim otpacima identifikovanim kao bezopasne materije: meu ovim ostacima postoji biljni otpadak ili otpaci od netretiranog drveta iz industrijske proizvodnje. Na drugoj strani, odluka koja ukljuuje biomasu u generalnu kategoriju otpadaka, na neki nain spreava njenu valorizaciju i stvara probleme u njenom tretmanu. Pravila koja su u vezi sa emisijom polutanata su dalji argument za nastavak rada s peletama. Tekoe koje su nastale zbog restriktivnih granica emisije gasova date su u specifikaciji tehnologije korienja peleta i biomase. Ove tekoe su faktor koji treba da doprinese irenju ove vrste opreme. Zbog svih navedenih razloga Roni dekret je popravljen drugim vladinim odlukama, DPCM 02/03/2003, koje definiu jasan put za dobijanje karakteristika goriva i biogoriva i tehnoloke karakteristike postrojenja za sagorevanje. Ali, kada je DPCM konstituisan veliki korak napred u sektoru propisa zanemaren je od prethodnih propisa. To nije bilo definitivno reenje i to nije razjasnilo neke take koje zahtevaju precizne propise. Posebno, italijanski sektor za biogorivo traio je specifikaciju, specifina pravila za discipline celog sektora u svakom pojedinom delu, tj. hemijsko-fizike karakteristike goriva, tehnike karakteristike proizvedene opreme i korienja biogoriva. Sem toga ovi propisi treba da se reorganizuju na organski nain koji racionalizuje celu materiju. CTI (Termotehniki komitet Italije) je tehniko telo koje pripada UNI, i ono radi mnogo godina u sektoru energetskog iskorienja vrstog goriva. Iz navedenih razloga, CTI je konstituisao Specijalni komitet da prouava specifina pravila i standarde za sektor, u saradnji sa Ministarstvom za zatitu ivotne sredine. Sem toga, CTI konstituisao je okrugli sto sa principijelnim aktivnim uesnicima na tritu peleta, da prouavaju specifikaciju
87
proizvodnje peleta. Ovo prouavanje je bilo vezano sledeim evropskim pravilima definisanim od CEN (evropski klasifikacioni normativ) i koji su doneti u maju 2004. godine. Taj dokument se zove: Karakteristike peleta za energetsku namenu. Pelete su jasno podeljene u tri kategorije: A, B i C, svaka sa razliitom i preciznom indikacijom za definiciju kvaliteta proizvoda. Svaka kategorija definie precizne vrednosti za parametre kao to su veliina, sadraj vlage, mehanika trajnost, sadraj pepela, posebnost (osobitost), sadraj azota i sumpora i prisutnost vezivnog sredstva (vidi poglavlje 11.5.). Prva kategorija se delila u dve podkategorije: A bez vezivnog sredstva i A sa vezivnim sredstvom. U ovom okviru, kategorija A treba da bude idealna za graansko korienje u malim peima i kotlovima, dok druge dve definiu pelete koje mogu da se koriste u industrijskom sektoru ili u postrojenjima za proizvodnju energije, gde je loite za sagorevanje manje osetljivo za deponovanje posebnih formacija (troska, ljaka, zgura, prljavtina), emisija (praina, gas i aerosol) i problema sa korozijom. Ako u ovoj specifikaciji nema vezivnog agensa, kada je bio precizno definisan kvalitet za proizvod pelete trite konano ima instrumente da na korektan nain radi: poznat je postupak izrade opreme za peletiranje, koje karakteristike proizvod treba da ima, i proizvoai pei imaju potrebne smernice za rad njihove opreme. Proizvodnja kvalitetnog proizvoda i stvaranje sinergije izmeu proizvoaa peleta i opreme za grejanje je samo nain da se stvori kod potroaa potrebno poverenje za razvoj trita peleta.
7.2.8. Pelete od poljoprivrednih ostataka

Pelete mogu da budu proizvedene korienjem poljoprivrednih ostataka kao izvora biomase; pregledom ovih trita dobija se jedan od zadataka koji trebaju biti izvedeni u okviru evropskog projekta Pelete za Evropu. Italijansko trite poljoprivrednih peleta je jo u eksperimentalnoj fazi, bazirano na pilot i demonstracionim postrojenjima. Danas, postoji samo jedan nacionalni proizvoa peleta od poljoprivrednih ostataka i nekoliko drugih eksperimentalnih projekata finansiranih iz javnih fondova (nacionalnih ili evropskih). Nekoliko problema treba prevazii u svakoj pojedinoj fazi u peletnom lancu u cilju unapreenja velike skale valorizacije poljoprivrednih ostataka. Prva i glavna barijera je organizacija efikasnog sakupljakog sistema koja bi mogla biti adaptirana kao realistina na italijanskoj teritoriji: tradicionalne tehnologije sakupljanja i reenja mogu da se koriste za sakupljanje ostataka sa polja, eksperimentisanje sa novim vrstama maina i metoda sakupljanja, sa niim trokovima izrade ve postojeih maina koje su se dokazale u praksi. Takoe, projektovanje i izrada opreme za peletiranje treba da pobolja: proizvodnju kvalitetnih peleta od poljoprivrednih ostataka (jo zahteva istraivake aktivnosti), da se pronae korektna meavina ostataka koji opravdavaju proizvodnju peleta obzirom na razliite hemijske i fizike karakteristike poljoprivredne biomase u odnosu na tradicionalnu drvnu biomasu. Kada je specifikacija proizvodnje peleta skicirana, poljoprivredne pelete su jasno definisane i mogu da nau svoje precizno mesto korienja na tritu. Dalji vaan aspekt treba da bude razmotren i reen: to je kulturni faktor, koji ukazuje da italijanski farmeri nevoljno koriste poljoprivredne ostatke za energetske svrhe. Farmeri su naviknuti da koriste ove ostatke za hranjenje ivotinja ili za ubrenje zemljita zajedno sa hemijskim ubrivima. Promena ovog ponaanja zahteva kampanju da se pokrene svesno javno miljenje na ovu temu, kao to je implementacija mehanizma podsticaja od Italijanske vlade.
STUDIJA
88
7.2.9. Konstatacije
Posle 15 godina razvoja evropskog trita peleta ono ima progresivni porast u veliini i obimu razmene proizvoda. Sada je na putu da se uini definitivni skok u pravcu zrelog trita. Mnogi problemi imali su uticaj na trite peleta u prolim godinama: - zahtevi za visoke investicije, naroito u prvoj fazi, - u nekim sluajevima proizvoai su se sretali sa tekoama u radu sa mainama za peletiranje, - susretali su se sa velikim tekoama u nalaenju biomase; koja je bila posledica u sakupljanju biomase od mnogih malih vlasnika i u konkurenciji sa drugim mogunostima za iskorienjem drveta, - postojee centrale za zagrevanje naselja(distrikta) ili dela naselja direktno su hranjene sa ipsom koji se efikasno koristi za proizvodnju peleta, - potrebne su institucionalne inicijative, tj. razvojni i podsticajni programi za korienje biomase, - korisnici biomase imaju oskudno znanje za finalizaciju svojih proizvoda u energetsko biogorivo. Neki od ovih problema bili su prevazieni, kao posledica nedostatka preciznih propisa, dok su drugi ostali. Posebno, poveanjem tekoa za pronalaenje biomase prouzrokovalo je poveanje njene cene, koja na dui rok nije odriva za proizvoae. Reenje ovog problema moglo bi da se ostvari kroz mogunost peletiranja poljoprivrednih ostataka, izvora u izobilju na italijanskoj teritoriji, ali ne jo valorizovanog sa ove take gledita. Korienje biomase realizuje se od odrivog menadmenta uma. Glavni problem je visoka cena kotanja ove vrste proizvodnje: veina dostupne biomase je locirana u planinama ili na brdovitim povrinama, teko dostupnim za mehanizovane kamionima. Zbog toga, u ovom sektoru postoji potreba da se investira u istraivanje izvora biomase i demonstraciju aktivnosti, u cilju sticanja znanja i pronalaenja reenja koja e da budu rezultat tehniki i ekonomski izvodljivog projekta. Drugi vani faktori treba da budu razmotreni u okviru projekta Pelete za Evropu. On pokazuje razvoj trita peleta u zavisnosti od principijelnih zahteva, tj. korienje peleta u velikim kotlovima u vedskoj ili u zagrevanju naselja u Danskoj. U Italiji, u graanskom sektoru konstituie se principijelni zahtev za sigurnim izvorom biomase, koji nema za sada realni osnov za obezbeenje sirovine za proizvodnju. Neophodne su precizne politike i pravne intervencije drave u cilju korienja peleta, predispozicije inicijative i eliminacije postojeih barijera.
Literatura
[1]
Zaetta, C, Passalacqua, F, Tondi, G: The pellet market in Italy: main barriers and perspectives, Proceedings of 2nd World Conference on Biomass for Energy, Industry and Climate Protection, ETA-Florence, Rome, Italy, 2004, pp 1843-1847.
7.3 DANSKI PEELETNI BUM, PREDUSLOVI ZA USPENI PRODOR NA TRITE 7.3.1. Rezime
Dansko trite peleta od drvne biomase razvijalo se brzo u poslednje dve decenije. Novi statistiki podaci pokazuju da je potronja peleta bila vea od 400.000 tona/godinje u 2002.
89
godini. Dva energetska postrojenja su startovala korienjem energetskih peleta od biomase: 300.000 tona/godinje peleta od drveta i 150.000 tona/godinje peleta od slame. Godinja potronja energetskih peleta u Danskoj bie zbog toga uskoro via od 850.000 tona/godinje, stvarajui Dansku najveim tritem peleta u Evropi. Danska nee biti samo najvee trite peleta, ve e njeno trite biti veliko u pogledu raznovrsnosti i tehnologije proizvodnje peleta. Ni jedno drugo trite nema tako velika iskustva u korienju razliitih sirovih materijala i tehnologija za proizvodnju malih, srednjih i velikih CHP postrojenja (postrojenja za proizvodnju elektrine i toplotne energije, tzv. kogeneracija). Svrha prezentacije ovih informacija je da se da pregled danskog razvoja i iskustava, sadanji tehniki, politiki i ekonomski preduslovi za uspeni prodor na trite peleta. Prezentacija e zbog toga dati korisne inpute i autpute institucija, pojedinaca i uesnika sa evropskog trita peleta u cilju razvoja istog.
7.3.2. Brzi razvoj danskog trita peleta

Trite peleta od drveta je brzo raslo poslednje dve decenije. Novi statistiki podaci od Danske agencije za energetiku pokazuju da potronja peleta prelazi 400.000 tona/godinje u 2002. godini. U malim peima i kotlovima za grejanje domainstava utroilo se 48% peleta, u blok postrojenjima 12%, u industriji 8% i u postrojenjima za proizvodnju elektrine energije i grejanje naselja 32% (Bjerg, 2004). Potronja peleta u postrojenjima za zagrevanje naselja bila je konstantna u poslednjoj deceniji. Na razvoj trita peleta uticalo je poveanje broja malih i srednjih potroaa peleta. Tako na primer, poveanje potronje peleta u danskim selima od 1990. do 2000. godine bio je: 6.000 tona u prve tri godine, 8.000 tona etvrte, 12.000 tona pete, 22.000 tona este, 29.000 tona sedme, 36.000 tona osme, 44.000 tona devete i 63.500 tona desete godine. Poetkom 2002. godine startovala su dva velika postrojenja za proizvodnju elektrine i toplotne energije korienjem energetskih peleta od biomase: drveta i slame. Postrojenje od 300 MWel. elektrine snage, Avedoere CHP postrojenje, sa godinjom potronjom od 300.000 tona peleta od drveta i Amager CHP postrojenje sa godinjom potronjom od 150.000 tona peleta od slame. Potronja peleta u Danskoj e zbog toga uskoro prei 850.000 tona/godinje peleta, stvarajui dansko trite peleta najveim evropskim tritem. Ona nee biti samo najvee trite peleta po obimu, ve e njeno trite biti veliko u pogledu raznovrsnosti peleta baziranom na razliitom sirovom materijalu i tehnologiji proizvodnje malih, srednjih do velikih CHP postrojenja.
7.3.3. Ekonomika proizvodnje peleta

Oekuje se da trite za prodaju malih postrojenja i blok postrojenja za zagrevanje naselja konstantno raste u godinama koje dolaze. Kombinovana postrojenja za proizvodnju elektrine i toplotne energije e i dalje konstantno troiti 300.000 tona/godinje peleta. Ovo e dalje poveavati potronju peleta. Poveavanje potronje peleta izmeu malih i srednjih postrojenja je rezultat konstantnog poveavanja ekonomske inicijative za transformaciju energije peleta u toplotnu energiju. Poveavanje cene konvencionalnog goriva i konstantna cena peleta utie na utedu za male potroae od 7 do 17 evra/GJ energije u 2001. godini. Zbog nedavnog pada cena goriva i porasta cene peleta uteda je smanjena na 10 evra/GJ u prolee 2002. godine. Ekspanzija trita bila je podrana koherentnom nacionalnom politikom do novembra 2001. godine, ukljuujui subvencije za instalacije za kotlove na biomasu i takse za fosilno gorivo. Subvencije u instalacije nedavno su uklonjene poto su ekonomske investicije u
STUDIJA
90
kotlove na pelete bile poveane. Proizvodne cene i takse za pelete (ukljuujui i isporuivanje) i goriva za male potroae su bile sledee: lako ulje za loenje 21 evra/GJ, prirodni gas 21 evra/GJ, ulje od repice 18 evra/GJ, pelete 12,5 evra/GJ, drveni ips 7,2 evra/GJ i slama 4,2 evra/GJ. U takse su ukljuene: taksa za sadraj sumpora, taksa za proizvodnju CO2, taksa za energiju. Bure je bilo ukljueno u cenu sa 25% vrednosti.
7.3.4. Uvoz peleta je povean

Potencijalni potroai peleta su zabrinuti oko budue sigurnosti u obezbedjenju peleta. Da li e cena peleta rasti ili e cena ostati niska? Ova nesigurnost je esto znaajna barijera za konverziju peleta u grejanje. Proizvodnja peleta u Danskoj potie iz suve obrade nametaja i procesne industrije drveta. Koliina ovih izvora je oko 150.000 tona godinje. Ova koliina zavisi od izvoza drveta kao osnovnog proizvoda. Danski proizvodjai nametaja i proizvodjai peleta ne oekuju poveanje izvora dobrog suvog materijala za proizvodnju peleta. Zbog toga uvoz peleta je neizbean. Sadanje pelete su uvezene od ostataka drveta iz Skandinavskih zemalja, Baltika i Severne Amerike. Uprkos rapidnom poveanju korienja peleta i limitiranim danskim izvorima, cena peleta je ostala niska do leta 2001. godine, ukljuujui dovoljno jeftine izvore koji su bili dostupni izvan Danske. Danski proizvoai peleta procenili su strane izvore da su obimni i da e cena peleta ostati niska u nastupajuim godinama. Naalost danski potroai peleta imaju iskustva sa dramatinim poveanjem cene u toku jeseni 2001. godine i prolea 2002. godine. Vlasnici velikih kotlovskih postrojenja za zagrevanje naselja su sada okupirani visokim cenama kada se ponovo ugovara prodaja toplotne energije na due vreme. Zbog toga je veina danskih proizvoaa peleta zabinuto ekala nastupajuu zimu.
Literatura
[1]
Bjerg, J: The Danish pellet boom, preconditions for successful market penetration, Proceedings on 2nd World Conference on Biomass for Energy, Industry and Climate Protection, Eta-Florence, Milano, Rim, 2004, pp 1697-1698. Referenca autora lanka
Gosp. Bjerg je bio koordinator projekta Pelete za Evropu koji je bio finansiran od Evropske komisije. U projekat je bilo ukljueno 17 eksperata iz 12 zemalja koji su promovisali proizvodnju i korienje energetskih peleta od biomase irom Evrope. Rezultati su bili dispergovani i aktivnosti promovisane kroz Evropski peletni centar (www.pelletcentre.info), koji je poeo sa radom 1. novembra 2003. godine. Gosp. Bjerg je danski ekspert za trite biogoriva i primenu biogoriva. On je rukovodilac projekta u firmi FORCE Technology (do nedavno dk-TEKNIK) i Odeljenju za goriva, sagorevanje i ostatke (http://fuel.dk-teknik.dk). Gosp. Bjerg je autor knjige Danske pelete od drveta, organizator godinjih konferencija Danske pelete od drveta i konsultant za dansko i internacionalno trite peleta. U Odeljenju za goriva, sagorevanje i ostatke zaposleno je 14 eksperata. Dk-TEKNIK je osnovao Centar za tehnologiju biomase 1986. godine, koji sakuplja i iri informacije o profesionalnoj tehnologiji biomase i tritu. FORCE laboratorija je certifikovana za analize vrstog biogoriva i pepela.
91
7.4. TRENDOVI TRITA PELETA U DANSKOJ

U 2003. godini u Danskoj su korieni obnovljivi izvori energije u sledeem obimu: energija od vetra 20 PJ, energija od slame 17,5 PJ, energija od drveta 29,38 PJ (energija od peleta 10,4 PJ), energija od biogasa 4,38 PJ, energija od otpadaka 40,63 PJ i energija od drugih materijala 6,25 PJ (Dahl, 2005). U istoj godini potronja peleta bila je sledea: za grejanje naselja 118.750 tona, za samostalno grejanje domainstava 195.625 tona, za CHP velika postrojenja 209.375 tona, za industriju 31.250 tona i za blok zagrevanje naselja 46.875 tona. Proizvodnja toplote od drvenih peleta obavljana je u 25 do 30.000 domaih kotlova i pei, 300 blok postrojenja za zagrevanje naselja i 30 postrojenja za zagrevanje naselja. Dodeljivanje podsticajnih sredstava za investicije i visoka cena ulja za loenje uinili su znaajno poveanje kotlova na pelete u periodu 1999. do 2001. godine. Zaustavljanjem podsticajnih sredstava i poveanje cene peleta pokazuju pad ekspanzije kotlova na tritu u 2002. godini. Gas i zagrevanje naselja prioritetni su unutar grejnih mrea. Glavno trite je ponovo pogodno za stara loita na ulje za loenje. Polako je poela zamena termikih postrojenja na ugalj u 1990. godini. Nova postrojenja nisu samo bazirana na pelete. Visoka cena peleta uticala su na korienje loita za vie razliitih i jeftinijih goriva na biomasu. Kombinovana proizvodnja toplote i elektrine energije (CHP) na pelete koristi se u dve centrale: Avedore II (300.000 tona peleta od drveta godinje, goriva praina i mleveni ugalj) i Amager (150.000 tona peleta od slame godinje). Nova proizvodnja peleta obavlja se u Koge (kapacitet 180.000 tona godinje i transport sa brodom). U Danskoj u 2003. godini se ukupno proizvodilo 275.000 tona godinje peleta, a 325.000 tona godinje se uvozilo. U 2005. godini troilo se na ulje za loenje 870 evra/1.000 litara ekvivalentnog ulja za loenje za mala postrojenja, a na drvene pelete 175 evra/1.000 litara ekvivalentnog ulja za loenje. Razlika u trokovima korienja fosilnog goriva i peleta je bila uteda. Ta uteda je iznosila 485 evra/1.000 litara ekvivalentnog ulja za loenje. Za osnovu za raunanje je uzet odnos 1.000 litara ulja za loenje da je jednak 2,2 tone peleta od drveta. Na osnovu navedenih podataka proizilazi da je cena peleta 175 evra/t, a utede 220 evra/t peleta.
7.4.1. Konstatacije
Danska je druga zemlja po veliini trita peleta od drveta u EU. Predvia se da e trite peleta narasti na oko 700.000 tona godinje. Mali potroai imali su ekspanziju do 2002. godine, budui da su bili osetljivi na cenu ulja za loenje. Zagrevanje naselja je smanjeno od 2002. godine, poto su druga goriva od biomase bila mnogo ekonominija. CHP postrojenja troe 300.000 tona godinje zahvaljujui politikim sporazumima. Dalje, 150.000 tona peleta od slame se koristi u centralama. Obim uvoza peleta u Danskoj je vei od domae proizvodnje peleta. Predvia se poveanje uvoza. Proizvodnja peleta u Danskoj e biti stabilna. Obim proizvodnje peleta u Danskoj je 275.000 tona godinje. Cena peleta iznosi 175 evra/t, a ulja za loenje 722 evra/t (4,13 puta skuplje).
Literatura
[1]
Dahl, J: Trends on the Danish Pellet Market, Presentation on the European Pellet Conference, Wels, Austria, 2005. p. 7 (Source: FORCE Tehnology, Energistyrelsen, www.ens.dk).
7.5. POTRONJA PELETA OD BIOMASE U DANSKOJ

Potronja obnovljivih izvora energije u odnosu na primarnu energiju u Danskoj je 15%, a peleta je 1,7%. U Danskoj ima 15.000 kunih kotlova i pei na pelete. Razlog velikog broja
STUDIJA
92
kotlova i pei krajem 90tih je zbog visoke cene ulja za loenje i davanje potsticajnih sredstava za investicije od strane Danske vlade (European Pellets Centar, 2007). Broj kotlova i pei je pao posle 2002. godine zbog poveanja cene peleta i smanjenja podsticajnih sredstava. Broj navedenih termikih postrojenja je ponovo porastao izmeu 2005. i 2006. godine zbog poveanja cene ulja za loenje. Potronja peleta od drveta u kunim instalacijama je dostigla vrednost od 310.000 tona u 2005. godini, a ukupno poveanje potronje bilo je 820.000 tona. Domaa proizvodnja peleta je priblino 200.000 tona godinje, a potrebe za peletama su 430.00 tona. Dakle, velika koliina peleta mora da se uvozi. Pelete se uglavnom uvoze iz baltikih zemalja. Druge drave su: Kanada, Poljska, vedska, Finska i sve vie Rusija i Nemaka. Standard za kvalitet je definisan od Statoil, koji se primenjuje 40% na tritu. Cena peleta od drveta u treem tromeseju 2006. godine je iznosila 240 evra/t, ipsa 120 evra/t, a slame 90 evra/t. Cena peleta od drveta se razlikuje od cene ipsa za 120 evra/t, a od cene slame za 150 evra/t. Zbog poveanja potronje peleta u termikim postrojenjima u 2006. godini za 15% u odnosu na 2005. godinu poveao se ukupni potencijal potronje na 1.000.000 tona godinje. Naime, mnogi su sa ulja za loenje preli na korienje peleta od biomase. Potronja goriva se promenula u postrojenjima za zagrevanje naselja u 2005. i 2006. godini zbog korienja jeftinijeg vrstog biogoriva. Poveava se potronja biogoriva pakovanog u vreama u odnosu na biogorivo u rinfuzi, zbog toga to domainstva nemaju gde da skladite gorivo u rinfuzi i zbog kombinacije sa gasnim kotlovima. Nabavka biogoriva preko interneta poveava potronju ovog goriva. Takav je sada trend.
Literatura
[1]
European Pellets Centar. 1st Newsletter of the Pellets@las project, Development and Promotion of a Transparent European Pellets Market Creation of a European real-time Pellets Atlas, Intelligent Energy, Europe, 2007. p. 12 ( Internet: www.pelletcentre.info, Contact: jxd@force.dk)
7.6. PELETE ZA EVROPU. BARIJERE I PERSPEKTIVE ZA POVEANJE PRODORA NA EVROPSKO TRITE (PROJEKT ALTENER) 7.6.1. Rezime
Pelete za Evropu je evropska ekspertska mrea koja radi na peletama u okviru ALTENER projekta Pelete za Evropu. U 12 evropskih drava ima 17 ekspertskih centara koji rade na poveanju proizvodnje i korienja peleta od drveta i poljoprivrednih ostataka u Evropi. Tehnologije korienja peleta za toplotnu i elektrinu energiju je komercijalno dostupna u zemljama kao to su vedska, Danska i Austrija. Pelete su konkurentne ulju za loenje, prirodnom gasu i elektrinoj energiji u pogledu pogodnosti, pouzdanosti i cene. Efektivna cena peleta oznaava smanjenje emisije gasova zatienog prostora. Svrha ovog rada i cilj uopte ovog projekta je stimulacija iste proizvodnje i korienja, visokog kvaliteta peleta od biomase za zagrevanje i kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije (CHP) u Evropi. Ostvarenje ovog cilja jeste indentifikacija barijera, rasprostranjenosti informacija i poetne promotivne aktivnosti. Rad na projektu je ostvaren u bliskoj saradnji sa lokalnim uesnicima trita i uspostavljena je regionalna peletna mrea. Evropski peletni centar osigurava iri evropski uticaj i rasprostranjenost rezultata ovog projekta.
7.6.2. Cilj
Projekt Pelete za Evropu ima sveobuhvatan cilj da podstie razvoj evropskog trita za pelete. Tehnologija korienja peleta za toplotnu i elektrinu energiju je komercijalno
93
dostupna u zemljama kao to je vedska, Danska i Austrija. Pelete su konkurentne ulju za loenje, prirodnom gasu i elektrinoj energiji u pogledu pogodnosti, pouzdanosti i cene. Efektivna cena peleta oznaava smanjenje emisije gasova zatienog prostora (Bjerg, 2004). Generalno, posmatrana je stimulacija proizvodnje i korienje istih, visoko kvalitetnih peleta od biomase za zagrevanje i kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine energije (CHP) u Evropi. Pelete za Evropu integriu tri projekta koji su bili ocenjeni povoljno sa respektom relevantnosti, objektivnosti, pribliavanju cilju, rezultatima i konzorcijumu. Generalni ciljevi originalnog projekta su odrani u integrisanom projektu: stimulisanje novih trita peleta od drveta, stimulisanje novih trita peleta od poljoprivrednih ostataka, podrka razvoju i integraciji evropskom tritu peleta.
7.6.3. Opis rada na projektu

Kvalitet i uticaj primene projekta bio je povean doprinosom od vie partnera. ak vie projekat je sada pokriven i dostie sva evropska trita peleta sa integrisanim pribliavanjem gledita. Za ostvarenje generalnih ciljeva projektna grupa je indentifikovala barijere, rasprostranjenost informacija i poetne promotivne aktivnosti. Rad na projektu ostvaruje se u bliskoj saradnji sa uesnicima lokalnog trita i uspostavljena je regionalna peletna mrea. Evropski peletni centar e osigurati uticaj irom Evrope i rasprostranjenost projektnih rezultata na sledei nain: stranicom sajta Evropskog peletnog centra (EPCW), evropskim peletnim novinama (EPN), podacima evropskog peletnog trita (EPMD), izvetajem za procenu evropskog peletnog istraivako-razvojnog rada (EPR&D), najboljim preglednim stanjem evropskih peleta (EPBCS), radionicama evropskih peleta (EPW) i konferencijama evropskih peleta (EPC). 1. Stimulisanje novih trita peleta od drveta. Saradnja izmeu uesnika na tritu, kao to su istraivai, trgovake asocijacije i krajnjekorisnike grupe sutinski razvijaju nove trite peleta od drveta. Kljuni cilj je uspostavljanje regionalne platforme za irenje informacija i mogunosti za biznis. Potencijal, prepreka, pogoni i faktori uspeha za razvijanje trita bie ocenjeni, i uzeti u akciju, i bie sagledani sa glavnim uesnicima trita i njihovim reprezentativnim asocijacijama. Za koordinaciju aktivnosti lokalnih upravljakih grupa bie uspostavljena baza reprezentovana od proizvoaa opreme, proizvoaa peleta, agencija za energiju, lokalnih vlada, istraivako-razvojnih institucija i konsultanata. 2. Stimulisanje novih trita peleta od poljoprivrednih ostataka. Potencijal poljoprivrednih ostataka u zemljama kao to je Italija i Grka je mnogo vei nego posmatrajui udrueni potencijal ostataka od ume i umske industrije, kao to je u skandinavskim zemljama/centralne evropske zemlje. Dok je trite peleta od biomase komercijalna stvarnost u samim severno evropskim i skandinavskim zemljama, u mediteranskim zemljama njihovo trite je sada ekstremno ogranieno. Dakle, cilj je pomoi uspenu akciju plasiranja peleta od biomase na tritima junih evropskih zemalja korienjem sledeih zadataka: uspostavljanje sadanjeg statusa tehnologije konverzije peleta i trita (zagrevanje, decentralizovana kogeneracija), indentifikacija mogunosti tehnolokotrinog deficita na regionalnom nivou, analiza podataka potencijala za poveanja proizvodnje energije iz peleta od biomase, procena mogunosti irenja transfera evropske tehnologije korienja peleta od biomase, procena efektivnih faktora razvoja peleta od biomase na tritima zemalja June Evrope i izvoenje svesne kampanje na potencijalu korienja peleta od biomase.
STUDIJA
94
3. Integracija i razvoj evropskog trita peleta. Cilj Evropskog peletnog centra (EPC) je da prevazie, indentifikuje barijere koje ograniavaju integraciju trita i prodor peleta na evropski nivo. Konano cilj je da se podri rad na standardizaciji vrstog biogoriva sluei se infrastrukturom za rasprostranjenje standarda na uesnike trita, dravne institucije i graanstvo.
7.6.4. Oekivani rezultati

Sveobuhvatan rezultat e biti poveanje proizvodnje i potronje peleta u Evropi. Rezultati mogu biti oekivani na tri naina: 1) novo trite peleta od drveta, 2) novo trite peleta od poljoprivrednih ostataka i 3) razvoj i poveanje integracije evropskog trita peleta. 1. Stimulisanje novog trita peleta od drveta. Oekivani rezultat rada unutar ovog polja je uspostavljanje evropske mree regionalnih peletnih mrea kao dela ve uspostavljene mree biomase koje e nastaviti zapoeti rad i nastaviti sa informacijama rasprostranjenosti i kapaciteta izgraenih aktivnosti. Akcija e takoe voditi ka bilateralnom razvoju biznisa u nekoliko evropskih zemalja. Uesnici trita svesni su prednosti transformacije biomase koju treba poveati kao raspoloivu informaciju materijala i izvora za potroae. 2. Stimulisanje novog trita peleta od poljoprivrednih ostataka. Kao rezultat rada unutar ovog polja evropski SME's e pomoi da se koristi nova, efikasna tehnologija za biomasu i male decentralizovane jedinice (zagrevanje, kogeneracija) i proizvodnja i rad postrojenja sa sveobuhvatnim povoljnim balansom cena i perfomansi. 3. Integracija i razvoj evropskog trita peleta. Rezultat Evropskog peletnog centra (EPC) e biti dinamiki sajt (www.peletcentre.info) koji e sadravati savremene statistike podatke trita, cena, novinarskih listova, najboljih praktinih sluajeva, publikacija, linkova i ocena kontaktnih baza podataka uesnika trita. EPC e kroz internacionalne radionice i evropske peletne konferencije uspostaviti mreu evropskih znanja sa oekivanim nastavkom rada na ovom polju posle zavretka projekta. Konani izvetaj e dati detaljni pregled nacionalnih i evropskih preduslova za dalji razvoj trita za pelete od drveta, kroz indentifikaciju barijera i prilika za dalji razvoj trita peleta.
7.6.5. Konstatacije
Projekt ALTENER Pelete za Evropu je poeo 2003. godine, a zavren 2005. godine. Izvetaji o projektu mogu se nai na sajtu: www.peletcentre.info . 2005. godine je nastavljeno da se radi na novom projektu Pelete za Evropu pellets@las. Sadraj projekta dat je na napred navedenom sajtu. Zavretak projekta predvia se za kraj 2007. godine.
Literatura
[1]
Bjerg, J: Pelets for Europe, barriers and perspectives for increased market penetration, Proceedings on 2nd World Conference on Biomass for Energy, Industry and Climate Protection, Eta-Florence, Milano, Rim, 2004, pp 1811-1813. Referenca
Gosp. Bjerg je danski ekspert za trite biogoriva i primenu biogoriva. On je rukovodilac projekta u firmi FORCE Technology (do nedavno dk-TEKNIK) i Odeljenju za goriva, sagorevanje i ostatke (http://fuel.dk-teknik.dk).
95
P O G L A V LJ E 8
8. PREGLED PROIZVODJAA I PROIZVODNOG PROGRAMA OPREME ZA BRIKETIRANJE I PELETIRANJE BIOMASE U AP VOJVODINI

Dr Milan Martinov, red. prof., dr Miladin Brki, red.prof. Prvu stacionarnu briket presu na mehaniki pogon u bivoj Jugoslaviji uradila je fabrika Unis-Igman iz Konjica (Bosna i Hercegovina). Najvei broj ovih presa bio je osamdesetih godina prolog veka zastupljen u Vojvodini. Tako je u saradnji sa Drvnim kombinatom Novi Dom iz Debeljae i Vojvodina invest iz Novog Sada 1983. godine postavljena prva briket presa Unis-Igman u Vojvodini. Posle dve godine postavljena je jo jedna ista presa. Na sl. 8.1 prikazana je stacionarna mehanika briket presa.
Sl. 8.1. Mehanika stacionarna briket presa Igman, Konjic (1-zamajni toak, 2-elektromotor, 3-ko sa dozatorom, 4- jaram sa alatom prese) Presa se sastoji iz: postolja, koa sa dozatorom, cilindra sa klipom, kolenaste osovine s klipnjaom, dva velika zamajna toka, elektromotornog pogona, alata prese, jarma ili stezne glave na alatu prese. Alat prese je cilindar sa unutranjom konusnom povrinom. Steznom glavom se regulie sabijenost briketa. Uinak prese zavisi od zapreminske mase usitnjene biomase (40 do 150 kg/m3): tip 7992 ima uinak 100 do 250 kg/h, a tip 7991 ima 600 do 1.100 kg/h. Prenik briketa kod prvog tipa iznosi 50 mm, a kod drugog 90 mm. Instalisana snaga elektromotora je 30 kW kod prvog tipa, a kod drugog 65 kW. Masa prese iznosi 4 t kod prvog, a 7 t kod drugog tipa. Kao sirovina za proizvodnju briketa, uglavnom je sluila drvena piljevina bez vezivnih sredstava. Pokuano je da se briketira slama i kukuruzovina, ali sa manje uspeha. Za presovanje poljoprivrednih ostataka moralo se koristiti neko od vezivnih sredstava: melasa, mazut, para ili dr. Ukupno je uradjeno 25 klipnih presa.
97
Fabrika Utva iz Paneva, RO Promag, OOUR Centar IRA, drugom polovinom osamdesetih godina prolog veka proizvodila je sledeu opremu za briketiranje biomase: prese, mlinove ekiare i rotacionu suaru. Briket prese su imale sledee tehnike karakteristike: tip BP-125 snage 7,5 do 18,5 kW i uinak 130 do 200 kg/h briketa, tip BP-160 snage 22 do 30 kW i uinak 350 do 650 kg/h i tip BP-200 snage 55-75 kW i uinak 1.000 do 1.500 kg/h. Ova proizvodnja se moe obnoviti poto postoji tehnika dokumentacija. Na sl. 8.2 je prikazana briket presa proizvodnje fabrike Utva, a na sl. 8.3 linija za hlaenje briketa i pakerica sa termotunelom.
Sl. 8.2. Mehanika stacionarna briket presa proizvodnje fabrike Utva iz Paneva (ko, dozator, alat prese,radni cilindar sa klipom, zamajni tokovi, elektromotor) Fabrika Utva proizvodila je dva tipa mlina ekiara: ZK 200 L-4 i ZK 225 M-2. Prvi tip ima snagu 37 kW, masu 1.075 kg i uinak 500 do 1.000 kg/h drvenog otpatka sa 14% sadraja vlage sa sitom prenika otvora od 5 mm. Drugi tip ima snagu 45 kW, masu 1.155 kg i uinak 1.000 do 1.500 kg/h drvenog otpatka sa 14% sadraja vlage sa sitom prenika otvora od 5 mm.
Sl. 8.3. Linija za hlaenje, pakovanje i lepljenje folije Glavne tehnike karakteristike rotacione suare su: uinak za piljevinu sa 80% sadraja vlage na 15% 2700 kg/h, koliina isparene vode 1.700 kg/h, toplotna snaga 1.513 kW, temperatura ulazne pare pri 15 bara 185 C, temperatura izlazne pare 170oC, ukupna instalisana elektrina snaga 18,5 kW, masa suare 221 kg i prikljuak za paru/kondenzaciju NO 100. Privatna firma Dekan iz Vrnjake Banje poela je proizvodnju hidraulinih klipnih presa poetkom devedesetih godina. Ova firma uspeno radi i danas. Na sl. 8.4 dat je izgled briket prese. Tehnike karakteristike briket presa prikazane su u tab. 8.1. Oznaka HPB oznaava hidraulini tip prese. Sajt firme je: www.dekan.co.yu.
STUDIJA
98
Sl. 8.4. Hidraulina stacionarna briket presa Dekan iz Vrnjake Banje Tabela 8.1: Tehnike karakteristike presa za briketiranje biomase Red br. 1. 2. 3. 4. Tip briket prese HBP 50 HBP 60 HBP 70 HBP 76 Uinak (kg/h) 40-50 80-100 130-150 180-200 Prenik (mm) 50 60 70 76 Instalisana snaga (kW) 5,5 7,5 11 15 Masa (kg) 900 1.000 1.100 1.200
Hidraulika briket presa je potpuno automatizovana, namenjena je za briketiranje drvnog otpada kao sto su: piljevina, uka i sl. Pored drvnog otpada moe se briketirati slama, trska, lie, granje, drvena kora, ljuske od krompira, otpaci od eerne trske, ljuske od suncokreta i sl. Briketiranje se vri bez dodatnih vezivnih materijala, uz uslove da usitnjenost bude u odreenim granicama i da sadraj vlage otpada bude od 12 % do 17 %. Briket poseduje specifinu zapreminsku masu od 0,8 do 1,2 kg/dm3, to omoguava lak transport i skladitenje na malom prostoru. Toplotna mo briketa je 14,6 do 18,8 MJ/kg. Briket ravnomerno sagoreva sa malo dima i bez lebdeeg pepela, ima deset puta manje pepela od uglja. Sagorevanjem ne zagauje ivotnu sredinu, jer sadri malo sumpora, ak sto puta manje od uglja. Briket je ist i pogodan za upotrebu u domainstvu. Pakuje se u plastine folije to omoguava lake slaganje i korienje. Firma Metalkop Baki Jarak proizvodi peletirke za peletiranje stone hrane i energetske pelete od biomase (slame). Peletirka se prvenstveno koristi za peletiranje stone hrane (granulisane) koja se upotrebljava u ishrani ivine, svinja, riba, kunih ljubimaca (psi, make, pernati kuni ljubimci) kao i za proizvodnju mamaca za glodare. Proizvodnja peletirki za energetske pelete od biomase je jo uvek u eksperimentalnoj fazi. Na sl. 8.5. prikazan je izgled peletirke i oprema uz peletirku. Ova firma proizvodi tri veliine peletirki. Sajt firme je www.metalkop.com. - MPH7,5 pogon 7,5 kW, kapacitet 200-350 kg/h stone hrane dimenzije: 1,5x1,5x2,3 m, masa 400kg - MPH15 pogon 15 kW, kapacitet 400-600 kg/h stone hrane dimenzije: 1,5x1,5x2,6 m, masa 460kg - MPH30 - pogon 30 kW, kapacitet 700-1.200 kg/h stone hrane dimimenzije: 1,5x1,5x2,6 m, masa 460 kg
99
Otvori na prstenastoj matrici za peletrike se izrauju u prenicima: 2, 3, 4, 5, 6, 8, 10 i 12 mm.
Sl. 8.5. Oprema za peletiranje biomase Metalkop, Baki Jarak Sem peletirki Metalkop proizvodi i: - linije za hlaenje peleta, - trakaste elevatore, - drobilice, - seckalice i dr. Linija za hlaenje peleta kapaciteta je do 1500 kg/h. Delovi linije za hlaenje su: vetreni ormar, centrifugalni ventilator jaine 2,2 kW, ciklon, ko gotovih peleta sa grlom za uvreavanje. Trakasti elevatori imaju pogon elektrine snage od 1,5 kW. Traka je od PVC platna irine 400 mm, sa preagama. Duina trake moe biti po zahtevu kupca. Elevator radi pod ugom do 75. Drobilica ima pogon elektrine snage od 1,5 kW, moe da preradi do 1500 kg/h materijala. Dimenzije su 400x800x800 m, masa 90 kg. Seckalica ima pogon elektrine snage od 1,5 kW. Dimenzije su 600x600x1500 cm, masa 90 kg. Seckalica ima primenu u pripremi jabuastog voa za alkoholno vrenje i usitnjavanje svih pogodnih biljnih plodova za stonu ishranu kao i druge namene. Firma Metal matik, iz Beoina proizvodi briketirke i peletirke za presovanje stone hrane i biomase. Sajt firme je: www.metal-matik.com. Briket presa namenjena je za presovanje usitnjene biomase, koja se javlja kao nusproizvod u poljoprivrednoj proizvodnji, drvnoj industriji i dr. Briket presa nalazi primenu u savremenim poljoprivrednim gazdinstvima sa ciljem korienja biomase kao obnovljivog izvora energije, u industriji prerade drveta korienjem otpada-piljevine. Briket presa je stabilne konstrukcije, na postolju je postavljen pogonski elektromotor koji pokree hidraulinu pumpu. Na postolje briketirke je postavljen prihvatni ko sa dozatorom materijala u radni cilindar. Na sl. 8.6 dat je izgled briket prese za presovanje energetskih briketa od biomase. U tab. 8.2 prikazane su tehnike karakteristike briket presa.
STUDIJA
100
Sl.8. 6. Presa za briketiranje biomase Metal matik, Beoin
Tabela 8.2: Tehnike karakteristike briket prese Metal matik, Beoin Tip Uinak (kg/h) Pogonski motor (kW) Duina (mm) irina (mm) Visina (mm) Dimenzije briketa (mm) 150 do 150 7,5 2.000 1.200 1.700 75
Briket presa je ureaj koji se sastoji od postolja, prihvatnog koa, radnog dela i hidrauline instalacije. Prilikom briketiranja prethodno pripremljen materijal (adekvatno usitnjen i optimalnog sadraja vlage) se dovodi u prihvatni ko. Dozator na dnu koa uvodi materijal u radni cilindar. Proces presovanja se odvija pod dejstvom hidraulinog cilindra sa promenljivom brzinom klipa. Materijal prolazi kroz eljusti ili matricu sa mogunou podeavanja i preko voica odlazi na uvreavanje. Peletiranje je tehnoloki proces kojim se materijal iz branastog prevodi u granulisani oblik odgovorajueg prenika i duine u zavisnosti od namene. Peletirka nalazi primenu u meaonama stone hrane, farmama i savremenim poljoprivrednim gazdinstvima. Peletirka je stabilne konstrukcije, koju ini postolje sa nosaem motora, ko iznad postolja, dozator sa frekventnom regulacijom, kondicioner sa prikljucima za tehnoloku paru, radni deo sa matricom. Matrica se izrauje sa prenikom otvora od 2 do 10 mm. Na sl. 8.7 prikazan je izgled peletirke. U tab. 8.3 date su tehnike karakteristike prese za peletiranje. Tabela 8.3: Tehnike karakteristike peletirke Metal matik, Beoin Tip P 500 P 1.000 Uinak (kg/h) 500 1.000 Pogonski motor (kW) 18 22 Duina (mm) 800 800 irina (mm) 600 600 Visina (mm) 3.000 3.000 Masa (kg) Kapacitet je deklarisan za otvor matrice 5 mm
P 1.500 1.500 30 1.100 750 3.500 -
P 2.000 2.000 37 1.300 1.000 4.000 -
101
Sl. 8.7. Presa za peletiranje biomase Metal matik, Beoin Razlozi za primenu tehnolokog procesa peletiranja su: - Eliminisanje pojave dekomponovanja (segregacije) izmeane hrane za ivotinje, - Smanjuje se utroak hrane, a poveava prirast ivotinja, - Poveana higijenska ispravnost proizvoda, - Poveanje nasipne mase proizvoda, - Smanjenje praenja i rastura hrane, - Bolje iskorienje ambalae, transportnih sredstava i skladinog prostora, - Potpuno eliminisanje problema zasvodnjavanja u binovima. Mainsko tehnoloka oprema linije za peletiranje hraniva za ivotinje ugrauje se u proizvodne pogone na kraju tehnolokog procesa meanja. Tehnoloku liniju peletiranja hrane za ivotinje ini: prihvatna tampon elija za izmeanu hranu, izuzima za doziranje u ko peletirke, dozator peletirke, kondicioner sa prikljukom za dovod tehnoloke pare i tenosti, peletirka sa matricom, armatura sa regulacionim ventilima za doziranje tehnoloke pare, armatura za doziranje tenosti (voda, melasa, aminokiseline), hladnjak za peletirani materijal, ventilator hladnjaka, ciklon sa rotacionom zaustavom, ureaj za drobljenje peleta, ureaj za prosejavanje peleta, prihvatni ko sa grlom za uvreavanje, transporteri, komandna tabla sa energetskim ormanom. Peletirka se moe uz male korekcije efikasno koristiti za peletiranje biomase (slame). Firma Metalac Ostoji iz Obrenovca proizvodi prese za peletiranje biomase. Na sl. 8.8 dat je izgled peletirke. Firma proizvodi peletirke uinka 200 do 10.000 kg/h, matrice, valjke, hladnjake, kondicionere, dodavae i ostale delove za peletirke. Peletirka ima parni kondicioner i prstenastu matricu. Pored toga ona proizvodi linije maina za proizvodnju koncentrovane stone hrane, sa horizontalnim, kosim i vertikalnim mealicama i mealicama za specijalne namene.
STUDIJA
102
Sl. 8.8. Presa za peletiranje biomase firme Metalac Ostoji, Obrenovac Vertikalna mealica, tip VM-250 M, spada u vrstu mealica koja u ovom sklopu ima i mlin ekiar. Mlinovi ekiari se proizvode snage od 2 do 102 kW. Mogu da se izrade mlinovi za seno i slamu. Ova firma proizvodi i transportne ureaje: pune transportere, trakaste, kofiaste i pneumatske. Rade se i ureaji za doziranje masti i ulja i maine za proivanje vrea. Firma obavlja uvoz i izvoz opreme, proizvodnju, remont i servis opreme za proizvodnju stone hrane uinka do 20 t/h. Sajt firme je www.metalacostojic.com. Pokretnu briket presu uradila je firma Perovi iz Lovenca pre 8 godina. Na sl. 8.9 prikazana je hidrauluna briket presa za briketiranje biomase. Presa se pogoni preko prikljunog vratila (kardana) traktora ili elektromotorom. Potrebna snaga traktora za pogon briketirke je 12 kW, a putem elektromotora 11 kW. Na platformu su ugraena dva radna hidraulina cilindra. Prvi sabija bale slame dimenzija 400x500x800 mm i ima dui hod. U njemu se ostvaruje pritisak 50 bara. Drugi cilindar ima krai hod u kome se ostvaruje pritisak od 250 bara. Pogon prese vri se traktorom preko prikljunog vratila ili elektromotorom. Prikljuno vratilo ili elektromotor preko multiplikatora pogoni dvostepenu hidraulinu pumpu, koja iz rezervoara usisava ulje i preko razvodnika-komandnog bloka pogoni: glavni cilindar za briketiranje, cilindar dozatora, pomoni cilindar dozatora i cilindar za steznu glavu. U dozator se stavlja cela bala slame ne usitnjava se. Smatra se da se na ovaj nain moe utedeti 50 kW na raun eleminisanja rada ekiara za usitnjavanje materijala. Klip odseca uvek odreenu koliinu biomase i ujedno vri odreeno sabijanje u prednji deo sklopa elementa za formiranje briketa. Stezna glava preko propusnog ventila moe jednostavno da se podeava zavisno od vrste biomase. Dvostepena pumpa male pogonske snage 11 kW postie veliki kapacitet, jer 90% kretanja-rada cilindra je do 50 bar-a, a ostalih 10% do 250 bar-a. Izborom ove pumpe obezbeen je mali utroak energije po jedinici briketa, a za rad se koriste traktori male snage. Briketiranje je potpuno automatsko preko razvodnog bloka kome komanduju krajnji prekidai preko odgovarajueg komandnog ormana, koji koristi elektrinu energiju iz prikljunice na traktoru snage 12 kW. Presa je mobilna jednoosovinska tako da se traktorom lako doveze do skladita (kamare) biomase. Uinak pokretne prese za briketiranje je 400 kg/h. Dimenzije briketa su: 110x170 mm. Specifina (zapreminska) masa briketa je 800 kg/m3. Toplotna mo briketa je 14.000 do 16.000 kJ/kg. Briket se pakuje u vree od 50 kg. Briket presu opsluuju rukovaoc i dva NK radnika. Dimenzije briketirke su: 4 x 2,2 x 1 m. Brketirka je presovala bale od lucerke, penine slame, kukuruzovine i ljuske klipa kukuruza. Najbolje se presovala stabljika lucerke, pa slama, kukuruzovina i na kraju najslabije se presovala ljuska od kukuruza, naroito u vreme berbe kukuruza. Nakon izvesne
103
fermentacije ljuske u prolee, postiu se mnogo bolji rezultati u presovanju ovog izrazito lignoceluloznog biolokog materijala.
Sl. 8.9. Pokretna briket presa Perovi, Lovenac (1-PVT, 2-multiplikator, 3-dvostepena hidraulina pumpa, 4-rezervoar za hidraulino ulje, 5razvodni-komandni blok, 6-glavni cilindar za briketiranje, 7-cilindar za doziranje, 8-dozator, 9-pomoni cilindar dozatora, 10-alat prese (sklop elemenata za formiranje briketa), 11cilindar za steznu glavu, 12-nosea konstrukcija, 13-poteznica, 14-tokovi, 15-bale slame 400x500x800 mm, 16-voica briketa, 17-vrea) Od inostranih presa za peletiranje biomase najpoznatiji su sledei proizvoai: Californija Pellet Mill ili skraeno CPM, iz SAD. Predstavnitvo se nalazi u Panevu. Zastupnik je Aleksandar Peji, dipl. ing. Sajt predstavnitva je: www.pellet-mill.co.yu. Amandus Kahl, Reinbek, Hamburg, Nemaka (www.amandus-kahl-group.de). Predstavnitvo ove firme je u Novom Sadu, Vellington Europe, ul. Jiriekova 11, tel. 021-453-977, 453-978, 453-979, Fax. 021-453-980. Mob. 063-538-120. E-mail: wellingt@eunet.yu. Vlasnik firme je Miodrag arkovi. General Dies, Colognola Al Colli (VR), Italy, E-mail: info@generaldies.com i sajt www.generaldies.com. Presa za brikete: CF Nielsen, Danska, sajt firme je: www.cfnielsen.com. Slavija komerc Valjevo, Kneza Miloa 58, tel: 014-225-090, fax: 014-220-946, mob: 063-233-451 Proizvoai peleta: ATEA, Praha, Cheska, sajt: htp://www.ateap.cz ili www.granofyt.eu. Predstavnik firme je ing. Vaclav Bejlek, e-mail: ateapraha@seznam.cz. Drvni kombinat Spava, Vinkovci. Predstavnik Marko Negovanovi, pom. direktora, tel. ++385(0)32-303-407, fax. ++385(0)32-303-434, mob. ++385(0)91-303-47-24, e-mail: marko.negovanovic@spacva.hr. Varotech, Mladenovo, Kornelija Stankovia 15, kod Bake Palanke. Vlasnik firme Paja Zamatlar, mob. 063-503-365, predstavnik firme Goran Medi, tehniki direktor, tel. 021823-200 i mob. 063-772-24-16. E-mail: varotech@neobee.net. Fasada, Crvenka. Vlasnik firme Rade Pupovac, tel. 025-730-014 i mob. 064-213-13-39.
104
P O G L A V LJ E 9
9. UTVRDJIVANJE TEHNIKIH KARAKTERISTIKA POSTOJEIH BRIKETIRNICA I PELETIRNICA U AP VOJVODINI

Dr Todor Jani, vanr. prof., dr Miladin Brki, red. prof Firma Ogrev iz Ruskog Krstura ve 10 godina proizvodi brikete od piljevine. Prvo su koristili italijansku presu za briketiranje, a onda su preli na presu koju proizvodi firma Dekan, tip HPB70 iz Vrnjake Banje. Projektovani uinak briketirke je 250 kg/h, a moe da uradi 120 kg/h. Snaga elektromotora za pogon briketirke je 11 kW. Radni pritisak za briketiranje je 120 do 140 bara, a ponekad i 180 do 220 bara. Sadraj vlage u piljevini je 10 do 12%. Na sl. 9.1 prikazana je presa za briketiranje Dekan iz Vrnjake Banje.
Sl. 9.1. Presa za briketiranje firme Dekaniz Vrnjake Banje Duina estica slame moe da bude do 10 mm. Pritisak sabijanja sojine prekrupe je 140 bara. U prilogu ove studije P3 detaljnije je objanjeno postrojenje za briketiranje koje je instalirano u firmi Ogrev iz Ruskog Krstura. Briket ima prenik 70 mm, a duina je 70 mm. Briket poseduje specifinu zapreminsku masu od 0,8 do 1,2 (kg/dm3) Masa briketirke iznosi 1,2 t. Firma Fasada u Crvenki poseduje presu za peletiranje biomase (sojine slame). Pogon za peletiranje izgradili su prvom polovinom 2007. godine. Pogon je uradila firma Milex iz Vrbasa. Osnova pogona je peletirka, ija konstrukcija odgovara Amandus Kahl-ovoj peletirci sa ravnom ploastom matricom (www.amandus-kahl-group.de). Iznad matrice kotrljaju se valjci i utiskuju usitnjenu masu u otvore matrice. Debljina matrice je 45 mm, a prenik je 480 mm. Snaga elektromotora za pogon peletirke je 30 kW. Na principijelno istoj
105
osnovi uraena je presa u firmi Fasada u Crvenki. Razlikuje se samo pogon peletirke. Originalni pogon je s puem, a u Crvenki je remeni prenos. Na sl. 9.2 prikazan je izgled pogona za peletiranje sojine slame.
Sl. 9.2. Prikaz pogona za peletiranje firme Fasada u Crvenki (usipni ko za usitnjenu biomasu, mealica u kou, pu dozator, kondicioner mase, presa sa elektromotornim pogonom, kosi elevator) Pogon za peletiranje biomase sastoji se iz sledee opreme: mlina ekiara nemake proizvodnje sa ventilatorom za pneumatski transport usitnjenog materijala na tavan, koa mealice, punog dozatora, kondicionera sa rasprskivaima za vodu, peletirke, kosog trakastog transportera, vibracionog sita, hladnjaka peleta sa aspiracionim ureajem, sita i uvreivaa peleta u dakove. Uinak linije za peletiranje je do 350 kg/h peleta od sojine slame, prenika 8 mm, a do 550 kg/h repinih rezanaca, prenika 12 mm. Vlasnici pogona smatraju da e uinak biti 5 t/dan peleta od sojine slame i piljevine prenika 8 mm. Ove pelete e raditi oko 7 meseci. Predviaju da rade tri meseca repine rezance i lucerkino brano. Vlasnici pogona planiraju da nabave jo jedan mlin ekiar, sa sitom od 40 mm. snage 15 kW. Postojei mlin ima sito od 3 i 4 mm i snagu 17 kW. Nemaju pakericu sa termotunelom, mada se planira prodaja peleta u rinfuzi, jer je jeftinije. Za sada e se pakovanje peleta obavljati u dakove od 15 i 40 kg. Planira se nabaviti rotaciona suara (dehidrator) za suenje vlane sirovine (repinih rezanaca, lucerke, piljevine, itd.). Za suaru bi se koristile velike etvrtaste bale slame kao pogonsko gorivo. Ukupna instalisana snaga pogona iznosi 60 kW. Poto se pogon nalazi izvan naseljenog mesta postoji nedostatak elektrine snage za pogon svih ureaja. Trenutno elektrina instalacija moe da se optereti sa 40 kW elektrine snage. Planira se rad s mlinovima u jednoj smeni, a u dve smene proizvodnja peleta. U prilogu studije P6 detaljnije je objanjeno postrojenje za peletiranje koje je instalirano u firmi Fasada u Crvenki. Firma Varotech u Mladenovu poseduje liniju maina za briketiranje drvene piljevine i usitnjene sojine slame. Fabriku za briketiranje izgradili su u treem tromeseju 2007. godine. Ona je otvorena i zvanino poela sa radom 2. novembra 2007. godine. Graevinske objekte i mainske radove (bravariju) fabrike za briketiranje uradila je firma Varomont iz Futoga. Linija za briketiranje uvezena je iz Danske. Proizvoa linije maina je poznata danska firma CF Nielsen (www.cfnielsen.com). Osnova linije je mehanika presa za briketiranje sa ekscentrinim pogonom. Na alatu prese postavljen je sigurnosni teg na poluzi, koji kontrolie
STUDIJA
106
sabijenost briketa. Snaga elektromotora za pogon briketirke je 30 kW. Na sl. 9.3 prikazana je presa za briketiranje biomase. Pogon za briketiranje biomase sastoji se iz sledee opreme: mlina ekiara domae proizvodnje (u toku je izrada mlina od 4 t/h, sa sitima prenika otvora 3 do 5 mm), punog transportera usitnjenog materijala, bina zapremine 7 m3 ili 2,5 t usitnjene mase, punog transportera, koa prese, kondicionera sa rasprskivaima za vodu, ekscentrine prese, staze za hlaenje briketa (duine 22 m), pakerice sa termotunelom, vage i maine za ivenje vrea. Sva oprema postavljena je u tri hale: hala za usitnjeni materijal, hala linije za briketiranje, hala za pakovanje i skladite upakovanih briketa (600 do 800 t). U hali, gde se nalazi smetena linija za briketiranje, ima dovoljno mesta za smetanje druge linije uinka 25 t/dan briketa.
Sl. 9.3: Presa za briketiranje CF Nielsen u firmi Varotech u Mladenovu Uinak pogona za briketiranje je do 15 t/dan briketa od drvene piljevine i sojine slame. U sastav briketa ulazi 70% drvena piljevina (bukva, jasen i hrast) i 30% sojina slama. Sadraj vlage u briketima iznosi od 7 do 10%. Toplotna (kalorina) vrednost briketa iznosi oko 20.000 kJ/kg. Brikete su vrste i postojane. Sirovina za briketiranje se nabavlja od firme Tarket iz Bake Palanke. Svaki radni dan mogu da dobiju od 8 do 15 t drvene piljevine, a ponekad i do 40 t. Bale sojine slame prikupljaju svojom mehanizacijom sa poljoprivrednih povrina u tuem vlasnitvu. Obezbeeno je dovoljno sojine slame za rad briketane. Prenik briketa je 60 mm, a duina zavisi od oblika pakovanja. Ako se briket pakuje u termoskupljajuu foliju onda je duina 250 mm, a ako se ubacuje u vree od 30 do 33 kg, onda je duina 125 mm. Ukupna instalisana snaga pogona za sada iznosi 70 kW. Poto se pogon nalazi izvan naseljenog mesta izgraena je nova transformatorska stanica elektrine snage 250 kW. Dakle, bie dovoljno elektrine snage za pokretanje i druge linije za briketiranje i za eventualno proirenje kapaciteta. Nova linija za briketiranje bie postavljena polovinom decembra 2007. godine. Prenik briketa bie 90 mm, a duina 300 mm. Zbog poveanja obima proizvodnje produie halu za prijem sirovina za jo 100 m. U postojeu halu moe da stane 500 do 1.000 t sirovine. U prilogu studije P7 detaljnije je objanjeno postrojenje za briketiranje koje je instalirano u firmi Varotech u Mladenovu.
107
Presa za peletiranje slame Fortschrit, tip GM 802, postavljena je jo 1987. godine u firmi Labudnjaa u Vajskoj. Ona se sastoji iz: tela maine, osovine, glavne grupe leajeva, radnih i pomonih elmenata, prstenaste matrice sa dva valjka, haube sa prikljunim delovima, vrata sa otvorom za ubacivanje mase i prikljunim delom, konzola za elektromotore i motornim uvrivaima, sl. 9.4. Dimenije prese su: duina 3550 mm, irina 1750 mm i visina 1510 mm. Masa prese je 7 t. Prstenasta matrica se okree, a valjci za potiskivanje mase kroz otvore na matrici stoje. Na matrici ima 6 redova otvora prenika 13 ili 21 mm. U jednom redu moe da bude 50 do 85 otvora, zavisno od prenika otvora. Ukupan broj otvora iznosi 300 do 510.
Sl. 9.4. Presa za peletiranje slame Fortschrit u firmi Labudnjaa, Vajska Na gornjoj povrini matrice nema noa za seenje briketa (sami se odvajaju). Postoje noevi za ienje valjaka. Za peletiranje slame obino se koristila matrica sa prenikom otvora od 13 do 21 mm. Duina peleta moe da iznosi 30 do 70 mm (1,5 -3,5 d). Deklarisani uinak prese je 4 t/h peleta od kompletne biljke itarica. Presovanjem suve meavine hrane sa 20 % slame moe da se postigne uinak od 6 do 7,5 t/h, sa 50% slame 4 do 5 t/h i sa 80% slame 1,9 do 2,4 t/h. Presovanjem iste slame postie se deklarisani uinak od 1,2 do 1,8 t/h. U praksi se postie stvarni uinak od 600 do 800 kg/h peleta od slame. Kada se matrica istroi onda se ne moe postii vei uinak (400) kg/h. Presa trenutno ne radi, poto se ekonomski ne isplati proizvoditi pelete za sopstvene potrebe zagrevanja objekata ivine. Matrica dobija pogon od dva snana elektromotora preko masivnog reduktora. Centralna osovina, na koju su sa jedne strane postavljeni valjci, ukljetena je sa druge strane reduktora, te se ne okree. Broj obrtaja matrice je 680 o/min. Valjci se okreu putem trenja o usitnjeni materijal, koji se nalazi izmeu valjaka i matrice. Procep, tj. rastojanje izmeu matrice i valjaka za presovanje treba da bude od 0,5 do 0,1 mm. Broj obrtaja elektromotora za pogon reduktora je 985 o/min. Pogon za peletiranje slame sastoji se iz sledeih ureaja i opreme: platoa za prijem raspakovanih bala slame, horizontalnog lanastog transportera za slamu, rotacionog dozatora slame na oprugama, seke za slamu, horizontalnog lanastog transportera za usitnjenu slamu, rotacionog ravnjaa sloja slame, usisnog grla, dve transportne cevi, dva mlina ekiara, dva transportna ventilatora za usitnjenu masu, dva ciklona, dva puna transportera, punog dozatora, prese za slamu (pogon od dva elektromotora sa reduktorom), rezervoara za negaeni kre, rezervoara za vodu, pumpe za vodu, vodovodne cevi sa rasprskivaem, horizontalnog trakastog transportera za hlaenje peleta, dva ventilatora, dva cilklona, dva puna transportera i skladita peleta. U poglavlju 10 ove studije detaljnije je objanjeno postrojenje za peletiranje slame koje je instalisano u firmi Labudnjaa u Vajskoj.
STUDIJA
108
P O G L A V LJ E 10
10. KVALITET RADA POSTOJEE OPREME ZA PELETIRANJE I BRIKETIRANJE BIOMASE

10.1. IZVETAJ O PELETIRANJU BIOMASE NA POSTROJENJU U VAJSKOJ 10.1.1. Uvod

Poznato je da postoje velike koliine raznih otpadaka iz poljoprivredne proizvodnje (biomase) koji se mogu koristiti kao alternativna vrsta goriva za zagrevanje proizvodnih objekata u poljoprivredi. Biomasa je obnovljiva, svake godine je imamo u priblino istim koliinama (9 miliona tona u Vojvodini). Ona ne sadri sumpor (samo neke vrste biomase sadre sumpor u tragovima), kao druge vrste klasinih goriva (ugalj, dizel gorivo i dr.). Stoga, biomasa pri sagorevanju ne zagauje okolinu. Biomasa sagorevanjem isputa u atmosferu ugljendioksid, ali ga nova biomasa troi iz atmosfere koristei ga za svoj razvoj (porast). Dakle, bilans ugljendioksida u atmosferi ostaje ne promenjen korienjem biomase kao goriva. Biomasa u principu ima malo pepela. Pepeo nije tetan kao kod klasinih vrsta goriva (tj. uglja). On se moe koristiti kao mineralno ubrivo za poveanje plodnosti zemljita u batama. Biomasa, kao sirovina, ima razliit geometrijski oblik, kabasta je, tj. ima malu nasipnu gustinu (20 do 40 kg/m3). Povremeno, zavisno od godine, ima poveani sadraj vlage u odnosnu na ravnoteni sadraj (skladini). U kontaktu sa vlagom brzo dolazi do fermentacije i trulenja biomase. Prikupljanje biomase je prilino oteano i ako su razvijene linije maina za mehanizovano prikupljanje, transport i uskladitenje biomase. Dosta ima gubitaka biomase u polju i veliki je utroak radne snage, naroito pri utovaru, istovaru i kamarisanju. Biomasa u rinfuzi zauzima veliku zapreminu, pa je otean transport i uskladitenje biomase. Da bi se smanjila zapremina biomase obavlja se presovanje iste u razne geometrijske oblike: male prizmatine bale (tzv. konvencionalne ili etvrtaste bale), velike prizmatine bale (big bale), valjkaste (rol) bale i stogove. Manji oblici pakovanja biomase u bale ne mogu podneti transportne trokove prevoza vie od 10 do 15 km u preniku (Brki et al, 1997, Perunovi et al, 1998). Jedino big bale mogu podneti trokove transporta 30-100 km. Dakle, upotreba biomase ovog oblika rentabilna je na mestu prikupljanja biomase. Da bi biomasa postala roba za trite, to je dugogodinji cilj nae poljoprivrede (Brki i Jani, 2002), neophodno je da se biomasa upakuje u pogodnije oblike, koji mogu da pokriju transportne trokove na velika rastojanja (100 do 500 km, pa i vie). Pogodniji oblici pakovanja biomase su: pelete raznog oblika i dimenzija (valjkasti oblik prenika 5 do 20 mm i duine 10 do 30 mm, prizmatini oblik sa poprenim presekom dimenzija 10-20 mm x 10-20 mm i duinom 10 do 30 mm). Dimenzije ispresovane biomase manjih dimenzija su
109
karakteristine za peletiranu stonu hranu. Peletiranje biomase uglavnom se obavlja sa presama sa prstenastom matricom (sl. 10.1). Peletirana biomasa pakuje se u plastinu foliju da bi se zatitila od uticaja vlane sredine i da bi se sa njom moglo lake rukovati (tj. da bi se zatitila od raspadanja). Sabijena biomasa zauzima manju zapreminu (manje prostora za skladitenje), smanjuju se trokovi manipulacije i transporta, vea je otpornost tako upakovane biomase od procesa kvarenja, poveava se efikasnost u procesu sagorevanja biomase, poveava se stepen korienja biomase za stonu hranu, energetske i druge potrebe (Miti, 1998).
Sl. 10.1. Presa sa prstenastom matricom, francuske proizvodnje Broteurs Gondard Za sagorevanje biobriketa treba obezbediti specijalna loita, sa velikom zapreminom i sa sekundarnim vazduhom. Naime, iz biopeleta isparava velika koliina volatila (oko 80%). Ne sme se dozvoliti da nesagoreli gasovi izau kroz dimnjak iz loita. Zbog toga, u praksi loita esto imaju smanjeni stepen energetske efikasnosti (55 65%). Stepen energetske efikasnosti treba da bude preko 75% (Brki et al, 2002). Cilj ovog izvetaja je da se sagleda kvalitet rada postojee opreme za peletiranje slame na postrojenju koje je instalirano u firmi Labudnjaa u Vajskoj.
10.1.2. Materijal i metod rada

Podaci o proizvodnji i korienju briketa od slame prikupljeni su na PD Labudnjaa u Vajskoj (4.09. i 29.10.2002. god.). Poseban akcenat je dat na podatke rada linije za peletiranje slame firme Fortschrit iz biveg DDR i uslove korienja (loenja) peleta za zagrevanje objekata Farme pilia sa toplovodnim kotlovima EMO, Celje. Analizirani su prikupljeni podaci i uporeeni su sa podacima dobijenim u uslovima korienja klasinih vrsta energenata i upotrebe balirane slame. Uporeivanjem navedenih podataka dolo se do konkretnih zakljuaka kakve su perspektive korienja biomase kao alternativnog goriva za zagrevanje objekata farme i koji oblik (pakovanje) biomase je najekonominiji za korienje.
10.1.3. Rezultati rada

Linija za peletiranje slame Linija za peletiranje slame postavljena je 1987. godine na PD Labudnjaa u Vajskoj. Proizvoa opreme bila je poznata istono nemaka firma za proizvodnju poljoprivrednih maina Fortschrit. Oprema je instalirana u veliku betonsku halu. Linija za peletiranje slame sastoji se iz sledeih ureaja i opreme: plato za prijem raspakovanih bala slame, horizontalni lanasti transporter za slamu, rotacioni dozator slame na oprugama, seka za slamu, 110
horizontalni lanasti transporter za usitnjenu slamu, rotacioni ravnja sloja slame, usisno grlo, dve transportne cevi, dva mlina ekiara, dva transportna ventilatora za usitnjenu masu, dva ciklona, dva puna transportera, puni dozator, presa za slamu (pogon od dva elektromotora sa reduktorom), rezervoar za negaeni kre, rezervoar za vodu, pumpa za vodu, vodovodne cevi sa rasprskivaem, horizontalni trakasti transporter za hlaenje peleta, dva ventilatora, dva cilklona, dva puna transportera i skladite peleta. Snaga ureaja je: lanasti transporter 0,35 kW, dozator 1,5 kW, seka 15 kW, lanani transporter 2,0 kW, ravnja (obrtne grablje za skidanje mase) 1,5 kW, ekiari 2x45 kW, transportni ventilatori za usitnjenu masu 2x11 kW, ustave na ciklonu 2x0,35 kW, puni transporteri 2x0,5 kW, puni dozator 3,0 kW, presa 2x75 kW, pumpa za vodu 1,5 kW, trakasti transporter za hlaenje peleta 1,0 kW, ventilatori za haenje 2x7,35 kW, ustave na ciklonima 2x0,35 kW i puni transporteri 2x0,35 kW. Ukupna instalisana snaga je preko 300 kW.
Sl. 10.2. Lanani transporter, dozator i seka za slamu
Sl. 10.3. Disk seke sa noevima Mlinove ekiare Nagema, tip GM 405, proizvela je firma Muhlenbau, iz Drezdena (sl. 10.4). Dimenzije mlina su: duina 1.708 mm, irina 718 mm i visina 1.217 mm. Usitnjavanje mase se vri ekiama (noevima), koji su zglobno privreni za reetkasti rotor mlina, estougaonog oblika (sl. 10.5). Duina rotora je 660 mm, a prenik 640 mm. Broj obrtaja rotora sa ekiima je 2950 obr/min. Oko rotora postavljeno je elino kuite. Na gornjem delu unutranjeg plata kuita useeni su lebovi, radi to intezivnijeg lomljenja biljne mase. Ostali (donji deo) plata kuita prekriven je sitom. Kroz otvore sita prolazi prekrupa. U zavisnosti od prenika otvora sita dobija se razliita krupnoa prekrupe.
111
Sl. 10.4. Mlin ekiar sa elektromotornim pogonom, reduktorom i spojnicom
Sl. 10.5. Rotor mlina sa ekiima-noevima Prenik otvora na situ moe da bude sledei: za suv proizvod 3,55/5,3 mm, 4/6 mm, 5/7,5 mm; za itarice 2,5/5 mm, 3,15/5,1 mm, 3,55/5,3 mm i 4/6 mm; za slamu 8/11,2 mm. Slama i sueni zeleni materijal, usitnjen na ekiaru ima manju duinu od 40 mm, prekrupa od zrna itarica manju od 5 mm, cela biljka od itarica manju od 5 mm, repini rezanci manju od 4 mm. Sadraj vlage u zrnu pre meljave treba da je manji od 14%, a u slami manji od 20%. Nakon meljave sadraj vlage znaajno opadne. Kapacitet mlina pri meljavi slame, sa prenikom otvora sita od 10 mm je 2 t/h. Puni dozator ima kapacitet 4 t/h. Broj obrtaja pua je 250 obr./min. Samlevena masa ulazi u prijemno grlo (cilindr), koje ima 100 obr/min. Presa za brketiranje slame Fortschrit, tip GM 802, sastoji se iz: tela maine, osovine, glavne grupe leajeva, radnih i pomonih elmenata, prstenaste matrice sa dva valjka, haube sa prikljunim delovima, vrata sa otvorom za ubacivanje mase i prikljunim delom, konzole za elektromotore i motornim uvrivaima (sl. 10.6). Dimenije prese su: duina 3.550 mm, irina 1.750 mm i visina 1.510 mm (sl. 10.8). Masa prese je 7 t. Prstenasta matrica se okree, a valjci za potiskivanje mase kroz otvore na matrici stoje. Na matrici ima 6 redova otvora prenika 13 ili 21 mm. U jednom redu moe da bude 50 do 85 otvora, zavisno od prenika otvora. Ukupan broj otvora iznosi 300 do 510. Na gornjoj povrini matrice nema noa za seenje briketa (sami se odvajaju). Postoje noevi za ienje valjaka. Za briketiranje slame obino se koristi matrica sa prenikom otvora 21 mm, a za peletiranje od 13 mm. Duina peleta/briketa moe da iznosi 30 do 70 mm (1,5 3,5 d). Deklarisani uinak prese je 4 t/h peleta od kompletne biljke itarica. Presovanjem suve meavine hrane sa 20% slame moe da se postigne uinak od 6 do 7,5 t/h, sa 50% slame 4 do 5 t/h i sa 80% slame 1,9 do 2,4 t/h. Presovanjem iste slame postie se deklarisani uinak od 1,2 do 1,8 t/h. U praksi se postie stvarni uinak od 600 do 800 kg/h peleta od slame. Kada se matrica istroi onda se ne moe postii vei uinak od 400 kg/h. 112
Sl. 10.6. Presa za slamu bez pogona
Sl. 10.7. Reduktor sa elektromotornim pogonom
Sl. 10.9. Dimenzije reduktora prese Sl. 10.8. Dimenzije prese Matrica dobija pogon od dva snana elektromotora preko masivnog reduktora. Centralna osovina, na koju su sa jedne strane postavljeni valjci, ukljetena je s druge strane reduktora, te se ne okree. Broj obrtaja matrice je 680 obr/min. Valjci se okreu putem trenja o usitnjeni materijal, koji se nalazi izmeu valjaka i matrice. Procep, tj. rastojanje izmeu matrice i valjaka za presovanje treba da bude od 0,5 do 0,1 mm. Broj obrtaja elektromotora za pogon reduktora je 985 obr/min.
113
Sl. 10.10. Prstenasta matrica sa poklopcom
Sl. 10.11. Prstenasta matrica sa valjcima Ukoliko je presuena slama (ispod 13%) neophodno je da se dodaje voda da bi se poveao sadraj vlage na ravnoteni, tj optimalni za peletiranje. Ako je sadraj vlage u slami znaajno vei, tj. preko 18%, (Brki i Jani, 2002), onda se ne mogu dobiti kompaktni peleti (raspadaju se). injeni su pokuaji da se peletira kukuruzovina, ali nije uspelo da se dobro usitni kukuruzovina na seki. Zbog toga je povoljnije izabrati otvore veeg prenika na matrici za peletiranje kukuruzovine. Takoe, nije se uspelo sa peletiranjem ljuske suncokreta. Piljevina se moe peletirati. Poto je piljevina dobro usitnjena, moe se peletirati sa otvorima na matrici manjeg prenika. Inae, laki je rad s presom sa otvorima manjeg prenika na matrici. U usitnjenu slamu stavlja se negaeni kre (CaO3) da bi se razorio ligninski kompleks, omekala organska masa (konast oblik celuloze) i da bi se postiglo bolje slepljivanje organske mase. Koliina krea iznosi 2 do 5%, zavisno od sadraja vlage u slami. Kre, takoe, moe korisno da poslui za vezivanje suvine vlage u cilju smanjenja sadraja vlage kod vlane slame (preko 15%). Efikasniji proces vezivanja krea za slamu bio bi kada bi meavina slame i krea odleala due vreme, nego to je to sluaj kod postojee tehnologije. Tada bi bila intenzivnija hemijska reakcija. Kod jemene slame treba manje krea stavljati. Na 100 kg peleta od svee ubrane penine slame treba ubaciti 7 do 10 l vode da bi se postigao optimalni sadraj vlage 12 do 15% za efikasno peletiranje. Naime, asovni protok vode kree se u intervalu od 0 do 300 l/h, zavisno od uinka peletirke. Treba obezbediti konstantan protok vode, pritisak i dobro meanje vode sa slamom. Dotok i zaustavljanje dotoka vode obavlja se elektromagnetnim ventilom. Dakle, kada je slama svee ubrana stavlja se vie vode, a manje krea. Kada je slama odleala, zakisnela i fermentisala, onda treba ubaciti vie krea, a manje vode (0 do 2%). Na 100 kg slame preko 15% sadraja vlanosti, zakisnele, odstajale slame, ubacuje se 5-7 kg, pa ponekad i 10 kg krea. Kod vee koliine krea, vea su trenja pri protoku materijala kroz otvore matrice (uju se pucnji, kripa materijala), intenzivnije su hemijske reakcije, proizvodi se vea koliina toplote. Matrica se ubrzano troi. Pelete imaju viu temperaturu. Ne mogu se u ruci drati. Pelete mogu da dostignu temperaturu u presi 50 do 80oC. Zbog toga se pelete moraju hladiti. Koliina 114
vazduha za hlaenje je 6 m3/min. Pritisak vazduha iznosi 200 Pa. Brzina trake za hlaenje briketa je 1,25 m/min. Pri velikoj koliini dodataka raznih materijala za peletiranje dobro bi posluila priprema materijala posredstvom toplotne energije i vlage (da se obavi kondicioniranje). Pelete od slame koriste se na farmi pilia za zagrevanje objekata.
10.1.4. Diskusija
Rad peletirnice bio je organizovan u dve smene, po 12 asova, da se po hladnijem vremenu ne bi voda zamrzavala. Za jedan dan mogli su da proizvedu 24 x 600 kg = 14.400 kg peleta od slame. Dimenzije peleta su: prenik 21 mm, a prosena duina 40 mm. To znai, da dnevni uinak peletirke nije dovoljan za dnevnu potronju peleta na Farmi pilia. Zbog toga, peletirka mora da radi dui period, nego to se farma zagreva, da bi se nakupila dovoljna koliina peleta. Ukoliko to nije sluaj, onda mora da se loi ugalj. U firmi Labudnjaa u Vajskoj strunjaci smatraju da se ne isplati peletiranje slame i neposredno loenje na fami pilia iz vie razloga. Toplotna vrednost peleta je izmeu lignita i mrkog uglja. 30 do 40 evra/t kota kolubarski lignit, s kojim se mogu loiti kotlovi. Mrki ugalj Banovii kota 60 do 70 evra/t. Trokovi baliranja, utovara, prevoza, istovara, uskladitenja slame na ekonomskom dvoritu kotali su 1,2 din/kg bale, tj. 20 evra/t, a usitnjavanje slame, peletiranje i transport peleta kotali su preko 1,8 din/kg, tj. preko 30 evra/t. To znai da ukupna cena baliranja i peletiranja iznosi preko 3,0 din/kg, tj. preko 50 evra/t. Danas, kada je poskupela struja i radna snaga trokovi peletiranja su znaajno porasli. Potrebno je uraditi novu kalkulaciju trokova. Poseban problem je to postoje gubici slame pri prikupljanju, zatim prokinjavanju kamara i trulenje slame, itd. Oni stavljaju najlon folije na kamare, ali ga vetar oduva. Izgradnja nadstrenica za veliki broj kamara bila bi skupa investicija. Bolje su prolazili u inflatornim godinama kada nije bilo goriva. Takoe, povremeno se pojavljuju problemi u odravanju opreme, zameni leajeva, brzom troenju matrica, koje su veoma skupe. Uradili su novu matricu u pogonu Brindza u Bakoj Topoli. Matrica je livena, neujednaene strukure, meka je od originala i bre se troi. Pre obrade kvalitetni elik treba iskovati, pa onda buiti rupe i obaviti kvalitetnu termiku obradu (kalenje). Pokuali su peletirati piljevinu i ustanovili su da mogu da presuju i neto vlaniju piljevinu. Kukuruzovina nije mogla da se dobro usitni, te su se pelete raspadale. Takoe, nisu uspeli da peletiraju ljusku od suncokreta. Razmiljaju da peletirnicu pretvore u pogon za proizvodnju stone hrane. Objekat i oprema su vrlo kvalitetni. Nisu jo potpuno odustali od peletiranja slame, uradie kalkulaciju trokova. Pripremili su slamu za peletiranje. Obavili su remont prese. Kada se kotlovi loe mrkim ugljem onda se postiu optimalni temperaturni uslovi u objektima. Korienje lignita je manje efikasno, naroito zimi. Pelete brzo gore, esto se kotlovi moraju loiti. To se runo radi, lopatama. Zbog toga mnogo varira temperatura vazduha u objektima. Kod prva dva objekta izgradili su akumulator toplote, ali nema automatike koja bi regulisala rad akumulatora, te ova rekonstrukcija nije uspela. Za loenje i kontrolu klimatskih uslova u objektu potrebno je angaovati mnogo ljudi (6 loaa u smeni). Loenje peleta od slame bi se isplatilo kada bi se kotlovi automatski loili.
Na osnovu pregleda literature, prikupljenih podataka i analize podataka moe sledee da se konstatuje:
115
- korienje biomase kao alternativnog izvora toplote je vrlo perspektivno, poto je cena ovog energenta najmanja (sedam puta je nia od dizel goriva, odnosno ulja za loenje), - peletiranje biomase je jo uvek skupo iz vie razloga: veliko uee radne snage u pripremi biomase, veliki gubici biomase, poveane plate radne snage, poveana cena elektrine energije, skupo odravanje opreme za peletiranje i dr, - ne isplati se korienje peletirane biomase u sopstvenom eknomskom dvoritu, ve pelete je isplativo raditi samo za trite, - toplotna vrednost peleta nalazi se u nivou toplotne vrednosti mrkog uglja, usluna cena baliranja slame, utovara, transporta, istovara i uskladitenja na ekonomskom drvoritu iznosi 1,5 din/kg bale, a za trite franco na njivi 1,8 din/kg, utovarana. Prevoz bala kota 50 para/kg do 100 kg (2002. god.), - trokovi prikupljanja i peletiranja slame na Forritovoj opremi (prstenastoj matrici) za sopstvene potrebe na PD Labudnjaa u Vajskoj iznosili su preko 3 din/kg briketa, tj. preko 50 evra/t. Danas, kada je poskupela struja i radna snaga trokovi peletiranja su znaajno porasli, - za sopstvene potrebe ekonomski se isplati korienje balirane biomase u okviru ekonomskog dvorita, jer balirana biomasa ne trpi transportne trokove na veom rastojanju od 10 do 15 km.
Literatura
[1] [2] [3]
[4]
[5] [6] [7] [8]
Brki, M, Jani, T, Somer, D: Karakteristike briketirane biomase bez vezivnih sredstava, asopis PTEP, JDPTEP, Novi Sad, 1(1997)3, s. 3-6, Brki, M, Jani, T: Analiza stanja i pravci razvoja briketiranja biomase, asopis PTEP, JDPTEP, Novi Sad, 6(2002)1-2, s. 14-17, Brki, M, Gobor, Z, Jani, T: Efficiency and emission of biomass thermal plants in Yugoslavia, Proceedings of the Union of scientists - Rousse: Energy efficiency and agricultural engineering,Volume 2, CIGR, Rousse, Bulgaria, 2002, pp 106-113, Brki, M, Jani, T: Korienje biomase u toplotne svrhe kao najjeftinijeg energenta, asopis: Savremeni farmer, Poljoprivredni fakultet, Institut za stoarstvo, Novi Sad, 3(2002)8 i 9, s. 35-36, Brki, M, Jani, T: Izvetaj o briketiranju-peletiranju biomase na postrojenju u Vajskoj, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2003. godine, Miti, D: Fizike karakteristike biomase i biobriketa Srbije, Potencijalna ekoloka goriva, Monografija, JDPTEP, Novi Sad-Ni, 1998, s. 119, Perunovi, P, Brki, M, Peenjanski, I, Jani, T: Poljoprivredni otpaci - briketirati ili ne, asopis PTEP, JDPTEP, Novi Sad, 2(1998)3, s. 96-98, Projektna dokumentacija linije maina za brketiranje slame Fortschrit, uinka 4 t/h, Vojvodinainvest, Novi Sad, 1987, s. 95.
10.2. IZVETAJ O ISPITIVANJU LINIJE ZA BRIKETIRANJE VLANOG DRVNOG OTPADKA OD TOPOLE 10.2.1. Opti deo
- naziv postrojenja: Linija za briketiranje vlanog drvnog otpadka Seting, Novi Sad, - vrsta: rotopneumatski dehidrator i klipna presa na elektrini pogon, 116
tip: D-250 i B-250, kapacitet: 250 kg/h briketa, instalisana elektrina snaga: 74 kW, proizvoa dehidratora Seting, Novi Sad i briketirke italijanskog proizvoa: Walmac Udine, Italy, - godina proizvodnje dehidratora 2002, briketirke 1996. god., - mesto ispitivanja: RJ Konstancija, Sombor, - datumi ispitivanja: 31.07. i 23.08.2002. godine. Na slici 10.12 prikazana je linija za suenje vlanog drvnog otpatka od topole.
Sl. 10.12. Linija za suenje vlanog drvnog otpatka od topole
10.2.2. Tehnike karakteristike 10.2.2.1. Dehidratorsko postrojenje:

- kapacitet mlina ekiara za grubo mlevenje drvnog otpadka na granulaciju 10 do 30 mm: 500 kg/h vlanog drvnog otpadka sa sadrajem vlage od 80% raunato na apsolutno suvu materiju (A.S.) ili 44,44% raunato na vlanu bazu (V.B.), - kapacitet trakastog transportera: 500 kg/h sa sadrajem vlage 80% A.S. (ili 44,44% V.B.), - prenik bubnja dehidratora: 1,5 m, - duina bubnja dehidratora: 4,5 m, - broj obrtaja bubnja dehidratora: 5 o/min, - deklarisani kapacitet dehidratora: 250 kg/h osuenog drvnog otpadka od topole sa poetnim sadrajem vlage od 80% A.S, ili 44,44% V.B., na krajnji sadraj vlage 15% A.S. (ili 13,04% V.B.), - koliina isparene vode u dehidratoru: 192,5 l/h, - koliina vlane sirovine: 442,5 kg/h, - kapacitet punog izuzimaa osuenog materijala iz dehidratora: 250 kg/h sa sadrajem vlage 15% A.S. (ili 13,04% V.B.), - kapacitet loita (termika snaga): 250 kW, - utroak goriva: 0,699 prm (prostorni metar kubni oko 560 kg/prm) oblica od topole, sa sadrajem vlage od 60% A.S. (ili 37,5% V.B.), 0,588 prm (oko 490 kg/prm) suvljih oblica
117
sa 40% A.S.(ili 28,57% V.B.), 0,490 prm (oko 420 kg/prm) suvih oblica sa 20% A.S. (ili 16,67% V.B.), - kapacitet velikog centrifugalnog ventilatora: 5.000 m3/h, - kapacitet ventilatora primarnog vazduha: 600 m3/h, - instalisana elektrina snaga: 30,7 kW (ventilator primarnog vazduha 1,5 kW, mlin 15 kW, trakasti transporter 2,2 kW, pogon bubnja 3 kW, puni izuzima 1,5 kW, veliki centrifugalni ventilator 7,5 kW), Na slici 10.13 prikazan je toplotni agregat sa bubnjem za suenje vlanog drvnog otpada
Sl. 10.13. Toplotni agregat za suenje vlanog drvnog otpada 10.2.2.2. Postrojenje za briketiranje: - kapacitet mlina ekiara za fino mlevenje osuenog drvnog otpadka na granulaciju 1 do 10 mm: 250 kg/h usitnjenog materijala sa sadrajem vlage 15% A.S. (13,04% V.B.), - kapacitet pneumatskog transportera (ventilatora): 250 kg/h, - prenik prihvatnog ciklona: 1.000 mm, - kapacitet punog transportera: 250 kg/h, - kapacitet briketirke (prese): 250 kg/h briketa sa sadrajem vlage 15% A.S. (13,04% V.B.), - instalisana elektrina snaga: 43,25 kW (mlin 7,5 kW, transportnog ventilatora 1,5 kW, transportnog pua 3 kW, punog dozatora 1 kW, briket prese 30 kW, pumpe za ulje 0,25 kW). Na slici 10.14 prikazana je linija ureaja za proizvodnju briketa.
Sl. 10.14. Linija ureaja za proizvodnju briketa 118

10.2.3. Utvrivanje tehnikih karakteristika postrojenja prema projektnoj dokumentaciji 10.2.3.1. Dehidratorsko postrojenje:
- ventilator za primarni vazduh (bez oznaka), polovni, pogon elektromotor 0,5 kW, Konar Zagreb, - zidano loite od vatrootpornog betona sa ravnom reetkom, razbijaem i hvataem varnica, dimnjakom, klapnom i zatitnom mreom, - mlin ekiar Seting, Novi Sad, pogon elektromotor 15 kW, 1450 obrt/min, Sever, Subotica. U mlin je postavljeno sito sa kvadratnim otvorima 14x14 mm, - trakasti transporter Vrbovec, Bjelovar, pogon elektromotor 2,2 kW Sever, Subotica, po projektnoj dokumentaciji bio je predvidjen puni transporter, ali zbog zaguivanja sa veim komadima drvnih otpadaka promenjen je u trakasti transporter, - pogon bubnja dehidratora, reduktor, pogon elektromotor 3 kW, 80 obrt/min, Sever, Subotica, - puni izuzima osuene mase iz dehidratora, pogon elektromotor 3 kW, Sever, Subotica, - aspiracioni ciklon Seting, Novi Sad, - veliki centrifugalni ventilator Poljomont, Baki Jarak, kapacitet 6.000 m3/h, pogon elektromotor 7,5 kW, 1.400 o/min, Sever, Subotica, - izduvna cev - dimnjak dehidratora, prenika 400 mm i visine 6 m sa elementima za temeljenje i zatitnom mreom.
10.2.3.2. Postrojenje za briketiranje:

- mlin ekiar Metalkop, Baki Jarak, elektromotorni pogon 7,5 kW, 1.450 o/min, Sever, Subotica. U mlin je postavljeno sito od 8 mm, - pneumatski transporter Metalkop, Baki Jarak, elektromotorni pogon 1,5 kW, 1.450 o/min, - prihvatni ciklon Metalkop, Baki Jarak, naknadno je ugraen iber (klapna) na na zahtev, - puni transporter Metalkop, Baki Jarak, elektromotorni pogon 3 kW, 1.400 o/min, - puni dozator na briket presi, italijanske proizvodnje Sew-Eurodriwe, Limbate (Milano) Italy, elektromotorni pogon 1 kW, 1.380 o/min, - briket presa, italijanske proizvodnje Walmac, Udine (Trst) Italy, elektromotorni pogon 30 kW, 1.380 o/min, jer je bila predviena peletirka na elektromotorni pogon od 11 kW. Peletirka nije mogla da radi zbog krupne strukture usitnjenog materijala. - pumpa za ulje italijanske proizvodnje Valdac, Valdastico, Italy. Na slici 10.15 prikazana je presa za briketiranje italijanske proizvodnje Walmac.
119
Sl. 10.15. Presa za briketiranje Walmac
10.2.4. Materijal i metode ispitivanja

Ispitivanje rada linje za briketiranje drvnog otpatka od topole obavljeno je u pogonima za preradu drveta firme Konstancija u Somboru. Sadraj vlage u drvnom otpatku bio je oko 60% V.B. Drvni otpadak se usitnjava na mlinu ekiaru na dimenziju 10 do 30 mm. Suenje usitnjenog materijala obavlja se u dehidratoru na temperaturama agensa od 300 do 400oC. Osueni materijal sa sadrajem vlage oko 13% V.B. usitnjava se na drugom mlinu ekiaru na dimenziju 1 do 10 mm. Usitnjeni materijal se briketira u klipnoj presi. Proizvedeni briketi se hlade na liniji za hlaenje. Na slikama 10.16 i 10.17 prikazani su uzorci usitnjenog materijala.
Sl. 10.16. Usitnjeni vlani uzorak
Sl. 10.17. Usitnjeni suvi uzorak
Ispitivanje linije za suenje drvnog otpadka obavljeno je na dva temperaturna reima agensa za suenje: 350 i 400oC. Jedan temperaturni reim trajao je jedan sat, a uhodavanje reima trajalo je due od jedan sat. Ispitivanje je sprovedeno prema zvaninim metodama Instituta za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, (Brki, M, 1980.) 120
Merenje sadraja vlage obavljeno je standardnom metodom u laboratorijskoj sunici, na temperaturi 105oC, u trajanju 12 do 24 asa, zavisno od sadraja vlage. Prethodno je izmerena tara posudica i masa usitnjenog materijala iz svakog uzorka od 8 do 10 g, na elektrinoj vagi Sartorijus, mernog opsega do 100 g. Suenje materijala obavljeno je do apsolutne suvoe. Uzimanje uzoraka za merenje sadraja vlage obavljeno je na poetku merenja, na pola sata i na sat merenja, u svakom temperaturnom reimu. Uzorci su ubacivani u plastine kesice, dobro zatvarani i stavljani u prenosni kontejner (runi hladnjak), koji se moe dobro zatvoriti. Merna mesta za uzimanje uzoraka bila su: iza mlina ekiara (na trakastom transporteru za punjenje bubnja dehidratora sa usitnjenim materijalom), na izlazu iz bubnja dehidratora, iza drugog mlina ekiara i na izlazu iz briketirke. Temperatura produkata sagorevanja u loitu merena je termokompenzatorom Norma, austrijske proizvodnje, termoparom NiCr-Ni i termokompenzacionim kablovima NiCr-Ni, proizvodnje ATM iz Zagreba. Temperature produkata sagorevanja na izlazu iz loita i agensa suenja na ulazu u bubanj dehidratora merene su aparatom Testo-35, nemake proizvodnje. Merenja su vrena svakih 10 minuta u prvom reimu i svakih 5 minuta u drugom reimu suenja. Masa materijala pre i posle suenja i masa oblica kao biogoriva merena je elektronskom vagom proizvodnje Vagar iz Novog Sada, mernog opsega od 10 do 500 kg. Temperatura i relativna vlanost okolnog vazduha merena je aspiracionim psihrometrom po Asmanu (suvim i mokrim staklenim, ivinim, termometrom), svakih pola sata. Barometarski pritisak meren je barometrom po Fischeru, svakih pola sata. Merenje protoka agensa suenja kroz dehidrator obavljeno je na cevi postavljenoj iza velikog centrifugalnog ventilatora i dimnjaka dehidratora. Merenje je obavljeno sa PitotPrandtlovom cevi i sa U cevi. Dinamiki pritisak je meren na vie mesta u preseku cevi, na udaljenosti 10 d od ventilatora. Broj obrtaja rotora ventilatora je obavljeno brojaem obrtaja (tahometrom).
10.2.5. Rezultati ispitivanja 10.2.5.1. Dehidratorsko postrojenje:

- ispitivanje je obavljeno na dva razliita temperaturna reima agensa za suenje. U prvom reimu temperature agensa na ulazu u bubanj dehidratora su varirale od 284C do 388oC (srednja 353oC), a u drugom od 365oC do 454oC (srednja 406oC). Na izlazu iz bubnja dehidratora temperature su bile u prvom reimu od 62 do 70oC, a u drugom od 120 do 170oC, - temperature okolnog vazduha varirale su od 28 do 31,5oC, relativna vlanost od 39,5 do 59,5% i barometarski pritisak od 1.007 do 1.007,5 mbar-a. U prvom reimu srednja temperatura vazduha bila je 28,5oC, a u drugom 31,2oC, relativna vlanost u prvom reimu bila je 54,3%, a u drugom 40,3%. Barometarski pritisak se nije znaajnije menjao, - prenik oblica od topole, koje su ubacivane u pe, iznosio je od 105 do 145 mm (srednji 120 mm), a duina 450 do 640 mm (srednja 600 mm), - drvni otpadak koji je usitnjavan na mlinu ekiaru imao je duinu od 40 do 650 mm, irinu od 10 do 250 mm i debljinu od 2 do 20 mm, - usitnjeni drvni otpadak imao je najeu duinu 20 do 30 mm (ili 1 do 80 mm), irinu 1 do 2,5 mm i debljinu 0,5 do 1,5 mm, - srednji sadraj vlage oblica, kao biogoriva, bio je 59,03% V.B. Hemijski sastav topole je: C = 50%, O2 = 43%, H2 = 6%, A = 1% A.S. (na osnovu literaturnih podataka),
121
- srednji sadraj vlage vlanih usitnjenih drvnih otpadaka od topole ispred bubnja dehidratora (iza mlina ekiara) u prvom reimu suenja bio je 61,99% V.B, a u drugom reimu 62,10% V.B, - srednji sadraj vlage osuenih usitnjenih drvnih otpadaka iza bubnja dehidratora u prvom reimu suenja bio je 24,46% V.B, a u drugom reimu 13,53% V.B, - asovni kapacitet dehidratora izraen u vlanoj masi iznosio je 251,7 kg/h, a u osuenoj masi iznosio je 126,5 kg/h u prvom reimu suenja, a 171 kg/h u vlanoj masi i 97,5 kg/h u osuenoj masi u drugom reimu. Ako se uzme u obzir da je deklarisani kapacitet dehidratora 250 kg/h suve mase, sa skidanjem vlage sa 44.44% V.B. na 13,04% V.B, onda se moe rei da stvarni kapacitet dehidratora pri deklarisanim sadrajima vlage moe biti u prvom reimu suenja 220 kg/h, a u drugom reimu 218 kg/h. Praktino to znai da je stvarni kapacitet dehidratora 220 kg/h pri skidanju vlage od 44.44% V.B. na 13,04% V.B. Dakle, stvarni kapacitet dehidratora je manji za 12% u odnosu na deklarisani kapacitet. Postoje tehnike i organizacione mogunosti da se stvarni kapacitet dehidratorskog postrojenja povea, - utroak biogoriva bio je sledei: u prvom reimu suenja 301,3 kg/h oblica od topole i u drugom reimu 364,5 kg/h oblica. Sadraj vlage u oblicama bio je prilino visok, tj. 59,03% V.B. Ovaj podatak navodi na zakljuak da se sa biogorivom ubacuje velika koliina vlage za koju treba utroiti veliku koliinu toplote za isparavanje. Naime, poznato je da toplotna vrednost goriva opada sa poveanjem koliine vlage u gorivu. Na primer prema Mitiu (1998), za topolu (granjevina) sa sadrajem vlage od 60% V.B. donja toplotna vrednost je 6,10 MJ/kg, a sa sadrajem vlage od 45% bila bi donja toplotna vrednost 9,32 MJ/kg ili za 53% vie. To znai da se sa poveanim sadrajem vlage oblica gubi 53% vie toplote na isparavanje suvine vlage. Ova koliina toplote bi dobro dola da se znaajno povea kapacitet dehidratora, - termika snaga loita u trenutku ispitivanja iznosila je: za prvi reim suenja 510 kW, a u drugom reimu 618 kW. Ako se ove vrednosti uporede sa projektovanom vrednosti termike snage loita, moe da se konstatuje da je ova vrednost duplo vea od projektovane, i pri nepovoljnim uslovima rada, tj. pri viem sadraju vlage oblica nego to je predvieno projektom, - temperatura oplate loita (pei) kretala se od 127 do 162oC, a temperatura vazduha na 80 cm iznad zatvorenih vrata pei 150oC. Ovo su previsoke temperature, poto pe nije dobro izolovana. Zbog toga, gubi se velika koliina toplote u okolinu, - zbog oscilatornog (promenljivog) reima rada pei (ubacuje se gorivo na svakih 30, a povremeno i na 60 minuta, u koliini od 20 do 30 oblica) dolazi do naglog zagrevanja i hlaenja pei. Zbog toga pe puca (vide se varovi na pei). Neophodno je da se obavlja kontinuirano loenje pei, da bi se izbegao preterano promenljivi reim rada pei, - amotni beton u eonom zidu pei je razbijen (oteen) prilikom udaranja oblicama o usijani zid. Osam gromada amotne opeke je izbaeno izvan pei. Ovaj problem je posledica poloaja vrata na loitu. Prilikom otvaranja vrata, vatra izlazi iz loita i loa ne vidi gde ubacuje oblice, odmie se od vatre i sa velikog odstojanja ubacuje ih (baca ih), - mena komora na prelazu izmeu loita i bubnja dehidratora je mala, te nije u stanju pri loenju i povremenom arenju pei da uhvati varnice, - na ulaznom delu bubnja, a naroito na izlaznom delu, izmeu komora i bubnja veliki su procepi (zazori), u koje se uvlai okolni vazduh velikim centrifugalnim ventilatorom. Ovaj problem smanjuje toplotni kapacitet agensa za suenje, poto se isti nekontrolisano rashlauje. Potrebno je ove procepe zaptiti azbestnim materijalom, - izmeren je protok agensa iza velikog centrifugalnog ventilatora od 4.930 m3/h, 122
- leaj na osovini velikog centrifugalnog ventilatora potrebno je zamenuti i centrirati ventilator, poto povremeno stvara veliku buku u pogonu, - mlin ekiar stvara visoku buku, zbog vibracija zasuna na ulazu u mlin.
10.2.5.2. Postrojenje za briketiranje:

- usitnjeni drvni otpadak na drugom mlinu ekiaru imao je duinu 3 do 8 mm (0,5 do 15 mm), irinu 0,5 do 2,0 mm i debljinu 0,2 do 1,0 mm, - srednji sadraj vlage u osuenom, usitnjenom, drvnom otpadku bio je 18,99%, - stvarni asovni kapacitet briketirke iznosio je 104 kg/h, pri sadraju vlage 18,99% (V.B.). Stvarni kapacitet briketirke pri deklarisanim (projektovanim) uslovima iznosi 111,1 kg/h, ili za 6,8% je vei nego to je u ispitivanjima dobijeno. Na osnovu navedenog, stvarni asovni kapacitet briketirke je za 2,25 puta manji od deklarisanog (projektovanog) kapaciteta briketirke (250 kg/h suvih briketa), - prenik briketa iznosi 50 mm, a duina od 22 do 120 mm. Sa jednim udarcom klipa dobija se pogaa debljine 5 mm. Pogaa je izboena u sredini i izgleda kao poklopac. Sa spoljne strane je utisnut krst, a odozdo je izboen krst i izgleda kao ojaanje. Najtanji briket ima slepljene 4 pogae. Dobijeno je 15 % napuklih briketa. Ako su dobro ispresovane pogae, bacanjem brikete sa 2 m visine ne lome se. Napukle brikete se lome bacanjem sa 1,5 m visine. vrstoa briketa moe se postii veim usitnjavanjem drvnog materijala, ali onda problem nastaje u smanjenju kapaciteta mlina ekiara, veem utroku energije, zasvodnjavanju materijala u ciklonu, kou i na izlazi iz punog transportera, - temperatura briketa na izlazu iz prese bila je 81oC, - masa briketa iznosila je 10,02 g jednostruki (debljina pogae ili uslovno duina briketa 5 mm), 39,17 g etvorostruki (duina 25 mm), 45,31 g (duina 32 mm), 106,13 g (duina 75 mm), 113,03 g (duina 89 mm), - gustina briketa iznosi od 647 do 1.021 kg/m3. Na slici 10.18 prikazan je izgled briketa od drvnog otpatka od topole.
Sl. 10.18. Izgled briketa od drvnog otpatka od topole (1. red: briketi od meavine piljevine i kotica vinje, 2. i 3. red: briketi od usitnjenog drvnog otpadka)
123
10.2.6. Konstatacije i preporuke

Na osnovu izloenog ispitivanja linije za briketiranje drvnog otpatka od topole moe da se konstatuje sledee: - utvreno je da se tehnike karakteristike izgraenog dehidratorskog postrojenja u maloj meri (neznatno) razlikuju u odnosu na projektnu dokumentaciju koja je bila pruena na uvid. Ova izmena je usledila nakon putanja u probni rad postrojenja, pri kom su se ispoljili izvesni nedostaci u radu postrojenja. Ti nedostaci jo nisu sanirani, - na osnovu rezultata ispitivanja asovnog kapaciteta dehidratorskog postrojenja moe se zakljuiti da se tehnikim doterivanjem pojedinih delova opreme prema napred navedenim preporukama i pridravanjem projektovanih i deklarisanih parametara pri radu dehidratorskog postrojenja moe postii deklarisani kapacitet postrojenja (250 kg/h osuenog materijala), - poto peletirka nije mogla kvalitetno da radi sa navedenom strukturom usitnjenog drvnog otpada, zamenjena je sa briketirkom (klipnom presom). Klipna presa moe da postigne stvarni asovni kapacitet od 111,1 kg/h suvih briketa, sa sadrajem vlage od 13,04% V.B, to je za 2,25 puta manji kapacitet od deklarisanog (projektovanog) kapaciteta briketirke (250 kg/h suvih briketa).
10.2.7. Prilog: Tabele rezultata ispitivanja

Tabela 10.1: Stanje okolnog vazduha u pogonu Red Reim Vreme br. ispitivanja merenja (h) 1. I 11:55 12:30 13:00 13:30 2. II 15:05 15:30 3. III 16:00 16:30 Temp. suvog termometra (oC) 28,0 28,4 29,0 29,6 31,5 31,0 30,0 28,9 Temp. vlanog Relativ. vlanost termometra vazduha o ( C) (%) 22,0 59,5 21,6 55,5 21,0 49,0 20,8 46,5 20,5 39,5 21,0 41,0 21,5 44,0 22,1 49,0 Pritisak vazduha (mbar) 1.007,5 1.007,4 1.007,2 1.007,2 1.007,2 1.007,0 1.007,1 1.007,3
Tabela 10.2: Dimenzije drvne mase Red Vrsta drvnog materijala Prenik Duina (mm) irina Debljina br. (mm) (mm) (mm) 1. Oblice (biogorivo) 105-145 450-640 2. Drvni otpad 20-650 10-250 2-20 Usitnjeni drvni otpad 3. 1-80 (20-30) 1,0-2,5 0,5-1,5 (I mlin) Usitnjeni drvni otpad 4. 0,5-15 (3-8) 0,5-2,0 0,2-1,0 (II mlin) 5. Brikete 50 22-120 124 Masa (g) 6.050-7.150 9,61-152,33
Tabela 10.3: Sadraj vlage drvne mase na liniji za briketiranje (V.B.) Red br. Merno mesto Reim merenja 2. I Vreme merenja (h) 3. 11:45 12:15 12:45 13:20 12:30 13:00 13:15 13:20 15:05 15:30 15:45 15.08 15:30 15:40 15:45 16:10 Aparat "Ultra x" (%) 4. 59,8 58,3 21,5 20,2 58,2 59,1 13,1 17,9 Sunica (%) 5. 62,73 60,24 62,98 62,02 25,22 24,60 24,32 23,70 60,82 62,88 62,59 14,21 13,04 13,33 19,66 18,99 Primedba
1. 2. Ispred bubnja dehidratora
6. Usitnjeni otpad (vlaan)
3.
Iza bubnja dehidratora
Usitnjeni otpad (suv) Usitnjeni otpad (vlaan) Usitnjeni otpad (suv) Usitnjeni otpad (suv)
4.
Ispred bubnja dehidratora Iza bubnja dehidratora Ispred briketirke
II
5. 6.
II III
Tabela 10.4: Masa vlanog i osuenog drvnog otpada Red Merno mesto br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Loite Ispred bubunja dehidratora Iza bubnja dehidratora Loite Ispred bunja dehidratora Iza bubnja dehidratora Briketirka Reim merenja I I I II II II III Vreme merenja (h) 12:40-13:26 12:20-13:26 12:43-13:29 15:05-15:45 15:05-15:45 15:08-15:48 16:10-16:25 Masa (kg) 231 193 97 243 114 65 26 Broj oblica (kom.) 36 38 Primedba Oblice vlane Usitnjeni otpad (vlaan) Usitnjeni otpad (suv) Oblice vlane Usitnjeni otpad (vlaan) Usitnjeni otpad (suv) Usitnjeni otpad (suv)
125
Tabela 10.5: Temperature agensa na ulazu i izlazu iz bubnja R. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. Vreme merenja (h) 12:35 12:45 12:55 13:00 13:10 13:20 13:30 13:35 13:37 13:50 14:05 14:20 15:00 15:05 15:10 15:15 15:20 15:25 15:30 15:35 15:43 15:45 Ugraeni instrument ulaz (oC) 155 155 138 153 158 166 172 155 155 148 183 165 150 266 285 300 303 294 280 300 263 269 Testo ulaz (oC) 365 334 284 355 359 386 388 280 280 285 287 291 250 454 419 409 388 381 365 416 406 420 Ugraeni instrument izlaz (oC) 70 67 62 68 66 69 70 73 73 60 50 73 75 170 147 137 133 130 126 143 120 120 ivin termomet. izlaz (oC) 102 92 90 92 91 93 94 109 110 92 85 110 112 171 149 140 141 138 130 146 128 130 Primedba
Ubaeno 16 oblica u 12 Ubaeno 20 oblica Mnogo utog plamena arenjem t. raste 10 C Vie plavias. plamena Celo loite u plamenu Iskljuen veliki ventilator Gori cela masa goriva Odbojni lim se usijao Ubaeno 8 oblica u 14h Ubaeno 28 oblica Zasun otvoren na vent. Celo loite u plamenu Usijano loite Usijano loite Malo plavog plamena Ubaeno 10 oblica Pritvoren zasun 6,5 cm Plamen ut i malo plav Otvoren zasun na 11 cm
Tabela 10.6: Temperatura oplate loita i okoline Red br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. Mesto merenja Oplata loita Vrni delovi L profila Na 40 cm od gornjih vrata Na izlazu iz loita, ulaz u menu komoru Na zadnjem delu mene komore Na 80 cm od gornjih vrata za loenje Vreme merenja (h) 11:50 11:55 13:30 13:50 13:55 14:45 Temperatura oplate (oC) 152,5 127 100 162 147 151 Na mestu sonde Testo Primedba Temperatura agensa na ulazu u bubanj 183oC Na kraju loita 260oC, a u loitu 870oC
126
Tabela 10.7: asovni kapacitet postrojenja Red br. 1. 2. 3. 4. Vrsta opreme Loite (vlane oblice) Dehidrator (vlani otpadak) Dehidrator (suv otpadak) Briketirka Reim I II I II I II III Sadraj vlage (%) 59,03 61,11 61,99 62,10 24,46 13,53 18,99 Kapacitet (kg/h) 301,3 364,5 251,7 171,0 126,5 97,5 104,0 Primedba 353oC 406oC 67oC 136oC 91oC
Literatura
[1]
[2] [3] [4]
Brki, M: Uticaj direktnog i indirektnog naina suenja zrna kukuruza sa i bez recirkulacije na brzinu suenja, kvaliteti energetski bilans, magistarski rad, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1980., s.209, Brki, M, Jani, T: Izvetaj o ispitivanju linije za briketiranje vlanog drvnog otpatka od topole, Poljoprivredni fakultet, Institut za poljoprivrednu tehniku, Novi Sad, 2002, s. 23. Miti, D: Fizike karakteristike biomasa i biobriketa Srbije, potencijalna ekoloka goriva, monografija, JDPTE, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, JSTZ, Ni,1998, s.118, Projektna dokumentacija linije za briketiranje vlanog drvenog otpada, Aggio d.o.o, Novi Sad, 2001, s. 56,
127
P O G L A V LJ E 11
11. VRSTE I KVALITET PROIZVEDENIH PELETA I BRIKETA OD BIOMASE

Dr Milo Tei, red. prof,
11.1. PRESOVANJE SLAME UZ DODATAK SREDSTAVA ZA RAZBIJANJE LIGNINSKIH OPNI U PRESAMA SA VALJACIMA
Presovanjem slame uz dodatak kaustine sode (NaOH) u presama sa valjcima mogue je razbiti nesvarljive ligninske opne, te svarljive sastojke slame uiniti dostupnim sokovima varenja, odnosno time poveati svarljivost slame. In vitro svarljivost slame ozime penice je 40%, a kobsovi sa 5% NaOH pokazuju svarljivost oko 60% (Tei, M, 1977). Znaaj ovog otkria je u tome to ono moe predstavljati osnovu postupka pogodnog za masovnu proizvodnju odpresaka od slame uz istovremeno povienje svarljivosti, pa time i hranljive vrednosti slame. Kobsovima od slame poveane svarljivosti mogu se sa uspehom hraniti i visokoproduktivne mlene krave. Pri presovanju slame ozime penice u kobsove korieni su: - instalacija za eksperimente sa presom sa valjcima i prstenastom matricom, sl. 11.1 i sl. 11.2. i - instalacija za eksperimente sa presom sa valjcima i diskosnom matricom, sl. 11.3 i sl. 11.4, kako bi se utvrdilo kako promenljive, kao to su: - materijal za presovanje (mehanika usitnjenost i sadraj vlage) i - sredstvo za otvaranje nesvarljivih opni (vrsta i koncentracija), utiu na postupak presovanja (mogue podruje presovanja i uinak prese). Parametri koji su u eksperimentima bili varirani su: stepen usitnjenosti materijala, vlanost materijala, masa dodatog sredstva za otvaranje opni, kao i uinak prese. Promenljive su prikazane u tab. 11.1. Tabela 11.1:Ppromenljivi parametri u eksperimentima Red. br. 1. 2. Presa sa valjcima Prstenasta matrica Diskosna matrica Slama mlevena seckana mlevena seckana Uinak (kg/h) 200, 400 200, 400 200 200 Dodatak NaOH (%) 0,1,3,5,7 0,1,3,5,7 0,1,3,5 0,1,3,5 Sadraj vlage (%) zaparivanjem poveavana od 11 do 30
Materijal koji je korien u eksperimentima je slama ozime penice, roda 1975 godine, seckana i mlevena (teoretske duine 50 i 15 mm). Kaustina soda (NaOH) u prahu,
129
koncentracije 97% koriena je kao sredstvo za razbijanje ligninskih opni. Za uporeenje rada presa usvojen je uinak 200 kg/h. Eksperimenti sa uincima 100 i 400 kg/h nisu izvedeni u celom ispitivanom podruju sadraja vlage materijala, ve samo u nekoliko taaka, da bi se naznaila podruja u kojima se kreu parametri procesa presovanja. Nagib zida kanala za presovanje mogao se menjati, pa je on podeavan tako da je pritisak na bone zidove stalno iznosio 10 bara.
Sl. 11.1: Eksperimentalna instalacija sa presom sa valjcima i prstenastom matricom
Sl. 11.2: Presa sa valjcima i prstenastom matricom
Sl. 11.3: Eksperimentalna instalacija sa presom sa valjcima i diskosnom matricom

STUDIJA
130
Sl. 11.4: Presa sa valjcima i diskosnom matricom Presa sa valjcima i prstenastom matricom. Mlevena slama bez dodatka NaOH moe da se presuje u kobsove samo u uzanom podruju sadraja vlage u slami od 13 do 18%, sl. 11.5. Dodavanjem NaOH proiruje se podruje u kome je mogue presovati slamu u smeru vieg i nieg sadraja vlage u materijalu. Dodavanjem 3 i 5% NaOH postie se najvei efekat, tako da se i materijal sa sadrajem vlage 21% moe presovati u kobsove. Manje koliine dodatog NaOH neznatno pomeraju granicu mogueg presovanja, jer se trenje izmeu materijala i valjka neznatno poveava. Ekstremni dodatak kaustine sode od 7% suava podruje sadraja vlage u kome je mogue presovanje. Moglo se primetiti da je takav materijal navlaio vlagu iz okolnog vazduha, to je posledica higroskopnosti kaustine sode. Sa porastom sadraja vlage primetno se poveavaju i sile elastinosti u slami, s time i sklonost ka preplitanju. Unutranje trenje u materijalu nadmauje trenje izmeu slame i elika valjka ili matrice. Posledica toga je da se ispred valjka obrazuje gomila slame koju valjak ne uvlai pod sebe ve je ispred sebe potiskuje po matrici.
Sl. 11.5: Podruje u kome je mogue presovati slamu presom sa valjcima i prstenastom matricom
131
Pokuaji da se sa datom presom sa prstenastom matricom mlevena slama presuje uz proizvodnju 400 kg kobsova na as dali su sledee rezultate: bez dodatka NaOH nije bilo mogue presovati slamu ni u podruju sadraja vlage 13 do 18%. Uz dodatak NaOH presovanje kobsova je bilo mogue, ali u jako uzanom podruju sadraja vlage slame. Gornja granica sadraja vlage u odnosu na presovanje uinkom 200 kg/h pomerena je na nie. Rezultati su prikazani na sl. 11.5 crtkanom linijom. Pri presovanju seckane slame nastaju i u podruju visokog i niskog sadraja vlage u materijalu iste pojave kao i kod presovanja mlevene slame. Primetno je da sile elastinosti materijala, kao i sklonost ka preplitanju, sa porastom sadraja vlage jae rastu kod seckanog, dueg materijala, nego kod kraeg, mlevenog materijala. Stoga unutranje trenje u gomili materijala ispred valjka ve pri sadraju vlage preko 15% postaje vee od trenja izmeu slame i elika valjka ili matrice. Kod seckane slame, pri pokuaju ostvarenja uinka 400 kg/h odnosi sila trenja su u toj meri nepovoljni, da ni uz dodatak NaOH nije bila mogua proizvodnja kobsova. Presa sa valjcima i diskosnom matricom. Presom sa diskosnom matricom, sl. 11.4, nije bilo mogue bez dodatka NaOH kontinualno presovati slamu (seckanu i mlevenu) u kobsove. Razlog tome je to valjak tako isitni slamu da ona protie kroz vertikalne otvore u matrici, bez da potpuno ispuni otvore i prui otpor potreban za obrazovanje kobsa. Da bi se smanjio tok isitnjenog materijala kroz kanale za presovanje promenom poloaja zidova kanala za presovanje smanjen je njihov popreni presek. I pored toga materijal je prolazio kroz nekoliko kanala, a u ostalima je otpor bio toliko veliki da su se zaguili valjak iz njih nije mogao da istiskuje kobsove. Valjak je gazio i sitnio mleo materijal na matrici bez utiskivanja u kanale za presovanje i time je proces presovanja bio prekinut. Paljivim smanjenjem pritiska na bonim zidovima kanala za presovanje postupak presovanja bi se ponovo uspostavio. vrsti kobsovi izlaze iz kanala za presovanje, a opisani postupak ponovo otpoinje. I pored centralne regulacije pritiska sa ureajem za izjednaavanje pritiska u svim kanalima nije se uspelo da bez dodatka NaOH ovom presom se proizvedu kobsovi od slame. Dodatak od 1% NaOH nije bio dovoljan da se postigne kontinualni proces presovanja. to je postignuto tek uz aplikaciju 3 i 5% NaOH i to kako kod mlevenog tako i kod seckanog materijala u podruju sadraja vlage od 11 do 25%, sl. 11.6.
Sl. 11.6: Podruje u kome je mogue presovati slamu presom sa valjcima i diskosnom matricom Pritom je ustanovljeno da usitnjenost materijala ima mali uticaj na sam postupak presovanja, a i na podruje sadraja vlage u kome je mogue presovanje. Valjak za
STUDIJA
132
utiskivanje sve dotle sitni slamu dok ona nije dovoljno sitna i pogodna za utiskivanje u kanale za presovanje. Pri sadraju vlage slame pre presovanja izmeu 11 i 13% presovanjem (uz dodatak 3 i 5% NaOH) nisu dobijeni dovoljno vrsti i trajni kobsovi. Nizak sadraj vlage u materijalu i mali otpori u srazmerno kratkom kanalu za presovanje nisu bili dovoljni za razvijanje efekta lepljenja estica pomou NaOH. Valjak zahvata materijal i utiskuje ga u kanal za presovanje, ali su proizvedeni otpresci toliko rastresiti da se oni odmah potom raspadaju.
Mali koeficijent trenja izmeu slame i elika ograniava sadraj vlage pri kojoj je mogue presovati slamu presama sa valjcima na uzan interval. Dodavanjem kaustine sode (NaOH) i sitnjenjem slame moe se slama presovati u neto irem podruju sadraja vlage u materijalu. Usitnjenost slame pre presovanja kod prese sa valjcima i prstenastom matricom ima znatan uticaj na interval sadraja vlage u kome je mogue presovanje, a kod prese sa valjcima i diskosnom matricom taj uticaj nije primetan. Kraa slama se rasporeuje gue i sa porastom sadraja vlage elastinost joj raste slabije nego kod due slame, zato je mlevena slama podesnija za presovanje nego seckana.
Literatura
[1]
[2]
Tei, M: Das Verdichten unter Nahrstoffaufschluss von Futterplanzen in Matrizenpressen, Dissertation zur Erlangung des Doktorgrades der Landwirtschaftlichen Fakultat der Georg-August.Universitat zu Gottingen, Gottingen, 1977. s. 181. Tei, M: Presovanje slame uz dodatak sredstava za otvaranje hranljivih vrednosti u presama sa valjacima, In Proceed. sa IX internacionalnog simpozijuma: Poljoprivredna tehnika u agroindustrijskom kompleksu, III tematska sekcija: Savremena tehnikotehnoloka reenja u stoarskoj proizvodnji, Novi Sad, 1977., s. 63 72.
11.2. UTROAK SNAGE I TEMPERATURA MATRICE PRI PRESOVANJU KOBSOVA SLAME SA PRESAMA SA VALJCIMA
Projektovana je i izraena presa sa valjcima i diskosnom matricom, sl. 11.4 i pri presovanju slame uporeena sa poznatom konstrukcijom prese s valjcima i prstenastom matricom, sl. 11.2. Presovana je slama ozime penice roda 1975. godine, seckana i mlevena (teoretske duine 50 i 15 mm). Sadraj vlage u materijalu pre presovanja poveavan je zaparivanjem od 11 do 30%. Za razbijanje ligninskih opni koritena je kaustina soda (NaOH) u prahu, koncentracije 97%, u koliini 0, 1,3,5 i 7%, svedena na sadraj suve mase slame. Uinak pri kome su prese uporeivane je 200 kg/h (Tei, M, 1977). Pri radu presa odgovarajuim mernim ureajima snimani su: - obrtni moment na pogonskom vratilu prese, - uinak prese, - broj obrtaja vratila sa valjcima za utiskivanje, - temperatura matrice. Podaci o potrebnoj snazi za presovanje obuhvataju i snagu za prazan hod prese. navedeni podaci o temperaturi matrice odnose se na temperaturu koja se za svaku kombinaciju reima rada prese, materijala i hemikalije uspostavila nakon 20 min. Zidovi kanala za presovanje mogli su se kod obe prese hidrauliki podeavati. Njihov nagib je menjan tako da je pritisak na boni zid kanala za presovanje odravan na 10 bara.
133
Presa sa valjcima i prstenastom matricom Najvei utroak snage je kod oba materijala pri presovanju slame bez dodatka NaOH, za uinak 200 kg/h kod seckane slame oko 20 kW, a kod mlevene slame oko 15 kW, sl. 3a. Poveanjem dodate koliine NaOH smanjuje se snaga potrebna za presovanje. To smanjenje je izrazitije u podruju s veim sadrajem vlage u materijalu. Pri dodatku 7% NaOH potrebna snaga za presovanje i seckane i mlevene slame je priblino ista (oko 10 kW za uinak 200 kg/h) i u celom podruju sadraja vlage pogodnom za presovanje ostaje uglavnom konstantna. U podruju sadraja vlage izmeu 12 do 18% dejstvo dodatnog NaOH ima odluujui uticaj na snagu potrebnu za presovanje, koja je u ovom podruju priblino konstantna. Pri porastu sadraja vlage preko 18%, kod mlevene slame dolaze vie do izraaja sile unutranjeg trenja prouzrokovane porastom sadraja vlage, pa utroak snage raste. Uporeenje sa tokom krivih snage bez dodatka NaOH upuuje na konstataciju da bi trebalo oekivati intenzivniji porast potrebne snage kada sadraj vlage poraste iznad 18%. Meutim, temperatura matrice u tom podruju znatno raste, sl. 11.3b, pa to prouzrokuje smanjenje vrednosti porasta krivih snage. Najmanji utroak energije za presovanje je pri sadraju vlage slame od 15 do 18%. Tu su i razlike izmeu pojedinih koliina dodatog NaOH (3,5 i 7%) vrlo male. Zbog manje elestinosti i bolje sipkosti sitnijeg materijala utroak snage za presovanje mlevene slame je manji nego za presovanje seckane slame.
Sl. 11.3: Uticaj sadraja vlage i usitnjenosti materijala i koliine dodatog NaOH pri presovanju slame ozime penice u kobsove, presom sa prstenastom matricom, na potrebnu snagu (a) i temperaturu matrice (b). Kada se slami pre presovanja doda NaOH poveava se trenje izmeu povrine valjka za utiskivanje i materijala, pa materijal biva lake uvuen izmeu valjka i matrice. Sadajstvom vlage, visoke temperature i NaOH u kanalu za presovanje dolazi do stvaranja jednog filma koji podmazuje povrinu kobsa i kanala za presovanje, koji smanjuje trenje. Bitan uticaj na utroak snage za presovanje ima temperatura matrice, koja se uspostavlja sadejstvom vie inilaca, sl. 11.3b. Pri presovanju seckane slame sadraja vlage oko 18% temperatura matrice dostie vrednost izmeu 100 i 110oC i time oko 10oC je via nego pri
STUDIJA
134
presovanju mlevene slame. Uzrok tome je vei otpor deformisanju duih estica u odnosu na krae, koje imaju bolju sipkost. Porastom sadraja vlage preko 18% primetno rastu i sile elastinosti i trenja kod mlevene slame, to ima za posledicu znatno povienje temperature matrice sa 90 do 100oC na 100 do 115oC. Razgraniavanje temperature matrice u zavisnosti od dodate koliine NaOH kako se vidi sa sl. 11.3b nije mogue. Neto vie temperature matrice kod suvoga materijala posledica su injenice da je u tim sluajevima odvod toplote isparavanjem vode iz materijala koji se presuje manji. Laki porast temperature u podruju poveanog sadraja vlage moe da se objasni poveanim otporom trenja. Presa sa valjcima i diskosnom matricom. Snaga potrebna za presovanje slame (seckane i mlevene slame) u kobsove presom sa diskosnom matricom prikazana je na sl. 11.4a. Za uinak 200 kg/h u zavisnosti od sadraja vlage u materijalu i dodate koliine NaOH potrebno je 18 do 26 kW. Najmanji utroak snage je pri sadraju vlage u materijalu oko 20%. Povienje koliine dodatog NaOH sa 3 na 5% kod seckane slame smanjuje utroak snage za oko 2 kW. Kod mlevene slame, meutim, utroak snage za presovanje kobsova sa 5% NaOH je vii za oko 4 kW. Nije ustanovljena zavisnost izmeu ovih rezultata i gustine proizvedenih kobsova.
Sl. 11.4: Uticaj sadraja vlage i usitnjenosti materijala i koliine dodatog NaOH pri presovanju slame ozime penice u kobsove, presom sa diskosnom matricom, na potrebnu snagu (a) i temperaturu matrice (b). Temperatura matrice pri presovanju slame u presi sa diskosnom matricom je izmeu 120 i 135oC, sl. 11.4b. Poveano trenje u podruju vieg sadraja vlage u materijalu prouzrokuje lak porast temperature matrice. Nije ustanovljen uticaj koliine NaOH na temperaturu matrice, zbog rasipanja izmerenih podataka. Uporeenje presa sa prstenastom i diskosnom matricom. Snaga potrebna za presovanje slame pri uinku 200 kg/h presom sa diskosnom matricom je 7 do 10 kW vea nego kod prese sa prstenastom matricom, sl. 11.5a. Ta razlika uslovljena je razlikom u konstrukciji i nainu rada prese. Valjci prese sa diskosnom matricom su silom
135
1100 daN pritisnuti uz matricu, a kod prese sa prstenastom matricom valjci naleu uz matricu bez pritiskivanja. Stoga je i temperatura diskosne matrice za 20 do 35oC via nego kod prstenaste matrice, sl. 11.5b. Vie temperature omoguuju manji utroak rada za deformaciju slame, ali se to u ovom sluaju ne moe primetiti zbog dominantnog uticaja velikog prednaprezanja i visokog utroka snage za prazan hod.
Sl. 11.5: Uporeenje pokazatelja presovanja presom sa diskosnom matricom i presom sa prstenastom matricom: potrebna snaga (a) i temperatura matrice (b) Temperatura matrice pri presovanju slame uz dodatak NaOH u presama sa valjcima i diskosnom matricom je izmeu 90 i 140oC, to je povoljno za razaranje ligninskih opni slame dejstvom NaOH. Vreme boravka materijala u kanalu za presovanje je kod prese sa diskosnom matricom iznosilo 25 s, a sa prstenastom matricom 150 s. Oba ova vremena znatno odstupaju od 60 s, to Bhattacharyya (cit. u Tesic, M, 1977) navodi kao optimalno. Konstruktivnim izmenama presa dosta lako bi se moglo postii optimalno vreme zadravanja slame u kanalu za presovanje. Za odgovor na pitanje kojoj presi dati prednost potrebno je osim ovde navedenog vrednovanja izvriti i vrednovanje proizvoda presovanja kobsova od slame s obzirom na njihova fizika svojstva, hranljivu (energetsku) i ekonomsku vrednost.
Potrebna snaga za presovanje slame u kobsove prikazanom presom sa valjcima i prstenastom matricom uz dodatak 5% NaOH je izmeu 10 i 15 kW pri uinku 200 kg/h, a kod prese sa valjcima i diskosnom matricom je izmeu 19 i 24 kW za isti uinak. Za presovanje slame bez dodatka NaOH potrebno je utroiti jo vie energije. Mada pri veim uincima specifini utroak snage opada, time su nadmaene vrednosti koje Wieneke (cit. u Tei, M, 1977) navodi za presovanje osuene zelene mase (33 do 40 kWh/t).
STUDIJA
136
Minimalni utroak snage je kod obe prese pri sadraju vlage u slami pre presovanja od 17 do 20%. Temperatura prstenaste matrice pri presovanju slame presama sa valjcima je izmeu 90 i 115o C. Temperatura diskosne matrice je pri presovanju slame via od temperature prstenaste matrice (120-135 C).
Literatura
[1]
Tei, M: Podobnost presa sa valjcima, sa prstenastom i diskosnom matricom, za presovanje kobsova od slame, In Proceed. II jugoslovenski simpozijum: Maine i mehanizmi. Univerzitetska istraivanja i primena u industriji (IFTOMM jugoslovenski nacionalni komitet), Ni, 1977, s. 435 445.
11.3. SVOJSTVA KOBSOVA OD SLAME PROIZVEDENIH U PRESAMA SA VALJCIMA

Kobsovi su proizvedeni presom sa valjcima sa prstenastom matricom. Promenljive su bile: stepen usitnjenosti materijala, sadraj vlage pre presovanja i koliina dodatog sredstva za razbijanje ligninske opne. Kobsovi su prizmatinog oblika sa dimenzijama 3 x 4,5 x 3 do 11 cm. Uslovi ispitivanja su bili kao u prethodnim radovima (Tei, M, 1978 i 1980): slama roda 1975 god., seckana i mlevena (teoretska duina 50 i 15 mm), sadraj vlage pre presovanja poveavan je zaparivanjem od 11 do 30%, dodavana je kaustina soda (NaOH) u prahu koncentracije 97%, uinak presa bio je 200 kg/h, vreme boravka slame u kanalu za presovanje bilo je 150 +-20 s i pritisak na boni zid kanala za presovanje bio je 10 bara. Pri utvrivanju svojstava kobsova mereni su: - sadraj vlage u materijalu pre presovanja, - otpornost na habanje (otiranje) i razdvajanje 24 h posle presovanja, - gustoa, nasipna gustoa, sredjnja duina estica. Sadraj vlage odreivan je suenjem na 105oC prema ASAE standardu 358 (Tei, M, 1978). Duina estica slame pre presovanja i nakon presovanja, iz kobsova, odreivana je prosejavanjem na maini sa sitima. Sita dimenzija 500 x 500 mm i prenicima otvora 0,25, 0,5, 1, 2, 4, 8, 16 i 30 mm, postavljena su na ram koji je oscilovao. Ram je imao nagib 5o, radijus ekscentra za pogon ureaja 25 mm i broj obrtaja 250 o/min.
Sl. 11.6: Maina sa sitima za odreivanje duine estica slame Otpornost kobsova na otiranje (habanje) odreivana je u rotirajuem sanduku (sl. 11.7), nainjenom prema ASAE standardu 269.2. Za svako merenje u dva ponavljanja korieno je 10 do 15 kobsova, ukupne mase 1 kg i odstupanjem +-20 gr.
137
Sl. 11.7: Rotacioni sanduk Otpornost na razdvajanje odreena je pritiskom kobsa sa igom prenika otrice 5 mm i brzinom pomicanja 100 mm/min, sve dok se ne razdvoji. S obzirom da ne postoji pogodna povrina kobsa za svoenje sile, sila razdvajanja odnosi se na jedinicu kobsa. To je maksimalna pritisna sila pri kojoj nastaje razdvajanje kobsa. Prikazani rezultatai su vrednosti 20 ponovljenih merenja.
Sl. 11.8: Ureaj za odreivanje otpornosti peleta na razdvajanje Nasipna gustina odreena je pomou cilindrinog suda, izgraenog prema ASAE standardu 269.2. Sopstvena gustoa odreena je preko mase i zapremine kobsa. Pri presovanju slame sadraja vlage 11% presom sa prstenastom matricom nastaju kobsovi gustoe 1000 kg/m3 kako odseckane, tako i od mlevene slame. Kobsovi od krae, mlevene, slame imaju u podruju nieg sadraja vlage neto manju gustinu nego oni od due, seckane slame, jer je kod manjih estica njihova isprepletanost u kobsu manja, pa se kobsovi od mlevenog materijala nakon presovanja vie ire. U podruju veeg sadraja vlage due estice ve prilikom presovanja imaju veu elastinost, pa se i pored znatne isprepletanosti ne mogu toliko sabiti kao one od mlevenog materijala. Vei sadraj vlage omoguava jae povezivanje i lepljenje sa NaOH, pa i manje estice bivaju tada tako povezane da one vrsto naleu jedne na druge. Zato gustoa kobsova od mlevene slame raste sa porastom koliine NaOH, utoliko vie je vei sadraj vlage u materijalu. Vee koliine dodatog NaOH prouzrokuju vee gustoe kobsova. Kako je kod kobsova od mlevenog materijala, u odnosu na one od seckanog, isprepletanost estica znatno manja, a time i sile vezivanja slabije, oni se vie ire posle presovanja i deo onih koji se raspadaju je vei kod kobsova od seckane slame. Zato su ovi kobsovi krai i rastresitiji. Iz toga rezultata je manji koeficijent odnosa gustoe prema nasipnoj gustoi. Kod seckane slame on iznosi 0,44 do 0,52, a kod mlevene slame 0,35 do 0,40. Otiranje kobsova od mlevene, kao i seckane slame opada sa poveanjem sadraja vlage u materijalu i porastom dodatka NaOH. Intenzitet opadanja je razliit. NaOH bolje se lepi i povezuje due, dobro isprepletane estice seckane slame nego one krae estice mlevene slame, gde je isprepletanost znatno manja. Najmanje otiranje je kod oba materijala oko 2%. Kobsovi sa manjim dodatkom NaOH imaju vei procenat otiranja, ali ipak ispod 5%.Moe da se konstatuje da su kobsovi otporni na habanje (otiranje) i pogodni su za transport. U celom
STUDIJA
138
ispitivanom prodruju sadraja vlage u materijalu koliina otiranja kobsova od mlevene slame je za 1 do 3% vea nego kod kobsova od seckane slame. Otpornost na razdvajanje kobsova od mlevene slame je oko 10% manja nego onih od seckane slame, to je posledica manje isprepletanosti kraih estica. Najvee sile za razdvajanje kod oba materijala iznose 120 daN. Sila za razdvajanje kobsova od mlevene i seckane slame sa dodatkom 5% i 7% NaOH je u podruju 80 do 120 daN. Mogue je da tako velike sile potrebne za razdvajanje mogu preivarima prouzrokovati tekoe pri uzimanju krme. Kod kobsova od seckane slame porast sile za razdvajanje je pri porastu sadraja vlage neto intenzivniji nego kod kobsova od mlevene slame. To je posledica uzajamnih odnosa izmeu duine materijala, njegovog sadraja vlage, isprepletanosti i dejstva NaOH. Poveanje dodate koliine NaOH prouzrokuje znatno povienje otpornosti na razdvajanje. Poveanje sadraja vlage potpomae dejstvo NaOH u pogledu lepljenja estica slame, i to toliko vie ukoliko je vea koliina dodatog NaOH. Kobsovi sa malim otiranjem, otporni na habanje, imaju i veliku otpornost razdvajanja. Sitnjenje materijala prilikom presovanja, izraeno u procentima prvobitne duine, kod kobsova od mlevenog materijala manje je nego kod seckanog (sa dodatkom 5% NaOH iznosi 25% kod mlevenog, a 35% kod seckanog). Meutim, kako su duine polaznog materijala razliite, to je srednja duina u kobsovima od seckane slame (pri istim uslovima) skoro dva puta dua nego kod kobsova od mlevene slame. Pri porastu sadraja vlage slame primeuje se minimalan porast srednje duine estica kod obe varijante materijala. Pri poveanju dodatka NaOH slame se pri presovanju u presama sa valjcima i matricama manje sitni. Seckana slama sa sadrajem vlage preko 18% pri dodatku 5 i 7% NaOH savija se i obrazuje gomilu ispred valjka za utiskivanje u matricu. Valjak tu gomilu potiskuje ispred sebe, a ne utiskuje je u otvore matrice. Zato seckana slama ne moe da se na ispitivanoj presi utiskuje valjkom u matricu pri sadraju vlage preko 18%. Sa mlevenom slamom presovanje je bilo mogue do sadraja vlage 21%.
Pri presovanju slame u presama sa valjcima i prstenastom matricom sa porastom koliine dodatka NaOH i sadraja vlage u materijalu poveava se otpornost habanja (otiranja) i otpornost razdvajanja kobsova. Sitnjenjem slame pri presovanju ovi rezultati se smanjuju. Porast dodatka NaOH povlai vee gustoe kobsova. Porast sadraja vlage u materijalu pre presovanja smanjuje gustou kobsova. Usitnjenost materijala pre presovanja ima znatnog uticaja kako na sam proces presovanja tako i na svojstva otpresaka kobsova. Najpovoljniji interval sadraja vlage slame pre presovanja je izmeu 17 i 20%. Procenjuje se da optimalna koliina dodatog NaOH iznosi 5%.
Literatura
[1] [2]
[3]
Tei, M: Svojstva kobsova od slame, proizvedenih u presama sa valjcima, kao krmiva za preivare, asopis: Krmiva, Zagreb, XX(1978),2-3, s. 35 38, Tei, M: The properties of straw cobs treated with NaOH the pressing process in the roller press with disc matrix, In Proceed. of the II International Conference on Phisical Properties of Agricultural Materials and deir Influence on Technological Processes, University of Agricultural Sciences, CIGR Section III, Godollo, Hungary, 1980., pp. 58 66, Tei, M: Sitnjenje slame pri presovanju u kobsove presama sa valjcima, In Proceed. sa Jugoslovenskog simpozijume o aktuelnim problemima mehanizacije poljoprivrede, Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagreb ibenik, 1980, s. 395 403.
139
11.4. BRIKETIRANJE DEHIDRIRANE KRME

Kabasta krma osuena u dehidratoru nije podesna za manipulaciju. Krma je kratka i zbog toga se rasipa i drobi. Zahteva mnogo skladinog prostora. Nakon procesa dehidracije krme obavlja se finalizacija proizvoda (brano, pelete, kobs, brikete), (Mrhar, M, 1977). Za izradu peleta i kobsa upotrebljavaju se matrine i obrune prese. Kod prvog sistema radi se o presovanju samlevenog, a kod drugog nesamlevenog materijala. Krma se kod presovanja zgusne, slepi i formira u odpresak. Prenik peleta iznosi 6 do 12 mm, a prenik kobsa je 15 do 35 mm. Duina odpreska je razliita i iznosi izmeu 10 i 40 mm. Za razliku od drugih finalnih proizvoda dehidracije, briketi sadre strukturu kabaste krme. Od dehidratorskog bubnja seckana krma odlazi u poseban prostor za zgunjavanje, a odatle u klipnu presu, koja sabije materijal u valjkasti oblik sa prenikom 60 65 mm i duine 50 100 mm. Briketiranje kao mehaniko fiziki proces zgunjavanja dehidrirane kabaste krme u kompletne komade, koji prema obliku i konzistentnosti odgovaraju anatomiji organa za varenje preivara, tehnoloki je vrlo delikatan zadatak. Tu, naime, vai princip, da krmu treba stisnuti do takvog stepena da se dobije proizvod dovoljno vrst i elastian, da se za vreme procesa manipulacije ne bi drobio ili raspadao, dok s druge strane da ima takvu konzistenciju, koja bi bila najpodesnija za konzumiranje. U tehnikom pogledu to se tie pritiska presovanja, koliine vode, temperature i aditiva, ovo je podruje prilino istraivano. Nepoznanica ima jo u samom materijalu, tj. u uticaju morfolokih i fiziolokih osobina biljaka na mogunost lepljenja delova biljaka u brikete. Sastav soka to se nalazi u elijama i koji sadri materije koje slue za lepljenje (belanevine, skrob, pektini i eer) menja se s obzirom na vrstu i starost biljaka. Poto kod formiranja vezivnih sila sudeluje i trenje, kompaktnost briketa zavisi o obliku i poloaju delova biljaka u briketu (isprepletanje delova biljke). Sa namerom da se ustanovi uticaj nekih morfolokih i fiziolokih osobina krme na vrstou i postojanost briketa, obavljeni su ogledi na klipnoj presi prevoznog dehidratora Fahr FTS 3000. Nain rada, merenja i opis materijala. Ogledi su vreni dve sezone. Tako su dobijene dovoljne koliine oglednog materijala. Pre ogleda odreen je botaniki sastav krme, faza razvoja, kod trava odnos izmeu stabla i lia, te sadraj vode. Za svaki ogled deo materijala iseen je na teoretsku duinu 11 mm (A), deo na 15 mm (B) i deo na 22 mm (C). Prema uzetim uzorcima utvren je sastav seckane krme po duinskim razredima i njena prosena duina. Postojanost briketa odreivana je na bazi utvrivanja koliine oljutenih i smrvljenih delova briketa koji su bili izloeni odreenim mehanikim optereenjima. Optereenja su simulirana na laboratorijskom vibratoru i sa udarcima. Stepen vrstoe i postojanost briketa izraena je i sa masenim procentima oljutenih i smrvljenih delova briketa. Osobine polaznog materijala. Morfoloke osobine: Botaniki sastav i masa: trava 75,0%, detelina 16,4% i korovi 8,6%. Odnos izmeu stabla i lista je 1 : 2,01. Fizike osobine: Prosena duina seckane krme: A = 24,5 mm, B = 29,2 mm i C = 35,5 mm. Proseni sadraj vlage u materijalu pre suenja bio je 82,5% (79,25 do 85,52%) i pre briketiranja 14,4% (9,50 do 16,81%).
STUDIJA
140
Briketiranje je izvreno u kontinualnom postupku dehidracije. Svi ogledi su obavljeni sa besprekornim i vruim aurama. Za vreme ogleda protok materijala je odravan to vie je bilo mogue konstantnim, iz ega proizilazi da je bio pritisak presovanja manje-vie ravnomeran, te je iznosio oko 400 bara. Maseni procenat oljutenih i smrvljenih briketa bio je u fazi razvoja biljke - poetak cvetanja i sadraju vlage kod briketiranja 12 do 14%: - za duinu seckane krme: A = 23 25 mm, vetaka livada 31,5 %, travno-detelinska smea 27,6% i prirodni travnjak 34,6% - za duinu seckane krme: B = 27 30 mm, vetaka livada 29,2 %, travno-detelinska smea 24,3% i prirodni travnjak 33,8% - za duinu seckane krme: A = 34 36 mm, vetaka livada 29,8 %, travno-detelinska smea 30,9% i prirodni travnjak 37,1%. Iz navedenih podataka se vidi da kod kratko iseckane krme najbolju postojanost pokazuju briketi od travno-detelinske smee. Ova smesa daje najpostojanije brikete i u apsolutnom smislu, poto ova krma sadri dosta belanevina, koje dolaze posebno do izraaja kao lepak kod kratko iseenih biljaka. Najmanje su postojani briketi od prirodnih travnjaka. Ovakav materijal sadri dosta stabala koja su siromana pektinima, te se zbog toga briketi raspadaju i drobe se. Briketi od vetakih livada nalaze se s obzirom na postojanost negde na sredini izmeu travno-detelinskih smea i prirodnih travnjaka. Naime, materijal sa vetakih livada ima povoljniji odnos izmeu stabla i lia. Osim toga travne smese odabrane s obzirom na fenofaze celovitije su nego prirodne trave i zbog toga se moe odrediti termin optimalnog otkosa, nego kod prirodnih travnjaka. Nakon izvrenih botanikih analiza i testiranja briketa na postojanost, moe da se konstatuje minimalni uticaj korova na kompaktnost briketa. Maseni procenat oljutenih i smrvljenih briketa od travno-detelinske smee pri duini seckane krme 27 do 30 mm: - za sadraj vlage u materijalu 15 do 18%, vlatanje-klasanje 24,6%, poetak cvetanja 28,5% i kraj cvetanja 33,8%, - za sadraj vlage u materijalu 12 do 15%, vlatanje-klasanje 27,8%, poetak cvetanja 25,1% i kraj cvetanja 37,4%, - za sadraj vlage u materijalu 9 do 12%, vlatanje-klasanje 25,2%, poetak cvetanja 26,3% i kraj cvetanja 40,1%. Vie od botanikog sastava na postojanost i vrstou briketa utie faza razvoja biljaka. Mlade biljke sadre vie supstanci koje slue za lepljenje, nego zrelo i suvie zrelo bilje. Briketi su zbog toga postojaniji kod mlaih biljaka. Suvie zrela trava ima preniski sadraj vode i zbog toga se brzo pregreje u dehidratoru. Posledica pregrevanja je presuenje materijala i raspadanja belanevina, ime su bitno smanjene sposobnosti za lepljenje delova krme. Najbolji efekti su postignuti pri kosidbi travno-detelinskih smea u fazi vlatanjaklasanja. S obzirom na sadraj vlage, raspalo se 24,6 do 25,2% briketa. to se tie uticaja sadraja vlage u dehidriranoj krmi od mladih livada nema sigmifikantnih razlika u postojanosti briketa. Mlada trava sadri verovatno dovoljno supstanci za lepljenje i zbog toga eventualno razreivanje lepka, a time i smanjenje sposobnosti lepljenja ne dolazi tako do izraaja kao kod zrele ili ak stare trave. Kod briketiranja stare trave, ovi rezultati istraivanja uticaja sadraja vlage na postojanost briketa, neto se razilaze sa rezultatima Achilles-a (cit. u Mrhar, M, 1977). Rezultati pokazuju da se kod stare trave mogunosti lepljenja poveavaju sa sadrajem vlage (to vredi za podruje od 10 do 18% sadraja vlage).
Za suenje u dehidratoru i briketiranje prikladna je samo kvalitetna, svea travna ili detelinska krma. Star ili provenut materijal slabo se sui i jo slabije lepi u brikete. U tu svrhu
141
podesni su travnjaci koji se vie puta kose, sa travnim pokrivaem u stepenastom rastu, a za vreme nestaice ove krme podesna je njivska krma.
Literatura
[1]
Mrhar, M: Briketiranje dehidrirane krme, In Proceed. sa IX internacionalni simpozijum: Poljoprivredna tehnika u agroindustrijskom kompleksu, III tematska sekcija: Savremena tehniko-tehnoloka reenja u stoarskoj proizvodnji, Novi Sad, 1977., s. 55 62.
11.5. STANDARDI KVALITETA ZA ENERGETSKE PELETE I BRIKETE U EVROPSKIM ZEMLJAMA

Dr Miladin Brki, red. prof. U veini evropskih zemalja nema donetog specifinog propisa za odreivanje kvaliteta peleta i briketa. Uglavnom se primenjuju propisi za biomasu. Samo nekoliko zemalja ima specifine propise. Zvanine standarde kvaliteta za vrsta biogoriva trenutno imaju tri zemlje: Austrija (ONORM M1735 za brikete i pelete), vedska (SS 187120 za pelete i SS 187121 za brikete) i Nemaka (DIN 51731 za brikete i pelete). Danska i Finska su odluile da ekaju kompletiranje zajednikog standarda kvaliteta za evropske zemlje. Evropski peletni centar (EPC), koji je sa seditem u Danskoj i objedinjava rad 18 evropskih zemalja, doneo je sveobuhvatno definisani standardni metod za analizu i klasifikaciju peleta koji je prikazan u izvetaju CEN/TS 14961. U tabeli 11.1 uporedno su dati standardi kvaliteta kod nekoliko evropskih zemalja i novi predlog CEN sistema klasifikacije za pelete. Skraenica CEN oznaava Classification European Normative, odnosno evropski klasifikacioni normativ za donoenje standarda kvaliteta. Standard kvaliteta za pelete u evropskim zemljama dat je na sajtu www.pelletcentre.info-Project Results, Quality Standards. Tabela 11.1: Nacionalni standardi za energetske pelete u Austriji, vedskoj i Nemakoj i konani predlog evropskog standarda za energetske pelete (CEN standard)
Specifikac. Austria NORM M7135 Pelete od drveta 2. vedska SS 18 71 20 Nemaka CEN DIN 51731 / DIN plus CEN/TS14961:2005 Aneks A
1. Poreklo
Brikete od kore Grupa 1 Grupa 2 Grupa 3 5 klasa veliine (cm) drveta 3. 4. 5. 6. 7.
Pelete
Brikete max 4** max 5 max 6
Veliina
4 20 20 mm 120 mm l max= l max= 100 mm 400 mm
8. Hemiski netretirano drvo bez kore l, , D06 duina prenik 6 mm 0,5 mm i HP1 >30 >10 l 5 x prenik HP2 15-30 6-10 HP3 10-15 3-7 D08 HP4 <10 1-4 8 mm 0,5 mm i HP5 <5 0,4-1 l 4 x prenik
STUDIJA
142
1. Nasipna gustina
2.
3.
4. 600 kg/m3**
5. 500 kg/m3
6. 500 kg/m3
7.
8. Preporueno je da bude formulisano ako se prodaja vri na bazi zapremine F1.0 1,0% F2.0 2,0%
Fine estice 0,8 1,5 1,5 <3 mm, % Jedinina 1,0 1,0 gustina kg/dm3 kg/dm3 Sadraj 12% 18% 10% 10% 12% vlage Sadraj 0,5% * 6,0% 0,7% 1,5% > 1,5% pepela 16,9 16,0 15,1 * * MJ/kg MJ/kg MJ/kg Toplotna 18,0 18,0 vrednost MJ/kg MJ/kg 4,2 4,7 4,45 kWh/kg kWh/kg kWh/kg Sumpor Definis. 0,04% * 0,08% * 0,08% 0,08% (S) poseb.
1 1,4 g/cm3 < 12% < 1,5% M10 10% A0,7 0,7% 16,9 MJ/kg 4,7 kWh/kg SO.05 0,05% N0.3 0,3 % N0.5 0,5 % N1.0 1,0 % N3.0 3,0 % N3.0 +> 3,0 %, stvarna vrednost bie odreena Preporueno je da bude formulisano u kategorije: CL 0.03 CL 0.07 CL 0.10 CL 0.10 + ako je CL>0.10 % stvarna vrednost bie odre.
17,5 19,5 MJ/kg**
< 0,08
Azot (N)
0,3% * 0,6% *
< 0,3
Hlor (Cl) 0,02% * 0,04% * 0,03% * 0,03% *
Definisano poseb.
< 0,03
Arsenik (As) Kadmium (Cd) Hrom (Cr) Bakar (Cu) iva (Hg) Olovo (Pb) Cink (Zn) EOH ekstrahova ni organski halogeni
STUDIJA
< 0,8 mg/kg < 0,5 mg/kg < 8 mg/kg < 5 mg/kg < 0,05 mg/kg < 10 mg/kg < 100 mg/kg < 3 mg/kg
143
1. Finoa pre isporuke kupcima
2. max. 1%
3.
4.
5.
6.
7. max. 1%
8.
Aditivi
max. 2% samo prirodni
Sadraj i tip bie definisan posebno
< 2 w - % na suvu bazu. Samo proizvodi od primarno poljoprivredne i umske biomase koja nije hemijski modifikovana su odobreni da budu dodati kao pomono sredstvo za presovanje. Tip i koliina aditiva bie formulisana.
Taka topljenja pepela Trajnost
Bie definisana posebno DU97.5 97,5% masenih
Zubac (2007) je u svom radu dao osvrt na evropski standard kvaliteta za energetske pelete odnosno brikete. On navodi da zbog heterogenog kvaliteta biomase ne postoji univerzalno reenje za klasifikacije biomase kao energetskog goriva. Praktino u zavisnosti od sirovine ili u nekoj kombinaciji sirovina, treba respektovati nekoliko elemenata koji odluuju o kvalitetu tehnolokog postupka proizvodnje peleta, odnosno briketa i to: granulacija, vlaga, temperatura, oblik alata prese za briketiranje ili peletiranje. Sirovinu treba usitniti na sitnilici odabrane granulacije 2-4-6 i 8 mm i odreenog sadraja vlage 15 3% na bazi apsolutne suve mase i odgovarajuim dozatorom ubaciti u mainu sa alatima za oblikovanje i homogenizaciju sirovine. U alatu se odvijaju fiziki, hemijski i termiki procesi koji deluju na sirovinu. Na izlazu iz alata, biomasa se homogenizuje i oblikuje u eljenu dimenziju briketa-peleta, zadanog kvaliteta. Kvalitet energetskih briketa-peleta je definisan standardima prikazanim u tabeli 11.2. Kao to se iz tab. 11.2 vidi osobine tzv. euro energetskih peleta skoro u potpunosti odgovaraju standardu Nemake DIN 51731/DIN plus (tab. 11.1), kao i meunarodnom standardu ISO 12937 (za sadraj vlage) i ISO 6245 (za sadraj pepela). Treba imati u vidu da se podaci tabeli 11.2 razlikuju od nemakog standarda kvaliteta samo kod navoenja sadraja srebra i kvarca. Kod nemakog standarda umesto srebra i kvarca navedeni su sadraj ive, olova i cinka. Takoe, u nemakom standardu navedeni su jo i: ekstrahovani organski halogeni (EOH), masa finih estica manjih od 3 mm, mehanika trajnost estica, masa finih estica pre isporuke kupcu, aditivi i taka (temperatura) topljenja pepela. Na domai standard trebalo bi usaglasiti sa standardima evropskih zemalja ili sa preporukama Evropskog peletnog centra (CEN). Dakle, postupak za dobijanje briketa-peleta nije ni malo jednostavno definisati, jer mnogo elemenata utiu na odabir postupka. Kljuni faktori su: vrsta sirovine, vlaga (ulazna i izlazna), granulacija 2-8 mm, temperatura (ulazna i izlazna), suenje i hlaenje, alat koji treba da objedini napred navedene faktore. Zatim, pritiskiva alata mora imati odgovarajuu brzinu, visinu-koliinu sirovine ispred matrice, kao i vrednost pritiska, tj. zazora izmeu pritiskivaa i matrice.
STUDIJA
144
Tabela 11.2: Fizike i hemijske karakteristike euro energetskih peleta Prenik: Duina: Oblik: Sadraj vlage: Zapreminska masa: Pepeo (K,P,Ca i Mg) Energetska vrednost: Sumpor: Azot: Hlor: Arsenik: Kadmijum: Hrom: Bakar: Srebro: Kvarc: 6 mm 10 - 15 mm Valjkast 12 - 15 - 18% ISO 12937 1 - 1,14 kg/dm3 0,6-1,6% ISO 6245 17,5 - 19,5 MJ/kg < 0,08 mg / % masenih < 0,30 mg / % masenih < 0,03 mg / % masenih < 0,80 mg / % masenih < 0,50 mg / % masenih < 8 mg / kg < 5 mg / kg < 0,05 mg /kg < 100 mg / kg
11.6. PRIMER DEKLARACIJE ZA KVALITET ZA PELETE OD DRVETA

Ovaj primer je prikazan na 2. svetskom kongresu o biomasi, koji je odran u Rimu 2004. godine. Odnosi se na primenu standarda kvaliteta u Finskoj. Korisnik: Jedna porodina kua DEKLARACIJE ZA KVALITET ZA PELETE OD DRVETA Obraeno vrsto biogorivo P.O. Box 1603 Fl-40101 Jyvaskyla, Finland tel. +358-400-542 454 Snabdeva Fax. +358-14-672 598 Kontakt osoba: Ms Eija Alakangas PODACI O Broj ugovora: SB1345678 PROIZVOAU Hemijski netretirano drvo bez kore Poreklo (1.2.1.1.) Zemlja Finland Prodajna forma Pelete od drveta Isporuena koliina 4.000 kg Osobine D08 D 8 mm 0,5 mm, i l 4 x NORMATIV prenik (oznaka O), Veliina estica (mm) Max. 20% od peleta moe da ima duinu 7,5 x prenik (oznaka X)
145
Sadraj vlage (% masenih) primljenog uzorka Pepeo (% masenih) Mehanika trajnost Masa finih estica < 3 mm (% masenih), posle proizvodnje na kapiji fabrike Neto toplotna vrednost isporuenog uzorka (kWh/MJ) Nasipna gustina, kg/m3 neupakovano
M10 A0,7 DU97.5 97,5% masenih, posle testiranja peleta F1.0
4,7 kWh/MJ 650 kg/m3 neupakovano Mesto i datum Rim, 10. maj 2004.
INFORMACIJE
Potpis autorizovane osobe ____________________ (Eija Alakangas)
Na osnovu napred iznetog moe da se konstatuje da jo uvek nema konano usaglaenog jedinstvenog standarda kvaliteta za energetske pelete i brikete od biomase u Evropi. Ove standarde donele su Austrija, vedska i Nemaka. Ostale zemlje koriste standarde od navedenih zemalja. Na primer, Finska koristi standard od vedske. Evropski peletni centar (EPC) je doneo sveobuhvatno definisani standardni metod za analizu i klasifikaciju peleta koji je prikazan u izvetaju CEN/TS 14961 (tzv. poreporuka, tab. 11.1), sajt: http://www.pelletcentre.info . Neke zemlje koriste ovu preporuku za standard kvaliteta dok se ne donese sopstveni standard. Naa zemlja oslanja se uglavnom na nemaki standard kvaliteta DIN 51731/DIN plus, kao i na internacionalni standard ISO 12937 (za sadraj vlage) i ISO 6245 (za sadraj pepela). Prilikom izvoza peleta ili briketa treba imati na umu da se koristi standard kvaliteta zemlje u koju se roba izvozi ili ako nemaju svoj standard treba potraiti informaciju iji standard primenjuju.
Literatura
[1] [2] [3]
Evropski peletni centar (EPC), Danska: http://www.pelletcentre.info, Zubac, M: Praktina primena tehnolokog postupka valorizacije biomase u energetske svrhe, Revija agronomska saznanja, JNDPT, Novi Sad, 2007. br. 5, s. 58-62, Quality Declaration for Wood Pellets, Finland, 2nd World Conference and Technology Exhibition on Biomass for Energy, Industry and Climate Protection, ETA-Florence, WIPMunish, Rome, 10-14. May 2004.
STUDIJA
146
P O G L A V LJ E 12
12. PROBLEMI KOJI SE JAVLJAJU U PRAKSI

Dr Milan Martinov, red. prof., dr Miladin Brki, red. prof. Praenjem rada prese za briketiranje UNIS-Igman iz Konjica, koja je preneta iz Banatskog Karaoreva u Fabriku ulja Dijamant u Zrenjaninu, u briketiranju ljuske suncokreta, ustanovljeno je sledee: pritisak presovanja bio je 95 bar, briket je na izlazu iz stezne glave imao temperaturu 30oC. Briket se presuje bez vezivnog sredstva. Pokualo se sa smanjenjem pritiska presovanja, ali se briket lomio. Temperatura briketa nije visoka, poto ni pritisak presovanja nije visok. Postoji plan da se adaptira hidraulini ureaj za ostvarivanje veeg pritiska presovanja. Pokualo se sa ubacivanjem pare u biljnu masu, ali poto je ljuska masna, a para se kratko vreme zadrava sa ljuskom u prijemnom kou prese, nije postignut cilj da se dobiju kvalitetnije (vre) brikete. Takoe, pokualo se sa dodavanjem i kae od belog luka kao vezivnog sredstva, ali se ovaj postupak nije isplatio. Mlevenjem ljuske suncokreta poveava se stepen adhezije estica, ali se ekonomski ne isplati ni ovaj postupak, zbog velikog utroka energije za mlevenje. Pri poveanju sadraja vlage u materijalu se ne dobijaju kompaktne brikete (drobe se). Pakovanje briketa obavlja se automatski u plastine folije. Dimenzije briketa su: prenik 95 mm, duina 350 mm. Proizvodnja presa za briketiranje iziskuje veliku strunost i opremljenost mainske industrije, jer uslovi briketiranja, visoki pritisak i temperature, uslovljavaju korienje specijalnih vrsta materijala, veliku preciznost pri izradi cilindara, klipova i alata prese i veoma kvalitetnu termiku obradu. Zbog toga je potrebno razviti dobre kooperativne odnose izmeu firmi koje su u stanju da to urade. Poseban je problem kvalitetne izrade i nabavke rezervnih delova za briketirke u pogonu. Takoe, kao problem namee se struno odravanje briketirki u pogonu, poto se pokretni delovi prese brzo troe. Ispitivanjem prese proizvodnje Utva iz Paneva, koja je instalirana u Fabrici ulja Dunavka u Velikom Graditu, za presovanje ljuske suncokreta, na osnovu merenja dobijen je sledei rezultat: znatno se poveava temperatura alata na poetku gornje ploe alata, u odnosu na ostala merna mesta. Ovo je posledica pojaanog trenja biljnog materijala, zbog neadekvatnog konstrukcionog reenja sistema za centriranje klipa prese. Takoe, rezultati merenja pokazuju znaajan uticaj temperature alata na kvalitet proizvedenih briketa. Naime, najvea mehanika vrstoa briketa dobijena je pri najviim temperaturama alata. Da bi se mogao pravilno voditi postupak briketiranja neophodno je da se ugradi elektronska kontrola proizvodnje briketa. Dopunska investicija od cca 3% od vrednosti postrojenja za ove svrhe smatra se opravdanom. Ispitivano postrojenje zahteva i izvesne tehnike izmene. Umesto mehanikog pogona treba uvesti hidraulini pogon klipa prese. Takoe, potrebno je skratiti stazu za hlaenje briketa, uvoenjem intezivnog odvoenja toplote sa briketa. Prikupljeni su i analizirani podaci o radu prese za briketiranje Dekan u firmi Ogrev u Ruskom Krsturu pri presovanju biomase. Moe da se konstatuje da su oni imali problema sa hidraulinim pumpama iz Prve petoletke iz Trstenika. Pucaju klipovi, oteuje se kuite, lome se spojke i dr., kada se povea pritisak sabijanja iznad 300 bar. Zavaruju elemente, krpe,
147
snalaze se, jer kada daju pumpu fabrici, onda dugo traje opravka. Hidrauline pumpe su dvostepene. Prvo sabijanje je predsabijanje materijala, a konano sabijanje je u alatu briketirke. Pri probnom radu sa peletirkom Metalkop, tip KPC 37 u firmi Sorgum u Seleni ustanovljeno je da se zaguenje prekrupe u otvorima na prstenastoj matrici deava zbog slabo ispoliranih otvora na matrici. Povrina izvesnog broja otvora se zguvala, zbog visokog otpora trenja. Dolazilo je do pucanja prstenaste matrice. Ovaj problem bi se mogao reiti postavljanjem konusnih otvora na matrici, ali je tada veoma skupa izrada matrice. Takoe, potrebno je posebnu panju posvetiti kvalitetnoj termikoj obradi matrice. Praenjem rada pokretne briket prese Perovi iz Lovenca ustanovljeno je da je ova presa imala este probleme u hidraulinoj pumpi. Pumpa se esto kvarila i nije mogla obezbediti dovoljan pritisak ulja. Remont pumpe je dugo trajao u fabrici Prva petoletka u Trsteniku. Pumpe su zamenjivane s pumpama vee snage, ali nije naeno adekvatno reenje. Problem je bio u sabijanju materijala u cilindru velikog prenika (do 110 mm), kao i u velikoj duini cilindra. esto problemi nastaju i zbog preniskog ili previsokog sadraja vlage u biljnom materijalu, nedovoljno samlevenog materijala, neodgovarajueg pritiska sabijanja materijala, neodgovarajue temperature sabijanja materijala, nedovoljno ohlaenog sabijenog materijala, itd. Dakle, esto se ne primenjuje odgovarajua tehnologija sabijanja biljnog materijala. Zbog potrebe da se obezbedi visok pritisak sabijanja usitnjenog materijala, troi se velika koliina elektrine energije. Zbog toga je kod sabijanja biljnih ostataka potrebno dodavati odgovarajua vezivna sredstva da bi se pritisak i temperatura sabijanja materijala smanjila. Brikete ili pelete s vezivnim sredstvom su vre i postojanije, ali su i skuplje.
12.1. Konstatacije
Na osnovu navedenog moe da se konstatuje da domaa industrija ne proizvodi dovoljno kvalitetne prese za briketiranje i peletiranje biomase u energetske svrhe. Pre svega nisu odabrani kvalitetni materijali, nije postignuta kvalitetna (precizna) izrada delova prese, fabriki servisi nisu dobro organizovani, na tritu nema dovoljno pouzdanih rezervnih delova, ne primenjuje se odgovarajua tehnologija rada pri presovanju biomase, itd. Pored svega navedenog jedino je povoljna cena presa i opreme koja se proizvodi u domaim firmama. Inostrana oprema je vrlo kvalitetna, pouzdana u radu, veoma izdrljiva i dugotrajna, ali je i veoma skupa.
STUDIJA
148
P O G L A V LJ E 13
13. TROKOVI PROIZVODNJE I CENE BRIKETA I PELETA OD BIOMASE

Dr Todor Jani, v. prof, dr Miladin Brki, red. prof.
13.1. TROKOVI PROIZVODNJE BRIKETA U FIRMI VAROTECH IZ MLADENOVA

Firma Varotech iz Mladenova kod Bake Palanke bavi se proizvodnjom energetskih briketa od drvene piljevine i sojine slame. Fabriku za briketiranje izgradili su u treem tromeseju 2007. godine. Ona je otvorena i zvanino poela sa radom 2. novembra 2007. godine. Investicija iznosi ukupno 1.100.000 evra. Vlasnik firme je Paja Zamatlar (tel. 021 823-200, 823-044 i mob. 063 503-365). Telefon tehnikog direktora Gorana Media je 021 823-200 i mob. 063 7722416). Sajt firme: http://www.virtualnigrad.com/?cd=26902. Uinak linije za briketiranje je do 15 t/dan briketa od drvene piljevine i sojine slame. U sastav briketa ulazi 70% drvena piljevina (bukva, jasen i hrast) i 30% sojina slama. Sadraj vlage u briketama iznosi od 7 do 10%. Toplotna (kalorina) vrednost briketa iznosi oko 20.000 kJ/kg. Brikete su vrste i postojane. Prenik briketa je 60 mm, a duina zavisi od oblika pakovanja. Ako se briket pakuje u termoskupljajuu foliju onda je duina 250 mm, a ako se ubacuje u dakove od 30 do 33 kg, onda je duina 125 mm. Presa za briketiranje je danske proizvodnje CF Nielsen. Uinak prese je 15 t/h briketa. Cena prese za briketiranje iznosila je 140.000 evra. Ostala oprema kotala je 150.000 evra. Graevinski objekti, ukupne povrine 2000 m2, kotali su oko 300.000 evra. Procenjena vrednost je 609.000 evra, a trina vrednost je ve 775.900 evra. To znai da je vlasnik firme utedeo znaajna sredstva to je njegova firma izgradila navedene objekte u sopstvenoj reiji. Podizanje trafostanice kotalo je ukupno 32.500 evra. Vlasnik firme je nabavio mehanizaciju za prikupljanje slame: imaju 6 traktora, dve balirke nemake proizvodnje Krone (jedna kota 40.000 evra), utovariva bala nemake proizvodnje, dva viljukara (nosivosti 2 i 3 t), dva kamiona (nosivosti od 5 i 10 t i leper za prevoz bala od 25 t). Cena balirane slame u velike prizmatine bale iznosi 1,5 din/kg. Bruto plate i doprinosi radne snage iznose 2 din/kg briketa. Ukupan broj radnika u pogonu je 3x4 = 12 + 1 radnik. Zalihe sirovina (1.000 t piljevine i 3.000 bala slame) iznose 100.000 evra. Nemaju nenaplaenih sredstava. Proizvodna cena briketa u Fabrici je od 86 do 102 evra/t, zavisno od vrste pakovanja: u stre foliju (termoskupljajua folija), u kartonsku ambalau, u dakove od 30 kg i u dambo vree od 800 kg mase. Imaju potpisan predugovor sa italijanima za isporuku briketa po ceni od 100 evra. U ovu cenu ne ulazi PDV, ako se izvoze na inostrano trite. U naoj dravi PDV je 18% za prodaju briketa od drvne biomase. Za prodaju poljoprivrednih proizvoda PDV je 8%. Poto se radi o korienju otpadaka u energetske i ekoloke svrhe treba firma da se izbori da se smanji PDV.
149
13.2. TROKOVI PROIZVODNJE BRIKETA U FIRMI OGREV IZ RUSKOG KRSTURA

Firma Ogrev iz Ruskog Krstura kod Kule ve 10 godina proizvodi brikete od piljevine. Presu za brikete proizvela je firma Dekan iz Vrnjake Banje. Projektovani uinak briketirke je 250 kg/h, a moe da uradi 120 kg/h. Snaga elektromotora za pogon briketirke je 11 kW. Radni pritisak za briketiranje je 120 do 140 bara, a ponekad i 180 do 220 bara. Sadraj vlage u piljevini je 10 do 12%. Brikete od piljevine prodavaju za 100 evra po toni. Jo nisu uspeli da brikete prodaju u inostranstvo. Piljevinu sakupljaju iz okolnih mesta. Za briketiranje piljevine naplauju usluge 30 % od proizvedenih briketa. Briket ima prenik 70 mm, a duina je 70 mm. Proizvode brikete i od sojine slame. Slamu usitnjavaju na mlinu ekiaru. Duina estica slame moe da bude do 10 mm. Pritisak sabijanja sojine prekrupe je 140 bara. Zbog trokova prikupljanja i usitnjavanja slame cena briketa je 120 evra. Direktor firme je Hrubenja Mihajlo (tel. 025 705-490), a vlasnik firme je Hrubenja ura.
13.3. TROKOVI PROIZVODNJE BRIKETA I PELETA U FIRMI SPAVA IZ VINKOVACA

Firma DI Spava iz Vinkovaca bavi se preradom drveta i izradom drvnog materijala za nametaj. U krugu fabrike imaju ogromne gomile piljevine, ipsa i drugih otpadaka od prerade drveta. Do sada su briketirali piljevinu na vajcarskoj briketirki (mehanikoj presi sa ekscentrom i velikim, masivnim, zamajnim tokovima sa obe strane briketirke), koja radi od 1984. godine. Prole godine su ugradili polovnu briketirku, koju su kupili od Fabrike ulja Dijamant iz Zrenjanina. Ova briketirka je proizvodnje firme Unis-Igman iz Konjica. Deklarisani kapacitet jedne briketirke je 1.500 kg/h briketa. Oblik i dimenzije briketa su: prenik 90 mm i duina 300 mm. Linije za hlaene su dugake. Brikete se pakuju u termofoliju, po dva komada ili ako su kraih duina po 6 komada. U jednu vreu pakuje se 10 kg briketa. Proizvodi se ekoloki briket bez vezivnih sredstava. Brikete se izvoze u Italiju i Austriju. Toplotna vrednost briketa je 16.880 kJ/kg. Cena briketa iznosi 100 evra po toni. Projektovan je i izgradjen novi pogon za peletiranje drvene piljevine. U Pogonu za peletiranje postavljene su tri nove snane i visokog uinka peletirke italijanske proizvodnje General Dies. Peletirke su putene u probni pogon u oktobru 2007. godine. Deklarisani uinak jedne peletirke je 3,7 t/h, a dobro je kada se postigne 3,2 t/h. Cena peleta je 120 evra/toni. Pelete se izvoze u Italiju i Austriju. Predstavnik firme je Marko Negovanovi, pomonik direktora za odravanje (++385 32 303-407 i mob. 091 303 47 24).
13.4. TROKOVI PROIZVODNJE PELETA U FIRMI FASADA IZ CRVENKE

Firma Fasada iz Crvenke bavi se proizvodnjom peleta od sojine slame. Pogon za peletiranje izgradili su prvom polovinom 2007. godine. Osnova pogona je peletirka, ija konstrukcija odgovara Amandus Kahl-ovoj peletirci sa ravnom ploastom matricom. Vlasnik peletirnice je Pupavac Rade (tel. 025 730-014 i 064 2131339). Uinak linije za peletiranje je do 350 kg/h peleta od sojine slame, prenika 8 mm, a do 550 kg/h repinih rezanaca, prenika 12 mm. Vlasnici pogona smatraju da e uinak biti 5 t/dan peleta od sojine slame i piljevine prenika 8 mm. Ove pelete e raditi oko 7 meseci. Planiraju da rade tri meseca repine rezance i lucerkino brano. 150
Ukupna instalisana snaga pogona iznosi 60 kW. Poto se pogon nalazi izvan naseljenog mesta postoji nedostatak dovoljne elektrine snage za pogon svih ureaja. Trenutno elektrina instalacija moe da se optereti sa 40 kW elektrine snage. Planira se rad s mlinovima u jednoj smeni, a u dve smene proizvodnja peleta. Oprema je kotala 25.000 evra. Takoe, nabavili su traktor sa utovarivaem bala, koji je kotao 12.000 evra. Za sirovinu (30.000 bala sojine slame) platili su 10.000 evra. Adaptacija objekta kotala je 4.500 evra. Nabavljene su dve prikolice za 1.000 evra. Elevator za podizanje bala na kamare nemaju. Presu za slamu nemaju. Pored dobijenih sredstava vlasnici firme angaovali su sopstvena sredstva u visini 11.000 evra, svoj rad i vreme. U pogonu e biti zaposleno 2 radnika po smeni, ukupno 6 radnika plus poslovoa u prvoj smeni. Cena balirane slame u male prizmatine bale iznosi 2,5 din/kg. Bruto plate i doprinosi radne snage iznose 2 din/kg peleta. Zalihe sirovina (30.000 bala slame) iznose 10.000 evra. Nemaju nenaplaenih sredstava. Cena peleta namenjenih za trite Slovenije u rinfuzi iznosi 100 evra. U ovu cenu ne ulazi PDV. Kod nas je PDV 18%. Kod nas nije jo formirano trite peleta. Na tritu Slovenije cena upakovanih pelata je 250 evra/t, a u rinfuzi 187 evra. Trokovi pakovanja peleta u vree iznose 1 din/kg. Cena prazne vree iznosi 0,5 din/kg. Ovde treba dodati troak za nabavku paleta.
13.5. TROSKOVI PROIZVODNJE PELETA U FIRMI LABUDNJAA IZ VAJSKE

Presa za peletiranje slame Fortschrit, tip GM 802, postavljena je jo 1987. godine u firmi Labudnjaa u Vajskoj. Dimenije prese su: duina 3550 mm, irina 1750 mm i visina 1510 mm. Masa prese je 7 t. Prstenasta matrica se okree, a valjci za potiskivanje mase kroz otvore na matrici stoje. Na matrici ima 6 redova otvora prenika 13 ili 21 mm. Duina peleta moe da iznosi 30 do 70 mm (1,5 -3,5 d). Deklarisani uinak prese je 4 t/h peleta od kompletne biljke itarica. Presovanjem suve meavine hrane sa 20 % slame moe da se postigne. uinak od 6 do 7,5 t/h, sa 50% slame 4 do 5 t/h i sa 80 % slame 1,9 do 2,4 t/h. Presovanjem iste slame postie se deklarisani uinak od 1,2 do 1,8 t/h. U praksi se postie stvarni uinak od 600 do 800 kg/h peleta od slame. Kada se matrica istroi onda se ne moe postii vei uinak od 400 kg/h. Proizvodna cena peleta je iznosila 50 evra/t. Presa trenutno ne radi, poto se ekonomski ne isplati proizvoditi pelete za sopstvene potrebe zagrevanja objekata ivine. Predstavnik firme je Topoljski Jan, dipl.ing. (tel. 021 775-404 i mob. 064 8397901).
13.6. CENA BRIKETA U ROBNOJ KUI URADI SAM U NOVOM SADU

U Robnoj kui Uradi sam-kupi sam na Novom Naselju u Novom Sadu cena briketa od drvene piljene iznosi 299 dinara po daku mase 25 kg. To znai da jedan kilogram briketa kota 11,96 dinara. Jedna tona briketa iznosi 11.960 dinara ili 150 evra. To je prilino visoka cena za nae uslove, jer su briketi skuplji od uglja. I ako je to ekoloko gorivo, zbog visoke cene manje se kupuju. Prenik briketa je 50 mm, a duina je 70 mm. Snabdeva ovih briketa je briketirnica Eko-enerdi iz Mladenova u vlasnitvu Gorana Media (tel. 021 767-669 i 063 77 22 416). Goran u isto vreme radi kao tehniki direktor i tehnolog u Fabrici briketa Varotech iz Mladenova (tel. 021 823200). Sajt Robne kuce Uradi sam je www.uradi-sam.co.yu.
13.7. CENA BRIKETA U ROBNOJ KUI ART&DECOR U NOVOM SADU

U prodavnici Art&Decor u Temerinskoj ulici u Novom Sadu prodaju se brikete od drvene piljevine ve dui niz godina. Cena briketa je 7990 din/t, ili 100 evra/t (dec. 2007.). Sajt firme je: www.artdecor.co.yu. Telefon firme je: 021 6622-888.
151
13.8. EVROPSKI PELETNI CENTAR U KGS. LYNGBY U DANSKOJ

Evropski peletni centar osnovan je 1. novembra 2003. godine. Predstavlja ga gosp. Jonas Dahl iz firme Force Technology, Kgs. Lyngby u Danskoj. Sajt centra je: www.pelletcentre.info. Da bi se dolo do cene peleta u Evropi potrebno je da se ue u sajt centra, zatim se klikne na novi evropski projekt pellet@las, onda na trite peleta See Market Data i na kraju klikne se na EEE. Dobije se tabela pod nazivom Pellet@las.info. U njoj se moe nai sledei podaci. Cena peleta od piljevine za Austrijsko, Dansko, Nemako, Norveko, vedsko i vajcarsko trite je: u nasipu 100 evra/t, u velikim vreama 200 evra/t i u malim vreama 300 evra/t. Odstupanje moe da bude 10 evra. Re je o peletama prenika 6 mm. Kvalitet peleta mora da odgovara evropskom standardu CEN ili standardima pojedinih zemalja: ONORM 7135, DINplus, DIN 51731, PelletGold i CEN TS/1496.
13.9. Konstatacije
Analizom dobijenih podataka moe da se konstatuje sledee: - Cena briketirane biomase bez vezivnih sredstava u Vojvodini iznosi 90 do 110 Evra/t briketa. Ukoliko se dodaju vezivna sredstva cena briketa naglo poraste. Da bi se trokovi briketiranja smanjili potrebno je smanjiti trokove sakupljanja biomase, manipulacije i skladitenja. Vlana biomasa se ne sme vetaki suiti zbog velikog utroka energije, ve se mora suiti prirodnom promajom. Briketi formirani od usitnjenog materijala imaju bolje mehanike osobine i postojaniji su pri skladitenju i transportu, ali znatno se poveava udeo uloene energije na usitnjavanje materijala. - Trokovi proizvodnje briketa i peleta zavise od: vrste sirovine, naina prikupljanja, tehnike prikupljanja, transporta i skladitenja, vrste linije za presovanje, tehnologije presovanja, vrste pakovanja, uinka linije, broja angaovanih radnika, vrednosti graevinskog objekta i opreme, kamata na kredite i dr. Kada se sve uzme u obzir trokovi proizvodnje briketa i peleta od drvene piljevine iznose do 100 evra/t, a od biljnih ostataka iz poljoprivrede do 120 evra/t. Prodajna cena briketa i peleta u rinfuzi i veleprodaji iznosi 100 evra/t, a u maloprodaji 150 evra/t upakovane u dakove, na domaem tritu, koje jo uvek nije razvijeno. - Cena briketa i peleta namenjenih za evropsko trite iznosi 100 evra u rinfuzi, 200 evra pakovanih u velikim dakovima i 300 evra pakovanih u malim dakovima, ali one moraju biti proizvedene po evropskom standardu CEN ili po standardima zemlje u koju se prodaju brikete ili pelete. - Profit (zarada) na proizvodnji i prodaji briketa i peleta nije jo uvek znaajna na domaim tritu. Da bi se ova proizvodnja proirila i postala profitabilna neophodna je pomo drave, banaka i donatora. Kamate na kreditna sredstva nebi smele biti tako visoke, jer se sredstva mogu prilino brzo vratiti, naroito ako bi se brikete i pelete izvozile na evropsko trite. Da bi se biomasa mogla koristiti u energetske svrhe potrebno je da drava povoljno kreditira izgradnju specijalnih pei i kotlova za sagorevanje briketa i peleta. Korienjem biomase u energetske svrhe znaajno bi se smanjila potronja deficitarnih goriva, zaposlila bi se domaa mainogradnja za izradu pogona za briketiranje i zaposlilo bi se vie radne snage u ovim pogonima.
152
Literatura
[1] [2] [3] [4]
Sajt firme Varotech iz Mladenova: http://www.virtualnigrad.com/?cd=26902, Sajt Robne kue Uradi sam, Novi Sad: www.uradi-sam.co.yu, Sajt trgovake kue Aer Dekor, Novi Sad: www.artdecor.co.yu, Sajt Evropskog peletnog centara: www.pelletcentre.info.
153
P O G L A V LJ E 14
14. TEHNO-EKONOMSKA OPRAVDANOST PROIZVODNJE BRIKETA I PELETA OD BIOMASE U ODNOSU NA KONVENCIONALNA GORIVA (COST-BENEFIT ANALIZA)
Dr Miladin Brki, red. prof, dr Todor Jani, vanr. prof. Tehno-ekonomska analiza opravdanosti proizvodnje briketa i peleta od biomase obavljena je prema Metodologiji izrade predinvesticionih studija ekonomske opravdanosti uloenih sredstava (Fond za razvoj Vojvodine, 2003) i na osnovu Studije izvodljivosti sa prethodnim projektom za korienje biomase u sistemima centralnog grejanja u Negotinu (Peenjanski, et.al, 2006). Ovom analizom uzeti su u obzir: ulaganja u osnovna (u opremu za prikupljanje, transport i skladitenje biomase, za izgradnju briketirnice ili peletirnice, itd.) i obrtna investiciona sredstva, izvore finansiranja i obaveze prema njima, obraun rezultata poslovanja posmatrane firme, proraun trokova odravanja, nematerijalne trokove, obraun plata za angaovane radnike, obraun amortizacije, bilans uspeha investicije, ekonomski tok investicije, obraun obrtnih sredstava i pokazatelje efektivnosti investicije (neto sadanja vrednost, diskontna stopa, interna stopa povraaja uloenih sredstava, indeks profitabilnosti i vreme povraaja uloenih sredstava). Iz poglavlja Prilozi uzeti su podaci o ekonomskom poslovanja posmatranih firmi: Ogrev iz Ruskog Krstura, Fasada iz Crvenke i Varotech iz Mladenova i trokovi baliranja i spremanja (prikupljanja, transporta i skladitenja) biomase. Tehno-ekonomska analiza uraena je u tri varijante: briketiranje biomase na bazi prikupljenih klasinih (malih) bala slame sa polovnom mehanizacijom (presama za klasine, prizmatine, male bale), peletiranje biomase prikupljene sa novom mehanizacijom (male prizmatine bale) i briketiranje biomase meanjem 70% drvene piljevine i 30% sojine slame prikupljene sa novom mehanizacijom (velike prizmatine bale). Kamatna stopa uzeta je od 4,8 do 6,32% na godinjem nivou. To je ona vrednost kapitala koja se dobija kao razlika vrednosti bankarskog kredita i investicione vrednosti objekta. Za odreivanje vrednosti ove stope konsultovana je Prokredit banka iz Novog Sada. Ona je nia od uobiajene stope 7,5%, zbog toga to se radi o neto povoljnijem kreditu za podsticanje upotrebe obnovljivog i ekolokog izvora energije, tj. biomase. Porez ili PDV vrednost uzet je u raun u vrednosti od 8% poto se radi o finalizaciji poljoprivredne proizvodnje. Za proraun amortizacije opreme i graevinskih objekata uzeta je vrednost 10% za godinju otplatu, to znai da je amortizacioni vek postrojenja 10 godina. Za graevinske objekte amortizacioni vek je 25 godina, ali ovde je usvojen 10 godina zbog bre otplate kredita. Bilans uspeha moe da se dobije i negativan, ukoliko su prihodi nii, a trokovi poslovanja vii. Neto primici se dobijaju kada se u bilans ne rauna vrednost amortizacije i kamate. Na osnovu tih primitaka se vri otplata kredita. Najvaniji pokazatelji efektivnosti investicije je interna stopa povraaja uloenih sredstava, indeks profitabilnosti i vreme povraaja uloenih sredstava. Interna stopa povraaja uloenih sredstava mora da bude vea od kreditne stope. Indeks profitabilnosti treba da je to vei, a vreme povraaja uloenih sredstava to manje (Brki, et al,2006).
155
14.1. VARIJANTA I:
BRIKETIRNICA OGREV", RUSKI KRSTUR, klasine bale slame, ULAGANJA U OSNOVNA I OBRTNA SREDSTVA Tabela 14.1. Proraun potrebnih ulaganja u osnovna i obrtna sredstva (stalne cene): Red. br. A: 1. 2. 3. 4. 5 B. Struktura ulaganja u osnovna sredstva Traktor (10 % od cene) Presa (33 % od cene) Utovariva Prikolica (10 % od cene) x 2 kom. Elevator (50 % od cene) Ukupno A: Ulaganje u opremu za briketirnicu na biomasu 6. Mainska oprema i radovi 7. Elektrotehnika oprema i radovi 8. Regulaciona oprema i radovi 9. Graevinski radovi 10. Projektovanje postrojenja Administrativni radovi (zahtevi,dozvole i 11. dr.) Ukupno B: Iznos u evrima 2,500 2,333 0 1,000 1,500 7,333 16,500 500 300 1,000 500 250 19,050 26,383 13,537 39,920
Ulaganje u opremu za prikupljanje biomase (klasine bale)
Ukupno A+B C: Ulaganja u obrtna sredstva: Ukupno od A do C:
IZVORI FINANSIRANJA I OBAVEZE PREMA NJIMA Tab. 14.2. Izvori finansiranja i obaveze prema njima Red. br. Izvor finansiranja Iznos u evrima 40,000 2,520 42,520 1. Sredstva banke (uslovi: kamata 6,32%, 5 godina) 2. Ogrev iz Ruskog Krstura Ukupno:
156
OBRAUN REZULTATA POSLOVANJA Tab. 14.3. Obraun rezultata poslovanja 3.1. 3.2 3.3. 3.4. a) b) c) Parametri poslovanja Ukupni prihod od prodaje briketa 1056 t x 100 evra Ukupni trokovi proizvodnje briketa Dobit Materijalni trokovi Trokovi biomase (2,4 din/kg, pri 78 din/evru) Trokovi elektrine energije Trokovi odravanja: graevine 1 %, oprema 3,5 % Ostali materijalni trokovi (sitan inventar, zatita na radu i ostalo) Ukupno (a + b + c + d): Iznos u evrima 105,600 49,040 56,560
31,680 1,584 10 862 862 34,998
d)
Tab. 14.4. Obraun plata Red. br. 1. 2. 3. Kvalifikacija VKV KV NK Ukupno: Broj radnika 0 1 1 2 Neto plata mesena () 300 250 200 Bruto plata mesena() 510 425 340 Bruto plata godinja () 0 5,100 4,080 9,180
Tab. 14.5. Nematerijalni trokovi Red. br. 1. 2. 3. Nematerijalni trokovi Premije osiguranja Porezi i doprinosi nezavisni od dobiti ( 20% od bruto plata) Usluge strunih slubi Ukupno: Godinji iznos () 137 1,836 250 2,223
157
Tab. 14.6. Premije osiguranja Redni br. 1. 2. 3. Osnovna i obrtna sredstva Graevine Oprema i toplovod Zalihe sirovina Ukupno: Nabavna vrednost () 1,000 25,383 31,680 58,063 (%) 0.1 0.5 0.03 Iznos u () 1 127 9.5 137
Tab. 14.7. Obraun amortizacije Redni br. 1. 2. Osnovno sredstvo Graevine Oprema Ukupno: Nabavna vrednost () 1,000 25,383 Amortizaciona stopa (%) 10 10 Godinji iznos ( ) 100 2,538 2,638
BILANS USPEHA INVESTICIJE Tab. 14.8. Proraun bilansa uspeha investicije R.br. I II 1. 2. 3. 4. 5. III. Struktura bilansa UKUPNI PRIHOD () UKUPNI RASHODI () - materijalni trokovi - nematerijalni trokovi - amortizacija - godinja kamata 6,32%* (0 + 5 godina) - bruto plate DOBIT () 1 105,600 49,040 34,998 2,223 2,638 0 9,180 56,560 Godine veka projekta 2 3 4 105,600 105,600 105,600 51,568 51,568 51,568 34,998 34,998 34,998 2,223 2,223 2,223 2,638 2,638 2,638 2,528 9,180 54,032 2,528 9,180 54,032 2,528 9,180 54,032 10 105,600 49,040 34,998 2,223 2,638 0 9,180 56,560
Napomena: * kamata Prokredit banke, Novi Sad
158
EKONOMSKI TOK INVESTICIJE Tab.14. 9. Proraun ekonomskog toka investicije Red. br. I II 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. III Elementi DOBICI () IZDACI () Graevine Oprema Obrtna sredstva Materijalni trokovi Nematerijalni trokovi Plate Porez na dobit NETO DOBICI ( I II ) () 0 39,920 1,000 25,383 13,537 Godine veka projekta 1 2 3 105,600 105,600 105,600 46,402 46,402 46,402 34,998 2,223 9,180 59,198 34,998 2,223 9,180 59,198 34,998 2,223 9,180 59,198 4 105,600 46,402 34,998 2,223 9,180 59,198 10 105,600 46,402 34,998 2,223 9,180 59,198
OBRAUN OBRTNIH SREDSTAVA Tab. 14.10. Obraun obrtnih sredstava Redni br. Obrtna sredstva Godinje potrebe u () 31,680 23,000 18,000 31,680 9,180 2,638 2,528 2,111 Koeficijent obrta 2 24 24 12 12 12 12 12 Potrebna obrtna sredstva () 15,840 958 750 17,548 2,640 765 220 211 176 4,011 13,537
1. Sirovine ( biomasa ) 2. Poluproizvodi 3. Proizvodi 4. Potraivanja 5. Novac na iro raunu Svega A: 6. Dobavljai 7. Plate Amortizacija 8. 9. Kamata (6,32%) 10. Porezi (8%) B: Odbitne stavke ( 6+7+8+9 ): C: Potrebna obrtna sredstva (AB ):
159
FINANSIJSKA OCENA INVESTICIJE Tab. 14.11. Neto primici po godinama Godina veka projekta Neto primici iz () 0 39,920 1 59,198 2 59,198 3 59,198 10 59,198
POKAZATELJI EFEKTIVNOSTI INVESTICIJE I varijanta: Kada je diskontna stopa ds = 2 % Tab. 14.12. Neto sadanja vrednost (NSV) Godina Neto korist za j-godinu (NK) 1 59,198 2 59,198 3 59,198 4 59,198 5 59,198 6 59,198 7 59,198 8 59,198 9 59,198 10 59,198 Ukupna sadanja vrednost (USV)0 Diskontni faktor (Df) 0.980392157 0.961168781 0.942322335 0.923845426 0.90573081 0.887971382 0.870560179 0.853490371 0.836755266 0.8203483 Neto sadanja vrednost () 58,038 56,900 55,784 54,690 53,618 52,566 51,536 50,525 49,534 48,563 531,754
Diskontni faktor 1/((1+0.02)^10) Tab. 14.13.Ukupna sadanja vrednost NK 59,198 531753.5015 ds 0.02 8.982585006 n 10
USV
Tab. 14.14.Neto ukupna sadanja vrednost NUSV Tab. 14.15. Indeks profitabilnosti IP 12.32050463
491,834
160
Tab. 14.16. Vreme povraaja uloenih sredstava n Tab. 14.17. Interna stopa povraaja uloenih sredstava k* NULA 1.482761 -0.056709967 0.685698288
Investicija je isplativa poto je interna stopa povraaja sredstava k* > k (kamatne stope).
II varijanta: Kada je diskontna stopa ds = 4 % Tab. 14.12. Neto sadanja vrednost (NSV) Godina Neto korist za j-godinu (NK) 1 59,198 2 59,198 3 59,198 4 59,198 5 59,198 6 59,198 7 59,198 8 59,198 9 59,198 10 59,198 Ukupna sadanja vrednost (USV)0 Diskontni faktor (Df) 0.961538462 0.924556213 0.888996359 0.854804191 0.821927107 0.790314526 0.759917813 0.730690205 0.702586736 0.675564169 Neto sadanja vrednost () 56,921 54,732 52,627 50,603 48,657 46,785 44,986 43,256 41,592 39,992 480,151
Diskontni faktor 1/((1+0.04)^10) Tab. 14.13.Ukupna sadanja vrednost NK 59,198 480151.0064 ds 0.04 8.110895779 n 10
USV
Tab. 14.14.Neto ukupna sadanja vrednost NUSV Tab. 14.15. Indeks profitabilnosti IP
440,231
11.02785442
161
Tab. 14.16. Vreme povraaja uloenih sredstava n Tab. 14.17. Interna stopa povraaja uloenih sredstava k* NULA 1.482761 -0.056709967 0.697187104
Investicija je isplativa poto je interna stopa povraaja sredstava k* > k (kamatne stope).
14.2. UPOREDNI PREGLED REZULTATA TEHNO-EKONOMSKE ANALIZE

U tab. 14.18 dat je uporedni pregled rezultata tehno-ekonomske analize za tri razliite veliine opremljenost firmi. Prva i trea firma proizvode energetske brikete od biomase, a druga energetske pelete. Tabela14.18. Uporedni pregled rezultata tehno-ekonomske analize Red. br. Parametar 1. Mehanizacija za male* i velike** prizmatine bale Opremanje briketirnice* ili peletirnice** Investicija Proizvodna cena briketa/peleta (evra/toni) Prihod od prodaje Trokovi proizvodnje Dobit Materijalni trokovi Nematerijalni trokovi Obrtna sredstva Bruto plate Amortizacija Kamata 4,8%* ili 6,32%** Bilans uspeha Neto primici Indeks profitabilnosti (ds=2%) Vreme povraaja sredstava pri ds=2% I OGREV (evra) 2. 7.333* 19.050* 42.520 100 105.600 49.040 56.560 34.998 2.223 13.537 9.180 2.638 2.528** 54.032 59.198 12,32 0,69 II FASADA (evra) 3. 13.000* 29.500** 63.000 100 137.760 94.536 43.224 54.333 6.373 14.769 29.580 4.250 720* 42.504 47.474 6,45 1,23 III VAROTECH (evra) 4. 200.000** 900.000* 1.101.105 100 396.000 236.067 159.933 77.281 11.046 1.057 37.740 110.000 6.000* 153.933 269.933 1,20 4,30
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 162
18. 19. 20.
1. Indeks profitabilnosti (ds=4%) Vreme povraaja sredstava pri ds=4 % Interna stopa povraaja uloenih sredstava k*
2. 11,00 0,70 1,48
3. 5,72 1,26 0,83
4. 0,99 4,54 0,21
Na osnovu dobijenih rezultata tehno-ekonomske analize moe da se konstatuje da se u I varijanti mogu vratiti sredstva za najkrae vreme (za manje od godinu dana), zatim u drugoj varijanti (za neto vie od godinu dana) i u treoj varijanti za etiri i po godine (skoro pet godina). Indeks profitabilnosti opada od prve do zadnje varijante: 11; 5,7 i 0,99, respektivno, a takoe i interna stopa povraaja sredstava: 1,5; 0,8 i 0,2. Ipak, moe se rei da vreme povraaja sredstava za najveu investiciju (fabriku briketa) nije toliko veliko (manje od pet godina) ili bolje reeno manje od polovine amortizacionog veka opreme. Pri ovom proraunu usvojena je prosena proizvodna cena briketa/peleta od 100 evra/toni ili 8 din/kg.
14.3. PARITETI KLASINIH I OBNOVLJIVIH ENERGENATA ZA ZAGREVANJE PLASTENIKA ZA PROIZVODNJU POVRA (PRIMER)
2007. godine gorivo je po trei put poskupelo u poslednja dva meseca. Cena goriva je u toku ove godine rasla bre od zvanine stope inflacije, zbog stalnog rasta cena sirove nafte na svetskom tritu. Ovaj e trend biti nastavljen ukoliko ostanu isti problemi velikih uvoznika crnog zlata. Ova poskupljenja goriva nee moi da se ublae merama Republike vlade smanjenjem vrednosti akciza za uvoz nafte. U julu cena dizel-goriva D2 bila je 71,31 din/l, u avgustu je poveana na 72,60 din/l, u septembru raste na 75,50 din/l, u novembru na 78,0 din/l i u decembru raste na 79,30 din/l. To znai da je cena dizel-goriva u drugoj polovine godine porasla za 11,22 % Takoe, oekuje se poveanje cene prirodnog (zemnog) i tenog naftnog gasa, koja prati porast cene dizel goriva. Za zagrevanje tunela ili blok plastenika za proizvodnju povra ne isplati se upotreba dizelgoriva, zbog visoke cene. Takoe, na granici rentabilnosti je korienje ulja za loenje, koje ima malo niu cenu od dizel-goriva, ali je do njega teko doi. O mazutu da i ne govorimo, kao prvo teko ga je dobiti, a drugo mora dodatno da se dogreva, radi boljeg sagorevanja. Korienje elektrine energije za zagrevanje zatienog prostora danas je preskupo. Koji, onda, jo energenti mogu ekonomino da se koriste? Postoji mogunost upotreba tenog naftnog gasa (TNG), prirodnog zemnog gasa, geotermalnih voda, uglja, drveta i biomase (slame). U tabeli 14,19 data je uporedna analiza potronje energenata za zagrevanje jednog ili vie visokih tunela ili blok plastenika. Kao osnova za raun uzeta je potrebna toplotna snaga energenata od 2,5 MW/ha za vreme zimskih meseci. Na osnovu toplotne vrednosti energenata i energetske efikasnosti kotlova odreen je utroak pojedinih vrsta energenata i cena proizvedene toplotne enrgije po m2 povrine zatienog prostotra. Iz tabele 14.19, red. br. 11, vidi se redosled (rang) cena toplotne energije, dobijene od pojedinih vrsta energenta. Po skupoi na prvom mestu je toplotna energija dobijena od ulja za loenje, na drugom mestu od elektrine energije, na treem od TNG (tenog naftnog gasa), na etvrtom energetske brikete/pelete, na petom od zemnog gasa, na estom od mrkog uglja, na sedmom od geotermalne vode, na osmom od tvrdog drveta (bukve ili bagrema) i na devetom od biomase (balirane slame). Brikete/pelete od slame su skuplje i njihova cena iznosi u proseku 8 din/kg, tj. 3,2 puta su skuplje od balirane slame. Dakle, brikete/pelete od slame su zauzele etvrto mesto ili sredinu navedene tabele. One su skuplje od zemnog gasa,
163
geotermalne vode, mrkog uglja i tvrdog ogrevnog drveta. To znai da jo uvek nije jeftina proizvodnja briketa/peleta od biomase. Naime, neophodna je pomo drave da se ova proizvodnja uspostavi, ustabili i tako zaivi. Treba imati u vidu da je sirovina za proizvodnju biogoriva svake godine obnovljiva i da se dobija ekoloko gorivo. Tabela 14.19: Uporedna analiza potronje energenata za zagrevanje plastenika
Red. br. Energent Elementi analize Cena energenta (din/JM*) Toplotna mo ener. (MJ/JM) Efikasnost kotla (%) Efikas. energenta (MJ/JM) ElekUlje za trina loenje energ. ( l ) (kWh) 79,3 35,7 0,95 33,92 7,12 3,6 0,99 3,56 Teni naftni gas (kg) 58,5 44 0,98 43,12 Prirod Geoter Mrki zemni mal. ugalj gas voda sueni (Nm3) (l) (kg) 24,0 33 0,98 32,34 0,067 0,126 1,0 0,13 5,96 16,6 0,75 12,45 Tvrdo Bio- Brikete/ drvo masa pelete (buk.) (slama) (slama) (kg) (kg) (kg) 3,5 15,7 0,73 11,46 2,5 13,5 0,65 8,78 8,0 14 0,73 10,22
1. 2. 3. 4.
5.
Potronja toplote (MJ/m2 zemljita) - za 1 mesec 648 - za 6 meseci 3.888 Utroak energenta (JM/m2) - za 1 mesec - za 6 meseci Cena toplotne energ. (din/m2) - za 1 mesec - za 6 meseci
648 3.888
648 3.888
648 3.888
648 3.888
648 3.888
648 3.888
648 3.888
648 3.888
6.
19,1 114,6
182 1092
15,03 90,21
19,97 119,8
4.985 29908
52,05 312,3
56,55 339,3
73,8 442,8
63,4 380,4
1.514 9.084 8. Transportni trokovi (%) 0,1 9. Priprema energenta (%) Ukupna cena (din/m2) 10. - za 1 mesec 1.516 - za 6 meseci 9.096 Rang cena toplotne 11. 1 energ.
7.
1.296 7.776 1.296 7.776 2
879 5.275 1,0 888 5.328 3
480 2.880 480 2.880 5
334 2.002 334 2.004 7
311 1.866 9,5 341 2.046 6
198 1.190 9,5 8,5 217 1.302 8
185 1.109 5,0 2 194 1.164 9
507,2 3.043 9,5 555,4 3.332 4
*JM jedinica mere (l, kWh, kg, Nm3), MJ energija u mega dulima (1.000 kJ) Ovaj rang cena toplotne energije, dobijene od pojedinih energenata, ne sme odvojeno da se posmatra od celokupne instalacije za zagrevanje plastenika. Naime, na osnovu ovog prorauna ispada da je geotermalna energija relativno jevtina, ali je pitanje koliko kota buenje zemljita za dobijanje geotermalne vode (GTV), kakva e se dobiti GT voda, vie ili manje mineralizovana, sa vie ili manje prisutnog gasa, sa ili bez tetnih materija, koje temperature, pritiska i protoka (izdanosti bunara). Pored toga, cena GTV prati cenu dizel goriva poto se nalazi u vlasnitvu NIS-a. Dakle, postoje mnoge komplikacije u primeni geotermalne vode. Na prvom mestu po jevtinoi dobijene toplotne energije je biomasa (slama). Nje ima u velikim koliinama (oko 9 miliona tona u Vojvodini) i obnovljiva je (svake godine proizvede se manje-vie ista koliina). Najmanje zagauje okolnu sredinu. Nema sumpora (samo kod 164
nekih vrsta u tragovima), ima znatno manje pepela u odnosu na ugalj i ne poveava sadraj ugljen-dioksida u atmosferi. Ali, postoje tekoe pri upotrebi biomase za zagrevanje zatienog prostora: kotlovi su 1,5 puta skuplji u odnosu na drvo ili ugalj, ako se runo loe bale slame mora da se angauje radnik, koji e stalno da loi, teko je odravati konstantnu temperaturu vode, ukoliko se ne izgradi akumulator toplote, itd. Dakle, za upotrebu pojedine vrste energenta za zagrevanje zatienog prostora potrebno je uraditi kompletnu kalkulaciju: uzeti u obzir investicionu vrednost opreme, utroak i cenu energenta, transport i skladitenje energenta, broj angaovane radne snage za loenje, itd. U tabeli 14.20 dat je pregled potrebne opreme za zagrevanje zatienog prostora prema vrsti korienog energenta. Tabela 14.20: Pregled potrebne opreme za zagrevanje zatienog prostora prema vrsti korienog energenta
Red br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. Vrsta termike opreme Rezervoar za gorivo Prikljuni cevovod Protoni mera Toplovodni kotao Akumulator toplote Mrea grejnih cevi Isparivaka stanica Merno-regulaciona stanica (MRS) Gasna rampa (GR) Buotina za GTV Degazator GTV Skladite energenta Transporter energenta Elektrini grejai Trafostanica Ulje za lo. Elekt. energ. Te.n af.gas Prir.z em.ga s Geote rm.vo da Mrki ugalj Tvrdo drvo Biom asa Brikete/ pelete
+ + + + + +
+ + + + + + +
+ + + + + +
+ + + + + + + + +
+ + + + + + + + + + +
+ +
Pri projektovanju i izgradnji objekta zatienog prostora treba imati u vidu da cena instalacije za grejanje iznosi oko 40% od celokupne vrednosti objekta. Cena mree grejnih cevi u objektu je 50 do 60% od cene kotlovskog postrojenja, zavisno od vrste materijala od kojeg su cevi izraene (metal, polietilen, guma, i dr.). Cena kotla iznosi od 25 do 50 evra/kW termike snage, u zavisnosti od nivoa automatike i opremljenosti sa regulacionom, mernom i drugom opremom. Trokovi buenja zemljita za dobijanje GTV iznose oko 200 evra/m dubine. Broj buotina zavisi od veliine povrine zatienog prostora i da li vodu treba vraati nazad u zemljite, ako je suvie mineralizovana. Osim ovih trokova, NIS zahteva izradu projektno-tehnike dokumentacije, izradu probne buotine, pa tek onda izradu eksploatacione buotine. To znai da se ti trokovi uveavaju. Kod korienja zemnog gasa potrebno je platiti dozvolu za prikljuenje na magistralni gasovod, zatim snositi trokove prikljunog gasovoda, trokove izrade MRS (merno-regulacione stanice) i opremanje sa opremom za upotrebu zemnog gasa (gasna rampa, gorionik i merno-regulaciona oprema). Za upotrebu biomase potrebno je nabaviti odgovarajue kotlove, koji su za 1,5 puta skuplji u odnosu na kotlove za
165
klasina vrsta goriva (ugalj i drvo). Takoe, neophodno je uiniti sve da se automatizuje hranjenje loita kotla, poto je potrebno da se angauje radna snaga za loenje. Treba analizirati ta vie kota, automatizacija loenja ili upotreba oveka za loenje vrstog goriva. Smatramo da bi bilo vrlo efikasno reenje automatsko loenje kotlova sa peletama od biomase. Oprema za ovu automatizaciju mnogo je jeftinija od opreme za automatasko hranjenje loita sa balama slame. Potrebno je nabaviti jedan bin, prijemni ko i elevator za ubacivanje peleta u bin, izuzima i puni transporter do vrata loita. Elektronika je skoro identina na jednoj ili drugoj kotlovskoj opremi.
14.4. KONSTATACIJE
Na osnovu napred navedenih rezultata tehno-ekonomske analize moe da se konstatuje da se uloena investiciona sredstva u izgradnju briketirnica ili peletirnica mogu relativno brzo vratiti (od jedne do pet godina u zavisnosti od veliine objekta, odnosno kapaciteta opreme). Duina amortizacionog veka opreme raunata je na 10 godina. to se tie odnosa cena klasinih i novih, obnovljivih, energenata (briketa i peleta od biomase) moe se rei da se proizvodna cena briketa/peleta nalazi na 4 mestu, tj. iza ulja za loenje, elektrine energije i tenog naftnog gasa, a ispred zemnog gasa, geotermalne vode, mrkog uglja, tvrdog ogrevnog drveta i bala slame. To znai da je potrebna pomo drave da bi se podstakla proizvodnja energetskih briketa/peleta od biomase, kao obnovljivog i ekolokog goriva. Da bi se kompletno mogla sagledati tehno-ekonomska opravdanost primene briketa/peleta potrebno je u raun ukljuiti sveobuhvatnu vrednost investicije za energetsko postrojenje, primenu drugih vrsta energenata i uslove pod kojim radi energetsko postrojenje.
Literatura
[1] [2] [3]
Brki, M, Jani, T, Somer, D: Opravdanost investicionih ulaganja, Procesna tehnika i energetika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. s. 323. Fond za razvoj Vojvodine, Metodologija izrade predinvesticionih studija ekonomske opravdanosti uloenih sredstava, Izvrno vee Vojvodine, Novi Sad, 2003. (CD). Peenjanski, I, Martinov, M, Bjelakovi, R, ivanovi, T, Mari, B: Studija izvodljivosti sa prethodnim projektom za korienje biomase u sistemima centralnog grejanja u Negotinu, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2006. s. 101.
166
P O G L A V LJ E 15
15. UTVRDJIVANJE OBIMA PROIZVODNJE BRIKETA I PELETA OD BIOMASE U VOJVODINI I MOGUNOSTI ZA ZAMENU KLASINIH VRSTA ENERGENATA
15.1. SPISAK PROIZVOAA BRIKETA I PELETA OD BIOMASE

1. Drvni kombinat Novi Dom, RJ Parket, Debeljaa, dve klipne prese na mehaniki pogon: jedna je vajcarske proizvodnje Fred Hausman, iz Bazela, a druga domae, Unis-Igman iz Konjica (kopija vajcarske), uinka po 1,5 t/h briketa valjkastog oblika, sirovina: piljevina od drveta, godinji obim proizvodnje 2x2.000 = 4.000 t. Briketirke su radile od 1979. i 1983. do 2003. godine. Tada je Novi Dom otiao u steaj. 2. Poljoprivredni kombinat Biserno Ostrvo, RJ Napredak u Novom Miloevu. Dve klipne prese Unis-Igman iz Konjica, na mehaniki pogon. Uinak 2 x 2 t/h = 4 t/h. Sirovina: usitnjena penina slama. Godinji obim proizvodnje bio je 12.000 t. Prese su postavljene polovinom osamdesetih godina i radile su u probnom radu do devedesetih godina. 3. Poljoprivredno dobro Ilanda u Ilandi je ugradilo klipnu presu Utva iz Kovina. Kapacitet prese je bio 7.000 t/god. biomase. Sirovina:- penina slama. Briketirnica je putena u pogon polovinom 1986. godine. I u ovoj briketirnici pojavljivali su se razni problemi te je briketirnica stala sa probnim radom. Ipak, rezultate rada ove prese konstruktori Utve su koristili za razvoj i usavravanje ove maine. Jedna presa je instalirana u fabrici ulja Dunav u Velikom Graditu, gde je presovala ljuske suncokreta u brikete. 4. Poljoprivredno dobro Labudnjaa, Vajska, presa nemake proizvodnje Fortschrit na mehaniki pogon, sa prstenastom matricom, uinka 1,8 t/h peleta valjkastog oblika, sirovina: usitnjena slama. Godinji obim proizvodnje je 3.000 t. Peletirka je radila od 1987. do 2004. godine. Sa radom je prestala zbog visokih proizvodnih trokova. 5. Poljoprivredno dobro Baka, RJ Ratar u Staroj Moravici. Klipna presa na UnisIgman iz Konjica, na mehaniki pogon. Uinak 1,5 t/h. Sirovina: penina slama. Godinji obim proizvodnje 2.000 tona. Briketirka radi od 1986. godine. Pogon za briketiranje prestao je da radi devedesetih godina. 6. Poljoprivredno dobro Begej, ZZ Karaorevo u Banatskom Karaorevu. Klipna presa Unis-Igman iz Konjica, na mehaniki pogon. Uinak prese je 1,5 t/h briketa valjkastog oblika. Sirovina: usitnjena slama od itarica. Godinji obim proizvodnje bio je 3.250 t. Presa je putena u pogon 1987. godine i radila je do 1992. godine. 1996. godine presa je prodata Fabrici ulja Dijamant u Zrenjaninu,
167
7. Fabrika kudelje u Senti, presa na mehaniki pogon Unis-Igman iz Konjica, sirovina: pozder od konoplje, uinak 1,5 t/h. Godinji obim proizvodnje 2.500 tona. Briketirka radi od 1987. godine. 8. Poljoprivredno dobro Sitra u Kovaici. Klipna presa Unis-Igman iz Konjica na mehaniki pogon. Uinak 1,5 t/h briketa valjkastog oblika. Sirovina: slama od itarica. Godinji obim proizvodnje briketa 3.000 t. Presa je poela sa radom krajem osamdesetih i prestala da radi krajem devedesetih godina. 9. Poljoprivredno dobro Sitra u Kovaici. Presa za peletiranje na mehaniki pogon. Uinak 1,8 t/h peleta valjkastog oblika. Sirovina: slama od itarica. Godinji obim proizvodnje briketa 3.000 t. Presa je poela sa radom krajem osamdesetih i prestala da radi krajem devedesetih godina. 10. DD Agrokombinat u Starom edniku. Presa za peletiranje na mehaniki pogon. Uinak 1,8 t/h peleta valjkastog oblika. Sirovina: slama od itarica. Godinji obim proizvodnje briketa 3.000 t. Presa je poela sa radom krajem osamdesetih i prestala da radi krajem devedesetih godina. 11. Fabrika ambalae Zlatica u Padeju. Klipna presa Unis-Igman iz Konjica, na mehaniki pogon. Uinak 1,5 t/h briketa valjkastog oblika. Sirovina: piljevina od drveta. Godinji obim proizvodnje briketa 3.000 t. Presa je poela sa radom krajem osamdesetih i prestala da radi krajem devedesetih godina. 12. DP Peara, OOUR Pere u Bakim Vinogradima. Klipna presa Unis-Igman iz Konjica, na mehaniki pogon. Uinak 1,5 t/h briketa valjkastog oblika. Sirovina: piljevina od drveta. Godinji obim proizvodnje briketa 3.000 t. Presa je poela sa radom krajem osamdesetih i prestala da radi poetkom dvehiljaditih godina. 13. CSR Fagus, Baka Topola. Klipna presa Unis-Igman iz Konjica, na mehaniki pogon. Uinak 1,5 t/h briketa valjkastog oblika. Sirovina: piljevina od drveta. Godinji obim proizvodnje briketa 3.000 t. Presa je poela sa radom krajem osamdesetih i prestala da radi krajem devedesetih godina. 14. DPP Obnova u Samou. Klipna presa Unis-Igman iz Konjica, na mehaniki pogon. Uinak 1,5 t/h briketa valjkastog oblika. Sirovina: piljevina od drveta. Godinji obim proizvodnje briketa 3.000 t. Presa je poela sa radom krajem osamdesetih i prestala da radi krajem devedesetih godina. 15. Fabrika eera u Crvenki. Klipna presa Unis-Igman iz Konjica, na mehaniki pogon. Uinak 1,5 t/h briketa valjkastog oblika. Sirovina: repini rezanci. Godinji obim proizvodnje briketa 3.000 t. Presa je poela sa radom drugom polovinom osamdesetih i prestala da radi krajem devedesetih godina. 16. Fabrika ulja Dijamant u Zrenjaninu. Klipna presa Unis-Igman iz Konjica, na mehaniki pogon. Uinak prese je 1,5 t/h briketa valjkastog oblika. Sirovina:ljuska od suncokreta. Godinji obim proizvodnje bio je 3.500 t. Presa je putena u pogon 1996. godine i radila je do 2006. godine. Prole godine je prodata Drvnom kombinatu Spava u Vinkovcima. 17. Tot Jano, Tornjo, tel. 024 841057, napravio je pokretnu briketirku u radionici na hidraulini pogon, proizvodi brikete kvadratnog oblika, sirovina: usitnjena slama, uinak 200 kg/h. Godinji obim proizvodnje je 300 t. Nalazila se u probnom pogonu 2002. godine. 18. Firma Konstancija, Sombor, klipna presa italijanske proizvodnje Walmac, Udine, na mehaniki pogon, sirovina: ips od topolovog drveta, uinak prese 120 kg/h briketa, godinji obim proizvodnje 300 t. Briketirka je radila samo jednu godinu dana (2002). 168
19. Firma Perovi, Lovenac, klipna presa na hidraulini pogon, deklarisani uinak 400 kg/h briketa valjkastog oblika, uinak u praksi 200 kg/h, sirovina: slama, kukuruzovina, oklasak, ljuska od kukuruzovine, itd. Presa je bila prodata semenskom centru Agrocoop, Novi Sad, gde je presovala ljusku od semenskog kukuruza. Godinji obim proizvodnje je 300 t. Radila je samo jednu sezonu, u probnom pogonu (jesen 2002. god.). 20. Firma Duo Orahovo, Novo Orahovo, vlasnik Antal Juhas, tel. 024 723 075, presa je klipna (duplex), na hidraulini pogon, uraena je u radionici prema reenju prese iz Maarske, uinak je 2x90 =180 kg/h. Sirovina je usitnjena slama. Godinji obim proizvodnje 720 t. Radi od 2002. godine. 21. Firma Tarket, Baka Palanka, klipna presa na mehaniki pogon CF Nielsen, Danska, uinak je do1,5 t/h briketa. Sirovina: piljevina od drveta. Godinji obim proizvodnje je 4.000 t briketa valjkastog oblika. Presa je poela sa radom poetkom 2007. godine. 22. Maleevi Dragan iz Sombora , Josiki put 42a (tel. 025 35348) poseduje presu za briketiranje Dekan iz Vrnjake Banje, na hidrauliki pogon. Sirovina: usitnjena slama ili piljevina. Uinak prese je 120 kg/h briketa valjkastog oblika. Godinji obim proizvodnje je 300 t. Presa je putena u pogon 2001. godine. 23. Kuni Zoran, Optina Sombor, 025 85-072 i 063 540-922, poseduje klipnu presu za briketiranje Goa iz Smederevske Palanke. Prenik biketa je 55 i duina 60 mm. Uinak prese je 150 kg/h briketa valjkastog oblika. Sirovina: piljevina od drveta ili usitnjena slama. Godinji obim proizvodnje je 375 t. Presa je putena u pogon 2003. godine. 24. Zlokolica Milica i Kastreevi Dalibor iz uruga, Cara Duana 47, tel. 021 834-402 i 833-803. Klipna presa na hidraulini pogon Dekan iz Vrnjake Banje. Uinak 250 kg/h briketa valjkastog oblika. Sirovina: slama od itarica i uljarica. Godinji obim proizvodnje 750 t. Presa je putena u pogon 2002. godine. Presa je prodata Goranu Mediu u Mladenovo 2006. godine. 25. Firma Eko-Enerdi, Mladenovo. Vlasnik Goran Medi, tel. 021 767-669 i 063 77 22 416. Hidraulina klipna presa. Uinak 500 kg/h briketa valjkastog oblika. Sirovina: piljevina, usitnjena slama. Godinji obim proizvodnje je 1500 t. Presa je putena u pogon 2006. godine. 26. akovi Zoran, dipl.ing.el., Novi Sad (tel. 021 412-823), poseduje klipnu presu za briketiranje na hidraulini pogon Dekan iz Vrnjake Banje. Uinak 129 kg/h briketa valjkastog oblika. Sirovina: piljevina od drveta. Godinji obim proizvodnje je 360 t. Presa je putena u pogon 2004. godine. 27. Firma Varotech, Mladenovo. Vlasnik Paja Zamatlar, tel. 021 823-044 i 063 503365. Klipna presa za briketiranje CF Nielsen, Danska, na mehaniki pogon. Sirovina: piljevina od drveta i usitnjena sojina slama. Uinak briketirke je 1,5 t/h. Godinji obim proizvodnje je 4.500 t briketa valjkastog oblika. Presa je poela sa radom 2.novembra 2007. godine. 28. Tucakov Milan i Irina, urug (065 2255312), klipna presa za briketiranje Dekan, iz Vrnjake Banje, na hidraulicni pogon. Uinak 250 kg/h briketa valjkastog oblika. Sirovina: usitnjena slama. Godinji obim proizvodnje je 600 t. Presa je putena u pogon 2004. godine. Prodata je 2007. godine u Vrac. 29. Firma Ogrev, Ruski Krstur. Vlasnik Hrubenja ura (tel. 025 705-490). Klipna presa na hidraulini pogon Dekan iz Vrnjake Banje. Uinak 120 kg/h. Sirovina: piljevina od drveta, usitnjena slama. Godinji obim proizvodnje je 300 t. Presa je putena u pogon 2002. godine.
169
30. Firma Fasada, Crvenka. Vlasnik Pupavac Miroslav (tel. 025 730-014 i mob. 064 2131339). Presa za peletiranje tipa Amandus Kahl, sa ravnom matricom, uraena u radionici u Vrbasu. Uinak 350 kg/h peleta valjkastog oblika. Sirovina: usitnjene bale sojine slame. Godinji obim proizvodnje je 1.000 t. Presa je putena u pogon polovinom 2007. godine. 31. Firma Enterijer Jankovi, Novi Sad. Vlasnik Boo Jankovi (mob. 063 506 632), tehniki direktor Rajko Simi (tel. 021 6789080 i mob. 063 618448). Poseduje tri klipne prese italijanske proizvodnje Camafer, na hidraulini pogon. Uinak presa je 250 kg/h, 120 kg/h i 70 kg/h ili ukupno 440 kg/h briketa valjkastog oblika. Sirovina: piljevina od drveta. Godinji obim proizvodnje je 2.000 t. Briketirke su putene u pogon 2002, 2004 i 2007. godine. Ovaj spisak proizvoaa briketa i peleta od biomase nije konaan. Statistiki zavod ne vodi popis ovih maina i opreme. Do ovog spiska smo doli na osnovu viegodinjeg sakupljanja podataka. 2004. godine smo organizovali na Poljoprivrednom fakultetu Okrugli sto na temu briketiranja i peletiranja biomase i na osnovu prisustva zainteresovanih doli smo do novih adresa. Na osnovu ovog spiska i prikaza obima proizvodnje briketa i peleta moe da se primeti da su mnogi odustajali od proizvodnje briketa i peleta i prodavali prese i opremu drugima. Razlog za ovu pojavu je da se biomasa od poljoprivrednih otpadaka vrlo teko presuje bez vezivnih sredstava, poto jo uvek nije osvojena tehnologija presovanja. Drugi razlog je to su prese vrlo skupe, a takoe je skupa elektrina energija s kojom se pogone maine i oprema. Tabela 15.1: Pregled proizvoaa, vrste i godinjeg obima proizvodnje briketa i peleta od biomase Red. br. Proizvoa 1. Novi Dom Napredak Ilanda Labudnjaa Baka Karaorevo Fabrika kudelje Sitra Sitra Agrokombinat Zlatica Peara Fagus Obnova Mesto 2. Debeljaa Novo Miloevo Ilanda Vajska Stara Moravica Banatsko karaorevo Senta Kovaica Kovaica Stari ednik Padej Baki Vinogradi Baka Topola Samo Godinj i obim Vrsta proizvoda proizvo dnje (t) 3. 4. Brikete od piljevine 4.000 Brikete od slame 12.000 Brikete od slame 7.000 Pelete od slame 3.000 Brikete od slame 2.000 Brikete od slame Brikete od pozdera Brikete od slame Pelete od slame Pelete od slame Brikete od piljevine Brikete od piljevine Brikete od piljevine Brikete od piljevine 3.250 2.500 3.000 3.000 3.000 3.000 3.000 3.000 3.000 Napomena 5. Van pogona Van pogona Van pogona Van pogona Van pogona Van pogona U pogonu Van pogona Van pogona Van pogona Van pogona Van pogona Van pogona Van pogona
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 170
15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
1. Fabrika eera Dijamant Tot Jano Konstancija Agrokoop Duo Orahovo Tarket Maleevi Dragan Kuni Zoran Zlokolica Milica Eko-Enerdi akovi Zoran Varotech Tucakov Sinia Ogrev Fasada Jankovi
2. Crvenka Zrenjanin Tornjo Sombor Novi Sad Novo Orahovo Baka Palanka Sombor Optina Sombor urug Mladenovo Novi Sad Mladenovo urug Ruski Krstur Crvenka Novi Sad
3. Brikete od rezanaca Brikete od ljuske s. Brikete od slame Brikete od d. ipsa Brikete od ljuske k. Brikete od slame Brikete od piljevine Brikete od slame Brikete od piljevine Brikete od slame Brikete od piljevine Brikete od piljevine Brikete od piljevine i sojine slame Brikete od slame Brikete od piljevine Pelete od slame Brikete od piljevine
4. 3.000 3.500 300 300 300 700 4.000 300 375 750 1.500 360 4.500 600 300 1.000 2.000
5. Van pogonu Prodata Van pogona U pogonu U pogonu Prodata U pogonu U pogonu U pogonu Prodata U pogonu U pogonu U pogonu
Iz tab. 15.1 se vidi da polovina postrojenja za briketiranje i peletiranje nije u pogonu iz razno-raznih razloga. Od popisanih 31 mesta, samo na etiri mesta se nalaze peletirke. Ostalo su briketirke. Na 12 mesta, nalaze se briketirke za piljevinu, na po jednom mestu briketirka za ljusku suncokreta, ljusku kukuruza, rezance eerne repe i pozdera. To je vie od polovine svih pogona. Na 11 mesta nalaze se instalirane briketirke za slamu, a na 4 mesta peletirke za slamu. Najvei broj ovih postrojenja ne radi ili je prodata drugom za presovanje piljevine. Razlog za ovakvo stanje je poznat, kao to je napred ve reeno (nereena tehnologija presovanja slame bez vezivnih sredstava, skupe prese i skupa elektrina energija). Ukupna proizvodnja briketa i peleta od 55.550 t/godinje je van pogona. Proizvodnja od 16.860 t/godinje je u pogonu. Ako se uzme da za zamenu jednog kilograma ulja za loenje treba upotrebiti 3,3 kg briketa, od 16.860 t/godinje proizvedenih briketa/peleta moe da se dobije 5.110 t/godinje ekvivalentnog ulja za loenje. To je za sada mala, ali znaajna vrednost. Potrebno je uloiti velike napore da se ova proizvodnja proiri, jer su energetske brikete 2,72 puta jeftinije alternativno gorivo od ulja za loenje.
15.2. Konstatacije
Na osnovu napred navedenog moe da se konstatuje sledee: - polovina postrojenja za briketiranje i peletiranje nije u pogonu iz razno-raznih razloga. Od popisanih 31 mesta, samo na etiri mesta se nalaze peletirke. Ostalo su briketirke. - najvei broj ovih postrojenja ne radi ili je prodata drugom za presovanje piljevine. Razlog za ovu pojavu je da se biomasa od poljoprivrednih otpadaka vrlo teko presuje bez vezivnih sredstava, poto jo uvek nije osvojena tehnologija presovanja. Drugi razlog je to
171
su prese vrlo skupe, a takoe je skupa elektrina energija s kojom se pogone maine i oprema. - od 16.860 t/godinje proizvedenih briketa/peleta moe da se dobije 5.110 t/godinje ekvivalentnog ulja za loenje. To je za sada mala ali znaajna vrednost. Potrebno je uloiti velike napore da se ova proizvodnja proiri, jer su energetske brikete 2,72 puta jeftinije alternativno gorivo od ulja za loenje.
Literatura
[1] [2]
Fond za razvoj Vojvodine, Novi Sad, Master centar Novosadskog sajma, Dokumentacija, Okrugli sto i promotivno-prodajna berza: Briketiranje i peletiranje biomase, Izvetaj zakljuci, VDPT, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2004.
172
P O G L A V LJ E 16
16. ZATITA IVOTNE SREDINE PRI KORIENJU BRIKETA I PELETA U ENERGETSKE SVRHE
Dr Todor Jani, vanr. prof., dr Miladin Brki, red. prof.
16.1. SPECIFINOSTI SAGOREVANJA BIOBRIKETA I NJIHOV UTICAJ NA IVOTNU SREDINU 16.1.1. Rezime
U radu su prikazani rezultati ispitivanja procesa sagorevanja briketa od biomase i uglja u razliitim zapreminama loita pei, priblino iste termike snage (oko 10 kW). Uporeenjem rezultata ispitivanja ustanovljeno je da brikete od biomase zahtevaju veu zapreminu loita, manji viak vazduha (2-3), dovoenje sekundarnog vazduha u loite, bre sagorevaju, vei je maseni utroak relativno jeftinijeg goriva u jedinici vremena i daju istu termiku snagu loita u odnosu na ugalj. Sagorevanjem briketa od biomase manje se zagauje ivotna sredina, jer u biogorivu ima znaajno manje tetnih elemenata. U produktima sagorevanja praktino nema sumpordioksida, a koliina azotnih oksida je zanemarljiva. Bilans ugljendioksida u atmosferi ostaje isti, tj. koliko se sagorevanjem biomase proizvede ugljendioksida toliko ga biljke u toku svog rasta potroe na proizvodnju organske materije. Sagorevanjem biomase se ne stvara efekat staklene bate, ne stvaraju se kisele kie i ne utie se na globalnu promenu klime. Pepeo od biomase moe da bude vrlo dobro ubrivo za bate (povrtnjake).
16.1.2. Uvod
Prema Radovanoviu i sar. (1995) biomasa moe da se na razliite naine pripremi za sagorevanje. Neracionalan nain sagorevanja biomase je u postojeim loitima u rastresitom stanju. Naime, visoki su trokovi transporta biomase zbog male nasipne gustine, potreban je veliki prostor za skladitenje, doziranje biomase u loite mora biti kontinuirano, poto rastresiti materijal sagoreva velikom brzinom. Sa stanovita stepena energetskog iskorienja, najbolji rezultati postignuti su pri sagorevanju biomase u fluidiziranom sloju (efikasnost preko 99%, nije potrebna prethodna priprema, manja je emisija azotnih oksida, itd.). Takoe, mogue je ostvariti dobre rezultate pri sagorevanju biomase u ciklonskom loitu. Na veim poljoprivrednim gazdinstvima u primeni je postupak sagorevanja balirane biomase u zasebno konstruisanim loitima. U zavisnosti od tehnologije prethodne pripreme i baliranja slame, razliita je efikasnost sagorevanja kao i ukupni trokovi. Briketiranje je postupak prethodne pripreme biomase koji pokazuje znaajne prednosti u odnosu na ostale postupke pakovanja biomase. Snieni su trokovi transporta, nije potreban veliki prostor za skladitenje, smanjena je zapremina biomase, vea je otpornost briketa na bioloke procese trulenja, vea je efikasnost u procesu sagorevanja, itd.
173
U naoj zemlji ne postoje odgovarajui standardi za brikete od biomase, sem standarda JUS.D.B9.021 iz 1987. godine. Naziv ovog standarda je: energetski briketi od lignoceluloznog materijala. Ovaj standard ne propisuje dovoljno precizno nain ispitivanja briketa i obradu rezultata ispitivanja. On daje samo grubu kategorizaciju briketa od lignoceluloznog materijala prema toplotnoj moi i nain obeleavanja i pakovanja briketa. Ispitivanje sagorevanja briketa obavljeno je prema odgovarajuim standardima za ugalj. Cilj ispitivanja je da se prikau specifine karakteristike sagorevanja briketa na osnovu uporednog ispitivanja procesa sagorevanja briketa od biomase i uglja i njihov uticaj na ivotnu sredinu.
16.1.3. Pregled literature

Obavljeno je detaljno ispitivanje efikasnosti sagorevanja briketa od ljuske suncokreta u pei za vrsta goriva proizvedenoj u firmi Milan Blagojevi iz Smedereva, Radovanovi i sar. (1995). Termika snaga pei je 6 kW. Brikete su proizvedene na presi Utva-inenjering iz Beograda-Paneva, koja je instalirana u Fabrici ulja Dunavka u Velikom Graditu. Dimenzije briketa bile su: irina 70 mm, visina 30 mm i duina do 400 mm. Ova ispitivanja su obavljena prema vaeim standardima za ispitivanje pei (JUS M.R4.020). Ljuska od suncokreta nije pogodna za direktno sagorevanje u postojeim peima, zbog svojih fizikih karakteristika (pre svega rastresitosti). Da bi se poveala efikasnost sagorevanja ljuske potrebno je istu briketirati. Brikete od ljuske suncokreta su pogodan biljni materijal za sagorevanje u postojeim peima. Imaju dobre energetske karakteristike. Prema standardu JUS.D.B9.021 pripadaju I klasi briketa. Brikete formirane od samlevene ljuske imaju znatno bolje mehanike karakteristike, postojanije su pri skladitenju i transportu. Neznatno je povean procenat uloene energije za mlevenje ljuske. U loitima kotlovskih postrojenja u fabrikama ulja ljuska se sagoreva u letu. Prema Mitiu i sar. (2002) kinetika sagorevanja biobriketa i kombinovanih biobriketa sa ugradnjom komponenata fosilnih goriva je malo izuavan problem i u svetu i kod nas. Eksperimentalni radovi na briketiranju, sagorevanju i obradi eksperimentalnih rezultata ispitivanja su raeni u Laboratoriji za sagorevanje na FZNR u Niu. Materijal upotrebljen za ovo istraivanje korien je u obliku osnovnih osvojenih vrsta biobriketa i on se praktino moe definisati kroz etiri sledea tipa: - teki biobriketi bez upotrebe vezivnog sredstva, serija uzoraka bukva /ugalj, - biobriketi sa papirnom pulpom kao vezivnim sredstvom, serija uzoraka biomasa / ugalj / sorbent, - nova vrsta biobriketa sa polucelulozom kao vezivnim sredstvom, serija uzoraka biomasa/ugalj/sorbent i - specijalni biobriketi, biomasa/vezivno sredstvo. Dimenzije briketa su: prenik 16 mm, 20 mm, 35 mm i 82 mm, duina 20 - 200 mm. Takoe, sagorevan je ist komadni ugalj Soko i Borovica radi komparacije. Za eksperimentalno loite iskorien je kostur pei za individualno grejanje tip Plamen 1 domae proizvodnje. Izvrena je adaptacija tako to su na pe ugraeni i prikljuci za mernu opremu. Dimenzije loinog prostora su: 175x250x445 mm. Loite je izolovano vatrostalnom opekom, debljine 40 mm. Loite je dimnim kanalom povezano sa ventilatorom. Prenik dimnog kanala ispred ventilatora iznosi 120 mm. Ventilator je povezan sa haubom za odvod dimnih gasova dimnim kanalom pravougaonog poprenog preseka 180 x 118 mm. Biomasa je lako upaljiva zbog velikog sadraja volatila i malog sadraja koksnog ostatka (Cfix). Za upaljivost biomase najbolji pokazatelj je koeficijent reaktivnosti (IR). 174
U tab. 16.1. prikazani su specifini parametri procesa sagorevanja goriva. Tabela 16.: Specifini parametri procesa sagorevanja goriva (Milanovi, 2000) Red. br. Uzorak Briket od slame
Regulacija* Z1 Z2 Z3 Zpp Z1 Z2 Z3 Zpp Z1 Z2 Z3 Zpp Z1 Z2 Z3 Zpp
2,8 4,8 9,0 4,4 4,0 5,8 7,9 5,3 4,6 5,6 6,4 2,6 3,4 5,0 6,6 3,7
Utroak goriva kg/h 0,82 0,82 0,82 0,82 0,83 0,83 0,83 0,83 0,77 0,77 0,77 0,77
Temp dimn. gasov

o
Zaprem. dimnih gasova nm3/kgbr 12,21 20,83 38,12 18,99 16,64 24,16 32,77 22,29 11,76 14,50 16,50 6,80 15,53 22,48 29,70 16,67
Protok dimnih gasova nm3/h 9,77 9,37 8,38 4,94 9,32 9,42 7,86 4,90 8,11 8,12 6,77 4,83 7,61 8,09 7,43 4,83
Stvarni protok gasova m3/h 25,69 22,75 18,50 8,18 23,72 22,56 17,85 8,22 21,32 19,71 14,95 8,00 20,54 20,53 14,04 11,69
Brzina sagorevanja kg/h 0,80 0,45 0,22 0,26 0,56 0,39 0,24 0,22 0,69 0,56 0,41 0,71 0,49 0,36 0,25 0,29
1.
445 390 330 179 422 381 347 185 415 391 374 238 464 420 243 388
2.
Slama (+ kre)
3.
Ugalj
Borovica"
4.
Ugalj
Soko"
* Napomena: Z1-Zpp - poloaj zasuna Pregled ostvarenih brzina sagorevanja je dat u tab. 16.1. Brzina sagorevanja, globalno za ispitivane vrste briketa se kree u opsegu 0,22 do 0,80 kg/h. Prema Mihajlovi Emini (2003) neophodno je da za sagorevanje briketa loite bude znatno vie. Loite u kome je obavljeno ispitivanje sagorevanje briketa Alfa-plam (Vranje) visoko je 652 mm, a treba da bude bar za 50 % vie. Takoe, treba uvesti sekundarnu koliinu vazduha za dogorevanje volatila. Na taj nain smanjila bi se produkcija CO u produktima sagorevanja. Osnovne dimenzije pei Alfa-plam na kojoj su izvrena ispitivanja sagorevanja briketa su: irina 720 mm, dubina 440 mm, visina 820 mm, prenik dimne cevi 210 mm, visina od poda do ose dimnjae 652 mm, zapremina loita 180 dm3, termika snaga 11 kW, zapremina posude za pepeo 9 dm3, kapacitet zagrevanja prostora 100 do 150 m3 i masa 95 kg. U su loite ubacivane razliite vrste biobriketa: suncokretova ljuska, pirinana ljuska, oklasak od kukuruzovine i dr. U loite ubacivane su brikete mase od 30 do 300 gr, pa i od 430 do 630 gr. Dodavanjem vezivnog sredstva u koliini od 10 do 50% dobijena je eljena toplotna vrednost kaminskih briketa od 20 do 30 MJ/kg. Sabijanje biljnog materijala obavljeno je u laboratorijskoj presi i hidraulinoj presi Spanex, SHB 50, tip K2. Prenik briketa bio je: 16 mm, 20 mm, 35 mm i 82 mm.
175
Na dimnom kanalu ugraen je gasni analizator nemake proizvodnje Testo 300 XL-1, kojim su praene sastav i vrednosti dimnih gasova. U tab. 16.2 prikazani su rezultati ispitivanja sagorevanja kaminskih briketa. Tabela 16.2: Rezultati ispitivanja sagorevanja kaminskih briketa (Mihajlovi, Emina, 2003)
R. br. Biljni materijal Suncokr. ljuska + parafin Pirinan. ljuska + parafin Oklasak od kukur. + parafin Masa g 116 82,3 73,5 105,4 62,9 96,6 115,5 58,4 105,4 185,9 194,3 Vreme Lmin 12,4 9,1 14,0 13,1 35,0 16,2 19,1 26,3 19,1 17,5 10,0 Lst nm3/kg 90,14 47,23 82,52 86,54 198,3 105,0 140,1 145,6 120,1 123,2 77,8 tpG
o
Vp nm3/kg br
Vp nm3/h
Vst m3/h 32,83 75,92 88,22 47,19 67,71 55,40 55,39 69,76 53,34 45,14 57,45
M kg/h 0,20 0,49 0,49 0,35 0,20 0,38 0,38 0,18 0,25 0,21 0,42
minut nm3/kg 35 10 9 18 19 15 18 20 25 53 28 7,30 5,19 5,89 6,60 5,67 6,50 7,34 5,55 6,29 7,04 7,78
1.
155 104,992, 20,97 0 183 45,43 170 111,0 54,39 84,8 160 29,76 100 137 127 124 114 140 177 247,7 96,12 98,41 274,1 148,7 142,0 83,8 49,53 36,93 37,79 47,96 37,64 29,82 34,86
2.
3.
Dobijena je prosena brzina sagorevanja kaminskih briketa 0,41 kg/h. Maksimalni protok produkata sagorevanja 54 nm3/h. Stepen iskorienja loita bio je 62 do 84,4%. Na osnovu rezultata ispitivanja ustanovljeno je da se sa porastom koeficijenta vika vazduha smanjuje brzina sagorevanja kaminskih briketa od biomase sa razliitim udelima vezivnih sredstava. Takoe, sa porastom udela vezivnog sredstva opada brzina sagorevanja kaminskog briketa.
16.1.4. Materijal i metod rada

Od 7. do 17. decembra 1999. godine obavljeno je uporedno ispitivanje sagorevanja briketa od slame i komadia uglja u pilot pei za brikete u Laboratoriji za termotehniku, Instituta za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Sagorevan je ugalj urevik, komadii, dimenzija 30 do 60 mm (kontrolni uzorci) i briket od penine slame, valjkastog oblika, dimenzija: prenik 21 mm i srednja duina 35 mm, uz dodatak krea kao sredstva za razaranje ligninskog kompleksa i smanjenje prevelikog sadraja vlage. Brikete su proizvedene na presi Forschrit u Vajskoj. Pilot pe Roza sastoji se iz dva loita (sl. 16.1). U loita se stavljaju uloci u obliku cilindrine, vertikalno postavljene, perforirane posude (kante), poz. 2. Drugo loite slui za pripremu goriva za sagorevanje. Projektovana snaga pei je 10 kW za rad s jednim loitem, a ukupna 20 kW za rad s oba loita. Prenik uloka je 260 mm, a visina 452 mm. Masa uloka je 2,65 kg. U cilindrinom platu uloka izbueni su otvori za ulazak vazduha u loite. Prenik otvora je 3, 4 i 5 mm. U uloak moe da stane oko 16 kg mrkog uglja (komadii dimenzija 30 - 60 mm). Uloci se stavljaju u donje komore pei na klizae, da se mogu lake uvlaiti i izvlaiti iz tople komore loita. Dimenzije donje komore su: 410 x 400 x 480 mm. 176
Sl. 16.1 Izgled pilot pei Roza za zagrevanje ivotnog prostora (1-klizai, 2-perforirani uloak-loite, 3-vrata loita, 4-vrata srednje komore sa vatrostalnim staklom, 5-srednja komora, 6-zaustavna kosa limena ploa (zasun), 7-gornja komora, 8-dimni kanal , 9-klapna sa termoelementom, 10-dimnjaa) Iznad uloka se nalaze prizmatine, horizontalno postavljene, srednje komore dimenzija 410 x 400 x 525 mm (poz. 5). Izmeu srednjih komora i gornje komore (poz. 7) ukoso je postavljena limena pregrada (poz. 6) za due zadravanje produkata sagorevanja (dimnih gasova) u pei, da bi se to vie toplote predalo preko metalnih zidova pei okolini. Iznad kose pregrade horizontalno je postavljen dimni kanal (kolektor za dimne gasove) (poz. 8). Sa srednje strane ovih komora postavljeni su kontrolni otvori od vatrostalnog stakla (poz. 4) dimenzija 360 x 250 mm (dvoje vrata) za kontrolu procesa sagorevanja goriva (plamena). Dimnjaa izlazi iz sredine perifernog dela gornje komore. Na ulazu u dimnjau postavljen je zasun, ija pozicija se regulie pomou termoregulatora (bimetal). Bimetal pomera zasun kada temperatura produkata dostigne eljenu vrednost 0 120oC. Klapna se postavlja u poloaj 45o (priguenje protoka oko 50%). Paljenje i sagorevanje goriva obavlja se od vrha kante (odozgo na dole). Na mernom mestu I mereni su temperatura suvog i vlanog termometra svakih pola sata. Na mernom mestu II merena je temperatura loita svakih pola sata sa ugraenim termoparom NiCr-Ni (tip K), termokompenzacionim kablom i pokaznim instrumentom Norma, austrijske proizvodnje. Za uzimanje podataka o vrednostima temperatura (tp) i sastava produkata sagorevanja (CO2, CO, O2 i koeficijent vika vazduha ) na mernom mestu III korien je svakih pola sata elektronski procesorski ureaj za akviziciju podataka TESTO 35, nemake proizvodnje, sa odgovarajuom sondom i vodovima. Za kontrolu sastava gasova (CO2, CO i O2) korien je apsorpcioni Orsat stakleni aparat, koji radi na bazi apsorpcije gasova sa unapred pripremljenim rastvorima. Temperatura i brzina fluida na izlazu iz dimnjaka merena je svakih pola sata sa termometrom Tlos iz Zagreba i elektrinim anemometrom sa krilcima nemake proizodnje. Sadraj vlage u gorivu odreivan je u Laboratoriji za procesnu tehniku, Instituta za poljoprivrednu tehniku, standardnom metodom u sunici Sutjeska sa ventilatorom. Podaci o elementarnom hemijskom (masenom) sastavu mrkog uglja "Banovii" uzeti su iz prirunika Bogner (1992), veliine komada 30 do 60 mm. Elementarni hemijski sastav goriva preraunat
177
je na izmerenu vlagu i koliinu pepela, koja je dobijena na kraju procesa sagorevanja goriva. Toplotna vrednost goriva preraunata je na osnovu elementarnog sastava goriva.
Sl. 16.2. Raspored mernih mesta (I-prostorija laboratorije za termotehniku, II loite, III-na izlazu iz pei, IV-na izlazu iz dimnjaka, 1-perforirana posuda-loite, 2-zaustavna kosa limena ploa (zasun), 3-dimni kanal, 4-dimnjaa i klapna sa termoelementom (bimetal), 5-dimna cev, 6-dimnjak, Ttermopar NiCr-Ni, S-sonda za merenje temperature i sastava gasova) Reimi ispitivanja trajali su 8 do 10 asova, pri prethodnom dostizanju eljenih vrednosti osnovnih parametara pei (temperature i sastava produkata sagorevanja). Metod merenja i ispitivanja pei uraen je u Institutu za poljoprivrednu tehniku u Novom Sadu. Polazite za izradu metoda ispitivanja bila je Preporuka Sekcije za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi VDPT, PTE E.001/94 i DIN 4702.
16.1.5. Rezultati ispitivanja sa diskusijom

U tabeli 16.3 prikazani su rezultati ispitivanja pilot pei pri sagorevanju mrkog uglja i briketa od penine slame, u cilju komparacije rezultata ispitivanja. U toku procesa sagorevanja zbog sniavanja nivoa goriva u kanti, poveava se protok vazduha kroz loite, sniava se temperatura u loitu, sniava se temperatura produkata u dimnjaku, te se posledino zbog toga sniava protok produkata kroz dimnjak (tj. smanjuje se tzv. promaja). Pri sagorevanju uglja urevik postignuta je termika snaga pei od 8,2 kW sa radom jednog loita, a ukupna 16,7 kW sa radom oba loita. Prosena potronja goriva bila je 1,5 kg/h i ukupna 3,07 kg/h. Termiki stepen iskorienja pei bio je 49 % ili ukupno 72 %. Toplotna snaga loita u reimu u kome je obavljeno ispitivanje nia je od projektovane vrednosti za 16,6 do 18,4 %. 178
Tabela 16.3: Uporedni rezultati ispitivanja termikih karakteristika pilot pei R.br 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. Parmetri Vrsta goriva Dimenzije Donja toplatna mo* Poetna masa goriva** Krajnja masa goriva Sagorelo goriva Vreme sagorevanja Srednja potronja goriva Nesagorelo goriva Izraunate vrednosti - min koliina kiseonika - min. koliina vazduha -min.kol. produk. sagor. Koeficijent vika vazduha Temperatura loita*** Protok produkata sagorev. na izlazu iz pei Temperatura produkata sagorev. na izlazu iz pei Protok produkata sagorev. na izlazu iz pei Temperatura produkata sagor na izlazu iz dimnjaka Protok produkata sagorevanja na izlazu iz dimnjaka Temperatura prostorije Termika snaga loita Termiki stepen iskorienja Jedin. mm kJ/kg kg kg kg h kg/h % nm3/kg nm3/kg nm3/kg o C nm3/h
o
Mrki ugalj Biobriket urevik, komad Penina slama, valjak 30-60 20x65 19,577 13,524 16.15 16.16 11.08 11.00 2.80 2.60 1.21 1.20 13.35 13.56 9.87 9.80 10.80 10.30 4.20 4.13 1.50 1.57 2.64 2.66 1.12 1.10 0.11 0.10 1.153 5.490 6.318 9.02 670 505 5.88 540 5.69 700 0.733 3.492 4.219 330 4.80 440
71.95 70.84 69.52 181.4 201.1 224.2 115.5 118.7 122.1 71.7 76.8 83.0
76.85 72.84 71.33 207.0 243.8 246.0 130.4 133.0 130.8 73.8 80.0 88.3
m3/h
o
m3/h C kW %
o
88.25 87.64 86.90 22,5 25,3 28,0 8.16 16.70 48.70 71.92
94.25 93.79 93.17 22,9 25,4 28,1 9.92 19.97 47.08 70.15
*Toplotna vrednost briketa od slame odreena je kalorimetrijskom bombom u Laboratoriji Zavoda za tehnologiju stone hrane, Tehnolokog fakulteta u Novom Sadu. ** prva kolona podataka odgovara radu jednog loita, a druga kolona radu drugog loita. *** I - u vremenskom periodu u kojem sagoreva prva polovina goriva u I kanti (rad prvog loita), II - u vremenskom periodu paljenja III kante i III - u vremenskom periodu dogorevanja goriva u I kanti i sagorevanja goriva u III kanti (rad oba loita).
16.1.6. Diskusija rezultata ispitivanja

U tabelama 16.1, 16.2 i 16.3 prikazani su najbitniji podaci za uporeivanje specifinih parametara procesa sagorevanja briketa od biomase i uglja. Zapremna loita Plamen 1 je 0,035 m3. Masa ubaenog goriva bila je 0,65 do 0,82 kg. Protok vazduha kroz loite bio je 6,1 do 12,1 m3/h. Koeficijent vika vazduha iznosio je 2,8
179
do 9 kod briketa od slame, a kod uglja 2,6 do 5,6. Temperatura loita isnosila je 520 do 770oC pri sagorevanju briketa od slame, a 680 do 860oC kod sagorevanja uglja. Koliina produkata sagorevanja iznosila je 4,8 do 9,8 nm3/h. Specifina koliina produkata sagorevanja po jednom kilogramu goriva iznosila je 12,2 do 38,1 nm3/kg za brikete od biomase, a za ugalj 6,8 do 29,7 nm3/kg. Brzina sagorevanja goriva bila je 0,26 do 0,8 kg/h za briket od slame, a za ugalj 0,25 do 0,71 kg/h. Brzina sagorevanja briketa bila je vea. Sa porastom koeficijenta vika (protoka) vazduha u loitu, opadala je brzina sagorevanja goriva (loite se hladilo). Zapremina loita pei Alfa-plam je 0,18 m3. Termika snaga pei je 11 kW. Masa ubaenog goriva bila je 0,06 do 0,25 kg. Protok vazduha kroz loite bio je 25 do 58 m3/h. Koeficijent vika vazduha iznosio je 4,2 do 8 kod sagorevanja kaminskih briketa od ljuske suncokreta, a 9,5 do 19 kod sagorevanja briketa od oklaska. Koliina produkata sagorevanja iznosila je 21 do 54 nm3/h. Specifina koliina produkata sagorevanja po jednom kilogramu kaminskih briketa iznosila je 85 do 105 nm3/kg za suncokretovu ljusku i 84 do 274 nm3/kg za oklasak od kukuruza. Brzina sagorevanja briketa bila je 0,2 do 0,494 kg/h za suncokretovu ljusku i 0,175 do 0,416 kg/h za oklasak od kukuruza. Sa porastom koeficijenta vika vazduha u loitu opadala je brzina sagorevanja briketa. Zapremina loita pilot pei Roza je 0,086 m3. Termika snaga pei je 10 kW. Masa ubaenog goriva koje je gorelo bila je do 1,0 kg. Protok vazduha kroz loite bio je 49 do 68 m3/h. Koeficijent vika vazduha iznosio je 4,8 do 5,7, kod sagorevanja briketa od slame, a 5,9 do 9 kod briketa od uglja. Temperatura loita bila je 440 do 700oC kod sagorevanja briketa, a 540 do 680oC kod sagorevanja uglja. Koliina produkata sagorevanja iznosila je 70 do 77 nm3/h. Specifina koliina produkata sagorevanja po jednom kilogramu goriva iznosila je 27 do 29 nm/kg za brikete od slame i 44 do 48 nm3/kg za ugalj. Brzina sagorevanja goriva bila je 2,64 do 2,66 kg/h za brikete od slame, a 1,5 do 1,57 kg/h za ugalj. Brikete od slame su skoro duplo bre sagorevale od uglja, mada su imale znaajno manju toplotnu mo. Sa porastom koeficijenta vika vazduha u loitu opadala je brzina sagorevanja goriva. Kao to se iz podataka vidi koriene su razliite zapremine loita pei za sagorevanje briketa i uglja, u cilju uporeenja. Prvo loite ima najmanju zapreminu, pa tree i na kraju drugo. Termike snage loita su priblino iste. Masa ubaenog goriva u loite se razlikovala, najmanja je bila kod druge pei, neto vea kod prve, a najvea kod tree pei. Protok vazduha, kao i produkata sagorevanja, bio je najvei kod tree pei, neto malo manji kod druge i znaajno manji kod prve pei. Vrednost koeficijenta vika vazduha iznosila je 2,6 do 9 kod prve pei, 4,2 do 19 kod druge i 4,8 do 9 kod tree pei. Specifina koliina proizvedenih produkata sagorevanja po kilogramu goriva bila je najvea kod kaminskih briketa, a kod ostale dve pei proizvodila se priblino ista koliina produkata sagorevanja po kilogramu goriva. Brzina sagorevanja briketa bila je najmanja kod druge pei, neto vea kod prve pei, a najvea kod tree pei. Brzina sagorevanja briketa od biomase bila je znaajno vea u odnosu na ugalj. Sa porastom koeficijenta vika vazduha u loitu opadala je brzina sagorevanja goriva. Nie vrednosti koeficijenta vika vazduha (2 do 3) su povoljnije za proces sagorevanja biogoriva. U prve dve pei nije bilo obezbeeno uvoenje sekundarnog vazduha za sagorevanje volatila, ve je to uraeno sa poveanom koliinom primarnog vazduha. Kod tree pei sama konstrukcija pei omoguavala je nekontrolisano uvlaenje sekundarnog vazduha, to je tokom procesa sagorevanja imalo sve vee negativne posledice (znaajno se hladilo loite).
Na osnovu rezultata ispitivanja vie autora i na osnovu sopstvenih uporednih ispitivanja sagorevanja briketa od biomase i uglja moe sledee da se zakljui: 180
1. Brikete od biomase mogu biti vrlo dobro alternativno gorivo, tj. mogu da budu zamena za klasine vrste vrstog goriva (drvo i ugalj). One bre sagorevaju od uglja. Iako imaju niu toplotnu vrednost, termika snaga loita ostaje nepromenjena, zbog veeg utroka relativno jeftinijeg goriva. 2. Brikete od biomase efikasnije sagorevaju pri niim vrednostima koeficijenta vika vazduha (2 do 3). 3. Sagorevanjem briketa od biomase manje se zagauje ivotna sredina, jer u biogorivu ima znaajno manje tetnih elemenata. U produktima sagorevanja praktino nema sumpordioksida, a koliina azotnih oksida je zanemarljiva. Bilans ugljendioksida u atmosferi ostaje isti, tj. koliko se sagorevanjem biomase proizvede ugljendioksida toliko ga biljke u toku svog rasta potroe na proizvodnju organske materije. Sagorevanjem biomase ne stvara se efekat staklene bate, ne stvaraju se kisele kie i ne utie se na globalnu promenu klime. Pepeo od biomase moe da bude vrlo dobro ubrivo za bate (povrtnjake). 4. Upotreba kaminskih briketa moe biti vrlo profitabilna i za izvoz, jer se sa ovim briketama moe regulisati boja plamena, duina plamena, iskriavost, toplotna vrednost, koliina pepela, vrsta i koliina sagorelih gasova i dr. 5. Sagorevanjem aromatinih briketa mogu da se unitavaju komarci i drugi tetni insekti, 6. Brikete od biomase zahtevaju odgovarajua loita, tj. loita sa velikom zapreminom i sa mogunou dovoenja sekundarnog vazduha za sagorevanje volatila.
Literatura
[1] [2]
[3]
[4] [5] [6]
[7] [8]
Bogner M: Termotehniar, Poslovna politika, Beograd, 1992. (tom I), Brki, M, Jani, T, Krivokua, D: New type of the furnace for combustion of biobriquettes, Proceedings of interational conference on: Rational use of renewable energy sources in agriculture, MEE, CIGR, MAE, Budapest, 2000, C-4, Brki, M, Jani, T: Izvetaj o ispitivanju stepena energetske efikasnosti pei Roza na brikete od slame i mrkog uglja, Laboratorija za termotehniku, Institut za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2000, s. 13, Brki, M, Jani, T: Specifinost sagorevanja biobriketa, asopis PTEP, JDPTEP, Novi Sad, VII(2003)1-2, s. 8-11. Mihajlovi, Emina: Istraivanje kompozitnih biobriketa sa zadatim fiziko-hemijskim i energetskim svojstvima, doktorska disertacija, Fakultet zatite na radu, Ni, 2003, s. 178, Milanovi, B: Fundamentalna istraivanja biobriketa i zatita od poara objekata za njihovu proizvodnju i eksploataciju", magistarski rad, Fakultet zatite na radu, Ni, 2000, s.127, Miti, D, Mihajlovi, Emina, Jankovi, Sobodanka, Milanovi, B: Brzina sagorevanja biobriketa, asopis PTEP, JDPTEP, Novi Sad, 6(2002)3-4, s. 90-92, Radovanovi, M, Rac, A, Savi, A: Prilog karakterizaciji briketa od ljuske suncokreta, Zbornik radova sa nauno-strunog savetovanja EKO-EK 95: Biomasa, bioenergetska reprodukcija u poljoprivredi, IP Mladost, Beograd i Ekoloki pokret Beograda, Beograd, 1995, s. 199-208.
181
P O G L A V LJ E 17
17. USLOVI ZA STVARANJE TRITA ENERGETSKIH BRIKETA I PELETA OD BIOMASE U VOJVODINI

Dr Miladin Brki, red. prof. Na osnovu prikazanih podataka u poglavlju 15. moe da se konstatuje da: - polovina postrojenja za briketiranje i peletiranje nije u pogonu iz razno-raznih razloga, - najvei broj ovih postrojenja ne radi ili je prodata drugom za presovanje piljevine, - od 16.860 t/godinje proizvedenih briketa / peleta u Vojvodini moe da se dobije 5.110 t/godinje ekvivalentnog ulja za loenje. To je za sada mala, ali znaajna vrednost. Dakle, potrebno je uloiti velike napore da se ova proizvodnja proiri, jer su energetske brikete 2,72 puta jeftinije alternativno gorivo od ulja za loenje. Posebno treba imati u vidu da su zemlje Zapadne Evrope pre pet godina oformile trite peleta i briketa. Poznate su cene ovih proizvoda i moe se rei da su vrlo privlane za nae proizvoae. Naa komparativna prednost je to posedujemo poljoprivredne ostatke (biomasu) u velikim koliinama svake godine (9 miliona tona u Vojvodini). Zapadna Evropa ima znaajno manje tih ostataka. Takoe, Zapadna Evropa ima sve manje uma i umskih ostataka. Naa slabost je u manjem kvalitetu maina i opreme za briketiranje i peletiranje biomase. Kvalitet gotovih proizvoda nije, u veini sluajeva, uraen po standardima evropske klasifikacije CEN (vidi poglavlje 11.5.). Ovo slabi nau prodajnu mo na inostranom tritu. Takoe, u nas je veliki problem to su maine i oprema za briketiranje i peletiranje prilino skupe. Naime, oni koji ele da izgrade pogone za briketiranje i peletiranje teko dolaze do povoljnih kredita. Drava ne podstie ovu proizvodnju, proizvoae ne oslobaa poreza i doprinosa i ako je dobro poznato da se proizvodi ekoloko gorivo. Na se Zapadu podstiu proizvoai koji smanjuju produkciju ugljendioksida, a kanjavaju se oni koji isputaju ugljendioksid u atmosferu, zbog stvaranja efekta staklene bate i globalnog zagrevanja atmosfere. Takoe, kod njih je vrlo skupa elektrina energija iz koje se odvajaju sredstva za ekoloku proizvodnju. Prikupljena sredstva slue za podsticanje proizvodnje iz obnovljivih izvora energije. Dakle, napred navedeno utie na ograniavanje, sputavanje i nerazvijanje naeg trita energetskih briketa i peleta. I ako imamo ogromne potencijale i mogunosti za razvoj ovog trita vrtimo se u zaaranom krugu, pa ak povremeno i nazadujemo. Osamdesetih godina bili smo tamo gde i Danska, a danas ne moemo proceniti vreme za koliko godina se moemo njoj pribliiti. Posebno treba istai da je jo uvek nereen problem tehnologije presovanja briketa i peleta od poljoprivrednih ostataka bez vezivnih sredstava. Zbog toga se troi mnogo elektrine i druge energije za ovu proizvodnju, te je jo uvek ova proizvodnja skupa.
183
U nas jo nisu doneti odgovarajui zakonski i podzakonski propisi za podsticanje proizvodnje biogoriva. Nedostatak ovih propisa u mnogome sputava i ograniava otvaranje trita za prodaju energetskih briketa i peleta. Nai proizvodi imaju visoke proizvodne trokove i nisu dovoljno konkurentni proizvodima u Zapadnoj Evropi. Poslovni ljudi koji ulau u ovu proizvodnju prilino su hrabri i oni oekuju da e se uskoro situacija okrenuti na bolje. Mnogi su se razoarali dugim ekanjem ovog boljitka, pa su svoje maine i opremu prodali drugima. Da bi se znaajnije poboljala situacija u vezi organizovanja i razvoja trita briketa i peleta potrebno je doneti Zakon i podzakonske akte o primeni biomase u energetske svrhe, da se donesu uredbe o kanjavanju onih preduzea i pojedinaca koji zagauju atmosferu sa ugljendioksidom, ugljenmonoksidom, azot-oksidom, sumpordioksidom i drugim tetnim gasovima, da se povea cena elektrine energije, da se osnuje Agencija za primenu biomase u energetske svrhe, da se izgrade pilot postrojenja za briketiranje i peletiranje biomase po regionima Vojvodine da bi se u praksi demonstriralo i prikazalo da to moe da finkcionie, da banke daju povoljnije kredite, sa grejs periodom, duim rokom otplate i manjom kamatnom stopom, da Drava smanji poreze i doprinose za proizvodnju briketa i peleta, da se organizuju zimske kole, savetovanja i simpozijumi na temu proizvodnje i korienja briketa i peleta, da se obezbede sredstva za nauno-istraivaki rad iz ove oblasti, u cilju reavanja problema tehnologije presovanja biomase bez vezivnih sredstava, da se objavljuju lanci u novinama, struni razgovori na radiju i u TV emisijama i da se osnuje promotivno-prodajna berza energetskih briketa i peleta u Vojvodini. Sva ova infrastruktura veoma bi korisno pomogla stvaranju i razvoju trita briketa i peleta u Vojvodini.
17.1. Konstatacije
Treba imati u vidu da su zemlje Zapadne Evrope pre pet godina oformile trite peleta. Dakle, mi iza njih za sada mnogo ne zaostajemo. Poznate su cene ovih proizvoda i moe se rei da su vrlo privlane za nae proizvoae. Naa komparativna prednost je to posedujemo poljoprivredne ostatke (biomasu) u velikim koliinama svake godine (9 miliona tona u Vojvodini). Naa slabost je u manjem kvalitetu maina i opreme za briketiranje i peletiranje biomase. Kvalitet gotovih proizvoda nije, u veini sluajeva, uraen po standardima evropske klasifikacije CEN. Takoe, proizvodni trokovi briketa i peleta su u nas prilino visoki. To sve slabi nau prodajnu mo na inostranom tritu. U nas je veliki problem to su maine i oprema za briketiranje i peletiranje prilino skupe. Drava ne podstie ovu proizvodnju, proizvoae ne oslobaa poreza i doprinosa i ako je dobro poznato da se proizvodi ekoloko gorivo. U nas jo nisu doneti odgovarajui zakonski i podzakonski propisi za podsticanje proizvodnje biogoriva. Dakle, sve napred navedeno utie na ograniavanje, sputavanje i nerazvijanje naeg trita energetskih briketa i peleta. Reavanjem napred navedenih problema stvorilo bi dobre uslove za organizaciju i razvoj trita briketa i peleta u Vojvodini.
Literatura
[1] [2] [3] [4]
Evropski peletni centar, sajt je: www.pelletcentre.info, Danski peletni bum, sajt je: http://fuels.dk-teknik.dk, Trendovi trita u Danskoj, sajt je: www.ens.dk Pelete za Evropu, sajt je: www.pelletcentre.info,
184
Trite peleta u Italiji: www.etaflorence.it [6] Evropski klasifikacioni normativ (CEN), sajt je: www.pelletcentre.info, [7] Pelete R&D u Evropi pregled istraivanja, sajt je: www.EnergyCentre.Info, [8] Trite i trendovi peleta, asopis, sajt je: www.pelletcentre.info, [9] Bioenergija, novine, sajt je: www.pelletcentre.info, [10] Granofyt pelete, ATEA, Praha, sajt je: http://www.ateap.ez/, [11] Projekt ALTENER, sajt je: http://www.dk-teknik.dk/dk-teknik_docs/.
[5]
185
P O G L A V LJ E 18
18. MOGUNOSTI ZA DOBIJANJE PODSTICAJNIH I KREDITNIH SREDSTAVA ZA OSNIVANJE MALIH I SREDNJIH PREDUZEA ZA BRIKETIRANJE I PELETIRANJE BIOMASE (ODREDJIVANJE PRIORITETA ZA SPROVODJENJE MERA)
Dr Todor Jani, vanr. prof., dr Miladin Brki, red. prof, Poljoprivredni proizvoai decenijama su u hroninoj besparici, sem malobrojnih, ne mogu da kupe za gotov novac potrebne maine i opremu za poljoprivrednu proizvodnju, naroito maine i opremu za briketiranje i peletiranje poljoprivrednih ostataka (biomase). Jedna od mogunosti nabavke maina i opreme je preko kredita i lizinga od banaka. Krediti, kao to je poznato, imaju svoju cenu i realno posmatrajui skupi su. Lizing je jo skuplji. Bankari se pravdaju da su ulaganja u poljoprivredu visoko rizina, naroito sada kada trpimo velike posledice od ovogodinje letnje sue i jesenje kie. Zbog toga se kreditna sredstva dodatno optereuju. Za olakice u investiranje u poljoprivredu postarali su se Republiko ministarstvo za poljoprivredu i Izvrno vee Vojvodine. Ministarstvo poljoprivrede je izdvojilo 6,7 milijardi dinara za kratkorono kreditiranje poljoprivrede. Procedura za dobijanje dugoronih kredita je komplikovana da bi dobijena sredstva bila namenski utroena. Ministar za poljoprivredu je najavio da e Ministarstvo ukinuti kratkorone i dugorone kredite i da e sredstva biti prebaena poslovnim bankama za kreditiranje poljoprivrede prema uslovima koje propisuju banke (Dnevnik, 29.dec.2007.). Drava e regresirati kamate na 3 5% za poljoprivredne proizvoae. Pokrajina je kredite obezbedila preko Fonda za razvoj Vojvodine, Garancijskog fonda i Fonda za razvoj poljoprivrede Vojvodine. Pravo da konkuriu imaju uglavnom registrovani poljoprivredni proizvoai. Garancijski fond AP Vojvodine je osnovan da bi bio posrednik izmeu banke i korisnika kredita. On je svojim sredstvima garant da e kredit biti vraen. Na ovaj nain komercijalne banke dobijaju podsticaj da odobravaju kredite pod povoljnim uslovima. U ovom sluaju poljoprivrednik ne mora biti registrovan. Kredit se odobrava na tri do pet godina, s grejs periodom do 12 meseci. Limit kredita u 2006. godini iznosio je 3 miliona dinara, a u 2007. godini bio je 3,5 miliona dinara. Poto se fondovi popunjavaju od sredstava privatizacije oekuje se da e sledee kalendarske godine biti vie sredstava u tim fondovima. Sredstva Fonda za razvoj poljoprivrede Vojvodine obezbeuje Vlada Kraljevine Norveke. Od prole jeseni trai se da su poljoprivrednici registrovani zbog mogunosti dobijanja dela bespovratnih sredstava. Vano je naglasiti da ni za jednu kreditnu liniju u ovom fondu nije traen biznis plan, a kao garancija traila se hipoteka na vrednost 1,5 puta veu od iznosa
187
traenog kredita. Sve potrebne informacije o uslovima kreditiranja poljoprivrednici mogu da dobiju u optinskim kancelarijama navedenih fondova. Fond za razvoj Vojvodine, Novi Sad Konkurs za dugorono kreditiranje razvojnih programa i projekata u oblasti poljoprivrede na teritoriji AP Vojvodine u 2007. godini. Po ovom konkursu krediti su se dodeljivali u oblasti poljoprivrede za nabavku poljoprivredne mehanizacije i opreme, osnovnog stada i matinog jata, izgradnju i rekonstrukciju sistema za navodnjavanje, opreme za poveanje kapaciteta i osavremenjavanje linija za preradu i uvanje primarnih poljoprivrednih proizvoda, opreme za zatieni prostor i za realizaciju programa proizvodnje zdrave hrane. Sredstva po ovom konkursu nisu namenjena za finansiranje izgradnje novih i adaptaciju starih graevinskih objekata, za kupovinu zemljita i za obrtna sredstva. Pravo uea na konkursu imala su fizika licanosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na teritoriji AP Vojvodine. Prijave na konkurs predavale su se optinskim kancelarijama FZRV, zakljuno sa 31. majem 2007. godine. Adresa Fonda: Novi Sad, Hajduk Veljkova 11, Master centar,VI sprat, tel. 021/48 30 653; 48 30 656; 48 30 659; faks: 021/48 30- 647, e-mail: fzrapv@neobee.net , www.vdf.org.yu Garancijski fond AP Vojvodine, Novi Sad U Konkursu za odobravanje garancija za obezbeenje dugoronih kredita namenjenih finansiranju nabavke nove poljoprivredne mehanizacije traktora i kombajna garantni potencijal je 350 miliona dinara, koji je namenjen za individualne poljoprivredne proizvoae. Adresa Fonda: Novi Sad, Hajduk Veljkova 11, Master centar, tel. 021 489 37 00 i fax. 489 37 00, sajt je: http://www.garfondapv.org.yu/ i E-mail: garfondapv@neobee.net. Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede, Izvrno vee Vojvodine, Novi Sad Krediti za unapreenje poljoprivrednog gazdinstva. Zavreni su proleni konkursi Fonda za razvoj poljoprivrede APV. Ove godine kredite su dobili 101 korisnik. Podeljeno je ukupno 559 kredita. Kreditna sredstva se obezbeuju iz budeta Pokrajine. Kamatna stopa iznosi 2,2 do 2,8 %. Ovo je najpovoljnija stopa u Srbiji. Izvrno vee Vojvodine e nastaviti sa materijalnom podrkom delatnosti koje su najprofitabilnije u poljoprivredi. E-mail: fondpolj@apv-nauka.ns.ac.yu, http://www.fondpolj. vojvodina.sr.gov.yu/ Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo, Novi Sad Konkurs za raspodelu podsticajnih sredstava za sufinansiranje projekata uvoenja i sertifikacije sistema bezbednosti hrane 2007. godine. Uvoenje i sertifikacija HACCP programa, uvoenje i sertifikacija ISO 22000, sistem menadmenta bezbednoti hrane. Rok za predaju prijava bio je 15. maja 2007. godine. Adresa: Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i umarstvo, Izvrno vee Vojvodine, Bulevar M. Pupina 16 , tel. 021 456721, 457056, http://www.psp.vojvodina. sr.gov.yu Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, Izvrno vee Vojvodine, Novi Sad Subvencije poljoprivredi iz pokrajinskog budeta. Odlukom o budetu Autonomne pokrajine Vojvodine za 2007. godinu za subvencioniranje poljoprivrede predvieno je ukupno 1,5 milijardi dinara. To je za 500 miliona dinara vie
STUDIJA
188
nego lane. Od ovog kolaa za ruralni razvoj sela obezbeeno je 60 miliona dinara. Veoma je vano istai da je vei deo ovog skromnog novca obezbeen iz izvornih prihoda Pokrajine. Dalje je na potezu Republika vlada, koja ima daleko vie novca. Ona mora da povue konkretne poteze i pomogne selu i poljoprivrednicima. E-mail: danijel@apv-nauka.ns.ac.yu. NLB Kontinental banka, Novi Sad Kratkoroni krediti. Kontinental banka iz Novog Sada dala je ponudu za kratkorone kredite, gotovinski i bezgotovinski, bez valutne klauzule i bez depozita. Nominalne kamatne stope se kreu od 16,90% (EKS na 12 meseci od 19,81%) do 17,90% (EKS na 12 meseci 21,55%). Rok otplate je od 6 do 12 meseci. Adresa: Kontinental banka, Trg Mladenaca 1-3, 21000 Novi Sad, tel. 021 6615500 centrala, E-mail: cont@cont.co.yu, sajt je: http://www.cont.co.yu/. ProCredit leasing, Novi Sad Specijalne povoljnosti za nabavku poljoprivredne mehanizacije. ProCredit banka je pripremila specijalne povoljnosti za nabavku poljoprivredne mehanizacije na lizing u saradnji sa renomiranim proizvoaima i prodavcima poljoprivredne tehnike. Dui period finansiranja, povoljnije kamatne stope i nii trokovi odobrenja su samo neke od pogodnosti koje su na raspolaganju svima onima koji se odlue da pribave poljoprivrednu mehanizaciju. ProCredit Leasing je pripremio specijalnu akciju za nabavku poljoprivredne mehanizacije: traktora, kombajna, prikljunih maina (mehanizacije), sistema za prijem i isporuku mleka, izmuzita, silosa suara, silomiks prikolica i ostale agroopreme renomiranih proizvoaa. Period kreditiranja iznosi od 24 do 84 meseca. Akcija je trajala do kraja marta, a nastavila se i tokom jeseni. Adresa: ProCredit Bank, Bulevar cara Lazara 7b, tel. 021 58942 i Bulevar Osloboenja 58, tel. 021 444160, http://www.moneyinserbia. netfirms.com/micro-finance-bank.html/ Metals banka, Novi Sad Krediti za mala i srednja preduzea. Svaki dan moglo se proitati u desnom donjem uglu naslovne strane lista Dnevnik oglas za kredite za mala i srednja preduzea. Prema oceni Narodne banke Srbije Metals banka je vrlo uspena banka. Kreditiraju se, pre svega, individualna poljoprivredna gazdinstva, za koja su pripremili veoma raznovrsnu ponudu. Adresa: Metals banka AD Novi Sad, Strailovska 2, 021 4884400, 4884401, 4884403, fax: 4884505, E-mail: info@metals-banka.co.yu, www.metals-banka.co.yu. Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Republika Srbija, Beograd Kratkoroni krediti za poljoprivredne proizvoae. Ove godine zavren je konkurs za dodelu kratkoronih kredita posredstvom Ministarstva za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu. Osam odabranih poslovnih banaka je rasporedilo dve milijarde dinara. Bilo je to samo kap u moru za pokrivanje ak za petinu veih ulaganja u setvu nego prole godine. Procenjuje se da je kredite dobilo samo oko 15.000 poljoprivrednika, odnosno manje od 10% od ukupno registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Ovo pravo nemaju pravna lica, iako nose veliki deo organizovanja proizvodnje, pa su primorani da uzimaju kredite od poslovnih banaka, ija je godinja kamata 16 do 17%. Troak otplate kamata pod nepovoljnim uslovima ugrauje se u reprodukcioni materijal, koji
189
se daje koperantima u naturalnu razmenu. Dakle, itav rizik proizvodnje svaljuje se na finansijski onemoale poljoprivrednike. Ali, naalost, oni drugog izbora nemaju. Adresa: Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede, Beograd, Nemanjina 22-26, tel. 011 3620871 i fax. 011 3616274, E-mail: office@minpolj.sr.gov.yu, http://www.minpolj.sr. gov.yu/. Agencija SAD za meunarodnu saradnju (USAID), Beograd Donacije za razvoj poljoprivrede. Agencija Sjedinjenih amerikih drava za meunarodnu saradnju USAID, koju u Srbiji zastupa Organizacija za meunarodnu pomo i razvoj IRID, daje donacije za razvoj poljoprivrede. Ukupna vrednost dve donacije je 90.000 evra. Takoe, osnovana je i opremljena Direkcija za poljoprivredu Optine abac sa donatorskim sredstvima u visini 25.000 evra. Adresa: USAID, Kneza Miloa 50, 11000 Beograd, tel. 011 381 11 4675 i fax. 011 381 11 8267, http://www.usaid.gov/ Ameriki fond za razvoj (ADF), Novi Sad Donacije za razvoj poljoprivrede. Izgradnju hladnjae u Horgou pomoglo je Ministrastvo za poljoprivredu, umarstvo i vodoprivredu, Ameriki fond za razvoj sa donatorskim sredstvima i Zadruga udruenih poljoprivrednih proizvoaa iz Horgoa. Adresa: ADF, Jobana Subotia, 18, 21000 Novi Sad, telefon: 021 522277 i 524546, E-mail: rgill@adf.org.yu, http://www.adfusa.org.yu/ i http://www.adf.org.yu/.
18.1. Konstatacije
Poljoprivredni proizvoai ne mogu da kupe za gotov novac potrebne maine i opremu za briketiranje i peletiranje poljoprivrednih ostataka (biomase), poto su one vrlo skupe za nae uslove. Jedna od mogunosti nabavke maina i opreme je preko kredita i lizinga od banaka. Krediti, kao to je poznato, imaju svoju cenu i realno posmatrajui skupi su. Lizing je jo nepovoljniji. Za olakice u investiranje u poljoprivrednu proizvodnju postarali su se Republiko ministarstvo za poljoprivredu i Izvrno vee Vojvodine. Pokrajina je kredite obezbedila preko Garancijskog fonda, Fonda za razvoj Vojvodine i Fonda za razvoj poljoprivrede Vojvodine. Pravo da konkuriu imaju uglavnom registrovani poljoprivredni proizvoai. Kamatne stope su srednje vrednosti i kreu se od 4,8 do 9% na godinjem nivou. Kamatne stope kod banaka su prilino visoke i iznose od 17 do 18%. Lizing daje ProCredit banka i on je obino nepovoljniji od kredita. Do donatorskih sredstava je vrlo teko doi. Dakle, na osnovu navedenog neophodna je znaajno vea pomo Drave. Raznim stimulativnim merama potrebno je pomoi onim poljoprivrednim proizvoaima koji ele da uu u ove investicije: dugoronije i stabilnije kreditiranje sa grejs periodom, smanjenje kamatnih stopa za nabavku maina i opreme za briketiranje i peletiranje biomase, oslobaanje poreza i doprinosa za proizvodnju ekolokog goriva, uvoenje kaznenih mera za zagaivanje atmosfere, vode i zemljita, poveanje cene elektrine energije, materijalna pomo za izvoz briketa i peleta, stimulisanje proizvodnje maina i opreme za peletiranje i briketiranje biomase, smanjenje trgovakih mari za prodaju ekolokog goriva i druge mere. Prioritet u sprovoenju ovih mera je donoenje posebnog Zakona o primeni biomase u energetske svrhe, osnivanje Agencije za korienje biomase u energetske svrhe i formiranje Promotivnoprodajne berze briketa i peleta u cilju stvaranja trita ovih proizvoda u Vojvodini.
STUDIJA
190
Literatura:
Fond za razvoj Vojvodine, Novi Sad, sajt je: , www.vdf.org.yu [2] Garancijski fond AP Vojvodine, Novi Sad, sajt je: http://www.garfondapv.org.yu/. [3] Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede, Novi Sad, sajt je: http://www.fondpolj. vojvodina.sr.gov.yu/ [4] Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, Novi Sad, sajt: http://www.psp.vojvodina. sr.gov.yu [5] NLB Kontinental banka, Novi Sad, sajt je: http://www.cont.co.yu/ [6] ProCredit leasing, Novi Sad, sajt je: http://www.moneyinserbia.netfirms.com/microfinance-bank.html/; www.procreditleasing.co.yu [7] Metals banka, Novi Sad, sajt je: www.metals-banka.co.yu. [8] Ministarstvo poljoprivrede, Beograd, sajt je: http://www.minpolj.sr.gov.yu/. [9] Agencija SAD za meunarodnu saradnju (USAID), Beograd, http://www.usaid.gov/ [10] Ameriki fond za razvoj (ADF), Novi Sad, http://www.adf.org.yu/. [11] Opportunity Bank, krediti za mala i srednja preduzea, sajt: www.obs.co.yu [12] Intesa Leasing, Beograd, nova oprema i maine, www.intesaleasingbeograd.com
[1]
191
P O G L A V LJ E 19
19. PREDLOG PROJEKATA KOJI MOGU APLICIRATI U EVROPSKOJ UNIJI ZA SREDSTSTVA IZ FONDOVA
Dr Miladin Brki, red. prof. Na osnovu analize tehniko-tehnolokih problema koji se javljaju u proizvodnji energetskih briketa i peleta mogu da se predloe sledei projekti koji mogu da apliciraju u Evropskoj Uniji za korienje finansijskih sredstava iz fondova za podsticanje korienja biomase u energetske i ekoloke svrhe: - Istraivanje ekolokih vezivnih sredstava usitnjene i sabijene biomase od poljoprivrednih ostataka u cilju smanjenja pritiska sabijanja, utroka energije i ekonominije proizvodnje briketa i peleta, - Ispitivanje kvaliteta proizvedenih energetskih briketa i peleta u Vojvodini od poljoprivrednih ostataka u cilju izvoza u zemlje Evropske Unije, - Analiza tehniko-tehnolokih karakteristika domaih i inostranih maina i opreme za proizvodnju energetskih briketa i peleta s obzirom na kvalitet materijala, preciznost izrade, pouzdanost i efikasnost u radu, - Istraivanje mogunosti ekonomine primene biomase od poljoprivrednih ostataka za: organsko ubrivo, proizvodnju vrstog, tenog ili gasovitog biogoriva, proizvodnju graevinskog materijala, proizvodnju delova za nametaj i u druge svrhe. - Ispitivanje vrste i oblika ekonominog pakovanja biomase od poljoprivrednih ostataka s obzirom na nain upotrebe, transport, skladitenje i efikasno korienje. - Priprema podloga za zakonske i podzakonske propise za ekoloko, ekonomino i efikasno korienje biomase od poljoprivrednih ostataka u skladu s propisima Evropske Unije, - Izrada podloga i mera za savremenu organizaciju produktivnog trita energetskih briketa i peleta od biomase u Vojvodini u cilju podsticanja i omasovljavanja proizvodnje ovih proizvoda, - Izrada planova i programa i organizovanje obuke poljoprivrednih proizvoaa u cilju izgradnje pogona za proizvodnju energetskih briketa i peleta od biomase, - Analiza korienja kreditnih, podsticajnih, donatorskih i lizing sredstava za izgradnju pogona za proizvodnju energetskih peleta i briketa od biomase i predlog mera za efikasnije korienje ovih sredstava, - Istraivanje prednosti i nedostataka za ekonominu, efikasnu i ekoloku upotrebu energetskih briketa od biomase u odnosu na pelete. Na osnovu predloenih naziva projekata mogue je doi do finansijskih sredstava iz fondova Evropske Unije za naunio-istraivaki, struni i obrazovni rad naih strunjaka.
193
Pored navedenog, potrebno je svaki predloeni projekt detaljno razraditi prema zahtevima evropskih fondova koji finansiraju izradu navedenih projekata. Da bi se mogao projekt dobiti, takoe, potrebno je da se nai naunici i strunjaci poveu sa naunicima i strunjacima iz okolnih i drugih zemalja Evropske Unije. Dakle, potrebno je da Pokrajinski sekretarijati za nauku, energetiku i poljoprivredu, Izvrnog vea Vojvodine, formira kancelariju u Briselu. Osnovna delatnost ove kancelarije bila bi da se povee sa Komisijom Evropske Unije i njihovim fondovima i da informie Univerzitet u Novom Sadu i pojedine fakultete o uslovima konkurisanja na sredstva fondova, datumu konkurisanja, nainu pripreme konkursnog materijala i da prati postupak prihvatanja ili odbijanja predatog konkursnog materijala. Finansiranje poetka rada ove kancelarije trebalo bi da obavi Izvrno vee Vojvodine, a nastavak rada mogao bi delom da se finansira iz sredstava dobijenih projekata. Na kraju, treba pokuati da se poveemo sa rukovodiocem projekta Pelete za Evropu (Pellets@las). Rukovodilac projekta je gosp. J. Dahl iz Instituta FORCE Technology, Energystyrelsen, Danska (sajt: www.ens.dk ) ili treba stupiti u kontakt preko e-mail adrese jxd@ force.dk (sajt: www.pelletcentre.info ). Naziv projekta je: Development and Promotion of a Transparent European Pellets Market Creation of a European real time Pellets Atlas, Intelligent Energy, Europe, 2005. 2007.
STUDIJA
194
P O G L A V LJ E 20
20. ZAKLJUNA RAZMATRANJA

Dr Miladin Brki, red. prof, dr Milan Martinov, red. prof. 1. Energetski potencijal biomase u Vojvodini. Ukupni potencijal biomase od poljoprivrednih ostataka u Vojvodini iznosi 9 miliona tona godinje. Od ove koliine 1/4 biomase moe da se koristi za zaoravanje ili kao prostirka za proizvodnju stajnjaka u cilju poveanja plodnosti zemljita, 1/4 moe da se koristi za proizvodnju stone hrane, 1/4 za proizvodnju biogoriva i 1/4 za ostale svrhe. Koliina energetski raspoloivih ostataka biljne proizvodnje u Vojvodini je 2.790 x 103 tona, to predstavlja energetski ekvivalent 750 x 103 tona lakog ulja za loenje. To je priblino koliina dizel goriva koja se koristi u poljoprivrednoj proizvodnji u Vojvodini. ume Vojvodine su, pored vrlo znaajne i nezamenljive ekoloke funkcije, vrlo vaan izvor drveta, kao domaeg obnovljivog industrijskog i energetskog materijala. Proraunati energetski potencijal prostornog drveta iznosi 850 TJ godinje ili ekvivalent 21.300 t/god lakog ulja za loenje. Energetski potencijal umskog ostatka iznosi 3.300 TJ/god ili 82.000 t/god lakog ulja za loenje. Neophodno je poveati umski fond podizanjem novih zasada. U fabrikama za preradu drveta, takoe, ostaju znaajne koliine drvnog ostatka, ija je potencijalna energetska vrednost oko 1.060 TJ/godinje ili ekvivalent 26.500 t/god lakog ulja za loenje. Vei deo ovog ostatka se ve sada koristi za proizvodnju toplotne energije potrebne za odvijanje tehnolokih procesa u fabrikama, kao i za zagrevanje prostora. 2. Otpresci biomase. Znaaj briketiranja i peletiranja biomase za Vojvodinu ogleda se u sledeem: najvee koliine biomase u Vojvodini ine poljoprivredni ostaci posle ubiranja poljoprivrednih proizvoda. Ovaj materijal ima malu gustinu, najee ispod 120 kg/m3, te je nepogodan za transport i skladitenje. S druge strane, pri sagorevanju brzo i lako oslobaa volatile, koji sadre oko 70% energetskog potencijala, to zahteva posebna reenja termotehnikih postrojenja. Dakle, biljni ostaci, najee u formi bala, nisu pogodni za transport na rastojanja iznad 50 km, nisu pogodni za skladitenje i nisu upotrebljivi za sagorevanje u razliitim kotolovima i peima. Samim time nisu pogodni za trite i iroku primenu. Ovi neodstaci mogu da se eliminiu smanjenjem gustine, proizvodnjom otpresaka, briketa i peleta. Takoe, proizvodnjom otpresaka dobija se standardno gorivo za koje se definiu karakteristike, a njegova primena je najee mogua u irokom spektru postrojenja za sagorevanje. Otpresci, posebno peleti, omoguavaju ostvarenje automatizovanog loenja, to, posebno u razvijenijim zemljama predstavlja znaajnu prednost i proiruje primenu. Skladini prostor je smanjen, te je njihova primena mogua i u urbanim sredinama. Nedostatak proizvodnje otpresaka je u tome to je potrebno dopunsko ulaganje u sredstva, energiju i ljudski rad. Rezultat je poviena cena. Cena biljnih ostataka je do 35 /t, drvenog otpada na istom nivou, a drvenog ivera oko 60 /t. Cena otpresaka, koja zavisi od mnogih uticaja, je najee, kod nas, 100 do 150 /t.
195
3. Briketi i peleti biomase u EU. Evropska unija je Belim papirom i prateim dokumentima definisala obavezu primene NIOE, ukljuujui i biomasu. U tom sklopu razliitim merama podrava se proizvodnja i korienje briketa, a posebno peleta biomase. Pojedine zemlje izradile su standarde za pelete, a na snazi je i nacrt Evropskog standarada (CEN/TS 14961). U EU se prvenstveno koriste peleti od drveta. Cena peleta kree se, u zavisnosti od brojnih uticaja, a pre svega pnude i tranje, izmeu 150 i 250 /t. Najvie cene cu za visokokvalitetni drveni pelet u malim pakovanjima, do 10 kg. Mnoge zemlje EU ve sada, da bi zadovoljile proklamovanu i obavezujuu politiku proirenja korienja NOIE, otpreske biomase uvoze iz inostranstva. U tom smislu otvara se potencijalno trite i za proizvoae peleta i briketa iz Srbije i Vojvodine. Srbija je, kao i druge zemlje Zapadnog Balkana, sa EU poptisala Memorandum o razumevanju koji je obavezuje da prati energetsku politiku u EU. Takoe, u septembru 2007. parafiran je Kjoto protokol. S time u vezi, u budunosti, kada ovi dokumenti dobiju snagu obaveze, izvoz peleta i briketa biomase treba da se razmotri, jer ispunjavanje deklarisnaih ciljeva zahteva primenu NOIE, a to ispunjava ona zemlja koja je korisnik energije, a ne zemlja proizvoa. 4. Karakteristike briketa i peleta biomase. Postupkom briketiranja i peletiranja zapremina biomase smanjuje se za 10 do 12 puta. Gustina briketa/peleta iznosi 800 do 1.200 kg/m3, a nasipna gustina 400 do 700 kg/m3. Donja toplotna mo briketa/peleta slina je kao i domaeg uglja (14 do 17 MJ/kg). Za kvalitetno briketiranje i peletiranje biomase optimalni sadraj vlage u biljnom materijalu treba da je 12 do 18%. Pri manjem i veem sadraju vlage oblik briketa i peleta nije postojan. Dimenzije peleta iznose: prenik do 20 mm, duina do 70 mm; brikete: prenik do 110 mm, a duina do 300 mm. Pored valjkastog postoji i prizmatini oblik. Biomasa pre presovanja mora da bude pripremljena, usitnjena, i to sa to ujednaenijom veilinom. U brojnim sluajevima to predstavlja problem, a za usitnjavanje je potrebna energija uporedljiva sa energijom potrebnom za presovanje. Odnos energije uloene sa pripremu i presovanje i energije otpresaka je najee 1:8,40. Zbog manje gustine i neprilagoenog punjenja presa, najvei broj radei sa slamom i drugim ostacima poljoprivredne proizvodnje ostvaruje uinak koji je oko 50% od uinka koji se ostvaruje pri radu sa piljevionom od drveta. Proizvodnja presa za briketiranje iziskuje veliku strunost i opremljenost mainske industrije, jer uslovi briketiranja, visoki pritisak i temperature, uslovljavaju korienje specijalnih vrsta materijala, veliku preciznost pri izradi cilindara, klipova i alata prese i veoma kvalitetnu termiku obradu. Zbog toga je potrebno razviti dobre kooperativne odnose izmeu firmi koje su u stanju da to urade. Poseban je problem kvalitetne izrade i nabavke rezervnih delova za briketirke u pogonu. Takoe, kao problem namee se struno odravanje briketirki u pogonu, poto se pokretni delovi prese brzo troe. Prese za briketiranje su klipne, zupaste sa ozubljenim valjcima, valjkaste i pune. Ree su mobilne. Temperatura presovanog biljnog materijala treba da dostigne vrednost 80 do 90o C. Zbog toga je za presovanje potrebno obezbediti pritisak 150-350 bara pa i vie. Na posebnim konstrukcijama presa-cediljkama, moe da se presuje biljni materijal sadraja vlage 50 do 60%, pa i vie. Prese za peletiranje su sa prstenastom stacionarnom ili okretnom matricom i podesivom osovinom sa dva valjka, prese sa ravnom nepokretnom matricom i okretnim potiskujuim valjcima i prese sa ravnom, ali okretnom matricom i pasivnim valjcima. Jedno od novih reenja u EU, pod imenom Kemyx, trebalo bi da omogui proizvodnju peleta od biomase vlanosti i do 35%, a energija za presovanje je smanjena. Ne postoje rezltati testiranja ovog postupka od strane neutralne institucije i provera pokazatelja koje je definisao proizvoa. 196
Da bi presovani komadi zadrali stabilnost ponekad se pre presovanja vri meanje usitnjene biomase (poljoprivrednih ostataka) sa: kreom, natrijum hidroksidom, melasom, branom (skrob),vlanim papirom (kaom, pulpom), polucelulozom, polimerima i drugim vezivnim sredstvima, koja se dodaju za krupne komade do 7%, a za granule samo nekoliko procenata. Jo uvek nisu pronaena odgovarajua i jevtina vezivna sredstva. Preporuuju se organska vezivna sredstva iz ekolokih razloga. Uinak prese zavisi najvie od veliine presovanih komada. Prirodno, manji je za pelete ili granule, nego za brikete i kocke, a vei je u prvom sluaju specifini utroak energije (kWh). On zavisi od toga da li se primenjuje tzv. hladni ili topli, suvi ili vlani postupak briketiranja, kao i od fizikih i mehanikih svojstava materijala. 5. Stanje u Vojvodini. Na osnovu prikupljenih podataka moe da se konstatuje sledee: - polovina postrojenja za briketiranje i peletiranje u Vojvodini nije u pogonu iz raznih razloga. Od popisanih 31 pogona, etiri koriste peletirke. - najvei broj postrojenja ne radi ili je prodata drugom za presovanje piljevine. Razlog za ovu pojavu je da se biomasa od poljoprivrednih ostataka vrlo teko presuje bez vezivnih sredstava, poto jo uvek nije osvojena tehnologija presovanja. Drugi razlog je to su prese vrlo skupe, te su visoka poetna ulaganja u podizanje pogona za presovanje. - 16.860 t/godinje proizvedenih briketa/peleta biomase predstavlja ekvivalent 5.100 t lakog ulja.. Cena briketirane ili peletirane biomase bez vezivnih sredstava u Vojvodini iznosi 100 do 120 evra/t. Ukoliko se dodaju vezivna sredstva cena raste. Da bi se trokovi briketiranja smanjili potrebno je smanjiti trokove usitnjavanja biomase. Tehniko suenje biomase u cilju dovoenja sadraja vlage u podruje pogodno za briketiranje/peletiranje nije ekonomski opravdano, te pre svega treba da se presuje biomasa koja ve ima odogovarajui sadraj vlage. Trokovi proizvodnje briketa i peleta zavise od: vrste i cene biomasesirovine, vrste linije za presovanje, tehnologije presovanja, vrste pakovanja, uinka linije, broja angaovanih radnika, vrednosti graevinskog objekta i opreme, kamata na kredite i dr. Kada se sve uzme u obzir trokovi proizvodnje briketa i peleta od drvene piljevine iznose do 100 evra/t, a od biljnih ostataka poljoprivrede do 120 evra/t. 6. Problemi proizvoaa briketa/peleta biomase i proizvoaa postrojenja. Na osnovu rezultata tehno-ekonomske analize proizvodnje peleta i briketa moe da se konstatuje da su uloena investiciona sredstva u izgradnju briketirnica ili peletirnica mogu relativno brzo vratiti (od tri do pet godina u zavisnosti od veliine objekta, odnosno uinka opreme). Duina amortizacionog veka opreme raunata je na 10 godina. Cena briketa/peleta nalazi se na 5 mestu, tj. iza ulja za loenje, elektrine energije, tenog naftnog gasa i mazuta, a ispred zemnog gasa, mrkog uglja, tvrdog ogrevnog drveta i bala slame. Da bi se kompletno mogla sagledati tehno-ekonomska opravdanost primene briketa/peleta potrebno je u raun ukljuiti sveobuhvatnu vrednost investicije za energetsko postrojenje, primenu drugih vrsta energenata i uslove pod kojim radi energetsko postrojenje. Analizom stanja postojeih pogona za briketiranje i peletiranje biomase moe da se konstatuje da domaa industrija, sa osam proizvoaa, ne proizvodi dovoljno kvalitetne prese za briketiranje i peletiranje biomase. Problem predstavlja primena nedovoljno kvalitetnih materijala za najodgovornije delove presa, ali i nedovoljno precizna izrada. Na alost, prednost domae opreme jedino je u nioj ceni, to u sluaju da doe do zastoja i loijeg kvaliteta otpresaka, najee ima negativan ekonomski efekat. Domaa industrija
197
sposobna je da proizvoaima otpresaka isporui dovoljno kvalitetne ostale delove postrojenja za presovanje, transportna sredstva, dozirke, bunkere i drugo. Neki od domaih proizvoaa ve ostvaruju meunarodnu kooperaciju, baziranu na nioj ceni radne snage kod nas. Kroz ovu kooperaciju najlake se dolazi do unapreenja domaih reenja. Oekuje se da e domai proizvoai maina i opreme za presovanje nakon sticanja dovoljnog iskustva, tj. na osnovu vlastitog razvoja, doi do reenja koja su po kvalitetu slina onim reenjima iz inostranstva (uvoza) i na taj nain bie podstaknuta domaa industrija. Razvojem domae industrije maina i opreme poveae se uposlenost radnika. Potrebno je da ove proizvoae prati i podri domaa struka i nauka. 7. Predlozi za daljnji rad. Briketi i peleti biomase predstavljaju perspektivni NOIE u Vojvodini, posebno na bazi ostataka poljoprivredne proizvodnje. Peleti imaju prednost u odnosu na brikete, pre svega zbog toga to se njima lake ostvaruje automatizovano loenje. Pri sadanjoj ceni peleta i briketa i drugih fosilnih goriva, uglja i prirodnog gasa, primena otpresaka biomase nije ekonomski opravdana. Tek u sluaju da pone sprovoenje mera za ispunjavanje meunarodno zakljuenih sporazuma ovaj NOIE imae svoj znaaj, a ekonominost e biti ostavrena adekvatnom energetskom politikom zemlje. Ekonomski je, u uslovima u zemlji, prihvatljiva cena briketa i peleta biomase koja je nia od 100 /t, a to je samo izuzetan sluaj, kada je cena osnovne sirovine niska, na primer, piljevina koja nastaje u drvopreraivakoj industriji. Ve sada postoji mogunost plasiranja domaih briketa i peleta biomase na trite EU, a nudne se cene 100 do 120 /t. Domai briketi i peleti u veem broju sluajeva ne zadovoljavaju standardima definisane kriterijume, pre svega stabilnost proizvoda, ali nedostaje i zvanino definisanje njegovih karakteristika. Proizvodnja briketa, a posebno peleta, u Vojvodini trebalo bi da se stalno unapreuje. Proizvoai bi trebalo da osnuju udruenje koje bi obavljalo mnoge funkcije vezane za unapreenje proizvodnje, nastupa na domaem i inostranom tritu i definisanje u budunosti oekivanih podrki za njih i korisnike ovih NOIE. Predlae se da udruenje formira i potpomae Savet za biomasu ije se formiranje planira na nivou Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV. Naredna mera bila bi osnivanje virtualne laboratorije za podrku proizvodnji briketa i peleta biomase u Vojvodini. Cilj formiranja ove laboratorije bio bi pomo proizvoaima u cilju unapreenja proizvodnje, ali i sprovoenje merenja u cilju definisanja karakteristika briketa i peleta i provere ispunjavanja zahteva definisanih u standardima. Takoe, laboratorija bi trebalo da izdaje zvanine dokumente o karakteristikama otpresaka potrebne za izvoz. Formiranje laboratorije, u koju bi bile ukljuene jedinice raznih institucija, na primer, Poljoprivrednog fakulteta, Fakulteta tehnikih nauka, Tehnolokog fakulteta i Instituta za nizijsko umarstvo, takoe bi bio zadatak Saveta za biomasu. Savet za biomasu takoe bi trebalo da inicira sistemsku podrku domaoj industriji ukljuenoj u proizvodnju presa i druge opreme vezane za proizvodnju briketa i peleta. Unapreenje kvaliteta proizvoda, reavanje adekvatnog usitnjavanja biomase i primene vezivnih sredstava za brikete i pelete bili bi prioritetni zadaci. Nauno istraivake institucije bi trebalo da se poveu sa odgovarajuim u inostranstvu u reavanju problema koji nastaju pri briketiranju i peletiranju. Postoji mogunost dobijanja podrke preko raznih FP7 projekata, ali je verovatnoa dobijanja niska. Prioritet u razvoju ima ostvarenje energetski i granulometrijski to povoljnijeg usitnjavanja biomase pre presovanja, kao i primena vezivnih sredstava. Sa tehnikog stanovita to je i unapreenje konstrukcije i materijala na reenjima domaih presa.
198
PRILOZI
I. STRUNE POSETE POGONIMA ZA BRIKETIRANJE I PELETIRANJE

P1. STRUNA POSETA INSTITUCIJAMA I FIRMAMA U AUSTRIJI
Dr Milan Martinov, red. prof. U vremenu od 6. do 10. avgusta 2007.god. obiao sam nekoliko institucija i firmi u Austriji. Cilj posete je bio da se upoznam sa trendovima u oblasti peletiranja i briketiranja biomase. 1. BLT, Franncisco Josephinum, Biomass, Logistics, Technology (BLT) 3250 Wieselburg, Austrija http://blt.josephinum.at Manfred Wrgetter, dipl. ing. Hofrat Josef Rathbauer, dipl. ing. Austrian Bio Energy Center (ABC) 3250 Wieselburg, Austrija Manfred Wrgetter, dipl. ing. rukovodilac odeljenja Centra u Wieselburgu Dr Walter Haslinger Mag. (FH) Gottfried Eder
2.
3.
4.
Na istoj lokaciji nalaze se obe institucije, a ABC ovde radi sa kotlovima male i srednje snage. U okviru BLT deluje akreditovano postrojenje za ispitivanje kotlova i pei. Redovno izdaju sertifikate o ispitivanju. Postrojenje za testiranje kotalo bi 200.000 do 300.000 . Posebno su skupi ureaji za preiavanje gasova da bi tek onda mogli da se analiziraju. Za protok koristi Koriolis tip, za induktivni kae da ba nisu dobri jer se lako zaprljaju. Jedan test kota oko 5.900 . To je za dva reima, a ukoliko proizvoa eli vie, posebno plaa. Cena zavisi i od toga za koliko se razliitih goriva sprovodi. Dan merenja rauna se 1.400 , a testiranje traje 6 do 9 sati. Vrlo je skupo odravanje instrumenata. Ima kalibriranja koja kotaju 1.000 , a kodinje na kalibiranje i odravanje instrumenata daju 20.000 do 50.000 . Znaajno polje rada je briketiranje i peletiranje biomase. Dominira peletiranje, jer je time omogueno automatizovanje loenja. Kolega je naglasio da je problem sa poljoprivrednim
199
materijalima zbog njihove raznorodnosti, dok se sa druge strane tei standardizovanju goriva. Stoga smatra da, pre svega, vea postrojenja mogu da imaju budunost. Tako, na primer, bale slame su samo za postrojenja preko 1 MW, to proizvodi fabrika kotlova Kolbach. Cena peleta drveta je sada 180 do 190 . Dostizala je i 290, a padala i na 140 . Pri izradi peleta nekih materijala dodaju se vezivna sredstva. Koliina vezivnih sredstava je nacionalnim propisima i standardima ograniena na 2%, a oni rade uglavnom sa 0,5 do 1%. Kao vezivno sredstvo moe da se koristi skrob bilo kojeg porekla, a na primer i otpad pri proizvodnji vonih sokova. Dobro se pokazalo mleveno zrno itarica. Usitnjavanje se obavlja sekom koja je prikazana na sl. P1 levo, sa otvorom sita 5 mm. Meanje sa vezivnim sredsvom zavisi od toga da li je u pitanju prah ili tenost. Oni su eksperimentisali sa dodavanjem kalcijuma u obraivani materijal da bi povisili taku topljenja pepela. Eksperimentima nisu dobijena signifikantna poboljanja, tako da je odlueno da se od toga odustane. Tako niska temperatura topljenja pepela ostaje veliki problem kod mnogih biljnih materijala. Meu SRC istakao je miskantus, kojim se postie po pravilu 15 t/ha suve materija, a prinos dostie i do 25 t/ha.
Sl. P1 Seka za uistnjavanje biomaterijala za proizvodnju peleta, levo, eksperient sa vezivnim sredstvima za proizvodnju peleta, desno Kao posebno dobru firmu za kotlove za pelete naveo je www.hargassner.at. Kao posebno inovativnu naveo je www.guntamatic.com. Generalno je izraena spremnost za svaku vrstu kooperacije, ali treba nai da li postoje fondovi. To je naa dunost. Posebno bi bilo zanimljivo za ABC, jer je to privatna firma koja se prijavljuje na konkurse i od toga ivi. Potencijalno su zainteresovani za low-cost reenja u naem podruju, ali nemaju viziju ko bi to mogao da finansijski podri.
200
P2. STRUNA POSETA FIRMI METALKOP, BAKI JARAK

Dr Miladin Brki, red. prof. Dana, 26.07. i 7.08. 2007. godine obiao sam firmu Metalkop u Bakom Jarku. Razgovarao sam sa tehnikim rukovodiocem firme Draganom Cvetkoviem i njegovim sinom Stanislavom, ma. tehn. Cilj posete je bio da se upoznam sa problemima proizvodnje maina i ureaja za peletiranje biomase. Naime, ova firma ve 12 godina proizvodi ekiare za mlevenje krmnog bilja i prese za peletiranje (peletirke) za stonu hranu. Ove godine proizveli su inovirano reenje ekiara za mlevenje lucerkine stabljike i inovirano reenje prese za peletiranje biomase (slame) u cilju proizvodnje vrstog biogoriva. Peletirka nosi oznaku KPC 37. Projektovani uinak peletirke je 500 kg/h. Snaga elektromotora za pogon peletirke je 37 kW. Peletirka ima prstenastu matricu sa dva rebrasta valjka unutar matrice. Matrica je postavljena vertikalno. Otvori na jednoj matrici su prenika 8 mm, a na drugoj (rezervnoj) 6 mm. Do ove godine proizvodili su peletirke sa horizontalno postavljenom prstenastim matricama (sl.P2). Peletirka KPC- 37 prodata je u firmu Sorgum u Selenu. Tamo treba da peletira otpatke od slame sirka pri izradi metli. Takoe, ovoj firmi su prodali dva ekiara, snage 15 kW. Jedan usitnjava otpatke na situ od 20 mm, a drugi na situ od 6 mm. Ista peletirka prodata je u firmu Poljops u Ba za proizvodnju peleta od stone hrane. Otvori na jednoj matrici su dimenzija 4 mm, a na drugoj 2,3 mm. Ona radi veoma kvalitetno pelete za pilie, prasie, ivinu i zeeve. Najbolje se peletira brano od lucerke, bez vezivnih sredstava.
Sl. P2. Peletirka Metalkop Baki Jarak sa horizontalno postavljenom matricom Pratio sam testiranje peletirke KPC 18 pri peletiranju meavine slame od soje 60% i penice 40%. Prstenasta matrica postavljena je vertikalno. Prenik matrice je 300 mm. Prenik otvora u matrici je 6,5 mm. irina matrice je 30 mm, radni deo. Broj obrtaja matrice je 125 o/min. Pokazalo se da je matrica prilino uska. Snaga elektromotora za pogon peletirke je 18,5 kW. Unutranji valjci su rebrasti. Njihovo rastojanje od matrice moe da se podeava u radu. Eksperimentalno (probno) postrojenje prikazano je na sl. P3, P4 i P5. Uinak peletirke je 250 kg/h peleta od biomase.
201
Sl. P3 : Eksperimentalno postrojenje za peletiranje biomase: a) pogled s prednje strane i b) pogled sa zadnje strane Izgled i poloaj matrice sa izvaenim pritisnim rebrastim valjcima prikazan je na sl. P4. Sa slike se vidi da je matrica postavljena vertikalno. Pogon matrice dobija se preko reduktora i elektromotora, koji su postavljeni iza matrice (ofarbano plavom bojom). Postavljeni reduktor nije odgovarajui. Prebrzo se vrti uska matrica. Na razvoju peletirke za biomasu rade od 2001. god.
Sl. P4: Izgled i poloaj prstenaste matrice Meavinu sojine i penine slame su kvasili s vodom pre peletiranja i runo meali (sl. P5).
Sl. P5: Priprema meavine slame za peletiranje - kvaenje vodom i runo meanje 202
U laboratoriji Departmana za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu izmerili smo po standardnoj metodologiji sadraj vlage u uzorcima prekrupe od meavine slame: 30,6%. Po propisanoj tehnologiji trebalo je da sadraj vlage u prekrupi bude do 18%. Pri peletiranju nije predvieno da se dodaju vezivna sredstva, sem kondicioniranja prekrupe sa vodom ili parom. Prekrupa je imala dimenzije: duina 0,1 do 6 mm, irina 0,1 do 1,5 mm i debljina 0,1 do 1 mm. Srednja vrednost duine estica je 3,5 mm. Slama je usitnjavana na polovnom remontovanom ekiaru vedske proizvodnje u firmi Ogrev u Ruskom Krsturu. Na sl. P6 prikazane su proizvedene pelete. Prenik peleta je 6 mm, i duina 14,5 mm.
Sl. P6: Izgled proizvedenih peleta Ustanovljeno je da je peletirka pri probnom radu imala mali uinak (50 kg/h), poto se u toku zagrevanja peletirke zaepilo 20 do 30 rupa na matrici. Vrlo je teko oistiti rupe od veoma sabijene prekrupe. Uinak ove peletirke u peletiranju stone hrane je 250 kg/h. Da bi se postigao odgovarajui reim rada peletirke, potrebno je da matrica i pritisni valjci sa prekrupom postignu radnu temperaturu. Kada dodje do isparavanja vlage iz prekrupe, onda se postie radna temperatura. Tada matrica i valjci imaju oko 70oC. Utroak energije je 300 Wh/kg peleta. Poseban problem je to prstenasta matrica ima malu irinu (uska) i ima neodgovarajui reduktor. Prebrzo se okree uska matrica. U Seleni postavljena je linija za peletiranje otpadaka od metli (sirka). Tu liniju sainjavaju: mlin ekiar, transporter, silos, kondicioner, peletirka i ureaj za hlaenje peleta. Iznad peletirke postavlja se kondicioner za prekrupu u obliku pua sa rasprskivaima za vodu (ili paru). Ureaj za hlaenje je u obliku ormana, koji se puni sa peletama i kroz koji ventilator usisava vazduh. Pelete se ne smeju pakovati u dakove dok se ne ohlade. Pelete su veoma dobro gorivo za automatsko hranjenje toplovodnih kotlova ili pei za grejanje prostora. Slovenci su zaineteresovani za otkup peleta. Pri probnom radu sa peletirkom KPC 37 u Seleni ustanovljeno je da se zaguenje prekrupe u otvorima na prstenastoj matrici deava zbog slabo ispoliranih otvora na matrici. Povrina izvesnog broja otvora se zguvala, zbog visokog otpora trenja. Ovaj problem bi se mogao reiti postavljanjem konusnih otvora na matrici, ali je tada veoma skupa izrada matrice. Takoe, potrebno je posebnu panju posvetiti kvalitetnoj termikoj obradi matrice.
203
P3. STRUNA POSETA FIRMI OGREV, RUSKI KRSTUR

Dr Miladin Brki, red. prof. Dana, 14.08. 2007. godine obiao sam sa kolegom Dee Somerom, dipl.ing. firmu Ogrev u Ruskom Krsturu. Razgovarao sam sa direktorom firme Mihajlom Hrubenjom i njegovim ocem urom, vlasnikom firme. Cilj posete je bio da se upoznam sa problemima proizvodnje briketa od piljevine (drvene dobro usitnjene mase). Naime, ova firma ve 10 godina proizvodi brikete od piljevine. Prvo su koristili italijansku presu za briketiranje, a onda su preli na presu koju proizvodi firma Dekan iz Vrnjake Banje. Firma Dacom iz Novog Sada je ustupila briketirku. Dipl. ing. Mato Zubac daje usluno mainu i tehnologiju, a Hrubenje ostalo (materijal, energiju i rad). Projektovani uinak peletirke je 250 kg/h, a moe da uradi 120 kg/h. Snaga elektromotora za pogon briketirke je 11 kW. Radni pritisak za briketiranje je 120 do 140 bara, a ponekad i 180 do 220 bara. Sadraj vlage u piljevini je 10 do 12%. Na sl. P7 i P8 prikazana je presa za briketiranje Dekan iz Vrnjake Banje.
Sl. P7: Izgled prese za briketiranje firme Dekaniz Vrnjake Banje sa jednostepenom hidraulinom pumpom
Sl. P8: Presa za briketiranje u firmi Ogrev, Ruski Krstur sa dvostepenom hidraulinom pumpom Proizvode brikete i od sojine slame. Slamu usitnjavaju na polovnom remontovanom mlinu ekiaru vedske proizvodnje. Duina estica slame moe da bude do 10 mm. Pritisak sabijanja sojine prekrupe je 140 bara. Sojina prekrupa se zasvodi u prijemnom rezervoaru, jer je laka od piljevine. 204
Transport usitnjenog materijala iz prijemnog rezervoara obavlja se puem. Materijal se prebacuje u komoru za predsabijanje, a onda odlazi u alat briketirke gde se materijal sabija i formira briket. Alat se hidrauliki podeava u cilju stvaranja odgovarajueg pritiska sabijanja. Imaju problema sa hidraulinim pumpama iz Prve petoletke iz Trstenika. Pucaju klipovi, oteuje se kuite, izlomljene spojke i dr., kada se povea pritisak sabijanja iznad 300 bara. Zavaruju elemente, krpe, snalaze se, jer kada daju pumpu fabrici, onda dugo traje opravka. Hidrauline pumpe su dvostepene. Prvo sabijanje je predsabijanje materijala, a konano sabijanje je u alatu briketirke. Na sl. P9 prikazana je hidraulina pumpa i radni cilindar.
Sl. P9: Hidraulina pumpa i radni cilindri a) hidraulina pumpa, b) radni cilindar Brikete od piljevine prodavaju za 100 evra po toni. Jo nisu uspeli da brikete prodaju u inostranstvo. Piljevinu sakupljaju iz okolnih mesta. Za briketiranje piljevine naplauju usluge 30% od proizvedenih briketa. Briket ima prenik 70 mm, a duina je 70 mm. Na sl. P1 prikazan je izgled briketa od piljevine. U firmi Ogrev u toku je realizacija investicije za ugradnju Kahl-ove opreme za peletiranje biomase. Uinak ove opreme je 9 t/h peleta. Snaga postrojenja je 160 do 200 kW. Radni pritisak peletirke je 180 do 200 bara.
Sl. P10. Izgled briketa od piljevine
205
P4. IZVOD IZ IZVETAJA SA STRUNOG PUTOVANJA PO DANSKOJ 2002. GODINE

1. Uvod
Struna grupa u sastavu: ordje uki, bivi predsednik Izvrnog vea AP Vojvodine, Paja Francuski, dipl. geol, bivi pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine, Radovan Elekovi, dipl. ecc, bivi savetnik predsednika IVV, dr Miladin Brki, red. prof, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Dajana Livingston, dipl. prav, marketing menader DP Bratstvo, Subotica, Slavomir Ruskovski, poljoprivredni proizvoa, Kucura, obavila je posetu Danskoj od 15. do 20. oktobra 2002. godine. Poseena je Danska agencija za energiju u Kopenhagenu, Ministarstvo za poljoprivredu u Kopenhagenu, Danski poljoprivtredni savet u Kopenhagenu, Postrojenje za centralizovanu anaerobnu proizvodnju biogasa u Thorso-u (30 km od Arhus-a), Postrojenje za decentralizovanu anaerobnu proizvodnju biogasa na farmi 15 km od Thorso-a, Postrojenje za proizvodnju toplotne energije iz slame na farmi Svenstorp, Estate (20 km od Malmea u vedskoj), Termoelektrana na biomasu (pelete od drveta i bale slame) u Kopenhagenu (Energija E2) i Turbine na vetar u Kopenhagenu (Energija E2). Cilj posete je bio da se upoznamo sa danskim iskustvima korienja obnovljivih izvora energije. Smatramo da je Danska prva zemlja u Evropi sa ovim iskustvima. Termoelektrana na pelete od drveta i bale slame Energija E2 u Kopenhagenu Termoelektrana je podignuta 2001. godine. Kotala je 3,8 milijardi DKK (519 miliona evra). U Kopenhagenu ima tri termoelektrane. Ova termoelektrana ima dva parna kotla Benson velike termike snage. Prvi kotao ima snagu 800 MW, a drugi 105 MW. Visina prvog kotla je 70 m, a drugog 25 m. Kotlovi su ekranski. Proizvedena para ima pritisak od 300 bara i temperaturu od 582 do 600oC. Para se koristi za pogon generatora parne turbine u cilju proizvodnje elektrine i toplotne energije (koogeneracija). Elektrina snaga generatora je 465 MW. Kada se proizvodi elektrina i toplotna energija dobija se 365 MW elektrine energije i 475 MW toplotne energije. Na ovom postrojenju ugraene su i dve gasne turbine (avionski motori Rojl Rojs), svaka snage 55 MW elektrine energije. Sa produktima sagorevanja iz turbina zagreva se voda, pri emu se dobija 40 MW termike snage. Za kotao vee snage mogu da se koriste sledee vrste pogonskog goriva: ulje za loenje, prirodni gas, ugalj i pelete od drvene piljevine. Ugalj je nabavljen, ali se ne koristi. Najvie se koriste pelete od piljevine (prenik 10 mm, duina 10 mm). Pelete se peletiraju u fabrici nametaja, koja je udaljena 25 km od Kopenhagena, a prevoze se brodom (termoelektrana je smetena na obali mora). Drugi kotao koristi slamu kao pogonsko gorivo. Velike prizmatine bale, mase 500 kg, dovoze se sa kamionima sa udaljenosti do 150 km. Cena slame je 500 DKK/t (68 evra/t). Ona je neto jeftinija od uglja. Kotao troi 25 t/h slame ili 50 bala/as. Firma ima 400 ugovora sa farmerima o kupovini slame. U krugu fabrike imaju skladite za 400 bala. To mogu da potroe za dva dana (subota i nedelja). Svakodnevno dovoze slamu. U skladitu za pelete moe da se skladiti 40.000 t peleta, a u skladitu kod fabrike nametaja moe da se skladiti 60.000 t peleta. U krugu fabrike za nametaj postavljene su peletirke. U krugu termoelektrane postoje preistai za produkte sagorevanja. Produkti se provlae kroz rastvor vode i kalcijuma. Na taj nain iz produkata izvlai se 98% sumpora i proizvodi se gips. Ukoliko se sumporni oksidi nekontrolisano isputaju u atmosferu, onda se plaa taksa od 10 DKK/kg sumpora. Sa vremena na vreme kontrolie se rad kotlova i da li se sumporni oksidi izbacuju u atmosferu. Takoe, postoje suvi hvatai pepela (filteri). Od 100 t goriva 206
moe da se dobije do 3 t pepela. Teki metali iz leteeg pepela izdvajaju se (ispiraju) kadmijumom. Ovaj pepeo se odvozi izvan Kopenhagena na unitavanje. Gips i nezagaeni pepeo prodaju se graevinskim firmama. Pepeo od slame vraa se farmerima. Na ovaj nain, ova firma ima koristi od zatite ivotne sredine. Stepen energetske efikasnosti ovog postrojenja je vrlo visok (50%). Topla voda sa turbina alje se u Kopenhagen za zagrevanje zgrada. Postoje dva distributera toplotne energije. Duina toplovoda je 35 km. Pritisak u sistemu je 25 bara, a temperatura 100oC. U ovom sistemu gubi se 5% toplotne energije. Transportni trokovi toplotne energije iznose oko 30% od ukupne cene. 10% od cene se plaa za korienje obnovljivih izvora energije. 10% je proizvodna cena tople vode, a sve ostalo su porezi. Potroa sve plaa. 10 meseci se godinje greju kue, a leti se cevi sa toplom vodom rashlauju u moru. Krajnji korisnici elektrine enrgije (potroai) plaaju neto veu cenu elektrine energije, nego to je redovna elektrina energija. Termoelektrana nema poreza na proizvodnju elektrine i toplotne energije iz biomase. Ovakvih termoelektrana u Danskoj ima 17.
207
P5. STRUNA POSETA FIRMI DI SPAVA, VINKOVCI, HRVATSKA

Dr Miladin Brki, red. prof. Dana, 27.09.2007. godine obiao sam sa kolegama Matom Zubcem, dipl. ing. i Danijelom Lajstom, dipl. ing., predstavnicima firme Metal matik iz Beoina, firmu DI Spava u Vinkovcima, Hrvatska (http://www.spacva.hr). Razgovarali smo sa pomonikom direktora odravanja Markom Negovanoviem. Firma DI Spacva bavi se preradom drveta i izradom drvnog materijala za nametaj. U krugu fabrike imaju ogromne gomile piljevine, ipsa i drugih otpadaka od prerade drveta. Do sada su briketirali piljevinu na vajcarskoj briketirki (mehanikoj presi sa ekscentrom i velikim, masivnim, zamajnim tokovima sa obe strane briketirke), koja radi od 1984. godine. Prole godine su ugradili polovnu briketirku, koju su kupili od Fabrike ulja Dijamant iz Zrenjanina. Ova briketirka je proizvodnje firme UnisIgman iz Konjica (mehanika presa sa ekscentrom i velikim, masivnim, zamajnim tokovima sa obe strane briketirke). Deklarisani kapacitet jedne briketirke je 1.500 kg/h briketa. Oblik i dimenzije briketa su: prenik 90 mm i duina 300 mm. Linije za hlaene briketa su dugake. Brikete se pakuju u termofoliju, po dva komada ili ako su kraih duina po 6 komada. U jednu vreu pakuje se 10 kg briketa. Proizvodi se ekoloki briket bez vezivnih sredstava. Briketi se izvoze u Italiju i Austriju. Toplotna vrednost briketa je 16.880 kJ/kg. Briketi su namenjeni za pei na drvo, kamine, tednjake, kaljeve pei, pei za centralno grejanje, itd. Pei se ne smeju potpuno napuniti sa briketima. Mora se ostaviti prostor za sagorevanje briketa. Cilj posete je bio da se upoznam sa radom novog pogona za peletiranje drvene piljevine. Naime, projektovan je i izgradjen novi pogon za peletiranje piljevine. Projekat je uradio studio Aggio iz Novog Sad. Konkretno uradio ga je Stanislav Herak, dipl. ing., a struni konsultant je bio kolega Mato Zubac, dipl. ing. Pogon se sastoji iz dve prijemne linije. Prva prijemna linija sastoji se iz: prijemnog koa sa dva pua na dnu koa, transportera, rotacionog preistaa za piljevinu, povratnog gumenog transportera do drobilice i transportera do pneumatskih suara. Druga linija sastoji se iz: prijemnog koa za ips, transportera za vlanu sirovinu, drobilice za ips (veliki polovni reparirani mlin ekiar koji je uveen iz Italije) i transportera do rotacionog preistaa. Vlanu piljevinu sue tri vertikalne pneumatske suare, prenika cevi 1,2 m i visine 10 m, proizvodnje Seting iz Delnica. Topli vazduh priprema se sa tri toplovodna kotla firme Ogrevanje Sedeljak, d.o.o., Vransko, Slovenija. Loite radi na drvnu biomasu, tip. G-UR 2,6. Toplotna snaga jednog loita je 2,6 MW. Piljevina se ubacuje iz suara u kotlove preko ciklona, ustava i lanastih transportera. Transport suve piljevine od suara do prijemnog ciklona, koji je postavljen pored pogona za peletiranje, obavlja se pneumatski iz lanastog transportera. Iznad prijemnog ciklona ima etiri mala ciklona. Ispod velikog ciklona postavljene su dve drobilice (mlina ekiara) za usitnjavanje krupnog otpada koji se izdvaja sa separatorima. U Pogonu za peletiranje postavljene su tri nove snane i visokog uinka peletirke italijanske proizvodnje General Dies, S.r.I., Colognola, Ai Colli (Verona), tip: Macchina CMS IEME (www.generaldies.com), sl. P11. Peletirke su postavljene paralelno, jedna pored druge. Pelete ispadaju na zajedniku transportnu gumenu traku, koja je postavljena ispred peletirki. Prenik prstenaste matrice je 850 mm. Prenik otvora na matrici je 6 mm. Iznad peletirke je postavljen kondicioner (pu) za paru i vodu. Trenutno rade vlaenje piljevine sa vodom, a planiraju da se prikljue na paru. Sadraj vlage u piljevini ne sme da pree 30%. U probnom pogonu debljina prstena matrica je bila suvie velika pa su morali menjati matrice. Pelete se u otvorima matrica zapeknu dok se 208
ne postigne radna temperatura. Kada se otvori ne mogu probiti onda se moraju builicom probijati. Da se to nebi deavalo pri zaustavljanju peletirke ubacuije se zrno jema da se otvori ne zaepe. Zrno jema je mekano pa se stvaraju porozne i lagane pelete. Duina peleta iznosi 3 do 4 cm. Pogon matrice obavlja se sa dva snana elektromotora, koji vise na bonim stranama peletirke, sa kainim prenosom. Deklarisani uinak jedne peletirke je 3,7 t/h, a dobro je kada se postigne 3,2 t/h. Iza trakastog transportera postavljen je elevator za podizanje peleta u ko spiralnog hladnjaka. Ohlaene pelete ubacuju se u vibracioni separator. Iz separatora, gde se odvaja piljevina, pelete se usmeravaju ponovo u elevator, podiu se na gumeni, harmonikasti, transporter, koji nosi pelete u ko pakerice. Pelete se pakuju u plastine dakove mase od 15 kg. Cena peleta je 120 evra/toni. Pelete se izvoze u Italiju i Austriju.
Sl. P11. Presa za peletiranje General Dies i prstenaste matrice Na sl. P12. prikazana je principijelna tehnoloka ema za peletiranje biomase (Zubac, M, 2007). Slina tehnoloka tema je postavljena u firmi Spava u Vinkovcima.
209
Sl. P12. Principijelna tehnoloka ema linije za peletiranje biomase (1.0-seckalaica sa uvodnim transporterom (1.1), 2.0-mlin za fino mlevenje, 3.0-ventilator, 4.0-ciklon sa filter vreama, 5.0-kofiasti elevator, 6.0-metalni ko sa izuzimaem, 7.0-pelet presa sa dozirnim ureajem i ureajem za vlaenje (13.0), 8.0-hladnjak peleta, 9.0-kofiasti elevator, 10.0-poluautomatska vaga-pakerica, 11.0-varilica plastinih vrea, 12.0-trakasti transporter)
210
P6. STRUNA POSETA FIRMI FASADA U CRVENKI

Dr Miladin Brki, red.prof. Dana 22.11.2007. godine su dr Miladin Brkic, ivica Terzi, dipl.ing. i Slobodan Nikolajevi sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada posetili firmu Fasada u Crvenki. Razgovarano je s vlasnicima firme Miroslavom Pupavcom, dipl.ing. i Radetom Pupavcom, dipl.ecc. Njihova firma se bavi proizvodnjom peleta od sojine slame. Pogon za peletiranje su izgradili prvom polovinom 2007. godine. Polovinom prole godine javili su se na oglas Svetske banke za razvoj, od koje su dobili 35.000 dolara bespovratnih sredstava. Na oglas se javilo 165 osoba, u ui izbor ulo je 55, a sredstva je dobilo 21 osoba. Njihova je obaveza da projekt za dve godine zaivi u praksi. U meuvremenu bio je raspisan i oglas od strane Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Od ovog sekretarijata su dobili 10.000 evra nepovratnih sredstava. Da bi zatvorili finansijsku konstrukciju za izgradnju pogona za peletiranje biomase uzeli su kredit od Pokrajinskog fonda za razvoj u visini 15.000 evra, sa kamatnom stopom 4,8%, grejs periodom od jedne godine i dve godine za vraanje sredstava. Pogon za peletiranje uradila je firma Milex iz Vrbasa, i je vlasnik Punia Kosti, dipl.ing. ma. Ova firma je napravila pogon za peletiranje repinih rezanaca. Osnova pogona je peletirka, ija konstrukcija odgovara Amandus Kahl-ovoj peletirci sa ravnom ploastom matricom. Iznad matrice kotrljaju se valjci i utiskuju usitnjenu masu u otvore matrice. Debljina matrice je 45 mm, a prenik je 480 mm. Snaga elektromotora za pogon peletirke je 30 kW. Na sl. P13 prikazan je presek prese za pelete Amandus Kahl, Nemaka. Na principijelno istoj osnovi uraena je presa u firmi Fasada u Crvenka. Razlikuje se samo pogon peletirke. Orginalni pogon je s puem, a u Crvenki je kaini prenos.
Sl. P13: Presek prese za pelete Amandus Kahl, Nemaka Uinak linije za peletiranje je do 350 kg/h peleta od sojine slame, prenika 8 mm, a do 550 kg/h repinih rezanaca, prenika 12 mm. Vlasnici pogona smatraju da e uinak biti 5 t/dan peleta od sojine slame i piljevine prenika 8 mm. Ove pelete e raditi oko 7 meseci. Planiraju da rade tri meseca repine rezance i lucerkino brano. Linija za peletiranje biomase sastoji se iz sledee opreme: mlina ekiara nemake proizvodnje sa ventilatorom za pneumatski transport usitnjenog materijala na tavan, koa mealice, punog dozatora, kondicionera sa rasprskivaima za vodu, peletirke, kosog trakastog transportera, vibracionog sita, hladnjaka peleta sa aspiracionim ureajem, sita i
211
uvreivaa peleta u dakove. U prvoj fazi izgradnje pogona usitnjeni materijal je sa ekiara ubacivan na tavan, gde se dekomponovao na krupniju (masivniju) frakciju i sitniju (laku) frakciju. Runo se hrani ko mealice sa tavana. Mealica slui za razbijanje svoda usitnjene mase u kou. Sitnija frakcija sojine prekrupe se mnogo bolje sabija i dobijene su mnogo kvalitetnije pelete. Da se ne bi gubio deo usitnjenog materijala ugraena su dva ciklona za hvatanje usitnjenog materijala. Krupnoa (duina) ovog materijala iznosi oko 5 mm. Pri ovoj krupnoi materijala ne dobijaju se kvalitetne pelete, tj. slabo su sabijene i osipaju se. Ne pomae ni dodavanje vode u masu. Vlasnici pogona za peletiranje smatraju da bi trebalo poveati debljinu matrice da se dobije dui put kretanja sabijene mase, vee trenje materijala kroz otvor matrice, ime bi se poveala temperatura materijala i proizvelo bolje sabijanje i termoplastino lepljenje materijala. Vlasnici pogona planiraju da nabave jo jedan mlin ekiar, sa sitom od 40 mm. snage 15 kW. Postojei mlin ima sito od 3 i 4 mm i snagu 17 kW. Nemaju pakericu sa termotunelom, mada se planira prodaja peleta u rinfuzi, jer je jeftinije. Za sada e se pakovanje peleta obavljati u dakove od 15 i 40 kg. Planira se nabaviti rotaciona suara (dehidrator) za suenje vlane sirovine (repinih rezanaca, lucerke, piljevine, itd.). Za suaru koristile bi se velike etvrtaste bale slame kao pogonsko gorivo. Ukupna instalisana snaga pogona iznosi 60 kW. Poto se pogon nalazi izvan naseljenog mesta postoji nedostatak dovoljne elektrine snage za pogon svih ureaja. Trenutno elektrina instalacija moe da se optereti sa 40 kW elektrine snage. Planira se rad s mlinovima u jednoj smeni, a u dve smene proizvodnja peleta. Dobijena finansijska sredstva su utroena na izradu: usipnog koa sa mealicom, dozatora mase, kondicionera, peletirke, transportne trake, vibracionog transportera, hladnjaka, sita, ciklona, ustava i mlina ekiara sa transportnim ventilatorom. Ova oprema je kotala 25.000 evra. Takoe, nabavili su traktor sa utovarivaem bala, koji je kotao 12.000 evra. Za sirovinu (30.000 bala sojine slame) platili su 10.000 evra. Adaptacija objekta kotala je 4.500 evra. Nabavljene su dve prikolice za 1.000 evra. Elevator za podizanje bala na kamare nemaju. Presu za slamu nemaju. Pored dobijenih sredstava vlasnici firme angaovali su sopstvena sredstva u visini 11.000 evra, svoj rad i vreme. U pogonu e biti zaposleno 2 radnika po smeni, ukupno 6 radnika plus poslovoa u prvoj smeni. Cena balirane slame u male prizmatine bale iznosi 2,5 din/kg. Kod Gosp. Gorana Media u Mladenovu trokovi sakupljanja i skladitenja velikih bala iznose 1,5 din/kg. Bruto plate i doprinosi radne snage iznose 2 din/kg peleta. Zalihe sirovina (30.000 bala slame) iznose 10.000 evra. Nemaju nenaplaenih sredstava. Cena peleta namenjenih za trite Slovenije u rinfuzi iznosi 100 evra. U ovu cenu ne ulazi PDV. Kod nas je PDV 18%. Kod nas nije jo formirano trite peleta. Na tritu Slovenije cena upakovanih pelata je 250 evra/t, au rinfuzi 187 evra. Trokovi pakovanja peleta u vree iznose 1 din/kg. Cena prazne vree iznosi 0,5 din/kg. Ovde treba dodati troak za nabavku paleta.
212
P7. STRUNA POSETA FIRMI VAROTECH U MLADENOVU

Dr Miladin Brki, red. prof, dr Todor Jani, vanr. prof Dana 26.11.2007. godine su dr Miladin Brkic, dr Todor Jani i ivica Terzi, dipl. ing. sa Poljoprivrednog fakulteta, Departmana za poljoprivrednu tehniku, iz Novog Sada posetili firmu Varotech u Mladenovu. Razgovarano je s vlasnikom firme gosp. Pajom Zamaklarom, gom. Milanom Drozdik, dipl. ing. gra, direktorom firme Varomont iz Veternika i tehnikim direktorom Varotech gosp. Goranom Mediem. Firma Varotech bavi se proizvodnjom energetskih briketa od drvene piljevine i sojine slame. Fabriku za briketiranje izgradili su u treem tromeseju 2007. godine. Ona je otvorena i zvanino poela sa radom 2. novembra 2007. godine. Investicija iznosi ukupno 1.100.000 evra. Veliki deo sredstava je pozajmljen poto Izvrno vee Vojvodine nije dalo saglasnost za finansiranje ovog projekta. Navodno, nije u fondovima bilo dovoljno sredstava za te namene, poto je deo sredstava usmeren za finansiranje pogona za briketiranje u Titelu. Na otvaranju fabrike 2. novembra potpisan je ugovor sa Fondom za razvoj Vojvodine za podizanje kredita. Kredit jo nije realizovan poto je bilo teko nabaviti garanciju banaka za podizanje kredita. Traeno je da se firma Varomont iz Futoga, kao garant investicije, stavi pod hipoteku. Ipak, kod jedne banke naeno je reenje da se objekti firme Varotech iz Mladenova stave pod hipoteku. Vlasnik obe firme je Paja Zamatlar (tel. 021 823-200 i mob. 063 503-365), a direktor firme Varomont je Milana Drozdik, dipl.ing. (tel. 021 823-044). Graevinske objekte i mainske radove (bravariju) fabrike za briketiranje uradila je firma Varomont iz Futoga. Linija za briketiranje uvezena je iz Danske. Proizvoa linije maina je poznata danska firma CF Nielsen (www.cfnielsen.com). Osnova linije je mehanika presa za briketiranje sa ekscentrinim pogonom. Na alatu prese postavljen je sigurnosni teg na poluzi, koji kontrolie sabijenost briketa. Snaga elektromotora za pogon briketirke je 30 kW. Na sl. P14. prikazana je presa za briketiranje biomase.
Sl. P14. Presa za briketiranje biomase CF Nielsen, Danska Uinak linije za briketiranje je do 15 t/dan briketa od drvene piljevine i sojine slame. U sastav briketa ulazi 70% drvena piljevina (bukva, jasen i hrast) i 30% sojina slama. Sadraj vlage u briketima iznosi od 7 do 10%. Toplotna (kalorina) vrednost briketa iznosi oko 20.000 kJ/kg. Briketi su vrsti i postojani. Sirovina za briketiranje se nabavlja od firme Tarkett iz Bake Palanke. Svaki radni dan mogu da dobiju od 8 do 15 t drvene piljevine, a ponekad i do 40 t. Bale sojine slame prikupljaju svojom mehanizacijom sa poljoprivrednih
213
povrina u tuem vlasnitvu. Obezbeeno je dovoljno sojine slame za rad briketane. Prenik briketa je 60 mm, a duina zavisi od oblika pakovanja. Ako se briket pakuje u termoskupljajuu foliju onda je duina 250 mm, a ako se ubacuje u vree od 30 do 33 kg, onda je duina 125 mm. Linija za briketiranje biomase sastoji se iz sledee opreme: mlina ekiara domae proizvodnje (u toku je izrada mlina od 4 t/h, sa sitima prenika otvora 3 do 5 mm), punog transportera usitnjenog materijala, bina zapremine 7 m ili 2,5 t usitnjene mase, punog transportera, koa prese, kondicionera sa rasprskivaima za vodu, ekscentrine prese, staze za hlaenje briketa (duine 22 m), pakerice sa termotunelom, vage i maine za ivenje vrea. Sva oprema postavljena je u tri hale: hala za usitnjeni materijal, hala linije za briketiranje, hala za pakovanje i skladite upakovanih briketa (600 do 800 t). U hali, gde se nalazi smetena linija za briketiranje, ima dovoljno mesta za smetanje druge linije uinka 25 t/dan briketa. Ukupna instalisana snaga pogona za sada iznosi 70 kW. Poto se pogon nalazi izvan naseljenog mesta izgraena je nova transformatorska stanica elektrine snage 250 kW. Dakle, bie dovoljno elektrine snage za pokretanje i druge linije za briketiranje i za eventualno proirenje kapaciteta. Nova linija za briketiranje bie postavljena polovinom decembra 2007. godine. Prenik briketa bie 90 mm, a duina 300 mm. Zbog poveanja obima proizvodnje vlasnici planiraju produenje hale za prijem sirovina za jo 100 m. U postojeu halu moe da stane 500 do 1.000 t sirovine. Cena prese za briketiranje iznosila je 140.000 evra. Ostala oprema kotala je 150.000 evra. Graevinski objekti, ukupne povrine 2.000 m, kotali su oko 300.000 evra. Procenjena vrednost je 609.000 evra, a trina vrednost je ve 775.900 evra. To znai da je vlasnik firme utedeo znaajna sredstva to je njegova firma izgradila navedene objekte u sopstvenoj reiji. Podizanje trafostanice kotalo je ukupno 32.500 evra. Vlasnik firme je nabavio mehanizaciju za prikupljanje slame: imaju 6 traktora, dve balirke nemake proizvodnje Krone (jedna kota 40.000 evra), utovariva bala nemake proizvodnje, dva viljukara (nosivosti 2 t i 3 t), dva kamiona (nosivosti od 5 t i 10 t i leper za prevoz bala od 25 t). Cena balirane slame u velike prizmatine bale iznosi 1,5 din/kg. Bruto plate i doprinosi radne snage iznose 2 din/kg briketa. Ukupan broj radnika u pogonu je 3x4 = 12 + 1 radnik. Zalihe sirovina (1.000 t piljevine i 3.000 bala slame) iznose 100.000 evra. Nemaju nenaplaenih sredstava. Proizvodna cena briketa u Fabrici je od 86 do 102 evra/t, zavisno od vrste pakovanja: u stre foliju (termoskupljajua folija), u kartonsku ambalau, u vree od 30 kg i u dambo vree od 800 kg mase. Imaju potpisan predugovor sa poslovnim partnerima iz Italije za isporuku briketa po ceni od 100 evra/t. U ovu cenu ne ulazi PDV, ako se izvoze na inostrano trite. U naoj dravi PDV je 18% za prodaju briketa od drvne biomase. Za prodaju poljoprivrednih proizvoda PDV je 8%. Poto se radi o korienju otpadaka u energetske i ekoloke svrhe treba firma da se izbori da se smanji PDV. Vlasnik firme planira da razvije proizvodnju pei i kotlova na biobrikete, koji e potpuno odgovarati uslovima sagorevanja biobriketa kao specijalne vrste vrstog, obnovljivog i ekolokog goriva. Firma namerava da uspostavi strunu saradnju sa Poljoprivrednim i drugim fakultetima, Univerziteta u Novom Sadu.
214
P8. STRUNA POSETA DRVNO-PRERAIVAKOJ FABRICI ENTERIJER JANKOVI U NOVOM SADU

Dr Miladin Brki, red. prof., dr Todor Jani, vanr. prof. Dana 19.12.2007. godine su dr Miladin Brkic i dr Todor Jani, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta, Departmana za poljoprivrednu tehniku, iz Novog Sada posetili drvno-preraivaku fabriku Enterijer Jankovic u Novom Sadu (www.enterijerjankovic.co.yu). Razgovarano je s tehnikim direktorom fabrike gosp. Rajkom Simiem i Miodragom Maleeviem, dipl. ing. ma., rukovodiocem odravanja (tel. 021 6789 076, 063 618 448 i 021 6789 080, 063 593 820). Fabrika Enterijer Jankovi bavi se proizvodnjom energetskih briketa od drvene piljevine. Ima instalirana tri tipa hidraulinih briketirki italijanske proizvodnje Comafer: Dinamik 250N, Dinamik 140N i Dinamik 60N (www. comafer.it). Prvi tip ima uinak 100 do 250 kg/h, drugi 70 do 140 kg/h i trei 30 do 60 kg/h brikete. Firma Comafer proizvodi i druge tipove briketirki. Rad briketirki je potpuno automatizovan preko PLC. U presi se moe postii pritisak sabijanja na elu klipa do 1000 kg/cm2. Oni rade s pritiskom od 100 bara. Za kontrolu pritiska sabijanja postavljen je manometar. Briketirke su postavljene na otvorenom prostoru, ispod binova za sakupljanje piljevine iz pojedinih maina za doradu drveta. Piljevina se dobija doradom vie vrsta drveta. Prenik briketa je 75 mm, a duina u proseku 100 mm. Presa za briketiranje sastoji se iz koa za piljevinu, postolja, tri hidraulina cilindra sa klipovima, alata za formiranje briketa, sistema za hlaenje ulja i komandne table. Duina briketa se regulie polugom, tj. nametanjem graninika na primarnom hidraulinom cilindru za doziranje odreene koliine piljevine u sekundarni cilindar. Sabijenost briketa regulie se hidraulinom steznom glavom na konusnom alatu prese. Snaga za pogon prvog tipa prese je: 15 kW, drugog 12,5 kW i treeg 7,5 kW. Zahtevani interval sadraja vlage u piljevini je od 8 do 17%. Dimenzije prese 250N su: duina 2100 mm, irina 1350 mm, visina 1510 mm i masa 1400 kg. Prese za briketiranje rade u najteim uslovima, na otvorenom prostoru, na suncu, vetru i kii, u tri smene, danju i nou. Deavalo se da rade 3 meseca neprekidno. Praktino, kada doe do kvara, presa stane sa radom. Zbog toga imaju problema sa pregrevanjem ulja i kvarovima na hidraulinim ventilima. Hlaenje ulja obavlja se razmenjivaem toplote u obliku hkladnjaka na motoru SUS. Kroz cevi prolazi ulje, a oko cevi voda temperature okolinog vazduha. Sa presom radi portir, nadgleda je i povremeno opsluuje. U trokove proizvodnje briketa ulazi amortizacija maine, elektrina energija, ulje i radna snaga. Piljevina je kao balasna sirovina koju treba ukloniti iz kruga fabrike. Brikete se pakuju u dakove od 30 kg. Pakovanje se obavlja s rotacionom pakericom, na koju moe da stane u isto vreme 6 dakova. Brikete se hlade u dakovima na otvorenom prostoru. Proizvodna cena briketa je 230 dinara/daku od 30 kg, tj. 7,67 din./kg ili 96 evra/t. Imaju nekoliko lepera proizvedenog briketa. Sporo se otkupljuje i ako je cena neto nia od ostalih proizvoaa, verovatno poto se fabrika nalazi u industrijskoj zoni. Brikete otkupljuju najvie potroai koji imaju kotlove i pei s centralnim grejanjem. esto brikete otkupljuju i Romi i verovatno ih preprodaju. Prva briketirka je nabavljena pre 5 godina i jo uvek dobro radi. Trea i najmanja briketirka postavljena je pre 15 dana. Na sl. P15 prikazana je presa za brikete Comafer, tip Dinamik 250N.
215
Sl. P15: Presa za brikete Comafer, tip Dinamik 250N
Literatura
[1]
Zubac, M: Praktina primena tehnolokog postupka valorizacije biomase u energetske svrhe, asopis: Revija agronomska saznanja, JNDPT, Novi Sad, XVII(2007)5, s. 55-57.
216
P9. IZVETAJ SA OKRUGLOG STOLA I PROMOTIVNO-PRODAJNE BERZE 2004 NA TEMU BRIKETIRANJA I PELETIRANJA BIOMASE
Okrugli sto i Berza-04 na temu briketiranja i peletiranja biomase odrani su 30.10.2004. god. na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Organizatori ove manifestacije bili su Vojvoansko drutvo za poljoprivrednu tehniku i Departman za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada. Na Okruglom stolu i Berzi-04 bilo je prisutno 62 zainteresovana uesnika. Uvodni referat o tehniko-tehnolokim i ekonomskim aspektima briketiranja i peletiranja biomase podneli su: dr Dragan Miti, red. prof. i dr Emina Mihajlovi, doc. sa Fakulteta zatite na radu iz Nia. Uvodniari su, takoe, ukratko izneli dvogodinje rezultate rada na istraivakom projektu NP EE 601 111 B, kojeg je finansiralo Republiko ministarstvo za nauku. Okrugli sto su pratila dva lana Kolegijuma direktora Republikog ministarstva za nauku: dr Mladen Stoiljkovi i dr Milo Tei. Predstavnik Poljoprivrednog fakulteta bio je predsednik Saveta dr Ratko Nikoli, koji je otvorio skup. Na promotivno-prodajnoj Berzi-04 briketiranih i peletiranih proizvoda od biomase uestvovale su etiri firme: istraivaka laboratorija za briketiranje i peletiranje biomase sa Fakulteta zatite na radu iz Nia, radionica za izradu peletirki Metalkop iz Bakog Jarka, projektni biro za prese za briketiranje biomase sa Vie tehnike kole iz Zrenjanina i briketirnica Eko-plam iz uruga. Ova Berza odrana je prvi put s ciljem da se promoviu proizvodni programi pojedinih firmi: presa, maina i ureaja za briketiranje i peletiranje biomase (drvne, poljoprivredne i prehrambene), rezervnih delova, literature, kao i prodaja proizvoda od biomase. Poznato je da Srbija jedino pokretanjem proizvodnje moe da izae iz ekonomskih problema (recesije). Ova Berza pomogla je ljudima da vide kako i na koji nain mogu da dou do novih proizvodnih programa za osnivanje malih i srednjih preduzea, pogona i doradnih centara za doradu i preradu proizvoda od biomase. Novi programi donose vei profit. Za organizaciju ove manifestacije materijalna sredstva obezbedio je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, prehrambenu industriju i umarstvo iz Novog Sada. Za diskusiju na Okruglom stolu javilo se 11 uesnika: dr Miladin Brki, Novi Sad, Franja nautil, Ka, Slobodan Stanki, Beograd, dr Mladen Stoiljkovi, Ni, Ljubomir Markovi, Novi Sad, Stojan Gali, Novi Sad, Milo Perovi, Lovenac, Milo Kati, Petrovaradin, dr Milo Tei, Novi Sad, Nenad Petkovi, Novi Sad i Dragan Jevti, Raanj. U diskusiji su istaknuti sledei stavovi: - Klasinih energenata (ugalj, drvo, nafta, prirodni gas) imamo sve manje, a cene su sve vee. Zbog toga se moramo usmeravati na korienje alternativnih, odnosno obnovljivih izvora energije (biomasa, geotermalna, solarna i energija vetra), tj. na ono to imamo. U Srbiji postoji oko 12,5 miliona tona biomase (ostataka od biljne proizvodnje), a u Vojvodini oko 9 miliona tona svake godine. - U Vojvodini je poetkom osamdesetih godina prolog veka donet program korienja obnovljivih izvora energije. Bilo je instalirano 1200 razliitih vrsta termikih postrojenja, koja su sagorevala biljne ostatke i proizvodila toplotnu energiju. Ukupna termika snaga tih postrojenja bila je oko 140 MW. Procenjuje se da je tada supstituisano oko 1,5% klasinih vrsta energenata. Danas taj procenat iznosi oko 0,5%. - Osamdesetih godina u Vojvodini je bilo instalirano 5 velikih presa iz Konjica za briketiranje biomase: Debeljaa, Novo Miloevo, Stara Moravica, Senta, Banatsko Karaorevo i Ilanda. Deklarisani kapacitet ovih presa bio je 1,5 t/h, a u praksi znatno manji. Poetkom devedesetih godina veina pogona je stalo sa radom, iz razno raznih
217
razloga. Do danas su radile briketirnice u Fabrici kudelje u Senti za briketiranje pozdera i u Fabrici ulja u Zrenjaninu za briketiranje ljuske suncokreta. U Ilandi je bila instalirana Utvina presa, koja nije uopte proradila, a druga Utvina presa je postavljena u Fabrici ulja u Velikom Graditu, koja je uspeno radila. Sekretarijat za energetiku Izvrnog vea Vojvodine je finansirao postavljanje ovih presa u pojedinim regionima Vojvodine. U Novom Miloevu projekat briketiranja biljnih ostataka je brzo propao zbog loe postavljene tehnologije i neznanja radnog osoblja da to radi. Suili su i seckali slamu i tako troili mnogo energije. Za rad su bili angaovani graevinski radnici, koji nisu imali potrebna znanja i tehnoloku disciplinu za ovaj rad. Novo Miloevo je imalo veoma veliki negativni efekat za dalji razvitak postupka briketiranja biomase u Vojvodini. Jo se i danas mogu uti prie da se ne isplati briketirati biomasu jer se troi mnogo energije. Na ostalim mestima pogoni su zatvarani iz raznoraznih razloga, kao na primer: nije se radilo cele godine, radilo se samo u zimu i u rano prolee, bila je vlana biomasa, troilo se mnogo energije za prikupljanje i seckanje biomase, itd. Biomasa (slama i kukuruzovina) je kabasta, obimna, neujednaena po dimenzijama i esto vlana. Skupo je prikupljanje, transport i seckanje biomase. Za biomasu nema odgovarajuih jevtinih vezivnih sredstava da bi se mogli smanjiti pritisci biketiranja biomase (150 do 200 bar-a), odnosno da bi se smanjio utroak energije. Bio je lo kvalitet materijala za izradu alata presa za briketiranje biomase. Alat presa se brzo troio. Prese su nekvalitetno radile. Prese su se vrlo esto kvarile. Moralo se esto opravljati ili zamenjivati alat presa. Ratari su protiv korienja biomase u energetske svrhe. Oni hoe da zaoravaju biomasu i na taj nain da poveavaju plodnost zemljita. I pored toga se pali biomasa na njivama Vojvodine, unitavaju se korisni mikroorganizmi i ptice i zagauje se ivotna sredina. Zbog toga se troi vie herbicida da bi se spreila invazija raznih bolesti biljaka. Stoari hoe da koriste biomasu za prostirku ispod stoke i kroz stajnjak da poveaju plodnost zemljita. Naalost danas imamo znaajno smanjen broj grla stoke i smanjene potrebe za korienje biomase za prostirku. Najvea koliina biomase moe da se dobije iz kukuruzovine. Sagorela stabljika kukuruza ima najmanje pepela. Problem je to je vlana. Ako bi se prirodno suila i pod veim pritiskom sabijala, onda bi se mogli reiti ovi problemi. Da bi se kabasta biomasa u rinfuzi mogla ekonomino transportovati do mesta upotrebe potrebno je da se sabije u pogodne oblike. Ti oblici mogu biti: male etvrtaste bale, vee prizmatine bale, rol (valjkaste) bale, big (velike) bale i stogovi. Masa tih bala moe da bude od 10 kg do 2 t. Ekonomino korienje bala moe biti samo u krugu od 10 - 100 km od mesta proizvodnje. Da bi se biomasa mogla ekonomino prevoziti na vea rastojanja potrebno je da se bale sabiju u jo manje dimenzije (10 do 12 puta). Ti oblici sabijanja su: pelete i brikete. Cene presa za briketiranje biomase su vrlo visoke, od 30 do 100 hiljada evra. I iz ovog razloga u Vojvodini ima mnogo protivnika briketiranja biomase. Najea zamerka je da se troi skupa i vrlo fina elektrina energija. Ako se analizira energetski bilans utroene i proizvedene energije moe da se konstatuje da oko 6% otpada na utroak energije za briketiranje biomase, a 94% otpada na toplotnu vrednost biomase, u odnosu na ukupni energetski bilans. Ako se utroena i proizvedena energija pretvore u novana sredstva, ispada da trokovi jedne tone prikupljene, pripremljene, briketirane i upakovane biomase iznose 60 - 65 evra/t. Toliko kota jedna tona uglja. U Vojvodini ima mnogo presa manjeg kapaciteta za briketiranje piljevine i strugotine od drveta. Te su prese uglavnom uvezene iz Italije i Nemake, a ima presa iz Vrnjake Banje.
218
Postojee prese nisu uspele da solidno briketiraju poljoprivredne ostatke. Cena briketa od piljevine je oko 5 din/kg (66 evra/t). Takoe, u Vojvodini ima mnogo peletirki koje peletiraju lucerkino brano, koncentrovanu stonu hranu, hranu za egzotine ivotinje, ptice i sl. Ima samo jedna peletirka za peletiranje penine slame ( u Vajskoj) i ona je pre dve godine stala sa radom, jer su pelete od slame troili za zagrevanje sopstvenih farmi, pa im se nije to ekonomski splatilo. Materijal za izradu peletirki je mnogo kvalitetniji, termika obrada mnogo kvalitetnija i one su mnogo pouzdanije u radu od briketirki. Cena peletirki je mnogo nia od cena presa za briketiranje. Ona iznosi od 5 do 10 hiljada evra (manjeg uinka). U Evropi je stvoreno trite za prodaju energetskih briketa (uglavnom od drvene mase: piljevine i strugotine). Evropa tei zameni konvencionalnih vrsta goriva sa alternativnim i obnovljivim vrstama goriva. Kjoto protokolom iz Japana 1997. godine Evropska Unija se obavezala da e do 2010 godine supstituisati 12% klasinih energenata sa alternativnim izvorima energije. Austrija i Danska su ve danas dostigle taj procenat. Za automatizaciju rada kotlovskih postrojenja mnogo su povoljnije energetske pelete. Za runo loenje povoljnije su brikete. Uzimajui u obzir izloene probleme u vezi briketiranja i peletiranja biomase moe se konstatovati da je neophodno da se na ovom problemu i dalje radi, da se doe do ekonomski povoljnih tehnikih i tehnolokih reenja za briketiranje i peletiranja biomase. Potrebno je pronai jeftino vezivno sredstvo da bi se smanjili pritisci za briketiranje biomase, tj. utroak energije. Brikete i pelete od biomase veoma dobro sagorevaju u svim vrstama loita za vrsta goriva, ako se dobro pazi na doziranje biomase. Od sagorelih briketa i peleta manje se zagauje ivotna sredina, u odnosu na ugalj i drvo. U biomasi nema sumpora, kao to je sluaj kod uglja i nekih vrsta drveta, te nema stvaranja kiselih kia i zagaenog pepela. Pepeo od biomase moe da se koristi kao mineralno ubrivo za ubrenje bata, povrtnjaka i vonjaka. Za rad presa za briketiranje biomase treba obezbediti biomasu za celu godinu. Biomasu ne treba vetaki suiti, ve je treba skladititi u kamare i prirodno suiti. Za briketiranje je najpovoljnije da biomasa izvesno vreme odstoji, neznatno fermentira, da se omeka kruti lignocelulozni kompleks, kako bi se biomasa mogla lake sabijati i zalepiti. Svea, likava, lignocelulozna i vlana biomasa se vrlo teko briketira. Troi se mnogo energije i brikete nisu kompaktne (raspadaju se). Brikete i pelete treba pakovati u odgovarajuu foliju, da nebi upijale vlagu, da se nebi drobile i da bude isto rukovanje s njima.
Zakljuci i stavovi
Na osnovu plodne diskusije doneti su sledei stavovi i zakljuci: Ne postoji dovoljna informisanost stanovnitva o mogunostima korienja biomase. Potrebno je reiti problem upotrebe briketa i peleta. Mnogi ne znaju gde se to moe i na koji nain upotrebiti. Potrebno je prilagoditi ureaje i opremu vrsti biomase, mestu i nainu upotrebe briketa i peleta. Najvei problem je transport kabaste biomase, zbog poveanih trokova. Upotreba biomase treba ekonomski da se posmatra: trokovi prikupljanja, prevoza, skladitenja i loenja biomase. Gorivo dobijeno od biomase je 3-5 puta jeftinije od klasinih vrsta goriva. Brikete proizvedene od biomase (biljnih ostataka) nisu osloboene poreza (PDV), a umska masa jeste.
219
U Austriji su ukinuli porez proizvoaima opreme za sagorevanje biomase u energetske svrhe. Kod nas je problem drava. Nema kredita, nema podsticajnih mera. Bankarski kreditni sistem ne podrava akciju korienja biomase u energetske svrhe. Posebni problem su bankarske hipoteke za dobijanje kredita. Seoske kue su jeftinije od vrednosti bankarskih hipoteka. Fondovi za razvoj Vojvodine i Srbije treba da idu na lizing, a ne na hipoteku. Nije jeftin ni lizing za nabavku opreme. Nama nee pomoi ni lizing, jer nemamo dovoljno novca. Stranci nee da ulau sredstva kod nas, jer se sporo oploava novac. Republika Srbija ne koristi inostrane kredite za poveanje energetske efikasnosti. Vlada treba da smanji poreze i doprinose za korienje biomase. Drava nema sredstava za podsticaje, porezi i carine ne mogu se jednostavno smanjiti. Elektrina energija je jo uvek jeftina, a proizvodi od biomase skupi. Kada energija poskupi, bie povoljnija cena proizvoda od biomase. Nema strategije razvoja energetike. Donet je Zakon o energetici, a samo jedna reenica se odnosi na obnovljive izvore energije. Ne postoji zakonska regulativa iz oblasti korienja biomase. Treba doneti Zakon o upotrebi biomase. U poljoprivredi treba umesto jeftine hrane proizvoditi jeftinu energiju. Penica je jeftina. Umesto nje treba proizvoditi energetske kulture. To ako uradimo vie emo se pribliiti Evropskoj Uniji. Potrebno je to vie koristiti propise Evropske Unije. Potrebno je postepeno stvarti uslove za efikasno korienje biomase. Potrebno je edukovati stanovnitvo za racionalnu upotrebu biomase. Treba zabraniti paljenje biomase na njivama, jer se unitavaju korisni mikroorganizmi i insekti. Potrebno je uraditi anketni upitnik i poslati svim proizvoaima briketa i peleta od biomase da bi se preciznije ustanovili tehniko-tehnoloki problemi postupka briketiranja i peletiranja biomase. Postoji elja prisutnih uesnika skupa da se oformi Sekcija VDPT drutva za briketiranje i peletiranje biomase, koja bi trebala da se ee sastaje i aktivnije reava navedenu problematiku. Potrebno je na svim nauno-strunim skupovima, koja organizuju strukovna drutva za poljoprivrednu tehniku, da se raspravlja o navedenoj problematici. Zkljuke sa Okruglog stola treba dostaviti Fondu za razvoj Srbije, Fondu za razvoj Vojvodine, Republikom ministarstvu za poljoprivredu, prehrambenu industriju i umarstvo, Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, prehrambenu industriju i umarstvo, Republikom ministarstvu za rudarstvo i energetiku, Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine, Republikom ministarstvu za nauku i zatitu ivotne sredine, Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnologiju, elektronskim medijima i novinskim kuama.
U Novom Sadu, 1. novembra 2004. god.
Predsednik Organizacionog odbora Dr Miladin Brki, red. prof.

STUDIJA
220
P10. SAJTOVI ORGANIZACIJA ZA ENERGIJU IZ BIOMASE

Dr Milan Martinov, red. prof. - WADE, Svetska alijansa za decentralizaciju energije, www.localpower.org - AEBIOM, Evropska org. za biomasu, Belgija, www.ecop.ucl.ac.be, izdaju asopis - Energy Saving Group, Srpska agencija za energiju, www.esg-agency.co.yu - Danish Energy Agency, Danska agencija za energiju, www.ens.dk - The Centar of Biomass Technology, Danska, www.sh.dk/~cbt, izdaju asopis, - ETA, Florence, Italijanska org. www.etaflorence.it, organizator konferencija o biomasi, - WIP Nemaka org., www.wip-munich.de,organizator konferencija o biomasi, - LAMNET Latinsko- amerika organizacija, www.bioenergy-lamnet.org, - CARENSA, vedska org., www.carensa.net - SPARKNET, Engleska org., www.itdg.org - KEMA, Holandska org. www.kema.com - CORDIS, Luksemburka org., www.cordis.lu, objedinjava Afrike i Azijske zemlje, - HOST, Holandska org., www.host.ni - ITEBE, Lous le Sannier Cedex, www.itebe.org - HR AVI Fabrika za spaljivanje otpadaka u Amsterdamu, www.afvalenenergiebedrijf.nl - BTG Holandska org., www.btgworld.com - UMAG Slovenaka org., www.umag.com - ESSENT Amer Power Plant, Holandska firma. www.essent.nl - BARUTH, Biomass power plant, Nemaka firma, www.standardkessel.com - TAKUMA Biomass power plant, Tokio, Japan, - EERC, Energy and Enviromental Research Center, Severna Dakota, www.undeere.org - ENEA, Italijanski centar za obuku kadrova iz obnovljivih izvora energije, www.enea.it - ITABIA, Italien Biomass Association, www.itabia.it - SEEDA, Engleska org., www.tvenergy.org - VITT Renewables, Finska org. www.vitt.fi/renewables - CLIMTECH, Finska, Helsinki - ASOPIS O BIOMASI, sajt: www.renewable-energy-world.com
221
P11. SPISAK ADRESA ZAINTERESOVANIH ZA BRIKETIRANJE BIOMASE

1. Dr Dragan Miti, red. prof., Fakultet zatite na radu, 18000 Ni, arnojevieva 10a, tel. 018 529-738, 064 136-4-033, E-mail: mitke@zrnfak.ni.ac.yu. Bio je nosilac naunoistraivakog projekta o briketiranju i peletiranju biomase. Bavi se laboratorijskim i eksploatacionim istraivanjem briketiranja biomase. Poznaje vie korisnika briketirki u Niu i okolini. Uradio je pilot postrojenja vie briketirki, Dr Emina Mihajlovi, docent, Fakultet zatite na radu, 18000 Ni, arnojevieva 10a, tel. 018 529-745, 063 104-2-562, uradila doktorat iz briketiranja biomase, Mr Slobodanka Jankovi, asistent, Fakultet zatite na radu, 18000 Ni, arnojevieva 10a, tel. 018 529-738, uradila doktorat iz briketiranja biomase, Dr Todor Jani, vanr. prof., Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, tel. 021 4853446, mob. 064 160-9-996, E-mail: jtodor@polj.ns.ac.yu, radio na nauno-istraivakom projektu briketiranja biomase, Dr Miladin Brki, red. prof., Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, tel. 021 4853447, 064 156-8-409, E-mail: mbrkic@polj.ns.ac.yu, radio na nauno-istraivakom projektu briketiranja biomase, Mato Zubac, dipl.ing. ma., firma Aggio, Novi Sad, Peka 1, tel. 021 551-501 i 064 2998407, prodavac i serviser briketirki. Najvie je radio u Vojvodini na irenju pogona za briketiranje i peletiranje biomase, Franja nautil, VKV majstor, firma FJM, Ka, arka Jovia 3b, tel. 021 713-111, prodavac i serviser briketirki, Firma Fabrika kudelje, Senta, proizvoa briketa od pozdera, Fabrika ulja Dijamant, Zrenjanin, proizvoa briketa od ljuske suncokreta, Fabrika nametaja Novidom-parket, Debeljaa, Topoljani Jasmina, direktor, 013 664-250, 664-410, 664-450, 063 779-9-070, proizvoa briketa od piljevine. Firma pod steajem, Prodavnica Art-dekor, Novi Sad, Temerinska ul. bb, tel. 021 622-888, prodavnica briketa od piljevine, Milenko Adamovi, Metal-matik SZR, 21300 Beoin, Dunavska bb, tel./ax. 021 870355, 870-346, 871-628, fax. 021 870-355, 870-346, 871-682, 063 590-930, proizvoa peletirki, ekstrudera, briketirki i dr. Milutin Perovi, ing. ma., firma Perovi, Lovenac, Petra Drapina bb. tel. 024 735070, 063 831-7-556, proizvoa briketirki, Dejan Kaznovac, dipl.ecc., firma Decan, Vrnjaka Banja, tel. 036 662-582, proizvoa briketirki, Firma Metalcoop SZR, 21234 Baki Jarak, Veljka Vlahovia 37, tel. 021 847-377, fax. 021 847-377, proizvoa peletirki, sekalica, mlinova ekiara i dr. Firma Labudnjaa, Vajska, tel. 021 775-401, 775-529, proizvoa peleta od slame na Fortritovoj peletirki, Goran Medi, Eko-energy, Mladenovo, instalirao presu za briketiranje (Fond za razvoj Vojvodine), 021 767669 i 063 7722416, Radoslav Mitrovi, Vrbas, interesovao se za presu za briketiranje (Fond za razvoj Vojvodine), Agroinenjering, Kikinda, interesovao se za presu za briketiranje (Fond za razvoj Vojvodine),
2. 3. 4.
5.
6.
7. 8. 9. 10.
11. 12.
13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.
222
20. 21. 22. 23.
24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38.
39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49.
Heoam, Grac-Smederevska Palanka, tel. 026 431-008, 026 431-111, prodaju brikete Dembler Jano, Kikinda, 0230 22-760 i 0230 25-168, Molnar Tibor, Stanii, Osloboenja 102, tel. 025 830-127, Mandi Nikola, Novkabel, Novi Sad, tel. 021 333-177 (veza Durukovi Dragan, dipl.ing. el., ef odravanja), imaju presu za presovanje metalnih otpadaka, koja nije pustena u pogon, Juri Filip, Novi Sad, 021 395-408, zainteresovan za briketiranje organskog ubriva, Grumi Branko, Nova Pazova (ili Stara Pazova), veza Grumi arko, novinar Tanjuga, Novi Sad, Toth Janos, Tornjo, tel. 024 841-057 (veza dr Mladen Miri), pravio briketirku, Juhas Antal, Duo Orahovo, Novo Orahovo, tel. 024 723-075, napravio briketirku, Agencija za prodaju briketirki, Zrenjanin, 023 35-940 i 064 1273867, Jakovljev Svetozar, dipl. ecc., Novi Sad, Pavla Simia 6, Novi Sad, tel. 021 613-302, Savelji Milanko, Novi Sad, Brae Dronjak 7, mob. 064 126-6-620, Popovi Petar, dipl. ing., PD Zmajevo, Zmajevo, 021 726-128 i 021 726-634, Vijatov Branislav (Bane), Novi Beej, veza Tornjanski Zlatko FOP, Novi Beej, 023 771-340/113, Bankovaki Savo, dipl. ing. ma., Novi Sad, Stambena zadruga, Rafinerija, veza prof. dr Nikola uki, tel. 021 39-693 i 064 190-0-490, Palati Itvan, Novi Sad, FTN, Institut za poizvodno mainstvo, hoe da pravi briketirku, Maleevi Dragan, Sombor, Josiki put 42a, 025 35-348, ima briketirku, Jovanevi Milorad, Ka, 021 864-615 i Savatovi Zoran, Klai Savo, Slavonija, 99 385 98 798-115 i 99 385 31 597-542 kuni, veza prof. dr Stanivukovi Dragan, 021 485 2000 centrala, Janjuevi Slobodan, dipl. ing. ma., Kirka-Suri, Beograd, tel. 011 331-7-734, 011 271-1335; 11210 Beograd-Krnjaa, VIII ulica Brae Maria 15, proizvoa kotlova na biomasu, Jugovi Stavan, Termoplin, 11420 Smederevska Palanka, Majora Gavrilovia bb, tel. 011 822-5-922, 06 323-896 i 063 266-429, proizvoa pei za vrsto gorivo, Milosavljevi Mika, DIS benzinska pumpa, 35213 Despotovac, Omladinska 16, 035 611-745 Kuni Zoran, 025 85-072 i 063 540-922 ima briketirku Goa, brikete 55 mm i 60 mm duina Tucakov Milan, urug, mob. 065 225-5-312, prodao briketirku u Vrac, Triki Vitomir, dipl. ing., Vrac, Omladinski trg 10/16, tel. 13 819-117 i 064 277-7-952 Nepoznato ime, Ka, 063 772-2-416 i 021 499-676, Mladenovo 021 767-669 Gali Stojan, dipl. ing., Nigal, Novi Sad, Kisaka 3, tel. 021 526-850 Jovanovi Vojkan, dipl. ing. agronomije, Ni, tel. 064 126-7-333 i 018 581-356 Savelji Milanko, Novi Sad, Brae Dronjak 7, mob. 064 126-6-620, interesuje se za briketirke, Zlokolica Milica i Kastreevi Dalibor, urug, Cara Duana 47, 021 834-402 i 833-803 Peri Emil i Stankovi Ivan, NB Agrometal, Novi Beej, Slobodana Peria 130 a, 023 773-275
223
50. Jankovi Rade, dipl. ecc. i dr Zekovi Zoran, Tehnoloki fakultet, Novi Sad, 021 35122/770 i mob. 064 138-7-583 51. Paprita Endre, Budisava, eljeznika 4, 064 203-5-430 52. Luki M, majstor iz Zemljoradnike zadruge abalj 53. Mr Muli Veselin, prof., Via tehnika kola, Zrenjanin, projektuje i ispituje briketirke, =23 525203, 064 2964175 54. Vuenov Sran, dipl. ing., Vrbas, 021 790-676, predstavnik firme Almex iz Crepaje (Paneva), 55. Budimirovi Zoran, Novi Sad, Nikolaidis, 064 230-0-580, prodavac briketirki, 56. Babi Drago, dipl. ing., Novi Sad, 064 184-9-168 i 021 450-687 57. Kruni Sinia, dipl. ing., Goa, Smederevska Palanka, 026 311845, 063 8702335 58. Utva, Panevo, proizvoa briketirki 59. Isakov Aleksandar, urednik, Poljoprivrednik, Novi Sad, Bulevar Osloboenja 81, 021 526-534 i 526-824 60. Art Dekor, Novi Sad, Temerinska br. 88, 021 622-888 61. Hegedu Mihajlo, Kulpin 62. Firiaski Leontije, Subotica, Branka Radievia 17, tel. 024 34-574 63. Doroti Hrvoje, Mediland, Sombor, 025 37-851 i 063 512-326 64. Ljubojevi ore, PD Labudnjaa, Vajska, 021 775-404, 021 775-559 kuni 65. Surduki Dragan, dipl. ing., sekretar, Sekreterijat za energetiku i mineralne siovine, IVV, Novi Sad, 66. Tomislav Papi, dipl. ing. el., pomonik sekretara, Sekreterijat za energetiku i mineralne siovine, IVV, Novi Sad, 021 4874337 i 063 543.623, 67. Mr Dragutinovi Katica, dipl. ing. ma, Sekreterijat za energetiku i mineralne siovine, IVV, Novi Sad, 021 4874793 68. Dr okorilo Vojin, red. prof., Rudarsko-geoloki fakultet, Beograd, uina 7, tel. 011 321-9-118 i mob. 063 242-209, E-mail: cokorilo@rgf.bg.ac.yu 69. Dr Mladen Stojiljkovi, red. prof., Ni, Beogradska 14, 018 524-929 E-mail: mladens@masfak.ni.ac.yu 70. Kobar Danijel, dipl. ing., 21400 Baka Palanka, 1. maj 2, 021 743-478 i 064 214-8-577 E-mail: daniel@pobox.sk i dank@eunet.yu 71. Lajst Danijel, dipl. ing. Metal-matik, Beoin, Dunavska bb, tel. 021 443-172, 063 862-3-465 72. Bajkin Vasa, 23260 Perlez, Svetosavska 61, tel. 023 861-672, 73. Dulijan Rada, 23260 Perlez, Svetosavska 59, 74. Pecznik Pal, Grad. Agr. Mech. Eng., Hungarien Institute of Agricultural Engineering, H-2100 Godollo, Tessedik S., u. 4, P.O. 403, Phone: +36 (28) 511-615, 0r. + 36 (30) 263-4-201, fax. +36 (28) 420-960, E-mail: fmmi02@fvmmi.hu, 75. Dr Ehab A. El Saeidy, ATB Agrartechnik Bornium, Institut fur Agrartechnik Bornium e.V. D-14469 Potsdam-Bornium, Max-Eyth-Allee 100, tel. +49 (0) 331/5699-0, fax. +49 (0) 331/5699-849, E-mail: atb@atb-potsdam.de, Internet: http://www.atb-potsdam.de, 76. ATB Agrartechnik Bornium, Institut fur Agrartechnik Bornium e.V. D-14469 PotsdamBornium, Max-Eyth-Allee 100, tel. +49 (0) 331/5699-0, fax. +49 (0) 331/5699-849, Email: atb@atb-potsdam.de, Internet: http://www.atb-potsdam.de, 224
77. Dr Simeun Oka, red. prof., direktor NP EE, Republiko ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine, Beograd, 78. Dr Maja urovi-Petrovi, savetnik, Republiko ministarstvo za nauku i zatitu ivotne sredine, Beograd, Njegoeva 12, 79. Dr Vlado Potkonjak, red prof., Poljoprivredni fakultet, Departman za poljoprivrednu tehniku, Novi Sad, 021 4853303, bavi se prikupljanjem biomase u bale, 80. Dr Miodrag Zoranovi, docent, Poljoprivredni fakultet, Departman za poljoprivrednu tehniku, Novi Sad, 021 4853421, bavi se prikupljanjem biomase u bale, 81. Mr Moja Pejak, Seting, Novi Sad, Mite Radujkova 2, tel. 021 323-561 i mob. 063 528-130, proizvoa procesne opreme, 82. Banatski Dejan, Terming, Kula, Kucurski put bb, 025 722-866, proizvoa kotlova na biomasu, 83. Razvoj, Kula, VI Lika 8, 025 720-039, 063 510-359, proizvoa kotlova na biomasu, 84. Fabrika kotlova Termomont, 22310 imanovci, Prhovaka bb, tel. 022 80-04 i 80-494 85. Projektno-prodajni centar Termomont, 11080 Zemun, Beanijska 48, tel/fax. 011 3160-114, 611-755, 614-719, 197-054, 193-658, 86. DIS Centar Termomont, 22310 imanovci, tel. 022 80-023, 80-063, E-mail: office@ermomont.co.yu, www.termomont.co.yu, 87. Cvjetkovi Zvonko, dipl.ing., Beej, tel. 021 812-840, radio na izradi pune briketirke, 88. Fabrika ulja Dunavka, Veliko Gradite, tel. 012 62-325 i 62-448 (Bogdanovi Milan, tehn.) 89. Dabeeljevi Slavia, novinar, TV Jesenjin, Sentandrejski put 165, 021 623-095 i 063 853-5-645 90. akovi Zoran, dipl.ing.el., Novi Sad, Prodavnica nametaja na "SPENS"-u, tel. 021 412-823, ima briketirku, 91. Dr Filipovi Slavko, Tehnoloki fakultet, Zavod za tehnologiju ston hrane, Novi Sad, Bulevra cara Lazara 1, 021 450-782, 063429725, strunjak za ekstrudiranje stone frane, 92. Krivokua Dragan, dipl.ing., Vajska, Lenjinova 43, 021 775-531, napravio pe na brikete, 92. Dr Milo Tei, red. prof., dopisni lan VANU, FTN, Institut za mehanizaciju, Novi Sad, tel. 021 4852380 i 064 2538458, uradio doktorat iz peletiranja, 93. Mr Mitrovi Dragan, Zrenjanin, tel. 023 524-021 i 063 834-4-271, radio sa briketirkom u Banatskom Karaorevu, 94. Ogrizovi Branko, dipl. ing. Agroinstitut, Sombor, Staparski put bb, tel. 025 22-488 95. Pri Marko, dipl. ing., Mlinostroj, predstavnitvo Novi Sad, tel. 021 63 41283, 063 633174, radio na izradi ekstrudera, 96. Dr Peenjanski Ivan, vanr. prof., FTN, Novi Sad, 021 459-981 i 064 230-7-076, strunjak za kotlove, 97. Stojakovi Zdravko, prof., Futog, tel. 021 893-086, radio na izradi briketirke, 98. krbi Nikola, dipl.ing., Agronstitut, Panevo, Novoseljanski put 33, tel. 013 313-092 i 013 47-400, 063 325-923 99. Boban Orelj, dipl.ing., pomonik sekretara, Izvrno vee Vojvodine, Sekretarijat za poljoprivredu, Novi Sad, Bulevar m.M. Pupina 16, tel. 021 457-056, 063 1093526 100. Novakovi Jova, Banatsko Novo Selo, 013 616-868, napravio ekstruder, 101. Vukievi Dejan, Barajevo, 011 830-3-774
225
102. Dr Jovanovi Milenko, red. prof., Poljoprivredni fakultet, Departman za agroekonomiku, Novi Sad, Trg. D. Obradovia 8, tel. 021 4853500/lokal, strunjak za agroekonomiku, 103. Dr Zeki Vladislav, docent, Poljoprivredni fakultet, Departman za agroekonomiku, Novi Sad, Trg. D. Obradovia 8, tel. 021 4853500/lokal, 063 846-8-018, strunjak za agroekonomiku, uradio doktorat iz trokova prikupljanja balirane biomase, 104. ura Bocka, vlasnik i Vladimir Belika, dipl.ing. Slovan Selena, 021 774 648, 774 059 063 400 715, E-mail: slovan.pogon@neobee.net, 105. Petljanski ore, dipl.ing. ma. Tarket, Baka Palanka, 021 7557160, 064 8557160, imaju briketirku Danske proizvodnje CF Nielsen 106. Tucakov Milan, Novi Sad, Rumenaka 15 ?, 065 2255312, prodao briketirku, 107. Hrubenja Mihajlo, Ogrev, Ruski Krstur, M. tita 180, 025 705490, imaju briketirkuDekan iz Vrnjake Banje. 108. arkovi Miodrag, predstavni Amandus Kahl-a, Novi Sad, Jiriekova 11, tel. 021 453-978, 453-977, 453-979 109. Pupavac Rade, Fasada, Crvenka, Vojvoanska 5, tel. 025 730-014 i 064 2131339 110. Paja Zamatlar, Varomont, Veternik, 021 823044 i 823-200, 063 565.811. 111. Dr Bojana Klanja, Institut za nizijako umarstvo, Novi Sad, tel. 021 540-382, 540-383 112. Slavija komerc Valjevo, Kneza Miloa 58, tel: 014 225-090, fax: 014 220-946, mob: 063 233-451, proizvodi briketirke, U Novom Sadu, 24. 12. 2007. god. Spisak sainio: Dr Miladin Brkic, red. prof.
226
LITERATURA
PREGLED KORIENE LITERATURE

1.1. 1.2. 1.3. Gaji, V: Industrijska proizvodnja krmnih smea, Edicija: Stona hrana, Izdava: NIP Mala poljoprivredna biblioteka, Beograd, 1975, s. 45 102, Stankovi, L: Maine i ureaji u stoarstvu, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 1964, s. 363, Vlahovi, M: Peletiranje, briketiranje i skladitenje, Edicija: Stona hrana, Izdava: NIP Mala poljoprivredna biblioteka, Beograd, 1975., s. 31 32. Brki, M., Alimpi, M., uki, .: Neke mogunosti korienja nekonvencionalnih izvora energije u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. Zbornik radova sa VI savetovanja strunjaka poljoprivredne tehnike Vojvodine, Vojvoansko drutvo za poljoprivrednu tehniku, Dubrovnik, 1979, s. 573-584, Brki, M.: Korienje nekih nekonvencionalnih izvora energije u protekloj deceniji u Vojvodini, asopis: Savremena poljoprivredna tehnika, VDPT, Novi Sad, 12(1986)3, s. 81-85, Brki, M.: Odreivanje zakonitosti promene otpora estica pri strujanju vazduha kroz sloj kukuruzovine u zavisnosti od naina pripreme materijala za skladitenje, Doktorska disertacija, Fakultet poljoprivrednih znanosti, Sveuilite u Zagrebu, Zagreb, 1986., s. 160, Brki, M, Jani, T: Prikupljanje, skladitenje i briketiranje biomase u poljoprivredi, Zbornik radova sa I savetovanja: Znaaj i perspektive briketiranja biomase, Ekoloki pokret Vojvodine, umarski fakultet Beograd, Savezno ministarstvo za nauku, razvoj i ivotnu sredinu, Vrnajka Banja, 1996, s. 15 24. Brki, M, Jani, T: Mogunosti korienja biomase u poljoprivredi, Zbornik radova sa II savetovanja: Briketiranje i peletiranje biomase u poljoprivredi i umarstvu, Regionalna privredna komora iz Sombora i Dacom iz Apatina, Sombor, 1998, s. 5 9. Nini, N., Oka, S.: Sagorevanje biomase u energetske svrhe, Jugoslovensko drutvo termiara, Nauna knjiga, Beograd, 1992., s. 103. Ili, M, Oka, S, Grubor, B, Daki, D, Tei, M, Martinov, M, Brki, M, Novakovi, D, evi, M, Kosi, F, Radivojevi, D. Radovanovi, M, Danon, G, Baji, V, Isajev, V, Skaki, D, Baji, S, Ronevi, S: Energetski potencijal i karakteristike ostataka biomase i tehnologije za njenu primenu i energetsko iskorienje u Srbiji, Studija raena za Ministarstvo nauke i zatitu ivotne sredine, Institut za nuklearne nauke Vina, Beograd, 2003, s. 179. Danon, G, Baji, V, Isajev, V, Baji, S, Oreanin, S, Ronevi, S: Ostaci biomase u umarstvu i preradi drveta i mogunost gajenja energetskih uma, poglavlje 2 studije: Energetski potencijal i karakteristike ostataka biomase i tehnologije za njenu
227
3.1.
3.2.
3.3.
3.4.
3.5.
3.6. 3.7.
3.8.
3.9.
primenu i energetsko iskorienje u Srbiji, umarski fakultet, Beograd, JP Srbijaume, Beograd, Institut za topolarstvo, Novi Sad, 2003, s. 25 - 56. Vojvodinaume: Vojvodini nedostaje 170.000 hektara uma (poumljenost Vojvodine trebalo bi da bude dvostruko vea), intervju direktorke Marte Taka, Dnevnik, 18. avgust 2007. s. 10. Brki, M, Jani, T, Somer, D: Termotehnika u poljoporivredi - II deo: Procesna tehnika i energetika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006, s. 323, Brki, M, Babi, M, Somer, D: Alternativni izvori energije u poljoprivredi i zatita ivotne sredine, Zbornik radova sa savetovanja EKO-EK''95: Bioenergetska reprodukcija u poljoprivredi (Biomasa), IP "Mladost", Ekoloki pokret, Beograd, 1995, s. 151-161, Brki, M, Jani, T.: Mogunosti korienja biomase u poljoprivredi, Zbornik radova sa II savetovanja: Briketiranje i peletiranje biomase u poljoprivredi i umarstvu, Regionalna privredna komora Sombor, Sombor, 1998., s. 5 9. Guli, M, Brki, Lj, Perunovi, P: Parni kotlovi, Mainski fakultet, Beograd, 1983, s. 510 Jani, T. Kinetika sagorevanja balirane penine slame, Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2000., s. 119, Kati, Z: Energetska valjanost poljoprivredne proizvodnje i njena zavisnost sa granicama energetskog obrauna, Zbornik radova: Aktualni problemi mehanizacije poljoprivrede, Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagerb, 1982, Martinov, M: Toplotna mo slame ita uzgajanih na podruju SAP Vojvodine, asopis: Savremena poljoprivredna tehnika, VDPT, Novi Sad, 6(1980)3, s. 95 - 101, Perunovi, P., Peenjanski, I., Timoti, U.: Biomasa kao gorivo. Savremena poljoprivredna tehnika, VDPT, Novi Sad, 9 (1983), 1 2, s.9 13, Perunovi, P., Peenjanski, I., Timoti, U.: Istraivanje procesa sagorevanja poljoprivrednih otpadaka u vertikalnom sloju. Izvetaj za SIZ Vojvodine, FTN, Novi Sad, 1985, s. 83, Preveden, Z.: Alternativno gorivo i poljoprivredni otpaci, Zbornik radova: Aktualni problemi mehanizacije poljoprivrede, Jugoslovensko drutvo za poljoprivrednu tehniku, Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagreb - ibenik, 1980, s. 579-591, Brki, M.: Korienje nekih nekonvencionalnih izvora energije u protekloj deceniji u Vojvodini, Savremena polj. tehnika, VDPT, Novi Sad, 12(1986)3, s. 81-85, Brki, M., Jani, T.: Prikupljanje, skladitenje i briketiranje biomase u poljoprivredi, Zbornik radova: Znaaj i perspektive briketiranja biomase, Ekoloki pokret Vojvodine, Vrnjaka Banja, 1996., s. 15-24, Brki, Jani, T, Somer, D: Karakteristike briketirane biomase bez vezivnih sredstava, PTEP, JDPTEP, Novi Sad, 1(1997)3, s. 3-6, Herak, S.: Iskustva u radu linija za briketiranje biomase, Zbornik radova sa XIV savetovanja strunjaka polj. tehnike Vojvodine, VDPT, Dubrovnik, 1987., s. 279-285, Mitrovi, D.: Briketiranje penine slame, Agrotehniar, Zagreb, 26(1990)6, s. 41-43, Beradi, L.: Energetski bilans i ekonominost briketiranja pljoprivrednih otpadaka na DP Baka, Stara Moravica, Zbornik radova sa IV nauno-strulnog skupa PTEP'90, VDPT, Opatija, 1990., s. 84-88,
4.1. 4.2.
4.3.
4.4. 4.5. 4.6.
4.7. 4.8. 4.9.
4.10.
5.1. 5.2.
5.3. 5.4. 5.5. 5.6.
228
5.7. 5.8.
5.9.
5.10.
5.11. 5.12.
5.13.
5.14.
5.15.
5.16.
5.17.
5.18.
5.19.
Ostoji, D.: Ekoloka vrednost briketa, Zbornik radova: Znaaj i perspektiva briketiranja biomase, Ekoloki pokret Vojvodine, Vrnjaka Banja, 1996., s. 39-46, Perunovi, P., Peenjanski, I.: Korienje biomase u energetske svrhe, Zbornik radova: 'Znaaj i perspektive briketiranja bimase, Ekoloki pokret Vojvodine, Vrnjaka Banja, 1996., s. 69-74, Radovanovi, M., Rac, A., Savi, A.: Prilog karakterizaciji briketa od ljuske suncokreta, Zbornik radova: Biomasa, IPP Mladost, Ekoloki pokret Jugoslavije, Beograd, 1995., s. 199-208, Radovanovi M, Stanojevi G, Stojiljkovi D, Jeremi N: Laki biobriketi - nova tehnologija, Zbornik radva: Biomasa, IPP Mladost, Ekoloki pokret Jugoslavije, Beograd, 1995, s. 177-189. Savi, R., Rac, A., Radovanovi, M.: Mogunost kontrole procesa formiranja briketa od biomase pomou raunara, Procesna tehnika, Beograd, 11(1995)3, s. 200-203, Stankovi, L., Bugarin, R., Zagorac, R., Samardija, M.: Presovanje otpadaka biomase radi zatite ivotne sredine i stvaranja kvalitetnih goriva, Zbornik radova Biomasa, IPP Mladost, Ekoloki pokret Jugoslavije, Beograd, 1995., s. 169-175, Tei, M., Martinov, M., Veselinov, V., Topalov, S., Lien, H., Simi, L., Horti, J.: Studija o mogunstima mehanizovanog ubiranja, transporta i manipulacije sporednih prizvoda ratarstva, Fakultet tehnikih nauka, Institut za mehanizaciju, Novi Sad, 1983., s. 385, Vas, A., Beke, J., Kova, K.: Stanje i rezultati korienja biomase u Maarskoj, Zbornik radova sa III nauno strunog skupa PTEP 89, VDPT, Donji Milanovac Lepenski vir, 1989., s. 49 58, Zubac, M.: Domaa tehnika i tehnologija briketiranja, Zbornik radova: Znaaj i perspektiva briketiranja biomase, Ekoloki pokret Vojvodine, Vrnjaka Banja, 1996., s. 25-34. Stankovi, L, Bugarin, R, Zagorac, R, Samardija, M: Presovanje otpadaka biomase radi zatite ivotne sredine i stvaranje kvalitetnih goriva, Zbornik radova Biomasa, IPP Mladost, Ekoloki pokret Jugoslavije, Beograd, 1995., s. 169-175, Radovanovi, M, Stanojevi, G, Stojiljkovi, D, Jereni, N: Laki biobriketi nova tehnologija, Zbornik radova Biomasa, IPP Mladost, Ekoloki pokret Jugoslavije, Beograd, 1995., s. 177-189, Blagojevi, M: Maine za briketiranje sena, udbenik: Maine, ureaji i oprema u stoarstvu, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1979, s. 89-91. Blagojevi, M: Ureaji za melasiranje i presovanje koncentrovane stone hrane, udbenik: Maine, ureaji i oprema u stoarstvu, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1979, s. 169-174. Beradi, L: Energetski bilans i ekonominost briketiranja poljoprivrednih otpadaka na DP Baka Stara Moravica, Zbornik radova sa III naunog skupa: Procesna tehnika i energetika u poljoprivredi (PTEP90), Opatija 1990, s. 84-88. Brki, M: Korienje nekih nekonvencionalnih izvora energije u protekloj deceniji u Vojvodini, asopis: Savremena poljoprivredna tehnika, Vojvoansko drutvo za poljoprivrednu tehniku, Novi Sad, 12(1986)3, s. 81-85. Brki, Jani, T, Somer, D: Karakteristike briketirane biomase bez vezivnih sredstava, PTEP, JDPTEP, Novi Sad, 1(1997)3, s. 3-6,
229
6.1.
6.2.
6.3.
6.4.
6.5.
6.6.
6.7.
6.8.
6.9.
Herak, S: Iskustva u radu linija za briketiranje biomase, zbornik radova sa XIV savetovanja strunjaka poljoprivredne tehnike Vojvodine, VDPT, Dubrovnik, 1987, s. 279 285, Marojevi, R: Izvetaj o aktivnostima Naftagasa na istraivanju i korienju nekonvencionalnih izvora energije i uglja, SOUR Naftagas, RZZS, Sektor za koordinaciju i razvoj , Novi Sad, 1986. (dokumentacija). Mri, S, Mitrovi, D, Stankovil, Lj: Energetska analiza rada linije za briketiranje penine slame u Banatskom Karaorevu, Zbornik radova sa III naunog skupa: Procesna tehnika i energetika u poljoprivredi (PTEP90), Opatija 1990, s. 89-93. Perunovi, P., Peenjanski, I.: Korienje biomase u energetske svrhe, Zbornik radova: Znaaj i perspektive briketiranja bimase, Ekoloki pokret Vjvodine, Vrnjaka Banja, 1996., s. 69-74, Radovanovi, M., Rac, A., Savi, A.: Prilog karakterizaciji briketa od ljuske suncokreta, Zbornik radova: Biomasa, IPP Mladost, Ekoloki pokret Jugoslavije, Beograd, 1995., s. 199-208, Zubac, M.: Domaa tehnika i tehnologija briketiranja, Zbornik radova: Znaaj i perspektiva briketiranja biomase, Ekoloki pokret Vojvodine, Vrnjaka Banja, 1996., s. 25-34. LAMNET, Latin America Thematic Network on Bioenergy, CENBIO, Centronational De Referencia em Biomassa, Sao Paulo, Brasil, ETA- Florence, Italy, WIP- Munich, Germany, EUBIA, Brusseles, Belgy, 2003, s. 4. www.cenbio.org.br. (Ova publikacija realizovana je uz pomo organizacije LAMNET, tematske mree osnovane od Evropske Komisije, DG istraivanja, Program Potvrivanje internacionalne uloge istraivanja Zajednice, project no. ICA4-CT-2001-101106). Zaetta, C, Passalacqua, F, Tondi, G: The pellet market in Italy: main barriers and perspectives, Proceedings of 2nd World Conference on Biomass for Energy, Industry and Climate Protection, ETA-Florence, Rome, Italy, 2004. pp 1843-1847. Bjerg, J.: The Danish pellet boom, preconditions for successful market penetration, Proceedings on 2nd World Conference on Biomass for Energy, Industry and Climate Protection, Eta-Florence, Milano, Rim, 2004, pp 1697-1698. Dahl, J.: Trends on the Danish Pellet Market, Presentation on the European Pellet Conference, Wels, Austria, 2005. p. 7 (Source: FORCE Tehnology, Energistyrelsen, www.ens.dk). European Pellets Centar. 1st Newsletter of the Pellets@las project, Development and Promotion of a Transparent European Pellets Market Creation of a European realtime Pellets Atlas, Intelligent Energy, Europe, 2007. p. 12 ( Internet: www.pelletcentre.info, Contact: jxd@force.dk) Bjerg, J:: Pelets for Europe, barriers and perspectives for increased market penetration, Proceedings on 2nd World Conference on Biomass for Energy, Industry and Climate Protection, Eta-Florence, Milano, Rim, 2004, pp 1811-1813. Kemyx SPA, Via San Nicola de Tolentino, 1/5; 00187 Roma, Italy, sajt: www.bioenergy-lamnet.org /network_membership, e-mail: sales@kemyx.it; www.kemyx.it , tel: +39 05 72 904394, fax: +39 05 72 904395 Fabrika Utva iz Paneva, RO Promag, OOUR Centar IRA, Prospektni materijal,
7.1.
7.2.
7.3.
7.4.
7.5.
7.6.
7.7.
8.1. 230
8.2. 8.3. 8.4. 8.5. 8.6. 9.1. 9.2. 9.3. 10.1. 10.2. 10.3.
Sajt firme Dekan iz Vrnjake Banje: www.dekan.co.yu. Sajt firme Metal- kop iz Bakog Jarka: www.metalkop.com. Sajt firme Metal-matik iz Beoina: www.metal-matik.com. Sajt firme Metalac-Ostoji iz Obrenovca: www.metalacostojic.com. Firma Perovi iz Lovenca, Petra Drapina bb, Tehnika dokumentacija. Sajt firme Dekan iz Vrnjake Banje: www.dekan.co.yu. Sajt danske firme CF Nielsen: www.cfnielsen.com PD Labudnjaa, Vajska, Projektna dokumentacija, Brki, M., Jani, T., Somer, D.: Karakteristike briketirane biomase bez vezivnih sredstava. asopis PTEP, JDPTEP, Novi Sad, 1(1997)3, s. 3-6, Brki, M., Jani, T.: Analiza stanja i pravci razvoja briketiranja biomase, asopis PTEP, JDPTEP, Novi Sad, 6(2002)1-2, s. 14-17, Brki, M., Gobor, Z., Jani, T.: Efficiency and emission of biomass thermal plants in Yugoslavia, Proceedings of the Union of scientists - Rousse: Energy efficiency and agricultural engineering,Volume 2, CIGR, Rousse, Bulgaria, 2002., pp 106-113, Brki, M., Jani, T.: Korienje biomase u toplotne svrhe kao najjeftinijeg energenta, asopis: Savremeni farmer, Poljoprivredni fakultet, Institut za stoarstvo, Novi Sad, 3(2002)8 i 9, s. 35-36 Miti, D.: Fizike karakteristike biomase i biobriketa Srbije, Potencijalna ekoloka goriva, Monografija, JDPTEP, Novi Sad-Ni, 1998. s. 119, Perunovi, P., Brki, M., Peenjanski, I., Jani, T.: Poljoprivredni otpaci - briketirati ili ne, asopis PTEP, JDPTEP, Novi Sad, 2(1998)3, s. 96-98, Projektna dokumentacija linije maina za brketiranje slame Fortschrit, uinka 4 t/h, Vojvodinainvest, Novi Sad, 1987. s. 95. Projektna dokumentacija linije za briketiranje vlanog drvenog otpada, Aggio d.o.o., Novi Sad, 2001, s. 56. Brki, M, Jani, T: Izvetaj o briketiranju peletiranju biomase na postrojenju u Vajskoj, Poljoprivredni Fakultet Novi Sad, 2003. god. Brki, M: Uticaj direktnog i indirektnog naina suenja zrna kukuruza sa i bez recirkulacije na brzinu suenja, kvaliteti energetski bilans, magistarski rad, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1980., s.209, Brki, M, Jani, T: Izvetaj o ispitivanju linije za briketiranje vlanog drvnog otpatka od topole, Poljoprivredni fakultet, Institut za poljoprivrednu tehniku, Novi Sad, 2002, s. 23. Miti, D: Fizike karakteristike biomasa i biobriketa Srbije, potencijalna ekoloka goriva, monografija, JDPTE, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, JSTZ, Ni,1998, s.118, Tei, M: Das Verdichten unter Nahrstoffaufschluss von Futterplanzen in Matrizenpressen, Dissertation zur Erlangung des Doktorgrades der Landwirtschaftlichen Fakultat der Georg-August.Universitat zu Gottingen, Gottingen, 1977. s. 181. Tei, M: Presovanje slame uz dodatak sredstava za otvaranje hranljivih vrednosti u presama sa valjacima, In Proceed. sa IX internacionalnog simpozijuma:
231
10.4.
10.5. 10.6. 10.7. 10.8. 10.9. 10.10
10.11.
10.12.
11.1.
11.2.
Poljoprivredna tehnika u agroindustrijskom kompleksu, III tematska sekcija: Savremena tehniko-tehnoloka reenja u stoarskoj proizvodnji, Novi Sad, 1977., s. 63 72. 11.3. Tei, M: Podobnost presa sa valjcima, sa prstenastom i diskosnom matricom, za presovanje kobsova od slame, In Proceed. II jugoslovenski simpozijum: Maine i mehanizmi. Univerzitetska istraivanja i primena u industriji (IFTOMM jugoslovenski nacionalni komitet), Ni, 1977, s. 435 445. 11.4. Tei, M: Svojstva kobsova od slame, proizvedenih u presama sa valjcima, kao krmiva za preivare, asopis: Krmiva, Zagreb, XX(1978),2-3, s. 35 38, 11.5. Tei, M: The properties of straw cobs treated with NaOH the pressing process in the roller press with disc matrix, In Proceed. of the II International Conference on Phisical Properties of Agricultural Materials and deir Influence on Technological Processes, University of Agricultural Sciences, CIGR Section III, Godollo, Hungary, 1980., pp. 58 66, 11.6. Tei, M: Sitnjenje slame pri presovanju u kobsove presama sa valjcima, In Proceed. sa Jugoslovenskog simpozijume o aktuelnim problemima mehanizacije poljoprivrede, Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagreb ibenik, 1980, s. 395 403. 11.7. Mrhar, M: Briketiranje dehidrirane krme, In Proceed. sa IX internacionalni simpozijum: Poljoprivredna tehnika u agroindustrijskom kompleksu, III tematska sekcija: Savremena tehniko-tehnoloka reenja u stoarskoj proizvodnji, Novi Sad, 1977., s. 55 62. 11.8. Evropski peletni centar (EPC), Danska: http://www.pelletcentre.info, 11.9. Zubac, M: Praktina primena tehnolokog postupka valorizacije biomase u energetske svrhe, Ravija agronomska saznanja, JNDPT, Novi Sad, 2007. br. 5, s. 58-62, 11.10. Quality Declaration for Wood Pellets, Finland, 2nd World Conference and Technology Exhibition on Biomass for Energy, Industry and Climate Protection, ETA-Florence, WIP_Munish, Rome, 10-14. May 2004. 13.1. 13.2. 13.3. 13.4. 14.1. 14.2. 14.3. Sajt firme Varotech iz Mladenova: http://www.virtualnigrad.com/?cd=26902. Sajt Robne kue Uradi sam, Novi Sad: www.uradi-sam.co.yu, Sajt trgovake kue Aer Dekor, Novi Sad: www.artdecor.co.yu, Sajt Evropskog peletnog centara: www.pelletcentre.info. Brki, M, Jani, T, Somer, D: Opravdanost investicionih ulaganja, Procesna tehnika i energetika, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2006. s. 323. Fond za razvoj Vojvodine, Metodologija izrade predinvesticionih studija ekonomske opravdanosti uloenih sredstava, Izvrno vee Vojvodine, Novi Sad, 2003. (CD). Peenjanski, I, Martinov, M, Bjelakovi, R, ivanovi, T, Mari, B: Studija izvodljivosti sa prethodnim projektom za korienje biomase u sistemima centralnog grejanja u Negotinu, Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad, 2006. s. 101. Fond za razvoj Vojvodine, Novi Sad, Master centar Novosadskog sajma, Dokumentacija. Okrugli sto i promotivno-prodajna berza: Briketiranje i peletiranje biomase, Izvetaj zakljuci, VDPT, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2004.
15.1. 15.2.
232
16.1. 16.2.
16.3.
16.4. 16.5.
16.6.
16.7. 16.8.
Bogner M: Termotehniar, Poslovna politika, Beograd, 1992. (tom I), Brki, M, Jani, T, Krivokua, D: New type of the furnace for combustion of biobriquettes, Proceedings of interational conference on: Rational use of renewable energy sources in agriculture, MEE, CIGR, MAE, Budapest, 2000, C-4, Brki, M, Jani, T: Izvetaj o ispitivanju stepena energetske efikasnosti pei Roza na brikete od slame i mrkog uglja, Laboratorija za termotehniku, Institut za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 2000, s. 13, Brki, M, Jani, T: Specifinost sagorevanja biobriketa, asopis PTEP, JDPTEP, Novi Sad, VII(2003)1-2, s. 8-11. Mihajlovi, Emina: Istraivanje kompozitnih biobriketa sa zadatim fiziko-hemijskim i energetskim svojstvima, doktorska disertacija, Fakultet zatite na radu, Ni, 2003, s. 178, Milanovi, B: Fundamentalna istraivanja biobriketa i zatita od poara objekata za njihovu proizvodnju i eksploataciju, magistarski rad, Fakultet zatite na radu, Ni, 2000, s.127, Miti, D, Mihajlovi, Emina, Jankovi, Sobodanka, Milanovi, B: Brzina sagorevanja biobriketa, asopis PTEP, JDPTEP, Novi Sad, 6(2002)3-4, s. 90-92, Radovanovi, M, Rac, A, Savi, A: Prilog karakterizaciji briketa od ljuske suncokreta, Zbornik radova sa nauno-strunog savetovanja EKO-EK 95: Biomasa, bioenergetska reprodukcija u poljoprivredi, IP Mladost, Beograd i Ekoloki pokret Beograda, Beograd, 1995, s. 199-208. Evropski peletni centar, sajt je: www.pelletcentre.info, Danski peletni bum, sajt je: http://fuels.dk-teknik.dk, Trendovi trita u Danskoj, sajt je: www.ens.dk Pelete za Evropu, sajt je: www.pelletcentre.info, Trite peleta u Italiji: www.etaflorence.it Evropski klasifikacioni normativ (CEN), sajt je: www.pelletcentre.info, Pelete R&D u Evropi pregled istraivanja, sajt je: www.EnergyCentre.Info, Trite i trendovi peleta, asopis, sajt je: www.pelletcentre.info, Bioenergija, novine, sajt je: www.pelletcentre.info, Granofyt pelete, ATEA, Praha, sajt je: http://www.ateap.ez/, Projekt ALTENER, sajt je: http://www.dk-teknik.dk/dk-teknik_docs/.
17.1 17.2. 17.3. 17.4. 17.5. 17.6. 17.7. 17.8. 17.9. 17.10. 17.11. 18.1. 18.2. 18.3.
Fond za razvoj Vojvodine, Novi Sad, sajt je: , www.vdf.org.yu Garancijski fond AP Vojvodine, Novi Sad, sajt je: http://www.garfondapv.org.yu/. Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede, Novi Sad, sajt je: http://www.fondpolj.vojvodina.sr.gov.yu/ 18.4. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, Novi Sad, sajt: http://www.psp.vojvodina.sr.gov.yu 18.5. NLB Kontinental banka, Novi Sad, sajt je: http://www.cont.co.yu/ 18.6. ProCredit leasing, Novi Sad, sajt je: http://www.moneyinserbia.netfirms.com/microfinance-bank.html/ 18.7. Metals banka, Novi Sad, sajt je: www.metals-banka.co.yu.
233
18.8. 18.9. 18.10. 18.11. 18.12.
Ministarstvo poljoprivrede, Beograd, sajt je: http://www.minpolj.sr.gov.yu/. Agencija SAD za meunarodnu saradnju (USAID), Beograd, http://www.usaid.gov/ Ameriki fond za razvoj (ADF), Novi Sad, http://www.adf.org.yu/. Opportunity Bank, krediti za mala i srednja preduzea, sajt: www.obs.co.yu Intesa Leasing, Beograd, nova oprema i maine, www.intesaleasingbeograd.com
STUDIJA
234

Peleti Vojvodina

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Peleti Vojvodina

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

S T U D I J A

POTENCIJALI I MOGUNOSTI BRIKETIRANJA I PELETIRANJA OTPADNE BIOMASE NA TERITORIJI POKRAJINE VOJVODINE

NOVI SAD, decembar 2007.

UNIVERZITET U NOVOM SADU

Ugovor broj: Rukovodilac studije:

13. Trokovi proizvodnje i cene briketa i peleta od biomase . . . . . . . .

POTENCIJALI I MOGUNOSTI BRIKETIRANJA I PELETIRANJA OTPADNE BIOMASE NA TERITORIJI POKRAJINE VOJVODINE

POTENCIJALI I MOGUNOSTI BRIKETIRANJA I PELETIRANJA OTPADNE BIOMASE NA TERITORIJI POKRAJINE VOJVODINE

2. CILJ I ZADATAK STUDIJE

3. RASPOLOIVI POTENCIJALI OTPADNE BIOMASE IZ POLJOPRIVREDE, UMARSTVA I INDUSTRIJE PRERADE DRVETA

3.1. RASPOLOIVI POTENCIJALI OTPADNE BIOMASE IZ POLJOPRIVREDE 3.1.1. Uvod

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.

Domae topole i vrbe

172 137 149 151 113 166

132 132 90 121 120 127

162 142 142 133 128 154

3.2.1. Mogunosti za poveanje proizvodnje drveta

3.2.2. Potronja trupaca u preduzeima za preradu drveta

3.2.3. Drvni ostaci u umarstvu i industriji prerade drveta

3.2.4. Bilansi u preradi drveta

Ljuteni furnir bukva 55 45 100 14

3.2.5. Energetski potencijal drvnih ostataka

3.2.6. Koliine drvnih ostataka u umarstvu

3.2.7. Koliina drvnih ostataka u preradi drveta

3.2.8. Mogunost uzgajanja plantaa drvea i bunja za energetske potrebe

3.2.9. Ispitivanje gajenja energetskih plantaa topola u Vojvodini

4 BIOLOKE, HEMIJSKE, FIZIKE I TERMIKE KARAKTERISTIKE BIOMASE ZA BRIKETIRANJE I PELETIRANJE

5. SAVREMENE TEHNOLOGIJE NA PILOT POSTROJENJIMA ZA PROIZVODNJU BRIKETA I PELETA OD BIOMASE

5.1. BRIKETIRANJE BIOMASE BEZ VEZIVNIH SREDSTAVA 5.1.1. Uvod

5.1.2. Istorijat razvoja briketiranja biomase u Jugoslaviji

5.1.3. Tehnoloki postupak briketiranja biomase

5.2. PRESE ZA BRIKETIRANJE BIOMASE

5.3. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE LAKIH BIOBRIKETA OD DRVNE BIOMASE

5.4. TEHNOLOGIJA BRIKETIRANJA BIOMASE OD BILJNIH OSTATAKA

5.5. MAINE ZA BRIKETIRANJE SENA

5.6. UREAJI ZA MELASIRANJE I PRESOVANJE BRANASTE STONE HRANE

Sl. 5.16. ema prese sa prstenastom okretnom matricom

Sl. 5.17. ema prese sa horizontalnom nepokretnom matricom

6.1. BRIKETIRANJE SLAME I KUKURUZOVINE.

6.2. BRIKETIRANJE DRVNOG OTPADA

6.3. EKONOMSKA OPRAVDANOST PROIZVODNJE BRIKETA

[3] [4] [5]

7.1.2. Konvencionalna tehnologija

Sl. 7.1. ema ureaja konvencionalne peletirke

POTENCIJALI I MOGUNOSTI BRIKETIRANJA I PELETIRANJA OTPADNE BIOMASE NA TERITORIJI POKRAJINE VOJVODINE

7.1.3. Inovativna tehnologija

7.1.4. Komparacija dva procesa: konvencionalnog i inovativnog

POTENCIJALI I MOGUNOSTI BRIKETIRANJA I PELETIRANJA OTPADNE BIOMASE NA TERITORIJI POKRAJINE VOJVODINE

7.1.5. Peletni protoni dijagram

Sl. 7.3. Peletni protonni dijagram

7.1.6. Korienje peleta

7.1.7. Jednaina zapreminskog energetskog sadraja

7.2. TRITE PELETA U ITALIJI, GLAVNE BARIJERE I PERSPEKTIVE 7.2.1. Rezime

POTENCIJALI I MOGUNOSTI BRIKETIRANJA I PELETIRANJA OTPADNE BIOMASE NA TERITORIJI POKRAJINE VOJVODINE

7.2.3. Nacionalna proizvodnja i potronja peleta

POTENCIJALI I MOGUNOSTI BRIKETIRANJA I PELETIRANJA OTPADNE BIOMASE NA TERITORIJI POKRAJINE VOJVODINE

7.2.4. Proizvodni trokovi i cena kotanja

7.2.5. Izrada opreme za peletiranje

7.2.6. Energetski konverzacioni sistem

POTENCIJALI I MOGUNOSTI BRIKETIRANJA I PELETIRANJA OTPADNE BIOMASE NA TERITORIJI POKRAJINE VOJVODINE

7.2.7. Zakonski propisi

7.2.8. Pelete od poljoprivrednih ostataka

POTENCIJALI I MOGUNOSTI BRIKETIRANJA I PELETIRANJA OTPADNE BIOMASE NA TERITORIJI POKRAJINE VOJVODINE

7.3.2. Brzi razvoj danskog trita peleta