Henrik Ibzen Nora ili Lutkina kuća

Prevod: Zeina Mehemdbašić

LICA: HELMER, advokat NORA, njegova žena DOKTOR RANK GOSPOðA LINDE KROGSTAD, pravnik Troje male Helmerove djece ANA-MARIJA, dadilja kod Helmerovih Služavka kod Helmerovih Nosač Radnja se odvija u Helmerovom stanu.

PRVI ČIN

Prijatno i ukusno, ali ne luksuzno namještena soba. Desno u pozadini jedna vrata vode u predsoblje; druga vrata u pozadini lijevo vode u Helmerovu radnu sobu. Izmeñu ova dvoja vrata je mali klavir. Lijevo u sredini zida vrata, a dalje prema naprijed prozor. Blizu, uz prozor, okrugli sto sa naslonjačama i malom sofom. Desno uza zid sa strane dalje vrata, a uz isti zid prema naprijed zidana peć, pred kojom stoji nekoliko naslonjača i

jedna stolica za ljuljanje. Izmeñu peći i vrata sa strane mali sto. Na zidovima bakrorezi. Polica sa porcelanom i drugim umjetničkim ukrasima; mali ormar za knjige sa knjigama u raskošnim povezima; tepih preko cijele sobe. U peći vatra. Zimski dan. U predsoblju zvoni; odmah potom čuje se otvaranje vrata. Nora ulazi u sobu pjevuckajući zadovoljno. Ona je u šeširu i kaputu i nosi mnoštvo paketa koje stavlja desno na sto. Iza sebe ostavlja otvorena vrata prema predsoblju i otuda se vidi nosač koji nosi jelku i korpu; on to predaje služavci koja im je otvorila.

NORA: Dobro sakrijte jelku, Helena. Djeca je smiju vidjeti tek večeras kad bude okićena. (Nosaču, vadeći novčanik) Koliko?

NOSAC: Pedeset era.

NORA: Evo jedne krune. Ne... ostatak zadržite. (Nosač zahvaljuje i odlazi. Nora zatvara vrata. Ona se i dalje zadovoljno smijucka za sebe, dok skida šešir i kaput. Izvadi iz tašne kesicu sa slatkišima i pojede nekoliko; onda oprezno priñe vratima svoga muža i oslušne) Da, on je kod kuće. (Opet tiho pjevucka za sebe dok prilazi stolu desno)

HELMER (u svojoj sobi): Je li to tamo cvrkuće ševa?

NORA (otvarajući pakete): Da, cvrkuće!

HELMER: Je li to skakuće vjeverica?

NORA: Da.

HELMER: A kad je vjeverica došla kući?

NORA: Ovog trena. (Stavlja kesicu sa slatkišima u tašnu i briše usta) Doñi, Torvalde, da vidiš šta sam sve kupila.

HELMER: Ne smetati! (Uskoro potom, s perom u ruci, otvara vrata i pogleda unutra) Šta si sve kupila, kažeš? Ovako mnogo stvari? Je li to mali lakoumni češljugar opet izletio i profućkao novac?

NORA: Ali, Torvalde, ove godine zaista smijemo i malo više potrošiti. Pa ovo nam je prvi Božić kad ne moramo da štedimo.

HELMER: E, pa slušaj, ne smijemo baš preći u luksuz.

NORA: Naprotiv, Torvalde, sad već smijemo sebi dozvoliti i malo luksuza. Zar ne? Onako sasvim, sasvim malo. Pa ti sad dobivaš veliku platu, a zaradivaćeš mnogo, mnogo novaca.

HELMER: Da, od Nove godine. Ali onda treba da proñu čitava tri mjeseca dok nova plata doñe.

NORA: Eh, do tada možemo i posuditi.

pretpostavimo da se tako nešto dogodi. Nikakvih dugova! Nikakvog posuñivanja! Nešto nelijepo i neslobodno padne na kućanstvo koje se zasiniva na dugovima. HELMER (ide za njom): E. NORA (odlazi do peći): No da.. Noro.HELMER: Noro! (Prilazi joj i šaleći se vuče je za uho) Zar te opet spopada lakomislenost? Zar da ja danas posudim hiljadu kruna. Do danas smo oboje hrabro izdržali i tako ćemo činiti još i ovo kratko vrijeme. ne govori tako ružno! HELMER: Da. bilo bi mi sasvim svejedno imam li dugova ili ne. ali ne smije zato sada mala ševa da . kad ti želiš. koliko je potrebno. HELMER: Noro. NORA (zapuši mu usta): Fuj.... HELMER: A ljudi od kojih sam posudio novac? NORA: Oni? Koga je još za njih briga? Pa to su tuñi ljudi. ti si prava žena! Ali ozbiljno Noro: ti znaš šta ja o tome mislim. šta onda? NORA: Kad bi se tako nešto grozno dogodilo. a meni na Silvestrovo padne cigla na glavu i ja ležim tu. Torvalde. ti ih potrošiš u ovoj božićnoj sedmici.

Majčica Ana-Mari bi zapravo morala i mnogo više dobiti! HELMER: A šta je u onom paketu tamo? NORA (viknu): Ostavi. A evo materijal za haljinu i maramice za služavku. Ali sad mi kaži. šta li ja to imam ovdje? NORA (brzo se okrene): Novac! HELMER: Evo. ti mala rasipnice. Najljepša hvala. uzmi! (Daje joj nekoliko novčanica) Dragi bože.. Gledaj ovamo. Torvalde. Torvalde! To ćeš moći da vidiš tek uveče! TORVALD: Ah.. HELMER: Da. Evo konja i trube za Boba. evo lutke sa koljevkom za Emi. znam ja da za Božić toliko toga treba u kući. trideset. četrdeset. i hoću.. s ovim ću se duže pomoći.. da. tako!. da li si se nečim i sebe sjetila? .. novo odjelo za Ivora.objesi krila. dvadeset. NORA (broji): Deset. Kako? Zar da vjeverica tako stoji i da se duri? (Vadi novčanik) Noro. i uz to još sablja. a tako i moraš! NORA: Da. I to jeftino kupila. Ovo za nju je sasvim jednostavno. A sad hodi da vidiš šta sam sve kupila. lijepa hvala. ali ona i onako sve polomi..

. mogao bi. NORA: Ah. HELMER: Ali.NORA: Ma hajde. Noro. Zamotaću onda novac u lijepi zlatni papir i objesiti ga na božićno drvce... da. HELMER: Ali moraš! Reci mi nešto pametno što bi ti pričinilo posebnu radost. dakle.... ovaj. dragi Torvalde. NORA: Ja stvamo ne bih znala.. Ipak.. onda bi mogao... HELMER: No. Samo onoliko koliko misliš da možeš odvojiti.. Zar to ne bi bilo divno? HELMER: A kako se zove ona ptičica koja profućka sav novac? . uradi tako.. ja sebe? Ja stvarno ne bih ni znala šta.. Torvalde.. HELMER: No? NORA (spuštenog pogleda igra se s njegovim dugmetom): Ako baš hoćeš da mi napraviš poklon. Onda bih mogla u nekoj prilici kasnije da nešto kupim. Torvalde. slušaj. lijepo te molim. reci! NORA (brzo): Mogao bi mi pokloniti novac..

NORA: Da.. Sasvim kao i tvoj otac. Ali ako ode u domaćinstvo i u razne beskorisne stvari. NORA: Nipošto. ali njemu treba teška gomila novaca.. HELMER (smije se): To je prava riječ. Torvalde. HELMER: To se ne da poreći. to jest. Gdjegod možeš. mogla sačuvati i sebi nešto kupiti. . moja mala draga Noro! (Stavlja ruku oko njenog struka) Moj lakoumni češljugar je dražestan. zar nije? HELMER (smiješeći se): E. stvarno. HELMER: Ti si čudno malo stvorenje. Zar to nije vrlo pametno. naravno. NORA (pjevucka i smiješi se zadovoljno): Hm! Kad bi ti samo znao kolike izdatke imamo mi ševe i vjeverice. ako bi ti taj novac koji ti dam. znam već. NORA: Ali ne! Kako samo možeš da kažeš tako nešto? Ja zaista štedim.. Ne bi se vjerovalo koliko čovjeka staje takva jedna ptičica. Torvalde. Torvalde. Ali ti to apsolutno ne možeš. da. gdjegod mogu. Torvalde. Ali uradićemo kako kako sam rekla. onda opet ja moram da izvlačim. lakoumni češljugar. onda ću imati vremena da razmislim šta mi je najpotrebnije..

odakle ti to? HELMER: Zar slatka njuškica nikako nije svratila u slastičarnu? NORA: Ne. Pogledaj me pravo u oči.... i nikad ne znaš kud je otišao. takve stvari se nasljeñuju. mala.. prospe ti se izmeñu prstiju. Danas mi izgledaš tako. Noro.. kako da kažem? . ja bih voljela da sam od tate naslijedila više osobina. moja draga. NORA: Ja? HELMER: Svakako. HELMER: Nije se nimalo osladila? .. raspjevana ševo. uvjeravam te. Ali.Trudiš se na sve načine da dobiješ novac u ruke... nešto mi pada na pamet. a čim ga imaš.. NORA: Pa. Da. ali moram te uzeti takvu kakva jesi.. NORA (gleda ga): No? HELMER (prijeti prstom): Je li slatka njuškica i danas nešto grickala u gradu? NORA: Ali ne. da. tako. tako sumnjivo. da. To ti je u krvi. Da. Torvalde. HELMER: A ja ne bih htio da mi budeš drugačija nego što jesi.

. Večeras.. Ali to nije ni potrebno. Torvalde. Uostalom... i ona će već doći na vidjelo. to ja dobro znam... no. Već sam naručio dobrog vina. HELMER: No. (Prilazi joj) Eto. NORA: Da nisi zaboravio da pozoveš Ranka? HELMER: Ne.. HELMER: Nije ni probala koji slatkiš od badema? NORA: Ne. Razumije se samo po sebi da će večerati s nama. no.. Noro. pozvaću ga kad ujutro navrati. NORA: I ja. HELMER: Da.. A kako će se tek djeca veseliti.. zaista nije.. NORA: Ne. zaista je divna pomisao da imam siguran položaj i . ti i ne znaš koliko se radujem današnjoj večeri. u to sam ubijeñen. naravno. srce moje.. Torvalde! HELMER: Ah. kad se drvce upali. samo šalim. stvarno te uvjeravam.NORA: Ne. zadrži za sebe svoja mala božićna iznenañenja. ja se. Pa dala si mi časnu riječ. to mi nikad palo na pamet da postupim protiv tvoje volje.

ne. NORA: Ja se pri tom uopšte nisam dosañivala.. HELMER: Ne. Zar ne? Sama ta pamisao je pravo zadovoljistvo! NORA: Ah. duge sedmice unaprijed ti si se svake večeri zaključavala do duboko u noć da bi napravila cvijeće za drvce i razne druge lijepe stvari. Imala si najbolju volju da nas usrećiš i to je glavno. to je divno! HELMER: Sjećaš li se prošlih Božića? Po tri drage. to je bilo najdosadnije vrijeme u mom životu. jadna moja Norice. da više sad ne . Uh. A ni ti ne moraš svoje drage oči i drage. HELMER (smiješeći se): Ali rezultat je ipak bio dosta siromašan. naravno. mogla baš ništa. Torvalde. nisi. Ali ipak je dobro što su ta oskudna vremena prošla. zar ne. da nas iznenadiš.. nježne ručice naprezati. to je stvarno divno! HELMER: Sad ne moram tu da sjedim sam i da se dosañujem.izdašan dohodak. NORA (plješće rukama): Ne. NORA: Da. Noro! NORA: Opet me time zadirkuješ! Šta sam ja tu mogla kad se uvukla mačka i sve mi pokvarila.

i zatvara vrata iza nje) GOSPOðA LINDE (plašljivo i oklijevajući): Dobar dan. kako je to divno čuti.. NORA: Dobar dan. HELMER: On je sigurno već ušao kod mene? SLUŽAVKA: Da... evo zvoni! (Brzo malo pospremi po sobi) Sigurno neko dolazi. ne zaboravi to! SLUŽAVKA (na vratima predsoblja): Milostiva gospoño.. (Uzima ga za ruku) Sad slušaj. Čim Božić proñe. kako sam zamislila naš budući namještaj. GOSPOðA LINDE: Ti kao da me više ne poznaješ? . Torvalde. Ah.moramo!? O. (Zvono u predsoblju) . SLUŽAVKA (Helmeru): I gospodin doktor je tu. koja je u putnom kostimu. Baš glupo! HELMER: Za posjete nisam kod kuće. NORA: Molim. služavka uvodi u sobu gospoñu Linde. tamo je... Noro... neka nepoznata gospoña.. (Helmer odlazi u svoju sobu.

Kako je to lijepo! Mi ćemo se takoñe dobro proveseliti. samo u prvom trenutku.. (Klikne) Kako. Kristina! Jesi li to zaista ti? GOSPOðA LINDE: Da.. NORA: Naravno. to je ono staro... Da ti nije hladno? (Pomaže joj) Tako. (Hvata je za ruke) Da. . Kristina! GOSPOðA LINDE: Svakako.. ja ne znam. posljednjih osam godina bile su sretno vrijeme! To mi možeš vjerovati.. GOSPOðA LINDE: Stigla sam jutros rano parobrodom. mnogo starija. NORA: Kristina! A ja te nisam prepoznala! Ali i kako bih. Za devet-deset dugih godina... ja mislim . poznato lice.. GOSPOðA LINDE: I mnogo.. Ali ostavi svoje stvari. Ne.. Kristina. Noro. da sebi priuštiš božićnje zadovoljstvo. postala si nekako bljeña. ipak. Naravno. ja sam to..NORA: Ne. da. i možda nešto mršavija.. ovamo u naslonjaču! A ja ću sjesti u stolicu za ljuljanje. sad ćemo lijepo sjesti kraj peći. da! Ah. A ti si sad došla u grad? Krenula si na dalek put usred zime? To je hrabro. (Tiše) Kako si se ti promijenila. NORA: Tako dugo se nismo vidjele? Zaista...

možeš li mi oprostiti? GOSPOðA LINDE: Šta to. Ali svaki put sam opet odložila. ne vrijedi ni pominjati. jadnice moja. NORA: Ne. GOSPOðA LINDE: Draga Noro. uvijek me nešto spriječilo. ja to dobro shvatam.. pa ja sam to znala. možda i malo starija. u to vrijeme sam stalno htjela da ti pišem. A on ti nije ništa ostavio za život? GOSPOðA LINDE: Ništa! NORA: Ni djece? GOSPOðA LINDE: Ne! . Kristina. pa ti si ostala udovica. Najdraža. (Iznenada se prekine.. da. još prije tri godine. to je bilo ružno od mene! Ah. jadna moja Kristina. moraš mi vjerovati. Kristina. NORA: Bože. pročitala sam u novinama.NORA: No. Ah. Noro? NORA (tiho): Jadna Kristina. sasvim malo. ozbiljno) Kakva sam ja bezobzirna osoba! Sjedim tu i brbljam. GOSPOðA LINDE: Da. šta si sve morala proći!. ali samo sasvim.

Ja imam troje dražesne djece. Kristina. ti moraš početi. Ali sad mi moraš sve ispričati. Ali samo jedno ti ipak moram reći... moj muž je postao direktor Akcionarske banke. baš ništa. NORA (gleda je ne vjerujući): Ali. Noro. i to se ponekad dogaña. da iz njih nešto crpim. Danas hoću da mislim samo na tvoje stvari. Da li si čula kakva nas je velika sreća zadesila ovih dana? GOSPOðA LINDE: Ne. kakva sreća! . ne! Radije pričaj ti meni! NORA: Ne. Danas neću da budem sebična. GOSPOðA LINDE: Ah. GOSPOðA LINDE: Tvoj muž? O. GOSPOðA LINDE: Čak ni brige ili boli. izašli su sa dadiljom. NORA: Tako si sasvim sama! Kako to mora biti teško i strašno za tebe. kako je to moguće? GOSPOðA LINDE (smiješi se turobno i gladi svoju kosu): Ah.NORA: Dakle. a šta to? NORA: Zamisli. Trenutno ti ih ne mogu predstaviti.

GOSPOðA LINDE: Zar i ti? NORA: Da. sitnice. sasvim kako mi želimo... pletenje i slično. (Tiho i polako). toliko se radujemo! On stupa u banku već za Novu godinu. ručne radove. naravno. Noro! Zar se još nisi opametila? U školi si bila velika rasipnica. nego puno. puno novaca... A nije nam ni išlo tako.. i u tome se s njim potpuno slažem. Kristina. Ah. Advokatski hljeb je tako nesiguran. da bih mogla rasipati. to Torvald tvrdi još i danas. Zar ne? GOSPOðA LINDE: Svakako mora da je lijepo imati ono što je potrebno. a onda će dobiti veliku platu i mnogo procenata.. (Prijeti prstom) Ali »Nora... kukičanje. Oboje smo morali da radimo. Od sada možemo da živimo sasvim drugačije nego do sada.. ogromna sreća.. ipak je divno imati puno.NORA: Da. Vjeruj mi. GOSPOðA LINDE (smiješi se): Noro.. puno novaca i nikakvih briga. Ti znaš da je Torvald . ne samo što je potrebno. NORA (smiješi se): Da. naročito ako advokat hoće da se bavi samo finim i pristojnim poslovima. NORA: Ne. kako se osjećam lako i sretno! Da.. A Torvald je. i još neke druge stvari. Nora« nije tako glupa kao što vi mislite. uvijek to htio.

GOSPOðA LINDE: Mogu misliti. Ah. Ljekari su rekli da je neophodno da ode na jug. GOSPOðA LINDE: Ali u takvoj situaci je svakako velika sreća ako ih imaš. Ali je i koštalo teških para.. jesmo. pa bili ste cijelu godinu u Italiji. GOSPOðA LINDE: Ah. Vjeruj mi. Upravo u to vrijeme je umro tvoj otac. .istupio iz državne službe kad smo se mi vjenčali? U njegovom odjeljenju nije bilo nikakvih izgleda za napredovanje. Ivor je tek bio roñen. Znaš. NORA: Pa. kao što možeš i zamisliti. dobili smo ih od tate. to je mnogo novaca. a morao je da zarañuje više novaca nego ranije. da ti kažem. upućen na svakakve sporedne službe i morao da radi od jutra do mraka. Kristina. četiri hiljade i osamsto kruna. Bio je. tako. NORA: Da. GOSPOðA LINDE: Ah. da. To nije mogao da podnese i tako se smrtno razbolio. Ali morali smo otići na svaki način. U prvoj godini se strašno premorio radom.. a Torvaldu je spasilo život. bilo je to prekrasno putovanje. nije bilo lako otići. NORA: Hiljadu i dvjesta talira je koštalo.

Ne. Torvald nije više bio ni časa . NORA: To je bio doktor Rank. Ali on nam ne dolazi kao ljekar. GOSPOðA LINDE: Znam da si ga mnogo voljela. Kristina. To je naš najbolji prijatelj i možeš ga ovdje kod nas barem jedanput dnevno vidjeti.. dakle. I tako ste. Dragi.. doktor. upravo tada.. Otputovali smo mjesec dana kasnije. Kristina. Svakodnevno sam očekivala roñenje mog malog Ivora.. tako smo imali novaca. Ah! to je najteže što sam doživjela poslije svoje udaje. doktor? NORA: Kako? GOSPOðA LINDE: Čini mi se da je djevojlka rekla da je gospodin što je ušao sa mnom. GOSPOðA LINDE: A. A morala sam da njegujem i mog jadnog smrtno bolesnog Torvalda. otišli u Italiju? NORA: Da. I zamisli samo.NORA: Da. GOSPOðA LINDE: A tvoj muž se vratio posve izliječen? NORA: Cio kao riba u vodi. ja nisam mogla da odem njemu i da ga njegujem. a ljekari su navaljivali. dobri tata! Nisam ga više vidjela.

(Skoči i plješće rukama) Bože. A morala sam da se brinem i za svoja dva mlaña brata. . NORA: I onda? GOSPOðA LINDE: Onda sam se morala probijati kroz život s malom sitničarskom radnjom. (Sjeda uz nju na stoličicu i stavlja ruke na krilo gospoñe Linde) Ah. da. ja takoñer. došlo je do sloma i ništa nije ostalo. nemoj se ljutiti na mene! Reci. Izgledalo mi je neadgovorno da odbijem njegovu ponudu. samo govorim o svojim stvarima.bolestan. da li je stvarno istina da ti nisi voljela svoga muža? Zašto si se onda udala za njega? GOSPOðA LINDE: Moja majka je još bila živa i ležala bolesna i bez sredstava.. I djeca su čila i zdrava. Moja jadna majka me više ne treba. ali ovo je tako ružno od mene. Ali to su bili nesigurni poslovi. Noro. dakle. Kristina. NORA: Da. to je sasvim pravo. tada bio bogat? GOSPOðA LINDE: Mislim da je bio vrlo imućan.. Posljednje tri godime su mi bile kao jedan jedini dugi i nemirni radni dan... Kad je umro. o bože. On je. s malom školom i svačim drugim. Noro. Mladići takoñe ne. oni imaju sada svoja namještenja i mogu se sami brinuti o sebi.. A sad je on završen.. ona je umrla. ipak je divno živjeti i biti sretan! Ah.

vidiš.. razumijem te. Noro! NORA (ustaje): Ah. Ako mi samo uspije da nañem neko sigurno zaposlenje. ne ljuti se ti na mene. (Ustaje nemirno) Zato više ne mogu da izdržim tamo u onom zabačenom gnijezdu... ne ljuti se na mene! GOSPOðA LINDE (prilazi joj): Draga Noro. Ipak se mora živjeti i tako postaješ egoist.NORA: Kako mora da ti je laknulo. Bilo bi ti mnogo bolje kad bi mogla da otputuješ u neku banju! GOSPOðA LINDE (ode do prozora): Ali ja nemam oca koji bi mi dao novac za put. Nemaš za koga da radiš. Nema više nikoga za koga mogu da živim. GOSPOðA LINDE: Ne. .. a ti i bez toga izgledaš tako iscrpljeno. Kad si mi ispričala o sretnim promjenama u vašem životu. pa to je užasno naporno.. NORA: Kako to? Ah. To je ono najgore u prilikama kakve su moje.. Ovdje će se sigurno lakše moći da nañe nešto što čovjeka zaokuplja i ispunjava mu misli.. neki mali kancelarijski posao. da. koliko zbog sebe. Kristina.. ja se nisam toliko obradovala zbog tebe. NORA: Ali. a ipak stalno moraš raditi. Ti misliš da bi Torvald mogao nešto učiniti za tebe. vjeruj mi. što čovjek postaje tako ogorčen. samo mi je tako neizrecivo prazno.

NORA (zabaci glavu i hoda po sobi): To nisi smjela reći s takvom uvjerenošću. Noro.. GOSPOðA LINDE: No.. NORA: Pa i hoće. NORA: Ja? Ja da nisam. NORA: Da ja ništa nisam uradila u ovom teškom životu... tako fino. Prepusti ti to samo meni.GOSPOðA LINDE: Da.. utoliko ljepše što ti sama nisi nikad upoznala teret i nevolje u životu. to malo ručnog rada i slično.. Kristina. ti si još dijete. to sam mislila.. čime ću ga pridobiti. GOSPOðA LINDE: Tako? NORA: Ti si kao i drugi. lijepo od tebe što se tako zauzimaš za moje stvari. Noro. .? GOSPOðA LINDE (smiješeći se): Dragi bože. Ah. no.. ja ću to već tako fino izvesti. Svi vi mislite da ja nisam sposobna za nešto ozbiljno..... već ću ja znati da nešto fino izmislim. tako bih strašno željela da ti pomognem! GOSPOðA LINDE: Kako je.

. Zamisli kad bi Torvald čuo! Ni po koju . ali to ne bi smjela da činiš. to ti nisam ispričala.. I ja mislim nešto što me čini ponosnom i sretnom. Ali jedno je istina: ja sam ponosna i sretna pri pomisli da sam imala priliku da svojoj majci u izvjesnoj mjeri olakšam njene posljednje dane. Kristina. GOSPOðA LINDE: U to ne sumnjam. Ali sad treba nešto da saznaš. (Tiho) A ono značajno. NORA: I takoñe si ponosna pri pomisli šta si učinila za svoju braću. NORA: Ah. pa ti si mi sama upravo pričala o svom životu. Ti si ponosna na to što si tako dugo i teško radila za svoju majku. GOSPOðA LINDE: Mislim da imam pravo na to. GOSPOðA LINDE: Ja nikog ne potcjenjujem. Ali kako to misliš? NORA: Govori tiho.GOSPOðA LINDE: Draga Noro.. šta. NORA: To i ja mislim. o beznačajnostima!. GOSPOðA LINDE: Značajno? Šta time misliš? NORA: Ti me sasvim potcjenjuješ. Kristina..

GOSPOðA LINDE: No da. u to vjeruje Torvald.. GOSPOðA LINDE: Ti? Tako veliku svotu? NORA: Hiljadu dvjesta talira. ja imam nešto što me čini ponosnom i sretnom. Ja sam pribavila taj novac. GOSPOðA LINDE: Ali? NORA: Tata nam nije dao ni pare.. u to vjeruju i svi drugi.. spasila? NORA: Pričala sam ti o putu u Italiju.. Kristina. niko osim tebe. propao bi... ja sam Torvaldu spasila život.. (Povuče je do sebe na sofu) Da. GOSPOðA LINDE: Ali šta to? NORA: Hodi ovamo.. ali. Da Torvald nije tamo otišao. GOSPOðA LINDE: Spasila? Kako to. slušaj. niko ne smije to da sazna. Četiri hiljade i osam stotina kruna. Šta kažeš sada? . i tvoj otac vam je dao potrebna sredstva.cijenu ne smije on. NORA (smiješi se): Da...

Noro.. žena ne može uzeti zajam bez saglasnosti svoga muža. žena koja se zna mudro ponašati.. kako ti je to bilo moguće? Jesi li dobila na lutriji? NORA (prezrivo): Na lutriji? (S potcjenjivanjem) Kakva bi to onda bila vještina? GOSPOðA LINDE: Pa kako si ih dobila? NORA (pjevucka i smiješi se tajanstveno): Hm. GOSPOðA LINDE: Ali. tra-la-la! GOSPOðA LINDE: Nisi ih valjda mogla posuditi? NORA: Tako? A zašto ne? GOSPOðA LINDE: Ne. NORA: Nije ni potrebno. ja ne razumijem ni riječi..... onda. ali Noro.. Kad neko ovako zgodno izgleda kao ja. ... (Baca se natrag na sofu) Mogla sam ga dobiti od nekog obožavaoca.GOSPOðA LINDE: Da. Mogla sam ga nabaviti i na drugi način. NORA (zabaci glavu): Tako? A ako je to žena koja ima nekog smisla za poslove.. Niko i ne kaže da sam novac posudila...

valjda. Kristina.. Ali tu je on skoro pobjesnio. tako je to nazvao.. govorila sam mu da bi morao pomisliti na to u kakvom sam ja stanju... spasiti život svome mužu? GOSPOðA LINDE: Ja smatnam da je to bila nepromišljenost što si bez njegovog znanja.GOSPOðA LINDE: Ti si šašava. mogao uzeti zajam. a onda sam nagovijesitila. Kristina. Zar misliš da nisam najprije pokušala da se na drugi način izvučem iz neprilike? Govorila sam mu o tome. zar ne možeš to da shvatiš? Nije smio da zna kako je loše njegovo stanje. NORA: Ali on nije smio ništa znati! Gospode bože. čini mi se. kako bi mi se sviñalo da mogu kao druge mlade žene da putujem u inostranstvo. GOSPOðA LINDE: Slušaj. draga Noro. pa da bude tako dobar da mi učini po volji. NORA: Sad si sigurno krajnje znatiželjna. Ljekari su meni došli i rekli da je njegov život u opasnosti i da ga samo boravak na jugu može da spasi. ti valjda nisi učinila kakvu napromišljenost? NORA (opet se uspravi): Zar je to nepromišljenost. Rekao je da sam lakomislena i da je njegova dužnost kao muža da ne popušta mojim mušicama i kapricima. Pa . Plakala sam i preklinjala ga. da bi on.

ti moraš biti spašen... Naš lijepi. možda. Tata je baš tih dana umro. mislila sam u sebi. s polusmiješkom): Da.. kad me Torvald više ne bude tako mnogo volio kao sada. kad više ne budem tako lijepa kao sada.. kako bi mu mučna i ponižavajuća bila spoznaja da mi je dužan zahvalnosti. Torvaldu. Imala sam namjeru da njemu stvar povjerim i da ga zamolim da ništa ne oda. kad više ne bude uživao u tome da mu nešto otplešem.. za ime božje. GOSPOðA LINDE: Zar mu nećeš nikada reći? NORA (zamišljeno. poslije mnogo godina.. GOSPOðA LINDE: Zar tvoj muž nije saznao od tvoga oca. Ali pošto je bio tako teško bolestan.. da se preobučem i . jedanput kasnije. šta ti pada na pamet? Njemu koji je u tim stvarima toliko strog! A osim toga. GOSPOðA LINDE: A kasnije se nikad nisi povjerila svome mužu? NORA: Ne. s njegovom muškom sujetom.sad.. nažalost. To bi potpuno poremetilo naše meñusobne odnose. Ne smiješ se tome smijati. sretni dom ne bi više bio ono što je sada. to više nije bilo potrebno. Ja samo mislim. da vam novac nije on poslao? NORA: Ne.. nikada.. i onda sam pronašla ovaj izlaz.

Pa ja sam bila na redu. gdje sam samo mogla. naime. ja ne bih potrošila ni polovinu. Treba. jer ipak je divno biti lijepo obučen. naravno. ta stvar mi je zadala mnogo muke. Zar ne? GOSPOðA LINDE: Da. Tako sam. Svaki put kad bi mi Torvald dao novac za nove haljine i slično. Ni djecu nisam mogla pustiti da hodaju okolo loše odjevena. ono što dobijem za njih. Ali ponekad mi je bilo vrlo teško. besmislica. jadna Noro? NORA: Da. Onda će možda biti dobro da imam nešto u rezervi. besmislica! To vrijeme nikad neće doći. No. pa šta kažeš na moju veliku tajnu. Kristina? Zar nisam i ja ipak za nešto sposobna? Uostalom. Slatki. a novac je uvijek tako strašno teško stvoriti. . (Prekine se) Ah. vidiš. pa Torvald ništa ne primjećuje. dragi mališani! GOSPOðA LINDE: Onda si morala da smanjiš svoje vlastite potrebe. Nije mi bilo baš lako da uvijek pravovremeno izvršavam svoje obaveze. mislila saim. besmislica. stalno sam kupovala ono najjeftinije i najjednositavnije. Kristina.recitujem. da znaš... da u poslovnom životu ima nešto što se zove četvorogodišnje kamate i još nešto što zovu otplata. Od novca za kućanstvo nisam mogla gotovo ništa odvajati jer je Torvald morao dobro živjeti. to moram na njih i potrošiti.. Prava je sreća što mi sve tako dobro stoji. naravno. uvijek i stalno morala da štedim.. možeš mi vjerovati.

NORA: No, a onda sam imala i druge izvore prihoda. Posljednje zime sam imala sreću da dobijem mnogo posla za prepisivanje. Tad sam se zaključavala i pisala svake večeri do duboko u noć. Ah, ponakad sam bila tako umorna, tako umorna. Ali, uprkos tome, bilo mi je ogromno zadovoljstvo da tako radim i zarañujem novac. Izgledala sam sebi skoro kao muškarac.

GOSPOðA LINDE: I koliko si mogla otplaititi na taj način?

NORA: Pa, to ti ne mogu reći tako tačno. Znaš, vrlo je teško snaći se u takvim poslovima. Znam samo da sam plaćala koliko sam god mogla skupiti. Mnogo puta nisam ni znala kako ću. (Smiješi se) Onda bih tu sjela i zamišljala, kako se u mene zaljubio neki stari, bogati gospodin...

GOSPOðA LINDE: Kako? Kakav gospodin?

NORA: Ah, gluposti!... i kako je on umro i kad su otvorili njegov testament, pisalo je u njemu velikim slovima: »Sav moj novac neka odmah i u gotovom bude isplaćen ljubaznoj gospoñi Nori Helmer.«

GOSPOðA LINDE: Ali, draga Noro, kakav to gospodin?

NORA: Gospode bože, zar ne shvaćaš? Pa gospodin nije postojao; tako sam to sebi zamišljala... uvijek i neprestano, kad nisam znala kako ću obezbijediti novac. Ali sad svejedno;

što se mene tiče, stari dosadni čovjek može i da ostane, gdje god je; ne zanima me više ni on ni njegov testament, jer sad je mojim brigama kraj. (Skoči) O, bože, Kristina, pa to je božanska pomisao! Biti bez briga! Sasvim, sasvim bez briga! Igrati se i skakati s djecom, imati u kući sve divno i udobno, baš onako kako Torvald voli! I zamisli, sad će proljeće sa svojim dalekim, plavim nebom! Možda možemo poći na kakav mali put. Možda ću opet vidjeti more. Ah, da, da! Kako je divno živjeti i biti sretan! (Čuje se zvono u predsoblju)

GOSPOðA LINDE (ustaje): Zvoni; možda je najbolje da ja odem.

NORA: Ne, samo ostani. To sigurno nije posjeta meni. To neko dolazi Torvaldu...

SLUŽAVKA (u predsoblju): Oprostite, milostiva gospoño.... tu je jedan gospodin.... koji želi da govori s gospodinom advokatom.

NORA: Misliš sa gospodinom direktorom banke...

SLUŽAVKA: Da, s gospodinom direktorom banke, pa ja ne znam, jer... jer gospodin doktor je još unutra...

NORA: Ko je taj gospodin?

KROGSTAD (u predsoblju): Ja sam, milostiva gospoño.

NORA (ide mu korak u susret, uzbuñeno, poluglasno): Vi? Šta to treba da znači? O čemu vi hoćete da razgovarate s mojim mužem?

KROGSTAD: O bankovnim poslovima... tako reći. Ja imam u Akcionoj banci malo namještenje, a kako čujem, vaš muž nam je sada šef...

NORA: To su dakle...

KROGSTAD:... samo suhoparni poslovi, milostiva gospoño, ništa drugo.

NORA: Da, onda budite tako dobri pa se potrudite do kancelarije. (Pozdravi i ravnodušno zatvara vrata predsoblja; onda odlazi do peći i sjeda prema vatri)

GGSPOðA LINDE: Noro,... ko je taj čovjek?

NORA: To je izvjesni Krogstad.

GOSPOðA LINDE: Dakle zaista je on.

NORA: Poznaješ li tog čovjeka?

GOSPOðA LINDE: Poznavala sam ga... nekad prije. Bio je neko vrijeme zamjenik pravobranioca u našem kraju.

(Zatvara vrata za sobom i ugleda gospoñu Linde) O.. Mislim da sam prošao pored vas na stepeništu. nećemo sad o poslovima. Tako. GOSPOðA LINDE: Kako se promjenio.. ne.. Ja stvarno ne znam. dragi prijatelju... (Zatvara peć i gurne stolicu za ljuljanje malo u stranu) GOSPOðA LINDE: Kažu da se on bavi svakakvim poslovima? NORA: Tako? To može biti. To je tako dosadno. .. molim za izvinjenje.. ne volim da smetam.. uopšte ne. izgleda. RANK: Ah! Ime koje se u ovoj kući često spominje. (Predstavlja ih) Dr Rank . (Doktor Rank dolazi iz Helmerove sobe) DOKTOR RANK (još na vratima): Ne. Ali. vrlo nesretno oženjen. radije ću malo ući kod tvoje žene. kad sam dolazio... sad gori vatra.. NORA: S mnogo djece. NORA: Bio je... gospoña Linde. GOSPOðA LINDE: Sad je udovac.NORA: Sasvim tačno. izgleda da i ovdje smetam? NORA: Ne..

I svi moji pacijenti žele to isto. vrlo je rasprostranjeno mišljenje da se to mora. RANK: Ništa drugo? Onda ste sigurno došli u grad da se malo oporavite preko praznika? GOSPOðA LINDE: Došla sam da tražim posao.GOSPOðA LINDE: Da. htio bih da ta patnja što duže potraje. gospodine doktore. RANK: Svakako. no. RANK: Aha! Mala unutrašnja smetnja? GOSPOðA LINDE: Zapravo. i ja. Iako patim. GOSPOðA LINDE (prigušenim glasom): Ah! . ja uz stepenice idem vrlo lagano. RANK: Zar je posao sprobano sredstvo protiv premorenosti? GOSPOðA LINDE: Mora se živjeti. više premorenost. pa i vi volite da živite. doktore. ne podnosim ih dobro. RANK: Da. NORA: No. U ovom trenutku je baš jedan takav moralni Lazarus kod Helmera.. A ni sa moralno oboljelim nije ništa dugačije..

(Nora.. Taj je pokvaren do srži karaktera. ali. bolesnici imaju najviše prava da budu zbrinuti. koji kao bez daha trče okolo da nanjuše moralnu trulež pa da onda dotične progone za neko unosno namještenje.. tu smo.. koja se bila zamislila..NORA: Na koga to mislite? RANK: Ah. vi ne poznajete tog čovjeka. naravno. RANK (slegne ramenima): Eto. zapravo.. da taj gospodin Krogstad ima nekog posla s Akcionarskom bankom. NORA: Tako?. on ima tamo neku vrstu namještenja. A zdravi se onda moraju zadovoljiti time da im gledaju kroz prste. A o čemu on to ima da razgovara s Torvaldom. to je izvjesni Krogstad. GOSPOðA LINDE: Da. Upravo takvi nazori prave od ljudskog društva bolnicu. Ali on počinje da priča o tome kao o vrlo važnoj stvari: da on mora živjeti. RANK: Ja stvarno ne znam. Samo sam čuo da se tiče Akcionarske banke. NORA: Nisam znala da Krog. RANK: O.. poštovana gospoño. . (Gospoñi Linde) Ne znam da li i tamo u vašem kraju ima takvih ljudi.

svakako.. pomisao da mi.. GOSPOðA LINDE: Kako? Ja? NORA: No. no. ništa se ne boj.prsne u poluglasan smijeh i zaplješće rukama) Zašto se vi tome smijete? Znate li vi uopšte šta je to društvo? NORA: Baš me briga za to glupo društvo!! Ja se smijem nečem sasvim drugom.. zavisni o Torvaldu? RANK: To vam se čini tako strašno komično? NORA (smiješi se i pjevucka): Pustite me samo. nečem strašno komičnom. ali ove mi je Kristina poklonila. NORA: Da. doktore? Evo.. da znaš.. naime. I meni još jedan. (Opet . (Vadi kesicu iz tašne) Doktore.. da se on boji da time ne pokvarim zube. zabavna. Treba... bombona! Mislim da je to ovdje prokrijumčarena roba. najviše dva. samo jedanm .. izvolite! (Stavlja mu bombon u usta) I tebi Kristina. jesu li sada svi. pustite me samo! (Šeta po sobi tamo-amo) Ah. zaista. šta! Jednom ko nijednom! Zar ne.. Ah. izvolite bombončić? RANK: Gle. Ti nisi mogla znati da je to Torvald zabranio.. Recite mi doktore. da Torvald ima tako veliki uticaj na tako mnogo ljudi je. koji su namješteni u Akcionarskoj banci.

hoda okolo) Sad sam iznad svega sretna. Ima samo još jedna stvar na svijetu, što bih ja strašno željela.

RANK: A to je?

NORA: Strašno bih željela da nešto reknem, ali da to i Torvald čuje.

RANK: Pa što to ne reknete?

NORA: Ne, ne smijem. To je tako ružno.

GOSPOðA LINDE: Ružno?

RANK: Pa, onda i nije baš preporučljivo. Ali nama ipak možete. No šta biste vi to tako rado rekli, da i Torvald čuje?

NORA: Strašno bih voljela da kažem: U božju mater!

RANK: Jeste li poludjeli?

GOSPOðA LINDE: Ali, Noro!

RANK: Pa recite. Evo njega.

NORA (sakriva bombone): Pst! Pst! Pst!

HELMER (dolazi s mantilom preko ruke i šeširom u ruci, iz svoje sobe)

NORA (ide mu u susret): No, dragi Torvalde, jesi li ga se riješio?

HELMER: Da, otišao je.

NORA: Mogu li te upoznati... to je Kristina. Danas je doputovala.

HELMER: Kristina? Izvinite, ali ja ne znam...

NORA: Gospoña Linde, dragi Torvalde, gospoña Kristina Linde.

HELMER: Ah, tako. Vjerovatno prijateljica iz mladosti moje supruge?

GOSPOðA LINDE: Da, mi se poznajemo od ranije.

NORA: I zamisli, ona je prešla dalek put da bi govorila s tobom.

HELMER: Kako to?

GOSPOðA LINDE: To baš ne...

NORA: Kristina je, naime, izvanredno vješta u kancelarijskim

poslovima. I sad bi jako voljela da radi pod nadzorom nekog sposobnog čovjeka, i da nauči još više nego što zna...

HELMER: Vrlo pametno, gospoño Linde.

NORA: I kad je sada čula da si ti postao direktor banke... brzojav je to razglasio... doputovala je ovamo što je mogla brže i... Zar ne, Torvalde, meni za ljubav ti ćeš već nešto učinit za Kristinu? Hoćeš?

HELMER: Pa sad, to ne bi bilo nemoguće, vi ste, pretpostavljam, udovica?

GOSPOðA LINDE: Da.

HELMER: I poznajete kancelarijsike poslove?

GOSPOðA LINDE: Da, prilično.

HELMER: No, onda je vrlo vjerovatno da vam mogu naći neko namještenje...

NORA (plješće rukama): Vidiš li, vidiš li?

HELMER: Naišli ste baš u pravom trenutku, gospoño Linde.

GOSPOðA LINDE: Kako da vam zahvalim?

HELMER: To nije potrebno.. doktore. NORA: Ideš i ti. GOSPOðA LINDE: Šta ti pada na pamet! Adieu. idem i ja. (Donosi iz predsoblja svoj krzneni kaput i grije ga na peći) NORA: Nemoj ostati dugo. . HELMER: Samo jedan sat. (Oblači mantil) Ali danas me morate izviniti. I vi. takoñe. NORA: Doviñenja! Večeras ćeš. Šta? Ako se budete dobro osjećali? Naravno da ćete se osjećati dobro! Samo se sad dobro zamotajte. draga Noro. doći. NORA (pomaže joj): Kako je glupo što mi nemamo više prostora. Ali nemoguće je da te. naravno. Kristina? GOSPOðA LINDE (oblači kaput): Da. RANK: Čekaj. i hvala ti za sve.. moram sad ići da potražim kakvu sobu. HELMER: Onda možda možemo zajedno niz ulicu. dragi Torvalde. neću duže.

(U opštem razgovoru idu u predsoblje. šta? . Daj mi je malo. (Dadilja odlazi u sobu lijevo. što i ja nisam bila s vama! Pusti. Sad ovdje postaje neizdržljivo za svakoga ko nije majka! (Rank. gospoño Linde. Helmer i gospoña Linde odu niz stepenice. ti si pravi dečko. Pa kakve to crvene obraze imate? Kao jabuke i ružice. dadilja s djecom u sobu. Idi ti samo u dječju sobu. ti si Emi i Boba vozio na sankama? Zamisli! Da. Ana-Mari. pošto je zatvorila vrata predsoblja) NORA: Kako mi izgledate svježe i veselo.. ja ću je sama svući. Ivore. Pusti samo. Ana-Mari dolazi sa djecom) Unutra. a djeca neprestano pričaju) Ah. Na peći je topla kafa za tebe. jedini! Pogledaj ih. Na stepeništu se čuju dječiji glasovi) NORA: Evo ih. Ti izgledaš tako smrznuto. Šta? I grudvali ste se? O. HELMER: Doñite. (Djeca cijelo vrijeme neprestano razgovaraju s njom) Jeste li se dobro zabavljali? Pa to je divno! Ah.. Nora uzima od djece kapute i kape i baca ih naokolo. Za njima i Nora. Kristina! Zar nisu dražesni? RANK: Ne pričajte ovdje na propuhu. malu lutkicu! (Uzima od dadilje najmanje dijete i pleše s njim) Da. Ana-Mari! Moju slatku. da! Mama će plesati i sa Bobom. evo ih! (Ona potrči i otvara. samo unutra! (Saginje se i ljubi ih) Moji slatki. to mi je zadovoljstvo.

Nova vriska.. (Ona i djeca se igraju uz vrisku i smijeh po sobi i susjednoj prostoriji lijevo.. traže. Najzad se Nora sakrije pod sto. KROGSTAD: To znam.Tjerao vas je neki veliki pas? Ali nije vas ugrizao? Ne. gospodine Krogstad. nemoj. Ivore! Šta je to? E. NORA (ustaje): Moj muž nije kod kuće... kao da hoće da ih uplaši. .. pa šta onda hoćete ovdje? KROGSTAD: Da s vama malo porazgovaram. gospoño Helmer. Je li? Hoćete da se igramo? Šta ćemo se igrati? Skrivanja? Neka se Bob prvi sakrije. Ne gledaj pakete.. Igra se nastavlja) KROGSTAD: Oprostite. NORA: Tako. NORA (prigušeno vrisne. podižu stolnjak i vide je. psi ne ujedaju. Djeca jure okolo. onda ću se ja prva sakriti. On malo pričeka. okrene se i napola skoči): Ah! Šta hoćete vi? KROGSTAD: Oprostite. kad bi vi znali! Ah. takve male lijepe lutkice. Onda čuju njen prigušen smijeh. ne. ali ne mogu da je nadu. mora da je neko zaboravio da ih zaključa. Ona ispuže napolje. Ja? Dobro. vrata na stubištu bila su samo pritvorena. unutra je nešto ružno. Burno klicanje. Sada se vrata napola otvore i ukaže se Krogstad. jure do stola.

. NORA: Danas . s jednom damom. Valjda imate trenutak vremena? NORA: O. ali ovo još nije prvi. Od vas samih zavisi. iako.. ali je Badnjak. da. (Ona odvodi djecu u sobu lijevo i zatvara za njima vrata) (nemirno. strani gospodin neće mami ništa učiniti. KROGSTAD: Ne.. kakav će vam biti Božić! NORA: Šta hoćete vi? Danas ja apsolutno ne mogu.. KROGSTAD:.? (Djeci..NORA: Sa.... NORA: Da... KROGSTAD: O tome zasad nećemo govoriti. vremena imam. tiho) Idite tamo kod Ane-Mari Šta? Ne. Sjedio sam u restoranu Olsen i vidio vašeg muža kako ide preko ulice. napeto) Hoćete da govorite sa mnom? KROGSTAD: Svakako... Kad on ode.. igraćemo se dalje. KROGSTAD: Dobro. Radi se o nečem drugom. sigurno. NORA: I šta dalje? .

. kratko i jasno upitati: hoće li gospoña Linde biti namještena u Akcionarskoj banci? NORA: Gospodine Krogstad. dakle. gospodine Krogstad. KROGSTAD: Ona nije dugo ovdje? NORA: Od jutros..KROGSTAD: Smijem li nešto upitati: je li ta dama izvjesna gospoña Linde? NORA: Da. Ali ja ne razumijem. jedan potčinjeni moga muža? Ali kad me već pitate. kako vi to sebi dozvoljavate da mene ispitujete?! Vi. jeste. gospoña Linde će biti namještena. upućeni u tu stvar? To sam i mislio. sad znate. Smijem li vas. KROGSTAD: To je sigurno vaša dobra prijateljica? NORA: Da. KROGSTAD: Tako? Vi ste. Eto. KROGSTAD: I ja sam je nekad poznavao. I ja sam se lično zauzela za nju. onda znajte: da. NORA: To znam. dakle. .

KROGSTAD:. hm.. dobro sam pretpostavio. . hoćete li biti tako dobri da upotrijebite svoj uticaj u moju korist? NORA: Kako? Šta mislite time? KROGSTAD: Hoćete li biti tako dobri da se pobrinete da ja svoj potčinjeni položaj u banci zadržim? NORA: Šta to znači? Ko hoće da vam oduzme vaše mjesto? KROGSTAD: Ah. NORA: Ali ja vas uvjeravam... da ne uvrijedi nekoga. preda mnom ne morate igrati naivku... kome imam da zahvalim što hoće da me otjeraju.. koji. to još ne znači da. pa imam. ima uticaja? NORA: Svakako. Meni je potpuno jasno da vašoj prijateljici ne može biti prijatno da se izloži susretima sa mnom. A ako se neko nalazi u potčinjenom položaju. NORA (hoda po sobi tamo-amo): Moj bože.. KROGSTAD (promijenjenim tonom): Gospoño Helmer. a sad već shvatam i to. nekog uticaja! Ako sam žena.. valjda. gospodine Krogstad...KROGSTAD: Dakle. onda treba da se čuva.

. . NORA: Ako budete s potcjenjivanjem govorili o mome mužu. da.. da. Ne mislim da je gospodin direktor banke čvršći od ostalih muževa.. Kako samo možete pomisliti da ja imam takav uticaj na moga miuža?! KROGSTAD: Ah. U slučaju potrebe.KROGSTAD: Da. KROGSTAD: Vi ste hrabri. NORA: Ali. NORA: Ja se vas više ne bojim. da sačuvam to svoje malo mjesto u banci. ja poznajem vašeg muža iz studentskih dana. milostiva gospoño. milostiva gospoño. gospodine Krogstad. KROGSTAD: Ne? Misilim da sam upravo čuo i to iz vaših vlastitih usta. ja ću se boriti na život i smrt. pokazaću vam vrata. Odmah poslije Nove godine oslobodiću se čitave te brige. kratko i jasno: još ima vremena i ja vam savjetujem da iskoristite svoj uticaj i da to spriječite. ja nemam nikakvag uticaja. NORA: To niste smjeli tako shvatiti. KROGSTAD: Sad me slušajte..

da. tako reći. a mogu da kažem da nisam bio od onih najgorih. Radi se o nečem drugom. KROGSTAD: Stvar nije stigla do suda. NORA: Mislim da sam čula tako nešto. to apsolutno nije u mojoj moći da vam pomognem. . A sada hoće vaš muž da me nogom gurne sa stepeništa.. KROGSTAD: Ne samo zbog prihoda. Moji sinovi rastu i njima za ljubav moram pokušati da opet zadobijem onoliko grañanskog ugleda koliko je to moguće. ovo je: Vama je.. Ali od tog trenutka meni su najedanput sva vrata bila zatvorena. prva stepenica... KROGSTAD: Zato što nećete. Ali ja imam sredstva da vas prisilim. kao i čitavom svijetu poznato. Onda sam se bacio na poslove. Ovo mjesto u banci mi je bilo.. No.NORA: Tako i izgleda. gospodine Krogstad. NORA: Ali za ime boga.. pa da opet dospijem u blato. Ali sad se moram iz svega toga izvući. Nešto sam morao početi. koje vi već poznajete. Do njih mi je najmanje stalo. da sam ja prije više godina učinio jednu nepromišljenost. sigurno. moraću sve reći! Vidite.

. gospoño Helmer. Moram vam čitavu stvar malo temeljitije rastumačiti.. onda će tek moj muž vidjeti kakav ste vi zao čovjek. to da on sazna na tako ružan i neukusan način? Da sazna od vas? Izložili biste me najstrašnijim neugodnostima. KROGSTAD (priñe korak bliže): Slušajte me. naravno. nećete reći mom mužu da sam vam dužna onaj novac? KROGSTAD: Hm. KROGSTAD: Samo neugodnostima? NORA (žestoko): Ali samo vi to učinite! Vi sami ćete od toga imati najviše štete. NORA: Kako to? . a kad bih mu rekao? NORA: To bi bilo sramno od vas.. I tek tada nećete moći zadržati svoje mjesto! KROGSTAD: Pitao sam: bojite li se vi to samo domaćih neugodnosti? NORA: Ako to moj muž i sazna. (Prigušuje suze) Tu tajnu.NORA: Vi. valjda. ostatak svote odmah platiti i onda više nemamo s vama nikakvog posla. koja je moja radost i moj ponos. vi ili nemate dobro pamćenje ili nemate pojma o poslovima.... on će.

.. Ove redove morao je vaš otac potpisati. KROGSTAD: Dobro. NORA: Nisam znala nikog drugog. Pa. NORA: Morao? Pa on ih jeste potpisao. NORA: Pa i nabavili ste mi. Ali tome sam još dalje dodao nekoliko redova. KROGSTAD: Ja sam obećao da ću vam taj novac nabaviti. dakle. KROGSTAD: Datum sam bio ostavio in blanco. da sporednim stvarima niste poklanjali nikakve pažnje.KROGSTAD: Kad je vaš muž bio bolestan. NORA: I koju sam ja potpisala. ja sam obećao da ću vam nabaviti taj novac uz obveznicu koju sam ja sastavio. To je značilo da . prema kojima vaš otac jamči za dug.. došli ste kod mene da posudite dvjesta talira. Vi ste tada bili tako zaokupljeni bolešću svaga muža i tako obuzeti željom da dobijete novac za put. KROGSTAD: Ja sam obećao da ću vam taj novac nabaviti pod izvjesnim uslovima.. Zato je vrlo uputno da vaš na njih podsjetim.

to je bilo teško vrijeme za vas. KROGSTAD: Vaš otac je sigurno ležao teško bolestan? NORA: Ležao je na smrtnoj pastelji. jer ste mi već nakon pet-šest dana donijeli papir natrag sa potpisom vašeg oca. čini mi se. NORA: Da. Onda sam vam isplatio iznos. KROGSTAD: Potom sam obveznicu predao vama. prilično... Zar nije bilo tako? NORA: Da. KROGSTAD: I umro je brzo. Zar vam nisam tačno otplaćivala? KROGSTAD: Tako. bilo je. Ali.. KROGSTAD: I to ste vi... Sjećate li se.. milostiva gospoño. . da se vratimo na ono o čemu smo govorili.vaš otac sam treba da naznači dan kada je papir potpisao. milostiva gospoño? NORA: Da. naravno. odmah i učinili. NORA: Pa da. da je poštom pošaljete vašem ocu.

... septembra. Zar to nije čudnovato. .. NORA: Tata je umro 29. gospoño Helmer. KROGSTAD: Vaš otac je umro 29. takoñe. KROGSTAD: Čudnovatu okolnost. milostiva gospoño? (Nora šuti).. znate li. to se već da objasniti. već više jedan drugi rukopis koji mi se čini poznat. Važan je potpis imena.. No.NORA: Da. Pada u oči. KROGSTAD: Sasvim tačno. KROGSTAD: Recite mi. Za to sam se raspitao. I zato sebi nikako ne mogu da objasnim. a taj je. da je vaš otac ovu obveznicu potpisao tri dana poslije svoje smrti. milostiva gospoño... NORA: Kakvu čudnovatu okolnost? Ja ne znam. slučajno. oktobrom. oktobar« i broj godine ne odaju rukopis vašeg oca. da riječi »2. valjda. Vaš otac je mogao zaboraviti da datira svoj potpis i onda je mogao neko drugi staviti datum otprilike. dan smrti vašeg oca? Datum. pravi. mislim. prije nego što je saznao za njegovu smrt. septembra. ovdje je potpis vašeg oca datiran sa 2. (Vadi neki papir) .. jednu čudnovatu okolnost. U tome nema ništa loše. A pogledajte ovdje. NORA: Kako? Ne razumijem.

zbog čega niste taj dokument poslali svom ocu? NORA: Bilo je nemoguće. morala bih mu i kazati za šta mi je novac potreban. znate li vi da je to jedno opasno priznanje? NORA: Zbog čega? Pa vi ćete uskoro dobiti svoj novac.. zabaci glavu i pogleda ga prkosno): Ne.. milostiva gospoño. Da sam ga zamolila za potpis. A kako sam tako teškom bolesniku mogla kazati da je život mog muža u životnoj opasnosti? To je bilo sasvim nemoguće.. to nije tako: ja sam potpisala tatino ime. KROGSTAD: Dozvolite mi jedno pitanje. od toga nisam mogla odustati.gospoño Helmer? Vaš otac je ipak vlastoručno ovdje potpisao svoje ime? NORA (poslije kraće pauze. KROGSTAD: Ali zar niste pomislili da ste time mene prevarili? . KROGSTAD: Onda bi za vas bio bolje da ste odustali od puta u inostranstvo. i to je bilo nemoguće. Pa tata je ležao bolestan. NORA: Ne. Taj put je trebalo da spasi život mome mužu. KROGSTAD: Oho..

gospodine Krogstad.. ali ja sam uvjerena da u njima sigurno negdje stoji da je tako nešto dozvoljeno. ako ja ovaj komad papira predam sudu. NORA: Vi? Vi mi. Nisam vas mogla podnijeti jer ste bili tako bezdušni i stvarali mi toliko teškoća. KROGSTAD: Gospoño Helmer. nije bilo ništa veće ni gore. vi ćete biti osuñeni prema tim zakonima. vi očigledno nemate jasne predstave o tome šta ste skrivili.NORA: Na to se nikako nisam miogla obazirati. nećete pričati kako ste poduzeli nešto hrabro da biste spasi život svoje žene? KROGSTAD: Zakoni ne pitaju za razloge. I o tome vi ništa ne znate. KROGSTAD: Loši ili ne. NORA: Onda to moraju biti vrlo loši zakoni. vi koji ste pravobranilac? Vi ste loš pravnik. NORA: Ne vjerurjem u to ni sada ni nikada! Zar da kći nema pravo da svog starog na smrt bolesnog oca poštedi od brige i straha? Zar žena nema pravo da svom mužu spasi život? Ja ne poznajem dobro zakone. A ja vam mogu reći: ono što sam ja nekada učinio i što je pokopalo čitav moj grañanski ugled. iako ste znali kako je opasno bilo stanje moga muža. valjda.. . Vi me se apsolutno niste ticali.

zar ne. ne. u takve poslove kakve smo mi imali.. Pjesmu ću ti otpjevati. DJECA: Ali. otplesati. NORA: Da. sada ne. DJECA (lijevo na vratima): Mama. onda zabaci glavu): Ah. slatka djeco.. u te se razumijem sasvim dobro? U redu. DJECA: Ne. . imam suviše mnogo posla. (On pozdravlja i odlazi kroz predsoblje) NORA (jedan trenutak zamišljena. mama. Idite. zatvara vrata i sjeda na sofu.. a onda zastane) Ali? Ne. ali sad ne mogu! Idite. pa opet zastane) Ne! (Odbaci vez. A hoćeš li se sad opet igrati s nama? NORA: Ne. Radite vi sada šta vas je volja. onda ćete mi i vi praviti društvo. idite. pa to je nemoguće! Pa ja sam to učinila iz ljubavi. u poslove. Ali ovo ću vam reći: ako ja još jedanput budem izopćen. da. Ali. (Ona ih s mnogo ljubavi gura u susjednu sobu. mama.. znam. uzima vez i uradi nekoliko uboda iglom.KROGSTAD: Može biti. Ali nemojte nikome govoriti o strancu. šta! On hoće da me zaplaši! Tako glupa ipak nisam. onaj strani gospodin je upravo izašao iz kuće. moja draga.. (Počne slagati dječije kapute. pa obećala si! NORA: Da..

Božićno drvce treba da je lijepo. pa to je sasvim nemoguće! SLUŽAVKA (S jelkom): Gdje da je stavim.. HELMER (dolazi izvana sa spisima u ruci) NORA: Ah. (Djevojka postavi jelku i izañe. Sve ću učiniti da tebe obradujem. Taj odvratan čovjek! Besmislica. milostiva gospoño? NORA: Tamo usred sobe. besmislica.. hvala. SLUŽAVKA: Treba li još šta da donesem? NORA: Ne. otplesati. . nešto ću ti otpjevati. već se vraćaš? HELMER: Da. HELMER: Čudno. a tu cvjetovi.. Torvalde. pa opet zastane) Ne. ode do predsoblja i vikne) Helena! Jelku! (Ode lijevo do stola i otvori ladicu... Nora počinje da kiti drvce) Ovdje će doći svijeće. besmislica! Sve je u najboljem redu. Vidio sam kako Krogstad izlazi iz kuće. Je li ko bio ovdje? NORA: Ovdje? Ne. imam sve što mi treba.ustane..

NORA: Da. (Pušta je) A sad nećemo više o tome. Noro. kako je ovdje toplo i ugodno. tačno.. HELMER: I da to uradiš kao iz vlastite pobude.. (Sjeda ispred peći) Ah... Ah. nikakvih krivih tonova! (Hvata je oko struka) Zar ne mora tako biti? Da. HELMER: Noro. HELMER: Noro. (Lista po spisima) NORA (zaposlena oko jelke. ali. Zar te nije i to zamolio? NORA: Da. a da meni prešutiš da je on bio ovdje... Kragstad... poslije kraće pauze): Torvalde! . taj je bio za trenutak ovdje.. znao sam. Torvalde.NORA: Tako?. već vidim na tebi: on je bio ovdje i molio te da progovoriš koju dobru riječ za njega. Moja ptica smije cvrkutati samo čistog kljuna.. i u tako nešto si se mogla upustiti? Zar da s takvim čovjekom vodiš razgovore i još mu daješ obećanja? A meni povrh toga da govoriš neistinu? NORA: Neistinu? HELMER: Zar nisi rekla da niko nije bio ovdje? (Prijeti joj prstom) To moja ptica pjevačica više nikad ne smije uraditi.

HELMER: A ja sam strašno radoznao čime ćeš me ti iznenaditi. NORA: Kakvi su to papiri? HELMER: Bankovni. HELMER: Zar je Norica došla do te spoznaje? NORA (iza njegove stolice s rukama na naslonu): Imaš li jako mnogo posla. Sve mi je nekako glupo i bezizražajno.. Torvalde? HELMER: Ah. NORA: Već? ..HELMER: Da?! NORA: Strašno se radujem prekosutrašnjem kostimiranom balu kod Stanborgovih. to je baš glupo! HELMER: Šta? NORA: Pa ništa mi zgodno ne pada na pamet. NORA: Ah.

zar mi ne bi mogao pomoći i savjetovati u šta da se presvučem i kakav kostim da napravim? HELMER: Aha. jadni Krogstad. NORA: Zbog toga je. bez tvoje podrške neću to znati da izvedem. .. polako ga gladi po zatiljku): Da nemaš tako mnogo posla. dakle. Šta bi to bilo? NORA: Niko nema tako fini ukus kao ti. Hoću da sve bude u redu do Nove godine. Torvalde? HELMER: Da čujem.HELMER: Dobio sam punomoć od ranije direkcije da izvršim potrebne izmjene u personalu i poslovnom planu. mala svojeglavica je u potrazi za anñelomspasiocem? NORA: Da. NORA (još se naslanja na naslon stolice. zamolila bih te za jednu vrlo veliku uslugu.. HELMER: Hm. Torvalde. Za to moram da iskoristim ovu božićnu sedmicu. Jako bih voljela da lijepo izgledam na kostimiranom balu. Tarvalde.

zar ne. kako mnogi čine.HELMER: Pa. On se izvlačio spletkama i prevarama. Reci. ili. i upravo to ga je moralno upropastilo.... to je divno od tebe... lijepo. NORA: Ah.. NORA: Kaznom? HELMER: Ali Krogstaid nije krenuo tim putem. šta to znači? NORA: Zar to nije mogao učiniti iz nevolje? HELMER: Da... iz lakomislenosti. ako otvareno priznaju svoju krivicu i kaznom je okaju. (Ode ponovo do božićnjeg drvceta. Pauza) Kako su lijepi ovi crveni cjetovi.. NORA: Ne. razmisliću o tome.. No. Imaš li uopšte pojma. Torvalde? HELMER: Mnogi takvi se moralno opet uzdignu.. da li je zaista tako strašno to što je skrivio ovaj Krogstad? HELMER: Krivotvorio je potpise.? . nisam ja tako bezdušan da nekoga osudim zbog jednog jedinog takvog djela. NORA: Misliš li da. Već ćemo nešto izmisliti.

NORA: Zašto? HELMER: Zato što takav zadah laži unosi u cijelu porodicu zarazu i bolest. i očevi mogu da djeluju na isti način. Tako je u redu. svjestan svoje krivice. to je najužasnije. Kako i pred svojim najbližima. NORA: Jesi li siguran u to? HELMER: Zlato moje.. no. čak i pred svojom ženom i djecom mora da nosi masku.. Vazduh koji djeca udišu u takvoj kući ispunjen je klicama zlih djela. To je svakom pravniku vrlo dobro poznato. Ali. NORA: Zašto baš. A ipak: je taj Krogstad bio u stanju da godinama lažima i pritvornošću truje svoju vlastitu djecu. Pred djecom. Šta je sad? Daj mi ruku! Tako. (Pruža joj ruku) I zato. to sam kao advokat više puta zapazio. Gotovo svi rano iskvareni ljudi imali su lažljive majke. Uvjeravam te da bi mi bilo nemoguće i da radim .HELMER: Pa pomisli samo kako takav čovjek. Ruku ovamo! No. zapravo. Noro. moja draga mala Nora. i zato ga ja smatram moralno propalim. mora meni obećati da se neće miješati u njegove stvari. majke? HELMER: Najčešće to dolazi od majki. mora na sve strane da laže i petlja i da se pretvara.

nakon kraće pauze): Ah. diže glavu) To nije istina. Ana-Mari. ne! Ne mogu meni! Ostani ti kod njih. da. Možda čak imam nešto na skladištu. A moram razmislim i o tvojoj maski. (Zatvara vrata) NORA (blijeda od straha): Ja da svoju djecu kvarim! Da im trujem dom! (Kratka pauza. HELMER (ustaje i skuplja svoje papire): Da. milostiva gospoño. i ja moram za sto. To mora biti nemoguće. To nikad ne može biti istina! . što bi se moglo u zlatnom papiru objesiti na božićnje drvce. ti moja ljubljena ptičice pjevačice! (Odlazi u svoju sobu i zatvara za sobom vrata) NORA (tiho. A ja imam tako mnogo da radim. šta! To ne može biti tako. DADILJA: Da. ne. (Stavlja ruku na njenu glavu) O. da još nešto pročitam. U blizini takvih ljudi spopada me doslovno fizičko gañenje. To je nemoguće. NORA (izvuče svoju ruku i ode na drugu stranu jelke): Kako je ovdje toplo. NORA: Ne. DADILJA (lijevo na vratima): Djeca lijepo mole smiju li doći mami.s njim zajedno.

To je nemoguće. oslušne) Ne. možda. (Dadilja dolazi iz lijeve sobe sa velikom kartonskom kutijom) DADILJA: Najzad sam našla kutiju sa kostimom za bal pod maskama. danas na prvi dan Božića niko ne dolazi. Na sofi leže Norin šešir i kaput. konačno zastaje kraj sofe i uzima kaput. DADILJA (uradi): Ali kostim nije ureñen. (Hoda kroz sobu) Ah.. besmislica! On to nije mislio ozbiljino! Tako nešto se ne može dogoditi. opustjelo. (Otvara vrata i gleda napolje) Ne.. Samo malo strpljenja! NORA: Da. nije niko. Naravno. Pa ja imam troje male djece. . (Ode do vrata.DRUGI ČIN Ista soba. NORA: Lijepo. nemirno hoda tamo-amo. kad bih ga mogla istrgati u sto hiljada komadića! DADILJA: Ali ne! Možete ga vrlo lijepo popraviti. Ali. idemo po gospoñe Linde da mi pomogne. poskidanih ukrasa i dogorjelih svijeća. NORA: Ah. NORA (opet spušta kaput): Neko dolazi. Stavite je na sto. Nora je sama u sobi. nema ništa u sandučetu za poštu. Prazno je. U uglu kod klavira božićnje drvce.

kad bih ja sasvim otišla? DADILJA: Bože sačuvaj. NORA: To još ne bi bilo ono najgore. Šta rade djeca? DADILJA: Jadni orlići. vi ćete se prehladiti . ali. NORA: Da. ako sam htjela da budem dadilja maloj Nori. mala djeca se naviknu na sve.. igraju se sa svojim božićnim darovima. NORA: Misliš? Vjeruješ li da bi oni svoju mamu zaboravili. Ana-Mari ubuduće više neću moći da budem tako mnogo sa njima kao do sada.razboljeti. NORA: Pitaju li često za mene? DADILJA: Pa. sasvim otišla! NORA: Reci mi. navikli su na to da im je majka uvijek oko njih.DADILJA: Opet izlazite? Po ovako ružnom vremenu? Gospoño Noro. često sam o tome mislila. . Ana-Mari.. DADILJA: No. kako si ti imala srca da svoje dijete prepustiš tuñim ljudima? DADILJA: Ali morala sam to.

ne. na čitavom balu neće niko biti tako lijep kao gospoña Nora (ode lijevo). Jer. i poslije kad se udala.. kad bih samo smjela izaći! Samo da niko ne doñe! Da se u . kako ću sutra biti lijepa. nije. besmislice! (Otvara kartonsku kutiju) Idi tamo njima. kad sam dobila tako dobro mjesto. NORA (počinje raspakivati kutiju. besmislice. Sirota djevojka. NORA (zagrli je): Moja stara Ana-Mari! Ti si mi bila tako dobra majka. ja znam dobro da ćeš im ti. Sad moram. ali opet sve odbaci): Ah. Pisala mi je kad je bila na krizmi. NORA: Ali tvoja kći te je sigurno zaboravila? DADILJA: Ah. NORA: I ako moja djeca ne budu više imala druge.. DADILJA: Da. onaj pokvareni čovjek nije baš ništa činio za mene.. besmislice. koja se unesrećila mora se tome još i radovati. ali da li si to htjela? DADILJA: Da. vidjećeš..NORA: Da. kad sam bila mala! DADILJA: Jadna mala Nora nije ni imala druge majke osim mene. Ah.

Torvald mi ga je poručio u Italiji. izvesti malu predstavu? NORA: Da. GOSPOðA LINDE: To ćemo već urediti. Samo mirno! Samo mirno! Jedan dva . što si došla. Pa ko da doñe? Ne treba da mislim na to. ali sad je sve tako potrgano da ni sama ne znam. Samo se rub na nekoliko mjesta isparao. tu je kostim. Moraš mi nešto pomoći.šest . NORA: Da. evo ih dolaze (Hoće na vrata. . Lijepe rukavice. Ah.. Sad da očetkam muf. baš sam tuda prolazila.pet . Evo. koju sam naučila na Kapriju. Dakle. Imaš li iglu i konca? Tako. to je sve što nam treba. čuj! Sutra je gore kod konzula Stenborga bal pod maskama pa Torvald hoće da se ja preobučem u napolitansku ribarsku djevojku i da plešem tarantelu. vidi. Nema nikog drugog napolju? Kako je dobro. ti si to..četiri . pa ti ćeš. Sjednimo na sofu. dakle. GOSPOðA LINDE: Čula sam da si bila kod mene i da si me tražila.meñuvremenu u kući ništa ne dogodi. besmislica. ali zastaje neodlučno) (Gospoña Linde ulazi iz predsoblja gdje je ostavila šešir i kaput) Ah. Pa lijepe rukavice. Torvald misli da bih trebala. GOSPOðA LINDE: Vidi.tri . Kiristina.(Krikne) Ah.

ništa manje. sigurno razumiješ. Uostalom. dobra Noro. da te vidim u punom sjaju. Njemu se. mislim. znati. juče je to bilo naročito upadno.. Kristina. Trebalo je da prije doñeš u grad. reci mi. Da. Ali. suši kičma. žene koje su u izvjesnom smislu napola doktori. onda ću doći samo na trenutak. onda te ponekad posjećuju žene. . GOSPOðA LINDE (šije): Dakle. meni sinoć nije bilo tako ugodno kao inače. NORA (ustaje i hoda po sobi tamo-amo): Ah. Torvald stvarno umije kuću učiniti ugodnom i prijatnom. jurio je za ženama i tako dalje. i od toga je. GOSPOðA LINDE (ispusti šivanje u krilo): Ali draga. je li doktor Rank uvijek tako neraspaložen kao juče? NORA: Ne. da je njegov otac bio odvratan čovjek. jadniku. njegov sin još od djetinjstva bolestan. kako je to lijepo od tebe. Nisi ti uzalud kći svoga oca. Ali ja sam sasvim zaboravila da ti zahvalim za sinoćnje ugodno veče. Noro. on ima neku vrlo opasnu bolest. odakle ti znaš takve stvari? NORA (šeta tamo-amo): Eh. GOSPOðA LINDE: A i ti. i one ti onda ispričaju ovo i ono. sutra ćeš biti kostimirana? Znaš šta.. kad imaš troje djece. naime.NORA: O. Moraš.

Pa on je Torvaldov najbolji prijatelj iz mladosti.. Noro. Ali s doktorom često govorim o meni. tvrdio je da se moje ime ovdje u kući često čuje. kratka pauza): Dolazi li gospodin doktor Rank svaki dan kod vas u kuću? NORA: Svaki božji dan. Kako ti je to palo na pamet? GOSPOðA LINDE: Kad si me juče predstavila njemu. Kristina. GOSPOðA LINDE: Slušaj. Vidiš. dijeli li rado ljudima komplimente? NORA: Baš naprotiv. Ali kasnije sam primijetila da tvoj muž. U prvo vrijeme je bio gotovo ljubomoran. prestala. pripada porodici. Ja sam koju godinu starija od tebe i imam nešto više . GOSPOðA LINDE: Ali reci mi.. je li taj čovjek iskren? Mislim. Kako je mogao onda gospodin doktor Rank. Doktor. to je sasvim tačno. I moj dobar prijatelj. Torvald me tako neopisivo voli i zato hoće da me ima. jer on to rado sluša. tako reći. zapravo. Onda sam to.GOSPOðA LINDE (opet šije. sasvim i samo za sebe. pojma nema ko sam ja. ako bih ja u kući samo spomenula neke ljude koje volim. takoñe. kako on kaže. ti si u mnogim stvarima još dijete.? NORA: Da. naravno.

GOSPOðA LINDE: Ne pretvaraj se. GOSPOðA LINDE: I nema nikog o kome se mora brinuti? NORA: Nikog. Noro. možda.. Ali. NORA: Da okončam .. jeste. koji bi ti mogao nabaviti novac.. NORA: Da.iskustva. Šta dalje? GOSPOðA LINDE: Da li je doktor Rank bogat? NORA: Da.kakvu to stvar? GOSPOðA LINDE: No. o nekom koji. uopšte molim. da ja nisam pogodila od koga si ti posudila hiljadu dvjesta talira? . Nešto ću ti reći: pokušaj da okončaš tu stvar sa doktorom Rankom. čula si.? GOSPOðA LINDE: A on svakodnevno dolazi u vašu kuću? NORA: Pa.. GOSPOðA LINDE: Kako može taj fini čovjek biti tako nametljiv? NORA: Ja te apsolutno ne razumijem. Juče si nešto pričala o nekom bogatom obožavaocu. Misliš li. ne postoji. nažalost.

NORA: Naravno da neću. stvarno to nije on? NORA: Ne. čvrsto sam uvjerena.i to se dogaña iza njegovih leña. .Uostalom.NORA: Jesi li ti pri sebi? Kako možeš tako nešto pomisliti? To je prijatelj naše kuće. da kad bih ga zamolila. GOSPOðA LINDE: Iza leña svoga muža? NORA: Ja se moram izvući iz one druge stvari . koji nas svaki božji dan posjećuje. naravno. nećeš učiniti.. . Ali sam sasvim sigurna: ako bih govorila s doktorom. Ja se moram izvući iz toga. ne mogu da zamislim. GOSPOðA LINDE: Ti to. da zamolim doktora . Kakva bi to bila užasno neugodna situacija! GOSPOðA LINDE: Dakle. tek kasnije ga je naslijedio. onda. GOSPOðA LINDE: Pa. Ni za trenutak nisam došla na tu misao. da bi moglo biti potrebno. zaista nije.. NORA: Ne. draga moja Noro. Tada on nije ni imao novaca za posuñivanje. mislim da je to bila sreća za tebe.to mi nikad u životu ne bi palo na pamet.. Ne mogu da vjerujem..

GOSPOðA LINDE: Vlastiti muž. NORA: .. NORA (hoda tamo-amo): Muškarac može takve stvari mnogo bolje srediti nego žena. ostavi šivenje i polako ustane): Noro. to sam ti rekla još juče. NORA: Besmislica! (Zastaje) Kad se isplati sve što se duguje.. uñi ti malo kod djece. Torvald ne voli kad se šije. Neka ti Ana-Mari pomogne.. . ti nešto kriješ od mene. ali. Tamo.. prljavi papir! GOSPOðA LINDE (čvrsto je pogleda. NORA: Zar se to vidi na meni? GOSPOðA LINDE: Od juče ujutro s tobom se nešto desilo. da. Noro. i onda je smiješ iscijepati u sto hiljada komadića i spaliti je. onda se dobije obveznica natrag? GOSPOðA LINDE: Da.GOSPOðA LINDE: Da.. šta je to? NORA (prilazi joj): Krisitina! (Oslušne) Tiho! Evo Torvald dolazi kući. razumije se.. taj odvratni. da.

Pomaže mi da uredim svoj kositim. kako sam te čekala. HELMER: Zar nisam došao na sretnu zamisao? NORA: Na sjajnu zamisao! Ali je i od mene lijepo što ovo činim tebi za ljubav. ali ja neću otići odavde.GOSPOðA LINDE (skuplja stvari): Da. ti mala divljakušo. (Ona odlazi nalijevo. (Hoće u svoju sobu) NORA: Torvalde! . Vidjećeš. u istom trenutku ulazi Helmer iz predsoblja) NORA (ide mu u susret): Ah. HELMER (uhvati je za bradu): Lijepo. bio sam u banci. NORA: A ti sigurno moraš raditi? HELMER: Da. što nešto činiš za ljubav svoga muža? No. dok nas dvije ne porazgovaramo. znam već da nisi tako mislila. Torvalde dragi. (Pokazuje joj papire) Pogledaj ovamo. HELMER: Je li to bila krojačica? NORA: Ne. kako ću lijepo izgledati. no. Sigurno ćeš morati da probaš. Ali neću da te smetam. to je Kristina.

NORA: Ja bih ti svirala i plesala pred tobom kao vila na mjesečini. HELMER: Daj da čujem! NORA: Ševa bi čas glasno. Torvalde. .HELMER (zastane): Da? NORA: Kad bi te tvoja vjeverica lijepo i nježno nešto zamolila? HELMER: Šta to? NORA: Da li bi joj to učinio? HELMER: Prvo moram znati o čemu se radi? NORA: Vjeverica bi ti skakutala i zabavljala te kad bi ti bio dobar i popustljiv. valjda se ne radi opet o onome što si mi jutros spominjala? NORA (brzo): Da. to moja ševa svakako radi. lijepo te molim. čas tiho cvirkutala po svim sobama. HELMER: Ah. Torvalde. šta. HELMER: Noro.

HELMER: Moja draga Noro. Torvalde.plaše te stare uspomene. NORA: Šta time misliš? HELMER: Naravno. NORA: To je beskrajno lijepo od tebe. Uvjerena sam da bi . dabome.. Pa taj čovjek piše za najprljavije novine. HELMER: Aha . Ali ti samo treba da umjesto Krogstada. sjetila si se svoga oca? NORA? Da. On ti može neizrecivo mnogo naškoditi. njegovo mjesto sam već odredio gospoñi Linde. meni za ljubav. da. ti sam si mi to rekao.? NORA: Ne zbog toga. ti to moraš učiniti. Sjeti se samo kako su o tati zli ljudi pisali po novinama i kako su ga grozno klevetali. Ti moraš Krogstadu ostaviti njegovo mjesto u banci. Zbog tebe samog. trebao bih ja. HELMER: Pa to je nevjerovatna tvrdoglavast! Samo zato što si ti lakomisleno dala obećanje da ćeš progovoriti koju dobru riječ za njega.. Ja se njega tako strašno bojim.razumijem .HELMER: I ti baš imaš hrabrosti da se još jedanput na to vratiš? NORA: Da. otpustiš nekog drugog činovnika.

meni je nemoguće da ga zadržim. Zbog toga te tako uporno molim. NORA: Ali nikad se ne zna šta mogu učiniti zli ljudi. I da ti nisi bio prema njemu toliko dobronamjeran i uviñavan. U banci je već poznato da hoću da otkažem Krogstadu. . Torvalde. osloboñeni briga. Ako se sada sazna da je novi direktor promijenio mišljenje zbog svoje žene. tako mirno i sretno. ti i ja i naša djeca.to dovelo i dotle da bude uklonjen da vlada nije poslala tebe da ispitaš stvar. HELMER: Mala moja Noro. ima još jedna okolnost koja Krogstada potpuno onemogućava da radi u banci dokle god sam ja direktor. mala tvrdoglavica hoće da provede svoju volju. uskoro bih morao osjetiti posljedice! A osim toga. A sad bismo mogli da živimo tako lijepo. Tvoj otac kao činovnik nije bio besprijekoran. a ja bih ispao smiješan pred čitavim personalom. HELMER: I upravo zbog tvojih molbi. izmeñu tvoga oca i mene postoji znatna razlika. naveo bih ljude da misle da sam ovisan o svim mogućim stranim uticajima. NORA: Pa šta onda? HELMER: Naravno. Ali ja jesam. Vjeruj mi. I nadam se da ću ostati dokle god sam na ovom položaju.

A ovaj netaktični čovjek to nipošto ne krije u prisutnosti drugih. Naprotiv. takoñe. i tako svaki čas trijumfuje sa svojim: ti. NORA: Da.NORA: A to je? HELMER: Njegove moralne nedostatke bih mu za nevolju mogao i da previdim. Uvjeravam te da mi je to mučno u najvećoj mjeri. Moram ti otvoreno priznati: mi govorimo ti jedan drugom. to sve ti ne misliš ozbiljno. jer to su samo sitničavi obziri. zar ne. ti Helmer. To je jedno od onih preuranjenih poznanstava kojih se čovjek poslije u životu često ženira.. NORA: Torvalde. da je vrlo sposoban u poslu. .. HELMER: Tako? A zašto ne? NORA: Ne. dragi Torvalde. on misli da mu to daje pravo na neki familijaran ton prema meni. To bi mi moj položaj u banci učinilo nesnosnim. Torvalde? HELMER: Čuo sam. HELMER: Šta kažeš? Sitničavi obziri? Smatraš li ti mene sitničavim? NORA: Naprotiv. Ali on je moj poznanik iz mladosti. I upravo zato.

HELMER: Prekasno. Helmer slaže papire) HELMER: Tako. NORA (bez daha): Tarvalde. SLUŽAVKA: Dobro. meni za ljubav. za ljubav naše djece! Čuješ li ime. (Odlazi do vrata predsoblja i viče) Helena! NORA: Šta to hoćeš? HELMER (traži meñu papirima): Da učinim kraj! (Služavka ulazi) Evo. NORA: Uzmi ga natrag. ovom treba učiniti kraj. uzmite pismo i poñite odmah dolje. sebi za ljubav. Torvalde. Evo novac. Torvalde. Torvalde! Još ima vremena. Onda moram i ja biti sitničav. molim te! Ne. Ti i ne znaš šta nam sve taj otkaz može donijeti. mala moja prkosnice. kakvo je bio to pismo? HELMER: Krogstadov otkaz. Ti moje razloge nazivaš sitničavim. . vrati ga.HELMER: Svejedno. stvarno. Dajte ga poslužitelju da ga preda. Ah. (Odlazi s pismom. Sitničav! Vidi. Ali brzo! Adresa je napisana. učini mi to.

Ti ćeš vidjeti da sam ja muž koji sve uzima na sebe. A ja ću sjesti u srednju kancelariju i dobro zatvoriti vrata da ništa ne čujem. ako do nečeg doñe. moja ljubljena Noro. Sad treba da još jedanput isprobaš tarantelu i da vježbaš na tamburinu. Tako kako i treba da bude. Možeš praviti buku. tako. tako. zatvara za sobom vrata) . HELMER: Dobro. kažem. HELMER: Draga Noro. prekasno. kao muž i žena. zapravo. Noro. Da. onda ćemo sve dijeliti. reci mu gdje će me naći. ja ti opraštam taj strah.NORA: Da. (Klimne joj glavom i ide s papirima u svoju sobu. NORA (sabrano): To ne smiješ ni sad ni nikad. uvreda za mene. Pa neka se dogodi šta god hoće. NORA (ukočena od straha): Šta time misliš? HELMER: Sve. (Okreće se vratima) A ako doñe Rank. imam ja i hrabrosti i snage. a ne ovako uplašene oči golubice. koliko hoćeš. jeste! Zar nije uvreda to što ti misliš da ja treba da se bojim osvete nekog propalog piskarala? Ali ja ti to ipak opraštam. Sve je to samo prazno uobraženje. (Miluje je) Jesi li sada zadovoljna? Eto. (Zagrli je) Tako mora biti. Vjeruj mi. iako je on. jer mi time pružaš tako lijep dakaz svoje velike ljubavi.

pa šta god bilo! (Preñe rukom preko lica. dok još mogu. Ali nemojte ulaziti kod Torvailda. doktore. pa vi dobro znate. pokušava da se sabere.nikada! Sve. samo to ne! Spasenje! Sve drugo prije. . Zar će se nešto dogoditi? RANK:Dogodiće se ono na šta sam već odavno pripremljen. RANK: A vi? NORA (ulazeći u sobu. Napolju stoji doktor Rank i vješa krzneni kaput o vješalicu. zatvara vrata iza njega): Ah.NORA (izbezumljena od straha. Samo što nikako nisam vjerovao da će doći tako brzo. otvori vrata predsoblja. Učiniće to čitavom svijetu uprkos. stoji kao ukopana i šapće): On bi bio u stanju da to učini. Za vrijeme slijedećeg zbivanja počinje da se smrkava) NORA: Dobar dan. Prepoznala sam vaše zvonjenje. RANK: Hvala vam. jer mislim da je zauzet. NORA: Šta hoćete time da kažete? Dok još možete? RANK: No da. Ne .to ne . Koristiću se time. zar vas to plaši? NORA: To je tako čudno izražavanje. za vas uvijek imam vremena.

. gospoño Helmer. RANK: Neću da ga vidim. Htio bih vam nešto reći. Kad ono bude gotovo. sa svojom finom prirodom.. to mi morate reći. Zato neću da ga vidim u mojoj bolesničkoj sobi. RANK (sjeda pored peći): Sa mnom je pošlo nizbrdo. doktore. Ovih dana sam napravio bilans svog unutrašnjeg stanja. Čim budem siguran u ono najgore. poslaću vama . Ali najgore je to što će joj prethoditi još mnogo drugih ružnih stvari. osjeća prema svemu što je ružno izrazitu odvratnost. Tu se ništa ne da izmijeniti. RANK: Nego o kome? Šta mi vrijedi da se zavaravam? Ja sam bjedniji od svih mojih pacijenata. Bankrot! Za mjesec dana ću sigurno već ležati na groblju i trunuti. onda ću otprilike znati kada počinje raspadanje. kakve vi ružne stvari govorite! RANK: To i jesu prokleto ružne stvari. Helmer. NORA (odahne s olakšanjem): Vi govorite o sebi.NORA (hvata ga za ruku): U šta ste to tako sigurni? Doktore. Ni pod kakvim uslovima. Zatvoriću mu vrata. NORA: Ali. NORA: Fuj. Preostalo mi je još samo jedno jedino ispitivanje.

svoju vizitkartu i na njoj će biti crni križ. Onda ćete znati da je gadno razaranje počelo.

NORA: Ne, danas ste stvarno neukusni. A ja bih tako voljela da vas vidim u dobrom raspoloženju.

RANK: Sa smrću u srcu? Morati ispaštati za grijehe drugoga! Ima li u tame pravde? A ipak, nad svakom porodicom lebdi neka vrsta takve neumoljive odmazde.

NORA (začepi uši): Besmislica! Veselo, veselo!

RANK: Duše mi, čitava ta stvar, zapravo, i jeste za smijanje. Moja jadna nedužna kičma mora da ispašta za vesele poručničke dane moga oca.

NORA (lijevo za stolom): On je, navodno, jako volio špargle i guščiju jetrenu paštetu. Je li tako?

RANK: Da, i gljive.

NORA: I gljive. Ako se ne varam i školjke.

RANK: I školjke, naravno, i školjke.

NORA: I uz to porto i šampanjac. Sve ukusne stvari napadaju kosti.

RANK: I uz to još takve nesretne kosti koje od svega toga baš ništa nisu imale.

NORA: Naravno, to je najžalosnije od svega.

RANK (pogleda je ispitujući): Hm...

NORA (odmah zatim): Zašto se smiješite?

RANK: Vi ste se nasmiješili.

NORA: Ne, doktore, vi ste se nasmiješili!

RANK (ustaje): Vi ste ipak veći šeret nego što sam ja mislio.

NORA: Danas sam raspoložena za šeretluke.

RANK: I meni se čini.

NORA (stavi ruke na njegova ramena): Dragi, dragi doktore, vi ne smijete umrijeti i ostaviti mene i Torvalda!

RANK: O, tu žalost ćete lako preboljeti. Brzo budu zaboravljeni oni kojih nema.

NORA (pogleda ga uplašeno): Mislite?

RANK: Stvaraju se nove veze i onda...

NORA: Ko stvara nove veze?

RANK: To ćete vas dvoje učiniti, kad mene ne bude. Čini mi se da ste već na najboljem putu. Šta vam je trebala sinoć ona gospoña Linde?

NORA: Aha, vi kao da ste ljubomorni na jadnu Kristinu?

RANK: Naravno da jesam. Ona će u ovoj kući biti moja nasljednica. Kad mene ne bude, možda će ta ženska...

NORA: Pst, ne govorite tako glasno. Ona je tu unutra.

RANK: I danas opet? Eto vidite!

NORA: Samo da mi napravi kostim. Gospode bože, kako ste vi neukusni. (Sjeda na sofu) Budite dobri, doktore. Sutra ćete vidjeti kako ja lijepo plešem. Onda možete zamisliti da plešem samo za vas, naravno, i za Torvalda, to se razumije. (Vadi razne predmete iz kutije) Doktore, doñite, sjedite ovamo, nešto ću vam pokazati.

RANK (sjeda): Šta to?

NORA: Pogledajte ovamo.

RANK: Hm. NORA (pogleda ga za trenutak): Fuj. ne. Zar nisu divne? Ovdje je sad mračno.. NORA: U boji kože. ne mogu ni zamisliti. kad ste tako nepristojni. što se mene tiče. stidite se! (Udari ga lagano čarapom po uhu) Tako.. ne..RANK: Svilene čarape. . onda ne shvatam... (Ona tiho pjevucka i prevrće po stvarima) RANK (poslije kraće pauze): Kad ovako sjedim s vama u potpunoj intimnosti. NORA: Zašto gledate tako kritički? Zar mislite da mi ne pristaju? RANK: O tome ja ne mogu imati tako jasnu predstavu. sad ste dobili svoje! (Sprema čarape) RANK: Šta još smijem vidjeti od tih krasota? NORA: Ne smijete više ništa. ne. šta bi bilo sa mnom da nikad nisam stupio u vašu kuću. No. samo stopalo smijete vidjeti... ali sutra . možete vidjeti i gornji dio. ne.

hoćete li me bar jedanput učiniti sretnim? NORA: Ah. .. samo prazno mjesto koje može prvi bolji da ispuni.. RANK: Da. NORA: Besmislica! Vi ostajete s nama! RANK (kao i ranije): A iza sebe neću moći ostaviti ni najbjednijeg znaka zahvalnosti. NORA: A kad bih vas ja zamolila za. gleda preda se): I sve ću to sada morati da napustim.NORA (smiješi se): Mislim da se vi kad nas osjećate sasvim ugodno. RANK (tiho.. da! NORA: Ne. RANK: Dakle. recite mi.. vi još ni ne znate o čemu se radi.. Jedva i površan osjećaj da me nema. RANK: Pa dobro.. RANK: Za šta? NORA: Za jedan velilki dokaz prijateljstva.... ja mislim na jednu ogromno veliku uslugu..? Ne.

koji bi za vas s radošću dao svoj život? NORA (tužno): Ah. sada eto znate. .. doktore. ne mogu. Bolju priliku neću nikada naći. tako. Ne mogu. doduše. savjet i podrška i usluga. Zar nemate povjerenja u mene? NORA: Da. Ali recite mi. Zato ću vam i reći.. mirno i jednostavno): Pustite me da proñem..NORA: Ne. RANK: . Vi znate kako me Tarvald jako i neopisivo duboko voli. Dakle. Da..... I sad znate i da se meni možete povjeriti kao nikom drugom. on ne bi ni trenutka razmišljao da da svoj život za mene. To je tako nečuveno mnogo. na šta to mislite. to bolje. Noro. RANK: Zakleo sam se da ovo morate saznati prije moga kraja. NORA (ustaje. NORA (lagano ustukne): Koji bi.. slušajte doktore: morate mi pomoći da nešto spriječim. da zamislim. RANK: Što više. to ja dobro znam. više nego u koga drugog. mislite li da je on jedini koji bi. Vi ste moj najvjerniji i najbolji prijatelj. RANK (saginje se prema njoj): Noro.

sad barem znate da sam vam odan dušom i tijelom. kako ste samo mogli biti tako. dragi doktore. To nikako nije bilo potrebno. RANK (ustaje): To da sam vas isto tako odano volio kao i onaj drugi? Zar je to bilo odvratno? NORA: Ne. jesam li znala ili nisam? To vam zaista ne znam da kažem. Sad možete govoriti. ali da ste mi to mogli reći. gospoño Helmer. (Ode do peći) Ah. donesite lampu.RANK (pravi joj mjesta. . stavlja je na sto i opet izlazi) Noro. O. NORA (pogleda ga): Zar sada? RANK: Molim vas. mogu li saznati o čemu se radi? NORA: Sad više ništa ne možete saznati. NORA (na vratima predsoblja): Helena.. RANK: Šta to sad znači? Zar ste vi znali? (Služavka dolazi s lampom. ali ostaje da sjedi): Noro. pitam vas da li ste vi znali? NORA: Ah. nezgrapni. to je bilo zaista odvratno od vas.. šta ja znam. doktore! A sve je bilo tako lijepo! RANK: No.

vidite. Sasvim sigurno. NORA: Da. Dajte mi priliku i ja ću za vas učiniti sve što je u ljudskoj moći! NORA: Sad više ne možete učiniti ništa za mene. da.RANK: Ali ipak! Ne smijete me tako kazniti. RANK: A vi? NORA: Ah. sve je to samo uobraženje. Uostalom. i ljudi s kojima se najradije družimo. moj dragi doktore! Pa stidite li se bar sada. možda mi neće ni trebati nikakva pomoć. pogleda ga i nasmije se) Baš ste mi i vi fini gospodin. to ne smijete! Dolazićete. ja nalazim da je ovdje uvijek tako strašno zabavno. ima ljudi koje volimo iznad svega. zapravo ne! Ali treba li možda da odem zauvijek? NORA: Ne. RANK: O. . naravno. Pa vi znate da Torvald ne može bez vas. Vi ste za mene prava zagonetika. isto kao i do sada. u tome ima isitine. Vidjećete. kad gori svjetlo? RANK: Ne. Naravno! (Sjeda u stolicu za ljuljanje. upravo to me je i zavelo na krivi put. Često mi se činilo da ste isto toliko rado bili sa mnom koliko i sa Helmerom. kad vi doñete. RANK: Eto.

jer tamo me nikad nisu korili. tatu iznad svega. vidite. ja sam poručila. samo.. voljela sam. NORA: Ah.. dakle. da! Taj! Ali radi se o jednom drugom. sa Torvaldom je isto kao sa tatom. njih zamijenio! NORA (skoči i priñe mu): Dragi. uvijek mi se činilo izvanredno zabavno kad bih se mogla iskrasti daleko od posluge. RANK: Aha.. RANK: Kako? Pa evo vam ga ovdje. ja sam.. nije uopšte. a pričali su uvijek neke zabavne stvari. to je. dakle. moj novi kostim.NORA: Dok sam još bila kod kuće. RANK: Ah. nisam ja to tako mislila. ne. (Služavka ulazi iz predsoblja) SLUŽAVKA: Milostiva gospoño! (Nešto šapće i pruža joj kartu) NORA (baca pogled na kartu): Ah! (Stavlja je u džep) RANK: Nešto neugodno? NORA: Ne. Ali. ta velika tajna! . naravno. Ali. Torvald ne smije da zna. dobri doktore.

NORA: Onda ga pusti ovamo. (Ode) NORA: Najužasnije dolazi. Ne.NORA: Da. da... Služavka otvara vrata od predsoblja. To je iznenañenje za moga muža. NORA: Ali jesi li mu rekla da nikog nema kod kuće? SLUŽAVKA: Jesam.. Helena. svakako. razuimijem. on je u srednjoj sobi. ali ništa nije koristilo. (Odlazi u Helmerovu sobu) NORA (služavki): I on stoji u kuhinji i čeka? SLUŽAVKA: Da. ne. Dolazi uprkos svemu. Idite samo unutra kod njega.. ali tiho. I zadržite ga tako dugo dok. SLUŽAVKA: Da. RANK: Budite bez brige. ne.. Ne smiješ nikome pričati o ovome. uvede Krogstada i zatvori . to se ne smije dogoditi! (Ode do Helmerovih vrata i povuče rezu. NORA: Nije htio da ode? SLUŽAVKA: Ne prije nego što govori s milostivom gospoñom. on mi neće pobjeći.. došao je stražnjim stepenicama.

... krznene čizme i šubaru.. On je obučen u bundu.. ali ništa nije pomoglo. Šta je? KROGSTAD: Vi sigurno znate da sam dobio otkaz? NORA: Ja to nisam mogla spriječiti. NORA: Šta hoćete od mene? KROGSTAD: Da mi date objašnjenje. Ide prema njemu) Govorite tiho. NORA: Dakle. tako sam i mislio. ja zahtijevam da poštujete moga muža! . Borila sam se za vašu stvar svom snagom. brzo.za njim vrata. što se mene tiče. KROGSTAD: Zar vas vaš muž tako malo voli? On zna čemu vas sve mogu izložiti. NORA: Kako možete i pomisliti da on to zna? KROGSTAD: Da. moj muž je kod kuće. NORA: Gospodine Krogstad. KROGSTAD: No.. a ipak se usuñuje. naravno. I nije mi ličilo na mog dobrog Torvalda Helmera da pokazuje toliko muške hrabrosti.

KROGSTAD: Sve se to može lijepo i dobro srediti. NORA: Bolje nego što bi me vi ikad mogli uputiti. neka sve ostane izmeñu nas troje. no. KROGSTAD: A zar ste vi i vaš muž mislili na moju djecu? Ali to je sad svejedno! Nemojte čitavu stvar uzimati suviše ozbiljno.. jedan tako loš pravnilk kao ja.. poštovana gospoño. bo sam samo htio da vam kažem.. Ovakav lihvar i piskaralo. kratko i jasno. . može imati srca. Ja sam cijeli dan na vas mislio. NORA: Nećete. i ovakav čovjek kao što sam ja. ovakav. Pomislite na moju malu djecu. mogu da pretpostavim da ste danas malo bolje upućeni u to nego juče. Ne mora svijet ništa saznati. KROGSTAD: Naravno. naravno! Svo dužno poštovanje. Ali pošto vi čitavu stvar tako brižljivo skrivate.. gospoño Helmer.KROGSTAD: O.. NORA: Pa dokažite to. zar ne? Znala sam to. Ja sa svoje strane za sada neću ništa iznijeti u javnost. NORA: Šta hoćete vi od mene? KROGSTAD: Samo da vidim kako ste..

da je imam u svojim rukama.. spremate na kakvu očajničku odluku.. Niko koga se to ne tiče. neće ništa o njoj saznati. spremam se. I kad biste još toliko gotovog novca stavili preda me. KROGSTAD: Ili imate načina da nabavite novac slijedećih dana? NORA: Ne.. ipak ne biste dobili svoju obveznicu natrag. Ako se. trenutno ne mogu. NORA: Onda mi objasnite šta ćete s njom uraditi. barem ne na način kojim bih se htjela poslužiti. KROGSTAD: Kako ćete to spriječiti? Zar možda možete isplatiti ostatak? NORA: Ne. NORA: Da.ako namjeravate da napustite kuću i porodicu. KROGSTAD: . dakle..NORA: Moj muž ne smije nikad ništa saznati o tome. NORA: Namjeravam... KROGSTAD: Ne bi vam ništa ni koristilo. . KROGSTAD: Samo hoću da je zadržim.

KROGSTAD: .ili možda još nešto gore. NORA (bez glasa): Ni ja. Evo.onda se ostavite takvih misli. nisam imao brabrosti... I ja sam na to pomišljao. NORA: U kojem ste sve napisali? KROGSTAD: Sve je rečeno obzirno koliko je bilo moguće. KROGSTAD: To bi i bila velika glupost.. Ali.. NORA (brzo): To pismo ne smije doći u njegove ruke! .. dragi moj bože.. ovdje u tašni imam pismo za vašeg muža.... Nemam je. Čim proñe prva bura u kući. KROGSTAD (s olakšanjem): Zar ne? Nemate hrabrosti za to ni vi? NORA: Nemam je. NORA: Otkud vi znate? KROGSTAD: .. NORA: Odakle vi znate da se ja nosim takvim mislima? KROGSTAD: Ljudi kao mi u početku se gotovo uvjek nose takvim mislima.

Već godinu i po dana nisam učinio nijedno nepošteno djelo. KROGSTAD: Ja ne tražim nikakav novac od vašeg muža. poznajem ja njega. NORA: Šta onda tražite? KROGSTAD: To ćete saznati. Sad sam istjeran i sad se više neću zadovoljiti time da budem primljen po milosti. Hoću opet u banku. zajedno s njim. Neće se usuditi ni da pisne. hoću gore. Ja hoću gore. NORA: Ah.Pocijepajte ga. milostiva gospoño. I kad sam jednom tamo. korak po korak. Bio sam zadovoljan da se opet mogu podići.. I u tome mi mora vaš muž pomoći. milostiva gospoño. Recite mi. KROGSTAD: On će to učiniti. NORA: To on nikad i nipošto neće učiniti. onda ćete vidjeti! Za manje od godinu dana postaću direktorova . ali mislim da sam vam upravo rekao. ne mislim novac koji vam dugujem. Ja hoću da stanem na noge. KROGSTAD: Izvinite. kažem vam. koju svotu tražite od mog muža? Onda ću vam nabaviti taj novac. ali hoću da imam viši položaj: vaš muž mi mora obezbijediti mjesto. ja ću pokušati da nabavim novac. Za to vrijeme sam se borio sa vrlo teškim prilikama..

Takva fina. razmažena dama kao vi. nećete me uplašiti.. gospoño Helmer.. vidjećete! KROGSTAD: Pod led možda? U hladnu.. NORA: Vidjećete.? KROGSTAD: Zar ste zaboravili da vaš dobar glas i poslije vaše smrti zavisi od mene? . a ne Torvald Helmer! NORA: To nećete doživjeti! KROGSTAD: Zar ćete možda.. KROGSTAD: Ah..desna ruka. I inače. kao smola crnu vodu? A onda vas u proljeće izbaci na obalu.? NORA: Sada imam hrabrosti za to. NORA: Čak i tada? Kad mene više. unakaženu. ružnu.. To se ne radi.. opale kose. Onda će Nils Krogstad voditi Akcionarsku banku. kakvog bi to imalo smisla? Pa ja ga uprkos tome imam u svojim rukama.. NORA: Nećete me uplašiti! KROGSTAD: Ni vi mene.

Ne pravite nikakve gluposti. ne. (Šunja se plašljivo do vrata predsoblja) Tamo je. Ne silazi niz stepenice. milostiva gospoño! (Odlazi kroz predsoblje) NORA (žuri do vrata predsoblja. sad smo izgubljeni bez spasa. GOSPOðA LINDE (baca kostim na sofu): Šta ti je? Izgledaš potpuno zbunjeno. nisam znala šta još da prepravim. Vidiš li ono pismo? Tamo. (Otvara šire vrata) Šta je to? Zastao je. Zbogom. GOSPOðA LINDE (dolazi sa kostimom iz sobe lijevo): Tako. NORA: Doñi ovamo. malo ih otvori. Ah. potom se čuju Krogstadovi koraci. ne. . Torvalde. To mu nikad neću oprostiti.NORA (stoji bez riječi i gleda ga) KROGSTAD: No. Torvalde. Hoćemo li isprobati? NORA (promuklo i tiho): Kristina. to bi bilo nemoguće. oslušne): Odlazi. koji se gube niz stepenice. sad znate na čemu ste. doñi ovamo. pogledaj kroz okno na sandučetu. Kratka pauza) Pismo je u sandučetu. Odlučuje se? Hoće li? (Pismo pada u sanduče. I ne zaboravite da me je vaš muž sam prisilio na ovaj put. S prigušenim vriskom Nora trči kroz sobu do stola kraj sofe. Od Helmera očekujem odgovor na moje pismo. Nije ubacio pismo.

. GOSPOðA LINDE: Pravedni bože. GOSPOðA LINDE: Noro. NORA: Ti još ne znaš sve. Noro. Krogstad ti je posudio novac! NORA: Da. vidim ga. GOSPOðA LINDE: Kakav svjedok? Šta treba da. NORA: Jedno ću ti reći.. pa da ne mogu biti ovdje prisutna... da. pa ti si potpuno van sebe! . GOSPOðA LINDE: Noro! NORA: Ili ako mi se šta drugo desi.. a sad će Torvald sve saznati. vjeruj mi.? NORA: Ako izgubim razum. slično tome. kad. Ja sam krivotvorila jedan potpis. NORA: To je pismo od Krogstada.. GOSPOðA LINDE: Ah. a to bi se lako moglo dogoditi. Noro. GOSPOðA LINDE: Noro. Kristina: ti mi moraš biti svjedok.GOSPOðA LINDE: Da. to je za vas oboje najbolje.

? NORA: Onda ti moraš posvjedočiti. NORA: Ne idi njemu! On će te uvrijediti! GOSPOðA LINDE: Bio je jedno vrijeme. Ali ja sve to uopšte ne razumijem. pa ma šta to bilo.. razumiješ? GOSPOðA LINDE: Da. GOSPOðA LINDE: Ja ću odmah poći Kragstadu i govoriti s njim. Ne zaboravi to. to se ne smije dogodliti ni za šta na svijetu. čitavu krivicu. Ali to je tako strašno. Kristina. da. pri punoj sam svijesti i kažem ti: niko drugi nije znao za to. NORA: Pa kako bi i mogla razumjeti! Sad će se tek dogoditi čudo! GOSPOðA LINDE: Čudo? NORA: Da. . GOSPOðA LINDE: Sigurno da neću. ali kako samo možeš misliti. sve sam sama učinila..NORA: Ako tada neko hoće sve da uzme na sebe. kad bi on meni za ljubav rado učinio sve. Kristina. Ja uopšte nlisam van sebe. čudo. da to nije istina.

. šta ja znam? Ipak. probam. no. GOSPOðA LINDE: A ključ je u tvog muža? NORA: Da. HELMER (u svojoj sobi. uvijek. Mi ne možemo ući.. pismo. Ali. . Pa pismo je u sandučetu.. Lijepo ću izgledati. ne plaši se. Stavila si rezu na vrata. Mi smo izgubljeni bez spasa. pismo. Sigurno probaš kostim? NORA: Da. kuca na vrata): Noro! NORA (uzvikne od straha): Šta je?! Šta želiš od mene? HELMER: No. ali to ipak ništa ne koristi. (Maši se za džep) evo njegove karte. GOSPOðA LINDE (pročitala je kartu): On stanuje odmah iza ugla. NORA: Da.NORA: On? GOSPOðA LINDE: Gdje on stanuje? NORA: Ah. da.. Torvalde.

kako ti to loše izgledaš! Jesi li previše vježbala? NORA: Ne. (Na vratima) Ali šta je to? NORA: Šta. nisam još nikako vježbala. Uñi za to vrijeme kod njega. NORA: Ali Torvald obično baš u ovo vrijeme. smije li čovjek najzad ući u svoju vlastitu sobu? Doñi. draga Noro.. . NORA: Tek sutra ćete moći da se divite mojoj ljepoti. dragi Torvalde? HELMER: Pa Rank mi je najavio neku veliku maskaradu. Rank. HELMER: Ali... Moram naći neki razlog.GOSPOðA LINDE: Krogstad mora svoje pismo zatražiti natrag nepročitano. ali možda sam se prevario.. (Brzo odlazi kroz predsoblje) NORA (prilazi Helmerovim vratima i otvara ih): Torvalde! HELMER (u drugoj sobi): No.. GOSPOðA LINDE: Zadrži ga. RANK (na vratima): Ja sam tako razumio. Ja se odmah vraćam. sad ćemo najzad vidjeti..

Torvalde. Nora seda za . HELMER: Ah. (Poñe prema predsoblju) NORA: Šta to hoćeš napolju? HELMER: Hoću samo da vidim ima li pisama. bespomoćni stvore! Ali čekaj! Samo ću. NORA: Da. gotovo sve sam zaboravila. Nijedan potez pera! Je li? Zar ne. molim te. Hoćeš li mi to obećati? A ja se tako bojim! Pred tim velikim društvom. nemoj! HELMER: Zašto ne? NORA: Torvalde. ti mi moraš pomoći. Večeras se moraš samo meni posvetiti. Ništa od poslova. Večeras sam isključivo tebi na raspoloženju. brzo ćemo mi to obnoviti. HELMER: Pusiti me da vidim.. Ali bez tvoje pomoći ne mogu ništa napraviti.. ti mali.. (Hoće napolje. nema nijednog. to će i te kako biti potrebno. NORA: Ne.HELMER: Ali to će ipak biti potrebno. Torvalde. ne.. Torvalde. NORA: Da. ali baš ništa. dragi Torvalde? HELMER: To ti obećavam.

laganije. Još ima vremena do večere. upućuj me kao i obično. draga Noro? NORA: Da. . ako ti to želiš. strašno se bojim. HELMER: Rado. Sjedi za klavir i sviraj. Rank stoji iza Helmera i gleda) HELMER (svira): Laganije. NORA: Baš tako treba da bude. hvata prve taktove tarantele. HELMER (ide prema njoj): Zar se zaista toliko bojiš. Helmer zastane na vratima) Aha! NORA: Ako sutra treba da plešem. onda moram prije toga vježbati s tobom. ispravljaj me. Hajde da sad vježbamo. (Helmer svira a Nora pleše. Noro. NORA: Ne smijem drukčije. (Sjeda za klavir) NORA (uzima iz kutije tamburin i dugi šareni šal koji brzo nabire oko sebe. HELMER: Ne tako žestoko. dragi Torvalde. vrlo rado. Potom jednim skokom dolazi sasvim naprijed i uzvikne): Sviraj imi! Sad ću plesati.klavir.

dobra Noro. sviraj ti. Prestani. pa to je čista ludost. Ulazi gospoña Linde) GOSPOðA LINDE (stane kao skamenjena na vratima): Ah! NORA (plešući): Ovdje je veselo. prestani. Helmer je stao pored peći i za vrijeme plesa neprestano upućuje primjedbe. onda mi je lakše pokazivati. NORA: Pa. HELMER: Rank. Ona kao da ništa ne čuje. tako to apsolutno ne ide! NORA (smije se i maše tamburinom): Jesam li ti rekla? RANK: Pusti da joj ja sviram za ples. kažem ti! (Rank prestaje da svira i Nora iznenada zastane. Nora pleše sa sve većim uzbuñenjem. Kristina! HELMER: Ali draga. . pa ti plešeš kao da ti se radi o životu. (Rank sjeda za klavir i svira. ne. ona se ne osvrće na to.HELMER (prestane svirati): Ne. HELMER (ustaje): Da. već pleše dalje. Helmer joj prilazi) Nikad to ne bih povjerovao. i radi se. kosa joj se raspe i padne na ramena. Pa ti si zaboravila sve što sam te učio.

ja vidim na tebi da njegovo pismo već leži unutra. Treba da vježbaš sa mnom do posljednjeg trenutka. Ne smiješ ni jedno pismo otvoriti. ... tu je zaista potrebno još podučavanja. dok ovo sve ne proñe. Ali sutra naveče. ni u poštansko sanduče pogledati. Možda. da. RANK (tiho Helmeru): Nemoj joj protivrječiti. NORA: Sad i ti vidiš. samo na mene. Ali tako nešto sad ne smiješ pitati. HELMER: No. Torvalde? HELMER: Budi bez brige. NORA: Ni danas ni sutra ne smiješ ni na šta drugo ni misliti. koliko je potrebno. Ništa ružno ne smije stupiti meñu nas... HELMER: Aha. HELMER (grli je): Neka dijete provede svoju volju. da. NORA: O. to je! HELMER: Noro. kad budeš otplesala. i sam vidiš.NORA (odbaci tamburin): Eto. NORA: Ne znam. ti se to još uvijek bojiš onog čovjeka.. Obećavaš li mi to..

. ah. NORA: Donesi šampanjca. Ali idi sad unutra. da. dakle. samo za ovaj put. Helena. RANK (dok odlazi sa Helmerom): Tu se. HELMER: Ah. i vi. nešto dogaña. Kristina. to i hoću. ti ćeš mi urediti frizuru. (Obojica odlaze desno) NORA: Pa?! GOSPOðA LINDE: Otputovao u pokrajinu. mala ševa kao i uvijek. izgleda. NORA: Vidjela sam na tebi. sto je postavljen. (Viče napolje) I slatkiša od badema. mnogo. o kome sam ti pričao. to je samo taj djetinjasti strah. samo tako. doktore. SLUŽAVKA (na vratima): Milostiva gospoño. dragi prijatelju. a ne ona divlja usplahirenost! Budi opet moja draga. NORA: Ah. HELMER (hvata je za ruke): Tako. Helena. HELMER: Ni govora. neko veliko slavlje? NORA: Slavlje sa šampanjcem do zore.NORA: Onda si slobodan.

Idi unutra za njima. GOSPOðA LINDE (sjedi za stolom i rastreseno lista neku knjigu. Onda još dvadeset četiri sata do sljedeće ponoći. NORA: To nisi trebala uraditi. Ostavila sam mu kratku poruku. Vrata predsoblja stoje otvorena. Nora stoji jedan trenutak kao da hoće da se pribere. (Gospoña Linde ide u trpezariju. Sa gornjeg sprata čuje se muzika. ali izgleda kao da ne može da sabere misli. onda pogleda na sat) Pet sati. pravo je blaženstvo očekivati čudo. Sedam sati do ponoći. GOSPOðA LINDE: Šta ti očekuješ? NORA: Ah. pokušava da čita. Na stolu gori lampa. HELMER (desno na vratima): A gdje je ostala moja mala ševa? NORA (poleti prema njemu raširenih ruku): Evo tvoje ševe! TREĆI ČIN Ista soba. Ne treba ništa da sprečavaš. i ja ću odmah doći. Sto sa stolicama gurnut je u sredinu sobe. Tada će i tarantela biti svršena. . to ti ne možeš razumjeti. Dvadeset četiri i sedam? Još trideset i jedan sat života.GOSPOðA LINDE: Vraća se sutra uveče. U stvari.

dajte da porazgovaramo. KROGSTAD (na vratima): Našao sam u svom stanu poruku od vas. Šta to treba da znači? GOSPOðA LINDE: Moram hitno razgovarati s vama.Nekoliko puta oslušne napeto u pravcu vrata prema stepeništu. A ako on ne... KROGSTAD: Tako? I to treba da bude upravo ovdje. a Helmerovi su gore na balu. GOSPOðA LINDE: Krogstade. KROGSTAD (ulazi u sobu): Vidi. Čuju se tihi koraci po stepenicama. sasvim smo sami. zašto da ne. Gleda na sat): Još ga nema. (Oslušne ponovo) Ah! evo ga. molim te! Helmerovi večeras plešu? Stvarno? GOSPOðA LINDE: Da. A krajnje je vrijeme. (Ona ode u predsoblje i oprezno otvara vanjska vrata. Moja soba nema posebnog ulaza. Doñite bliže. u ovoj kući? GOSPOðA LINDE: Kod mene kod kuće bilo bi nemoguće. Ona šapne) Uñite. Ovdje nema nikoga. Djevojka spava. zašto da ne? KROGSTAD: No da. KROGSTAD: Zar nas dvoje imamo još o čemu da razgovaramo? .

U onom trenutku kad sam prekidala s vama. smatrala sam svojom dužnošću da u vama uništim sve što ste osjećali za mene.. zar ste to zaista vjerovali? KROGSTAD: Ako nije bilo tako. zašto ste mi onda na taj način pisali? GOSPOðA LINDE: Nisam mogla drugačije. . KROGSTAD: To nikad ne bih pomislio. KROGSTAD: Šta je tu trebalo da se razumije? Zar to nije stara i poznata priča: žena bez srca otjera muškarca kad joj se ukaže bolja prilika. GOSPOðA LINDE: Zar mislite da sam toliko bez srca? I vjerujete da sam laka srca prekinula s vama? KROGSTAD: A zar niste? GOSPOðA LINDE: Krogstade.GOSPOðA LINDE: Nas dvoje imamo mnogo da razgovaramo.. samo radi novaca. dakle! I samo. KROGSTAD (steže pesnice): Zato. GOSPOðA LINDE: Jer me nikad niste sasvim razumjeli.

bilo mi je kao da sam izgubio čvrsto tlo pod nogama. GOSPOðA LINDE: Pomoć je. GOSPOðA LINDE: Ne znam. KROGSTAD (tiho): Kad sam vas izgubio. Pogledajte me. Mi nismo mogli čekati na vas. Tek danas sam saznala. sad sam brodolomnik na svojoj olupini. Onda ste došli vi i stali mi na put. KROGSTAD: Vjerujem vam. blizu. GOSPOðA LINDE: A da to nisam znala. KROGSTAD: Može biti. sada ćete se povući? GOSPOðA LINDE: Ne. . sad znate. KROGSTAD: Bila je blizu. a vaši izgledi su onda bili slabi. Ali vi niste imali pravo da me napustite zbog drugog čovjeka. Ali eto. Krogstade. kad tako kažete. možda. Često sam se i sama pitala jesam li imala pravo na to. Vi ne biste imali od toga ni najmanje koristi. Krogstade. da je trebalo da dobijem vaše mjesto u banci.GOSPOðA LINDE: Ne smijete zaboraviti da sam imala bespomoćnu majku i dva mala brata.

GOSPOðA LINDE: Drugog izbora nisam imala. Život i tvrda. KROGSTAD: A mene je život naučio da ne vjerujem u prazne riječi. Ali u djela valjda vjerujete? KROGSTAD: Kako to mislite? GOSPOðA LINDE: Rekli ste da se osjećate kao brodolomnik na vlastitoj olupini. pa onda? . Nemam nikoga za koga bih mogla da se brinem. KROGSTAD: Dobro. ja bih uprkos tome tako učinio. GOSPOðA LINDE: Onda vas je nešto vrlo pametno naučio. KROGSTAD: To je bio vaš vlastiti izbor. koristi. koristi. GOSPOðA LINDE: Pa i ja sam kao brodolomnik na olupini. gorka oskudica su me tako naučili. KROGSTAD: Valjda imam i razloga da to kažem.KROGSTAD: Eh. GOSPOðA LINDE: Ja sam naučila da postupam razumno.

. nego svako na svojoj sam. KROGSTAD: Kristina! GOSPOðA LINDE: A šta mislite da je mene dovelo u grad? KROGSTAD: Valjda nije misao na mene? GOSPOðA LINDE: Ja moram raditi da bih podnijela ovaj život. kad bi nas dvoje brodolomnika sada mogli prići jedno drugom. KROGSTAD: Šta to govorite? GOSPOðA LINDE: Bolje dvoje na jednoj olupini. daj te mi nekoga. Raditi sama za sebe. to nije nikakva radost. koja želi da se žrtvuje. To je heroizam pretjerane žene. moja jedina radost.. Ali sada sam sama na svijetu. KROGSTAD: U to ja ne vjerujem. ja sam radila i to je bila moja najljepša.GOSPOðA LINDE: Krogstade. ništa više. sa strahovito praznom dušom napuštena. koliko se mogu sjetiti. Čitavog svog života. Krogstade. za šta bih mogla da radim. dajte mi nešto. GOSPOðA LINDE: Da li ste ikad zapazili da sam bila pretjerana? .

a vašoj djeci treba majka. ja vjerujem u ono što je dobro u vama. GOSPOðA LINDE (osluškuje): Čujte! Tarantela! Idite! Idite! . KROGSTAD: To bez svake sumnje.. govorite. kao da ste uvjereni da ste sa mnom mogli postati sasvim drugačiji. da li je vama sasvim poznata moja prošlost? GOSPOðA LINDE: Da. dakle. Nas dvoje trebamo jedno drugom Krogstade.. Vi. KROGSTAD: I vi znate kako se ovdje gleda na mene? GOSPOðA LINDE: Činilo se malo prije iz vaših riječi. zaista imate hrabrosti. KROGSTAD (uhvati je za ruke): Hvala.? GOSPOðA LINDE: Treba mi neko tome bih mogla biti majka.KROGSTAD: Zar biste vi to zaista mogli? Recite mi. govorite li vi to sasvim promišljeno? Da. zajedno s vama usuñujem se na sve. hvala Kristina! Sad ću već znati da se rehabilitujem u očima drugih! O. vidim to na vama. GOSPOðA LINDE: Zar se to ne bi moglo još i sada dogoditi? KROGSTAD: Kristina. ali ja sam zaboravio...

jer vaše pismo je još uvijek u sandučetu. KROGSTAD: Dabome! Idem ja.. ali. Recite mi otvoreno. KROGSTAD: Znate li to sigurno? GOSPOðA LINDE: Sasvim sigurno. Je li tako? . i to znam. kad bih to nekako mogao izbrisati! GOSPOðA LINDE: To još možete.? GOSPOðA LINDE: Ja dobro razumijem u šta očajanje može natjerati čovjeka kao što ste vi. možemo ih očekivati. GOSPOðA LINDE: Da. ne znate kakve sam ja korake preduzeo protiv Helmera. Vi. KROGSTAD: I uprkos tome imate hrabrosti. naravno.KROGSTAD: Zbog čega? Šta je sad? GOSPOðA LINDE: Čujete li ovaj ples gore? Kad se on završi. Sve je uzalud. KROGSTAD: O.. Krogstade.. KROGSTAD (gleda je ispitivački): Treba i to da tako shvatim? Vi hoćete pod svaku cijenu da spasite svoju prijateljicu..

a za to vrijeme sam bila svjedok nevjerovatnih stvari u ovoj kući. Nemoguće je nastaviti sa zataškivanjem i izbjegavanjem! KROGSTAD: Pa dobro. Ta nesretna tajna mora na svjetlo dana i izmeñu njih mora doći do otvorenog razgovora. Ali jedno moram na svaki način učiniti. ko se jedanput žrtvuje za druge.. . GOSPOðA LINDE: Ne.. u prvi mah. ako vi rizikujete. pa neka to bude odmah. KROGSTAD: Da. ali u meñuvremenu je prošlo dvadeset i četiri sata. Čekaću ovdje dok Helmer ne siñe reći mu da mi mora vratiti pismo. naravno. Da se u pismu govori samo o mome otkazu. Helmer mora sve saznati. da ne treba da ga čita. GOSPOðA LINDE: Ne. to pismo ne treba da tražite natrag. KROGSTAD: A recite mi: vi ste me ipak samo zbog njega pozvali ovamo? GOSPOðA LINDE: Da. KROGSTAD: Ja ću povući svoje pismo. ne. Krogstade.GOSPOðA LINDE: Krogstade. taj to ne čini po drugi put.

draga Noro. kakav preokret! Ljudi za koje mogu da radim. KROGSTAD: Tako neiskazano sretan nisam bio nikada. Dom u koji ću smjeti da unesem sreću i zadovoljstvo. (On odlazi kroz stubišna vrata. Ona je u talijanskom kostimu sa velikim crnim šalom. KROGSTAD: Ja ću vas dolje pričekati. .GOSPOðA LINDE (osluškuje): Požurite! Idite. evo ih već. Nismo više m trenutka sigurni. ne.. Tu će biti ozbiljnog posla. Ne želim da odem tako rano. Vrata izmeñu sobe i predsoblja ostaju otvorena) GOSPOðA LINDE (malo posprema i premješta svoj šešir i kaput): Kakav preokret! Da. Kad bi samo brzo došli. Možete ime ispratiti do kućnih vrata. idite! Ples je završen. HELMER: Ali. neću kući! Hoću ponovo gore. Helmer je u večernjem odijelu sa otvorenim crnim dominom preko njega) NORA (još na vratima. za koje mogu da živim. (Oslušne) Aha. opirući se): Ne. ne.. Gdje su moje stvari? (Uzima šešir i kaput) (Napolju se čuju glasovi Helmera i Nore. pričekajte. GOSPOðA LINDE: Da. ključ se okreće u bravi i Helmer gotovo silom uvodi Noru u predsoblje.

tako smo se dogovorili! Tako! Unutra u sobu. tako sam željela da vidim Noru u njenom punom sjaju. samo još jedan sat. oprostite. a onda nisam htjela da odem. molim te. (Uprkos njenom opiranju vodi je polako u sobu) GOSPOðA LINDE: Dobro veče. HELMER: Ni minute duže. Ti si već bila gore. molim te svim srcem. vi ovako kasno ovdje? GOSPOðA LINDE: Da. Zar nije dražesna. HELMER (skida Nori šal): Da. Ovdje ćeš se samo prehladiti. Torvalde. gospoño Linde. NORA: Zar si me čitavo vrijeme čekala? GOSPOðA LINDE: Da. prije nego što te vidim. gospoño Linde? GOSPODA LINDE: Da. zaista jeste. samo je dobro pogledajte! Mislim da je zaista vrijedna pažnje. NORA: Kristina! HELMER: Kako.NORA: Ah. Došla sam. moja slatka Noro. prekasno. Ti znaš. nažalost. HELMER: Zar nije neobično dražesna? To je bilo mišljenje i .

zapravo tako treba da kažem. Ali užasno je tvrdoglavo.čitavog društva. odgovara zahtjevima umjetnosti. to slatko malo stvarenje. naravno. da. kako je ovdje toplo! (Odbaci domino na stolicu i otvara vrata prema svojoj sobi) Šta? Pa ovdje je mrak! Ah. Ali ja nisam u stanju da to objasnim Nori. gospoño Linde. pod ruku. NORA: Torvalde. I zar da je poslije toga još ostavim gore? Zar da tako razvodnjimo efekat? O. (Ulazi i zapali nekoliko svijeća) NORA (šapće brzo i bez daha): Dakle? GOSPOðA LINDE (tiho): Govorila sam s njim. dobila burni pljesaik. strogo uzevši. nakloni na sve strane i. koji je i zaslužila. Otplesala je svoju tarantelu. izvinite. svoju kapricioznu djevojčicu sa Kaprija. nipošto! Uzeo sam svoju dražesnu malu djevojku sa Kaprija. čujete je. lijepa slika je iščezla. da je odvedem. mislim. ti ćeš se još kajati što mi nisi priuštio bar još pola sata. onda brzi krug po sali. Odlazak uvijek mora biti efektan. iako je. Šta da se radi? Hoćete li mi vjerovati: morao sam gotovo silu upotrijebiti. izvoñenje bilo malo suviše naturalističko. Uh. kako se to u romanima kaže. malo naturalističkije nego što. NORA: I? . gospoño Linde. HELMER: Eto. Ali kako god bilo. glavna stvar je postigla je uspjeh i buran aplauz.

gospoño Linde.GOSPOðA LINDE: Noro. . šta. Kristina. a sad još da vam zaželim laku noć. NORA: Hvala ti. Pst! (Helmer opet ulazi) HELMER: No. naravno. GOSPOðA LINDE: Krogstada ne moraš da se bojiš. pletete? GOSPOðA LINDE: Da. HELMER: Ah. hvala. ti moraš sve reći svome mužu! NORA (bez glasa): Znala sam. ali ti moraš govoriti. sad znam šta treba da radim. Skoro sam ga zaboravila. HELMER: Vi. NORA: Neću. već? Je li ovo vaše pletivo? GOSPOðA LINDE (uzima ga): Da. dakle. GOSPOðA LINDE: Onda će govoriti pismo. jeste li joj se nadivili? GOSPOðA LINDE: Da.

naprotiv. i nemoj više biti tvrdoglava. Noro.. tako. Ja bih vas vrlo rado. a desnom radite iglom. ali nije vam daleko. HELMER: To ste dobro rekli. HELMER: A pletenje. laku noć. bolje bi bilo da vezete.HELMER: Znate šta. GOSPOðA LINDE: Tako? A zbog čega? HELMER: Jer to mnogo ljepše izgleda.. On zatvara za njom vrata i vraća se) No. nadam se da ćete sretno doći kući.. gospoño Linde.. Vidite samo. Pogledajte: zgrčene ruke. gospodine direktore! (Helmer je prati do vrata) HELMER: Laku noć. držite vez lijevom rukom. Užasno dosadna osoba! . nije lijepo vidjeti. laku noć. Laku noć. može biti.. (Gospoña Linde ode. ima nečeg kineskog u tome. GOSPOðA LINDE: Laku noć... zar ne? GOSPOðA LINDE: Da. najzad smo je se riješili. u laganim dugim lukovima. Bio je stvarno sjajan šampanjac koji su nam poslužili! GOSPOðA LINDE: Laku noć. tako.. igle koje idu gore-dolje.

. (Gleda je za trenutak. sve što ti radiš je pametno. Torvalde! . . ti zavodljiva. dakle. A ti? Ti izgledaš umorno i pospano. ja sam vrlo umorna. O. jesi li primijetila kako je Rank večeras bio veseo? NORA: Tako? Zar je bio? Nisam uopšte s njim razgovarala. sasvim nasamo s tobom.. mi najmanje.NORA: Jesi li jako umoran. pametno od mene. Reci. Naprotiv. što nismo duže ostali. NORA: Ah. ali ga već nisam vidio tako dobre volje. HELMER: Vidiš.. osjećam se izvanredno svježe.. HELMER (poljubi je u čelo): Sad moja ševa govori kao razuman čovjek. dražesna ženice! NORA: Ne gledaj me tako. NORA: Da. ipak je divno opet biti u svoja četiri zida. vidiš! Bilo je. Torvalde? HELMER: Ne. HELMER: Gotovo ni ja da nisam. onda joj pride bliže) Hm. Idem odmah na spavanje. NORA: Nisi ni pospan? HELMER: Baš nimalo.

na taj divni zatiljak. HELMER (slijedi je): Još ti je tarantela u krvi. da. stojim daleko od tebe i samo ti ponekad krišom dobacim po koji pogled? Znaš li zašto to radim? Jer onda uobražavam da si ti moja tajna ljubavnica. voljena Noro? Ah. nadam se. (Tiše) Noro. moja tajna mlada nevjesta i da niko i ne sluti da izmeñu nas postoji tajna. sasvim sam s tobom. NORA: Da. znaš. sad će biti tiho u čitavoj kući. ustreptala ljepotice! Čitavo ovo veče bila si moja čežnja. Slušaj! To gosti odlaze. da. da sam po prvi put nasamo s tobom. HELMER: Zar ne. znaš li zašto tako malo s tobom razgovaram. mladenačkih ramena. moja jedina. NORA: Da. ti mlada. ja znam da su tvoje misli uvijek uz mene. Kad sam te . onda zamišljam da si ti moja mlada nevjesta i da upravo dolazimo iz crkve. vidim. i kad stavljam šal oko tvojih nježnih. HELMER: A onda kad polazimo. da te po prvi put vodim u svoj stan. kad sam ovako u društvu s tobom. sasvim i isključivo meni? NORA (ode na drugu stranu stola): Večeras mi nemoj tako govoriti. I to te čini još zavodljivijom.HELMER: Da ne gledam svoje najveće blago? Da ne gledam svu tu divotu koja pripada samo meni.

HELMER: Ti si se očito i gore osjećao ugodno. RANK: Učinilo mi se da sam čuo glasove. Nisam mogao da izdržim i zato sam te tako rano doveo kući. nećeš? Zar ja nisam tvoj muž? (Neko zakuca na stubišna vrata) NORA (trgne se): Čuješ li? HELMER (idući prema predsoblju): Ko je? RANK (napolju): Ja sam. (Letimično gleda oko sebe) Ah. Torvalde. NORA: Idi sad. uzavrela mi je krv. da. Zašto da ne? Zašto da čovjek ne uzme sve . to je lijepo od tebe što nisi prošao pored naših vrata. (Ode i otključa) No. ljutito): Šta li taj sad hoće? (Glasno) Čekaj malo. Smijem li ući na trenutak? HELMER (tiho. Norice! Nećeš.gledao kako zavodljivo plešeš tarantelu. ove drage i prijatne siobe. treba da me pustiš na miru. HELMER: Šta to treba da znači? Imaš me u najboljem raspoloženju. Veoma je lijepo i ugodno. Ja to sve neću. vama dvoma. RANK: Izvanredno. pa sam zaželio da malo svratim.

ne bih mogao pohvaliti. vidiš. HELMER: Naročito šampanjac. Vino je bilo izvrsno. nažalost. mogu. nakon dobro provedenog dana? HELMER: Dobro provedenog dana! Time se ja. a poslije toga je uvijek dobro raspoložen. RANK: Zašto da čovjek sebi ne priušti ugodno veče. RANK (tapše ga po ramenu): A ja. HELMER: Eh. eh. Nevjerovatno koliko sam ga se ja nalio! NORA: I Torvald je večeras popio mnogo šampanjca.što može na ovome svijetu? Barem onoliko koliko može i dok to može. naša mala Nora govori o naučnom ispitivanju! . RANK: Tako? NORA: Da. NORA: Vi ste danas sigurno imali neko naročito ispitivanje. doktore? RANK: Svakako. RANK: I ti si to primijetio.

NORA: Doktore. NORA: Rezultat je.izvjesnost. NORA: Čujte. ništa se na svijetu ne dobiva badava. NORA (brzo i ispitivački): Izvjesnost? RANK: Potpuna izvjesnost. HELMER: To i ja kažem. ako su maske stvarno komične. RANK: Ne. Samo da se sutra ne budeš morao kajati. Pa zar poslije toga nisam zaslužio jedno ugodno veče? NORA: Da. dakle.NORA: I smije li vam se čestitati na rezultatima? RANK: Da. dobar? RANK: Najbolji mogući i za ljekara i za pacijenta . u šta da se prerušimo nas dvoje na sljedećoj maskeradi? . to možete mirne duše. dobro ste učinili. maskerade vam čine zadovoljstvo? RANK: Da. doktore.

jednu od tvojih crnih havana. sasvim tačno! RANK: Ali sasvim sam zaboravio zbog čega sam došao. mala šašavice. HELMER: To ti je smiješna ideja. HELMER: To si. RANK: Pusti da tvoja žena doñe takva kakva jeste. tačno rekao. već misliš na sljedeću? RANK: Nas dvoje? To ću vam reći: vi doñite kao dijete sreće. Helmere. HELMER (sa suzdržanim smiješkom): Dabome.. daj mi cigaru. HELMER: Dakle? RANK: Na sljedećoj maskeradi ja ću biti nevidljiv. zaista. zar nisi nikad čuo za crnu kapu? Staviš je na glavu i onda te niko ne vidi. znaš li već i kako ćeš se ti maskirati? RANK: Moj dragi prijatelju. HELMER: Da. ali izmisli kostim koji će to značiti..HELMER: Ti. s tim sam potpuno načisto. Ali. . RANK: Ima jedna crna kapa.

NORA: Zaželite i vi meni to isto. (Helmer uzima svežanj ključeva iz džepa i pode u predsoblje) Torvalde. Spavajte dobro. I hvala za vatru. RANK: Vama? No. RANK: Hvala lijepo. on pripali) A sad. Sasvim je puno. adieu. doktore! RANK: Najljepša hvala na toj želji.HELMER: S najvećim zadovoljstvom. ako hoćete. (Ona drži šibicu. dragi prijatelju! NORA: Spavajte dobro. Inače ujutro neće biti mjesta za novine. adieu. šta ćeš tamo? HELMER: Moram isprazniti sanduče za pisma. . (Pruža mu svoju kutiju s cigarama) RANK (uzima jednu i zareže je na vrhu): Hvala! NORA (kreše šibicu): Ja ću vam dati vatre. HELMER: Adieu. dobro. (Klimne im glavom i ode) HELMER (prigušenim glasom): On se jako napio. NORA (odsutna duhom): Može biti.

mora da ih je na odlasku ubacio. . HELMER: Ali od toga ih stvarno moraš odviknuti! Hh.. ugasite lampu u hodniku.. NORA (brzo): To mora da su bila djeca. no. pa to znaš već. ne. da bi služavke. Torvalde! HELMER: Dvije posjetnice od Ranka.. Šta to treba da znači? Ne mogu da vjerujem. NORA: Bravu? HELMER: Svakako. (Prevrće pisma) Šta je ovo? NORA (kraj prozora): Pismo! Ah. Noro. (Vadi sadržaj i viče u kuhinju) Helena! Helena. koliko se toga nakupilo. to je tvoja. (Dolazi opet u sobu i zatvara vrata predsoblja s pismima u ruci) Vidi. Evo i polomljene ukosnice. hm. NORA: Od doktora? HELMER (razgleda karte): Doktor medicine Rank. Bile su na vrhu. ipak sam ga otvorio. vidi.. Šta je ovo? Neko je ovdje dirao bravu..NORA: Hoćeš li ti večeras još raditi? HELMER: Ne. ne..

(Zagrli je) O. sve staviti na kocku za tebe. Zar ne. čini mi se kao da te ne mogu dovoljno čvrsto držati. Noro. bio je kao neka oblačna pozadina našoj sunčanoj sreći. onda je najbolje da proñe bez riječi. moja voljena ženo. No. Noro. On će se zaključati i umrijeti. Sad smo nas dvoje upućeni samo na sebe. Torvalde? HELMER: A bio je tako vezan za nas. To je ipak jeziva ideja. možda je najbolje tako.. Baš kao da najavljuje vlastitu smrt. Znaš li. On. NORA: Pa to i čini. A sad će se sakriti kao ranjena životinja. ali tako brzo. Ne mogu ni zamisliti naš život bez njega.NORA: Piše li šta na njima? HELMER: Crni križ iznad imena. HELMER: Kako? Znaš li ti šta? Je i ti nešto rekao? NORA: Da. HELMER: Jadni prijatelju! Znao sam da ga neću više dugo imati. ponekad poželim da tebi zaprijeti kakva neposredna opasnost. sa svojim patnjama i svojom osamljenošću. pa da mogu i život i imetak i sve.. Ovim kartama on se oprostio od nas. NORA: Ako to već mora biti. . (Zastane) A možda i za nas dvoje. Pogledaj.

Nikada više. Moramo se osloboditi toga. pa napolje. Nešto što nije lijepo kao da se javilo meñu nama: to je misao na smrt i uništenje. ogrne se njime i šapće brzo. dobro spavaj. Ni njih. pipa oko sebe. zbogom. moja ptičice-pjevačice. Ne ne. moja voljena ženo. Do tada. NORA (grli ga): Torvalde. laku noć! Laku noć! HELMER (ljubi je u čelo): Laku noć. Sad ću pročitati pisma. Sad je otvorio pismo. (On odlazi s pismima u svoju sobu i zatvara za sobom vrata) NORA (s ludačkim pogledima. Torvalde! HELMER: Ne.NORA (otrgne se i kaže čvrsto i odlučno): Sad treba da pročitaš svoja pisma. NORA: S mislima na smrt tvoga prijatelja. hvata Helmerov domino. Noro. Nikad! Nikad. O bezdane dubine! Samo da i to proñe. tebi i djeci! (Hoće kroz predsoblje. promuklo i isprekidano): Da ga više nikad ne vidim. nikad! (Prebaci šal preko glave) A ni djecu. čita ga. To nas je oboje potreslo. sad više ne.. ne. nikada više! O! ledene vode.. U istom trenutku otvara Helmer svoja vrata i stoji s otvorenim pismom u ruci) . Hoću s tobom da budem. još ne! Torvalde. otići ćemo svako u svoju sobu.? HELMER: Imaš pravo.

Ne smiješ to uzeti na sebe. Više od svega na svijetu voljela sam tebe! HELMER: Pusti te bijedne isprike! NORA (priñe mu korak bliže): Torvalde! HELMER: Ti. to ne može biti istina! NORA: To jeste istina.HELMER: Noro! NORA (krikne glasno): Ah! HELMER: Šta je ovo? Znaš li ti šta piše u ovom pismu? NORA: Da. dakle? Je li istina ovo što piše? Užasno! Ne. nesretnice. šta si ovo učinila?! NORA: Pusti me da odem! Ti ne smiješ ispaštati zbog mene. znam. Torvalde! HELMER (zatetura): Istina je. Pusti me da idem! Pusti me napolje! HELMER (zadržava je): Kuda ćeš? NORA (pokušava da se otrgne): Ti mene ne smiješ spasavati. . ne.

kakva strašna java! Za svih ovih osam godina. Morao sam to predvidjeti. sad tek počinjem dobro da shvaćam. kako sam kažnjen. zahtijevati od mene sve što mu na pamet padne. A ti mi ovako zahvaljuješ! NORA: Da . šta si učinila? Odgovaraj! Imaš li pojma o tome? NORA (gleda ga netremice i govori sa sve jačim naglaskom): Da. Lakomislene principe tvoga oca. Ah. još gore. O. on može uraditi sa mnom šta god hoće. Šuti! Naslijedila si lakomislene principe svoga oca. HELMER (hoda okolo po sobi): O. ni osjećaja dužnosti.ovako. A ja ne . (Zatvara vrata predsoblja) Ovdje ćeš ostati i odgovarati. ni morala. užasno je i pomisliti na to. kakva se beskrajna odvratnost krije u svemu tome! Fuj. ona da je licemjerka. fuj! (Nora šuti i gleda ga ukočeno) HELMER (zastane pred njom): Trebalo je i prije da budem spreman na tako nešto.HELMER: Samo nikakve komedije. Imaš li ti pojma. lažljivica. ona. Tebi za ljubav sam to učinio. Uništila si moju budućnost. koja je bila moja radost i moj ponos. Ni vjere. što sam njemu progledao kroz prste. HELMER: Razorila si čitavu moju sreću. zapovijedati mi po svojoj volji. gore. zločinka! Ah. Ja sam u vlasti jednog besavjesnog čovjeka. zahtijevati šta hoće.

Ništa mi to ne bi koristilo! On uprkos tome može stvar razglasiti. Naravno. HELMER: Samo bez lakrdije! Na takve fraze je i tvog otac uvijek bio spreman. Ali moramo vidjeti kako da se izvučemo! Skidaj taj šal! Skidaj. Stvar se mora zataškati po svaku cijenu. kako kažeš. ostaješ u kući kao i ranije. njih ti ne smijem povjeriti. HELMER: Tako je nevjerovatno da jos uvijek ne mogu da shvatim. već o tome da se spase ruševine. to se razumije. može na mene pasti sumnja da sam znao za tvoje zločinačko djelo. da ovako moram govoriti ženi koju sam tako duboko volio i koju još uvijek. Ti. to se mora završiti.. No. Da tako bijedno potonem i propadnem zbog jedne lakomislene žene! NORA: Kad mene ne bude.smijem ni pisnuti. privid. A što se tiče tebe i mene. . ostaci. Šta bi mi koristilo da tebe ne bude. (Zvoni u predsoblju. O. dakle. kažem ti! Ja moram pokušati da tog čovjeka smirim na bilo koji način.. Može se pomisliti da se ja krijem iza toga. Od danas se više ne radi o sreći. Shvaćaš li sada šta si mi učinila? NORA (hladno i mirno): Da. a ako to učini. da sam te ja na to naveo! I to sve treba da zahvalim tebi. bićeš slobodan. samo u očima svijeta. Ali djecu više ne smiješ odgajati. koju sam za sve vrijeme našeg braka na rukama nosio. treba da izgleda kao da je meñu nama sve kao i prije.

.. tako je. (Nora nepokretno stoji. (Uzima pismo. Piše da mu je žao. ali najprije da uništimo taj odvratni papir.. Noro. ja sam spašen! NORA: A ja? HELMER: I ti. i ti i ja.. HELMER: Daj ga ovamo. od njega. Ah.Ne! Moram još jednom pročitati. Noro! Niko ti ništa ne može. da je neka sretna promjena u njegovom životu. Možda smo izgubljeni i ti i ja. Noro! Reci da si bolesna.. da.. gleda priloženi papir. naravno.. neka mi čitava ova priča ne bude ništa drugo nego ružan . mi smo spašeni. Da vidim. (Otvara pismo. (Baca pogled na obveznicu) Ne. ali svejedno šta on piše. NORA: Pa čitaj. Helmer ide i otvori vrata predsoblja) SLUŽAVKA (napola obučena u predsoblju): Pismo za milostivu gospoñu. Ti ga nećeš dobiti. Ipak.? Sakrij se.. HELMER (kraj lampe): Skoro da nemam hrabrosti za to. Ja ću ga sam pročitati.. neću to da vidim. Pogledaj.. Radosno uzvikne) Noro! (Nora gleda ga pitajući) Noro! .. Da. On ti šalje natrag tvoju obveznicu. Ja sam spašen! Noro. Noro... da se kaje.Helmer se trgne) Šta je to? Tako kasno? Zar je ono najstrašnije? Zar će on. Oboje smo spašeni. moram znati.. zatvara vrata) Da. preleti nekoliko redova.

moja jadna mala Noro. ti još ne možeš da povjeruješ u to da sam ti oprostio... HELMER: Voljela si me kao što žena treba da voli svoga muža. samo se ti oslanjaj na mene. Noro? Ti kao da još nisi shvatila: prošlo je. Ali jesam! Noro. ne. u trenutku kad sam pomislio da će se .san (Cijepa papir i oba pisma u komadiće. kunem se. Sad ćemo samo klicati i ponavljati: prošlo je. Noro! NORA: Ta tri dana sam provela u strašnoj borbi! HELMER: I patila si i nisi vidjela drugog izlaza nego. Ja ne bih bio muškarac kad te upravo tvoja ženska bespomoćnost ne bi u mojim očima činila dvostruko privlačnom. da te vodim. to su morala biti tri strašna dana za tebe. Ali zar misliš da te manje volim zato što nisi sposobna da djeluješ samostalno? Ne. ja i želim da te savjetujem. Šta je to? Takav ukočen izraz? Ah. Ne osvrći se na grube riječi koje sam ti u prvom strahu izgovorio. sve baca u peć i gleda kako gori) Tako.. Samo ti je nedostajao stav da proceniš sredstvo. On piše da si od Badnje večeri. to što si učinila. prošlo je! Čuješ li me. Pa znam ja. učinila si iz ljubavi prema meni.. O. sad više ničeg nema. razumijem te. NORA: To je istina. Ali mi ćemo sve te ružne dogañaje pokopati. sve sam ti oprostio.

Noro. ja ću te čuvati kao progonjenu golubicu koju sam istrgnuo iz ubilačkih kandži kopca. Kako si uopšte došla na misao da bih te ja mogao odbaciti ili ti samo prebacivati? O. Ovdje si ti bezbjedna. zaklinjem se. ona tako na neki način dvostruko postaje njegovo vlasništvo: kao da ju je on po drugi put doveo na svijet. Noro. uskoro će sve biti po starom. umirujuće u duši kad zna da je svojoj ženi nešto oprostio. Jer. Muškarcu je neopisivo milo.sve srušiti na mene. pokušaj da se pribereš i da opet nañeš ravnotežu u svojoj duši. Neću više morati često da ti ponavljam da sam ti oprostio: ti ćeš sama jasno osjećati da je tako. Već sutra ćeš na sve ovo gledati sasvim drugim očima. da sam ti oprostio. ti . ti ne poznaješ srce pravog muškarca. kako je naša kuća ugodna i lijepa. Noro. tako reći. Noro. (Gleda u sobu) Šta radiš tamo? NORA (iz sobe): Skidam kostim i masku. Oprostio sam ti. nemirno srce. HELMER (na otvorenim vratima): Dobro. NORA: Hvala ti na tvom oproštenju (Odlazi na desnu stranu) HELMER: Pa ostani sad. ti moja mala preplašena ptičice-pjevačice! Smiri se. vjeruj mi to. postala njegova žena i istovremeno njegovo dijete. ja ću već umiriti tvoje jadno. oprostio punim i iskrenim srcem. To ćeš ti meni i ubuduće biti. Malopomalo. (Šeta oko vrata) O. ja ću te pokriti svojim snažnim krilima. Ona je.

NORA (gleda na sat): Još nije tako kasno. sve do ovog časa. draga Noro. Molim te. Ovo je obračun. I ja te ne razumijem. NORA: Ovu noć ja neću spavati. to je upravo to.. ne prekidaj me. Torvalde: imamo nas dvoje mnogo da razgovaramo.... Ja moram mnogo da razgovaram s tobom. Noro. . Šta je to? Ti ne ideš u krevet? Ti si se preobukla? NORA (u svakodnevnoj odjeći): Da. HELMER (sjeda za sto preko puta nje): Ti me plašiš. šta to treba da znači? To ukočeno lice. Torvalde.. Već dugo je tako. Ti me ne razumiješ. Moraš me saslušati.. preobukla sam se. (Sjeda na jednu stranu stola) HELMER: Noro. HELMER: Ali zašto? Sada? Ovako kasno. I ni ja tebe isto tako nisam razumjela. NORA: Da. HELMER: Ali. NORA: Sjedi. budi samo otvorena srca prema meni. Sjedi. a ja ću biti tvoja volja i tvoja savjest.slabašna i bespomoćna stvarčice. Torvalde. Ništa se ne boj. Noro.

od prvog dana našeg poznanstva do danas mi nismo razmijenili ni jednu ozbiljnu riječ o ozbiljnim stvarima. HELMER: Ali. da nikad nismo zajedno sjeli da o nečemu temeljno razmislimo. koje ti ne bi ni mogla da dijeliš sa mnom? NORA: Ne govorim ja o neprijaitnostima. došli smo na stvar. draga Noro.i još duže . danas po prvi put vodimo ozbiljan razgovor? HELMER: Ozbiljan razgovor. Kažem samo. Prvo tata. HELMER: Zar sam te možda stalno trebao obavještavati o neprijatnostima. tebi ništa ne pada na pamet? HELMER: A šta bi to bilo? NORA: Mi smo već osam godina u braku. to i nije za tebe.. muž i žena. Ti mene nikad nisi razumeo. ti i ja. šta to znači? NORA: Osam godima .. NORA: Eto. Ne pada ti na pamet da mi. Torvalde.HELMER: Kako to misliš? NORA (poslije kraće šutnje): Kad ovako sjedimo. Vi ste prema meni mnogo zgriješili. a onda ti. .

možda je bilo oboje. vi ste teško griješili prema meni. Ti i tata. pa sam tako i ja imala iste nazore. On me je zvao svojom lutkom i igrao se sa mnom. Torvalde. Vi ste krivi što od mene nije ništa postalo. Ne znam više tačno. tako je to. Pa ti si htio da bude tako. malo jedno. Vama se samo dopadalo da budete zaljubljeni u mene. Kad pogledam unazad.. jer njemu to ne bi bilo pravo. HELMER: Ali. HELMER: Kako se ti to izražavaš o našem braku? NORA (bez zabune): Mislim. malo drugo.HELMER: Šta? Nas dvojica? Nas dvojica koji smo te voljeli više od svega na svijetu? NORA (klima glavom): Niste vi mene nikad voljeli. Živjela sam od toga što sam tebi pravila predstave. on mi je saopštavao sve svoje nazore. samo od milostinje. kakve su to riječi? NORA: Da. čini mi se da sam živjela kao prosjak. Kad sam bila kod kuće uz tatu. Noro. onda sam prešla iz očevih ruku u tvoje. kao što sam se ja igrala sa svojim lutkama. Onda sam došla u tvoju kuću. Torvalde.. Ti si sve uredio prema svom ukusu i tako je to postao i moj ukus. . onda sam to krila. ili sam se samo tako pravila. Ako sam nekad bila drugog mišljenja.

Noro! Zar ti ovdje nisi bila sretna? NORA: Ne. HELMER: Neke istine ima u tvojim riječima. draga gña Noro. A naša djeca.HELMER: Kako je to smiješno i nezahvalno. nisi sretna? NORA: Ne.. sad dolazi vrijeme odgoja. HELMER: Nisi. Torvalde. ti nisi čovjek koji bi mene odgojio. . I ti si uvijek bio tako drag prema meni. Ali od sada neka bude drugačije. Ja sam mislila da jesam. samo vesela. kao što sam u tatinoj kući bila kćerka-lutka. to nikad nisam bila. Dani igranja su sada prošli. meni je bilo upravo takvo zadovoljstvo kakvo je bilo djeci kad bih ja njih uzela i igrala se s njima. Torvalde. Ovdje sam ja bila tvoja žena-lutka.. NORA: Čijeg odgoja? Mog i dječjeg odgoja? HELMER: I tvog i dječjeg. da budem prava žena za tebe. koliko god su pretjerane i lukcaste. Ali naša kuća nije bila ništa drugo nego neka soba za igranje. ali nisam bila nikada. NORA: Ah. To je bio naš brak. ona su bila moje lutke. Kad bi me ti uzeo da se igraš sa mnom.

Ali tu je i jedan drugi zadatak koga se moram prihvatiti. HELMER: Noro! Noro! . ako hoću da se snañem sa samom sobom i vanjskim svijetom. Ja nisam dorasla tom zadatku. HELMER (skoči): Šta ti to govoriš? NORA: Moram da budem sasvim sama. To moram sama uraditi. jesam li ja osposobljena za takav zadatak kao što je odgoj djece? HELMER: Noro! NORA: Zar mi i sam nisi maločas rekao da mi ne bi smio povjeriti taj zadatak? HELMER: U trenutku uzbuñenja! Kako to možeš shvatiti ozbiljno? NORA: Ipak. Zato više ne mogu ostati kod tebe. I zato te sada napuštam.HELMER: I ti to tako kažeš? NORA: A ja. imao si sasvim pravo. A ti nisi čovjek koji bi mi u tome mogao pomoći. Moram pokušati da odgojim samu sebe.

Torvalde. HELMER: Da napustiš svoju kuću. HELMER: Ti nisi pri sebi! Ti to ne smiješ! Ja ti to zabranjujem! NORA: Od sada više nema svrhe da mi bilo šta zabranjuješ. neiskusno stvorenje! NORA: Moram pokušati da steknem iskustvo. Kristina će me primiti za ovu noć. to znači u moj stari zavičaj. ni danas ni poslije. svog muža. HELMER: O.NORA: Napuštam te odmah. svoju djecu! Pa zamisli šta će svijet reći! NORA: Tu ne mogu imati nikakvih obzira. Zar tako da napustiš svoje najsvetije dužnosti? NORA: Šta ti smatraš mojim najsvetijim dužnostima? . HELMER: Kakve ludosti! NORA: Sutra putujem kući. HELMER: O. Od tebe neću ništa. ti zaslijepljeno. Znam samo da je ovo meni potrebno. Uzeću sa sobom ono što mi pripada. to je užasno. Tamo će mi biti najlakše da nešto otpočnem.

Ali to što kaže svijet i šta stoji u knjigama. i da nešto slično stoji i u knjigama. mislim da ću pokušati da to postanem. to za mene više ne može biti mjerodavno.HELMER: Zar ti to moram reći? Zar to nisu dužnosti prema tvom mužu i prema tvojoj djeci? NORA: Imam ja i drugih dužnosti koje su isto toliko svete. HELMER: Nemaš. ili. Torvalde. još bolje. Torvalde. to ja uopšte ne znam tačno. HELMER: Zar tebi nije jasan tvoj položaj u vlastitoj porodici? Zar u takvim stvarima nemaš pouzdanu vodilju? Zar nemaš religiju? NORA: Ah. NORA: Ja tako više ne mislim. šta je to religija. Mislim da sam prije svega čovjek isto kao ti. HELMER: Šta ti to govoriš? . Ja sama moram razmisliti da bi mi stvari bile jasne. Kakve bi to mogle biti dužnosti? NORA: Dužnosti prema samoj sebi. Ja dobro znam da će svijet tebi dati za pravo. HELMER: U prvom redu ti si supruga i majka.

Da su zakoni drugačiji nego što sam ja mislila. društvo ili ja. odgovori mi. onda ću i to pokušati da otkrijem. Ali sad ću ga izbliza pogledati. Jedna žena. to mi nikako ne ide u glavu. Torvalde. dakle. da li je to za mene tačno. to je ipak nečuveno iz usta jedne mlade žene! Ali ako ti religija ne može biti vodilja. Kad sada budem izvan svojih sadašnjih prilika i upućena na samu sebe. . pusti me barem da probudim tvoju savjest. Jer. nije mi lako da ti na to odgovorim. NORA: Ne razumijem ga. Znam samo da o tome imam potpuno drugačije mišljenje nego ti. i to sam sada čula. Ti ne razumiješ društvo u kome živiš. Moram saznati: ko ima pravo. tu sam potpuno zbunjena. Ali da su oni dobri. HELMER: Ah. nema prava da poštedi briga svog starog umirućeg oca ili da spasi život svoga muža! To ja ne vjerujem! HELMER: Ti govoriš kao dijete. Torvalde. ili.NORA: Pa ja moram samo ono što je govorio pastor Hansen kad sam išla na krizmanje. zar ni njega nemaš? NORA: Da. Vidjeću da li je ono što je govorio pastor Hansen bilo tačno. još bolje. On je govorio da je religija i ovo i ono. Jer osjećaj valjda imaš? Ili. svakako. ja to apsolutno ne znam.

HELMER: Ti si bolesna. HELMER (jedva se pribere): Je li i to tvoje jasno i sigurno uvjerenje? . Noro. Ali šta da se radi?! Ja te ne volim više. Torvalde. HELMER: Noro! I to mi samo tako kažeš? NORA: Strašno mi je žao. NORA: Ja nikad nisam osjećala i mislila tako jasno i tako sigurno kao sada. NORA: Koje? HELMER: Ti me više ne voiš? NORA: Da. odlazim. HELMER: Onda je moguće još samo jedno objašnjenje. čak mislim da nisi pri sebi. to je upravo tako. HELMER: I tako jasno i sigurno odlaziš od svog muža i svoje djece? NORA: Da. ti imaš groznicu. jer ti si uvijek bio tako dobar prema meni.

i tad sam vidjela da ti nisi onakav čovjek kakvim sam te ja smatrala. ne razumijem te.. Onda se nada mnom nadvila nesreća. Dok je Krogstadovo pismo ležalo tamo napolju ... dragi bože. i.. to mogu.NORA: Sasvim jasno i sigurno uvjerenje. NORA: Da se to dogodilo. To je bilo večeras.nisam ni u jednom trenutku pomislila da bi se ti mogao povinovati uslovima toga čovjeka. Da sam svoju vlastitu ženu izvrgnuo ruglu i sramoti. uviñala sam da čudo ne može doći kao nešto svakodnevno. HELMER: Budi jasnija.. sve uzeo na sebe i rekao: ja sam krivac. Bila sam nepokolebivo čvrsto uvjerena: sad će se dogoditi čudo. jer. . čvrsto sam vjerovala da bi ti onda istupio. To je i razlog što neću duže da ostanem ovdje. NORA: Osam godina ja sam strpljivo čekala. Bila sam čvrsto uvjerena da ćeš mu se suprotstaviti i reći: objavi čitavom svijetu! I da se to dogodilo. HELMER: A možeš li mi i to objasniti. kad čudo nije došlo.. HELMER: No. kako sam izgubio tvoju ljubav? NORA: Da.

ti niti mlisliš niti govoriš kao čovjek na koga bih se ja mogla osloniti. ti si se ponašao kao da se ništa nije desilo. Ali ti. NORA: Stotine i hijade žena su to učinile! HELMER: Ah. ja od tebe takvu žrtvu nikad ne bih primila? Naravno da ne bih. koju si ubuduće htio još opreznije nositi na rukama. I da bih to spriječila. kad je ta opasnost prošla. Baš kao i prije bila sam opet tvoja ševa i tvoja lutka. O. ja bih s velikom radošću dan i noć radio za tebe. ne smijem misliti na to! Samu bih sebe razbila u hiljadu komadića! . ti i misliš i govoriš kao nerazumno dijete. NORA: Može biti. nego od onog što se tebi moglo dogoditi. podnosio bih za tebe sve nevolje i brige. (Ustane) Torvalde. u tom trenutku sam došla do spoznaje da sam osam godina ovdje stanovala zajedno s jednim stranim čovjekom i da sam s njim imala troje djece. jer je tako slaba i lomna. tvoj strah. Ali šta bi moja uvjeravanja vrijedila prema tvojima? To je bilo čudo kome sam se nadala u svom strahu i tjeskobi. Kad je on prošao. ni za onoga koga voli. htjela sam da okončam svoj život..HELMER: Noro! NORA: Misliš. HELMER: Noro. ne od onog što je meni prijetilo. Ali svoju čast ne žrtvuje niko..

Torvalde.rastanak s tobom? Ne. tu misao ne mogu podnijeti. U stvari. (Umotava se u šal) Zbogom. . Noro. (Vraća se sa šeširom i kaputom. Noro. vidim. Ali. nosi putnu torbu koju stavlja na stolicu pored stola) HELMER: Noro. HELMER: Ali zar ne bismo mogli zajedno stanovati kao brat i sestra? NORA (stavlja šešir): Ti dobro znaš da to ne bi dugo trajalo.. HELMER: Rastanak . ja nisam žena za tebe. NORA: Možda. zar se ne bi mogao premostiti? NORA: Ovakva kakva sam sada.HELMER (tužno): Vidim. NORA (oblači kaput): Ne mogu provesti noć u stanu jednog stranog čovjeka. NORA (odlazi desno unutra): Utoliko odlučnije treba to uraditi. kad ti bude oduzeta lutka. HELMER: Ja imam snage da postanem drugačiji.. ne sada! Čekaj do sutra. Djecu neću da vidim. izmeñu nas se otvorio ponor. Noro.

HELMER: Ali ti si moja žena. HELMER: Ali jednom poslije. HELMER: Evo ti ga. poslije? NORA: Kako to mogu znati? Ja uopšte ne znam šta će biti sa mnom. Djevojke će se snaći u domaćinstvu. dakle. doći će Kristina da spakuje stvari koje sam donijela od svoje kuće. Ti ne smiješ ničim biti vezan. Torvalde: ako žena napusti kuću svoga muža.Znam da su u boljim rukama nego što su moje. bolje nego ja. sada i ubuduće.. kao što ja to sada činim. . ne mogu im biti korisna. kad ja otputujem. Njih treba poslati za mnom. kao što ni ja neću da budem. Sad je. i to gotovo. koliko ja znam. Tako. Ovakva kakva sam sada. Ostavljam ti ključeve. Daj i ti meni moj. evo vraćam ti tvoj prsten. NORA: Dobro. HELMER: Još i to? NORA: I to. Sutra. onda njega. zakon oslobaña svih obaveza prema njoj. Barem te ja oslobañam svih obaveza. NORA: Slušaj.. Obe strane moraju dobiti punu slobodu. Noro.

HELMER: Reci mi. ništa. HELMER: Noro. Ništa ne primam od stranih ljudi.. kakvo najveće čudo? NORA: Ne. kad ti zatreba pomoć. ništa. To ti zabranjujem. zar nikad nećeš misliti na mene? NORA: Sigurno ću često morati da mislim na tebe i djecu i na ovu kuću. HELMER: Smijem li ti pisati? NORA: Ne nikada. Torvalde. HELMER: Ali smijem ti barem nešto poslati? NORA: Ne. HELMER: Da ti pomognem.HELMER: Gotovo?! Svršeno?! Noro.. onda bi se moralo dogoditi najveće čudo. zar ja za tebe više nikad neću moći da budem drugo nego stranac? NORA (uzima putnu torbu): Ah. . kažem ti.

. HELMER: Ali ja hoću da vjerujem... NORA: .? (Odozdo se čuje zvuk zalupljenih vrata) .. morali toliko promijeniti. i ti i ja.NORA: Onda bismo se oboje nas. Otišla je! (U njemu se javlja neka nada) A najveće čudo.. Ah. ja više ne vjerujem u čuda. Torvalde.. Zbogom! (Odlazi kroz predsoblje) HELMER (spusti se na stolicu pored vrata i pokrije lice rukama): Noro! Noro! (Gleda oko sebe i ustaje) Prazno. Reci do kraja! Toliko promijeniti da. da naš zajednički život može da postane pravi brak.. da.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful