P. 1
Henrik Ibzen - Nora Ili Lutkina Kuca

Henrik Ibzen - Nora Ili Lutkina Kuca

|Views: 164|Likes:
Published by Milica Martinović
Henrik Ibzen - Nora Ili Lutkina Kuca
Henrik Ibzen - Nora Ili Lutkina Kuca

More info:

Published by: Milica Martinović on Sep 14, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/11/2014

pdf

text

original

Henrik Ibzen Nora ili Lutkina kuća

Prevod: Zeina Mehemdbašić

LICA: HELMER, advokat NORA, njegova žena DOKTOR RANK GOSPOðA LINDE KROGSTAD, pravnik Troje male Helmerove djece ANA-MARIJA, dadilja kod Helmerovih Služavka kod Helmerovih Nosač Radnja se odvija u Helmerovom stanu.

PRVI ČIN

Prijatno i ukusno, ali ne luksuzno namještena soba. Desno u pozadini jedna vrata vode u predsoblje; druga vrata u pozadini lijevo vode u Helmerovu radnu sobu. Izmeñu ova dvoja vrata je mali klavir. Lijevo u sredini zida vrata, a dalje prema naprijed prozor. Blizu, uz prozor, okrugli sto sa naslonjačama i malom sofom. Desno uza zid sa strane dalje vrata, a uz isti zid prema naprijed zidana peć, pred kojom stoji nekoliko naslonjača i

jedna stolica za ljuljanje. Izmeñu peći i vrata sa strane mali sto. Na zidovima bakrorezi. Polica sa porcelanom i drugim umjetničkim ukrasima; mali ormar za knjige sa knjigama u raskošnim povezima; tepih preko cijele sobe. U peći vatra. Zimski dan. U predsoblju zvoni; odmah potom čuje se otvaranje vrata. Nora ulazi u sobu pjevuckajući zadovoljno. Ona je u šeširu i kaputu i nosi mnoštvo paketa koje stavlja desno na sto. Iza sebe ostavlja otvorena vrata prema predsoblju i otuda se vidi nosač koji nosi jelku i korpu; on to predaje služavci koja im je otvorila.

NORA: Dobro sakrijte jelku, Helena. Djeca je smiju vidjeti tek večeras kad bude okićena. (Nosaču, vadeći novčanik) Koliko?

NOSAC: Pedeset era.

NORA: Evo jedne krune. Ne... ostatak zadržite. (Nosač zahvaljuje i odlazi. Nora zatvara vrata. Ona se i dalje zadovoljno smijucka za sebe, dok skida šešir i kaput. Izvadi iz tašne kesicu sa slatkišima i pojede nekoliko; onda oprezno priñe vratima svoga muža i oslušne) Da, on je kod kuće. (Opet tiho pjevucka za sebe dok prilazi stolu desno)

HELMER (u svojoj sobi): Je li to tamo cvrkuće ševa?

NORA (otvarajući pakete): Da, cvrkuće!

HELMER: Je li to skakuće vjeverica?

NORA: Da.

HELMER: A kad je vjeverica došla kući?

NORA: Ovog trena. (Stavlja kesicu sa slatkišima u tašnu i briše usta) Doñi, Torvalde, da vidiš šta sam sve kupila.

HELMER: Ne smetati! (Uskoro potom, s perom u ruci, otvara vrata i pogleda unutra) Šta si sve kupila, kažeš? Ovako mnogo stvari? Je li to mali lakoumni češljugar opet izletio i profućkao novac?

NORA: Ali, Torvalde, ove godine zaista smijemo i malo više potrošiti. Pa ovo nam je prvi Božić kad ne moramo da štedimo.

HELMER: E, pa slušaj, ne smijemo baš preći u luksuz.

NORA: Naprotiv, Torvalde, sad već smijemo sebi dozvoliti i malo luksuza. Zar ne? Onako sasvim, sasvim malo. Pa ti sad dobivaš veliku platu, a zaradivaćeš mnogo, mnogo novaca.

HELMER: Da, od Nove godine. Ali onda treba da proñu čitava tri mjeseca dok nova plata doñe.

NORA: Eh, do tada možemo i posuditi.

ne govori tako ružno! HELMER: Da. ti si prava žena! Ali ozbiljno Noro: ti znaš šta ja o tome mislim. a meni na Silvestrovo padne cigla na glavu i ja ležim tu. šta onda? NORA: Kad bi se tako nešto grozno dogodilo. HELMER (ide za njom): E. Nikakvih dugova! Nikakvog posuñivanja! Nešto nelijepo i neslobodno padne na kućanstvo koje se zasiniva na dugovima.. HELMER: Noro. pretpostavimo da se tako nešto dogodi. ti ih potrošiš u ovoj božićnoj sedmici. koliko je potrebno. Do danas smo oboje hrabro izdržali i tako ćemo činiti još i ovo kratko vrijeme. ali ne smije zato sada mala ševa da .HELMER: Noro! (Prilazi joj i šaleći se vuče je za uho) Zar te opet spopada lakomislenost? Zar da ja danas posudim hiljadu kruna. kad ti želiš. Noro... bilo bi mi sasvim svejedno imam li dugova ili ne. HELMER: A ljudi od kojih sam posudio novac? NORA: Oni? Koga je još za njih briga? Pa to su tuñi ljudi.. Torvalde. NORA (odlazi do peći): No da. NORA (zapuši mu usta): Fuj.

lijepa hvala. uzmi! (Daje joj nekoliko novčanica) Dragi bože. a tako i moraš! NORA: Da. Evo konja i trube za Boba. HELMER: Da.. Majčica Ana-Mari bi zapravo morala i mnogo više dobiti! HELMER: A šta je u onom paketu tamo? NORA (viknu): Ostavi.. da li si se nečim i sebe sjetila? . znam ja da za Božić toliko toga treba u kući. NORA (broji): Deset. ti mala rasipnice. Torvalde! To ćeš moći da vidiš tek uveče! TORVALD: Ah. dvadeset. šta li ja to imam ovdje? NORA (brzo se okrene): Novac! HELMER: Evo. i hoću. trideset. Kako? Zar da vjeverica tako stoji i da se duri? (Vadi novčanik) Noro.. Torvalde.. Ovo za nju je sasvim jednostavno. da. Ali sad mi kaži. A evo materijal za haljinu i maramice za služavku. četrdeset.. tako!. novo odjelo za Ivora. Najljepša hvala. i uz to još sablja.objesi krila. evo lutke sa koljevkom za Emi. I to jeftino kupila. s ovim ću se duže pomoći.. Gledaj ovamo. ali ona i onako sve polomi. A sad hodi da vidiš šta sam sve kupila.

ovaj. Zar to ne bi bilo divno? HELMER: A kako se zove ona ptičica koja profućka sav novac? . dragi Torvalde.. Ipak. reci! NORA (brzo): Mogao bi mi pokloniti novac.. onda bi mogao. dakle. Onda bih mogla u nekoj prilici kasnije da nešto kupim.. Zamotaću onda novac u lijepi zlatni papir i objesiti ga na božićno drvce. HELMER: No? NORA (spuštenog pogleda igra se s njegovim dugmetom): Ako baš hoćeš da mi napraviš poklon.. HELMER: Ali moraš! Reci mi nešto pametno što bi ti pričinilo posebnu radost..... ja sebe? Ja stvarno ne bih ni znala šta. HELMER: Ali. Torvalde. lijepo te molim..NORA: Ma hajde. Noro. da. Torvalde.... mogao bi.. HELMER: No... NORA: Ja stvamo ne bih znala. Samo onoliko koliko misliš da možeš odvojiti. slušaj. NORA: Ah. uradi tako.

gdjegod mogu. Torvalde.NORA: Da. HELMER (smije se): To je prava riječ. Torvalde. onda opet ja moram da izvlačim. to jest. HELMER: Ti si čudno malo stvorenje. onda ću imati vremena da razmislim šta mi je najpotrebnije. Ne bi se vjerovalo koliko čovjeka staje takva jedna ptičica. NORA: Ali ne! Kako samo možeš da kažeš tako nešto? Ja zaista štedim. Sasvim kao i tvoj otac.. moja mala draga Noro! (Stavlja ruku oko njenog struka) Moj lakoumni češljugar je dražestan. mogla sačuvati i sebi nešto kupiti. ali njemu treba teška gomila novaca. Ali ako ode u domaćinstvo i u razne beskorisne stvari. . Zar to nije vrlo pametno. Ali uradićemo kako kako sam rekla. stvarno. Torvalde. HELMER: To se ne da poreći. lakoumni češljugar. znam već.. zar nije? HELMER (smiješeći se): E. ako bi ti taj novac koji ti dam. Ali ti to apsolutno ne možeš. Torvalde. NORA (pjevucka i smiješi se zadovoljno): Hm! Kad bi ti samo znao kolike izdatke imamo mi ševe i vjeverice. NORA: Nipošto. naravno. Gdjegod možeš. da...

Pogledaj me pravo u oči. uvjeravam te. HELMER: A ja ne bih htio da mi budeš drugačija nego što jesi. raspjevana ševo. da... da. To ti je u krvi. ali moram te uzeti takvu kakva jesi. moja draga... Danas mi izgledaš tako.. tako. ja bih voljela da sam od tate naslijedila više osobina. HELMER: Nije se nimalo osladila? . prospe ti se izmeñu prstiju. NORA: Ja? HELMER: Svakako.. i nikad ne znaš kud je otišao. odakle ti to? HELMER: Zar slatka njuškica nikako nije svratila u slastičarnu? NORA: Ne. Torvalde. kako da kažem? .. tako sumnjivo.. Ali. takve stvari se nasljeñuju. Da.. nešto mi pada na pamet. Da.. NORA: Pa. mala.Trudiš se na sve načine da dobiješ novac u ruke. NORA (gleda ga): No? HELMER (prijeti prstom): Je li slatka njuškica i danas nešto grickala u gradu? NORA: Ali ne. a čim ga imaš. Noro.

kad se drvce upali. u to sam ubijeñen. HELMER: Nije ni probala koji slatkiš od badema? NORA: Ne. stvarno te uvjeravam. Uostalom. zaista je divna pomisao da imam siguran položaj i . ti i ne znaš koliko se radujem današnjoj večeri. i ona će već doći na vidjelo. Razumije se samo po sebi da će večerati s nama.... Večeras. zaista nije.. NORA: I ja.. to mi nikad palo na pamet da postupim protiv tvoje volje. Torvalde! HELMER: Ah. to ja dobro znam.. HELMER: Da. zadrži za sebe svoja mala božićna iznenañenja. Noro. no. Ali to nije ni potrebno.. Već sam naručio dobrog vina.. samo šalim. NORA: Ne. no. Torvalde. NORA: Da nisi zaboravio da pozoveš Ranka? HELMER: Ne.NORA: Ne. ja se.... pozvaću ga kad ujutro navrati. A kako će se tek djeca veseliti. Pa dala si mi časnu riječ. (Prilazi joj) Eto. naravno. HELMER: No.. srce moje.

NORA: Ja se pri tom uopšte nisam dosañivala. Torvalde. to je divno! HELMER: Sjećaš li se prošlih Božića? Po tri drage. ne. Uh. jadna moja Norice. Imala si najbolju volju da nas usrećiš i to je glavno. nisi. NORA (plješće rukama): Ne. da nas iznenadiš. zar ne. HELMER (smiješeći se): Ali rezultat je ipak bio dosta siromašan. to je stvarno divno! HELMER: Sad ne moram tu da sjedim sam i da se dosañujem. duge sedmice unaprijed ti si se svake večeri zaključavala do duboko u noć da bi napravila cvijeće za drvce i razne druge lijepe stvari.. mogla baš ništa. Noro! NORA: Opet me time zadirkuješ! Šta sam ja tu mogla kad se uvukla mačka i sve mi pokvarila. A ni ti ne moraš svoje drage oči i drage.izdašan dohodak.. Ali ipak je dobro što su ta oskudna vremena prošla. Zar ne? Sama ta pamisao je pravo zadovoljistvo! NORA: Ah. HELMER: Ne. nježne ručice naprezati. naravno. NORA: Da. to je bilo najdosadnije vrijeme u mom životu. da više sad ne .

... i zatvara vrata iza nje) GOSPOðA LINDE (plašljivo i oklijevajući): Dobar dan. Torvalde.. tamo je. kako je to divno čuti. neka nepoznata gospoña. HELMER: On je sigurno već ušao kod mene? SLUŽAVKA: Da. Baš glupo! HELMER: Za posjete nisam kod kuće. Čim Božić proñe. GOSPOðA LINDE: Ti kao da me više ne poznaješ? . NORA: Dobar dan. NORA: Molim.moramo!? O. SLUŽAVKA (Helmeru): I gospodin doktor je tu. ne zaboravi to! SLUŽAVKA (na vratima predsoblja): Milostiva gospoño. (Zvono u predsoblju) . (Uzima ga za ruku) Sad slušaj. kako sam zamislila naš budući namještaj.. (Helmer odlazi u svoju sobu. evo zvoni! (Brzo malo pospremi po sobi) Sigurno neko dolazi.. služavka uvodi u sobu gospoñu Linde. Ah.. koja je u putnom kostimu.. Noro..

Kristina. (Klikne) Kako.. Kristina! GOSPOðA LINDE: Svakako. poznato lice. ja sam to. GOSPOðA LINDE: Stigla sam jutros rano parobrodom.. Naravno. sad ćemo lijepo sjesti kraj peći. da.. ovamo u naslonjaču! A ja ću sjesti u stolicu za ljuljanje... samo u prvom trenutku. ja mislim .. Ali ostavi svoje stvari.NORA: Ne. posljednjih osam godina bile su sretno vrijeme! To mi možeš vjerovati. Kako je to lijepo! Mi ćemo se takoñe dobro proveseliti. Za devet-deset dugih godina. da! Ah. da sebi priuštiš božićnje zadovoljstvo.. A ti si sad došla u grad? Krenula si na dalek put usred zime? To je hrabro.. ja ne znam.. ipak. NORA: Naravno. to je ono staro. i možda nešto mršavija... Da ti nije hladno? (Pomaže joj) Tako. (Tiše) Kako si se ti promijenila. GOSPOðA LINDE: I mnogo. mnogo starija. postala si nekako bljeña.... (Hvata je za ruke) Da. Kristina! Jesi li to zaista ti? GOSPOðA LINDE: Da. NORA: Tako dugo se nismo vidjele? Zaista. . Noro.. Ne. NORA: Kristina! A ja te nisam prepoznala! Ali i kako bih.

možeš li mi oprostiti? GOSPOðA LINDE: Šta to. ozbiljno) Kakva sam ja bezobzirna osoba! Sjedim tu i brbljam. Kristina. pa ti si ostala udovica. Kristina. Najdraža. ja to dobro shvatam. šta si sve morala proći!. jadna moja Kristina.NORA: No. pa ja sam to znala. u to vrijeme sam stalno htjela da ti pišem. NORA: Bože. moraš mi vjerovati. GOSPOðA LINDE: Draga Noro.. NORA: Ne. Ah. ali samo sasvim. da. GOSPOðA LINDE: Da. pročitala sam u novinama. jadnice moja. to je bilo ružno od mene! Ah. ne vrijedi ni pominjati. Ali svaki put sam opet odložila. uvijek me nešto spriječilo. Noro? NORA (tiho): Jadna Kristina. A on ti nije ništa ostavio za život? GOSPOðA LINDE: Ništa! NORA: Ni djece? GOSPOðA LINDE: Ne! . još prije tri godine. možda i malo starija. sasvim malo. (Iznenada se prekine..

da iz njih nešto crpim. kako je to moguće? GOSPOðA LINDE (smiješi se turobno i gladi svoju kosu): Ah. ne! Radije pričaj ti meni! NORA: Ne. baš ništa.. Ali sad mi moraš sve ispričati. Noro. Trenutno ti ih ne mogu predstaviti. GOSPOðA LINDE: Tvoj muž? O.. kakva sreća! . Da li si čula kakva nas je velika sreća zadesila ovih dana? GOSPOðA LINDE: Ne. GOSPOðA LINDE: Čak ni brige ili boli. Danas neću da budem sebična. ti moraš početi. Ja imam troje dražesne djece. Ali samo jedno ti ipak moram reći. Kristina. NORA: Tako si sasvim sama! Kako to mora biti teško i strašno za tebe. GOSPOðA LINDE: Ah. i to se ponekad dogaña. Danas hoću da mislim samo na tvoje stvari. a šta to? NORA: Zamisli. moj muž je postao direktor Akcionarske banke. izašli su sa dadiljom.NORA: Dakle. NORA (gleda je ne vjerujući): Ali.

i u tome se s njim potpuno slažem. da bih mogla rasipati. ne samo što je potrebno. a onda će dobiti veliku platu i mnogo procenata.. uvijek to htio. sitnice.. Oboje smo morali da radimo. kukičanje.. nego puno. A nije nam ni išlo tako. naravno. GOSPOðA LINDE (smiješi se): Noro. Kristina. to Torvald tvrdi još i danas. kako se osjećam lako i sretno! Da. naročito ako advokat hoće da se bavi samo finim i pristojnim poslovima. i još neke druge stvari.... ogromna sreća. Ti znaš da je Torvald . (Tiho i polako). pletenje i slično.NORA: Da. Nora« nije tako glupa kao što vi mislite. Ah. Od sada možemo da živimo sasvim drugačije nego do sada. puno novaca i nikakvih briga. A Torvald je. ručne radove. Advokatski hljeb je tako nesiguran. puno novaca. NORA: Ne.. (Prijeti prstom) Ali »Nora.. toliko se radujemo! On stupa u banku već za Novu godinu... NORA (smiješi se): Da. Vjeruj mi. Noro! Zar se još nisi opametila? U školi si bila velika rasipnica.. Zar ne? GOSPOðA LINDE: Svakako mora da je lijepo imati ono što je potrebno. ipak je divno imati puno. GOSPOðA LINDE: Zar i ti? NORA: Da. sasvim kako mi želimo..

a morao je da zarañuje više novaca nego ranije. GOSPOðA LINDE: Ah. GOSPOðA LINDE: Ah.. četiri hiljade i osamsto kruna. Kristina. Vjeruj mi. NORA: Pa. NORA: Da. kao što možeš i zamisliti. Ah. Ljekari su rekli da je neophodno da ode na jug. dobili smo ih od tate. Znaš. Upravo u to vrijeme je umro tvoj otac. bilo je to prekrasno putovanje. upućen na svakakve sporedne službe i morao da radi od jutra do mraka. a Torvaldu je spasilo život.. To nije mogao da podnese i tako se smrtno razbolio. to je mnogo novaca. jesmo. da ti kažem. nije bilo lako otići. tako. da. GOSPOðA LINDE: Mogu misliti. Bio je. Ali je i koštalo teških para. GOSPOðA LINDE: Ali u takvoj situaci je svakako velika sreća ako ih imaš. NORA: Hiljadu i dvjesta talira je koštalo. Ivor je tek bio roñen. pa bili ste cijelu godinu u Italiji.istupio iz državne službe kad smo se mi vjenčali? U njegovom odjeljenju nije bilo nikakvih izgleda za napredovanje. . Ali morali smo otići na svaki način. U prvoj godini se strašno premorio radom.

Svakodnevno sam očekivala roñenje mog malog Ivora. ja nisam mogla da odem njemu i da ga njegujem. Kristina. I tako ste. doktor? NORA: Kako? GOSPOðA LINDE: Čini mi se da je djevojlka rekla da je gospodin što je ušao sa mnom.. GOSPOðA LINDE: Znam da si ga mnogo voljela. a ljekari su navaljivali.NORA: Da. To je naš najbolji prijatelj i možeš ga ovdje kod nas barem jedanput dnevno vidjeti... dakle. dobri tata! Nisam ga više vidjela. Ne. Dragi.. A morala sam da njegujem i mog jadnog smrtno bolesnog Torvalda. Otputovali smo mjesec dana kasnije. Torvald nije više bio ni časa . tako smo imali novaca. Ah! to je najteže što sam doživjela poslije svoje udaje. NORA: To je bio doktor Rank. upravo tada. GOSPOðA LINDE: A. GOSPOðA LINDE: A tvoj muž se vratio posve izliječen? NORA: Cio kao riba u vodi. Kristina. Ali on nam ne dolazi kao ljekar. I zamisli samo. otišli u Italiju? NORA: Da. doktor.

Mladići takoñe ne. (Sjeda uz nju na stoličicu i stavlja ruke na krilo gospoñe Linde) Ah. o bože. da. ona je umrla.. . dakle. NORA: I onda? GOSPOðA LINDE: Onda sam se morala probijati kroz život s malom sitničarskom radnjom. nemoj se ljutiti na mene! Reci. samo govorim o svojim stvarima. Noro. NORA: Da. s malom školom i svačim drugim. Kad je umro. to je sasvim pravo. da li je stvarno istina da ti nisi voljela svoga muža? Zašto si se onda udala za njega? GOSPOðA LINDE: Moja majka je još bila živa i ležala bolesna i bez sredstava. Kristina. ja takoñer. I djeca su čila i zdrava.. Noro.. On je.. tada bio bogat? GOSPOðA LINDE: Mislim da je bio vrlo imućan. Posljednje tri godime su mi bile kao jedan jedini dugi i nemirni radni dan..bolestan. (Skoči i plješće rukama) Bože. ali ovo je tako ružno od mene. Izgledalo mi je neadgovorno da odbijem njegovu ponudu. Moja jadna majka me više ne treba. ipak je divno živjeti i biti sretan! Ah.. Ali to su bili nesigurni poslovi. oni imaju sada svoja namještenja i mogu se sami brinuti o sebi. A sad je on završen. došlo je do sloma i ništa nije ostalo. A morala sam da se brinem i za svoja dva mlaña brata.

Ipak se mora živjeti i tako postaješ egoist... koliko zbog sebe. ja se nisam toliko obradovala zbog tebe. ne ljuti se na mene! GOSPOðA LINDE (prilazi joj): Draga Noro.. vjeruj mi. što čovjek postaje tako ogorčen. Nema više nikoga za koga mogu da živim.NORA: Kako mora da ti je laknulo.. Nemaš za koga da radiš. Kad si mi ispričala o sretnim promjenama u vašem životu. ne ljuti se ti na mene. razumijem te. Ako mi samo uspije da nañem neko sigurno zaposlenje.. a ti i bez toga izgledaš tako iscrpljeno. neki mali kancelarijski posao. Bilo bi ti mnogo bolje kad bi mogla da otputuješ u neku banju! GOSPOðA LINDE (ode do prozora): Ali ja nemam oca koji bi mi dao novac za put. GOSPOðA LINDE: Ne.. samo mi je tako neizrecivo prazno. da. Ti misliš da bi Torvald mogao nešto učiniti za tebe. vidiš. Kristina. . NORA: Kako to? Ah. NORA: Ali. To je ono najgore u prilikama kakve su moje.. (Ustaje nemirno) Zato više ne mogu da izdržim tamo u onom zabačenom gnijezdu.. a ipak stalno moraš raditi. Noro! NORA (ustaje): Ah. pa to je užasno naporno. Ovdje će se sigurno lakše moći da nañe nešto što čovjeka zaokuplja i ispunjava mu misli.

NORA (zabaci glavu i hoda po sobi): To nisi smjela reći s takvom uvjerenošću. Svi vi mislite da ja nisam sposobna za nešto ozbiljno. čime ću ga pridobiti. NORA: Da ja ništa nisam uradila u ovom teškom životu.. lijepo od tebe što se tako zauzimaš za moje stvari. . to malo ručnog rada i slično.. već ću ja znati da nešto fino izmislim. tako fino.. to sam mislila... Ah..... GOSPOðA LINDE: Tako? NORA: Ti si kao i drugi. Prepusti ti to samo meni. ja ću to već tako fino izvesti. tako bih strašno željela da ti pomognem! GOSPOðA LINDE: Kako je. NORA: Pa i hoće...? GOSPOðA LINDE (smiješeći se): Dragi bože.. GOSPOðA LINDE: No. ti si još dijete.GOSPOðA LINDE: Da. NORA: Ja? Ja da nisam. Noro. utoliko ljepše što ti sama nisi nikad upoznala teret i nevolje u životu. Kristina. Noro. no.

GOSPOðA LINDE: Ja nikog ne potcjenjujem. I ja mislim nešto što me čini ponosnom i sretnom. GOSPOðA LINDE: Mislim da imam pravo na to. Kristina. o beznačajnostima!.. pa ti si mi sama upravo pričala o svom životu. GOSPOðA LINDE: Značajno? Šta time misliš? NORA: Ti me sasvim potcjenjuješ. NORA: I takoñe si ponosna pri pomisli šta si učinila za svoju braću. Ali kako to misliš? NORA: Govori tiho. šta. NORA: To i ja mislim. (Tiho) A ono značajno. Kristina. GOSPOðA LINDE: U to ne sumnjam. Ali sad treba nešto da saznaš... Ali jedno je istina: ja sam ponosna i sretna pri pomisli da sam imala priliku da svojoj majci u izvjesnoj mjeri olakšam njene posljednje dane. Ti si ponosna na to što si tako dugo i teško radila za svoju majku.. ali to ne bi smjela da činiš. to ti nisam ispričala. NORA: Ah.GOSPOðA LINDE: Draga Noro. Zamisli kad bi Torvald čuo! Ni po koju .

ali. i tvoj otac vam je dao potrebna sredstva. u to vjeruju i svi drugi. GOSPOðA LINDE: No da.... propao bi.. GOSPOðA LINDE: Ti? Tako veliku svotu? NORA: Hiljadu dvjesta talira.. NORA (smiješi se): Da. niko osim tebe. Kristina. Šta kažeš sada? . Četiri hiljade i osam stotina kruna. ja sam Torvaldu spasila život.. u to vjeruje Torvald. GOSPOðA LINDE: Ali šta to? NORA: Hodi ovamo.. ja imam nešto što me čini ponosnom i sretnom. niko ne smije to da sazna. Da Torvald nije tamo otišao. (Povuče je do sebe na sofu) Da. spasila? NORA: Pričala sam ti o putu u Italiju.cijenu ne smije on. slušaj. Ja sam pribavila taj novac.... GOSPOðA LINDE: Ali? NORA: Tata nam nije dao ni pare. GOSPOðA LINDE: Spasila? Kako to.

.. GOSPOðA LINDE: Ali. Mogla sam ga nabaviti i na drugi način. (Baca se natrag na sofu) Mogla sam ga dobiti od nekog obožavaoca. Niko i ne kaže da sam novac posudila... žena ne može uzeti zajam bez saglasnosti svoga muža. onda. kako ti je to bilo moguće? Jesi li dobila na lutriji? NORA (prezrivo): Na lutriji? (S potcjenjivanjem) Kakva bi to onda bila vještina? GOSPOðA LINDE: Pa kako si ih dobila? NORA (pjevucka i smiješi se tajanstveno): Hm. .. ali Noro. Kad neko ovako zgodno izgleda kao ja.GOSPOðA LINDE: Da. Noro... NORA: Nije ni potrebno. tra-la-la! GOSPOðA LINDE: Nisi ih valjda mogla posuditi? NORA: Tako? A zašto ne? GOSPOðA LINDE: Ne.. ja ne razumijem ni riječi. žena koja se zna mudro ponašati. NORA (zabaci glavu): Tako? A ako je to žena koja ima nekog smisla za poslove.....

Ljekari su meni došli i rekli da je njegov život u opasnosti i da ga samo boravak na jugu može da spasi. čini mi se. a onda sam nagovijesitila. da bi on. Zar misliš da nisam najprije pokušala da se na drugi način izvučem iz neprilike? Govorila sam mu o tome. mogao uzeti zajam.. Rekao je da sam lakomislena i da je njegova dužnost kao muža da ne popušta mojim mušicama i kapricima.. draga Noro. NORA: Sad si sigurno krajnje znatiželjna. zar ne možeš to da shvatiš? Nije smio da zna kako je loše njegovo stanje. pa da bude tako dobar da mi učini po volji. Ali tu je on skoro pobjesnio.. GOSPOðA LINDE: Slušaj. Pa . Kristina.GOSPOðA LINDE: Ti si šašava. kako bi mi se sviñalo da mogu kao druge mlade žene da putujem u inostranstvo. spasiti život svome mužu? GOSPOðA LINDE: Ja smatnam da je to bila nepromišljenost što si bez njegovog znanja. tako je to nazvao. Plakala sam i preklinjala ga. valjda. govorila sam mu da bi morao pomisliti na to u kakvom sam ja stanju.. ti valjda nisi učinila kakvu napromišljenost? NORA (opet se uspravi): Zar je to nepromišljenost. Kristina. NORA: Ali on nije smio ništa znati! Gospode bože.

. Ali pošto je bio tako teško bolestan. to više nije bilo potrebno.. kako bi mu mučna i ponižavajuća bila spoznaja da mi je dužan zahvalnosti... za ime božje. da se preobučem i . s polusmiješkom): Da. s njegovom muškom sujetom.. Ne smiješ se tome smijati... i onda sam pronašla ovaj izlaz.. nikada. nažalost. GOSPOðA LINDE: Zar mu nećeš nikada reći? NORA (zamišljeno. šta ti pada na pamet? Njemu koji je u tim stvarima toliko strog! A osim toga. Ja samo mislim. To bi potpuno poremetilo naše meñusobne odnose. GOSPOðA LINDE: Zar tvoj muž nije saznao od tvoga oca. kad me Torvald više ne bude tako mnogo volio kao sada. kad više ne bude uživao u tome da mu nešto otplešem. jedanput kasnije.. mislila sam u sebi.sad. Tata je baš tih dana umro. sretni dom ne bi više bio ono što je sada. kad više ne budem tako lijepa kao sada. GOSPOðA LINDE: A kasnije se nikad nisi povjerila svome mužu? NORA: Ne.. možda. poslije mnogo godina. da vam novac nije on poslao? NORA: Ne. Imala sam namjeru da njemu stvar povjerim i da ga zamolim da ništa ne oda. Torvaldu. Naš lijepi. ti moraš biti spašen.

jadna Noro? NORA: Da. Zar ne? GOSPOðA LINDE: Da. Kristina.. Ni djecu nisam mogla pustiti da hodaju okolo loše odjevena. naravno. Slatki. jer ipak je divno biti lijepo obučen. (Prekine se) Ah. Ali ponekad mi je bilo vrlo teško. naime.. to moram na njih i potrošiti. besmislica. a novac je uvijek tako strašno teško stvoriti. Kristina? Zar nisam i ja ipak za nešto sposobna? Uostalom. No. . da u poslovnom životu ima nešto što se zove četvorogodišnje kamate i još nešto što zovu otplata.. stalno sam kupovala ono najjeftinije i najjednositavnije. naravno. pa Torvald ništa ne primjećuje. Tako sam. Onda će možda biti dobro da imam nešto u rezervi. besmislica. Prava je sreća što mi sve tako dobro stoji. Svaki put kad bi mi Torvald dao novac za nove haljine i slično. dragi mališani! GOSPOðA LINDE: Onda si morala da smanjiš svoje vlastite potrebe. besmislica! To vrijeme nikad neće doći. mislila saim. pa šta kažeš na moju veliku tajnu. Nije mi bilo baš lako da uvijek pravovremeno izvršavam svoje obaveze. gdje sam samo mogla.. ono što dobijem za njih.recitujem. Pa ja sam bila na redu. vidiš. uvijek i stalno morala da štedim. možeš mi vjerovati. Treba. ta stvar mi je zadala mnogo muke. da znaš. Od novca za kućanstvo nisam mogla gotovo ništa odvajati jer je Torvald morao dobro živjeti. ja ne bih potrošila ni polovinu.

NORA: No, a onda sam imala i druge izvore prihoda. Posljednje zime sam imala sreću da dobijem mnogo posla za prepisivanje. Tad sam se zaključavala i pisala svake večeri do duboko u noć. Ah, ponakad sam bila tako umorna, tako umorna. Ali, uprkos tome, bilo mi je ogromno zadovoljstvo da tako radim i zarañujem novac. Izgledala sam sebi skoro kao muškarac.

GOSPOðA LINDE: I koliko si mogla otplaititi na taj način?

NORA: Pa, to ti ne mogu reći tako tačno. Znaš, vrlo je teško snaći se u takvim poslovima. Znam samo da sam plaćala koliko sam god mogla skupiti. Mnogo puta nisam ni znala kako ću. (Smiješi se) Onda bih tu sjela i zamišljala, kako se u mene zaljubio neki stari, bogati gospodin...

GOSPOðA LINDE: Kako? Kakav gospodin?

NORA: Ah, gluposti!... i kako je on umro i kad su otvorili njegov testament, pisalo je u njemu velikim slovima: »Sav moj novac neka odmah i u gotovom bude isplaćen ljubaznoj gospoñi Nori Helmer.«

GOSPOðA LINDE: Ali, draga Noro, kakav to gospodin?

NORA: Gospode bože, zar ne shvaćaš? Pa gospodin nije postojao; tako sam to sebi zamišljala... uvijek i neprestano, kad nisam znala kako ću obezbijediti novac. Ali sad svejedno;

što se mene tiče, stari dosadni čovjek može i da ostane, gdje god je; ne zanima me više ni on ni njegov testament, jer sad je mojim brigama kraj. (Skoči) O, bože, Kristina, pa to je božanska pomisao! Biti bez briga! Sasvim, sasvim bez briga! Igrati se i skakati s djecom, imati u kući sve divno i udobno, baš onako kako Torvald voli! I zamisli, sad će proljeće sa svojim dalekim, plavim nebom! Možda možemo poći na kakav mali put. Možda ću opet vidjeti more. Ah, da, da! Kako je divno živjeti i biti sretan! (Čuje se zvono u predsoblju)

GOSPOðA LINDE (ustaje): Zvoni; možda je najbolje da ja odem.

NORA: Ne, samo ostani. To sigurno nije posjeta meni. To neko dolazi Torvaldu...

SLUŽAVKA (u predsoblju): Oprostite, milostiva gospoño.... tu je jedan gospodin.... koji želi da govori s gospodinom advokatom.

NORA: Misliš sa gospodinom direktorom banke...

SLUŽAVKA: Da, s gospodinom direktorom banke, pa ja ne znam, jer... jer gospodin doktor je još unutra...

NORA: Ko je taj gospodin?

KROGSTAD (u predsoblju): Ja sam, milostiva gospoño.

NORA (ide mu korak u susret, uzbuñeno, poluglasno): Vi? Šta to treba da znači? O čemu vi hoćete da razgovarate s mojim mužem?

KROGSTAD: O bankovnim poslovima... tako reći. Ja imam u Akcionoj banci malo namještenje, a kako čujem, vaš muž nam je sada šef...

NORA: To su dakle...

KROGSTAD:... samo suhoparni poslovi, milostiva gospoño, ništa drugo.

NORA: Da, onda budite tako dobri pa se potrudite do kancelarije. (Pozdravi i ravnodušno zatvara vrata predsoblja; onda odlazi do peći i sjeda prema vatri)

GGSPOðA LINDE: Noro,... ko je taj čovjek?

NORA: To je izvjesni Krogstad.

GOSPOðA LINDE: Dakle zaista je on.

NORA: Poznaješ li tog čovjeka?

GOSPOðA LINDE: Poznavala sam ga... nekad prije. Bio je neko vrijeme zamjenik pravobranioca u našem kraju.

sad gori vatra. To je tako dosadno... (Doktor Rank dolazi iz Helmerove sobe) DOKTOR RANK (još na vratima): Ne... ne. NORA: Bio je. . Mislim da sam prošao pored vas na stepeništu.. izgleda da i ovdje smetam? NORA: Ne.. vrlo nesretno oženjen.. uopšte ne. GOSPOðA LINDE: Sad je udovac.. radije ću malo ući kod tvoje žene. RANK: Ah! Ime koje se u ovoj kući često spominje. GOSPOðA LINDE: Kako se promjenio... dragi prijatelju.. Tako.. Ja stvarno ne znam. izgleda. (Zatvara peć i gurne stolicu za ljuljanje malo u stranu) GOSPOðA LINDE: Kažu da se on bavi svakakvim poslovima? NORA: Tako? To može biti.NORA: Sasvim tačno. nećemo sad o poslovima. molim za izvinjenje.. (Zatvara vrata za sobom i ugleda gospoñu Linde) O. NORA: S mnogo djece.. gospoña Linde. Ali. (Predstavlja ih) Dr Rank . kad sam dolazio. ne volim da smetam.

doktore. gospodine doktore. Iako patim.GOSPOðA LINDE: Da. RANK: Zar je posao sprobano sredstvo protiv premorenosti? GOSPOðA LINDE: Mora se živjeti. pa i vi volite da živite. vrlo je rasprostranjeno mišljenje da se to mora. U ovom trenutku je baš jedan takav moralni Lazarus kod Helmera. ne podnosim ih dobro. RANK: Aha! Mala unutrašnja smetnja? GOSPOðA LINDE: Zapravo. GOSPOðA LINDE (prigušenim glasom): Ah! . i ja. no. RANK: Svakako. NORA: No. RANK: Da. A ni sa moralno oboljelim nije ništa dugačije. ja uz stepenice idem vrlo lagano. htio bih da ta patnja što duže potraje. I svi moji pacijenti žele to isto. više premorenost... RANK: Ništa drugo? Onda ste sigurno došli u grad da se malo oporavite preko praznika? GOSPOðA LINDE: Došla sam da tražim posao.

.. poštovana gospoño. GOSPOðA LINDE: Da. Samo sam čuo da se tiče Akcionarske banke. NORA: Tako?. to je izvjesni Krogstad.. RANK: O.(Nora. naravno. Upravo takvi nazori prave od ljudskog društva bolnicu. (Gospoñi Linde) Ne znam da li i tamo u vašem kraju ima takvih ljudi. RANK (slegne ramenima): Eto.. da taj gospodin Krogstad ima nekog posla s Akcionarskom bankom. zapravo. on ima tamo neku vrstu namještenja. RANK: Ja stvarno ne znam. . A zdravi se onda moraju zadovoljiti time da im gledaju kroz prste. bolesnici imaju najviše prava da budu zbrinuti. koji kao bez daha trče okolo da nanjuše moralnu trulež pa da onda dotične progone za neko unosno namještenje. koja se bila zamislila. A o čemu on to ima da razgovara s Torvaldom.NORA: Na koga to mislite? RANK: Ah. ali.. Ali on počinje da priča o tome kao o vrlo važnoj stvari: da on mora živjeti. Taj je pokvaren do srži karaktera. NORA: Nisam znala da Krog. tu smo. vi ne poznajete tog čovjeka..

da Torvald ima tako veliki uticaj na tako mnogo ljudi je... koji su namješteni u Akcionarskoj banci. Ah. da znaš. ništa se ne boj.prsne u poluglasan smijeh i zaplješće rukama) Zašto se vi tome smijete? Znate li vi uopšte šta je to društvo? NORA: Baš me briga za to glupo društvo!! Ja se smijem nečem sasvim drugom. šta! Jednom ko nijednom! Zar ne. ali ove mi je Kristina poklonila. bombona! Mislim da je to ovdje prokrijumčarena roba. Recite mi doktore. (Opet ... I meni još jedan.. pomisao da mi. (Vadi kesicu iz tašne) Doktore. svakako. zabavna. jesu li sada svi. da se on boji da time ne pokvarim zube.. doktore? Evo... najviše dva. samo jedanm . izvolite bombončić? RANK: Gle. no. NORA: Da. pustite me samo! (Šeta po sobi tamo-amo) Ah. naime. zaista. zavisni o Torvaldu? RANK: To vam se čini tako strašno komično? NORA (smiješi se i pjevucka): Pustite me samo. Treba.. izvolite! (Stavlja mu bombon u usta) I tebi Kristina... GOSPOðA LINDE: Kako? Ja? NORA: No. nečem strašno komičnom. Ti nisi mogla znati da je to Torvald zabranio.

hoda okolo) Sad sam iznad svega sretna. Ima samo još jedna stvar na svijetu, što bih ja strašno željela.

RANK: A to je?

NORA: Strašno bih željela da nešto reknem, ali da to i Torvald čuje.

RANK: Pa što to ne reknete?

NORA: Ne, ne smijem. To je tako ružno.

GOSPOðA LINDE: Ružno?

RANK: Pa, onda i nije baš preporučljivo. Ali nama ipak možete. No šta biste vi to tako rado rekli, da i Torvald čuje?

NORA: Strašno bih voljela da kažem: U božju mater!

RANK: Jeste li poludjeli?

GOSPOðA LINDE: Ali, Noro!

RANK: Pa recite. Evo njega.

NORA (sakriva bombone): Pst! Pst! Pst!

HELMER (dolazi s mantilom preko ruke i šeširom u ruci, iz svoje sobe)

NORA (ide mu u susret): No, dragi Torvalde, jesi li ga se riješio?

HELMER: Da, otišao je.

NORA: Mogu li te upoznati... to je Kristina. Danas je doputovala.

HELMER: Kristina? Izvinite, ali ja ne znam...

NORA: Gospoña Linde, dragi Torvalde, gospoña Kristina Linde.

HELMER: Ah, tako. Vjerovatno prijateljica iz mladosti moje supruge?

GOSPOðA LINDE: Da, mi se poznajemo od ranije.

NORA: I zamisli, ona je prešla dalek put da bi govorila s tobom.

HELMER: Kako to?

GOSPOðA LINDE: To baš ne...

NORA: Kristina je, naime, izvanredno vješta u kancelarijskim

poslovima. I sad bi jako voljela da radi pod nadzorom nekog sposobnog čovjeka, i da nauči još više nego što zna...

HELMER: Vrlo pametno, gospoño Linde.

NORA: I kad je sada čula da si ti postao direktor banke... brzojav je to razglasio... doputovala je ovamo što je mogla brže i... Zar ne, Torvalde, meni za ljubav ti ćeš već nešto učinit za Kristinu? Hoćeš?

HELMER: Pa sad, to ne bi bilo nemoguće, vi ste, pretpostavljam, udovica?

GOSPOðA LINDE: Da.

HELMER: I poznajete kancelarijsike poslove?

GOSPOðA LINDE: Da, prilično.

HELMER: No, onda je vrlo vjerovatno da vam mogu naći neko namještenje...

NORA (plješće rukama): Vidiš li, vidiš li?

HELMER: Naišli ste baš u pravom trenutku, gospoño Linde.

GOSPOðA LINDE: Kako da vam zahvalim?

moram sad ići da potražim kakvu sobu. (Donosi iz predsoblja svoj krzneni kaput i grije ga na peći) NORA: Nemoj ostati dugo. idem i ja. . HELMER: Samo jedan sat. takoñe.. draga Noro. (Oblači mantil) Ali danas me morate izviniti. neću duže. Kristina? GOSPOðA LINDE (oblači kaput): Da. NORA (pomaže joj): Kako je glupo što mi nemamo više prostora. i hvala ti za sve. Šta? Ako se budete dobro osjećali? Naravno da ćete se osjećati dobro! Samo se sad dobro zamotajte. GOSPOðA LINDE: Šta ti pada na pamet! Adieu. doći. NORA: Doviñenja! Večeras ćeš.HELMER: To nije potrebno. Ali nemoguće je da te. NORA: Ideš i ti. naravno. dragi Torvalde. doktore. HELMER: Onda možda možemo zajedno niz ulicu.. RANK: Čekaj. I vi.

Za njima i Nora. Pa kakve to crvene obraze imate? Kao jabuke i ružice. što i ja nisam bila s vama! Pusti.. a djeca neprestano pričaju) Ah. Na stepeništu se čuju dječiji glasovi) NORA: Evo ih. ti si pravi dečko. Ana-Mari! Moju slatku. Ana-Mari dolazi sa djecom) Unutra. Helmer i gospoña Linde odu niz stepenice. šta? . pošto je zatvorila vrata predsoblja) NORA: Kako mi izgledate svježe i veselo. Šta? I grudvali ste se? O. da! Mama će plesati i sa Bobom.(U opštem razgovoru idu u predsoblje. Idi ti samo u dječju sobu. Ti izgledaš tako smrznuto. ti si Emi i Boba vozio na sankama? Zamisli! Da. HELMER: Doñite. (Djeca cijelo vrijeme neprestano razgovaraju s njom) Jeste li se dobro zabavljali? Pa to je divno! Ah. ja ću je sama svući. malu lutkicu! (Uzima od dadilje najmanje dijete i pleše s njim) Da. Ivore. Kristina! Zar nisu dražesni? RANK: Ne pričajte ovdje na propuhu. Na peći je topla kafa za tebe. Daj mi je malo. (Dadilja odlazi u sobu lijevo. Nora uzima od djece kapute i kape i baca ih naokolo. dadilja s djecom u sobu. samo unutra! (Saginje se i ljubi ih) Moji slatki. jedini! Pogledaj ih. Pusti samo. to mi je zadovoljstvo. evo ih! (Ona potrči i otvara. gospoño Linde. Sad ovdje postaje neizdržljivo za svakoga ko nije majka! (Rank. Ana-Mari..

ali ne mogu da je nadu.. On malo pričeka. Djeca jure okolo. NORA (ustaje): Moj muž nije kod kuće. . ne. kao da hoće da ih uplaši.. (Ona i djeca se igraju uz vrisku i smijeh po sobi i susjednoj prostoriji lijevo. NORA: Tako. Igra se nastavlja) KROGSTAD: Oprostite. Burno klicanje. vrata na stubištu bila su samo pritvorena. KROGSTAD: To znam.Tjerao vas je neki veliki pas? Ali nije vas ugrizao? Ne. Onda čuju njen prigušen smijeh. Nova vriska. psi ne ujedaju. kad bi vi znali! Ah. traže.. Sada se vrata napola otvore i ukaže se Krogstad. onda ću se ja prva sakriti. mora da je neko zaboravio da ih zaključa. Ivore! Šta je to? E. nemoj. gospoño Helmer.. Ona ispuže napolje.. takve male lijepe lutkice. Ne gledaj pakete. unutra je nešto ružno. pa šta onda hoćete ovdje? KROGSTAD: Da s vama malo porazgovaram. gospodine Krogstad. podižu stolnjak i vide je. jure do stola. okrene se i napola skoči): Ah! Šta hoćete vi? KROGSTAD: Oprostite. Ja? Dobro. NORA (prigušeno vrisne.. Je li? Hoćete da se igramo? Šta ćemo se igrati? Skrivanja? Neka se Bob prvi sakrije. Najzad se Nora sakrije pod sto.

Sjedio sam u restoranu Olsen i vidio vašeg muža kako ide preko ulice.. strani gospodin neće mami ništa učiniti.. KROGSTAD: O tome zasad nećemo govoriti. NORA: I šta dalje? .. napeto) Hoćete da govorite sa mnom? KROGSTAD: Svakako. KROGSTAD: Ne. Od vas samih zavisi.. NORA: Danas . ali je Badnjak.. ali ovo još nije prvi.NORA: Sa. vremena imam.. NORA: Da. iako. igraćemo se dalje. (Ona odvodi djecu u sobu lijevo i zatvara za njima vrata) (nemirno. Kad on ode. KROGSTAD: Dobro. da..? (Djeci.. KROGSTAD:.. Valjda imate trenutak vremena? NORA: O... kakav će vam biti Božić! NORA: Šta hoćete vi? Danas ja apsolutno ne mogu. sigurno. tiho) Idite tamo kod Ane-Mari Šta? Ne.. s jednom damom. Radi se o nečem drugom..

. jedan potčinjeni moga muža? Ali kad me već pitate. gospodine Krogstad. gospoña Linde će biti namještena. dakle. dakle. jeste. KROGSTAD: Tako? Vi ste. NORA: To znam.. KROGSTAD: Ona nije dugo ovdje? NORA: Od jutros. onda znajte: da. kratko i jasno upitati: hoće li gospoña Linde biti namještena u Akcionarskoj banci? NORA: Gospodine Krogstad.. I ja sam se lično zauzela za nju. KROGSTAD: To je sigurno vaša dobra prijateljica? NORA: Da. kako vi to sebi dozvoljavate da mene ispitujete?! Vi. sad znate. KROGSTAD: I ja sam je nekad poznavao. Smijem li vas. upućeni u tu stvar? To sam i mislio. Ali ja ne razumijem. Eto.KROGSTAD: Smijem li nešto upitati: je li ta dama izvjesna gospoña Linde? NORA: Da.

NORA (hoda po sobi tamo-amo): Moj bože. valjda. NORA: Ali ja vas uvjeravam.. onda treba da se čuva.. hoćete li biti tako dobri da upotrijebite svoj uticaj u moju korist? NORA: Kako? Šta mislite time? KROGSTAD: Hoćete li biti tako dobri da se pobrinete da ja svoj potčinjeni položaj u banci zadržim? NORA: Šta to znači? Ko hoće da vam oduzme vaše mjesto? KROGSTAD: Ah. da ne uvrijedi nekoga... dobro sam pretpostavio.. koji. to još ne znači da..KROGSTAD: Dakle.. hm. preda mnom ne morate igrati naivku. gospodine Krogstad. pa imam.. a sad već shvatam i to. kome imam da zahvalim što hoće da me otjeraju. nekog uticaja! Ako sam žena. KROGSTAD:.. KROGSTAD (promijenjenim tonom): Gospoño Helmer. ima uticaja? NORA: Svakako.. Meni je potpuno jasno da vašoj prijateljici ne može biti prijatno da se izloži susretima sa mnom. A ako se neko nalazi u potčinjenom položaju. .

KROGSTAD: Da. NORA: Ako budete s potcjenjivanjem govorili o mome mužu. da. gospodine Krogstad. milostiva gospoño.. Odmah poslije Nove godine oslobodiću se čitave te brige. NORA: Ali. da sačuvam to svoje malo mjesto u banci. KROGSTAD: Sad me slušajte. ja ću se boriti na život i smrt. U slučaju potrebe. Ne mislim da je gospodin direktor banke čvršći od ostalih muževa. ja nemam nikakvag uticaja. NORA: To niste smjeli tako shvatiti. KROGSTAD: Vi ste hrabri.. kratko i jasno: još ima vremena i ja vam savjetujem da iskoristite svoj uticaj i da to spriječite. NORA: Ja se vas više ne bojim.. Kako samo možete pomisliti da ja imam takav uticaj na moga miuža?! KROGSTAD: Ah. milostiva gospoño. ja poznajem vašeg muža iz studentskih dana. pokazaću vam vrata.. KROGSTAD: Ne? Misilim da sam upravo čuo i to iz vaših vlastitih usta. da. .

a mogu da kažem da nisam bio od onih najgorih. No. Radi se o nečem drugom. sigurno. koje vi već poznajete.. Onda sam se bacio na poslove. da. tako reći.. prva stepenica. ovo je: Vama je... Nešto sam morao početi... KROGSTAD: Ne samo zbog prihoda. NORA: Mislim da sam čula tako nešto. NORA: Ali za ime boga. pa da opet dospijem u blato. Ali ja imam sredstva da vas prisilim. Moji sinovi rastu i njima za ljubav moram pokušati da opet zadobijem onoliko grañanskog ugleda koliko je to moguće. . KROGSTAD: Zato što nećete.NORA: Tako i izgleda. kao i čitavom svijetu poznato. Do njih mi je najmanje stalo. A sada hoće vaš muž da me nogom gurne sa stepeništa. da sam ja prije više godina učinio jednu nepromišljenost. KROGSTAD: Stvar nije stigla do suda. Ovo mjesto u banci mi je bilo. gospodine Krogstad. moraću sve reći! Vidite. to apsolutno nije u mojoj moći da vam pomognem. Ali od tog trenutka meni su najedanput sva vrata bila zatvorena. Ali sad se moram iz svega toga izvući.

onda će tek moj muž vidjeti kakav ste vi zao čovjek. vi ili nemate dobro pamćenje ili nemate pojma o poslovima.. koja je moja radost i moj ponos. Moram vam čitavu stvar malo temeljitije rastumačiti. valjda.NORA: Vi... I tek tada nećete moći zadržati svoje mjesto! KROGSTAD: Pitao sam: bojite li se vi to samo domaćih neugodnosti? NORA: Ako to moj muž i sazna. (Prigušuje suze) Tu tajnu. NORA: Kako to? . to da on sazna na tako ružan i neukusan način? Da sazna od vas? Izložili biste me najstrašnijim neugodnostima. gospoño Helmer.. on će. a kad bih mu rekao? NORA: To bi bilo sramno od vas. ostatak svote odmah platiti i onda više nemamo s vama nikakvog posla. nećete reći mom mužu da sam vam dužna onaj novac? KROGSTAD: Hm.. KROGSTAD: Samo neugodnostima? NORA (žestoko): Ali samo vi to učinite! Vi sami ćete od toga imati najviše štete.. naravno. KROGSTAD (priñe korak bliže): Slušajte me.

To je značilo da . Ali tome sam još dalje dodao nekoliko redova.. došli ste kod mene da posudite dvjesta talira.. ja sam obećao da ću vam nabaviti taj novac uz obveznicu koju sam ja sastavio.KROGSTAD: Kad je vaš muž bio bolestan. Zato je vrlo uputno da vaš na njih podsjetim.. Ove redove morao je vaš otac potpisati. KROGSTAD: Dobro. NORA: I koju sam ja potpisala. NORA: Morao? Pa on ih jeste potpisao. KROGSTAD: Ja sam obećao da ću vam taj novac nabaviti pod izvjesnim uslovima.. Pa. dakle. da sporednim stvarima niste poklanjali nikakve pažnje. prema kojima vaš otac jamči za dug. KROGSTAD: Datum sam bio ostavio in blanco. NORA: Pa i nabavili ste mi. NORA: Nisam znala nikog drugog. Vi ste tada bili tako zaokupljeni bolešću svaga muža i tako obuzeti željom da dobijete novac za put. KROGSTAD: Ja sam obećao da ću vam taj novac nabaviti.

da se vratimo na ono o čemu smo govorili. naravno.. Onda sam vam isplatio iznos. Zar nije bilo tako? NORA: Da. Zar vam nisam tačno otplaćivala? KROGSTAD: Tako. odmah i učinili. bilo je. jer ste mi već nakon pet-šest dana donijeli papir natrag sa potpisom vašeg oca.. KROGSTAD: Vaš otac je sigurno ležao teško bolestan? NORA: Ležao je na smrtnoj pastelji. da je poštom pošaljete vašem ocu. prilično. KROGSTAD: I to ste vi.. Ali. milostiva gospoño.vaš otac sam treba da naznači dan kada je papir potpisao. KROGSTAD: I umro je brzo.. čini mi se. NORA: Da.. NORA: Pa da. to je bilo teško vrijeme za vas. .. milostiva gospoño? NORA: Da. KROGSTAD: Potom sam obveznicu predao vama. Sjećate li se.

KROGSTAD: Sasvim tačno. septembra. I zato sebi nikako ne mogu da objasnim. dan smrti vašeg oca? Datum. (Vadi neki papir) . to se već da objasniti. NORA: Kako? Ne razumijem. milostiva gospoño? (Nora šuti). U tome nema ništa loše. mislim. NORA: Kakvu čudnovatu okolnost? Ja ne znam.. ovdje je potpis vašeg oca datiran sa 2. a taj je. valjda. KROGSTAD: Recite mi. pravi. oktobrom. Za to sam se raspitao. milostiva gospoño.. KROGSTAD: Vaš otac je umro 29. da je vaš otac ovu obveznicu potpisao tri dana poslije svoje smrti. već više jedan drugi rukopis koji mi se čini poznat. NORA: Tata je umro 29. oktobar« i broj godine ne odaju rukopis vašeg oca.. A pogledajte ovdje. septembra. Pada u oči. prije nego što je saznao za njegovu smrt... No. da riječi »2. gospoño Helmer.. jednu čudnovatu okolnost. Zar to nije čudnovato. slučajno.NORA: Da. takoñe. .. Vaš otac je mogao zaboraviti da datira svoj potpis i onda je mogao neko drugi staviti datum otprilike. znate li. KROGSTAD: Čudnovatu okolnost. Važan je potpis imena...

to nije tako: ja sam potpisala tatino ime. NORA: Ne.. Da sam ga zamolila za potpis. Pa tata je ležao bolestan. KROGSTAD: Onda bi za vas bio bolje da ste odustali od puta u inostranstvo. A kako sam tako teškom bolesniku mogla kazati da je život mog muža u životnoj opasnosti? To je bilo sasvim nemoguće.. znate li vi da je to jedno opasno priznanje? NORA: Zbog čega? Pa vi ćete uskoro dobiti svoj novac. milostiva gospoño. od toga nisam mogla odustati. morala bih mu i kazati za šta mi je novac potreban. KROGSTAD: Oho. zabaci glavu i pogleda ga prkosno): Ne. KROGSTAD: Ali zar niste pomislili da ste time mene prevarili? . KROGSTAD: Dozvolite mi jedno pitanje... Taj put je trebalo da spasi život mome mužu.gospoño Helmer? Vaš otac je ipak vlastoručno ovdje potpisao svoje ime? NORA (poslije kraće pauze. zbog čega niste taj dokument poslali svom ocu? NORA: Bilo je nemoguće. i to je bilo nemoguće.

gospodine Krogstad. Vi me se apsolutno niste ticali. KROGSTAD: Gospoño Helmer. A ja vam mogu reći: ono što sam ja nekada učinio i što je pokopalo čitav moj grañanski ugled.NORA: Na to se nikako nisam miogla obazirati. vi očigledno nemate jasne predstave o tome šta ste skrivili. ako ja ovaj komad papira predam sudu. KROGSTAD: Loši ili ne. valjda. iako ste znali kako je opasno bilo stanje moga muža.. vi koji ste pravobranilac? Vi ste loš pravnik. NORA: Vi? Vi mi. NORA: Onda to moraju biti vrlo loši zakoni. NORA: Ne vjerurjem u to ni sada ni nikada! Zar da kći nema pravo da svog starog na smrt bolesnog oca poštedi od brige i straha? Zar žena nema pravo da svom mužu spasi život? Ja ne poznajem dobro zakone.. nije bilo ništa veće ni gore. ali ja sam uvjerena da u njima sigurno negdje stoji da je tako nešto dozvoljeno. nećete pričati kako ste poduzeli nešto hrabro da biste spasi život svoje žene? KROGSTAD: Zakoni ne pitaju za razloge. Nisam vas mogla podnijeti jer ste bili tako bezdušni i stvarali mi toliko teškoća. I o tome vi ništa ne znate. . vi ćete biti osuñeni prema tim zakonima.

Ali.. zatvara vrata i sjeda na sofu. onda ćete mi i vi praviti društvo. ali sad ne mogu! Idite. Ali nemojte nikome govoriti o strancu. (Počne slagati dječije kapute. .. NORA: Da. moja draga.. pa to je nemoguće! Pa ja sam to učinila iz ljubavi. sada ne.. u poslove. da. pa opet zastane) Ne! (Odbaci vez. idite.. pa obećala si! NORA: Da. znam. slatka djeco. DJECA: Ne. (On pozdravlja i odlazi kroz predsoblje) NORA (jedan trenutak zamišljena. (Ona ih s mnogo ljubavi gura u susjednu sobu. mama. Idite. onaj strani gospodin je upravo izašao iz kuće.. a onda zastane) Ali? Ne. otplesati. u takve poslove kakve smo mi imali. onda zabaci glavu): Ah. Pjesmu ću ti otpjevati.KROGSTAD: Može biti. uzima vez i uradi nekoliko uboda iglom. mama. Ali ovo ću vam reći: ako ja još jedanput budem izopćen. u te se razumijem sasvim dobro? U redu. ne. šta! On hoće da me zaplaši! Tako glupa ipak nisam. DJECA: Ali. DJECA (lijevo na vratima): Mama. A hoćeš li se sad opet igrati s nama? NORA: Ne. Radite vi sada šta vas je volja. imam suviše mnogo posla. zar ne.

Božićno drvce treba da je lijepo. otplesati. HELMER: Čudno. Je li ko bio ovdje? NORA: Ovdje? Ne.. Nora počinje da kiti drvce) Ovdje će doći svijeće. pa opet zastane) Ne. besmislica. HELMER (dolazi izvana sa spisima u ruci) NORA: Ah. Torvalde. Vidio sam kako Krogstad izlazi iz kuće. .. pa to je sasvim nemoguće! SLUŽAVKA (S jelkom): Gdje da je stavim. ode do predsoblja i vikne) Helena! Jelku! (Ode lijevo do stola i otvori ladicu. imam sve što mi treba. nešto ću ti otpjevati.. milostiva gospoño? NORA: Tamo usred sobe. SLUŽAVKA: Treba li još šta da donesem? NORA: Ne.. besmislica! Sve je u najboljem redu. hvala. Taj odvratan čovjek! Besmislica..ustane. (Djevojka postavi jelku i izañe. već se vraćaš? HELMER: Da. a tu cvjetovi. Sve ću učiniti da tebe obradujem..

Moja ptica smije cvrkutati samo čistog kljuna.. NORA: Da. nikakvih krivih tonova! (Hvata je oko struka) Zar ne mora tako biti? Da. Ah. (Lista po spisima) NORA (zaposlena oko jelke.. kako je ovdje toplo i ugodno. HELMER: Noro. tačno. već vidim na tebi: on je bio ovdje i molio te da progovoriš koju dobru riječ za njega. Torvalde. (Sjeda ispred peći) Ah. a da meni prešutiš da je on bio ovdje. HELMER: Noro. Kragstad... znao sam. (Pušta je) A sad nećemo više o tome.. Noro. Zar te nije i to zamolio? NORA: Da.NORA: Tako?...... taj je bio za trenutak ovdje. ali. poslije kraće pauze): Torvalde! . HELMER: I da to uradiš kao iz vlastite pobude. i u tako nešto si se mogla upustiti? Zar da s takvim čovjekom vodiš razgovore i još mu daješ obećanja? A meni povrh toga da govoriš neistinu? NORA: Neistinu? HELMER: Zar nisi rekla da niko nije bio ovdje? (Prijeti joj prstom) To moja ptica pjevačica više nikad ne smije uraditi.

. NORA: Ah. HELMER: Zar je Norica došla do te spoznaje? NORA (iza njegove stolice s rukama na naslonu): Imaš li jako mnogo posla..HELMER: Da?! NORA: Strašno se radujem prekosutrašnjem kostimiranom balu kod Stanborgovih. NORA: Već? . NORA: Kakvi su to papiri? HELMER: Bankovni. Torvalde? HELMER: Ah. HELMER: A ja sam strašno radoznao čime ćeš me ti iznenaditi. Sve mi je nekako glupo i bezizražajno. to je baš glupo! HELMER: Šta? NORA: Pa ništa mi zgodno ne pada na pamet.

. Hoću da sve bude u redu do Nove godine. HELMER: Hm. Torvalde? HELMER: Da čujem. Jako bih voljela da lijepo izgledam na kostimiranom balu. . polako ga gladi po zatiljku): Da nemaš tako mnogo posla. zamolila bih te za jednu vrlo veliku uslugu. Torvalde. NORA (još se naslanja na naslon stolice. jadni Krogstad. bez tvoje podrške neću to znati da izvedem. Šta bi to bilo? NORA: Niko nema tako fini ukus kao ti. mala svojeglavica je u potrazi za anñelomspasiocem? NORA: Da.HELMER: Dobio sam punomoć od ranije direkcije da izvršim potrebne izmjene u personalu i poslovnom planu. Tarvalde. zar mi ne bi mogao pomoći i savjetovati u šta da se presvučem i kakav kostim da napravim? HELMER: Aha. dakle. NORA: Zbog toga je. Za to moram da iskoristim ovu božićnu sedmicu..

HELMER: Pa. i upravo to ga je moralno upropastilo.. lijepo.. Već ćemo nešto izmisliti. razmisliću o tome. Pauza) Kako su lijepi ovi crveni cjetovi. NORA: Ne. nisam ja tako bezdušan da nekoga osudim zbog jednog jedinog takvog djela. (Ode ponovo do božićnjeg drvceta... NORA: Misliš li da.. šta to znači? NORA: Zar to nije mogao učiniti iz nevolje? HELMER: Da... da li je zaista tako strašno to što je skrivio ovaj Krogstad? HELMER: Krivotvorio je potpise. zar ne. Reci.. Torvalde? HELMER: Mnogi takvi se moralno opet uzdignu.. iz lakomislenosti.? . NORA: Ah. Imaš li uopšte pojma. to je divno od tebe. ili... kako mnogi čine. On se izvlačio spletkama i prevarama. NORA: Kaznom? HELMER: Ali Krogstaid nije krenuo tim putem. ako otvareno priznaju svoju krivicu i kaznom je okaju. No.

moja draga mala Nora. NORA: Zašto? HELMER: Zato što takav zadah laži unosi u cijelu porodicu zarazu i bolest. Uvjeravam te da bi mi bilo nemoguće i da radim . i zato ga ja smatram moralno propalim. Gotovo svi rano iskvareni ljudi imali su lažljive majke. čak i pred svojom ženom i djecom mora da nosi masku. Ali. NORA: Jesi li siguran u to? HELMER: Zlato moje. i očevi mogu da djeluju na isti način. (Pruža joj ruku) I zato.HELMER: Pa pomisli samo kako takav čovjek. svjestan svoje krivice. Noro. Tako je u redu. no. NORA: Zašto baš. zapravo. to sam kao advokat više puta zapazio. mora na sve strane da laže i petlja i da se pretvara. A ipak: je taj Krogstad bio u stanju da godinama lažima i pritvornošću truje svoju vlastitu djecu. Kako i pred svojim najbližima.. to je najužasnije. mora meni obećati da se neće miješati u njegove stvari. majke? HELMER: Najčešće to dolazi od majki. Pred djecom.. To je svakom pravniku vrlo dobro poznato. Vazduh koji djeca udišu u takvoj kući ispunjen je klicama zlih djela. Ruku ovamo! No. Šta je sad? Daj mi ruku! Tako.

što bi se moglo u zlatnom papiru objesiti na božićnje drvce. da. To nikad ne može biti istina! . Ana-Mari. i ja moram za sto. DADILJA (lijevo na vratima): Djeca lijepo mole smiju li doći mami. U blizini takvih ljudi spopada me doslovno fizičko gañenje. DADILJA: Da. ne. diže glavu) To nije istina. milostiva gospoño. A moram razmislim i o tvojoj maski. HELMER (ustaje i skuplja svoje papire): Da. ne! Ne mogu meni! Ostani ti kod njih. (Zatvara vrata) NORA (blijeda od straha): Ja da svoju djecu kvarim! Da im trujem dom! (Kratka pauza. NORA (izvuče svoju ruku i ode na drugu stranu jelke): Kako je ovdje toplo. Možda čak imam nešto na skladištu. (Stavlja ruku na njenu glavu) O. A ja imam tako mnogo da radim. To mora biti nemoguće. da još nešto pročitam. ti moja ljubljena ptičice pjevačice! (Odlazi u svoju sobu i zatvara za sobom vrata) NORA (tiho. šta! To ne može biti tako. NORA: Ne. To je nemoguće.s njim zajedno. nakon kraće pauze): Ah.

oslušne) Ne. opustjelo. Na sofi leže Norin šešir i kaput. Prazno je. . NORA (opet spušta kaput): Neko dolazi. U uglu kod klavira božićnje drvce. NORA: Lijepo. nemirno hoda tamo-amo. danas na prvi dan Božića niko ne dolazi. DADILJA (uradi): Ali kostim nije ureñen. besmislica! On to nije mislio ozbiljino! Tako nešto se ne može dogoditi. možda.. Ali. poskidanih ukrasa i dogorjelih svijeća.DRUGI ČIN Ista soba. konačno zastaje kraj sofe i uzima kaput. idemo po gospoñe Linde da mi pomogne. (Ode do vrata. (Hoda kroz sobu) Ah. (Otvara vrata i gleda napolje) Ne. (Dadilja dolazi iz lijeve sobe sa velikom kartonskom kutijom) DADILJA: Najzad sam našla kutiju sa kostimom za bal pod maskama. Naravno. Pa ja imam troje male djece. NORA: Ah. To je nemoguće.. nije niko. Samo malo strpljenja! NORA: Da. Nora je sama u sobi. kad bih ga mogla istrgati u sto hiljada komadića! DADILJA: Ali ne! Možete ga vrlo lijepo popraviti. Stavite je na sto. nema ništa u sandučetu za poštu.

kako si ti imala srca da svoje dijete prepustiš tuñim ljudima? DADILJA: Ali morala sam to. Šta rade djeca? DADILJA: Jadni orlići. . vi ćete se prehladiti . kad bih ja sasvim otišla? DADILJA: Bože sačuvaj.razboljeti. NORA: Pitaju li često za mene? DADILJA: Pa. sasvim otišla! NORA: Reci mi. ako sam htjela da budem dadilja maloj Nori. Ana-Mari ubuduće više neću moći da budem tako mnogo sa njima kao do sada.DADILJA: Opet izlazite? Po ovako ružnom vremenu? Gospoño Noro.. NORA: Misliš? Vjeruješ li da bi oni svoju mamu zaboravili. mala djeca se naviknu na sve. igraju se sa svojim božićnim darovima. Ana-Mari. NORA: Da. ali.. navikli su na to da im je majka uvijek oko njih. NORA: To još ne bi bilo ono najgore. DADILJA: No. često sam o tome mislila.

. kad sam dobila tako dobro mjesto. NORA (počinje raspakivati kutiju. besmislice! (Otvara kartonsku kutiju) Idi tamo njima. Ah. besmislice.NORA: Da.. vidjećeš. NORA: I ako moja djeca ne budu više imala druge. onaj pokvareni čovjek nije baš ništa činio za mene.. kad bih samo smjela izaći! Samo da niko ne doñe! Da se u . kad sam bila mala! DADILJA: Jadna mala Nora nije ni imala druge majke osim mene. NORA: Ali tvoja kći te je sigurno zaboravila? DADILJA: Ah. ja znam dobro da ćeš im ti. koja se unesrećila mora se tome još i radovati. NORA (zagrli je): Moja stara Ana-Mari! Ti si mi bila tako dobra majka. i poslije kad se udala. kako ću sutra biti lijepa. ne. Pisala mi je kad je bila na krizmi. nije. ali da li si to htjela? DADILJA: Da.. ali opet sve odbaci): Ah. DADILJA: Da. na čitavom balu neće niko biti tako lijep kao gospoña Nora (ode lijevo). Sirota djevojka. Jer. Sad moram. besmislice.

ali zastaje neodlučno) (Gospoña Linde ulazi iz predsoblja gdje je ostavila šešir i kaput) Ah.četiri . GOSPOðA LINDE: Vidi.(Krikne) Ah. Moraš mi nešto pomoći. GOSPOðA LINDE: To ćemo već urediti.šest . Samo mirno! Samo mirno! Jedan dva . koju sam naučila na Kapriju. Pa lijepe rukavice. NORA: Da.pet . Ah.. Sjednimo na sofu. dakle. vidi. besmislica. GOSPOðA LINDE: Čula sam da si bila kod mene i da si me tražila. ali sad je sve tako potrgano da ni sama ne znam. . čuj! Sutra je gore kod konzula Stenborga bal pod maskama pa Torvald hoće da se ja preobučem u napolitansku ribarsku djevojku i da plešem tarantelu. Nema nikog drugog napolju? Kako je dobro. izvesti malu predstavu? NORA: Da. Torvald misli da bih trebala. to je sve što nam treba. Lijepe rukavice. Samo se rub na nekoliko mjesta isparao. evo ih dolaze (Hoće na vrata. baš sam tuda prolazila. pa ti ćeš. ti si to.meñuvremenu u kući ništa ne dogodi. Sad da očetkam muf. Imaš li iglu i konca? Tako.tri . Torvald mi ga je poručio u Italiji.. što si došla. Kiristina. tu je kostim. Dakle. Evo. Pa ko da doñe? Ne treba da mislim na to.

sigurno razumiješ. GOSPOðA LINDE: A i ti. Trebalo je da prije doñeš u grad. i one ti onda ispričaju ovo i ono. žene koje su u izvjesnom smislu napola doktori. reci mi.. Kristina. onda ću doći samo na trenutak. NORA (ustaje i hoda po sobi tamo-amo): Ah.. . juče je to bilo naročito upadno. ništa manje. sutra ćeš biti kostimirana? Znaš šta. njegov sin još od djetinjstva bolestan. on ima neku vrlo opasnu bolest. je li doktor Rank uvijek tako neraspaložen kao juče? NORA: Ne. odakle ti znaš takve stvari? NORA (šeta tamo-amo): Eh. da te vidim u punom sjaju. Noro. mislim. Njemu se. kad imaš troje djece. Ali ja sam sasvim zaboravila da ti zahvalim za sinoćnje ugodno veče. Moraš. suši kičma. Torvald stvarno umije kuću učiniti ugodnom i prijatnom. onda te ponekad posjećuju žene. jadniku. i od toga je. GOSPOðA LINDE (šije): Dakle.NORA: O. Ali. znati. GOSPOðA LINDE (ispusti šivanje u krilo): Ali draga. Uostalom. jurio je za ženama i tako dalje. naime. da je njegov otac bio odvratan čovjek. meni sinoć nije bilo tako ugodno kao inače. kako je to lijepo od tebe. Da. Nisi ti uzalud kći svoga oca. dobra Noro.

Vidiš...? NORA: Da. ako bih ja u kući samo spomenula neke ljude koje volim. zapravo. tako reći. kratka pauza): Dolazi li gospodin doktor Rank svaki dan kod vas u kuću? NORA: Svaki božji dan. sasvim i samo za sebe. GOSPOðA LINDE: Slušaj. ti si u mnogim stvarima još dijete. pojma nema ko sam ja. I moj dobar prijatelj. to je sasvim tačno. kako on kaže. Ali s doktorom često govorim o meni. Onda sam to. tvrdio je da se moje ime ovdje u kući često čuje. jer on to rado sluša. Kako je mogao onda gospodin doktor Rank. Kako ti je to palo na pamet? GOSPOðA LINDE: Kad si me juče predstavila njemu. takoñe. Pa on je Torvaldov najbolji prijatelj iz mladosti. Torvald me tako neopisivo voli i zato hoće da me ima. Kristina.GOSPOðA LINDE (opet šije. dijeli li rado ljudima komplimente? NORA: Baš naprotiv. Ja sam koju godinu starija od tebe i imam nešto više . pripada porodici. GOSPOðA LINDE: Ali reci mi. U prvo vrijeme je bio gotovo ljubomoran. je li taj čovjek iskren? Mislim. naravno. prestala. Ali kasnije sam primijetila da tvoj muž. Noro. Doktor.

GOSPOðA LINDE: Ne pretvaraj se. Šta dalje? GOSPOðA LINDE: Da li je doktor Rank bogat? NORA: Da. čula si. Ali.. Misliš li..? GOSPOðA LINDE: A on svakodnevno dolazi u vašu kuću? NORA: Pa.kakvu to stvar? GOSPOðA LINDE: No.. Juče si nešto pričala o nekom bogatom obožavaocu.iskustva. Noro. NORA: Da. GOSPOðA LINDE: I nema nikog o kome se mora brinuti? NORA: Nikog. o nekom koji.. možda. nažalost. koji bi ti mogao nabaviti novac. uopšte molim. NORA: Da okončam . jeste. GOSPOðA LINDE: Kako može taj fini čovjek biti tako nametljiv? NORA: Ja te apsolutno ne razumijem. da ja nisam pogodila od koga si ti posudila hiljadu dvjesta talira? . Nešto ću ti reći: pokušaj da okončaš tu stvar sa doktorom Rankom. ne postoji.

tek kasnije ga je naslijedio. zaista nije. mislim da je to bila sreća za tebe. čvrsto sam uvjerena. . . da bi moglo biti potrebno. koji nas svaki božji dan posjećuje. GOSPOðA LINDE: Pa.. Tada on nije ni imao novaca za posuñivanje. Kakva bi to bila užasno neugodna situacija! GOSPOðA LINDE: Dakle. stvarno to nije on? NORA: Ne.. da zamolim doktora .NORA: Jesi li ti pri sebi? Kako možeš tako nešto pomisliti? To je prijatelj naše kuće. ne mogu da zamislim. NORA: Ne.Uostalom. Ne mogu da vjerujem. onda..to mi nikad u životu ne bi palo na pamet. Ali sam sasvim sigurna: ako bih govorila s doktorom. naravno.. GOSPOðA LINDE: Ti to. GOSPOðA LINDE: Iza leña svoga muža? NORA: Ja se moram izvući iz one druge stvari . Ja se moram izvući iz toga.i to se dogaña iza njegovih leña. NORA: Naravno da neću. nećeš učiniti. draga moja Noro. da kad bih ga zamolila. Ni za trenutak nisam došla na tu misao.

da.. prljavi papir! GOSPOðA LINDE (čvrsto je pogleda. Torvald ne voli kad se šije. NORA: Besmislica! (Zastaje) Kad se isplati sve što se duguje. NORA (hoda tamo-amo): Muškarac može takve stvari mnogo bolje srediti nego žena. Tamo. šta je to? NORA (prilazi joj): Krisitina! (Oslušne) Tiho! Evo Torvald dolazi kući.. i onda je smiješ iscijepati u sto hiljada komadića i spaliti je. razumije se. Neka ti Ana-Mari pomogne. onda se dobije obveznica natrag? GOSPOðA LINDE: Da. NORA: . da... Noro. to sam ti rekla još juče.. uñi ti malo kod djece. .. taj odvratni. NORA: Zar se to vidi na meni? GOSPOðA LINDE: Od juče ujutro s tobom se nešto desilo. ti nešto kriješ od mene. ali. GOSPOðA LINDE: Vlastiti muž. ostavi šivenje i polako ustane): Noro.GOSPOðA LINDE: Da.

(Pokazuje joj papire) Pogledaj ovamo. Ali neću da te smetam. HELMER (uhvati je za bradu): Lijepo. što nešto činiš za ljubav svoga muža? No. NORA: A ti sigurno moraš raditi? HELMER: Da. dok nas dvije ne porazgovaramo. kako ću lijepo izgledati. (Hoće u svoju sobu) NORA: Torvalde! . ti mala divljakušo. to je Kristina. ali ja neću otići odavde. HELMER: Zar nisam došao na sretnu zamisao? NORA: Na sjajnu zamisao! Ali je i od mene lijepo što ovo činim tebi za ljubav. bio sam u banci. Sigurno ćeš morati da probaš. u istom trenutku ulazi Helmer iz predsoblja) NORA (ide mu u susret): Ah. Vidjećeš. no. HELMER: Je li to bila krojačica? NORA: Ne. kako sam te čekala. Torvalde dragi. znam već da nisi tako mislila. (Ona odlazi nalijevo. Pomaže mi da uredim svoj kositim.GOSPOðA LINDE (skuplja stvari): Da.

HELMER: Noro.HELMER (zastane): Da? NORA: Kad bi te tvoja vjeverica lijepo i nježno nešto zamolila? HELMER: Šta to? NORA: Da li bi joj to učinio? HELMER: Prvo moram znati o čemu se radi? NORA: Vjeverica bi ti skakutala i zabavljala te kad bi ti bio dobar i popustljiv. . valjda se ne radi opet o onome što si mi jutros spominjala? NORA (brzo): Da. HELMER: Ah. Torvalde. čas tiho cvirkutala po svim sobama. HELMER: Daj da čujem! NORA: Ševa bi čas glasno. to moja ševa svakako radi. lijepo te molim. NORA: Ja bih ti svirala i plesala pred tobom kao vila na mjesečini. šta. Torvalde.

? NORA: Ne zbog toga. Sjeti se samo kako su o tati zli ljudi pisali po novinama i kako su ga grozno klevetali.plaše te stare uspomene. Ja se njega tako strašno bojim. sjetila si se svoga oca? NORA? Da.. HELMER: Aha .HELMER: I ti baš imaš hrabrosti da se još jedanput na to vratiš? NORA: Da. Torvalde. Ali ti samo treba da umjesto Krogstada. dabome. NORA: To je beskrajno lijepo od tebe. njegovo mjesto sam već odredio gospoñi Linde. da. NORA: Šta time misliš? HELMER: Naravno. meni za ljubav. HELMER: Moja draga Noro.. Uvjerena sam da bi .razumijem . ti to moraš učiniti. Ti moraš Krogstadu ostaviti njegovo mjesto u banci. HELMER: Pa to je nevjerovatna tvrdoglavast! Samo zato što si ti lakomisleno dala obećanje da ćeš progovoriti koju dobru riječ za njega. otpustiš nekog drugog činovnika. trebao bih ja. Pa taj čovjek piše za najprljavije novine. On ti može neizrecivo mnogo naškoditi. Zbog tebe samog. ti sam si mi to rekao.

NORA: Pa šta onda? HELMER: Naravno. HELMER: Mala moja Noro. A sad bismo mogli da živimo tako lijepo. osloboñeni briga. Vjeruj mi. tako mirno i sretno. meni je nemoguće da ga zadržim. izmeñu tvoga oca i mene postoji znatna razlika. I nadam se da ću ostati dokle god sam na ovom položaju. Ali ja jesam. mala tvrdoglavica hoće da provede svoju volju. I da ti nisi bio prema njemu toliko dobronamjeran i uviñavan. ti i ja i naša djeca. Torvalde. Tvoj otac kao činovnik nije bio besprijekoran. HELMER: I upravo zbog tvojih molbi. uskoro bih morao osjetiti posljedice! A osim toga. Ako se sada sazna da je novi direktor promijenio mišljenje zbog svoje žene. naveo bih ljude da misle da sam ovisan o svim mogućim stranim uticajima. ima još jedna okolnost koja Krogstada potpuno onemogućava da radi u banci dokle god sam ja direktor. . NORA: Ali nikad se ne zna šta mogu učiniti zli ljudi. a ja bih ispao smiješan pred čitavim personalom. Zbog toga te tako uporno molim. U banci je već poznato da hoću da otkažem Krogstadu.to dovelo i dotle da bude uklonjen da vlada nije poslala tebe da ispitaš stvar.

. HELMER: Šta kažeš? Sitničavi obziri? Smatraš li ti mene sitničavim? NORA: Naprotiv. A ovaj netaktični čovjek to nipošto ne krije u prisutnosti drugih. zar ne. Moram ti otvoreno priznati: mi govorimo ti jedan drugom. HELMER: Tako? A zašto ne? NORA: Ne. Naprotiv. To bi mi moj položaj u banci učinilo nesnosnim. I upravo zato. Ali on je moj poznanik iz mladosti. ti Helmer. da je vrlo sposoban u poslu. To je jedno od onih preuranjenih poznanstava kojih se čovjek poslije u životu često ženira. NORA: Torvalde. jer to su samo sitničavi obziri.. Torvalde? HELMER: Čuo sam. takoñe. NORA: Da. Uvjeravam te da mi je to mučno u najvećoj mjeri. dragi Torvalde.NORA: A to je? HELMER: Njegove moralne nedostatke bih mu za nevolju mogao i da previdim. . to sve ti ne misliš ozbiljno. i tako svaki čas trijumfuje sa svojim: ti. on misli da mu to daje pravo na neki familijaran ton prema meni.

za ljubav naše djece! Čuješ li ime. SLUŽAVKA: Dobro. meni za ljubav. Sitničav! Vidi. Torvalde. Torvalde! Još ima vremena. mala moja prkosnice. Ali brzo! Adresa je napisana. uzmite pismo i poñite odmah dolje. (Odlazi do vrata predsoblja i viče) Helena! NORA: Šta to hoćeš? HELMER (traži meñu papirima): Da učinim kraj! (Služavka ulazi) Evo. molim te! Ne. Evo novac. ovom treba učiniti kraj. Dajte ga poslužitelju da ga preda.HELMER: Svejedno. Torvalde. vrati ga. HELMER: Prekasno. Helmer slaže papire) HELMER: Tako. Ah. Ti i ne znaš šta nam sve taj otkaz može donijeti. (Odlazi s pismom. NORA (bez daha): Tarvalde. kakvo je bio to pismo? HELMER: Krogstadov otkaz. sebi za ljubav. Onda moram i ja biti sitničav. Ti moje razloge nazivaš sitničavim. učini mi to. stvarno. NORA: Uzmi ga natrag. .

Tako kako i treba da bude. ja ti opraštam taj strah. koliko hoćeš. HELMER: Draga Noro.NORA: Da. (Klimne joj glavom i ide s papirima u svoju sobu. moja ljubljena Noro. reci mu gdje će me naći. (Zagrli je) Tako mora biti. Sad treba da još jedanput isprobaš tarantelu i da vježbaš na tamburinu. Vjeruj mi. tako. NORA (ukočena od straha): Šta time misliš? HELMER: Sve. NORA (sabrano): To ne smiješ ni sad ni nikad. (Okreće se vratima) A ako doñe Rank. (Miluje je) Jesi li sada zadovoljna? Eto. HELMER: Dobro. kao muž i žena. Ti ćeš vidjeti da sam ja muž koji sve uzima na sebe. jer mi time pružaš tako lijep dakaz svoje velike ljubavi. Da. tako. Sve je to samo prazno uobraženje. iako je on. uvreda za mene. imam ja i hrabrosti i snage. jeste! Zar nije uvreda to što ti misliš da ja treba da se bojim osvete nekog propalog piskarala? Ali ja ti to ipak opraštam. prekasno. zatvara za sobom vrata) . ako do nečeg doñe. kažem. Pa neka se dogodi šta god hoće. zapravo. onda ćemo sve dijeliti. Možeš praviti buku. Noro. A ja ću sjesti u srednju kancelariju i dobro zatvoriti vrata da ništa ne čujem. a ne ovako uplašene oči golubice.

doktore. jer mislim da je zauzet. .to ne . za vas uvijek imam vremena. Ne . Samo što nikako nisam vjerovao da će doći tako brzo. samo to ne! Spasenje! Sve drugo prije. pa šta god bilo! (Preñe rukom preko lica. zatvara vrata iza njega): Ah. Napolju stoji doktor Rank i vješa krzneni kaput o vješalicu. Zar će se nešto dogoditi? RANK:Dogodiće se ono na šta sam već odavno pripremljen. Ali nemojte ulaziti kod Torvailda. Učiniće to čitavom svijetu uprkos. RANK: Hvala vam. RANK: A vi? NORA (ulazeći u sobu. Za vrijeme slijedećeg zbivanja počinje da se smrkava) NORA: Dobar dan.nikada! Sve. Prepoznala sam vaše zvonjenje. zar vas to plaši? NORA: To je tako čudno izražavanje. dok još mogu. NORA: Šta hoćete time da kažete? Dok još možete? RANK: No da. pokušava da se sabere. otvori vrata predsoblja.NORA (izbezumljena od straha. Koristiću se time. pa vi dobro znate. stoji kao ukopana i šapće): On bi bio u stanju da to učini.

Helmer. NORA: Ali. gospoño Helmer. Preostalo mi je još samo jedno jedino ispitivanje. NORA (odahne s olakšanjem): Vi govorite o sebi. Zatvoriću mu vrata. Kad ono bude gotovo. poslaću vama .. to mi morate reći. Ovih dana sam napravio bilans svog unutrašnjeg stanja. Htio bih vam nešto reći. RANK: Nego o kome? Šta mi vrijedi da se zavaravam? Ja sam bjedniji od svih mojih pacijenata. Ali najgore je to što će joj prethoditi još mnogo drugih ružnih stvari. kakve vi ružne stvari govorite! RANK: To i jesu prokleto ružne stvari.NORA (hvata ga za ruku): U šta ste to tako sigurni? Doktore. NORA: Fuj. Bankrot! Za mjesec dana ću sigurno već ležati na groblju i trunuti. Zato neću da ga vidim u mojoj bolesničkoj sobi. onda ću otprilike znati kada počinje raspadanje. doktore. Ni pod kakvim uslovima. RANK (sjeda pored peći): Sa mnom je pošlo nizbrdo.. RANK: Neću da ga vidim. Tu se ništa ne da izmijeniti. sa svojom finom prirodom. osjeća prema svemu što je ružno izrazitu odvratnost. Čim budem siguran u ono najgore.

svoju vizitkartu i na njoj će biti crni križ. Onda ćete znati da je gadno razaranje počelo.

NORA: Ne, danas ste stvarno neukusni. A ja bih tako voljela da vas vidim u dobrom raspoloženju.

RANK: Sa smrću u srcu? Morati ispaštati za grijehe drugoga! Ima li u tame pravde? A ipak, nad svakom porodicom lebdi neka vrsta takve neumoljive odmazde.

NORA (začepi uši): Besmislica! Veselo, veselo!

RANK: Duše mi, čitava ta stvar, zapravo, i jeste za smijanje. Moja jadna nedužna kičma mora da ispašta za vesele poručničke dane moga oca.

NORA (lijevo za stolom): On je, navodno, jako volio špargle i guščiju jetrenu paštetu. Je li tako?

RANK: Da, i gljive.

NORA: I gljive. Ako se ne varam i školjke.

RANK: I školjke, naravno, i školjke.

NORA: I uz to porto i šampanjac. Sve ukusne stvari napadaju kosti.

RANK: I uz to još takve nesretne kosti koje od svega toga baš ništa nisu imale.

NORA: Naravno, to je najžalosnije od svega.

RANK (pogleda je ispitujući): Hm...

NORA (odmah zatim): Zašto se smiješite?

RANK: Vi ste se nasmiješili.

NORA: Ne, doktore, vi ste se nasmiješili!

RANK (ustaje): Vi ste ipak veći šeret nego što sam ja mislio.

NORA: Danas sam raspoložena za šeretluke.

RANK: I meni se čini.

NORA (stavi ruke na njegova ramena): Dragi, dragi doktore, vi ne smijete umrijeti i ostaviti mene i Torvalda!

RANK: O, tu žalost ćete lako preboljeti. Brzo budu zaboravljeni oni kojih nema.

NORA (pogleda ga uplašeno): Mislite?

RANK: Stvaraju se nove veze i onda...

NORA: Ko stvara nove veze?

RANK: To ćete vas dvoje učiniti, kad mene ne bude. Čini mi se da ste već na najboljem putu. Šta vam je trebala sinoć ona gospoña Linde?

NORA: Aha, vi kao da ste ljubomorni na jadnu Kristinu?

RANK: Naravno da jesam. Ona će u ovoj kući biti moja nasljednica. Kad mene ne bude, možda će ta ženska...

NORA: Pst, ne govorite tako glasno. Ona je tu unutra.

RANK: I danas opet? Eto vidite!

NORA: Samo da mi napravi kostim. Gospode bože, kako ste vi neukusni. (Sjeda na sofu) Budite dobri, doktore. Sutra ćete vidjeti kako ja lijepo plešem. Onda možete zamisliti da plešem samo za vas, naravno, i za Torvalda, to se razumije. (Vadi razne predmete iz kutije) Doktore, doñite, sjedite ovamo, nešto ću vam pokazati.

RANK (sjeda): Šta to?

NORA: Pogledajte ovamo.

kad ste tako nepristojni.RANK: Svilene čarape. (Ona tiho pjevucka i prevrće po stvarima) RANK (poslije kraće pauze): Kad ovako sjedim s vama u potpunoj intimnosti... ne. što se mene tiče. RANK: Hm. NORA: Zašto gledate tako kritički? Zar mislite da mi ne pristaju? RANK: O tome ja ne mogu imati tako jasnu predstavu.. ne.. ne. ne. samo stopalo smijete vidjeti. možete vidjeti i gornji dio. Zar nisu divne? Ovdje je sad mračno.. ne mogu ni zamisliti. NORA (pogleda ga za trenutak): Fuj. stidite se! (Udari ga lagano čarapom po uhu) Tako.. onda ne shvatam. No. NORA: U boji kože. šta bi bilo sa mnom da nikad nisam stupio u vašu kuću. sad ste dobili svoje! (Sprema čarape) RANK: Šta još smijem vidjeti od tih krasota? NORA: Ne smijete više ništa. .. ali sutra .

da! NORA: Ne. RANK: Dakle.. samo prazno mjesto koje može prvi bolji da ispuni. RANK: Za šta? NORA: Za jedan velilki dokaz prijateljstva.. recite mi. . RANK: Pa dobro. NORA: A kad bih vas ja zamolila za. Jedva i površan osjećaj da me nema. gleda preda se): I sve ću to sada morati da napustim...? Ne.NORA (smiješi se): Mislim da se vi kad nas osjećate sasvim ugodno... NORA: Besmislica! Vi ostajete s nama! RANK (kao i ranije): A iza sebe neću moći ostaviti ni najbjednijeg znaka zahvalnosti. vi još ni ne znate o čemu se radi. RANK (tiho. ja mislim na jednu ogromno veliku uslugu. RANK: Da.. hoćete li me bar jedanput učiniti sretnim? NORA: Ah....

. Ne mogu. to bolje.. slušajte doktore: morate mi pomoći da nešto spriječim. savjet i podrška i usluga.koji bi za vas s radošću dao svoj život? NORA (tužno): Ah.. doduše. RANK: Što više.. Ali recite mi. ne mogu. Zar nemate povjerenja u mene? NORA: Da. to ja dobro znam. da zamislim.. na šta to mislite. NORA (lagano ustukne): Koji bi.. mirno i jednostavno): Pustite me da proñem. Zato ću vam i reći. sada eto znate. mislite li da je on jedini koji bi. Noro. on ne bi ni trenutka razmišljao da da svoj život za mene. Bolju priliku neću nikada naći. Vi znate kako me Tarvald jako i neopisivo duboko voli. RANK (saginje se prema njoj): Noro. Vi ste moj najvjerniji i najbolji prijatelj. To je tako nečuveno mnogo. RANK: . doktore. RANK: Zakleo sam se da ovo morate saznati prije moga kraja.. NORA (ustaje.NORA: Ne.. Da. Dakle. više nego u koga drugog. I sad znate i da se meni možete povjeriti kao nikom drugom. tako..

NORA (pogleda ga): Zar sada? RANK: Molim vas. šta ja znam. sad barem znate da sam vam odan dušom i tijelom. to je bilo zaista odvratno od vas.. donesite lampu. ali ostaje da sjedi): Noro. pitam vas da li ste vi znali? NORA: Ah.. RANK (ustaje): To da sam vas isto tako odano volio kao i onaj drugi? Zar je to bilo odvratno? NORA: Ne. mogu li saznati o čemu se radi? NORA: Sad više ništa ne možete saznati. dragi doktore. Sad možete govoriti.RANK (pravi joj mjesta. nezgrapni. stavlja je na sto i opet izlazi) Noro. kako ste samo mogli biti tako. To nikako nije bilo potrebno. doktore! A sve je bilo tako lijepo! RANK: No. ali da ste mi to mogli reći. . O. NORA (na vratima predsoblja): Helena. gospoño Helmer. RANK: Šta to sad znači? Zar ste vi znali? (Služavka dolazi s lampom. jesam li znala ili nisam? To vam zaista ne znam da kažem. (Ode do peći) Ah.

isto kao i do sada. NORA: Da. vidite. ima ljudi koje volimo iznad svega. zapravo ne! Ali treba li možda da odem zauvijek? NORA: Ne. . Naravno! (Sjeda u stolicu za ljuljanje. u tome ima isitine. pogleda ga i nasmije se) Baš ste mi i vi fini gospodin. i ljudi s kojima se najradije družimo. moj dragi doktore! Pa stidite li se bar sada. naravno. Pa vi znate da Torvald ne može bez vas. ja nalazim da je ovdje uvijek tako strašno zabavno. Često mi se činilo da ste isto toliko rado bili sa mnom koliko i sa Helmerom. možda mi neće ni trebati nikakva pomoć. sve je to samo uobraženje. Vidjećete. Vi ste za mene prava zagonetika. Sasvim sigurno. RANK: A vi? NORA: Ah. da. upravo to me je i zavelo na krivi put. kad vi doñete. to ne smijete! Dolazićete. kad gori svjetlo? RANK: Ne. Dajte mi priliku i ja ću za vas učiniti sve što je u ljudskoj moći! NORA: Sad više ne možete učiniti ništa za mene. RANK: O. Uostalom.RANK: Ali ipak! Ne smijete me tako kazniti. RANK: Eto.

samo. RANK: Kako? Pa evo vam ga ovdje.. ja sam. ne. NORA: Ah. naravno.. tatu iznad svega. da! Taj! Ali radi se o jednom drugom. to je. Ali. voljela sam.NORA: Dok sam još bila kod kuće. nije uopšte. ja sam poručila. vidite. dobri doktore. Ali. sa Torvaldom je isto kao sa tatom. RANK: Aha.. Torvald ne smije da zna. (Služavka ulazi iz predsoblja) SLUŽAVKA: Milostiva gospoño! (Nešto šapće i pruža joj kartu) NORA (baca pogled na kartu): Ah! (Stavlja je u džep) RANK: Nešto neugodno? NORA: Ne. njih zamijenio! NORA (skoči i priñe mu): Dragi. a pričali su uvijek neke zabavne stvari. dakle. jer tamo me nikad nisu korili. nisam ja to tako mislila. moj novi kostim. uvijek mi se činilo izvanredno zabavno kad bih se mogla iskrasti daleko od posluge. dakle. RANK: Ah.. ta velika tajna! .

ali tiho. da. ne.. I zadržite ga tako dugo dok. došao je stražnjim stepenicama. (Odlazi u Helmerovu sobu) NORA (služavki): I on stoji u kuhinji i čeka? SLUŽAVKA: Da. RANK: Budite bez brige. Služavka otvara vrata od predsoblja. to se ne smije dogoditi! (Ode do Helmerovih vrata i povuče rezu. svakako. Ne.. To je iznenañenje za moga muža.. ali ništa nije koristilo... uvede Krogstada i zatvori .NORA: Da. NORA: Ali jesi li mu rekla da nikog nema kod kuće? SLUŽAVKA: Jesam. Helena. on je u srednjoj sobi. Dolazi uprkos svemu.. Idite samo unutra kod njega. NORA: Nije htio da ode? SLUŽAVKA: Ne prije nego što govori s milostivom gospoñom. Ne smiješ nikome pričati o ovome. (Ode) NORA: Najužasnije dolazi. on mi neće pobjeći. NORA: Onda ga pusti ovamo. SLUŽAVKA: Da. ne. razuimijem.

NORA: Šta hoćete od mene? KROGSTAD: Da mi date objašnjenje. brzo. NORA: Gospodine Krogstad.. I nije mi ličilo na mog dobrog Torvalda Helmera da pokazuje toliko muške hrabrosti. naravno. On je obučen u bundu. što se mene tiče.. moj muž je kod kuće. Šta je? KROGSTAD: Vi sigurno znate da sam dobio otkaz? NORA: Ja to nisam mogla spriječiti. tako sam i mislio.. Ide prema njemu) Govorite tiho... Borila sam se za vašu stvar svom snagom. krznene čizme i šubaru. KROGSTAD: Zar vas vaš muž tako malo voli? On zna čemu vas sve mogu izložiti.. ja zahtijevam da poštujete moga muža! . ali ništa nije pomoglo. NORA: Dakle. KROGSTAD: No. a ipak se usuñuje. NORA: Kako možete i pomisliti da on to zna? KROGSTAD: Da.za njim vrata.

. Ovakav lihvar i piskaralo. Ja sam cijeli dan na vas mislio. Pomislite na moju malu djecu. mogu da pretpostavim da ste danas malo bolje upućeni u to nego juče.. jedan tako loš pravnilk kao ja. može imati srca.. Ne mora svijet ništa saznati. bo sam samo htio da vam kažem.. neka sve ostane izmeñu nas troje. ovakav.KROGSTAD: O. zar ne? Znala sam to. kratko i jasno. i ovakav čovjek kao što sam ja.. NORA: Nećete. naravno! Svo dužno poštovanje. Ja sa svoje strane za sada neću ništa iznijeti u javnost. NORA: Šta hoćete vi od mene? KROGSTAD: Samo da vidim kako ste.. NORA: Pa dokažite to. KROGSTAD: A zar ste vi i vaš muž mislili na moju djecu? Ali to je sad svejedno! Nemojte čitavu stvar uzimati suviše ozbiljno. poštovana gospoño. gospoño Helmer. KROGSTAD: Naravno. Ali pošto vi čitavu stvar tako brižljivo skrivate. KROGSTAD: Sve se to može lijepo i dobro srediti. NORA: Bolje nego što bi me vi ikad mogli uputiti. no. .

ipak ne biste dobili svoju obveznicu natrag. barem ne na način kojim bih se htjela poslužiti. KROGSTAD: Ne bi vam ništa ni koristilo. trenutno ne mogu.NORA: Moj muž ne smije nikad ništa saznati o tome. Ako se. .. spremate na kakvu očajničku odluku. Niko koga se to ne tiče. dakle. KROGSTAD: Samo hoću da je zadržim. NORA: Namjeravam.. NORA: Onda mi objasnite šta ćete s njom uraditi.ako namjeravate da napustite kuću i porodicu. KROGSTAD: Kako ćete to spriječiti? Zar možda možete isplatiti ostatak? NORA: Ne.. KROGSTAD: Ili imate načina da nabavite novac slijedećih dana? NORA: Ne... neće ništa o njoj saznati. spremam se.. da je imam u svojim rukama. I kad biste još toliko gotovog novca stavili preda me. NORA: Da. KROGSTAD: .

dragi moj bože. NORA: Otkud vi znate? KROGSTAD: . Evo. Ali. nisam imao brabrosti. ovdje u tašni imam pismo za vašeg muža. NORA: Odakle vi znate da se ja nosim takvim mislima? KROGSTAD: Ljudi kao mi u početku se gotovo uvjek nose takvim mislima.. NORA (brzo): To pismo ne smije doći u njegove ruke! . Nemam je. NORA (bez glasa): Ni ja.KROGSTAD: . NORA: U kojem ste sve napisali? KROGSTAD: Sve je rečeno obzirno koliko je bilo moguće.. KROGSTAD (s olakšanjem): Zar ne? Nemate hrabrosti za to ni vi? NORA: Nemam je..ili možda još nešto gore.onda se ostavite takvih misli. KROGSTAD: To bi i bila velika glupost.... Čim proñe prva bura u kući. I ja sam na to pomišljao.....

Ja hoću gore. I kad sam jednom tamo. NORA: To on nikad i nipošto neće učiniti. KROGSTAD: On će to učiniti. onda ćete vidjeti! Za manje od godinu dana postaću direktorova . NORA: Šta onda tražite? KROGSTAD: To ćete saznati. ali mislim da sam vam upravo rekao. hoću gore. Za to vrijeme sam se borio sa vrlo teškim prilikama. KROGSTAD: Ja ne tražim nikakav novac od vašeg muža. Ja hoću da stanem na noge. NORA: Ah. milostiva gospoño. Sad sam istjeran i sad se više neću zadovoljiti time da budem primljen po milosti. ja ću pokušati da nabavim novac. Već godinu i po dana nisam učinio nijedno nepošteno djelo. Bio sam zadovoljan da se opet mogu podići. kažem vam. ne mislim novac koji vam dugujem..Pocijepajte ga.. KROGSTAD: Izvinite. Recite mi. Neće se usuditi ni da pisne. koju svotu tražite od mog muža? Onda ću vam nabaviti taj novac. zajedno s njim. Hoću opet u banku. I u tome mi mora vaš muž pomoći. milostiva gospoño. korak po korak. poznajem ja njega. ali hoću da imam viši položaj: vaš muž mi mora obezbijediti mjesto.

kakvog bi to imalo smisla? Pa ja ga uprkos tome imam u svojim rukama.? NORA: Sada imam hrabrosti za to. razmažena dama kao vi. gospoño Helmer. ružnu. To se ne radi. Takva fina. KROGSTAD: Ah..desna ruka. NORA: Nećete me uplašiti! KROGSTAD: Ni vi mene... I inače. unakaženu. nećete me uplašiti.? KROGSTAD: Zar ste zaboravili da vaš dobar glas i poslije vaše smrti zavisi od mene? . NORA: Čak i tada? Kad mene više.. vidjećete! KROGSTAD: Pod led možda? U hladnu. opale kose... a ne Torvald Helmer! NORA: To nećete doživjeti! KROGSTAD: Zar ćete možda.. NORA: Vidjećete.. Onda će Nils Krogstad voditi Akcionarsku banku. kao smola crnu vodu? A onda vas u proljeće izbaci na obalu.

Kratka pauza) Pismo je u sandučetu. Ah. . I ne zaboravite da me je vaš muž sam prisilio na ovaj put. Torvalde. malo ih otvori. Odlučuje se? Hoće li? (Pismo pada u sanduče. Od Helmera očekujem odgovor na moje pismo. sad znate na čemu ste. ne. ne. to bi bilo nemoguće. doñi ovamo. potom se čuju Krogstadovi koraci. milostiva gospoño! (Odlazi kroz predsoblje) NORA (žuri do vrata predsoblja. Ne pravite nikakve gluposti. (Šunja se plašljivo do vrata predsoblja) Tamo je. koji se gube niz stepenice. oslušne): Odlazi. Nije ubacio pismo. nisam znala šta još da prepravim. Hoćemo li isprobati? NORA (promuklo i tiho): Kristina. GOSPOðA LINDE (dolazi sa kostimom iz sobe lijevo): Tako. sad smo izgubljeni bez spasa. S prigušenim vriskom Nora trči kroz sobu do stola kraj sofe. (Otvara šire vrata) Šta je to? Zastao je.NORA (stoji bez riječi i gleda ga) KROGSTAD: No. To mu nikad neću oprostiti. Ne silazi niz stepenice. NORA: Doñi ovamo. Torvalde. Vidiš li ono pismo? Tamo. pogledaj kroz okno na sandučetu. Zbogom. GOSPOðA LINDE (baca kostim na sofu): Šta ti je? Izgledaš potpuno zbunjeno.

Noro.. GOSPOðA LINDE: Pravedni bože. GOSPOðA LINDE: Kakav svjedok? Šta treba da. vjeruj mi. GOSPOðA LINDE: Ah..? NORA: Ako izgubim razum.. da.GOSPOðA LINDE: Da. pa ti si potpuno van sebe! . a sad će Torvald sve saznati. GOSPOðA LINDE: Noro. GOSPOðA LINDE: Noro. kad.. a to bi se lako moglo dogoditi. GOSPOðA LINDE: Noro! NORA: Ili ako mi se šta drugo desi. NORA: Ti još ne znaš sve. NORA: To je pismo od Krogstada. Ja sam krivotvorila jedan potpis. Kristina: ti mi moraš biti svjedok.. slično tome. NORA: Jedno ću ti reći. Krogstad ti je posudio novac! NORA: Da.. pa da ne mogu biti ovdje prisutna. to je za vas oboje najbolje. Noro. vidim ga.

Kristina.? NORA: Onda ti moraš posvjedočiti. GOSPOðA LINDE: Sigurno da neću. Ne zaboravi to. pri punoj sam svijesti i kažem ti: niko drugi nije znao za to. Ali ja sve to uopšte ne razumijem. čudo. NORA: Ne idi njemu! On će te uvrijediti! GOSPOðA LINDE: Bio je jedno vrijeme. da. Ali to je tako strašno. NORA: Pa kako bi i mogla razumjeti! Sad će se tek dogoditi čudo! GOSPOðA LINDE: Čudo? NORA: Da. Kristina. da to nije istina. to se ne smije dogodliti ni za šta na svijetu. pa ma šta to bilo. sve sam sama učinila.. ali kako samo možeš misliti. . kad bi on meni za ljubav rado učinio sve.NORA: Ako tada neko hoće sve da uzme na sebe. razumiješ? GOSPOðA LINDE: Da. čitavu krivicu.. Ja uopšte nlisam van sebe. GOSPOðA LINDE: Ja ću odmah poći Kragstadu i govoriti s njim.

GOSPOðA LINDE (pročitala je kartu): On stanuje odmah iza ugla. Stavila si rezu na vrata. šta ja znam? Ipak... (Maši se za džep) evo njegove karte. HELMER (u svojoj sobi. Lijepo ću izgledati. Mi smo izgubljeni bez spasa. Mi ne možemo ući. ne plaši se. da. GOSPOðA LINDE: A ključ je u tvog muža? NORA: Da.NORA: On? GOSPOðA LINDE: Gdje on stanuje? NORA: Ah.. kuca na vrata): Noro! NORA (uzvikne od straha): Šta je?! Šta želiš od mene? HELMER: No. uvijek. Pa pismo je u sandučetu. no. pismo. . pismo. Sigurno probaš kostim? NORA: Da. ali to ipak ništa ne koristi.. Ali. probam. NORA: Da. Torvalde.

. smije li čovjek najzad ući u svoju vlastitu sobu? Doñi. Moram naći neki razlog. GOSPOðA LINDE: Zadrži ga. draga Noro. HELMER: Ali. ali možda sam se prevario. .. NORA: Tek sutra ćete moći da se divite mojoj ljepoti. Uñi za to vrijeme kod njega. kako ti to loše izgledaš! Jesi li previše vježbala? NORA: Ne. NORA: Ali Torvald obično baš u ovo vrijeme. dragi Torvalde? HELMER: Pa Rank mi je najavio neku veliku maskaradu.. (Na vratima) Ali šta je to? NORA: Šta.. Ja se odmah vraćam.. (Brzo odlazi kroz predsoblje) NORA (prilazi Helmerovim vratima i otvara ih): Torvalde! HELMER (u drugoj sobi): No. RANK (na vratima): Ja sam tako razumio. sad ćemo najzad vidjeti.GOSPOðA LINDE: Krogstad mora svoje pismo zatražiti natrag nepročitano.. Rank. nisam još nikako vježbala.

molim te. Ali bez tvoje pomoći ne mogu ništa napraviti... NORA: Da. ti mali. HELMER: Ah. Nijedan potez pera! Je li? Zar ne. (Hoće napolje.HELMER: Ali to će ipak biti potrebno. HELMER: Pusiti me da vidim. Nora seda za . Večeras sam isključivo tebi na raspoloženju. Hoćeš li mi to obećati? A ja se tako bojim! Pred tim velikim društvom. bespomoćni stvore! Ali čekaj! Samo ću. nemoj! HELMER: Zašto ne? NORA: Torvalde.. Torvalde. Večeras se moraš samo meni posvetiti. NORA: Ne. Ništa od poslova. nema nijednog. NORA: Da. to će i te kako biti potrebno.. Torvalde. ne. dragi Torvalde? HELMER: To ti obećavam. (Poñe prema predsoblju) NORA: Šta to hoćeš napolju? HELMER: Hoću samo da vidim ima li pisama. ti mi moraš pomoći. Torvalde. ali baš ništa. gotovo sve sam zaboravila. brzo ćemo mi to obnoviti.

hvata prve taktove tarantele. Rank stoji iza Helmera i gleda) HELMER (svira): Laganije. NORA: Ne smijem drukčije. Hajde da sad vježbamo. Još ima vremena do večere. HELMER: Ne tako žestoko. NORA: Baš tako treba da bude. . Sjedi za klavir i sviraj. HELMER: Rado. Potom jednim skokom dolazi sasvim naprijed i uzvikne): Sviraj imi! Sad ću plesati.klavir. onda moram prije toga vježbati s tobom. (Helmer svira a Nora pleše. dragi Torvalde. strašno se bojim. Noro. draga Noro? NORA: Da. ispravljaj me. Helmer zastane na vratima) Aha! NORA: Ako sutra treba da plešem. laganije. upućuj me kao i obično. vrlo rado. ako ti to želiš. (Sjeda za klavir) NORA (uzima iz kutije tamburin i dugi šareni šal koji brzo nabire oko sebe. HELMER (ide prema njoj): Zar se zaista toliko bojiš.

Kristina! HELMER: Ali draga. NORA: Pa. pa ti plešeš kao da ti se radi o životu. Nora pleše sa sve većim uzbuñenjem. kažem ti! (Rank prestaje da svira i Nora iznenada zastane. HELMER (ustaje): Da. Helmer je stao pored peći i za vrijeme plesa neprestano upućuje primjedbe. sviraj ti. (Rank sjeda za klavir i svira. HELMER: Rank.HELMER (prestane svirati): Ne. Pa ti si zaboravila sve što sam te učio. ne. i radi se. Helmer joj prilazi) Nikad to ne bih povjerovao. Ulazi gospoña Linde) GOSPOðA LINDE (stane kao skamenjena na vratima): Ah! NORA (plešući): Ovdje je veselo. pa to je čista ludost. onda mi je lakše pokazivati. Prestani. dobra Noro. prestani. kosa joj se raspe i padne na ramena. tako to apsolutno ne ide! NORA (smije se i maše tamburinom): Jesam li ti rekla? RANK: Pusti da joj ja sviram za ples. Ona kao da ništa ne čuje. ona se ne osvrće na to. . već pleše dalje.

Možda. RANK (tiho Helmeru): Nemoj joj protivrječiti.. . samo na mene. ti se to još uvijek bojiš onog čovjeka. da. HELMER (grli je): Neka dijete provede svoju volju. koliko je potrebno. NORA: Ne znam..NORA (odbaci tamburin): Eto.. Treba da vježbaš sa mnom do posljednjeg trenutka. NORA: Ni danas ni sutra ne smiješ ni na šta drugo ni misliti. Ali sutra naveče. HELMER: Aha. NORA: O.. ja vidim na tebi da njegovo pismo već leži unutra. da. ni u poštansko sanduče pogledati. Ali tako nešto sad ne smiješ pitati. HELMER: No. tu je zaista potrebno još podučavanja.. Torvalde? HELMER: Budi bez brige. Ništa ružno ne smije stupiti meñu nas. dok ovo sve ne proñe. to je! HELMER: Noro. Obećavaš li mi to. i sam vidiš. kad budeš otplesala. Ne smiješ ni jedno pismo otvoriti. NORA: Sad i ti vidiš..

ah. to i hoću. i vi. nešto dogaña. Helena. Ali idi sad unutra. . NORA: Vidjela sam na tebi. izgleda. HELMER: Ni govora. mnogo. samo za ovaj put. doktore. samo tako. o kome sam ti pričao. to je samo taj djetinjasti strah. RANK (dok odlazi sa Helmerom): Tu se. mala ševa kao i uvijek. neko veliko slavlje? NORA: Slavlje sa šampanjcem do zore. Helena. NORA: Ah. a ne ona divlja usplahirenost! Budi opet moja draga. HELMER: Ah. SLUŽAVKA (na vratima): Milostiva gospoño. (Viče napolje) I slatkiša od badema. dragi prijatelju. NORA: Donesi šampanjca. HELMER (hvata je za ruke): Tako. da.NORA: Onda si slobodan. dakle. Kristina. ti ćeš mi urediti frizuru. sto je postavljen. (Obojica odlaze desno) NORA: Pa?! GOSPOðA LINDE: Otputovao u pokrajinu.

Idi unutra za njima. Vrata predsoblja stoje otvorena. i ja ću odmah doći. ali izgleda kao da ne može da sabere misli. HELMER (desno na vratima): A gdje je ostala moja mala ševa? NORA (poleti prema njemu raširenih ruku): Evo tvoje ševe! TREĆI ČIN Ista soba. Sedam sati do ponoći. Dvadeset četiri i sedam? Još trideset i jedan sat života. Tada će i tarantela biti svršena. Onda još dvadeset četiri sata do sljedeće ponoći. GOSPOðA LINDE: Šta ti očekuješ? NORA: Ah. pokušava da čita. Ostavila sam mu kratku poruku. Ne treba ništa da sprečavaš.GOSPOðA LINDE: Vraća se sutra uveče. . Na stolu gori lampa. NORA: To nisi trebala uraditi. GOSPOðA LINDE (sjedi za stolom i rastreseno lista neku knjigu. (Gospoña Linde ide u trpezariju. to ti ne možeš razumjeti. Nora stoji jedan trenutak kao da hoće da se pribere. Sto sa stolicama gurnut je u sredinu sobe. pravo je blaženstvo očekivati čudo. onda pogleda na sat) Pet sati. Sa gornjeg sprata čuje se muzika. U stvari.

Čuju se tihi koraci po stepenicama. Moja soba nema posebnog ulaza. Djevojka spava.. GOSPOðA LINDE: Krogstade. Doñite bliže. zašto da ne. u ovoj kući? GOSPOðA LINDE: Kod mene kod kuće bilo bi nemoguće. Gleda na sat): Još ga nema. KROGSTAD: Tako? I to treba da bude upravo ovdje. Ovdje nema nikoga. zašto da ne? KROGSTAD: No da. dajte da porazgovaramo. A krajnje je vrijeme. KROGSTAD (ulazi u sobu): Vidi. Šta to treba da znači? GOSPOðA LINDE: Moram hitno razgovarati s vama. KROGSTAD: Zar nas dvoje imamo još o čemu da razgovaramo? . a Helmerovi su gore na balu. molim te! Helmerovi večeras plešu? Stvarno? GOSPOðA LINDE: Da. Ona šapne) Uñite. (Oslušne ponovo) Ah! evo ga. KROGSTAD (na vratima): Našao sam u svom stanu poruku od vas. A ako on ne. (Ona ode u predsoblje i oprezno otvara vanjska vrata.Nekoliko puta oslušne napeto u pravcu vrata prema stepeništu.. sasvim smo sami.

U onom trenutku kad sam prekidala s vama. KROGSTAD: Šta je tu trebalo da se razumije? Zar to nije stara i poznata priča: žena bez srca otjera muškarca kad joj se ukaže bolja prilika.. . KROGSTAD (steže pesnice): Zato. dakle! I samo.. KROGSTAD: To nikad ne bih pomislio. zašto ste mi onda na taj način pisali? GOSPOðA LINDE: Nisam mogla drugačije. zar ste to zaista vjerovali? KROGSTAD: Ako nije bilo tako.GOSPOðA LINDE: Nas dvoje imamo mnogo da razgovaramo. GOSPOðA LINDE: Jer me nikad niste sasvim razumjeli. GOSPOðA LINDE: Zar mislite da sam toliko bez srca? I vjerujete da sam laka srca prekinula s vama? KROGSTAD: A zar niste? GOSPOðA LINDE: Krogstade. samo radi novaca. smatrala sam svojom dužnošću da u vama uništim sve što ste osjećali za mene.

bilo mi je kao da sam izgubio čvrsto tlo pod nogama. KROGSTAD: Vjerujem vam. KROGSTAD: Može biti. Ali vi niste imali pravo da me napustite zbog drugog čovjeka. blizu. kad tako kažete. Krogstade. a vaši izgledi su onda bili slabi. . KROGSTAD (tiho): Kad sam vas izgubio. možda. GOSPOðA LINDE: Ne znam. Krogstade. Mi nismo mogli čekati na vas. Često sam se i sama pitala jesam li imala pravo na to. KROGSTAD: Bila je blizu. Pogledajte me. GOSPOðA LINDE: Pomoć je. da je trebalo da dobijem vaše mjesto u banci. Vi ne biste imali od toga ni najmanje koristi. sada ćete se povući? GOSPOðA LINDE: Ne. Tek danas sam saznala. sad sam brodolomnik na svojoj olupini.GOSPOðA LINDE: Ne smijete zaboraviti da sam imala bespomoćnu majku i dva mala brata. sad znate. GOSPOðA LINDE: A da to nisam znala. Onda ste došli vi i stali mi na put. Ali eto.

koristi.KROGSTAD: Eh. koristi. pa onda? . GOSPOðA LINDE: Onda vas je nešto vrlo pametno naučio. ja bih uprkos tome tako učinio. Nemam nikoga za koga bih mogla da se brinem. GOSPOðA LINDE: Drugog izbora nisam imala. GOSPOðA LINDE: Pa i ja sam kao brodolomnik na olupini. gorka oskudica su me tako naučili. KROGSTAD: To je bio vaš vlastiti izbor. KROGSTAD: A mene je život naučio da ne vjerujem u prazne riječi. KROGSTAD: Valjda imam i razloga da to kažem. GOSPOðA LINDE: Ja sam naučila da postupam razumno. Ali u djela valjda vjerujete? KROGSTAD: Kako to mislite? GOSPOðA LINDE: Rekli ste da se osjećate kao brodolomnik na vlastitoj olupini. KROGSTAD: Dobro. Život i tvrda.

Čitavog svog života. ja sam radila i to je bila moja najljepša. Krogstade. To je heroizam pretjerane žene. nego svako na svojoj sam. koliko se mogu sjetiti. moja jedina radost. dajte mi nešto. Raditi sama za sebe. daj te mi nekoga. KROGSTAD: Kristina! GOSPOðA LINDE: A šta mislite da je mene dovelo u grad? KROGSTAD: Valjda nije misao na mene? GOSPOðA LINDE: Ja moram raditi da bih podnijela ovaj život.. KROGSTAD: U to ja ne vjerujem. kad bi nas dvoje brodolomnika sada mogli prići jedno drugom.. sa strahovito praznom dušom napuštena. GOSPOðA LINDE: Da li ste ikad zapazili da sam bila pretjerana? .GOSPOðA LINDE: Krogstade. ništa više. to nije nikakva radost. za šta bih mogla da radim. koja želi da se žrtvuje. Ali sada sam sama na svijetu. KROGSTAD: Šta to govorite? GOSPOðA LINDE: Bolje dvoje na jednoj olupini.

ja vjerujem u ono što je dobro u vama. vidim to na vama. KROGSTAD: I vi znate kako se ovdje gleda na mene? GOSPOðA LINDE: Činilo se malo prije iz vaših riječi. Vi. ali ja sam zaboravio.. govorite. govorite li vi to sasvim promišljeno? Da. Nas dvoje trebamo jedno drugom Krogstade. da li je vama sasvim poznata moja prošlost? GOSPOðA LINDE: Da. KROGSTAD: To bez svake sumnje. GOSPOðA LINDE (osluškuje): Čujte! Tarantela! Idite! Idite! . GOSPOðA LINDE: Zar se to ne bi moglo još i sada dogoditi? KROGSTAD: Kristina.. dakle. a vašoj djeci treba majka.? GOSPOðA LINDE: Treba mi neko tome bih mogla biti majka.KROGSTAD: Zar biste vi to zaista mogli? Recite mi. zajedno s vama usuñujem se na sve. KROGSTAD (uhvati je za ruke): Hvala... kao da ste uvjereni da ste sa mnom mogli postati sasvim drugačiji. hvala Kristina! Sad ću već znati da se rehabilitujem u očima drugih! O. zaista imate hrabrosti.

KROGSTAD (gleda je ispitivački): Treba i to da tako shvatim? Vi hoćete pod svaku cijenu da spasite svoju prijateljicu. ali..KROGSTAD: Zbog čega? Šta je sad? GOSPOðA LINDE: Čujete li ovaj ples gore? Kad se on završi. možemo ih očekivati. KROGSTAD: Dabome! Idem ja. Recite mi otvoreno. KROGSTAD: O.. Sve je uzalud. jer vaše pismo je još uvijek u sandučetu. KROGSTAD: Znate li to sigurno? GOSPOðA LINDE: Sasvim sigurno. KROGSTAD: I uprkos tome imate hrabrosti.. kad bih to nekako mogao izbrisati! GOSPOðA LINDE: To još možete. naravno. i to znam. GOSPOðA LINDE: Da..? GOSPOðA LINDE: Ja dobro razumijem u šta očajanje može natjerati čovjeka kao što ste vi. ne znate kakve sam ja korake preduzeo protiv Helmera. Je li tako? . Vi. Krogstade.

Ali jedno moram na svaki način učiniti. u prvi mah. GOSPOðA LINDE: Ne.GOSPOðA LINDE: Krogstade. GOSPOðA LINDE: Ne. Krogstade. KROGSTAD: Ja ću povući svoje pismo. ko se jedanput žrtvuje za druge.. to pismo ne treba da tražite natrag. Nemoguće je nastaviti sa zataškivanjem i izbjegavanjem! KROGSTAD: Pa dobro. da ne treba da ga čita. Čekaću ovdje dok Helmer ne siñe reći mu da mi mora vratiti pismo. Da se u pismu govori samo o mome otkazu. naravno. ali u meñuvremenu je prošlo dvadeset i četiri sata. ne. a za to vrijeme sam bila svjedok nevjerovatnih stvari u ovoj kući.. KROGSTAD: A recite mi: vi ste me ipak samo zbog njega pozvali ovamo? GOSPOðA LINDE: Da. ako vi rizikujete. Helmer mora sve saznati. Ta nesretna tajna mora na svjetlo dana i izmeñu njih mora doći do otvorenog razgovora. pa neka to bude odmah. KROGSTAD: Da. taj to ne čini po drugi put. .

idite! Ples je završen. ne.. ne. Ona je u talijanskom kostimu sa velikim crnim šalom. ključ se okreće u bravi i Helmer gotovo silom uvodi Noru u predsoblje. KROGSTAD: Ja ću vas dolje pričekati. Možete ime ispratiti do kućnih vrata. Kad bi samo brzo došli. Ne želim da odem tako rano. GOSPOðA LINDE: Da. Gdje su moje stvari? (Uzima šešir i kaput) (Napolju se čuju glasovi Helmera i Nore. za koje mogu da živim. opirući se): Ne. (On odlazi kroz stubišna vrata. . Tu će biti ozbiljnog posla. neću kući! Hoću ponovo gore.GOSPOðA LINDE (osluškuje): Požurite! Idite. Dom u koji ću smjeti da unesem sreću i zadovoljstvo. HELMER: Ali. Helmer je u večernjem odijelu sa otvorenim crnim dominom preko njega) NORA (još na vratima. KROGSTAD: Tako neiskazano sretan nisam bio nikada. (Oslušne) Aha. evo ih već. kakav preokret! Ljudi za koje mogu da radim. Nismo više m trenutka sigurni. Vrata izmeñu sobe i predsoblja ostaju otvorena) GOSPOðA LINDE (malo posprema i premješta svoj šešir i kaput): Kakav preokret! Da. draga Noro.. pričekajte.

Zar nije dražesna. HELMER: Ni minute duže. nažalost. molim te svim srcem.NORA: Ah. gospoño Linde. samo je dobro pogledajte! Mislim da je zaista vrijedna pažnje. Došla sam. molim te. NORA: Kristina! HELMER: Kako. Ti si već bila gore. Ti znaš. samo još jedan sat. vi ovako kasno ovdje? GOSPOðA LINDE: Da. gospoño Linde? GOSPODA LINDE: Da. a onda nisam htjela da odem. NORA: Zar si me čitavo vrijeme čekala? GOSPOðA LINDE: Da. oprostite. Ovdje ćeš se samo prehladiti. tako smo se dogovorili! Tako! Unutra u sobu. prekasno. moja slatka Noro. zaista jeste. prije nego što te vidim. (Uprkos njenom opiranju vodi je polako u sobu) GOSPOðA LINDE: Dobro veče. HELMER (skida Nori šal): Da. tako sam željela da vidim Noru u njenom punom sjaju. HELMER: Zar nije neobično dražesna? To je bilo mišljenje i . Torvalde.

koji je i zaslužila.čitavog društva. nakloni na sve strane i. malo naturalističkije nego što. odgovara zahtjevima umjetnosti. nipošto! Uzeo sam svoju dražesnu malu djevojku sa Kaprija. lijepa slika je iščezla. ti ćeš se još kajati što mi nisi priuštio bar još pola sata. Ali ja nisam u stanju da to objasnim Nori. da je odvedem. dobila burni pljesaik. naravno. Otplesala je svoju tarantelu. izvinite. NORA: I? . pod ruku. iako je. Uh. NORA: Torvalde. mislim. Ali kako god bilo. čujete je. kako se to u romanima kaže. strogo uzevši. to slatko malo stvarenje. I zar da je poslije toga još ostavim gore? Zar da tako razvodnjimo efekat? O. Odlazak uvijek mora biti efektan. HELMER: Eto. zapravo tako treba da kažem. izvoñenje bilo malo suviše naturalističko. da. (Ulazi i zapali nekoliko svijeća) NORA (šapće brzo i bez daha): Dakle? GOSPOðA LINDE (tiho): Govorila sam s njim. gospoño Linde. glavna stvar je postigla je uspjeh i buran aplauz. Šta da se radi? Hoćete li mi vjerovati: morao sam gotovo silu upotrijebiti. svoju kapricioznu djevojčicu sa Kaprija. gospoño Linde. kako je ovdje toplo! (Odbaci domino na stolicu i otvara vrata prema svojoj sobi) Šta? Pa ovdje je mrak! Ah. Ali užasno je tvrdoglavo. onda brzi krug po sali.

GOSPOðA LINDE: Krogstada ne moraš da se bojiš. gospoño Linde. GOSPOðA LINDE: Onda će govoriti pismo. već? Je li ovo vaše pletivo? GOSPOðA LINDE (uzima ga): Da. hvala. dakle.GOSPOðA LINDE: Noro. HELMER: Vi. Pst! (Helmer opet ulazi) HELMER: No. HELMER: Ah. jeste li joj se nadivili? GOSPOðA LINDE: Da. NORA: Neću. . Skoro sam ga zaboravila. pletete? GOSPOðA LINDE: Da. Kristina. a sad još da vam zaželim laku noć. ti moraš sve reći svome mužu! NORA (bez glasa): Znala sam. NORA: Hvala ti. šta. sad znam šta treba da radim. naravno. ali ti moraš govoriti.

držite vez lijevom rukom. Vidite samo. Užasno dosadna osoba! . Laku noć. nije lijepo vidjeti.HELMER: Znate šta. HELMER: To ste dobro rekli. u laganim dugim lukovima... GOSPOðA LINDE: Tako? A zbog čega? HELMER: Jer to mnogo ljepše izgleda. i nemoj više biti tvrdoglava. tako. Bio je stvarno sjajan šampanjac koji su nam poslužili! GOSPOðA LINDE: Laku noć. a desnom radite iglom.. On zatvara za njom vrata i vraća se) No.. gospoño Linde. (Gospoña Linde ode.. HELMER: A pletenje. Noro. Pogledajte: zgrčene ruke. gospodine direktore! (Helmer je prati do vrata) HELMER: Laku noć. tako. najzad smo je se riješili. laku noć. zar ne? GOSPOðA LINDE: Da. bolje bi bilo da vezete. laku noć. naprotiv. nadam se da ćete sretno doći kući. igle koje idu gore-dolje.. ali nije vam daleko.. može biti. Ja bih vas vrlo rado. ima nečeg kineskog u tome. GOSPOðA LINDE: Laku noć..

NORA: Da. sve što ti radiš je pametno.. Naprotiv.. mi najmanje. ja sam vrlo umorna. HELMER: Gotovo ni ja da nisam. NORA: Nisi ni pospan? HELMER: Baš nimalo. vidiš! Bilo je. što nismo duže ostali. Torvalde? HELMER: Ne. Reci. ipak je divno opet biti u svoja četiri zida.. dakle. (Gleda je za trenutak.. Idem odmah na spavanje. ti zavodljiva.NORA: Jesi li jako umoran. O. HELMER: Vidiš. ali ga već nisam vidio tako dobre volje. dražesna ženice! NORA: Ne gledaj me tako. pametno od mene. A ti? Ti izgledaš umorno i pospano. NORA: Ah. sasvim nasamo s tobom. onda joj pride bliže) Hm. jesi li primijetila kako je Rank večeras bio veseo? NORA: Tako? Zar je bio? Nisam uopšte s njim razgovarala. . osjećam se izvanredno svježe. HELMER (poljubi je u čelo): Sad moja ševa govori kao razuman čovjek. Torvalde! .

voljena Noro? Ah. sasvim i isključivo meni? NORA (ode na drugu stranu stola): Večeras mi nemoj tako govoriti. da. (Tiše) Noro.HELMER: Da ne gledam svoje najveće blago? Da ne gledam svu tu divotu koja pripada samo meni. ti mlada. mladenačkih ramena. da te po prvi put vodim u svoj stan. sasvim sam s tobom. Slušaj! To gosti odlaze. HELMER (slijedi je): Još ti je tarantela u krvi. znaš li zašto tako malo s tobom razgovaram. moja tajna mlada nevjesta i da niko i ne sluti da izmeñu nas postoji tajna. stojim daleko od tebe i samo ti ponekad krišom dobacim po koji pogled? Znaš li zašto to radim? Jer onda uobražavam da si ti moja tajna ljubavnica. sad će biti tiho u čitavoj kući. i kad stavljam šal oko tvojih nježnih. Kad sam te . kad sam ovako u društvu s tobom. da sam po prvi put nasamo s tobom. HELMER: Zar ne. znaš. onda zamišljam da si ti moja mlada nevjesta i da upravo dolazimo iz crkve. I to te čini još zavodljivijom. nadam se. moja jedina. NORA: Da. da. na taj divni zatiljak. ja znam da su tvoje misli uvijek uz mene. ustreptala ljepotice! Čitavo ovo veče bila si moja čežnja. HELMER: A onda kad polazimo. vidim. NORA: Da.

Zašto da ne? Zašto da čovjek ne uzme sve . Smijem li ući na trenutak? HELMER (tiho. Ja to sve neću. to je lijepo od tebe što nisi prošao pored naših vrata. NORA: Idi sad. pa sam zaželio da malo svratim. ove drage i prijatne siobe. Torvalde. treba da me pustiš na miru. HELMER: Ti si se očito i gore osjećao ugodno. uzavrela mi je krv. RANK: Izvanredno. (Ode i otključa) No. Veoma je lijepo i ugodno. ljutito): Šta li taj sad hoće? (Glasno) Čekaj malo. nećeš? Zar ja nisam tvoj muž? (Neko zakuca na stubišna vrata) NORA (trgne se): Čuješ li? HELMER (idući prema predsoblju): Ko je? RANK (napolju): Ja sam.gledao kako zavodljivo plešeš tarantelu. (Letimično gleda oko sebe) Ah. vama dvoma. Norice! Nećeš. RANK: Učinilo mi se da sam čuo glasove. HELMER: Šta to treba da znači? Imaš me u najboljem raspoloženju. Nisam mogao da izdržim i zato sam te tako rano doveo kući. da.

HELMER: Naročito šampanjac. vidiš. nakon dobro provedenog dana? HELMER: Dobro provedenog dana! Time se ja. RANK: Zašto da čovjek sebi ne priušti ugodno veče. Nevjerovatno koliko sam ga se ja nalio! NORA: I Torvald je večeras popio mnogo šampanjca. Vino je bilo izvrsno. RANK (tapše ga po ramenu): A ja. a poslije toga je uvijek dobro raspoložen. RANK: Tako? NORA: Da. HELMER: Eh. doktore? RANK: Svakako. nažalost. naša mala Nora govori o naučnom ispitivanju! .što može na ovome svijetu? Barem onoliko koliko može i dok to može. ne bih mogao pohvaliti. eh. NORA: Vi ste danas sigurno imali neko naročito ispitivanje. RANK: I ti si to primijetio. mogu.

ništa se na svijetu ne dobiva badava.NORA: I smije li vam se čestitati na rezultatima? RANK: Da. NORA (brzo i ispitivački): Izvjesnost? RANK: Potpuna izvjesnost. Samo da se sutra ne budeš morao kajati. HELMER: To i ja kažem. dobar? RANK: Najbolji mogući i za ljekara i za pacijenta . NORA: Doktore.izvjesnost. NORA: Čujte. to možete mirne duše. Pa zar poslije toga nisam zaslužio jedno ugodno veče? NORA: Da. NORA: Rezultat je. u šta da se prerušimo nas dvoje na sljedećoj maskeradi? . maskerade vam čine zadovoljstvo? RANK: Da. RANK: Ne. dobro ste učinili. doktore. ako su maske stvarno komične. dakle.

Helmere. mala šašavice. RANK: Pusti da tvoja žena doñe takva kakva jeste. HELMER: Da. s tim sam potpuno načisto.. sasvim tačno! RANK: Ali sasvim sam zaboravio zbog čega sam došao. HELMER: Dakle? RANK: Na sljedećoj maskeradi ja ću biti nevidljiv. RANK: Ima jedna crna kapa. HELMER: To ti je smiješna ideja. HELMER (sa suzdržanim smiješkom): Dabome. .. jednu od tvojih crnih havana.HELMER: Ti. HELMER: To si. već misliš na sljedeću? RANK: Nas dvoje? To ću vam reći: vi doñite kao dijete sreće. znaš li već i kako ćeš se ti maskirati? RANK: Moj dragi prijatelju. tačno rekao. daj mi cigaru. ali izmisli kostim koji će to značiti. Ali. zar nisi nikad čuo za crnu kapu? Staviš je na glavu i onda te niko ne vidi. zaista.

RANK: Vama? No. adieu. dragi prijatelju! NORA: Spavajte dobro. adieu. RANK: Hvala lijepo. doktore! RANK: Najljepša hvala na toj želji. (Ona drži šibicu. (Pruža mu svoju kutiju s cigarama) RANK (uzima jednu i zareže je na vrhu): Hvala! NORA (kreše šibicu): Ja ću vam dati vatre.HELMER: S najvećim zadovoljstvom. (Klimne im glavom i ode) HELMER (prigušenim glasom): On se jako napio. I hvala za vatru. ako hoćete. Sasvim je puno. NORA (odsutna duhom): Može biti. dobro. šta ćeš tamo? HELMER: Moram isprazniti sanduče za pisma. Spavajte dobro. (Helmer uzima svežanj ključeva iz džepa i pode u predsoblje) Torvalde. NORA: Zaželite i vi meni to isto. HELMER: Adieu. Inače ujutro neće biti mjesta za novine. . on pripali) A sad.

. HELMER: Ali od toga ih stvarno moraš odviknuti! Hh. da bi služavke. . Noro. NORA: Bravu? HELMER: Svakako.NORA: Hoćeš li ti večeras još raditi? HELMER: Ne. ipak sam ga otvorio. (Prevrće pisma) Šta je ovo? NORA (kraj prozora): Pismo! Ah. koliko se toga nakupilo. ne. vidi. Šta je ovo? Neko je ovdje dirao bravu. Torvalde! HELMER: Dvije posjetnice od Ranka. ne.. NORA: Od doktora? HELMER (razgleda karte): Doktor medicine Rank. Evo i polomljene ukosnice. hm. Bile su na vrhu. (Dolazi opet u sobu i zatvara vrata predsoblja s pismima u ruci) Vidi. to je tvoja. NORA (brzo): To mora da su bila djeca. pa to znaš već... mora da ih je na odlasku ubacio.. no.. (Vadi sadržaj i viče u kuhinju) Helena! Helena. Šta to treba da znači? Ne mogu da vjerujem. ugasite lampu u hodniku.

Znaš li. Torvalde? HELMER: A bio je tako vezan za nas. To je ipak jeziva ideja. možda je najbolje tako. Noro. ali tako brzo. Ovim kartama on se oprostio od nas. HELMER: Kako? Znaš li ti šta? Je i ti nešto rekao? NORA: Da. Sad smo nas dvoje upućeni samo na sebe.NORA: Piše li šta na njima? HELMER: Crni križ iznad imena. sve staviti na kocku za tebe.. bio je kao neka oblačna pozadina našoj sunčanoj sreći. Noro. HELMER: Jadni prijatelju! Znao sam da ga neću više dugo imati. On će se zaključati i umrijeti. sa svojim patnjama i svojom osamljenošću.. pa da mogu i život i imetak i sve. No. (Zastane) A možda i za nas dvoje. . NORA: Pa to i čini. Pogledaj. Ne mogu ni zamisliti naš život bez njega. Baš kao da najavljuje vlastitu smrt. onda je najbolje da proñe bez riječi. Zar ne. čini mi se kao da te ne mogu dovoljno čvrsto držati. On. (Zagrli je) O. ponekad poželim da tebi zaprijeti kakva neposredna opasnost. moja voljena ženo. NORA: Ako to već mora biti. A sad će se sakriti kao ranjena životinja.

zbogom. Nikad! Nikad. Nikada više.. čita ga. laku noć! Laku noć! HELMER (ljubi je u čelo): Laku noć. O bezdane dubine! Samo da i to proñe. moja ptičice-pjevačice. ogrne se njime i šapće brzo. pa napolje. Torvalde! HELMER: Ne. NORA (grli ga): Torvalde. nikada više! O! ledene vode. tebi i djeci! (Hoće kroz predsoblje. Sad ću pročitati pisma. Ne ne. hvata Helmerov domino. Noro. otići ćemo svako u svoju sobu. ne. pipa oko sebe. Hoću s tobom da budem. dobro spavaj. promuklo i isprekidano): Da ga više nikad ne vidim. Nešto što nije lijepo kao da se javilo meñu nama: to je misao na smrt i uništenje. To nas je oboje potreslo. Ni njih. još ne! Torvalde. U istom trenutku otvara Helmer svoja vrata i stoji s otvorenim pismom u ruci) . NORA: S mislima na smrt tvoga prijatelja.. nikad! (Prebaci šal preko glave) A ni djecu. Do tada.NORA (otrgne se i kaže čvrsto i odlučno): Sad treba da pročitaš svoja pisma. (On odlazi s pismima u svoju sobu i zatvara za sobom vrata) NORA (s ludačkim pogledima. moja voljena ženo.? HELMER: Imaš pravo. sad više ne. Moramo se osloboditi toga. Sad je otvorio pismo.

ne. Pusti me da idem! Pusti me napolje! HELMER (zadržava je): Kuda ćeš? NORA (pokušava da se otrgne): Ti mene ne smiješ spasavati.HELMER: Noro! NORA (krikne glasno): Ah! HELMER: Šta je ovo? Znaš li ti šta piše u ovom pismu? NORA: Da. šta si ovo učinila?! NORA: Pusti me da odem! Ti ne smiješ ispaštati zbog mene. dakle? Je li istina ovo što piše? Užasno! Ne. Ne smiješ to uzeti na sebe. . nesretnice. znam. Torvalde! HELMER (zatetura): Istina je. to ne može biti istina! NORA: To jeste istina. Više od svega na svijetu voljela sam tebe! HELMER: Pusti te bijedne isprike! NORA (priñe mu korak bliže): Torvalde! HELMER: Ti.

što sam njemu progledao kroz prste. on može uraditi sa mnom šta god hoće. koja je bila moja radost i moj ponos. ona. još gore. Ni vjere. Tebi za ljubav sam to učinio. O. gore. A ti mi ovako zahvaljuješ! NORA: Da . Imaš li ti pojma. zločinka! Ah. kakva strašna java! Za svih ovih osam godina. ni morala. ona da je licemjerka. užasno je i pomisliti na to. Morao sam to predvidjeti. šta si učinila? Odgovaraj! Imaš li pojma o tome? NORA (gleda ga netremice i govori sa sve jačim naglaskom): Da. zahtijevati šta hoće.HELMER: Samo nikakve komedije. Lakomislene principe tvoga oca. kakva se beskrajna odvratnost krije u svemu tome! Fuj. Ja sam u vlasti jednog besavjesnog čovjeka. Šuti! Naslijedila si lakomislene principe svoga oca. (Zatvara vrata predsoblja) Ovdje ćeš ostati i odgovarati. lažljivica. zapovijedati mi po svojoj volji. Uništila si moju budućnost. HELMER: Razorila si čitavu moju sreću. sad tek počinjem dobro da shvaćam. zahtijevati od mene sve što mu na pamet padne.ovako. kako sam kažnjen. ni osjećaja dužnosti. fuj! (Nora šuti i gleda ga ukočeno) HELMER (zastane pred njom): Trebalo je i prije da budem spreman na tako nešto. A ja ne . Ah. HELMER (hoda okolo po sobi): O.

to se mora završiti. privid. Ti. već o tome da se spase ruševine. to se razumije.smijem ni pisnuti. (Zvoni u predsoblju.. da sam te ja na to naveo! I to sve treba da zahvalim tebi. Od danas se više ne radi o sreći.. ostaješ u kući kao i ranije. može na mene pasti sumnja da sam znao za tvoje zločinačko djelo. kako kažeš. O. Naravno. ostaci. . a ako to učini. A što se tiče tebe i mene. HELMER: Tako je nevjerovatno da jos uvijek ne mogu da shvatim. Šta bi mi koristilo da tebe ne bude. Ništa mi to ne bi koristilo! On uprkos tome može stvar razglasiti. dakle. Da tako bijedno potonem i propadnem zbog jedne lakomislene žene! NORA: Kad mene ne bude. Može se pomisliti da se ja krijem iza toga. Ali moramo vidjeti kako da se izvučemo! Skidaj taj šal! Skidaj. njih ti ne smijem povjeriti. samo u očima svijeta. treba da izgleda kao da je meñu nama sve kao i prije. koju sam za sve vrijeme našeg braka na rukama nosio. Ali djecu više ne smiješ odgajati. kažem ti! Ja moram pokušati da tog čovjeka smirim na bilo koji način. da ovako moram govoriti ženi koju sam tako duboko volio i koju još uvijek. No. HELMER: Samo bez lakrdije! Na takve fraze je i tvog otac uvijek bio spreman. Stvar se mora zataškati po svaku cijenu. Shvaćaš li sada šta si mi učinila? NORA (hladno i mirno): Da. bićeš slobodan.

da se kaje..? Sakrij se... od njega.. gleda priloženi papir. Ipak. naravno. (Uzima pismo... Piše da mu je žao.. Da vidim. Radosno uzvikne) Noro! (Nora gleda ga pitajući) Noro! . ali najprije da uništimo taj odvratni papir. Možda smo izgubljeni i ti i ja. Noro! Reci da si bolesna. da.Ne! Moram još jednom pročitati. Pogledaj. Helmer ide i otvori vrata predsoblja) SLUŽAVKA (napola obučena u predsoblju): Pismo za milostivu gospoñu. (Otvara pismo. moram znati. On ti šalje natrag tvoju obveznicu.. HELMER: Daj ga ovamo. Noro. preleti nekoliko redova... tako je..Helmer se trgne) Šta je to? Tako kasno? Zar je ono najstrašnije? Zar će on. (Nora nepokretno stoji. mi smo spašeni. ja sam spašen! NORA: A ja? HELMER: I ti.. NORA: Pa čitaj. ali svejedno šta on piše. Ja sam spašen! Noro. Ti ga nećeš dobiti. neka mi čitava ova priča ne bude ništa drugo nego ružan . zatvara vrata) Da. Da. Oboje smo spašeni.. da je neka sretna promjena u njegovom životu. Ah. Noro. i ti i ja. (Baca pogled na obveznicu) Ne. Ja ću ga sam pročitati.. neću to da vidim. HELMER (kraj lampe): Skoro da nemam hrabrosti za to. Noro! Niko ti ništa ne može.

Sad ćemo samo klicati i ponavljati: prošlo je. da te vodim. to što si učinila. u trenutku kad sam pomislio da će se . sad više ničeg nema. ja i želim da te savjetujem.. kunem se. Noro? Ti kao da još nisi shvatila: prošlo je. NORA: To je istina. razumijem te. Ne osvrći se na grube riječi koje sam ti u prvom strahu izgovorio. On piše da si od Badnje večeri. sve sam ti oprostio.. O.. Ali zar misliš da te manje volim zato što nisi sposobna da djeluješ samostalno? Ne. Ali jesam! Noro. Noro! NORA: Ta tri dana sam provela u strašnoj borbi! HELMER: I patila si i nisi vidjela drugog izlaza nego. Ali mi ćemo sve te ružne dogañaje pokopati. Pa znam ja. ne. prošlo je! Čuješ li me. sve baca u peć i gleda kako gori) Tako. samo se ti oslanjaj na mene. učinila si iz ljubavi prema meni. HELMER: Voljela si me kao što žena treba da voli svoga muža. moja jadna mala Noro.. Ja ne bih bio muškarac kad te upravo tvoja ženska bespomoćnost ne bi u mojim očima činila dvostruko privlačnom. Samo ti je nedostajao stav da proceniš sredstvo. ti još ne možeš da povjeruješ u to da sam ti oprostio.san (Cijepa papir i oba pisma u komadiće. to su morala biti tri strašna dana za tebe. Šta je to? Takav ukočen izraz? Ah.

Ovdje si ti bezbjedna. Noro. Oprostio sam ti. vjeruj mi to. ja ću te čuvati kao progonjenu golubicu koju sam istrgnuo iz ubilačkih kandži kopca. Kako si uopšte došla na misao da bih te ja mogao odbaciti ili ti samo prebacivati? O. ona tako na neki način dvostruko postaje njegovo vlasništvo: kao da ju je on po drugi put doveo na svijet. Muškarcu je neopisivo milo. Malopomalo. pokušaj da se pribereš i da opet nañeš ravnotežu u svojoj duši. ja ću već umiriti tvoje jadno. Neću više morati često da ti ponavljam da sam ti oprostio: ti ćeš sama jasno osjećati da je tako. kako je naša kuća ugodna i lijepa. Ona je. Noro. tako reći. da sam ti oprostio. Noro. postala njegova žena i istovremeno njegovo dijete. (Šeta oko vrata) O. Jer. (Gleda u sobu) Šta radiš tamo? NORA (iz sobe): Skidam kostim i masku. ja ću te pokriti svojim snažnim krilima. oprostio punim i iskrenim srcem. To ćeš ti meni i ubuduće biti. ti moja mala preplašena ptičice-pjevačice! Smiri se. nemirno srce.sve srušiti na mene. ti ne poznaješ srce pravog muškarca. Noro. zaklinjem se. ti . umirujuće u duši kad zna da je svojoj ženi nešto oprostio. NORA: Hvala ti na tvom oproštenju (Odlazi na desnu stranu) HELMER: Pa ostani sad. HELMER (na otvorenim vratima): Dobro. Već sutra ćeš na sve ovo gledati sasvim drugim očima. uskoro će sve biti po starom.

a ja ću biti tvoja volja i tvoja savjest. Ti me ne razumiješ. budi samo otvorena srca prema meni... to je upravo to. Torvalde. Moraš me saslušati. NORA (gleda na sat): Još nije tako kasno. draga Noro. preobukla sam se. I ja te ne razumijem.. Torvalde. (Sjeda na jednu stranu stola) HELMER: Noro. . Ništa se ne boj. Sjedi.. Noro.. Šta je to? Ti ne ideš u krevet? Ti si se preobukla? NORA (u svakodnevnoj odjeći): Da. ne prekidaj me. sve do ovog časa. HELMER: Ali zašto? Sada? Ovako kasno. Ja moram mnogo da razgovaram s tobom. HELMER (sjeda za sto preko puta nje): Ti me plašiš. Noro. HELMER: Ali. NORA: Sjedi..slabašna i bespomoćna stvarčice. I ni ja tebe isto tako nisam razumjela. Torvalde: imamo nas dvoje mnogo da razgovaramo. Ovo je obračun. Već dugo je tako. šta to treba da znači? To ukočeno lice. NORA: Da. Molim te. NORA: Ovu noć ja neću spavati.

HELMER: Kako to misliš? NORA (poslije kraće šutnje): Kad ovako sjedimo.. šta to znači? NORA: Osam godima . HELMER: Ali. tebi ništa ne pada na pamet? HELMER: A šta bi to bilo? NORA: Mi smo već osam godina u braku. koje ti ne bi ni mogla da dijeliš sa mnom? NORA: Ne govorim ja o neprijaitnostima. Vi ste prema meni mnogo zgriješili. Kažem samo. to i nije za tebe. Ne pada ti na pamet da mi.i još duže . Prvo tata. NORA: Eto. draga Noro. muž i žena. . Torvalde. danas po prvi put vodimo ozbiljan razgovor? HELMER: Ozbiljan razgovor. ti i ja. a onda ti. došli smo na stvar. Ti mene nikad nisi razumeo. da nikad nismo zajedno sjeli da o nečemu temeljno razmislimo. HELMER: Zar sam te možda stalno trebao obavještavati o neprijatnostima.od prvog dana našeg poznanstva do danas mi nismo razmijenili ni jednu ozbiljnu riječ o ozbiljnim stvarima..

Ti i tata. Ne znam više tačno. Vama se samo dopadalo da budete zaljubljeni u mene.HELMER: Šta? Nas dvojica? Nas dvojica koji smo te voljeli više od svega na svijetu? NORA (klima glavom): Niste vi mene nikad voljeli. vi ste teško griješili prema meni. pa sam tako i ja imala iste nazore. Noro. HELMER: Ali. Ako sam nekad bila drugog mišljenja. Torvalde. Ti si sve uredio prema svom ukusu i tako je to postao i moj ukus. On me je zvao svojom lutkom i igrao se sa mnom. tako je to. HELMER: Kako se ti to izražavaš o našem braku? NORA (bez zabune): Mislim. onda sam to krila. čini mi se da sam živjela kao prosjak.. Kad pogledam unazad. možda je bilo oboje. samo od milostinje. kao što sam se ja igrala sa svojim lutkama. Onda sam došla u tvoju kuću. kakve su to riječi? NORA: Da. Pa ti si htio da bude tako. on mi je saopštavao sve svoje nazore. malo drugo. onda sam prešla iz očevih ruku u tvoje. Živjela sam od toga što sam tebi pravila predstave. malo jedno.. Torvalde. Kad sam bila kod kuće uz tatu. jer njemu to ne bi bilo pravo. Vi ste krivi što od mene nije ništa postalo. . ili sam se samo tako pravila.

Torvalde. Ali od sada neka bude drugačije. sad dolazi vrijeme odgoja. HELMER: Neke istine ima u tvojim riječima. Ali naša kuća nije bila ništa drugo nego neka soba za igranje. draga gña Noro. Ovdje sam ja bila tvoja žena-lutka. nisi sretna? NORA: Ne. to nikad nisam bila. koliko god su pretjerane i lukcaste. A naša djeca. Ja sam mislila da jesam. HELMER: Nisi. Noro! Zar ti ovdje nisi bila sretna? NORA: Ne. NORA: Čijeg odgoja? Mog i dječjeg odgoja? HELMER: I tvog i dječjeg. ona su bila moje lutke. . I ti si uvijek bio tako drag prema meni. kao što sam u tatinoj kući bila kćerka-lutka. Torvalde.. ti nisi čovjek koji bi mene odgojio. samo vesela. Kad bi me ti uzeo da se igraš sa mnom. To je bio naš brak. meni je bilo upravo takvo zadovoljstvo kakvo je bilo djeci kad bih ja njih uzela i igrala se s njima. ali nisam bila nikada. da budem prava žena za tebe. NORA: Ah.. Dani igranja su sada prošli.HELMER: Kako je to smiješno i nezahvalno.

jesam li ja osposobljena za takav zadatak kao što je odgoj djece? HELMER: Noro! NORA: Zar mi i sam nisi maločas rekao da mi ne bi smio povjeriti taj zadatak? HELMER: U trenutku uzbuñenja! Kako to možeš shvatiti ozbiljno? NORA: Ipak. HELMER (skoči): Šta ti to govoriš? NORA: Moram da budem sasvim sama. I zato te sada napuštam. Zato više ne mogu ostati kod tebe.HELMER: I ti to tako kažeš? NORA: A ja. Ali tu je i jedan drugi zadatak koga se moram prihvatiti. Moram pokušati da odgojim samu sebe. imao si sasvim pravo. Ja nisam dorasla tom zadatku. To moram sama uraditi. HELMER: Noro! Noro! . A ti nisi čovjek koji bi mi u tome mogao pomoći. ako hoću da se snañem sa samom sobom i vanjskim svijetom.

Tamo će mi biti najlakše da nešto otpočnem. HELMER: Ti nisi pri sebi! Ti to ne smiješ! Ja ti to zabranjujem! NORA: Od sada više nema svrhe da mi bilo šta zabranjuješ. Torvalde. Znam samo da je ovo meni potrebno. Uzeću sa sobom ono što mi pripada. HELMER: O. to znači u moj stari zavičaj. svoju djecu! Pa zamisli šta će svijet reći! NORA: Tu ne mogu imati nikakvih obzira. Od tebe neću ništa. HELMER: Da napustiš svoju kuću. HELMER: Kakve ludosti! NORA: Sutra putujem kući. Kristina će me primiti za ovu noć. svog muža. HELMER: O. neiskusno stvorenje! NORA: Moram pokušati da steknem iskustvo. to je užasno. ti zaslijepljeno. Zar tako da napustiš svoje najsvetije dužnosti? NORA: Šta ti smatraš mojim najsvetijim dužnostima? .NORA: Napuštam te odmah. ni danas ni poslije.

to ja uopšte ne znam tačno. Mislim da sam prije svega čovjek isto kao ti. HELMER: Šta ti to govoriš? . Ali to što kaže svijet i šta stoji u knjigama. ili. to za mene više ne može biti mjerodavno. mislim da ću pokušati da to postanem. šta je to religija. HELMER: U prvom redu ti si supruga i majka. HELMER: Nemaš. Torvalde. Ja sama moram razmisliti da bi mi stvari bile jasne. još bolje. Ja dobro znam da će svijet tebi dati za pravo. HELMER: Zar tebi nije jasan tvoj položaj u vlastitoj porodici? Zar u takvim stvarima nemaš pouzdanu vodilju? Zar nemaš religiju? NORA: Ah.HELMER: Zar ti to moram reći? Zar to nisu dužnosti prema tvom mužu i prema tvojoj djeci? NORA: Imam ja i drugih dužnosti koje su isto toliko svete. Torvalde. i da nešto slično stoji i u knjigama. NORA: Ja tako više ne mislim. Kakve bi to mogle biti dužnosti? NORA: Dužnosti prema samoj sebi.

Jer. Znam samo da o tome imam potpuno drugačije mišljenje nego ti. ili. Ali sad ću ga izbliza pogledati. On je govorio da je religija i ovo i ono. ja to apsolutno ne znam. onda ću i to pokušati da otkrijem. tu sam potpuno zbunjena. nema prava da poštedi briga svog starog umirućeg oca ili da spasi život svoga muža! To ja ne vjerujem! HELMER: Ti govoriš kao dijete. Da su zakoni drugačiji nego što sam ja mislila. Jedna žena. Ali da su oni dobri. to je ipak nečuveno iz usta jedne mlade žene! Ali ako ti religija ne može biti vodilja. još bolje. Moram saznati: ko ima pravo. to mi nikako ne ide u glavu. pusti me barem da probudim tvoju savjest. Torvalde.NORA: Pa ja moram samo ono što je govorio pastor Hansen kad sam išla na krizmanje. da li je to za mene tačno. svakako. Vidjeću da li je ono što je govorio pastor Hansen bilo tačno. Torvalde. NORA: Ne razumijem ga. dakle. društvo ili ja. . i to sam sada čula. odgovori mi. HELMER: Ah. Ti ne razumiješ društvo u kome živiš. Jer osjećaj valjda imaš? Ili. nije mi lako da ti na to odgovorim. Kad sada budem izvan svojih sadašnjih prilika i upućena na samu sebe. zar ni njega nemaš? NORA: Da.

HELMER: Ti si bolesna. NORA: Ja nikad nisam osjećala i mislila tako jasno i tako sigurno kao sada. to je upravo tako. Torvalde. ti imaš groznicu. HELMER: I tako jasno i sigurno odlaziš od svog muža i svoje djece? NORA: Da. Noro. čak mislim da nisi pri sebi. Ali šta da se radi?! Ja te ne volim više. NORA: Koje? HELMER: Ti me više ne voiš? NORA: Da. HELMER: Onda je moguće još samo jedno objašnjenje. jer ti si uvijek bio tako dobar prema meni. HELMER: Noro! I to mi samo tako kažeš? NORA: Strašno mi je žao. HELMER (jedva se pribere): Je li i to tvoje jasno i sigurno uvjerenje? . odlazim.

NORA: Da se to dogodilo. dragi bože.NORA: Sasvim jasno i sigurno uvjerenje. uviñala sam da čudo ne može doći kao nešto svakodnevno. HELMER: Budi jasnija.. NORA: Osam godina ja sam strpljivo čekala. čvrsto sam vjerovala da bi ti onda istupio. Bila sam nepokolebivo čvrsto uvjerena: sad će se dogoditi čudo. jer.. HELMER: No. kad čudo nije došlo. Da sam svoju vlastitu ženu izvrgnuo ruglu i sramoti.. sve uzeo na sebe i rekao: ja sam krivac. i.. Bila sam čvrsto uvjerena da ćeš mu se suprotstaviti i reći: objavi čitavom svijetu! I da se to dogodilo. ne razumijem te.. Onda se nada mnom nadvila nesreća. . HELMER: A možeš li mi i to objasniti. i tad sam vidjela da ti nisi onakav čovjek kakvim sam te ja smatrala. kako sam izgubio tvoju ljubav? NORA: Da. Dok je Krogstadovo pismo ležalo tamo napolju .. To je i razlog što neću duže da ostanem ovdje. To je bilo večeras.nisam ni u jednom trenutku pomislila da bi se ti mogao povinovati uslovima toga čovjeka. to mogu.

tvoj strah. NORA: Stotine i hijade žena su to učinile! HELMER: Ah. (Ustane) Torvalde. ne smijem misliti na to! Samu bih sebe razbila u hiljadu komadića! . Ali svoju čast ne žrtvuje niko. Ali ti. podnosio bih za tebe sve nevolje i brige. I da bih to spriječila. htjela sam da okončam svoj život. u tom trenutku sam došla do spoznaje da sam osam godina ovdje stanovala zajedno s jednim stranim čovjekom i da sam s njim imala troje djece.. HELMER: Noro. nego od onog što se tebi moglo dogoditi. ti si se ponašao kao da se ništa nije desilo. ne od onog što je meni prijetilo. Ali šta bi moja uvjeravanja vrijedila prema tvojima? To je bilo čudo kome sam se nadala u svom strahu i tjeskobi. kad je ta opasnost prošla. ja od tebe takvu žrtvu nikad ne bih primila? Naravno da ne bih. ni za onoga koga voli.. NORA: Može biti. ti niti mlisliš niti govoriš kao čovjek na koga bih se ja mogla osloniti. O. ti i misliš i govoriš kao nerazumno dijete. Baš kao i prije bila sam opet tvoja ševa i tvoja lutka.HELMER: Noro! NORA: Misliš. Kad je on prošao. koju si ubuduće htio još opreznije nositi na rukama. jer je tako slaba i lomna. ja bih s velikom radošću dan i noć radio za tebe.

(Umotava se u šal) Zbogom. ne sada! Čekaj do sutra. Noro. ja nisam žena za tebe. HELMER: Rastanak . NORA (odlazi desno unutra): Utoliko odlučnije treba to uraditi. (Vraća se sa šeširom i kaputom.. zar se ne bi mogao premostiti? NORA: Ovakva kakva sam sada.HELMER (tužno): Vidim. NORA (oblači kaput): Ne mogu provesti noć u stanu jednog stranog čovjeka. Ali. Noro. nosi putnu torbu koju stavlja na stolicu pored stola) HELMER: Noro. . vidim. Djecu neću da vidim.rastanak s tobom? Ne. Noro. kad ti bude oduzeta lutka. izmeñu nas se otvorio ponor. HELMER: Ja imam snage da postanem drugačiji. tu misao ne mogu podnijeti. U stvari. HELMER: Ali zar ne bismo mogli zajedno stanovati kao brat i sestra? NORA (stavlja šešir): Ti dobro znaš da to ne bi dugo trajalo. NORA: Možda. Torvalde..

i to gotovo. Sutra. NORA: Slušaj. HELMER: Ali ti si moja žena. Ovakva kakva sam sada. Ti ne smiješ ničim biti vezan. HELMER: Još i to? NORA: I to. evo vraćam ti tvoj prsten. Djevojke će se snaći u domaćinstvu. Njih treba poslati za mnom. Barem te ja oslobañam svih obaveza. Noro. Daj i ti meni moj. poslije? NORA: Kako to mogu znati? Ja uopšte ne znam šta će biti sa mnom. Tako. . Torvalde: ako žena napusti kuću svoga muža. dakle. ne mogu im biti korisna. Sad je. HELMER: Ali jednom poslije. koliko ja znam. sada i ubuduće. NORA: Dobro. Ostavljam ti ključeve.Znam da su u boljim rukama nego što su moje. kao što ja to sada činim. Obe strane moraju dobiti punu slobodu. zakon oslobaña svih obaveza prema njoj.. HELMER: Evo ti ga. bolje nego ja.. onda njega. kad ja otputujem. kao što ni ja neću da budem. doći će Kristina da spakuje stvari koje sam donijela od svoje kuće.

HELMER: Ali smijem ti barem nešto poslati? NORA: Ne. kažem ti.. zar ja za tebe više nikad neću moći da budem drugo nego stranac? NORA (uzima putnu torbu): Ah. HELMER: Da ti pomognem. . To ti zabranjujem.HELMER: Gotovo?! Svršeno?! Noro. kakvo najveće čudo? NORA: Ne. HELMER: Reci mi. zar nikad nećeš misliti na mene? NORA: Sigurno ću često morati da mislim na tebe i djecu i na ovu kuću. Torvalde.. kad ti zatreba pomoć. ništa. HELMER: Smijem li ti pisati? NORA: Ne nikada. Ništa ne primam od stranih ljudi. HELMER: Noro. ništa. onda bi se moralo dogoditi najveće čudo.

.. da. NORA: ... i ti i ja. ja više ne vjerujem u čuda. Otišla je! (U njemu se javlja neka nada) A najveće čudo.. Torvalde.? (Odozdo se čuje zvuk zalupljenih vrata) .NORA: Onda bismo se oboje nas. Ah.. Zbogom! (Odlazi kroz predsoblje) HELMER (spusti se na stolicu pored vrata i pokrije lice rukama): Noro! Noro! (Gleda oko sebe i ustaje) Prazno.. da naš zajednički život može da postane pravi brak. Reci do kraja! Toliko promijeniti da. morali toliko promijeniti. HELMER: Ali ja hoću da vjerujem.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->