Henrik Ibzen Nora ili Lutkina kuća

Prevod: Zeina Mehemdbašić

LICA: HELMER, advokat NORA, njegova žena DOKTOR RANK GOSPOðA LINDE KROGSTAD, pravnik Troje male Helmerove djece ANA-MARIJA, dadilja kod Helmerovih Služavka kod Helmerovih Nosač Radnja se odvija u Helmerovom stanu.

PRVI ČIN

Prijatno i ukusno, ali ne luksuzno namještena soba. Desno u pozadini jedna vrata vode u predsoblje; druga vrata u pozadini lijevo vode u Helmerovu radnu sobu. Izmeñu ova dvoja vrata je mali klavir. Lijevo u sredini zida vrata, a dalje prema naprijed prozor. Blizu, uz prozor, okrugli sto sa naslonjačama i malom sofom. Desno uza zid sa strane dalje vrata, a uz isti zid prema naprijed zidana peć, pred kojom stoji nekoliko naslonjača i

jedna stolica za ljuljanje. Izmeñu peći i vrata sa strane mali sto. Na zidovima bakrorezi. Polica sa porcelanom i drugim umjetničkim ukrasima; mali ormar za knjige sa knjigama u raskošnim povezima; tepih preko cijele sobe. U peći vatra. Zimski dan. U predsoblju zvoni; odmah potom čuje se otvaranje vrata. Nora ulazi u sobu pjevuckajući zadovoljno. Ona je u šeširu i kaputu i nosi mnoštvo paketa koje stavlja desno na sto. Iza sebe ostavlja otvorena vrata prema predsoblju i otuda se vidi nosač koji nosi jelku i korpu; on to predaje služavci koja im je otvorila.

NORA: Dobro sakrijte jelku, Helena. Djeca je smiju vidjeti tek večeras kad bude okićena. (Nosaču, vadeći novčanik) Koliko?

NOSAC: Pedeset era.

NORA: Evo jedne krune. Ne... ostatak zadržite. (Nosač zahvaljuje i odlazi. Nora zatvara vrata. Ona se i dalje zadovoljno smijucka za sebe, dok skida šešir i kaput. Izvadi iz tašne kesicu sa slatkišima i pojede nekoliko; onda oprezno priñe vratima svoga muža i oslušne) Da, on je kod kuće. (Opet tiho pjevucka za sebe dok prilazi stolu desno)

HELMER (u svojoj sobi): Je li to tamo cvrkuće ševa?

NORA (otvarajući pakete): Da, cvrkuće!

HELMER: Je li to skakuće vjeverica?

NORA: Da.

HELMER: A kad je vjeverica došla kući?

NORA: Ovog trena. (Stavlja kesicu sa slatkišima u tašnu i briše usta) Doñi, Torvalde, da vidiš šta sam sve kupila.

HELMER: Ne smetati! (Uskoro potom, s perom u ruci, otvara vrata i pogleda unutra) Šta si sve kupila, kažeš? Ovako mnogo stvari? Je li to mali lakoumni češljugar opet izletio i profućkao novac?

NORA: Ali, Torvalde, ove godine zaista smijemo i malo više potrošiti. Pa ovo nam je prvi Božić kad ne moramo da štedimo.

HELMER: E, pa slušaj, ne smijemo baš preći u luksuz.

NORA: Naprotiv, Torvalde, sad već smijemo sebi dozvoliti i malo luksuza. Zar ne? Onako sasvim, sasvim malo. Pa ti sad dobivaš veliku platu, a zaradivaćeš mnogo, mnogo novaca.

HELMER: Da, od Nove godine. Ali onda treba da proñu čitava tri mjeseca dok nova plata doñe.

NORA: Eh, do tada možemo i posuditi.

.. koliko je potrebno. HELMER: Noro. a meni na Silvestrovo padne cigla na glavu i ja ležim tu. Nikakvih dugova! Nikakvog posuñivanja! Nešto nelijepo i neslobodno padne na kućanstvo koje se zasiniva na dugovima. ti si prava žena! Ali ozbiljno Noro: ti znaš šta ja o tome mislim.. kad ti želiš. NORA (zapuši mu usta): Fuj.HELMER: Noro! (Prilazi joj i šaleći se vuče je za uho) Zar te opet spopada lakomislenost? Zar da ja danas posudim hiljadu kruna. NORA (odlazi do peći): No da. HELMER: A ljudi od kojih sam posudio novac? NORA: Oni? Koga je još za njih briga? Pa to su tuñi ljudi. šta onda? NORA: Kad bi se tako nešto grozno dogodilo. pretpostavimo da se tako nešto dogodi. ali ne smije zato sada mala ševa da . bilo bi mi sasvim svejedno imam li dugova ili ne.. Noro. ne govori tako ružno! HELMER: Da. ti ih potrošiš u ovoj božićnoj sedmici. Do danas smo oboje hrabro izdržali i tako ćemo činiti još i ovo kratko vrijeme. HELMER (ide za njom): E. Torvalde.

Kako? Zar da vjeverica tako stoji i da se duri? (Vadi novčanik) Noro.. a tako i moraš! NORA: Da. Torvalde! To ćeš moći da vidiš tek uveče! TORVALD: Ah. ali ona i onako sve polomi. NORA (broji): Deset. s ovim ću se duže pomoći. Evo konja i trube za Boba. četrdeset. A sad hodi da vidiš šta sam sve kupila. da li si se nečim i sebe sjetila? .. znam ja da za Božić toliko toga treba u kući.. HELMER: Da. Ovo za nju je sasvim jednostavno. Najljepša hvala. dvadeset. A evo materijal za haljinu i maramice za služavku.. Ali sad mi kaži.. uzmi! (Daje joj nekoliko novčanica) Dragi bože. trideset..objesi krila. evo lutke sa koljevkom za Emi. I to jeftino kupila. Torvalde. i uz to još sablja. da. Majčica Ana-Mari bi zapravo morala i mnogo više dobiti! HELMER: A šta je u onom paketu tamo? NORA (viknu): Ostavi. Gledaj ovamo. i hoću. ti mala rasipnice. tako!. šta li ja to imam ovdje? NORA (brzo se okrene): Novac! HELMER: Evo. lijepa hvala. novo odjelo za Ivora.

Zar to ne bi bilo divno? HELMER: A kako se zove ona ptičica koja profućka sav novac? . ja sebe? Ja stvarno ne bih ni znala šta... dragi Torvalde... HELMER: No? NORA (spuštenog pogleda igra se s njegovim dugmetom): Ako baš hoćeš da mi napraviš poklon..... reci! NORA (brzo): Mogao bi mi pokloniti novac. Torvalde.. Onda bih mogla u nekoj prilici kasnije da nešto kupim. lijepo te molim. da. HELMER: Ali. HELMER: Ali moraš! Reci mi nešto pametno što bi ti pričinilo posebnu radost.. NORA: Ah. Torvalde. dakle. slušaj... NORA: Ja stvamo ne bih znala.NORA: Ma hajde. uradi tako. ovaj.. Samo onoliko koliko misliš da možeš odvojiti. HELMER: No.. onda bi mogao.. Noro. Ipak. Zamotaću onda novac u lijepi zlatni papir i objesiti ga na božićno drvce. mogao bi.

moja mala draga Noro! (Stavlja ruku oko njenog struka) Moj lakoumni češljugar je dražestan. Sasvim kao i tvoj otac. NORA: Ali ne! Kako samo možeš da kažeš tako nešto? Ja zaista štedim. onda ću imati vremena da razmislim šta mi je najpotrebnije. lakoumni češljugar. Torvalde. Ali ti to apsolutno ne možeš. Ali uradićemo kako kako sam rekla. NORA (pjevucka i smiješi se zadovoljno): Hm! Kad bi ti samo znao kolike izdatke imamo mi ševe i vjeverice. naravno.. Zar to nije vrlo pametno. stvarno.. zar nije? HELMER (smiješeći se): E. Ne bi se vjerovalo koliko čovjeka staje takva jedna ptičica. . Torvalde..NORA: Da. Torvalde. NORA: Nipošto. mogla sačuvati i sebi nešto kupiti. HELMER (smije se): To je prava riječ. Torvalde. ali njemu treba teška gomila novaca. Ali ako ode u domaćinstvo i u razne beskorisne stvari. HELMER: To se ne da poreći. gdjegod mogu. ako bi ti taj novac koji ti dam. to jest. onda opet ja moram da izvlačim.. znam već. HELMER: Ti si čudno malo stvorenje. da. Gdjegod možeš.

NORA: Pa. To ti je u krvi. Noro.. HELMER: Nije se nimalo osladila? . moja draga. Ali. Da. i nikad ne znaš kud je otišao. odakle ti to? HELMER: Zar slatka njuškica nikako nije svratila u slastičarnu? NORA: Ne. prospe ti se izmeñu prstiju. kako da kažem? . Torvalde. HELMER: A ja ne bih htio da mi budeš drugačija nego što jesi. da. da. Da. ali moram te uzeti takvu kakva jesi. Pogledaj me pravo u oči. raspjevana ševo.. a čim ga imaš. Danas mi izgledaš tako.... mala. nešto mi pada na pamet. tako. takve stvari se nasljeñuju... NORA (gleda ga): No? HELMER (prijeti prstom): Je li slatka njuškica i danas nešto grickala u gradu? NORA: Ali ne. NORA: Ja? HELMER: Svakako.. ja bih voljela da sam od tate naslijedila više osobina. tako sumnjivo.Trudiš se na sve načine da dobiješ novac u ruke.. uvjeravam te..

Ali to nije ni potrebno. Noro. NORA: Ne. samo šalim.. no.. (Prilazi joj) Eto. to ja dobro znam. kad se drvce upali.... Torvalde. NORA: Da nisi zaboravio da pozoveš Ranka? HELMER: Ne. ti i ne znaš koliko se radujem današnjoj večeri. Večeras. Pa dala si mi časnu riječ. Već sam naručio dobrog vina. srce moje. u to sam ubijeñen.... zaista nije. HELMER: No. HELMER: Nije ni probala koji slatkiš od badema? NORA: Ne. to mi nikad palo na pamet da postupim protiv tvoje volje. zadrži za sebe svoja mala božićna iznenañenja... ja se. pozvaću ga kad ujutro navrati. naravno. Torvalde! HELMER: Ah.. Uostalom. NORA: I ja. stvarno te uvjeravam.. Razumije se samo po sebi da će večerati s nama. zaista je divna pomisao da imam siguran položaj i . no. i ona će već doći na vidjelo.NORA: Ne. HELMER: Da. A kako će se tek djeca veseliti.

Imala si najbolju volju da nas usrećiš i to je glavno. Noro! NORA: Opet me time zadirkuješ! Šta sam ja tu mogla kad se uvukla mačka i sve mi pokvarila. to je stvarno divno! HELMER: Sad ne moram tu da sjedim sam i da se dosañujem. naravno.. da više sad ne .izdašan dohodak. A ni ti ne moraš svoje drage oči i drage. nježne ručice naprezati.. Uh. mogla baš ništa. jadna moja Norice. to je divno! HELMER: Sjećaš li se prošlih Božića? Po tri drage. NORA (plješće rukama): Ne. Torvalde. Zar ne? Sama ta pamisao je pravo zadovoljistvo! NORA: Ah. zar ne. NORA: Da. da nas iznenadiš. ne. HELMER: Ne. nisi. NORA: Ja se pri tom uopšte nisam dosañivala. Ali ipak je dobro što su ta oskudna vremena prošla. HELMER (smiješeći se): Ali rezultat je ipak bio dosta siromašan. duge sedmice unaprijed ti si se svake večeri zaključavala do duboko u noć da bi napravila cvijeće za drvce i razne druge lijepe stvari. to je bilo najdosadnije vrijeme u mom životu.

. NORA: Molim. evo zvoni! (Brzo malo pospremi po sobi) Sigurno neko dolazi. Čim Božić proñe. i zatvara vrata iza nje) GOSPOðA LINDE (plašljivo i oklijevajući): Dobar dan. HELMER: On je sigurno već ušao kod mene? SLUŽAVKA: Da. (Uzima ga za ruku) Sad slušaj. (Zvono u predsoblju) . kako je to divno čuti. Noro. koja je u putnom kostimu. kako sam zamislila naš budući namještaj.. SLUŽAVKA (Helmeru): I gospodin doktor je tu. (Helmer odlazi u svoju sobu.moramo!? O. služavka uvodi u sobu gospoñu Linde.. Torvalde. tamo je. NORA: Dobar dan. Ah.. Baš glupo! HELMER: Za posjete nisam kod kuće... ne zaboravi to! SLUŽAVKA (na vratima predsoblja): Milostiva gospoño.. GOSPOðA LINDE: Ti kao da me više ne poznaješ? .. neka nepoznata gospoña..

Naravno. . Kristina! Jesi li to zaista ti? GOSPOðA LINDE: Da. Noro. da sebi priuštiš božićnje zadovoljstvo. Kako je to lijepo! Mi ćemo se takoñe dobro proveseliti. NORA: Kristina! A ja te nisam prepoznala! Ali i kako bih. Kristina... Da ti nije hladno? (Pomaže joj) Tako... ja sam to. ja ne znam. mnogo starija. sad ćemo lijepo sjesti kraj peći. i možda nešto mršavija. NORA: Tako dugo se nismo vidjele? Zaista.. (Klikne) Kako.. GOSPOðA LINDE: I mnogo.. to je ono staro.. ipak.. ja mislim .. da..NORA: Ne. NORA: Naravno... samo u prvom trenutku. A ti si sad došla u grad? Krenula si na dalek put usred zime? To je hrabro. ovamo u naslonjaču! A ja ću sjesti u stolicu za ljuljanje. Kristina! GOSPOðA LINDE: Svakako. poznato lice. Ne. Za devet-deset dugih godina.. Ali ostavi svoje stvari. (Tiše) Kako si se ti promijenila. GOSPOðA LINDE: Stigla sam jutros rano parobrodom. (Hvata je za ruke) Da. posljednjih osam godina bile su sretno vrijeme! To mi možeš vjerovati. postala si nekako bljeña. da! Ah..

pročitala sam u novinama. šta si sve morala proći!. NORA: Bože. jadnice moja. (Iznenada se prekine. ali samo sasvim. Ah. GOSPOðA LINDE: Da. NORA: Ne. pa ja sam to znala.. da..NORA: No. uvijek me nešto spriječilo. A on ti nije ništa ostavio za život? GOSPOðA LINDE: Ništa! NORA: Ni djece? GOSPOðA LINDE: Ne! . u to vrijeme sam stalno htjela da ti pišem. Noro? NORA (tiho): Jadna Kristina. Kristina. još prije tri godine. pa ti si ostala udovica. jadna moja Kristina. ne vrijedi ni pominjati. možeš li mi oprostiti? GOSPOðA LINDE: Šta to. Ali svaki put sam opet odložila. sasvim malo. Kristina. GOSPOðA LINDE: Draga Noro. možda i malo starija. ozbiljno) Kakva sam ja bezobzirna osoba! Sjedim tu i brbljam. ja to dobro shvatam. Najdraža. to je bilo ružno od mene! Ah. moraš mi vjerovati.

.. Da li si čula kakva nas je velika sreća zadesila ovih dana? GOSPOðA LINDE: Ne. izašli su sa dadiljom. Ali sad mi moraš sve ispričati. da iz njih nešto crpim. GOSPOðA LINDE: Tvoj muž? O. GOSPOðA LINDE: Ah. NORA: Tako si sasvim sama! Kako to mora biti teško i strašno za tebe. Trenutno ti ih ne mogu predstaviti. kako je to moguće? GOSPOðA LINDE (smiješi se turobno i gladi svoju kosu): Ah. ti moraš početi. baš ništa. Kristina. NORA (gleda je ne vjerujući): Ali. Ja imam troje dražesne djece. i to se ponekad dogaña. a šta to? NORA: Zamisli. GOSPOðA LINDE: Čak ni brige ili boli. Ali samo jedno ti ipak moram reći. Danas neću da budem sebična. ne! Radije pričaj ti meni! NORA: Ne. Noro. Danas hoću da mislim samo na tvoje stvari. moj muž je postao direktor Akcionarske banke.NORA: Dakle. kakva sreća! .

ogromna sreća. pletenje i slično. Ah. NORA (smiješi se): Da. naročito ako advokat hoće da se bavi samo finim i pristojnim poslovima. sitnice. Noro! Zar se još nisi opametila? U školi si bila velika rasipnica. A nije nam ni išlo tako. a onda će dobiti veliku platu i mnogo procenata. Advokatski hljeb je tako nesiguran. puno novaca... naravno. toliko se radujemo! On stupa u banku već za Novu godinu. nego puno. GOSPOðA LINDE (smiješi se): Noro... Nora« nije tako glupa kao što vi mislite. to Torvald tvrdi još i danas. Ti znaš da je Torvald . uvijek to htio. GOSPOðA LINDE: Zar i ti? NORA: Da.. Zar ne? GOSPOðA LINDE: Svakako mora da je lijepo imati ono što je potrebno. i u tome se s njim potpuno slažem. kukičanje.. A Torvald je.. puno novaca i nikakvih briga. sasvim kako mi želimo. (Prijeti prstom) Ali »Nora. ručne radove. da bih mogla rasipati...NORA: Da.. NORA: Ne. ne samo što je potrebno. i još neke druge stvari. Oboje smo morali da radimo. Od sada možemo da živimo sasvim drugačije nego do sada. Vjeruj mi. ipak je divno imati puno. (Tiho i polako).. kako se osjećam lako i sretno! Da.. Kristina.

to je mnogo novaca. upućen na svakakve sporedne službe i morao da radi od jutra do mraka. jesmo. dobili smo ih od tate. NORA: Da. GOSPOðA LINDE: Ah. da. . To nije mogao da podnese i tako se smrtno razbolio. Znaš. Kristina.. Ivor je tek bio roñen. tako. Vjeruj mi.istupio iz državne službe kad smo se mi vjenčali? U njegovom odjeljenju nije bilo nikakvih izgleda za napredovanje. NORA: Hiljadu i dvjesta talira je koštalo. da ti kažem. GOSPOðA LINDE: Ah. Ali morali smo otići na svaki način.. Upravo u to vrijeme je umro tvoj otac. a morao je da zarañuje više novaca nego ranije. U prvoj godini se strašno premorio radom. GOSPOðA LINDE: Ali u takvoj situaci je svakako velika sreća ako ih imaš. Ah. NORA: Pa. kao što možeš i zamisliti. a Torvaldu je spasilo život. pa bili ste cijelu godinu u Italiji. bilo je to prekrasno putovanje. Bio je. četiri hiljade i osamsto kruna. GOSPOðA LINDE: Mogu misliti. nije bilo lako otići. Ljekari su rekli da je neophodno da ode na jug. Ali je i koštalo teških para.

NORA: To je bio doktor Rank.. GOSPOðA LINDE: A tvoj muž se vratio posve izliječen? NORA: Cio kao riba u vodi.NORA: Da. To je naš najbolji prijatelj i možeš ga ovdje kod nas barem jedanput dnevno vidjeti. a ljekari su navaljivali. Ali on nam ne dolazi kao ljekar. Kristina. I zamisli samo. I tako ste. GOSPOðA LINDE: A. Svakodnevno sam očekivala roñenje mog malog Ivora. Ne. doktor.... otišli u Italiju? NORA: Da. Otputovali smo mjesec dana kasnije. GOSPOðA LINDE: Znam da si ga mnogo voljela. doktor? NORA: Kako? GOSPOðA LINDE: Čini mi se da je djevojlka rekla da je gospodin što je ušao sa mnom. dakle. dobri tata! Nisam ga više vidjela. tako smo imali novaca. Kristina. Ah! to je najteže što sam doživjela poslije svoje udaje. upravo tada. A morala sam da njegujem i mog jadnog smrtno bolesnog Torvalda. Torvald nije više bio ni časa . Dragi. ja nisam mogla da odem njemu i da ga njegujem.

da li je stvarno istina da ti nisi voljela svoga muža? Zašto si se onda udala za njega? GOSPOðA LINDE: Moja majka je još bila živa i ležala bolesna i bez sredstava. ja takoñer. Ali to su bili nesigurni poslovi. s malom školom i svačim drugim.. Posljednje tri godime su mi bile kao jedan jedini dugi i nemirni radni dan. ona je umrla.. oni imaju sada svoja namještenja i mogu se sami brinuti o sebi. Izgledalo mi je neadgovorno da odbijem njegovu ponudu. Noro.. NORA: I onda? GOSPOðA LINDE: Onda sam se morala probijati kroz život s malom sitničarskom radnjom. Mladići takoñe ne. samo govorim o svojim stvarima. nemoj se ljutiti na mene! Reci. ipak je divno živjeti i biti sretan! Ah.. I djeca su čila i zdrava. došlo je do sloma i ništa nije ostalo. Noro. ali ovo je tako ružno od mene.bolestan. da. o bože. Kristina. NORA: Da.. dakle. (Skoči i plješće rukama) Bože. A sad je on završen. tada bio bogat? GOSPOðA LINDE: Mislim da je bio vrlo imućan. to je sasvim pravo.. . Moja jadna majka me više ne treba. Kad je umro. On je. (Sjeda uz nju na stoličicu i stavlja ruke na krilo gospoñe Linde) Ah. A morala sam da se brinem i za svoja dva mlaña brata.

. ja se nisam toliko obradovala zbog tebe. Kad si mi ispričala o sretnim promjenama u vašem životu. a ipak stalno moraš raditi.. (Ustaje nemirno) Zato više ne mogu da izdržim tamo u onom zabačenom gnijezdu. Ako mi samo uspije da nañem neko sigurno zaposlenje. samo mi je tako neizrecivo prazno.NORA: Kako mora da ti je laknulo. što čovjek postaje tako ogorčen. ne ljuti se na mene! GOSPOðA LINDE (prilazi joj): Draga Noro. koliko zbog sebe... Ti misliš da bi Torvald mogao nešto učiniti za tebe.. ne ljuti se ti na mene. vidiš. Ipak se mora živjeti i tako postaješ egoist. Bilo bi ti mnogo bolje kad bi mogla da otputuješ u neku banju! GOSPOðA LINDE (ode do prozora): Ali ja nemam oca koji bi mi dao novac za put. GOSPOðA LINDE: Ne. razumijem te. pa to je užasno naporno. neki mali kancelarijski posao. NORA: Kako to? Ah.. Nema više nikoga za koga mogu da živim. Nemaš za koga da radiš. Ovdje će se sigurno lakše moći da nañe nešto što čovjeka zaokuplja i ispunjava mu misli... Noro! NORA (ustaje): Ah. vjeruj mi. . NORA: Ali. a ti i bez toga izgledaš tako iscrpljeno. To je ono najgore u prilikama kakve su moje. da. Kristina.

. lijepo od tebe što se tako zauzimaš za moje stvari.GOSPOðA LINDE: Da... Noro... GOSPOðA LINDE: No. utoliko ljepše što ti sama nisi nikad upoznala teret i nevolje u životu. Ah.. Noro. GOSPOðA LINDE: Tako? NORA: Ti si kao i drugi. već ću ja znati da nešto fino izmislim.. NORA (zabaci glavu i hoda po sobi): To nisi smjela reći s takvom uvjerenošću. to sam mislila.. NORA: Da ja ništa nisam uradila u ovom teškom životu. Kristina.. . Svi vi mislite da ja nisam sposobna za nešto ozbiljno. no.? GOSPOðA LINDE (smiješeći se): Dragi bože.. ja ću to već tako fino izvesti. ti si još dijete.. NORA: Pa i hoće. NORA: Ja? Ja da nisam. čime ću ga pridobiti. tako fino. Prepusti ti to samo meni. to malo ručnog rada i slično.. tako bih strašno željela da ti pomognem! GOSPOðA LINDE: Kako je.

I ja mislim nešto što me čini ponosnom i sretnom. Kristina. NORA: To i ja mislim..GOSPOðA LINDE: Draga Noro. GOSPOðA LINDE: Značajno? Šta time misliš? NORA: Ti me sasvim potcjenjuješ. ali to ne bi smjela da činiš. (Tiho) A ono značajno. GOSPOðA LINDE: Mislim da imam pravo na to. GOSPOðA LINDE: Ja nikog ne potcjenjujem. Ali jedno je istina: ja sam ponosna i sretna pri pomisli da sam imala priliku da svojoj majci u izvjesnoj mjeri olakšam njene posljednje dane.. to ti nisam ispričala. Zamisli kad bi Torvald čuo! Ni po koju . pa ti si mi sama upravo pričala o svom životu. GOSPOðA LINDE: U to ne sumnjam.. Ali kako to misliš? NORA: Govori tiho.. Ti si ponosna na to što si tako dugo i teško radila za svoju majku. Kristina. o beznačajnostima!. šta. NORA: I takoñe si ponosna pri pomisli šta si učinila za svoju braću. NORA: Ah. Ali sad treba nešto da saznaš.

GOSPOðA LINDE: Ali? NORA: Tata nam nije dao ni pare.. spasila? NORA: Pričala sam ti o putu u Italiju. niko osim tebe.. GOSPOðA LINDE: Ali šta to? NORA: Hodi ovamo. u to vjeruje Torvald... Da Torvald nije tamo otišao. i tvoj otac vam je dao potrebna sredstva. propao bi.. slušaj. GOSPOðA LINDE: Spasila? Kako to.. Četiri hiljade i osam stotina kruna. (Povuče je do sebe na sofu) Da. Šta kažeš sada? .. u to vjeruju i svi drugi... Kristina. GOSPOðA LINDE: Ti? Tako veliku svotu? NORA: Hiljadu dvjesta talira. ja imam nešto što me čini ponosnom i sretnom. niko ne smije to da sazna.. NORA (smiješi se): Da. GOSPOðA LINDE: No da. ali. Ja sam pribavila taj novac. ja sam Torvaldu spasila život.cijenu ne smije on.

. žena koja se zna mudro ponašati.. NORA: Nije ni potrebno..GOSPOðA LINDE: Da.... . ali Noro. NORA (zabaci glavu): Tako? A ako je to žena koja ima nekog smisla za poslove. ja ne razumijem ni riječi.. kako ti je to bilo moguće? Jesi li dobila na lutriji? NORA (prezrivo): Na lutriji? (S potcjenjivanjem) Kakva bi to onda bila vještina? GOSPOðA LINDE: Pa kako si ih dobila? NORA (pjevucka i smiješi se tajanstveno): Hm. Niko i ne kaže da sam novac posudila. onda.. Mogla sam ga nabaviti i na drugi način.. Kad neko ovako zgodno izgleda kao ja.. Noro. žena ne može uzeti zajam bez saglasnosti svoga muža. (Baca se natrag na sofu) Mogla sam ga dobiti od nekog obožavaoca. GOSPOðA LINDE: Ali.. tra-la-la! GOSPOðA LINDE: Nisi ih valjda mogla posuditi? NORA: Tako? A zašto ne? GOSPOðA LINDE: Ne..

Kristina. Kristina. spasiti život svome mužu? GOSPOðA LINDE: Ja smatnam da je to bila nepromišljenost što si bez njegovog znanja. Ljekari su meni došli i rekli da je njegov život u opasnosti i da ga samo boravak na jugu može da spasi.. NORA: Sad si sigurno krajnje znatiželjna. zar ne možeš to da shvatiš? Nije smio da zna kako je loše njegovo stanje. draga Noro. a onda sam nagovijesitila.. Ali tu je on skoro pobjesnio. Plakala sam i preklinjala ga. NORA: Ali on nije smio ništa znati! Gospode bože. Rekao je da sam lakomislena i da je njegova dužnost kao muža da ne popušta mojim mušicama i kapricima. mogao uzeti zajam. pa da bude tako dobar da mi učini po volji. kako bi mi se sviñalo da mogu kao druge mlade žene da putujem u inostranstvo.. Zar misliš da nisam najprije pokušala da se na drugi način izvučem iz neprilike? Govorila sam mu o tome. Pa . valjda. čini mi se. tako je to nazvao. ti valjda nisi učinila kakvu napromišljenost? NORA (opet se uspravi): Zar je to nepromišljenost. govorila sam mu da bi morao pomisliti na to u kakvom sam ja stanju. da bi on.. GOSPOðA LINDE: Slušaj.GOSPOðA LINDE: Ti si šašava.

za ime božje.. Ali pošto je bio tako teško bolestan. Ne smiješ se tome smijati. mislila sam u sebi... nikada. Torvaldu. poslije mnogo godina.. s njegovom muškom sujetom. To bi potpuno poremetilo naše meñusobne odnose.. da se preobučem i . to više nije bilo potrebno. možda..sad. GOSPOðA LINDE: Zar mu nećeš nikada reći? NORA (zamišljeno. kad me Torvald više ne bude tako mnogo volio kao sada. i onda sam pronašla ovaj izlaz. kad više ne bude uživao u tome da mu nešto otplešem. ti moraš biti spašen.. Naš lijepi.. da vam novac nije on poslao? NORA: Ne. sretni dom ne bi više bio ono što je sada. kad više ne budem tako lijepa kao sada. Ja samo mislim. šta ti pada na pamet? Njemu koji je u tim stvarima toliko strog! A osim toga. s polusmiješkom): Da.. Tata je baš tih dana umro. kako bi mu mučna i ponižavajuća bila spoznaja da mi je dužan zahvalnosti. Imala sam namjeru da njemu stvar povjerim i da ga zamolim da ništa ne oda.. GOSPOðA LINDE: Zar tvoj muž nije saznao od tvoga oca. jedanput kasnije. GOSPOðA LINDE: A kasnije se nikad nisi povjerila svome mužu? NORA: Ne. nažalost.

Tako sam. pa Torvald ništa ne primjećuje. jer ipak je divno biti lijepo obučen. uvijek i stalno morala da štedim. to moram na njih i potrošiti. Kristina? Zar nisam i ja ipak za nešto sposobna? Uostalom. Ali ponekad mi je bilo vrlo teško. Od novca za kućanstvo nisam mogla gotovo ništa odvajati jer je Torvald morao dobro živjeti. Nije mi bilo baš lako da uvijek pravovremeno izvršavam svoje obaveze. jadna Noro? NORA: Da.. Prava je sreća što mi sve tako dobro stoji.recitujem. ja ne bih potrošila ni polovinu. mislila saim. . Ni djecu nisam mogla pustiti da hodaju okolo loše odjevena. da znaš. Treba. dragi mališani! GOSPOðA LINDE: Onda si morala da smanjiš svoje vlastite potrebe. Pa ja sam bila na redu.. a novac je uvijek tako strašno teško stvoriti. Onda će možda biti dobro da imam nešto u rezervi. ta stvar mi je zadala mnogo muke. možeš mi vjerovati. besmislica.. ono što dobijem za njih. vidiš. stalno sam kupovala ono najjeftinije i najjednositavnije. gdje sam samo mogla. (Prekine se) Ah. Kristina. Slatki.. Svaki put kad bi mi Torvald dao novac za nove haljine i slično. pa šta kažeš na moju veliku tajnu. naravno. besmislica! To vrijeme nikad neće doći. naravno. besmislica. Zar ne? GOSPOðA LINDE: Da. No. naime. da u poslovnom životu ima nešto što se zove četvorogodišnje kamate i još nešto što zovu otplata.

NORA: No, a onda sam imala i druge izvore prihoda. Posljednje zime sam imala sreću da dobijem mnogo posla za prepisivanje. Tad sam se zaključavala i pisala svake večeri do duboko u noć. Ah, ponakad sam bila tako umorna, tako umorna. Ali, uprkos tome, bilo mi je ogromno zadovoljstvo da tako radim i zarañujem novac. Izgledala sam sebi skoro kao muškarac.

GOSPOðA LINDE: I koliko si mogla otplaititi na taj način?

NORA: Pa, to ti ne mogu reći tako tačno. Znaš, vrlo je teško snaći se u takvim poslovima. Znam samo da sam plaćala koliko sam god mogla skupiti. Mnogo puta nisam ni znala kako ću. (Smiješi se) Onda bih tu sjela i zamišljala, kako se u mene zaljubio neki stari, bogati gospodin...

GOSPOðA LINDE: Kako? Kakav gospodin?

NORA: Ah, gluposti!... i kako je on umro i kad su otvorili njegov testament, pisalo je u njemu velikim slovima: »Sav moj novac neka odmah i u gotovom bude isplaćen ljubaznoj gospoñi Nori Helmer.«

GOSPOðA LINDE: Ali, draga Noro, kakav to gospodin?

NORA: Gospode bože, zar ne shvaćaš? Pa gospodin nije postojao; tako sam to sebi zamišljala... uvijek i neprestano, kad nisam znala kako ću obezbijediti novac. Ali sad svejedno;

što se mene tiče, stari dosadni čovjek može i da ostane, gdje god je; ne zanima me više ni on ni njegov testament, jer sad je mojim brigama kraj. (Skoči) O, bože, Kristina, pa to je božanska pomisao! Biti bez briga! Sasvim, sasvim bez briga! Igrati se i skakati s djecom, imati u kući sve divno i udobno, baš onako kako Torvald voli! I zamisli, sad će proljeće sa svojim dalekim, plavim nebom! Možda možemo poći na kakav mali put. Možda ću opet vidjeti more. Ah, da, da! Kako je divno živjeti i biti sretan! (Čuje se zvono u predsoblju)

GOSPOðA LINDE (ustaje): Zvoni; možda je najbolje da ja odem.

NORA: Ne, samo ostani. To sigurno nije posjeta meni. To neko dolazi Torvaldu...

SLUŽAVKA (u predsoblju): Oprostite, milostiva gospoño.... tu je jedan gospodin.... koji želi da govori s gospodinom advokatom.

NORA: Misliš sa gospodinom direktorom banke...

SLUŽAVKA: Da, s gospodinom direktorom banke, pa ja ne znam, jer... jer gospodin doktor je još unutra...

NORA: Ko je taj gospodin?

KROGSTAD (u predsoblju): Ja sam, milostiva gospoño.

NORA (ide mu korak u susret, uzbuñeno, poluglasno): Vi? Šta to treba da znači? O čemu vi hoćete da razgovarate s mojim mužem?

KROGSTAD: O bankovnim poslovima... tako reći. Ja imam u Akcionoj banci malo namještenje, a kako čujem, vaš muž nam je sada šef...

NORA: To su dakle...

KROGSTAD:... samo suhoparni poslovi, milostiva gospoño, ništa drugo.

NORA: Da, onda budite tako dobri pa se potrudite do kancelarije. (Pozdravi i ravnodušno zatvara vrata predsoblja; onda odlazi do peći i sjeda prema vatri)

GGSPOðA LINDE: Noro,... ko je taj čovjek?

NORA: To je izvjesni Krogstad.

GOSPOðA LINDE: Dakle zaista je on.

NORA: Poznaješ li tog čovjeka?

GOSPOðA LINDE: Poznavala sam ga... nekad prije. Bio je neko vrijeme zamjenik pravobranioca u našem kraju.

(Predstavlja ih) Dr Rank ..... GOSPOðA LINDE: Kako se promjenio. molim za izvinjenje.. (Zatvara peć i gurne stolicu za ljuljanje malo u stranu) GOSPOðA LINDE: Kažu da se on bavi svakakvim poslovima? NORA: Tako? To može biti.. . izgleda.NORA: Sasvim tačno.. radije ću malo ući kod tvoje žene. gospoña Linde.. Tako. izgleda da i ovdje smetam? NORA: Ne. uopšte ne.. RANK: Ah! Ime koje se u ovoj kući često spominje. Mislim da sam prošao pored vas na stepeništu.. (Doktor Rank dolazi iz Helmerove sobe) DOKTOR RANK (još na vratima): Ne. NORA: S mnogo djece.. To je tako dosadno. (Zatvara vrata za sobom i ugleda gospoñu Linde) O. nećemo sad o poslovima. dragi prijatelju. sad gori vatra. ne volim da smetam. Ali. kad sam dolazio.. NORA: Bio je... GOSPOðA LINDE: Sad je udovac. ne. vrlo nesretno oženjen. Ja stvarno ne znam.

. RANK: Ništa drugo? Onda ste sigurno došli u grad da se malo oporavite preko praznika? GOSPOðA LINDE: Došla sam da tražim posao. ja uz stepenice idem vrlo lagano. Iako patim. GOSPOðA LINDE (prigušenim glasom): Ah! . U ovom trenutku je baš jedan takav moralni Lazarus kod Helmera. doktore. RANK: Svakako. htio bih da ta patnja što duže potraje. pa i vi volite da živite.. ne podnosim ih dobro. gospodine doktore. I svi moji pacijenti žele to isto.GOSPOðA LINDE: Da. no. vrlo je rasprostranjeno mišljenje da se to mora. i ja. NORA: No. RANK: Zar je posao sprobano sredstvo protiv premorenosti? GOSPOðA LINDE: Mora se živjeti. više premorenost. A ni sa moralno oboljelim nije ništa dugačije. RANK: Aha! Mala unutrašnja smetnja? GOSPOðA LINDE: Zapravo. RANK: Da.

. naravno. Ali on počinje da priča o tome kao o vrlo važnoj stvari: da on mora živjeti. to je izvjesni Krogstad. koja se bila zamislila. koji kao bez daha trče okolo da nanjuše moralnu trulež pa da onda dotične progone za neko unosno namještenje. bolesnici imaju najviše prava da budu zbrinuti. Upravo takvi nazori prave od ljudskog društva bolnicu. . zapravo. A o čemu on to ima da razgovara s Torvaldom. Taj je pokvaren do srži karaktera. NORA: Nisam znala da Krog. on ima tamo neku vrstu namještenja. ali.. Samo sam čuo da se tiče Akcionarske banke. tu smo. GOSPOðA LINDE: Da. RANK: O..NORA: Na koga to mislite? RANK: Ah. A zdravi se onda moraju zadovoljiti time da im gledaju kroz prste.. RANK (slegne ramenima): Eto. da taj gospodin Krogstad ima nekog posla s Akcionarskom bankom. (Gospoñi Linde) Ne znam da li i tamo u vašem kraju ima takvih ljudi. vi ne poznajete tog čovjeka. RANK: Ja stvarno ne znam.(Nora. poštovana gospoño... NORA: Tako?.

bombona! Mislim da je to ovdje prokrijumčarena roba. da znaš. jesu li sada svi.. doktore? Evo. pustite me samo! (Šeta po sobi tamo-amo) Ah. no. nečem strašno komičnom... da se on boji da time ne pokvarim zube. (Opet ... samo jedanm . svakako. I meni još jedan. pomisao da mi. NORA: Da. da Torvald ima tako veliki uticaj na tako mnogo ljudi je. koji su namješteni u Akcionarskoj banci. ali ove mi je Kristina poklonila. šta! Jednom ko nijednom! Zar ne. najviše dva.. naime. (Vadi kesicu iz tašne) Doktore.. zabavna. Treba. Ah. Ti nisi mogla znati da je to Torvald zabranio. izvolite bombončić? RANK: Gle. Recite mi doktore.prsne u poluglasan smijeh i zaplješće rukama) Zašto se vi tome smijete? Znate li vi uopšte šta je to društvo? NORA: Baš me briga za to glupo društvo!! Ja se smijem nečem sasvim drugom. izvolite! (Stavlja mu bombon u usta) I tebi Kristina. zavisni o Torvaldu? RANK: To vam se čini tako strašno komično? NORA (smiješi se i pjevucka): Pustite me samo.. ništa se ne boj.... GOSPOðA LINDE: Kako? Ja? NORA: No. zaista.

hoda okolo) Sad sam iznad svega sretna. Ima samo još jedna stvar na svijetu, što bih ja strašno željela.

RANK: A to je?

NORA: Strašno bih željela da nešto reknem, ali da to i Torvald čuje.

RANK: Pa što to ne reknete?

NORA: Ne, ne smijem. To je tako ružno.

GOSPOðA LINDE: Ružno?

RANK: Pa, onda i nije baš preporučljivo. Ali nama ipak možete. No šta biste vi to tako rado rekli, da i Torvald čuje?

NORA: Strašno bih voljela da kažem: U božju mater!

RANK: Jeste li poludjeli?

GOSPOðA LINDE: Ali, Noro!

RANK: Pa recite. Evo njega.

NORA (sakriva bombone): Pst! Pst! Pst!

HELMER (dolazi s mantilom preko ruke i šeširom u ruci, iz svoje sobe)

NORA (ide mu u susret): No, dragi Torvalde, jesi li ga se riješio?

HELMER: Da, otišao je.

NORA: Mogu li te upoznati... to je Kristina. Danas je doputovala.

HELMER: Kristina? Izvinite, ali ja ne znam...

NORA: Gospoña Linde, dragi Torvalde, gospoña Kristina Linde.

HELMER: Ah, tako. Vjerovatno prijateljica iz mladosti moje supruge?

GOSPOðA LINDE: Da, mi se poznajemo od ranije.

NORA: I zamisli, ona je prešla dalek put da bi govorila s tobom.

HELMER: Kako to?

GOSPOðA LINDE: To baš ne...

NORA: Kristina je, naime, izvanredno vješta u kancelarijskim

poslovima. I sad bi jako voljela da radi pod nadzorom nekog sposobnog čovjeka, i da nauči još više nego što zna...

HELMER: Vrlo pametno, gospoño Linde.

NORA: I kad je sada čula da si ti postao direktor banke... brzojav je to razglasio... doputovala je ovamo što je mogla brže i... Zar ne, Torvalde, meni za ljubav ti ćeš već nešto učinit za Kristinu? Hoćeš?

HELMER: Pa sad, to ne bi bilo nemoguće, vi ste, pretpostavljam, udovica?

GOSPOðA LINDE: Da.

HELMER: I poznajete kancelarijsike poslove?

GOSPOðA LINDE: Da, prilično.

HELMER: No, onda je vrlo vjerovatno da vam mogu naći neko namještenje...

NORA (plješće rukama): Vidiš li, vidiš li?

HELMER: Naišli ste baš u pravom trenutku, gospoño Linde.

GOSPOðA LINDE: Kako da vam zahvalim?

NORA: Ideš i ti. naravno. I vi. doktore. i hvala ti za sve. GOSPOðA LINDE: Šta ti pada na pamet! Adieu. idem i ja. NORA: Doviñenja! Večeras ćeš.HELMER: To nije potrebno. takoñe.. moram sad ići da potražim kakvu sobu. (Donosi iz predsoblja svoj krzneni kaput i grije ga na peći) NORA: Nemoj ostati dugo. doći. draga Noro. dragi Torvalde. Šta? Ako se budete dobro osjećali? Naravno da ćete se osjećati dobro! Samo se sad dobro zamotajte. NORA (pomaže joj): Kako je glupo što mi nemamo više prostora. (Oblači mantil) Ali danas me morate izviniti. .. HELMER: Samo jedan sat. neću duže. RANK: Čekaj. Ali nemoguće je da te. HELMER: Onda možda možemo zajedno niz ulicu. Kristina? GOSPOðA LINDE (oblači kaput): Da.

da! Mama će plesati i sa Bobom. Na peći je topla kafa za tebe. Idi ti samo u dječju sobu.(U opštem razgovoru idu u predsoblje. Pusti samo. HELMER: Doñite. Ana-Mari. (Djeca cijelo vrijeme neprestano razgovaraju s njom) Jeste li se dobro zabavljali? Pa to je divno! Ah. Ti izgledaš tako smrznuto. malu lutkicu! (Uzima od dadilje najmanje dijete i pleše s njim) Da. Kristina! Zar nisu dražesni? RANK: Ne pričajte ovdje na propuhu. Pa kakve to crvene obraze imate? Kao jabuke i ružice. gospoño Linde. Daj mi je malo. Na stepeništu se čuju dječiji glasovi) NORA: Evo ih. Ivore. Sad ovdje postaje neizdržljivo za svakoga ko nije majka! (Rank. a djeca neprestano pričaju) Ah.. samo unutra! (Saginje se i ljubi ih) Moji slatki. jedini! Pogledaj ih. ti si Emi i Boba vozio na sankama? Zamisli! Da. ja ću je sama svući. Šta? I grudvali ste se? O. evo ih! (Ona potrči i otvara. pošto je zatvorila vrata predsoblja) NORA: Kako mi izgledate svježe i veselo. Za njima i Nora. dadilja s djecom u sobu. ti si pravi dečko. Ana-Mari! Moju slatku.. to mi je zadovoljstvo. Helmer i gospoña Linde odu niz stepenice. (Dadilja odlazi u sobu lijevo. Nora uzima od djece kapute i kape i baca ih naokolo. šta? . Ana-Mari dolazi sa djecom) Unutra. što i ja nisam bila s vama! Pusti.

(Ona i djeca se igraju uz vrisku i smijeh po sobi i susjednoj prostoriji lijevo. Ivore! Šta je to? E. nemoj. podižu stolnjak i vide je. NORA (ustaje): Moj muž nije kod kuće. Igra se nastavlja) KROGSTAD: Oprostite. Onda čuju njen prigušen smijeh. gospoño Helmer. Burno klicanje. Ja? Dobro. kad bi vi znali! Ah. unutra je nešto ružno. On malo pričeka. vrata na stubištu bila su samo pritvorena. traže. takve male lijepe lutkice. ali ne mogu da je nadu. Najzad se Nora sakrije pod sto. mora da je neko zaboravio da ih zaključa. psi ne ujedaju. Ona ispuže napolje. ne. NORA (prigušeno vrisne. Ne gledaj pakete.. NORA: Tako. kao da hoće da ih uplaši. okrene se i napola skoči): Ah! Šta hoćete vi? KROGSTAD: Oprostite. KROGSTAD: To znam. Nova vriska. Djeca jure okolo. . Je li? Hoćete da se igramo? Šta ćemo se igrati? Skrivanja? Neka se Bob prvi sakrije.Tjerao vas je neki veliki pas? Ali nije vas ugrizao? Ne..... onda ću se ja prva sakriti. pa šta onda hoćete ovdje? KROGSTAD: Da s vama malo porazgovaram. jure do stola.. gospodine Krogstad. Sada se vrata napola otvore i ukaže se Krogstad.

Valjda imate trenutak vremena? NORA: O. NORA: I šta dalje? . ali ovo još nije prvi. kakav će vam biti Božić! NORA: Šta hoćete vi? Danas ja apsolutno ne mogu. KROGSTAD: Ne.... strani gospodin neće mami ništa učiniti. Kad on ode... igraćemo se dalje. Od vas samih zavisi...? (Djeci.. KROGSTAD: O tome zasad nećemo govoriti.. ali je Badnjak. Radi se o nečem drugom.NORA: Sa.. Sjedio sam u restoranu Olsen i vidio vašeg muža kako ide preko ulice. NORA: Da. s jednom damom... tiho) Idite tamo kod Ane-Mari Šta? Ne. da.. iako. NORA: Danas . sigurno. KROGSTAD: Dobro. vremena imam. KROGSTAD:. napeto) Hoćete da govorite sa mnom? KROGSTAD: Svakako. (Ona odvodi djecu u sobu lijevo i zatvara za njima vrata) (nemirno.

KROGSTAD: To je sigurno vaša dobra prijateljica? NORA: Da. Smijem li vas. sad znate. gospoña Linde će biti namještena. kratko i jasno upitati: hoće li gospoña Linde biti namještena u Akcionarskoj banci? NORA: Gospodine Krogstad.. onda znajte: da.. NORA: To znam. Ali ja ne razumijem. I ja sam se lično zauzela za nju. upućeni u tu stvar? To sam i mislio. . kako vi to sebi dozvoljavate da mene ispitujete?! Vi. dakle. jedan potčinjeni moga muža? Ali kad me već pitate. KROGSTAD: Ona nije dugo ovdje? NORA: Od jutros. KROGSTAD: Tako? Vi ste. KROGSTAD: I ja sam je nekad poznavao. dakle. gospodine Krogstad. Eto. jeste.KROGSTAD: Smijem li nešto upitati: je li ta dama izvjesna gospoña Linde? NORA: Da.

da ne uvrijedi nekoga... Meni je potpuno jasno da vašoj prijateljici ne može biti prijatno da se izloži susretima sa mnom. A ako se neko nalazi u potčinjenom položaju.. valjda. to još ne znači da.. kome imam da zahvalim što hoće da me otjeraju.. KROGSTAD:. NORA: Ali ja vas uvjeravam..KROGSTAD: Dakle. dobro sam pretpostavio. nekog uticaja! Ako sam žena. .. hm. ima uticaja? NORA: Svakako.. NORA (hoda po sobi tamo-amo): Moj bože. pa imam. KROGSTAD (promijenjenim tonom): Gospoño Helmer. koji. hoćete li biti tako dobri da upotrijebite svoj uticaj u moju korist? NORA: Kako? Šta mislite time? KROGSTAD: Hoćete li biti tako dobri da se pobrinete da ja svoj potčinjeni položaj u banci zadržim? NORA: Šta to znači? Ko hoće da vam oduzme vaše mjesto? KROGSTAD: Ah. preda mnom ne morate igrati naivku.. a sad već shvatam i to. gospodine Krogstad. onda treba da se čuva..

Ne mislim da je gospodin direktor banke čvršći od ostalih muževa. ja poznajem vašeg muža iz studentskih dana. NORA: To niste smjeli tako shvatiti. da sačuvam to svoje malo mjesto u banci. KROGSTAD: Sad me slušajte. gospodine Krogstad. KROGSTAD: Ne? Misilim da sam upravo čuo i to iz vaših vlastitih usta.. NORA: Ako budete s potcjenjivanjem govorili o mome mužu. . Kako samo možete pomisliti da ja imam takav uticaj na moga miuža?! KROGSTAD: Ah..KROGSTAD: Da. milostiva gospoño. Odmah poslije Nove godine oslobodiću se čitave te brige. milostiva gospoño.. ja ću se boriti na život i smrt. da. NORA: Ali. U slučaju potrebe. kratko i jasno: još ima vremena i ja vam savjetujem da iskoristite svoj uticaj i da to spriječite. NORA: Ja se vas više ne bojim. da. ja nemam nikakvag uticaja. KROGSTAD: Vi ste hrabri.. pokazaću vam vrata.

kao i čitavom svijetu poznato. .. Onda sam se bacio na poslove. Ali od tog trenutka meni su najedanput sva vrata bila zatvorena.. to apsolutno nije u mojoj moći da vam pomognem. da sam ja prije više godina učinio jednu nepromišljenost. ovo je: Vama je. KROGSTAD: Ne samo zbog prihoda.. NORA: Mislim da sam čula tako nešto. KROGSTAD: Zato što nećete. da. A sada hoće vaš muž da me nogom gurne sa stepeništa. Moji sinovi rastu i njima za ljubav moram pokušati da opet zadobijem onoliko grañanskog ugleda koliko je to moguće. pa da opet dospijem u blato. Do njih mi je najmanje stalo. moraću sve reći! Vidite. Ali sad se moram iz svega toga izvući. NORA: Ali za ime boga. a mogu da kažem da nisam bio od onih najgorih. sigurno. Ovo mjesto u banci mi je bilo. koje vi već poznajete. Nešto sam morao početi. gospodine Krogstad. Ali ja imam sredstva da vas prisilim.NORA: Tako i izgleda. No... tako reći. Radi se o nečem drugom.. prva stepenica. KROGSTAD: Stvar nije stigla do suda.

vi ili nemate dobro pamćenje ili nemate pojma o poslovima. onda će tek moj muž vidjeti kakav ste vi zao čovjek. koja je moja radost i moj ponos. KROGSTAD: Samo neugodnostima? NORA (žestoko): Ali samo vi to učinite! Vi sami ćete od toga imati najviše štete. to da on sazna na tako ružan i neukusan način? Da sazna od vas? Izložili biste me najstrašnijim neugodnostima. a kad bih mu rekao? NORA: To bi bilo sramno od vas.. gospoño Helmer... (Prigušuje suze) Tu tajnu. ostatak svote odmah platiti i onda više nemamo s vama nikakvog posla.. valjda. NORA: Kako to? . on će. nećete reći mom mužu da sam vam dužna onaj novac? KROGSTAD: Hm.. KROGSTAD (priñe korak bliže): Slušajte me. naravno. Moram vam čitavu stvar malo temeljitije rastumačiti. I tek tada nećete moći zadržati svoje mjesto! KROGSTAD: Pitao sam: bojite li se vi to samo domaćih neugodnosti? NORA: Ako to moj muž i sazna..NORA: Vi.

. Pa. došli ste kod mene da posudite dvjesta talira.. Ove redove morao je vaš otac potpisati. Zato je vrlo uputno da vaš na njih podsjetim.. NORA: Morao? Pa on ih jeste potpisao. ja sam obećao da ću vam nabaviti taj novac uz obveznicu koju sam ja sastavio. da sporednim stvarima niste poklanjali nikakve pažnje. Vi ste tada bili tako zaokupljeni bolešću svaga muža i tako obuzeti željom da dobijete novac za put. KROGSTAD: Ja sam obećao da ću vam taj novac nabaviti. NORA: Pa i nabavili ste mi. To je značilo da . prema kojima vaš otac jamči za dug.. NORA: Nisam znala nikog drugog. KROGSTAD: Ja sam obećao da ću vam taj novac nabaviti pod izvjesnim uslovima.KROGSTAD: Kad je vaš muž bio bolestan. KROGSTAD: Datum sam bio ostavio in blanco. dakle. NORA: I koju sam ja potpisala. KROGSTAD: Dobro. Ali tome sam još dalje dodao nekoliko redova.

odmah i učinili. milostiva gospoño. čini mi se. KROGSTAD: Potom sam obveznicu predao vama. KROGSTAD: Vaš otac je sigurno ležao teško bolestan? NORA: Ležao je na smrtnoj pastelji. . KROGSTAD: I to ste vi. Sjećate li se. jer ste mi već nakon pet-šest dana donijeli papir natrag sa potpisom vašeg oca.. NORA: Pa da. NORA: Da. to je bilo teško vrijeme za vas.. KROGSTAD: I umro je brzo. da je poštom pošaljete vašem ocu.. da se vratimo na ono o čemu smo govorili. prilično. Zar nije bilo tako? NORA: Da.vaš otac sam treba da naznači dan kada je papir potpisao.. Onda sam vam isplatio iznos.. milostiva gospoño? NORA: Da. bilo je. Ali. Zar vam nisam tačno otplaćivala? KROGSTAD: Tako. naravno..

. Važan je potpis imena. I zato sebi nikako ne mogu da objasnim. mislim. NORA: Kako? Ne razumijem. takoñe. . KROGSTAD: Čudnovatu okolnost. Vaš otac je mogao zaboraviti da datira svoj potpis i onda je mogao neko drugi staviti datum otprilike. slučajno. KROGSTAD: Vaš otac je umro 29. oktobrom. A pogledajte ovdje... a taj je. valjda.NORA: Da. milostiva gospoño? (Nora šuti). Zar to nije čudnovato. oktobar« i broj godine ne odaju rukopis vašeg oca. to se već da objasniti.. NORA: Tata je umro 29. Za to sam se raspitao. da riječi »2. prije nego što je saznao za njegovu smrt. No.. KROGSTAD: Recite mi.. milostiva gospoño... već više jedan drugi rukopis koji mi se čini poznat. NORA: Kakvu čudnovatu okolnost? Ja ne znam. znate li. (Vadi neki papir) . ovdje je potpis vašeg oca datiran sa 2. da je vaš otac ovu obveznicu potpisao tri dana poslije svoje smrti. pravi. U tome nema ništa loše. gospoño Helmer. jednu čudnovatu okolnost. KROGSTAD: Sasvim tačno. dan smrti vašeg oca? Datum.. septembra. septembra. Pada u oči.

znate li vi da je to jedno opasno priznanje? NORA: Zbog čega? Pa vi ćete uskoro dobiti svoj novac... Pa tata je ležao bolestan. NORA: Ne. KROGSTAD: Ali zar niste pomislili da ste time mene prevarili? . KROGSTAD: Dozvolite mi jedno pitanje. morala bih mu i kazati za šta mi je novac potreban. zbog čega niste taj dokument poslali svom ocu? NORA: Bilo je nemoguće. A kako sam tako teškom bolesniku mogla kazati da je život mog muža u životnoj opasnosti? To je bilo sasvim nemoguće. od toga nisam mogla odustati. i to je bilo nemoguće. Taj put je trebalo da spasi život mome mužu. milostiva gospoño. KROGSTAD: Oho. KROGSTAD: Onda bi za vas bio bolje da ste odustali od puta u inostranstvo.. zabaci glavu i pogleda ga prkosno): Ne.gospoño Helmer? Vaš otac je ipak vlastoručno ovdje potpisao svoje ime? NORA (poslije kraće pauze. Da sam ga zamolila za potpis.. to nije tako: ja sam potpisala tatino ime.

nećete pričati kako ste poduzeli nešto hrabro da biste spasi život svoje žene? KROGSTAD: Zakoni ne pitaju za razloge. vi očigledno nemate jasne predstave o tome šta ste skrivili. KROGSTAD: Loši ili ne. ali ja sam uvjerena da u njima sigurno negdje stoji da je tako nešto dozvoljeno.NORA: Na to se nikako nisam miogla obazirati. . Nisam vas mogla podnijeti jer ste bili tako bezdušni i stvarali mi toliko teškoća. NORA: Ne vjerurjem u to ni sada ni nikada! Zar da kći nema pravo da svog starog na smrt bolesnog oca poštedi od brige i straha? Zar žena nema pravo da svom mužu spasi život? Ja ne poznajem dobro zakone. I o tome vi ništa ne znate. A ja vam mogu reći: ono što sam ja nekada učinio i što je pokopalo čitav moj grañanski ugled.. vi ćete biti osuñeni prema tim zakonima. ako ja ovaj komad papira predam sudu. vi koji ste pravobranilac? Vi ste loš pravnik. Vi me se apsolutno niste ticali. nije bilo ništa veće ni gore. valjda. gospodine Krogstad. NORA: Vi? Vi mi. KROGSTAD: Gospoño Helmer. NORA: Onda to moraju biti vrlo loši zakoni. iako ste znali kako je opasno bilo stanje moga muža..

mama. onda ćete mi i vi praviti društvo. u takve poslove kakve smo mi imali. onda zabaci glavu): Ah. NORA: Da. u te se razumijem sasvim dobro? U redu. imam suviše mnogo posla.. šta! On hoće da me zaplaši! Tako glupa ipak nisam. ali sad ne mogu! Idite. Pjesmu ću ti otpjevati. mama. pa obećala si! NORA: Da. (Ona ih s mnogo ljubavi gura u susjednu sobu. zar ne. Idite. pa opet zastane) Ne! (Odbaci vez. uzima vez i uradi nekoliko uboda iglom. onaj strani gospodin je upravo izašao iz kuće. (Počne slagati dječije kapute. idite.. Ali. DJECA (lijevo na vratima): Mama. DJECA: Ali. ne.KROGSTAD: Može biti. u poslove. znam. Ali ovo ću vam reći: ako ja još jedanput budem izopćen. (On pozdravlja i odlazi kroz predsoblje) NORA (jedan trenutak zamišljena. slatka djeco. sada ne. A hoćeš li se sad opet igrati s nama? NORA: Ne. zatvara vrata i sjeda na sofu. moja draga. a onda zastane) Ali? Ne. DJECA: Ne. Radite vi sada šta vas je volja.. Ali nemojte nikome govoriti o strancu. pa to je nemoguće! Pa ja sam to učinila iz ljubavi. da... otplesati. ..

pa opet zastane) Ne. ode do predsoblja i vikne) Helena! Jelku! (Ode lijevo do stola i otvori ladicu. a tu cvjetovi. nešto ću ti otpjevati. HELMER: Čudno..ustane. Sve ću učiniti da tebe obradujem. Torvalde. .. već se vraćaš? HELMER: Da. otplesati. Vidio sam kako Krogstad izlazi iz kuće. pa to je sasvim nemoguće! SLUŽAVKA (S jelkom): Gdje da je stavim. SLUŽAVKA: Treba li još šta da donesem? NORA: Ne.. Nora počinje da kiti drvce) Ovdje će doći svijeće. (Djevojka postavi jelku i izañe. Taj odvratan čovjek! Besmislica.. HELMER (dolazi izvana sa spisima u ruci) NORA: Ah. besmislica! Sve je u najboljem redu. imam sve što mi treba. hvala. Božićno drvce treba da je lijepo. milostiva gospoño? NORA: Tamo usred sobe. besmislica... Je li ko bio ovdje? NORA: Ovdje? Ne.

NORA: Tako?. Zar te nije i to zamolio? NORA: Da.. a da meni prešutiš da je on bio ovdje. (Lista po spisima) NORA (zaposlena oko jelke. poslije kraće pauze): Torvalde! . ali.. HELMER: I da to uradiš kao iz vlastite pobude. HELMER: Noro. Ah. Moja ptica smije cvrkutati samo čistog kljuna... Kragstad.. Torvalde.. Noro.. HELMER: Noro. NORA: Da. tačno. znao sam.. kako je ovdje toplo i ugodno... i u tako nešto si se mogla upustiti? Zar da s takvim čovjekom vodiš razgovore i još mu daješ obećanja? A meni povrh toga da govoriš neistinu? NORA: Neistinu? HELMER: Zar nisi rekla da niko nije bio ovdje? (Prijeti joj prstom) To moja ptica pjevačica više nikad ne smije uraditi. (Pušta je) A sad nećemo više o tome. već vidim na tebi: on je bio ovdje i molio te da progovoriš koju dobru riječ za njega. nikakvih krivih tonova! (Hvata je oko struka) Zar ne mora tako biti? Da. taj je bio za trenutak ovdje. (Sjeda ispred peći) Ah.

NORA: Već? .HELMER: Da?! NORA: Strašno se radujem prekosutrašnjem kostimiranom balu kod Stanborgovih. HELMER: A ja sam strašno radoznao čime ćeš me ti iznenaditi.. Torvalde? HELMER: Ah. NORA: Ah. HELMER: Zar je Norica došla do te spoznaje? NORA (iza njegove stolice s rukama na naslonu): Imaš li jako mnogo posla. Sve mi je nekako glupo i bezizražajno. NORA: Kakvi su to papiri? HELMER: Bankovni. to je baš glupo! HELMER: Šta? NORA: Pa ništa mi zgodno ne pada na pamet..

HELMER: Dobio sam punomoć od ranije direkcije da izvršim potrebne izmjene u personalu i poslovnom planu. Hoću da sve bude u redu do Nove godine. Jako bih voljela da lijepo izgledam na kostimiranom balu. zamolila bih te za jednu vrlo veliku uslugu. bez tvoje podrške neću to znati da izvedem. mala svojeglavica je u potrazi za anñelomspasiocem? NORA: Da. Tarvalde. . Torvalde? HELMER: Da čujem. NORA (još se naslanja na naslon stolice. Šta bi to bilo? NORA: Niko nema tako fini ukus kao ti.. dakle. HELMER: Hm. Torvalde. Za to moram da iskoristim ovu božićnu sedmicu. NORA: Zbog toga je. jadni Krogstad.. polako ga gladi po zatiljku): Da nemaš tako mnogo posla. zar mi ne bi mogao pomoći i savjetovati u šta da se presvučem i kakav kostim da napravim? HELMER: Aha.

zar ne. Torvalde? HELMER: Mnogi takvi se moralno opet uzdignu. ili.. On se izvlačio spletkama i prevarama. šta to znači? NORA: Zar to nije mogao učiniti iz nevolje? HELMER: Da.. Već ćemo nešto izmisliti.. NORA: Ah.. NORA: Ne. Imaš li uopšte pojma.HELMER: Pa. NORA: Misliš li da. razmisliću o tome. (Ode ponovo do božićnjeg drvceta. No. nisam ja tako bezdušan da nekoga osudim zbog jednog jedinog takvog djela. i upravo to ga je moralno upropastilo. kako mnogi čine. lijepo. to je divno od tebe. ako otvareno priznaju svoju krivicu i kaznom je okaju.. iz lakomislenosti. Pauza) Kako su lijepi ovi crveni cjetovi.... NORA: Kaznom? HELMER: Ali Krogstaid nije krenuo tim putem.. Reci.? ... da li je zaista tako strašno to što je skrivio ovaj Krogstad? HELMER: Krivotvorio je potpise.

NORA: Jesi li siguran u to? HELMER: Zlato moje. zapravo. Gotovo svi rano iskvareni ljudi imali su lažljive majke. to je najužasnije. Pred djecom. A ipak: je taj Krogstad bio u stanju da godinama lažima i pritvornošću truje svoju vlastitu djecu. Ruku ovamo! No. svjestan svoje krivice. Šta je sad? Daj mi ruku! Tako. Tako je u redu. (Pruža joj ruku) I zato. i očevi mogu da djeluju na isti način.HELMER: Pa pomisli samo kako takav čovjek. To je svakom pravniku vrlo dobro poznato. NORA: Zašto? HELMER: Zato što takav zadah laži unosi u cijelu porodicu zarazu i bolest. Kako i pred svojim najbližima. no. Ali. i zato ga ja smatram moralno propalim. majke? HELMER: Najčešće to dolazi od majki. Uvjeravam te da bi mi bilo nemoguće i da radim . mora na sve strane da laže i petlja i da se pretvara.. čak i pred svojom ženom i djecom mora da nosi masku. mora meni obećati da se neće miješati u njegove stvari. to sam kao advokat više puta zapazio.. moja draga mala Nora. NORA: Zašto baš. Vazduh koji djeca udišu u takvoj kući ispunjen je klicama zlih djela. Noro.

s njim zajedno. To je nemoguće. da. Ana-Mari. NORA: Ne. i ja moram za sto. A ja imam tako mnogo da radim. milostiva gospoño. (Zatvara vrata) NORA (blijeda od straha): Ja da svoju djecu kvarim! Da im trujem dom! (Kratka pauza. U blizini takvih ljudi spopada me doslovno fizičko gañenje. diže glavu) To nije istina. (Stavlja ruku na njenu glavu) O. ne! Ne mogu meni! Ostani ti kod njih. To nikad ne može biti istina! . A moram razmislim i o tvojoj maski. NORA (izvuče svoju ruku i ode na drugu stranu jelke): Kako je ovdje toplo. nakon kraće pauze): Ah. ti moja ljubljena ptičice pjevačice! (Odlazi u svoju sobu i zatvara za sobom vrata) NORA (tiho. HELMER (ustaje i skuplja svoje papire): Da. da još nešto pročitam. šta! To ne može biti tako. Možda čak imam nešto na skladištu. ne. što bi se moglo u zlatnom papiru objesiti na božićnje drvce. DADILJA: Da. To mora biti nemoguće. DADILJA (lijevo na vratima): Djeca lijepo mole smiju li doći mami.

poskidanih ukrasa i dogorjelih svijeća. (Otvara vrata i gleda napolje) Ne. opustjelo. Prazno je. oslušne) Ne.DRUGI ČIN Ista soba. NORA: Ah. NORA (opet spušta kaput): Neko dolazi.. Nora je sama u sobi. besmislica! On to nije mislio ozbiljino! Tako nešto se ne može dogoditi. To je nemoguće. (Ode do vrata. (Hoda kroz sobu) Ah. idemo po gospoñe Linde da mi pomogne. možda. Stavite je na sto. kad bih ga mogla istrgati u sto hiljada komadića! DADILJA: Ali ne! Možete ga vrlo lijepo popraviti.. . (Dadilja dolazi iz lijeve sobe sa velikom kartonskom kutijom) DADILJA: Najzad sam našla kutiju sa kostimom za bal pod maskama. nije niko. Samo malo strpljenja! NORA: Da. nema ništa u sandučetu za poštu. konačno zastaje kraj sofe i uzima kaput. Pa ja imam troje male djece. DADILJA (uradi): Ali kostim nije ureñen. NORA: Lijepo. Naravno. danas na prvi dan Božića niko ne dolazi. U uglu kod klavira božićnje drvce. nemirno hoda tamo-amo. Ali. Na sofi leže Norin šešir i kaput.

Ana-Mari. sasvim otišla! NORA: Reci mi. NORA: Misliš? Vjeruješ li da bi oni svoju mamu zaboravili. kako si ti imala srca da svoje dijete prepustiš tuñim ljudima? DADILJA: Ali morala sam to.. NORA: To još ne bi bilo ono najgore. navikli su na to da im je majka uvijek oko njih. Ana-Mari ubuduće više neću moći da budem tako mnogo sa njima kao do sada.. ali.razboljeti. NORA: Da. često sam o tome mislila. vi ćete se prehladiti . Šta rade djeca? DADILJA: Jadni orlići. igraju se sa svojim božićnim darovima. . kad bih ja sasvim otišla? DADILJA: Bože sačuvaj. mala djeca se naviknu na sve. DADILJA: No. NORA: Pitaju li često za mene? DADILJA: Pa.DADILJA: Opet izlazite? Po ovako ružnom vremenu? Gospoño Noro. ako sam htjela da budem dadilja maloj Nori.

kako ću sutra biti lijepa. i poslije kad se udala. Ah. Jer.. kad sam dobila tako dobro mjesto. ja znam dobro da ćeš im ti. Sad moram. onaj pokvareni čovjek nije baš ništa činio za mene. besmislice.NORA: Da. ne. ali da li si to htjela? DADILJA: Da. ali opet sve odbaci): Ah. vidjećeš. koja se unesrećila mora se tome još i radovati. NORA: I ako moja djeca ne budu više imala druge. DADILJA: Da. na čitavom balu neće niko biti tako lijep kao gospoña Nora (ode lijevo).. nije. kad bih samo smjela izaći! Samo da niko ne doñe! Da se u . NORA (počinje raspakivati kutiju.. Pisala mi je kad je bila na krizmi. Sirota djevojka.. kad sam bila mala! DADILJA: Jadna mala Nora nije ni imala druge majke osim mene. besmislice. NORA: Ali tvoja kći te je sigurno zaboravila? DADILJA: Ah. NORA (zagrli je): Moja stara Ana-Mari! Ti si mi bila tako dobra majka. besmislice! (Otvara kartonsku kutiju) Idi tamo njima.

pet . ali zastaje neodlučno) (Gospoña Linde ulazi iz predsoblja gdje je ostavila šešir i kaput) Ah.meñuvremenu u kući ništa ne dogodi. Evo. Moraš mi nešto pomoći. izvesti malu predstavu? NORA: Da. Samo se rub na nekoliko mjesta isparao. Torvald misli da bih trebala. evo ih dolaze (Hoće na vrata. Dakle.četiri . čuj! Sutra je gore kod konzula Stenborga bal pod maskama pa Torvald hoće da se ja preobučem u napolitansku ribarsku djevojku i da plešem tarantelu. Samo mirno! Samo mirno! Jedan dva . dakle.tri .. Ah. koju sam naučila na Kapriju. GOSPOðA LINDE: Vidi. Pa ko da doñe? Ne treba da mislim na to. Nema nikog drugog napolju? Kako je dobro. NORA: Da.. Lijepe rukavice. Sad da očetkam muf. vidi. Imaš li iglu i konca? Tako. ti si to. pa ti ćeš. .(Krikne) Ah. Pa lijepe rukavice. GOSPOðA LINDE: To ćemo već urediti. baš sam tuda prolazila. GOSPOðA LINDE: Čula sam da si bila kod mene i da si me tražila. tu je kostim. Kiristina. Sjednimo na sofu. besmislica. ali sad je sve tako potrgano da ni sama ne znam. to je sve što nam treba.šest . što si došla. Torvald mi ga je poručio u Italiji.

kad imaš troje djece. je li doktor Rank uvijek tako neraspaložen kao juče? NORA: Ne. onda ću doći samo na trenutak. on ima neku vrlo opasnu bolest. ništa manje. njegov sin još od djetinjstva bolestan. NORA (ustaje i hoda po sobi tamo-amo): Ah. . jurio je za ženama i tako dalje. naime. i one ti onda ispričaju ovo i ono. žene koje su u izvjesnom smislu napola doktori. sutra ćeš biti kostimirana? Znaš šta. dobra Noro. jadniku.NORA: O. Uostalom. Ali. sigurno razumiješ. odakle ti znaš takve stvari? NORA (šeta tamo-amo): Eh. da te vidim u punom sjaju. znati. GOSPOðA LINDE (šije): Dakle. reci mi. Kristina. GOSPOðA LINDE (ispusti šivanje u krilo): Ali draga. mislim. onda te ponekad posjećuju žene. kako je to lijepo od tebe. Njemu se. Trebalo je da prije doñeš u grad. Nisi ti uzalud kći svoga oca. Torvald stvarno umije kuću učiniti ugodnom i prijatnom. meni sinoć nije bilo tako ugodno kao inače. Da. Moraš. GOSPOðA LINDE: A i ti. Noro. i od toga je.. da je njegov otac bio odvratan čovjek.. Ali ja sam sasvim zaboravila da ti zahvalim za sinoćnje ugodno veče. juče je to bilo naročito upadno. suši kičma.

Onda sam to. Ali s doktorom često govorim o meni. tvrdio je da se moje ime ovdje u kući često čuje.? NORA: Da.. dijeli li rado ljudima komplimente? NORA: Baš naprotiv. Pa on je Torvaldov najbolji prijatelj iz mladosti. naravno. takoñe. Kako je mogao onda gospodin doktor Rank. ti si u mnogim stvarima još dijete. Ja sam koju godinu starija od tebe i imam nešto više . Doktor. sasvim i samo za sebe. tako reći. pripada porodici. Torvald me tako neopisivo voli i zato hoće da me ima. kako on kaže.GOSPOðA LINDE (opet šije. I moj dobar prijatelj.. zapravo. kratka pauza): Dolazi li gospodin doktor Rank svaki dan kod vas u kuću? NORA: Svaki božji dan. to je sasvim tačno. prestala. Kristina. pojma nema ko sam ja. jer on to rado sluša. Noro. Vidiš. ako bih ja u kući samo spomenula neke ljude koje volim. je li taj čovjek iskren? Mislim. Kako ti je to palo na pamet? GOSPOðA LINDE: Kad si me juče predstavila njemu. GOSPOðA LINDE: Ali reci mi. U prvo vrijeme je bio gotovo ljubomoran. Ali kasnije sam primijetila da tvoj muž. GOSPOðA LINDE: Slušaj.

GOSPOðA LINDE: I nema nikog o kome se mora brinuti? NORA: Nikog.kakvu to stvar? GOSPOðA LINDE: No. Noro. Ali.? GOSPOðA LINDE: A on svakodnevno dolazi u vašu kuću? NORA: Pa. koji bi ti mogao nabaviti novac... Misliš li. da ja nisam pogodila od koga si ti posudila hiljadu dvjesta talira? .. GOSPOðA LINDE: Ne pretvaraj se.iskustva. jeste. možda. NORA: Da okončam . o nekom koji. Nešto ću ti reći: pokušaj da okončaš tu stvar sa doktorom Rankom. nažalost. GOSPOðA LINDE: Kako može taj fini čovjek biti tako nametljiv? NORA: Ja te apsolutno ne razumijem.. čula si. NORA: Da. uopšte molim. Šta dalje? GOSPOðA LINDE: Da li je doktor Rank bogat? NORA: Da. Juče si nešto pričala o nekom bogatom obožavaocu. ne postoji.

mislim da je to bila sreća za tebe. Kakva bi to bila užasno neugodna situacija! GOSPOðA LINDE: Dakle. . GOSPOðA LINDE: Pa. Tada on nije ni imao novaca za posuñivanje. Ali sam sasvim sigurna: ako bih govorila s doktorom. da kad bih ga zamolila.to mi nikad u životu ne bi palo na pamet.. .Uostalom. zaista nije. da bi moglo biti potrebno. onda. tek kasnije ga je naslijedio.. draga moja Noro. ne mogu da zamislim. Ni za trenutak nisam došla na tu misao. čvrsto sam uvjerena. koji nas svaki božji dan posjećuje. NORA: Naravno da neću. Ja se moram izvući iz toga. GOSPOðA LINDE: Iza leña svoga muža? NORA: Ja se moram izvući iz one druge stvari .i to se dogaña iza njegovih leña.NORA: Jesi li ti pri sebi? Kako možeš tako nešto pomisliti? To je prijatelj naše kuće. stvarno to nije on? NORA: Ne. naravno.. Ne mogu da vjerujem. GOSPOðA LINDE: Ti to. da zamolim doktora . NORA: Ne. nećeš učiniti..

. NORA: . . razumije se. NORA (hoda tamo-amo): Muškarac može takve stvari mnogo bolje srediti nego žena. i onda je smiješ iscijepati u sto hiljada komadića i spaliti je. ali. Tamo. ti nešto kriješ od mene. Noro. NORA: Besmislica! (Zastaje) Kad se isplati sve što se duguje.. Neka ti Ana-Mari pomogne. onda se dobije obveznica natrag? GOSPOðA LINDE: Da. NORA: Zar se to vidi na meni? GOSPOðA LINDE: Od juče ujutro s tobom se nešto desilo. uñi ti malo kod djece.. da. šta je to? NORA (prilazi joj): Krisitina! (Oslušne) Tiho! Evo Torvald dolazi kući. ostavi šivenje i polako ustane): Noro.GOSPOðA LINDE: Da.. da.. to sam ti rekla još juče. taj odvratni. prljavi papir! GOSPOðA LINDE (čvrsto je pogleda. GOSPOðA LINDE: Vlastiti muž. Torvald ne voli kad se šije..

bio sam u banci. ti mala divljakušo. Torvalde dragi. (Pokazuje joj papire) Pogledaj ovamo.GOSPOðA LINDE (skuplja stvari): Da. Sigurno ćeš morati da probaš. HELMER (uhvati je za bradu): Lijepo. kako ću lijepo izgledati. Pomaže mi da uredim svoj kositim. kako sam te čekala. (Hoće u svoju sobu) NORA: Torvalde! . to je Kristina. ali ja neću otići odavde. no. HELMER: Zar nisam došao na sretnu zamisao? NORA: Na sjajnu zamisao! Ali je i od mene lijepo što ovo činim tebi za ljubav. u istom trenutku ulazi Helmer iz predsoblja) NORA (ide mu u susret): Ah. (Ona odlazi nalijevo. dok nas dvije ne porazgovaramo. HELMER: Je li to bila krojačica? NORA: Ne. što nešto činiš za ljubav svoga muža? No. znam već da nisi tako mislila. Ali neću da te smetam. NORA: A ti sigurno moraš raditi? HELMER: Da. Vidjećeš.

valjda se ne radi opet o onome što si mi jutros spominjala? NORA (brzo): Da. HELMER: Daj da čujem! NORA: Ševa bi čas glasno. NORA: Ja bih ti svirala i plesala pred tobom kao vila na mjesečini. Torvalde. lijepo te molim. čas tiho cvirkutala po svim sobama. . to moja ševa svakako radi.HELMER (zastane): Da? NORA: Kad bi te tvoja vjeverica lijepo i nježno nešto zamolila? HELMER: Šta to? NORA: Da li bi joj to učinio? HELMER: Prvo moram znati o čemu se radi? NORA: Vjeverica bi ti skakutala i zabavljala te kad bi ti bio dobar i popustljiv. HELMER: Ah. Torvalde. HELMER: Noro. šta.

sjetila si se svoga oca? NORA? Da. On ti može neizrecivo mnogo naškoditi. dabome. ti sam si mi to rekao. Ali ti samo treba da umjesto Krogstada.HELMER: I ti baš imaš hrabrosti da se još jedanput na to vratiš? NORA: Da..plaše te stare uspomene. ti to moraš učiniti. njegovo mjesto sam već odredio gospoñi Linde. Uvjerena sam da bi . NORA: To je beskrajno lijepo od tebe. Pa taj čovjek piše za najprljavije novine.razumijem . Ti moraš Krogstadu ostaviti njegovo mjesto u banci. da. Sjeti se samo kako su o tati zli ljudi pisali po novinama i kako su ga grozno klevetali. HELMER: Aha . trebao bih ja. Ja se njega tako strašno bojim. HELMER: Moja draga Noro. Zbog tebe samog. meni za ljubav. NORA: Šta time misliš? HELMER: Naravno..? NORA: Ne zbog toga. otpustiš nekog drugog činovnika. HELMER: Pa to je nevjerovatna tvrdoglavast! Samo zato što si ti lakomisleno dala obećanje da ćeš progovoriti koju dobru riječ za njega. Torvalde.

ti i ja i naša djeca. I nadam se da ću ostati dokle god sam na ovom položaju. Tvoj otac kao činovnik nije bio besprijekoran. U banci je već poznato da hoću da otkažem Krogstadu. Zbog toga te tako uporno molim. Vjeruj mi. Ako se sada sazna da je novi direktor promijenio mišljenje zbog svoje žene. NORA: Ali nikad se ne zna šta mogu učiniti zli ljudi. I da ti nisi bio prema njemu toliko dobronamjeran i uviñavan. . A sad bismo mogli da živimo tako lijepo. Torvalde. mala tvrdoglavica hoće da provede svoju volju. ima još jedna okolnost koja Krogstada potpuno onemogućava da radi u banci dokle god sam ja direktor. HELMER: I upravo zbog tvojih molbi. HELMER: Mala moja Noro. a ja bih ispao smiješan pred čitavim personalom. naveo bih ljude da misle da sam ovisan o svim mogućim stranim uticajima. izmeñu tvoga oca i mene postoji znatna razlika. Ali ja jesam.to dovelo i dotle da bude uklonjen da vlada nije poslala tebe da ispitaš stvar. NORA: Pa šta onda? HELMER: Naravno. meni je nemoguće da ga zadržim. osloboñeni briga. tako mirno i sretno. uskoro bih morao osjetiti posljedice! A osim toga.

. zar ne. Ali on je moj poznanik iz mladosti. takoñe. on misli da mu to daje pravo na neki familijaran ton prema meni. da je vrlo sposoban u poslu. NORA: Torvalde. i tako svaki čas trijumfuje sa svojim: ti. Naprotiv. NORA: Da. dragi Torvalde. to sve ti ne misliš ozbiljno. To je jedno od onih preuranjenih poznanstava kojih se čovjek poslije u životu često ženira. A ovaj netaktični čovjek to nipošto ne krije u prisutnosti drugih. I upravo zato.NORA: A to je? HELMER: Njegove moralne nedostatke bih mu za nevolju mogao i da previdim. To bi mi moj položaj u banci učinilo nesnosnim. Moram ti otvoreno priznati: mi govorimo ti jedan drugom. HELMER: Šta kažeš? Sitničavi obziri? Smatraš li ti mene sitničavim? NORA: Naprotiv... ti Helmer. Uvjeravam te da mi je to mučno u najvećoj mjeri. Torvalde? HELMER: Čuo sam. HELMER: Tako? A zašto ne? NORA: Ne. jer to su samo sitničavi obziri.

NORA: Uzmi ga natrag. Ah. . ovom treba učiniti kraj. stvarno. sebi za ljubav. (Odlazi s pismom. vrati ga. SLUŽAVKA: Dobro. Helmer slaže papire) HELMER: Tako. Torvalde. za ljubav naše djece! Čuješ li ime. HELMER: Prekasno. Onda moram i ja biti sitničav. mala moja prkosnice. Evo novac.HELMER: Svejedno. Ti i ne znaš šta nam sve taj otkaz može donijeti. Sitničav! Vidi. uzmite pismo i poñite odmah dolje. Ali brzo! Adresa je napisana. kakvo je bio to pismo? HELMER: Krogstadov otkaz. Ti moje razloge nazivaš sitničavim. meni za ljubav. molim te! Ne. Torvalde! Još ima vremena. Torvalde. Dajte ga poslužitelju da ga preda. učini mi to. NORA (bez daha): Tarvalde. (Odlazi do vrata predsoblja i viče) Helena! NORA: Šta to hoćeš? HELMER (traži meñu papirima): Da učinim kraj! (Služavka ulazi) Evo.

Da. onda ćemo sve dijeliti. moja ljubljena Noro. Sve je to samo prazno uobraženje. jeste! Zar nije uvreda to što ti misliš da ja treba da se bojim osvete nekog propalog piskarala? Ali ja ti to ipak opraštam. (Klimne joj glavom i ide s papirima u svoju sobu. HELMER: Dobro. Vjeruj mi. uvreda za mene. imam ja i hrabrosti i snage. iako je on. A ja ću sjesti u srednju kancelariju i dobro zatvoriti vrata da ništa ne čujem. NORA (ukočena od straha): Šta time misliš? HELMER: Sve. NORA (sabrano): To ne smiješ ni sad ni nikad. Tako kako i treba da bude. Noro. (Zagrli je) Tako mora biti.NORA: Da. tako. Sad treba da još jedanput isprobaš tarantelu i da vježbaš na tamburinu. Ti ćeš vidjeti da sam ja muž koji sve uzima na sebe. prekasno. (Okreće se vratima) A ako doñe Rank. zatvara za sobom vrata) . jer mi time pružaš tako lijep dakaz svoje velike ljubavi. kao muž i žena. ako do nečeg doñe. tako. zapravo. a ne ovako uplašene oči golubice. reci mu gdje će me naći. Pa neka se dogodi šta god hoće. HELMER: Draga Noro. ja ti opraštam taj strah. Možeš praviti buku. (Miluje je) Jesi li sada zadovoljna? Eto. kažem. koliko hoćeš.

Koristiću se time. doktore. Učiniće to čitavom svijetu uprkos. Prepoznala sam vaše zvonjenje. RANK: A vi? NORA (ulazeći u sobu. Zar će se nešto dogoditi? RANK:Dogodiće se ono na šta sam već odavno pripremljen. RANK: Hvala vam. Samo što nikako nisam vjerovao da će doći tako brzo. za vas uvijek imam vremena. Napolju stoji doktor Rank i vješa krzneni kaput o vješalicu. Za vrijeme slijedećeg zbivanja počinje da se smrkava) NORA: Dobar dan. .NORA (izbezumljena od straha. zar vas to plaši? NORA: To je tako čudno izražavanje.to ne . samo to ne! Spasenje! Sve drugo prije. Ali nemojte ulaziti kod Torvailda. Ne . pa vi dobro znate. pa šta god bilo! (Preñe rukom preko lica.nikada! Sve. dok još mogu. NORA: Šta hoćete time da kažete? Dok još možete? RANK: No da. stoji kao ukopana i šapće): On bi bio u stanju da to učini. pokušava da se sabere. jer mislim da je zauzet. zatvara vrata iza njega): Ah. otvori vrata predsoblja.

Zato neću da ga vidim u mojoj bolesničkoj sobi. NORA: Fuj. NORA (odahne s olakšanjem): Vi govorite o sebi. Bankrot! Za mjesec dana ću sigurno već ležati na groblju i trunuti. RANK (sjeda pored peći): Sa mnom je pošlo nizbrdo. gospoño Helmer. RANK: Nego o kome? Šta mi vrijedi da se zavaravam? Ja sam bjedniji od svih mojih pacijenata. onda ću otprilike znati kada počinje raspadanje.. sa svojom finom prirodom. Zatvoriću mu vrata. Kad ono bude gotovo. NORA: Ali. Tu se ništa ne da izmijeniti. Ovih dana sam napravio bilans svog unutrašnjeg stanja. to mi morate reći. Helmer.NORA (hvata ga za ruku): U šta ste to tako sigurni? Doktore. RANK: Neću da ga vidim. poslaću vama . Ali najgore je to što će joj prethoditi još mnogo drugih ružnih stvari. Preostalo mi je još samo jedno jedino ispitivanje. kakve vi ružne stvari govorite! RANK: To i jesu prokleto ružne stvari. Ni pod kakvim uslovima.. osjeća prema svemu što je ružno izrazitu odvratnost. doktore. Htio bih vam nešto reći. Čim budem siguran u ono najgore.

svoju vizitkartu i na njoj će biti crni križ. Onda ćete znati da je gadno razaranje počelo.

NORA: Ne, danas ste stvarno neukusni. A ja bih tako voljela da vas vidim u dobrom raspoloženju.

RANK: Sa smrću u srcu? Morati ispaštati za grijehe drugoga! Ima li u tame pravde? A ipak, nad svakom porodicom lebdi neka vrsta takve neumoljive odmazde.

NORA (začepi uši): Besmislica! Veselo, veselo!

RANK: Duše mi, čitava ta stvar, zapravo, i jeste za smijanje. Moja jadna nedužna kičma mora da ispašta za vesele poručničke dane moga oca.

NORA (lijevo za stolom): On je, navodno, jako volio špargle i guščiju jetrenu paštetu. Je li tako?

RANK: Da, i gljive.

NORA: I gljive. Ako se ne varam i školjke.

RANK: I školjke, naravno, i školjke.

NORA: I uz to porto i šampanjac. Sve ukusne stvari napadaju kosti.

RANK: I uz to još takve nesretne kosti koje od svega toga baš ništa nisu imale.

NORA: Naravno, to je najžalosnije od svega.

RANK (pogleda je ispitujući): Hm...

NORA (odmah zatim): Zašto se smiješite?

RANK: Vi ste se nasmiješili.

NORA: Ne, doktore, vi ste se nasmiješili!

RANK (ustaje): Vi ste ipak veći šeret nego što sam ja mislio.

NORA: Danas sam raspoložena za šeretluke.

RANK: I meni se čini.

NORA (stavi ruke na njegova ramena): Dragi, dragi doktore, vi ne smijete umrijeti i ostaviti mene i Torvalda!

RANK: O, tu žalost ćete lako preboljeti. Brzo budu zaboravljeni oni kojih nema.

NORA (pogleda ga uplašeno): Mislite?

RANK: Stvaraju se nove veze i onda...

NORA: Ko stvara nove veze?

RANK: To ćete vas dvoje učiniti, kad mene ne bude. Čini mi se da ste već na najboljem putu. Šta vam je trebala sinoć ona gospoña Linde?

NORA: Aha, vi kao da ste ljubomorni na jadnu Kristinu?

RANK: Naravno da jesam. Ona će u ovoj kući biti moja nasljednica. Kad mene ne bude, možda će ta ženska...

NORA: Pst, ne govorite tako glasno. Ona je tu unutra.

RANK: I danas opet? Eto vidite!

NORA: Samo da mi napravi kostim. Gospode bože, kako ste vi neukusni. (Sjeda na sofu) Budite dobri, doktore. Sutra ćete vidjeti kako ja lijepo plešem. Onda možete zamisliti da plešem samo za vas, naravno, i za Torvalda, to se razumije. (Vadi razne predmete iz kutije) Doktore, doñite, sjedite ovamo, nešto ću vam pokazati.

RANK (sjeda): Šta to?

NORA: Pogledajte ovamo.

. ne. samo stopalo smijete vidjeti. ne.. što se mene tiče.. NORA: Zašto gledate tako kritički? Zar mislite da mi ne pristaju? RANK: O tome ja ne mogu imati tako jasnu predstavu. Zar nisu divne? Ovdje je sad mračno. šta bi bilo sa mnom da nikad nisam stupio u vašu kuću... kad ste tako nepristojni. ne. ne mogu ni zamisliti. sad ste dobili svoje! (Sprema čarape) RANK: Šta još smijem vidjeti od tih krasota? NORA: Ne smijete više ništa.. NORA (pogleda ga za trenutak): Fuj. (Ona tiho pjevucka i prevrće po stvarima) RANK (poslije kraće pauze): Kad ovako sjedim s vama u potpunoj intimnosti. No. NORA: U boji kože. ali sutra . onda ne shvatam. ne. .. RANK: Hm. stidite se! (Udari ga lagano čarapom po uhu) Tako.RANK: Svilene čarape. možete vidjeti i gornji dio.

. RANK: Dakle. RANK: Za šta? NORA: Za jedan velilki dokaz prijateljstva. samo prazno mjesto koje može prvi bolji da ispuni. NORA: A kad bih vas ja zamolila za.. RANK: Pa dobro. ja mislim na jednu ogromno veliku uslugu. RANK (tiho... recite mi. vi još ni ne znate o čemu se radi. NORA: Besmislica! Vi ostajete s nama! RANK (kao i ranije): A iza sebe neću moći ostaviti ni najbjednijeg znaka zahvalnosti. .NORA (smiješi se): Mislim da se vi kad nas osjećate sasvim ugodno... Jedva i površan osjećaj da me nema.. hoćete li me bar jedanput učiniti sretnim? NORA: Ah.? Ne... gleda preda se): I sve ću to sada morati da napustim. da! NORA: Ne. RANK: Da..

Bolju priliku neću nikada naći.. doktore. mislite li da je on jedini koji bi. RANK: .. Zato ću vam i reći. NORA (ustaje. to bolje.. Noro. savjet i podrška i usluga. RANK (saginje se prema njoj): Noro. Ne mogu. Ali recite mi. slušajte doktore: morate mi pomoći da nešto spriječim. mirno i jednostavno): Pustite me da proñem. Dakle. to ja dobro znam. da zamislim.. To je tako nečuveno mnogo.koji bi za vas s radošću dao svoj život? NORA (tužno): Ah.. Da.. on ne bi ni trenutka razmišljao da da svoj život za mene.. na šta to mislite. . RANK: Zakleo sam se da ovo morate saznati prije moga kraja.. više nego u koga drugog.NORA: Ne. tako. Vi ste moj najvjerniji i najbolji prijatelj. NORA (lagano ustukne): Koji bi. RANK: Što više. doduše. I sad znate i da se meni možete povjeriti kao nikom drugom. Vi znate kako me Tarvald jako i neopisivo duboko voli. sada eto znate. ne mogu. Zar nemate povjerenja u mene? NORA: Da.

. kako ste samo mogli biti tako. jesam li znala ili nisam? To vam zaista ne znam da kažem. doktore! A sve je bilo tako lijepo! RANK: No. NORA (pogleda ga): Zar sada? RANK: Molim vas. Sad možete govoriti. šta ja znam. ali da ste mi to mogli reći. NORA (na vratima predsoblja): Helena.RANK (pravi joj mjesta. O. RANK (ustaje): To da sam vas isto tako odano volio kao i onaj drugi? Zar je to bilo odvratno? NORA: Ne.. to je bilo zaista odvratno od vas. dragi doktore. sad barem znate da sam vam odan dušom i tijelom. pitam vas da li ste vi znali? NORA: Ah. donesite lampu. ali ostaje da sjedi): Noro. . mogu li saznati o čemu se radi? NORA: Sad više ništa ne možete saznati. (Ode do peći) Ah. nezgrapni. gospoño Helmer. stavlja je na sto i opet izlazi) Noro. RANK: Šta to sad znači? Zar ste vi znali? (Služavka dolazi s lampom. To nikako nije bilo potrebno.

isto kao i do sada. ja nalazim da je ovdje uvijek tako strašno zabavno. u tome ima isitine. Pa vi znate da Torvald ne može bez vas. Vi ste za mene prava zagonetika. da. RANK: O. i ljudi s kojima se najradije družimo.RANK: Ali ipak! Ne smijete me tako kazniti. Često mi se činilo da ste isto toliko rado bili sa mnom koliko i sa Helmerom. naravno. RANK: Eto. Naravno! (Sjeda u stolicu za ljuljanje. pogleda ga i nasmije se) Baš ste mi i vi fini gospodin. kad gori svjetlo? RANK: Ne. ima ljudi koje volimo iznad svega. . Sasvim sigurno. Vidjećete. vidite. upravo to me je i zavelo na krivi put. kad vi doñete. zapravo ne! Ali treba li možda da odem zauvijek? NORA: Ne. to ne smijete! Dolazićete. moj dragi doktore! Pa stidite li se bar sada. sve je to samo uobraženje. možda mi neće ni trebati nikakva pomoć. Dajte mi priliku i ja ću za vas učiniti sve što je u ljudskoj moći! NORA: Sad više ne možete učiniti ništa za mene. RANK: A vi? NORA: Ah. Uostalom. NORA: Da.

dakle. a pričali su uvijek neke zabavne stvari. vidite. da! Taj! Ali radi se o jednom drugom. njih zamijenio! NORA (skoči i priñe mu): Dragi. tatu iznad svega. Torvald ne smije da zna. Ali. ne. uvijek mi se činilo izvanredno zabavno kad bih se mogla iskrasti daleko od posluge. RANK: Kako? Pa evo vam ga ovdje. samo.. ja sam poručila. RANK: Ah.. voljela sam. jer tamo me nikad nisu korili. to je. sa Torvaldom je isto kao sa tatom. naravno. dakle.. nije uopšte. (Služavka ulazi iz predsoblja) SLUŽAVKA: Milostiva gospoño! (Nešto šapće i pruža joj kartu) NORA (baca pogled na kartu): Ah! (Stavlja je u džep) RANK: Nešto neugodno? NORA: Ne. RANK: Aha. ta velika tajna! . dobri doktore. nisam ja to tako mislila. Ali. ja sam.NORA: Dok sam još bila kod kuće. moj novi kostim. NORA: Ah..

došao je stražnjim stepenicama.. to se ne smije dogoditi! (Ode do Helmerovih vrata i povuče rezu. Ne smiješ nikome pričati o ovome. Idite samo unutra kod njega. da.. To je iznenañenje za moga muža. uvede Krogstada i zatvori ..NORA: Da. Dolazi uprkos svemu. (Odlazi u Helmerovu sobu) NORA (služavki): I on stoji u kuhinji i čeka? SLUŽAVKA: Da. Ne... on mi neće pobjeći. ali tiho. NORA: Nije htio da ode? SLUŽAVKA: Ne prije nego što govori s milostivom gospoñom. ali ništa nije koristilo. (Ode) NORA: Najužasnije dolazi. on je u srednjoj sobi. svakako. Služavka otvara vrata od predsoblja. RANK: Budite bez brige. NORA: Ali jesi li mu rekla da nikog nema kod kuće? SLUŽAVKA: Jesam. ne. razuimijem. Helena. NORA: Onda ga pusti ovamo. I zadržite ga tako dugo dok. ne. SLUŽAVKA: Da..

NORA: Gospodine Krogstad. tako sam i mislio. ja zahtijevam da poštujete moga muža! . moj muž je kod kuće... Šta je? KROGSTAD: Vi sigurno znate da sam dobio otkaz? NORA: Ja to nisam mogla spriječiti. KROGSTAD: Zar vas vaš muž tako malo voli? On zna čemu vas sve mogu izložiti. brzo.. Borila sam se za vašu stvar svom snagom. KROGSTAD: No.. I nije mi ličilo na mog dobrog Torvalda Helmera da pokazuje toliko muške hrabrosti. On je obučen u bundu.. NORA: Šta hoćete od mene? KROGSTAD: Da mi date objašnjenje. a ipak se usuñuje.za njim vrata. Ide prema njemu) Govorite tiho. što se mene tiče. ali ništa nije pomoglo. krznene čizme i šubaru. NORA: Dakle. naravno.. NORA: Kako možete i pomisliti da on to zna? KROGSTAD: Da.

Pomislite na moju malu djecu. KROGSTAD: Naravno. KROGSTAD: A zar ste vi i vaš muž mislili na moju djecu? Ali to je sad svejedno! Nemojte čitavu stvar uzimati suviše ozbiljno. no. KROGSTAD: Sve se to može lijepo i dobro srediti... NORA: Bolje nego što bi me vi ikad mogli uputiti. Ne mora svijet ništa saznati. NORA: Nećete. može imati srca..KROGSTAD: O. gospoño Helmer. jedan tako loš pravnilk kao ja. i ovakav čovjek kao što sam ja. Ali pošto vi čitavu stvar tako brižljivo skrivate. neka sve ostane izmeñu nas troje. naravno! Svo dužno poštovanje. NORA: Šta hoćete vi od mene? KROGSTAD: Samo da vidim kako ste... NORA: Pa dokažite to. bo sam samo htio da vam kažem. . ovakav. kratko i jasno. Ovakav lihvar i piskaralo. zar ne? Znala sam to. mogu da pretpostavim da ste danas malo bolje upućeni u to nego juče. poštovana gospoño.. Ja sam cijeli dan na vas mislio. Ja sa svoje strane za sada neću ništa iznijeti u javnost.

trenutno ne mogu.NORA: Moj muž ne smije nikad ništa saznati o tome.. Ako se. KROGSTAD: . Niko koga se to ne tiče... barem ne na način kojim bih se htjela poslužiti. KROGSTAD: Ne bi vam ništa ni koristilo.. spremam se. KROGSTAD: Samo hoću da je zadržim. NORA: Da. I kad biste još toliko gotovog novca stavili preda me. dakle. NORA: Onda mi objasnite šta ćete s njom uraditi. da je imam u svojim rukama. neće ništa o njoj saznati. . ipak ne biste dobili svoju obveznicu natrag...ako namjeravate da napustite kuću i porodicu. KROGSTAD: Ili imate načina da nabavite novac slijedećih dana? NORA: Ne. KROGSTAD: Kako ćete to spriječiti? Zar možda možete isplatiti ostatak? NORA: Ne. NORA: Namjeravam. spremate na kakvu očajničku odluku.

. KROGSTAD (s olakšanjem): Zar ne? Nemate hrabrosti za to ni vi? NORA: Nemam je. ovdje u tašni imam pismo za vašeg muža. NORA (bez glasa): Ni ja. dragi moj bože.. I ja sam na to pomišljao. nisam imao brabrosti..onda se ostavite takvih misli. Nemam je. NORA: U kojem ste sve napisali? KROGSTAD: Sve je rečeno obzirno koliko je bilo moguće.KROGSTAD: ... NORA: Otkud vi znate? KROGSTAD: . NORA: Odakle vi znate da se ja nosim takvim mislima? KROGSTAD: Ljudi kao mi u početku se gotovo uvjek nose takvim mislima..ili možda još nešto gore. Evo... KROGSTAD: To bi i bila velika glupost. NORA (brzo): To pismo ne smije doći u njegove ruke! .. Ali. Čim proñe prva bura u kući..

korak po korak.Pocijepajte ga. ne mislim novac koji vam dugujem. Bio sam zadovoljan da se opet mogu podići. Hoću opet u banku.. ali hoću da imam viši položaj: vaš muž mi mora obezbijediti mjesto. NORA: Šta onda tražite? KROGSTAD: To ćete saznati. KROGSTAD: Ja ne tražim nikakav novac od vašeg muža.. milostiva gospoño. Za to vrijeme sam se borio sa vrlo teškim prilikama. I kad sam jednom tamo. Sad sam istjeran i sad se više neću zadovoljiti time da budem primljen po milosti. NORA: To on nikad i nipošto neće učiniti. I u tome mi mora vaš muž pomoći. Ja hoću da stanem na noge. Već godinu i po dana nisam učinio nijedno nepošteno djelo. ali mislim da sam vam upravo rekao. hoću gore. Recite mi. Ja hoću gore. milostiva gospoño. KROGSTAD: On će to učiniti. zajedno s njim. ja ću pokušati da nabavim novac. kažem vam. Neće se usuditi ni da pisne. poznajem ja njega. KROGSTAD: Izvinite. NORA: Ah. onda ćete vidjeti! Za manje od godinu dana postaću direktorova . koju svotu tražite od mog muža? Onda ću vam nabaviti taj novac.

Takva fina.. nećete me uplašiti. ružnu.. a ne Torvald Helmer! NORA: To nećete doživjeti! KROGSTAD: Zar ćete možda. vidjećete! KROGSTAD: Pod led možda? U hladnu. I inače.... unakaženu. opale kose.? NORA: Sada imam hrabrosti za to...? KROGSTAD: Zar ste zaboravili da vaš dobar glas i poslije vaše smrti zavisi od mene? .desna ruka. kao smola crnu vodu? A onda vas u proljeće izbaci na obalu. gospoño Helmer. To se ne radi. KROGSTAD: Ah. kakvog bi to imalo smisla? Pa ja ga uprkos tome imam u svojim rukama. NORA: Nećete me uplašiti! KROGSTAD: Ni vi mene. Onda će Nils Krogstad voditi Akcionarsku banku. NORA: Vidjećete. NORA: Čak i tada? Kad mene više.. razmažena dama kao vi.

Ne silazi niz stepenice. NORA: Doñi ovamo. I ne zaboravite da me je vaš muž sam prisilio na ovaj put. To mu nikad neću oprostiti. nisam znala šta još da prepravim. pogledaj kroz okno na sandučetu. Torvalde. Od Helmera očekujem odgovor na moje pismo. milostiva gospoño! (Odlazi kroz predsoblje) NORA (žuri do vrata predsoblja. ne. koji se gube niz stepenice. Hoćemo li isprobati? NORA (promuklo i tiho): Kristina. (Otvara šire vrata) Šta je to? Zastao je. potom se čuju Krogstadovi koraci. (Šunja se plašljivo do vrata predsoblja) Tamo je. oslušne): Odlazi. sad smo izgubljeni bez spasa. .NORA (stoji bez riječi i gleda ga) KROGSTAD: No. doñi ovamo. Ne pravite nikakve gluposti. Kratka pauza) Pismo je u sandučetu. Ah. Zbogom. sad znate na čemu ste. Vidiš li ono pismo? Tamo. Torvalde. Odlučuje se? Hoće li? (Pismo pada u sanduče. malo ih otvori. S prigušenim vriskom Nora trči kroz sobu do stola kraj sofe. ne. GOSPOðA LINDE (baca kostim na sofu): Šta ti je? Izgledaš potpuno zbunjeno. GOSPOðA LINDE (dolazi sa kostimom iz sobe lijevo): Tako. Nije ubacio pismo. to bi bilo nemoguće.

kad. GOSPOðA LINDE: Kakav svjedok? Šta treba da. Noro.GOSPOðA LINDE: Da. to je za vas oboje najbolje.. vjeruj mi.. NORA: To je pismo od Krogstada... GOSPOðA LINDE: Noro! NORA: Ili ako mi se šta drugo desi. a to bi se lako moglo dogoditi. Noro. GOSPOðA LINDE: Noro. GOSPOðA LINDE: Ah. GOSPOðA LINDE: Pravedni bože. Kristina: ti mi moraš biti svjedok. pa da ne mogu biti ovdje prisutna. Krogstad ti je posudio novac! NORA: Da. GOSPOðA LINDE: Noro. slično tome.. da.? NORA: Ako izgubim razum.. NORA: Jedno ću ti reći. pa ti si potpuno van sebe! . NORA: Ti još ne znaš sve. a sad će Torvald sve saznati. vidim ga. Ja sam krivotvorila jedan potpis.

sve sam sama učinila. to se ne smije dogodliti ni za šta na svijetu. čudo.? NORA: Onda ti moraš posvjedočiti. Ne zaboravi to. da. Ja uopšte nlisam van sebe. Ali ja sve to uopšte ne razumijem. pri punoj sam svijesti i kažem ti: niko drugi nije znao za to. GOSPOðA LINDE: Sigurno da neću. . pa ma šta to bilo. Kristina. ali kako samo možeš misliti. Ali to je tako strašno. razumiješ? GOSPOðA LINDE: Da.NORA: Ako tada neko hoće sve da uzme na sebe.. NORA: Ne idi njemu! On će te uvrijediti! GOSPOðA LINDE: Bio je jedno vrijeme. NORA: Pa kako bi i mogla razumjeti! Sad će se tek dogoditi čudo! GOSPOðA LINDE: Čudo? NORA: Da. čitavu krivicu. GOSPOðA LINDE: Ja ću odmah poći Kragstadu i govoriti s njim. da to nije istina. kad bi on meni za ljubav rado učinio sve.. Kristina.

Lijepo ću izgledati.. Sigurno probaš kostim? NORA: Da... da. HELMER (u svojoj sobi. uvijek. Mi ne možemo ući.NORA: On? GOSPOðA LINDE: Gdje on stanuje? NORA: Ah. (Maši se za džep) evo njegove karte. Ali. Torvalde. GOSPOðA LINDE (pročitala je kartu): On stanuje odmah iza ugla. Mi smo izgubljeni bez spasa. ali to ipak ništa ne koristi. NORA: Da. . probam. pismo.. no. pismo. kuca na vrata): Noro! NORA (uzvikne od straha): Šta je?! Šta želiš od mene? HELMER: No. Pa pismo je u sandučetu. ne plaši se. šta ja znam? Ipak. Stavila si rezu na vrata. GOSPOðA LINDE: A ključ je u tvog muža? NORA: Da.

Ja se odmah vraćam. (Brzo odlazi kroz predsoblje) NORA (prilazi Helmerovim vratima i otvara ih): Torvalde! HELMER (u drugoj sobi): No. nisam još nikako vježbala. smije li čovjek najzad ući u svoju vlastitu sobu? Doñi. HELMER: Ali. . Rank. dragi Torvalde? HELMER: Pa Rank mi je najavio neku veliku maskaradu....GOSPOðA LINDE: Krogstad mora svoje pismo zatražiti natrag nepročitano. Moram naći neki razlog. NORA: Ali Torvald obično baš u ovo vrijeme.. sad ćemo najzad vidjeti. NORA: Tek sutra ćete moći da se divite mojoj ljepoti.. (Na vratima) Ali šta je to? NORA: Šta. RANK (na vratima): Ja sam tako razumio. kako ti to loše izgledaš! Jesi li previše vježbala? NORA: Ne. ali možda sam se prevario.. draga Noro. GOSPOðA LINDE: Zadrži ga. Uñi za to vrijeme kod njega.

HELMER: Ah. nema nijednog.. (Hoće napolje. NORA: Ne. HELMER: Pusiti me da vidim. brzo ćemo mi to obnoviti. Nora seda za .HELMER: Ali to će ipak biti potrebno. ne. dragi Torvalde? HELMER: To ti obećavam. ali baš ništa.. Torvalde. (Poñe prema predsoblju) NORA: Šta to hoćeš napolju? HELMER: Hoću samo da vidim ima li pisama. bespomoćni stvore! Ali čekaj! Samo ću. Nijedan potez pera! Je li? Zar ne. Torvalde.. gotovo sve sam zaboravila. nemoj! HELMER: Zašto ne? NORA: Torvalde. NORA: Da. to će i te kako biti potrebno. Ništa od poslova. Večeras se moraš samo meni posvetiti.. Ali bez tvoje pomoći ne mogu ništa napraviti. molim te. Torvalde. ti mali. Hoćeš li mi to obećati? A ja se tako bojim! Pred tim velikim društvom. NORA: Da. ti mi moraš pomoći. Večeras sam isključivo tebi na raspoloženju.

upućuj me kao i obično. (Sjeda za klavir) NORA (uzima iz kutije tamburin i dugi šareni šal koji brzo nabire oko sebe.klavir. HELMER (ide prema njoj): Zar se zaista toliko bojiš. HELMER: Ne tako žestoko. NORA: Ne smijem drukčije. vrlo rado. laganije. draga Noro? NORA: Da. onda moram prije toga vježbati s tobom. Sjedi za klavir i sviraj. Helmer zastane na vratima) Aha! NORA: Ako sutra treba da plešem. strašno se bojim. Potom jednim skokom dolazi sasvim naprijed i uzvikne): Sviraj imi! Sad ću plesati. ispravljaj me. Noro. Hajde da sad vježbamo. HELMER: Rado. dragi Torvalde. . Još ima vremena do večere. ako ti to želiš. NORA: Baš tako treba da bude. Rank stoji iza Helmera i gleda) HELMER (svira): Laganije. hvata prve taktove tarantele. (Helmer svira a Nora pleše.

Nora pleše sa sve većim uzbuñenjem. onda mi je lakše pokazivati. kažem ti! (Rank prestaje da svira i Nora iznenada zastane. HELMER: Rank. prestani. pa ti plešeš kao da ti se radi o životu. (Rank sjeda za klavir i svira. Helmer joj prilazi) Nikad to ne bih povjerovao. . sviraj ti. kosa joj se raspe i padne na ramena. Prestani. Pa ti si zaboravila sve što sam te učio. Kristina! HELMER: Ali draga. Helmer je stao pored peći i za vrijeme plesa neprestano upućuje primjedbe. dobra Noro. Ulazi gospoña Linde) GOSPOðA LINDE (stane kao skamenjena na vratima): Ah! NORA (plešući): Ovdje je veselo.HELMER (prestane svirati): Ne. HELMER (ustaje): Da. već pleše dalje. ona se ne osvrće na to. pa to je čista ludost. NORA: Pa. i radi se. ne. Ona kao da ništa ne čuje. tako to apsolutno ne ide! NORA (smije se i maše tamburinom): Jesam li ti rekla? RANK: Pusti da joj ja sviram za ples.

Ali tako nešto sad ne smiješ pitati. Možda. to je! HELMER: Noro. HELMER (grli je): Neka dijete provede svoju volju. RANK (tiho Helmeru): Nemoj joj protivrječiti. da. kad budeš otplesala. Ne smiješ ni jedno pismo otvoriti. ja vidim na tebi da njegovo pismo već leži unutra..NORA (odbaci tamburin): Eto. Ništa ružno ne smije stupiti meñu nas. tu je zaista potrebno još podučavanja. koliko je potrebno.. Torvalde? HELMER: Budi bez brige. ti se to još uvijek bojiš onog čovjeka. . HELMER: Aha.. HELMER: No. NORA: Ni danas ni sutra ne smiješ ni na šta drugo ni misliti. samo na mene. i sam vidiš. Ali sutra naveče. NORA: Ne znam.. ni u poštansko sanduče pogledati. Treba da vježbaš sa mnom do posljednjeg trenutka. dok ovo sve ne proñe.. NORA: Sad i ti vidiš. NORA: O.. Obećavaš li mi to. da.

NORA: Vidjela sam na tebi.NORA: Onda si slobodan. dakle. o kome sam ti pričao. mnogo. ti ćeš mi urediti frizuru. izgleda. Ali idi sad unutra. Helena. doktore. Helena. Kristina. HELMER: Ni govora. ah. HELMER: Ah. sto je postavljen. to i hoću. (Obojica odlaze desno) NORA: Pa?! GOSPOðA LINDE: Otputovao u pokrajinu. RANK (dok odlazi sa Helmerom): Tu se. i vi. . (Viče napolje) I slatkiša od badema. NORA: Ah. samo tako. mala ševa kao i uvijek. SLUŽAVKA (na vratima): Milostiva gospoño. NORA: Donesi šampanjca. neko veliko slavlje? NORA: Slavlje sa šampanjcem do zore. a ne ona divlja usplahirenost! Budi opet moja draga. samo za ovaj put. HELMER (hvata je za ruke): Tako. to je samo taj djetinjasti strah. da. dragi prijatelju. nešto dogaña.

Sedam sati do ponoći. i ja ću odmah doći. Sto sa stolicama gurnut je u sredinu sobe. . (Gospoña Linde ide u trpezariju. Na stolu gori lampa. Ne treba ništa da sprečavaš. Tada će i tarantela biti svršena. Sa gornjeg sprata čuje se muzika. pokušava da čita. to ti ne možeš razumjeti. NORA: To nisi trebala uraditi. pravo je blaženstvo očekivati čudo. Vrata predsoblja stoje otvorena. Onda još dvadeset četiri sata do sljedeće ponoći. Dvadeset četiri i sedam? Još trideset i jedan sat života. HELMER (desno na vratima): A gdje je ostala moja mala ševa? NORA (poleti prema njemu raširenih ruku): Evo tvoje ševe! TREĆI ČIN Ista soba. Nora stoji jedan trenutak kao da hoće da se pribere. onda pogleda na sat) Pet sati. GOSPOðA LINDE: Šta ti očekuješ? NORA: Ah. Idi unutra za njima. U stvari. GOSPOðA LINDE (sjedi za stolom i rastreseno lista neku knjigu.GOSPOðA LINDE: Vraća se sutra uveče. Ostavila sam mu kratku poruku. ali izgleda kao da ne može da sabere misli.

a Helmerovi su gore na balu. (Ona ode u predsoblje i oprezno otvara vanjska vrata. Ovdje nema nikoga. (Oslušne ponovo) Ah! evo ga.Nekoliko puta oslušne napeto u pravcu vrata prema stepeništu. KROGSTAD (ulazi u sobu): Vidi. dajte da porazgovaramo. KROGSTAD: Zar nas dvoje imamo još o čemu da razgovaramo? . Ona šapne) Uñite.. KROGSTAD (na vratima): Našao sam u svom stanu poruku od vas. GOSPOðA LINDE: Krogstade. molim te! Helmerovi večeras plešu? Stvarno? GOSPOðA LINDE: Da. A krajnje je vrijeme. Gleda na sat): Još ga nema. Čuju se tihi koraci po stepenicama. zašto da ne. zašto da ne? KROGSTAD: No da. Šta to treba da znači? GOSPOðA LINDE: Moram hitno razgovarati s vama. A ako on ne. Djevojka spava. Moja soba nema posebnog ulaza.. sasvim smo sami. u ovoj kući? GOSPOðA LINDE: Kod mene kod kuće bilo bi nemoguće. KROGSTAD: Tako? I to treba da bude upravo ovdje. Doñite bliže.

. KROGSTAD: Šta je tu trebalo da se razumije? Zar to nije stara i poznata priča: žena bez srca otjera muškarca kad joj se ukaže bolja prilika. dakle! I samo. zašto ste mi onda na taj način pisali? GOSPOðA LINDE: Nisam mogla drugačije. smatrala sam svojom dužnošću da u vama uništim sve što ste osjećali za mene.GOSPOðA LINDE: Nas dvoje imamo mnogo da razgovaramo. KROGSTAD (steže pesnice): Zato.. GOSPOðA LINDE: Zar mislite da sam toliko bez srca? I vjerujete da sam laka srca prekinula s vama? KROGSTAD: A zar niste? GOSPOðA LINDE: Krogstade. zar ste to zaista vjerovali? KROGSTAD: Ako nije bilo tako. KROGSTAD: To nikad ne bih pomislio. GOSPOðA LINDE: Jer me nikad niste sasvim razumjeli.. samo radi novaca. U onom trenutku kad sam prekidala s vama.

Često sam se i sama pitala jesam li imala pravo na to. KROGSTAD (tiho): Kad sam vas izgubio. KROGSTAD: Vjerujem vam. bilo mi je kao da sam izgubio čvrsto tlo pod nogama. blizu. KROGSTAD: Može biti. Tek danas sam saznala. sad sam brodolomnik na svojoj olupini. da je trebalo da dobijem vaše mjesto u banci. Onda ste došli vi i stali mi na put. kad tako kažete. GOSPOðA LINDE: Pomoć je. GOSPOðA LINDE: A da to nisam znala. Krogstade. Mi nismo mogli čekati na vas. GOSPOðA LINDE: Ne znam. Krogstade. Ali vi niste imali pravo da me napustite zbog drugog čovjeka. Ali eto. možda.GOSPOðA LINDE: Ne smijete zaboraviti da sam imala bespomoćnu majku i dva mala brata. sad znate. sada ćete se povući? GOSPOðA LINDE: Ne. a vaši izgledi su onda bili slabi. Vi ne biste imali od toga ni najmanje koristi. KROGSTAD: Bila je blizu. . Pogledajte me.

koristi. ja bih uprkos tome tako učinio. KROGSTAD: Dobro. pa onda? . KROGSTAD: Valjda imam i razloga da to kažem. KROGSTAD: A mene je život naučio da ne vjerujem u prazne riječi.KROGSTAD: Eh. gorka oskudica su me tako naučili. Ali u djela valjda vjerujete? KROGSTAD: Kako to mislite? GOSPOðA LINDE: Rekli ste da se osjećate kao brodolomnik na vlastitoj olupini. GOSPOðA LINDE: Pa i ja sam kao brodolomnik na olupini. koristi. KROGSTAD: To je bio vaš vlastiti izbor. Život i tvrda. Nemam nikoga za koga bih mogla da se brinem. GOSPOðA LINDE: Ja sam naučila da postupam razumno. GOSPOðA LINDE: Drugog izbora nisam imala. GOSPOðA LINDE: Onda vas je nešto vrlo pametno naučio.

dajte mi nešto. Krogstade.. KROGSTAD: Šta to govorite? GOSPOðA LINDE: Bolje dvoje na jednoj olupini. Raditi sama za sebe. KROGSTAD: U to ja ne vjerujem. ništa više. Čitavog svog života. ja sam radila i to je bila moja najljepša. KROGSTAD: Kristina! GOSPOðA LINDE: A šta mislite da je mene dovelo u grad? KROGSTAD: Valjda nije misao na mene? GOSPOðA LINDE: Ja moram raditi da bih podnijela ovaj život. To je heroizam pretjerane žene. Ali sada sam sama na svijetu.GOSPOðA LINDE: Krogstade. koja želi da se žrtvuje. koliko se mogu sjetiti. kad bi nas dvoje brodolomnika sada mogli prići jedno drugom. GOSPOðA LINDE: Da li ste ikad zapazili da sam bila pretjerana? . za šta bih mogla da radim. nego svako na svojoj sam. to nije nikakva radost. daj te mi nekoga. moja jedina radost.. sa strahovito praznom dušom napuštena.

ja vjerujem u ono što je dobro u vama. kao da ste uvjereni da ste sa mnom mogli postati sasvim drugačiji. vidim to na vama. KROGSTAD: I vi znate kako se ovdje gleda na mene? GOSPOðA LINDE: Činilo se malo prije iz vaših riječi.. govorite. Vi. da li je vama sasvim poznata moja prošlost? GOSPOðA LINDE: Da.. zaista imate hrabrosti.. GOSPOðA LINDE: Zar se to ne bi moglo još i sada dogoditi? KROGSTAD: Kristina. KROGSTAD (uhvati je za ruke): Hvala. Nas dvoje trebamo jedno drugom Krogstade. KROGSTAD: To bez svake sumnje. zajedno s vama usuñujem se na sve. hvala Kristina! Sad ću već znati da se rehabilitujem u očima drugih! O.? GOSPOðA LINDE: Treba mi neko tome bih mogla biti majka.. dakle.KROGSTAD: Zar biste vi to zaista mogli? Recite mi. govorite li vi to sasvim promišljeno? Da. a vašoj djeci treba majka. ali ja sam zaboravio. GOSPOðA LINDE (osluškuje): Čujte! Tarantela! Idite! Idite! .

naravno..KROGSTAD: Zbog čega? Šta je sad? GOSPOðA LINDE: Čujete li ovaj ples gore? Kad se on završi. Je li tako? . i to znam. KROGSTAD: I uprkos tome imate hrabrosti. KROGSTAD: Dabome! Idem ja. Sve je uzalud.. GOSPOðA LINDE: Da. KROGSTAD: O. KROGSTAD (gleda je ispitivački): Treba i to da tako shvatim? Vi hoćete pod svaku cijenu da spasite svoju prijateljicu. ali. jer vaše pismo je još uvijek u sandučetu. Krogstade. ne znate kakve sam ja korake preduzeo protiv Helmera. možemo ih očekivati. Recite mi otvoreno. kad bih to nekako mogao izbrisati! GOSPOðA LINDE: To još možete. KROGSTAD: Znate li to sigurno? GOSPOðA LINDE: Sasvim sigurno.? GOSPOðA LINDE: Ja dobro razumijem u šta očajanje može natjerati čovjeka kao što ste vi.. Vi..

a za to vrijeme sam bila svjedok nevjerovatnih stvari u ovoj kući. Da se u pismu govori samo o mome otkazu. .GOSPOðA LINDE: Krogstade. naravno. Čekaću ovdje dok Helmer ne siñe reći mu da mi mora vratiti pismo. Krogstade. taj to ne čini po drugi put. ne. ko se jedanput žrtvuje za druge. Ali jedno moram na svaki način učiniti.. KROGSTAD: A recite mi: vi ste me ipak samo zbog njega pozvali ovamo? GOSPOðA LINDE: Da. ali u meñuvremenu je prošlo dvadeset i četiri sata. Ta nesretna tajna mora na svjetlo dana i izmeñu njih mora doći do otvorenog razgovora. u prvi mah. ako vi rizikujete. Nemoguće je nastaviti sa zataškivanjem i izbjegavanjem! KROGSTAD: Pa dobro.. KROGSTAD: Ja ću povući svoje pismo. Helmer mora sve saznati. GOSPOðA LINDE: Ne. pa neka to bude odmah. GOSPOðA LINDE: Ne. to pismo ne treba da tražite natrag. da ne treba da ga čita. KROGSTAD: Da.

opirući se): Ne. pričekajte. Kad bi samo brzo došli. kakav preokret! Ljudi za koje mogu da radim. idite! Ples je završen. Ona je u talijanskom kostimu sa velikim crnim šalom. draga Noro. ne. evo ih već. . Tu će biti ozbiljnog posla. Možete ime ispratiti do kućnih vrata. Nismo više m trenutka sigurni. neću kući! Hoću ponovo gore.. KROGSTAD: Ja ću vas dolje pričekati. HELMER: Ali. KROGSTAD: Tako neiskazano sretan nisam bio nikada. ne. Ne želim da odem tako rano.GOSPOðA LINDE (osluškuje): Požurite! Idite.. Helmer je u večernjem odijelu sa otvorenim crnim dominom preko njega) NORA (još na vratima. (Oslušne) Aha. ključ se okreće u bravi i Helmer gotovo silom uvodi Noru u predsoblje. GOSPOðA LINDE: Da. za koje mogu da živim. (On odlazi kroz stubišna vrata. Vrata izmeñu sobe i predsoblja ostaju otvorena) GOSPOðA LINDE (malo posprema i premješta svoj šešir i kaput): Kakav preokret! Da. Gdje su moje stvari? (Uzima šešir i kaput) (Napolju se čuju glasovi Helmera i Nore. Dom u koji ću smjeti da unesem sreću i zadovoljstvo.

a onda nisam htjela da odem. zaista jeste. moja slatka Noro. Ovdje ćeš se samo prehladiti. NORA: Kristina! HELMER: Kako.NORA: Ah. samo još jedan sat. oprostite. gospoño Linde. Ti si već bila gore. samo je dobro pogledajte! Mislim da je zaista vrijedna pažnje. vi ovako kasno ovdje? GOSPOðA LINDE: Da. HELMER: Ni minute duže. molim te. gospoño Linde? GOSPODA LINDE: Da. Ti znaš. Zar nije dražesna. Došla sam. tako smo se dogovorili! Tako! Unutra u sobu. (Uprkos njenom opiranju vodi je polako u sobu) GOSPOðA LINDE: Dobro veče. HELMER (skida Nori šal): Da. Torvalde. HELMER: Zar nije neobično dražesna? To je bilo mišljenje i . tako sam željela da vidim Noru u njenom punom sjaju. molim te svim srcem. prije nego što te vidim. prekasno. nažalost. NORA: Zar si me čitavo vrijeme čekala? GOSPOðA LINDE: Da.

ti ćeš se još kajati što mi nisi priuštio bar još pola sata. (Ulazi i zapali nekoliko svijeća) NORA (šapće brzo i bez daha): Dakle? GOSPOðA LINDE (tiho): Govorila sam s njim. pod ruku. nipošto! Uzeo sam svoju dražesnu malu djevojku sa Kaprija. dobila burni pljesaik. Ali ja nisam u stanju da to objasnim Nori. NORA: Torvalde. malo naturalističkije nego što. Ali kako god bilo. lijepa slika je iščezla. kako je ovdje toplo! (Odbaci domino na stolicu i otvara vrata prema svojoj sobi) Šta? Pa ovdje je mrak! Ah. Odlazak uvijek mora biti efektan. Šta da se radi? Hoćete li mi vjerovati: morao sam gotovo silu upotrijebiti. mislim. zapravo tako treba da kažem. I zar da je poslije toga još ostavim gore? Zar da tako razvodnjimo efekat? O. Otplesala je svoju tarantelu. gospoño Linde. izvinite. iako je. čujete je. odgovara zahtjevima umjetnosti. svoju kapricioznu djevojčicu sa Kaprija. HELMER: Eto. gospoño Linde. Ali užasno je tvrdoglavo. NORA: I? . da. strogo uzevši. nakloni na sve strane i. koji je i zaslužila. kako se to u romanima kaže. to slatko malo stvarenje.čitavog društva. da je odvedem. glavna stvar je postigla je uspjeh i buran aplauz. izvoñenje bilo malo suviše naturalističko. naravno. onda brzi krug po sali. Uh.

Pst! (Helmer opet ulazi) HELMER: No. sad znam šta treba da radim. ti moraš sve reći svome mužu! NORA (bez glasa): Znala sam. jeste li joj se nadivili? GOSPOðA LINDE: Da. HELMER: Ah.GOSPOðA LINDE: Noro. Kristina. Skoro sam ga zaboravila. . naravno. dakle. već? Je li ovo vaše pletivo? GOSPOðA LINDE (uzima ga): Da. pletete? GOSPOðA LINDE: Da. gospoño Linde. NORA: Neću. hvala. a sad još da vam zaželim laku noć. GOSPOðA LINDE: Onda će govoriti pismo. ali ti moraš govoriti. GOSPOðA LINDE: Krogstada ne moraš da se bojiš. HELMER: Vi. šta. NORA: Hvala ti.

GOSPOðA LINDE: Laku noć. ali nije vam daleko.. bolje bi bilo da vezete. i nemoj više biti tvrdoglava. Ja bih vas vrlo rado.. ima nečeg kineskog u tome. Vidite samo. GOSPOðA LINDE: Tako? A zbog čega? HELMER: Jer to mnogo ljepše izgleda. HELMER: To ste dobro rekli. nadam se da ćete sretno doći kući. (Gospoña Linde ode. laku noć. Laku noć. držite vez lijevom rukom... zar ne? GOSPOðA LINDE: Da.. u laganim dugim lukovima. Bio je stvarno sjajan šampanjac koji su nam poslužili! GOSPOðA LINDE: Laku noć. On zatvara za njom vrata i vraća se) No. tako.HELMER: Znate šta. tako. igle koje idu gore-dolje. najzad smo je se riješili. naprotiv. gospoño Linde... gospodine direktore! (Helmer je prati do vrata) HELMER: Laku noć. Noro. nije lijepo vidjeti. laku noć. može biti.. HELMER: A pletenje. Pogledajte: zgrčene ruke. Užasno dosadna osoba! . a desnom radite iglom.

. NORA: Nisi ni pospan? HELMER: Baš nimalo. ja sam vrlo umorna. NORA: Ah. što nismo duže ostali. osjećam se izvanredno svježe. O. ipak je divno opet biti u svoja četiri zida.. (Gleda je za trenutak. Idem odmah na spavanje. sve što ti radiš je pametno. sasvim nasamo s tobom. Reci. HELMER: Gotovo ni ja da nisam.. HELMER (poljubi je u čelo): Sad moja ševa govori kao razuman čovjek. vidiš! Bilo je. ali ga već nisam vidio tako dobre volje. ti zavodljiva. jesi li primijetila kako je Rank večeras bio veseo? NORA: Tako? Zar je bio? Nisam uopšte s njim razgovarala. dražesna ženice! NORA: Ne gledaj me tako. dakle. pametno od mene. mi najmanje. NORA: Da. Torvalde! .. HELMER: Vidiš. A ti? Ti izgledaš umorno i pospano.NORA: Jesi li jako umoran. onda joj pride bliže) Hm. Naprotiv. Torvalde? HELMER: Ne. .

da sam po prvi put nasamo s tobom. Slušaj! To gosti odlaze. HELMER (slijedi je): Još ti je tarantela u krvi. I to te čini još zavodljivijom. ja znam da su tvoje misli uvijek uz mene. HELMER: A onda kad polazimo. da. (Tiše) Noro. ti mlada. nadam se. moja tajna mlada nevjesta i da niko i ne sluti da izmeñu nas postoji tajna. znaš.HELMER: Da ne gledam svoje najveće blago? Da ne gledam svu tu divotu koja pripada samo meni. NORA: Da. kad sam ovako u društvu s tobom. znaš li zašto tako malo s tobom razgovaram. stojim daleko od tebe i samo ti ponekad krišom dobacim po koji pogled? Znaš li zašto to radim? Jer onda uobražavam da si ti moja tajna ljubavnica. mladenačkih ramena. sasvim i isključivo meni? NORA (ode na drugu stranu stola): Večeras mi nemoj tako govoriti. na taj divni zatiljak. voljena Noro? Ah. onda zamišljam da si ti moja mlada nevjesta i da upravo dolazimo iz crkve. sasvim sam s tobom. ustreptala ljepotice! Čitavo ovo veče bila si moja čežnja. i kad stavljam šal oko tvojih nježnih. vidim. da. sad će biti tiho u čitavoj kući. HELMER: Zar ne. Kad sam te . moja jedina. NORA: Da. da te po prvi put vodim u svoj stan.

to je lijepo od tebe što nisi prošao pored naših vrata. (Ode i otključa) No. ove drage i prijatne siobe. Norice! Nećeš. treba da me pustiš na miru. ljutito): Šta li taj sad hoće? (Glasno) Čekaj malo. (Letimično gleda oko sebe) Ah. uzavrela mi je krv.gledao kako zavodljivo plešeš tarantelu. HELMER: Ti si se očito i gore osjećao ugodno. Zašto da ne? Zašto da čovjek ne uzme sve . Ja to sve neću. vama dvoma. Smijem li ući na trenutak? HELMER (tiho. RANK: Izvanredno. pa sam zaželio da malo svratim. da. nećeš? Zar ja nisam tvoj muž? (Neko zakuca na stubišna vrata) NORA (trgne se): Čuješ li? HELMER (idući prema predsoblju): Ko je? RANK (napolju): Ja sam. NORA: Idi sad. RANK: Učinilo mi se da sam čuo glasove. Torvalde. Nisam mogao da izdržim i zato sam te tako rano doveo kući. HELMER: Šta to treba da znači? Imaš me u najboljem raspoloženju. Veoma je lijepo i ugodno.

nakon dobro provedenog dana? HELMER: Dobro provedenog dana! Time se ja. RANK: Tako? NORA: Da. Vino je bilo izvrsno. RANK: I ti si to primijetio. a poslije toga je uvijek dobro raspoložen. mogu. Nevjerovatno koliko sam ga se ja nalio! NORA: I Torvald je večeras popio mnogo šampanjca.što može na ovome svijetu? Barem onoliko koliko može i dok to može. HELMER: Naročito šampanjac. naša mala Nora govori o naučnom ispitivanju! . vidiš. NORA: Vi ste danas sigurno imali neko naročito ispitivanje. eh. HELMER: Eh. ne bih mogao pohvaliti. RANK: Zašto da čovjek sebi ne priušti ugodno veče. RANK (tapše ga po ramenu): A ja. nažalost. doktore? RANK: Svakako.

NORA: Rezultat je. ništa se na svijetu ne dobiva badava. NORA (brzo i ispitivački): Izvjesnost? RANK: Potpuna izvjesnost. NORA: Čujte. Samo da se sutra ne budeš morao kajati. RANK: Ne.NORA: I smije li vam se čestitati na rezultatima? RANK: Da.izvjesnost. u šta da se prerušimo nas dvoje na sljedećoj maskeradi? . NORA: Doktore. maskerade vam čine zadovoljstvo? RANK: Da. Pa zar poslije toga nisam zaslužio jedno ugodno veče? NORA: Da. doktore. dakle. dobar? RANK: Najbolji mogući i za ljekara i za pacijenta . HELMER: To i ja kažem. ako su maske stvarno komične. to možete mirne duše. dobro ste učinili.

mala šašavice.HELMER: Ti. jednu od tvojih crnih havana. znaš li već i kako ćeš se ti maskirati? RANK: Moj dragi prijatelju. zar nisi nikad čuo za crnu kapu? Staviš je na glavu i onda te niko ne vidi. . zaista. Ali.. HELMER (sa suzdržanim smiješkom): Dabome. HELMER: Dakle? RANK: Na sljedećoj maskeradi ja ću biti nevidljiv.. RANK: Pusti da tvoja žena doñe takva kakva jeste. Helmere. s tim sam potpuno načisto. RANK: Ima jedna crna kapa. HELMER: To si. tačno rekao. HELMER: Da. već misliš na sljedeću? RANK: Nas dvoje? To ću vam reći: vi doñite kao dijete sreće. HELMER: To ti je smiješna ideja. sasvim tačno! RANK: Ali sasvim sam zaboravio zbog čega sam došao. daj mi cigaru. ali izmisli kostim koji će to značiti.

dobro. dragi prijatelju! NORA: Spavajte dobro. ako hoćete. Sasvim je puno. on pripali) A sad. RANK: Vama? No. (Klimne im glavom i ode) HELMER (prigušenim glasom): On se jako napio.HELMER: S najvećim zadovoljstvom. NORA: Zaželite i vi meni to isto. Spavajte dobro. (Pruža mu svoju kutiju s cigarama) RANK (uzima jednu i zareže je na vrhu): Hvala! NORA (kreše šibicu): Ja ću vam dati vatre. Inače ujutro neće biti mjesta za novine. šta ćeš tamo? HELMER: Moram isprazniti sanduče za pisma. HELMER: Adieu. (Ona drži šibicu. adieu. RANK: Hvala lijepo. I hvala za vatru. adieu. doktore! RANK: Najljepša hvala na toj želji. (Helmer uzima svežanj ključeva iz džepa i pode u predsoblje) Torvalde. NORA (odsutna duhom): Može biti. .

ipak sam ga otvorio..NORA: Hoćeš li ti večeras još raditi? HELMER: Ne.. NORA (brzo): To mora da su bila djeca. Šta to treba da znači? Ne mogu da vjerujem. NORA: Bravu? HELMER: Svakako. (Dolazi opet u sobu i zatvara vrata predsoblja s pismima u ruci) Vidi.. Noro. (Vadi sadržaj i viče u kuhinju) Helena! Helena. hm. Šta je ovo? Neko je ovdje dirao bravu. to je tvoja. HELMER: Ali od toga ih stvarno moraš odviknuti! Hh. ugasite lampu u hodniku. vidi. (Prevrće pisma) Šta je ovo? NORA (kraj prozora): Pismo! Ah. NORA: Od doktora? HELMER (razgleda karte): Doktor medicine Rank. pa to znaš već. Torvalde! HELMER: Dvije posjetnice od Ranka. da bi služavke... koliko se toga nakupilo.. ne. no. Bile su na vrhu. ne. mora da ih je na odlasku ubacio. Evo i polomljene ukosnice. .

pa da mogu i život i imetak i sve. Noro. On će se zaključati i umrijeti. (Zastane) A možda i za nas dvoje. HELMER: Kako? Znaš li ti šta? Je i ti nešto rekao? NORA: Da. . Torvalde? HELMER: A bio je tako vezan za nas. (Zagrli je) O.. On.. To je ipak jeziva ideja. No.NORA: Piše li šta na njima? HELMER: Crni križ iznad imena. Znaš li. sve staviti na kocku za tebe. ponekad poželim da tebi zaprijeti kakva neposredna opasnost. Pogledaj. možda je najbolje tako. Ovim kartama on se oprostio od nas. NORA: Pa to i čini. ali tako brzo. Baš kao da najavljuje vlastitu smrt. Zar ne. Noro. Sad smo nas dvoje upućeni samo na sebe. onda je najbolje da proñe bez riječi. NORA: Ako to već mora biti. HELMER: Jadni prijatelju! Znao sam da ga neću više dugo imati. moja voljena ženo. Ne mogu ni zamisliti naš život bez njega. čini mi se kao da te ne mogu dovoljno čvrsto držati. sa svojim patnjama i svojom osamljenošću. A sad će se sakriti kao ranjena životinja. bio je kao neka oblačna pozadina našoj sunčanoj sreći.

O bezdane dubine! Samo da i to proñe. hvata Helmerov domino. nikad! (Prebaci šal preko glave) A ni djecu. sad više ne. još ne! Torvalde. otići ćemo svako u svoju sobu. Nikad! Nikad. Nikada više. Nešto što nije lijepo kao da se javilo meñu nama: to je misao na smrt i uništenje.. pipa oko sebe. dobro spavaj. Sad ću pročitati pisma.NORA (otrgne se i kaže čvrsto i odlučno): Sad treba da pročitaš svoja pisma. Ni njih. ne.? HELMER: Imaš pravo. nikada više! O! ledene vode. Moramo se osloboditi toga. promuklo i isprekidano): Da ga više nikad ne vidim. moja voljena ženo. (On odlazi s pismima u svoju sobu i zatvara za sobom vrata) NORA (s ludačkim pogledima. Noro. zbogom. To nas je oboje potreslo. Ne ne. Torvalde! HELMER: Ne. ogrne se njime i šapće brzo. U istom trenutku otvara Helmer svoja vrata i stoji s otvorenim pismom u ruci) . Do tada. Hoću s tobom da budem. NORA: S mislima na smrt tvoga prijatelja. čita ga. moja ptičice-pjevačice. laku noć! Laku noć! HELMER (ljubi je u čelo): Laku noć.. tebi i djeci! (Hoće kroz predsoblje. pa napolje. Sad je otvorio pismo. NORA (grli ga): Torvalde.

. Torvalde! HELMER (zatetura): Istina je. nesretnice. dakle? Je li istina ovo što piše? Užasno! Ne. šta si ovo učinila?! NORA: Pusti me da odem! Ti ne smiješ ispaštati zbog mene. Ne smiješ to uzeti na sebe. ne. Više od svega na svijetu voljela sam tebe! HELMER: Pusti te bijedne isprike! NORA (priñe mu korak bliže): Torvalde! HELMER: Ti. znam. to ne može biti istina! NORA: To jeste istina.HELMER: Noro! NORA (krikne glasno): Ah! HELMER: Šta je ovo? Znaš li ti šta piše u ovom pismu? NORA: Da. Pusti me da idem! Pusti me napolje! HELMER (zadržava je): Kuda ćeš? NORA (pokušava da se otrgne): Ti mene ne smiješ spasavati.

zapovijedati mi po svojoj volji. (Zatvara vrata predsoblja) Ovdje ćeš ostati i odgovarati. užasno je i pomisliti na to. HELMER: Razorila si čitavu moju sreću. Lakomislene principe tvoga oca. Šuti! Naslijedila si lakomislene principe svoga oca. Ja sam u vlasti jednog besavjesnog čovjeka.ovako. još gore. zločinka! Ah. zahtijevati od mene sve što mu na pamet padne. Uništila si moju budućnost. ni morala. koja je bila moja radost i moj ponos. ona da je licemjerka.HELMER: Samo nikakve komedije. A ja ne . Morao sam to predvidjeti. kakva strašna java! Za svih ovih osam godina. ni osjećaja dužnosti. šta si učinila? Odgovaraj! Imaš li pojma o tome? NORA (gleda ga netremice i govori sa sve jačim naglaskom): Da. kako sam kažnjen. Ni vjere. kakva se beskrajna odvratnost krije u svemu tome! Fuj. zahtijevati šta hoće. što sam njemu progledao kroz prste. fuj! (Nora šuti i gleda ga ukočeno) HELMER (zastane pred njom): Trebalo je i prije da budem spreman na tako nešto. sad tek počinjem dobro da shvaćam. HELMER (hoda okolo po sobi): O. lažljivica. ona. on može uraditi sa mnom šta god hoće. Tebi za ljubav sam to učinio. O. A ti mi ovako zahvaljuješ! NORA: Da . Ah. Imaš li ti pojma. gore.

privid. Da tako bijedno potonem i propadnem zbog jedne lakomislene žene! NORA: Kad mene ne bude.. koju sam za sve vrijeme našeg braka na rukama nosio. da ovako moram govoriti ženi koju sam tako duboko volio i koju još uvijek. već o tome da se spase ruševine. samo u očima svijeta. . A što se tiče tebe i mene. treba da izgleda kao da je meñu nama sve kao i prije.smijem ni pisnuti.. dakle. Stvar se mora zataškati po svaku cijenu. HELMER: Tako je nevjerovatno da jos uvijek ne mogu da shvatim. ostaci. (Zvoni u predsoblju. Ali moramo vidjeti kako da se izvučemo! Skidaj taj šal! Skidaj. to se razumije. kako kažeš. O. može na mene pasti sumnja da sam znao za tvoje zločinačko djelo. Ništa mi to ne bi koristilo! On uprkos tome može stvar razglasiti. Šta bi mi koristilo da tebe ne bude. Od danas se više ne radi o sreći. Shvaćaš li sada šta si mi učinila? NORA (hladno i mirno): Da. a ako to učini. to se mora završiti. bićeš slobodan. ostaješ u kući kao i ranije. Može se pomisliti da se ja krijem iza toga. Ti. kažem ti! Ja moram pokušati da tog čovjeka smirim na bilo koji način. No. HELMER: Samo bez lakrdije! Na takve fraze je i tvog otac uvijek bio spreman. Ali djecu više ne smiješ odgajati. da sam te ja na to naveo! I to sve treba da zahvalim tebi. njih ti ne smijem povjeriti. Naravno.

. (Otvara pismo. preleti nekoliko redova... i ti i ja. da. Da vidim. Ipak. gleda priloženi papir. Ja sam spašen! Noro.. zatvara vrata) Da. (Uzima pismo.. Oboje smo spašeni. (Baca pogled na obveznicu) Ne. Da. Ti ga nećeš dobiti. Noro! Niko ti ništa ne može. HELMER: Daj ga ovamo. naravno. Ah...Ne! Moram još jednom pročitati. Noro. Piše da mu je žao. ali svejedno šta on piše.. tako je..? Sakrij se. (Nora nepokretno stoji.. Helmer ide i otvori vrata predsoblja) SLUŽAVKA (napola obučena u predsoblju): Pismo za milostivu gospoñu. On ti šalje natrag tvoju obveznicu. Možda smo izgubljeni i ti i ja. HELMER (kraj lampe): Skoro da nemam hrabrosti za to. neću to da vidim.. ja sam spašen! NORA: A ja? HELMER: I ti. da je neka sretna promjena u njegovom životu. neka mi čitava ova priča ne bude ništa drugo nego ružan .. ali najprije da uništimo taj odvratni papir. Radosno uzvikne) Noro! (Nora gleda ga pitajući) Noro! . NORA: Pa čitaj. Noro! Reci da si bolesna. Ja ću ga sam pročitati. od njega. moram znati. Pogledaj.Helmer se trgne) Šta je to? Tako kasno? Zar je ono najstrašnije? Zar će on. Noro. mi smo spašeni. da se kaje...

Ali mi ćemo sve te ružne dogañaje pokopati.. On piše da si od Badnje večeri. Pa znam ja. sve sam ti oprostio.san (Cijepa papir i oba pisma u komadiće. u trenutku kad sam pomislio da će se . sve baca u peć i gleda kako gori) Tako. kunem se.. razumijem te. Ja ne bih bio muškarac kad te upravo tvoja ženska bespomoćnost ne bi u mojim očima činila dvostruko privlačnom. O.. Noro! NORA: Ta tri dana sam provela u strašnoj borbi! HELMER: I patila si i nisi vidjela drugog izlaza nego. to što si učinila. ti još ne možeš da povjeruješ u to da sam ti oprostio.. Šta je to? Takav ukočen izraz? Ah. moja jadna mala Noro. Samo ti je nedostajao stav da proceniš sredstvo. prošlo je! Čuješ li me. učinila si iz ljubavi prema meni. Noro? Ti kao da još nisi shvatila: prošlo je. Ali zar misliš da te manje volim zato što nisi sposobna da djeluješ samostalno? Ne. da te vodim. sad više ničeg nema. Sad ćemo samo klicati i ponavljati: prošlo je. Ali jesam! Noro. Ne osvrći se na grube riječi koje sam ti u prvom strahu izgovorio. ne. NORA: To je istina. samo se ti oslanjaj na mene. to su morala biti tri strašna dana za tebe. HELMER: Voljela si me kao što žena treba da voli svoga muža. ja i želim da te savjetujem.

Noro. vjeruj mi to. (Gleda u sobu) Šta radiš tamo? NORA (iz sobe): Skidam kostim i masku. To ćeš ti meni i ubuduće biti. HELMER (na otvorenim vratima): Dobro. ja ću već umiriti tvoje jadno. ona tako na neki način dvostruko postaje njegovo vlasništvo: kao da ju je on po drugi put doveo na svijet. ti . postala njegova žena i istovremeno njegovo dijete. Oprostio sam ti. Noro. oprostio punim i iskrenim srcem. Muškarcu je neopisivo milo. Ona je. NORA: Hvala ti na tvom oproštenju (Odlazi na desnu stranu) HELMER: Pa ostani sad. ti moja mala preplašena ptičice-pjevačice! Smiri se. ja ću te pokriti svojim snažnim krilima. zaklinjem se. Noro. Malopomalo. ja ću te čuvati kao progonjenu golubicu koju sam istrgnuo iz ubilačkih kandži kopca. (Šeta oko vrata) O. Noro. Kako si uopšte došla na misao da bih te ja mogao odbaciti ili ti samo prebacivati? O. pokušaj da se pribereš i da opet nañeš ravnotežu u svojoj duši. ti ne poznaješ srce pravog muškarca. Ovdje si ti bezbjedna. tako reći.sve srušiti na mene. uskoro će sve biti po starom. da sam ti oprostio. Jer. Neću više morati često da ti ponavljam da sam ti oprostio: ti ćeš sama jasno osjećati da je tako. nemirno srce. Već sutra ćeš na sve ovo gledati sasvim drugim očima. kako je naša kuća ugodna i lijepa. umirujuće u duši kad zna da je svojoj ženi nešto oprostio.

Šta je to? Ti ne ideš u krevet? Ti si se preobukla? NORA (u svakodnevnoj odjeći): Da. draga Noro. preobukla sam se. I ni ja tebe isto tako nisam razumjela. sve do ovog časa. to je upravo to.slabašna i bespomoćna stvarčice. HELMER: Ali. Noro.. (Sjeda na jednu stranu stola) HELMER: Noro. budi samo otvorena srca prema meni.. Ništa se ne boj. ne prekidaj me. .. NORA: Ovu noć ja neću spavati. šta to treba da znači? To ukočeno lice. Noro. HELMER: Ali zašto? Sada? Ovako kasno. Ovo je obračun. Torvalde: imamo nas dvoje mnogo da razgovaramo.. NORA (gleda na sat): Još nije tako kasno. a ja ću biti tvoja volja i tvoja savjest. NORA: Da.. Torvalde. Moraš me saslušati.. Ti me ne razumiješ. HELMER (sjeda za sto preko puta nje): Ti me plašiš. NORA: Sjedi. Već dugo je tako. I ja te ne razumijem. Torvalde. Molim te. Sjedi. Ja moram mnogo da razgovaram s tobom.

Prvo tata. NORA: Eto.. Torvalde. Ne pada ti na pamet da mi. HELMER: Ali.i još duže . koje ti ne bi ni mogla da dijeliš sa mnom? NORA: Ne govorim ja o neprijaitnostima. došli smo na stvar. a onda ti. draga Noro.od prvog dana našeg poznanstva do danas mi nismo razmijenili ni jednu ozbiljnu riječ o ozbiljnim stvarima..HELMER: Kako to misliš? NORA (poslije kraće šutnje): Kad ovako sjedimo. da nikad nismo zajedno sjeli da o nečemu temeljno razmislimo. muž i žena. danas po prvi put vodimo ozbiljan razgovor? HELMER: Ozbiljan razgovor. to i nije za tebe. HELMER: Zar sam te možda stalno trebao obavještavati o neprijatnostima. Vi ste prema meni mnogo zgriješili. ti i ja. Ti mene nikad nisi razumeo. šta to znači? NORA: Osam godima . . tebi ništa ne pada na pamet? HELMER: A šta bi to bilo? NORA: Mi smo već osam godina u braku. Kažem samo.

on mi je saopštavao sve svoje nazore. čini mi se da sam živjela kao prosjak. kakve su to riječi? NORA: Da. Pa ti si htio da bude tako. Vi ste krivi što od mene nije ništa postalo. Kad sam bila kod kuće uz tatu.HELMER: Šta? Nas dvojica? Nas dvojica koji smo te voljeli više od svega na svijetu? NORA (klima glavom): Niste vi mene nikad voljeli. Ako sam nekad bila drugog mišljenja. samo od milostinje. Vama se samo dopadalo da budete zaljubljeni u mene. Ti i tata. . onda sam prešla iz očevih ruku u tvoje. jer njemu to ne bi bilo pravo. Onda sam došla u tvoju kuću. HELMER: Ali. Živjela sam od toga što sam tebi pravila predstave.. Kad pogledam unazad. onda sam to krila. On me je zvao svojom lutkom i igrao se sa mnom. vi ste teško griješili prema meni. kao što sam se ja igrala sa svojim lutkama. Torvalde. ili sam se samo tako pravila. Noro. HELMER: Kako se ti to izražavaš o našem braku? NORA (bez zabune): Mislim. Torvalde. možda je bilo oboje. pa sam tako i ja imala iste nazore. malo jedno. malo drugo. tako je to. Ti si sve uredio prema svom ukusu i tako je to postao i moj ukus.. Ne znam više tačno.

HELMER: Neke istine ima u tvojim riječima. Ali naša kuća nije bila ništa drugo nego neka soba za igranje. Ali od sada neka bude drugačije. Kad bi me ti uzeo da se igraš sa mnom. meni je bilo upravo takvo zadovoljstvo kakvo je bilo djeci kad bih ja njih uzela i igrala se s njima. Ja sam mislila da jesam. draga gña Noro. To je bio naš brak. da budem prava žena za tebe.. NORA: Ah.HELMER: Kako je to smiješno i nezahvalno. I ti si uvijek bio tako drag prema meni. Noro! Zar ti ovdje nisi bila sretna? NORA: Ne. Torvalde. nisi sretna? NORA: Ne. . ali nisam bila nikada. to nikad nisam bila. A naša djeca. NORA: Čijeg odgoja? Mog i dječjeg odgoja? HELMER: I tvog i dječjeg. samo vesela. kao što sam u tatinoj kući bila kćerka-lutka. HELMER: Nisi. Ovdje sam ja bila tvoja žena-lutka. Dani igranja su sada prošli. sad dolazi vrijeme odgoja. Torvalde. ti nisi čovjek koji bi mene odgojio. ona su bila moje lutke.. koliko god su pretjerane i lukcaste.

To moram sama uraditi. HELMER (skoči): Šta ti to govoriš? NORA: Moram da budem sasvim sama. Ja nisam dorasla tom zadatku. imao si sasvim pravo. HELMER: Noro! Noro! . ako hoću da se snañem sa samom sobom i vanjskim svijetom. Ali tu je i jedan drugi zadatak koga se moram prihvatiti. Zato više ne mogu ostati kod tebe. jesam li ja osposobljena za takav zadatak kao što je odgoj djece? HELMER: Noro! NORA: Zar mi i sam nisi maločas rekao da mi ne bi smio povjeriti taj zadatak? HELMER: U trenutku uzbuñenja! Kako to možeš shvatiti ozbiljno? NORA: Ipak.HELMER: I ti to tako kažeš? NORA: A ja. I zato te sada napuštam. A ti nisi čovjek koji bi mi u tome mogao pomoći. Moram pokušati da odgojim samu sebe.

Znam samo da je ovo meni potrebno. Kristina će me primiti za ovu noć. svoju djecu! Pa zamisli šta će svijet reći! NORA: Tu ne mogu imati nikakvih obzira. to je užasno. HELMER: O. to znači u moj stari zavičaj. Zar tako da napustiš svoje najsvetije dužnosti? NORA: Šta ti smatraš mojim najsvetijim dužnostima? . Torvalde. HELMER: O. Od tebe neću ništa. Uzeću sa sobom ono što mi pripada. HELMER: Da napustiš svoju kuću. ni danas ni poslije. HELMER: Ti nisi pri sebi! Ti to ne smiješ! Ja ti to zabranjujem! NORA: Od sada više nema svrhe da mi bilo šta zabranjuješ. HELMER: Kakve ludosti! NORA: Sutra putujem kući. svog muža. Tamo će mi biti najlakše da nešto otpočnem. neiskusno stvorenje! NORA: Moram pokušati da steknem iskustvo.NORA: Napuštam te odmah. ti zaslijepljeno.

ili.HELMER: Zar ti to moram reći? Zar to nisu dužnosti prema tvom mužu i prema tvojoj djeci? NORA: Imam ja i drugih dužnosti koje su isto toliko svete. HELMER: U prvom redu ti si supruga i majka. Kakve bi to mogle biti dužnosti? NORA: Dužnosti prema samoj sebi. HELMER: Nemaš. Torvalde. i da nešto slično stoji i u knjigama. Ali to što kaže svijet i šta stoji u knjigama. još bolje. Torvalde. Mislim da sam prije svega čovjek isto kao ti. mislim da ću pokušati da to postanem. HELMER: Zar tebi nije jasan tvoj položaj u vlastitoj porodici? Zar u takvim stvarima nemaš pouzdanu vodilju? Zar nemaš religiju? NORA: Ah. Ja dobro znam da će svijet tebi dati za pravo. šta je to religija. NORA: Ja tako više ne mislim. Ja sama moram razmisliti da bi mi stvari bile jasne. to za mene više ne može biti mjerodavno. HELMER: Šta ti to govoriš? . to ja uopšte ne znam tačno.

nema prava da poštedi briga svog starog umirućeg oca ili da spasi život svoga muža! To ja ne vjerujem! HELMER: Ti govoriš kao dijete. Kad sada budem izvan svojih sadašnjih prilika i upućena na samu sebe. Torvalde. Jer osjećaj valjda imaš? Ili. da li je to za mene tačno. Jer. to je ipak nečuveno iz usta jedne mlade žene! Ali ako ti religija ne može biti vodilja. On je govorio da je religija i ovo i ono. pusti me barem da probudim tvoju savjest. zar ni njega nemaš? NORA: Da. ili. Ali da su oni dobri. tu sam potpuno zbunjena. Ali sad ću ga izbliza pogledati. onda ću i to pokušati da otkrijem. društvo ili ja. . nije mi lako da ti na to odgovorim. Znam samo da o tome imam potpuno drugačije mišljenje nego ti. to mi nikako ne ide u glavu. Vidjeću da li je ono što je govorio pastor Hansen bilo tačno. Ti ne razumiješ društvo u kome živiš. NORA: Ne razumijem ga. još bolje. ja to apsolutno ne znam. Moram saznati: ko ima pravo. i to sam sada čula. HELMER: Ah.NORA: Pa ja moram samo ono što je govorio pastor Hansen kad sam išla na krizmanje. Da su zakoni drugačiji nego što sam ja mislila. Jedna žena. odgovori mi. Torvalde. svakako. dakle.

jer ti si uvijek bio tako dobar prema meni. NORA: Koje? HELMER: Ti me više ne voiš? NORA: Da. HELMER: Onda je moguće još samo jedno objašnjenje. Noro. Ali šta da se radi?! Ja te ne volim više. odlazim.HELMER: Ti si bolesna. HELMER (jedva se pribere): Je li i to tvoje jasno i sigurno uvjerenje? . to je upravo tako. čak mislim da nisi pri sebi. HELMER: Noro! I to mi samo tako kažeš? NORA: Strašno mi je žao. NORA: Ja nikad nisam osjećala i mislila tako jasno i tako sigurno kao sada. HELMER: I tako jasno i sigurno odlaziš od svog muža i svoje djece? NORA: Da. ti imaš groznicu. Torvalde.

kad čudo nije došlo. čvrsto sam vjerovala da bi ti onda istupio. sve uzeo na sebe i rekao: ja sam krivac. i tad sam vidjela da ti nisi onakav čovjek kakvim sam te ja smatrala. i.. . To je i razlog što neću duže da ostanem ovdje.. Bila sam nepokolebivo čvrsto uvjerena: sad će se dogoditi čudo.. Dok je Krogstadovo pismo ležalo tamo napolju .NORA: Sasvim jasno i sigurno uvjerenje. ne razumijem te. kako sam izgubio tvoju ljubav? NORA: Da. HELMER: No. to mogu. NORA: Da se to dogodilo. To je bilo večeras. Da sam svoju vlastitu ženu izvrgnuo ruglu i sramoti.. jer. dragi bože. HELMER: Budi jasnija.. HELMER: A možeš li mi i to objasniti. NORA: Osam godina ja sam strpljivo čekala.nisam ni u jednom trenutku pomislila da bi se ti mogao povinovati uslovima toga čovjeka. Bila sam čvrsto uvjerena da ćeš mu se suprotstaviti i reći: objavi čitavom svijetu! I da se to dogodilo. uviñala sam da čudo ne može doći kao nešto svakodnevno. Onda se nada mnom nadvila nesreća..

. HELMER: Noro. ne od onog što je meni prijetilo. ni za onoga koga voli. Baš kao i prije bila sam opet tvoja ševa i tvoja lutka. Ali ti. jer je tako slaba i lomna. (Ustane) Torvalde. O. NORA: Može biti. NORA: Stotine i hijade žena su to učinile! HELMER: Ah. Ali svoju čast ne žrtvuje niko. u tom trenutku sam došla do spoznaje da sam osam godina ovdje stanovala zajedno s jednim stranim čovjekom i da sam s njim imala troje djece. ti i misliš i govoriš kao nerazumno dijete. kad je ta opasnost prošla. Kad je on prošao. podnosio bih za tebe sve nevolje i brige. tvoj strah. Ali šta bi moja uvjeravanja vrijedila prema tvojima? To je bilo čudo kome sam se nadala u svom strahu i tjeskobi. I da bih to spriječila. ti si se ponašao kao da se ništa nije desilo. ja od tebe takvu žrtvu nikad ne bih primila? Naravno da ne bih. htjela sam da okončam svoj život. nego od onog što se tebi moglo dogoditi.HELMER: Noro! NORA: Misliš. ti niti mlisliš niti govoriš kao čovjek na koga bih se ja mogla osloniti. koju si ubuduće htio još opreznije nositi na rukama. ja bih s velikom radošću dan i noć radio za tebe. ne smijem misliti na to! Samu bih sebe razbila u hiljadu komadića! ..

. NORA (oblači kaput): Ne mogu provesti noć u stanu jednog stranog čovjeka. Noro. Noro.HELMER (tužno): Vidim. ja nisam žena za tebe. kad ti bude oduzeta lutka. ne sada! Čekaj do sutra. (Umotava se u šal) Zbogom. Torvalde. NORA: Možda. vidim.rastanak s tobom? Ne. HELMER: Ali zar ne bismo mogli zajedno stanovati kao brat i sestra? NORA (stavlja šešir): Ti dobro znaš da to ne bi dugo trajalo. Noro. Ali. (Vraća se sa šeširom i kaputom. HELMER: Rastanak . NORA (odlazi desno unutra): Utoliko odlučnije treba to uraditi. U stvari.. Djecu neću da vidim. tu misao ne mogu podnijeti. izmeñu nas se otvorio ponor. . zar se ne bi mogao premostiti? NORA: Ovakva kakva sam sada. HELMER: Ja imam snage da postanem drugačiji. nosi putnu torbu koju stavlja na stolicu pored stola) HELMER: Noro.

evo vraćam ti tvoj prsten. kao što ni ja neću da budem. Djevojke će se snaći u domaćinstvu. poslije? NORA: Kako to mogu znati? Ja uopšte ne znam šta će biti sa mnom. Torvalde: ako žena napusti kuću svoga muža. Obe strane moraju dobiti punu slobodu. NORA: Slušaj. Sutra. i to gotovo. doći će Kristina da spakuje stvari koje sam donijela od svoje kuće. Sad je. HELMER: Ali ti si moja žena. dakle. Noro.. kao što ja to sada činim. onda njega. sada i ubuduće. Ostavljam ti ključeve. Barem te ja oslobañam svih obaveza. bolje nego ja. HELMER: Ali jednom poslije. kad ja otputujem. Ovakva kakva sam sada. Tako. koliko ja znam. HELMER: Evo ti ga. Ti ne smiješ ničim biti vezan.Znam da su u boljim rukama nego što su moje. HELMER: Još i to? NORA: I to. Njih treba poslati za mnom.. NORA: Dobro. . zakon oslobaña svih obaveza prema njoj. ne mogu im biti korisna. Daj i ti meni moj.

kažem ti. To ti zabranjujem. HELMER: Reci mi. zar ja za tebe više nikad neću moći da budem drugo nego stranac? NORA (uzima putnu torbu): Ah. HELMER: Da ti pomognem.HELMER: Gotovo?! Svršeno?! Noro. HELMER: Smijem li ti pisati? NORA: Ne nikada. Torvalde. HELMER: Ali smijem ti barem nešto poslati? NORA: Ne. onda bi se moralo dogoditi najveće čudo. Ništa ne primam od stranih ljudi. zar nikad nećeš misliti na mene? NORA: Sigurno ću često morati da mislim na tebe i djecu i na ovu kuću.. kad ti zatreba pomoć. kakvo najveće čudo? NORA: Ne. ništa. ništa.. . HELMER: Noro.

HELMER: Ali ja hoću da vjerujem. morali toliko promijeniti. i ti i ja.. Reci do kraja! Toliko promijeniti da. Otišla je! (U njemu se javlja neka nada) A najveće čudo.. ja više ne vjerujem u čuda. da naš zajednički život može da postane pravi brak.? (Odozdo se čuje zvuk zalupljenih vrata) .NORA: Onda bismo se oboje nas.. Zbogom! (Odlazi kroz predsoblje) HELMER (spusti se na stolicu pored vrata i pokrije lice rukama): Noro! Noro! (Gleda oko sebe i ustaje) Prazno. da.. Ah. NORA: ... Torvalde..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful