Henrik Ibzen Nora ili Lutkina kuća

Prevod: Zeina Mehemdbašić

LICA: HELMER, advokat NORA, njegova žena DOKTOR RANK GOSPOðA LINDE KROGSTAD, pravnik Troje male Helmerove djece ANA-MARIJA, dadilja kod Helmerovih Služavka kod Helmerovih Nosač Radnja se odvija u Helmerovom stanu.

PRVI ČIN

Prijatno i ukusno, ali ne luksuzno namještena soba. Desno u pozadini jedna vrata vode u predsoblje; druga vrata u pozadini lijevo vode u Helmerovu radnu sobu. Izmeñu ova dvoja vrata je mali klavir. Lijevo u sredini zida vrata, a dalje prema naprijed prozor. Blizu, uz prozor, okrugli sto sa naslonjačama i malom sofom. Desno uza zid sa strane dalje vrata, a uz isti zid prema naprijed zidana peć, pred kojom stoji nekoliko naslonjača i

jedna stolica za ljuljanje. Izmeñu peći i vrata sa strane mali sto. Na zidovima bakrorezi. Polica sa porcelanom i drugim umjetničkim ukrasima; mali ormar za knjige sa knjigama u raskošnim povezima; tepih preko cijele sobe. U peći vatra. Zimski dan. U predsoblju zvoni; odmah potom čuje se otvaranje vrata. Nora ulazi u sobu pjevuckajući zadovoljno. Ona je u šeširu i kaputu i nosi mnoštvo paketa koje stavlja desno na sto. Iza sebe ostavlja otvorena vrata prema predsoblju i otuda se vidi nosač koji nosi jelku i korpu; on to predaje služavci koja im je otvorila.

NORA: Dobro sakrijte jelku, Helena. Djeca je smiju vidjeti tek večeras kad bude okićena. (Nosaču, vadeći novčanik) Koliko?

NOSAC: Pedeset era.

NORA: Evo jedne krune. Ne... ostatak zadržite. (Nosač zahvaljuje i odlazi. Nora zatvara vrata. Ona se i dalje zadovoljno smijucka za sebe, dok skida šešir i kaput. Izvadi iz tašne kesicu sa slatkišima i pojede nekoliko; onda oprezno priñe vratima svoga muža i oslušne) Da, on je kod kuće. (Opet tiho pjevucka za sebe dok prilazi stolu desno)

HELMER (u svojoj sobi): Je li to tamo cvrkuće ševa?

NORA (otvarajući pakete): Da, cvrkuće!

HELMER: Je li to skakuće vjeverica?

NORA: Da.

HELMER: A kad je vjeverica došla kući?

NORA: Ovog trena. (Stavlja kesicu sa slatkišima u tašnu i briše usta) Doñi, Torvalde, da vidiš šta sam sve kupila.

HELMER: Ne smetati! (Uskoro potom, s perom u ruci, otvara vrata i pogleda unutra) Šta si sve kupila, kažeš? Ovako mnogo stvari? Je li to mali lakoumni češljugar opet izletio i profućkao novac?

NORA: Ali, Torvalde, ove godine zaista smijemo i malo više potrošiti. Pa ovo nam je prvi Božić kad ne moramo da štedimo.

HELMER: E, pa slušaj, ne smijemo baš preći u luksuz.

NORA: Naprotiv, Torvalde, sad već smijemo sebi dozvoliti i malo luksuza. Zar ne? Onako sasvim, sasvim malo. Pa ti sad dobivaš veliku platu, a zaradivaćeš mnogo, mnogo novaca.

HELMER: Da, od Nove godine. Ali onda treba da proñu čitava tri mjeseca dok nova plata doñe.

NORA: Eh, do tada možemo i posuditi.

HELMER: Noro! (Prilazi joj i šaleći se vuče je za uho) Zar te opet spopada lakomislenost? Zar da ja danas posudim hiljadu kruna.. šta onda? NORA: Kad bi se tako nešto grozno dogodilo.. ti ih potrošiš u ovoj božićnoj sedmici. bilo bi mi sasvim svejedno imam li dugova ili ne. ali ne smije zato sada mala ševa da . pretpostavimo da se tako nešto dogodi.. Torvalde. koliko je potrebno. Noro. kad ti želiš. NORA (zapuši mu usta): Fuj. NORA (odlazi do peći): No da. Nikakvih dugova! Nikakvog posuñivanja! Nešto nelijepo i neslobodno padne na kućanstvo koje se zasiniva na dugovima. HELMER: A ljudi od kojih sam posudio novac? NORA: Oni? Koga je još za njih briga? Pa to su tuñi ljudi. ti si prava žena! Ali ozbiljno Noro: ti znaš šta ja o tome mislim. HELMER (ide za njom): E. a meni na Silvestrovo padne cigla na glavu i ja ležim tu.. Do danas smo oboje hrabro izdržali i tako ćemo činiti još i ovo kratko vrijeme. HELMER: Noro. ne govori tako ružno! HELMER: Da.

da. tako!. uzmi! (Daje joj nekoliko novčanica) Dragi bože.. A sad hodi da vidiš šta sam sve kupila. lijepa hvala.objesi krila. novo odjelo za Ivora. Ali sad mi kaži. šta li ja to imam ovdje? NORA (brzo se okrene): Novac! HELMER: Evo. Evo konja i trube za Boba. evo lutke sa koljevkom za Emi. četrdeset. da li si se nečim i sebe sjetila? . Kako? Zar da vjeverica tako stoji i da se duri? (Vadi novčanik) Noro. Majčica Ana-Mari bi zapravo morala i mnogo više dobiti! HELMER: A šta je u onom paketu tamo? NORA (viknu): Ostavi. Torvalde! To ćeš moći da vidiš tek uveče! TORVALD: Ah. Gledaj ovamo. a tako i moraš! NORA: Da. s ovim ću se duže pomoći.. trideset. I to jeftino kupila. A evo materijal za haljinu i maramice za služavku. ti mala rasipnice. dvadeset.. i uz to još sablja. znam ja da za Božić toliko toga treba u kući. NORA (broji): Deset. Ovo za nju je sasvim jednostavno.. i hoću.. Torvalde. ali ona i onako sve polomi. HELMER: Da.. Najljepša hvala.

mogao bi. uradi tako.. HELMER: No? NORA (spuštenog pogleda igra se s njegovim dugmetom): Ako baš hoćeš da mi napraviš poklon. Onda bih mogla u nekoj prilici kasnije da nešto kupim.. NORA: Ah. dakle.. ja sebe? Ja stvarno ne bih ni znala šta. HELMER: Ali. Ipak. Torvalde. HELMER: Ali moraš! Reci mi nešto pametno što bi ti pričinilo posebnu radost. da.. HELMER: No. lijepo te molim. slušaj....... ovaj... Zamotaću onda novac u lijepi zlatni papir i objesiti ga na božićno drvce.NORA: Ma hajde. reci! NORA (brzo): Mogao bi mi pokloniti novac.... Noro. NORA: Ja stvamo ne bih znala. Zar to ne bi bilo divno? HELMER: A kako se zove ona ptičica koja profućka sav novac? . dragi Torvalde. Torvalde. onda bi mogao. Samo onoliko koliko misliš da možeš odvojiti.

HELMER: To se ne da poreći. Zar to nije vrlo pametno. Torvalde. ali njemu treba teška gomila novaca. Gdjegod možeš. moja mala draga Noro! (Stavlja ruku oko njenog struka) Moj lakoumni češljugar je dražestan. mogla sačuvati i sebi nešto kupiti. . Torvalde. Ali ako ode u domaćinstvo i u razne beskorisne stvari.. Sasvim kao i tvoj otac.NORA: Da. da. Ne bi se vjerovalo koliko čovjeka staje takva jedna ptičica. NORA (pjevucka i smiješi se zadovoljno): Hm! Kad bi ti samo znao kolike izdatke imamo mi ševe i vjeverice. naravno. znam već. lakoumni češljugar. NORA: Nipošto. Torvalde. Ali ti to apsolutno ne možeš. zar nije? HELMER (smiješeći se): E. HELMER: Ti si čudno malo stvorenje. gdjegod mogu. ako bi ti taj novac koji ti dam. Torvalde. HELMER (smije se): To je prava riječ. onda ću imati vremena da razmislim šta mi je najpotrebnije. onda opet ja moram da izvlačim. NORA: Ali ne! Kako samo možeš da kažeš tako nešto? Ja zaista štedim.. stvarno. Ali uradićemo kako kako sam rekla. to jest...

NORA (gleda ga): No? HELMER (prijeti prstom): Je li slatka njuškica i danas nešto grickala u gradu? NORA: Ali ne.. HELMER: A ja ne bih htio da mi budeš drugačija nego što jesi. Pogledaj me pravo u oči.. NORA: Ja? HELMER: Svakako.Trudiš se na sve načine da dobiješ novac u ruke. i nikad ne znaš kud je otišao. Torvalde. Ali.. tako. Danas mi izgledaš tako. ja bih voljela da sam od tate naslijedila više osobina. prospe ti se izmeñu prstiju.. kako da kažem? . Da. tako sumnjivo.. Da.. a čim ga imaš. da.... HELMER: Nije se nimalo osladila? . To ti je u krvi. mala.. Noro. odakle ti to? HELMER: Zar slatka njuškica nikako nije svratila u slastičarnu? NORA: Ne. moja draga. da. uvjeravam te. takve stvari se nasljeñuju. nešto mi pada na pamet. raspjevana ševo. ali moram te uzeti takvu kakva jesi. NORA: Pa.

NORA: Ne.. ti i ne znaš koliko se radujem današnjoj večeri. Pa dala si mi časnu riječ. to mi nikad palo na pamet da postupim protiv tvoje volje. Torvalde.. pozvaću ga kad ujutro navrati.. Ali to nije ni potrebno. stvarno te uvjeravam. ja se. Uostalom. zaista nije.. naravno.. Večeras. (Prilazi joj) Eto. HELMER: No. i ona će već doći na vidjelo.. Noro. samo šalim. no.. HELMER: Nije ni probala koji slatkiš od badema? NORA: Ne. kad se drvce upali. A kako će se tek djeca veseliti.. no. zadrži za sebe svoja mala božićna iznenañenja. to ja dobro znam. HELMER: Da. Torvalde! HELMER: Ah. srce moje. NORA: I ja. NORA: Da nisi zaboravio da pozoveš Ranka? HELMER: Ne.. u to sam ubijeñen. Već sam naručio dobrog vina... Razumije se samo po sebi da će večerati s nama.. zaista je divna pomisao da imam siguran položaj i .NORA: Ne.

jadna moja Norice. Ali ipak je dobro što su ta oskudna vremena prošla. Zar ne? Sama ta pamisao je pravo zadovoljistvo! NORA: Ah. A ni ti ne moraš svoje drage oči i drage.. Noro! NORA: Opet me time zadirkuješ! Šta sam ja tu mogla kad se uvukla mačka i sve mi pokvarila. naravno. Uh. to je divno! HELMER: Sjećaš li se prošlih Božića? Po tri drage. NORA (plješće rukama): Ne. da nas iznenadiš. nježne ručice naprezati. ne. HELMER (smiješeći se): Ali rezultat je ipak bio dosta siromašan. HELMER: Ne. nisi. zar ne. duge sedmice unaprijed ti si se svake večeri zaključavala do duboko u noć da bi napravila cvijeće za drvce i razne druge lijepe stvari. Torvalde. mogla baš ništa. NORA: Da. to je stvarno divno! HELMER: Sad ne moram tu da sjedim sam i da se dosañujem. NORA: Ja se pri tom uopšte nisam dosañivala.. Imala si najbolju volju da nas usrećiš i to je glavno. da više sad ne .izdašan dohodak. to je bilo najdosadnije vrijeme u mom životu.

Čim Božić proñe. evo zvoni! (Brzo malo pospremi po sobi) Sigurno neko dolazi. NORA: Molim. (Uzima ga za ruku) Sad slušaj. služavka uvodi u sobu gospoñu Linde. NORA: Dobar dan.. Ah. ne zaboravi to! SLUŽAVKA (na vratima predsoblja): Milostiva gospoño. kako sam zamislila naš budući namještaj.. i zatvara vrata iza nje) GOSPOðA LINDE (plašljivo i oklijevajući): Dobar dan. neka nepoznata gospoña. koja je u putnom kostimu..... GOSPOðA LINDE: Ti kao da me više ne poznaješ? . Torvalde.moramo!? O. (Helmer odlazi u svoju sobu... Noro. HELMER: On je sigurno već ušao kod mene? SLUŽAVKA: Da.. kako je to divno čuti. (Zvono u predsoblju) . SLUŽAVKA (Helmeru): I gospodin doktor je tu. Baš glupo! HELMER: Za posjete nisam kod kuće. tamo je.

(Klikne) Kako. Naravno...NORA: Ne. Noro. GOSPOðA LINDE: Stigla sam jutros rano parobrodom. NORA: Naravno. NORA: Kristina! A ja te nisam prepoznala! Ali i kako bih. sad ćemo lijepo sjesti kraj peći. mnogo starija. Kristina! Jesi li to zaista ti? GOSPOðA LINDE: Da. ja mislim . Za devet-deset dugih godina.. Kako je to lijepo! Mi ćemo se takoñe dobro proveseliti. samo u prvom trenutku. Da ti nije hladno? (Pomaže joj) Tako.. poznato lice.. da sebi priuštiš božićnje zadovoljstvo. A ti si sad došla u grad? Krenula si na dalek put usred zime? To je hrabro. postala si nekako bljeña. da. Kristina! GOSPOðA LINDE: Svakako. (Tiše) Kako si se ti promijenila. ovamo u naslonjaču! A ja ću sjesti u stolicu za ljuljanje. ja ne znam.. . Ali ostavi svoje stvari. to je ono staro..... Ne.. i možda nešto mršavija. (Hvata je za ruke) Da. ipak. posljednjih osam godina bile su sretno vrijeme! To mi možeš vjerovati. da! Ah. ja sam to... Kristina... NORA: Tako dugo se nismo vidjele? Zaista. GOSPOðA LINDE: I mnogo.

pa ti si ostala udovica. jadnice moja. da. A on ti nije ništa ostavio za život? GOSPOðA LINDE: Ništa! NORA: Ni djece? GOSPOðA LINDE: Ne! . uvijek me nešto spriječilo.. sasvim malo. u to vrijeme sam stalno htjela da ti pišem. ne vrijedi ni pominjati. (Iznenada se prekine. možeš li mi oprostiti? GOSPOðA LINDE: Šta to. Ah. GOSPOðA LINDE: Da.. pročitala sam u novinama. to je bilo ružno od mene! Ah. možda i malo starija. Ali svaki put sam opet odložila. jadna moja Kristina. Noro? NORA (tiho): Jadna Kristina. Kristina. Najdraža. šta si sve morala proći!. pa ja sam to znala. ozbiljno) Kakva sam ja bezobzirna osoba! Sjedim tu i brbljam.NORA: No. Kristina. NORA: Bože. još prije tri godine. ja to dobro shvatam. NORA: Ne. moraš mi vjerovati. GOSPOðA LINDE: Draga Noro. ali samo sasvim.

i to se ponekad dogaña. NORA (gleda je ne vjerujući): Ali. Trenutno ti ih ne mogu predstaviti. Ali samo jedno ti ipak moram reći. baš ništa. ne! Radije pričaj ti meni! NORA: Ne. Ali sad mi moraš sve ispričati. GOSPOðA LINDE: Čak ni brige ili boli. Noro..NORA: Dakle. a šta to? NORA: Zamisli. kako je to moguće? GOSPOðA LINDE (smiješi se turobno i gladi svoju kosu): Ah. Da li si čula kakva nas je velika sreća zadesila ovih dana? GOSPOðA LINDE: Ne. moj muž je postao direktor Akcionarske banke. ti moraš početi. kakva sreća! .. GOSPOðA LINDE: Tvoj muž? O. izašli su sa dadiljom. Danas hoću da mislim samo na tvoje stvari. Danas neću da budem sebična. GOSPOðA LINDE: Ah. da iz njih nešto crpim. NORA: Tako si sasvim sama! Kako to mora biti teško i strašno za tebe. Ja imam troje dražesne djece. Kristina.

Ah. Noro! Zar se još nisi opametila? U školi si bila velika rasipnica.. ipak je divno imati puno. Kristina. Oboje smo morali da radimo.. sasvim kako mi želimo.. NORA (smiješi se): Da... kukičanje. Od sada možemo da živimo sasvim drugačije nego do sada. Advokatski hljeb je tako nesiguran.. naročito ako advokat hoće da se bavi samo finim i pristojnim poslovima. GOSPOðA LINDE: Zar i ti? NORA: Da.. naravno. to Torvald tvrdi još i danas. a onda će dobiti veliku platu i mnogo procenata. NORA: Ne. Nora« nije tako glupa kao što vi mislite. Ti znaš da je Torvald .. GOSPOðA LINDE (smiješi se): Noro. pletenje i slično. kako se osjećam lako i sretno! Da. (Tiho i polako). (Prijeti prstom) Ali »Nora. sitnice... i još neke druge stvari. puno novaca.. toliko se radujemo! On stupa u banku već za Novu godinu. ogromna sreća. puno novaca i nikakvih briga.NORA: Da. uvijek to htio. i u tome se s njim potpuno slažem. ručne radove. Vjeruj mi. Zar ne? GOSPOðA LINDE: Svakako mora da je lijepo imati ono što je potrebno. ne samo što je potrebno. da bih mogla rasipati. A Torvald je. A nije nam ni išlo tako. nego puno..

NORA: Hiljadu i dvjesta talira je koštalo. U prvoj godini se strašno premorio radom. da. tako. Ali je i koštalo teških para. četiri hiljade i osamsto kruna. Ah. Ivor je tek bio roñen. kao što možeš i zamisliti. a Torvaldu je spasilo život. NORA: Pa. GOSPOðA LINDE: Ali u takvoj situaci je svakako velika sreća ako ih imaš. nije bilo lako otići. Kristina. to je mnogo novaca. GOSPOðA LINDE: Ah. Bio je. a morao je da zarañuje više novaca nego ranije. Ljekari su rekli da je neophodno da ode na jug. Upravo u to vrijeme je umro tvoj otac.. dobili smo ih od tate. pa bili ste cijelu godinu u Italiji. Znaš. GOSPOðA LINDE: Ah. jesmo. upućen na svakakve sporedne službe i morao da radi od jutra do mraka. GOSPOðA LINDE: Mogu misliti.istupio iz državne službe kad smo se mi vjenčali? U njegovom odjeljenju nije bilo nikakvih izgleda za napredovanje.. To nije mogao da podnese i tako se smrtno razbolio. Vjeruj mi. Ali morali smo otići na svaki način. NORA: Da. bilo je to prekrasno putovanje. . da ti kažem.

To je naš najbolji prijatelj i možeš ga ovdje kod nas barem jedanput dnevno vidjeti. Kristina. otišli u Italiju? NORA: Da..NORA: Da.. upravo tada. Ne. doktor. GOSPOðA LINDE: Znam da si ga mnogo voljela. I zamisli samo.. Kristina. I tako ste. tako smo imali novaca. Otputovali smo mjesec dana kasnije. Svakodnevno sam očekivala roñenje mog malog Ivora. dakle.. NORA: To je bio doktor Rank. GOSPOðA LINDE: A tvoj muž se vratio posve izliječen? NORA: Cio kao riba u vodi. a ljekari su navaljivali. A morala sam da njegujem i mog jadnog smrtno bolesnog Torvalda. dobri tata! Nisam ga više vidjela. ja nisam mogla da odem njemu i da ga njegujem. Ali on nam ne dolazi kao ljekar. Ah! to je najteže što sam doživjela poslije svoje udaje. Torvald nije više bio ni časa . doktor? NORA: Kako? GOSPOðA LINDE: Čini mi se da je djevojlka rekla da je gospodin što je ušao sa mnom. Dragi. GOSPOðA LINDE: A.

. Izgledalo mi je neadgovorno da odbijem njegovu ponudu. ja takoñer. NORA: Da. to je sasvim pravo. Ali to su bili nesigurni poslovi. Mladići takoñe ne. I djeca su čila i zdrava. (Skoči i plješće rukama) Bože.. s malom školom i svačim drugim. da. Kad je umro... Moja jadna majka me više ne treba. Kristina. samo govorim o svojim stvarima. oni imaju sada svoja namještenja i mogu se sami brinuti o sebi. On je. Posljednje tri godime su mi bile kao jedan jedini dugi i nemirni radni dan. Noro. ona je umrla. da li je stvarno istina da ti nisi voljela svoga muža? Zašto si se onda udala za njega? GOSPOðA LINDE: Moja majka je još bila živa i ležala bolesna i bez sredstava. dakle. o bože.. (Sjeda uz nju na stoličicu i stavlja ruke na krilo gospoñe Linde) Ah. NORA: I onda? GOSPOðA LINDE: Onda sam se morala probijati kroz život s malom sitničarskom radnjom. . ali ovo je tako ružno od mene. ipak je divno živjeti i biti sretan! Ah.bolestan. došlo je do sloma i ništa nije ostalo. Noro. A morala sam da se brinem i za svoja dva mlaña brata. A sad je on završen. tada bio bogat? GOSPOðA LINDE: Mislim da je bio vrlo imućan.. nemoj se ljutiti na mene! Reci.

ne ljuti se na mene! GOSPOðA LINDE (prilazi joj): Draga Noro. Kad si mi ispričala o sretnim promjenama u vašem životu.. GOSPOðA LINDE: Ne. Ako mi samo uspije da nañem neko sigurno zaposlenje. a ipak stalno moraš raditi. Bilo bi ti mnogo bolje kad bi mogla da otputuješ u neku banju! GOSPOðA LINDE (ode do prozora): Ali ja nemam oca koji bi mi dao novac za put. što čovjek postaje tako ogorčen. Kristina. Ipak se mora živjeti i tako postaješ egoist. Ti misliš da bi Torvald mogao nešto učiniti za tebe. Nema više nikoga za koga mogu da živim.NORA: Kako mora da ti je laknulo. Ovdje će se sigurno lakše moći da nañe nešto što čovjeka zaokuplja i ispunjava mu misli.. NORA: Kako to? Ah... pa to je užasno naporno. (Ustaje nemirno) Zato više ne mogu da izdržim tamo u onom zabačenom gnijezdu. neki mali kancelarijski posao. NORA: Ali.. razumijem te. a ti i bez toga izgledaš tako iscrpljeno. koliko zbog sebe.. vidiš. ne ljuti se ti na mene. To je ono najgore u prilikama kakve su moje. Nemaš za koga da radiš. vjeruj mi. ja se nisam toliko obradovala zbog tebe. .. Noro! NORA (ustaje): Ah.. da. samo mi je tako neizrecivo prazno.

. tako fino. Svi vi mislite da ja nisam sposobna za nešto ozbiljno. GOSPOðA LINDE: No.. Kristina.. NORA: Pa i hoće.? GOSPOðA LINDE (smiješeći se): Dragi bože. NORA: Da ja ništa nisam uradila u ovom teškom životu.. ti si još dijete. no.. utoliko ljepše što ti sama nisi nikad upoznala teret i nevolje u životu. to malo ručnog rada i slično..GOSPOðA LINDE: Da.. ja ću to već tako fino izvesti. Noro.. to sam mislila. već ću ja znati da nešto fino izmislim... Prepusti ti to samo meni. čime ću ga pridobiti. Ah. NORA: Ja? Ja da nisam. NORA (zabaci glavu i hoda po sobi): To nisi smjela reći s takvom uvjerenošću.. GOSPOðA LINDE: Tako? NORA: Ti si kao i drugi. Noro. lijepo od tebe što se tako zauzimaš za moje stvari.. . tako bih strašno željela da ti pomognem! GOSPOðA LINDE: Kako je.

. šta. GOSPOðA LINDE: Značajno? Šta time misliš? NORA: Ti me sasvim potcjenjuješ.. NORA: Ah. Ali kako to misliš? NORA: Govori tiho. to ti nisam ispričala. Ti si ponosna na to što si tako dugo i teško radila za svoju majku.GOSPOðA LINDE: Draga Noro. pa ti si mi sama upravo pričala o svom životu. GOSPOðA LINDE: Mislim da imam pravo na to. Zamisli kad bi Torvald čuo! Ni po koju . I ja mislim nešto što me čini ponosnom i sretnom. NORA: To i ja mislim.. GOSPOðA LINDE: Ja nikog ne potcjenjujem. GOSPOðA LINDE: U to ne sumnjam. Kristina. (Tiho) A ono značajno. Kristina. Ali sad treba nešto da saznaš.. ali to ne bi smjela da činiš. NORA: I takoñe si ponosna pri pomisli šta si učinila za svoju braću. Ali jedno je istina: ja sam ponosna i sretna pri pomisli da sam imala priliku da svojoj majci u izvjesnoj mjeri olakšam njene posljednje dane. o beznačajnostima!.

GOSPOðA LINDE: No da. niko osim tebe. ja imam nešto što me čini ponosnom i sretnom. GOSPOðA LINDE: Ali šta to? NORA: Hodi ovamo. GOSPOðA LINDE: Ti? Tako veliku svotu? NORA: Hiljadu dvjesta talira. Da Torvald nije tamo otišao. ja sam Torvaldu spasila život. Šta kažeš sada? . u to vjeruju i svi drugi. GOSPOðA LINDE: Ali? NORA: Tata nam nije dao ni pare. propao bi.. NORA (smiješi se): Da. GOSPOðA LINDE: Spasila? Kako to... (Povuče je do sebe na sofu) Da. ali. Ja sam pribavila taj novac.... slušaj.. Kristina. i tvoj otac vam je dao potrebna sredstva. Četiri hiljade i osam stotina kruna. niko ne smije to da sazna.. u to vjeruje Torvald... spasila? NORA: Pričala sam ti o putu u Italiju.cijenu ne smije on.

NORA: Nije ni potrebno.. ali Noro. Niko i ne kaže da sam novac posudila. Kad neko ovako zgodno izgleda kao ja. kako ti je to bilo moguće? Jesi li dobila na lutriji? NORA (prezrivo): Na lutriji? (S potcjenjivanjem) Kakva bi to onda bila vještina? GOSPOðA LINDE: Pa kako si ih dobila? NORA (pjevucka i smiješi se tajanstveno): Hm. NORA (zabaci glavu): Tako? A ako je to žena koja ima nekog smisla za poslove.... . žena koja se zna mudro ponašati.GOSPOðA LINDE: Da... onda. tra-la-la! GOSPOðA LINDE: Nisi ih valjda mogla posuditi? NORA: Tako? A zašto ne? GOSPOðA LINDE: Ne. žena ne može uzeti zajam bez saglasnosti svoga muža.. Noro. (Baca se natrag na sofu) Mogla sam ga dobiti od nekog obožavaoca...... Mogla sam ga nabaviti i na drugi način. GOSPOðA LINDE: Ali. ja ne razumijem ni riječi.

tako je to nazvao. zar ne možeš to da shvatiš? Nije smio da zna kako je loše njegovo stanje. Kristina. Zar misliš da nisam najprije pokušala da se na drugi način izvučem iz neprilike? Govorila sam mu o tome... Rekao je da sam lakomislena i da je njegova dužnost kao muža da ne popušta mojim mušicama i kapricima. mogao uzeti zajam. spasiti život svome mužu? GOSPOðA LINDE: Ja smatnam da je to bila nepromišljenost što si bez njegovog znanja. kako bi mi se sviñalo da mogu kao druge mlade žene da putujem u inostranstvo.GOSPOðA LINDE: Ti si šašava. valjda. pa da bude tako dobar da mi učini po volji. a onda sam nagovijesitila. draga Noro.. govorila sam mu da bi morao pomisliti na to u kakvom sam ja stanju. GOSPOðA LINDE: Slušaj. Ali tu je on skoro pobjesnio. Kristina. Ljekari su meni došli i rekli da je njegov život u opasnosti i da ga samo boravak na jugu može da spasi. čini mi se. da bi on.. ti valjda nisi učinila kakvu napromišljenost? NORA (opet se uspravi): Zar je to nepromišljenost. Plakala sam i preklinjala ga. Pa . NORA: Sad si sigurno krajnje znatiželjna. NORA: Ali on nije smio ništa znati! Gospode bože.

. nikada.. šta ti pada na pamet? Njemu koji je u tim stvarima toliko strog! A osim toga..... kako bi mu mučna i ponižavajuća bila spoznaja da mi je dužan zahvalnosti. to više nije bilo potrebno.. s njegovom muškom sujetom. s polusmiješkom): Da. Naš lijepi.. Ja samo mislim. možda.sad. Imala sam namjeru da njemu stvar povjerim i da ga zamolim da ništa ne oda. GOSPOðA LINDE: A kasnije se nikad nisi povjerila svome mužu? NORA: Ne. kad više ne budem tako lijepa kao sada... jedanput kasnije. Tata je baš tih dana umro. kad više ne bude uživao u tome da mu nešto otplešem. poslije mnogo godina. GOSPOðA LINDE: Zar tvoj muž nije saznao od tvoga oca. Torvaldu. Ne smiješ se tome smijati. kad me Torvald više ne bude tako mnogo volio kao sada. mislila sam u sebi. GOSPOðA LINDE: Zar mu nećeš nikada reći? NORA (zamišljeno. za ime božje. ti moraš biti spašen. Ali pošto je bio tako teško bolestan. da vam novac nije on poslao? NORA: Ne. da se preobučem i . sretni dom ne bi više bio ono što je sada. To bi potpuno poremetilo naše meñusobne odnose. i onda sam pronašla ovaj izlaz. nažalost.

recitujem.. ono što dobijem za njih. a novac je uvijek tako strašno teško stvoriti.. jer ipak je divno biti lijepo obučen. da znaš. No. Slatki. ta stvar mi je zadala mnogo muke. pa Torvald ništa ne primjećuje. naravno. Zar ne? GOSPOðA LINDE: Da. stalno sam kupovala ono najjeftinije i najjednositavnije. Ali ponekad mi je bilo vrlo teško. Treba. Svaki put kad bi mi Torvald dao novac za nove haljine i slično.. (Prekine se) Ah. uvijek i stalno morala da štedim.. Tako sam. besmislica! To vrijeme nikad neće doći. Onda će možda biti dobro da imam nešto u rezervi. naravno. mislila saim. Prava je sreća što mi sve tako dobro stoji. Od novca za kućanstvo nisam mogla gotovo ništa odvajati jer je Torvald morao dobro živjeti. Pa ja sam bila na redu. to moram na njih i potrošiti. . naime. Nije mi bilo baš lako da uvijek pravovremeno izvršavam svoje obaveze. besmislica. pa šta kažeš na moju veliku tajnu. ja ne bih potrošila ni polovinu. Kristina. Kristina? Zar nisam i ja ipak za nešto sposobna? Uostalom. jadna Noro? NORA: Da. gdje sam samo mogla. da u poslovnom životu ima nešto što se zove četvorogodišnje kamate i još nešto što zovu otplata. možeš mi vjerovati. Ni djecu nisam mogla pustiti da hodaju okolo loše odjevena. vidiš. besmislica. dragi mališani! GOSPOðA LINDE: Onda si morala da smanjiš svoje vlastite potrebe.

NORA: No, a onda sam imala i druge izvore prihoda. Posljednje zime sam imala sreću da dobijem mnogo posla za prepisivanje. Tad sam se zaključavala i pisala svake večeri do duboko u noć. Ah, ponakad sam bila tako umorna, tako umorna. Ali, uprkos tome, bilo mi je ogromno zadovoljstvo da tako radim i zarañujem novac. Izgledala sam sebi skoro kao muškarac.

GOSPOðA LINDE: I koliko si mogla otplaititi na taj način?

NORA: Pa, to ti ne mogu reći tako tačno. Znaš, vrlo je teško snaći se u takvim poslovima. Znam samo da sam plaćala koliko sam god mogla skupiti. Mnogo puta nisam ni znala kako ću. (Smiješi se) Onda bih tu sjela i zamišljala, kako se u mene zaljubio neki stari, bogati gospodin...

GOSPOðA LINDE: Kako? Kakav gospodin?

NORA: Ah, gluposti!... i kako je on umro i kad su otvorili njegov testament, pisalo je u njemu velikim slovima: »Sav moj novac neka odmah i u gotovom bude isplaćen ljubaznoj gospoñi Nori Helmer.«

GOSPOðA LINDE: Ali, draga Noro, kakav to gospodin?

NORA: Gospode bože, zar ne shvaćaš? Pa gospodin nije postojao; tako sam to sebi zamišljala... uvijek i neprestano, kad nisam znala kako ću obezbijediti novac. Ali sad svejedno;

što se mene tiče, stari dosadni čovjek može i da ostane, gdje god je; ne zanima me više ni on ni njegov testament, jer sad je mojim brigama kraj. (Skoči) O, bože, Kristina, pa to je božanska pomisao! Biti bez briga! Sasvim, sasvim bez briga! Igrati se i skakati s djecom, imati u kući sve divno i udobno, baš onako kako Torvald voli! I zamisli, sad će proljeće sa svojim dalekim, plavim nebom! Možda možemo poći na kakav mali put. Možda ću opet vidjeti more. Ah, da, da! Kako je divno živjeti i biti sretan! (Čuje se zvono u predsoblju)

GOSPOðA LINDE (ustaje): Zvoni; možda je najbolje da ja odem.

NORA: Ne, samo ostani. To sigurno nije posjeta meni. To neko dolazi Torvaldu...

SLUŽAVKA (u predsoblju): Oprostite, milostiva gospoño.... tu je jedan gospodin.... koji želi da govori s gospodinom advokatom.

NORA: Misliš sa gospodinom direktorom banke...

SLUŽAVKA: Da, s gospodinom direktorom banke, pa ja ne znam, jer... jer gospodin doktor je još unutra...

NORA: Ko je taj gospodin?

KROGSTAD (u predsoblju): Ja sam, milostiva gospoño.

NORA (ide mu korak u susret, uzbuñeno, poluglasno): Vi? Šta to treba da znači? O čemu vi hoćete da razgovarate s mojim mužem?

KROGSTAD: O bankovnim poslovima... tako reći. Ja imam u Akcionoj banci malo namještenje, a kako čujem, vaš muž nam je sada šef...

NORA: To su dakle...

KROGSTAD:... samo suhoparni poslovi, milostiva gospoño, ništa drugo.

NORA: Da, onda budite tako dobri pa se potrudite do kancelarije. (Pozdravi i ravnodušno zatvara vrata predsoblja; onda odlazi do peći i sjeda prema vatri)

GGSPOðA LINDE: Noro,... ko je taj čovjek?

NORA: To je izvjesni Krogstad.

GOSPOðA LINDE: Dakle zaista je on.

NORA: Poznaješ li tog čovjeka?

GOSPOðA LINDE: Poznavala sam ga... nekad prije. Bio je neko vrijeme zamjenik pravobranioca u našem kraju.

. To je tako dosadno.. sad gori vatra. GOSPOðA LINDE: Kako se promjenio.. (Predstavlja ih) Dr Rank . ne volim da smetam. RANK: Ah! Ime koje se u ovoj kući često spominje. ne. Mislim da sam prošao pored vas na stepeništu.. (Zatvara peć i gurne stolicu za ljuljanje malo u stranu) GOSPOðA LINDE: Kažu da se on bavi svakakvim poslovima? NORA: Tako? To može biti. uopšte ne. izgleda da i ovdje smetam? NORA: Ne. GOSPOðA LINDE: Sad je udovac. Tako.. NORA: Bio je. Ali. Ja stvarno ne znam. vrlo nesretno oženjen.NORA: Sasvim tačno. dragi prijatelju. radije ću malo ući kod tvoje žene.... izgleda.... (Zatvara vrata za sobom i ugleda gospoñu Linde) O. (Doktor Rank dolazi iz Helmerove sobe) DOKTOR RANK (još na vratima): Ne. kad sam dolazio.. . NORA: S mnogo djece. molim za izvinjenje. nećemo sad o poslovima... gospoña Linde.

RANK: Da. RANK: Svakako. ja uz stepenice idem vrlo lagano. pa i vi volite da živite. U ovom trenutku je baš jedan takav moralni Lazarus kod Helmera. I svi moji pacijenti žele to isto. htio bih da ta patnja što duže potraje. GOSPOðA LINDE (prigušenim glasom): Ah! .GOSPOðA LINDE: Da. i ja. više premorenost. gospodine doktore. NORA: No. RANK: Aha! Mala unutrašnja smetnja? GOSPOðA LINDE: Zapravo. ne podnosim ih dobro. A ni sa moralno oboljelim nije ništa dugačije. vrlo je rasprostranjeno mišljenje da se to mora... RANK: Zar je posao sprobano sredstvo protiv premorenosti? GOSPOðA LINDE: Mora se živjeti. Iako patim. doktore. RANK: Ništa drugo? Onda ste sigurno došli u grad da se malo oporavite preko praznika? GOSPOðA LINDE: Došla sam da tražim posao. no.

Ali on počinje da priča o tome kao o vrlo važnoj stvari: da on mora živjeti.. koji kao bez daha trče okolo da nanjuše moralnu trulež pa da onda dotične progone za neko unosno namještenje. A o čemu on to ima da razgovara s Torvaldom. to je izvjesni Krogstad. RANK: O. bolesnici imaju najviše prava da budu zbrinuti. naravno. Samo sam čuo da se tiče Akcionarske banke. Upravo takvi nazori prave od ljudskog društva bolnicu. Taj je pokvaren do srži karaktera. koja se bila zamislila. NORA: Nisam znala da Krog.(Nora. NORA: Tako?. ali.NORA: Na koga to mislite? RANK: Ah. . (Gospoñi Linde) Ne znam da li i tamo u vašem kraju ima takvih ljudi.. A zdravi se onda moraju zadovoljiti time da im gledaju kroz prste... zapravo. vi ne poznajete tog čovjeka. poštovana gospoño. da taj gospodin Krogstad ima nekog posla s Akcionarskom bankom. on ima tamo neku vrstu namještenja.. GOSPOðA LINDE: Da. RANK: Ja stvarno ne znam. tu smo. RANK (slegne ramenima): Eto..

svakako. NORA: Da. šta! Jednom ko nijednom! Zar ne. Recite mi doktore. no.. izvolite! (Stavlja mu bombon u usta) I tebi Kristina. najviše dva. zabavna. Ti nisi mogla znati da je to Torvald zabranio. nečem strašno komičnom. zaista. koji su namješteni u Akcionarskoj banci. (Opet . zavisni o Torvaldu? RANK: To vam se čini tako strašno komično? NORA (smiješi se i pjevucka): Pustite me samo. jesu li sada svi. pomisao da mi. izvolite bombončić? RANK: Gle. Treba. bombona! Mislim da je to ovdje prokrijumčarena roba. I meni još jedan. ali ove mi je Kristina poklonila.. pustite me samo! (Šeta po sobi tamo-amo) Ah..... da se on boji da time ne pokvarim zube. da Torvald ima tako veliki uticaj na tako mnogo ljudi je. ništa se ne boj.prsne u poluglasan smijeh i zaplješće rukama) Zašto se vi tome smijete? Znate li vi uopšte šta je to društvo? NORA: Baš me briga za to glupo društvo!! Ja se smijem nečem sasvim drugom.. (Vadi kesicu iz tašne) Doktore.. da znaš. Ah... samo jedanm .. naime. doktore? Evo. GOSPOðA LINDE: Kako? Ja? NORA: No.

hoda okolo) Sad sam iznad svega sretna. Ima samo još jedna stvar na svijetu, što bih ja strašno željela.

RANK: A to je?

NORA: Strašno bih željela da nešto reknem, ali da to i Torvald čuje.

RANK: Pa što to ne reknete?

NORA: Ne, ne smijem. To je tako ružno.

GOSPOðA LINDE: Ružno?

RANK: Pa, onda i nije baš preporučljivo. Ali nama ipak možete. No šta biste vi to tako rado rekli, da i Torvald čuje?

NORA: Strašno bih voljela da kažem: U božju mater!

RANK: Jeste li poludjeli?

GOSPOðA LINDE: Ali, Noro!

RANK: Pa recite. Evo njega.

NORA (sakriva bombone): Pst! Pst! Pst!

HELMER (dolazi s mantilom preko ruke i šeširom u ruci, iz svoje sobe)

NORA (ide mu u susret): No, dragi Torvalde, jesi li ga se riješio?

HELMER: Da, otišao je.

NORA: Mogu li te upoznati... to je Kristina. Danas je doputovala.

HELMER: Kristina? Izvinite, ali ja ne znam...

NORA: Gospoña Linde, dragi Torvalde, gospoña Kristina Linde.

HELMER: Ah, tako. Vjerovatno prijateljica iz mladosti moje supruge?

GOSPOðA LINDE: Da, mi se poznajemo od ranije.

NORA: I zamisli, ona je prešla dalek put da bi govorila s tobom.

HELMER: Kako to?

GOSPOðA LINDE: To baš ne...

NORA: Kristina je, naime, izvanredno vješta u kancelarijskim

poslovima. I sad bi jako voljela da radi pod nadzorom nekog sposobnog čovjeka, i da nauči još više nego što zna...

HELMER: Vrlo pametno, gospoño Linde.

NORA: I kad je sada čula da si ti postao direktor banke... brzojav je to razglasio... doputovala je ovamo što je mogla brže i... Zar ne, Torvalde, meni za ljubav ti ćeš već nešto učinit za Kristinu? Hoćeš?

HELMER: Pa sad, to ne bi bilo nemoguće, vi ste, pretpostavljam, udovica?

GOSPOðA LINDE: Da.

HELMER: I poznajete kancelarijsike poslove?

GOSPOðA LINDE: Da, prilično.

HELMER: No, onda je vrlo vjerovatno da vam mogu naći neko namještenje...

NORA (plješće rukama): Vidiš li, vidiš li?

HELMER: Naišli ste baš u pravom trenutku, gospoño Linde.

GOSPOðA LINDE: Kako da vam zahvalim?

. (Oblači mantil) Ali danas me morate izviniti. doktore. Šta? Ako se budete dobro osjećali? Naravno da ćete se osjećati dobro! Samo se sad dobro zamotajte. naravno.. dragi Torvalde. draga Noro. RANK: Čekaj. NORA: Doviñenja! Večeras ćeš. HELMER: Samo jedan sat. idem i ja. NORA (pomaže joj): Kako je glupo što mi nemamo više prostora.. neću duže. HELMER: Onda možda možemo zajedno niz ulicu. moram sad ići da potražim kakvu sobu. takoñe. i hvala ti za sve. GOSPOðA LINDE: Šta ti pada na pamet! Adieu. (Donosi iz predsoblja svoj krzneni kaput i grije ga na peći) NORA: Nemoj ostati dugo.HELMER: To nije potrebno. Kristina? GOSPOðA LINDE (oblači kaput): Da. I vi. Ali nemoguće je da te. doći. NORA: Ideš i ti.

pošto je zatvorila vrata predsoblja) NORA: Kako mi izgledate svježe i veselo. Sad ovdje postaje neizdržljivo za svakoga ko nije majka! (Rank. Pa kakve to crvene obraze imate? Kao jabuke i ružice. HELMER: Doñite. Ana-Mari dolazi sa djecom) Unutra. samo unutra! (Saginje se i ljubi ih) Moji slatki. Ti izgledaš tako smrznuto. gospoño Linde. ti si Emi i Boba vozio na sankama? Zamisli! Da. Kristina! Zar nisu dražesni? RANK: Ne pričajte ovdje na propuhu. Ivore.. što i ja nisam bila s vama! Pusti. Idi ti samo u dječju sobu. malu lutkicu! (Uzima od dadilje najmanje dijete i pleše s njim) Da. Na peći je topla kafa za tebe. dadilja s djecom u sobu. Na stepeništu se čuju dječiji glasovi) NORA: Evo ih. Helmer i gospoña Linde odu niz stepenice. a djeca neprestano pričaju) Ah. Ana-Mari! Moju slatku. Ana-Mari. ja ću je sama svući.. Daj mi je malo.(U opštem razgovoru idu u predsoblje. (Dadilja odlazi u sobu lijevo. šta? . (Djeca cijelo vrijeme neprestano razgovaraju s njom) Jeste li se dobro zabavljali? Pa to je divno! Ah. da! Mama će plesati i sa Bobom. Za njima i Nora. Nora uzima od djece kapute i kape i baca ih naokolo. Pusti samo. Šta? I grudvali ste se? O. evo ih! (Ona potrči i otvara. ti si pravi dečko. jedini! Pogledaj ih. to mi je zadovoljstvo.

. Nova vriska. unutra je nešto ružno. kao da hoće da ih uplaši. psi ne ujedaju. pa šta onda hoćete ovdje? KROGSTAD: Da s vama malo porazgovaram. NORA (prigušeno vrisne. Ivore! Šta je to? E. ali ne mogu da je nadu. okrene se i napola skoči): Ah! Šta hoćete vi? KROGSTAD: Oprostite.. Ne gledaj pakete. Burno klicanje. gospodine Krogstad. NORA: Tako. KROGSTAD: To znam. On malo pričeka.. Sada se vrata napola otvore i ukaže se Krogstad. Igra se nastavlja) KROGSTAD: Oprostite. Ja? Dobro. jure do stola. NORA (ustaje): Moj muž nije kod kuće.Tjerao vas je neki veliki pas? Ali nije vas ugrizao? Ne. vrata na stubištu bila su samo pritvorena. Najzad se Nora sakrije pod sto. takve male lijepe lutkice. nemoj. traže. (Ona i djeca se igraju uz vrisku i smijeh po sobi i susjednoj prostoriji lijevo. podižu stolnjak i vide je. onda ću se ja prva sakriti. Djeca jure okolo. ne. mora da je neko zaboravio da ih zaključa. gospoño Helmer. kad bi vi znali! Ah.. Onda čuju njen prigušen smijeh. . Je li? Hoćete da se igramo? Šta ćemo se igrati? Skrivanja? Neka se Bob prvi sakrije.. Ona ispuže napolje..

. KROGSTAD: Ne. NORA: Da.. Radi se o nečem drugom.. NORA: Danas . iako.. kakav će vam biti Božić! NORA: Šta hoćete vi? Danas ja apsolutno ne mogu. Valjda imate trenutak vremena? NORA: O.? (Djeci.. (Ona odvodi djecu u sobu lijevo i zatvara za njima vrata) (nemirno... Kad on ode. da. igraćemo se dalje. KROGSTAD: O tome zasad nećemo govoriti.. vremena imam. Od vas samih zavisi. KROGSTAD: Dobro. ali ovo još nije prvi. sigurno.NORA: Sa. tiho) Idite tamo kod Ane-Mari Šta? Ne.. strani gospodin neće mami ništa učiniti. KROGSTAD:. s jednom damom. NORA: I šta dalje? .... Sjedio sam u restoranu Olsen i vidio vašeg muža kako ide preko ulice. napeto) Hoćete da govorite sa mnom? KROGSTAD: Svakako.. ali je Badnjak.

KROGSTAD: Ona nije dugo ovdje? NORA: Od jutros. dakle. dakle. onda znajte: da. jeste. . jedan potčinjeni moga muža? Ali kad me već pitate. sad znate.KROGSTAD: Smijem li nešto upitati: je li ta dama izvjesna gospoña Linde? NORA: Da. Smijem li vas. kratko i jasno upitati: hoće li gospoña Linde biti namještena u Akcionarskoj banci? NORA: Gospodine Krogstad. KROGSTAD: To je sigurno vaša dobra prijateljica? NORA: Da. KROGSTAD: Tako? Vi ste. Eto. Ali ja ne razumijem. I ja sam se lično zauzela za nju. gospodine Krogstad.. gospoña Linde će biti namještena. KROGSTAD: I ja sam je nekad poznavao.. kako vi to sebi dozvoljavate da mene ispitujete?! Vi. NORA: To znam. upućeni u tu stvar? To sam i mislio.

da ne uvrijedi nekoga. dobro sam pretpostavio. A ako se neko nalazi u potčinjenom položaju.KROGSTAD: Dakle. kome imam da zahvalim što hoće da me otjeraju. preda mnom ne morate igrati naivku. pa imam. hoćete li biti tako dobri da upotrijebite svoj uticaj u moju korist? NORA: Kako? Šta mislite time? KROGSTAD: Hoćete li biti tako dobri da se pobrinete da ja svoj potčinjeni položaj u banci zadržim? NORA: Šta to znači? Ko hoće da vam oduzme vaše mjesto? KROGSTAD: Ah.. KROGSTAD:. Meni je potpuno jasno da vašoj prijateljici ne može biti prijatno da se izloži susretima sa mnom.. gospodine Krogstad. NORA: Ali ja vas uvjeravam.. to još ne znači da. NORA (hoda po sobi tamo-amo): Moj bože.. nekog uticaja! Ako sam žena. hm.. KROGSTAD (promijenjenim tonom): Gospoño Helmer. .. onda treba da se čuva. valjda. a sad već shvatam i to. ima uticaja? NORA: Svakako. koji.....

U slučaju potrebe. Kako samo možete pomisliti da ja imam takav uticaj na moga miuža?! KROGSTAD: Ah. milostiva gospoño. gospodine Krogstad. KROGSTAD: Sad me slušajte.. Ne mislim da je gospodin direktor banke čvršći od ostalih muževa.. KROGSTAD: Vi ste hrabri. ja nemam nikakvag uticaja. pokazaću vam vrata. KROGSTAD: Ne? Misilim da sam upravo čuo i to iz vaših vlastitih usta. NORA: Ako budete s potcjenjivanjem govorili o mome mužu.. NORA: Ja se vas više ne bojim. . Odmah poslije Nove godine oslobodiću se čitave te brige.KROGSTAD: Da. NORA: Ali. milostiva gospoño. ja ću se boriti na život i smrt. NORA: To niste smjeli tako shvatiti. da. ja poznajem vašeg muža iz studentskih dana. kratko i jasno: još ima vremena i ja vam savjetujem da iskoristite svoj uticaj i da to spriječite.. da. da sačuvam to svoje malo mjesto u banci.

. Ali od tog trenutka meni su najedanput sva vrata bila zatvorena. da. A sada hoće vaš muž da me nogom gurne sa stepeništa. ..NORA: Tako i izgleda. Do njih mi je najmanje stalo. Ali ja imam sredstva da vas prisilim. Moji sinovi rastu i njima za ljubav moram pokušati da opet zadobijem onoliko grañanskog ugleda koliko je to moguće. sigurno. gospodine Krogstad. KROGSTAD: Stvar nije stigla do suda. moraću sve reći! Vidite.. KROGSTAD: Ne samo zbog prihoda. a mogu da kažem da nisam bio od onih najgorih. Ovo mjesto u banci mi je bilo. NORA: Mislim da sam čula tako nešto. tako reći.. KROGSTAD: Zato što nećete. Ali sad se moram iz svega toga izvući. da sam ja prije više godina učinio jednu nepromišljenost. koje vi već poznajete. ovo je: Vama je. prva stepenica. Nešto sam morao početi. Radi se o nečem drugom.. to apsolutno nije u mojoj moći da vam pomognem. kao i čitavom svijetu poznato. pa da opet dospijem u blato. Onda sam se bacio na poslove. NORA: Ali za ime boga. No..

valjda.... ostatak svote odmah platiti i onda više nemamo s vama nikakvog posla. gospoño Helmer. on će.. Moram vam čitavu stvar malo temeljitije rastumačiti.NORA: Vi. KROGSTAD (priñe korak bliže): Slušajte me. naravno. I tek tada nećete moći zadržati svoje mjesto! KROGSTAD: Pitao sam: bojite li se vi to samo domaćih neugodnosti? NORA: Ako to moj muž i sazna.. onda će tek moj muž vidjeti kakav ste vi zao čovjek. a kad bih mu rekao? NORA: To bi bilo sramno od vas. KROGSTAD: Samo neugodnostima? NORA (žestoko): Ali samo vi to učinite! Vi sami ćete od toga imati najviše štete. NORA: Kako to? . to da on sazna na tako ružan i neukusan način? Da sazna od vas? Izložili biste me najstrašnijim neugodnostima. vi ili nemate dobro pamćenje ili nemate pojma o poslovima. nećete reći mom mužu da sam vam dužna onaj novac? KROGSTAD: Hm.. (Prigušuje suze) Tu tajnu. koja je moja radost i moj ponos.

došli ste kod mene da posudite dvjesta talira. KROGSTAD: Datum sam bio ostavio in blanco. da sporednim stvarima niste poklanjali nikakve pažnje. NORA: I koju sam ja potpisala... dakle. Ali tome sam još dalje dodao nekoliko redova. KROGSTAD: Dobro. KROGSTAD: Ja sam obećao da ću vam taj novac nabaviti pod izvjesnim uslovima. Zato je vrlo uputno da vaš na njih podsjetim. NORA: Morao? Pa on ih jeste potpisao.KROGSTAD: Kad je vaš muž bio bolestan. Vi ste tada bili tako zaokupljeni bolešću svaga muža i tako obuzeti željom da dobijete novac za put. Pa.. To je značilo da .. NORA: Pa i nabavili ste mi. Ove redove morao je vaš otac potpisati. ja sam obećao da ću vam nabaviti taj novac uz obveznicu koju sam ja sastavio. NORA: Nisam znala nikog drugog. prema kojima vaš otac jamči za dug. KROGSTAD: Ja sam obećao da ću vam taj novac nabaviti.

.vaš otac sam treba da naznači dan kada je papir potpisao. čini mi se. KROGSTAD: Vaš otac je sigurno ležao teško bolestan? NORA: Ležao je na smrtnoj pastelji. odmah i učinili. Zar nije bilo tako? NORA: Da. NORA: Da. jer ste mi već nakon pet-šest dana donijeli papir natrag sa potpisom vašeg oca. milostiva gospoño. KROGSTAD: Potom sam obveznicu predao vama. naravno. KROGSTAD: I to ste vi. . prilično. Onda sam vam isplatio iznos. bilo je. to je bilo teško vrijeme za vas.... da se vratimo na ono o čemu smo govorili. milostiva gospoño? NORA: Da. Zar vam nisam tačno otplaćivala? KROGSTAD: Tako. KROGSTAD: I umro je brzo... da je poštom pošaljete vašem ocu. NORA: Pa da. Ali. Sjećate li se.

KROGSTAD: Recite mi. NORA: Tata je umro 29.. septembra. oktobrom. milostiva gospoño? (Nora šuti).. NORA: Kako? Ne razumijem. milostiva gospoño. ovdje je potpis vašeg oca datiran sa 2. septembra.. pravi. Važan je potpis imena. U tome nema ništa loše. gospoño Helmer. znate li. KROGSTAD: Vaš otac je umro 29. to se već da objasniti. takoñe. već više jedan drugi rukopis koji mi se čini poznat. . jednu čudnovatu okolnost. a taj je. slučajno. KROGSTAD: Čudnovatu okolnost. I zato sebi nikako ne mogu da objasnim. oktobar« i broj godine ne odaju rukopis vašeg oca. da riječi »2. dan smrti vašeg oca? Datum.... valjda.NORA: Da. prije nego što je saznao za njegovu smrt. da je vaš otac ovu obveznicu potpisao tri dana poslije svoje smrti.. (Vadi neki papir) . NORA: Kakvu čudnovatu okolnost? Ja ne znam. A pogledajte ovdje. mislim. Vaš otac je mogao zaboraviti da datira svoj potpis i onda je mogao neko drugi staviti datum otprilike.. KROGSTAD: Sasvim tačno. No. Zar to nije čudnovato. Za to sam se raspitao. Pada u oči..

A kako sam tako teškom bolesniku mogla kazati da je život mog muža u životnoj opasnosti? To je bilo sasvim nemoguće. Pa tata je ležao bolestan. od toga nisam mogla odustati. NORA: Ne. morala bih mu i kazati za šta mi je novac potreban..gospoño Helmer? Vaš otac je ipak vlastoručno ovdje potpisao svoje ime? NORA (poslije kraće pauze. KROGSTAD: Oho. to nije tako: ja sam potpisala tatino ime. i to je bilo nemoguće. KROGSTAD: Onda bi za vas bio bolje da ste odustali od puta u inostranstvo. Da sam ga zamolila za potpis. KROGSTAD: Dozvolite mi jedno pitanje.. zbog čega niste taj dokument poslali svom ocu? NORA: Bilo je nemoguće. KROGSTAD: Ali zar niste pomislili da ste time mene prevarili? ... Taj put je trebalo da spasi život mome mužu. milostiva gospoño. zabaci glavu i pogleda ga prkosno): Ne. znate li vi da je to jedno opasno priznanje? NORA: Zbog čega? Pa vi ćete uskoro dobiti svoj novac.

vi koji ste pravobranilac? Vi ste loš pravnik.. Vi me se apsolutno niste ticali. nije bilo ništa veće ni gore. KROGSTAD: Loši ili ne. iako ste znali kako je opasno bilo stanje moga muža. Nisam vas mogla podnijeti jer ste bili tako bezdušni i stvarali mi toliko teškoća. vi ćete biti osuñeni prema tim zakonima. KROGSTAD: Gospoño Helmer.. A ja vam mogu reći: ono što sam ja nekada učinio i što je pokopalo čitav moj grañanski ugled.NORA: Na to se nikako nisam miogla obazirati. I o tome vi ništa ne znate. nećete pričati kako ste poduzeli nešto hrabro da biste spasi život svoje žene? KROGSTAD: Zakoni ne pitaju za razloge. ali ja sam uvjerena da u njima sigurno negdje stoji da je tako nešto dozvoljeno. vi očigledno nemate jasne predstave o tome šta ste skrivili. valjda. NORA: Ne vjerurjem u to ni sada ni nikada! Zar da kći nema pravo da svog starog na smrt bolesnog oca poštedi od brige i straha? Zar žena nema pravo da svom mužu spasi život? Ja ne poznajem dobro zakone. . NORA: Vi? Vi mi. NORA: Onda to moraju biti vrlo loši zakoni. ako ja ovaj komad papira predam sudu. gospodine Krogstad.

Pjesmu ću ti otpjevati. imam suviše mnogo posla. NORA: Da. ne. Ali. Radite vi sada šta vas je volja. idite. pa obećala si! NORA: Da.. a onda zastane) Ali? Ne. šta! On hoće da me zaplaši! Tako glupa ipak nisam. DJECA: Ali. onaj strani gospodin je upravo izašao iz kuće. A hoćeš li se sad opet igrati s nama? NORA: Ne... u te se razumijem sasvim dobro? U redu. Ali nemojte nikome govoriti o strancu. (On pozdravlja i odlazi kroz predsoblje) NORA (jedan trenutak zamišljena. sada ne. ali sad ne mogu! Idite. da. . uzima vez i uradi nekoliko uboda iglom. moja draga.. DJECA (lijevo na vratima): Mama.KROGSTAD: Može biti. znam. onda zabaci glavu): Ah. u poslove. otplesati. mama.. (Počne slagati dječije kapute. slatka djeco. mama. Idite. zatvara vrata i sjeda na sofu.. (Ona ih s mnogo ljubavi gura u susjednu sobu. DJECA: Ne. Ali ovo ću vam reći: ako ja još jedanput budem izopćen. pa opet zastane) Ne! (Odbaci vez. onda ćete mi i vi praviti društvo. pa to je nemoguće! Pa ja sam to učinila iz ljubavi. zar ne. u takve poslove kakve smo mi imali.

Božićno drvce treba da je lijepo.. pa opet zastane) Ne. milostiva gospoño? NORA: Tamo usred sobe. Vidio sam kako Krogstad izlazi iz kuće. ode do predsoblja i vikne) Helena! Jelku! (Ode lijevo do stola i otvori ladicu. Sve ću učiniti da tebe obradujem...ustane.. imam sve što mi treba. Je li ko bio ovdje? NORA: Ovdje? Ne. otplesati. HELMER (dolazi izvana sa spisima u ruci) NORA: Ah. SLUŽAVKA: Treba li još šta da donesem? NORA: Ne. besmislica! Sve je u najboljem redu. Taj odvratan čovjek! Besmislica. (Djevojka postavi jelku i izañe... besmislica. . Nora počinje da kiti drvce) Ovdje će doći svijeće. Torvalde. pa to je sasvim nemoguće! SLUŽAVKA (S jelkom): Gdje da je stavim. HELMER: Čudno. a tu cvjetovi. nešto ću ti otpjevati. već se vraćaš? HELMER: Da. hvala.

ali... (Sjeda ispred peći) Ah.. Ah... nikakvih krivih tonova! (Hvata je oko struka) Zar ne mora tako biti? Da. HELMER: Noro. znao sam. tačno. taj je bio za trenutak ovdje.. NORA: Da. Torvalde. Noro. poslije kraće pauze): Torvalde! . Kragstad. već vidim na tebi: on je bio ovdje i molio te da progovoriš koju dobru riječ za njega.. Moja ptica smije cvrkutati samo čistog kljuna. kako je ovdje toplo i ugodno. HELMER: Noro. a da meni prešutiš da je on bio ovdje.NORA: Tako?. i u tako nešto si se mogla upustiti? Zar da s takvim čovjekom vodiš razgovore i još mu daješ obećanja? A meni povrh toga da govoriš neistinu? NORA: Neistinu? HELMER: Zar nisi rekla da niko nije bio ovdje? (Prijeti joj prstom) To moja ptica pjevačica više nikad ne smije uraditi.... (Pušta je) A sad nećemo više o tome. Zar te nije i to zamolio? NORA: Da. (Lista po spisima) NORA (zaposlena oko jelke. HELMER: I da to uradiš kao iz vlastite pobude.

Torvalde? HELMER: Ah. Sve mi je nekako glupo i bezizražajno. NORA: Kakvi su to papiri? HELMER: Bankovni. NORA: Ah.HELMER: Da?! NORA: Strašno se radujem prekosutrašnjem kostimiranom balu kod Stanborgovih.. HELMER: Zar je Norica došla do te spoznaje? NORA (iza njegove stolice s rukama na naslonu): Imaš li jako mnogo posla.. NORA: Već? . HELMER: A ja sam strašno radoznao čime ćeš me ti iznenaditi. to je baš glupo! HELMER: Šta? NORA: Pa ništa mi zgodno ne pada na pamet.

. zar mi ne bi mogao pomoći i savjetovati u šta da se presvučem i kakav kostim da napravim? HELMER: Aha. NORA (još se naslanja na naslon stolice. mala svojeglavica je u potrazi za anñelomspasiocem? NORA: Da. Tarvalde. . Hoću da sve bude u redu do Nove godine. Za to moram da iskoristim ovu božićnu sedmicu.. Torvalde.HELMER: Dobio sam punomoć od ranije direkcije da izvršim potrebne izmjene u personalu i poslovnom planu. dakle. zamolila bih te za jednu vrlo veliku uslugu. Jako bih voljela da lijepo izgledam na kostimiranom balu. HELMER: Hm. jadni Krogstad. polako ga gladi po zatiljku): Da nemaš tako mnogo posla. bez tvoje podrške neću to znati da izvedem. Torvalde? HELMER: Da čujem. Šta bi to bilo? NORA: Niko nema tako fini ukus kao ti. NORA: Zbog toga je.

NORA: Ne. NORA: Ah... to je divno od tebe. i upravo to ga je moralno upropastilo. zar ne... iz lakomislenosti. On se izvlačio spletkama i prevarama. Pauza) Kako su lijepi ovi crveni cjetovi. Torvalde? HELMER: Mnogi takvi se moralno opet uzdignu. šta to znači? NORA: Zar to nije mogao učiniti iz nevolje? HELMER: Da..HELMER: Pa. da li je zaista tako strašno to što je skrivio ovaj Krogstad? HELMER: Krivotvorio je potpise. Reci... Imaš li uopšte pojma. kako mnogi čine.. (Ode ponovo do božićnjeg drvceta.? .. NORA: Misliš li da.. Već ćemo nešto izmisliti. lijepo. ili. nisam ja tako bezdušan da nekoga osudim zbog jednog jedinog takvog djela. NORA: Kaznom? HELMER: Ali Krogstaid nije krenuo tim putem.. No. ako otvareno priznaju svoju krivicu i kaznom je okaju. razmisliću o tome.

Tako je u redu. Ruku ovamo! No. Noro... svjestan svoje krivice. To je svakom pravniku vrlo dobro poznato. NORA: Zašto baš. Pred djecom. majke? HELMER: Najčešće to dolazi od majki. (Pruža joj ruku) I zato. Ali. Gotovo svi rano iskvareni ljudi imali su lažljive majke. Vazduh koji djeca udišu u takvoj kući ispunjen je klicama zlih djela. A ipak: je taj Krogstad bio u stanju da godinama lažima i pritvornošću truje svoju vlastitu djecu. no. čak i pred svojom ženom i djecom mora da nosi masku. i očevi mogu da djeluju na isti način. to sam kao advokat više puta zapazio. Šta je sad? Daj mi ruku! Tako. Uvjeravam te da bi mi bilo nemoguće i da radim .HELMER: Pa pomisli samo kako takav čovjek. zapravo. mora na sve strane da laže i petlja i da se pretvara. NORA: Zašto? HELMER: Zato što takav zadah laži unosi u cijelu porodicu zarazu i bolest. Kako i pred svojim najbližima. NORA: Jesi li siguran u to? HELMER: Zlato moje. to je najužasnije. i zato ga ja smatram moralno propalim. moja draga mala Nora. mora meni obećati da se neće miješati u njegove stvari.

(Stavlja ruku na njenu glavu) O. HELMER (ustaje i skuplja svoje papire): Da. To nikad ne može biti istina! . To mora biti nemoguće. A ja imam tako mnogo da radim. diže glavu) To nije istina. milostiva gospoño. NORA (izvuče svoju ruku i ode na drugu stranu jelke): Kako je ovdje toplo. nakon kraće pauze): Ah. A moram razmislim i o tvojoj maski. šta! To ne može biti tako. i ja moram za sto.s njim zajedno. Možda čak imam nešto na skladištu. DADILJA (lijevo na vratima): Djeca lijepo mole smiju li doći mami. (Zatvara vrata) NORA (blijeda od straha): Ja da svoju djecu kvarim! Da im trujem dom! (Kratka pauza. To je nemoguće. Ana-Mari. ti moja ljubljena ptičice pjevačice! (Odlazi u svoju sobu i zatvara za sobom vrata) NORA (tiho. da. DADILJA: Da. U blizini takvih ljudi spopada me doslovno fizičko gañenje. ne. da još nešto pročitam. NORA: Ne. što bi se moglo u zlatnom papiru objesiti na božićnje drvce. ne! Ne mogu meni! Ostani ti kod njih.

. (Otvara vrata i gleda napolje) Ne. NORA: Lijepo. Pa ja imam troje male djece.DRUGI ČIN Ista soba. Stavite je na sto. (Dadilja dolazi iz lijeve sobe sa velikom kartonskom kutijom) DADILJA: Najzad sam našla kutiju sa kostimom za bal pod maskama. poskidanih ukrasa i dogorjelih svijeća. DADILJA (uradi): Ali kostim nije ureñen. oslušne) Ne. NORA: Ah. Naravno. besmislica! On to nije mislio ozbiljino! Tako nešto se ne može dogoditi. (Ode do vrata. nema ništa u sandučetu za poštu.. Samo malo strpljenja! NORA: Da. konačno zastaje kraj sofe i uzima kaput. možda. nije niko. Nora je sama u sobi. NORA (opet spušta kaput): Neko dolazi. (Hoda kroz sobu) Ah. danas na prvi dan Božića niko ne dolazi. Ali. opustjelo. kad bih ga mogla istrgati u sto hiljada komadića! DADILJA: Ali ne! Možete ga vrlo lijepo popraviti. U uglu kod klavira božićnje drvce. Na sofi leže Norin šešir i kaput. nemirno hoda tamo-amo. idemo po gospoñe Linde da mi pomogne. Prazno je. To je nemoguće..

DADILJA: No. često sam o tome mislila. igraju se sa svojim božićnim darovima. NORA: Da.. vi ćete se prehladiti . navikli su na to da im je majka uvijek oko njih. Ana-Mari ubuduće više neću moći da budem tako mnogo sa njima kao do sada. NORA: Misliš? Vjeruješ li da bi oni svoju mamu zaboravili. Ana-Mari.. kako si ti imala srca da svoje dijete prepustiš tuñim ljudima? DADILJA: Ali morala sam to. mala djeca se naviknu na sve. Šta rade djeca? DADILJA: Jadni orlići. NORA: To još ne bi bilo ono najgore. NORA: Pitaju li često za mene? DADILJA: Pa.DADILJA: Opet izlazite? Po ovako ružnom vremenu? Gospoño Noro. ako sam htjela da budem dadilja maloj Nori.razboljeti. ali. sasvim otišla! NORA: Reci mi. kad bih ja sasvim otišla? DADILJA: Bože sačuvaj. .

Jer. Sirota djevojka. NORA: I ako moja djeca ne budu više imala druge. kad bih samo smjela izaći! Samo da niko ne doñe! Da se u . ja znam dobro da ćeš im ti. Sad moram.. NORA: Ali tvoja kći te je sigurno zaboravila? DADILJA: Ah. DADILJA: Da. ne. i poslije kad se udala. nije. vidjećeš.. ali opet sve odbaci): Ah. kad sam dobila tako dobro mjesto. besmislice. ali da li si to htjela? DADILJA: Da. Ah. NORA (počinje raspakivati kutiju. onaj pokvareni čovjek nije baš ništa činio za mene. Pisala mi je kad je bila na krizmi. kako ću sutra biti lijepa. koja se unesrećila mora se tome još i radovati. na čitavom balu neće niko biti tako lijep kao gospoña Nora (ode lijevo). besmislice. NORA (zagrli je): Moja stara Ana-Mari! Ti si mi bila tako dobra majka.. kad sam bila mala! DADILJA: Jadna mala Nora nije ni imala druge majke osim mene.NORA: Da. besmislice! (Otvara kartonsku kutiju) Idi tamo njima..

ti si to. tu je kostim. Nema nikog drugog napolju? Kako je dobro.četiri . GOSPOðA LINDE: To ćemo već urediti. izvesti malu predstavu? NORA: Da. pa ti ćeš. Samo mirno! Samo mirno! Jedan dva . besmislica. Samo se rub na nekoliko mjesta isparao. čuj! Sutra je gore kod konzula Stenborga bal pod maskama pa Torvald hoće da se ja preobučem u napolitansku ribarsku djevojku i da plešem tarantelu.. vidi. Evo.(Krikne) Ah. dakle. GOSPOðA LINDE: Čula sam da si bila kod mene i da si me tražila. ali sad je sve tako potrgano da ni sama ne znam. Sjednimo na sofu. Ah. koju sam naučila na Kapriju. ali zastaje neodlučno) (Gospoña Linde ulazi iz predsoblja gdje je ostavila šešir i kaput) Ah.. baš sam tuda prolazila.šest . Pa ko da doñe? Ne treba da mislim na to. evo ih dolaze (Hoće na vrata. Dakle. Imaš li iglu i konca? Tako. to je sve što nam treba. Lijepe rukavice. Kiristina.meñuvremenu u kući ništa ne dogodi. GOSPOðA LINDE: Vidi.tri . Moraš mi nešto pomoći. Sad da očetkam muf. što si došla. Torvald mi ga je poručio u Italiji. Torvald misli da bih trebala. . NORA: Da.pet . Pa lijepe rukavice.

GOSPOðA LINDE: A i ti. juče je to bilo naročito upadno. Njemu se. i od toga je. ništa manje. da te vidim u punom sjaju. odakle ti znaš takve stvari? NORA (šeta tamo-amo): Eh. suši kičma. znati. dobra Noro. da je njegov otac bio odvratan čovjek. i one ti onda ispričaju ovo i ono. Torvald stvarno umije kuću učiniti ugodnom i prijatnom. onda ću doći samo na trenutak. reci mi. naime. je li doktor Rank uvijek tako neraspaložen kao juče? NORA: Ne. žene koje su u izvjesnom smislu napola doktori. Ali ja sam sasvim zaboravila da ti zahvalim za sinoćnje ugodno veče. . meni sinoć nije bilo tako ugodno kao inače.. sutra ćeš biti kostimirana? Znaš šta.NORA: O. Noro. Nisi ti uzalud kći svoga oca. jurio je za ženama i tako dalje. Trebalo je da prije doñeš u grad. Uostalom. Da. GOSPOðA LINDE (ispusti šivanje u krilo): Ali draga. GOSPOðA LINDE (šije): Dakle. NORA (ustaje i hoda po sobi tamo-amo): Ah. njegov sin još od djetinjstva bolestan. Kristina.. Ali. onda te ponekad posjećuju žene. kad imaš troje djece. mislim. jadniku. Moraš. on ima neku vrlo opasnu bolest. kako je to lijepo od tebe. sigurno razumiješ.

GOSPOðA LINDE: Slušaj. zapravo. ako bih ja u kući samo spomenula neke ljude koje volim. U prvo vrijeme je bio gotovo ljubomoran. pripada porodici. Onda sam to. kratka pauza): Dolazi li gospodin doktor Rank svaki dan kod vas u kuću? NORA: Svaki božji dan. Torvald me tako neopisivo voli i zato hoće da me ima.GOSPOðA LINDE (opet šije. Kako ti je to palo na pamet? GOSPOðA LINDE: Kad si me juče predstavila njemu. naravno. tako reći. je li taj čovjek iskren? Mislim. takoñe. Vidiš. tvrdio je da se moje ime ovdje u kući često čuje.. dijeli li rado ljudima komplimente? NORA: Baš naprotiv. Ali kasnije sam primijetila da tvoj muž. pojma nema ko sam ja. I moj dobar prijatelj. Noro. ti si u mnogim stvarima još dijete. Ja sam koju godinu starija od tebe i imam nešto više . Pa on je Torvaldov najbolji prijatelj iz mladosti. kako on kaže. Kristina.. Ali s doktorom često govorim o meni. Doktor. sasvim i samo za sebe. jer on to rado sluša. prestala.? NORA: Da. to je sasvim tačno. GOSPOðA LINDE: Ali reci mi. Kako je mogao onda gospodin doktor Rank.

..kakvu to stvar? GOSPOðA LINDE: No. NORA: Da. čula si. Šta dalje? GOSPOðA LINDE: Da li je doktor Rank bogat? NORA: Da. ne postoji. Juče si nešto pričala o nekom bogatom obožavaocu. GOSPOðA LINDE: Ne pretvaraj se.? GOSPOðA LINDE: A on svakodnevno dolazi u vašu kuću? NORA: Pa. GOSPOðA LINDE: I nema nikog o kome se mora brinuti? NORA: Nikog. da ja nisam pogodila od koga si ti posudila hiljadu dvjesta talira? ..iskustva. uopšte molim. NORA: Da okončam . nažalost. Nešto ću ti reći: pokušaj da okončaš tu stvar sa doktorom Rankom.. GOSPOðA LINDE: Kako može taj fini čovjek biti tako nametljiv? NORA: Ja te apsolutno ne razumijem. jeste. možda. Misliš li. o nekom koji. Noro. koji bi ti mogao nabaviti novac. Ali.

zaista nije. Kakva bi to bila užasno neugodna situacija! GOSPOðA LINDE: Dakle. mislim da je to bila sreća za tebe. ne mogu da zamislim. GOSPOðA LINDE: Pa. Ali sam sasvim sigurna: ako bih govorila s doktorom. NORA: Naravno da neću. Ne mogu da vjerujem.. draga moja Noro. koji nas svaki božji dan posjećuje. Ja se moram izvući iz toga. da zamolim doktora . da kad bih ga zamolila. .NORA: Jesi li ti pri sebi? Kako možeš tako nešto pomisliti? To je prijatelj naše kuće. Ni za trenutak nisam došla na tu misao. tek kasnije ga je naslijedio.to mi nikad u životu ne bi palo na pamet... onda. GOSPOðA LINDE: Iza leña svoga muža? NORA: Ja se moram izvući iz one druge stvari . čvrsto sam uvjerena. stvarno to nije on? NORA: Ne. . da bi moglo biti potrebno. NORA: Ne.. GOSPOðA LINDE: Ti to. nećeš učiniti.Uostalom.i to se dogaña iza njegovih leña. Tada on nije ni imao novaca za posuñivanje. naravno.

Torvald ne voli kad se šije. Neka ti Ana-Mari pomogne. GOSPOðA LINDE: Vlastiti muž. NORA: Zar se to vidi na meni? GOSPOðA LINDE: Od juče ujutro s tobom se nešto desilo. ti nešto kriješ od mene. Noro... da... Tamo. da. NORA: . . i onda je smiješ iscijepati u sto hiljada komadića i spaliti je. NORA: Besmislica! (Zastaje) Kad se isplati sve što se duguje. to sam ti rekla još juče.GOSPOðA LINDE: Da. taj odvratni. uñi ti malo kod djece. prljavi papir! GOSPOðA LINDE (čvrsto je pogleda.. ostavi šivenje i polako ustane): Noro. ali. šta je to? NORA (prilazi joj): Krisitina! (Oslušne) Tiho! Evo Torvald dolazi kući. razumije se.. NORA (hoda tamo-amo): Muškarac može takve stvari mnogo bolje srediti nego žena. onda se dobije obveznica natrag? GOSPOðA LINDE: Da.

NORA: A ti sigurno moraš raditi? HELMER: Da. to je Kristina. (Ona odlazi nalijevo. Sigurno ćeš morati da probaš. no. ti mala divljakušo. (Hoće u svoju sobu) NORA: Torvalde! .GOSPOðA LINDE (skuplja stvari): Da. bio sam u banci. kako sam te čekala. dok nas dvije ne porazgovaramo. Vidjećeš. Pomaže mi da uredim svoj kositim. znam već da nisi tako mislila. (Pokazuje joj papire) Pogledaj ovamo. Torvalde dragi. što nešto činiš za ljubav svoga muža? No. Ali neću da te smetam. HELMER: Je li to bila krojačica? NORA: Ne. kako ću lijepo izgledati. HELMER (uhvati je za bradu): Lijepo. ali ja neću otići odavde. HELMER: Zar nisam došao na sretnu zamisao? NORA: Na sjajnu zamisao! Ali je i od mene lijepo što ovo činim tebi za ljubav. u istom trenutku ulazi Helmer iz predsoblja) NORA (ide mu u susret): Ah.

HELMER (zastane): Da? NORA: Kad bi te tvoja vjeverica lijepo i nježno nešto zamolila? HELMER: Šta to? NORA: Da li bi joj to učinio? HELMER: Prvo moram znati o čemu se radi? NORA: Vjeverica bi ti skakutala i zabavljala te kad bi ti bio dobar i popustljiv. to moja ševa svakako radi. HELMER: Daj da čujem! NORA: Ševa bi čas glasno. šta. NORA: Ja bih ti svirala i plesala pred tobom kao vila na mjesečini. HELMER: Noro. valjda se ne radi opet o onome što si mi jutros spominjala? NORA (brzo): Da. Torvalde. . čas tiho cvirkutala po svim sobama. HELMER: Ah. Torvalde. lijepo te molim.

Ja se njega tako strašno bojim. HELMER: Aha . ti to moraš učiniti.. njegovo mjesto sam već odredio gospoñi Linde.razumijem . NORA: To je beskrajno lijepo od tebe. Sjeti se samo kako su o tati zli ljudi pisali po novinama i kako su ga grozno klevetali.plaše te stare uspomene.HELMER: I ti baš imaš hrabrosti da se još jedanput na to vratiš? NORA: Da. ti sam si mi to rekao. Pa taj čovjek piše za najprljavije novine. HELMER: Moja draga Noro. sjetila si se svoga oca? NORA? Da. otpustiš nekog drugog činovnika. On ti može neizrecivo mnogo naškoditi.. trebao bih ja. Uvjerena sam da bi . NORA: Šta time misliš? HELMER: Naravno. HELMER: Pa to je nevjerovatna tvrdoglavast! Samo zato što si ti lakomisleno dala obećanje da ćeš progovoriti koju dobru riječ za njega. Zbog tebe samog.? NORA: Ne zbog toga. Ali ti samo treba da umjesto Krogstada. da. Torvalde. Ti moraš Krogstadu ostaviti njegovo mjesto u banci. meni za ljubav. dabome.

U banci je već poznato da hoću da otkažem Krogstadu. meni je nemoguće da ga zadržim. I nadam se da ću ostati dokle god sam na ovom položaju. tako mirno i sretno. ti i ja i naša djeca. HELMER: I upravo zbog tvojih molbi. A sad bismo mogli da živimo tako lijepo. mala tvrdoglavica hoće da provede svoju volju. I da ti nisi bio prema njemu toliko dobronamjeran i uviñavan.to dovelo i dotle da bude uklonjen da vlada nije poslala tebe da ispitaš stvar. Tvoj otac kao činovnik nije bio besprijekoran. osloboñeni briga. . NORA: Ali nikad se ne zna šta mogu učiniti zli ljudi. NORA: Pa šta onda? HELMER: Naravno. Vjeruj mi. HELMER: Mala moja Noro. ima još jedna okolnost koja Krogstada potpuno onemogućava da radi u banci dokle god sam ja direktor. naveo bih ljude da misle da sam ovisan o svim mogućim stranim uticajima. izmeñu tvoga oca i mene postoji znatna razlika. Zbog toga te tako uporno molim. Ali ja jesam. Torvalde. Ako se sada sazna da je novi direktor promijenio mišljenje zbog svoje žene. a ja bih ispao smiješan pred čitavim personalom. uskoro bih morao osjetiti posljedice! A osim toga.

HELMER: Šta kažeš? Sitničavi obziri? Smatraš li ti mene sitničavim? NORA: Naprotiv. da je vrlo sposoban u poslu. Naprotiv.. NORA: Torvalde. Uvjeravam te da mi je to mučno u najvećoj mjeri. A ovaj netaktični čovjek to nipošto ne krije u prisutnosti drugih. zar ne. HELMER: Tako? A zašto ne? NORA: Ne.NORA: A to je? HELMER: Njegove moralne nedostatke bih mu za nevolju mogao i da previdim. I upravo zato.. i tako svaki čas trijumfuje sa svojim: ti. jer to su samo sitničavi obziri. takoñe. Moram ti otvoreno priznati: mi govorimo ti jedan drugom. to sve ti ne misliš ozbiljno. To bi mi moj položaj u banci učinilo nesnosnim. Torvalde? HELMER: Čuo sam. ti Helmer. on misli da mu to daje pravo na neki familijaran ton prema meni. dragi Torvalde. NORA: Da. Ali on je moj poznanik iz mladosti. . To je jedno od onih preuranjenih poznanstava kojih se čovjek poslije u životu često ženira.

Ah. za ljubav naše djece! Čuješ li ime. Torvalde! Još ima vremena. (Odlazi s pismom. vrati ga. ovom treba učiniti kraj. Onda moram i ja biti sitničav. kakvo je bio to pismo? HELMER: Krogstadov otkaz. HELMER: Prekasno. Evo novac. NORA: Uzmi ga natrag. Helmer slaže papire) HELMER: Tako. mala moja prkosnice. uzmite pismo i poñite odmah dolje. . učini mi to.HELMER: Svejedno. meni za ljubav. Torvalde. Ti moje razloge nazivaš sitničavim. Torvalde. (Odlazi do vrata predsoblja i viče) Helena! NORA: Šta to hoćeš? HELMER (traži meñu papirima): Da učinim kraj! (Služavka ulazi) Evo. sebi za ljubav. Ti i ne znaš šta nam sve taj otkaz može donijeti. Ali brzo! Adresa je napisana. SLUŽAVKA: Dobro. NORA (bez daha): Tarvalde. Dajte ga poslužitelju da ga preda. Sitničav! Vidi. stvarno. molim te! Ne.

A ja ću sjesti u srednju kancelariju i dobro zatvoriti vrata da ništa ne čujem. Sad treba da još jedanput isprobaš tarantelu i da vježbaš na tamburinu. onda ćemo sve dijeliti. NORA (ukočena od straha): Šta time misliš? HELMER: Sve. NORA (sabrano): To ne smiješ ni sad ni nikad. iako je on. Ti ćeš vidjeti da sam ja muž koji sve uzima na sebe. Tako kako i treba da bude. ja ti opraštam taj strah. Pa neka se dogodi šta god hoće. imam ja i hrabrosti i snage. kažem. (Zagrli je) Tako mora biti. moja ljubljena Noro. ako do nečeg doñe. Vjeruj mi. koliko hoćeš.NORA: Da. uvreda za mene. prekasno. reci mu gdje će me naći. tako. zapravo. a ne ovako uplašene oči golubice. Sve je to samo prazno uobraženje. jeste! Zar nije uvreda to što ti misliš da ja treba da se bojim osvete nekog propalog piskarala? Ali ja ti to ipak opraštam. (Klimne joj glavom i ide s papirima u svoju sobu. kao muž i žena. tako. Noro. HELMER: Draga Noro. (Okreće se vratima) A ako doñe Rank. Da. zatvara za sobom vrata) . HELMER: Dobro. Možeš praviti buku. (Miluje je) Jesi li sada zadovoljna? Eto. jer mi time pružaš tako lijep dakaz svoje velike ljubavi.

Samo što nikako nisam vjerovao da će doći tako brzo. pokušava da se sabere.nikada! Sve. dok još mogu. jer mislim da je zauzet. Napolju stoji doktor Rank i vješa krzneni kaput o vješalicu. zatvara vrata iza njega): Ah.NORA (izbezumljena od straha. pa vi dobro znate. doktore. samo to ne! Spasenje! Sve drugo prije. Koristiću se time. Ali nemojte ulaziti kod Torvailda. za vas uvijek imam vremena. otvori vrata predsoblja. Za vrijeme slijedećeg zbivanja počinje da se smrkava) NORA: Dobar dan. pa šta god bilo! (Preñe rukom preko lica. zar vas to plaši? NORA: To je tako čudno izražavanje. RANK: Hvala vam. Ne . stoji kao ukopana i šapće): On bi bio u stanju da to učini. .to ne . Učiniće to čitavom svijetu uprkos. NORA: Šta hoćete time da kažete? Dok još možete? RANK: No da. Zar će se nešto dogoditi? RANK:Dogodiće se ono na šta sam već odavno pripremljen. RANK: A vi? NORA (ulazeći u sobu. Prepoznala sam vaše zvonjenje.

Ovih dana sam napravio bilans svog unutrašnjeg stanja. gospoño Helmer. NORA: Ali.. Ali najgore je to što će joj prethoditi još mnogo drugih ružnih stvari. NORA (odahne s olakšanjem): Vi govorite o sebi. Kad ono bude gotovo. doktore. NORA: Fuj. Ni pod kakvim uslovima. RANK: Nego o kome? Šta mi vrijedi da se zavaravam? Ja sam bjedniji od svih mojih pacijenata. Htio bih vam nešto reći. Helmer.NORA (hvata ga za ruku): U šta ste to tako sigurni? Doktore. onda ću otprilike znati kada počinje raspadanje. kakve vi ružne stvari govorite! RANK: To i jesu prokleto ružne stvari. sa svojom finom prirodom. Zatvoriću mu vrata. RANK: Neću da ga vidim. RANK (sjeda pored peći): Sa mnom je pošlo nizbrdo.. osjeća prema svemu što je ružno izrazitu odvratnost. poslaću vama . Zato neću da ga vidim u mojoj bolesničkoj sobi. Preostalo mi je još samo jedno jedino ispitivanje. Čim budem siguran u ono najgore. Tu se ništa ne da izmijeniti. Bankrot! Za mjesec dana ću sigurno već ležati na groblju i trunuti. to mi morate reći.

svoju vizitkartu i na njoj će biti crni križ. Onda ćete znati da je gadno razaranje počelo.

NORA: Ne, danas ste stvarno neukusni. A ja bih tako voljela da vas vidim u dobrom raspoloženju.

RANK: Sa smrću u srcu? Morati ispaštati za grijehe drugoga! Ima li u tame pravde? A ipak, nad svakom porodicom lebdi neka vrsta takve neumoljive odmazde.

NORA (začepi uši): Besmislica! Veselo, veselo!

RANK: Duše mi, čitava ta stvar, zapravo, i jeste za smijanje. Moja jadna nedužna kičma mora da ispašta za vesele poručničke dane moga oca.

NORA (lijevo za stolom): On je, navodno, jako volio špargle i guščiju jetrenu paštetu. Je li tako?

RANK: Da, i gljive.

NORA: I gljive. Ako se ne varam i školjke.

RANK: I školjke, naravno, i školjke.

NORA: I uz to porto i šampanjac. Sve ukusne stvari napadaju kosti.

RANK: I uz to još takve nesretne kosti koje od svega toga baš ništa nisu imale.

NORA: Naravno, to je najžalosnije od svega.

RANK (pogleda je ispitujući): Hm...

NORA (odmah zatim): Zašto se smiješite?

RANK: Vi ste se nasmiješili.

NORA: Ne, doktore, vi ste se nasmiješili!

RANK (ustaje): Vi ste ipak veći šeret nego što sam ja mislio.

NORA: Danas sam raspoložena za šeretluke.

RANK: I meni se čini.

NORA (stavi ruke na njegova ramena): Dragi, dragi doktore, vi ne smijete umrijeti i ostaviti mene i Torvalda!

RANK: O, tu žalost ćete lako preboljeti. Brzo budu zaboravljeni oni kojih nema.

NORA (pogleda ga uplašeno): Mislite?

RANK: Stvaraju se nove veze i onda...

NORA: Ko stvara nove veze?

RANK: To ćete vas dvoje učiniti, kad mene ne bude. Čini mi se da ste već na najboljem putu. Šta vam je trebala sinoć ona gospoña Linde?

NORA: Aha, vi kao da ste ljubomorni na jadnu Kristinu?

RANK: Naravno da jesam. Ona će u ovoj kući biti moja nasljednica. Kad mene ne bude, možda će ta ženska...

NORA: Pst, ne govorite tako glasno. Ona je tu unutra.

RANK: I danas opet? Eto vidite!

NORA: Samo da mi napravi kostim. Gospode bože, kako ste vi neukusni. (Sjeda na sofu) Budite dobri, doktore. Sutra ćete vidjeti kako ja lijepo plešem. Onda možete zamisliti da plešem samo za vas, naravno, i za Torvalda, to se razumije. (Vadi razne predmete iz kutije) Doktore, doñite, sjedite ovamo, nešto ću vam pokazati.

RANK (sjeda): Šta to?

NORA: Pogledajte ovamo.

ali sutra .RANK: Svilene čarape. kad ste tako nepristojni.. NORA (pogleda ga za trenutak): Fuj. šta bi bilo sa mnom da nikad nisam stupio u vašu kuću.. samo stopalo smijete vidjeti. ne. sad ste dobili svoje! (Sprema čarape) RANK: Šta još smijem vidjeti od tih krasota? NORA: Ne smijete više ništa.... onda ne shvatam.. NORA: Zašto gledate tako kritički? Zar mislite da mi ne pristaju? RANK: O tome ja ne mogu imati tako jasnu predstavu. ne. ne mogu ni zamisliti. ne. ne. Zar nisu divne? Ovdje je sad mračno. (Ona tiho pjevucka i prevrće po stvarima) RANK (poslije kraće pauze): Kad ovako sjedim s vama u potpunoj intimnosti. No. NORA: U boji kože. što se mene tiče.. možete vidjeti i gornji dio. . RANK: Hm. stidite se! (Udari ga lagano čarapom po uhu) Tako.

. RANK: Da. NORA: A kad bih vas ja zamolila za. RANK: Za šta? NORA: Za jedan velilki dokaz prijateljstva.? Ne. gleda preda se): I sve ću to sada morati da napustim. ja mislim na jednu ogromno veliku uslugu. Jedva i površan osjećaj da me nema. RANK: Pa dobro.. . da! NORA: Ne. NORA: Besmislica! Vi ostajete s nama! RANK (kao i ranije): A iza sebe neću moći ostaviti ni najbjednijeg znaka zahvalnosti.. hoćete li me bar jedanput učiniti sretnim? NORA: Ah.NORA (smiješi se): Mislim da se vi kad nas osjećate sasvim ugodno. RANK (tiho..... RANK: Dakle. samo prazno mjesto koje može prvi bolji da ispuni... vi još ni ne znate o čemu se radi. recite mi..

tako. to bolje...koji bi za vas s radošću dao svoj život? NORA (tužno): Ah. .... NORA (ustaje. mirno i jednostavno): Pustite me da proñem. doduše. savjet i podrška i usluga. RANK: Zakleo sam se da ovo morate saznati prije moga kraja. Noro. RANK (saginje se prema njoj): Noro. ne mogu. na šta to mislite. RANK: . To je tako nečuveno mnogo. sada eto znate. više nego u koga drugog. mislite li da je on jedini koji bi. Bolju priliku neću nikada naći. Vi znate kako me Tarvald jako i neopisivo duboko voli. Zar nemate povjerenja u mene? NORA: Da. Dakle. Da. doktore.. RANK: Što više.. NORA (lagano ustukne): Koji bi. da zamislim. to ja dobro znam. on ne bi ni trenutka razmišljao da da svoj život za mene. Vi ste moj najvjerniji i najbolji prijatelj. Ali recite mi. I sad znate i da se meni možete povjeriti kao nikom drugom. Ne mogu. Zato ću vam i reći..NORA: Ne. slušajte doktore: morate mi pomoći da nešto spriječim.

mogu li saznati o čemu se radi? NORA: Sad više ništa ne možete saznati. ali da ste mi to mogli reći. gospoño Helmer. ali ostaje da sjedi): Noro. nezgrapni. stavlja je na sto i opet izlazi) Noro. to je bilo zaista odvratno od vas.. (Ode do peći) Ah. NORA (na vratima predsoblja): Helena. To nikako nije bilo potrebno.RANK (pravi joj mjesta. jesam li znala ili nisam? To vam zaista ne znam da kažem. Sad možete govoriti. RANK (ustaje): To da sam vas isto tako odano volio kao i onaj drugi? Zar je to bilo odvratno? NORA: Ne. O. donesite lampu. RANK: Šta to sad znači? Zar ste vi znali? (Služavka dolazi s lampom. . doktore! A sve je bilo tako lijepo! RANK: No. šta ja znam. kako ste samo mogli biti tako. sad barem znate da sam vam odan dušom i tijelom. pitam vas da li ste vi znali? NORA: Ah. NORA (pogleda ga): Zar sada? RANK: Molim vas. dragi doktore..

možda mi neće ni trebati nikakva pomoć. vidite. Sasvim sigurno. u tome ima isitine. NORA: Da. . Naravno! (Sjeda u stolicu za ljuljanje. i ljudi s kojima se najradije družimo. RANK: O. to ne smijete! Dolazićete. zapravo ne! Ali treba li možda da odem zauvijek? NORA: Ne. naravno. Često mi se činilo da ste isto toliko rado bili sa mnom koliko i sa Helmerom. isto kao i do sada. da. pogleda ga i nasmije se) Baš ste mi i vi fini gospodin.RANK: Ali ipak! Ne smijete me tako kazniti. RANK: A vi? NORA: Ah. ima ljudi koje volimo iznad svega. Dajte mi priliku i ja ću za vas učiniti sve što je u ljudskoj moći! NORA: Sad više ne možete učiniti ništa za mene. kad vi doñete. ja nalazim da je ovdje uvijek tako strašno zabavno. moj dragi doktore! Pa stidite li se bar sada. Vi ste za mene prava zagonetika. Pa vi znate da Torvald ne može bez vas. kad gori svjetlo? RANK: Ne. upravo to me je i zavelo na krivi put. Uostalom. sve je to samo uobraženje. Vidjećete. RANK: Eto.

voljela sam.. da! Taj! Ali radi se o jednom drugom. uvijek mi se činilo izvanredno zabavno kad bih se mogla iskrasti daleko od posluge. tatu iznad svega. Ali. vidite. nisam ja to tako mislila. dakle. to je. (Služavka ulazi iz predsoblja) SLUŽAVKA: Milostiva gospoño! (Nešto šapće i pruža joj kartu) NORA (baca pogled na kartu): Ah! (Stavlja je u džep) RANK: Nešto neugodno? NORA: Ne. NORA: Ah. RANK: Kako? Pa evo vam ga ovdje. ja sam poručila. dobri doktore. ta velika tajna! . ja sam.. moj novi kostim. nije uopšte.. RANK: Aha. RANK: Ah. Torvald ne smije da zna. njih zamijenio! NORA (skoči i priñe mu): Dragi. sa Torvaldom je isto kao sa tatom.. naravno. ne. samo. Ali. jer tamo me nikad nisu korili. a pričali su uvijek neke zabavne stvari. dakle.NORA: Dok sam još bila kod kuće.

Dolazi uprkos svemu.. Ne. svakako. došao je stražnjim stepenicama.. NORA: Nije htio da ode? SLUŽAVKA: Ne prije nego što govori s milostivom gospoñom.. Helena. NORA: Ali jesi li mu rekla da nikog nema kod kuće? SLUŽAVKA: Jesam.. ne. NORA: Onda ga pusti ovamo. razuimijem. ali tiho. I zadržite ga tako dugo dok. uvede Krogstada i zatvori . to se ne smije dogoditi! (Ode do Helmerovih vrata i povuče rezu.NORA: Da. on mi neće pobjeći.. ne. (Odlazi u Helmerovu sobu) NORA (služavki): I on stoji u kuhinji i čeka? SLUŽAVKA: Da. (Ode) NORA: Najužasnije dolazi. on je u srednjoj sobi. da.. RANK: Budite bez brige. Služavka otvara vrata od predsoblja. Ne smiješ nikome pričati o ovome. Idite samo unutra kod njega. To je iznenañenje za moga muža. SLUŽAVKA: Da. ali ništa nije koristilo.

I nije mi ličilo na mog dobrog Torvalda Helmera da pokazuje toliko muške hrabrosti. brzo. NORA: Dakle. a ipak se usuñuje.za njim vrata.. naravno. NORA: Gospodine Krogstad. On je obučen u bundu. ali ništa nije pomoglo.. KROGSTAD: No. NORA: Kako možete i pomisliti da on to zna? KROGSTAD: Da. NORA: Šta hoćete od mene? KROGSTAD: Da mi date objašnjenje. ja zahtijevam da poštujete moga muža! . krznene čizme i šubaru. moj muž je kod kuće. tako sam i mislio. Ide prema njemu) Govorite tiho.. Šta je? KROGSTAD: Vi sigurno znate da sam dobio otkaz? NORA: Ja to nisam mogla spriječiti. KROGSTAD: Zar vas vaš muž tako malo voli? On zna čemu vas sve mogu izložiti. što se mene tiče... Borila sam se za vašu stvar svom snagom..

. može imati srca. NORA: Bolje nego što bi me vi ikad mogli uputiti. i ovakav čovjek kao što sam ja. mogu da pretpostavim da ste danas malo bolje upućeni u to nego juče. Ovakav lihvar i piskaralo. gospoño Helmer.. Ali pošto vi čitavu stvar tako brižljivo skrivate. poštovana gospoño. Pomislite na moju malu djecu. Ja sam cijeli dan na vas mislio. ovakav. naravno! Svo dužno poštovanje. NORA: Šta hoćete vi od mene? KROGSTAD: Samo da vidim kako ste. no. KROGSTAD: Sve se to može lijepo i dobro srediti. ... kratko i jasno. Ne mora svijet ništa saznati. bo sam samo htio da vam kažem. NORA: Pa dokažite to. KROGSTAD: Naravno. jedan tako loš pravnilk kao ja.KROGSTAD: O. neka sve ostane izmeñu nas troje. KROGSTAD: A zar ste vi i vaš muž mislili na moju djecu? Ali to je sad svejedno! Nemojte čitavu stvar uzimati suviše ozbiljno... Ja sa svoje strane za sada neću ništa iznijeti u javnost. zar ne? Znala sam to. NORA: Nećete.

ako namjeravate da napustite kuću i porodicu. I kad biste još toliko gotovog novca stavili preda me. KROGSTAD: Ili imate načina da nabavite novac slijedećih dana? NORA: Ne.. NORA: Da. barem ne na način kojim bih se htjela poslužiti. Ako se. NORA: Onda mi objasnite šta ćete s njom uraditi. spremate na kakvu očajničku odluku. KROGSTAD: . KROGSTAD: Kako ćete to spriječiti? Zar možda možete isplatiti ostatak? NORA: Ne.. . KROGSTAD: Ne bi vam ništa ni koristilo. Niko koga se to ne tiče... da je imam u svojim rukama. KROGSTAD: Samo hoću da je zadržim. dakle. spremam se. trenutno ne mogu.. ipak ne biste dobili svoju obveznicu natrag. NORA: Namjeravam.NORA: Moj muž ne smije nikad ništa saznati o tome.. neće ništa o njoj saznati.

Čim proñe prva bura u kući. nisam imao brabrosti. Nemam je..onda se ostavite takvih misli. NORA (brzo): To pismo ne smije doći u njegove ruke! . NORA: Otkud vi znate? KROGSTAD: . NORA: U kojem ste sve napisali? KROGSTAD: Sve je rečeno obzirno koliko je bilo moguće.ili možda još nešto gore. dragi moj bože.KROGSTAD: ..... KROGSTAD (s olakšanjem): Zar ne? Nemate hrabrosti za to ni vi? NORA: Nemam je. KROGSTAD: To bi i bila velika glupost... Evo. NORA: Odakle vi znate da se ja nosim takvim mislima? KROGSTAD: Ljudi kao mi u početku se gotovo uvjek nose takvim mislima. Ali.. ovdje u tašni imam pismo za vašeg muža. NORA (bez glasa): Ni ja.. I ja sam na to pomišljao..

Recite mi. Neće se usuditi ni da pisne. NORA: To on nikad i nipošto neće učiniti. NORA: Šta onda tražite? KROGSTAD: To ćete saznati.. I u tome mi mora vaš muž pomoći. onda ćete vidjeti! Za manje od godinu dana postaću direktorova .Pocijepajte ga. I kad sam jednom tamo. ali hoću da imam viši položaj: vaš muž mi mora obezbijediti mjesto. Hoću opet u banku. KROGSTAD: Ja ne tražim nikakav novac od vašeg muža. KROGSTAD: On će to učiniti. milostiva gospoño. KROGSTAD: Izvinite. koju svotu tražite od mog muža? Onda ću vam nabaviti taj novac. ali mislim da sam vam upravo rekao. Već godinu i po dana nisam učinio nijedno nepošteno djelo. NORA: Ah. poznajem ja njega.. hoću gore. Bio sam zadovoljan da se opet mogu podići. Za to vrijeme sam se borio sa vrlo teškim prilikama. korak po korak. Ja hoću gore. zajedno s njim. milostiva gospoño. ne mislim novac koji vam dugujem. ja ću pokušati da nabavim novac. Sad sam istjeran i sad se više neću zadovoljiti time da budem primljen po milosti. Ja hoću da stanem na noge. kažem vam.

opale kose. a ne Torvald Helmer! NORA: To nećete doživjeti! KROGSTAD: Zar ćete možda. NORA: Nećete me uplašiti! KROGSTAD: Ni vi mene.. kao smola crnu vodu? A onda vas u proljeće izbaci na obalu.? KROGSTAD: Zar ste zaboravili da vaš dobar glas i poslije vaše smrti zavisi od mene? . nećete me uplašiti..desna ruka.? NORA: Sada imam hrabrosti za to.. razmažena dama kao vi.. unakaženu. Onda će Nils Krogstad voditi Akcionarsku banku.. NORA: Vidjećete. Takva fina.. KROGSTAD: Ah. NORA: Čak i tada? Kad mene više. ružnu. I inače... gospoño Helmer. vidjećete! KROGSTAD: Pod led možda? U hladnu. To se ne radi. kakvog bi to imalo smisla? Pa ja ga uprkos tome imam u svojim rukama.

(Otvara šire vrata) Šta je to? Zastao je. ne. (Šunja se plašljivo do vrata predsoblja) Tamo je. nisam znala šta još da prepravim. Kratka pauza) Pismo je u sandučetu. potom se čuju Krogstadovi koraci. malo ih otvori. Hoćemo li isprobati? NORA (promuklo i tiho): Kristina. Od Helmera očekujem odgovor na moje pismo. NORA: Doñi ovamo. doñi ovamo. oslušne): Odlazi. Torvalde. I ne zaboravite da me je vaš muž sam prisilio na ovaj put. milostiva gospoño! (Odlazi kroz predsoblje) NORA (žuri do vrata predsoblja. Torvalde. Zbogom. ne. sad smo izgubljeni bez spasa. Ne silazi niz stepenice.NORA (stoji bez riječi i gleda ga) KROGSTAD: No. . Odlučuje se? Hoće li? (Pismo pada u sanduče. koji se gube niz stepenice. GOSPOðA LINDE (baca kostim na sofu): Šta ti je? Izgledaš potpuno zbunjeno. sad znate na čemu ste. Nije ubacio pismo. pogledaj kroz okno na sandučetu. to bi bilo nemoguće. To mu nikad neću oprostiti. Ah. Ne pravite nikakve gluposti. GOSPOðA LINDE (dolazi sa kostimom iz sobe lijevo): Tako. Vidiš li ono pismo? Tamo. S prigušenim vriskom Nora trči kroz sobu do stola kraj sofe.

GOSPOðA LINDE: Noro. GOSPOðA LINDE: Ah. Krogstad ti je posudio novac! NORA: Da. pa da ne mogu biti ovdje prisutna. a sad će Torvald sve saznati. Kristina: ti mi moraš biti svjedok. GOSPOðA LINDE: Noro! NORA: Ili ako mi se šta drugo desi. GOSPOðA LINDE: Noro. NORA: Jedno ću ti reći.GOSPOðA LINDE: Da.. a to bi se lako moglo dogoditi. da. pa ti si potpuno van sebe! .. vidim ga.. to je za vas oboje najbolje.? NORA: Ako izgubim razum. GOSPOðA LINDE: Pravedni bože. Ja sam krivotvorila jedan potpis. kad. NORA: To je pismo od Krogstada. NORA: Ti još ne znaš sve. Noro. Noro. vjeruj mi... GOSPOðA LINDE: Kakav svjedok? Šta treba da.. slično tome.

NORA: Pa kako bi i mogla razumjeti! Sad će se tek dogoditi čudo! GOSPOðA LINDE: Čudo? NORA: Da.NORA: Ako tada neko hoće sve da uzme na sebe. da. to se ne smije dogodliti ni za šta na svijetu. pa ma šta to bilo. pri punoj sam svijesti i kažem ti: niko drugi nije znao za to. .? NORA: Onda ti moraš posvjedočiti. Ali to je tako strašno. sve sam sama učinila. Kristina. GOSPOðA LINDE: Sigurno da neću. da to nije istina. Ne zaboravi to. GOSPOðA LINDE: Ja ću odmah poći Kragstadu i govoriti s njim. Ali ja sve to uopšte ne razumijem.. NORA: Ne idi njemu! On će te uvrijediti! GOSPOðA LINDE: Bio je jedno vrijeme. kad bi on meni za ljubav rado učinio sve. čudo. Ja uopšte nlisam van sebe. Kristina. razumiješ? GOSPOðA LINDE: Da. ali kako samo možeš misliti.. čitavu krivicu.

da... Mi smo izgubljeni bez spasa. uvijek. pismo. Lijepo ću izgledati. probam. Ali. HELMER (u svojoj sobi. kuca na vrata): Noro! NORA (uzvikne od straha): Šta je?! Šta želiš od mene? HELMER: No. .. GOSPOðA LINDE: A ključ je u tvog muža? NORA: Da. Sigurno probaš kostim? NORA: Da. ali to ipak ništa ne koristi. NORA: Da.NORA: On? GOSPOðA LINDE: Gdje on stanuje? NORA: Ah. no. Torvalde. šta ja znam? Ipak. Mi ne možemo ući.. Stavila si rezu na vrata. GOSPOðA LINDE (pročitala je kartu): On stanuje odmah iza ugla. ne plaši se. (Maši se za džep) evo njegove karte. pismo. Pa pismo je u sandučetu.

Rank. Moram naći neki razlog. (Na vratima) Ali šta je to? NORA: Šta.. . kako ti to loše izgledaš! Jesi li previše vježbala? NORA: Ne. draga Noro. Uñi za to vrijeme kod njega..... dragi Torvalde? HELMER: Pa Rank mi je najavio neku veliku maskaradu. Ja se odmah vraćam. NORA: Tek sutra ćete moći da se divite mojoj ljepoti. NORA: Ali Torvald obično baš u ovo vrijeme. nisam još nikako vježbala. GOSPOðA LINDE: Zadrži ga.GOSPOðA LINDE: Krogstad mora svoje pismo zatražiti natrag nepročitano. smije li čovjek najzad ući u svoju vlastitu sobu? Doñi. RANK (na vratima): Ja sam tako razumio. sad ćemo najzad vidjeti. (Brzo odlazi kroz predsoblje) NORA (prilazi Helmerovim vratima i otvara ih): Torvalde! HELMER (u drugoj sobi): No. HELMER: Ali.. ali možda sam se prevario.

NORA: Da. dragi Torvalde? HELMER: To ti obećavam. ne. NORA: Da.HELMER: Ali to će ipak biti potrebno. Večeras se moraš samo meni posvetiti. Torvalde. (Poñe prema predsoblju) NORA: Šta to hoćeš napolju? HELMER: Hoću samo da vidim ima li pisama. Torvalde. ti mi moraš pomoći. gotovo sve sam zaboravila.. NORA: Ne. Večeras sam isključivo tebi na raspoloženju. molim te. ali baš ništa. ti mali. nema nijednog.. to će i te kako biti potrebno. HELMER: Ah. Ali bez tvoje pomoći ne mogu ništa napraviti. Torvalde. brzo ćemo mi to obnoviti. HELMER: Pusiti me da vidim.. Ništa od poslova. Nijedan potez pera! Je li? Zar ne. (Hoće napolje. bespomoćni stvore! Ali čekaj! Samo ću. Nora seda za . nemoj! HELMER: Zašto ne? NORA: Torvalde.. Hoćeš li mi to obećati? A ja se tako bojim! Pred tim velikim društvom.

ispravljaj me. Noro. dragi Torvalde. Još ima vremena do večere. Potom jednim skokom dolazi sasvim naprijed i uzvikne): Sviraj imi! Sad ću plesati. laganije. ako ti to želiš. onda moram prije toga vježbati s tobom. HELMER: Rado. (Sjeda za klavir) NORA (uzima iz kutije tamburin i dugi šareni šal koji brzo nabire oko sebe. hvata prve taktove tarantele.klavir. (Helmer svira a Nora pleše. NORA: Ne smijem drukčije. draga Noro? NORA: Da. Hajde da sad vježbamo. strašno se bojim. upućuj me kao i obično. HELMER: Ne tako žestoko. Helmer zastane na vratima) Aha! NORA: Ako sutra treba da plešem. NORA: Baš tako treba da bude. . vrlo rado. Sjedi za klavir i sviraj. HELMER (ide prema njoj): Zar se zaista toliko bojiš. Rank stoji iza Helmera i gleda) HELMER (svira): Laganije.

onda mi je lakše pokazivati. ona se ne osvrće na to. tako to apsolutno ne ide! NORA (smije se i maše tamburinom): Jesam li ti rekla? RANK: Pusti da joj ja sviram za ples. HELMER (ustaje): Da. (Rank sjeda za klavir i svira. i radi se. dobra Noro. HELMER: Rank. već pleše dalje. kažem ti! (Rank prestaje da svira i Nora iznenada zastane. Ona kao da ništa ne čuje. prestani. Kristina! HELMER: Ali draga. kosa joj se raspe i padne na ramena. Helmer je stao pored peći i za vrijeme plesa neprestano upućuje primjedbe. NORA: Pa. Pa ti si zaboravila sve što sam te učio. Nora pleše sa sve većim uzbuñenjem. Ulazi gospoña Linde) GOSPOðA LINDE (stane kao skamenjena na vratima): Ah! NORA (plešući): Ovdje je veselo. pa to je čista ludost. . ne. sviraj ti.HELMER (prestane svirati): Ne. Prestani. pa ti plešeš kao da ti se radi o životu. Helmer joj prilazi) Nikad to ne bih povjerovao.

HELMER: Aha. da. Ništa ružno ne smije stupiti meñu nas. . to je! HELMER: Noro. Ali sutra naveče. i sam vidiš. ti se to još uvijek bojiš onog čovjeka. kad budeš otplesala... NORA: Ne znam. Ali tako nešto sad ne smiješ pitati. Torvalde? HELMER: Budi bez brige. koliko je potrebno.. da. Treba da vježbaš sa mnom do posljednjeg trenutka. Obećavaš li mi to. RANK (tiho Helmeru): Nemoj joj protivrječiti. HELMER (grli je): Neka dijete provede svoju volju. tu je zaista potrebno još podučavanja. Ne smiješ ni jedno pismo otvoriti.. NORA: Sad i ti vidiš.. NORA: O.NORA (odbaci tamburin): Eto. HELMER: No. Možda. dok ovo sve ne proñe. NORA: Ni danas ni sutra ne smiješ ni na šta drugo ni misliti. samo na mene. ni u poštansko sanduče pogledati. ja vidim na tebi da njegovo pismo već leži unutra..

neko veliko slavlje? NORA: Slavlje sa šampanjcem do zore. sto je postavljen. HELMER (hvata je za ruke): Tako. i vi. da. (Obojica odlaze desno) NORA: Pa?! GOSPOðA LINDE: Otputovao u pokrajinu. mnogo. to je samo taj djetinjasti strah. Helena. (Viče napolje) I slatkiša od badema. Ali idi sad unutra. HELMER: Ah. doktore. NORA: Donesi šampanjca. a ne ona divlja usplahirenost! Budi opet moja draga.NORA: Onda si slobodan. Kristina. o kome sam ti pričao. samo tako. Helena. ah. HELMER: Ni govora. dakle. ti ćeš mi urediti frizuru. dragi prijatelju. NORA: Vidjela sam na tebi. NORA: Ah. . SLUŽAVKA (na vratima): Milostiva gospoño. RANK (dok odlazi sa Helmerom): Tu se. samo za ovaj put. to i hoću. izgleda. mala ševa kao i uvijek. nešto dogaña.

NORA: To nisi trebala uraditi. Ne treba ništa da sprečavaš.GOSPOðA LINDE: Vraća se sutra uveče. HELMER (desno na vratima): A gdje je ostala moja mala ševa? NORA (poleti prema njemu raširenih ruku): Evo tvoje ševe! TREĆI ČIN Ista soba. Dvadeset četiri i sedam? Još trideset i jedan sat života. Idi unutra za njima. ali izgleda kao da ne može da sabere misli. . Sto sa stolicama gurnut je u sredinu sobe. Na stolu gori lampa. GOSPOðA LINDE (sjedi za stolom i rastreseno lista neku knjigu. to ti ne možeš razumjeti. Sedam sati do ponoći. Onda još dvadeset četiri sata do sljedeće ponoći. i ja ću odmah doći. U stvari. Tada će i tarantela biti svršena. (Gospoña Linde ide u trpezariju. GOSPOðA LINDE: Šta ti očekuješ? NORA: Ah. onda pogleda na sat) Pet sati. pokušava da čita. Sa gornjeg sprata čuje se muzika. Ostavila sam mu kratku poruku. Vrata predsoblja stoje otvorena. pravo je blaženstvo očekivati čudo. Nora stoji jedan trenutak kao da hoće da se pribere.

A ako on ne. KROGSTAD (ulazi u sobu): Vidi. Čuju se tihi koraci po stepenicama. (Oslušne ponovo) Ah! evo ga. Djevojka spava.Nekoliko puta oslušne napeto u pravcu vrata prema stepeništu. KROGSTAD: Tako? I to treba da bude upravo ovdje. Ovdje nema nikoga. sasvim smo sami. GOSPOðA LINDE: Krogstade.. zašto da ne. Šta to treba da znači? GOSPOðA LINDE: Moram hitno razgovarati s vama. Moja soba nema posebnog ulaza. a Helmerovi su gore na balu. molim te! Helmerovi večeras plešu? Stvarno? GOSPOðA LINDE: Da. dajte da porazgovaramo. zašto da ne? KROGSTAD: No da.. KROGSTAD (na vratima): Našao sam u svom stanu poruku od vas. Doñite bliže. Gleda na sat): Još ga nema. Ona šapne) Uñite. A krajnje je vrijeme. (Ona ode u predsoblje i oprezno otvara vanjska vrata. u ovoj kući? GOSPOðA LINDE: Kod mene kod kuće bilo bi nemoguće. KROGSTAD: Zar nas dvoje imamo još o čemu da razgovaramo? .

. KROGSTAD: To nikad ne bih pomislio. dakle! I samo. zar ste to zaista vjerovali? KROGSTAD: Ako nije bilo tako.. samo radi novaca..GOSPOðA LINDE: Nas dvoje imamo mnogo da razgovaramo. zašto ste mi onda na taj način pisali? GOSPOðA LINDE: Nisam mogla drugačije. KROGSTAD (steže pesnice): Zato. GOSPOðA LINDE: Jer me nikad niste sasvim razumjeli. KROGSTAD: Šta je tu trebalo da se razumije? Zar to nije stara i poznata priča: žena bez srca otjera muškarca kad joj se ukaže bolja prilika. smatrala sam svojom dužnošću da u vama uništim sve što ste osjećali za mene. U onom trenutku kad sam prekidala s vama. GOSPOðA LINDE: Zar mislite da sam toliko bez srca? I vjerujete da sam laka srca prekinula s vama? KROGSTAD: A zar niste? GOSPOðA LINDE: Krogstade.

kad tako kažete. KROGSTAD: Bila je blizu. sad znate. bilo mi je kao da sam izgubio čvrsto tlo pod nogama.GOSPOðA LINDE: Ne smijete zaboraviti da sam imala bespomoćnu majku i dva mala brata. a vaši izgledi su onda bili slabi. Krogstade. GOSPOðA LINDE: Ne znam. Pogledajte me. Onda ste došli vi i stali mi na put. da je trebalo da dobijem vaše mjesto u banci. blizu. Krogstade. Tek danas sam saznala. sada ćete se povući? GOSPOðA LINDE: Ne. GOSPOðA LINDE: Pomoć je. KROGSTAD: Vjerujem vam. Često sam se i sama pitala jesam li imala pravo na to. sad sam brodolomnik na svojoj olupini. KROGSTAD (tiho): Kad sam vas izgubio. KROGSTAD: Može biti. Mi nismo mogli čekati na vas. Ali vi niste imali pravo da me napustite zbog drugog čovjeka. možda. GOSPOðA LINDE: A da to nisam znala. Ali eto. Vi ne biste imali od toga ni najmanje koristi. .

KROGSTAD: Dobro. GOSPOðA LINDE: Onda vas je nešto vrlo pametno naučio. koristi. Ali u djela valjda vjerujete? KROGSTAD: Kako to mislite? GOSPOðA LINDE: Rekli ste da se osjećate kao brodolomnik na vlastitoj olupini.KROGSTAD: Eh. ja bih uprkos tome tako učinio. pa onda? . Nemam nikoga za koga bih mogla da se brinem. koristi. GOSPOðA LINDE: Drugog izbora nisam imala. gorka oskudica su me tako naučili. KROGSTAD: A mene je život naučio da ne vjerujem u prazne riječi. GOSPOðA LINDE: Ja sam naučila da postupam razumno. KROGSTAD: To je bio vaš vlastiti izbor. Život i tvrda. GOSPOðA LINDE: Pa i ja sam kao brodolomnik na olupini. KROGSTAD: Valjda imam i razloga da to kažem.

GOSPOðA LINDE: Da li ste ikad zapazili da sam bila pretjerana? . To je heroizam pretjerane žene. nego svako na svojoj sam. kad bi nas dvoje brodolomnika sada mogli prići jedno drugom. koliko se mogu sjetiti. Raditi sama za sebe. sa strahovito praznom dušom napuštena.GOSPOðA LINDE: Krogstade. to nije nikakva radost. KROGSTAD: Šta to govorite? GOSPOðA LINDE: Bolje dvoje na jednoj olupini. Čitavog svog života. KROGSTAD: U to ja ne vjerujem. dajte mi nešto.. Ali sada sam sama na svijetu. KROGSTAD: Kristina! GOSPOðA LINDE: A šta mislite da je mene dovelo u grad? KROGSTAD: Valjda nije misao na mene? GOSPOðA LINDE: Ja moram raditi da bih podnijela ovaj život. moja jedina radost. ja sam radila i to je bila moja najljepša. daj te mi nekoga. ništa više. koja želi da se žrtvuje. Krogstade.. za šta bih mogla da radim.

da li je vama sasvim poznata moja prošlost? GOSPOðA LINDE: Da. KROGSTAD: I vi znate kako se ovdje gleda na mene? GOSPOðA LINDE: Činilo se malo prije iz vaših riječi. kao da ste uvjereni da ste sa mnom mogli postati sasvim drugačiji. zaista imate hrabrosti. zajedno s vama usuñujem se na sve. GOSPOðA LINDE: Zar se to ne bi moglo još i sada dogoditi? KROGSTAD: Kristina.? GOSPOðA LINDE: Treba mi neko tome bih mogla biti majka.KROGSTAD: Zar biste vi to zaista mogli? Recite mi. a vašoj djeci treba majka. dakle. hvala Kristina! Sad ću već znati da se rehabilitujem u očima drugih! O. KROGSTAD (uhvati je za ruke): Hvala. ali ja sam zaboravio. vidim to na vama... govorite. ja vjerujem u ono što je dobro u vama.. govorite li vi to sasvim promišljeno? Da. Vi.. Nas dvoje trebamo jedno drugom Krogstade. GOSPOðA LINDE (osluškuje): Čujte! Tarantela! Idite! Idite! . KROGSTAD: To bez svake sumnje.

GOSPOðA LINDE: Da. KROGSTAD: I uprkos tome imate hrabrosti.. i to znam. KROGSTAD: Znate li to sigurno? GOSPOðA LINDE: Sasvim sigurno. Vi. ali. Je li tako? .. naravno. jer vaše pismo je još uvijek u sandučetu. Krogstade. KROGSTAD: O. KROGSTAD (gleda je ispitivački): Treba i to da tako shvatim? Vi hoćete pod svaku cijenu da spasite svoju prijateljicu. ne znate kakve sam ja korake preduzeo protiv Helmera. Sve je uzalud.? GOSPOðA LINDE: Ja dobro razumijem u šta očajanje može natjerati čovjeka kao što ste vi. KROGSTAD: Dabome! Idem ja.. možemo ih očekivati. Recite mi otvoreno. kad bih to nekako mogao izbrisati! GOSPOðA LINDE: To još možete.KROGSTAD: Zbog čega? Šta je sad? GOSPOðA LINDE: Čujete li ovaj ples gore? Kad se on završi..

. KROGSTAD: Da. KROGSTAD: Ja ću povući svoje pismo. Ali jedno moram na svaki način učiniti. u prvi mah. Nemoguće je nastaviti sa zataškivanjem i izbjegavanjem! KROGSTAD: Pa dobro. da ne treba da ga čita. . to pismo ne treba da tražite natrag. taj to ne čini po drugi put. pa neka to bude odmah. ne. Krogstade. Čekaću ovdje dok Helmer ne siñe reći mu da mi mora vratiti pismo..GOSPOðA LINDE: Krogstade. Ta nesretna tajna mora na svjetlo dana i izmeñu njih mora doći do otvorenog razgovora. ako vi rizikujete. naravno. ali u meñuvremenu je prošlo dvadeset i četiri sata. ko se jedanput žrtvuje za druge. Da se u pismu govori samo o mome otkazu. GOSPOðA LINDE: Ne. a za to vrijeme sam bila svjedok nevjerovatnih stvari u ovoj kući. Helmer mora sve saznati. GOSPOðA LINDE: Ne. KROGSTAD: A recite mi: vi ste me ipak samo zbog njega pozvali ovamo? GOSPOðA LINDE: Da.

za koje mogu da živim. Gdje su moje stvari? (Uzima šešir i kaput) (Napolju se čuju glasovi Helmera i Nore. evo ih već. Helmer je u večernjem odijelu sa otvorenim crnim dominom preko njega) NORA (još na vratima. ključ se okreće u bravi i Helmer gotovo silom uvodi Noru u predsoblje. Vrata izmeñu sobe i predsoblja ostaju otvorena) GOSPOðA LINDE (malo posprema i premješta svoj šešir i kaput): Kakav preokret! Da. Ona je u talijanskom kostimu sa velikim crnim šalom. KROGSTAD: Ja ću vas dolje pričekati. (Oslušne) Aha. pričekajte.. Kad bi samo brzo došli.. KROGSTAD: Tako neiskazano sretan nisam bio nikada. ne.GOSPOðA LINDE (osluškuje): Požurite! Idite. idite! Ples je završen. . neću kući! Hoću ponovo gore. GOSPOðA LINDE: Da. opirući se): Ne. (On odlazi kroz stubišna vrata. Ne želim da odem tako rano. kakav preokret! Ljudi za koje mogu da radim. Nismo više m trenutka sigurni. draga Noro. Dom u koji ću smjeti da unesem sreću i zadovoljstvo. Možete ime ispratiti do kućnih vrata. ne. HELMER: Ali. Tu će biti ozbiljnog posla.

NORA: Ah. Ti si već bila gore. Torvalde. prekasno. gospoño Linde. Ti znaš. vi ovako kasno ovdje? GOSPOðA LINDE: Da. (Uprkos njenom opiranju vodi je polako u sobu) GOSPOðA LINDE: Dobro veče. Došla sam. samo još jedan sat. a onda nisam htjela da odem. NORA: Zar si me čitavo vrijeme čekala? GOSPOðA LINDE: Da. NORA: Kristina! HELMER: Kako. molim te. Zar nije dražesna. HELMER: Zar nije neobično dražesna? To je bilo mišljenje i . zaista jeste. gospoño Linde? GOSPODA LINDE: Da. prije nego što te vidim. nažalost. HELMER: Ni minute duže. moja slatka Noro. molim te svim srcem. tako sam željela da vidim Noru u njenom punom sjaju. samo je dobro pogledajte! Mislim da je zaista vrijedna pažnje. Ovdje ćeš se samo prehladiti. tako smo se dogovorili! Tako! Unutra u sobu. HELMER (skida Nori šal): Da. oprostite.

odgovara zahtjevima umjetnosti. kako se to u romanima kaže. kako je ovdje toplo! (Odbaci domino na stolicu i otvara vrata prema svojoj sobi) Šta? Pa ovdje je mrak! Ah. nakloni na sve strane i. izvoñenje bilo malo suviše naturalističko. I zar da je poslije toga još ostavim gore? Zar da tako razvodnjimo efekat? O. svoju kapricioznu djevojčicu sa Kaprija. dobila burni pljesaik. naravno. Ali kako god bilo. gospoño Linde. da. da je odvedem. NORA: Torvalde. Šta da se radi? Hoćete li mi vjerovati: morao sam gotovo silu upotrijebiti. koji je i zaslužila. strogo uzevši. malo naturalističkije nego što. lijepa slika je iščezla. glavna stvar je postigla je uspjeh i buran aplauz. zapravo tako treba da kažem.čitavog društva. Ali užasno je tvrdoglavo. NORA: I? . onda brzi krug po sali. ti ćeš se još kajati što mi nisi priuštio bar još pola sata. izvinite. HELMER: Eto. mislim. iako je. to slatko malo stvarenje. nipošto! Uzeo sam svoju dražesnu malu djevojku sa Kaprija. Otplesala je svoju tarantelu. pod ruku. Ali ja nisam u stanju da to objasnim Nori. Uh. Odlazak uvijek mora biti efektan. (Ulazi i zapali nekoliko svijeća) NORA (šapće brzo i bez daha): Dakle? GOSPOðA LINDE (tiho): Govorila sam s njim. čujete je. gospoño Linde.

dakle. NORA: Neću. Skoro sam ga zaboravila.GOSPOðA LINDE: Noro. . pletete? GOSPOðA LINDE: Da. Pst! (Helmer opet ulazi) HELMER: No. a sad još da vam zaželim laku noć. šta. hvala. Kristina. ti moraš sve reći svome mužu! NORA (bez glasa): Znala sam. jeste li joj se nadivili? GOSPOðA LINDE: Da. GOSPOðA LINDE: Krogstada ne moraš da se bojiš. već? Je li ovo vaše pletivo? GOSPOðA LINDE (uzima ga): Da. sad znam šta treba da radim. naravno. gospoño Linde. HELMER: Ah. ali ti moraš govoriti. GOSPOðA LINDE: Onda će govoriti pismo. NORA: Hvala ti. HELMER: Vi.

. On zatvara za njom vrata i vraća se) No. držite vez lijevom rukom. GOSPOðA LINDE: Tako? A zbog čega? HELMER: Jer to mnogo ljepše izgleda. nadam se da ćete sretno doći kući. Vidite samo. HELMER: To ste dobro rekli. gospoño Linde. tako.. bolje bi bilo da vezete. Noro. a desnom radite iglom. u laganim dugim lukovima. Užasno dosadna osoba! .. gospodine direktore! (Helmer je prati do vrata) HELMER: Laku noć. zar ne? GOSPOðA LINDE: Da.HELMER: Znate šta. i nemoj više biti tvrdoglava. ima nečeg kineskog u tome... laku noć.. naprotiv. najzad smo je se riješili. laku noć. nije lijepo vidjeti. ali nije vam daleko. GOSPOðA LINDE: Laku noć. Pogledajte: zgrčene ruke. igle koje idu gore-dolje. Bio je stvarno sjajan šampanjac koji su nam poslužili! GOSPOðA LINDE: Laku noć. (Gospoña Linde ode. može biti. tako.. HELMER: A pletenje. Ja bih vas vrlo rado. Laku noć..

HELMER: Gotovo ni ja da nisam. HELMER (poljubi je u čelo): Sad moja ševa govori kao razuman čovjek. onda joj pride bliže) Hm. Torvalde? HELMER: Ne.NORA: Jesi li jako umoran. mi najmanje. ja sam vrlo umorna. ti zavodljiva. pametno od mene. Torvalde! . Idem odmah na spavanje. dakle. NORA: Ah. . ali ga već nisam vidio tako dobre volje. HELMER: Vidiš.. (Gleda je za trenutak. vidiš! Bilo je. osjećam se izvanredno svježe. A ti? Ti izgledaš umorno i pospano. O. sasvim nasamo s tobom. NORA: Da. Naprotiv. Reci. dražesna ženice! NORA: Ne gledaj me tako. NORA: Nisi ni pospan? HELMER: Baš nimalo. jesi li primijetila kako je Rank večeras bio veseo? NORA: Tako? Zar je bio? Nisam uopšte s njim razgovarala... sve što ti radiš je pametno. što nismo duže ostali. ipak je divno opet biti u svoja četiri zida..

onda zamišljam da si ti moja mlada nevjesta i da upravo dolazimo iz crkve. nadam se. znaš. i kad stavljam šal oko tvojih nježnih. ti mlada. moja tajna mlada nevjesta i da niko i ne sluti da izmeñu nas postoji tajna. da sam po prvi put nasamo s tobom. stojim daleko od tebe i samo ti ponekad krišom dobacim po koji pogled? Znaš li zašto to radim? Jer onda uobražavam da si ti moja tajna ljubavnica. voljena Noro? Ah. kad sam ovako u društvu s tobom. (Tiše) Noro. da te po prvi put vodim u svoj stan. moja jedina. znaš li zašto tako malo s tobom razgovaram. sad će biti tiho u čitavoj kući. da. HELMER (slijedi je): Još ti je tarantela u krvi. sasvim i isključivo meni? NORA (ode na drugu stranu stola): Večeras mi nemoj tako govoriti. HELMER: A onda kad polazimo. Kad sam te . na taj divni zatiljak. I to te čini još zavodljivijom.HELMER: Da ne gledam svoje najveće blago? Da ne gledam svu tu divotu koja pripada samo meni. ustreptala ljepotice! Čitavo ovo veče bila si moja čežnja. sasvim sam s tobom. NORA: Da. NORA: Da. ja znam da su tvoje misli uvijek uz mene. vidim. HELMER: Zar ne. mladenačkih ramena. da. Slušaj! To gosti odlaze.

nećeš? Zar ja nisam tvoj muž? (Neko zakuca na stubišna vrata) NORA (trgne se): Čuješ li? HELMER (idući prema predsoblju): Ko je? RANK (napolju): Ja sam. Torvalde. (Letimično gleda oko sebe) Ah. ljutito): Šta li taj sad hoće? (Glasno) Čekaj malo. RANK: Učinilo mi se da sam čuo glasove. HELMER: Ti si se očito i gore osjećao ugodno. pa sam zaželio da malo svratim. (Ode i otključa) No. treba da me pustiš na miru. Zašto da ne? Zašto da čovjek ne uzme sve . uzavrela mi je krv. Ja to sve neću. to je lijepo od tebe što nisi prošao pored naših vrata. Veoma je lijepo i ugodno. NORA: Idi sad. HELMER: Šta to treba da znači? Imaš me u najboljem raspoloženju. Norice! Nećeš. Nisam mogao da izdržim i zato sam te tako rano doveo kući. ove drage i prijatne siobe. Smijem li ući na trenutak? HELMER (tiho. vama dvoma. da.gledao kako zavodljivo plešeš tarantelu. RANK: Izvanredno.

RANK: Zašto da čovjek sebi ne priušti ugodno veče. NORA: Vi ste danas sigurno imali neko naročito ispitivanje. RANK: Tako? NORA: Da.što može na ovome svijetu? Barem onoliko koliko može i dok to može. nažalost. ne bih mogao pohvaliti. eh. RANK (tapše ga po ramenu): A ja. naša mala Nora govori o naučnom ispitivanju! . a poslije toga je uvijek dobro raspoložen. HELMER: Naročito šampanjac. vidiš. Vino je bilo izvrsno. RANK: I ti si to primijetio. Nevjerovatno koliko sam ga se ja nalio! NORA: I Torvald je večeras popio mnogo šampanjca. HELMER: Eh. nakon dobro provedenog dana? HELMER: Dobro provedenog dana! Time se ja. mogu. doktore? RANK: Svakako.

maskerade vam čine zadovoljstvo? RANK: Da. ništa se na svijetu ne dobiva badava. doktore. Pa zar poslije toga nisam zaslužio jedno ugodno veče? NORA: Da. dobar? RANK: Najbolji mogući i za ljekara i za pacijenta . NORA: Doktore. NORA (brzo i ispitivački): Izvjesnost? RANK: Potpuna izvjesnost. to možete mirne duše. Samo da se sutra ne budeš morao kajati.izvjesnost. NORA: Rezultat je. HELMER: To i ja kažem. ako su maske stvarno komične.NORA: I smije li vam se čestitati na rezultatima? RANK: Da. NORA: Čujte. dakle. dobro ste učinili. RANK: Ne. u šta da se prerušimo nas dvoje na sljedećoj maskeradi? .

ali izmisli kostim koji će to značiti.. znaš li već i kako ćeš se ti maskirati? RANK: Moj dragi prijatelju. HELMER: To ti je smiješna ideja. . zar nisi nikad čuo za crnu kapu? Staviš je na glavu i onda te niko ne vidi. s tim sam potpuno načisto. tačno rekao. već misliš na sljedeću? RANK: Nas dvoje? To ću vam reći: vi doñite kao dijete sreće. HELMER (sa suzdržanim smiješkom): Dabome. HELMER: Dakle? RANK: Na sljedećoj maskeradi ja ću biti nevidljiv. daj mi cigaru. sasvim tačno! RANK: Ali sasvim sam zaboravio zbog čega sam došao. HELMER: Da. zaista. jednu od tvojih crnih havana.. RANK: Ima jedna crna kapa.HELMER: Ti. mala šašavice. RANK: Pusti da tvoja žena doñe takva kakva jeste. HELMER: To si. Helmere. Ali.

RANK: Vama? No. HELMER: Adieu. RANK: Hvala lijepo. I hvala za vatru.HELMER: S najvećim zadovoljstvom. (Pruža mu svoju kutiju s cigarama) RANK (uzima jednu i zareže je na vrhu): Hvala! NORA (kreše šibicu): Ja ću vam dati vatre. adieu. . Sasvim je puno. (Helmer uzima svežanj ključeva iz džepa i pode u predsoblje) Torvalde. NORA: Zaželite i vi meni to isto. (Klimne im glavom i ode) HELMER (prigušenim glasom): On se jako napio. adieu. Inače ujutro neće biti mjesta za novine. Spavajte dobro. šta ćeš tamo? HELMER: Moram isprazniti sanduče za pisma. dragi prijatelju! NORA: Spavajte dobro. doktore! RANK: Najljepša hvala na toj želji. on pripali) A sad. dobro. ako hoćete. NORA (odsutna duhom): Može biti. (Ona drži šibicu.

vidi.. ne. hm. to je tvoja.. NORA: Bravu? HELMER: Svakako.. ugasite lampu u hodniku. Evo i polomljene ukosnice. . Šta to treba da znači? Ne mogu da vjerujem. ipak sam ga otvorio... koliko se toga nakupilo. (Prevrće pisma) Šta je ovo? NORA (kraj prozora): Pismo! Ah. NORA (brzo): To mora da su bila djeca. Bile su na vrhu. NORA: Od doktora? HELMER (razgleda karte): Doktor medicine Rank. (Vadi sadržaj i viče u kuhinju) Helena! Helena. ne. pa to znaš već. Torvalde! HELMER: Dvije posjetnice od Ranka. Šta je ovo? Neko je ovdje dirao bravu. (Dolazi opet u sobu i zatvara vrata predsoblja s pismima u ruci) Vidi. no. da bi služavke.NORA: Hoćeš li ti večeras još raditi? HELMER: Ne. HELMER: Ali od toga ih stvarno moraš odviknuti! Hh.. Noro. mora da ih je na odlasku ubacio.

. Noro. pa da mogu i život i imetak i sve. čini mi se kao da te ne mogu dovoljno čvrsto držati. bio je kao neka oblačna pozadina našoj sunčanoj sreći. (Zagrli je) O. onda je najbolje da proñe bez riječi. Pogledaj. No. ponekad poželim da tebi zaprijeti kakva neposredna opasnost. On će se zaključati i umrijeti. HELMER: Jadni prijatelju! Znao sam da ga neću više dugo imati. Ne mogu ni zamisliti naš život bez njega.. NORA: Pa to i čini. sve staviti na kocku za tebe. Torvalde? HELMER: A bio je tako vezan za nas. Baš kao da najavljuje vlastitu smrt. On. Ovim kartama on se oprostio od nas. Zar ne. HELMER: Kako? Znaš li ti šta? Je i ti nešto rekao? NORA: Da. možda je najbolje tako. (Zastane) A možda i za nas dvoje. . Znaš li.NORA: Piše li šta na njima? HELMER: Crni križ iznad imena. Sad smo nas dvoje upućeni samo na sebe. ali tako brzo. Noro. To je ipak jeziva ideja. sa svojim patnjama i svojom osamljenošću. moja voljena ženo. NORA: Ako to već mora biti. A sad će se sakriti kao ranjena životinja.

Moramo se osloboditi toga. još ne! Torvalde.. Nikad! Nikad. nikada više! O! ledene vode. Nešto što nije lijepo kao da se javilo meñu nama: to je misao na smrt i uništenje. Sad ću pročitati pisma. U istom trenutku otvara Helmer svoja vrata i stoji s otvorenim pismom u ruci) . Sad je otvorio pismo. zbogom. laku noć! Laku noć! HELMER (ljubi je u čelo): Laku noć. moja voljena ženo. hvata Helmerov domino. dobro spavaj. pa napolje. Do tada. (On odlazi s pismima u svoju sobu i zatvara za sobom vrata) NORA (s ludačkim pogledima. Noro. Nikada više. Hoću s tobom da budem. NORA: S mislima na smrt tvoga prijatelja. Ni njih.NORA (otrgne se i kaže čvrsto i odlučno): Sad treba da pročitaš svoja pisma. čita ga. ne.? HELMER: Imaš pravo. pipa oko sebe. promuklo i isprekidano): Da ga više nikad ne vidim. Ne ne. moja ptičice-pjevačice. Torvalde! HELMER: Ne.. nikad! (Prebaci šal preko glave) A ni djecu. ogrne se njime i šapće brzo. To nas je oboje potreslo. NORA (grli ga): Torvalde. tebi i djeci! (Hoće kroz predsoblje. otići ćemo svako u svoju sobu. sad više ne. O bezdane dubine! Samo da i to proñe.

Pusti me da idem! Pusti me napolje! HELMER (zadržava je): Kuda ćeš? NORA (pokušava da se otrgne): Ti mene ne smiješ spasavati. to ne može biti istina! NORA: To jeste istina. Ne smiješ to uzeti na sebe. Torvalde! HELMER (zatetura): Istina je. znam. ne. dakle? Je li istina ovo što piše? Užasno! Ne. šta si ovo učinila?! NORA: Pusti me da odem! Ti ne smiješ ispaštati zbog mene.HELMER: Noro! NORA (krikne glasno): Ah! HELMER: Šta je ovo? Znaš li ti šta piše u ovom pismu? NORA: Da. Više od svega na svijetu voljela sam tebe! HELMER: Pusti te bijedne isprike! NORA (priñe mu korak bliže): Torvalde! HELMER: Ti. . nesretnice.

on može uraditi sa mnom šta god hoće. Tebi za ljubav sam to učinio. gore. užasno je i pomisliti na to. HELMER (hoda okolo po sobi): O. Ja sam u vlasti jednog besavjesnog čovjeka. zločinka! Ah. kako sam kažnjen. ona. HELMER: Razorila si čitavu moju sreću. što sam njemu progledao kroz prste. koja je bila moja radost i moj ponos. kakva se beskrajna odvratnost krije u svemu tome! Fuj. ni morala. zahtijevati šta hoće. fuj! (Nora šuti i gleda ga ukočeno) HELMER (zastane pred njom): Trebalo je i prije da budem spreman na tako nešto. Ah. ona da je licemjerka. ni osjećaja dužnosti. Uništila si moju budućnost. (Zatvara vrata predsoblja) Ovdje ćeš ostati i odgovarati. sad tek počinjem dobro da shvaćam. A ja ne .ovako. Ni vjere. lažljivica.HELMER: Samo nikakve komedije. zapovijedati mi po svojoj volji. Šuti! Naslijedila si lakomislene principe svoga oca. Lakomislene principe tvoga oca. još gore. A ti mi ovako zahvaljuješ! NORA: Da . kakva strašna java! Za svih ovih osam godina. zahtijevati od mene sve što mu na pamet padne. O. Imaš li ti pojma. šta si učinila? Odgovaraj! Imaš li pojma o tome? NORA (gleda ga netremice i govori sa sve jačim naglaskom): Da. Morao sam to predvidjeti.

HELMER: Tako je nevjerovatno da jos uvijek ne mogu da shvatim. samo u očima svijeta. A što se tiče tebe i mene.smijem ni pisnuti. a ako to učini. Stvar se mora zataškati po svaku cijenu. (Zvoni u predsoblju. ostaješ u kući kao i ranije. treba da izgleda kao da je meñu nama sve kao i prije. koju sam za sve vrijeme našeg braka na rukama nosio. privid. Šta bi mi koristilo da tebe ne bude. Od danas se više ne radi o sreći. to se razumije.. da sam te ja na to naveo! I to sve treba da zahvalim tebi. njih ti ne smijem povjeriti. da ovako moram govoriti ženi koju sam tako duboko volio i koju još uvijek. Da tako bijedno potonem i propadnem zbog jedne lakomislene žene! NORA: Kad mene ne bude. Shvaćaš li sada šta si mi učinila? NORA (hladno i mirno): Da. O. Može se pomisliti da se ja krijem iza toga.. dakle. Ti. Ali moramo vidjeti kako da se izvučemo! Skidaj taj šal! Skidaj. bićeš slobodan. kažem ti! Ja moram pokušati da tog čovjeka smirim na bilo koji način. ostaci. No. može na mene pasti sumnja da sam znao za tvoje zločinačko djelo. . to se mora završiti. Naravno. već o tome da se spase ruševine. Ništa mi to ne bi koristilo! On uprkos tome može stvar razglasiti. Ali djecu više ne smiješ odgajati. HELMER: Samo bez lakrdije! Na takve fraze je i tvog otac uvijek bio spreman. kako kažeš.

... On ti šalje natrag tvoju obveznicu. da se kaje. od njega. (Uzima pismo. Ah. Da vidim. da je neka sretna promjena u njegovom životu. naravno. ali svejedno šta on piše. (Otvara pismo...... neću to da vidim. i ti i ja. Oboje smo spašeni. Noro! Reci da si bolesna. (Nora nepokretno stoji. zatvara vrata) Da. preleti nekoliko redova. moram znati. Piše da mu je žao. Možda smo izgubljeni i ti i ja. ali najprije da uništimo taj odvratni papir. Noro.. mi smo spašeni. tako je.. HELMER: Daj ga ovamo. Noro! Niko ti ništa ne može. Ti ga nećeš dobiti.Ne! Moram još jednom pročitati. Radosno uzvikne) Noro! (Nora gleda ga pitajući) Noro! .. Da. neka mi čitava ova priča ne bude ništa drugo nego ružan . Ipak. Helmer ide i otvori vrata predsoblja) SLUŽAVKA (napola obučena u predsoblju): Pismo za milostivu gospoñu. Noro.? Sakrij se. (Baca pogled na obveznicu) Ne. Ja sam spašen! Noro. ja sam spašen! NORA: A ja? HELMER: I ti. NORA: Pa čitaj. gleda priloženi papir.. Ja ću ga sam pročitati. da... Pogledaj.Helmer se trgne) Šta je to? Tako kasno? Zar je ono najstrašnije? Zar će on. HELMER (kraj lampe): Skoro da nemam hrabrosti za to.

Ja ne bih bio muškarac kad te upravo tvoja ženska bespomoćnost ne bi u mojim očima činila dvostruko privlačnom.san (Cijepa papir i oba pisma u komadiće. kunem se. Šta je to? Takav ukočen izraz? Ah. Sad ćemo samo klicati i ponavljati: prošlo je. to što si učinila. NORA: To je istina. da te vodim. On piše da si od Badnje večeri. Noro? Ti kao da još nisi shvatila: prošlo je. ti još ne možeš da povjeruješ u to da sam ti oprostio. Samo ti je nedostajao stav da proceniš sredstvo. u trenutku kad sam pomislio da će se . razumijem te. sve sam ti oprostio. HELMER: Voljela si me kao što žena treba da voli svoga muža.. Noro! NORA: Ta tri dana sam provela u strašnoj borbi! HELMER: I patila si i nisi vidjela drugog izlaza nego.. Ali mi ćemo sve te ružne dogañaje pokopati.. to su morala biti tri strašna dana za tebe. Ne osvrći se na grube riječi koje sam ti u prvom strahu izgovorio. prošlo je! Čuješ li me. ne. Ali zar misliš da te manje volim zato što nisi sposobna da djeluješ samostalno? Ne. ja i želim da te savjetujem. samo se ti oslanjaj na mene.. učinila si iz ljubavi prema meni. O. moja jadna mala Noro. Pa znam ja. sad više ničeg nema. sve baca u peć i gleda kako gori) Tako. Ali jesam! Noro.

Noro. ja ću te pokriti svojim snažnim krilima. nemirno srce.sve srušiti na mene. Kako si uopšte došla na misao da bih te ja mogao odbaciti ili ti samo prebacivati? O. ona tako na neki način dvostruko postaje njegovo vlasništvo: kao da ju je on po drugi put doveo na svijet. HELMER (na otvorenim vratima): Dobro. NORA: Hvala ti na tvom oproštenju (Odlazi na desnu stranu) HELMER: Pa ostani sad. (Šeta oko vrata) O. Ovdje si ti bezbjedna. zaklinjem se. da sam ti oprostio. tako reći. Oprostio sam ti. oprostio punim i iskrenim srcem. Ona je. (Gleda u sobu) Šta radiš tamo? NORA (iz sobe): Skidam kostim i masku. Već sutra ćeš na sve ovo gledati sasvim drugim očima. kako je naša kuća ugodna i lijepa. ja ću te čuvati kao progonjenu golubicu koju sam istrgnuo iz ubilačkih kandži kopca. uskoro će sve biti po starom. Neću više morati često da ti ponavljam da sam ti oprostio: ti ćeš sama jasno osjećati da je tako. ti . Noro. vjeruj mi to. Muškarcu je neopisivo milo. ti ne poznaješ srce pravog muškarca. Malopomalo. pokušaj da se pribereš i da opet nañeš ravnotežu u svojoj duši. Jer. ti moja mala preplašena ptičice-pjevačice! Smiri se. postala njegova žena i istovremeno njegovo dijete. umirujuće u duši kad zna da je svojoj ženi nešto oprostio. Noro. Noro. To ćeš ti meni i ubuduće biti. ja ću već umiriti tvoje jadno.

budi samo otvorena srca prema meni. Molim te. Ja moram mnogo da razgovaram s tobom. Sjedi. Ovo je obračun. Torvalde.... Moraš me saslušati. Noro..slabašna i bespomoćna stvarčice. Torvalde: imamo nas dvoje mnogo da razgovaramo. draga Noro. Ti me ne razumiješ. (Sjeda na jednu stranu stola) HELMER: Noro. HELMER: Ali. Ništa se ne boj. a ja ću biti tvoja volja i tvoja savjest. NORA: Ovu noć ja neću spavati. to je upravo to. sve do ovog časa. NORA: Da. Šta je to? Ti ne ideš u krevet? Ti si se preobukla? NORA (u svakodnevnoj odjeći): Da. preobukla sam se. NORA (gleda na sat): Još nije tako kasno. Već dugo je tako. Torvalde. ne prekidaj me. NORA: Sjedi. HELMER: Ali zašto? Sada? Ovako kasno.. šta to treba da znači? To ukočeno lice. I ja te ne razumijem. I ni ja tebe isto tako nisam razumjela.. Noro. . HELMER (sjeda za sto preko puta nje): Ti me plašiš.

ti i ja. koje ti ne bi ni mogla da dijeliš sa mnom? NORA: Ne govorim ja o neprijaitnostima.. danas po prvi put vodimo ozbiljan razgovor? HELMER: Ozbiljan razgovor.i još duže . HELMER: Ali. tebi ništa ne pada na pamet? HELMER: A šta bi to bilo? NORA: Mi smo već osam godina u braku. . a onda ti. muž i žena.od prvog dana našeg poznanstva do danas mi nismo razmijenili ni jednu ozbiljnu riječ o ozbiljnim stvarima. HELMER: Zar sam te možda stalno trebao obavještavati o neprijatnostima. Vi ste prema meni mnogo zgriješili. draga Noro. to i nije za tebe. Ti mene nikad nisi razumeo. Torvalde. Prvo tata. Ne pada ti na pamet da mi..HELMER: Kako to misliš? NORA (poslije kraće šutnje): Kad ovako sjedimo. da nikad nismo zajedno sjeli da o nečemu temeljno razmislimo. šta to znači? NORA: Osam godima . NORA: Eto. Kažem samo. došli smo na stvar.

možda je bilo oboje.HELMER: Šta? Nas dvojica? Nas dvojica koji smo te voljeli više od svega na svijetu? NORA (klima glavom): Niste vi mene nikad voljeli. čini mi se da sam živjela kao prosjak. malo jedno. On me je zvao svojom lutkom i igrao se sa mnom. tako je to. samo od milostinje. Ti i tata. kao što sam se ja igrala sa svojim lutkama. Vi ste krivi što od mene nije ništa postalo. HELMER: Kako se ti to izražavaš o našem braku? NORA (bez zabune): Mislim. Vama se samo dopadalo da budete zaljubljeni u mene. Torvalde. on mi je saopštavao sve svoje nazore. . Noro. onda sam to krila. Onda sam došla u tvoju kuću. HELMER: Ali. pa sam tako i ja imala iste nazore. Kad sam bila kod kuće uz tatu. Živjela sam od toga što sam tebi pravila predstave. jer njemu to ne bi bilo pravo.. Torvalde. Pa ti si htio da bude tako. Ne znam više tačno. Kad pogledam unazad. kakve su to riječi? NORA: Da.. malo drugo. ili sam se samo tako pravila. Ti si sve uredio prema svom ukusu i tako je to postao i moj ukus. vi ste teško griješili prema meni. Ako sam nekad bila drugog mišljenja. onda sam prešla iz očevih ruku u tvoje.

NORA: Čijeg odgoja? Mog i dječjeg odgoja? HELMER: I tvog i dječjeg. Torvalde. Ali od sada neka bude drugačije. Dani igranja su sada prošli. to nikad nisam bila. da budem prava žena za tebe. To je bio naš brak. HELMER: Neke istine ima u tvojim riječima. nisi sretna? NORA: Ne. ali nisam bila nikada. samo vesela. Noro! Zar ti ovdje nisi bila sretna? NORA: Ne. . ti nisi čovjek koji bi mene odgojio. Torvalde. ona su bila moje lutke. A naša djeca. HELMER: Nisi.. Ali naša kuća nije bila ništa drugo nego neka soba za igranje.HELMER: Kako je to smiješno i nezahvalno. Ovdje sam ja bila tvoja žena-lutka. sad dolazi vrijeme odgoja. Ja sam mislila da jesam. draga gña Noro. kao što sam u tatinoj kući bila kćerka-lutka. NORA: Ah. I ti si uvijek bio tako drag prema meni.. meni je bilo upravo takvo zadovoljstvo kakvo je bilo djeci kad bih ja njih uzela i igrala se s njima. Kad bi me ti uzeo da se igraš sa mnom. koliko god su pretjerane i lukcaste.

Ali tu je i jedan drugi zadatak koga se moram prihvatiti. Moram pokušati da odgojim samu sebe. Ja nisam dorasla tom zadatku.HELMER: I ti to tako kažeš? NORA: A ja. Zato više ne mogu ostati kod tebe. jesam li ja osposobljena za takav zadatak kao što je odgoj djece? HELMER: Noro! NORA: Zar mi i sam nisi maločas rekao da mi ne bi smio povjeriti taj zadatak? HELMER: U trenutku uzbuñenja! Kako to možeš shvatiti ozbiljno? NORA: Ipak. HELMER (skoči): Šta ti to govoriš? NORA: Moram da budem sasvim sama. imao si sasvim pravo. To moram sama uraditi. I zato te sada napuštam. ako hoću da se snañem sa samom sobom i vanjskim svijetom. HELMER: Noro! Noro! . A ti nisi čovjek koji bi mi u tome mogao pomoći.

Od tebe neću ništa. to znači u moj stari zavičaj. Uzeću sa sobom ono što mi pripada. Kristina će me primiti za ovu noć. Torvalde. HELMER: Kakve ludosti! NORA: Sutra putujem kući. svog muža. HELMER: Da napustiš svoju kuću. HELMER: O. Tamo će mi biti najlakše da nešto otpočnem. Zar tako da napustiš svoje najsvetije dužnosti? NORA: Šta ti smatraš mojim najsvetijim dužnostima? . Znam samo da je ovo meni potrebno. HELMER: Ti nisi pri sebi! Ti to ne smiješ! Ja ti to zabranjujem! NORA: Od sada više nema svrhe da mi bilo šta zabranjuješ. neiskusno stvorenje! NORA: Moram pokušati da steknem iskustvo. ni danas ni poslije.NORA: Napuštam te odmah. ti zaslijepljeno. to je užasno. HELMER: O. svoju djecu! Pa zamisli šta će svijet reći! NORA: Tu ne mogu imati nikakvih obzira.

Ali to što kaže svijet i šta stoji u knjigama. šta je to religija. mislim da ću pokušati da to postanem. Torvalde. Kakve bi to mogle biti dužnosti? NORA: Dužnosti prema samoj sebi. ili. Ja dobro znam da će svijet tebi dati za pravo. još bolje. NORA: Ja tako više ne mislim. i da nešto slično stoji i u knjigama. Torvalde. Mislim da sam prije svega čovjek isto kao ti. to ja uopšte ne znam tačno. HELMER: Šta ti to govoriš? . Ja sama moram razmisliti da bi mi stvari bile jasne. HELMER: Zar tebi nije jasan tvoj položaj u vlastitoj porodici? Zar u takvim stvarima nemaš pouzdanu vodilju? Zar nemaš religiju? NORA: Ah. HELMER: U prvom redu ti si supruga i majka. HELMER: Nemaš.HELMER: Zar ti to moram reći? Zar to nisu dužnosti prema tvom mužu i prema tvojoj djeci? NORA: Imam ja i drugih dužnosti koje su isto toliko svete. to za mene više ne može biti mjerodavno.

Da su zakoni drugačiji nego što sam ja mislila. nema prava da poštedi briga svog starog umirućeg oca ili da spasi život svoga muža! To ja ne vjerujem! HELMER: Ti govoriš kao dijete. Ti ne razumiješ društvo u kome živiš. svakako.NORA: Pa ja moram samo ono što je govorio pastor Hansen kad sam išla na krizmanje. Moram saznati: ko ima pravo. NORA: Ne razumijem ga. to mi nikako ne ide u glavu. . to je ipak nečuveno iz usta jedne mlade žene! Ali ako ti religija ne može biti vodilja. Znam samo da o tome imam potpuno drugačije mišljenje nego ti. dakle. Torvalde. ili. da li je to za mene tačno. tu sam potpuno zbunjena. još bolje. Torvalde. Jer osjećaj valjda imaš? Ili. Jer. onda ću i to pokušati da otkrijem. HELMER: Ah. ja to apsolutno ne znam. odgovori mi. Ali sad ću ga izbliza pogledati. i to sam sada čula. Jedna žena. On je govorio da je religija i ovo i ono. Vidjeću da li je ono što je govorio pastor Hansen bilo tačno. zar ni njega nemaš? NORA: Da. pusti me barem da probudim tvoju savjest. Ali da su oni dobri. društvo ili ja. nije mi lako da ti na to odgovorim. Kad sada budem izvan svojih sadašnjih prilika i upućena na samu sebe.

HELMER: Onda je moguće još samo jedno objašnjenje. Torvalde. odlazim. HELMER: I tako jasno i sigurno odlaziš od svog muža i svoje djece? NORA: Da.HELMER: Ti si bolesna. HELMER: Noro! I to mi samo tako kažeš? NORA: Strašno mi je žao. to je upravo tako. ti imaš groznicu. Noro. NORA: Ja nikad nisam osjećala i mislila tako jasno i tako sigurno kao sada. NORA: Koje? HELMER: Ti me više ne voiš? NORA: Da. čak mislim da nisi pri sebi. HELMER (jedva se pribere): Je li i to tvoje jasno i sigurno uvjerenje? . Ali šta da se radi?! Ja te ne volim više. jer ti si uvijek bio tako dobar prema meni.

i... Da sam svoju vlastitu ženu izvrgnuo ruglu i sramoti.. NORA: Osam godina ja sam strpljivo čekala. kako sam izgubio tvoju ljubav? NORA: Da. HELMER: A možeš li mi i to objasniti. HELMER: No. HELMER: Budi jasnija. Bila sam čvrsto uvjerena da ćeš mu se suprotstaviti i reći: objavi čitavom svijetu! I da se to dogodilo.. NORA: Da se to dogodilo. kad čudo nije došlo. ne razumijem te. To je bilo večeras.NORA: Sasvim jasno i sigurno uvjerenje. . to mogu. jer. sve uzeo na sebe i rekao: ja sam krivac. Bila sam nepokolebivo čvrsto uvjerena: sad će se dogoditi čudo. To je i razlog što neću duže da ostanem ovdje.nisam ni u jednom trenutku pomislila da bi se ti mogao povinovati uslovima toga čovjeka. Dok je Krogstadovo pismo ležalo tamo napolju . uviñala sam da čudo ne može doći kao nešto svakodnevno.. dragi bože. čvrsto sam vjerovala da bi ti onda istupio.. i tad sam vidjela da ti nisi onakav čovjek kakvim sam te ja smatrala. Onda se nada mnom nadvila nesreća.

NORA: Može biti.HELMER: Noro! NORA: Misliš. koju si ubuduće htio još opreznije nositi na rukama. I da bih to spriječila. tvoj strah. HELMER: Noro. u tom trenutku sam došla do spoznaje da sam osam godina ovdje stanovala zajedno s jednim stranim čovjekom i da sam s njim imala troje djece. Ali šta bi moja uvjeravanja vrijedila prema tvojima? To je bilo čudo kome sam se nadala u svom strahu i tjeskobi.. ja od tebe takvu žrtvu nikad ne bih primila? Naravno da ne bih. O. NORA: Stotine i hijade žena su to učinile! HELMER: Ah. (Ustane) Torvalde. Ali ti. Ali svoju čast ne žrtvuje niko. ja bih s velikom radošću dan i noć radio za tebe. Kad je on prošao. Baš kao i prije bila sam opet tvoja ševa i tvoja lutka. ne od onog što je meni prijetilo. podnosio bih za tebe sve nevolje i brige. ti i misliš i govoriš kao nerazumno dijete. htjela sam da okončam svoj život. jer je tako slaba i lomna. kad je ta opasnost prošla.. ti niti mlisliš niti govoriš kao čovjek na koga bih se ja mogla osloniti. nego od onog što se tebi moglo dogoditi. ne smijem misliti na to! Samu bih sebe razbila u hiljadu komadića! . ni za onoga koga voli. ti si se ponašao kao da se ništa nije desilo.

HELMER: Ja imam snage da postanem drugačiji. ja nisam žena za tebe.. NORA (odlazi desno unutra): Utoliko odlučnije treba to uraditi. tu misao ne mogu podnijeti. NORA: Možda. zar se ne bi mogao premostiti? NORA: Ovakva kakva sam sada. Ali. Noro. nosi putnu torbu koju stavlja na stolicu pored stola) HELMER: Noro. Noro. Djecu neću da vidim.. HELMER: Ali zar ne bismo mogli zajedno stanovati kao brat i sestra? NORA (stavlja šešir): Ti dobro znaš da to ne bi dugo trajalo. HELMER: Rastanak . kad ti bude oduzeta lutka. NORA (oblači kaput): Ne mogu provesti noć u stanu jednog stranog čovjeka. izmeñu nas se otvorio ponor.rastanak s tobom? Ne. Torvalde. vidim. (Umotava se u šal) Zbogom. Noro. . ne sada! Čekaj do sutra.HELMER (tužno): Vidim. U stvari. (Vraća se sa šeširom i kaputom.

Torvalde: ako žena napusti kuću svoga muža. i to gotovo. NORA: Dobro.. sada i ubuduće. Njih treba poslati za mnom. Ti ne smiješ ničim biti vezan. Sutra. kad ja otputujem.. Sad je. . kao što ni ja neću da budem. Ostavljam ti ključeve. ne mogu im biti korisna. Noro. dakle. kao što ja to sada činim. Barem te ja oslobañam svih obaveza. Ovakva kakva sam sada. zakon oslobaña svih obaveza prema njoj. bolje nego ja.Znam da su u boljim rukama nego što su moje. onda njega. Djevojke će se snaći u domaćinstvu. koliko ja znam. HELMER: Evo ti ga. HELMER: Ali jednom poslije. Tako. HELMER: Ali ti si moja žena. evo vraćam ti tvoj prsten. Daj i ti meni moj. poslije? NORA: Kako to mogu znati? Ja uopšte ne znam šta će biti sa mnom. Obe strane moraju dobiti punu slobodu. doći će Kristina da spakuje stvari koje sam donijela od svoje kuće. NORA: Slušaj. HELMER: Još i to? NORA: I to.

To ti zabranjujem. Ništa ne primam od stranih ljudi.HELMER: Gotovo?! Svršeno?! Noro. kažem ti. HELMER: Reci mi. ništa. zar ja za tebe više nikad neću moći da budem drugo nego stranac? NORA (uzima putnu torbu): Ah. . Torvalde. zar nikad nećeš misliti na mene? NORA: Sigurno ću često morati da mislim na tebe i djecu i na ovu kuću. onda bi se moralo dogoditi najveće čudo. HELMER: Da ti pomognem. HELMER: Smijem li ti pisati? NORA: Ne nikada. HELMER: Noro. ništa. HELMER: Ali smijem ti barem nešto poslati? NORA: Ne. kakvo najveće čudo? NORA: Ne. kad ti zatreba pomoć...

Torvalde. Zbogom! (Odlazi kroz predsoblje) HELMER (spusti se na stolicu pored vrata i pokrije lice rukama): Noro! Noro! (Gleda oko sebe i ustaje) Prazno. NORA: . da....NORA: Onda bismo se oboje nas. Otišla je! (U njemu se javlja neka nada) A najveće čudo. HELMER: Ali ja hoću da vjerujem.. i ti i ja.? (Odozdo se čuje zvuk zalupljenih vrata) . da naš zajednički život može da postane pravi brak. ja više ne vjerujem u čuda... Reci do kraja! Toliko promijeniti da. morali toliko promijeniti.. Ah.