Henrik Ibzen Nora ili Lutkina kuća

Prevod: Zeina Mehemdbašić

LICA: HELMER, advokat NORA, njegova žena DOKTOR RANK GOSPOðA LINDE KROGSTAD, pravnik Troje male Helmerove djece ANA-MARIJA, dadilja kod Helmerovih Služavka kod Helmerovih Nosač Radnja se odvija u Helmerovom stanu.

PRVI ČIN

Prijatno i ukusno, ali ne luksuzno namještena soba. Desno u pozadini jedna vrata vode u predsoblje; druga vrata u pozadini lijevo vode u Helmerovu radnu sobu. Izmeñu ova dvoja vrata je mali klavir. Lijevo u sredini zida vrata, a dalje prema naprijed prozor. Blizu, uz prozor, okrugli sto sa naslonjačama i malom sofom. Desno uza zid sa strane dalje vrata, a uz isti zid prema naprijed zidana peć, pred kojom stoji nekoliko naslonjača i

jedna stolica za ljuljanje. Izmeñu peći i vrata sa strane mali sto. Na zidovima bakrorezi. Polica sa porcelanom i drugim umjetničkim ukrasima; mali ormar za knjige sa knjigama u raskošnim povezima; tepih preko cijele sobe. U peći vatra. Zimski dan. U predsoblju zvoni; odmah potom čuje se otvaranje vrata. Nora ulazi u sobu pjevuckajući zadovoljno. Ona je u šeširu i kaputu i nosi mnoštvo paketa koje stavlja desno na sto. Iza sebe ostavlja otvorena vrata prema predsoblju i otuda se vidi nosač koji nosi jelku i korpu; on to predaje služavci koja im je otvorila.

NORA: Dobro sakrijte jelku, Helena. Djeca je smiju vidjeti tek večeras kad bude okićena. (Nosaču, vadeći novčanik) Koliko?

NOSAC: Pedeset era.

NORA: Evo jedne krune. Ne... ostatak zadržite. (Nosač zahvaljuje i odlazi. Nora zatvara vrata. Ona se i dalje zadovoljno smijucka za sebe, dok skida šešir i kaput. Izvadi iz tašne kesicu sa slatkišima i pojede nekoliko; onda oprezno priñe vratima svoga muža i oslušne) Da, on je kod kuće. (Opet tiho pjevucka za sebe dok prilazi stolu desno)

HELMER (u svojoj sobi): Je li to tamo cvrkuće ševa?

NORA (otvarajući pakete): Da, cvrkuće!

HELMER: Je li to skakuće vjeverica?

NORA: Da.

HELMER: A kad je vjeverica došla kući?

NORA: Ovog trena. (Stavlja kesicu sa slatkišima u tašnu i briše usta) Doñi, Torvalde, da vidiš šta sam sve kupila.

HELMER: Ne smetati! (Uskoro potom, s perom u ruci, otvara vrata i pogleda unutra) Šta si sve kupila, kažeš? Ovako mnogo stvari? Je li to mali lakoumni češljugar opet izletio i profućkao novac?

NORA: Ali, Torvalde, ove godine zaista smijemo i malo više potrošiti. Pa ovo nam je prvi Božić kad ne moramo da štedimo.

HELMER: E, pa slušaj, ne smijemo baš preći u luksuz.

NORA: Naprotiv, Torvalde, sad već smijemo sebi dozvoliti i malo luksuza. Zar ne? Onako sasvim, sasvim malo. Pa ti sad dobivaš veliku platu, a zaradivaćeš mnogo, mnogo novaca.

HELMER: Da, od Nove godine. Ali onda treba da proñu čitava tri mjeseca dok nova plata doñe.

NORA: Eh, do tada možemo i posuditi.

Noro. šta onda? NORA: Kad bi se tako nešto grozno dogodilo. HELMER: Noro. HELMER (ide za njom): E. koliko je potrebno. Nikakvih dugova! Nikakvog posuñivanja! Nešto nelijepo i neslobodno padne na kućanstvo koje se zasiniva na dugovima. ne govori tako ružno! HELMER: Da. Torvalde.. pretpostavimo da se tako nešto dogodi. ti si prava žena! Ali ozbiljno Noro: ti znaš šta ja o tome mislim... bilo bi mi sasvim svejedno imam li dugova ili ne. a meni na Silvestrovo padne cigla na glavu i ja ležim tu. ti ih potrošiš u ovoj božićnoj sedmici. ali ne smije zato sada mala ševa da . Do danas smo oboje hrabro izdržali i tako ćemo činiti još i ovo kratko vrijeme. NORA (zapuši mu usta): Fuj..HELMER: Noro! (Prilazi joj i šaleći se vuče je za uho) Zar te opet spopada lakomislenost? Zar da ja danas posudim hiljadu kruna. HELMER: A ljudi od kojih sam posudio novac? NORA: Oni? Koga je još za njih briga? Pa to su tuñi ljudi. kad ti želiš. NORA (odlazi do peći): No da.

trideset. četrdeset. da li si se nečim i sebe sjetila? . i uz to još sablja. Torvalde. Kako? Zar da vjeverica tako stoji i da se duri? (Vadi novčanik) Noro. lijepa hvala... s ovim ću se duže pomoći. znam ja da za Božić toliko toga treba u kući. novo odjelo za Ivora. Najljepša hvala. uzmi! (Daje joj nekoliko novčanica) Dragi bože. I to jeftino kupila. da. A evo materijal za haljinu i maramice za služavku. ali ona i onako sve polomi. i hoću. HELMER: Da..objesi krila. tako!. NORA (broji): Deset.. Evo konja i trube za Boba.. a tako i moraš! NORA: Da. dvadeset. šta li ja to imam ovdje? NORA (brzo se okrene): Novac! HELMER: Evo. Gledaj ovamo. evo lutke sa koljevkom za Emi. Ali sad mi kaži. Majčica Ana-Mari bi zapravo morala i mnogo više dobiti! HELMER: A šta je u onom paketu tamo? NORA (viknu): Ostavi. Ovo za nju je sasvim jednostavno. Torvalde! To ćeš moći da vidiš tek uveče! TORVALD: Ah. A sad hodi da vidiš šta sam sve kupila.. ti mala rasipnice.

. HELMER: Ali moraš! Reci mi nešto pametno što bi ti pričinilo posebnu radost. lijepo te molim. reci! NORA (brzo): Mogao bi mi pokloniti novac.. Torvalde. dakle. ovaj. Ipak.. ja sebe? Ja stvarno ne bih ni znala šta. Samo onoliko koliko misliš da možeš odvojiti. mogao bi. Torvalde. HELMER: No. Onda bih mogla u nekoj prilici kasnije da nešto kupim..... Noro... NORA: Ah. dragi Torvalde. NORA: Ja stvamo ne bih znala. Zar to ne bi bilo divno? HELMER: A kako se zove ona ptičica koja profućka sav novac? . uradi tako. HELMER: Ali. onda bi mogao.. HELMER: No? NORA (spuštenog pogleda igra se s njegovim dugmetom): Ako baš hoćeš da mi napraviš poklon. slušaj... da.. Zamotaću onda novac u lijepi zlatni papir i objesiti ga na božićno drvce...NORA: Ma hajde.

onda ću imati vremena da razmislim šta mi je najpotrebnije. znam već. da. stvarno. gdjegod mogu. ali njemu treba teška gomila novaca.. NORA: Ali ne! Kako samo možeš da kažeš tako nešto? Ja zaista štedim. naravno. Ali ako ode u domaćinstvo i u razne beskorisne stvari. HELMER: Ti si čudno malo stvorenje. . Torvalde. Gdjegod možeš. Zar to nije vrlo pametno. Ali ti to apsolutno ne možeš. zar nije? HELMER (smiješeći se): E. NORA (pjevucka i smiješi se zadovoljno): Hm! Kad bi ti samo znao kolike izdatke imamo mi ševe i vjeverice.... Ne bi se vjerovalo koliko čovjeka staje takva jedna ptičica. ako bi ti taj novac koji ti dam. onda opet ja moram da izvlačim. Torvalde. mogla sačuvati i sebi nešto kupiti. NORA: Nipošto. Ali uradićemo kako kako sam rekla.NORA: Da. to jest. Torvalde. Torvalde. moja mala draga Noro! (Stavlja ruku oko njenog struka) Moj lakoumni češljugar je dražestan. HELMER: To se ne da poreći. lakoumni češljugar. HELMER (smije se): To je prava riječ. Sasvim kao i tvoj otac.

Da. kako da kažem? . odakle ti to? HELMER: Zar slatka njuškica nikako nije svratila u slastičarnu? NORA: Ne. prospe ti se izmeñu prstiju... Da.. NORA: Pa.. NORA: Ja? HELMER: Svakako. HELMER: Nije se nimalo osladila? .. HELMER: A ja ne bih htio da mi budeš drugačija nego što jesi. Ali.. ja bih voljela da sam od tate naslijedila više osobina. nešto mi pada na pamet. da.. Torvalde. Noro. a čim ga imaš. tako sumnjivo. uvjeravam te. ali moram te uzeti takvu kakva jesi. moja draga. takve stvari se nasljeñuju. NORA (gleda ga): No? HELMER (prijeti prstom): Je li slatka njuškica i danas nešto grickala u gradu? NORA: Ali ne... To ti je u krvi. mala. raspjevana ševo. tako. Pogledaj me pravo u oči. i nikad ne znaš kud je otišao.Trudiš se na sve načine da dobiješ novac u ruke.. da. Danas mi izgledaš tako.

. NORA: Ne.. pozvaću ga kad ujutro navrati.. (Prilazi joj) Eto. Večeras. Noro.. ti i ne znaš koliko se radujem današnjoj večeri. zadrži za sebe svoja mala božićna iznenañenja. HELMER: Da. no. srce moje. kad se drvce upali. HELMER: No... ja se. samo šalim.. zaista je divna pomisao da imam siguran položaj i . to ja dobro znam..NORA: Ne. stvarno te uvjeravam. Pa dala si mi časnu riječ. Torvalde! HELMER: Ah.. Već sam naručio dobrog vina. to mi nikad palo na pamet da postupim protiv tvoje volje. Uostalom. i ona će već doći na vidjelo. A kako će se tek djeca veseliti. no.. HELMER: Nije ni probala koji slatkiš od badema? NORA: Ne. u to sam ubijeñen.. Ali to nije ni potrebno. Torvalde. naravno. NORA: Da nisi zaboravio da pozoveš Ranka? HELMER: Ne. NORA: I ja. zaista nije. Razumije se samo po sebi da će večerati s nama..

nisi. NORA (plješće rukama): Ne. to je bilo najdosadnije vrijeme u mom životu. Ali ipak je dobro što su ta oskudna vremena prošla. duge sedmice unaprijed ti si se svake večeri zaključavala do duboko u noć da bi napravila cvijeće za drvce i razne druge lijepe stvari. Uh. mogla baš ništa. Noro! NORA: Opet me time zadirkuješ! Šta sam ja tu mogla kad se uvukla mačka i sve mi pokvarila. da nas iznenadiš. to je stvarno divno! HELMER: Sad ne moram tu da sjedim sam i da se dosañujem. HELMER (smiješeći se): Ali rezultat je ipak bio dosta siromašan. NORA: Da. Zar ne? Sama ta pamisao je pravo zadovoljistvo! NORA: Ah.. ne. nježne ručice naprezati.. da više sad ne . to je divno! HELMER: Sjećaš li se prošlih Božića? Po tri drage. naravno. HELMER: Ne. Torvalde.izdašan dohodak. jadna moja Norice. A ni ti ne moraš svoje drage oči i drage. Imala si najbolju volju da nas usrećiš i to je glavno. zar ne. NORA: Ja se pri tom uopšte nisam dosañivala.

NORA: Molim. HELMER: On je sigurno već ušao kod mene? SLUŽAVKA: Da. Torvalde..moramo!? O.. Čim Božić proñe. Noro. Ah. koja je u putnom kostimu. kako je to divno čuti. (Helmer odlazi u svoju sobu. NORA: Dobar dan. SLUŽAVKA (Helmeru): I gospodin doktor je tu.. Baš glupo! HELMER: Za posjete nisam kod kuće. GOSPOðA LINDE: Ti kao da me više ne poznaješ? . kako sam zamislila naš budući namještaj.. evo zvoni! (Brzo malo pospremi po sobi) Sigurno neko dolazi.. (Uzima ga za ruku) Sad slušaj.... i zatvara vrata iza nje) GOSPOðA LINDE (plašljivo i oklijevajući): Dobar dan.. (Zvono u predsoblju) . tamo je. služavka uvodi u sobu gospoñu Linde. ne zaboravi to! SLUŽAVKA (na vratima predsoblja): Milostiva gospoño. neka nepoznata gospoña.

. Ali ostavi svoje stvari. da! Ah. samo u prvom trenutku.. ja mislim . (Hvata je za ruke) Da. NORA: Naravno. poznato lice. Da ti nije hladno? (Pomaže joj) Tako. to je ono staro.... Kristina! GOSPOðA LINDE: Svakako. (Tiše) Kako si se ti promijenila. GOSPOðA LINDE: Stigla sam jutros rano parobrodom.. Naravno. sad ćemo lijepo sjesti kraj peći. NORA: Kristina! A ja te nisam prepoznala! Ali i kako bih. (Klikne) Kako...NORA: Ne. ja ne znam... Kristina. Ne. ipak.. Noro. ja sam to. A ti si sad došla u grad? Krenula si na dalek put usred zime? To je hrabro. GOSPOðA LINDE: I mnogo. i možda nešto mršavija... da sebi priuštiš božićnje zadovoljstvo. postala si nekako bljeña. NORA: Tako dugo se nismo vidjele? Zaista. da. mnogo starija. Kako je to lijepo! Mi ćemo se takoñe dobro proveseliti... posljednjih osam godina bile su sretno vrijeme! To mi možeš vjerovati. Za devet-deset dugih godina. Kristina! Jesi li to zaista ti? GOSPOðA LINDE: Da.. ovamo u naslonjaču! A ja ću sjesti u stolicu za ljuljanje.

Ali svaki put sam opet odložila. NORA: Bože.. ozbiljno) Kakva sam ja bezobzirna osoba! Sjedim tu i brbljam. šta si sve morala proći!. u to vrijeme sam stalno htjela da ti pišem. sasvim malo. uvijek me nešto spriječilo. pa ja sam to znala. GOSPOðA LINDE: Draga Noro. Noro? NORA (tiho): Jadna Kristina. GOSPOðA LINDE: Da. Kristina. pa ti si ostala udovica. jadnice moja. možda i malo starija. (Iznenada se prekine. možeš li mi oprostiti? GOSPOðA LINDE: Šta to. NORA: Ne. pročitala sam u novinama. jadna moja Kristina. A on ti nije ništa ostavio za život? GOSPOðA LINDE: Ništa! NORA: Ni djece? GOSPOðA LINDE: Ne! . Kristina. ne vrijedi ni pominjati. ali samo sasvim. Ah. Najdraža. moraš mi vjerovati. još prije tri godine.NORA: No. da. ja to dobro shvatam.. to je bilo ružno od mene! Ah.

Da li si čula kakva nas je velika sreća zadesila ovih dana? GOSPOðA LINDE: Ne. Trenutno ti ih ne mogu predstaviti. NORA (gleda je ne vjerujući): Ali. kakva sreća! .. NORA: Tako si sasvim sama! Kako to mora biti teško i strašno za tebe. ne! Radije pričaj ti meni! NORA: Ne. baš ništa. Ali sad mi moraš sve ispričati. izašli su sa dadiljom. a šta to? NORA: Zamisli. kako je to moguće? GOSPOðA LINDE (smiješi se turobno i gladi svoju kosu): Ah. Danas neću da budem sebična. moj muž je postao direktor Akcionarske banke. Ali samo jedno ti ipak moram reći.NORA: Dakle. ti moraš početi. GOSPOðA LINDE: Tvoj muž? O. Noro. i to se ponekad dogaña. Danas hoću da mislim samo na tvoje stvari. Kristina. da iz njih nešto crpim.. Ja imam troje dražesne djece. GOSPOðA LINDE: Čak ni brige ili boli. GOSPOðA LINDE: Ah.

. ipak je divno imati puno. puno novaca i nikakvih briga... a onda će dobiti veliku platu i mnogo procenata. Noro! Zar se još nisi opametila? U školi si bila velika rasipnica. da bih mogla rasipati. Ti znaš da je Torvald . kukičanje. puno novaca. Advokatski hljeb je tako nesiguran.. toliko se radujemo! On stupa u banku već za Novu godinu.. Ah. A nije nam ni išlo tako. Zar ne? GOSPOðA LINDE: Svakako mora da je lijepo imati ono što je potrebno. to Torvald tvrdi još i danas.. naročito ako advokat hoće da se bavi samo finim i pristojnim poslovima. NORA (smiješi se): Da. Od sada možemo da živimo sasvim drugačije nego do sada. Vjeruj mi. GOSPOðA LINDE (smiješi se): Noro. GOSPOðA LINDE: Zar i ti? NORA: Da. naravno. (Prijeti prstom) Ali »Nora.. nego puno. NORA: Ne.. ručne radove. ogromna sreća. kako se osjećam lako i sretno! Da. pletenje i slično.. i u tome se s njim potpuno slažem... Kristina. uvijek to htio.. ne samo što je potrebno.NORA: Da. i još neke druge stvari. sasvim kako mi želimo. Nora« nije tako glupa kao što vi mislite. (Tiho i polako). sitnice. Oboje smo morali da radimo. A Torvald je.

dobili smo ih od tate. Bio je. NORA: Da. jesmo. GOSPOðA LINDE: Mogu misliti. NORA: Pa. kao što možeš i zamisliti. to je mnogo novaca.. . GOSPOðA LINDE: Ali u takvoj situaci je svakako velika sreća ako ih imaš. GOSPOðA LINDE: Ah. tako. To nije mogao da podnese i tako se smrtno razbolio. a morao je da zarañuje više novaca nego ranije. četiri hiljade i osamsto kruna. Ivor je tek bio roñen. da ti kažem. Upravo u to vrijeme je umro tvoj otac. pa bili ste cijelu godinu u Italiji.. upućen na svakakve sporedne službe i morao da radi od jutra do mraka. Ah. Ali je i koštalo teških para. Znaš. U prvoj godini se strašno premorio radom. Kristina. Vjeruj mi. NORA: Hiljadu i dvjesta talira je koštalo. nije bilo lako otići. a Torvaldu je spasilo život. bilo je to prekrasno putovanje. da. Ali morali smo otići na svaki način. Ljekari su rekli da je neophodno da ode na jug.istupio iz državne službe kad smo se mi vjenčali? U njegovom odjeljenju nije bilo nikakvih izgleda za napredovanje. GOSPOðA LINDE: Ah.

. Kristina. Ne. GOSPOðA LINDE: Znam da si ga mnogo voljela. Ali on nam ne dolazi kao ljekar. Kristina. A morala sam da njegujem i mog jadnog smrtno bolesnog Torvalda. Ah! to je najteže što sam doživjela poslije svoje udaje. dobri tata! Nisam ga više vidjela. Torvald nije više bio ni časa . doktor. Otputovali smo mjesec dana kasnije. Dragi. I tako ste. upravo tada. I zamisli samo.. NORA: To je bio doktor Rank. dakle. GOSPOðA LINDE: A. a ljekari su navaljivali. otišli u Italiju? NORA: Da..NORA: Da. tako smo imali novaca. GOSPOðA LINDE: A tvoj muž se vratio posve izliječen? NORA: Cio kao riba u vodi.. ja nisam mogla da odem njemu i da ga njegujem. Svakodnevno sam očekivala roñenje mog malog Ivora. To je naš najbolji prijatelj i možeš ga ovdje kod nas barem jedanput dnevno vidjeti. doktor? NORA: Kako? GOSPOðA LINDE: Čini mi se da je djevojlka rekla da je gospodin što je ušao sa mnom.

ali ovo je tako ružno od mene. da. o bože.. NORA: I onda? GOSPOðA LINDE: Onda sam se morala probijati kroz život s malom sitničarskom radnjom. Izgledalo mi je neadgovorno da odbijem njegovu ponudu. I djeca su čila i zdrava. Noro. NORA: Da. dakle. nemoj se ljutiti na mene! Reci. Kad je umro. Moja jadna majka me više ne treba.. Ali to su bili nesigurni poslovi. A sad je on završen.. (Skoči i plješće rukama) Bože. Posljednje tri godime su mi bile kao jedan jedini dugi i nemirni radni dan. to je sasvim pravo.. samo govorim o svojim stvarima. A morala sam da se brinem i za svoja dva mlaña brata. Kristina.bolestan. s malom školom i svačim drugim. tada bio bogat? GOSPOðA LINDE: Mislim da je bio vrlo imućan. On je. (Sjeda uz nju na stoličicu i stavlja ruke na krilo gospoñe Linde) Ah. Mladići takoñe ne. došlo je do sloma i ništa nije ostalo.. . ipak je divno živjeti i biti sretan! Ah. da li je stvarno istina da ti nisi voljela svoga muža? Zašto si se onda udala za njega? GOSPOðA LINDE: Moja majka je još bila živa i ležala bolesna i bez sredstava. ona je umrla. oni imaju sada svoja namještenja i mogu se sami brinuti o sebi.. Noro. ja takoñer.

. Ovdje će se sigurno lakše moći da nañe nešto što čovjeka zaokuplja i ispunjava mu misli. Kristina.NORA: Kako mora da ti je laknulo. Bilo bi ti mnogo bolje kad bi mogla da otputuješ u neku banju! GOSPOðA LINDE (ode do prozora): Ali ja nemam oca koji bi mi dao novac za put. ja se nisam toliko obradovala zbog tebe. a ti i bez toga izgledaš tako iscrpljeno. ne ljuti se na mene! GOSPOðA LINDE (prilazi joj): Draga Noro. Ipak se mora živjeti i tako postaješ egoist. da. Nemaš za koga da radiš. razumijem te. (Ustaje nemirno) Zato više ne mogu da izdržim tamo u onom zabačenom gnijezdu. što čovjek postaje tako ogorčen. ne ljuti se ti na mene. a ipak stalno moraš raditi. To je ono najgore u prilikama kakve su moje.. Ti misliš da bi Torvald mogao nešto učiniti za tebe. Noro! NORA (ustaje): Ah.. NORA: Ali. Nema više nikoga za koga mogu da živim.. pa to je užasno naporno. GOSPOðA LINDE: Ne. vidiš. koliko zbog sebe. Kad si mi ispričala o sretnim promjenama u vašem životu. vjeruj mi. . samo mi je tako neizrecivo prazno... Ako mi samo uspije da nañem neko sigurno zaposlenje. NORA: Kako to? Ah... neki mali kancelarijski posao.

. Prepusti ti to samo meni. Kristina.. GOSPOðA LINDE: No.. čime ću ga pridobiti. NORA: Ja? Ja da nisam. to malo ručnog rada i slično. tako bih strašno željela da ti pomognem! GOSPOðA LINDE: Kako je. Ah. to sam mislila.. utoliko ljepše što ti sama nisi nikad upoznala teret i nevolje u životu. Noro. Svi vi mislite da ja nisam sposobna za nešto ozbiljno..? GOSPOðA LINDE (smiješeći se): Dragi bože.. no. ti si još dijete. GOSPOðA LINDE: Tako? NORA: Ti si kao i drugi. . lijepo od tebe što se tako zauzimaš za moje stvari.. NORA (zabaci glavu i hoda po sobi): To nisi smjela reći s takvom uvjerenošću. ja ću to već tako fino izvesti. tako fino.... NORA: Pa i hoće. NORA: Da ja ništa nisam uradila u ovom teškom životu. Noro.GOSPOðA LINDE: Da... već ću ja znati da nešto fino izmislim.

NORA: I takoñe si ponosna pri pomisli šta si učinila za svoju braću. Ali jedno je istina: ja sam ponosna i sretna pri pomisli da sam imala priliku da svojoj majci u izvjesnoj mjeri olakšam njene posljednje dane. GOSPOðA LINDE: U to ne sumnjam. GOSPOðA LINDE: Značajno? Šta time misliš? NORA: Ti me sasvim potcjenjuješ. o beznačajnostima!. (Tiho) A ono značajno.. GOSPOðA LINDE: Ja nikog ne potcjenjujem... Ti si ponosna na to što si tako dugo i teško radila za svoju majku. pa ti si mi sama upravo pričala o svom životu. NORA: Ah.GOSPOðA LINDE: Draga Noro.. Zamisli kad bi Torvald čuo! Ni po koju . Kristina. I ja mislim nešto što me čini ponosnom i sretnom. ali to ne bi smjela da činiš. GOSPOðA LINDE: Mislim da imam pravo na to. šta. NORA: To i ja mislim. Ali sad treba nešto da saznaš. Ali kako to misliš? NORA: Govori tiho. Kristina. to ti nisam ispričala.

. ali. Četiri hiljade i osam stotina kruna. (Povuče je do sebe na sofu) Da. u to vjeruju i svi drugi. Kristina.. u to vjeruje Torvald.cijenu ne smije on.. GOSPOðA LINDE: Ali? NORA: Tata nam nije dao ni pare. i tvoj otac vam je dao potrebna sredstva.... slušaj. Da Torvald nije tamo otišao. niko ne smije to da sazna.. NORA (smiješi se): Da. ja imam nešto što me čini ponosnom i sretnom.. spasila? NORA: Pričala sam ti o putu u Italiju. Ja sam pribavila taj novac. GOSPOðA LINDE: Ti? Tako veliku svotu? NORA: Hiljadu dvjesta talira. Šta kažeš sada? . ja sam Torvaldu spasila život. GOSPOðA LINDE: Ali šta to? NORA: Hodi ovamo. GOSPOðA LINDE: No da. niko osim tebe. GOSPOðA LINDE: Spasila? Kako to. propao bi...

.... (Baca se natrag na sofu) Mogla sam ga dobiti od nekog obožavaoca. Mogla sam ga nabaviti i na drugi način.. NORA: Nije ni potrebno.. NORA (zabaci glavu): Tako? A ako je to žena koja ima nekog smisla za poslove. Kad neko ovako zgodno izgleda kao ja. kako ti je to bilo moguće? Jesi li dobila na lutriji? NORA (prezrivo): Na lutriji? (S potcjenjivanjem) Kakva bi to onda bila vještina? GOSPOðA LINDE: Pa kako si ih dobila? NORA (pjevucka i smiješi se tajanstveno): Hm. .. žena koja se zna mudro ponašati.. žena ne može uzeti zajam bez saglasnosti svoga muža. tra-la-la! GOSPOðA LINDE: Nisi ih valjda mogla posuditi? NORA: Tako? A zašto ne? GOSPOðA LINDE: Ne. ali Noro.. Niko i ne kaže da sam novac posudila. GOSPOðA LINDE: Ali.. Noro..GOSPOðA LINDE: Da. onda.. ja ne razumijem ni riječi.

Ali tu je on skoro pobjesnio. NORA: Sad si sigurno krajnje znatiželjna. mogao uzeti zajam... čini mi se. Ljekari su meni došli i rekli da je njegov život u opasnosti i da ga samo boravak na jugu može da spasi. Kristina. GOSPOðA LINDE: Slušaj. Plakala sam i preklinjala ga..GOSPOðA LINDE: Ti si šašava. spasiti život svome mužu? GOSPOðA LINDE: Ja smatnam da je to bila nepromišljenost što si bez njegovog znanja. tako je to nazvao. Kristina. govorila sam mu da bi morao pomisliti na to u kakvom sam ja stanju. ti valjda nisi učinila kakvu napromišljenost? NORA (opet se uspravi): Zar je to nepromišljenost. pa da bude tako dobar da mi učini po volji. NORA: Ali on nije smio ništa znati! Gospode bože. Pa . draga Noro. a onda sam nagovijesitila.. Rekao je da sam lakomislena i da je njegova dužnost kao muža da ne popušta mojim mušicama i kapricima. valjda. kako bi mi se sviñalo da mogu kao druge mlade žene da putujem u inostranstvo. zar ne možeš to da shvatiš? Nije smio da zna kako je loše njegovo stanje. Zar misliš da nisam najprije pokušala da se na drugi način izvučem iz neprilike? Govorila sam mu o tome. da bi on.

nažalost. možda. Tata je baš tih dana umro. GOSPOðA LINDE: Zar mu nećeš nikada reći? NORA (zamišljeno. za ime božje. da vam novac nije on poslao? NORA: Ne.. i onda sam pronašla ovaj izlaz. sretni dom ne bi više bio ono što je sada.... kako bi mu mučna i ponižavajuća bila spoznaja da mi je dužan zahvalnosti. Ne smiješ se tome smijati.. kad više ne budem tako lijepa kao sada. Ali pošto je bio tako teško bolestan. Imala sam namjeru da njemu stvar povjerim i da ga zamolim da ništa ne oda. Ja samo mislim. nikada. GOSPOðA LINDE: Zar tvoj muž nije saznao od tvoga oca. ti moraš biti spašen.. kad više ne bude uživao u tome da mu nešto otplešem. jedanput kasnije... Torvaldu. s polusmiješkom): Da. To bi potpuno poremetilo naše meñusobne odnose. mislila sam u sebi. da se preobučem i .. GOSPOðA LINDE: A kasnije se nikad nisi povjerila svome mužu? NORA: Ne. poslije mnogo godina. s njegovom muškom sujetom.sad.. Naš lijepi. to više nije bilo potrebno. šta ti pada na pamet? Njemu koji je u tim stvarima toliko strog! A osim toga. kad me Torvald više ne bude tako mnogo volio kao sada.

mislila saim. Kristina? Zar nisam i ja ipak za nešto sposobna? Uostalom. Pa ja sam bila na redu. ta stvar mi je zadala mnogo muke. a novac je uvijek tako strašno teško stvoriti. pa Torvald ništa ne primjećuje. besmislica! To vrijeme nikad neće doći. jadna Noro? NORA: Da. Treba. Tako sam. ja ne bih potrošila ni polovinu. gdje sam samo mogla. uvijek i stalno morala da štedim. ono što dobijem za njih. jer ipak je divno biti lijepo obučen. Kristina. Slatki. naravno. da znaš. besmislica. dragi mališani! GOSPOðA LINDE: Onda si morala da smanjiš svoje vlastite potrebe.recitujem. naravno. naime. No. stalno sam kupovala ono najjeftinije i najjednositavnije. Nije mi bilo baš lako da uvijek pravovremeno izvršavam svoje obaveze. to moram na njih i potrošiti. možeš mi vjerovati. Svaki put kad bi mi Torvald dao novac za nove haljine i slično. Od novca za kućanstvo nisam mogla gotovo ništa odvajati jer je Torvald morao dobro živjeti.. . vidiš. Prava je sreća što mi sve tako dobro stoji.. Ni djecu nisam mogla pustiti da hodaju okolo loše odjevena. besmislica. Ali ponekad mi je bilo vrlo teško. (Prekine se) Ah. Onda će možda biti dobro da imam nešto u rezervi.. da u poslovnom životu ima nešto što se zove četvorogodišnje kamate i još nešto što zovu otplata.. pa šta kažeš na moju veliku tajnu. Zar ne? GOSPOðA LINDE: Da.

NORA: No, a onda sam imala i druge izvore prihoda. Posljednje zime sam imala sreću da dobijem mnogo posla za prepisivanje. Tad sam se zaključavala i pisala svake večeri do duboko u noć. Ah, ponakad sam bila tako umorna, tako umorna. Ali, uprkos tome, bilo mi je ogromno zadovoljstvo da tako radim i zarañujem novac. Izgledala sam sebi skoro kao muškarac.

GOSPOðA LINDE: I koliko si mogla otplaititi na taj način?

NORA: Pa, to ti ne mogu reći tako tačno. Znaš, vrlo je teško snaći se u takvim poslovima. Znam samo da sam plaćala koliko sam god mogla skupiti. Mnogo puta nisam ni znala kako ću. (Smiješi se) Onda bih tu sjela i zamišljala, kako se u mene zaljubio neki stari, bogati gospodin...

GOSPOðA LINDE: Kako? Kakav gospodin?

NORA: Ah, gluposti!... i kako je on umro i kad su otvorili njegov testament, pisalo je u njemu velikim slovima: »Sav moj novac neka odmah i u gotovom bude isplaćen ljubaznoj gospoñi Nori Helmer.«

GOSPOðA LINDE: Ali, draga Noro, kakav to gospodin?

NORA: Gospode bože, zar ne shvaćaš? Pa gospodin nije postojao; tako sam to sebi zamišljala... uvijek i neprestano, kad nisam znala kako ću obezbijediti novac. Ali sad svejedno;

što se mene tiče, stari dosadni čovjek može i da ostane, gdje god je; ne zanima me više ni on ni njegov testament, jer sad je mojim brigama kraj. (Skoči) O, bože, Kristina, pa to je božanska pomisao! Biti bez briga! Sasvim, sasvim bez briga! Igrati se i skakati s djecom, imati u kući sve divno i udobno, baš onako kako Torvald voli! I zamisli, sad će proljeće sa svojim dalekim, plavim nebom! Možda možemo poći na kakav mali put. Možda ću opet vidjeti more. Ah, da, da! Kako je divno živjeti i biti sretan! (Čuje se zvono u predsoblju)

GOSPOðA LINDE (ustaje): Zvoni; možda je najbolje da ja odem.

NORA: Ne, samo ostani. To sigurno nije posjeta meni. To neko dolazi Torvaldu...

SLUŽAVKA (u predsoblju): Oprostite, milostiva gospoño.... tu je jedan gospodin.... koji želi da govori s gospodinom advokatom.

NORA: Misliš sa gospodinom direktorom banke...

SLUŽAVKA: Da, s gospodinom direktorom banke, pa ja ne znam, jer... jer gospodin doktor je još unutra...

NORA: Ko je taj gospodin?

KROGSTAD (u predsoblju): Ja sam, milostiva gospoño.

NORA (ide mu korak u susret, uzbuñeno, poluglasno): Vi? Šta to treba da znači? O čemu vi hoćete da razgovarate s mojim mužem?

KROGSTAD: O bankovnim poslovima... tako reći. Ja imam u Akcionoj banci malo namještenje, a kako čujem, vaš muž nam je sada šef...

NORA: To su dakle...

KROGSTAD:... samo suhoparni poslovi, milostiva gospoño, ništa drugo.

NORA: Da, onda budite tako dobri pa se potrudite do kancelarije. (Pozdravi i ravnodušno zatvara vrata predsoblja; onda odlazi do peći i sjeda prema vatri)

GGSPOðA LINDE: Noro,... ko je taj čovjek?

NORA: To je izvjesni Krogstad.

GOSPOðA LINDE: Dakle zaista je on.

NORA: Poznaješ li tog čovjeka?

GOSPOðA LINDE: Poznavala sam ga... nekad prije. Bio je neko vrijeme zamjenik pravobranioca u našem kraju.

. ne volim da smetam... dragi prijatelju.. GOSPOðA LINDE: Sad je udovac. (Doktor Rank dolazi iz Helmerove sobe) DOKTOR RANK (još na vratima): Ne. (Zatvara vrata za sobom i ugleda gospoñu Linde) O..NORA: Sasvim tačno. Mislim da sam prošao pored vas na stepeništu. Ali. molim za izvinjenje. NORA: Bio je.. izgleda.. To je tako dosadno. Tako. kad sam dolazio.. NORA: S mnogo djece.. Ja stvarno ne znam. izgleda da i ovdje smetam? NORA: Ne. . GOSPOðA LINDE: Kako se promjenio.... nećemo sad o poslovima. (Zatvara peć i gurne stolicu za ljuljanje malo u stranu) GOSPOðA LINDE: Kažu da se on bavi svakakvim poslovima? NORA: Tako? To može biti. gospoña Linde. RANK: Ah! Ime koje se u ovoj kući često spominje.. radije ću malo ući kod tvoje žene. vrlo nesretno oženjen. ne. uopšte ne.. sad gori vatra. (Predstavlja ih) Dr Rank .

Iako patim. vrlo je rasprostranjeno mišljenje da se to mora. A ni sa moralno oboljelim nije ništa dugačije. gospodine doktore... U ovom trenutku je baš jedan takav moralni Lazarus kod Helmera. no. GOSPOðA LINDE (prigušenim glasom): Ah! . ja uz stepenice idem vrlo lagano. i ja.GOSPOðA LINDE: Da. RANK: Aha! Mala unutrašnja smetnja? GOSPOðA LINDE: Zapravo. pa i vi volite da živite. RANK: Zar je posao sprobano sredstvo protiv premorenosti? GOSPOðA LINDE: Mora se živjeti. htio bih da ta patnja što duže potraje. RANK: Svakako. doktore. RANK: Da. RANK: Ništa drugo? Onda ste sigurno došli u grad da se malo oporavite preko praznika? GOSPOðA LINDE: Došla sam da tražim posao. NORA: No. ne podnosim ih dobro. više premorenost. I svi moji pacijenti žele to isto.

. Taj je pokvaren do srži karaktera. on ima tamo neku vrstu namještenja... NORA: Tako?. Ali on počinje da priča o tome kao o vrlo važnoj stvari: da on mora živjeti. NORA: Nisam znala da Krog.. da taj gospodin Krogstad ima nekog posla s Akcionarskom bankom. Upravo takvi nazori prave od ljudskog društva bolnicu. vi ne poznajete tog čovjeka. koji kao bez daha trče okolo da nanjuše moralnu trulež pa da onda dotične progone za neko unosno namještenje. naravno. RANK: Ja stvarno ne znam. tu smo. koja se bila zamislila. . to je izvjesni Krogstad. A zdravi se onda moraju zadovoljiti time da im gledaju kroz prste. RANK: O.NORA: Na koga to mislite? RANK: Ah.. poštovana gospoño. zapravo. bolesnici imaju najviše prava da budu zbrinuti. Samo sam čuo da se tiče Akcionarske banke. RANK (slegne ramenima): Eto.(Nora. A o čemu on to ima da razgovara s Torvaldom.. (Gospoñi Linde) Ne znam da li i tamo u vašem kraju ima takvih ljudi. ali. GOSPOðA LINDE: Da.

naime. NORA: Da. izvolite bombončić? RANK: Gle... izvolite! (Stavlja mu bombon u usta) I tebi Kristina... nečem strašno komičnom. doktore? Evo.. jesu li sada svi. (Vadi kesicu iz tašne) Doktore. pomisao da mi. zabavna. Ti nisi mogla znati da je to Torvald zabranio.. da se on boji da time ne pokvarim zube. I meni još jedan... svakako. zaista. pustite me samo! (Šeta po sobi tamo-amo) Ah... (Opet . Treba. ali ove mi je Kristina poklonila. koji su namješteni u Akcionarskoj banci. Recite mi doktore. no. šta! Jednom ko nijednom! Zar ne. zavisni o Torvaldu? RANK: To vam se čini tako strašno komično? NORA (smiješi se i pjevucka): Pustite me samo. samo jedanm . bombona! Mislim da je to ovdje prokrijumčarena roba. da znaš. GOSPOðA LINDE: Kako? Ja? NORA: No. najviše dva. da Torvald ima tako veliki uticaj na tako mnogo ljudi je.prsne u poluglasan smijeh i zaplješće rukama) Zašto se vi tome smijete? Znate li vi uopšte šta je to društvo? NORA: Baš me briga za to glupo društvo!! Ja se smijem nečem sasvim drugom. Ah.. ništa se ne boj.

hoda okolo) Sad sam iznad svega sretna. Ima samo još jedna stvar na svijetu, što bih ja strašno željela.

RANK: A to je?

NORA: Strašno bih željela da nešto reknem, ali da to i Torvald čuje.

RANK: Pa što to ne reknete?

NORA: Ne, ne smijem. To je tako ružno.

GOSPOðA LINDE: Ružno?

RANK: Pa, onda i nije baš preporučljivo. Ali nama ipak možete. No šta biste vi to tako rado rekli, da i Torvald čuje?

NORA: Strašno bih voljela da kažem: U božju mater!

RANK: Jeste li poludjeli?

GOSPOðA LINDE: Ali, Noro!

RANK: Pa recite. Evo njega.

NORA (sakriva bombone): Pst! Pst! Pst!

HELMER (dolazi s mantilom preko ruke i šeširom u ruci, iz svoje sobe)

NORA (ide mu u susret): No, dragi Torvalde, jesi li ga se riješio?

HELMER: Da, otišao je.

NORA: Mogu li te upoznati... to je Kristina. Danas je doputovala.

HELMER: Kristina? Izvinite, ali ja ne znam...

NORA: Gospoña Linde, dragi Torvalde, gospoña Kristina Linde.

HELMER: Ah, tako. Vjerovatno prijateljica iz mladosti moje supruge?

GOSPOðA LINDE: Da, mi se poznajemo od ranije.

NORA: I zamisli, ona je prešla dalek put da bi govorila s tobom.

HELMER: Kako to?

GOSPOðA LINDE: To baš ne...

NORA: Kristina je, naime, izvanredno vješta u kancelarijskim

poslovima. I sad bi jako voljela da radi pod nadzorom nekog sposobnog čovjeka, i da nauči još više nego što zna...

HELMER: Vrlo pametno, gospoño Linde.

NORA: I kad je sada čula da si ti postao direktor banke... brzojav je to razglasio... doputovala je ovamo što je mogla brže i... Zar ne, Torvalde, meni za ljubav ti ćeš već nešto učinit za Kristinu? Hoćeš?

HELMER: Pa sad, to ne bi bilo nemoguće, vi ste, pretpostavljam, udovica?

GOSPOðA LINDE: Da.

HELMER: I poznajete kancelarijsike poslove?

GOSPOðA LINDE: Da, prilično.

HELMER: No, onda je vrlo vjerovatno da vam mogu naći neko namještenje...

NORA (plješće rukama): Vidiš li, vidiš li?

HELMER: Naišli ste baš u pravom trenutku, gospoño Linde.

GOSPOðA LINDE: Kako da vam zahvalim?

HELMER: Samo jedan sat. doći. NORA: Ideš i ti. takoñe. doktore. neću duže.HELMER: To nije potrebno. moram sad ići da potražim kakvu sobu. HELMER: Onda možda možemo zajedno niz ulicu. RANK: Čekaj. Ali nemoguće je da te.. dragi Torvalde. I vi. idem i ja.. (Oblači mantil) Ali danas me morate izviniti. . i hvala ti za sve. NORA (pomaže joj): Kako je glupo što mi nemamo više prostora. NORA: Doviñenja! Večeras ćeš. Kristina? GOSPOðA LINDE (oblači kaput): Da. (Donosi iz predsoblja svoj krzneni kaput i grije ga na peći) NORA: Nemoj ostati dugo. draga Noro. Šta? Ako se budete dobro osjećali? Naravno da ćete se osjećati dobro! Samo se sad dobro zamotajte. GOSPOðA LINDE: Šta ti pada na pamet! Adieu. naravno.

samo unutra! (Saginje se i ljubi ih) Moji slatki.(U opštem razgovoru idu u predsoblje. ti si Emi i Boba vozio na sankama? Zamisli! Da. (Dadilja odlazi u sobu lijevo. Ivore. Ana-Mari. a djeca neprestano pričaju) Ah. ti si pravi dečko. Ti izgledaš tako smrznuto. Nora uzima od djece kapute i kape i baca ih naokolo. šta? . (Djeca cijelo vrijeme neprestano razgovaraju s njom) Jeste li se dobro zabavljali? Pa to je divno! Ah. Ana-Mari! Moju slatku. Na peći je topla kafa za tebe.. to mi je zadovoljstvo. da! Mama će plesati i sa Bobom. jedini! Pogledaj ih. Sad ovdje postaje neizdržljivo za svakoga ko nije majka! (Rank. Šta? I grudvali ste se? O. evo ih! (Ona potrči i otvara. Za njima i Nora. Idi ti samo u dječju sobu. ja ću je sama svući. Ana-Mari dolazi sa djecom) Unutra. gospoño Linde. HELMER: Doñite. Kristina! Zar nisu dražesni? RANK: Ne pričajte ovdje na propuhu. pošto je zatvorila vrata predsoblja) NORA: Kako mi izgledate svježe i veselo. malu lutkicu! (Uzima od dadilje najmanje dijete i pleše s njim) Da. Daj mi je malo. Helmer i gospoña Linde odu niz stepenice. što i ja nisam bila s vama! Pusti.. Na stepeništu se čuju dječiji glasovi) NORA: Evo ih. Pa kakve to crvene obraze imate? Kao jabuke i ružice. dadilja s djecom u sobu. Pusti samo.

. Sada se vrata napola otvore i ukaže se Krogstad. Ona ispuže napolje. NORA (ustaje): Moj muž nije kod kuće.. traže.. Burno klicanje. .. On malo pričeka. nemoj.. vrata na stubištu bila su samo pritvorena. NORA (prigušeno vrisne. ne. Ne gledaj pakete. gospoño Helmer. mora da je neko zaboravio da ih zaključa. jure do stola.Tjerao vas je neki veliki pas? Ali nije vas ugrizao? Ne. Ivore! Šta je to? E.. pa šta onda hoćete ovdje? KROGSTAD: Da s vama malo porazgovaram. unutra je nešto ružno. (Ona i djeca se igraju uz vrisku i smijeh po sobi i susjednoj prostoriji lijevo. podižu stolnjak i vide je. ali ne mogu da je nadu. takve male lijepe lutkice. onda ću se ja prva sakriti. NORA: Tako. Igra se nastavlja) KROGSTAD: Oprostite. kad bi vi znali! Ah. kao da hoće da ih uplaši. Je li? Hoćete da se igramo? Šta ćemo se igrati? Skrivanja? Neka se Bob prvi sakrije. Ja? Dobro. Onda čuju njen prigušen smijeh. okrene se i napola skoči): Ah! Šta hoćete vi? KROGSTAD: Oprostite. Najzad se Nora sakrije pod sto. KROGSTAD: To znam. Nova vriska. Djeca jure okolo. gospodine Krogstad. psi ne ujedaju.

Od vas samih zavisi. ali je Badnjak. da.NORA: Sa..? (Djeci. Kad on ode. tiho) Idite tamo kod Ane-Mari Šta? Ne. Radi se o nečem drugom. (Ona odvodi djecu u sobu lijevo i zatvara za njima vrata) (nemirno.. s jednom damom. iako. NORA: Da... Valjda imate trenutak vremena? NORA: O. napeto) Hoćete da govorite sa mnom? KROGSTAD: Svakako. NORA: I šta dalje? .. Sjedio sam u restoranu Olsen i vidio vašeg muža kako ide preko ulice... strani gospodin neće mami ništa učiniti. ali ovo još nije prvi. KROGSTAD: Ne.. KROGSTAD: Dobro... igraćemo se dalje. vremena imam. KROGSTAD:.. NORA: Danas .. KROGSTAD: O tome zasad nećemo govoriti. kakav će vam biti Božić! NORA: Šta hoćete vi? Danas ja apsolutno ne mogu. sigurno..

KROGSTAD: Tako? Vi ste. jedan potčinjeni moga muža? Ali kad me već pitate. Eto. kako vi to sebi dozvoljavate da mene ispitujete?! Vi. KROGSTAD: To je sigurno vaša dobra prijateljica? NORA: Da. Ali ja ne razumijem. onda znajte: da.. kratko i jasno upitati: hoće li gospoña Linde biti namještena u Akcionarskoj banci? NORA: Gospodine Krogstad. NORA: To znam. dakle.. gospoña Linde će biti namještena. I ja sam se lično zauzela za nju.KROGSTAD: Smijem li nešto upitati: je li ta dama izvjesna gospoña Linde? NORA: Da. KROGSTAD: Ona nije dugo ovdje? NORA: Od jutros. Smijem li vas. dakle. gospodine Krogstad. upućeni u tu stvar? To sam i mislio. sad znate. . KROGSTAD: I ja sam je nekad poznavao. jeste.

..KROGSTAD: Dakle.. valjda. preda mnom ne morate igrati naivku.. NORA (hoda po sobi tamo-amo): Moj bože. hoćete li biti tako dobri da upotrijebite svoj uticaj u moju korist? NORA: Kako? Šta mislite time? KROGSTAD: Hoćete li biti tako dobri da se pobrinete da ja svoj potčinjeni položaj u banci zadržim? NORA: Šta to znači? Ko hoće da vam oduzme vaše mjesto? KROGSTAD: Ah. pa imam. KROGSTAD:. koji.... A ako se neko nalazi u potčinjenom položaju. hm. dobro sam pretpostavio. NORA: Ali ja vas uvjeravam.. nekog uticaja! Ako sam žena.. . Meni je potpuno jasno da vašoj prijateljici ne može biti prijatno da se izloži susretima sa mnom.. a sad već shvatam i to. da ne uvrijedi nekoga. ima uticaja? NORA: Svakako. to još ne znači da. onda treba da se čuva. gospodine Krogstad. kome imam da zahvalim što hoće da me otjeraju. KROGSTAD (promijenjenim tonom): Gospoño Helmer.

KROGSTAD: Da.. Odmah poslije Nove godine oslobodiću se čitave te brige. NORA: Ja se vas više ne bojim. KROGSTAD: Sad me slušajte. Kako samo možete pomisliti da ja imam takav uticaj na moga miuža?! KROGSTAD: Ah. KROGSTAD: Ne? Misilim da sam upravo čuo i to iz vaših vlastitih usta. pokazaću vam vrata. Ne mislim da je gospodin direktor banke čvršći od ostalih muževa. da. kratko i jasno: još ima vremena i ja vam savjetujem da iskoristite svoj uticaj i da to spriječite. ja nemam nikakvag uticaja. NORA: Ali. da. da sačuvam to svoje malo mjesto u banci.. . NORA: To niste smjeli tako shvatiti. milostiva gospoño. ja ću se boriti na život i smrt.. NORA: Ako budete s potcjenjivanjem govorili o mome mužu. gospodine Krogstad. ja poznajem vašeg muža iz studentskih dana. KROGSTAD: Vi ste hrabri.. milostiva gospoño. U slučaju potrebe.

da. KROGSTAD: Stvar nije stigla do suda. to apsolutno nije u mojoj moći da vam pomognem. Ali od tog trenutka meni su najedanput sva vrata bila zatvorena. Nešto sam morao početi... koje vi već poznajete. sigurno. kao i čitavom svijetu poznato. Ali ja imam sredstva da vas prisilim. Onda sam se bacio na poslove.. KROGSTAD: Ne samo zbog prihoda. Radi se o nečem drugom. da sam ja prije više godina učinio jednu nepromišljenost. No. Ali sad se moram iz svega toga izvući. gospodine Krogstad. A sada hoće vaš muž da me nogom gurne sa stepeništa.. NORA: Ali za ime boga. Moji sinovi rastu i njima za ljubav moram pokušati da opet zadobijem onoliko grañanskog ugleda koliko je to moguće. ovo je: Vama je. pa da opet dospijem u blato. tako reći. .NORA: Tako i izgleda. NORA: Mislim da sam čula tako nešto. Ovo mjesto u banci mi je bilo. a mogu da kažem da nisam bio od onih najgorih. KROGSTAD: Zato što nećete... Do njih mi je najmanje stalo. prva stepenica. moraću sve reći! Vidite.

gospoño Helmer. NORA: Kako to? . Moram vam čitavu stvar malo temeljitije rastumačiti. koja je moja radost i moj ponos.NORA: Vi. valjda. (Prigušuje suze) Tu tajnu. on će. naravno... I tek tada nećete moći zadržati svoje mjesto! KROGSTAD: Pitao sam: bojite li se vi to samo domaćih neugodnosti? NORA: Ako to moj muž i sazna. nećete reći mom mužu da sam vam dužna onaj novac? KROGSTAD: Hm.. onda će tek moj muž vidjeti kakav ste vi zao čovjek. ostatak svote odmah platiti i onda više nemamo s vama nikakvog posla.. KROGSTAD: Samo neugodnostima? NORA (žestoko): Ali samo vi to učinite! Vi sami ćete od toga imati najviše štete. KROGSTAD (priñe korak bliže): Slušajte me.. to da on sazna na tako ružan i neukusan način? Da sazna od vas? Izložili biste me najstrašnijim neugodnostima. vi ili nemate dobro pamćenje ili nemate pojma o poslovima. a kad bih mu rekao? NORA: To bi bilo sramno od vas..

Ali tome sam još dalje dodao nekoliko redova. dakle.. da sporednim stvarima niste poklanjali nikakve pažnje. Pa. KROGSTAD: Ja sam obećao da ću vam taj novac nabaviti. NORA: Nisam znala nikog drugog.. KROGSTAD: Ja sam obećao da ću vam taj novac nabaviti pod izvjesnim uslovima. ja sam obećao da ću vam nabaviti taj novac uz obveznicu koju sam ja sastavio. NORA: Pa i nabavili ste mi. To je značilo da . KROGSTAD: Datum sam bio ostavio in blanco. prema kojima vaš otac jamči za dug. KROGSTAD: Dobro. Vi ste tada bili tako zaokupljeni bolešću svaga muža i tako obuzeti željom da dobijete novac za put.. došli ste kod mene da posudite dvjesta talira. NORA: I koju sam ja potpisala.KROGSTAD: Kad je vaš muž bio bolestan. NORA: Morao? Pa on ih jeste potpisao. Ove redove morao je vaš otac potpisati. Zato je vrlo uputno da vaš na njih podsjetim..

da je poštom pošaljete vašem ocu. NORA: Pa da.. KROGSTAD: Vaš otac je sigurno ležao teško bolestan? NORA: Ležao je na smrtnoj pastelji. KROGSTAD: I umro je brzo. prilično. to je bilo teško vrijeme za vas. Ali. da se vratimo na ono o čemu smo govorili. NORA: Da. odmah i učinili. Sjećate li se.vaš otac sam treba da naznači dan kada je papir potpisao. KROGSTAD: I to ste vi. milostiva gospoño? NORA: Da... jer ste mi već nakon pet-šest dana donijeli papir natrag sa potpisom vašeg oca. čini mi se. naravno.. bilo je. Zar vam nisam tačno otplaćivala? KROGSTAD: Tako. Zar nije bilo tako? NORA: Da. KROGSTAD: Potom sam obveznicu predao vama. milostiva gospoño... Onda sam vam isplatio iznos. .

. milostiva gospoño. slučajno. KROGSTAD: Recite mi.. Važan je potpis imena. A pogledajte ovdje. znate li. valjda. pravi. takoñe. (Vadi neki papir) . septembra. NORA: Kako? Ne razumijem. to se već da objasniti. oktobrom. milostiva gospoño? (Nora šuti).. da je vaš otac ovu obveznicu potpisao tri dana poslije svoje smrti.. da riječi »2. dan smrti vašeg oca? Datum.. KROGSTAD: Čudnovatu okolnost. Pada u oči. ovdje je potpis vašeg oca datiran sa 2.. gospoño Helmer. KROGSTAD: Sasvim tačno.. . KROGSTAD: Vaš otac je umro 29. No. Zar to nije čudnovato. oktobar« i broj godine ne odaju rukopis vašeg oca. U tome nema ništa loše. već više jedan drugi rukopis koji mi se čini poznat. septembra. Vaš otac je mogao zaboraviti da datira svoj potpis i onda je mogao neko drugi staviti datum otprilike. mislim. Za to sam se raspitao.NORA: Da. prije nego što je saznao za njegovu smrt. NORA: Kakvu čudnovatu okolnost? Ja ne znam. NORA: Tata je umro 29. a taj je.. I zato sebi nikako ne mogu da objasnim.. jednu čudnovatu okolnost.

NORA: Ne.. zbog čega niste taj dokument poslali svom ocu? NORA: Bilo je nemoguće. Pa tata je ležao bolestan. KROGSTAD: Dozvolite mi jedno pitanje. i to je bilo nemoguće... od toga nisam mogla odustati. morala bih mu i kazati za šta mi je novac potreban. A kako sam tako teškom bolesniku mogla kazati da je život mog muža u životnoj opasnosti? To je bilo sasvim nemoguće. Da sam ga zamolila za potpis. KROGSTAD: Onda bi za vas bio bolje da ste odustali od puta u inostranstvo. Taj put je trebalo da spasi život mome mužu. znate li vi da je to jedno opasno priznanje? NORA: Zbog čega? Pa vi ćete uskoro dobiti svoj novac. milostiva gospoño. zabaci glavu i pogleda ga prkosno): Ne.gospoño Helmer? Vaš otac je ipak vlastoručno ovdje potpisao svoje ime? NORA (poslije kraće pauze.. KROGSTAD: Oho. KROGSTAD: Ali zar niste pomislili da ste time mene prevarili? . to nije tako: ja sam potpisala tatino ime.

NORA: Vi? Vi mi. NORA: Ne vjerurjem u to ni sada ni nikada! Zar da kći nema pravo da svog starog na smrt bolesnog oca poštedi od brige i straha? Zar žena nema pravo da svom mužu spasi život? Ja ne poznajem dobro zakone. . KROGSTAD: Gospoño Helmer. vi ćete biti osuñeni prema tim zakonima. I o tome vi ništa ne znate. iako ste znali kako je opasno bilo stanje moga muža.NORA: Na to se nikako nisam miogla obazirati.. gospodine Krogstad. ako ja ovaj komad papira predam sudu. vi koji ste pravobranilac? Vi ste loš pravnik. valjda. vi očigledno nemate jasne predstave o tome šta ste skrivili. NORA: Onda to moraju biti vrlo loši zakoni. nije bilo ništa veće ni gore. nećete pričati kako ste poduzeli nešto hrabro da biste spasi život svoje žene? KROGSTAD: Zakoni ne pitaju za razloge. Nisam vas mogla podnijeti jer ste bili tako bezdušni i stvarali mi toliko teškoća. Vi me se apsolutno niste ticali. KROGSTAD: Loši ili ne. A ja vam mogu reći: ono što sam ja nekada učinio i što je pokopalo čitav moj grañanski ugled. ali ja sam uvjerena da u njima sigurno negdje stoji da je tako nešto dozvoljeno..

DJECA: Ne.. pa opet zastane) Ne! (Odbaci vez. idite. onda ćete mi i vi praviti društvo. NORA: Da. . DJECA: Ali. onaj strani gospodin je upravo izašao iz kuće. A hoćeš li se sad opet igrati s nama? NORA: Ne.KROGSTAD: Može biti. a onda zastane) Ali? Ne. u te se razumijem sasvim dobro? U redu. Ali ovo ću vam reći: ako ja još jedanput budem izopćen. ali sad ne mogu! Idite.. otplesati. u takve poslove kakve smo mi imali.. mama. slatka djeco. moja draga. (Počne slagati dječije kapute. (Ona ih s mnogo ljubavi gura u susjednu sobu. mama. zatvara vrata i sjeda na sofu. imam suviše mnogo posla.. onda zabaci glavu): Ah. Pjesmu ću ti otpjevati. u poslove. pa obećala si! NORA: Da. Ali. Idite. DJECA (lijevo na vratima): Mama. sada ne. Ali nemojte nikome govoriti o strancu. da.. Radite vi sada šta vas je volja. zar ne. šta! On hoće da me zaplaši! Tako glupa ipak nisam. znam. uzima vez i uradi nekoliko uboda iglom. pa to je nemoguće! Pa ja sam to učinila iz ljubavi. (On pozdravlja i odlazi kroz predsoblje) NORA (jedan trenutak zamišljena. ne..

nešto ću ti otpjevati.. Božićno drvce treba da je lijepo. milostiva gospoño? NORA: Tamo usred sobe. (Djevojka postavi jelku i izañe. već se vraćaš? HELMER: Da.. otplesati. Je li ko bio ovdje? NORA: Ovdje? Ne. . HELMER (dolazi izvana sa spisima u ruci) NORA: Ah.. Vidio sam kako Krogstad izlazi iz kuće. pa to je sasvim nemoguće! SLUŽAVKA (S jelkom): Gdje da je stavim.. a tu cvjetovi. besmislica. imam sve što mi treba. ode do predsoblja i vikne) Helena! Jelku! (Ode lijevo do stola i otvori ladicu.. HELMER: Čudno. hvala. Sve ću učiniti da tebe obradujem.ustane. Torvalde. besmislica! Sve je u najboljem redu. SLUŽAVKA: Treba li još šta da donesem? NORA: Ne. pa opet zastane) Ne. Nora počinje da kiti drvce) Ovdje će doći svijeće. Taj odvratan čovjek! Besmislica..

.. već vidim na tebi: on je bio ovdje i molio te da progovoriš koju dobru riječ za njega.NORA: Tako?. Zar te nije i to zamolio? NORA: Da. i u tako nešto si se mogla upustiti? Zar da s takvim čovjekom vodiš razgovore i još mu daješ obećanja? A meni povrh toga da govoriš neistinu? NORA: Neistinu? HELMER: Zar nisi rekla da niko nije bio ovdje? (Prijeti joj prstom) To moja ptica pjevačica više nikad ne smije uraditi... Torvalde. tačno. (Pušta je) A sad nećemo više o tome. taj je bio za trenutak ovdje... (Sjeda ispred peći) Ah. poslije kraće pauze): Torvalde! .. nikakvih krivih tonova! (Hvata je oko struka) Zar ne mora tako biti? Da. (Lista po spisima) NORA (zaposlena oko jelke. NORA: Da. Kragstad. Moja ptica smije cvrkutati samo čistog kljuna. HELMER: Noro. znao sam. a da meni prešutiš da je on bio ovdje. Noro. HELMER: Noro.. ali. kako je ovdje toplo i ugodno. HELMER: I da to uradiš kao iz vlastite pobude... Ah.

. HELMER: Zar je Norica došla do te spoznaje? NORA (iza njegove stolice s rukama na naslonu): Imaš li jako mnogo posla.HELMER: Da?! NORA: Strašno se radujem prekosutrašnjem kostimiranom balu kod Stanborgovih. HELMER: A ja sam strašno radoznao čime ćeš me ti iznenaditi.. Torvalde? HELMER: Ah. Sve mi je nekako glupo i bezizražajno. NORA: Kakvi su to papiri? HELMER: Bankovni. NORA: Ah. NORA: Već? . to je baš glupo! HELMER: Šta? NORA: Pa ništa mi zgodno ne pada na pamet.

NORA (još se naslanja na naslon stolice. Jako bih voljela da lijepo izgledam na kostimiranom balu. HELMER: Hm. bez tvoje podrške neću to znati da izvedem. polako ga gladi po zatiljku): Da nemaš tako mnogo posla. . Šta bi to bilo? NORA: Niko nema tako fini ukus kao ti. jadni Krogstad. zamolila bih te za jednu vrlo veliku uslugu. Torvalde? HELMER: Da čujem. zar mi ne bi mogao pomoći i savjetovati u šta da se presvučem i kakav kostim da napravim? HELMER: Aha.HELMER: Dobio sam punomoć od ranije direkcije da izvršim potrebne izmjene u personalu i poslovnom planu. NORA: Zbog toga je. mala svojeglavica je u potrazi za anñelomspasiocem? NORA: Da. Za to moram da iskoristim ovu božićnu sedmicu.. dakle. Tarvalde. Torvalde.. Hoću da sve bude u redu do Nove godine.

. nisam ja tako bezdušan da nekoga osudim zbog jednog jedinog takvog djela.. šta to znači? NORA: Zar to nije mogao učiniti iz nevolje? HELMER: Da.. to je divno od tebe.? . Reci. ili.. razmisliću o tome.. NORA: Ne.HELMER: Pa. Torvalde? HELMER: Mnogi takvi se moralno opet uzdignu. zar ne.. On se izvlačio spletkama i prevarama. (Ode ponovo do božićnjeg drvceta. Već ćemo nešto izmisliti.. iz lakomislenosti. da li je zaista tako strašno to što je skrivio ovaj Krogstad? HELMER: Krivotvorio je potpise. Imaš li uopšte pojma. NORA: Ah. No. ako otvareno priznaju svoju krivicu i kaznom je okaju. kako mnogi čine.. Pauza) Kako su lijepi ovi crveni cjetovi. NORA: Kaznom? HELMER: Ali Krogstaid nije krenuo tim putem. NORA: Misliš li da.... i upravo to ga je moralno upropastilo. lijepo.

Pred djecom. Gotovo svi rano iskvareni ljudi imali su lažljive majke. mora meni obećati da se neće miješati u njegove stvari. Uvjeravam te da bi mi bilo nemoguće i da radim . Šta je sad? Daj mi ruku! Tako. zapravo. i zato ga ja smatram moralno propalim. Noro. to sam kao advokat više puta zapazio. mora na sve strane da laže i petlja i da se pretvara. Kako i pred svojim najbližima. NORA: Zašto? HELMER: Zato što takav zadah laži unosi u cijelu porodicu zarazu i bolest. čak i pred svojom ženom i djecom mora da nosi masku.. moja draga mala Nora. NORA: Jesi li siguran u to? HELMER: Zlato moje. Ali. Ruku ovamo! No. to je najužasnije. To je svakom pravniku vrlo dobro poznato.HELMER: Pa pomisli samo kako takav čovjek. no. NORA: Zašto baš. (Pruža joj ruku) I zato.. A ipak: je taj Krogstad bio u stanju da godinama lažima i pritvornošću truje svoju vlastitu djecu. i očevi mogu da djeluju na isti način. svjestan svoje krivice. Vazduh koji djeca udišu u takvoj kući ispunjen je klicama zlih djela. majke? HELMER: Najčešće to dolazi od majki. Tako je u redu.

A moram razmislim i o tvojoj maski. diže glavu) To nije istina. što bi se moglo u zlatnom papiru objesiti na božićnje drvce. DADILJA: Da. A ja imam tako mnogo da radim. šta! To ne može biti tako. da.s njim zajedno. da još nešto pročitam. To je nemoguće. DADILJA (lijevo na vratima): Djeca lijepo mole smiju li doći mami. (Zatvara vrata) NORA (blijeda od straha): Ja da svoju djecu kvarim! Da im trujem dom! (Kratka pauza. i ja moram za sto. ti moja ljubljena ptičice pjevačice! (Odlazi u svoju sobu i zatvara za sobom vrata) NORA (tiho. ne! Ne mogu meni! Ostani ti kod njih. ne. NORA: Ne. milostiva gospoño. (Stavlja ruku na njenu glavu) O. nakon kraće pauze): Ah. HELMER (ustaje i skuplja svoje papire): Da. Možda čak imam nešto na skladištu. NORA (izvuče svoju ruku i ode na drugu stranu jelke): Kako je ovdje toplo. To nikad ne može biti istina! . Ana-Mari. U blizini takvih ljudi spopada me doslovno fizičko gañenje. To mora biti nemoguće.

poskidanih ukrasa i dogorjelih svijeća. nije niko. . Na sofi leže Norin šešir i kaput.. (Ode do vrata. Stavite je na sto. Prazno je. besmislica! On to nije mislio ozbiljino! Tako nešto se ne može dogoditi. Ali. kad bih ga mogla istrgati u sto hiljada komadića! DADILJA: Ali ne! Možete ga vrlo lijepo popraviti. Nora je sama u sobi. možda. Naravno. (Otvara vrata i gleda napolje) Ne. To je nemoguće.. NORA (opet spušta kaput): Neko dolazi. nemirno hoda tamo-amo.DRUGI ČIN Ista soba. nema ništa u sandučetu za poštu. Samo malo strpljenja! NORA: Da. (Dadilja dolazi iz lijeve sobe sa velikom kartonskom kutijom) DADILJA: Najzad sam našla kutiju sa kostimom za bal pod maskama. Pa ja imam troje male djece. U uglu kod klavira božićnje drvce. danas na prvi dan Božića niko ne dolazi. konačno zastaje kraj sofe i uzima kaput. NORA: Lijepo. idemo po gospoñe Linde da mi pomogne. oslušne) Ne. (Hoda kroz sobu) Ah. opustjelo. DADILJA (uradi): Ali kostim nije ureñen. NORA: Ah.

sasvim otišla! NORA: Reci mi. NORA: Da. NORA: Pitaju li često za mene? DADILJA: Pa. DADILJA: No. NORA: To još ne bi bilo ono najgore. kako si ti imala srca da svoje dijete prepustiš tuñim ljudima? DADILJA: Ali morala sam to.. Ana-Mari ubuduće više neću moći da budem tako mnogo sa njima kao do sada. ako sam htjela da budem dadilja maloj Nori. kad bih ja sasvim otišla? DADILJA: Bože sačuvaj.razboljeti. ali.. često sam o tome mislila. . igraju se sa svojim božićnim darovima. vi ćete se prehladiti .DADILJA: Opet izlazite? Po ovako ružnom vremenu? Gospoño Noro. NORA: Misliš? Vjeruješ li da bi oni svoju mamu zaboravili. Ana-Mari. mala djeca se naviknu na sve. Šta rade djeca? DADILJA: Jadni orlići. navikli su na to da im je majka uvijek oko njih.

kako ću sutra biti lijepa. NORA: Ali tvoja kći te je sigurno zaboravila? DADILJA: Ah. besmislice! (Otvara kartonsku kutiju) Idi tamo njima.. Sad moram. kad bih samo smjela izaći! Samo da niko ne doñe! Da se u . besmislice. ja znam dobro da ćeš im ti. NORA (počinje raspakivati kutiju.. i poslije kad se udala. DADILJA: Da.. NORA (zagrli je): Moja stara Ana-Mari! Ti si mi bila tako dobra majka. Ah. ali opet sve odbaci): Ah. koja se unesrećila mora se tome još i radovati. NORA: I ako moja djeca ne budu više imala druge. onaj pokvareni čovjek nije baš ništa činio za mene. vidjećeš. kad sam dobila tako dobro mjesto.. ne. Jer. na čitavom balu neće niko biti tako lijep kao gospoña Nora (ode lijevo). besmislice. Pisala mi je kad je bila na krizmi. ali da li si to htjela? DADILJA: Da. nije. Sirota djevojka.NORA: Da. kad sam bila mala! DADILJA: Jadna mala Nora nije ni imala druge majke osim mene.

NORA: Da. Moraš mi nešto pomoći.četiri . Torvald mi ga je poručio u Italiji. Sjednimo na sofu. Ah.pet . ti si to. GOSPOðA LINDE: To ćemo već urediti. ali zastaje neodlučno) (Gospoña Linde ulazi iz predsoblja gdje je ostavila šešir i kaput) Ah. Evo. evo ih dolaze (Hoće na vrata. dakle. GOSPOðA LINDE: Čula sam da si bila kod mene i da si me tražila.tri .(Krikne) Ah. Kiristina. .. baš sam tuda prolazila. besmislica. koju sam naučila na Kapriju. Samo mirno! Samo mirno! Jedan dva . tu je kostim. Pa lijepe rukavice.meñuvremenu u kući ništa ne dogodi. Imaš li iglu i konca? Tako. Torvald misli da bih trebala. pa ti ćeš. što si došla. Sad da očetkam muf. Dakle. Lijepe rukavice. Samo se rub na nekoliko mjesta isparao. to je sve što nam treba.šest . izvesti malu predstavu? NORA: Da. Nema nikog drugog napolju? Kako je dobro. GOSPOðA LINDE: Vidi. vidi. čuj! Sutra je gore kod konzula Stenborga bal pod maskama pa Torvald hoće da se ja preobučem u napolitansku ribarsku djevojku i da plešem tarantelu.. Pa ko da doñe? Ne treba da mislim na to. ali sad je sve tako potrgano da ni sama ne znam.

kako je to lijepo od tebe. GOSPOðA LINDE: A i ti. Ali. da je njegov otac bio odvratan čovjek. jadniku. GOSPOðA LINDE (šije): Dakle. Uostalom. kad imaš troje djece. Njemu se. juče je to bilo naročito upadno. njegov sin još od djetinjstva bolestan. reci mi.NORA: O. naime.. ništa manje. Moraš. jurio je za ženama i tako dalje. da te vidim u punom sjaju. Ali ja sam sasvim zaboravila da ti zahvalim za sinoćnje ugodno veče. Trebalo je da prije doñeš u grad. žene koje su u izvjesnom smislu napola doktori. NORA (ustaje i hoda po sobi tamo-amo): Ah. onda te ponekad posjećuju žene. Nisi ti uzalud kći svoga oca. Torvald stvarno umije kuću učiniti ugodnom i prijatnom. dobra Noro. on ima neku vrlo opasnu bolest. sigurno razumiješ. mislim. .. suši kičma. Kristina. sutra ćeš biti kostimirana? Znaš šta. GOSPOðA LINDE (ispusti šivanje u krilo): Ali draga. meni sinoć nije bilo tako ugodno kao inače. odakle ti znaš takve stvari? NORA (šeta tamo-amo): Eh. je li doktor Rank uvijek tako neraspaložen kao juče? NORA: Ne. Noro. znati. onda ću doći samo na trenutak. Da. i one ti onda ispričaju ovo i ono. i od toga je.

prestala.GOSPOðA LINDE (opet šije. Ali s doktorom često govorim o meni. U prvo vrijeme je bio gotovo ljubomoran. dijeli li rado ljudima komplimente? NORA: Baš naprotiv. Pa on je Torvaldov najbolji prijatelj iz mladosti. ako bih ja u kući samo spomenula neke ljude koje volim. je li taj čovjek iskren? Mislim. to je sasvim tačno.. GOSPOðA LINDE: Slušaj. GOSPOðA LINDE: Ali reci mi. kratka pauza): Dolazi li gospodin doktor Rank svaki dan kod vas u kuću? NORA: Svaki božji dan. jer on to rado sluša. takoñe. pripada porodici. Onda sam to. Ali kasnije sam primijetila da tvoj muž. Vidiš. tvrdio je da se moje ime ovdje u kući često čuje. Kristina.? NORA: Da. tako reći. Doktor. Noro. ti si u mnogim stvarima još dijete. I moj dobar prijatelj.. sasvim i samo za sebe. Kako ti je to palo na pamet? GOSPOðA LINDE: Kad si me juče predstavila njemu. Torvald me tako neopisivo voli i zato hoće da me ima. Kako je mogao onda gospodin doktor Rank. kako on kaže. naravno. pojma nema ko sam ja. Ja sam koju godinu starija od tebe i imam nešto više . zapravo.

GOSPOðA LINDE: Ne pretvaraj se. NORA: Da okončam . GOSPOðA LINDE: Kako može taj fini čovjek biti tako nametljiv? NORA: Ja te apsolutno ne razumijem.. Juče si nešto pričala o nekom bogatom obožavaocu. Misliš li. nažalost.iskustva. o nekom koji. Šta dalje? GOSPOðA LINDE: Da li je doktor Rank bogat? NORA: Da. Noro.? GOSPOðA LINDE: A on svakodnevno dolazi u vašu kuću? NORA: Pa. Nešto ću ti reći: pokušaj da okončaš tu stvar sa doktorom Rankom.. možda. jeste.kakvu to stvar? GOSPOðA LINDE: No. NORA: Da.. koji bi ti mogao nabaviti novac.. GOSPOðA LINDE: I nema nikog o kome se mora brinuti? NORA: Nikog. ne postoji. Ali. čula si. uopšte molim. da ja nisam pogodila od koga si ti posudila hiljadu dvjesta talira? .

Uostalom. GOSPOðA LINDE: Ti to. Ni za trenutak nisam došla na tu misao.i to se dogaña iza njegovih leña. tek kasnije ga je naslijedio. .to mi nikad u životu ne bi palo na pamet. ne mogu da zamislim. naravno. onda. nećeš učiniti. koji nas svaki božji dan posjećuje. da bi moglo biti potrebno. . NORA: Ne. čvrsto sam uvjerena. zaista nije. mislim da je to bila sreća za tebe. Ja se moram izvući iz toga.. Ali sam sasvim sigurna: ako bih govorila s doktorom.. Ne mogu da vjerujem. stvarno to nije on? NORA: Ne.. GOSPOðA LINDE: Iza leña svoga muža? NORA: Ja se moram izvući iz one druge stvari . GOSPOðA LINDE: Pa.. da kad bih ga zamolila. Kakva bi to bila užasno neugodna situacija! GOSPOðA LINDE: Dakle.NORA: Jesi li ti pri sebi? Kako možeš tako nešto pomisliti? To je prijatelj naše kuće. NORA: Naravno da neću. Tada on nije ni imao novaca za posuñivanje. da zamolim doktora . draga moja Noro.

NORA (hoda tamo-amo): Muškarac može takve stvari mnogo bolje srediti nego žena.. i onda je smiješ iscijepati u sto hiljada komadića i spaliti je.. Torvald ne voli kad se šije. ostavi šivenje i polako ustane): Noro. ali. da. taj odvratni. onda se dobije obveznica natrag? GOSPOðA LINDE: Da. Noro.. NORA: Besmislica! (Zastaje) Kad se isplati sve što se duguje. to sam ti rekla još juče. prljavi papir! GOSPOðA LINDE (čvrsto je pogleda. NORA: . razumije se..GOSPOðA LINDE: Da. šta je to? NORA (prilazi joj): Krisitina! (Oslušne) Tiho! Evo Torvald dolazi kući. GOSPOðA LINDE: Vlastiti muž. uñi ti malo kod djece. Tamo. NORA: Zar se to vidi na meni? GOSPOðA LINDE: Od juče ujutro s tobom se nešto desilo.. ti nešto kriješ od mene.. Neka ti Ana-Mari pomogne. da. .

HELMER: Zar nisam došao na sretnu zamisao? NORA: Na sjajnu zamisao! Ali je i od mene lijepo što ovo činim tebi za ljubav. (Ona odlazi nalijevo. no. Torvalde dragi. dok nas dvije ne porazgovaramo. kako ću lijepo izgledati. NORA: A ti sigurno moraš raditi? HELMER: Da. bio sam u banci. ali ja neću otići odavde. što nešto činiš za ljubav svoga muža? No.GOSPOðA LINDE (skuplja stvari): Da. znam već da nisi tako mislila. (Pokazuje joj papire) Pogledaj ovamo. Ali neću da te smetam. Sigurno ćeš morati da probaš. u istom trenutku ulazi Helmer iz predsoblja) NORA (ide mu u susret): Ah. ti mala divljakušo. kako sam te čekala. Pomaže mi da uredim svoj kositim. (Hoće u svoju sobu) NORA: Torvalde! . to je Kristina. HELMER: Je li to bila krojačica? NORA: Ne. HELMER (uhvati je za bradu): Lijepo. Vidjećeš.

HELMER: Daj da čujem! NORA: Ševa bi čas glasno. lijepo te molim. čas tiho cvirkutala po svim sobama. HELMER: Noro. šta. . HELMER: Ah.HELMER (zastane): Da? NORA: Kad bi te tvoja vjeverica lijepo i nježno nešto zamolila? HELMER: Šta to? NORA: Da li bi joj to učinio? HELMER: Prvo moram znati o čemu se radi? NORA: Vjeverica bi ti skakutala i zabavljala te kad bi ti bio dobar i popustljiv. Torvalde. NORA: Ja bih ti svirala i plesala pred tobom kao vila na mjesečini. Torvalde. to moja ševa svakako radi. valjda se ne radi opet o onome što si mi jutros spominjala? NORA (brzo): Da.

HELMER: I ti baš imaš hrabrosti da se još jedanput na to vratiš? NORA: Da. Uvjerena sam da bi . Ti moraš Krogstadu ostaviti njegovo mjesto u banci. NORA: To je beskrajno lijepo od tebe. ti sam si mi to rekao.razumijem . NORA: Šta time misliš? HELMER: Naravno. HELMER: Moja draga Noro. Ja se njega tako strašno bojim. HELMER: Pa to je nevjerovatna tvrdoglavast! Samo zato što si ti lakomisleno dala obećanje da ćeš progovoriti koju dobru riječ za njega. HELMER: Aha . Sjeti se samo kako su o tati zli ljudi pisali po novinama i kako su ga grozno klevetali.? NORA: Ne zbog toga. dabome. njegovo mjesto sam već odredio gospoñi Linde. Pa taj čovjek piše za najprljavije novine.plaše te stare uspomene. da. On ti može neizrecivo mnogo naškoditi. Torvalde.. sjetila si se svoga oca? NORA? Da. Ali ti samo treba da umjesto Krogstada. meni za ljubav.. Zbog tebe samog. ti to moraš učiniti. trebao bih ja. otpustiš nekog drugog činovnika.

Torvalde. U banci je već poznato da hoću da otkažem Krogstadu.to dovelo i dotle da bude uklonjen da vlada nije poslala tebe da ispitaš stvar. A sad bismo mogli da živimo tako lijepo. . Ako se sada sazna da je novi direktor promijenio mišljenje zbog svoje žene. Vjeruj mi. ti i ja i naša djeca. Zbog toga te tako uporno molim. NORA: Ali nikad se ne zna šta mogu učiniti zli ljudi. HELMER: I upravo zbog tvojih molbi. mala tvrdoglavica hoće da provede svoju volju. ima još jedna okolnost koja Krogstada potpuno onemogućava da radi u banci dokle god sam ja direktor. HELMER: Mala moja Noro. Tvoj otac kao činovnik nije bio besprijekoran. osloboñeni briga. I da ti nisi bio prema njemu toliko dobronamjeran i uviñavan. uskoro bih morao osjetiti posljedice! A osim toga. izmeñu tvoga oca i mene postoji znatna razlika. naveo bih ljude da misle da sam ovisan o svim mogućim stranim uticajima. Ali ja jesam. tako mirno i sretno. NORA: Pa šta onda? HELMER: Naravno. a ja bih ispao smiješan pred čitavim personalom. meni je nemoguće da ga zadržim. I nadam se da ću ostati dokle god sam na ovom položaju.

To bi mi moj položaj u banci učinilo nesnosnim. da je vrlo sposoban u poslu. Ali on je moj poznanik iz mladosti. to sve ti ne misliš ozbiljno. Moram ti otvoreno priznati: mi govorimo ti jedan drugom. HELMER: Šta kažeš? Sitničavi obziri? Smatraš li ti mene sitničavim? NORA: Naprotiv. ti Helmer. Naprotiv. A ovaj netaktični čovjek to nipošto ne krije u prisutnosti drugih. takoñe. To je jedno od onih preuranjenih poznanstava kojih se čovjek poslije u životu često ženira. dragi Torvalde.NORA: A to je? HELMER: Njegove moralne nedostatke bih mu za nevolju mogao i da previdim. HELMER: Tako? A zašto ne? NORA: Ne. Torvalde? HELMER: Čuo sam. on misli da mu to daje pravo na neki familijaran ton prema meni. Uvjeravam te da mi je to mučno u najvećoj mjeri. NORA: Torvalde.. NORA: Da. . i tako svaki čas trijumfuje sa svojim: ti.. jer to su samo sitničavi obziri. zar ne. I upravo zato.

sebi za ljubav. SLUŽAVKA: Dobro. Ali brzo! Adresa je napisana. Evo novac. HELMER: Prekasno. Ti i ne znaš šta nam sve taj otkaz može donijeti. mala moja prkosnice. Sitničav! Vidi. kakvo je bio to pismo? HELMER: Krogstadov otkaz. NORA: Uzmi ga natrag. uzmite pismo i poñite odmah dolje. (Odlazi s pismom. . stvarno. NORA (bez daha): Tarvalde. učini mi to. vrati ga. molim te! Ne. (Odlazi do vrata predsoblja i viče) Helena! NORA: Šta to hoćeš? HELMER (traži meñu papirima): Da učinim kraj! (Služavka ulazi) Evo. Onda moram i ja biti sitničav. Torvalde! Još ima vremena. Torvalde.HELMER: Svejedno. meni za ljubav. za ljubav naše djece! Čuješ li ime. Torvalde. Ti moje razloge nazivaš sitničavim. ovom treba učiniti kraj. Helmer slaže papire) HELMER: Tako. Ah. Dajte ga poslužitelju da ga preda.

Pa neka se dogodi šta god hoće. Noro. tako. prekasno. Vjeruj mi. Sve je to samo prazno uobraženje. HELMER: Dobro. ja ti opraštam taj strah. jeste! Zar nije uvreda to što ti misliš da ja treba da se bojim osvete nekog propalog piskarala? Ali ja ti to ipak opraštam. NORA (sabrano): To ne smiješ ni sad ni nikad. A ja ću sjesti u srednju kancelariju i dobro zatvoriti vrata da ništa ne čujem. ako do nečeg doñe. imam ja i hrabrosti i snage. kažem. iako je on. zatvara za sobom vrata) . (Miluje je) Jesi li sada zadovoljna? Eto. Možeš praviti buku. reci mu gdje će me naći. tako. HELMER: Draga Noro. uvreda za mene. koliko hoćeš. (Okreće se vratima) A ako doñe Rank.NORA: Da. (Zagrli je) Tako mora biti. kao muž i žena. Tako kako i treba da bude. zapravo. Da. onda ćemo sve dijeliti. Ti ćeš vidjeti da sam ja muž koji sve uzima na sebe. Sad treba da još jedanput isprobaš tarantelu i da vježbaš na tamburinu. jer mi time pružaš tako lijep dakaz svoje velike ljubavi. a ne ovako uplašene oči golubice. NORA (ukočena od straha): Šta time misliš? HELMER: Sve. moja ljubljena Noro. (Klimne joj glavom i ide s papirima u svoju sobu.

Učiniće to čitavom svijetu uprkos. otvori vrata predsoblja.nikada! Sve. Prepoznala sam vaše zvonjenje. RANK: A vi? NORA (ulazeći u sobu. Ali nemojte ulaziti kod Torvailda. doktore. zar vas to plaši? NORA: To je tako čudno izražavanje. RANK: Hvala vam. Samo što nikako nisam vjerovao da će doći tako brzo. pokušava da se sabere. Za vrijeme slijedećeg zbivanja počinje da se smrkava) NORA: Dobar dan. Napolju stoji doktor Rank i vješa krzneni kaput o vješalicu. samo to ne! Spasenje! Sve drugo prije. Zar će se nešto dogoditi? RANK:Dogodiće se ono na šta sam već odavno pripremljen. pa vi dobro znate. Ne .NORA (izbezumljena od straha.to ne . jer mislim da je zauzet. NORA: Šta hoćete time da kažete? Dok još možete? RANK: No da. zatvara vrata iza njega): Ah. pa šta god bilo! (Preñe rukom preko lica. stoji kao ukopana i šapće): On bi bio u stanju da to učini. Koristiću se time. dok još mogu. za vas uvijek imam vremena. .

gospoño Helmer.. Ali najgore je to što će joj prethoditi još mnogo drugih ružnih stvari. Bankrot! Za mjesec dana ću sigurno već ležati na groblju i trunuti. Čim budem siguran u ono najgore. RANK: Neću da ga vidim. NORA (odahne s olakšanjem): Vi govorite o sebi. poslaću vama . osjeća prema svemu što je ružno izrazitu odvratnost. Ovih dana sam napravio bilans svog unutrašnjeg stanja. Htio bih vam nešto reći. Ni pod kakvim uslovima. sa svojom finom prirodom. Zatvoriću mu vrata. doktore.. onda ću otprilike znati kada počinje raspadanje. RANK: Nego o kome? Šta mi vrijedi da se zavaravam? Ja sam bjedniji od svih mojih pacijenata. NORA: Fuj. Zato neću da ga vidim u mojoj bolesničkoj sobi. Kad ono bude gotovo. kakve vi ružne stvari govorite! RANK: To i jesu prokleto ružne stvari. NORA: Ali. Preostalo mi je još samo jedno jedino ispitivanje. Helmer.NORA (hvata ga za ruku): U šta ste to tako sigurni? Doktore. Tu se ništa ne da izmijeniti. to mi morate reći. RANK (sjeda pored peći): Sa mnom je pošlo nizbrdo.

svoju vizitkartu i na njoj će biti crni križ. Onda ćete znati da je gadno razaranje počelo.

NORA: Ne, danas ste stvarno neukusni. A ja bih tako voljela da vas vidim u dobrom raspoloženju.

RANK: Sa smrću u srcu? Morati ispaštati za grijehe drugoga! Ima li u tame pravde? A ipak, nad svakom porodicom lebdi neka vrsta takve neumoljive odmazde.

NORA (začepi uši): Besmislica! Veselo, veselo!

RANK: Duše mi, čitava ta stvar, zapravo, i jeste za smijanje. Moja jadna nedužna kičma mora da ispašta za vesele poručničke dane moga oca.

NORA (lijevo za stolom): On je, navodno, jako volio špargle i guščiju jetrenu paštetu. Je li tako?

RANK: Da, i gljive.

NORA: I gljive. Ako se ne varam i školjke.

RANK: I školjke, naravno, i školjke.

NORA: I uz to porto i šampanjac. Sve ukusne stvari napadaju kosti.

RANK: I uz to još takve nesretne kosti koje od svega toga baš ništa nisu imale.

NORA: Naravno, to je najžalosnije od svega.

RANK (pogleda je ispitujući): Hm...

NORA (odmah zatim): Zašto se smiješite?

RANK: Vi ste se nasmiješili.

NORA: Ne, doktore, vi ste se nasmiješili!

RANK (ustaje): Vi ste ipak veći šeret nego što sam ja mislio.

NORA: Danas sam raspoložena za šeretluke.

RANK: I meni se čini.

NORA (stavi ruke na njegova ramena): Dragi, dragi doktore, vi ne smijete umrijeti i ostaviti mene i Torvalda!

RANK: O, tu žalost ćete lako preboljeti. Brzo budu zaboravljeni oni kojih nema.

NORA (pogleda ga uplašeno): Mislite?

RANK: Stvaraju se nove veze i onda...

NORA: Ko stvara nove veze?

RANK: To ćete vas dvoje učiniti, kad mene ne bude. Čini mi se da ste već na najboljem putu. Šta vam je trebala sinoć ona gospoña Linde?

NORA: Aha, vi kao da ste ljubomorni na jadnu Kristinu?

RANK: Naravno da jesam. Ona će u ovoj kući biti moja nasljednica. Kad mene ne bude, možda će ta ženska...

NORA: Pst, ne govorite tako glasno. Ona je tu unutra.

RANK: I danas opet? Eto vidite!

NORA: Samo da mi napravi kostim. Gospode bože, kako ste vi neukusni. (Sjeda na sofu) Budite dobri, doktore. Sutra ćete vidjeti kako ja lijepo plešem. Onda možete zamisliti da plešem samo za vas, naravno, i za Torvalda, to se razumije. (Vadi razne predmete iz kutije) Doktore, doñite, sjedite ovamo, nešto ću vam pokazati.

RANK (sjeda): Šta to?

NORA: Pogledajte ovamo.

. stidite se! (Udari ga lagano čarapom po uhu) Tako. ne.. . (Ona tiho pjevucka i prevrće po stvarima) RANK (poslije kraće pauze): Kad ovako sjedim s vama u potpunoj intimnosti. kad ste tako nepristojni.. ali sutra . sad ste dobili svoje! (Sprema čarape) RANK: Šta još smijem vidjeti od tih krasota? NORA: Ne smijete više ništa. ne. možete vidjeti i gornji dio. ne. RANK: Hm. onda ne shvatam.RANK: Svilene čarape... ne mogu ni zamisliti. šta bi bilo sa mnom da nikad nisam stupio u vašu kuću. No. NORA: U boji kože.. Zar nisu divne? Ovdje je sad mračno. NORA (pogleda ga za trenutak): Fuj. ne.. NORA: Zašto gledate tako kritički? Zar mislite da mi ne pristaju? RANK: O tome ja ne mogu imati tako jasnu predstavu. što se mene tiče. samo stopalo smijete vidjeti.

. RANK: Za šta? NORA: Za jedan velilki dokaz prijateljstva. NORA: Besmislica! Vi ostajete s nama! RANK (kao i ranije): A iza sebe neću moći ostaviti ni najbjednijeg znaka zahvalnosti. gleda preda se): I sve ću to sada morati da napustim. da! NORA: Ne. RANK: Dakle. Jedva i površan osjećaj da me nema. recite mi.. RANK: Pa dobro.. RANK (tiho.. samo prazno mjesto koje može prvi bolji da ispuni..? Ne...NORA (smiješi se): Mislim da se vi kad nas osjećate sasvim ugodno. NORA: A kad bih vas ja zamolila za.. vi još ni ne znate o čemu se radi. hoćete li me bar jedanput učiniti sretnim? NORA: Ah. ja mislim na jednu ogromno veliku uslugu.... RANK: Da.

RANK: Što više. RANK: Zakleo sam se da ovo morate saznati prije moga kraja. RANK (saginje se prema njoj): Noro. Zar nemate povjerenja u mene? NORA: Da. Ne mogu.. NORA (ustaje..koji bi za vas s radošću dao svoj život? NORA (tužno): Ah. savjet i podrška i usluga. I sad znate i da se meni možete povjeriti kao nikom drugom. sada eto znate. NORA (lagano ustukne): Koji bi... Bolju priliku neću nikada naći. slušajte doktore: morate mi pomoći da nešto spriječim.. Noro. doktore. da zamislim.NORA: Ne. to ja dobro znam.. mislite li da je on jedini koji bi. RANK: . mirno i jednostavno): Pustite me da proñem. on ne bi ni trenutka razmišljao da da svoj život za mene.. doduše. više nego u koga drugog. tako. na šta to mislite. Da. Dakle. to bolje. ne mogu. Vi znate kako me Tarvald jako i neopisivo duboko voli. Vi ste moj najvjerniji i najbolji prijatelj. Ali recite mi. To je tako nečuveno mnogo. .. Zato ću vam i reći.

. kako ste samo mogli biti tako. O. RANK (ustaje): To da sam vas isto tako odano volio kao i onaj drugi? Zar je to bilo odvratno? NORA: Ne. (Ode do peći) Ah. šta ja znam. gospoño Helmer..RANK (pravi joj mjesta. RANK: Šta to sad znači? Zar ste vi znali? (Služavka dolazi s lampom. sad barem znate da sam vam odan dušom i tijelom.. stavlja je na sto i opet izlazi) Noro. doktore! A sve je bilo tako lijepo! RANK: No. nezgrapni. ali ostaje da sjedi): Noro. donesite lampu. To nikako nije bilo potrebno. to je bilo zaista odvratno od vas. NORA (pogleda ga): Zar sada? RANK: Molim vas. mogu li saznati o čemu se radi? NORA: Sad više ništa ne možete saznati. dragi doktore. ali da ste mi to mogli reći. pitam vas da li ste vi znali? NORA: Ah. jesam li znala ili nisam? To vam zaista ne znam da kažem. NORA (na vratima predsoblja): Helena. Sad možete govoriti.

Uostalom. vidite.RANK: Ali ipak! Ne smijete me tako kazniti. i ljudi s kojima se najradije družimo. RANK: O. u tome ima isitine. pogleda ga i nasmije se) Baš ste mi i vi fini gospodin. Pa vi znate da Torvald ne može bez vas. kad gori svjetlo? RANK: Ne. moj dragi doktore! Pa stidite li se bar sada. NORA: Da. zapravo ne! Ali treba li možda da odem zauvijek? NORA: Ne. isto kao i do sada. kad vi doñete. ja nalazim da je ovdje uvijek tako strašno zabavno. Sasvim sigurno. ima ljudi koje volimo iznad svega. sve je to samo uobraženje. RANK: Eto. Dajte mi priliku i ja ću za vas učiniti sve što je u ljudskoj moći! NORA: Sad više ne možete učiniti ništa za mene. to ne smijete! Dolazićete. Naravno! (Sjeda u stolicu za ljuljanje. upravo to me je i zavelo na krivi put. Vi ste za mene prava zagonetika. možda mi neće ni trebati nikakva pomoć. Često mi se činilo da ste isto toliko rado bili sa mnom koliko i sa Helmerom. naravno. RANK: A vi? NORA: Ah. . Vidjećete. da.

uvijek mi se činilo izvanredno zabavno kad bih se mogla iskrasti daleko od posluge. Ali. RANK: Aha.. dobri doktore. nije uopšte. to je.. ja sam poručila. vidite.. da! Taj! Ali radi se o jednom drugom. sa Torvaldom je isto kao sa tatom. Torvald ne smije da zna. samo. jer tamo me nikad nisu korili. (Služavka ulazi iz predsoblja) SLUŽAVKA: Milostiva gospoño! (Nešto šapće i pruža joj kartu) NORA (baca pogled na kartu): Ah! (Stavlja je u džep) RANK: Nešto neugodno? NORA: Ne.. nisam ja to tako mislila. ta velika tajna! . naravno. ja sam. tatu iznad svega. Ali. RANK: Ah. RANK: Kako? Pa evo vam ga ovdje. ne.NORA: Dok sam još bila kod kuće. voljela sam. moj novi kostim. njih zamijenio! NORA (skoči i priñe mu): Dragi. dakle. NORA: Ah. dakle. a pričali su uvijek neke zabavne stvari.

uvede Krogstada i zatvori .. Idite samo unutra kod njega. RANK: Budite bez brige. ali tiho. I zadržite ga tako dugo dok. Služavka otvara vrata od predsoblja. NORA: Nije htio da ode? SLUŽAVKA: Ne prije nego što govori s milostivom gospoñom. Helena. To je iznenañenje za moga muža.. svakako. on je u srednjoj sobi. (Ode) NORA: Najužasnije dolazi. razuimijem. to se ne smije dogoditi! (Ode do Helmerovih vrata i povuče rezu. Dolazi uprkos svemu. ne. (Odlazi u Helmerovu sobu) NORA (služavki): I on stoji u kuhinji i čeka? SLUŽAVKA: Da.. SLUŽAVKA: Da. NORA: Onda ga pusti ovamo.. on mi neće pobjeći.. Ne. NORA: Ali jesi li mu rekla da nikog nema kod kuće? SLUŽAVKA: Jesam. ne. Ne smiješ nikome pričati o ovome..NORA: Da. došao je stražnjim stepenicama. ali ništa nije koristilo. da.

za njim vrata. Borila sam se za vašu stvar svom snagom. On je obučen u bundu. tako sam i mislio. NORA: Gospodine Krogstad. moj muž je kod kuće.. naravno. KROGSTAD: No. ja zahtijevam da poštujete moga muža! . I nije mi ličilo na mog dobrog Torvalda Helmera da pokazuje toliko muške hrabrosti. Ide prema njemu) Govorite tiho. a ipak se usuñuje.. što se mene tiče. ali ništa nije pomoglo.. Šta je? KROGSTAD: Vi sigurno znate da sam dobio otkaz? NORA: Ja to nisam mogla spriječiti.. KROGSTAD: Zar vas vaš muž tako malo voli? On zna čemu vas sve mogu izložiti.. NORA: Šta hoćete od mene? KROGSTAD: Da mi date objašnjenje. brzo. krznene čizme i šubaru. NORA: Dakle.. NORA: Kako možete i pomisliti da on to zna? KROGSTAD: Da.

može imati srca. NORA: Bolje nego što bi me vi ikad mogli uputiti. KROGSTAD: Sve se to može lijepo i dobro srediti. Ne mora svijet ništa saznati. NORA: Šta hoćete vi od mene? KROGSTAD: Samo da vidim kako ste. jedan tako loš pravnilk kao ja.. kratko i jasno. naravno! Svo dužno poštovanje. Ovakav lihvar i piskaralo. NORA: Nećete. i ovakav čovjek kao što sam ja. no. poštovana gospoño. KROGSTAD: A zar ste vi i vaš muž mislili na moju djecu? Ali to je sad svejedno! Nemojte čitavu stvar uzimati suviše ozbiljno.. neka sve ostane izmeñu nas troje. NORA: Pa dokažite to. bo sam samo htio da vam kažem.. ovakav. . Ali pošto vi čitavu stvar tako brižljivo skrivate.. gospoño Helmer. mogu da pretpostavim da ste danas malo bolje upućeni u to nego juče.. zar ne? Znala sam to.. Ja sam cijeli dan na vas mislio. Ja sa svoje strane za sada neću ništa iznijeti u javnost.KROGSTAD: O. KROGSTAD: Naravno. Pomislite na moju malu djecu.

KROGSTAD: Ili imate načina da nabavite novac slijedećih dana? NORA: Ne. KROGSTAD: Kako ćete to spriječiti? Zar možda možete isplatiti ostatak? NORA: Ne.. KROGSTAD: Ne bi vam ništa ni koristilo.... spremam se. NORA: Onda mi objasnite šta ćete s njom uraditi. NORA: Namjeravam. ipak ne biste dobili svoju obveznicu natrag.. barem ne na način kojim bih se htjela poslužiti. Niko koga se to ne tiče. trenutno ne mogu. da je imam u svojim rukama..ako namjeravate da napustite kuću i porodicu. neće ništa o njoj saznati. spremate na kakvu očajničku odluku. . KROGSTAD: Samo hoću da je zadržim. Ako se. KROGSTAD: .NORA: Moj muž ne smije nikad ništa saznati o tome. dakle. NORA: Da. I kad biste još toliko gotovog novca stavili preda me.

nisam imao brabrosti.onda se ostavite takvih misli.. NORA (bez glasa): Ni ja. I ja sam na to pomišljao.. NORA (brzo): To pismo ne smije doći u njegove ruke! . ovdje u tašni imam pismo za vašeg muža.. NORA: Odakle vi znate da se ja nosim takvim mislima? KROGSTAD: Ljudi kao mi u početku se gotovo uvjek nose takvim mislima.ili možda još nešto gore. NORA: U kojem ste sve napisali? KROGSTAD: Sve je rečeno obzirno koliko je bilo moguće.. Čim proñe prva bura u kući. KROGSTAD: To bi i bila velika glupost... NORA: Otkud vi znate? KROGSTAD: . KROGSTAD (s olakšanjem): Zar ne? Nemate hrabrosti za to ni vi? NORA: Nemam je. Ali. Nemam je.... dragi moj bože..KROGSTAD: . Evo.

KROGSTAD: On će to učiniti. I u tome mi mora vaš muž pomoći. hoću gore.. Recite mi. korak po korak. Već godinu i po dana nisam učinio nijedno nepošteno djelo. KROGSTAD: Ja ne tražim nikakav novac od vašeg muža. Bio sam zadovoljan da se opet mogu podići. Za to vrijeme sam se borio sa vrlo teškim prilikama. Sad sam istjeran i sad se više neću zadovoljiti time da budem primljen po milosti. Neće se usuditi ni da pisne. ali hoću da imam viši položaj: vaš muž mi mora obezbijediti mjesto.Pocijepajte ga. Ja hoću da stanem na noge. I kad sam jednom tamo. Hoću opet u banku. kažem vam.. milostiva gospoño. NORA: Šta onda tražite? KROGSTAD: To ćete saznati. milostiva gospoño. koju svotu tražite od mog muža? Onda ću vam nabaviti taj novac. poznajem ja njega. NORA: Ah. ali mislim da sam vam upravo rekao. ne mislim novac koji vam dugujem. NORA: To on nikad i nipošto neće učiniti. KROGSTAD: Izvinite. onda ćete vidjeti! Za manje od godinu dana postaću direktorova . Ja hoću gore. ja ću pokušati da nabavim novac. zajedno s njim.

Onda će Nils Krogstad voditi Akcionarsku banku. kao smola crnu vodu? A onda vas u proljeće izbaci na obalu. KROGSTAD: Ah. opale kose.desna ruka..? NORA: Sada imam hrabrosti za to. NORA: Vidjećete. razmažena dama kao vi. NORA: Čak i tada? Kad mene više.? KROGSTAD: Zar ste zaboravili da vaš dobar glas i poslije vaše smrti zavisi od mene? .. nećete me uplašiti. To se ne radi. NORA: Nećete me uplašiti! KROGSTAD: Ni vi mene. Takva fina. kakvog bi to imalo smisla? Pa ja ga uprkos tome imam u svojim rukama..... vidjećete! KROGSTAD: Pod led možda? U hladnu. unakaženu. gospoño Helmer.. a ne Torvald Helmer! NORA: To nećete doživjeti! KROGSTAD: Zar ćete možda. ružnu. I inače..

Ne pravite nikakve gluposti. Nije ubacio pismo. Torvalde. Od Helmera očekujem odgovor na moje pismo. To mu nikad neću oprostiti.NORA (stoji bez riječi i gleda ga) KROGSTAD: No. koji se gube niz stepenice. ne. pogledaj kroz okno na sandučetu. doñi ovamo. GOSPOðA LINDE (baca kostim na sofu): Šta ti je? Izgledaš potpuno zbunjeno. S prigušenim vriskom Nora trči kroz sobu do stola kraj sofe. sad znate na čemu ste. oslušne): Odlazi. GOSPOðA LINDE (dolazi sa kostimom iz sobe lijevo): Tako. malo ih otvori. Vidiš li ono pismo? Tamo. Kratka pauza) Pismo je u sandučetu. NORA: Doñi ovamo. potom se čuju Krogstadovi koraci. sad smo izgubljeni bez spasa. Hoćemo li isprobati? NORA (promuklo i tiho): Kristina. Torvalde. Ah. Odlučuje se? Hoće li? (Pismo pada u sanduče. . (Šunja se plašljivo do vrata predsoblja) Tamo je. to bi bilo nemoguće. Zbogom. I ne zaboravite da me je vaš muž sam prisilio na ovaj put. (Otvara šire vrata) Šta je to? Zastao je. milostiva gospoño! (Odlazi kroz predsoblje) NORA (žuri do vrata predsoblja. ne. Ne silazi niz stepenice. nisam znala šta još da prepravim.

Noro.. a to bi se lako moglo dogoditi.. GOSPOðA LINDE: Noro! NORA: Ili ako mi se šta drugo desi. GOSPOðA LINDE: Pravedni bože.. pa da ne mogu biti ovdje prisutna. Krogstad ti je posudio novac! NORA: Da..? NORA: Ako izgubim razum. vidim ga. GOSPOðA LINDE: Kakav svjedok? Šta treba da. NORA: To je pismo od Krogstada. GOSPOðA LINDE: Noro. GOSPOðA LINDE: Noro. Noro. pa ti si potpuno van sebe! .. NORA: Ti još ne znaš sve. Kristina: ti mi moraš biti svjedok. GOSPOðA LINDE: Ah.. da. Ja sam krivotvorila jedan potpis. kad.GOSPOðA LINDE: Da. a sad će Torvald sve saznati. slično tome. NORA: Jedno ću ti reći. vjeruj mi. to je za vas oboje najbolje.

NORA: Ako tada neko hoće sve da uzme na sebe. Ali ja sve to uopšte ne razumijem. Ja uopšte nlisam van sebe.. . sve sam sama učinila. razumiješ? GOSPOðA LINDE: Da. kad bi on meni za ljubav rado učinio sve. GOSPOðA LINDE: Ja ću odmah poći Kragstadu i govoriti s njim. GOSPOðA LINDE: Sigurno da neću. ali kako samo možeš misliti. Ali to je tako strašno. to se ne smije dogodliti ni za šta na svijetu. NORA: Pa kako bi i mogla razumjeti! Sad će se tek dogoditi čudo! GOSPOðA LINDE: Čudo? NORA: Da. čitavu krivicu. čudo. da. Kristina. pri punoj sam svijesti i kažem ti: niko drugi nije znao za to.. da to nije istina. Kristina. Ne zaboravi to. NORA: Ne idi njemu! On će te uvrijediti! GOSPOðA LINDE: Bio je jedno vrijeme.? NORA: Onda ti moraš posvjedočiti. pa ma šta to bilo.

Torvalde. Pa pismo je u sandučetu. probam. Lijepo ću izgledati. (Maši se za džep) evo njegove karte. no. HELMER (u svojoj sobi. Sigurno probaš kostim? NORA: Da. kuca na vrata): Noro! NORA (uzvikne od straha): Šta je?! Šta želiš od mene? HELMER: No.. Ali. uvijek. pismo.. pismo. ali to ipak ništa ne koristi. Mi ne možemo ući. da. Stavila si rezu na vrata. . šta ja znam? Ipak. GOSPOðA LINDE: A ključ je u tvog muža? NORA: Da. NORA: Da. GOSPOðA LINDE (pročitala je kartu): On stanuje odmah iza ugla.NORA: On? GOSPOðA LINDE: Gdje on stanuje? NORA: Ah. ne plaši se.. Mi smo izgubljeni bez spasa..

Ja se odmah vraćam.. sad ćemo najzad vidjeti.. ali možda sam se prevario. (Brzo odlazi kroz predsoblje) NORA (prilazi Helmerovim vratima i otvara ih): Torvalde! HELMER (u drugoj sobi): No. kako ti to loše izgledaš! Jesi li previše vježbala? NORA: Ne. nisam još nikako vježbala.. Uñi za to vrijeme kod njega. draga Noro. GOSPOðA LINDE: Zadrži ga. (Na vratima) Ali šta je to? NORA: Šta. NORA: Ali Torvald obično baš u ovo vrijeme. Moram naći neki razlog. RANK (na vratima): Ja sam tako razumio. NORA: Tek sutra ćete moći da se divite mojoj ljepoti. . HELMER: Ali. Rank..GOSPOðA LINDE: Krogstad mora svoje pismo zatražiti natrag nepročitano... smije li čovjek najzad ući u svoju vlastitu sobu? Doñi. dragi Torvalde? HELMER: Pa Rank mi je najavio neku veliku maskaradu.

Torvalde. bespomoćni stvore! Ali čekaj! Samo ću. NORA: Ne. ti mi moraš pomoći. ali baš ništa. Hoćeš li mi to obećati? A ja se tako bojim! Pred tim velikim društvom. nema nijednog. (Poñe prema predsoblju) NORA: Šta to hoćeš napolju? HELMER: Hoću samo da vidim ima li pisama. brzo ćemo mi to obnoviti. ti mali. gotovo sve sam zaboravila. to će i te kako biti potrebno..HELMER: Ali to će ipak biti potrebno. dragi Torvalde? HELMER: To ti obećavam. Večeras se moraš samo meni posvetiti. nemoj! HELMER: Zašto ne? NORA: Torvalde. Torvalde. Nijedan potez pera! Je li? Zar ne. ne. NORA: Da. HELMER: Ah.. (Hoće napolje. Torvalde.. HELMER: Pusiti me da vidim. Ali bez tvoje pomoći ne mogu ništa napraviti. NORA: Da.. Ništa od poslova. Nora seda za . molim te. Večeras sam isključivo tebi na raspoloženju.

HELMER: Rado. Potom jednim skokom dolazi sasvim naprijed i uzvikne): Sviraj imi! Sad ću plesati. NORA: Baš tako treba da bude. strašno se bojim. Helmer zastane na vratima) Aha! NORA: Ako sutra treba da plešem. upućuj me kao i obično. Rank stoji iza Helmera i gleda) HELMER (svira): Laganije. (Helmer svira a Nora pleše. Hajde da sad vježbamo. hvata prve taktove tarantele. (Sjeda za klavir) NORA (uzima iz kutije tamburin i dugi šareni šal koji brzo nabire oko sebe. Još ima vremena do večere.klavir. HELMER (ide prema njoj): Zar se zaista toliko bojiš. ako ti to želiš. onda moram prije toga vježbati s tobom. . laganije. Noro. vrlo rado. ispravljaj me. HELMER: Ne tako žestoko. Sjedi za klavir i sviraj. NORA: Ne smijem drukčije. draga Noro? NORA: Da. dragi Torvalde.

pa to je čista ludost. Helmer joj prilazi) Nikad to ne bih povjerovao. kosa joj se raspe i padne na ramena. . NORA: Pa. pa ti plešeš kao da ti se radi o životu. Helmer je stao pored peći i za vrijeme plesa neprestano upućuje primjedbe. sviraj ti. Ulazi gospoña Linde) GOSPOðA LINDE (stane kao skamenjena na vratima): Ah! NORA (plešući): Ovdje je veselo. kažem ti! (Rank prestaje da svira i Nora iznenada zastane. i radi se. Nora pleše sa sve većim uzbuñenjem. Pa ti si zaboravila sve što sam te učio. ne. Ona kao da ništa ne čuje. već pleše dalje. Prestani. tako to apsolutno ne ide! NORA (smije se i maše tamburinom): Jesam li ti rekla? RANK: Pusti da joj ja sviram za ples. HELMER: Rank. onda mi je lakše pokazivati. HELMER (ustaje): Da. (Rank sjeda za klavir i svira.HELMER (prestane svirati): Ne. prestani. Kristina! HELMER: Ali draga. dobra Noro. ona se ne osvrće na to.

ja vidim na tebi da njegovo pismo već leži unutra. dok ovo sve ne proñe. ni u poštansko sanduče pogledati. tu je zaista potrebno još podučavanja. ... Ali tako nešto sad ne smiješ pitati.. da. kad budeš otplesala. Ali sutra naveče. HELMER (grli je): Neka dijete provede svoju volju. i sam vidiš. NORA: O. NORA: Ni danas ni sutra ne smiješ ni na šta drugo ni misliti. Ništa ružno ne smije stupiti meñu nas. NORA: Ne znam. ti se to još uvijek bojiš onog čovjeka. HELMER: No. Torvalde? HELMER: Budi bez brige. Ne smiješ ni jedno pismo otvoriti. HELMER: Aha.. Možda.. koliko je potrebno. RANK (tiho Helmeru): Nemoj joj protivrječiti. to je! HELMER: Noro. da. Treba da vježbaš sa mnom do posljednjeg trenutka.NORA (odbaci tamburin): Eto. Obećavaš li mi to. NORA: Sad i ti vidiš.. samo na mene.

izgleda. dakle. nešto dogaña. to je samo taj djetinjasti strah. o kome sam ti pričao. da. ti ćeš mi urediti frizuru. mnogo. NORA: Donesi šampanjca. to i hoću. HELMER: Ni govora. mala ševa kao i uvijek. doktore. HELMER (hvata je za ruke): Tako. Helena. a ne ona divlja usplahirenost! Budi opet moja draga. samo tako. Kristina. dragi prijatelju.NORA: Onda si slobodan. i vi. (Viče napolje) I slatkiša od badema. (Obojica odlaze desno) NORA: Pa?! GOSPOðA LINDE: Otputovao u pokrajinu. NORA: Ah. . NORA: Vidjela sam na tebi. samo za ovaj put. HELMER: Ah. ah. RANK (dok odlazi sa Helmerom): Tu se. Helena. Ali idi sad unutra. SLUŽAVKA (na vratima): Milostiva gospoño. neko veliko slavlje? NORA: Slavlje sa šampanjcem do zore. sto je postavljen.

pravo je blaženstvo očekivati čudo. ali izgleda kao da ne može da sabere misli. Tada će i tarantela biti svršena. Na stolu gori lampa. NORA: To nisi trebala uraditi. i ja ću odmah doći. GOSPOðA LINDE: Šta ti očekuješ? NORA: Ah. onda pogleda na sat) Pet sati. (Gospoña Linde ide u trpezariju. Onda još dvadeset četiri sata do sljedeće ponoći. to ti ne možeš razumjeti. U stvari. Sa gornjeg sprata čuje se muzika. Nora stoji jedan trenutak kao da hoće da se pribere. Ne treba ništa da sprečavaš. Ostavila sam mu kratku poruku. Sto sa stolicama gurnut je u sredinu sobe. Vrata predsoblja stoje otvorena. Idi unutra za njima. pokušava da čita. GOSPOðA LINDE (sjedi za stolom i rastreseno lista neku knjigu. Dvadeset četiri i sedam? Još trideset i jedan sat života. . Sedam sati do ponoći. HELMER (desno na vratima): A gdje je ostala moja mala ševa? NORA (poleti prema njemu raširenih ruku): Evo tvoje ševe! TREĆI ČIN Ista soba.GOSPOðA LINDE: Vraća se sutra uveče.

A krajnje je vrijeme. Ovdje nema nikoga. (Oslušne ponovo) Ah! evo ga. Gleda na sat): Još ga nema. zašto da ne. u ovoj kući? GOSPOðA LINDE: Kod mene kod kuće bilo bi nemoguće. KROGSTAD (na vratima): Našao sam u svom stanu poruku od vas. Moja soba nema posebnog ulaza. KROGSTAD: Tako? I to treba da bude upravo ovdje. zašto da ne? KROGSTAD: No da. (Ona ode u predsoblje i oprezno otvara vanjska vrata.. molim te! Helmerovi večeras plešu? Stvarno? GOSPOðA LINDE: Da. a Helmerovi su gore na balu. A ako on ne. sasvim smo sami. dajte da porazgovaramo. GOSPOðA LINDE: Krogstade. Doñite bliže. Ona šapne) Uñite. Čuju se tihi koraci po stepenicama. Djevojka spava. KROGSTAD (ulazi u sobu): Vidi.. KROGSTAD: Zar nas dvoje imamo još o čemu da razgovaramo? . Šta to treba da znači? GOSPOðA LINDE: Moram hitno razgovarati s vama.Nekoliko puta oslušne napeto u pravcu vrata prema stepeništu.

GOSPOðA LINDE: Nas dvoje imamo mnogo da razgovaramo. U onom trenutku kad sam prekidala s vama. dakle! I samo. KROGSTAD (steže pesnice): Zato. samo radi novaca. zašto ste mi onda na taj način pisali? GOSPOðA LINDE: Nisam mogla drugačije. GOSPOðA LINDE: Jer me nikad niste sasvim razumjeli. .. KROGSTAD: To nikad ne bih pomislio. smatrala sam svojom dužnošću da u vama uništim sve što ste osjećali za mene. zar ste to zaista vjerovali? KROGSTAD: Ako nije bilo tako. GOSPOðA LINDE: Zar mislite da sam toliko bez srca? I vjerujete da sam laka srca prekinula s vama? KROGSTAD: A zar niste? GOSPOðA LINDE: Krogstade. KROGSTAD: Šta je tu trebalo da se razumije? Zar to nije stara i poznata priča: žena bez srca otjera muškarca kad joj se ukaže bolja prilika..

kad tako kažete. možda. GOSPOðA LINDE: Pomoć je. sad znate. Onda ste došli vi i stali mi na put. Ali vi niste imali pravo da me napustite zbog drugog čovjeka. Često sam se i sama pitala jesam li imala pravo na to. GOSPOðA LINDE: A da to nisam znala. KROGSTAD (tiho): Kad sam vas izgubio. Tek danas sam saznala. . sada ćete se povući? GOSPOðA LINDE: Ne. bilo mi je kao da sam izgubio čvrsto tlo pod nogama. Mi nismo mogli čekati na vas. blizu. GOSPOðA LINDE: Ne znam. Krogstade. a vaši izgledi su onda bili slabi. Ali eto. KROGSTAD: Može biti. Krogstade. sad sam brodolomnik na svojoj olupini. Pogledajte me.GOSPOðA LINDE: Ne smijete zaboraviti da sam imala bespomoćnu majku i dva mala brata. KROGSTAD: Vjerujem vam. Vi ne biste imali od toga ni najmanje koristi. KROGSTAD: Bila je blizu. da je trebalo da dobijem vaše mjesto u banci.

KROGSTAD: To je bio vaš vlastiti izbor. koristi. GOSPOðA LINDE: Ja sam naučila da postupam razumno. Život i tvrda. gorka oskudica su me tako naučili. Ali u djela valjda vjerujete? KROGSTAD: Kako to mislite? GOSPOðA LINDE: Rekli ste da se osjećate kao brodolomnik na vlastitoj olupini. ja bih uprkos tome tako učinio. pa onda? . Nemam nikoga za koga bih mogla da se brinem. koristi. KROGSTAD: A mene je život naučio da ne vjerujem u prazne riječi. GOSPOðA LINDE: Pa i ja sam kao brodolomnik na olupini. KROGSTAD: Dobro. GOSPOðA LINDE: Onda vas je nešto vrlo pametno naučio. GOSPOðA LINDE: Drugog izbora nisam imala. KROGSTAD: Valjda imam i razloga da to kažem.KROGSTAD: Eh.

to nije nikakva radost. kad bi nas dvoje brodolomnika sada mogli prići jedno drugom. daj te mi nekoga. KROGSTAD: Šta to govorite? GOSPOðA LINDE: Bolje dvoje na jednoj olupini. nego svako na svojoj sam. sa strahovito praznom dušom napuštena. KROGSTAD: Kristina! GOSPOðA LINDE: A šta mislite da je mene dovelo u grad? KROGSTAD: Valjda nije misao na mene? GOSPOðA LINDE: Ja moram raditi da bih podnijela ovaj život. ništa više.GOSPOðA LINDE: Krogstade. Raditi sama za sebe. Ali sada sam sama na svijetu. moja jedina radost.. ja sam radila i to je bila moja najljepša. GOSPOðA LINDE: Da li ste ikad zapazili da sam bila pretjerana? . Čitavog svog života. KROGSTAD: U to ja ne vjerujem. Krogstade. za šta bih mogla da radim. koja želi da se žrtvuje. dajte mi nešto. koliko se mogu sjetiti.. To je heroizam pretjerane žene.

KROGSTAD (uhvati je za ruke): Hvala. KROGSTAD: I vi znate kako se ovdje gleda na mene? GOSPOðA LINDE: Činilo se malo prije iz vaših riječi.KROGSTAD: Zar biste vi to zaista mogli? Recite mi. zajedno s vama usuñujem se na sve. da li je vama sasvim poznata moja prošlost? GOSPOðA LINDE: Da. Nas dvoje trebamo jedno drugom Krogstade. govorite li vi to sasvim promišljeno? Da... KROGSTAD: To bez svake sumnje. Vi.. ali ja sam zaboravio. vidim to na vama. GOSPOðA LINDE: Zar se to ne bi moglo još i sada dogoditi? KROGSTAD: Kristina. ja vjerujem u ono što je dobro u vama. hvala Kristina! Sad ću već znati da se rehabilitujem u očima drugih! O.. kao da ste uvjereni da ste sa mnom mogli postati sasvim drugačiji. zaista imate hrabrosti. govorite. dakle.? GOSPOðA LINDE: Treba mi neko tome bih mogla biti majka. a vašoj djeci treba majka. GOSPOðA LINDE (osluškuje): Čujte! Tarantela! Idite! Idite! .

KROGSTAD: Dabome! Idem ja. KROGSTAD (gleda je ispitivački): Treba i to da tako shvatim? Vi hoćete pod svaku cijenu da spasite svoju prijateljicu. i to znam. KROGSTAD: O..KROGSTAD: Zbog čega? Šta je sad? GOSPOðA LINDE: Čujete li ovaj ples gore? Kad se on završi. Vi. KROGSTAD: I uprkos tome imate hrabrosti. KROGSTAD: Znate li to sigurno? GOSPOðA LINDE: Sasvim sigurno. Recite mi otvoreno. Je li tako? .. Sve je uzalud. kad bih to nekako mogao izbrisati! GOSPOðA LINDE: To još možete. ne znate kakve sam ja korake preduzeo protiv Helmera.? GOSPOðA LINDE: Ja dobro razumijem u šta očajanje može natjerati čovjeka kao što ste vi. Krogstade. ali.. GOSPOðA LINDE: Da. možemo ih očekivati.. naravno. jer vaše pismo je još uvijek u sandučetu.

KROGSTAD: Da.. ako vi rizikujete. Ali jedno moram na svaki način učiniti. ali u meñuvremenu je prošlo dvadeset i četiri sata. Ta nesretna tajna mora na svjetlo dana i izmeñu njih mora doći do otvorenog razgovora. da ne treba da ga čita. u prvi mah. to pismo ne treba da tražite natrag. taj to ne čini po drugi put.. GOSPOðA LINDE: Ne. KROGSTAD: Ja ću povući svoje pismo. Krogstade. Da se u pismu govori samo o mome otkazu. KROGSTAD: A recite mi: vi ste me ipak samo zbog njega pozvali ovamo? GOSPOðA LINDE: Da. GOSPOðA LINDE: Ne. a za to vrijeme sam bila svjedok nevjerovatnih stvari u ovoj kući. ko se jedanput žrtvuje za druge.GOSPOðA LINDE: Krogstade. Helmer mora sve saznati. pa neka to bude odmah. naravno. ne. Nemoguće je nastaviti sa zataškivanjem i izbjegavanjem! KROGSTAD: Pa dobro. Čekaću ovdje dok Helmer ne siñe reći mu da mi mora vratiti pismo. .

. ne. Ona je u talijanskom kostimu sa velikim crnim šalom. draga Noro. Dom u koji ću smjeti da unesem sreću i zadovoljstvo. Gdje su moje stvari? (Uzima šešir i kaput) (Napolju se čuju glasovi Helmera i Nore. Kad bi samo brzo došli. idite! Ples je završen. Možete ime ispratiti do kućnih vrata. neću kući! Hoću ponovo gore. za koje mogu da živim.. KROGSTAD: Tako neiskazano sretan nisam bio nikada. Helmer je u večernjem odijelu sa otvorenim crnim dominom preko njega) NORA (još na vratima. (Oslušne) Aha.GOSPOðA LINDE (osluškuje): Požurite! Idite. kakav preokret! Ljudi za koje mogu da radim. KROGSTAD: Ja ću vas dolje pričekati. Vrata izmeñu sobe i predsoblja ostaju otvorena) GOSPOðA LINDE (malo posprema i premješta svoj šešir i kaput): Kakav preokret! Da. GOSPOðA LINDE: Da. pričekajte. opirući se): Ne. Nismo više m trenutka sigurni. evo ih već. . ključ se okreće u bravi i Helmer gotovo silom uvodi Noru u predsoblje. (On odlazi kroz stubišna vrata. ne. Tu će biti ozbiljnog posla. HELMER: Ali. Ne želim da odem tako rano.

prekasno. NORA: Kristina! HELMER: Kako. Torvalde. samo je dobro pogledajte! Mislim da je zaista vrijedna pažnje. NORA: Zar si me čitavo vrijeme čekala? GOSPOðA LINDE: Da.NORA: Ah. HELMER: Zar nije neobično dražesna? To je bilo mišljenje i . gospoño Linde? GOSPODA LINDE: Da. zaista jeste. nažalost. HELMER: Ni minute duže. vi ovako kasno ovdje? GOSPOðA LINDE: Da. a onda nisam htjela da odem. tako smo se dogovorili! Tako! Unutra u sobu. molim te svim srcem. Došla sam. HELMER (skida Nori šal): Da. Zar nije dražesna. (Uprkos njenom opiranju vodi je polako u sobu) GOSPOðA LINDE: Dobro veče. Ti znaš. molim te. moja slatka Noro. gospoño Linde. tako sam željela da vidim Noru u njenom punom sjaju. prije nego što te vidim. samo još jedan sat. Ovdje ćeš se samo prehladiti. oprostite. Ti si već bila gore.

strogo uzevši. ti ćeš se još kajati što mi nisi priuštio bar još pola sata. Otplesala je svoju tarantelu. lijepa slika je iščezla. nipošto! Uzeo sam svoju dražesnu malu djevojku sa Kaprija. izvoñenje bilo malo suviše naturalističko. iako je. pod ruku. nakloni na sve strane i. čujete je. odgovara zahtjevima umjetnosti. onda brzi krug po sali.čitavog društva. to slatko malo stvarenje. izvinite. kako je ovdje toplo! (Odbaci domino na stolicu i otvara vrata prema svojoj sobi) Šta? Pa ovdje je mrak! Ah. naravno. (Ulazi i zapali nekoliko svijeća) NORA (šapće brzo i bez daha): Dakle? GOSPOðA LINDE (tiho): Govorila sam s njim. mislim. koji je i zaslužila. HELMER: Eto. zapravo tako treba da kažem. Šta da se radi? Hoćete li mi vjerovati: morao sam gotovo silu upotrijebiti. gospoño Linde. dobila burni pljesaik. malo naturalističkije nego što. gospoño Linde. Ali užasno je tvrdoglavo. NORA: I? . svoju kapricioznu djevojčicu sa Kaprija. I zar da je poslije toga još ostavim gore? Zar da tako razvodnjimo efekat? O. da. kako se to u romanima kaže. Uh. NORA: Torvalde. da je odvedem. Odlazak uvijek mora biti efektan. Ali ja nisam u stanju da to objasnim Nori. Ali kako god bilo. glavna stvar je postigla je uspjeh i buran aplauz.

Pst! (Helmer opet ulazi) HELMER: No. naravno. već? Je li ovo vaše pletivo? GOSPOðA LINDE (uzima ga): Da. NORA: Neću. Skoro sam ga zaboravila. ali ti moraš govoriti. GOSPOðA LINDE: Krogstada ne moraš da se bojiš. gospoño Linde. dakle. . pletete? GOSPOðA LINDE: Da. Kristina. sad znam šta treba da radim. a sad još da vam zaželim laku noć. HELMER: Ah. hvala. ti moraš sve reći svome mužu! NORA (bez glasa): Znala sam. GOSPOðA LINDE: Onda će govoriti pismo. HELMER: Vi. jeste li joj se nadivili? GOSPOðA LINDE: Da. NORA: Hvala ti. šta.GOSPOðA LINDE: Noro.

HELMER: To ste dobro rekli. ima nečeg kineskog u tome... Ja bih vas vrlo rado. HELMER: A pletenje. tako. bolje bi bilo da vezete. laku noć. zar ne? GOSPOðA LINDE: Da. Laku noć. igle koje idu gore-dolje. Užasno dosadna osoba! . GOSPOðA LINDE: Laku noć.HELMER: Znate šta. gospoño Linde. tako. najzad smo je se riješili. naprotiv. gospodine direktore! (Helmer je prati do vrata) HELMER: Laku noć... Vidite samo. nije lijepo vidjeti. Noro... (Gospoña Linde ode. u laganim dugim lukovima. i nemoj više biti tvrdoglava. Bio je stvarno sjajan šampanjac koji su nam poslužili! GOSPOðA LINDE: Laku noć.. On zatvara za njom vrata i vraća se) No. ali nije vam daleko. nadam se da ćete sretno doći kući. držite vez lijevom rukom. može biti. a desnom radite iglom. laku noć. GOSPOðA LINDE: Tako? A zbog čega? HELMER: Jer to mnogo ljepše izgleda. Pogledajte: zgrčene ruke..

HELMER: Vidiš. ali ga već nisam vidio tako dobre volje. ipak je divno opet biti u svoja četiri zida. vidiš! Bilo je. onda joj pride bliže) Hm. mi najmanje. jesi li primijetila kako je Rank večeras bio veseo? NORA: Tako? Zar je bio? Nisam uopšte s njim razgovarala. NORA: Da.. NORA: Nisi ni pospan? HELMER: Baš nimalo. Torvalde! . A ti? Ti izgledaš umorno i pospano. dražesna ženice! NORA: Ne gledaj me tako. Reci. O. sasvim nasamo s tobom. pametno od mene. HELMER: Gotovo ni ja da nisam.. sve što ti radiš je pametno. ti zavodljiva. ja sam vrlo umorna. HELMER (poljubi je u čelo): Sad moja ševa govori kao razuman čovjek. (Gleda je za trenutak. Torvalde? HELMER: Ne.NORA: Jesi li jako umoran.. Naprotiv. osjećam se izvanredno svježe. što nismo duže ostali. Idem odmah na spavanje. NORA: Ah.. dakle. .

sad će biti tiho u čitavoj kući. onda zamišljam da si ti moja mlada nevjesta i da upravo dolazimo iz crkve. na taj divni zatiljak. da sam po prvi put nasamo s tobom. da te po prvi put vodim u svoj stan. mladenačkih ramena. sasvim i isključivo meni? NORA (ode na drugu stranu stola): Večeras mi nemoj tako govoriti. sasvim sam s tobom. da. moja tajna mlada nevjesta i da niko i ne sluti da izmeñu nas postoji tajna. I to te čini još zavodljivijom. Slušaj! To gosti odlaze. Kad sam te . kad sam ovako u društvu s tobom.HELMER: Da ne gledam svoje najveće blago? Da ne gledam svu tu divotu koja pripada samo meni. ti mlada. HELMER (slijedi je): Još ti je tarantela u krvi. NORA: Da. da. ja znam da su tvoje misli uvijek uz mene. (Tiše) Noro. nadam se. voljena Noro? Ah. znaš li zašto tako malo s tobom razgovaram. vidim. moja jedina. i kad stavljam šal oko tvojih nježnih. ustreptala ljepotice! Čitavo ovo veče bila si moja čežnja. HELMER: A onda kad polazimo. NORA: Da. znaš. HELMER: Zar ne. stojim daleko od tebe i samo ti ponekad krišom dobacim po koji pogled? Znaš li zašto to radim? Jer onda uobražavam da si ti moja tajna ljubavnica.

RANK: Učinilo mi se da sam čuo glasove. HELMER: Ti si se očito i gore osjećao ugodno. vama dvoma.gledao kako zavodljivo plešeš tarantelu. ove drage i prijatne siobe. Ja to sve neću. to je lijepo od tebe što nisi prošao pored naših vrata. Nisam mogao da izdržim i zato sam te tako rano doveo kući. da. uzavrela mi je krv. ljutito): Šta li taj sad hoće? (Glasno) Čekaj malo. treba da me pustiš na miru. pa sam zaželio da malo svratim. Zašto da ne? Zašto da čovjek ne uzme sve . Veoma je lijepo i ugodno. RANK: Izvanredno. Norice! Nećeš. nećeš? Zar ja nisam tvoj muž? (Neko zakuca na stubišna vrata) NORA (trgne se): Čuješ li? HELMER (idući prema predsoblju): Ko je? RANK (napolju): Ja sam. Torvalde. (Letimično gleda oko sebe) Ah. Smijem li ući na trenutak? HELMER (tiho. HELMER: Šta to treba da znači? Imaš me u najboljem raspoloženju. (Ode i otključa) No. NORA: Idi sad.

HELMER: Eh. Vino je bilo izvrsno. RANK: Zašto da čovjek sebi ne priušti ugodno veče. mogu. ne bih mogao pohvaliti. Nevjerovatno koliko sam ga se ja nalio! NORA: I Torvald je večeras popio mnogo šampanjca. naša mala Nora govori o naučnom ispitivanju! . RANK: Tako? NORA: Da. HELMER: Naročito šampanjac. nažalost. RANK: I ti si to primijetio. vidiš. nakon dobro provedenog dana? HELMER: Dobro provedenog dana! Time se ja. doktore? RANK: Svakako. NORA: Vi ste danas sigurno imali neko naročito ispitivanje. a poslije toga je uvijek dobro raspoložen. eh. RANK (tapše ga po ramenu): A ja.što može na ovome svijetu? Barem onoliko koliko može i dok to može.

NORA: I smije li vam se čestitati na rezultatima? RANK: Da. u šta da se prerušimo nas dvoje na sljedećoj maskeradi? . ništa se na svijetu ne dobiva badava. dobro ste učinili. dakle. Pa zar poslije toga nisam zaslužio jedno ugodno veče? NORA: Da. NORA (brzo i ispitivački): Izvjesnost? RANK: Potpuna izvjesnost. dobar? RANK: Najbolji mogući i za ljekara i za pacijenta . NORA: Rezultat je. maskerade vam čine zadovoljstvo? RANK: Da. NORA: Čujte. RANK: Ne. doktore. HELMER: To i ja kažem.izvjesnost. ako su maske stvarno komične. Samo da se sutra ne budeš morao kajati. NORA: Doktore. to možete mirne duše.

zaista... HELMER: Dakle? RANK: Na sljedećoj maskeradi ja ću biti nevidljiv. znaš li već i kako ćeš se ti maskirati? RANK: Moj dragi prijatelju. tačno rekao. već misliš na sljedeću? RANK: Nas dvoje? To ću vam reći: vi doñite kao dijete sreće. zar nisi nikad čuo za crnu kapu? Staviš je na glavu i onda te niko ne vidi. sasvim tačno! RANK: Ali sasvim sam zaboravio zbog čega sam došao. mala šašavice. HELMER (sa suzdržanim smiješkom): Dabome. s tim sam potpuno načisto. HELMER: Da. HELMER: To si. RANK: Pusti da tvoja žena doñe takva kakva jeste. . jednu od tvojih crnih havana. Ali. Helmere.HELMER: Ti. RANK: Ima jedna crna kapa. HELMER: To ti je smiješna ideja. daj mi cigaru. ali izmisli kostim koji će to značiti.

. NORA: Zaželite i vi meni to isto. RANK: Vama? No. on pripali) A sad. (Pruža mu svoju kutiju s cigarama) RANK (uzima jednu i zareže je na vrhu): Hvala! NORA (kreše šibicu): Ja ću vam dati vatre. HELMER: Adieu. dobro. NORA (odsutna duhom): Može biti. doktore! RANK: Najljepša hvala na toj želji. dragi prijatelju! NORA: Spavajte dobro. Spavajte dobro. ako hoćete.HELMER: S najvećim zadovoljstvom. I hvala za vatru. (Ona drži šibicu. (Klimne im glavom i ode) HELMER (prigušenim glasom): On se jako napio. adieu. adieu. RANK: Hvala lijepo. (Helmer uzima svežanj ključeva iz džepa i pode u predsoblje) Torvalde. Inače ujutro neće biti mjesta za novine. Sasvim je puno. šta ćeš tamo? HELMER: Moram isprazniti sanduče za pisma.

Šta to treba da znači? Ne mogu da vjerujem.. NORA: Od doktora? HELMER (razgleda karte): Doktor medicine Rank. Bile su na vrhu... to je tvoja. (Vadi sadržaj i viče u kuhinju) Helena! Helena. Šta je ovo? Neko je ovdje dirao bravu. HELMER: Ali od toga ih stvarno moraš odviknuti! Hh. Evo i polomljene ukosnice. pa to znaš već.. NORA: Bravu? HELMER: Svakako. (Prevrće pisma) Šta je ovo? NORA (kraj prozora): Pismo! Ah.NORA: Hoćeš li ti večeras još raditi? HELMER: Ne. vidi.. Noro. ipak sam ga otvorio. koliko se toga nakupilo. no. NORA (brzo): To mora da su bila djeca. hm. (Dolazi opet u sobu i zatvara vrata predsoblja s pismima u ruci) Vidi. da bi služavke.. Torvalde! HELMER: Dvije posjetnice od Ranka. ne. . mora da ih je na odlasku ubacio. ugasite lampu u hodniku. ne.

Sad smo nas dvoje upućeni samo na sebe. HELMER: Kako? Znaš li ti šta? Je i ti nešto rekao? NORA: Da. Ovim kartama on se oprostio od nas. moja voljena ženo. Pogledaj. onda je najbolje da proñe bez riječi. ponekad poželim da tebi zaprijeti kakva neposredna opasnost. (Zastane) A možda i za nas dvoje. Noro. A sad će se sakriti kao ranjena životinja. On će se zaključati i umrijeti. možda je najbolje tako.. sa svojim patnjama i svojom osamljenošću. To je ipak jeziva ideja. ali tako brzo. HELMER: Jadni prijatelju! Znao sam da ga neću više dugo imati. NORA: Pa to i čini. Baš kao da najavljuje vlastitu smrt. Noro. On. pa da mogu i život i imetak i sve. (Zagrli je) O. Zar ne. Torvalde? HELMER: A bio je tako vezan za nas. NORA: Ako to već mora biti.NORA: Piše li šta na njima? HELMER: Crni križ iznad imena.. Znaš li. No. Ne mogu ni zamisliti naš život bez njega. . čini mi se kao da te ne mogu dovoljno čvrsto držati. bio je kao neka oblačna pozadina našoj sunčanoj sreći. sve staviti na kocku za tebe.

(On odlazi s pismima u svoju sobu i zatvara za sobom vrata) NORA (s ludačkim pogledima.NORA (otrgne se i kaže čvrsto i odlučno): Sad treba da pročitaš svoja pisma.. Sad ću pročitati pisma. Nešto što nije lijepo kao da se javilo meñu nama: to je misao na smrt i uništenje. moja ptičice-pjevačice. Ne ne. nikad! (Prebaci šal preko glave) A ni djecu. pa napolje. hvata Helmerov domino. nikada više! O! ledene vode. Do tada. Moramo se osloboditi toga. moja voljena ženo. Sad je otvorio pismo. O bezdane dubine! Samo da i to proñe. otići ćemo svako u svoju sobu. Hoću s tobom da budem. zbogom.. U istom trenutku otvara Helmer svoja vrata i stoji s otvorenim pismom u ruci) . još ne! Torvalde. pipa oko sebe. sad više ne. ne. laku noć! Laku noć! HELMER (ljubi je u čelo): Laku noć. čita ga. Nikada više. ogrne se njime i šapće brzo. NORA: S mislima na smrt tvoga prijatelja. Ni njih. Torvalde! HELMER: Ne. Nikad! Nikad. tebi i djeci! (Hoće kroz predsoblje. To nas je oboje potreslo. NORA (grli ga): Torvalde. dobro spavaj. Noro. promuklo i isprekidano): Da ga više nikad ne vidim.? HELMER: Imaš pravo.

Ne smiješ to uzeti na sebe.HELMER: Noro! NORA (krikne glasno): Ah! HELMER: Šta je ovo? Znaš li ti šta piše u ovom pismu? NORA: Da. . nesretnice. dakle? Je li istina ovo što piše? Užasno! Ne. ne. to ne može biti istina! NORA: To jeste istina. Pusti me da idem! Pusti me napolje! HELMER (zadržava je): Kuda ćeš? NORA (pokušava da se otrgne): Ti mene ne smiješ spasavati. šta si ovo učinila?! NORA: Pusti me da odem! Ti ne smiješ ispaštati zbog mene. Torvalde! HELMER (zatetura): Istina je. znam. Više od svega na svijetu voljela sam tebe! HELMER: Pusti te bijedne isprike! NORA (priñe mu korak bliže): Torvalde! HELMER: Ti.

(Zatvara vrata predsoblja) Ovdje ćeš ostati i odgovarati. ona da je licemjerka. koja je bila moja radost i moj ponos. on može uraditi sa mnom šta god hoće. Morao sam to predvidjeti. zapovijedati mi po svojoj volji. sad tek počinjem dobro da shvaćam. HELMER: Razorila si čitavu moju sreću. kakva strašna java! Za svih ovih osam godina. gore. Uništila si moju budućnost. Imaš li ti pojma. fuj! (Nora šuti i gleda ga ukočeno) HELMER (zastane pred njom): Trebalo je i prije da budem spreman na tako nešto. šta si učinila? Odgovaraj! Imaš li pojma o tome? NORA (gleda ga netremice i govori sa sve jačim naglaskom): Da.HELMER: Samo nikakve komedije. A ja ne . još gore. HELMER (hoda okolo po sobi): O.ovako. ni osjećaja dužnosti. što sam njemu progledao kroz prste. Šuti! Naslijedila si lakomislene principe svoga oca. Lakomislene principe tvoga oca. zločinka! Ah. ona. kakva se beskrajna odvratnost krije u svemu tome! Fuj. lažljivica. Tebi za ljubav sam to učinio. užasno je i pomisliti na to. zahtijevati od mene sve što mu na pamet padne. ni morala. Ni vjere. A ti mi ovako zahvaljuješ! NORA: Da . O. Ah. kako sam kažnjen. Ja sam u vlasti jednog besavjesnog čovjeka. zahtijevati šta hoće.

Ti. Da tako bijedno potonem i propadnem zbog jedne lakomislene žene! NORA: Kad mene ne bude. Ali moramo vidjeti kako da se izvučemo! Skidaj taj šal! Skidaj. . O. to se mora završiti. njih ti ne smijem povjeriti. HELMER: Tako je nevjerovatno da jos uvijek ne mogu da shvatim. A što se tiče tebe i mene.smijem ni pisnuti. Shvaćaš li sada šta si mi učinila? NORA (hladno i mirno): Da.. dakle. bićeš slobodan. ostaci. kažem ti! Ja moram pokušati da tog čovjeka smirim na bilo koji način. (Zvoni u predsoblju. koju sam za sve vrijeme našeg braka na rukama nosio. već o tome da se spase ruševine. da ovako moram govoriti ženi koju sam tako duboko volio i koju još uvijek. samo u očima svijeta. može na mene pasti sumnja da sam znao za tvoje zločinačko djelo. Šta bi mi koristilo da tebe ne bude. da sam te ja na to naveo! I to sve treba da zahvalim tebi. to se razumije. Može se pomisliti da se ja krijem iza toga. HELMER: Samo bez lakrdije! Na takve fraze je i tvog otac uvijek bio spreman. Od danas se više ne radi o sreći. kako kažeš. privid. Ali djecu više ne smiješ odgajati. Ništa mi to ne bi koristilo! On uprkos tome može stvar razglasiti. Naravno. Stvar se mora zataškati po svaku cijenu. treba da izgleda kao da je meñu nama sve kao i prije. ostaješ u kući kao i ranije. No. a ako to učini..

neka mi čitava ova priča ne bude ništa drugo nego ružan . naravno. mi smo spašeni. ja sam spašen! NORA: A ja? HELMER: I ti..Helmer se trgne) Šta je to? Tako kasno? Zar je ono najstrašnije? Zar će on. da je neka sretna promjena u njegovom životu. HELMER (kraj lampe): Skoro da nemam hrabrosti za to. (Uzima pismo. Da vidim. (Baca pogled na obveznicu) Ne.... Ah. (Nora nepokretno stoji. Da.. Možda smo izgubljeni i ti i ja. Noro.. NORA: Pa čitaj. Ti ga nećeš dobiti.. da se kaje. gleda priloženi papir.Ne! Moram još jednom pročitati. Pogledaj. Ja sam spašen! Noro. (Otvara pismo. Ipak. Piše da mu je žao... neću to da vidim. tako je. Noro.. Ja ću ga sam pročitati. i ti i ja. Radosno uzvikne) Noro! (Nora gleda ga pitajući) Noro! . Helmer ide i otvori vrata predsoblja) SLUŽAVKA (napola obučena u predsoblju): Pismo za milostivu gospoñu. ali svejedno šta on piše... ali najprije da uništimo taj odvratni papir. od njega. Noro! Reci da si bolesna..? Sakrij se. Oboje smo spašeni. da. preleti nekoliko redova. HELMER: Daj ga ovamo. zatvara vrata) Da.. Noro! Niko ti ništa ne može. moram znati. On ti šalje natrag tvoju obveznicu.

to što si učinila. On piše da si od Badnje večeri. Ne osvrći se na grube riječi koje sam ti u prvom strahu izgovorio. sad više ničeg nema..san (Cijepa papir i oba pisma u komadiće. Noro! NORA: Ta tri dana sam provela u strašnoj borbi! HELMER: I patila si i nisi vidjela drugog izlaza nego. ne. kunem se. razumijem te.. ja i želim da te savjetujem. O. Ali zar misliš da te manje volim zato što nisi sposobna da djeluješ samostalno? Ne. da te vodim. moja jadna mala Noro. HELMER: Voljela si me kao što žena treba da voli svoga muža. Noro? Ti kao da još nisi shvatila: prošlo je. Pa znam ja. Šta je to? Takav ukočen izraz? Ah. Ali jesam! Noro. sve sam ti oprostio. Ja ne bih bio muškarac kad te upravo tvoja ženska bespomoćnost ne bi u mojim očima činila dvostruko privlačnom. samo se ti oslanjaj na mene. učinila si iz ljubavi prema meni. ti još ne možeš da povjeruješ u to da sam ti oprostio. sve baca u peć i gleda kako gori) Tako. Sad ćemo samo klicati i ponavljati: prošlo je. NORA: To je istina. Samo ti je nedostajao stav da proceniš sredstvo. prošlo je! Čuješ li me.. Ali mi ćemo sve te ružne dogañaje pokopati.. to su morala biti tri strašna dana za tebe. u trenutku kad sam pomislio da će se .

umirujuće u duši kad zna da je svojoj ženi nešto oprostio. zaklinjem se. ti moja mala preplašena ptičice-pjevačice! Smiri se. tako reći. kako je naša kuća ugodna i lijepa.sve srušiti na mene. Ovdje si ti bezbjedna. Noro. Noro. ja ću već umiriti tvoje jadno. Jer. vjeruj mi to. ti . pokušaj da se pribereš i da opet nañeš ravnotežu u svojoj duši. Noro. postala njegova žena i istovremeno njegovo dijete. nemirno srce. (Gleda u sobu) Šta radiš tamo? NORA (iz sobe): Skidam kostim i masku. Već sutra ćeš na sve ovo gledati sasvim drugim očima. Ona je. Muškarcu je neopisivo milo. ja ću te pokriti svojim snažnim krilima. Kako si uopšte došla na misao da bih te ja mogao odbaciti ili ti samo prebacivati? O. To ćeš ti meni i ubuduće biti. oprostio punim i iskrenim srcem. Oprostio sam ti. Neću više morati često da ti ponavljam da sam ti oprostio: ti ćeš sama jasno osjećati da je tako. Noro. HELMER (na otvorenim vratima): Dobro. ona tako na neki način dvostruko postaje njegovo vlasništvo: kao da ju je on po drugi put doveo na svijet. uskoro će sve biti po starom. da sam ti oprostio. ti ne poznaješ srce pravog muškarca. NORA: Hvala ti na tvom oproštenju (Odlazi na desnu stranu) HELMER: Pa ostani sad. ja ću te čuvati kao progonjenu golubicu koju sam istrgnuo iz ubilačkih kandži kopca. Malopomalo. (Šeta oko vrata) O.

I ni ja tebe isto tako nisam razumjela. Ovo je obračun. I ja te ne razumijem. Torvalde: imamo nas dvoje mnogo da razgovaramo. .... sve do ovog časa.. draga Noro. Sjedi. Torvalde. Torvalde. HELMER (sjeda za sto preko puta nje): Ti me plašiš. Moraš me saslušati. Noro. Molim te. NORA: Da. (Sjeda na jednu stranu stola) HELMER: Noro. preobukla sam se. NORA: Ovu noć ja neću spavati. Ništa se ne boj. budi samo otvorena srca prema meni. NORA: Sjedi. ne prekidaj me.. NORA (gleda na sat): Još nije tako kasno. to je upravo to.. HELMER: Ali.slabašna i bespomoćna stvarčice. Već dugo je tako. a ja ću biti tvoja volja i tvoja savjest. šta to treba da znači? To ukočeno lice. Ja moram mnogo da razgovaram s tobom. Noro. Šta je to? Ti ne ideš u krevet? Ti si se preobukla? NORA (u svakodnevnoj odjeći): Da. Ti me ne razumiješ. HELMER: Ali zašto? Sada? Ovako kasno.

i još duže .. muž i žena. ti i ja. Ne pada ti na pamet da mi. NORA: Eto. koje ti ne bi ni mogla da dijeliš sa mnom? NORA: Ne govorim ja o neprijaitnostima. da nikad nismo zajedno sjeli da o nečemu temeljno razmislimo. .HELMER: Kako to misliš? NORA (poslije kraće šutnje): Kad ovako sjedimo. tebi ništa ne pada na pamet? HELMER: A šta bi to bilo? NORA: Mi smo već osam godina u braku.. HELMER: Zar sam te možda stalno trebao obavještavati o neprijatnostima. Kažem samo. draga Noro. to i nije za tebe. a onda ti. šta to znači? NORA: Osam godima . došli smo na stvar. Torvalde.od prvog dana našeg poznanstva do danas mi nismo razmijenili ni jednu ozbiljnu riječ o ozbiljnim stvarima. Vi ste prema meni mnogo zgriješili. Ti mene nikad nisi razumeo. Prvo tata. HELMER: Ali. danas po prvi put vodimo ozbiljan razgovor? HELMER: Ozbiljan razgovor.

Ti i tata. Pa ti si htio da bude tako. On me je zvao svojom lutkom i igrao se sa mnom. kakve su to riječi? NORA: Da. Ti si sve uredio prema svom ukusu i tako je to postao i moj ukus.. Ne znam više tačno. kao što sam se ja igrala sa svojim lutkama. ili sam se samo tako pravila. onda sam to krila. malo jedno. vi ste teško griješili prema meni.. samo od milostinje. tako je to.HELMER: Šta? Nas dvojica? Nas dvojica koji smo te voljeli više od svega na svijetu? NORA (klima glavom): Niste vi mene nikad voljeli. Ako sam nekad bila drugog mišljenja. onda sam prešla iz očevih ruku u tvoje. on mi je saopštavao sve svoje nazore. Živjela sam od toga što sam tebi pravila predstave. HELMER: Ali. Kad pogledam unazad. Kad sam bila kod kuće uz tatu. jer njemu to ne bi bilo pravo. Vama se samo dopadalo da budete zaljubljeni u mene. malo drugo. Torvalde. Onda sam došla u tvoju kuću. čini mi se da sam živjela kao prosjak. možda je bilo oboje. Noro. Vi ste krivi što od mene nije ništa postalo. Torvalde. pa sam tako i ja imala iste nazore. HELMER: Kako se ti to izražavaš o našem braku? NORA (bez zabune): Mislim. .

NORA: Ah. Torvalde. Torvalde. samo vesela. ona su bila moje lutke. NORA: Čijeg odgoja? Mog i dječjeg odgoja? HELMER: I tvog i dječjeg. Dani igranja su sada prošli.. kao što sam u tatinoj kući bila kćerka-lutka. Ovdje sam ja bila tvoja žena-lutka. Ali od sada neka bude drugačije. koliko god su pretjerane i lukcaste. sad dolazi vrijeme odgoja. Kad bi me ti uzeo da se igraš sa mnom. draga gña Noro. ti nisi čovjek koji bi mene odgojio. To je bio naš brak. Noro! Zar ti ovdje nisi bila sretna? NORA: Ne. to nikad nisam bila. . HELMER: Neke istine ima u tvojim riječima.HELMER: Kako je to smiješno i nezahvalno.. A naša djeca. HELMER: Nisi. da budem prava žena za tebe. meni je bilo upravo takvo zadovoljstvo kakvo je bilo djeci kad bih ja njih uzela i igrala se s njima. nisi sretna? NORA: Ne. Ali naša kuća nije bila ništa drugo nego neka soba za igranje. Ja sam mislila da jesam. I ti si uvijek bio tako drag prema meni. ali nisam bila nikada.

Moram pokušati da odgojim samu sebe. Ali tu je i jedan drugi zadatak koga se moram prihvatiti. Ja nisam dorasla tom zadatku. Zato više ne mogu ostati kod tebe. jesam li ja osposobljena za takav zadatak kao što je odgoj djece? HELMER: Noro! NORA: Zar mi i sam nisi maločas rekao da mi ne bi smio povjeriti taj zadatak? HELMER: U trenutku uzbuñenja! Kako to možeš shvatiti ozbiljno? NORA: Ipak. To moram sama uraditi. HELMER (skoči): Šta ti to govoriš? NORA: Moram da budem sasvim sama. ako hoću da se snañem sa samom sobom i vanjskim svijetom. A ti nisi čovjek koji bi mi u tome mogao pomoći. HELMER: Noro! Noro! . imao si sasvim pravo. I zato te sada napuštam.HELMER: I ti to tako kažeš? NORA: A ja.

svoju djecu! Pa zamisli šta će svijet reći! NORA: Tu ne mogu imati nikakvih obzira. Zar tako da napustiš svoje najsvetije dužnosti? NORA: Šta ti smatraš mojim najsvetijim dužnostima? . Znam samo da je ovo meni potrebno. Od tebe neću ništa. HELMER: Kakve ludosti! NORA: Sutra putujem kući.NORA: Napuštam te odmah. HELMER: Da napustiš svoju kuću. to je užasno. to znači u moj stari zavičaj. svog muža. neiskusno stvorenje! NORA: Moram pokušati da steknem iskustvo. HELMER: Ti nisi pri sebi! Ti to ne smiješ! Ja ti to zabranjujem! NORA: Od sada više nema svrhe da mi bilo šta zabranjuješ. Tamo će mi biti najlakše da nešto otpočnem. HELMER: O. HELMER: O. Uzeću sa sobom ono što mi pripada. Torvalde. Kristina će me primiti za ovu noć. ni danas ni poslije. ti zaslijepljeno.

HELMER: Zar tebi nije jasan tvoj položaj u vlastitoj porodici? Zar u takvim stvarima nemaš pouzdanu vodilju? Zar nemaš religiju? NORA: Ah. Mislim da sam prije svega čovjek isto kao ti. Ja sama moram razmisliti da bi mi stvari bile jasne. Torvalde. Ali to što kaže svijet i šta stoji u knjigama. još bolje. šta je to religija. mislim da ću pokušati da to postanem. HELMER: U prvom redu ti si supruga i majka. NORA: Ja tako više ne mislim. Torvalde. Kakve bi to mogle biti dužnosti? NORA: Dužnosti prema samoj sebi. Ja dobro znam da će svijet tebi dati za pravo. HELMER: Šta ti to govoriš? . to ja uopšte ne znam tačno. ili. to za mene više ne može biti mjerodavno. HELMER: Nemaš. i da nešto slično stoji i u knjigama.HELMER: Zar ti to moram reći? Zar to nisu dužnosti prema tvom mužu i prema tvojoj djeci? NORA: Imam ja i drugih dužnosti koje su isto toliko svete.

Moram saznati: ko ima pravo. Torvalde. On je govorio da je religija i ovo i ono. Jedna žena. dakle. nije mi lako da ti na to odgovorim.NORA: Pa ja moram samo ono što je govorio pastor Hansen kad sam išla na krizmanje. to mi nikako ne ide u glavu. onda ću i to pokušati da otkrijem. Ti ne razumiješ društvo u kome živiš. to je ipak nečuveno iz usta jedne mlade žene! Ali ako ti religija ne može biti vodilja. HELMER: Ah. da li je to za mene tačno. Ali da su oni dobri. Da su zakoni drugačiji nego što sam ja mislila. zar ni njega nemaš? NORA: Da. društvo ili ja. Torvalde. odgovori mi. Vidjeću da li je ono što je govorio pastor Hansen bilo tačno. Znam samo da o tome imam potpuno drugačije mišljenje nego ti. Ali sad ću ga izbliza pogledati. ili. svakako. ja to apsolutno ne znam. Jer. nema prava da poštedi briga svog starog umirućeg oca ili da spasi život svoga muža! To ja ne vjerujem! HELMER: Ti govoriš kao dijete. Jer osjećaj valjda imaš? Ili. . NORA: Ne razumijem ga. tu sam potpuno zbunjena. još bolje. Kad sada budem izvan svojih sadašnjih prilika i upućena na samu sebe. i to sam sada čula. pusti me barem da probudim tvoju savjest.

Ali šta da se radi?! Ja te ne volim više.HELMER: Ti si bolesna. odlazim. HELMER: Noro! I to mi samo tako kažeš? NORA: Strašno mi je žao. čak mislim da nisi pri sebi. HELMER (jedva se pribere): Je li i to tvoje jasno i sigurno uvjerenje? . ti imaš groznicu. NORA: Koje? HELMER: Ti me više ne voiš? NORA: Da. to je upravo tako. Noro. HELMER: Onda je moguće još samo jedno objašnjenje. NORA: Ja nikad nisam osjećala i mislila tako jasno i tako sigurno kao sada. HELMER: I tako jasno i sigurno odlaziš od svog muža i svoje djece? NORA: Da. jer ti si uvijek bio tako dobar prema meni. Torvalde.

. sve uzeo na sebe i rekao: ja sam krivac.. jer. HELMER: A možeš li mi i to objasniti.. . dragi bože. Da sam svoju vlastitu ženu izvrgnuo ruglu i sramoti. to mogu. HELMER: Budi jasnija. To je bilo večeras. NORA: Da se to dogodilo. uviñala sam da čudo ne može doći kao nešto svakodnevno. Onda se nada mnom nadvila nesreća. NORA: Osam godina ja sam strpljivo čekala. čvrsto sam vjerovala da bi ti onda istupio. HELMER: No. i tad sam vidjela da ti nisi onakav čovjek kakvim sam te ja smatrala.. ne razumijem te. i.nisam ni u jednom trenutku pomislila da bi se ti mogao povinovati uslovima toga čovjeka. kako sam izgubio tvoju ljubav? NORA: Da.NORA: Sasvim jasno i sigurno uvjerenje. To je i razlog što neću duže da ostanem ovdje.. Dok je Krogstadovo pismo ležalo tamo napolju . Bila sam nepokolebivo čvrsto uvjerena: sad će se dogoditi čudo. kad čudo nije došlo. Bila sam čvrsto uvjerena da ćeš mu se suprotstaviti i reći: objavi čitavom svijetu! I da se to dogodilo..

Kad je on prošao. koju si ubuduće htio još opreznije nositi na rukama. ja bih s velikom radošću dan i noć radio za tebe. Baš kao i prije bila sam opet tvoja ševa i tvoja lutka. podnosio bih za tebe sve nevolje i brige. ja od tebe takvu žrtvu nikad ne bih primila? Naravno da ne bih. ti si se ponašao kao da se ništa nije desilo. ti niti mlisliš niti govoriš kao čovjek na koga bih se ja mogla osloniti. ni za onoga koga voli. Ali svoju čast ne žrtvuje niko. ti i misliš i govoriš kao nerazumno dijete.. Ali šta bi moja uvjeravanja vrijedila prema tvojima? To je bilo čudo kome sam se nadala u svom strahu i tjeskobi. (Ustane) Torvalde. htjela sam da okončam svoj život.HELMER: Noro! NORA: Misliš. kad je ta opasnost prošla. Ali ti. tvoj strah. ne od onog što je meni prijetilo. O. NORA: Stotine i hijade žena su to učinile! HELMER: Ah. jer je tako slaba i lomna.. nego od onog što se tebi moglo dogoditi. HELMER: Noro. NORA: Može biti. I da bih to spriječila. u tom trenutku sam došla do spoznaje da sam osam godina ovdje stanovala zajedno s jednim stranim čovjekom i da sam s njim imala troje djece. ne smijem misliti na to! Samu bih sebe razbila u hiljadu komadića! .

HELMER: Ali zar ne bismo mogli zajedno stanovati kao brat i sestra? NORA (stavlja šešir): Ti dobro znaš da to ne bi dugo trajalo. Noro. Noro.. HELMER: Rastanak . Djecu neću da vidim. (Umotava se u šal) Zbogom.. U stvari. izmeñu nas se otvorio ponor. Torvalde. zar se ne bi mogao premostiti? NORA: Ovakva kakva sam sada. ne sada! Čekaj do sutra. .HELMER (tužno): Vidim. Noro. NORA (oblači kaput): Ne mogu provesti noć u stanu jednog stranog čovjeka. NORA: Možda.rastanak s tobom? Ne. ja nisam žena za tebe. vidim. HELMER: Ja imam snage da postanem drugačiji. (Vraća se sa šeširom i kaputom. Ali. tu misao ne mogu podnijeti. NORA (odlazi desno unutra): Utoliko odlučnije treba to uraditi. kad ti bude oduzeta lutka. nosi putnu torbu koju stavlja na stolicu pored stola) HELMER: Noro.

Ostavljam ti ključeve. Tako. onda njega. Sad je. evo vraćam ti tvoj prsten. i to gotovo. poslije? NORA: Kako to mogu znati? Ja uopšte ne znam šta će biti sa mnom. Daj i ti meni moj. kao što ni ja neću da budem. sada i ubuduće. kao što ja to sada činim. Barem te ja oslobañam svih obaveza. NORA: Slušaj. . doći će Kristina da spakuje stvari koje sam donijela od svoje kuće. Obe strane moraju dobiti punu slobodu. HELMER: Ali ti si moja žena. Ti ne smiješ ničim biti vezan. ne mogu im biti korisna.. HELMER: Ali jednom poslije. koliko ja znam. zakon oslobaña svih obaveza prema njoj. Djevojke će se snaći u domaćinstvu. Ovakva kakva sam sada. Sutra. NORA: Dobro. dakle. HELMER: Još i to? NORA: I to. HELMER: Evo ti ga. bolje nego ja. Njih treba poslati za mnom. kad ja otputujem. Torvalde: ako žena napusti kuću svoga muža. Noro..Znam da su u boljim rukama nego što su moje.

zar nikad nećeš misliti na mene? NORA: Sigurno ću često morati da mislim na tebe i djecu i na ovu kuću. HELMER: Smijem li ti pisati? NORA: Ne nikada. Ništa ne primam od stranih ljudi. kažem ti. HELMER: Noro. HELMER: Reci mi. ništa. . zar ja za tebe više nikad neću moći da budem drugo nego stranac? NORA (uzima putnu torbu): Ah. onda bi se moralo dogoditi najveće čudo. Torvalde. kakvo najveće čudo? NORA: Ne.. To ti zabranjujem. HELMER: Ali smijem ti barem nešto poslati? NORA: Ne.. HELMER: Da ti pomognem. ništa.HELMER: Gotovo?! Svršeno?! Noro. kad ti zatreba pomoć.

morali toliko promijeniti. NORA: . Reci do kraja! Toliko promijeniti da.? (Odozdo se čuje zvuk zalupljenih vrata) . da. Zbogom! (Odlazi kroz predsoblje) HELMER (spusti se na stolicu pored vrata i pokrije lice rukama): Noro! Noro! (Gleda oko sebe i ustaje) Prazno..NORA: Onda bismo se oboje nas. i ti i ja. Ah. Otišla je! (U njemu se javlja neka nada) A najveće čudo.. da naš zajednički život može da postane pravi brak.. Torvalde. ja više ne vjerujem u čuda.... HELMER: Ali ja hoću da vjerujem..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful