Henrik Ibzen Nora ili Lutkina kuća

Prevod: Zeina Mehemdbašić

LICA: HELMER, advokat NORA, njegova žena DOKTOR RANK GOSPOðA LINDE KROGSTAD, pravnik Troje male Helmerove djece ANA-MARIJA, dadilja kod Helmerovih Služavka kod Helmerovih Nosač Radnja se odvija u Helmerovom stanu.

PRVI ČIN

Prijatno i ukusno, ali ne luksuzno namještena soba. Desno u pozadini jedna vrata vode u predsoblje; druga vrata u pozadini lijevo vode u Helmerovu radnu sobu. Izmeñu ova dvoja vrata je mali klavir. Lijevo u sredini zida vrata, a dalje prema naprijed prozor. Blizu, uz prozor, okrugli sto sa naslonjačama i malom sofom. Desno uza zid sa strane dalje vrata, a uz isti zid prema naprijed zidana peć, pred kojom stoji nekoliko naslonjača i

jedna stolica za ljuljanje. Izmeñu peći i vrata sa strane mali sto. Na zidovima bakrorezi. Polica sa porcelanom i drugim umjetničkim ukrasima; mali ormar za knjige sa knjigama u raskošnim povezima; tepih preko cijele sobe. U peći vatra. Zimski dan. U predsoblju zvoni; odmah potom čuje se otvaranje vrata. Nora ulazi u sobu pjevuckajući zadovoljno. Ona je u šeširu i kaputu i nosi mnoštvo paketa koje stavlja desno na sto. Iza sebe ostavlja otvorena vrata prema predsoblju i otuda se vidi nosač koji nosi jelku i korpu; on to predaje služavci koja im je otvorila.

NORA: Dobro sakrijte jelku, Helena. Djeca je smiju vidjeti tek večeras kad bude okićena. (Nosaču, vadeći novčanik) Koliko?

NOSAC: Pedeset era.

NORA: Evo jedne krune. Ne... ostatak zadržite. (Nosač zahvaljuje i odlazi. Nora zatvara vrata. Ona se i dalje zadovoljno smijucka za sebe, dok skida šešir i kaput. Izvadi iz tašne kesicu sa slatkišima i pojede nekoliko; onda oprezno priñe vratima svoga muža i oslušne) Da, on je kod kuće. (Opet tiho pjevucka za sebe dok prilazi stolu desno)

HELMER (u svojoj sobi): Je li to tamo cvrkuće ševa?

NORA (otvarajući pakete): Da, cvrkuće!

HELMER: Je li to skakuće vjeverica?

NORA: Da.

HELMER: A kad je vjeverica došla kući?

NORA: Ovog trena. (Stavlja kesicu sa slatkišima u tašnu i briše usta) Doñi, Torvalde, da vidiš šta sam sve kupila.

HELMER: Ne smetati! (Uskoro potom, s perom u ruci, otvara vrata i pogleda unutra) Šta si sve kupila, kažeš? Ovako mnogo stvari? Je li to mali lakoumni češljugar opet izletio i profućkao novac?

NORA: Ali, Torvalde, ove godine zaista smijemo i malo više potrošiti. Pa ovo nam je prvi Božić kad ne moramo da štedimo.

HELMER: E, pa slušaj, ne smijemo baš preći u luksuz.

NORA: Naprotiv, Torvalde, sad već smijemo sebi dozvoliti i malo luksuza. Zar ne? Onako sasvim, sasvim malo. Pa ti sad dobivaš veliku platu, a zaradivaćeš mnogo, mnogo novaca.

HELMER: Da, od Nove godine. Ali onda treba da proñu čitava tri mjeseca dok nova plata doñe.

NORA: Eh, do tada možemo i posuditi.

. Do danas smo oboje hrabro izdržali i tako ćemo činiti još i ovo kratko vrijeme. kad ti želiš. pretpostavimo da se tako nešto dogodi. NORA (zapuši mu usta): Fuj. Torvalde. HELMER: A ljudi od kojih sam posudio novac? NORA: Oni? Koga je još za njih briga? Pa to su tuñi ljudi. šta onda? NORA: Kad bi se tako nešto grozno dogodilo. Noro. ali ne smije zato sada mala ševa da .. Nikakvih dugova! Nikakvog posuñivanja! Nešto nelijepo i neslobodno padne na kućanstvo koje se zasiniva na dugovima. a meni na Silvestrovo padne cigla na glavu i ja ležim tu. bilo bi mi sasvim svejedno imam li dugova ili ne. koliko je potrebno. HELMER: Noro.. HELMER (ide za njom): E. ti ih potrošiš u ovoj božićnoj sedmici.. ne govori tako ružno! HELMER: Da. NORA (odlazi do peći): No da. ti si prava žena! Ali ozbiljno Noro: ti znaš šta ja o tome mislim.HELMER: Noro! (Prilazi joj i šaleći se vuče je za uho) Zar te opet spopada lakomislenost? Zar da ja danas posudim hiljadu kruna.

s ovim ću se duže pomoći.. uzmi! (Daje joj nekoliko novčanica) Dragi bože. Torvalde! To ćeš moći da vidiš tek uveče! TORVALD: Ah. lijepa hvala. Kako? Zar da vjeverica tako stoji i da se duri? (Vadi novčanik) Noro. i uz to još sablja. da. a tako i moraš! NORA: Da. Majčica Ana-Mari bi zapravo morala i mnogo više dobiti! HELMER: A šta je u onom paketu tamo? NORA (viknu): Ostavi.. Gledaj ovamo. Najljepša hvala. ti mala rasipnice. Torvalde. četrdeset. i hoću. znam ja da za Božić toliko toga treba u kući. ali ona i onako sve polomi. evo lutke sa koljevkom za Emi. tako!. novo odjelo za Ivora.. NORA (broji): Deset. da li si se nečim i sebe sjetila? . šta li ja to imam ovdje? NORA (brzo se okrene): Novac! HELMER: Evo. I to jeftino kupila. A sad hodi da vidiš šta sam sve kupila. A evo materijal za haljinu i maramice za služavku. HELMER: Da. Evo konja i trube za Boba.objesi krila. dvadeset.... Ali sad mi kaži. trideset. Ovo za nju je sasvim jednostavno.

HELMER: Ali... lijepo te molim.NORA: Ma hajde. Onda bih mogla u nekoj prilici kasnije da nešto kupim. Torvalde.. HELMER: No? NORA (spuštenog pogleda igra se s njegovim dugmetom): Ako baš hoćeš da mi napraviš poklon. ovaj.. Noro. HELMER: No. NORA: Ah. mogao bi... Zamotaću onda novac u lijepi zlatni papir i objesiti ga na božićno drvce. uradi tako..... dragi Torvalde. da.... NORA: Ja stvamo ne bih znala. ja sebe? Ja stvarno ne bih ni znala šta. dakle. reci! NORA (brzo): Mogao bi mi pokloniti novac. Zar to ne bi bilo divno? HELMER: A kako se zove ona ptičica koja profućka sav novac? . HELMER: Ali moraš! Reci mi nešto pametno što bi ti pričinilo posebnu radost. onda bi mogao. Ipak. Torvalde. Samo onoliko koliko misliš da možeš odvojiti... slušaj.

Zar to nije vrlo pametno. Gdjegod možeš. naravno. Torvalde. gdjegod mogu. NORA: Ali ne! Kako samo možeš da kažeš tako nešto? Ja zaista štedim.. . ako bi ti taj novac koji ti dam. da. to jest. HELMER (smije se): To je prava riječ. HELMER: Ti si čudno malo stvorenje. NORA: Nipošto. zar nije? HELMER (smiješeći se): E. Ali ako ode u domaćinstvo i u razne beskorisne stvari. HELMER: To se ne da poreći. stvarno. onda opet ja moram da izvlačim. Torvalde. ali njemu treba teška gomila novaca. Ali uradićemo kako kako sam rekla. Sasvim kao i tvoj otac.NORA: Da.. Ne bi se vjerovalo koliko čovjeka staje takva jedna ptičica. onda ću imati vremena da razmislim šta mi je najpotrebnije. NORA (pjevucka i smiješi se zadovoljno): Hm! Kad bi ti samo znao kolike izdatke imamo mi ševe i vjeverice. znam već. Ali ti to apsolutno ne možeš. lakoumni češljugar. Torvalde.. mogla sačuvati i sebi nešto kupiti. moja mala draga Noro! (Stavlja ruku oko njenog struka) Moj lakoumni češljugar je dražestan. Torvalde..

takve stvari se nasljeñuju. odakle ti to? HELMER: Zar slatka njuškica nikako nije svratila u slastičarnu? NORA: Ne. uvjeravam te. Ali... To ti je u krvi. Pogledaj me pravo u oči. Noro. da. a čim ga imaš. tako.. tako sumnjivo... nešto mi pada na pamet. da. NORA: Pa. NORA (gleda ga): No? HELMER (prijeti prstom): Je li slatka njuškica i danas nešto grickala u gradu? NORA: Ali ne. mala... Torvalde. HELMER: Nije se nimalo osladila? .Trudiš se na sve načine da dobiješ novac u ruke. Da. raspjevana ševo. NORA: Ja? HELMER: Svakako.. HELMER: A ja ne bih htio da mi budeš drugačija nego što jesi. kako da kažem? . i nikad ne znaš kud je otišao.. ja bih voljela da sam od tate naslijedila više osobina.. ali moram te uzeti takvu kakva jesi. Danas mi izgledaš tako. Da. moja draga. prospe ti se izmeñu prstiju.

Torvalde! HELMER: Ah. Ali to nije ni potrebno. naravno. ja se. Pa dala si mi časnu riječ..... zaista je divna pomisao da imam siguran položaj i .NORA: Ne.. to ja dobro znam. no... Uostalom. HELMER: Nije ni probala koji slatkiš od badema? NORA: Ne. i ona će već doći na vidjelo. (Prilazi joj) Eto. NORA: Da nisi zaboravio da pozoveš Ranka? HELMER: Ne. Torvalde. samo šalim. HELMER: No. kad se drvce upali. zadrži za sebe svoja mala božićna iznenañenja.. ti i ne znaš koliko se radujem današnjoj večeri.. Noro. srce moje. Već sam naručio dobrog vina. stvarno te uvjeravam. A kako će se tek djeca veseliti.. NORA: Ne. Razumije se samo po sebi da će večerati s nama. pozvaću ga kad ujutro navrati. u to sam ubijeñen. to mi nikad palo na pamet da postupim protiv tvoje volje.. HELMER: Da. zaista nije. NORA: I ja. Večeras.. no.

Noro! NORA: Opet me time zadirkuješ! Šta sam ja tu mogla kad se uvukla mačka i sve mi pokvarila. Imala si najbolju volju da nas usrećiš i to je glavno. to je divno! HELMER: Sjećaš li se prošlih Božića? Po tri drage. A ni ti ne moraš svoje drage oči i drage. NORA (plješće rukama): Ne. nježne ručice naprezati. HELMER (smiješeći se): Ali rezultat je ipak bio dosta siromašan.izdašan dohodak. ne. HELMER: Ne. da više sad ne . da nas iznenadiš. Uh. NORA: Da. Torvalde. nisi. duge sedmice unaprijed ti si se svake večeri zaključavala do duboko u noć da bi napravila cvijeće za drvce i razne druge lijepe stvari.. zar ne. to je stvarno divno! HELMER: Sad ne moram tu da sjedim sam i da se dosañujem. Ali ipak je dobro što su ta oskudna vremena prošla. Zar ne? Sama ta pamisao je pravo zadovoljistvo! NORA: Ah. naravno. mogla baš ništa. NORA: Ja se pri tom uopšte nisam dosañivala.. jadna moja Norice. to je bilo najdosadnije vrijeme u mom životu.

. Baš glupo! HELMER: Za posjete nisam kod kuće. Noro. kako je to divno čuti.. HELMER: On je sigurno već ušao kod mene? SLUŽAVKA: Da. Čim Božić proñe.. GOSPOðA LINDE: Ti kao da me više ne poznaješ? . (Uzima ga za ruku) Sad slušaj.. (Zvono u predsoblju) . tamo je. neka nepoznata gospoña.. Torvalde. evo zvoni! (Brzo malo pospremi po sobi) Sigurno neko dolazi.. NORA: Dobar dan.. Ah. ne zaboravi to! SLUŽAVKA (na vratima predsoblja): Milostiva gospoño. služavka uvodi u sobu gospoñu Linde... SLUŽAVKA (Helmeru): I gospodin doktor je tu. kako sam zamislila naš budući namještaj. koja je u putnom kostimu. i zatvara vrata iza nje) GOSPOðA LINDE (plašljivo i oklijevajući): Dobar dan. (Helmer odlazi u svoju sobu.moramo!? O. NORA: Molim.

. i možda nešto mršavija.... da sebi priuštiš božićnje zadovoljstvo. Za devet-deset dugih godina. Da ti nije hladno? (Pomaže joj) Tako. Ali ostavi svoje stvari. Ne.. ... ipak. ja sam to... sad ćemo lijepo sjesti kraj peći. to je ono staro. mnogo starija. NORA: Kristina! A ja te nisam prepoznala! Ali i kako bih. ja ne znam. da! Ah. da. ja mislim . Naravno. Noro. (Tiše) Kako si se ti promijenila. Kristina.. Kristina! Jesi li to zaista ti? GOSPOðA LINDE: Da... ovamo u naslonjaču! A ja ću sjesti u stolicu za ljuljanje. NORA: Tako dugo se nismo vidjele? Zaista. GOSPOðA LINDE: Stigla sam jutros rano parobrodom.. samo u prvom trenutku. A ti si sad došla u grad? Krenula si na dalek put usred zime? To je hrabro.. GOSPOðA LINDE: I mnogo. Kristina! GOSPOðA LINDE: Svakako. NORA: Naravno. (Klikne) Kako.. posljednjih osam godina bile su sretno vrijeme! To mi možeš vjerovati.NORA: Ne. postala si nekako bljeña. (Hvata je za ruke) Da. Kako je to lijepo! Mi ćemo se takoñe dobro proveseliti. poznato lice.

Ah. GOSPOðA LINDE: Draga Noro. to je bilo ružno od mene! Ah. pa ja sam to znala. ja to dobro shvatam. pročitala sam u novinama. možda i malo starija. GOSPOðA LINDE: Da. A on ti nije ništa ostavio za život? GOSPOðA LINDE: Ništa! NORA: Ni djece? GOSPOðA LINDE: Ne! . Ali svaki put sam opet odložila. ozbiljno) Kakva sam ja bezobzirna osoba! Sjedim tu i brbljam. Najdraža. sasvim malo. šta si sve morala proći!.. Kristina. pa ti si ostala udovica. NORA: Ne. NORA: Bože.. ali samo sasvim. Kristina.NORA: No. još prije tri godine. moraš mi vjerovati. u to vrijeme sam stalno htjela da ti pišem. da. jadnice moja. (Iznenada se prekine. možeš li mi oprostiti? GOSPOðA LINDE: Šta to. ne vrijedi ni pominjati. uvijek me nešto spriječilo. Noro? NORA (tiho): Jadna Kristina. jadna moja Kristina.

ne! Radije pričaj ti meni! NORA: Ne. NORA (gleda je ne vjerujući): Ali. ti moraš početi. GOSPOðA LINDE: Ah.NORA: Dakle. NORA: Tako si sasvim sama! Kako to mora biti teško i strašno za tebe. da iz njih nešto crpim. Ja imam troje dražesne djece... a šta to? NORA: Zamisli. GOSPOðA LINDE: Čak ni brige ili boli. Danas hoću da mislim samo na tvoje stvari. izašli su sa dadiljom. kakva sreća! . Danas neću da budem sebična. GOSPOðA LINDE: Tvoj muž? O. baš ništa. Trenutno ti ih ne mogu predstaviti. Da li si čula kakva nas je velika sreća zadesila ovih dana? GOSPOðA LINDE: Ne. Ali sad mi moraš sve ispričati. kako je to moguće? GOSPOðA LINDE (smiješi se turobno i gladi svoju kosu): Ah. moj muž je postao direktor Akcionarske banke. Ali samo jedno ti ipak moram reći. i to se ponekad dogaña. Noro. Kristina.

puno novaca i nikakvih briga. A nije nam ni išlo tako. GOSPOðA LINDE: Zar i ti? NORA: Da. puno novaca. pletenje i slično. Advokatski hljeb je tako nesiguran.. ogromna sreća. ne samo što je potrebno. Od sada možemo da živimo sasvim drugačije nego do sada.. sitnice. A Torvald je. kako se osjećam lako i sretno! Da.. Nora« nije tako glupa kao što vi mislite. NORA (smiješi se): Da. i u tome se s njim potpuno slažem. Ti znaš da je Torvald . kukičanje... GOSPOðA LINDE (smiješi se): Noro. Zar ne? GOSPOðA LINDE: Svakako mora da je lijepo imati ono što je potrebno. toliko se radujemo! On stupa u banku već za Novu godinu. sasvim kako mi želimo.NORA: Da.. da bih mogla rasipati. to Torvald tvrdi još i danas.. a onda će dobiti veliku platu i mnogo procenata. i još neke druge stvari. Oboje smo morali da radimo. nego puno... naročito ako advokat hoće da se bavi samo finim i pristojnim poslovima. (Prijeti prstom) Ali »Nora. Noro! Zar se još nisi opametila? U školi si bila velika rasipnica. uvijek to htio.. Vjeruj mi. (Tiho i polako). NORA: Ne. ipak je divno imati puno.. naravno.. ručne radove. Ah. Kristina.

dobili smo ih od tate. Znaš. to je mnogo novaca.. GOSPOðA LINDE: Ah. a morao je da zarañuje više novaca nego ranije. U prvoj godini se strašno premorio radom. Ali je i koštalo teških para. upućen na svakakve sporedne službe i morao da radi od jutra do mraka. NORA: Hiljadu i dvjesta talira je koštalo. pa bili ste cijelu godinu u Italiji. jesmo. da. Ljekari su rekli da je neophodno da ode na jug. tako. NORA: Da. Upravo u to vrijeme je umro tvoj otac. a Torvaldu je spasilo život. da ti kažem. Ivor je tek bio roñen.istupio iz državne službe kad smo se mi vjenčali? U njegovom odjeljenju nije bilo nikakvih izgleda za napredovanje. nije bilo lako otići. GOSPOðA LINDE: Mogu misliti. . GOSPOðA LINDE: Ali u takvoj situaci je svakako velika sreća ako ih imaš. bilo je to prekrasno putovanje. Bio je. Ah. GOSPOðA LINDE: Ah. četiri hiljade i osamsto kruna. Kristina. NORA: Pa. Vjeruj mi. Ali morali smo otići na svaki način. To nije mogao da podnese i tako se smrtno razbolio.. kao što možeš i zamisliti.

I zamisli samo.. upravo tada..NORA: Da. GOSPOðA LINDE: A tvoj muž se vratio posve izliječen? NORA: Cio kao riba u vodi. Ali on nam ne dolazi kao ljekar. Ah! to je najteže što sam doživjela poslije svoje udaje. Torvald nije više bio ni časa . Dragi. a ljekari su navaljivali. NORA: To je bio doktor Rank.. dakle. ja nisam mogla da odem njemu i da ga njegujem. Kristina. tako smo imali novaca. GOSPOðA LINDE: Znam da si ga mnogo voljela. I tako ste. A morala sam da njegujem i mog jadnog smrtno bolesnog Torvalda. To je naš najbolji prijatelj i možeš ga ovdje kod nas barem jedanput dnevno vidjeti. GOSPOðA LINDE: A. dobri tata! Nisam ga više vidjela. Svakodnevno sam očekivala roñenje mog malog Ivora. otišli u Italiju? NORA: Da. doktor? NORA: Kako? GOSPOðA LINDE: Čini mi se da je djevojlka rekla da je gospodin što je ušao sa mnom.. Kristina. Ne. Otputovali smo mjesec dana kasnije. doktor.

(Sjeda uz nju na stoličicu i stavlja ruke na krilo gospoñe Linde) Ah. ona je umrla.. Noro.. NORA: Da. nemoj se ljutiti na mene! Reci. On je. oni imaju sada svoja namještenja i mogu se sami brinuti o sebi. Kristina. I djeca su čila i zdrava. (Skoči i plješće rukama) Bože. ja takoñer. samo govorim o svojim stvarima. A sad je on završen. ali ovo je tako ružno od mene..bolestan. ipak je divno živjeti i biti sretan! Ah. Posljednje tri godime su mi bile kao jedan jedini dugi i nemirni radni dan. Noro. Mladići takoñe ne. da li je stvarno istina da ti nisi voljela svoga muža? Zašto si se onda udala za njega? GOSPOðA LINDE: Moja majka je još bila živa i ležala bolesna i bez sredstava. s malom školom i svačim drugim.. to je sasvim pravo.. došlo je do sloma i ništa nije ostalo. A morala sam da se brinem i za svoja dva mlaña brata. o bože. Ali to su bili nesigurni poslovi. NORA: I onda? GOSPOðA LINDE: Onda sam se morala probijati kroz život s malom sitničarskom radnjom. Kad je umro. . da. Moja jadna majka me više ne treba. dakle.. tada bio bogat? GOSPOðA LINDE: Mislim da je bio vrlo imućan. Izgledalo mi je neadgovorno da odbijem njegovu ponudu.

. NORA: Ali.. Kristina. koliko zbog sebe. ne ljuti se na mene! GOSPOðA LINDE (prilazi joj): Draga Noro. neki mali kancelarijski posao. a ipak stalno moraš raditi. Noro! NORA (ustaje): Ah. Ti misliš da bi Torvald mogao nešto učiniti za tebe.. Bilo bi ti mnogo bolje kad bi mogla da otputuješ u neku banju! GOSPOðA LINDE (ode do prozora): Ali ja nemam oca koji bi mi dao novac za put.. vidiš. Kad si mi ispričala o sretnim promjenama u vašem životu. GOSPOðA LINDE: Ne.NORA: Kako mora da ti je laknulo. NORA: Kako to? Ah. što čovjek postaje tako ogorčen.. ne ljuti se ti na mene. Nemaš za koga da radiš. samo mi je tako neizrecivo prazno. To je ono najgore u prilikama kakve su moje. Ako mi samo uspije da nañem neko sigurno zaposlenje. Ipak se mora živjeti i tako postaješ egoist. vjeruj mi. da... (Ustaje nemirno) Zato više ne mogu da izdržim tamo u onom zabačenom gnijezdu.. ja se nisam toliko obradovala zbog tebe. Ovdje će se sigurno lakše moći da nañe nešto što čovjeka zaokuplja i ispunjava mu misli.. a ti i bez toga izgledaš tako iscrpljeno. razumijem te. Nema više nikoga za koga mogu da živim. pa to je užasno naporno.

GOSPOðA LINDE: Tako? NORA: Ti si kao i drugi.. to malo ručnog rada i slično. NORA: Da ja ništa nisam uradila u ovom teškom životu. no.. Prepusti ti to samo meni.? GOSPOðA LINDE (smiješeći se): Dragi bože. to sam mislila.. tako fino.... Noro. NORA (zabaci glavu i hoda po sobi): To nisi smjela reći s takvom uvjerenošću. ti si još dijete. utoliko ljepše što ti sama nisi nikad upoznala teret i nevolje u životu. NORA: Pa i hoće.. tako bih strašno željela da ti pomognem! GOSPOðA LINDE: Kako je... već ću ja znati da nešto fino izmislim. . Svi vi mislite da ja nisam sposobna za nešto ozbiljno. ja ću to već tako fino izvesti... Ah. Noro. GOSPOðA LINDE: No. Kristina.. NORA: Ja? Ja da nisam. čime ću ga pridobiti.GOSPOðA LINDE: Da. lijepo od tebe što se tako zauzimaš za moje stvari.

Zamisli kad bi Torvald čuo! Ni po koju . pa ti si mi sama upravo pričala o svom životu.. Kristina. ali to ne bi smjela da činiš.GOSPOðA LINDE: Draga Noro... NORA: I takoñe si ponosna pri pomisli šta si učinila za svoju braću. Ali jedno je istina: ja sam ponosna i sretna pri pomisli da sam imala priliku da svojoj majci u izvjesnoj mjeri olakšam njene posljednje dane. o beznačajnostima!.. GOSPOðA LINDE: Mislim da imam pravo na to. GOSPOðA LINDE: Ja nikog ne potcjenjujem. Ali kako to misliš? NORA: Govori tiho. NORA: To i ja mislim. Kristina. to ti nisam ispričala. GOSPOðA LINDE: U to ne sumnjam. Ali sad treba nešto da saznaš. Ti si ponosna na to što si tako dugo i teško radila za svoju majku. šta. I ja mislim nešto što me čini ponosnom i sretnom. GOSPOðA LINDE: Značajno? Šta time misliš? NORA: Ti me sasvim potcjenjuješ. NORA: Ah. (Tiho) A ono značajno.

NORA (smiješi se): Da. Da Torvald nije tamo otišao. u to vjeruju i svi drugi.. slušaj. propao bi.. Četiri hiljade i osam stotina kruna. spasila? NORA: Pričala sam ti o putu u Italiju. Ja sam pribavila taj novac.. Šta kažeš sada? .. ali. GOSPOðA LINDE: Ali šta to? NORA: Hodi ovamo. ja imam nešto što me čini ponosnom i sretnom. niko ne smije to da sazna. GOSPOðA LINDE: Ti? Tako veliku svotu? NORA: Hiljadu dvjesta talira. GOSPOðA LINDE: Spasila? Kako to. GOSPOðA LINDE: Ali? NORA: Tata nam nije dao ni pare. ja sam Torvaldu spasila život.. u to vjeruje Torvald..cijenu ne smije on. (Povuče je do sebe na sofu) Da.. i tvoj otac vam je dao potrebna sredstva. GOSPOðA LINDE: No da. Kristina. niko osim tebe....

.... kako ti je to bilo moguće? Jesi li dobila na lutriji? NORA (prezrivo): Na lutriji? (S potcjenjivanjem) Kakva bi to onda bila vještina? GOSPOðA LINDE: Pa kako si ih dobila? NORA (pjevucka i smiješi se tajanstveno): Hm.. GOSPOðA LINDE: Ali.. Noro. Mogla sam ga nabaviti i na drugi način.. tra-la-la! GOSPOðA LINDE: Nisi ih valjda mogla posuditi? NORA: Tako? A zašto ne? GOSPOðA LINDE: Ne.. Niko i ne kaže da sam novac posudila. onda. NORA (zabaci glavu): Tako? A ako je to žena koja ima nekog smisla za poslove. Kad neko ovako zgodno izgleda kao ja.. žena koja se zna mudro ponašati... NORA: Nije ni potrebno.GOSPOðA LINDE: Da.. . (Baca se natrag na sofu) Mogla sam ga dobiti od nekog obožavaoca. ja ne razumijem ni riječi. ali Noro. žena ne može uzeti zajam bez saglasnosti svoga muža.

čini mi se. pa da bude tako dobar da mi učini po volji. Zar misliš da nisam najprije pokušala da se na drugi način izvučem iz neprilike? Govorila sam mu o tome..GOSPOðA LINDE: Ti si šašava. draga Noro. Rekao je da sam lakomislena i da je njegova dužnost kao muža da ne popušta mojim mušicama i kapricima. valjda. spasiti život svome mužu? GOSPOðA LINDE: Ja smatnam da je to bila nepromišljenost što si bez njegovog znanja. Kristina. Kristina. Ali tu je on skoro pobjesnio. NORA: Sad si sigurno krajnje znatiželjna. da bi on.. Ljekari su meni došli i rekli da je njegov život u opasnosti i da ga samo boravak na jugu može da spasi. ti valjda nisi učinila kakvu napromišljenost? NORA (opet se uspravi): Zar je to nepromišljenost. zar ne možeš to da shvatiš? Nije smio da zna kako je loše njegovo stanje. NORA: Ali on nije smio ništa znati! Gospode bože. govorila sam mu da bi morao pomisliti na to u kakvom sam ja stanju.. mogao uzeti zajam. GOSPOðA LINDE: Slušaj. a onda sam nagovijesitila. tako je to nazvao.. Plakala sam i preklinjala ga. kako bi mi se sviñalo da mogu kao druge mlade žene da putujem u inostranstvo. Pa .

GOSPOðA LINDE: Zar tvoj muž nije saznao od tvoga oca. možda. kad više ne bude uživao u tome da mu nešto otplešem. Ali pošto je bio tako teško bolestan. jedanput kasnije. GOSPOðA LINDE: A kasnije se nikad nisi povjerila svome mužu? NORA: Ne. kad više ne budem tako lijepa kao sada. s njegovom muškom sujetom.... Naš lijepi. Imala sam namjeru da njemu stvar povjerim i da ga zamolim da ništa ne oda. Torvaldu. kad me Torvald više ne bude tako mnogo volio kao sada. nikada. da se preobučem i . To bi potpuno poremetilo naše meñusobne odnose. nažalost. Ne smiješ se tome smijati.sad. kako bi mu mučna i ponižavajuća bila spoznaja da mi je dužan zahvalnosti. da vam novac nije on poslao? NORA: Ne... mislila sam u sebi. sretni dom ne bi više bio ono što je sada. GOSPOðA LINDE: Zar mu nećeš nikada reći? NORA (zamišljeno. poslije mnogo godina. s polusmiješkom): Da. šta ti pada na pamet? Njemu koji je u tim stvarima toliko strog! A osim toga. ti moraš biti spašen.. Ja samo mislim.. i onda sam pronašla ovaj izlaz. za ime božje... Tata je baš tih dana umro. to više nije bilo potrebno..

. Prava je sreća što mi sve tako dobro stoji. Nije mi bilo baš lako da uvijek pravovremeno izvršavam svoje obaveze. gdje sam samo mogla. dragi mališani! GOSPOðA LINDE: Onda si morala da smanjiš svoje vlastite potrebe. Slatki. jadna Noro? NORA: Da. pa Torvald ništa ne primjećuje. naime. Kristina? Zar nisam i ja ipak za nešto sposobna? Uostalom. besmislica. naravno. jer ipak je divno biti lijepo obučen. . naravno. to moram na njih i potrošiti. ja ne bih potrošila ni polovinu.. Tako sam. Zar ne? GOSPOðA LINDE: Da. stalno sam kupovala ono najjeftinije i najjednositavnije. Od novca za kućanstvo nisam mogla gotovo ništa odvajati jer je Torvald morao dobro živjeti. a novac je uvijek tako strašno teško stvoriti. Treba. uvijek i stalno morala da štedim.recitujem. ta stvar mi je zadala mnogo muke. Ali ponekad mi je bilo vrlo teško. Pa ja sam bila na redu. mislila saim. da u poslovnom životu ima nešto što se zove četvorogodišnje kamate i još nešto što zovu otplata. vidiš. Kristina. možeš mi vjerovati. Svaki put kad bi mi Torvald dao novac za nove haljine i slično.. ono što dobijem za njih. Ni djecu nisam mogla pustiti da hodaju okolo loše odjevena. Onda će možda biti dobro da imam nešto u rezervi. No. besmislica. da znaš. (Prekine se) Ah. pa šta kažeš na moju veliku tajnu. besmislica! To vrijeme nikad neće doći..

NORA: No, a onda sam imala i druge izvore prihoda. Posljednje zime sam imala sreću da dobijem mnogo posla za prepisivanje. Tad sam se zaključavala i pisala svake večeri do duboko u noć. Ah, ponakad sam bila tako umorna, tako umorna. Ali, uprkos tome, bilo mi je ogromno zadovoljstvo da tako radim i zarañujem novac. Izgledala sam sebi skoro kao muškarac.

GOSPOðA LINDE: I koliko si mogla otplaititi na taj način?

NORA: Pa, to ti ne mogu reći tako tačno. Znaš, vrlo je teško snaći se u takvim poslovima. Znam samo da sam plaćala koliko sam god mogla skupiti. Mnogo puta nisam ni znala kako ću. (Smiješi se) Onda bih tu sjela i zamišljala, kako se u mene zaljubio neki stari, bogati gospodin...

GOSPOðA LINDE: Kako? Kakav gospodin?

NORA: Ah, gluposti!... i kako je on umro i kad su otvorili njegov testament, pisalo je u njemu velikim slovima: »Sav moj novac neka odmah i u gotovom bude isplaćen ljubaznoj gospoñi Nori Helmer.«

GOSPOðA LINDE: Ali, draga Noro, kakav to gospodin?

NORA: Gospode bože, zar ne shvaćaš? Pa gospodin nije postojao; tako sam to sebi zamišljala... uvijek i neprestano, kad nisam znala kako ću obezbijediti novac. Ali sad svejedno;

što se mene tiče, stari dosadni čovjek može i da ostane, gdje god je; ne zanima me više ni on ni njegov testament, jer sad je mojim brigama kraj. (Skoči) O, bože, Kristina, pa to je božanska pomisao! Biti bez briga! Sasvim, sasvim bez briga! Igrati se i skakati s djecom, imati u kući sve divno i udobno, baš onako kako Torvald voli! I zamisli, sad će proljeće sa svojim dalekim, plavim nebom! Možda možemo poći na kakav mali put. Možda ću opet vidjeti more. Ah, da, da! Kako je divno živjeti i biti sretan! (Čuje se zvono u predsoblju)

GOSPOðA LINDE (ustaje): Zvoni; možda je najbolje da ja odem.

NORA: Ne, samo ostani. To sigurno nije posjeta meni. To neko dolazi Torvaldu...

SLUŽAVKA (u predsoblju): Oprostite, milostiva gospoño.... tu je jedan gospodin.... koji želi da govori s gospodinom advokatom.

NORA: Misliš sa gospodinom direktorom banke...

SLUŽAVKA: Da, s gospodinom direktorom banke, pa ja ne znam, jer... jer gospodin doktor je još unutra...

NORA: Ko je taj gospodin?

KROGSTAD (u predsoblju): Ja sam, milostiva gospoño.

NORA (ide mu korak u susret, uzbuñeno, poluglasno): Vi? Šta to treba da znači? O čemu vi hoćete da razgovarate s mojim mužem?

KROGSTAD: O bankovnim poslovima... tako reći. Ja imam u Akcionoj banci malo namještenje, a kako čujem, vaš muž nam je sada šef...

NORA: To su dakle...

KROGSTAD:... samo suhoparni poslovi, milostiva gospoño, ništa drugo.

NORA: Da, onda budite tako dobri pa se potrudite do kancelarije. (Pozdravi i ravnodušno zatvara vrata predsoblja; onda odlazi do peći i sjeda prema vatri)

GGSPOðA LINDE: Noro,... ko je taj čovjek?

NORA: To je izvjesni Krogstad.

GOSPOðA LINDE: Dakle zaista je on.

NORA: Poznaješ li tog čovjeka?

GOSPOðA LINDE: Poznavala sam ga... nekad prije. Bio je neko vrijeme zamjenik pravobranioca u našem kraju.

(Predstavlja ih) Dr Rank . (Doktor Rank dolazi iz Helmerove sobe) DOKTOR RANK (još na vratima): Ne. (Zatvara peć i gurne stolicu za ljuljanje malo u stranu) GOSPOðA LINDE: Kažu da se on bavi svakakvim poslovima? NORA: Tako? To može biti. Tako. ... GOSPOðA LINDE: Sad je udovac... NORA: Bio je. Mislim da sam prošao pored vas na stepeništu. To je tako dosadno. radije ću malo ući kod tvoje žene.NORA: Sasvim tačno. ne volim da smetam. RANK: Ah! Ime koje se u ovoj kući često spominje... nećemo sad o poslovima. molim za izvinjenje. vrlo nesretno oženjen. izgleda da i ovdje smetam? NORA: Ne... uopšte ne. sad gori vatra. izgleda. Ja stvarno ne znam..... kad sam dolazio. GOSPOðA LINDE: Kako se promjenio.. Ali. dragi prijatelju. (Zatvara vrata za sobom i ugleda gospoñu Linde) O. NORA: S mnogo djece. gospoña Linde.. ne.

I svi moji pacijenti žele to isto. RANK: Da. htio bih da ta patnja što duže potraje. RANK: Aha! Mala unutrašnja smetnja? GOSPOðA LINDE: Zapravo. NORA: No. ja uz stepenice idem vrlo lagano. Iako patim. no. RANK: Zar je posao sprobano sredstvo protiv premorenosti? GOSPOðA LINDE: Mora se živjeti. GOSPOðA LINDE (prigušenim glasom): Ah! . i ja. RANK: Svakako. doktore. U ovom trenutku je baš jedan takav moralni Lazarus kod Helmera. ne podnosim ih dobro..GOSPOðA LINDE: Da. vrlo je rasprostranjeno mišljenje da se to mora. RANK: Ništa drugo? Onda ste sigurno došli u grad da se malo oporavite preko praznika? GOSPOðA LINDE: Došla sam da tražim posao. gospodine doktore.. pa i vi volite da živite. A ni sa moralno oboljelim nije ništa dugačije. više premorenost.

koja se bila zamislila.. zapravo. poštovana gospoño. RANK: O.(Nora. RANK: Ja stvarno ne znam. ali. NORA: Nisam znala da Krog. da taj gospodin Krogstad ima nekog posla s Akcionarskom bankom... Taj je pokvaren do srži karaktera. to je izvjesni Krogstad. NORA: Tako?. (Gospoñi Linde) Ne znam da li i tamo u vašem kraju ima takvih ljudi. GOSPOðA LINDE: Da.NORA: Na koga to mislite? RANK: Ah.. Ali on počinje da priča o tome kao o vrlo važnoj stvari: da on mora živjeti. koji kao bez daha trče okolo da nanjuše moralnu trulež pa da onda dotične progone za neko unosno namještenje. vi ne poznajete tog čovjeka. naravno. on ima tamo neku vrstu namještenja. . Upravo takvi nazori prave od ljudskog društva bolnicu... Samo sam čuo da se tiče Akcionarske banke. A o čemu on to ima da razgovara s Torvaldom. A zdravi se onda moraju zadovoljiti time da im gledaju kroz prste. RANK (slegne ramenima): Eto. bolesnici imaju najviše prava da budu zbrinuti. tu smo.

da znaš... ništa se ne boj. šta! Jednom ko nijednom! Zar ne. bombona! Mislim da je to ovdje prokrijumčarena roba.... pustite me samo! (Šeta po sobi tamo-amo) Ah.prsne u poluglasan smijeh i zaplješće rukama) Zašto se vi tome smijete? Znate li vi uopšte šta je to društvo? NORA: Baš me briga za to glupo društvo!! Ja se smijem nečem sasvim drugom. doktore? Evo. zavisni o Torvaldu? RANK: To vam se čini tako strašno komično? NORA (smiješi se i pjevucka): Pustite me samo. da se on boji da time ne pokvarim zube. da Torvald ima tako veliki uticaj na tako mnogo ljudi je. Recite mi doktore. (Opet . Treba. NORA: Da. zabavna. nečem strašno komičnom.. ali ove mi je Kristina poklonila. naime. (Vadi kesicu iz tašne) Doktore. Ah. svakako. zaista. pomisao da mi. Ti nisi mogla znati da je to Torvald zabranio.. no. jesu li sada svi. I meni još jedan. samo jedanm . GOSPOðA LINDE: Kako? Ja? NORA: No.... koji su namješteni u Akcionarskoj banci. najviše dva. izvolite! (Stavlja mu bombon u usta) I tebi Kristina.. izvolite bombončić? RANK: Gle.

hoda okolo) Sad sam iznad svega sretna. Ima samo još jedna stvar na svijetu, što bih ja strašno željela.

RANK: A to je?

NORA: Strašno bih željela da nešto reknem, ali da to i Torvald čuje.

RANK: Pa što to ne reknete?

NORA: Ne, ne smijem. To je tako ružno.

GOSPOðA LINDE: Ružno?

RANK: Pa, onda i nije baš preporučljivo. Ali nama ipak možete. No šta biste vi to tako rado rekli, da i Torvald čuje?

NORA: Strašno bih voljela da kažem: U božju mater!

RANK: Jeste li poludjeli?

GOSPOðA LINDE: Ali, Noro!

RANK: Pa recite. Evo njega.

NORA (sakriva bombone): Pst! Pst! Pst!

HELMER (dolazi s mantilom preko ruke i šeširom u ruci, iz svoje sobe)

NORA (ide mu u susret): No, dragi Torvalde, jesi li ga se riješio?

HELMER: Da, otišao je.

NORA: Mogu li te upoznati... to je Kristina. Danas je doputovala.

HELMER: Kristina? Izvinite, ali ja ne znam...

NORA: Gospoña Linde, dragi Torvalde, gospoña Kristina Linde.

HELMER: Ah, tako. Vjerovatno prijateljica iz mladosti moje supruge?

GOSPOðA LINDE: Da, mi se poznajemo od ranije.

NORA: I zamisli, ona je prešla dalek put da bi govorila s tobom.

HELMER: Kako to?

GOSPOðA LINDE: To baš ne...

NORA: Kristina je, naime, izvanredno vješta u kancelarijskim

poslovima. I sad bi jako voljela da radi pod nadzorom nekog sposobnog čovjeka, i da nauči još više nego što zna...

HELMER: Vrlo pametno, gospoño Linde.

NORA: I kad je sada čula da si ti postao direktor banke... brzojav je to razglasio... doputovala je ovamo što je mogla brže i... Zar ne, Torvalde, meni za ljubav ti ćeš već nešto učinit za Kristinu? Hoćeš?

HELMER: Pa sad, to ne bi bilo nemoguće, vi ste, pretpostavljam, udovica?

GOSPOðA LINDE: Da.

HELMER: I poznajete kancelarijsike poslove?

GOSPOðA LINDE: Da, prilično.

HELMER: No, onda je vrlo vjerovatno da vam mogu naći neko namještenje...

NORA (plješće rukama): Vidiš li, vidiš li?

HELMER: Naišli ste baš u pravom trenutku, gospoño Linde.

GOSPOðA LINDE: Kako da vam zahvalim?

Kristina? GOSPOðA LINDE (oblači kaput): Da. HELMER: Samo jedan sat. draga Noro.HELMER: To nije potrebno. takoñe. Ali nemoguće je da te. HELMER: Onda možda možemo zajedno niz ulicu.. RANK: Čekaj. I vi. neću duže. naravno. i hvala ti za sve. NORA: Doviñenja! Večeras ćeš. Šta? Ako se budete dobro osjećali? Naravno da ćete se osjećati dobro! Samo se sad dobro zamotajte. idem i ja. NORA: Ideš i ti. doći. (Donosi iz predsoblja svoj krzneni kaput i grije ga na peći) NORA: Nemoj ostati dugo. moram sad ići da potražim kakvu sobu. (Oblači mantil) Ali danas me morate izviniti. doktore. dragi Torvalde. NORA (pomaže joj): Kako je glupo što mi nemamo više prostora.. GOSPOðA LINDE: Šta ti pada na pamet! Adieu. .

Ana-Mari dolazi sa djecom) Unutra. Helmer i gospoña Linde odu niz stepenice. Na peći je topla kafa za tebe. pošto je zatvorila vrata predsoblja) NORA: Kako mi izgledate svježe i veselo. HELMER: Doñite. Sad ovdje postaje neizdržljivo za svakoga ko nije majka! (Rank.. Ana-Mari. samo unutra! (Saginje se i ljubi ih) Moji slatki. (Dadilja odlazi u sobu lijevo. gospoño Linde. (Djeca cijelo vrijeme neprestano razgovaraju s njom) Jeste li se dobro zabavljali? Pa to je divno! Ah. jedini! Pogledaj ih.(U opštem razgovoru idu u predsoblje. Ivore. Daj mi je malo.. Nora uzima od djece kapute i kape i baca ih naokolo. Šta? I grudvali ste se? O. Idi ti samo u dječju sobu. Ti izgledaš tako smrznuto. šta? . evo ih! (Ona potrči i otvara. ti si Emi i Boba vozio na sankama? Zamisli! Da. ti si pravi dečko. da! Mama će plesati i sa Bobom. Pusti samo. Pa kakve to crvene obraze imate? Kao jabuke i ružice. Ana-Mari! Moju slatku. malu lutkicu! (Uzima od dadilje najmanje dijete i pleše s njim) Da. što i ja nisam bila s vama! Pusti. ja ću je sama svući. dadilja s djecom u sobu. a djeca neprestano pričaju) Ah. Kristina! Zar nisu dražesni? RANK: Ne pričajte ovdje na propuhu. Na stepeništu se čuju dječiji glasovi) NORA: Evo ih. to mi je zadovoljstvo. Za njima i Nora.

Ona ispuže napolje. podižu stolnjak i vide je. (Ona i djeca se igraju uz vrisku i smijeh po sobi i susjednoj prostoriji lijevo. traže. gospoño Helmer. Najzad se Nora sakrije pod sto. jure do stola. takve male lijepe lutkice.... Sada se vrata napola otvore i ukaže se Krogstad.. onda ću se ja prva sakriti. nemoj. Ivore! Šta je to? E. kao da hoće da ih uplaši. KROGSTAD: To znam. unutra je nešto ružno. Burno klicanje. Je li? Hoćete da se igramo? Šta ćemo se igrati? Skrivanja? Neka se Bob prvi sakrije. ne.. psi ne ujedaju. NORA (prigušeno vrisne. NORA: Tako. Ne gledaj pakete. okrene se i napola skoči): Ah! Šta hoćete vi? KROGSTAD: Oprostite. vrata na stubištu bila su samo pritvorena. Djeca jure okolo. kad bi vi znali! Ah. Igra se nastavlja) KROGSTAD: Oprostite. . ali ne mogu da je nadu.Tjerao vas je neki veliki pas? Ali nije vas ugrizao? Ne.. On malo pričeka. pa šta onda hoćete ovdje? KROGSTAD: Da s vama malo porazgovaram. Onda čuju njen prigušen smijeh. Ja? Dobro. gospodine Krogstad. Nova vriska. NORA (ustaje): Moj muž nije kod kuće. mora da je neko zaboravio da ih zaključa.

. NORA: Danas .? (Djeci. NORA: Da.NORA: Sa. Radi se o nečem drugom. Od vas samih zavisi. Valjda imate trenutak vremena? NORA: O.. ali je Badnjak. sigurno.... Kad on ode. (Ona odvodi djecu u sobu lijevo i zatvara za njima vrata) (nemirno. NORA: I šta dalje? ... strani gospodin neće mami ništa učiniti. KROGSTAD:. da. ali ovo još nije prvi. napeto) Hoćete da govorite sa mnom? KROGSTAD: Svakako. tiho) Idite tamo kod Ane-Mari Šta? Ne. KROGSTAD: Dobro... KROGSTAD: Ne. Sjedio sam u restoranu Olsen i vidio vašeg muža kako ide preko ulice.. s jednom damom.. KROGSTAD: O tome zasad nećemo govoriti.. kakav će vam biti Božić! NORA: Šta hoćete vi? Danas ja apsolutno ne mogu. iako. vremena imam. igraćemo se dalje..

jedan potčinjeni moga muža? Ali kad me već pitate. I ja sam se lično zauzela za nju. onda znajte: da. gospodine Krogstad. gospoña Linde će biti namještena. jeste. kako vi to sebi dozvoljavate da mene ispitujete?! Vi. KROGSTAD: To je sigurno vaša dobra prijateljica? NORA: Da. sad znate. Eto.KROGSTAD: Smijem li nešto upitati: je li ta dama izvjesna gospoña Linde? NORA: Da.. kratko i jasno upitati: hoće li gospoña Linde biti namještena u Akcionarskoj banci? NORA: Gospodine Krogstad. KROGSTAD: Ona nije dugo ovdje? NORA: Od jutros. dakle. dakle. . KROGSTAD: I ja sam je nekad poznavao. Smijem li vas. NORA: To znam. KROGSTAD: Tako? Vi ste. upućeni u tu stvar? To sam i mislio. Ali ja ne razumijem..

. onda treba da se čuva. ima uticaja? NORA: Svakako. dobro sam pretpostavio.. kome imam da zahvalim što hoće da me otjeraju. NORA: Ali ja vas uvjeravam.. preda mnom ne morate igrati naivku. da ne uvrijedi nekoga. gospodine Krogstad. nekog uticaja! Ako sam žena. hoćete li biti tako dobri da upotrijebite svoj uticaj u moju korist? NORA: Kako? Šta mislite time? KROGSTAD: Hoćete li biti tako dobri da se pobrinete da ja svoj potčinjeni položaj u banci zadržim? NORA: Šta to znači? Ko hoće da vam oduzme vaše mjesto? KROGSTAD: Ah. Meni je potpuno jasno da vašoj prijateljici ne može biti prijatno da se izloži susretima sa mnom. A ako se neko nalazi u potčinjenom položaju. koji. NORA (hoda po sobi tamo-amo): Moj bože. a sad već shvatam i to. . valjda. KROGSTAD (promijenjenim tonom): Gospoño Helmer.. KROGSTAD:. pa imam.. to još ne znači da..KROGSTAD: Dakle.. hm....

da. . Kako samo možete pomisliti da ja imam takav uticaj na moga miuža?! KROGSTAD: Ah.. ja poznajem vašeg muža iz studentskih dana. KROGSTAD: Vi ste hrabri. KROGSTAD: Ne? Misilim da sam upravo čuo i to iz vaših vlastitih usta. ja ću se boriti na život i smrt. NORA: Ali. milostiva gospoño.. U slučaju potrebe. NORA: Ja se vas više ne bojim. da. KROGSTAD: Sad me slušajte. milostiva gospoño. NORA: To niste smjeli tako shvatiti. pokazaću vam vrata. Ne mislim da je gospodin direktor banke čvršći od ostalih muževa. ja nemam nikakvag uticaja. kratko i jasno: još ima vremena i ja vam savjetujem da iskoristite svoj uticaj i da to spriječite. da sačuvam to svoje malo mjesto u banci.. Odmah poslije Nove godine oslobodiću se čitave te brige.. NORA: Ako budete s potcjenjivanjem govorili o mome mužu. gospodine Krogstad.KROGSTAD: Da.

ovo je: Vama je. moraću sve reći! Vidite. koje vi već poznajete. NORA: Mislim da sam čula tako nešto.. KROGSTAD: Zato što nećete. Moji sinovi rastu i njima za ljubav moram pokušati da opet zadobijem onoliko grañanskog ugleda koliko je to moguće. tako reći. sigurno. A sada hoće vaš muž da me nogom gurne sa stepeništa. KROGSTAD: Ne samo zbog prihoda. a mogu da kažem da nisam bio od onih najgorih. da. pa da opet dospijem u blato.. Ali od tog trenutka meni su najedanput sva vrata bila zatvorena. Ali sad se moram iz svega toga izvući. Onda sam se bacio na poslove. prva stepenica. Nešto sam morao početi. Ali ja imam sredstva da vas prisilim.. Ovo mjesto u banci mi je bilo. Radi se o nečem drugom. No. to apsolutno nije u mojoj moći da vam pomognem. . kao i čitavom svijetu poznato.. Do njih mi je najmanje stalo. KROGSTAD: Stvar nije stigla do suda. gospodine Krogstad...NORA: Tako i izgleda. da sam ja prije više godina učinio jednu nepromišljenost. NORA: Ali za ime boga.

.... ostatak svote odmah platiti i onda više nemamo s vama nikakvog posla. NORA: Kako to? . onda će tek moj muž vidjeti kakav ste vi zao čovjek. valjda. (Prigušuje suze) Tu tajnu. koja je moja radost i moj ponos. vi ili nemate dobro pamćenje ili nemate pojma o poslovima. I tek tada nećete moći zadržati svoje mjesto! KROGSTAD: Pitao sam: bojite li se vi to samo domaćih neugodnosti? NORA: Ako to moj muž i sazna.. KROGSTAD (priñe korak bliže): Slušajte me. nećete reći mom mužu da sam vam dužna onaj novac? KROGSTAD: Hm. naravno.. KROGSTAD: Samo neugodnostima? NORA (žestoko): Ali samo vi to učinite! Vi sami ćete od toga imati najviše štete. Moram vam čitavu stvar malo temeljitije rastumačiti.NORA: Vi. to da on sazna na tako ružan i neukusan način? Da sazna od vas? Izložili biste me najstrašnijim neugodnostima. a kad bih mu rekao? NORA: To bi bilo sramno od vas. gospoño Helmer. on će.

To je značilo da .. KROGSTAD: Ja sam obećao da ću vam taj novac nabaviti. ja sam obećao da ću vam nabaviti taj novac uz obveznicu koju sam ja sastavio.. da sporednim stvarima niste poklanjali nikakve pažnje. KROGSTAD: Dobro. došli ste kod mene da posudite dvjesta talira..KROGSTAD: Kad je vaš muž bio bolestan. NORA: Pa i nabavili ste mi. Vi ste tada bili tako zaokupljeni bolešću svaga muža i tako obuzeti željom da dobijete novac za put. Ove redove morao je vaš otac potpisati. NORA: Morao? Pa on ih jeste potpisao. prema kojima vaš otac jamči za dug. dakle. Zato je vrlo uputno da vaš na njih podsjetim. NORA: Nisam znala nikog drugog. Ali tome sam još dalje dodao nekoliko redova. KROGSTAD: Datum sam bio ostavio in blanco. Pa. KROGSTAD: Ja sam obećao da ću vam taj novac nabaviti pod izvjesnim uslovima.. NORA: I koju sam ja potpisala.

jer ste mi već nakon pet-šest dana donijeli papir natrag sa potpisom vašeg oca.. NORA: Pa da. Ali.. odmah i učinili. KROGSTAD: I to ste vi.. čini mi se. Sjećate li se.. . to je bilo teško vrijeme za vas. Zar vam nisam tačno otplaćivala? KROGSTAD: Tako. NORA: Da. Zar nije bilo tako? NORA: Da. KROGSTAD: Vaš otac je sigurno ležao teško bolestan? NORA: Ležao je na smrtnoj pastelji. KROGSTAD: I umro je brzo. prilično. bilo je. KROGSTAD: Potom sam obveznicu predao vama.. da je poštom pošaljete vašem ocu.. milostiva gospoño? NORA: Da. milostiva gospoño.vaš otac sam treba da naznači dan kada je papir potpisao. Onda sam vam isplatio iznos. da se vratimo na ono o čemu smo govorili. naravno.

oktobar« i broj godine ne odaju rukopis vašeg oca. Pada u oči. milostiva gospoño? (Nora šuti). No. gospoño Helmer. pravi. I zato sebi nikako ne mogu da objasnim. a taj je. NORA: Kako? Ne razumijem. Za to sam se raspitao. takoñe. KROGSTAD: Recite mi. ovdje je potpis vašeg oca datiran sa 2. znate li. dan smrti vašeg oca? Datum. mislim.. .. već više jedan drugi rukopis koji mi se čini poznat. prije nego što je saznao za njegovu smrt. oktobrom.. to se već da objasniti. da je vaš otac ovu obveznicu potpisao tri dana poslije svoje smrti. da riječi »2. Važan je potpis imena. NORA: Kakvu čudnovatu okolnost? Ja ne znam. KROGSTAD: Čudnovatu okolnost. slučajno.. A pogledajte ovdje. milostiva gospoño...NORA: Da.. NORA: Tata je umro 29. septembra. Vaš otac je mogao zaboraviti da datira svoj potpis i onda je mogao neko drugi staviti datum otprilike. septembra. KROGSTAD: Vaš otac je umro 29. valjda. KROGSTAD: Sasvim tačno. jednu čudnovatu okolnost.. U tome nema ništa loše. (Vadi neki papir) . Zar to nije čudnovato..

KROGSTAD: Oho. zbog čega niste taj dokument poslali svom ocu? NORA: Bilo je nemoguće. od toga nisam mogla odustati.gospoño Helmer? Vaš otac je ipak vlastoručno ovdje potpisao svoje ime? NORA (poslije kraće pauze. znate li vi da je to jedno opasno priznanje? NORA: Zbog čega? Pa vi ćete uskoro dobiti svoj novac.. Pa tata je ležao bolestan. morala bih mu i kazati za šta mi je novac potreban.. Da sam ga zamolila za potpis. Taj put je trebalo da spasi život mome mužu.. A kako sam tako teškom bolesniku mogla kazati da je život mog muža u životnoj opasnosti? To je bilo sasvim nemoguće. NORA: Ne. to nije tako: ja sam potpisala tatino ime. KROGSTAD: Ali zar niste pomislili da ste time mene prevarili? . i to je bilo nemoguće. KROGSTAD: Onda bi za vas bio bolje da ste odustali od puta u inostranstvo. KROGSTAD: Dozvolite mi jedno pitanje. milostiva gospoño.. zabaci glavu i pogleda ga prkosno): Ne.

vi očigledno nemate jasne predstave o tome šta ste skrivili. ako ja ovaj komad papira predam sudu. gospodine Krogstad. . ali ja sam uvjerena da u njima sigurno negdje stoji da je tako nešto dozvoljeno. nećete pričati kako ste poduzeli nešto hrabro da biste spasi život svoje žene? KROGSTAD: Zakoni ne pitaju za razloge. Vi me se apsolutno niste ticali.NORA: Na to se nikako nisam miogla obazirati. iako ste znali kako je opasno bilo stanje moga muža. nije bilo ništa veće ni gore. Nisam vas mogla podnijeti jer ste bili tako bezdušni i stvarali mi toliko teškoća. KROGSTAD: Loši ili ne. I o tome vi ništa ne znate.. vi ćete biti osuñeni prema tim zakonima.. vi koji ste pravobranilac? Vi ste loš pravnik. KROGSTAD: Gospoño Helmer. NORA: Onda to moraju biti vrlo loši zakoni. NORA: Vi? Vi mi. NORA: Ne vjerurjem u to ni sada ni nikada! Zar da kći nema pravo da svog starog na smrt bolesnog oca poštedi od brige i straha? Zar žena nema pravo da svom mužu spasi život? Ja ne poznajem dobro zakone. A ja vam mogu reći: ono što sam ja nekada učinio i što je pokopalo čitav moj grañanski ugled. valjda.

. Pjesmu ću ti otpjevati.. pa obećala si! NORA: Da. zar ne. (On pozdravlja i odlazi kroz predsoblje) NORA (jedan trenutak zamišljena. slatka djeco. pa to je nemoguće! Pa ja sam to učinila iz ljubavi. onaj strani gospodin je upravo izašao iz kuće. mama. ali sad ne mogu! Idite.. šta! On hoće da me zaplaši! Tako glupa ipak nisam. uzima vez i uradi nekoliko uboda iglom.. u te se razumijem sasvim dobro? U redu. Idite. onda ćete mi i vi praviti društvo. idite. A hoćeš li se sad opet igrati s nama? NORA: Ne. sada ne. NORA: Da. znam. pa opet zastane) Ne! (Odbaci vez. (Ona ih s mnogo ljubavi gura u susjednu sobu. moja draga. DJECA (lijevo na vratima): Mama. Ali nemojte nikome govoriti o strancu. Ali. DJECA: Ne. zatvara vrata i sjeda na sofu.. otplesati. onda zabaci glavu): Ah. Radite vi sada šta vas je volja.. a onda zastane) Ali? Ne. . da. u poslove.KROGSTAD: Može biti. imam suviše mnogo posla. ne. Ali ovo ću vam reći: ako ja još jedanput budem izopćen. DJECA: Ali. mama. (Počne slagati dječije kapute. u takve poslove kakve smo mi imali.

ode do predsoblja i vikne) Helena! Jelku! (Ode lijevo do stola i otvori ladicu. Vidio sam kako Krogstad izlazi iz kuće. ..ustane. već se vraćaš? HELMER: Da. HELMER (dolazi izvana sa spisima u ruci) NORA: Ah. pa opet zastane) Ne. otplesati.. Je li ko bio ovdje? NORA: Ovdje? Ne. a tu cvjetovi.. Torvalde. Taj odvratan čovjek! Besmislica. (Djevojka postavi jelku i izañe. milostiva gospoño? NORA: Tamo usred sobe. imam sve što mi treba. besmislica! Sve je u najboljem redu. Božićno drvce treba da je lijepo.. hvala. HELMER: Čudno.. nešto ću ti otpjevati. pa to je sasvim nemoguće! SLUŽAVKA (S jelkom): Gdje da je stavim.. besmislica. Sve ću učiniti da tebe obradujem. Nora počinje da kiti drvce) Ovdje će doći svijeće. SLUŽAVKA: Treba li još šta da donesem? NORA: Ne.

nikakvih krivih tonova! (Hvata je oko struka) Zar ne mora tako biti? Da.. (Pušta je) A sad nećemo više o tome. Moja ptica smije cvrkutati samo čistog kljuna. Torvalde.. (Sjeda ispred peći) Ah.. a da meni prešutiš da je on bio ovdje. i u tako nešto si se mogla upustiti? Zar da s takvim čovjekom vodiš razgovore i još mu daješ obećanja? A meni povrh toga da govoriš neistinu? NORA: Neistinu? HELMER: Zar nisi rekla da niko nije bio ovdje? (Prijeti joj prstom) To moja ptica pjevačica više nikad ne smije uraditi.. Noro.. Kragstad. poslije kraće pauze): Torvalde! . već vidim na tebi: on je bio ovdje i molio te da progovoriš koju dobru riječ za njega.NORA: Tako?. (Lista po spisima) NORA (zaposlena oko jelke. taj je bio za trenutak ovdje... Ah. ali. znao sam. NORA: Da.. HELMER: Noro. HELMER: I da to uradiš kao iz vlastite pobude.. tačno. HELMER: Noro. Zar te nije i to zamolio? NORA: Da.. kako je ovdje toplo i ugodno.

NORA: Ah.HELMER: Da?! NORA: Strašno se radujem prekosutrašnjem kostimiranom balu kod Stanborgovih. HELMER: Zar je Norica došla do te spoznaje? NORA (iza njegove stolice s rukama na naslonu): Imaš li jako mnogo posla. NORA: Kakvi su to papiri? HELMER: Bankovni.. HELMER: A ja sam strašno radoznao čime ćeš me ti iznenaditi. Torvalde? HELMER: Ah. Sve mi je nekako glupo i bezizražajno. NORA: Već? .. to je baš glupo! HELMER: Šta? NORA: Pa ništa mi zgodno ne pada na pamet.

zar mi ne bi mogao pomoći i savjetovati u šta da se presvučem i kakav kostim da napravim? HELMER: Aha. Torvalde... jadni Krogstad. Tarvalde. dakle. Za to moram da iskoristim ovu božićnu sedmicu. NORA (još se naslanja na naslon stolice. polako ga gladi po zatiljku): Da nemaš tako mnogo posla. mala svojeglavica je u potrazi za anñelomspasiocem? NORA: Da.HELMER: Dobio sam punomoć od ranije direkcije da izvršim potrebne izmjene u personalu i poslovnom planu. bez tvoje podrške neću to znati da izvedem. . NORA: Zbog toga je. zamolila bih te za jednu vrlo veliku uslugu. Šta bi to bilo? NORA: Niko nema tako fini ukus kao ti. Torvalde? HELMER: Da čujem. Jako bih voljela da lijepo izgledam na kostimiranom balu. Hoću da sve bude u redu do Nove godine. HELMER: Hm.

iz lakomislenosti. zar ne. Već ćemo nešto izmisliti. No... i upravo to ga je moralno upropastilo. ako otvareno priznaju svoju krivicu i kaznom je okaju. (Ode ponovo do božićnjeg drvceta... Imaš li uopšte pojma. NORA: Misliš li da.. Torvalde? HELMER: Mnogi takvi se moralno opet uzdignu. Pauza) Kako su lijepi ovi crveni cjetovi.? ... ili. nisam ja tako bezdušan da nekoga osudim zbog jednog jedinog takvog djela. razmisliću o tome. NORA: Ah. NORA: Ne. Reci. kako mnogi čine.HELMER: Pa. to je divno od tebe.. lijepo. On se izvlačio spletkama i prevarama.. šta to znači? NORA: Zar to nije mogao učiniti iz nevolje? HELMER: Da... NORA: Kaznom? HELMER: Ali Krogstaid nije krenuo tim putem. da li je zaista tako strašno to što je skrivio ovaj Krogstad? HELMER: Krivotvorio je potpise.

Šta je sad? Daj mi ruku! Tako. no. mora meni obećati da se neće miješati u njegove stvari. mora na sve strane da laže i petlja i da se pretvara.. NORA: Zašto? HELMER: Zato što takav zadah laži unosi u cijelu porodicu zarazu i bolest. Uvjeravam te da bi mi bilo nemoguće i da radim . Vazduh koji djeca udišu u takvoj kući ispunjen je klicama zlih djela.. Ruku ovamo! No. (Pruža joj ruku) I zato. Pred djecom. NORA: Jesi li siguran u to? HELMER: Zlato moje. NORA: Zašto baš. i očevi mogu da djeluju na isti način.HELMER: Pa pomisli samo kako takav čovjek. Tako je u redu. i zato ga ja smatram moralno propalim. majke? HELMER: Najčešće to dolazi od majki. svjestan svoje krivice. Noro. to je najužasnije. to sam kao advokat više puta zapazio. Ali. zapravo. čak i pred svojom ženom i djecom mora da nosi masku. Kako i pred svojim najbližima. A ipak: je taj Krogstad bio u stanju da godinama lažima i pritvornošću truje svoju vlastitu djecu. moja draga mala Nora. To je svakom pravniku vrlo dobro poznato. Gotovo svi rano iskvareni ljudi imali su lažljive majke.

Možda čak imam nešto na skladištu. ti moja ljubljena ptičice pjevačice! (Odlazi u svoju sobu i zatvara za sobom vrata) NORA (tiho.s njim zajedno. da još nešto pročitam. To je nemoguće. ne! Ne mogu meni! Ostani ti kod njih. što bi se moglo u zlatnom papiru objesiti na božićnje drvce. (Stavlja ruku na njenu glavu) O. Ana-Mari. HELMER (ustaje i skuplja svoje papire): Da. i ja moram za sto. A ja imam tako mnogo da radim. U blizini takvih ljudi spopada me doslovno fizičko gañenje. ne. A moram razmislim i o tvojoj maski. NORA: Ne. NORA (izvuče svoju ruku i ode na drugu stranu jelke): Kako je ovdje toplo. da. To mora biti nemoguće. To nikad ne može biti istina! . diže glavu) To nije istina. šta! To ne može biti tako. milostiva gospoño. nakon kraće pauze): Ah. (Zatvara vrata) NORA (blijeda od straha): Ja da svoju djecu kvarim! Da im trujem dom! (Kratka pauza. DADILJA: Da. DADILJA (lijevo na vratima): Djeca lijepo mole smiju li doći mami.

U uglu kod klavira božićnje drvce.DRUGI ČIN Ista soba. poskidanih ukrasa i dogorjelih svijeća. opustjelo. Na sofi leže Norin šešir i kaput. danas na prvi dan Božića niko ne dolazi. Ali.. (Otvara vrata i gleda napolje) Ne. . Naravno. (Ode do vrata. NORA: Lijepo. To je nemoguće. idemo po gospoñe Linde da mi pomogne. Samo malo strpljenja! NORA: Da. (Dadilja dolazi iz lijeve sobe sa velikom kartonskom kutijom) DADILJA: Najzad sam našla kutiju sa kostimom za bal pod maskama. Stavite je na sto. besmislica! On to nije mislio ozbiljino! Tako nešto se ne može dogoditi. oslušne) Ne. Prazno je. Pa ja imam troje male djece. DADILJA (uradi): Ali kostim nije ureñen. NORA (opet spušta kaput): Neko dolazi. nema ništa u sandučetu za poštu.. nemirno hoda tamo-amo. nije niko. konačno zastaje kraj sofe i uzima kaput. NORA: Ah. kad bih ga mogla istrgati u sto hiljada komadića! DADILJA: Ali ne! Možete ga vrlo lijepo popraviti. Nora je sama u sobi. (Hoda kroz sobu) Ah. možda.

često sam o tome mislila. navikli su na to da im je majka uvijek oko njih. ali. DADILJA: No. igraju se sa svojim božićnim darovima. vi ćete se prehladiti .. sasvim otišla! NORA: Reci mi. Šta rade djeca? DADILJA: Jadni orlići.DADILJA: Opet izlazite? Po ovako ružnom vremenu? Gospoño Noro.. kad bih ja sasvim otišla? DADILJA: Bože sačuvaj. Ana-Mari ubuduće više neću moći da budem tako mnogo sa njima kao do sada. . NORA: Da. kako si ti imala srca da svoje dijete prepustiš tuñim ljudima? DADILJA: Ali morala sam to. NORA: To još ne bi bilo ono najgore. NORA: Misliš? Vjeruješ li da bi oni svoju mamu zaboravili. Ana-Mari. mala djeca se naviknu na sve. NORA: Pitaju li često za mene? DADILJA: Pa.razboljeti. ako sam htjela da budem dadilja maloj Nori.

. kad bih samo smjela izaći! Samo da niko ne doñe! Da se u . Sad moram. Ah. ne. DADILJA: Da.NORA: Da. koja se unesrećila mora se tome još i radovati. Sirota djevojka. ali da li si to htjela? DADILJA: Da... besmislice. kad sam dobila tako dobro mjesto. ja znam dobro da ćeš im ti. NORA (zagrli je): Moja stara Ana-Mari! Ti si mi bila tako dobra majka. na čitavom balu neće niko biti tako lijep kao gospoña Nora (ode lijevo). besmislice! (Otvara kartonsku kutiju) Idi tamo njima. NORA: Ali tvoja kći te je sigurno zaboravila? DADILJA: Ah. besmislice. NORA (počinje raspakivati kutiju. i poslije kad se udala. ali opet sve odbaci): Ah. kako ću sutra biti lijepa.. Jer. vidjećeš. kad sam bila mala! DADILJA: Jadna mala Nora nije ni imala druge majke osim mene. Pisala mi je kad je bila na krizmi. nije. NORA: I ako moja djeca ne budu više imala druge. onaj pokvareni čovjek nije baš ništa činio za mene.

GOSPOðA LINDE: Vidi. Sjednimo na sofu. Kiristina. Sad da očetkam muf.. ti si to. evo ih dolaze (Hoće na vrata. Samo mirno! Samo mirno! Jedan dva . ali zastaje neodlučno) (Gospoña Linde ulazi iz predsoblja gdje je ostavila šešir i kaput) Ah. izvesti malu predstavu? NORA: Da. Imaš li iglu i konca? Tako.(Krikne) Ah.pet . Torvald mi ga je poručio u Italiji. baš sam tuda prolazila.šest .. Dakle. Lijepe rukavice. vidi. Samo se rub na nekoliko mjesta isparao. to je sve što nam treba. pa ti ćeš.tri .četiri . tu je kostim. Evo. Ah. Moraš mi nešto pomoći. dakle. Nema nikog drugog napolju? Kako je dobro. GOSPOðA LINDE: Čula sam da si bila kod mene i da si me tražila. Pa ko da doñe? Ne treba da mislim na to. Pa lijepe rukavice.meñuvremenu u kući ništa ne dogodi. NORA: Da. koju sam naučila na Kapriju. . što si došla. besmislica. Torvald misli da bih trebala. ali sad je sve tako potrgano da ni sama ne znam. GOSPOðA LINDE: To ćemo već urediti. čuj! Sutra je gore kod konzula Stenborga bal pod maskama pa Torvald hoće da se ja preobučem u napolitansku ribarsku djevojku i da plešem tarantelu.

Torvald stvarno umije kuću učiniti ugodnom i prijatnom. Ali. Njemu se. i one ti onda ispričaju ovo i ono.. njegov sin još od djetinjstva bolestan.. Trebalo je da prije doñeš u grad. Nisi ti uzalud kći svoga oca. GOSPOðA LINDE: A i ti. da te vidim u punom sjaju. reci mi. i od toga je. Moraš. . ništa manje. jadniku. onda te ponekad posjećuju žene. juče je to bilo naročito upadno. da je njegov otac bio odvratan čovjek. žene koje su u izvjesnom smislu napola doktori. naime. dobra Noro. sigurno razumiješ. kad imaš troje djece. NORA (ustaje i hoda po sobi tamo-amo): Ah. Uostalom. je li doktor Rank uvijek tako neraspaložen kao juče? NORA: Ne. Da. mislim. odakle ti znaš takve stvari? NORA (šeta tamo-amo): Eh. GOSPOðA LINDE (ispusti šivanje u krilo): Ali draga. jurio je za ženama i tako dalje. Ali ja sam sasvim zaboravila da ti zahvalim za sinoćnje ugodno veče.NORA: O. suši kičma. onda ću doći samo na trenutak. meni sinoć nije bilo tako ugodno kao inače. on ima neku vrlo opasnu bolest. GOSPOðA LINDE (šije): Dakle. Noro. Kristina. znati. sutra ćeš biti kostimirana? Znaš šta. kako je to lijepo od tebe.

tvrdio je da se moje ime ovdje u kući često čuje. Kako je mogao onda gospodin doktor Rank. Ja sam koju godinu starija od tebe i imam nešto više . zapravo. tako reći. Pa on je Torvaldov najbolji prijatelj iz mladosti. sasvim i samo za sebe. kratka pauza): Dolazi li gospodin doktor Rank svaki dan kod vas u kuću? NORA: Svaki božji dan.. Doktor. naravno. Kako ti je to palo na pamet? GOSPOðA LINDE: Kad si me juče predstavila njemu. kako on kaže. dijeli li rado ljudima komplimente? NORA: Baš naprotiv. Vidiš. Ali kasnije sam primijetila da tvoj muž. pojma nema ko sam ja. je li taj čovjek iskren? Mislim. takoñe. Torvald me tako neopisivo voli i zato hoće da me ima. GOSPOðA LINDE: Slušaj. Noro. ti si u mnogim stvarima još dijete. GOSPOðA LINDE: Ali reci mi. pripada porodici. I moj dobar prijatelj. Onda sam to. Kristina. ako bih ja u kući samo spomenula neke ljude koje volim. to je sasvim tačno.GOSPOðA LINDE (opet šije. prestala. jer on to rado sluša.? NORA: Da.. Ali s doktorom često govorim o meni. U prvo vrijeme je bio gotovo ljubomoran.

GOSPOðA LINDE: Kako može taj fini čovjek biti tako nametljiv? NORA: Ja te apsolutno ne razumijem.iskustva.. Juče si nešto pričala o nekom bogatom obožavaocu.kakvu to stvar? GOSPOðA LINDE: No. nažalost. Nešto ću ti reći: pokušaj da okončaš tu stvar sa doktorom Rankom. NORA: Da okončam . Noro. možda. jeste. GOSPOðA LINDE: I nema nikog o kome se mora brinuti? NORA: Nikog. Ali. uopšte molim. čula si.? GOSPOðA LINDE: A on svakodnevno dolazi u vašu kuću? NORA: Pa.. koji bi ti mogao nabaviti novac. NORA: Da. GOSPOðA LINDE: Ne pretvaraj se. ne postoji. da ja nisam pogodila od koga si ti posudila hiljadu dvjesta talira? .. o nekom koji. Misliš li.. Šta dalje? GOSPOðA LINDE: Da li je doktor Rank bogat? NORA: Da.

da bi moglo biti potrebno. Tada on nije ni imao novaca za posuñivanje. čvrsto sam uvjerena. mislim da je to bila sreća za tebe. GOSPOðA LINDE: Iza leña svoga muža? NORA: Ja se moram izvući iz one druge stvari . . Ni za trenutak nisam došla na tu misao.. .Uostalom. naravno. koji nas svaki božji dan posjećuje. ne mogu da zamislim.. onda. Ali sam sasvim sigurna: ako bih govorila s doktorom.NORA: Jesi li ti pri sebi? Kako možeš tako nešto pomisliti? To je prijatelj naše kuće.. stvarno to nije on? NORA: Ne.i to se dogaña iza njegovih leña. NORA: Ne. da kad bih ga zamolila. NORA: Naravno da neću. tek kasnije ga je naslijedio. Kakva bi to bila užasno neugodna situacija! GOSPOðA LINDE: Dakle. GOSPOðA LINDE: Ti to. nećeš učiniti. GOSPOðA LINDE: Pa. draga moja Noro. Ja se moram izvući iz toga.. da zamolim doktora . Ne mogu da vjerujem. zaista nije.to mi nikad u životu ne bi palo na pamet.

NORA: .. da. uñi ti malo kod djece. šta je to? NORA (prilazi joj): Krisitina! (Oslušne) Tiho! Evo Torvald dolazi kući... da. NORA (hoda tamo-amo): Muškarac može takve stvari mnogo bolje srediti nego žena. onda se dobije obveznica natrag? GOSPOðA LINDE: Da. .. Noro. Tamo. to sam ti rekla još juče. NORA: Besmislica! (Zastaje) Kad se isplati sve što se duguje. prljavi papir! GOSPOðA LINDE (čvrsto je pogleda. razumije se. GOSPOðA LINDE: Vlastiti muž. Torvald ne voli kad se šije. ostavi šivenje i polako ustane): Noro. ali. taj odvratni. Neka ti Ana-Mari pomogne..GOSPOðA LINDE: Da. i onda je smiješ iscijepati u sto hiljada komadića i spaliti je. ti nešto kriješ od mene.. NORA: Zar se to vidi na meni? GOSPOðA LINDE: Od juče ujutro s tobom se nešto desilo.

ti mala divljakušo. što nešto činiš za ljubav svoga muža? No. bio sam u banci. HELMER: Zar nisam došao na sretnu zamisao? NORA: Na sjajnu zamisao! Ali je i od mene lijepo što ovo činim tebi za ljubav. Vidjećeš. NORA: A ti sigurno moraš raditi? HELMER: Da. Torvalde dragi. dok nas dvije ne porazgovaramo. u istom trenutku ulazi Helmer iz predsoblja) NORA (ide mu u susret): Ah. HELMER (uhvati je za bradu): Lijepo. znam već da nisi tako mislila. kako ću lijepo izgledati. Ali neću da te smetam. ali ja neću otići odavde. (Ona odlazi nalijevo. (Pokazuje joj papire) Pogledaj ovamo. Sigurno ćeš morati da probaš. (Hoće u svoju sobu) NORA: Torvalde! .GOSPOðA LINDE (skuplja stvari): Da. to je Kristina. kako sam te čekala. HELMER: Je li to bila krojačica? NORA: Ne. no. Pomaže mi da uredim svoj kositim.

lijepo te molim. NORA: Ja bih ti svirala i plesala pred tobom kao vila na mjesečini. . to moja ševa svakako radi. šta. HELMER: Ah.HELMER (zastane): Da? NORA: Kad bi te tvoja vjeverica lijepo i nježno nešto zamolila? HELMER: Šta to? NORA: Da li bi joj to učinio? HELMER: Prvo moram znati o čemu se radi? NORA: Vjeverica bi ti skakutala i zabavljala te kad bi ti bio dobar i popustljiv. HELMER: Daj da čujem! NORA: Ševa bi čas glasno. Torvalde. čas tiho cvirkutala po svim sobama. HELMER: Noro. Torvalde. valjda se ne radi opet o onome što si mi jutros spominjala? NORA (brzo): Da.

dabome.. Sjeti se samo kako su o tati zli ljudi pisali po novinama i kako su ga grozno klevetali. Pa taj čovjek piše za najprljavije novine. Zbog tebe samog. Uvjerena sam da bi . ti sam si mi to rekao. trebao bih ja. Torvalde. otpustiš nekog drugog činovnika. meni za ljubav. Ali ti samo treba da umjesto Krogstada.. Ti moraš Krogstadu ostaviti njegovo mjesto u banci. da. njegovo mjesto sam već odredio gospoñi Linde. HELMER: Aha .? NORA: Ne zbog toga.plaše te stare uspomene. HELMER: Moja draga Noro. Ja se njega tako strašno bojim. HELMER: Pa to je nevjerovatna tvrdoglavast! Samo zato što si ti lakomisleno dala obećanje da ćeš progovoriti koju dobru riječ za njega.HELMER: I ti baš imaš hrabrosti da se još jedanput na to vratiš? NORA: Da. sjetila si se svoga oca? NORA? Da. ti to moraš učiniti. NORA: Šta time misliš? HELMER: Naravno. NORA: To je beskrajno lijepo od tebe. On ti može neizrecivo mnogo naškoditi.razumijem .

Tvoj otac kao činovnik nije bio besprijekoran. ima još jedna okolnost koja Krogstada potpuno onemogućava da radi u banci dokle god sam ja direktor. HELMER: I upravo zbog tvojih molbi. Ako se sada sazna da je novi direktor promijenio mišljenje zbog svoje žene. Torvalde. U banci je već poznato da hoću da otkažem Krogstadu. I da ti nisi bio prema njemu toliko dobronamjeran i uviñavan. . I nadam se da ću ostati dokle god sam na ovom položaju. izmeñu tvoga oca i mene postoji znatna razlika. ti i ja i naša djeca. osloboñeni briga. HELMER: Mala moja Noro. NORA: Ali nikad se ne zna šta mogu učiniti zli ljudi. uskoro bih morao osjetiti posljedice! A osim toga. NORA: Pa šta onda? HELMER: Naravno. Ali ja jesam. meni je nemoguće da ga zadržim. A sad bismo mogli da živimo tako lijepo. Zbog toga te tako uporno molim. a ja bih ispao smiješan pred čitavim personalom. naveo bih ljude da misle da sam ovisan o svim mogućim stranim uticajima. mala tvrdoglavica hoće da provede svoju volju. Vjeruj mi. tako mirno i sretno.to dovelo i dotle da bude uklonjen da vlada nije poslala tebe da ispitaš stvar.

To je jedno od onih preuranjenih poznanstava kojih se čovjek poslije u životu često ženira.. on misli da mu to daje pravo na neki familijaran ton prema meni. ti Helmer. takoñe. Ali on je moj poznanik iz mladosti. Uvjeravam te da mi je to mučno u najvećoj mjeri. i tako svaki čas trijumfuje sa svojim: ti. HELMER: Šta kažeš? Sitničavi obziri? Smatraš li ti mene sitničavim? NORA: Naprotiv. Torvalde? HELMER: Čuo sam. da je vrlo sposoban u poslu. NORA: Da.NORA: A to je? HELMER: Njegove moralne nedostatke bih mu za nevolju mogao i da previdim. NORA: Torvalde. A ovaj netaktični čovjek to nipošto ne krije u prisutnosti drugih. To bi mi moj položaj u banci učinilo nesnosnim. to sve ti ne misliš ozbiljno. Moram ti otvoreno priznati: mi govorimo ti jedan drugom.. dragi Torvalde. HELMER: Tako? A zašto ne? NORA: Ne. I upravo zato. Naprotiv. zar ne. . jer to su samo sitničavi obziri.

Torvalde.HELMER: Svejedno. Ti i ne znaš šta nam sve taj otkaz može donijeti. za ljubav naše djece! Čuješ li ime. Helmer slaže papire) HELMER: Tako. (Odlazi s pismom. Ti moje razloge nazivaš sitničavim. HELMER: Prekasno. . sebi za ljubav. kakvo je bio to pismo? HELMER: Krogstadov otkaz. meni za ljubav. SLUŽAVKA: Dobro. ovom treba učiniti kraj. učini mi to. (Odlazi do vrata predsoblja i viče) Helena! NORA: Šta to hoćeš? HELMER (traži meñu papirima): Da učinim kraj! (Služavka ulazi) Evo. uzmite pismo i poñite odmah dolje. stvarno. NORA (bez daha): Tarvalde. Sitničav! Vidi. Onda moram i ja biti sitničav. mala moja prkosnice. Ali brzo! Adresa je napisana. Dajte ga poslužitelju da ga preda. vrati ga. NORA: Uzmi ga natrag. Ah. molim te! Ne. Torvalde. Torvalde! Još ima vremena. Evo novac.

Tako kako i treba da bude. A ja ću sjesti u srednju kancelariju i dobro zatvoriti vrata da ništa ne čujem. uvreda za mene. iako je on. HELMER: Draga Noro. onda ćemo sve dijeliti. ja ti opraštam taj strah. Ti ćeš vidjeti da sam ja muž koji sve uzima na sebe. prekasno. kao muž i žena. Vjeruj mi. jer mi time pružaš tako lijep dakaz svoje velike ljubavi. Možeš praviti buku. (Klimne joj glavom i ide s papirima u svoju sobu. jeste! Zar nije uvreda to što ti misliš da ja treba da se bojim osvete nekog propalog piskarala? Ali ja ti to ipak opraštam. imam ja i hrabrosti i snage. Sad treba da još jedanput isprobaš tarantelu i da vježbaš na tamburinu. NORA (sabrano): To ne smiješ ni sad ni nikad. HELMER: Dobro. kažem. zatvara za sobom vrata) . Pa neka se dogodi šta god hoće. koliko hoćeš. tako. (Zagrli je) Tako mora biti. Da. tako. a ne ovako uplašene oči golubice.NORA: Da. (Okreće se vratima) A ako doñe Rank. Sve je to samo prazno uobraženje. reci mu gdje će me naći. Noro. ako do nečeg doñe. (Miluje je) Jesi li sada zadovoljna? Eto. moja ljubljena Noro. NORA (ukočena od straha): Šta time misliš? HELMER: Sve. zapravo.

Ne . Ali nemojte ulaziti kod Torvailda. Prepoznala sam vaše zvonjenje. NORA: Šta hoćete time da kažete? Dok još možete? RANK: No da. Napolju stoji doktor Rank i vješa krzneni kaput o vješalicu.nikada! Sve. dok još mogu. samo to ne! Spasenje! Sve drugo prije.NORA (izbezumljena od straha. . zatvara vrata iza njega): Ah. pa vi dobro znate. doktore. Za vrijeme slijedećeg zbivanja počinje da se smrkava) NORA: Dobar dan. zar vas to plaši? NORA: To je tako čudno izražavanje.to ne . za vas uvijek imam vremena. Učiniće to čitavom svijetu uprkos. pa šta god bilo! (Preñe rukom preko lica. otvori vrata predsoblja. RANK: A vi? NORA (ulazeći u sobu. Zar će se nešto dogoditi? RANK:Dogodiće se ono na šta sam već odavno pripremljen. Koristiću se time. RANK: Hvala vam. pokušava da se sabere. stoji kao ukopana i šapće): On bi bio u stanju da to učini. jer mislim da je zauzet. Samo što nikako nisam vjerovao da će doći tako brzo.

Zatvoriću mu vrata. kakve vi ružne stvari govorite! RANK: To i jesu prokleto ružne stvari. NORA: Fuj. doktore. Tu se ništa ne da izmijeniti. Ni pod kakvim uslovima. sa svojom finom prirodom. RANK (sjeda pored peći): Sa mnom je pošlo nizbrdo. Helmer. Ali najgore je to što će joj prethoditi još mnogo drugih ružnih stvari. RANK: Neću da ga vidim.. onda ću otprilike znati kada počinje raspadanje. osjeća prema svemu što je ružno izrazitu odvratnost. NORA: Ali. Kad ono bude gotovo. gospoño Helmer. NORA (odahne s olakšanjem): Vi govorite o sebi. Ovih dana sam napravio bilans svog unutrašnjeg stanja. RANK: Nego o kome? Šta mi vrijedi da se zavaravam? Ja sam bjedniji od svih mojih pacijenata.. Preostalo mi je još samo jedno jedino ispitivanje. poslaću vama . to mi morate reći. Bankrot! Za mjesec dana ću sigurno već ležati na groblju i trunuti.NORA (hvata ga za ruku): U šta ste to tako sigurni? Doktore. Zato neću da ga vidim u mojoj bolesničkoj sobi. Htio bih vam nešto reći. Čim budem siguran u ono najgore.

svoju vizitkartu i na njoj će biti crni križ. Onda ćete znati da je gadno razaranje počelo.

NORA: Ne, danas ste stvarno neukusni. A ja bih tako voljela da vas vidim u dobrom raspoloženju.

RANK: Sa smrću u srcu? Morati ispaštati za grijehe drugoga! Ima li u tame pravde? A ipak, nad svakom porodicom lebdi neka vrsta takve neumoljive odmazde.

NORA (začepi uši): Besmislica! Veselo, veselo!

RANK: Duše mi, čitava ta stvar, zapravo, i jeste za smijanje. Moja jadna nedužna kičma mora da ispašta za vesele poručničke dane moga oca.

NORA (lijevo za stolom): On je, navodno, jako volio špargle i guščiju jetrenu paštetu. Je li tako?

RANK: Da, i gljive.

NORA: I gljive. Ako se ne varam i školjke.

RANK: I školjke, naravno, i školjke.

NORA: I uz to porto i šampanjac. Sve ukusne stvari napadaju kosti.

RANK: I uz to još takve nesretne kosti koje od svega toga baš ništa nisu imale.

NORA: Naravno, to je najžalosnije od svega.

RANK (pogleda je ispitujući): Hm...

NORA (odmah zatim): Zašto se smiješite?

RANK: Vi ste se nasmiješili.

NORA: Ne, doktore, vi ste se nasmiješili!

RANK (ustaje): Vi ste ipak veći šeret nego što sam ja mislio.

NORA: Danas sam raspoložena za šeretluke.

RANK: I meni se čini.

NORA (stavi ruke na njegova ramena): Dragi, dragi doktore, vi ne smijete umrijeti i ostaviti mene i Torvalda!

RANK: O, tu žalost ćete lako preboljeti. Brzo budu zaboravljeni oni kojih nema.

NORA (pogleda ga uplašeno): Mislite?

RANK: Stvaraju se nove veze i onda...

NORA: Ko stvara nove veze?

RANK: To ćete vas dvoje učiniti, kad mene ne bude. Čini mi se da ste već na najboljem putu. Šta vam je trebala sinoć ona gospoña Linde?

NORA: Aha, vi kao da ste ljubomorni na jadnu Kristinu?

RANK: Naravno da jesam. Ona će u ovoj kući biti moja nasljednica. Kad mene ne bude, možda će ta ženska...

NORA: Pst, ne govorite tako glasno. Ona je tu unutra.

RANK: I danas opet? Eto vidite!

NORA: Samo da mi napravi kostim. Gospode bože, kako ste vi neukusni. (Sjeda na sofu) Budite dobri, doktore. Sutra ćete vidjeti kako ja lijepo plešem. Onda možete zamisliti da plešem samo za vas, naravno, i za Torvalda, to se razumije. (Vadi razne predmete iz kutije) Doktore, doñite, sjedite ovamo, nešto ću vam pokazati.

RANK (sjeda): Šta to?

NORA: Pogledajte ovamo.

. . ne. možete vidjeti i gornji dio.. ne. NORA: Zašto gledate tako kritički? Zar mislite da mi ne pristaju? RANK: O tome ja ne mogu imati tako jasnu predstavu. što se mene tiče. No. (Ona tiho pjevucka i prevrće po stvarima) RANK (poslije kraće pauze): Kad ovako sjedim s vama u potpunoj intimnosti.RANK: Svilene čarape... ne. ne mogu ni zamisliti.. kad ste tako nepristojni. RANK: Hm. stidite se! (Udari ga lagano čarapom po uhu) Tako. ali sutra .. šta bi bilo sa mnom da nikad nisam stupio u vašu kuću. NORA (pogleda ga za trenutak): Fuj.. onda ne shvatam. NORA: U boji kože. ne. samo stopalo smijete vidjeti. sad ste dobili svoje! (Sprema čarape) RANK: Šta još smijem vidjeti od tih krasota? NORA: Ne smijete više ništa. Zar nisu divne? Ovdje je sad mračno.

ja mislim na jednu ogromno veliku uslugu.NORA (smiješi se): Mislim da se vi kad nas osjećate sasvim ugodno... hoćete li me bar jedanput učiniti sretnim? NORA: Ah. gleda preda se): I sve ću to sada morati da napustim. Jedva i površan osjećaj da me nema.? Ne. da! NORA: Ne.. . NORA: Besmislica! Vi ostajete s nama! RANK (kao i ranije): A iza sebe neću moći ostaviti ni najbjednijeg znaka zahvalnosti. samo prazno mjesto koje može prvi bolji da ispuni.. RANK: Dakle... NORA: A kad bih vas ja zamolila za. vi još ni ne znate o čemu se radi. RANK (tiho.. recite mi. RANK: Pa dobro... RANK: Da. RANK: Za šta? NORA: Za jedan velilki dokaz prijateljstva..

Zato ću vam i reći. ne mogu. savjet i podrška i usluga. I sad znate i da se meni možete povjeriti kao nikom drugom.. NORA (lagano ustukne): Koji bi. NORA (ustaje. Ne mogu. Vi ste moj najvjerniji i najbolji prijatelj. To je tako nečuveno mnogo. sada eto znate. Dakle. više nego u koga drugog.. doduše. . Zar nemate povjerenja u mene? NORA: Da.. to bolje. RANK: ... Da. Bolju priliku neću nikada naći. on ne bi ni trenutka razmišljao da da svoj život za mene... doktore.koji bi za vas s radošću dao svoj život? NORA (tužno): Ah. da zamislim. mislite li da je on jedini koji bi. slušajte doktore: morate mi pomoći da nešto spriječim. RANK: Zakleo sam se da ovo morate saznati prije moga kraja. to ja dobro znam. Vi znate kako me Tarvald jako i neopisivo duboko voli.NORA: Ne. mirno i jednostavno): Pustite me da proñem. na šta to mislite. Noro. Ali recite mi. RANK (saginje se prema njoj): Noro. tako.. RANK: Što više.

RANK (pravi joj mjesta. jesam li znala ili nisam? To vam zaista ne znam da kažem. nezgrapni. ali da ste mi to mogli reći. RANK (ustaje): To da sam vas isto tako odano volio kao i onaj drugi? Zar je to bilo odvratno? NORA: Ne. ali ostaje da sjedi): Noro.. NORA (pogleda ga): Zar sada? RANK: Molim vas. . pitam vas da li ste vi znali? NORA: Ah. to je bilo zaista odvratno od vas. kako ste samo mogli biti tako. gospoño Helmer. stavlja je na sto i opet izlazi) Noro. sad barem znate da sam vam odan dušom i tijelom. (Ode do peći) Ah. doktore! A sve je bilo tako lijepo! RANK: No. dragi doktore.. To nikako nije bilo potrebno. mogu li saznati o čemu se radi? NORA: Sad više ništa ne možete saznati. RANK: Šta to sad znači? Zar ste vi znali? (Služavka dolazi s lampom. O. NORA (na vratima predsoblja): Helena. Sad možete govoriti. donesite lampu. šta ja znam.

Vi ste za mene prava zagonetika. vidite. ja nalazim da je ovdje uvijek tako strašno zabavno. RANK: A vi? NORA: Ah. Sasvim sigurno. Vidjećete. NORA: Da. pogleda ga i nasmije se) Baš ste mi i vi fini gospodin. Uostalom. moj dragi doktore! Pa stidite li se bar sada. zapravo ne! Ali treba li možda da odem zauvijek? NORA: Ne. u tome ima isitine. sve je to samo uobraženje. možda mi neće ni trebati nikakva pomoć.RANK: Ali ipak! Ne smijete me tako kazniti. kad gori svjetlo? RANK: Ne. kad vi doñete. RANK: Eto. da. Često mi se činilo da ste isto toliko rado bili sa mnom koliko i sa Helmerom. isto kao i do sada. ima ljudi koje volimo iznad svega. Naravno! (Sjeda u stolicu za ljuljanje. upravo to me je i zavelo na krivi put. Dajte mi priliku i ja ću za vas učiniti sve što je u ljudskoj moći! NORA: Sad više ne možete učiniti ništa za mene. to ne smijete! Dolazićete. . naravno. i ljudi s kojima se najradije družimo. Pa vi znate da Torvald ne može bez vas. RANK: O.

(Služavka ulazi iz predsoblja) SLUŽAVKA: Milostiva gospoño! (Nešto šapće i pruža joj kartu) NORA (baca pogled na kartu): Ah! (Stavlja je u džep) RANK: Nešto neugodno? NORA: Ne. voljela sam. ne. ta velika tajna! . sa Torvaldom je isto kao sa tatom. moj novi kostim. vidite. nije uopšte. Ali. tatu iznad svega. Torvald ne smije da zna. RANK: Ah. dakle. RANK: Aha. dakle.NORA: Dok sam još bila kod kuće. dobri doktore. Ali. naravno. jer tamo me nikad nisu korili. RANK: Kako? Pa evo vam ga ovdje. uvijek mi se činilo izvanredno zabavno kad bih se mogla iskrasti daleko od posluge.. ja sam. a pričali su uvijek neke zabavne stvari. njih zamijenio! NORA (skoči i priñe mu): Dragi.. ja sam poručila. nisam ja to tako mislila. NORA: Ah. samo... to je. da! Taj! Ali radi se o jednom drugom.

. NORA: Onda ga pusti ovamo. došao je stražnjim stepenicama..... Helena. uvede Krogstada i zatvori . RANK: Budite bez brige. SLUŽAVKA: Da. ne. ali ništa nije koristilo. Služavka otvara vrata od predsoblja. I zadržite ga tako dugo dok. To je iznenañenje za moga muža. on je u srednjoj sobi.. Ne. (Odlazi u Helmerovu sobu) NORA (služavki): I on stoji u kuhinji i čeka? SLUŽAVKA: Da. razuimijem. Idite samo unutra kod njega. svakako.NORA: Da. on mi neće pobjeći. NORA: Nije htio da ode? SLUŽAVKA: Ne prije nego što govori s milostivom gospoñom. ali tiho. to se ne smije dogoditi! (Ode do Helmerovih vrata i povuče rezu. Ne smiješ nikome pričati o ovome. da. NORA: Ali jesi li mu rekla da nikog nema kod kuće? SLUŽAVKA: Jesam. Dolazi uprkos svemu. (Ode) NORA: Najužasnije dolazi. ne.

. brzo. ali ništa nije pomoglo. Šta je? KROGSTAD: Vi sigurno znate da sam dobio otkaz? NORA: Ja to nisam mogla spriječiti. On je obučen u bundu. KROGSTAD: No. moj muž je kod kuće. ja zahtijevam da poštujete moga muža! .. NORA: Gospodine Krogstad. I nije mi ličilo na mog dobrog Torvalda Helmera da pokazuje toliko muške hrabrosti. Borila sam se za vašu stvar svom snagom. što se mene tiče. a ipak se usuñuje. krznene čizme i šubaru. tako sam i mislio. Ide prema njemu) Govorite tiho. NORA: Kako možete i pomisliti da on to zna? KROGSTAD: Da.. NORA: Dakle.za njim vrata. NORA: Šta hoćete od mene? KROGSTAD: Da mi date objašnjenje. KROGSTAD: Zar vas vaš muž tako malo voli? On zna čemu vas sve mogu izložiti.... naravno.

jedan tako loš pravnilk kao ja. Ali pošto vi čitavu stvar tako brižljivo skrivate. gospoño Helmer. može imati srca. Pomislite na moju malu djecu. zar ne? Znala sam to. . Ja sam cijeli dan na vas mislio. KROGSTAD: Naravno. bo sam samo htio da vam kažem. NORA: Pa dokažite to... NORA: Šta hoćete vi od mene? KROGSTAD: Samo da vidim kako ste.. ovakav. Ja sa svoje strane za sada neću ništa iznijeti u javnost.. neka sve ostane izmeñu nas troje. naravno! Svo dužno poštovanje. no.. NORA: Bolje nego što bi me vi ikad mogli uputiti. mogu da pretpostavim da ste danas malo bolje upućeni u to nego juče. KROGSTAD: Sve se to može lijepo i dobro srediti. KROGSTAD: A zar ste vi i vaš muž mislili na moju djecu? Ali to je sad svejedno! Nemojte čitavu stvar uzimati suviše ozbiljno. poštovana gospoño. Ne mora svijet ništa saznati..KROGSTAD: O. Ovakav lihvar i piskaralo. kratko i jasno. i ovakav čovjek kao što sam ja. NORA: Nećete.

. KROGSTAD: . NORA: Da. NORA: Onda mi objasnite šta ćete s njom uraditi. neće ništa o njoj saznati.. KROGSTAD: Ili imate načina da nabavite novac slijedećih dana? NORA: Ne. ipak ne biste dobili svoju obveznicu natrag. dakle. I kad biste još toliko gotovog novca stavili preda me. Ako se. da je imam u svojim rukama. KROGSTAD: Ne bi vam ništa ni koristilo.. KROGSTAD: Samo hoću da je zadržim. spremate na kakvu očajničku odluku. Niko koga se to ne tiče... barem ne na način kojim bih se htjela poslužiti. KROGSTAD: Kako ćete to spriječiti? Zar možda možete isplatiti ostatak? NORA: Ne.. NORA: Namjeravam. .NORA: Moj muž ne smije nikad ništa saznati o tome. spremam se.ako namjeravate da napustite kuću i porodicu. trenutno ne mogu.

NORA: Otkud vi znate? KROGSTAD: .ili možda još nešto gore.KROGSTAD: .. dragi moj bože. KROGSTAD (s olakšanjem): Zar ne? Nemate hrabrosti za to ni vi? NORA: Nemam je.. NORA: U kojem ste sve napisali? KROGSTAD: Sve je rečeno obzirno koliko je bilo moguće.. Evo. Ali.. ovdje u tašni imam pismo za vašeg muža. Čim proñe prva bura u kući. NORA (bez glasa): Ni ja.. KROGSTAD: To bi i bila velika glupost... I ja sam na to pomišljao.. NORA: Odakle vi znate da se ja nosim takvim mislima? KROGSTAD: Ljudi kao mi u početku se gotovo uvjek nose takvim mislima.. Nemam je.. nisam imao brabrosti. NORA (brzo): To pismo ne smije doći u njegove ruke! .onda se ostavite takvih misli.

KROGSTAD: Izvinite. NORA: To on nikad i nipošto neće učiniti. NORA: Šta onda tražite? KROGSTAD: To ćete saznati. Recite mi. KROGSTAD: Ja ne tražim nikakav novac od vašeg muža. milostiva gospoño. zajedno s njim. Ja hoću da stanem na noge. I u tome mi mora vaš muž pomoći. Hoću opet u banku.. Neće se usuditi ni da pisne.. kažem vam. hoću gore. ja ću pokušati da nabavim novac. korak po korak. Ja hoću gore. ne mislim novac koji vam dugujem. KROGSTAD: On će to učiniti. poznajem ja njega. Sad sam istjeran i sad se više neću zadovoljiti time da budem primljen po milosti. I kad sam jednom tamo. onda ćete vidjeti! Za manje od godinu dana postaću direktorova . milostiva gospoño. Već godinu i po dana nisam učinio nijedno nepošteno djelo. Za to vrijeme sam se borio sa vrlo teškim prilikama.Pocijepajte ga. koju svotu tražite od mog muža? Onda ću vam nabaviti taj novac. Bio sam zadovoljan da se opet mogu podići. ali mislim da sam vam upravo rekao. NORA: Ah. ali hoću da imam viši položaj: vaš muž mi mora obezbijediti mjesto.

vidjećete! KROGSTAD: Pod led možda? U hladnu...? NORA: Sada imam hrabrosti za to. Takva fina. NORA: Čak i tada? Kad mene više. opale kose.. ružnu. a ne Torvald Helmer! NORA: To nećete doživjeti! KROGSTAD: Zar ćete možda.. kakvog bi to imalo smisla? Pa ja ga uprkos tome imam u svojim rukama.. KROGSTAD: Ah. NORA: Vidjećete.desna ruka. Onda će Nils Krogstad voditi Akcionarsku banku. razmažena dama kao vi.. kao smola crnu vodu? A onda vas u proljeće izbaci na obalu.. unakaženu.. gospoño Helmer. To se ne radi. NORA: Nećete me uplašiti! KROGSTAD: Ni vi mene. nećete me uplašiti. I inače.? KROGSTAD: Zar ste zaboravili da vaš dobar glas i poslije vaše smrti zavisi od mene? .

Od Helmera očekujem odgovor na moje pismo. doñi ovamo. koji se gube niz stepenice. ne. GOSPOðA LINDE (baca kostim na sofu): Šta ti je? Izgledaš potpuno zbunjeno. Vidiš li ono pismo? Tamo. Kratka pauza) Pismo je u sandučetu. NORA: Doñi ovamo. Ah. to bi bilo nemoguće. potom se čuju Krogstadovi koraci. ne. pogledaj kroz okno na sandučetu.NORA (stoji bez riječi i gleda ga) KROGSTAD: No. Ne pravite nikakve gluposti. To mu nikad neću oprostiti. nisam znala šta još da prepravim. Torvalde. sad znate na čemu ste. (Šunja se plašljivo do vrata predsoblja) Tamo je. Hoćemo li isprobati? NORA (promuklo i tiho): Kristina. (Otvara šire vrata) Šta je to? Zastao je. . Torvalde. I ne zaboravite da me je vaš muž sam prisilio na ovaj put. malo ih otvori. Ne silazi niz stepenice. Nije ubacio pismo. sad smo izgubljeni bez spasa. Zbogom. milostiva gospoño! (Odlazi kroz predsoblje) NORA (žuri do vrata predsoblja. oslušne): Odlazi. Odlučuje se? Hoće li? (Pismo pada u sanduče. GOSPOðA LINDE (dolazi sa kostimom iz sobe lijevo): Tako. S prigušenim vriskom Nora trči kroz sobu do stola kraj sofe.

GOSPOðA LINDE: Kakav svjedok? Šta treba da. slično tome. Ja sam krivotvorila jedan potpis.. pa ti si potpuno van sebe! . GOSPOðA LINDE: Pravedni bože. GOSPOðA LINDE: Noro! NORA: Ili ako mi se šta drugo desi. NORA: Ti još ne znaš sve. to je za vas oboje najbolje. vjeruj mi.. GOSPOðA LINDE: Ah. a sad će Torvald sve saznati. Kristina: ti mi moraš biti svjedok. NORA: Jedno ću ti reći... da. Noro. GOSPOðA LINDE: Noro.GOSPOðA LINDE: Da. vidim ga. pa da ne mogu biti ovdje prisutna. Krogstad ti je posudio novac! NORA: Da. kad. NORA: To je pismo od Krogstada.? NORA: Ako izgubim razum. Noro.. GOSPOðA LINDE: Noro.. a to bi se lako moglo dogoditi.

to se ne smije dogodliti ni za šta na svijetu.NORA: Ako tada neko hoće sve da uzme na sebe. Kristina. Ne zaboravi to. da. kad bi on meni za ljubav rado učinio sve. pa ma šta to bilo. GOSPOðA LINDE: Sigurno da neću. razumiješ? GOSPOðA LINDE: Da. NORA: Pa kako bi i mogla razumjeti! Sad će se tek dogoditi čudo! GOSPOðA LINDE: Čudo? NORA: Da. pri punoj sam svijesti i kažem ti: niko drugi nije znao za to. GOSPOðA LINDE: Ja ću odmah poći Kragstadu i govoriti s njim. . da to nije istina. Ali to je tako strašno.? NORA: Onda ti moraš posvjedočiti. NORA: Ne idi njemu! On će te uvrijediti! GOSPOðA LINDE: Bio je jedno vrijeme. Ja uopšte nlisam van sebe. čitavu krivicu.. Ali ja sve to uopšte ne razumijem.. sve sam sama učinila. ali kako samo možeš misliti. čudo. Kristina.

Sigurno probaš kostim? NORA: Da. HELMER (u svojoj sobi. Lijepo ću izgledati. Ali. Pa pismo je u sandučetu. pismo. probam.. GOSPOðA LINDE: A ključ je u tvog muža? NORA: Da.NORA: On? GOSPOðA LINDE: Gdje on stanuje? NORA: Ah. Torvalde. ne plaši se.. NORA: Da. Mi smo izgubljeni bez spasa. uvijek. ali to ipak ništa ne koristi. GOSPOðA LINDE (pročitala je kartu): On stanuje odmah iza ugla. (Maši se za džep) evo njegove karte. . Stavila si rezu na vrata. Mi ne možemo ući.. šta ja znam? Ipak.. kuca na vrata): Noro! NORA (uzvikne od straha): Šta je?! Šta želiš od mene? HELMER: No. pismo. da. no.

GOSPOðA LINDE: Krogstad mora svoje pismo zatražiti natrag nepročitano. (Brzo odlazi kroz predsoblje) NORA (prilazi Helmerovim vratima i otvara ih): Torvalde! HELMER (u drugoj sobi): No. nisam još nikako vježbala.. sad ćemo najzad vidjeti. NORA: Tek sutra ćete moći da se divite mojoj ljepoti.. NORA: Ali Torvald obično baš u ovo vrijeme. . Ja se odmah vraćam. Uñi za to vrijeme kod njega.. HELMER: Ali. dragi Torvalde? HELMER: Pa Rank mi je najavio neku veliku maskaradu. ali možda sam se prevario. Rank. kako ti to loše izgledaš! Jesi li previše vježbala? NORA: Ne. draga Noro.. GOSPOðA LINDE: Zadrži ga. RANK (na vratima): Ja sam tako razumio. (Na vratima) Ali šta je to? NORA: Šta. smije li čovjek najzad ući u svoju vlastitu sobu? Doñi. Moram naći neki razlog...

ti mi moraš pomoći. Večeras sam isključivo tebi na raspoloženju. brzo ćemo mi to obnoviti. HELMER: Pusiti me da vidim. HELMER: Ah. NORA: Da. Torvalde.HELMER: Ali to će ipak biti potrebno. ali baš ništa. Večeras se moraš samo meni posvetiti.. molim te. Torvalde.. NORA: Da. NORA: Ne. Torvalde. dragi Torvalde? HELMER: To ti obećavam. gotovo sve sam zaboravila. Ali bez tvoje pomoći ne mogu ništa napraviti. nemoj! HELMER: Zašto ne? NORA: Torvalde. to će i te kako biti potrebno.. Ništa od poslova. Nora seda za . Nijedan potez pera! Je li? Zar ne. ne.. ti mali. Hoćeš li mi to obećati? A ja se tako bojim! Pred tim velikim društvom. (Hoće napolje. nema nijednog. bespomoćni stvore! Ali čekaj! Samo ću. (Poñe prema predsoblju) NORA: Šta to hoćeš napolju? HELMER: Hoću samo da vidim ima li pisama.

HELMER (ide prema njoj): Zar se zaista toliko bojiš. upućuj me kao i obično. HELMER: Ne tako žestoko. Helmer zastane na vratima) Aha! NORA: Ako sutra treba da plešem. Još ima vremena do večere.klavir. onda moram prije toga vježbati s tobom. vrlo rado. ispravljaj me. Potom jednim skokom dolazi sasvim naprijed i uzvikne): Sviraj imi! Sad ću plesati. . dragi Torvalde. ako ti to želiš. draga Noro? NORA: Da. (Sjeda za klavir) NORA (uzima iz kutije tamburin i dugi šareni šal koji brzo nabire oko sebe. Hajde da sad vježbamo. hvata prve taktove tarantele. HELMER: Rado. (Helmer svira a Nora pleše. NORA: Ne smijem drukčije. Sjedi za klavir i sviraj. strašno se bojim. Rank stoji iza Helmera i gleda) HELMER (svira): Laganije. NORA: Baš tako treba da bude. Noro. laganije.

onda mi je lakše pokazivati. HELMER: Rank. i radi se. (Rank sjeda za klavir i svira. pa to je čista ludost. prestani. . NORA: Pa. sviraj ti. pa ti plešeš kao da ti se radi o životu. dobra Noro. Ona kao da ništa ne čuje. Pa ti si zaboravila sve što sam te učio. Ulazi gospoña Linde) GOSPOðA LINDE (stane kao skamenjena na vratima): Ah! NORA (plešući): Ovdje je veselo. Nora pleše sa sve većim uzbuñenjem.HELMER (prestane svirati): Ne. tako to apsolutno ne ide! NORA (smije se i maše tamburinom): Jesam li ti rekla? RANK: Pusti da joj ja sviram za ples. Helmer je stao pored peći i za vrijeme plesa neprestano upućuje primjedbe. HELMER (ustaje): Da. kažem ti! (Rank prestaje da svira i Nora iznenada zastane. Kristina! HELMER: Ali draga. ne. Prestani. već pleše dalje. ona se ne osvrće na to. kosa joj se raspe i padne na ramena. Helmer joj prilazi) Nikad to ne bih povjerovao.

. NORA: O. . Treba da vježbaš sa mnom do posljednjeg trenutka. kad budeš otplesala. i sam vidiš. NORA: Ni danas ni sutra ne smiješ ni na šta drugo ni misliti. NORA: Ne znam. HELMER (grli je): Neka dijete provede svoju volju. samo na mene. HELMER: No.. Ali sutra naveče. ja vidim na tebi da njegovo pismo već leži unutra. ti se to još uvijek bojiš onog čovjeka.. Obećavaš li mi to. Ništa ružno ne smije stupiti meñu nas. HELMER: Aha. ni u poštansko sanduče pogledati. tu je zaista potrebno još podučavanja.. Možda. NORA: Sad i ti vidiš. Ne smiješ ni jedno pismo otvoriti. Torvalde? HELMER: Budi bez brige. da. Ali tako nešto sad ne smiješ pitati. dok ovo sve ne proñe.NORA (odbaci tamburin): Eto. koliko je potrebno. da... RANK (tiho Helmeru): Nemoj joj protivrječiti. to je! HELMER: Noro.

da. i vi. HELMER: Ni govora.NORA: Onda si slobodan. doktore. a ne ona divlja usplahirenost! Budi opet moja draga. Helena. NORA: Vidjela sam na tebi. ti ćeš mi urediti frizuru. Kristina. Ali idi sad unutra. samo tako. dragi prijatelju. RANK (dok odlazi sa Helmerom): Tu se. HELMER: Ah. samo za ovaj put. neko veliko slavlje? NORA: Slavlje sa šampanjcem do zore. NORA: Donesi šampanjca. . mnogo. dakle. mala ševa kao i uvijek. izgleda. nešto dogaña. (Obojica odlaze desno) NORA: Pa?! GOSPOðA LINDE: Otputovao u pokrajinu. NORA: Ah. ah. SLUŽAVKA (na vratima): Milostiva gospoño. to i hoću. sto je postavljen. (Viče napolje) I slatkiša od badema. HELMER (hvata je za ruke): Tako. o kome sam ti pričao. Helena. to je samo taj djetinjasti strah.

Sedam sati do ponoći. Ostavila sam mu kratku poruku. Dvadeset četiri i sedam? Još trideset i jedan sat života. Onda još dvadeset četiri sata do sljedeće ponoći.GOSPOðA LINDE: Vraća se sutra uveče. to ti ne možeš razumjeti. pokušava da čita. Ne treba ništa da sprečavaš. ali izgleda kao da ne može da sabere misli. i ja ću odmah doći. . Na stolu gori lampa. GOSPOðA LINDE: Šta ti očekuješ? NORA: Ah. pravo je blaženstvo očekivati čudo. (Gospoña Linde ide u trpezariju. Idi unutra za njima. Vrata predsoblja stoje otvorena. NORA: To nisi trebala uraditi. GOSPOðA LINDE (sjedi za stolom i rastreseno lista neku knjigu. onda pogleda na sat) Pet sati. Sto sa stolicama gurnut je u sredinu sobe. HELMER (desno na vratima): A gdje je ostala moja mala ševa? NORA (poleti prema njemu raširenih ruku): Evo tvoje ševe! TREĆI ČIN Ista soba. U stvari. Nora stoji jedan trenutak kao da hoće da se pribere. Tada će i tarantela biti svršena. Sa gornjeg sprata čuje se muzika.

KROGSTAD: Zar nas dvoje imamo još o čemu da razgovaramo? . KROGSTAD: Tako? I to treba da bude upravo ovdje. u ovoj kući? GOSPOðA LINDE: Kod mene kod kuće bilo bi nemoguće. Djevojka spava.Nekoliko puta oslušne napeto u pravcu vrata prema stepeništu. Doñite bliže. zašto da ne. Šta to treba da znači? GOSPOðA LINDE: Moram hitno razgovarati s vama. Ovdje nema nikoga. dajte da porazgovaramo. sasvim smo sami.. Ona šapne) Uñite. KROGSTAD (na vratima): Našao sam u svom stanu poruku od vas. Moja soba nema posebnog ulaza. a Helmerovi su gore na balu. A ako on ne. (Oslušne ponovo) Ah! evo ga. molim te! Helmerovi večeras plešu? Stvarno? GOSPOðA LINDE: Da. Čuju se tihi koraci po stepenicama. Gleda na sat): Još ga nema. zašto da ne? KROGSTAD: No da.. (Ona ode u predsoblje i oprezno otvara vanjska vrata. KROGSTAD (ulazi u sobu): Vidi. A krajnje je vrijeme. GOSPOðA LINDE: Krogstade.

dakle! I samo. KROGSTAD: Šta je tu trebalo da se razumije? Zar to nije stara i poznata priča: žena bez srca otjera muškarca kad joj se ukaže bolja prilika.. . GOSPOðA LINDE: Zar mislite da sam toliko bez srca? I vjerujete da sam laka srca prekinula s vama? KROGSTAD: A zar niste? GOSPOðA LINDE: Krogstade. U onom trenutku kad sam prekidala s vama. samo radi novaca. zar ste to zaista vjerovali? KROGSTAD: Ako nije bilo tako.. KROGSTAD (steže pesnice): Zato.GOSPOðA LINDE: Nas dvoje imamo mnogo da razgovaramo. smatrala sam svojom dužnošću da u vama uništim sve što ste osjećali za mene. KROGSTAD: To nikad ne bih pomislio. zašto ste mi onda na taj način pisali? GOSPOðA LINDE: Nisam mogla drugačije. GOSPOðA LINDE: Jer me nikad niste sasvim razumjeli.

bilo mi je kao da sam izgubio čvrsto tlo pod nogama. GOSPOðA LINDE: Pomoć je. Često sam se i sama pitala jesam li imala pravo na to. da je trebalo da dobijem vaše mjesto u banci. . sada ćete se povući? GOSPOðA LINDE: Ne. KROGSTAD: Bila je blizu. Ali vi niste imali pravo da me napustite zbog drugog čovjeka. Pogledajte me. možda. KROGSTAD (tiho): Kad sam vas izgubio. Krogstade. GOSPOðA LINDE: A da to nisam znala. KROGSTAD: Vjerujem vam. sad sam brodolomnik na svojoj olupini.GOSPOðA LINDE: Ne smijete zaboraviti da sam imala bespomoćnu majku i dva mala brata. Tek danas sam saznala. Ali eto. KROGSTAD: Može biti. Mi nismo mogli čekati na vas. Onda ste došli vi i stali mi na put. a vaši izgledi su onda bili slabi. blizu. Vi ne biste imali od toga ni najmanje koristi. Krogstade. GOSPOðA LINDE: Ne znam. sad znate. kad tako kažete.

Ali u djela valjda vjerujete? KROGSTAD: Kako to mislite? GOSPOðA LINDE: Rekli ste da se osjećate kao brodolomnik na vlastitoj olupini. ja bih uprkos tome tako učinio. KROGSTAD: To je bio vaš vlastiti izbor. GOSPOðA LINDE: Drugog izbora nisam imala.KROGSTAD: Eh. gorka oskudica su me tako naučili. pa onda? . Nemam nikoga za koga bih mogla da se brinem. koristi. koristi. GOSPOðA LINDE: Onda vas je nešto vrlo pametno naučio. KROGSTAD: Valjda imam i razloga da to kažem. Život i tvrda. GOSPOðA LINDE: Ja sam naučila da postupam razumno. KROGSTAD: A mene je život naučio da ne vjerujem u prazne riječi. KROGSTAD: Dobro. GOSPOðA LINDE: Pa i ja sam kao brodolomnik na olupini.

GOSPOðA LINDE: Krogstade. kad bi nas dvoje brodolomnika sada mogli prići jedno drugom. Ali sada sam sama na svijetu. daj te mi nekoga. ništa više. KROGSTAD: Kristina! GOSPOðA LINDE: A šta mislite da je mene dovelo u grad? KROGSTAD: Valjda nije misao na mene? GOSPOðA LINDE: Ja moram raditi da bih podnijela ovaj život. To je heroizam pretjerane žene. moja jedina radost. koliko se mogu sjetiti. sa strahovito praznom dušom napuštena. GOSPOðA LINDE: Da li ste ikad zapazili da sam bila pretjerana? . Krogstade. to nije nikakva radost.. koja želi da se žrtvuje.. Raditi sama za sebe. KROGSTAD: U to ja ne vjerujem. KROGSTAD: Šta to govorite? GOSPOðA LINDE: Bolje dvoje na jednoj olupini. ja sam radila i to je bila moja najljepša. dajte mi nešto. za šta bih mogla da radim. Čitavog svog života. nego svako na svojoj sam.

a vašoj djeci treba majka. KROGSTAD: I vi znate kako se ovdje gleda na mene? GOSPOðA LINDE: Činilo se malo prije iz vaših riječi. govorite. zajedno s vama usuñujem se na sve. dakle. da li je vama sasvim poznata moja prošlost? GOSPOðA LINDE: Da.KROGSTAD: Zar biste vi to zaista mogli? Recite mi. ja vjerujem u ono što je dobro u vama. KROGSTAD (uhvati je za ruke): Hvala. govorite li vi to sasvim promišljeno? Da. hvala Kristina! Sad ću već znati da se rehabilitujem u očima drugih! O.. vidim to na vama. ali ja sam zaboravio... Vi..? GOSPOðA LINDE: Treba mi neko tome bih mogla biti majka. GOSPOðA LINDE (osluškuje): Čujte! Tarantela! Idite! Idite! . GOSPOðA LINDE: Zar se to ne bi moglo još i sada dogoditi? KROGSTAD: Kristina. zaista imate hrabrosti. KROGSTAD: To bez svake sumnje. kao da ste uvjereni da ste sa mnom mogli postati sasvim drugačiji. Nas dvoje trebamo jedno drugom Krogstade.

KROGSTAD: Dabome! Idem ja. KROGSTAD: I uprkos tome imate hrabrosti. ali. možemo ih očekivati.. kad bih to nekako mogao izbrisati! GOSPOðA LINDE: To još možete..? GOSPOðA LINDE: Ja dobro razumijem u šta očajanje može natjerati čovjeka kao što ste vi. Je li tako? . ne znate kakve sam ja korake preduzeo protiv Helmera. GOSPOðA LINDE: Da. Vi. naravno. KROGSTAD: Znate li to sigurno? GOSPOðA LINDE: Sasvim sigurno.KROGSTAD: Zbog čega? Šta je sad? GOSPOðA LINDE: Čujete li ovaj ples gore? Kad se on završi.. KROGSTAD: O. i to znam. jer vaše pismo je još uvijek u sandučetu. Sve je uzalud.. Recite mi otvoreno. Krogstade. KROGSTAD (gleda je ispitivački): Treba i to da tako shvatim? Vi hoćete pod svaku cijenu da spasite svoju prijateljicu.

. taj to ne čini po drugi put. Ta nesretna tajna mora na svjetlo dana i izmeñu njih mora doći do otvorenog razgovora. ako vi rizikujete. da ne treba da ga čita.. Čekaću ovdje dok Helmer ne siñe reći mu da mi mora vratiti pismo. ko se jedanput žrtvuje za druge. Helmer mora sve saznati. KROGSTAD: A recite mi: vi ste me ipak samo zbog njega pozvali ovamo? GOSPOðA LINDE: Da. Da se u pismu govori samo o mome otkazu. GOSPOðA LINDE: Ne. a za to vrijeme sam bila svjedok nevjerovatnih stvari u ovoj kući. pa neka to bude odmah. Krogstade. Ali jedno moram na svaki način učiniti. KROGSTAD: Ja ću povući svoje pismo.GOSPOðA LINDE: Krogstade. to pismo ne treba da tražite natrag. ne. GOSPOðA LINDE: Ne. Nemoguće je nastaviti sa zataškivanjem i izbjegavanjem! KROGSTAD: Pa dobro. naravno. KROGSTAD: Da. u prvi mah.. ali u meñuvremenu je prošlo dvadeset i četiri sata.

Dom u koji ću smjeti da unesem sreću i zadovoljstvo. Nismo više m trenutka sigurni. Gdje su moje stvari? (Uzima šešir i kaput) (Napolju se čuju glasovi Helmera i Nore.. opirući se): Ne. (Oslušne) Aha.. . idite! Ples je završen. pričekajte. Tu će biti ozbiljnog posla.GOSPOðA LINDE (osluškuje): Požurite! Idite. Ne želim da odem tako rano. (On odlazi kroz stubišna vrata. evo ih već. ne. Ona je u talijanskom kostimu sa velikim crnim šalom. KROGSTAD: Ja ću vas dolje pričekati. neću kući! Hoću ponovo gore. ne. HELMER: Ali. ključ se okreće u bravi i Helmer gotovo silom uvodi Noru u predsoblje. Kad bi samo brzo došli. za koje mogu da živim. GOSPOðA LINDE: Da. kakav preokret! Ljudi za koje mogu da radim. Vrata izmeñu sobe i predsoblja ostaju otvorena) GOSPOðA LINDE (malo posprema i premješta svoj šešir i kaput): Kakav preokret! Da. Možete ime ispratiti do kućnih vrata. Helmer je u večernjem odijelu sa otvorenim crnim dominom preko njega) NORA (još na vratima. draga Noro. KROGSTAD: Tako neiskazano sretan nisam bio nikada.

Torvalde. a onda nisam htjela da odem. oprostite. prekasno. zaista jeste. gospoño Linde? GOSPODA LINDE: Da. molim te svim srcem. moja slatka Noro. Ovdje ćeš se samo prehladiti. vi ovako kasno ovdje? GOSPOðA LINDE: Da. tako smo se dogovorili! Tako! Unutra u sobu. samo još jedan sat. Došla sam. gospoño Linde. Zar nije dražesna. NORA: Kristina! HELMER: Kako. HELMER (skida Nori šal): Da. NORA: Zar si me čitavo vrijeme čekala? GOSPOðA LINDE: Da.NORA: Ah. HELMER: Ni minute duže. prije nego što te vidim. nažalost. HELMER: Zar nije neobično dražesna? To je bilo mišljenje i . (Uprkos njenom opiranju vodi je polako u sobu) GOSPOðA LINDE: Dobro veče. Ti si već bila gore. tako sam željela da vidim Noru u njenom punom sjaju. samo je dobro pogledajte! Mislim da je zaista vrijedna pažnje. molim te. Ti znaš.

(Ulazi i zapali nekoliko svijeća) NORA (šapće brzo i bez daha): Dakle? GOSPOðA LINDE (tiho): Govorila sam s njim. da je odvedem. NORA: I? . gospoño Linde. dobila burni pljesaik. izvoñenje bilo malo suviše naturalističko. svoju kapricioznu djevojčicu sa Kaprija. zapravo tako treba da kažem. Ali kako god bilo. malo naturalističkije nego što. Ali užasno je tvrdoglavo. Uh. Ali ja nisam u stanju da to objasnim Nori. nakloni na sve strane i. Otplesala je svoju tarantelu. HELMER: Eto. nipošto! Uzeo sam svoju dražesnu malu djevojku sa Kaprija. ti ćeš se još kajati što mi nisi priuštio bar još pola sata. onda brzi krug po sali. Odlazak uvijek mora biti efektan. čujete je. strogo uzevši. lijepa slika je iščezla. naravno. kako je ovdje toplo! (Odbaci domino na stolicu i otvara vrata prema svojoj sobi) Šta? Pa ovdje je mrak! Ah. kako se to u romanima kaže. to slatko malo stvarenje. odgovara zahtjevima umjetnosti. I zar da je poslije toga još ostavim gore? Zar da tako razvodnjimo efekat? O. iako je. da. izvinite. glavna stvar je postigla je uspjeh i buran aplauz. koji je i zaslužila. pod ruku. Šta da se radi? Hoćete li mi vjerovati: morao sam gotovo silu upotrijebiti. mislim. gospoño Linde. NORA: Torvalde.čitavog društva.

HELMER: Vi. jeste li joj se nadivili? GOSPOðA LINDE: Da. HELMER: Ah. hvala. Pst! (Helmer opet ulazi) HELMER: No. . Kristina. naravno. GOSPOðA LINDE: Krogstada ne moraš da se bojiš. šta. Skoro sam ga zaboravila. pletete? GOSPOðA LINDE: Da. NORA: Neću. a sad još da vam zaželim laku noć. GOSPOðA LINDE: Onda će govoriti pismo. ti moraš sve reći svome mužu! NORA (bez glasa): Znala sam. već? Je li ovo vaše pletivo? GOSPOðA LINDE (uzima ga): Da. sad znam šta treba da radim.GOSPOðA LINDE: Noro. NORA: Hvala ti. ali ti moraš govoriti. gospoño Linde. dakle.

. On zatvara za njom vrata i vraća se) No. zar ne? GOSPOðA LINDE: Da. HELMER: To ste dobro rekli. najzad smo je se riješili. Laku noć. Pogledajte: zgrčene ruke.. tako.. i nemoj više biti tvrdoglava. GOSPOðA LINDE: Laku noć. bolje bi bilo da vezete.. GOSPOðA LINDE: Tako? A zbog čega? HELMER: Jer to mnogo ljepše izgleda. Vidite samo. Ja bih vas vrlo rado. Noro. laku noć. držite vez lijevom rukom. može biti. (Gospoña Linde ode..HELMER: Znate šta.. u laganim dugim lukovima. naprotiv. laku noć.. igle koje idu gore-dolje. gospoño Linde. gospodine direktore! (Helmer je prati do vrata) HELMER: Laku noć.. tako. ima nečeg kineskog u tome. ali nije vam daleko. nadam se da ćete sretno doći kući. Bio je stvarno sjajan šampanjac koji su nam poslužili! GOSPOðA LINDE: Laku noć. HELMER: A pletenje. a desnom radite iglom. nije lijepo vidjeti. Užasno dosadna osoba! .

Idem odmah na spavanje. NORA: Da. pametno od mene. ali ga već nisam vidio tako dobre volje. Torvalde? HELMER: Ne. onda joj pride bliže) Hm. A ti? Ti izgledaš umorno i pospano. sasvim nasamo s tobom. HELMER: Gotovo ni ja da nisam.. O. NORA: Ah.. dakle. mi najmanje. Reci.. ipak je divno opet biti u svoja četiri zida. ti zavodljiva. Naprotiv. vidiš! Bilo je. HELMER (poljubi je u čelo): Sad moja ševa govori kao razuman čovjek. ja sam vrlo umorna.NORA: Jesi li jako umoran. osjećam se izvanredno svježe. što nismo duže ostali. NORA: Nisi ni pospan? HELMER: Baš nimalo. jesi li primijetila kako je Rank večeras bio veseo? NORA: Tako? Zar je bio? Nisam uopšte s njim razgovarala. Torvalde! .. HELMER: Vidiš. . sve što ti radiš je pametno. (Gleda je za trenutak. dražesna ženice! NORA: Ne gledaj me tako.

mladenačkih ramena. onda zamišljam da si ti moja mlada nevjesta i da upravo dolazimo iz crkve. da sam po prvi put nasamo s tobom. na taj divni zatiljak. HELMER: A onda kad polazimo. i kad stavljam šal oko tvojih nježnih. znaš. stojim daleko od tebe i samo ti ponekad krišom dobacim po koji pogled? Znaš li zašto to radim? Jer onda uobražavam da si ti moja tajna ljubavnica. ja znam da su tvoje misli uvijek uz mene. HELMER (slijedi je): Još ti je tarantela u krvi. da. kad sam ovako u društvu s tobom. ustreptala ljepotice! Čitavo ovo veče bila si moja čežnja. vidim. Kad sam te . NORA: Da. sasvim i isključivo meni? NORA (ode na drugu stranu stola): Večeras mi nemoj tako govoriti. NORA: Da. sasvim sam s tobom. da te po prvi put vodim u svoj stan. nadam se. HELMER: Zar ne.HELMER: Da ne gledam svoje najveće blago? Da ne gledam svu tu divotu koja pripada samo meni. I to te čini još zavodljivijom. moja tajna mlada nevjesta i da niko i ne sluti da izmeñu nas postoji tajna. sad će biti tiho u čitavoj kući. ti mlada. moja jedina. Slušaj! To gosti odlaze. (Tiše) Noro. voljena Noro? Ah. znaš li zašto tako malo s tobom razgovaram. da.

Smijem li ući na trenutak? HELMER (tiho. ljutito): Šta li taj sad hoće? (Glasno) Čekaj malo. Norice! Nećeš. RANK: Izvanredno. Ja to sve neću. nećeš? Zar ja nisam tvoj muž? (Neko zakuca na stubišna vrata) NORA (trgne se): Čuješ li? HELMER (idući prema predsoblju): Ko je? RANK (napolju): Ja sam. Torvalde. RANK: Učinilo mi se da sam čuo glasove. to je lijepo od tebe što nisi prošao pored naših vrata.gledao kako zavodljivo plešeš tarantelu. uzavrela mi je krv. pa sam zaželio da malo svratim. (Letimično gleda oko sebe) Ah. vama dvoma. HELMER: Šta to treba da znači? Imaš me u najboljem raspoloženju. Veoma je lijepo i ugodno. HELMER: Ti si se očito i gore osjećao ugodno. Nisam mogao da izdržim i zato sam te tako rano doveo kući. treba da me pustiš na miru. NORA: Idi sad. (Ode i otključa) No. ove drage i prijatne siobe. da. Zašto da ne? Zašto da čovjek ne uzme sve .

RANK: I ti si to primijetio. mogu.što može na ovome svijetu? Barem onoliko koliko može i dok to može. HELMER: Naročito šampanjac. doktore? RANK: Svakako. nakon dobro provedenog dana? HELMER: Dobro provedenog dana! Time se ja. eh. nažalost. RANK: Zašto da čovjek sebi ne priušti ugodno veče. ne bih mogao pohvaliti. vidiš. Nevjerovatno koliko sam ga se ja nalio! NORA: I Torvald je večeras popio mnogo šampanjca. RANK: Tako? NORA: Da. RANK (tapše ga po ramenu): A ja. a poslije toga je uvijek dobro raspoložen. HELMER: Eh. naša mala Nora govori o naučnom ispitivanju! . Vino je bilo izvrsno. NORA: Vi ste danas sigurno imali neko naročito ispitivanje.

dobar? RANK: Najbolji mogući i za ljekara i za pacijenta . maskerade vam čine zadovoljstvo? RANK: Da. NORA: Čujte. to možete mirne duše. ako su maske stvarno komične. NORA: Doktore. HELMER: To i ja kažem. NORA: Rezultat je. ništa se na svijetu ne dobiva badava.NORA: I smije li vam se čestitati na rezultatima? RANK: Da. NORA (brzo i ispitivački): Izvjesnost? RANK: Potpuna izvjesnost. doktore.izvjesnost. dakle. Pa zar poslije toga nisam zaslužio jedno ugodno veče? NORA: Da. RANK: Ne. Samo da se sutra ne budeš morao kajati. dobro ste učinili. u šta da se prerušimo nas dvoje na sljedećoj maskeradi? .

HELMER: To ti je smiješna ideja. HELMER: Dakle? RANK: Na sljedećoj maskeradi ja ću biti nevidljiv. Helmere. jednu od tvojih crnih havana.. HELMER: Da. tačno rekao.HELMER: Ti. sasvim tačno! RANK: Ali sasvim sam zaboravio zbog čega sam došao. s tim sam potpuno načisto. ali izmisli kostim koji će to značiti. zar nisi nikad čuo za crnu kapu? Staviš je na glavu i onda te niko ne vidi. RANK: Ima jedna crna kapa. HELMER: To si. zaista. daj mi cigaru. Ali. HELMER (sa suzdržanim smiješkom): Dabome. RANK: Pusti da tvoja žena doñe takva kakva jeste. mala šašavice. već misliš na sljedeću? RANK: Nas dvoje? To ću vam reći: vi doñite kao dijete sreće. . znaš li već i kako ćeš se ti maskirati? RANK: Moj dragi prijatelju..

šta ćeš tamo? HELMER: Moram isprazniti sanduče za pisma. (Helmer uzima svežanj ključeva iz džepa i pode u predsoblje) Torvalde. HELMER: Adieu. (Pruža mu svoju kutiju s cigarama) RANK (uzima jednu i zareže je na vrhu): Hvala! NORA (kreše šibicu): Ja ću vam dati vatre. RANK: Vama? No. I hvala za vatru. ako hoćete. RANK: Hvala lijepo. dobro. dragi prijatelju! NORA: Spavajte dobro. Sasvim je puno. adieu. NORA: Zaželite i vi meni to isto. (Klimne im glavom i ode) HELMER (prigušenim glasom): On se jako napio. NORA (odsutna duhom): Može biti.HELMER: S najvećim zadovoljstvom. (Ona drži šibicu. doktore! RANK: Najljepša hvala na toj želji. Inače ujutro neće biti mjesta za novine. Spavajte dobro. on pripali) A sad. . adieu.

. Bile su na vrhu.. to je tvoja.NORA: Hoćeš li ti večeras još raditi? HELMER: Ne. da bi služavke. ne. vidi.. mora da ih je na odlasku ubacio.. . no. Noro. ne. pa to znaš već. Torvalde! HELMER: Dvije posjetnice od Ranka. (Vadi sadržaj i viče u kuhinju) Helena! Helena. ipak sam ga otvorio. koliko se toga nakupilo. hm.. (Dolazi opet u sobu i zatvara vrata predsoblja s pismima u ruci) Vidi. Šta to treba da znači? Ne mogu da vjerujem. Šta je ovo? Neko je ovdje dirao bravu. NORA (brzo): To mora da su bila djeca. (Prevrće pisma) Šta je ovo? NORA (kraj prozora): Pismo! Ah. NORA: Bravu? HELMER: Svakako. NORA: Od doktora? HELMER (razgleda karte): Doktor medicine Rank.. Evo i polomljene ukosnice. ugasite lampu u hodniku. HELMER: Ali od toga ih stvarno moraš odviknuti! Hh.

sve staviti na kocku za tebe. NORA: Ako to već mora biti. Noro. ali tako brzo. moja voljena ženo. To je ipak jeziva ideja. čini mi se kao da te ne mogu dovoljno čvrsto držati. Noro. pa da mogu i život i imetak i sve. Zar ne. HELMER: Jadni prijatelju! Znao sam da ga neću više dugo imati. (Zagrli je) O.. HELMER: Kako? Znaš li ti šta? Je i ti nešto rekao? NORA: Da. NORA: Pa to i čini. (Zastane) A možda i za nas dvoje. Ovim kartama on se oprostio od nas. Baš kao da najavljuje vlastitu smrt. bio je kao neka oblačna pozadina našoj sunčanoj sreći. No. Ne mogu ni zamisliti naš život bez njega. On. ponekad poželim da tebi zaprijeti kakva neposredna opasnost. Sad smo nas dvoje upućeni samo na sebe. On će se zaključati i umrijeti.NORA: Piše li šta na njima? HELMER: Crni križ iznad imena. A sad će se sakriti kao ranjena životinja. možda je najbolje tako. Znaš li. sa svojim patnjama i svojom osamljenošću. onda je najbolje da proñe bez riječi. Torvalde? HELMER: A bio je tako vezan za nas. Pogledaj.. .

tebi i djeci! (Hoće kroz predsoblje. O bezdane dubine! Samo da i to proñe. pa napolje. Torvalde! HELMER: Ne. hvata Helmerov domino. otići ćemo svako u svoju sobu. (On odlazi s pismima u svoju sobu i zatvara za sobom vrata) NORA (s ludačkim pogledima.. Ni njih. nikad! (Prebaci šal preko glave) A ni djecu. čita ga. NORA: S mislima na smrt tvoga prijatelja. promuklo i isprekidano): Da ga više nikad ne vidim. Noro..NORA (otrgne se i kaže čvrsto i odlučno): Sad treba da pročitaš svoja pisma. moja ptičice-pjevačice. ne. Nikad! Nikad. Do tada. Hoću s tobom da budem. moja voljena ženo. zbogom. Moramo se osloboditi toga. Nešto što nije lijepo kao da se javilo meñu nama: to je misao na smrt i uništenje. U istom trenutku otvara Helmer svoja vrata i stoji s otvorenim pismom u ruci) . NORA (grli ga): Torvalde.? HELMER: Imaš pravo. nikada više! O! ledene vode. Ne ne. ogrne se njime i šapće brzo. sad više ne. Sad ću pročitati pisma. Nikada više. pipa oko sebe. To nas je oboje potreslo. Sad je otvorio pismo. laku noć! Laku noć! HELMER (ljubi je u čelo): Laku noć. još ne! Torvalde. dobro spavaj.

Više od svega na svijetu voljela sam tebe! HELMER: Pusti te bijedne isprike! NORA (priñe mu korak bliže): Torvalde! HELMER: Ti. to ne može biti istina! NORA: To jeste istina. dakle? Je li istina ovo što piše? Užasno! Ne.HELMER: Noro! NORA (krikne glasno): Ah! HELMER: Šta je ovo? Znaš li ti šta piše u ovom pismu? NORA: Da. . Torvalde! HELMER (zatetura): Istina je. šta si ovo učinila?! NORA: Pusti me da odem! Ti ne smiješ ispaštati zbog mene. ne. Pusti me da idem! Pusti me napolje! HELMER (zadržava je): Kuda ćeš? NORA (pokušava da se otrgne): Ti mene ne smiješ spasavati. nesretnice. Ne smiješ to uzeti na sebe. znam.

ni morala. HELMER (hoda okolo po sobi): O. zahtijevati šta hoće. zločinka! Ah. kakva strašna java! Za svih ovih osam godina. (Zatvara vrata predsoblja) Ovdje ćeš ostati i odgovarati. A ti mi ovako zahvaljuješ! NORA: Da . Lakomislene principe tvoga oca.ovako. ona. još gore. kako sam kažnjen. HELMER: Razorila si čitavu moju sreću. koja je bila moja radost i moj ponos. Šuti! Naslijedila si lakomislene principe svoga oca. O. užasno je i pomisliti na to. lažljivica. šta si učinila? Odgovaraj! Imaš li pojma o tome? NORA (gleda ga netremice i govori sa sve jačim naglaskom): Da. ni osjećaja dužnosti. on može uraditi sa mnom šta god hoće. zapovijedati mi po svojoj volji.HELMER: Samo nikakve komedije. fuj! (Nora šuti i gleda ga ukočeno) HELMER (zastane pred njom): Trebalo je i prije da budem spreman na tako nešto. Morao sam to predvidjeti. ona da je licemjerka. gore. Imaš li ti pojma. Uništila si moju budućnost. zahtijevati od mene sve što mu na pamet padne. Tebi za ljubav sam to učinio. Ja sam u vlasti jednog besavjesnog čovjeka. A ja ne . Ah. što sam njemu progledao kroz prste. kakva se beskrajna odvratnost krije u svemu tome! Fuj. Ni vjere. sad tek počinjem dobro da shvaćam.

da ovako moram govoriti ženi koju sam tako duboko volio i koju još uvijek. Ti. može na mene pasti sumnja da sam znao za tvoje zločinačko djelo. Stvar se mora zataškati po svaku cijenu. (Zvoni u predsoblju. već o tome da se spase ruševine. da sam te ja na to naveo! I to sve treba da zahvalim tebi. A što se tiče tebe i mene. dakle. O... Naravno. Od danas se više ne radi o sreći. privid. bićeš slobodan. kako kažeš. Ništa mi to ne bi koristilo! On uprkos tome može stvar razglasiti. Da tako bijedno potonem i propadnem zbog jedne lakomislene žene! NORA: Kad mene ne bude. HELMER: Tako je nevjerovatno da jos uvijek ne mogu da shvatim. Može se pomisliti da se ja krijem iza toga. . Ali moramo vidjeti kako da se izvučemo! Skidaj taj šal! Skidaj. Ali djecu više ne smiješ odgajati. Šta bi mi koristilo da tebe ne bude. to se razumije. treba da izgleda kao da je meñu nama sve kao i prije. ostaješ u kući kao i ranije. to se mora završiti. Shvaćaš li sada šta si mi učinila? NORA (hladno i mirno): Da. No. HELMER: Samo bez lakrdije! Na takve fraze je i tvog otac uvijek bio spreman. a ako to učini. njih ti ne smijem povjeriti. kažem ti! Ja moram pokušati da tog čovjeka smirim na bilo koji način. samo u očima svijeta. koju sam za sve vrijeme našeg braka na rukama nosio. ostaci.smijem ni pisnuti.

? Sakrij se.Helmer se trgne) Šta je to? Tako kasno? Zar je ono najstrašnije? Zar će on. mi smo spašeni.. da se kaje. Ti ga nećeš dobiti. tako je. zatvara vrata) Da. Da vidim. Noro! Reci da si bolesna. Ipak. Ja ću ga sam pročitati. (Otvara pismo.. HELMER (kraj lampe): Skoro da nemam hrabrosti za to. NORA: Pa čitaj. Da. preleti nekoliko redova. gleda priloženi papir.. da je neka sretna promjena u njegovom životu. Ja sam spašen! Noro.. i ti i ja.. Pogledaj. Helmer ide i otvori vrata predsoblja) SLUŽAVKA (napola obučena u predsoblju): Pismo za milostivu gospoñu.. Piše da mu je žao. od njega. ali svejedno šta on piše. Noro! Niko ti ništa ne može.... (Uzima pismo.. ja sam spašen! NORA: A ja? HELMER: I ti.. Noro. Radosno uzvikne) Noro! (Nora gleda ga pitajući) Noro! .. ali najprije da uništimo taj odvratni papir.. da. (Baca pogled na obveznicu) Ne. (Nora nepokretno stoji. Ah. neka mi čitava ova priča ne bude ništa drugo nego ružan . Oboje smo spašeni. On ti šalje natrag tvoju obveznicu. Noro. neću to da vidim. naravno.. HELMER: Daj ga ovamo. Možda smo izgubljeni i ti i ja. moram znati.Ne! Moram još jednom pročitati.

to što si učinila. Ali zar misliš da te manje volim zato što nisi sposobna da djeluješ samostalno? Ne. ti još ne možeš da povjeruješ u to da sam ti oprostio.. to su morala biti tri strašna dana za tebe.san (Cijepa papir i oba pisma u komadiće. sve sam ti oprostio. razumijem te.. Ja ne bih bio muškarac kad te upravo tvoja ženska bespomoćnost ne bi u mojim očima činila dvostruko privlačnom. Šta je to? Takav ukočen izraz? Ah.. Sad ćemo samo klicati i ponavljati: prošlo je. sad više ničeg nema. Ali mi ćemo sve te ružne dogañaje pokopati. NORA: To je istina. moja jadna mala Noro. da te vodim. Ali jesam! Noro. ne. Noro! NORA: Ta tri dana sam provela u strašnoj borbi! HELMER: I patila si i nisi vidjela drugog izlaza nego. Samo ti je nedostajao stav da proceniš sredstvo. učinila si iz ljubavi prema meni. Ne osvrći se na grube riječi koje sam ti u prvom strahu izgovorio. O. HELMER: Voljela si me kao što žena treba da voli svoga muža. samo se ti oslanjaj na mene. kunem se. On piše da si od Badnje večeri. sve baca u peć i gleda kako gori) Tako. ja i želim da te savjetujem. Noro? Ti kao da još nisi shvatila: prošlo je.. prošlo je! Čuješ li me. Pa znam ja. u trenutku kad sam pomislio da će se .

Već sutra ćeš na sve ovo gledati sasvim drugim očima. oprostio punim i iskrenim srcem. uskoro će sve biti po starom. kako je naša kuća ugodna i lijepa. nemirno srce. ona tako na neki način dvostruko postaje njegovo vlasništvo: kao da ju je on po drugi put doveo na svijet. Ona je. Noro. tako reći. Neću više morati često da ti ponavljam da sam ti oprostio: ti ćeš sama jasno osjećati da je tako. ti moja mala preplašena ptičice-pjevačice! Smiri se. ti . ti ne poznaješ srce pravog muškarca. Ovdje si ti bezbjedna. umirujuće u duši kad zna da je svojoj ženi nešto oprostio. (Šeta oko vrata) O. Jer. pokušaj da se pribereš i da opet nañeš ravnotežu u svojoj duši.sve srušiti na mene. Noro. HELMER (na otvorenim vratima): Dobro. da sam ti oprostio. Noro. Oprostio sam ti. Muškarcu je neopisivo milo. postala njegova žena i istovremeno njegovo dijete. (Gleda u sobu) Šta radiš tamo? NORA (iz sobe): Skidam kostim i masku. vjeruj mi to. To ćeš ti meni i ubuduće biti. NORA: Hvala ti na tvom oproštenju (Odlazi na desnu stranu) HELMER: Pa ostani sad. Malopomalo. Noro. ja ću te čuvati kao progonjenu golubicu koju sam istrgnuo iz ubilačkih kandži kopca. Kako si uopšte došla na misao da bih te ja mogao odbaciti ili ti samo prebacivati? O. ja ću već umiriti tvoje jadno. ja ću te pokriti svojim snažnim krilima. zaklinjem se.

budi samo otvorena srca prema meni. Ja moram mnogo da razgovaram s tobom. Ti me ne razumiješ. NORA: Sjedi. Torvalde. . a ja ću biti tvoja volja i tvoja savjest. NORA (gleda na sat): Još nije tako kasno. NORA: Da. Molim te.. ne prekidaj me. I ni ja tebe isto tako nisam razumjela. HELMER (sjeda za sto preko puta nje): Ti me plašiš... Noro. Ništa se ne boj. draga Noro. preobukla sam se. Moraš me saslušati. sve do ovog časa. Torvalde: imamo nas dvoje mnogo da razgovaramo. I ja te ne razumijem. NORA: Ovu noć ja neću spavati.. to je upravo to.slabašna i bespomoćna stvarčice. Šta je to? Ti ne ideš u krevet? Ti si se preobukla? NORA (u svakodnevnoj odjeći): Da. Ovo je obračun. Torvalde. HELMER: Ali. šta to treba da znači? To ukočeno lice. (Sjeda na jednu stranu stola) HELMER: Noro.. HELMER: Ali zašto? Sada? Ovako kasno.. Sjedi. Noro. Već dugo je tako.

. to i nije za tebe. Ti mene nikad nisi razumeo. NORA: Eto. Prvo tata.. HELMER: Ali.od prvog dana našeg poznanstva do danas mi nismo razmijenili ni jednu ozbiljnu riječ o ozbiljnim stvarima. tebi ništa ne pada na pamet? HELMER: A šta bi to bilo? NORA: Mi smo već osam godina u braku. da nikad nismo zajedno sjeli da o nečemu temeljno razmislimo. Torvalde. ti i ja. draga Noro. koje ti ne bi ni mogla da dijeliš sa mnom? NORA: Ne govorim ja o neprijaitnostima. Vi ste prema meni mnogo zgriješili. Kažem samo. danas po prvi put vodimo ozbiljan razgovor? HELMER: Ozbiljan razgovor.i još duže . a onda ti. šta to znači? NORA: Osam godima .HELMER: Kako to misliš? NORA (poslije kraće šutnje): Kad ovako sjedimo. došli smo na stvar. Ne pada ti na pamet da mi. muž i žena. HELMER: Zar sam te možda stalno trebao obavještavati o neprijatnostima..

Ne znam više tačno.HELMER: Šta? Nas dvojica? Nas dvojica koji smo te voljeli više od svega na svijetu? NORA (klima glavom): Niste vi mene nikad voljeli. Vi ste krivi što od mene nije ništa postalo.. kakve su to riječi? NORA: Da. Živjela sam od toga što sam tebi pravila predstave. Ti si sve uredio prema svom ukusu i tako je to postao i moj ukus. malo drugo. čini mi se da sam živjela kao prosjak. HELMER: Ali. Torvalde. ili sam se samo tako pravila. onda sam prešla iz očevih ruku u tvoje. samo od milostinje. Kad pogledam unazad. Ti i tata. vi ste teško griješili prema meni. malo jedno. Noro. jer njemu to ne bi bilo pravo. Kad sam bila kod kuće uz tatu. kao što sam se ja igrala sa svojim lutkama. tako je to. . Pa ti si htio da bude tako. onda sam to krila. Ako sam nekad bila drugog mišljenja. Onda sam došla u tvoju kuću. HELMER: Kako se ti to izražavaš o našem braku? NORA (bez zabune): Mislim. Vama se samo dopadalo da budete zaljubljeni u mene. on mi je saopštavao sve svoje nazore.. pa sam tako i ja imala iste nazore. Torvalde. možda je bilo oboje. On me je zvao svojom lutkom i igrao se sa mnom.

.. A naša djeca. To je bio naš brak.HELMER: Kako je to smiješno i nezahvalno. ti nisi čovjek koji bi mene odgojio. nisi sretna? NORA: Ne. ona su bila moje lutke. to nikad nisam bila. draga gña Noro. samo vesela. ali nisam bila nikada. kao što sam u tatinoj kući bila kćerka-lutka. Ali naša kuća nije bila ništa drugo nego neka soba za igranje. NORA: Čijeg odgoja? Mog i dječjeg odgoja? HELMER: I tvog i dječjeg. Ali od sada neka bude drugačije. I ti si uvijek bio tako drag prema meni. koliko god su pretjerane i lukcaste. Kad bi me ti uzeo da se igraš sa mnom. da budem prava žena za tebe. NORA: Ah. HELMER: Nisi. Torvalde. Dani igranja su sada prošli.. sad dolazi vrijeme odgoja. meni je bilo upravo takvo zadovoljstvo kakvo je bilo djeci kad bih ja njih uzela i igrala se s njima. Torvalde. Noro! Zar ti ovdje nisi bila sretna? NORA: Ne. HELMER: Neke istine ima u tvojim riječima. Ovdje sam ja bila tvoja žena-lutka. Ja sam mislila da jesam.

To moram sama uraditi. jesam li ja osposobljena za takav zadatak kao što je odgoj djece? HELMER: Noro! NORA: Zar mi i sam nisi maločas rekao da mi ne bi smio povjeriti taj zadatak? HELMER: U trenutku uzbuñenja! Kako to možeš shvatiti ozbiljno? NORA: Ipak.HELMER: I ti to tako kažeš? NORA: A ja. A ti nisi čovjek koji bi mi u tome mogao pomoći. I zato te sada napuštam. imao si sasvim pravo. ako hoću da se snañem sa samom sobom i vanjskim svijetom. Ali tu je i jedan drugi zadatak koga se moram prihvatiti. Moram pokušati da odgojim samu sebe. HELMER: Noro! Noro! . Ja nisam dorasla tom zadatku. HELMER (skoči): Šta ti to govoriš? NORA: Moram da budem sasvim sama. Zato više ne mogu ostati kod tebe.

ni danas ni poslije. HELMER: O. HELMER: Da napustiš svoju kuću. HELMER: Kakve ludosti! NORA: Sutra putujem kući. svoju djecu! Pa zamisli šta će svijet reći! NORA: Tu ne mogu imati nikakvih obzira. HELMER: O. ti zaslijepljeno. Kristina će me primiti za ovu noć. HELMER: Ti nisi pri sebi! Ti to ne smiješ! Ja ti to zabranjujem! NORA: Od sada više nema svrhe da mi bilo šta zabranjuješ.NORA: Napuštam te odmah. Uzeću sa sobom ono što mi pripada. svog muža. Znam samo da je ovo meni potrebno. to znači u moj stari zavičaj. neiskusno stvorenje! NORA: Moram pokušati da steknem iskustvo. Zar tako da napustiš svoje najsvetije dužnosti? NORA: Šta ti smatraš mojim najsvetijim dužnostima? . Tamo će mi biti najlakše da nešto otpočnem. Torvalde. to je užasno. Od tebe neću ništa.

Ali to što kaže svijet i šta stoji u knjigama. HELMER: Šta ti to govoriš? . Ja dobro znam da će svijet tebi dati za pravo. to za mene više ne može biti mjerodavno. Torvalde. Ja sama moram razmisliti da bi mi stvari bile jasne. Kakve bi to mogle biti dužnosti? NORA: Dužnosti prema samoj sebi. mislim da ću pokušati da to postanem. Mislim da sam prije svega čovjek isto kao ti. NORA: Ja tako više ne mislim. HELMER: Nemaš.HELMER: Zar ti to moram reći? Zar to nisu dužnosti prema tvom mužu i prema tvojoj djeci? NORA: Imam ja i drugih dužnosti koje su isto toliko svete. Torvalde. to ja uopšte ne znam tačno. šta je to religija. ili. HELMER: Zar tebi nije jasan tvoj položaj u vlastitoj porodici? Zar u takvim stvarima nemaš pouzdanu vodilju? Zar nemaš religiju? NORA: Ah. i da nešto slično stoji i u knjigama. još bolje. HELMER: U prvom redu ti si supruga i majka.

društvo ili ja. i to sam sada čula. Ali da su oni dobri. Moram saznati: ko ima pravo. Znam samo da o tome imam potpuno drugačije mišljenje nego ti. odgovori mi. HELMER: Ah. ja to apsolutno ne znam. . da li je to za mene tačno. svakako.NORA: Pa ja moram samo ono što je govorio pastor Hansen kad sam išla na krizmanje. to je ipak nečuveno iz usta jedne mlade žene! Ali ako ti religija ne može biti vodilja. Torvalde. tu sam potpuno zbunjena. Ali sad ću ga izbliza pogledati. dakle. pusti me barem da probudim tvoju savjest. nije mi lako da ti na to odgovorim. ili. Vidjeću da li je ono što je govorio pastor Hansen bilo tačno. Jer osjećaj valjda imaš? Ili. NORA: Ne razumijem ga. Torvalde. Ti ne razumiješ društvo u kome živiš. još bolje. zar ni njega nemaš? NORA: Da. Kad sada budem izvan svojih sadašnjih prilika i upućena na samu sebe. onda ću i to pokušati da otkrijem. Da su zakoni drugačiji nego što sam ja mislila. On je govorio da je religija i ovo i ono. nema prava da poštedi briga svog starog umirućeg oca ili da spasi život svoga muža! To ja ne vjerujem! HELMER: Ti govoriš kao dijete. Jer. Jedna žena. to mi nikako ne ide u glavu.

HELMER: Ti si bolesna. Torvalde. ti imaš groznicu. HELMER: Noro! I to mi samo tako kažeš? NORA: Strašno mi je žao. NORA: Ja nikad nisam osjećala i mislila tako jasno i tako sigurno kao sada. jer ti si uvijek bio tako dobar prema meni. HELMER: Onda je moguće još samo jedno objašnjenje. to je upravo tako. odlazim. Noro. Ali šta da se radi?! Ja te ne volim više. HELMER: I tako jasno i sigurno odlaziš od svog muža i svoje djece? NORA: Da. HELMER (jedva se pribere): Je li i to tvoje jasno i sigurno uvjerenje? . čak mislim da nisi pri sebi. NORA: Koje? HELMER: Ti me više ne voiš? NORA: Da.

.. uviñala sam da čudo ne može doći kao nešto svakodnevno.. Bila sam nepokolebivo čvrsto uvjerena: sad će se dogoditi čudo. i tad sam vidjela da ti nisi onakav čovjek kakvim sam te ja smatrala. čvrsto sam vjerovala da bi ti onda istupio.. HELMER: Budi jasnija. ne razumijem te.. To je bilo večeras. Onda se nada mnom nadvila nesreća. dragi bože. .NORA: Sasvim jasno i sigurno uvjerenje. HELMER: No. To je i razlog što neću duže da ostanem ovdje. Dok je Krogstadovo pismo ležalo tamo napolju . kad čudo nije došlo. NORA: Osam godina ja sam strpljivo čekala. to mogu. i.nisam ni u jednom trenutku pomislila da bi se ti mogao povinovati uslovima toga čovjeka. kako sam izgubio tvoju ljubav? NORA: Da.. HELMER: A možeš li mi i to objasniti. sve uzeo na sebe i rekao: ja sam krivac. Bila sam čvrsto uvjerena da ćeš mu se suprotstaviti i reći: objavi čitavom svijetu! I da se to dogodilo. NORA: Da se to dogodilo. jer. Da sam svoju vlastitu ženu izvrgnuo ruglu i sramoti.

ni za onoga koga voli. Ali šta bi moja uvjeravanja vrijedila prema tvojima? To je bilo čudo kome sam se nadala u svom strahu i tjeskobi. I da bih to spriječila. (Ustane) Torvalde. NORA: Stotine i hijade žena su to učinile! HELMER: Ah. Ali ti. u tom trenutku sam došla do spoznaje da sam osam godina ovdje stanovala zajedno s jednim stranim čovjekom i da sam s njim imala troje djece. nego od onog što se tebi moglo dogoditi. NORA: Može biti. tvoj strah. ti si se ponašao kao da se ništa nije desilo. jer je tako slaba i lomna. O. Baš kao i prije bila sam opet tvoja ševa i tvoja lutka. Kad je on prošao. ne smijem misliti na to! Samu bih sebe razbila u hiljadu komadića! . ne od onog što je meni prijetilo. kad je ta opasnost prošla... Ali svoju čast ne žrtvuje niko. ja bih s velikom radošću dan i noć radio za tebe. ja od tebe takvu žrtvu nikad ne bih primila? Naravno da ne bih.HELMER: Noro! NORA: Misliš. ti niti mlisliš niti govoriš kao čovjek na koga bih se ja mogla osloniti. ti i misliš i govoriš kao nerazumno dijete. htjela sam da okončam svoj život. podnosio bih za tebe sve nevolje i brige. koju si ubuduće htio još opreznije nositi na rukama. HELMER: Noro.

HELMER (tužno): Vidim. zar se ne bi mogao premostiti? NORA: Ovakva kakva sam sada. HELMER: Ja imam snage da postanem drugačiji. Torvalde.. izmeñu nas se otvorio ponor. nosi putnu torbu koju stavlja na stolicu pored stola) HELMER: Noro. (Umotava se u šal) Zbogom. Noro. tu misao ne mogu podnijeti. NORA (odlazi desno unutra): Utoliko odlučnije treba to uraditi. vidim. (Vraća se sa šeširom i kaputom. Noro. Djecu neću da vidim. NORA: Možda.rastanak s tobom? Ne. ne sada! Čekaj do sutra. U stvari. HELMER: Ali zar ne bismo mogli zajedno stanovati kao brat i sestra? NORA (stavlja šešir): Ti dobro znaš da to ne bi dugo trajalo. kad ti bude oduzeta lutka. Noro. . NORA (oblači kaput): Ne mogu provesti noć u stanu jednog stranog čovjeka. Ali. ja nisam žena za tebe.. HELMER: Rastanak .

Ostavljam ti ključeve.. Njih treba poslati za mnom. HELMER: Evo ti ga. . Ovakva kakva sam sada. i to gotovo. koliko ja znam. Noro. Djevojke će se snaći u domaćinstvu. doći će Kristina da spakuje stvari koje sam donijela od svoje kuće. NORA: Dobro. bolje nego ja. dakle. evo vraćam ti tvoj prsten. kad ja otputujem. sada i ubuduće. Obe strane moraju dobiti punu slobodu. Ti ne smiješ ničim biti vezan.. HELMER: Ali ti si moja žena. HELMER: Još i to? NORA: I to. Daj i ti meni moj. kao što ja to sada činim. Barem te ja oslobañam svih obaveza. Torvalde: ako žena napusti kuću svoga muža. Sutra. Tako. HELMER: Ali jednom poslije. NORA: Slušaj. Sad je.Znam da su u boljim rukama nego što su moje. ne mogu im biti korisna. zakon oslobaña svih obaveza prema njoj. poslije? NORA: Kako to mogu znati? Ja uopšte ne znam šta će biti sa mnom. kao što ni ja neću da budem. onda njega.

To ti zabranjujem.. ništa. HELMER: Noro. onda bi se moralo dogoditi najveće čudo. HELMER: Smijem li ti pisati? NORA: Ne nikada. HELMER: Reci mi. kakvo najveće čudo? NORA: Ne. ništa. zar nikad nećeš misliti na mene? NORA: Sigurno ću često morati da mislim na tebe i djecu i na ovu kuću. . HELMER: Da ti pomognem.HELMER: Gotovo?! Svršeno?! Noro. kažem ti.. kad ti zatreba pomoć. zar ja za tebe više nikad neću moći da budem drugo nego stranac? NORA (uzima putnu torbu): Ah. Torvalde. Ništa ne primam od stranih ljudi. HELMER: Ali smijem ti barem nešto poslati? NORA: Ne.

Zbogom! (Odlazi kroz predsoblje) HELMER (spusti se na stolicu pored vrata i pokrije lice rukama): Noro! Noro! (Gleda oko sebe i ustaje) Prazno. Reci do kraja! Toliko promijeniti da. ja više ne vjerujem u čuda. da.. morali toliko promijeniti... i ti i ja. Otišla je! (U njemu se javlja neka nada) A najveće čudo. NORA: . Ah. da naš zajednički život može da postane pravi brak. Torvalde... HELMER: Ali ja hoću da vjerujem.? (Odozdo se čuje zvuk zalupljenih vrata) ...NORA: Onda bismo se oboje nas.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful