Dr JOVAN TUCAKOV

LECENJE BILJEM

Dr JOVAN UCAKOV

LECENJE BILJEM
FIOTERAPIJA

Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACA

RADNA ORGANIZACIJA RAD BEOGRAD 1984.

PREDGOVOR
Zanimljiv, du.011it i origiala acin izlagaja, bogata i svestrana i s tu cna dokumetacija i cist narodi jezik pozatog strucnjaka i oliusevljenog ist1azivaca f. dra l11 Tucakova, 11a.Seg ajboljeg pozna1 1 aoca lekovitog ilja, vec PJ' vim stranicama potpuno osvajaju svakog citaoca, osobito ljuitelja prirode i prirodih lekova. Takvo svestrano delo ase m j cziku nemamo, ovaj savremeo obratlen enciklopedijski priruc11ik popun.ili osetnu praziu s oskudoj strucnoj i naucrj faJmakognozijskvj lit e aiUI'i. Neosporno da 0110 kapitalno zivoto delo neumornog trudbenilca proucavaju nase medicinske flore doprieti unap1et1.enju pravilnije i sire upotrebe lekovitog ilja i iljnih lekova kod nas. Ne SQ1110 siroka jaV110St vec i zdravstveni radnici dobice ovim delom dtagocen praktii5m! p1irucnik i odlican udzbenik. istovremeno i veoma zaimljiva lektira koja se Cita z predaha, jer cela materija iznesena vrlo i.ivo i svoj5t,,e nacin. Pisac neposreda, v 1 lo pristupaca i razumljiv naCin pruza ogroman 1' dragoceih podataka poznavanju, 1, susenju, cuvanju, hemijslcom SQS!a\IU, dejSfVU, upotrei, gajenju, zastiti, razm.ozavarzju i preradi lekO ''itog bilja i izradi postih lekova od sveg naseg lekovitog ilja. Sve ovo zasnovano 1 1'Zauc1tzim podacima ajboljih domacih i inostraih strucjaka, tako da ovo delo pedstavlja posledju rec auke lekovitom bilju. Ne samo 1nnogobroji dragocei podaci, slike i crtezi vec, pre svega, tvplia, i.arka ljubav, etu zijazam., stil i naci koji sve to pisac i., isto takv i jegovo ogr01nno i.ivotno iskustvo i jektivnost bude citaocu neodoljivu i.elju i volju da se i sam posveti istrai.ivaju lekovitog bilja bi li covecanstvo doilo nove, bolje i jevtinije, svak0111 pristupacne lekov~ od bilja, preparate koji jos lagotvotnije uticali radnu sposobost i produklivost i produi.etak aktivog i.ivota coveka, vecite ielje svih ~eeracija kroz vekove. humaa, l judska, socijalna i p7osvetiteljska nit provlaci se kroz celo delo ovog g pisca, prijatelja i pDZ11avaoca prirode. Biljni LekOi'i kroz vekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju ogroman z p7ofilaksi i terapiji. U najnovije vreme, istovremeno sa sintetskim., stJake godine se naucnoj medicini i farmaciji javljaju i mrgo broji ovi biljni lekovi. Medu njima ima i biljaka koje rastu 5 tlu i od 11elikog su z za covecanstvo. Tako , primer, buhac iz naseg

LECE.NJE BfUEM

P1imorja jos Ll\ ek ltajbolji insekticid, jer nije otrovan za coveka i iivotije i.ople krvi, izazia 11aviku i deluje vrlo brzo. Vunasti digitalis iz istoce Srblje ajbolji l ek za srce. Opijum i z Makedonije ima najviSe n1011ina, kamiiica iz Banatn najvise etarskog ulja tan-znoplave . Bos na daje najbolji lipov cvet, D elilatski pesak gorocvet najboljeg kvaliteta. Stotine miliona ljudi boluju od malarije. Glavni lek kirzin iz kore cin ln e. Milioi slauovnika tropskih k1ajeva boluju od srdobolje, protiv sc uspe;o upotte Zjat aju alkaloidi emetin i konesi, opet biljni Lekovi. Lobelin, ezei 11, st {cmlin, st rilin i stot i11e dntgih veoma va i ni/1 l ekova, oficiallii11 il svinz tarmakopeja111a StJ ela, takode su iljnog porekla. Vitamini, provitamii i 1tiotici i sto su tako proizvodi biosinteze bilja. to,,ek jos poz.nnJ e 11 ~111 ijsk i sastav nmogi/1 prirodni/1 materija, se SPetu S pra\10111 oi:ckuje da 110\le, savremene, osefljivije metode COVecanSlVU pruiit i jos lago\nzije l ekove. Ocllika ove arodne knjige i to sto pisac , d pOZ1'lQ\ 1alac /larodnog zivo /a, i Z110Si /1(~ SQ/170 kako freba 11 ego i kako 11 treba upotre/jl1.\ 1 li i-vesno l ekovito ilje. Ovo osobito ,~aino za bilje jakog fizioloskog clejstva jer ru!cama neukog i eobaves t e nog moie izazvati l'azne vidove tro117ja, ponekad i sm1t. zdl'Q\JStveno rza,odno p1osvecivanje osobe11051 i velika vred110Sl ove knjige. Na nasem j cziku do sada nismo imali delo lekovitom ilju \ ako S1 1estrano or.u1eno. Pogotovo delo kome sakupljeno iskustvo CO\'eka koji ovo studirao i s11oj vek posvetio proucavanju ntedicinske flol'e kod nas i inos ll'zstvu, p1'0fes01'a koji taj pedmet p1edaje Fannaceutsko111 fakultetu, covcka koji B eogradskom tmive.itetu 1940. godine s" na.S prvi lnstitut za farmakognoziju, 1948. pvi lnstitul za p1'0U'adu. Ubetlen sam da ova knjiga 11aici 11 caval7je lekovitog bilja B eog1 dobar prijem i da dob1o doci svakom domaci11stvu, jer pisaa za narod da n1u g.

Ak.ademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

OPSTI DEO

LE~ENJE BILJEM U NAS

sto sloboda vecita borba za slobodu, tako zdravlje vecita borba za zdravlje - samo su se metodi te borbe kroz vekove menjali i usavrsavali. Pobediti bolest znaci osloboditi se straha od smrti.

Svaki naod, ~vaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, nosnju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, naCine le.Cenja i vestinu .izrade lekova. I lekovito l , izmed ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svil1 naroda, pogotov onih koji su vekovima tlaeen i, gonjeni, poroljavani, vecitim seobama, koji necem lice na vodeni cvet, na svilu sto leti lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljcice u gustoj travi. Lekovito ilje najstariji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih sada kulturnih tn.aroda. I danas f()zno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijal za proizvodnju lckova domacoj i inostranoj farmacetskoj industriji. upotrebi lekovitog bilja medicini susednih i drugih naroda pod cijin1 tlticajima i i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda ' rrlo zanimljiva i slozena, jer se tom del Evrope osecaju snazni uticaji Istoka i Zapada, medicinskih pisaca mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepisrnenih ratnika i pa~tira .

U svakom slucaju, nauka lekovitom bilju nije skorasnja, potice od nas zivUz. Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo hena tom polju sto nasi preci danas in1amo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima nasem naodu neuico bogatu i iz,ranredno dgu i neprekinutu tradiciju. Najbolje svedocanstvo tome pru.z aju mnogobrojni stari pisani spon1eici, od kojih valj& pomenti bar neke. U Hodoskom kodeksu, koji se smatra za najstarij.i kodeks srpske svetovne medicine (Xl V vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba mijskom
sastav i famakodinamskom dejstvu ilja i sto se tarrnakomeiciskih istraiivanja i slo sporo, razlog tome isu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi

10

LECENJE BlUEM

dom acih i staih bl ljnil1 droga, najcc~ce kima , aloja, tamjana, lanenog i ig se111cna, smok, inog korcna, korijandra, cvekli nog soka, vrbove kore i nj en og li ~ea i raznog drugog bllja koje se i danas, posle toliko vekova, svakodne,,no i raznovrs no koristi.
Hilandmsk i m cdicinski kodeks broj 517, koji otkrio 1951. godhle &kademik D. S p. Radoicic u il ioteci m anastira Hila ndara, navodi upo t rrbu kamfo ra, peuniJrt.:, ku krcka i mnogih d r ugih iljaka. kodeks prc ma reC:ima dr Relje Ka t ic~ najd ragoccniji spom enik s rpske m edicinske kHttre . Q,,o delo p oticc iz X V ili X VI veka.

LEKOVITO 1 MIRISNO BIUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI

1
Otom a nska
EDICINI
aj ezda XV veku izaziva zastoj i pome tnju, ali ne i prek id s sredjo';c kovne m edicin s ke kultre. Medlcins ki r adnici se pO\'lace u planine, uglavnn u m an astire . , sasvim razumljivo, doprinosi p rocvatu

n arodn e m edicine i koriscenju sopstvenih prirodnih sreds tava za leccnje, pre s vega le kovitog ilja. Za vr e m e p e tvc kovnog rops tva na sve s trane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m edicinskih pisaca. I u njima lekovito bllje najcesce pomij ani i najvise upotrejavani lek . U s talnoj borbl za ops tanak, hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa stihijo m, b ezgranicnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez skolovanih le kaa i lek ova , osta vlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer car daleko - b og visoko , nas narod posebno cenio lekovito bilje, koje uvek bilo najvainiji i najpristupacniji lek. se najlepse vidi i iz nasih nal'Odnih pesama. Oti svih le kova u njima se najcesce pominje lekovito ilje . Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidarice se na rotito pos tuju. I to bilje, i mesto gde ono raste, nacln branja, vreme kad se moze i smc lJati, i sve ostalo sto vezi s lekovitim ilj em i lecenj em pomoc u obavijeno neznom poetskom i.icom i dubokom tajarz.stve1'l0.5cu. _. psihosugestivni karakter rnnogih stihova nasih epsOOih pesama ima ve lik z~ i cesto predstavljao znacajan psihoterapijski faktor.
Glavni l ek yzasih na1odnih junaka bilo lekovito ilje, st:o se vidi i iz pesama. Da navedemo samo ove klasicne, svima n dobro poznate s tihove:

. . . Zasto, vilo , da te g l, Zas t' u s treli pobratima moga? (Milo5a Obilica) Daj ti :ilj e onome junaiku, Jer Se neces nanositi glaYe. Sta ga vila bogom bratimiti: Daj pustaj planinu zivu, Da nabere m Miroeu ilja, Da zagasim ranc na junaku.

LECENJE BIUEM U NAS

11
Pusti vilu u planiu fivu; Bilje bere Mirocu vila, Bilje bere cesto sc odziva. Nabra vila MiroC i, I zagasi rane na junaku ...
(Kaljevit

Marko i \ila}

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao MiroCu. Jz neki narodnlll pesama jasno se vidi da narod poznaje f iziolosko dejstvo, lekovitost i otrovnost ilja. jasno i iz ovih stihova ostavljene devojke:
sam cula, zeni mi se d.ragi. Bud se Z.eni, zlosreeno mu bilo, $to i mene ne zva na veselje, Divne bih mu porujela dare . ..

Treeu loitu m k

g ,

Da se smakm.e s ovoga svijeta.

Ovi stiovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da narod zna da mak otrovan. Drugo, sto za nauku od ogrornnog znaeaja, nas narod zna da beli mak najotrovniji. Ima maka razne cveta, ali se Makedoiji gaji san1o onaj k kojl ima cvet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijttm koji ima najvise morfina, zbog cega nas opijum najlekovitiji na svetu. Sve druge '' rste daju slaiji opijum. Mak s ljubicastim ili plavieastim C\ 1etovima, koji se Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mogo semea, daje slablji opijum, manje otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. plavi k dobar za proizvodnju semena. Da s narod znao za dejstvo opijuma, kojeg naziva 5 i afion, afijon, afjun, afijun, bent1eluk, katt'an u smola, vidi se i iz ovih narodih stihoya: U rakiju trave f i n ... Dok hajduke dobre i , svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest tolikoj meri da nista ne oseca. Na taj nacin su jataci uspe\rali da se docepaju hajduckih ucenjenih glava i njihovog laga, raskosnog odela, skupocenog oruzja, srebra, zlata i drugi dragocenos ti. . .. Na njima gospodSko odjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njem binji.S od suvoga zlata, Na kom' .S na divan izlaze ... Mak i opijum 5:padaju u opojne droge, i to na celu cele gr11pe droga najjaceg dejstva cetralni nervni sistem. U rukarna strucnjaka, lekaa i apotekara, opijum i mako\re glavice su najjaci lek za ul.Zavanje nepodnos1jjvih boiO\'a, g1ceva i drugih olesti. Opijum jedna od najvazijih lekovitih sjrovina lckova uops te, te za terapiju od kapitalne vainosti. Za opijum d~ vezana citava jedna industrija vanredno v.Zru lekova:

12

LECENJE BIUEM

morfina, kodeina, dionina, papaverina, tebaina, narceina, herolna, pantopona i d1ugih. Najvainija blljna droga opijum doijen iz belog maka. Poznavanje fizioloskog dejst\'a izvesnog bilja vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie crvenoga vina; Nije vino ~to ga loza da.la, No u njemu iezea rakija, I u njemu i 1 svakojega. Svi pospase, kukaee im majka, Padose .im glave na trperi.
(Ncvo1jni Alijn

dcvet brata

Vitkovi~)

I tu verovatno opijum i slicne opojne d roge koje uspavljuju. U Neradinu i u ekim drugim vinorodnim fruskogorskim selima ima domaCina i kafedZija koji u vino stavljaju pJ,o d od beladone, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da i im vino bllo i da bi se u okolii proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Be ladonu, k ao najotrovniju, n aj cesce nazivaj u, jer eovek koji se od nje otruje govori kao da u bunilu, ldilu. n1nogo nas sela Bunica i slicnih prezimena. Nije li taj frskogoski i da v vino opojnim drogama kojih ima u Fn1skoj gori, jos vise balkanskim, n ekad n epreglednim bkovim i hrastovim sumama, o\ramo donesen s juga? Sadasnji doseljenici u Vojvodini, naime do bro znaju za otrovnost buna i nj egovu upotrebu za pojaca\-anje vina. U Gruzi i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasteruj medenn rakijom u kojoj sku'v-ano seme od o trovne biljke tatule.

Ili ovi narodni s tiho\'i:

Jetrvice bogu sestrice, Ne znas kakva ilja od omraze? Da omrazim brata i sestricu.
(g

n.ikom d ufan ne ostnjc)

ovi stihoYi iz narodne pesme Smrt cara Urosa: jede bljeloga, Uros jede, uj.ko ga ne jede, Vee on oda gori zelenoj, preblra t r v n i 1 Da otruje dijete UroSa.. Otrova ga i sarani mlada .. .
Uro~

narodnom sh\-atanj nema gorce biljke od pelena. oksikolog ovim divnim sto\ima, punim dbokog sadriaja i neizm.e me tuge, videti jos n esto, jer pelen vecoj dozi otrovan:
osiljak

m se mOJl svat1 okit1t1 Kad stanu tuinu do groba

, pelen pelenc~! ~ go.r~<? cvece.

sejem meni pelen niee.

nositi.

LECENJ E BIUE.M U NAS

13
Da znadem, moje lisce belo, Da . tebe m1ad vojno ljui1i, Sve ih rufe polju obrala Sve ih ruie u vodu me tala ' I torn ih se vodom umivala d mlad ljubl, neka mu mi~Be.

I obra tno:

Ili to isto, malo drukcjje :

Djevojka lice urniva1a, Umivajuc, licu besjed.ila: Da znam, lice, da te star ljubit, i isla gou zclenu, Sav pelen gori pobr<da, Iz njega i vodu iscjedila, I njom i te sva.ko jut1ro prala Kad st.a r ljubl, neka 'f!IU

gorko!

Pelen usao i u posalice, malo gorke kao sto 1 on, ali ih narod jos uvek rada upotreljava: Volelo se dvoje 5ta.r i Obadvoje s na.oCari Pelen-bak.a, cerner-deka, Vo1elo se pola veka. Kad pro5lo pola veka, Razbo1e .se eemer-deka ...
U nasim narodnim oblcajirna na svalrom koraku se susrece pelen. Kad Svrljizani i Dudevdana kpaju na bistrom planinskom potoku Zarad zdravlja do novog Durdevdana, devojke se Vodom polivaj i :
S(;

111evene seil 'IIOre '1, seline ii: Svj te zovu bel'pelitne, te zovem ornajnice, Da omajes, da oblil1es, I sve momke men' da vrne5.
Nigde biJje nije tako divno opevano ka'O narocJ.Irim pesmama. Nigde nije tolika. vaznost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izn1edu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeika celirn putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali s i ovo:

, ,

Jos da mi lj eba z motike I pogaee mesto ljeba crna, Crna ljeba od m r - k k 1 ... I ceme1ika i kukolj s dve nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimlj ivo da neko od knjizevnika i ljudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase lekovito bilje narodnim, i umetnicklm pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne samo

14

LECE"JJE BfUEM

za proucavanjc i pozna\anje kulture naseg naroda u ranijim vekovima; u njima se, vero,atno, naci i mnogo podataka zdra,'stvenim prilikama koje su vladale u pojcdinim na~im krajevima. Nas sve::t jos uvek ide u apoteku i trafi r zina meda. Cesto su mc pitali prijatelji: > >S ta to ruzin med? Da i to nije neka apotekarska podvala, kao ono ,ticije m lcko', ,krokodilske suze' i tome slicno. Ruiin med oficina lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listici m aj ske ruze. M ed veoma stari lek. I on bio oficinalan, i sad se jos n a lazi u vecini farmakopcja, ali tendencij a da sc iz famakopeje izbacr. Donedavna se nije z.nalo od cega potice lekovitos t mcda. Ruiin m ed lekovitiji od meda, jer sadrii i lekovite sastojke ruze. R u z nase najmilije cvece. Niko tako lepo i n~zno nije opevan kao ruza. Ruia simol lepote, ljubavi, mlados ti, zdravlja i svega ~to kpo i uzvi~eno. Mi tlanas znamo da ne samo cvet nego i plod ruie veoma lekovi t. 1 to bas od one trnovite, divlje ruie, sto raste kraj pute\ra, oboclima suma i na drugom neobratenom i nekorisnom zemljistu. Lepota-devojka se eesto
uporetuje

s ruiom:

Iz obraza sitne ru.Ze cvatu, Iz zuba sit.an blser kaplje, Sa cela zako sunce sjaje.

Ili ova pesma koja se danas ponovo tako mnogo peva: Imao s.am jednu rufu, Divnu rufu, majski cvet,
Nosio

grudi.ma,

Da

gleda

svet .. .

Is to tako se sad mnogo peva slicna narodna: moja, moja, rui..o umena, Sto si se, sto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleC.e ...

sve tako dalje, u .istom duhu: De i bila zena ko <'tevojka, Kad zena ruZ.a razvijena, <1evojka pupoljalk od rufe.
..iSa

pada, rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija.

Slatko od rZa najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Jistica crvene majske rtde. Narod ga cuva za slueaj bolesti i kao retku cast kad gosti nai<Iu.

LECENJE BIUEM U NAS

15

Divlja ruza ili ~ ipak (R osa can i na, ~to reci pseca r uza) trno,rita. Zbog tog sitjatog, ornsnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu im a jetina pcs ma u kojoj S<' s uparn ica prokli nje:
Na tvrdi se karnen n aslonila, ~ipkovim se granam' pokr ivala, Ni tu ona m ira ne imala.

1 Lt k n ij e sa m o , ncgo i lck i lekovita sir ovina. Ne m islimo \'tsc na onLt izradu a rmace utsk og p repara ta gvoi.da od jab u ka ( Ex t1ac1 Pomi fcrratum ili E:cu act u m f erri pomatum). c ks trakt se na lazi kao oficinalan gale ns kt pr~ para t m nogim fa rmakopej a m a. U otim a s tarij ih k ka ra to j os uvc k izvrs t a prepa ra t gvozta za jacanj e. Ve u je se d a ljudi tteba svak o dnevno d a uzi m aju pilu le gvozd a i d r uge gvozd evite pre pa r a te kako bi i li zdravi i ti kao gvozte , celik ( Bas-Celik). Ili, mozd a, is to samo nije 'J uplj e o u apo teci: E vo ti ova lep a umena j abu ka, u nj\.1 zabodi cet ir i ek sea u olik krs ta, p ro seta j se do krs ta nasred sela i za to vrcmc c itaj t rirut d ese t Ocenasa. Posle toga po jedi j a buk u . cin i 33 dana i ozdrav i cc~.'< - Ima saljivcina , s tarijih apo teka r a , koj im a pos le ta k\'Og >>reccpta neki uo brazeni bo les nik veom a zah valan, j e r se zais ta p osle ne ko liko d.a na ili ned elj a oseca mnogo bolj e. Pre s vega sges tij a, vas pita nj e vo lj e i cv rs ta vera d a covek ozdraviti. Za tim, svaki da n j edna ve lika , le pa r n jabuka, setnja, izlazak obrZenog bolesnika iz zagus1jive sobe na c is t ''azdl1, prirod u , na s u nce, k ao ono k a d Pivalica usp co d a izlec i fra-Brnu. Eksei i gvozd e su tu na jma nje vazni. Ali ljdi vole da im se kaze n es to eoblcno , d a se njihovoj bo lj c i ukaze paznja. (K a kav mi to d o ktor ka d mi ni r ecep' nije a pisao , n ego mi kaze: Zdrav s i, prij atelj, ali moras manjc jes li i manje r a kij e piti, sva ki dan dva-tri sata p rosetati .. .) .
N ajbolji lek i rana, is tovremeno i najuksnija pos las tica presna, nepr omenjena, nepre ade na k, on a k va ka kv prirod a s tvori la za j edno s rume nom ljus kom, jer ljusoi ima n a j vise le kovitih sas tojaka . U tim ruenim plo dovima ima raznih j edinjenja koja s od ogromnog znacaja za promet mate rija organizm eoveka. Narod
j abuk

vanredno lepo 'Opevao: Devoj.ko, devojko, zla tna

k{)

.. .

Ili ona druga: . . . Momce se s brega zlatnom jabukom: Uzrni, Kat<>, uzmi, zl-ato, moj a ~ iti .. . Iz ove se r esme vidi da

narod znao za lekovitost jabuke:

mJadan, nek se ruiom kiti, zedan, neka vodu pije, olan, nek j abuke jede.

16

LECENJE BIUEM

U Sajkaskoj (deo Backc), kad isprose devojku, drfi se k , id )) jabucari<c. ' 'Cridba, prsten' sto , izmcdu dva svetska rata, printljeno od purgea<c, varosana. Leps i i onaj prvi arodni oblcaj : isproscna devojka pima jabuku, znaci, pristaj e da se uda za momka. Poslc dolazi svadba. . .. se setah basci zelenoj, mu dadoh ldtu bosioka, on mcni od zlata jabuku

Ili ona

dragoj koja i ne h aje za dragog: ... se na nju baoah jabukama, Ona na me nece ni kamenom . . .

n arodnom sJ1vatanju d 1 n ili d 1 n biJjka neoblcna. nju i1, moze svacemu odoleti . Stariji svet, osoito u istoonoj Srblj1, i danas veruje da uvek dobro da se ima malo odoljena pojasu, dzep, u~ivenog a ekoj li itd. pomalo podseca na ve rovanje u cudotvornu zastitnu i lekovlfu moc belog luka u n as i zenj-senja na Dalekom istoku:

Da zna zenska glava Sto ' odolj en trava, Svagda i brala, u pas usivala, Uza se nosila.

I zaista, zen sk i sve t mnogo ceni odoljen. Mnoge zene, osobito majke, pogotovu one slablh zivaca, U\'ek i maju U kuci boC.iCU Od deset do dvadeset gran1a s lekom koji izraden od odoljena: etarna tinktura valerijanc. nekoliko kapljica na kQckicu secera ili u casicu vode piju te osobe cim se ne osecaju d. f\ogim ne rvoznim i histericnim zenama dovoljno da taj lek podnesu pod nos da ga pomirisu , im odmah lakse, stisaju se i ui1e. Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali antizortint< , jer to i naje fikasniji lek od zorta, straha i paruike cim pocnu s irene da zavijaJ besomuono. U sklonistima vec posle prve bombe sve n1irisalo na odoljen- miris koji vecina muskaraca ne podnosi, koji macke toliko vole da celu noc u apoteci pored fioke kojoj se cuva kol'en odoljena.
Za odoljen su u narodu vezana mnoga sujeverja. I tu bi bilo potrebno Odvojitl zito od kulolja, jer odoljen zaista lek, ali narod pridaje rnnogo veci znaaj i vrednos t nego naucna medicina.

Prema naroclno1 verovanju koje se mestimicno jos O drialo, kao i beli luk, tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete i uvek t da taj koren pored deteta, kako bi bilo zdravo i napred.no, da odoli, da se odupre svakoj bolesti i raznim nevidljivim zlim s.ilama:
Da ne ima odoljena trave, Ne i ka odranila sina, Ni t' i seka brata odnjihala ...
(Narodna pesm.n)

LECENJE BIUEM U NAS

17
drukije:

Ili to isto. ali malo

Da ne bude trave devesinja r trave odolina, Ne i majka sina odgajila.

Iz nekih narodni verovanja vidi se velika z.Stitna moc odoljena, k od zmaJa: ICad dosla zmaju u dvorove, Podmetnu mu trave odoljena, Odma.h zmaju naudHo cviee ti leze glavom bez glavlja . ..

Narod veruje da razni mitisi, naromto neprijatni, kao sto miris odoljcna, belog lka, daYolske pogani ( Assa foetida) i druge droge neprijatnog, odurnog mirisa mogu oterati kgu ~ nevolj , Zle duhove, rdave snove i nesanicu, crne mi sli i sve druge nedace koje prate coveka, dakle, koje deluju zastitno. Zanimlji,,o bi1o sakupiti sve sto su dosad na.Si pesnici i nasi pisci nap isali odoljen i drugom bilju i v. Niko nije tako divno opevao cvece, i lekovilo bilje, kao nas besmrtni Zmaj. U jednoj od svojih naJlepsih pesama (DuliCi) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam te, ti puna cveea. Medu cvecem 1 k v i t i 1 Bilo sti tka, ljublce i krina, d 1 n , cubra, devesilja ...
,

I cvece lek. Divna kita mirisnog cveca i te kako ima povoljno dejstvo na psih bolesnika. veliki Zmaj , lekar duse i tela, i odoljenom kiti svoj nevest, jer odoljen i vrl.o dekoratrivno cvece i lekovita biljka, dakle, i ematerijalni i materijalni lek. narod tnnogo cenio bilje od vrednosti, toliko potcenjivao i podsmevao se skodlji\10ill, otrovnom i nekorisnom il. Tipiean primer d v n, cija t zajedno s alkoholnim picima, narocito posle ovoga rata, uzela katastrofalne razmere, pogotov med omladinom. Protiv psenja t povesti stu efikasij borbu. Da duvan tv, svi se nacici svetu slai. Evo sta kaze narod kroz stihove: Kazi, Lelo, koga volis Da 1' Srbina il' Turcina ... Lela se n.ikako ne od1ucuje: Srbln pije, lh ekrija , Turcim psi, budala ... Ili kad se
~eli

oliko

1eCi za nekoga da bas nista ne valja: Ne vrijecli ni lule duvana.

18
U Bosni isto
tol

LECENJE BTUEM

samo malo druk~ije:

d i ila .S Sarajevu, Cudan ti adot postavi1a: gro~ momak, dukat devojk.a, Udovlce lulu duvana.

Nekd i ''l lep i~ da svaka kuea, pogotovu ona koja ima veliku devojku - dcvojku koja vec ))devuje, ima u ba~ti raznog cveea. ili zasebna bastica samo za cvece ili se u velikoj ba~tli. kraj ulaza gajilo najlep~e \' . Pored cveca koje cveta od ranog proleea do kasne jeseni gnji se i 1 u z m r i n, narociLo kad se o~ekuje svadba. Ruzmarin veoma lepo v u narodnim pesmama. Ruzmarin i narodni lek, naro~ito zenski. \ jedne di\me arodne pesme ruzmarinu:

Od sioc sam u zavadi s dragim: Da sam zasto, blh ni Z.alila, Neg' za jedan struCa.k r u z m r~ n S tono sam ga suotu b rala, U edeJju drugom dragorn dala 1 crnim ga okom pogledaJa. i me porniriLa s dragim, Da:La ih tananu kosulju, VHe svile nego prede bjele, Vi$e zlata nego bjela .platna.
edan straac 1

odlican poznavalac na~ih narodnih pesama, koga su one odusevBe i zbop; kojih nas zavoleu, rekao : Kad ih ziveo hiljadu goclina, svaki dan pevao vase narodne pesmel ne ih rnogao sve ispcvati jer ih vi toliko mnogo imate ... Bilo bi zannrnljivo da se sve narodne pesme koje govore biLju sakupe, srede protumaee, objasne. i bila zahvalna tema za sve one koji vole narodnu poezij, narodnu medicinu i sve druge tvorevine narodrg duha. NemajuCi svojih lekara i apotekara, medicinskih i farmaceutskih sko1a, na~ narod petvekovnom robovanju imao smenu n1edicinsku ve~tiu, koju kroz vekove prenosio s kolena koleno. Uzdaj se u se i u svoje kljuse, ima vekal tom ima i lcka<<, Nema srnrti bez suucna dana Nece grom koprivu i mnoge druge narodne izreke koje se odost:: na bolesti d bolesnike, na le~enje i lekove, nisu prazne fraze, nego k r n - k n u i s k 1 s n n r d n f i 1 z f ij , n r d n s h v t n zi v t , 1 s t i i s m r t i. u d n , z d n s s m m r i 1 i k m n , n ~ n s t r i n r d n k n i z v n IS t. Tu ima i proze i stihova. S\fe tako o~toumno i c.luboko saieto da covek mora dobro razrnisliti da ih odgoetne. prva arodna knjiievnost nije bl.ila ispevana i sastav1jena radi zabavel iz raskosi i mode, iz snobizma, porudzbini ili naredenju, nego proistekla iz muke i nevo1je, nasu~ne potrebe i realnog zivota (Bez muke se pesma ne ispoja). i na~e narodne pesme, mislim ,na one najlepse, ko jima se danas divi ~prosveceni svet, apevaju muke i nevolje, pogiije, borbu za slobod, gubitak carstva, driave, nezavisnosti .. .
1

LECENJ E BIUEM U NAS

19

ORFELIN- NAS PRVI FARAKOGNOZIJSKI PISAC

Znacaj lekoYitog ilja, njegovu terapijsku Yrednost i njegovu u to vre me dominantnu upotebu u nasem narodu dobro zapazaju i nai narodi proS\Jetitelji iz drugc polovine XVIII veka, tome pitanju, prirodno, pos'\ccuju posebnu patnju u svojim rodoljubivim spisima. Tako i Z h r S t ef n v i r f l i n (1726-1785), ncsudcni Jekar, dostojan preteca besmrtnog Dositeja Obradovica, nas najznamenitiji pisac XVIII veka, prvi otkriva srps kom nodu pojmove prirodi i vaseljcni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale. Orfelinov V eJiki srpski travnik ima oko 500 biljaka! Nellmorni prosvetitelj svoga roda daje svim iljkama pored Jatinskog i 11Qt'Odno i71Ze, U odeljku pofza i upotrelerzije citaOCU prufa dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vreme u Evropi. Na primer, kad pise musmuli, Orfelin daje, porcd ostalog, i ovo dragoceo uputstvo: Zrjele 1nSmule esu izredrzoe ljeka1stvo prolii' islre stolice, serdobolje, krovopljuvana, tecenja sjemena i mrzogoga mjesecnoga f.enskoga; radi cega mozno nih s medom ili sa secerom, kako kndke pripaviti. I danas se musmula - zbog toga sto sadrfi dosta tanina drugih polifenolsklh jedinjenja, zatim pektina, vocnog secera, vitamia i karotena uspesno koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi sastav raznih farmaceutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredst\'a u borbi protiv dosadnilr i cesto smrtonosnih proLiva, osolto u dece za vreme leta. Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina recepata za spravljaje travnih vina i mnogih drugih alkoholn]h ~ bem1Jkoho1i.h napitaka i leko\ra . u knjizi se govori i nacinu i vremenu berbe i suse11ja lekovitog ilja i koris.nosti i leko1' ito vrednosti slozenih preparata izradeih od p reko 200 domaCih i egzoticnih lekovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enoIosku, farmakognozijsku i terapijsku vrednost. Godine 1883, sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara, Srpski arl1.iv za celokupno lekarstvo stJampa kao posebno izda!fllje Lekovito ilje u Srbiji od dra S v t r v i , sanitetskog pukovnika iz Beograda. Ovo delo na 470 stranica potice iz ruke strucnjaka, skolovanog u Francuskoj, koji , slicno Pancicu, bio lekar, aLi se potpuno odao botanici i farrnakognoziji.
1

Petrovicu Pancic bio uzor, mnogo ga cenio, njegovim uputstvjma radio i svoja dela mu posvetio s dubokim postovanjem. Evo sta u Pistupu svog dela piSe Sava Petrovic, ovaj nas u javnosti n1alo poznati zdravs tveni pisac: P.oznavanje popularne upotree bilja u lekarstvu nufno za lekare rad pouke naseg naroda, koji cesto propada zbog toga st.o se svoja domaca, nepouzdana sredstva oslanja, zbog toga suvise dockan pomoCi traii od naucne medicine ili nikako i ne traii. Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu bolest potpuno poznata, onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna. Du.f~ nost , dakle, svakoga, osobito lekara, da ga u oom pravcu obueava 1 na pravi put upucuje. Nadovezujuci se neposredno na tako svetle trac:icije, dr R i s t eRi G s t u s k i, narodni covek i narodni lekar, dostojno nastavio delo Save Petrovica i ranijih medicinskih pisaca. I on neumoran zdrav-

- - - -

'1 - ------1

~ 1 (i

--

----

""03 - - --

_ ,

r i ':
1

tl

'1 (

Vt\\H ,\,\] ':trrfir;t\ 1f '-~~~ -: r.At,., ~ :\:r . . ~ :~ ' ~~~ ~ '/'-,\Hiiw C ttJt.llSwo.~;o
1

... . ... r~

._. .",.

!i.

i(

({) I!'Ih! r. 'f~,\_5HX't. h"ixrr...

~,

..,

t .

1 -\C'. :CNIH
"

. '"'

\ if.\._,\..;~~ HH{~I\i' i ";\.-~~ (': :tt; /,-

1 ~,

1-:;..:/~\ N .~:":; ;Q.\\~ 6

G CT iC T ~ :l~ :!-,\\H ['',IH).

yn 14 .-\tii\J)'f~l ~ >.\ ~'~fCTL:t"'l't, ' ,)..!. ,\.\7,

n ~)KB...\ : ~ )~ Hlf/.: ..

. ',\..\/'iJlU' :
"'

: . !~'t~ l nv

1\.\ ft. 't'l .~-:: r\.\~l\J (\.' ;:,;.:L -..:~i~~ '9.#.fi71,

~ ,, \);'(:
(/1.1

~~

:~ ~, ~ ~ .\..
L\.~

11 : :-'1('-:-'~ x r
.,

;10,\\~''i!

~' '
'

r, '"\

~. . ~- -.'- . 'Lj

,_.

... " &.1 , ' ( . .\ \ _ 1 r ,... 1

1' ,

"~ "5. . -.\ ._. \.: I.J

1

,.\ "-;\..\!..& '\- 1't

ORFEUNOV . rSKUSNI

PODRUAR.c

Glava 0 razlicnih travnih vina/1

[: ~\, ~- rif
.
\

- --.

- ~

r.t1~ 1f
. --. -

--.

~, .,
- - - - --

E~N~tff

.\l; !

!~.\.:' . .\
Ku-

l .. '"h 11~ ~,(~ "- Nbl,\\ ,

V \\-:' 1(:! nft'iN.""\

N't,{ _t

Hit.\ ."t . \ ~:t ;.'It1t,

' !..-.

'f 1 ':i'A
1

., 3'"' '(.\ ..) l I\,\~ [{ ,) ~" ~f?Ct ~il'f ;. (,\r3 ~i'-lbl ~ .. CTuv9..\ :~

r t~

.\

t\

~'..\.

v :\ '>:t: t.tT /t

r-

\;f.Vo.t

"

~?6 H.)U'll,

n;.)~L.trr?, ~2:: 6 f\oi'rr'S ;~'<.~u,~; rrf..

rro '

.,

('N'h .\ !\:\ ,
-~
~

VfHN'S ,

'' ;.\11 r

3"n'""p"h
, .L.

'\\n;PUJEi'
' ..~~CNA.\

:~ :HI\f.

0\."tN~ W ~~~:'~'kt n~t:N"' ~

\ftorfn.\~'f r
"' "

r:(N! /O t Q50 ~ fH'~. l;'-'36 1~}.1 ~: L) ,\ ::_ t" S I\' .

~~ ,,., ,:~f\.~1 \~. :.\~\ nu ''U.\Il 'kH fi!-i,\_7\ . ~~ ...~

li,.\

tl ~ .. 1\ 1 {frc.\N~ S ,\N ~ 1

~~., r~~rr jHiN~ ~ ~

n~ *-,.,ri~ fl).'"

~'-\vl:rv:<.
1.3 '/1

trk.\ ~f\A :?.~~R ~.~w:f;

~ ~

t!i_~Kf r( f{..\ ; rHT\f~ N~CAi'1/Ef.\..\ f,

npCH3SC',\H'f7\ "v\T'fNOf

~~~:_ Q~~-' 'I\V,.! n~.)'6.7> 6:ri.~! N('"l\ 3 '~"\~. :: .,.:>~~_;;'f , " c9f
. :v:\LR.\'IH , \i~if .\~..\!*'(, Kl'J~ !..\ ~HG.\1\ i .

~\;'-".'~\'h
1

1 ----...

............... ..,..~

'

.{.\ .\~' ,

i\

Iir;.\HT"h
1\

'if.
N'~,

IIv., ~~rrr
{.~ .~ ,

-)~~~: ~:-\
r '.\ ~ ~~i.

,
~:

!\'

~G r!\r
_........._

1\).KlU

QL.f~a'.'.' ,

~~;r , !,i_;~.'=-..:' 1(:

,,....... .
~

"r.:c!,f
rf

11
1

.lf~Vf .
G.Jx~.\H.4t:f\
~

--\ "\

t.

tr..'. ., !ZC't:1' - .#, ~[.~ ..."'~;

"
.

G.\. )'1':~.

\ ~'

'\.. . _,

\:

'" 1~./L' O'"'!t ' t;t ._ O;;~YsT~I " /\ 'fli ..._,..__ ''> ' 'l..:r-o- '-'
r '~ 1 u.._ . ..........
, ."

; r.tt'-' ..._. . "" ,.. , u l

1 1.."" 1 , ,l ,. ,'., ..., '' -t '1 ~1 -- ~) ... , / \. .... \""\ 1:

~v ', } ".
\

-.".r :'\.

; ,,

~-~ .

ORFELINOV ISKUSNI PODRUMARc

Lekovitost travnih vina

DR SAVA PETROVIC, LEKAR 1 SLAVNJ SRPSIO BOTANI CAR V (1839-1889)

LECENJE BlUA U NAS

23

stvcni prosvctttelj svoga roda. Njcgovo zivotno delo Lecenje l ekovitim biljem trcba, prc svega, Lako i shvatiti, jor ono treba da pomogne arodu. lnstilut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog uni\'C.liteta od S\'Og osnivanja 1940. god. i lnstitut za prouavanje lelovHog ilja u Beogradu od 1948. god. (kada osnovan) prve su naucne ustanove u Sriji koje sc bave iskljucivo istrazivanjem medicinske flore. One nastavljaju svetle tracticije nasih slavnih predaka koristeci mogucnosti i teko\1 ine savemcnih prirodih nauka. U tom kontinuitct treba shvatiti i osnivanje Biljnc apotckc 1968. god. Beogradu, prve i za sada jedinc na Balkanu.

lNSTITUT ZA PROUCAVANJ E LEKOVIOG BlLJA U BEOGRADU

UPOTREBA LEKOVITOG BILJA KROZ VEKOVE

st orija

uciteljica iivota

Istoija pozavanja i upotreba lekova deo kultume istorije toveFankologija nauka lekovim a. Ona procava, pre svega, fi zio Lo~ko dejs tvo i s udbln lekova organ izmu, njihovo izluc ivanj ~ i nacin potrebe. Farmakutetapija nauka upot.rcbi lekova lecenju bo lesti, dakle, grana farmako logije. Fitoterapija grana farmakologije koja sc bavi

eanstva. -

lecenje m pomocu bilja.

Farmakog110Zija nauka drogama, prirodnim lekovima anorganskog (mine r alnog) i organskog (i ljnog i zivotinj skog) po rekla. N aziv potice od dve grcke rcCi - farmakon, sto znaCi le k, otrov ili droga i gnosis, ~ to znaci znanje ili poznava nje. U n e kim zemljama farmakognozija se naziva materia 111edica, stari n,aziv i pozrzavanje droga. Naziv farmakognozija prvi upoteio Sejd le r (Seodler) 1845. god ine , i on danas pi }],,acen bezmalo svim zeml iama. Lekovito ilje zaoralo duboku b razdu f.iot u svi/1 naroda. Poznavanje i upotreba iljnih, zivotinjskih i anorganskih sirovina azvij ali s u se, dizali do izvesnog us pona 1 i propadali zajedo s kulturoin tih starih na1oda. Vaznost lekovitog, zacinskog, aromaticnog i tel1nickog ilja i zivotinj skih doga velika u miru, ratu jos veca, jer se tek ne redovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovina iz pre komorskih i zaacenih zemalja. Sva ki narod, svako ple nte, svaki k raj, i svaka epoha imala i ima svoje lekovite droge. i u svemu drugom, tako i ovde cesto vlada moda . Danas, na primer, zivimo doba vitamina, hormona , antiiotika, slfonamidnH1 preparata itd., i bez njih se ne m oze zamisliti mode rna terapija. I.ekovito bilje mnogim zem.ljama jos uvek j edna od ajpouzdaniji/1, r;ajje,,tinijih i najpristupacnijih l ekoviti/1 sirovina. Ukoliko jedan narod

ptimitivniji, ukoliko ne ka zemlja irna slaij he mijsko-farmaceuts ku indus triju, utoliko lekovito ilje za njega ima vecu vaznost. Ipak ne tre ba precutati injenicu da su glavni kupci na~eg lekovitog ilj a bas zemlje sa najjacom farmaceu tskom indus trijom, pre mda one i proizvo de vise lekovitog ilj a od ostalih drfava. KGikO se to moze objasniti? zbog toga sto one to nase ilj e preraduju i posle celo,m svetu pro daju gotove lekove. Pokusaji da le kovito ilj e izbaci iz upotrebe u savrernenoj medicii ostali su bez uspeha. Iako mocna i vrlo napredna farma ko-hemijska industrija sintezorn proizvodi svake godine sve veci broj novih Lekova poznatog he-

U POTREB L EKOVOG BlU ROZ

VEKOVE

25

:mijs kog sastava i postojanog fizioloskog dejstva, lekova koji jmaju jos i tu prednost StO Se lOgu t doziati i bolesniku davati na ViSC acina, ipak upotreba itjnih i zivotinjskih droga opada.
L ecenje l ekDtJ itin1 bLljem slaro gotovo islo koliko i sanzo coveca st vo. Prvi poceci upotrebe lekovitog ilja verovatno su bili instinktivni, slicni kao meuu zivotinjama. Nasumce, desno i levo, trafeCi hranu borbl za

goli zivot i opstanak, probajuCi raze travc na koje nailazio u vecitom kretanj u, lutanj, i stremljenju, covek kroz vekove sticao dragoceno prakticno is kustvo, koje jos i dan-danas u mnogim pnilikarna, i pored najusavrseniji moderni masina, cesto najviSe vecti. mnogi cine i danas, pogotovo primitivni arodi. Otro\rnos t i lekovitost mnogog ilja covek upozao i preko razni zivotinja, u prvom redu orrih koje najpre pripitomio. Svima poznato cla domace zivotinje jedu otovno ilje. Ali se, isto tako, z da mnoge zi\'Otjje jedu razne trovne biljke bez ikakvih stetniJ1 posledica, iako su noge od jih za coveka i smrtonose. Nevolja coveka svacemu nauCi. bolest velika nevolja. Bolcs tine su ooveka aterale da medu zivljem rasuijem oko sebe trafi leka sebl i svojim liznjim. Onaj covek koji bez ikakvih predrasuda prvi dosao na n1isao d a na svoj ranu ili opekotinu polozi list bokvice i n eko drugo lisce da i ,tri.me ulazio bol, taj covek i se mogao, u neku ruku, smatrati za pretecu istovrerneno i lekara i apotekara. noge droge koje se danas upotreljavaju u naucnoj medicini primljene su iz arodne: digitalis, raf.ena
glavnica, ki11i110Va k, koren ipekakuane, cau[m.ogra, ricirzus, gorocvet, ra llVOlfija, kola i c.lr. Van S\1ake s umnje , dakle, da vestin a lecenja L ekovitim biljem vrlo sta1-a. Istorija poznavanja lekovitog ilja poklapa se sa istorijom medicie i farmacije.

Moze se bez preterivanja reCi da ij edna farmaceutska diciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n k 1 k v i t i m s i r v in i 1 n g 1 zi v t i 111 s k g r k 1 , farmakogrzozija. I zato, kad god se govori istoriji vestine spravljanja lekova i lekovitim sirovinama, uvek se, u prvom redu, misli nauku lekoviton1 ilju. Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile pafnju eoveka, one otrovne ulivale su mu, pored toga, jos i strahopostovanje. Na primer, iZ\'esni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin), koji vekovima sluze izvesnim divlj~m plernenima tt tropskim predelima za trovanje strela u lovu n a zveri i za medusobno ratovanje, za teranje zlih du1va i Otkrivanje vestica, jos uvek su to najjaci otrovi. I nas narod osecao neku ufasu odvratnost strah od otrovnog bilja. se vidi i imenima koja mu dao, kao, na primer: bunika, ljust, zmijak, jedic, izjed, cemerika, kukuta, kukurek, ljutic, pasje grozde, vucja jabuka, pustikara, besnik, kuko1j, burjan i sl. Naproriv, prema lekovitom, mdrisnorn, ukrasnom i korisnorn ilju Ilaod pun neznih izli\'a velike ljubavi. Dokaz su divna imena: majkina dusica, nana, maticjak, ljublcica, krasuljak, miomir, milogled, milodu, stidak, dobicica, smilje, kovilje, durdevak, spomenak itd. Nigde lekovitom ilju nije ukazivana tolika paznja i vafnost i igde mu nije pripisivano toliko magicno d ej s t\ro kao nasim narodnim pesmama. mracno doba,

26

LECENJE BTUE.M

protkano njt:udnijim i najp1otiyrccnijim vcro,anjima i obavijeno dubokom ta jan t vco~eu Lt-ajl o s110 tl narodnoj vec i u s]ufbenoj medici..11i sve <lo rocctka XIX ,~. S''ka doga imala svoje zlatno doba. Mnoge droge 1 ,. 1 7. YCkOYC ile $ U 11CkOJiko puta U()~Cne i izbaci\'ane iz SkOlskc 1 rl t( inc:. 1 ctak XIX \'k prekretnica poznavanju i upotrei droga. Otkri\anjc, dokazi,t1je i izolo,aje a/kaloitla iz opiju1a, strihnosa, kiinove J.. otc, r, i ostal ilt doga, zatim izolovanje glikozida, otauju pocetak fannacije i ujcdno poziti\'C nauke drogama. Hemijsk im, fizioloskim i klini ck im ispiti\aji.ma vracenc s u u farmaciju mnoge zaboravljene dogc : iedic, ,, lniJiika, tatula, avala, ra ze11a glavnica, opijum, slitaks, llll'ZO\Iac, ticinus. <. ':cme1ika i dr. Goto,,o S\ 1C farmakopeje u svetu ge od rcalnc lekovite \Tednosti. irna
popisuju

danas ove veoma vaine drorec. Na tom poljtt obzira

n

lekO\'i tim s i1"0\' inama jos nijc kazana poslednja YiS~..: da SC d StO tO dosad UCinjeno.

1. Pna1iti\ci. -

la,,lja

da svi

priliti,,ci. z

dru-

~t,co ILred<.:nje, boju koze i mesto koje nastanjuju Zemljinoj kugli, upot I.i,, ju lekO\'i to biljc i drugc lckovite si1ovine svoga kraja i da mectu njio,, im lcko\jma lc..:koYilo iljc zauz ia \' i najvaznije mesto, prc zivo-

dtoga icralni leko . Tako, na primcr, bareljefima Egipcana i Asiraca naJa;re se ovc biljke: ricinus, vrba, lokvan j, perunika, vinova loza dr. vazi narocito za krajeve sa mogo suma, sa bogatom, bujnom i raznovrsno flotom, kao s to su topski vlazni predeii. Pozna\lanje dloga prcdaYalo se, zajedno sa vestiom lecenja. s kolena na kolcno, od na sina. Vesti na lecenja l:uvala se u porodici kao ''elika t. Davanje i uzimanje leka oba,,ljalo sc najesce uz izvesne odreuene tajanst,ene radnJr-: prucene igrama, pcsmama, moHt,,ama i drugim ritualnim obcdjma, koji, zajedno s Jekom, treba povoljno da utit na bolesnika i je go,ro isceljenje ( 1 sugestije). S\'aki kraj na Zemljinoj kugli imao i S\'Oje otrO\'C za lov, rat, kriminaJna tro,anja i sl. Razne vrste slrofanlusa Afticj, kurare oko Amazona, inoh krajnjcm Istok sluiili su tamosnjim starvnicima kao ot1ov za st1ele. Starim Grcima kkuta ila sudski otrov za osute nike . U E\'ropi i Sibiru tatula cest kriminalni otrov. Julni Banat centar za trovanje tatuJom u Voj\rodini. U Beogradu sad modi list oleandra. Nasi planinci tuju jedan d1-ugom kokosi eemerikom. Ncpo sveceni vi01ri sta\ ljaju i veleiJja u vino ))da bi vino ilo (< Hd. Medu primitivcja, vracare i bajalice su najcesCi narodni lekar i. U devnim knjigama star. aroda, u kojima su iznesena filozofska i religiozna njihova shvatanja, kao, na primer Pent-Sao u !<Jineza, Veda u Hindusa, Papirusi u Egipcaa, BiLija u Jeweja, Vend-Aesta u Pesija.na~ i dr., lek.otJi zazimuju. val.o mesto i cine rzerazdvojnu celinu jihove kulture.
Uop~tc, prvi pisani spomenici upotrebl prirodnih lekovitih sirovina za J-ecenje naJaze se Is toku medu p1-vim kulturnim narodiina, naroito u juinoj Aziji i seveo istonoj Africi.

tinjski

su naj. tariji kultt:rni narod. Oni, 1 isarze spomeike pot11!.bi bilja za lecenje.

JI.

Kiezl

ostalog, imaju p1ve

UPOTREBA LEKOVIOG BIUA ROZ VEKOVE

27

Imperator in-Nong, 3000. god. pre na~e ere, poznava~e vise od stotinu lekovitih tjaka. Vecina kineskih vladara pomagahu medicinu i priro~ne . nauke. uop~te. Vec 2i00. god. pre na~e ere, u knjizi lekovitom bilju, koJu nap1sao 1perator Sen-Nung, spominju se, p01ed mnogih droga, i neke koje se i danas u medicini upotreljavaju, kao, na primer, Rheum i cimet. Koliko su Kinezi ta davnasnja vremena negovali medicinu, vidi se i iz akta jednog nap1-asitog vladara, koji naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~ medicinskih. pre nase ere, ima dve knjige posvecene biljn.im lekovilna. u torn ogromnom delu, u kome izne$eno sve medicinsko znanje toga doba, vec se spominju praskovi, pHule, infuza, dekokN i drugi farmaceutski oblici koji su i danas u upotrebi.
. lndusi. Indija vekovima i glavna izvozna zemlja zacia, droga i (indigo ili civit). Zahvaljujuci bujnoj i bogatoj flori, ona odvajkada proizvodila razne skupocene droge za svet. bila najbogatija zeJnlj a, koja zbog toga privlacila razne zavojevace zeljne bogatstva i 5lave. T1-azeCi drugi, kraci. put za Indiju, Kolumb o otkrio Ameriku. Zbog lndije i .osla1e tropske Azije vodeni su toliki krvavi imper i jalisticki i kolonijalni atovi. sveJnu tome povod blle su skupocene droge, biljne sirovine kojima su Idije obilovale, vise no ma koja druga zemlja. Kad se ima u vidu da su zacini i aromalika nekad ili mnogo skuplji nego danas, da su pobec1eni nrali pobcdiocu p Jacati (pored zlata) iberom, cimetom, oraskom i drugim, onda sc !' za Indiju moze jos bolje shvatiti. Jos 2000 goclina pre nase ere iz Indjje su karavanima nosene doge zemlje oko Crnog i Sredozemnog rnora. Razunujivo , dakle, da terapeutika jedne takve zem1je kao sto lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi. I dana5nja, kao i ranjje induske farmakopeje, imaju veoma mnogo droga, medu koj.ima i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama. U V edama, indusk.im S\'etim k!jigama, spominju se lekovi, medu njirna mnogo biljnih, porcd ostalih, kardamom, ajovan i dr. Bramanci su imali iskljuCivo v da beru sveto ilje: smokvc, banane, lotos, kri.no i dr. Indu si su upotreljavali secer (nepreciscen), med, sezamovo ulje i palmovo vino.

Pent-Sao, klasicno medicinsko delo od 52 knjjge, napisano 2500 godina

Induski svestenici bili su prvi lekari i apotekai. Tu vestinu cuvali su ostavlj ali najbolji1n i najsposobnijrim rnectu sobom. Davanje lekova obavljano uz primenu "\'erskih tajni, molitava, madjja i ituala. U knjizi De simplicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indij e. IV. Egipcani su :rna 11 za mnoge droge. U pocetku se zadovo1javahu sirovinama iz svoje flore oko Nila, kasnije, ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj, sve su viSe trazili sku]X>cene droge, zacine i jake mirise sa lstoka. Tako s u, pored ostalog, upotreljavali buniku, primorski Juk (pro~iv vodenc bolcti), zalfijiU, majomn i nanu, tlincuru, ;ricinus i njegovo ulje, maslinovo ulje, aloe, seme od rena, brsljan, safran, pelen, komo-

28

LECENJE BIUEM

niku (divlji pcle n), ljiljan, gospinu \'las, tamjan, miru, balsame, cimet, gumu, irise i zacine iz Indije (oko 500. god. pre nase ere). u EberovinL papirusima (1550. god. pre nas ere) spominju se 1ekovite iljke . Egipcaai su poznavali vesti nu bal samov nja, destilovanja mirisnih voda i parfema. U devni egipcanskim grobnicama nadene su raznc droge. Stari Egipat bio od velikog uticaja na razvoj vestine lecenja, izrade lekova i na celokupnu kulturu J eli na i drugih s tarih naroda: Fenicana, Vavilonaca, Jevreja, P~rsijanaca i dr. Ovi pustinjski narodi upotreljavahu, porcd ostalog, ~ i opijum, galbanum, asu-fetidu, beli luk i drugc sokove suklcntnih pustinjskil1 i stepskih iljaka . .Najnovija . istrazivanja dokazuju da zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebl lekovitog ilja uspela gradnja istorijskih kolosa, egi patskil1 piramida. Da nije ilo lekovitog ilja, zara~ne bolesti i pokosile stotine hiljada radnika koji su gradili piramid.e u uslovima najiezeg primitivizma, bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuZika, zdrave vode i dr.). \ Ipak, medu veCinom starih naroda, naroCito medu Jevrejima, vladalo verovanje da molitva ~ uvek najvainija pri lecenju, da njeno dejstvo i pouzdanije i od samog leka koji i se eventualno dao bolesniku. Mediko-farmaceutsku ''estinu cuvali su svestenici hramovima, klasa k:oja se brinula i za dusu i za telo svoje pastve. Verovali s i propovedali da se mo1itvom, postom i dobrim delima moze ZaO dul1, tj. bolest i~Sterati iz covecjeg tela. Pored ostalih lekova, upotreljavali su vino, ulje, mokracu od ljudi i zivotinja itd. F n i n i su bili najbolji trgovai tog vremena. Trgovali su i 1ERAf>lJ STRIH EGIPCANA drogama, njima pricali razne izLotos sm.atran z.a svetu mi5ljotine, kao, na primer, da mesto lekovitu iljku gde raste bier cuvaju krilate zmije, da do njega vrlo tesko dospeti i da zbog toga skup. Fenicani su droge malo upotrcjavali za sebe. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati religiozno. Svestenici, leviti, pastoforj, vraci i malionjeari u svojim ogomoljarna obavtjah~ vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim, magicni~ radnj.a:aa, .koJe su. ~prerc~ vale razvoj naucnog i eksperimentalnog shvatanJa medtcme 1 farmaciJe. K tickog duha nije . Vecina droga davana bolesnicima u oliku vrlo prostih farmaceutskih formi: maceracija, infuza, dekokta, ulja, vina, linimenta i melema.

UPOTREBA

LEKOV OG U ROZ

VEKOVE

29

V. Gcl. - Za \' rcmc Grka i Rimlj:: :tna farmacija sc pos tcpcno oslobada tcligij c m is tic izma . zatim po~taje S \ ' C vise d s k r i t i v n ponekad eksperimentalna. r d t (500. god. pre nase erc) spom ije ricinusovo uljc, a li koje s lt1Z.i kao gorivo, ne za lck. U V vcku pre nase ere spominju se kttkuta, sok od mlec.i ke, b1ionija, kolocintis i dr. Orfej s pominje k ukurek, bcli luk i dr., Pitagora pri111orski luk , slacicu i kupus . i k t v d l (459-370) pruzaju na m prve pouzdane n poda tkc r cd iko- f~-maceutskirn ves tinama s tarih Grka . U njilna se navodi do 300 lcko,i tih biljaka podelj enih prema fi zioloskom dejs tvu: protiv groznice Grci upotrcjavaju pelcn i kicicu, protiv crevnih parazita luk; 11arkoti ka SLl opijum, bunika, vele bllj c i mandragoa; dras tika su ricinus, kuk l1rck, kolocintis , debcla tikva i s kamon ij ur; eme tika su kukurek i kopitjak; diuretika su p ri o rski luk, celer, pcs un , s pa gl a, beli luk; adstri gcncija su llt-ast, nar itd. Drogc se daju bolesn i cia u znatno vecem broju fa rm aceuts ki.11 t, s to predstavlja zata n napredak u farm aciji . Hirokrat naj slav niij anticki grcki lekar. Njcgova dela i.maju veliku is tol'ijsk u vrcdnos t. Kukuta bcse sudski otrov. Rizotomi ili he rboris ti imadahu duca c u kojima prodavahtt droge koje su sam i brali. Pored os ta lih i slavni filozoE Aristo tel bese rizoton1. f s t (~71-287) napisao l storiju ilja i nj01j Lzneo sve sto se to doba znalo Jekovitom ilju. Porcd du g i h droga o n pominje cim et i rizorn p erunike i cemerike. Najvazniji pisac poznavanju droga s tarog veka Grk Pedanije Dioskondes ili Dioskorid, r odco u I veku u Maloj Aziji. Klasicno nj egovo delo De Mat eria Medica, pisano 77. god. I veka, sluzilo za ugled i uzo t Rimlj anima i Arapima. se delu moze smatra ti za prvu materiju e diku. Vise od 15 vekova, cak i kroz s rednji vek, ilo to dc lu od ogromnog uticaja na sve lekae. Bezmalo svim kasnijim medicinsk i pi soima ovo delo ilo uzor i iz vor i pored svake droge obavezno se i na prvom m estu citiralo mislj cnj c Dioskorida. On mnogo putovao i upoznao medicinu i lekove Rimske Imperije, prateCi kao vojn i lekar rimske legij e Evropi, Aziji i Africi, sirom ogromne 1 pros trane rimsk e drzave. Pored dotle poznatih droga, Dioskorid oznacuj e terape utsku upo,trebu, nacin branja i cuvanja, crteze i falsifikate jos i odoljena, hrastove kore, dumblra, reuorosORID ma, primorskog luka, despika, titri(I ,,t:k ~;} ~.:)

30
,

LECENJE BJUEM

nane, maticjaka, zalije, majorana, korijadra , anasona, bademovog, sezamo\rog i ora'hovog ulja, rnrazovca i drugog ilja. Opisao vi~e od 500 biljnih, zi\'Otinjskih i mineralnih droga. Biljke svs tao prcma njihovim tcrapeutskim osohinama. Delo prevedcno na araps ki, italijanski, ran cuski i "panski, kasnije j ezikc svih kulturnih naroda. Njegova pojava od istorijskog znaeaja za naku lekovitom il, lekovitim sirovinama il j nog, zivotinjskcg i ictalnog porekla lekovima opste. Snazan i vekO\'e.
f\gotvoran ticaj

Dioskorida i

Hipokrata oscea se

kroz

U llijadi (VIII vek pre nase ere) spominje se neki gorak koren koji, zdroljen i s ta\tljcn na 1-anjcnu ogu, treba da 1zi bol junaka. Prcd Pitij o eprekidno se s i gore trave i lebde mirisi od kojih se ona zanosi i trans, izva11 sebe, prorice sudblnu ljcli . Bice da t. bllo i otro,nog i1, jer i s slavna porocica na kraj podlegla posle jedne takve burne seanse. Uopste, cii se da medicina primitivnih naroda ceni prvom redu drasticne, jake lekove, tj. one cije se dejstvo brzo i vlo oe,i dno opaia i isHce nezadrzivom silinom sve organe bolesnika. U Aleksadrijskoj skoli osecao se velik napredak medicini od IV veka do dolaska Rimljaa, zatirn nastupa stagnacija, ali posle izvesog vreJena nauke s opet 1 C\'etati do \' veka kad Arapi osvojise Egipat. Ogromna ibUoteka sa vise od 2,000.000 knjiga spaljena i u njoj znanje lekovima i lekovitom bilju toga doba. Svi egipatski yJadai pomagau i negovah m edicinu, najvise poznavanje i upotrcb otro\'a i proti\trova (terijaka i aleksifamaka). U njihovim vrto\ima gajene su otrovne iljke, kao, na prirne buika, velebilje, tatla, jedic i dr. I danas Egipat ima najotrovniju i najlekovitiju bnik, Hyoscyamus mutictt$, koja ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike. Pod. uticajem Heraklita opijum se dodaje svim slozenim lekovima. tzv. polifarmakama, koji su tada bili u modi. Seeer iz secerne trske pocinjc da potiskuje rned p ti izradi mnogih lekova. Iz Indije i Etiopije dolaze razni zacini, mirisi i lekovite droge. Upotreljavaju se i mnogi cdni lekovi: krokodiJski izn1et, kornjacina krv, kamilj;i, mozak i dr. VI. Rhljani.- U pocetku, dok ne osvojise zemlje i gradove :izvan male rimske dnave i Italije, i prvi Rimljani, kao, uostalom, i svi drugi primitivni i sirornasni narodi, upotrelja\-ahu za lek skromne i alobrojne sirovine svoga kraja. Znali su i upotreljavali uglavnom kupus, beli i crni luk. Katon tvrdi da se jednom Rim spasao od kuge zahvaljujuci pre,,etivnoj upotrebl kpusa. I on ga zato preporucuje Rimljanima. Medutirn, u to vreme, dok Rim i u ntraku i neznanju, u Grckoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokrata. Kasnije, u moenoj Rimskoj Imperiji, beli luk i crni ftleb ostadose i dalje za sirotinju, za plebs, vlastodrsci pocese sve vise upotreljavati i pl'ekomemo uzivati skupocene droge jakog fizioloskog dejstva, najfiije zacine i mirise iz pokorenili ddava Azije i Afrike, koje su i danas glavni proizvodaCi ovih najskupljih droga. Svaki pobec.1e.n suveren morao Rimu placati kao ratnu odtetu danak, pored ostalog, i odrettenu godi~nju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogih naroda kulturnijih od sebe, primitivni i surovi Rimljani upo-

UPOTREBA LEKOVIOG BIUA KROZ VE.KOVE

31

:nase medicinu ?rcke, Egipta i mnogih s ta1;h aroda u Aziji, koja staJala mnogo v1 sen1 s tupnju od rimske. Pod vlallaviom rim s kih kraljeva lekarsku d.uinos t vr~ile su samc s ta~esine P.o~odica, .~ kas ni_j.c, do Cicerona, robovi i oslobodeni obovi, prete~no Gr~1 1 JeveJI. Docntje su dolazili lekari iz Grke i Alcksandrije, manje IZ ostalih pokorenih zemaJja. U S\10jim radnjama, lekari, pretezno osloboc1eni robovi i stranci, ces to prodavau, pored dozvoljenih, i zabranjcne lekove. Od ovog unosnog, ali edozvoljenog posla do~Jjaci se brzo obogati~e i istovremeno na sebe navukose jos vecu mrinju rimskih patricija, naroito starog Katona, koji ill na svakom mestu i javno naziva~e da su mendici (prosj aci), nc m d i i<c. Cini se da kod svih primitivnih naroda, pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih, polupustinjskih krajeva sredje Azije, eli luk i l1rana, i /ek i zaCin, S!redstvo za bajanje, vracanje, cini i madije. Poznati medicinsld pisac 1 z i u s (25. god. pre do 50. godine posle n ase ere), u knjizi De re medica, navodi ako 250 lekovitih blljaka, osim osta lih i aloe, amonijakum, bujku, lan, mak, biber, galbanum, cimet, lincuru, kardamom, skanijum, stiraks, terpenbln, tragakantu, cemeriku dr. Njegov savremenik S k r i n i u s L r g u s, takode lekar riskih imperatora, daje dosta dobar opis mnogih droga, medu njirna i nckoliko novih: Aconitum, Centaurium, Eupi10t'bium, Colocy17l11is i dr. Pedesetih godina 1 veka 1 i n i S t r i i (23-79), rimski d.lavnik i vojskovocta, saVlen1enik Dioskorida, u svom delu Historia Naturalis (Istorija prirode, 31 kjiga) govori lekovitom ilju. Proputovao Germaniju i Spanij. Slicno Dioskoridovom delu, i ovo koz srednji vek citiano i mnogo cenjeno, ali ono s tvarno slabije od Dioskoridovog: opisi droga s nepotpni; delo nije originalno, vec zblr verovanja i pretpostavki toga doba, bez kritikog duha. Plinije opisao oko 1.000 biljaka. Zaslgom Dioskorida i Plinija skupljeno gotovo sve tadasnje znanje lekovito bilju i drgim drogama. Od glasovitijih rimskih lekara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G 1 n u s (Galen ili Galijen, 131-200), prakticne, gaIenske farmacije. U svojim spisima vestii izrade lekova on opisuje mnoge droge. u terapiju uvodi Fol. Uvae UI'Si. Njegov uticaj se snazno oseca do kraja sredjeg veka. Dela mu odisu zdravim kritickim duhom. Od njega ostao samo manji broj spisa, jer mu pozar un!istio apoteku. njemu se vestina i nauka izradi Jekova naziva: galenska farmacija. Galenusovo delo prevedeno u IX veku na arapski. Sredstva za i otrovne ma terije su Rim zakonom ile zabranjene. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru, jedic, kantaride, kuktu i dr., i cesto su ih upotrelja'Vali. Zanimljivo spomenuti kako vec u to vreme ima f 1 s i f i k v 1 k v , naroeito skupih egzotic nih droga, pise Pliije. On, isto tako, ustaje protiv uvodeja stranih droga u terapiju, j:r taj ~voz upropascuje rimsku ddavnu kasu; to s bili prvom redu c1,met, b1ber, d un1bir, rnira i arapska guma. VJI. Srednji vek. - Opadanjem rimske moci, propascu Rimskog Carstva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestin-ama, i vestini Iecenja i izrade lekova. Medicina se povlai u n-

32

LECENJE BIUEM

stire. Praznoverjc, mrak i eznanje ovladuju svetom. Citanje klasicnih dela strogo se kafnjava. Vizantija poku~ava ncsto da spase, ali bez nekog vidnog uspea. Bolesnici vcruju da ih spasti cudo. isticizam osvaja SVC dru~ tvene slojeve. Velika seoba naroda unistava gotovo sve tekovine klasicne grcke i r imske civilizacije. Bolesnicima pisu zapise, amajlije, daju slike sve taca, nose ih u crk,re, pod d vcce sa > >Zapisom, C.itaj u motirtve i zivot sve taca, baju i ''racaju i , eruju da im t o vise pomoci od droga, medu kojima katkad biva1o i takv koje su ile od s tvarne lekovite vrednosti. Vestina lecenja, gajenja Jekovitog b.ilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire. Osnov tera pije inilo sesnaest svetih lekoviti h iljaka koje su Jekari-kaluderi anast i rima obavezno gajili: lj iljan, zalfiju, ruiu, morac, nanu, grC.ko seme, cuhar, rutvicu, vratic i dr. Vrednost droge nije zavisila od njene st,rame lekovitosti , nego od toga da li biljka uzabrana levom rukom, u ponot, odret'tenog dana, da 1i se pri tom cuta lo ili su pevane odredene pesme, da li se pri tom zevaJo, islo natraske i sl. nogo su bili cenjeni i trafcni cudni lekovi: mas t od vepra ili besnog blka, zmijsko mleko, ptiije mleko, n1okraca od novorodcnceta ili nevine devojke, krokodHske suze i sl. se jos i danas traii nasim apotekama. Koren bozura iskopan z-a vr eme mesecevog pomracenja i obesen vrat bolesniku leci padavicu. Kod nas jos ima krajeva gde se vcruje da lekovito samo ono bilje koje brano u uoci Jovana Biljobcra (6-7 juli), na Veliki petak i sl.
r 1 V 1 i k i (742-814) nareduje da ,se na driavnim imanjima gaje bilj ke za , zacin 1 lek i razne voeke. Popis ilj a ob,a veznog za gajenje nalazio se u Kapitularima. Tu se navodi oko stotinu r aznih biljaka, Dledu kojima veCina onith koje mi i danas upotreljavamo U skolskoj, homeopatskoj i narodnoj medicini: zalfija, primorski luk, perunika, slaCica, vise vrsta n , kicica, rak, beli slez, razne vrste luka i dr. U to veme Arapi preko panije i Italije donose u Evropu mnoge droge sa Istoka.

Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena m edicinska skola u Salemu, koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje tek otkad su u nju prenesene arapske knjige i r ecepti. Schola salernitana ostavila velik broj dela, od kojih s u neka dozivcla Vlise stotina izdanja, kao, na pri~mer, Flos medicinae i ra.zne antidotarije. U njima lekovito bilje zauzimalo vZno mesto. Benediktinci, koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije, osnovahu velike botanicke vrto\e. Posle krstaskih ratova oseca se veci priliv droga sa Istoka. U Evropi kao da se oseca mali napredak. U nekim zen1ljama vec u to vreme pocinju raspre izmedu apoteka[a (koji su izradivali i prodavali lekarije, uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii), zacina (speciarii) i aroatika (aromatarii). Apotekari su zeleli svoju samostalnost, , isto t ako, i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od ostalih, obi<.~nih trgovaca, jer za apotekare ilo obaiVezno znanje latinskog jezika, Citanje recepata itd. i med.icinu i farmaciju. Najveca im zasluga ~ to su farmakognoziju uveli primenu m ij i sto s u celoj fannaciji dali nau6ni pravac, tako da farmacija postaje k s r i n t 1 n n u k i v s t ion . Oni u t. e rapiju unose mnogo VIII. su znatno unapredili mnoge nauke,
rapl

UPOTREBA LEKOVOG BIUA ROZ VEKOVE

110viJ1

n s t i, koje su se do danas odZale gotovo svim farmakopejama svetu. Ogrom~o prosLranstvo arapske driave i mocna prekomors ka trgovina 1n~ dopnc~e da se arapska materija medika toliko obogati. Arapi upotreb9a~ah , pored ostalog, i k m f r, t s n i s r, l , v 1 1 1 , n i k u, k f , d u i r, s t r i h n s s f r n krkmu, zedoariju, n u, kbebu, i r, i t, r ~ m, s n~~ t m ar i n d s, r s k u g m u, mosus, ciliar, areka-palmu, zatim mnoge zacine i mirise. U farmacij uvode s i r d s r , destilaciju i perkolaciju, i1:radu eliksira itd. Umesto drasticnih prgancija (kukureka, euforbijuma) arapski Jekari daju laga 1aksantna sredstva, kao, na primer, tamarindus, manu, sen, reum i dr., koje i mi danas upotreljavamo. Prvi njihovi lekari ucili su se u nestorijanskoj akademiji Bagdadu. Carigradski patrijarh N s t r i u s (435. godine) i izgnan kao jeretik u Liijsku pustinju. on predavase medicinu, ubrzo privuce mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedose klasicne grcke i rimske medici,nske kjige na asirski i arapski jeZJik. Razidose se celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolnke vrlo napredne skole, koje nazivahu akademije" , od kojih najcvenija ila ona u Bagdadu. Znacajno napomenuti da su nestorijanci prvi d 1 i 1 i f r m i d m d i i n . Godie 850. izdan njihov kodeks Krabain, koji se moze smatrati za r v u s 1 u z. n u f r k u s v tru. Velik broj slavnih arapskih mediko-farmacetskih strucnjaka i pisaca. Najpre su ucili iz grckih i latinskili d.ela, posle izra.d ise sopstvenu originalnu naku, koja stajala na najvisem stupnj u to vreme. Sa istoka se nacni centri pomerah ka zapadu i Sevilja, Kordova i Grenada u Spaniji postase najc1.1veniji nauCni centri sveta, koji su kasnije uticali na skole u Salernu, Monpeljeu i drugde Evropi. G r (700-765) udara temelje h emiji ili alhemiji. On ujedno jedan od najvetih i najpoznatijih prirodnjaka tih vremena. Geber da_ie metode spravljanja najpoznatijih metala, soli, kiselina i alkalija, zatim vestin filtracije, kristaHzacije, sulimacije i destilacije. Kroz s.rednji vek evropski lekari se sJuze izvrsnim arapskim delom De ~ medica od v n z u (830. godine). Kanon od Avicene t 1000. godine) ima mnogo droga. I n t r (roden u Malagi 1197, umro 1248. godine) dao oiginalno i za ono vreme savrseno delo, koje se moze meriti sa DioskoridO\' im. U Lier magnae collectionis simplicium alimento1 um et medicametorum opisuje vise od 1400 iljnih droga, daje podatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova, iznosi licna origjmalna zapazanja itd. I n t u t h (1304-1369), roden Maroku, obisao i opisao kaspijsku olast, Indij, Javu, Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. Gospodar ogromnog carstva, mora, svets~e ~rgovine ~ bogatstva, Ara?i s staJno donosili S\'e nove i nove droge, z 1 aromat1ke. Od Sundskih ostr\a, preko Cejlona, lndije, Persije (lrana), zemalja oko Crvenog i Sredozemnog mora sve do Spanije, Arapi su osnivali mnoge napredne trgovacke kolonije. . . . . . i su spasH mnoge naucne ~ekove. Grka RimlJ.ooa. Dok. ~ h::.canska Evropa ila utonula u mrak 1 neznanJe, Arap1 su VIsoko uzd1gli buk1inj u nauke.

droga, narocito sa Istoka, vecinom od r 1 n 1 k v i t v r d-

33

34

LEC ENJ E

BIUt ~l

IndtJU oko Rta dobre. nade, doose E vrop1 vel1k brOJ no \' Lh droga. Razvoj s tamparije omoguc objav lji\'anje znatnog broja s truc_nj_-f-;mako- mcdi
ci ski h dela. S\'Uda Evropi dizu se botanic ki vrto i ko.j.i.ma-. se porc d domaceg ilja cine k s i g n i onog doncsenog 1z dalekih zealja Starog i Novog sveta. Pocetak XV I veka i za m a te riju medik cini p rckre tni c i korak napred . i SYaku drugu novotariju , tako i le kovitc droge, zacinc, sredstvn za zivan jc i naminice, nis ropi s vuda primili g latko, bez otpora. Mcstimino su vodene zunc i dugotrajne ras pre. Nc prijatelji egzoticn ih si0\1 i na i no\,Otarija uops te, iznos ili s u najcrnje i najra znovrsnije price. Na pimer, da upotreba krompira, navodno, zrokuje poj avu skrofuloze, izazi\1a padavicu, od dvana se poludi i td. 1pak s , ka fa, kakao, krompi1, kkuuz i druge biljne sirovine pos te peno osvojile ukLts J2vroplj a na. Krompir i kku rz resise prolem gladi Evropi .

IX. No.v~ ,v.~Ji. - Putovanja Marka 1 (s1avni Venccijanac , 1254-1324) u tro~~ku Az1ju, Ki ~l\ i Persij, otkricc Amc~ike .i puto~anj a. Vas ka d e Gamc

Po lovinom X\'II Yeka e\opsk u mcdici n se uvodi Cort ex Clziae (kinino,,a kora) pod zivom kontesin prasak, jer ga prva upotrebila za lek ze n a vicekralja Pcrua kontesa del Cinho n . Droga ubrzo OS\ji Englcs ku, Francsku i Nemacku, iako s protivnici potrebe kin inovc k o re tcrapiji bili vrlo upori , osoblto najugledniji lekari toga vremena, c laovi akadcm ije. Droga prodavana veoma skupo kao tajni cdotvorni lek pod raznim izrnisljeim irnenima, kao, ostalom, sto se to ci ilo i sa ipekakanom i drugim novim lekovia o d vredosti, od kojih s u drzavni ili crkven i poglnvari, kasnije karteli i trustovi imali boga te prihode i m njih vrsili jak uticaj na svoje n eprija te lj e u drzavi i izvan nj e. Takve iskljucive monopole poj edinci su grozn icavo cuva li i sv.im s redstvima branili. Otkricem ik materija medi ka se obogatila zna tnim brojem v vafnih droga: kininoYa kora, ipekakuana, kakao, ratan ija, hidrastis, prsi.. jana, lobelija, jalapa, tolu, peru- i kopaiva-balsam, senega, vanila, sarsaparila, sasafras, sabadila, g va jak, kaskarila, gvarana, matiko, m a te, d v n, r i k , n k v i r itd. Sve ove dro~e nisu odje dnom dospele u Evrop i nis u sve pot~lja vane iste svrhc kao daas. I tu ilo lut.anja sve dok se XIX vek nij e pristupilo naucnom, e ksperime ntalnom ispitivanj u na zivotinj aa, zatim na ljdima i dok droge nisu bile h ernij ski i sp i tae i i z nji.h izolovani lekoviti sastojci u c istom s tanju. i ranij e, tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uve k v1lo mnogo ~upotlj avala c udna i neoblna reds tva za lecenje. Da navedemo samo n e ke droge zivo tinjskog porekla, koje s zi1va le velik u gled, dobar glas .i zatu potrosnj u : zmije, gusteri, zabe, s k o rpioni, razni crvi, psi i s tenci (kucici), zaUm , prasak od lobanj e, n okti s ljudskih ruk i nogu (po tiv zatvora i epilepsije), konjska griva i , j e len ski rogovi, kosa, m o kraca i izmet ljdi i zivotinja, pljuvac ka, covecja mast, zenino mleko itd. Vacara, bajalica, sarlatana, avantuista i d rugih nadrilekara bila s puna sela i gradovi. Dok su stari narodi upotreljavali iljke uglavnom obliku infuza, dekokta i maceracija, dakle, kao proste farmaceutske forme, dotle se srednjem veku, narocito od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi, meau kojima su t r i k zauzimala glavno mes to. Osim droga biljnog porekla, u njima bilo i zivotinja i minerala. hemijskim i farmakodinam-

UPOTREBA LEKOVIOG BIUA KROZ. VEOVE

35

s kim nepodos ljivostia nij e se vodo racuna niti se to vreme ne~to t znalo. Uko !iko terijak bio slozenij i, u koHko za ovu njegovu izradu Upotreljeno vise bilja i retkih zivotinj a i mJnerala ukoliko b io izradivan s vise i parade na j avnom mestu, utoliko se vise cenio i skuplje prodavao. Alhe i ca ri vekovia uporno ali uzaludno traie univerzalni eliksir, zivotni eliksir i >)kan1en mudraca. U XVIII ''eku treba sp omenuti dva slavna imena: L i ne r 1 f n (Linne Carl fon, Lim1.aeus, 1707-1778) i 1 r 1 V i 1 h 1 m (Scheele Carl Wilhelm, 1742-1786) . Line nacin~o red u botanici. Godine 1735. objavio seksua Jni siste1n raspodele sveg biJja, koji se do danas od riao kao najpr-akticnija i najpreglednija sistematika bilja. svakoj biljci dao ime i prezime na latinskon1 j ezjku. U novom vek izisao znatan broj dela lekovmim sirovinama od raznih pisaca. Da spomenemo samo najpoznatije: Valerius Kordus, Nikolaus . M onardes, Karolus Kluzijus,. Teofrastus Paracelzus, Lemeri, Mat i olus i drugi. Devetnaesti ,ek. - Franc uska revolucija znaci novo doba i za far.maciju. Naucna faraoija, zap ravo, tada i pocinj e. , koja za ovih poslednjih 170 godina ucinila revoluciju nauci i njenim tekovi nama, izasla iz farmacije. L v z i (An.toine Lavoisier), osnivac nove, naucne, pozitivne h emije, radio u pariskim apotekama. Prvi i najbolji njegovi saradnici s apotekari. On u Francuskoj, l vedskoj, Pristli Engleskoj postavljaju hemiji cvrste i zdrave temelje. Hemija pooilllje voditi. Velik broj apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkricima novih elemenata, jedinjenja i clr. Da spomenemo sno najpoznatije: Bome, Devi, BaJar, Berceli.js, Prust, Fovler, l, Tromsdorf. Prvi vidljiv ezu1tat hemijskog pravca u farmaciji se oseca samom pocetktl XIX veka. Vec 1803. god. pariski apotekar D r s n izdvaja jedntt kristalnu supstanciju sla1be alkalne reakcije, koju on naziva sel d'opium. bese narkotin. Godine 1804. Derosn i Segon otrise morfin u opijumu. Tako pocinje istorija alkaloida. Do kraja XIX veka izolovamo vise od stotinu raznih alkaloida iz droga doneseni !iz svih delova sveta. U fitohemiji XIX vek v k 1 k 1 oi d i pocetak nacne farmakognozije zasnovane prYom red na hemiji. Godine 1817. Z r t i r uspeva da izolje m r f i n, iste godine R i k n k t i n. 1 t i (PelJetier) i v n t u (Caventou), profesori v . i soke farmaceutske skole Parizu, otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vafnih alkaloida: 1817. god. strihnin i brucin, 1820. god. kinin, Peletije i Mafandi 1817. otkrivaju emetin, iste godine Gajger otkriva akonJ.tin , Runge kofein, 1842. \'oskresenski izdvaja teobromin, 1832. Peletije otkriva opijum narcein. Francuski apotekar ~arl r otkriva 1875. ergotinin (ergotoksin), 1878. god. peletierin, metilpeletierin i druge alkaloide kori nara. U nauci nastaje prava utakrnica ko pre otkri1i i izolovati neki nov alkaloi d: berberin, konicin, atropin, akonitin, kolhioin, hioscijamin, kokain, kodeirn, ezerin, pilokarpin i sl. Do dana s se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetirluju~ medu kojima se neki tvol'nicki proizvode. Ipak, jos uvek su biljke glavm izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida.
.

U POTRE B LEKOV OG BIU

KROZ

VE.OV E

35

s kim ne podnoslj ivos tima nij e se vodHo r acuna ni ti se u to vreme nes to tome znalo. Ukoliko terij ak bio slozenij i, ukoliko za ovu njegovu izradu upo trelj cno vise ilj a i re t k zivotinja i minerala i u koli ko i izradivan s visc i parade n a javnom m cs tu, utoliko se vise ccnio i skuplje prodavao. Alhen1icari vekovia uporno ali uzaludno trle niverzali eliksir, zivot i eliksir i kamen mudraca. U XV I \1eku tre ba spomenuti dva slavna jmena: L i r 1 f n (Linne Ca rl fon, Lim1aeus, 1707-1778) i S 1 r 1 V i 1 h 1 m (Schcele Carl Wilhelm, 1742-1786). Line nacin io red u botanici. Godine 1735. objavio seks uaJni sis te1 raspodele sveg bi1ja, koji se do danas odrfao kao najpi-akticnija i n ajpreglednij a sistematika bilja. On svakoj biljci dao ime i prezime na latinskon1 jeziku. U novom vek izisao zatan broj dela lekovirtim s irovinama od raznih pisaca. Da spomenemo sarno najpoznatije : Valerius Kordus, Nikola s ~lonardes, Karolus Kluzijus, Teofrastus Paracelzus, Lemeri, Matiolus i drugi. znaci DOVO doba i za far~ maciju. Nacna faraoija, zapravo, tada i pocinje. Hemja, koja za ovib poslednjih 170 godina ucinila revolcij naci i njenim tekovinama, izasla iz farmacije. L vo z i (Antoine Lavoisier), osnivac nove, naucne, pozitivne hemije, radio u pariskim apotekama. Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari . On Francskoj, Sele u Svedskoj, Pristli u Engleskoj postavljaj hemiji cvrste i zdrave temelje. Hemija pooinje voditi. Vek broj apotekara zadzje hemijsku nauku otkricima novih elemenata, jedinjenja i clr. Da spomenemo s najpoznatije: Bome, Devi, Balar, Bercelijus, Prust, Fovler, Sele, Tromsdorf. Prvi vidljiv ezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseea u samom pocetku XIX veka. Vec 1803. god. pariski apotekar D r s n izdvaja jedntt kristaln spstanciju slabe alkalne reakcije, k on naziva sel d'opium. bese narkotin. Godine 1804. Derosn i Segon otkorise morfin u opijum. Tako pocinje istorija alkaloida. Do kraja XIX veka izolovano vise od stotin raznih alkaloida iz droga donesenih iz svih delova sveta. U fitohemiji XIX vek v k 1 k 1 i d i pocetak nacne farmakognozije zasnovane pn'om red na hemiji. Godine 1817. Z r t i .n r uspeva da izo1uje m r f i n, iste godine R i k 11 k t ii n. 1 t i (Pelletier) i v n t (Caventou), profesori Visoke farDevetnaesti \" ek. . Francska revolcija

maceutske skole

Parizu, otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma va2nll1 al-

kaloida: 1817. god. strihnin i brucin, 1820. god. kinin, Peletije i Mafandi 1817. otkrivaj emetin, iste godine Gajger otkriva akoniti-n, Runge kofein, 1842. \'oskresenski izdvaja teobromin, 1832. Pe1etije otkriva u opijumu narcein. Francski apotekar 8arl Tanre otkriva 1875. ergotinin (ergotoksin), 1878. god. peletierin, metilpeletierin 1 druge alkaloide u kori nara. U nauci nastaje prava utakmica ko pre otkriti i izolovati neki nov alkaloid: berberin, konicin, atropin, akonitin, kolhioin, hioscijamin, kokain, kodein, ezerin, pilokarpin i sl. Do danas se uspe1o da se mnogi alkaloidi sintetuju, kojima se neki tvonicki proizvode. Ipak, jos uvek s biljke glavni izvor i sirovina za proizvodnj alkaloida.

36

LECENJE BlUE.M

Za otkrice, izolo,-anje i nauku alkaloidima najveca zasluga pipada farmaciji, i to danas cini najcvrs6u podlogu !i moc farmaceutJSke nauke. Nepune tri deccnije posle otkrica prvog alkaloida Leru dokazuje 1830. god. glikozid s 1 i i n u vrbovoj kori, odmah zatim iste godine Robike i Butron o tkrivaju i g d 1 i n gorkim bademima, Minor eskulln u divljem kestenu. rajern XIX veka uspeva sinteza nekih glikozida (. Fi~er 1885. g., prunazin), Burklo i njegovi ucenici uvode u fitoherniju i 11 i s k m t d , otkrivaju stotinu novih gljkozida i mnoge nove hcterozide biohemijskim po5tupcima uspevaju da sintetizuju (1912. god.). ~ zamasan posao razvija se u spesno jos vise veku i traje do danas.

I NST IUT

ZA FARAKOGNOZ.IJU FARMACEUTSKO\., FKULTETA BEOGRA!.J~:.OG UNIVERZIT~TA

Revolucionarni ponalasci s1a:vnog s t r (Louis Pas teur) uvode terapiju vakcine, serme i fermente . Otkrica olasti untrasnj e sekre rije t~u put d k r i n 1 g i i, koja se u veku razvija tolikoj meri da se bez preterivanja moze r eCi da Ziv.imo epohi hormona. U terapiju se uvodi radijun1, iks-zraci, elektricitet. Organska hemija iz godine u godinu poeinje ubacivati terapiju druge polovine XIX veka sve veCi broj novih organskih sinte1.skih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioloskog dejstva. Ovi novi 1ekovi .i maju mnoge pred.nosti: lako i tacno se mogu dozirati, dugo se cuvaju, mogu se taetirati i davati u obliku injekcija, sto nije slueaj s drogama.

UPOTREBA

LEKOVIOG

KROZ

VEOVE

37

U XIX i vek~ ne treba zaoraviti nekoliko slavnih farmakognosta: . Pere.ira, D. Hanbury, . Hartwich, . Mayer, Krea.mer, . Brandt, . Tschirch, F. G. PJachon, . Oesterle, . Perrot, Barger, Wasicky, Was, zatim celu plejadu hemicara i botan-icara koj i su mnogo doprineli proucavanju i poznavanju lekovitih sirovina: Voskrescnski, Preobrazenski, . Berg, . Fischcr, F. Wohler, . . H esse, F. . Fli.ickiger, Dragendorff, , Vogl, . Ladenburg, . Strassburger, . Panic, . ColLin, Schmidt . ., Moclle ., Engher ., Toms, Gteenish, Leger, Karrer, &uiJicka, . Dale, King, . Leclerc, ChevaUer i dugi.
XI. Dvadesetl vek. - Krajem XIX i poeetkom veka velika opasnost zapretila drogama da bu.du potpw izbacene iz terapije. Droge iaju mnogo nedostataka koje treba odstraniti ili ih bar smanjiti na najmanju meru. Bklo, Gabrljel, Bertran, Brldel, Pero, Vitiez, Goris i drugi farmako-bio l1emicari i farmakognosti ukazuju na r z r n d s t v n z i rn , koji izazivaju d u k r m n m L k u1 r n r v n t z za vreme su senja bilja. nogi prvobitni prirodni molekularni kompleksi Zive biljke za vreme dugotrajnog susenja ilja se raspadaju , nastaju nova jedinjenja manje lekovita ili potpuno indiferentna {di1,000 gitalis i slicne glikozidne i saponi.nske droge, ra2ena glavnica i dr.). 900 Dakle, od naCina susenja lekovitog bilj a mnogo za,.libiofici visi njihova lekovitost. Izolovani alkaloidi i glikozidi u cistom stanju poeeli su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni. Lekari su radije upotreljavali morfin umesto opijuma, digitalin ili digitoksin umesto digi talisa itd. Ali se ubrzo uvidelo da dejstvo droge mnogim slucajevima potpunije i dugotrajnijc. I jos nesto: u mnogin1 slucajevima dejstvo iv iljke i eventualno s v eze brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije i od stare droge (tvrda raiena glavnica, saponiske i glikozidne droge, naroeito grupa digitalisa, kardijaka).

700 600
Vitcunil\i\

500

~
~

Q.c

(fj

: <400
Hornono

300
200
-__.--t-r-si rln

: ~
: -

100 :. ..,,., ,_. ,._,_ .

,~19

::=~~~f ~ ~
195Z
t953

t9SO

1'5i

GODINA
ZATJM NA VITAINE, NAJMANJE NA BARITURATE
UTROSAK L~KUVA U ~ 9.9-1 953. g. DOLARSE VR.EDNOSI RAZNIH LEKOVA UTROSE.NI U SAD OD 1949-1953. NAJVISE UTROSENO NA ANTIB10TII::,

38

LECENJE BIUEM

Ova p roucavanja, iako p rekidan a i ometaa u toku ova dva kvava svetska rata , ipak u rodise plo dom. Iz dosadasnjih rezulta ta rnoze se nazreti veliki znacaj i ocekivati znatan uspet: od m oderne h m i i 1 . Pocetkom veka predlozen e rne tc de s t i 1i z i s v z g 1 k ov i t g i 1 , n aJocito onog ciji su lekoviti sas tojci labiln i, osvaj aj te ren . Danas vec ima prometu n iz s tabilizovanih droga. Primenjj se pare alkob ola ili vode i drugo. Pantopo, dornopon , p andigal i s licni kompleksni lekovi u modi sadde glavne Jekovite sastojke izvesn ih droga. Oni sve vise po tiskuj ciste a lkaloide i glikozide . Amerika p oein proizvoditi mnoge lekove iz svezi1 h bil}nih ili zivotinj skih sirovina k s t r k i n 1 d u , vrlo velikom v k u ,
.

.~.

.,
fo

,_~\

/,

/
/_

2,...

"6\
\
.""

r:

~/
1

~.L

~/

Ol

~' ~

--

'

li
2
~

....

"

""'

'
~
951

,..
49

-""

ro.n _

PORAST PROIZVODNJE I OPAD~NJE N PE NI CILIN A OD 1945. 1 1953. GODIN E

i n itd. n i i 1 i n, ubrzo zatim i mnogi drugi antiiotici, h r m n i, v i t m i n i i r v i t m i n i 1ii noVIi lekovi kqji osvojise svet i d. n i s r v 1 i u te rapiji. s

NASE LEKOVITO BIUE

NASI ZELENI RUDNICI

korovi mogu biti korisni- sve zavisi

cijim su rukama

Zadatak ove knjige viSestruk. Pre svega, ona treba da z citaoce s 1lajvat nijim l ekuvitint biljem koje raste divlje Jgoslavij ili se 11 gaji. Treba da ukaie na vafnost i raznoW'snos1: lekovitog koje Jugoslavija daje nasim i stranim apotekama, bolnicama, drogerijama, fanace utskoj i hemijskoj industriji, kozmetici, parfimeriji, indutriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoho1nih pica, i da pokafe sta se izvozi inostranstvo.

UPOTREBA LEKOVOG BIUA KROZ VEOVE

39

Zbog jcdnog kot'ova, sitne i prezrenc blljcice, koja kao zlatan m1rtsan Cilirn pokei ~s'<tajne n e odne voj vodanske s latine u dugoj polovini proIeca, zbog te t it ricc, kamilice ili zabn jaka, dosadnog iitog korova procula se nasa drla\'a si01n <:ele Zemljine kuglc, m tc zem lje koja danas trazi od nas tu lcko\i tu ilj ku, p lacajuci zezenim zlatOm. U Beogradu, Cjuijani ili Zagrebu, u Sarajevu ili Skoptju. na Cetinju ili u Dubro\rniku, isto kao i u Novom Sadu ili u Pancevu, kad uciete u apotcku i zatazile kesicu kamilleja, znajte da to osuseno aromati~r cvece potie iz Melcnaca, Obi liceva, Kumana, Mokrina ili iz nekog drugog banatskog sc la i d a su ga brale Banacanke nocu za mesecine. Niko na svetu ne daje ta ko cis tu i clobu tit i cu kao Vojvodina. kod nas raste jos nekoliko stotina drugih Jekovitih i lj aka.
NA~E LEKOVITO BILJE -

NA$E ZEL.l'~O ZLATO

Prirodni izvori Jckovitih sirovina Jugoslavijc s u bogati i raznovrsni. Oni s u bogatiji 1 razno\siji no sto na prvi pogled izgleda, pogotovu nestrunja ku i neoba\1 esteom gradaninu. Divlj e i pitomo lekovi to ilje u Jugoslavij i pedstavlja taskos11e, mi1isne zelene ntdnike pune veoma sloienih L eko\J iti!J sastojaka, koj i j os nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne eksploatisu s onim u s pel1om koji se postici kad se njihov emizam, blologija i farmako logija bolje upoznaju. Lekovito ilj e Jugos lavije ceka vredne ruke i u dre glave nase skolovanc omladine da ga isp itaju i olagorode .

GDE

BILJE RASTE?

Zadatak ove kji gc da upozna citaoce s m estima gde ll'eba da /J'aie pujedino ilje. Leko, itog bilja ima celoj Zemljinoj kugli, gde vise gde 1n, a li ono sto m oze rasti u tropskoj Africi, ne moze kod nas. s druge strane, svaka blljka trazi svoju zem lju i svojc drustvo gde najbolje uspeva i gde daje najlekovitiju drogu. J edino s tih terena treba brati. Tako , na primer, be rac bllja traziti i brati list tatule sa Clubrista i bunista, majki nu dusicu sa suvi i suncan kamenjara ili sa peska i druge toplc i suve zcmlje, koren belc sapunjace iz peska, koren belog sleza pored reka i bara, izom idirota iz barskog mulja, list i koren velebl lj a sa sumskih krcevina i p.11 jC\'ina, lekovi to bllje se ceni prema kolicini i vrsti lekovitih sastojaka kojc ono sadrzi u svojim celijama, h emijski sastav ljnih organa zavisi od mnogih cinilaca.

I $TETNO BILJE MOZE BITI KORISNO Da lji zadatak: upoznati citaoce d.a ajvaznije lekovito bilje uglavnom korO\', prezreno bilje kojc neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi, smeta i c ini stetu nasoj privredi. steta iznosi godisnje stotine miliona dinara. Titrica, bunika, tatula, velebilje, jedic, mrazovac, digitalios i mnogi

40

LECENJE BIUEM

drugi korovi su blljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi. Medutim, ti korovi guse kulturne biljke, oduzim aju im vlagu, svetlos t, mesto i preose razne bolesti na okolne u seve. Oni otezavaju obradu zemlj e i time poskupljuju poljopri edne p roizvode.

TREBA I

NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BILJE?

I sto tako zadatak ove knjige i da upozna citaoce kako treba pam.etno, ra.cionalnn koristiti rza.Se lekovito ilje, k k t r i k k n t r r d i t i s n li m . Tako , na primer, za vreme okupacije gotovo potpuno uniStena bela sapunjaca na Delilatskom pesku. Tako se ne sme raditi. Neracionalnim radom n e samo da upropasceno najbolj e i najbogatij e nalaziste ove vazne droge u naS.Oj, zemlji vec se n jenim unis tavanjem onemogucilo i otezalo veziva n je zivog peska, koji vecita opasnost za sva okolna sela. Generacije (od 1818. god. do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju, siriva:nju i pretvaranju u kuJturnu zemlju od koj e i z.a,iednica i pojedinac imati koristi. Ko panj e sapun-korena donosilo raijih godina vrlo lcpe zarade siomaSom svetu u j esen i zimi, kad na selu nema drugog posla ni zarade. Jos gore ~ lincura na nasim plan i nama. I mnoge druge vaZne lekovite biljke su ugrozene u prirodi. Zog toga se i na to va!no pitanje obratiti pa!nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas titu i razmo tava11je na prioodnim nalaziStima da bi sir o masni planinci imali rada i zarade. NISU SVI BILJNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zadat ak se sastoji i u obavestavanju citalaca koji organ treba brati od koje biljke. Redak slucaj da se neka biljka cela upotreljava za lek. Najcesce su to samo pojedini njeni delovi. Na prirner, od tatule se tra!i list i seme, od titrice cvct, od belog sleza koren, rede list i cvet, od sipka plod, od slacice zrelo seme itd. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin OblDO i iskopano bllje treba SUSiti i cuvati, U koje doba godine Se bere pojedino bilje, da deca i trudnice ne smeju brati otrovno bilje, i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim iljem.

POZNA,/ANJE LEKOVITOG BIUA

VRLO SLOZENO

Citaoci dobiti VaZnije podatke geografskom rasprostranjenju pojedinog va!nijeg bilja, izgledu biljke, njenom hernijskom sastavu, izgledu va!njjih droga tosusenih biljnih delova), upotrebi u naucnoj i naodnoj n1edicini. Narodnu. medicinu treba ispitati, :- puna nazovimedoicine i nazovHekara, sarlatanstva i praznoverja protiv kojih se prosvecen eovek mora boriti. velik narodni neprijatel, kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se pretbodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden. Na primer, borba protiv upotrebe makovih caura, kuvanja i davanja maloj deci, zatim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoeni.

UPOTREB LE KOV lOG BIU ROZ

VEKOVE

41

TROVANJE LEKO\!ITIM BILJEM JAKOG DEJSTVA

Pto ucavaje narodne toksikologije ta!kode jcdan od zadataka koji citaoci tre ba da ptedtLZm svaki svom kraj . Jos vek se, na primer, tat Jino seme drii jakoj rakiji i nj om sc ljudi trljaju , stavlj aj spalj z, ))guc11". Tatlinim semenom jos vck vara lice vade praznovcrnom svet u ))crve iz pokva~nih zuba, u~iju, nosa i ociju. Tatulinim semcnom i Jistom jos vck ne:> trpljivi nasLednici nesrecni supruinici, snahe i sv~krve

jedni druge truju.

DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ

bllja treba da se, pre svega, pomogrze starcima, i validima i svima onima koji nisu sposobni za teske radove. Deca, pre svega skolska, treba da se upozaju s le kovitim biLjem iz vise razloga. lep i lak posao. Botaniku treba uciti prirodi, jer to prirodna nauka. Jzmed cetiri zida niko necc naciti kako prirodi pozna ti t i tric 1 razHko,,ati od drugill biljaka koje imaj slicn, s lozen glavicas t cvast. jednom \ridi beli slez, velebl lje, bunik, tatul i ostalo lekovito bilje, taj nikad nece zaboraviti kako ono izgleda. Ocigledna n.as tava prirodi najbolja. (Oci jest da su lZljive, ali s to oko vidi to se zaboravlja.) Branjem leko\itog ilja skolska deca poznati prirod svoje aj uze okolinc i n cos~ tr~u pos tati oclsev l jcni m13cli iol oz i. Prenosicc to ilje
AUSTRIJA
ADARSA

Braj em \eko\ito~

GRCA
NAUCNOISTRAZ IVACE EKIPE FRAt;~U I A /.. PRO UCVANJE LEKUVU<..

UII J \

OD 19-45. DO 1970. GOD1NE.

42

LECENJE BIUEM

svoje i skolske vrtove, pl-atice j egov zivot i razvoj, videce kad kako cvcta. Citaocima sc dati planovi i crteZi kako treba podici i odriavati vrtic s Jekovitim biljem. Ovo od posebnog znacaja za skole, j er se tinz vrtiCima ajspesnije i najpijatnije odriava nastava iz botanike. m lckovitog bilj a naucice se korisnom rad, koji im, mozda, nekad zivot dobro doci. Za branje Jckovi tog ilja treba mnogo rucica, jer i ovdc se moze reCi da tacna ona Njegoseva: Malo ruk, malena i snaga. Niko ne moze tako mnogo i tako bJ-zO nabrati bilja kao skolska deca. Branje m bilja dcca se navikavaj da idu prirodu, s , u sum i tako neprimetno zavoleti sume i livade i pres tace se bojati svega onog sto se prirodi zbiva. Od priho d a dobij enog za bilje imace znatnu korist skolska kuhinja, knjii.rzica, z i rke itd. Uops te, branjem ilja deca odmalena neosetno pocinj privredivati, radeCi j edan posao uz pesm i sal. Na taj nacin ona dolaze do saznanj a d a n1og koristiti zajednici.

BORBA ZA KVALITET Obratice se paz nJa iljarima i on.ima koj i nameravaju da sakupljaju i gaje lekovito bilje da cistoca v rlo vazan cinilac u ovom rad . Jedan od najcescih nedostataka nasih droga n edovoljna cistoca, koja , glavo m, posledica aljkavosti i ne1arnosti rad . Ne sm e se vise ponavlja ti ona greska da se nasem bilj, izvezenom negd e u Amerik , ili na kakav drugi kontinent, naue stranog ilja, vune, kostreti, hartije, kozjih brabanj aka, mrtvi miseva, zernlje i drge necistoce . Toga ne srne biti ni namirnicama, kamoli drogan1a, lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne. POZIV NA SARADNJU Ova kojiga t da d podstrek i putokaz prijateljima pri1'ocle, ~za stav;'licima botanike, suma1ima, agronomima, uciteljima, apotekarima, l ekarirna i ,,eterinima na koje ilj e -svaki svom kraj treba da obrati paznj, da belezi kako u pojedinim godinama ta bHjka podnosila ss ili preveliku vlaznost, golomazicu, ' 'elike vruCine i zime, razne gljiviene i druge bolesti tok vegetacionog p erioda, koje lokalno bilje narod njihovog kraja najcesce upoLreljava za l ek, za koje bolesti i kako ih leci itd. Uopste, ovo jedna vrsta poziva svin'l ljubiteljima lekovitog, mirisnog i zacinskog iljt1 naucnu i strc11u saradnju. Lekovito bilje se ne moze procavati kabinetski. Potrebno svaki dan ici prirod, posmatrati ga i ispitivati, belezeci svaku pron1en koja nastaje pod ticajem spoljnih cinilaca.

POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA

sto s se nasi stari ~ugledali na Hola ndane, podifuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare, iskoriscjuCi najjevtinij i najpistupacij ravnicarsk energij, vetar, za mlevenje zita i is-

UPOTREBA LEKOVOG B I U ROZ VEKOVE

43

s ivanje vodoplavno zemlj is ta , taku isto treba da se ugledamo na nji i u pogledu gajenja lck0\1itog bilja. Hektar zemlje pod zumbulom, la lom ili karanfilom esurnnjivo donosi viSe koristi nego hek tar zita. kad Holantani mogu da proizvode tako divno mirisno cvece u zemlji gde uvek sivo i tuzno, gde se ))vise od 7Qn; 0 brakO\'a sklop i pod kisobranom, d i mi imamo jos vise razloga da pristupi1o toj proizvodnji, jer m i imamo divno plavo , zarko suncc i uopste velik broj suncanih dana. Citalac za svaku vazniju lekovitu biljku doblti sve potrebne agrotehnicke podatkc gajenju i dobljanju maksimalnog p rinosa i najboljeg kvaliteta.
DOMAcA

LEKOVITOG BILJA

Ukazacemo paznju na neotrovno lekovito ilje, kojeg ima kod nas v1lo nogo, ali se ne jskoriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu. Svaka porodka, pogotovu ona s malom decom, treba da irna za celu gouinu abranog cveta lipe, titrice, nane, sipka, tmjina i drugog bilja (> >Zlu ne trebalo, nek se nade u kuCi .. .). Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko cele godine u apoteku da kupuju kamiltej, iako su sve njil,re njive, pasnjaci, ledin e, ulke, dvoista i vrtovi puni te iJjke. Ili kad lekar i apotekar iz jednog velikog sela pored Dunava protestuje s to u se salje dovoljno belog sleza, u torn zapustenom i zabare nom selu svc su ulice obrasle belim slezom u toj meri da se seoska deca Jeti njernu igraju zmurke i skivalica. Ili da Jugosloveni svake godine popijtt tnilionc taleta i prirne hiljade injekcija vi>tamina, dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najl_ekovitijeg voca punog vi-tamina i drugib isto tako korisnih sas tojaka svake godirne propadnu, istrule, da ih pojedu svinj e, ili, sto $ vece zlo, pretvaraju ih u rakiju, nas n arodni otrov, 1 uglo i sramotu.
I N VENTARIZACIJA LEKOVITOG BILJA

Bez saradj ~ S\' ih naprednih i p rosvecenih gradana ne moze se nikad izvrsiti t'ejonizacija lekovitog bilja i adiirti taima farmakognozijska karta, tj. areali, raspros tranjenost svih vrsta na te ritoriji Jugoslavije. Medutim, bez tacog poznavanja svi mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito ilje ne 1noze se doneti i zakon za zastitu onog ilja kome pre ti opasnost od uis ta vanja, ni-ti otpoceti s podizoojem susara, skladista, plan1:aza, desteri)a i sa racionalnin1 iskorisca\'anjem.
I KOROV MOZE BITI KORISTAN

Cilj ove knjige , pored ostalog, da 6i1 taocu ukaze na to da i koro i di'Ugo prezre n o bilje 71'lOgu biti korisni. Sve zavisi u ci}im su rukama. u ruke Mandusica Vuka, svaka puska i uboji~ta. Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su lago. Tatula , bun~ka, velebllje, mraZO\' ac, gorocvet, digitalis, navala, titrica, beli slez, tvrda rafena glavnica i

44

LECENJE BIUEM

mnoge drge otro,rnc i neott:.ovne biljke ~' rast kao korov nasim nji' 'ama, vrtovima, sn~ a ma i li\a dama, koje veCia od nas unistava, smatrajci to za ~v gta<Iansk dznost i vrlinu, danas se u mnogim dzavama gaje, j er s za apoteke i farmacetsk indstriju vazne sirovine za izradu skupocenjh lekova. LEKOVITO BlLJE

SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NDUSTRIJU

U Jeko,itom ilju ne vidimo cini i m adije, sredstvo za vracanjc i bajanje, nego na~ u za sada jos U\'ek najvazniju, najjevtiniju i najpristupacniju l ckO\Jitu sirovim t, \ .n mk, neophodnu ratu. Ovom knjigom ne miekare koji druge leci ti lekovi tim i lj c111 , niti s limo da stvarao natodne L imamo namezu da ucimo ))pelen-bake i cemer-deke kako se povraticem s iriskog grol m og povra ti ti mladost ili ukradeni >) parado~i iz Idosa, nego zelimo cta oba\'e~timo najsire narodne slojeve stvarnoj l ekovitoj vredi mirisnog bilja. Citalac n e treba da smatra ovu knjig za neku s tudiju iii konacnu rec nauke. Ovo s skr01nan p utokaz i poziv svim zdravstvenim radicima, biolozima, uciteljima i svim drugim poznavaocin1a i l j ubiteljima lekovitog i mirisnog l, i prirode uopste, da prikupljati grat1u za proucava11je naseg l ekovitog bilja. nosti i priv1ed11oj vaf.nostt naseg l ekovitog,
zainskog

Sva saopstenja citaoci m ogu slati Insti tutu za procava nje lekovitog u Beogadu , Tadeusa Koscus ka broj 1, i Inst.itutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, Visegradska 26, koji citaoou stoje na as polaganju za sva obavestenja.

OD CEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE?

Koj.i sve cinioci uticu da jerlna te ista biljka sa raz11.ih 1nesta in1a razliCitu lekovitu
Velik broj citalaca postavlja ovakva pitanja. Na njih nije lako i jednostavno odgovoriti, jer sYaka blljka vrlo slozenog hemij skog sastava. Osim lekovitih, u svakoj biljci ima i nelekovitih materija, redovno mnogo vise od lekovitih. Na prirne1, 1 azena glavnica ima svega 0,10 do O,SOo/o (izuzetno oplemenjene vrste 1n1aju 0,8011/) alkaloida, koji su jedini lekoviti sastojci ove parazitske gljive na tazi, tako vazne za porodiljstvo. Sve ostalo, dak!e, vise od 990f o tezine razene glavnice, baJast, za Iecenje nekoistan sastojak. isti slucaj i sa veleiljem, tatulom, bunikom i mnogim drugim lekovitim bilje1. OD CEGA ZA\ 'ISI KOLICINA LEKOVITIH
SASTOJAA

U BILJU?

Zavisi, pre svega, od unutrasnjih, naslednih S\'Ojstava, zatim od kliIne, zemljista i drugill spoljni cinilaca. svem tome se mora voditi racuna. Tako se i moze objasniti zas to jedna te ista biljka sa raz.nih mesta i raznim godinama nema uvek istu lekovitu moc.

UPOTREB LEKOVIOG BIU

KROZ VEKOVE

45

I z \1 1 s 1 , sorala, \Jrijete ta \ hirida, kalenzljen , izvodenje t-asada, protiv azaih b iljnih s tetoc ina, korova i boles ti, ispitivanje moguc os ti prilagoda\1 aja i u\odcnja ku lt uu inos tranog kvali tetnog ilja , dodavanje zemljistu 1-azni pirodni h i ve~ tack ih dubriva, is pitivanje upotrcbe k 1 h i i n (alkaloid u mrazovcu) i njegovog uticaja na semenje raznog lekovitog bllja radi povecanja pinosa i procen ta, na primer, alkaloida velebllj u , tatull, bu nki i drugim iljkama, i svi ostali pos lovi agro io logije i ag rot elik e mogu se u spesno iZ\10diti jedino gajenjem pod nadzoom strucnjaka. l sto to vazi i . z a izbor mes ta, polozaja, zemljis ta itd. Za mnoge k11lture neoph odno na\lodnjavanje za vreme suse. Digitalis, gorocvet, durdevak, velebilje, tatula, bunika, mrazovac, odolj en, jedic i nogo drugo bilje koje sadrii nepostojana jedinjenja i li se tesko susi, treba s t r , odmah pos1e bamljla osusiti u s to tanjem sloJu zagrejanoj su snici na odredenoj temperaturi ili stai li zovati. Rdavo susenje cesto jedan od gl r nill uzroka nepoverenja prema lekovitom bllju, jer lose su senje jedcm o d glavnih uzroka doij a nja droga slabog kvaliteta. i s t d r g . - I zbegavanje raznih zamen a i prime sa, kao, na primer, da se Jist digitalisa ili vel eilj a zameni s lis tom o d grozboj e, Phy tolacca decandra, koren lincure s drugim divljim korenjem, korijandar i anis s kukutom, salep s mrazovcem, kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd. Kora s divljih cihona sa Anda uvek ila pomesana s drugim, neleko,,itim korama. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom s trucnjaka. Uopste, gajenje lekovitog bilja znaci velik n a pred ak u fa rmaciji i me~ dkini za v i l i s t n obezbed enje a poteka i farmaceutske indus trije potrebnim kolicinama dobrih droga ujednacenog kvalit eta, narocito p ostojanog hemljskog sastava: vi~ka i stalna kolicina a lkaloida, he~ terozida, ekstraktivnill materija i dr. I z svih ovih razluga m oderna farmaceutska indus tr.ija proizvodi n s r d n k s v i h t v r n i sve sto moze dobro uspevati , da i posta1a n z v i s n od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaca. r n s r t n i t r s k v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih l,, gotovo redo\'!10 izriose vise od same vrednosti droge placene beracima.

1 UVANJE LEKOVITOG BILJA. UZROCI KVARENJA 1 GUUENJA LEKOVITOSTI

Droge (osuseni de lovi leloovat,g bilja) ne mogu se cuvati besko11acno.

PAOVANJE

VeCina se mora svake godlne obnavljati drogom iz poslednje zetve. Opste pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije. Ali i tu ima izuzetaka. Kora krusine (F"rangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe . vaii i za rizom perunike, vaniliju, duvan i neke druge droge. Sasa, gorocvet i druge r anunkulacee s u otrovne, kad se osuse, otrovnost se poste~ peno smanjuje i iscezava. Osuseno lekovito bilje mora biti d r z k v n i sklonjeno na s v 1n s t koj e se moze cesto prove travatir. Mnoge droge moraju se cuvati llern1eticki zapakovane.

46 v r

LECENJE Bl UEM

Najvazniji uzroci kvarenja droga s v 1 g , t l t s v t 1 s t, k i s n 1 i i z v z d h , n i s t n t r t r .

,
1

s u n en g 1

I n s k t i, 1 s n i i k t r i n d u m n o g d r g . Digitalis, gorocver, <1rdevak, j edic, razena glavnica i mnoge druge, za m edicinu ve oma vazn e droge, moraju se cuvati potpuno suve i h ermeticki zapakovane, i to ili vakuumu ili atm osferi n ekog indiferentnog gasa (azota). Ukoliko s p akovanja manja, toliko s bolja, jer se, n a p r imer , otvorena ampula od dva do pet grama titrovanog digitalisovog lista brie potrosi i droga rnaaje pokvari i oslabi nego to ~sto lisce pakovano u teglice od deset, dvadeset ili vise grama. Rdavo pakovanje, isto kao i nestrucno susenj e, neznalacko branje, p renos i cvanje droga, uzroci s nepover enja koje jos i danas mnogi lekari i farmacetska industrija imaju prema izvesnom lekovitom ilju. Ukoliko su lekovita, mirisna i organolepticka svojstva droge osetljivija, utoliko treba vecu paZl'Lju obratiti njeno pakovanje i cuvanje!
v , 1 i s (: i druge neze bbljne ogane najbolje pakovati u ciste rn.etalne kutije, hermetiki zatvorene bli u sanduke jednake, standardne velicine i olika, postavljene dvostrukom debelom hartijom crne ili tamnoplave . Dobre su i posta\ljene kartonske kutije. potrebi i za krace vreme, osoito kad se droge n e moraju nikud transportovati, mogu se cvati vrecama i kesan1a od visestruke zilave hartJije. Korenje se pakuje u vece, semenje u manje vrece od oiS!te tkanine. Tako se pakuju droge za izvoz, dakle, industrijske kolicine. Male kolicine skupocenih i osetljivih droga treba cuvati - crnim ili mrk,im posdama. Osetljive droge treba pakovati (kao, ostalom, i sve druge lekove) tako da ispune sudo\ e da mrtav prostor, tj . prazninaukojojje vazdu, bude StO 1anji . . R z n u g 1 v n i u, digitalis, gorocvet, primorski Ik , druevak, navaJu :i sve ostale droge ciji se lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod uticajem vlage i ostalih spoljnih cinilaca, treba cvati cele, ne prasku. Treba ih pakovati tamne staklene, porculanske ili gledosane zemljae tcgle ili, eventalno, metalne sudo\e, koje treba hermeticki zatvoriti (zaliti parafinom ili voskOD1). Pre zatvaranja sud m etnuti kesu sveze pecenog kreca, fosfor-pentolcsida, bezvodnog gipsa ili silikagela, koji upiti svu zaostal Ylagu iz vazduha ili iz droge. Mnogim drogama se dodaju razna insekt ic:id11a s1u:lstva, hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina, diditija, pepeina, aloja ili stipse, zive, hloroforma i slicno.

D.r oge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike sitnjeno sti, pod uticajem svetlosti i vlage, samlevene doge ne sa,mo da gube brzo 1niris, ukus i boju nego i kolicin alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizor navale, slacicno brasno). Sve farmakopeje za veCin droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba, neposredno pre upotrebe. Prasko\'i su vise higroskopi (privlace vlagu) od odgovarajucih droga. Zato ih treba cuvati u dobro zatvenim sudovima u koje se stavi, kesicu ili u supalj zapusac posude, malo bezvodnog kalcijum-hlorida ili nekog drugog sredstva za upi1anje vode.

UPOTREBA

LEKOVIOG

BIUA KROZ VEKOVE

47

Vlaga jedan od glavnih zroka kvarenja droga. Zato se trazi da se tJ zabrano bilje s to pre i sto potpunije osu si i sto bolje zapakuje. Lekoviti sastojci digitalisa i aiene glavnice brzo se menjaju i gube pod uticajem enzima u prisu stvu do\roljne kolicine vlage. Zato se zahteva da, na prier , digi tas n e sme imati vise od 5<Jfo vlage. Primorski luk, zelatin, skrob i veCina droga u prasku su m anje-vise higroskopne materije, koje se u vlaznoj atm osferi brzo k\are, jer upij aj veliku kolicin vlage koja prvi u sJov za r azvoj plesni i aktivnost aznih en.zlma. Ponekad se te promene vide i spoljnim znacima. Na primer, pokvarena raiena glavni'ca moze da zaudara amonijak, beli slez poplesnivi i odaje odvratan miris, slacica izgui ljutinu, na cimetnoj koi se javljaju crvenkaste p ege itd. Svetlost stezo Lice vecinu droga. Safran, kicica, cvet ljbicice, titrice, n tfe, lipe i drugi cvet{)vi menjaju i gub-e prirodnu boju, izlede. Pored tih vidljivih znakova nastupaju i takve promene koje se ne mogu culima Jako otkriti: izomerizacije, polimerizacije, oksido-redukcije, hidrolize itd. Digitalis drzan otvore01n sudu n a svetlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganja lekoviti sastojaka. Ultravioletni deo sncev svetlosti ima jako h eijsko dejstvo i n1oze, u lose zapakovanoj drogi, izazvati nezelje ne promene i na taj naoin Sinanjiti njenu lekovitu vrednost ili u izvesnim slncajevima sasvim unis titi. Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovid.n e sdove ili sanduke dobro oblozene debelom harti jom. Vazduh izaziva kvarenje droge. na prvom m estu dolaze kiseonilc i ozu, zatim v d n r , tragovi n i k i drugi gasovi u vazduhu. Tim spoljrum ciniocima treba dodati i unutrasnje, r1 hemijske supstancije koje se nalaze drogama i koje takode u i( zvesnim okolnostima mogu u drogam a izazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi1 te ili manje lekovite, n ekad astaju i stetna jedinjenja. Svetlost, povisena te~pera tura i ' 'laga potpornafu oksidacije koje nastaju pod uticajem kiseonika iz vazduha. Etarska l, Sinole, gumi-smole ; 11al" :ni brw se menjaju dodiu s vazdhon1 i svetloscu. Zbog toga se ,_ ;k ulja brzo usmole, narocito ona koja sadrze mnogo terpenskih ugljovodonik a: terpentinsko, limunovo, narandzino, lavandulino i di. Me njaju se . miris, ukus, , kanzistencija, specificna tezina i rastvorljivost ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno poznatih uzroka oksidacije, kondenzacije i polimerizacije. Smole u prasku se brze kYare nego cele. Kolofonijum prasku menja sastav i postaje manje astvorljiv u petroletru. Toplota takode nepovoljno utice moge sastojke droga. Vecina enzima brie i dejstvuje na visoj temperaturi (30-400), usled cega nastupaju h ernijske promene i guljene lekovHih sastojaka droga. Tirtrica, nana, maticnjak, durnbir, azafetida i duge aromaticne droge gube vrednost, jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje.

Nagle pro11'Lene temperature, n.a primer, naglo hladenje, mogu izazvati zgrusnjavanje vodenih para uutrasnjoj strani suda, vodene kapljice, kad padnu na povrsjnu droge s labilnim sastojcima, mogu pos1:ati zariste odakle poceti kvarenje celog pakovanja.

48

LECENJE BIUEM

madnoca izvrsta11 nacin konze rvisanja, jer sprecava razvoj rnikroorganizarna insekata, a li izvesnim masnim i e tarskim uljima moze izazvati promene sastava usled talozenj a ili kristalizacije nek ih sastojaka: riije, a slinovo, ricinusovo, r uzino, nanino, anisovo, titricino i druga ulja . .tivi organizmi: plesni, bakterije i insekti. Droge unistavaju ili sami organ izmi ili enzirni k oje oni luce. Promene koje drogama izazivaju bakterije nisu u vek vidljive, osim s lucajevima hromogenih vrs ta koje grade crvene mrlje na skrob nim drogam a .

Plesni su cesta zaraza vlaznih droga, narocito on ih koje irnaj u mnogo gume, secera, skroba i slicnih sup.sta'Ilcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mnos tvo spora razne . Pojedine plcsni se m edsobno r azlikuju olikom organa kojima se nalaze spore. Siva i n
sli,

3
STERIGMATOCYSlC

RAZ PLES 1: 1. MUCOR, 2. PENICILLIUM. 3. ASPERGILLUS, 4.

plesan imaju loptast sporangijum pun sic usnih spora. Ze]ena plesan ima neazgana te, pJava p]esan razgranate kondiofore u kojirna s smestene spore. Raspoznavanje plesni ' 'rsi se mikroskop om. Crvici cesto 11agrizaju mnoge droge. Otkrivanje i razlikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom ili mi1 kroskopom. Najcesce se javljajtl sirni crv , brasne CI\' . Insekti nagrizaju d unis tavaju najcesee podzemne orgae s mnogo skroi slzi, cak i otrova1e droge. Retko se javljaju na korarna i taniskim oporim drogan1a. Nisu sve droge ni svake godine podjednako zarazene ovim insektima. Ima godina kada se paraziti pojave tolikom mnos t1m1 da se mora izvr~iti dezinsekcija. Rdavo zapakovane mirisne droge brze ili sporije g u s v r u i prirnaju rnirise svoje okoline. Ako skladistu ima viSe vrsta droga, onda one primiti miris one roge cija aroma najjaca i koja najlakse vetri Lose zapakovana droga brzo primiti u skladistu, u nekom primorskom pri.stanistu ili na samom ba,
inlina

UPOTR.EBA LEKOV IOG BIUA ROZ V E.OVE

49

1.

FO RICA

INS EKT I KOJ I , APADJ LI DROG E RUFA, 2. t;ALANDRA GRANARIA . 3. t:ALANURA URYU\ E , 4. STEGOBIUM PAN ICUM, 5. P NUS BRUNNEUS. 6. NIPTUS HOLOLECES , 7. LYCTUS BRUNNEUS, 8. BOR.KHAUSEN IA PS EUDOSPRET ELLA

brodu, miris kateana, pokvarene ribe, naftalina, koze, pe troleuma i drugih 111a terija jakog i pos tojaog mkisa.

U v l z n s k 1 d i s t rdavo zapakovana droga se za kratko vreme ovlaliti, ponekad i poplesniviti. Budava droga se mora unistiti!
- s to se vidi iz ovog izlaganja, velik broj cinilaca koji uticu na leko,itu moc svake iljne vrs te. Za to velike sve tske firme kupuju lekovito ilj e samo od solidnih proizvodaca prvoklasnih droga, jer onom narodnom: Od loseg mesa - eorba plot ili ono drugo: Nisam dovoljno bogat da nosi odelo od loseg stofa. Od loseg lekovitog bilja ne moze se naciniti doba r lek. od leka se, pre svega, trazi da bude dobrog kvaliteta, efikasan, da uvek i svakom moze pomoci. Zato kupujte l ekot-ito bilje od svakog.
Zakljuak.

LEKOVITIM

SASTOJCIA

MEDICINSKOG BILJA

Glavnije hemijske materije od kojih potice lekovitosl bilja

Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se n~sta n~~e znalo eJrujskom sasta\'U lekovitog ilja i ilja uopste. Biljke su upotreja\ane na 1 aznim kontinentima na osnovu iskus tva stecenog kroz vekove. Tada pocinje eksperimenta lna farmakognozija, tj . egzaktna nauka lekovitom bilju. BiJjke su vrlo slozenog hemijskog sastava. Nas ovde interesuju samo lekoviti sastojci. Nelckovite sastojke nauka drogama naziva balastnim materijama. Na prinaer, u raf.enoj glavnici ima svega 0,020/ do 0,200/ lekovitih

50

LECENJE B1UE.M

sastojaka (alkaloida), sve ostalo (masno ulje, ugJjeni hidrati i dr.), znaci vise od 990f 0 svih sastojaka cine nelekovite, balastne materije. Slicno i sa mnogim drugim lekovi tim biJjkarna. Premda u XIX i ''eku analizirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekovitih sastojaka raznih hemijskih grupa, ipak se jos uvek javljaju nove biljke u na rodnoj m edicini raznih kontinenata ciji hemijski sastav nije poznat, te biljke se ipak usp esno upotrelj avaju u 1nedicini. Is trazivacki metodl u h emij i lekovitog bilja iz godine u godiu se sve brie usavrsavaju, tako da se stalno otkrivaju nove materije, m edu njima i t akve koje preds ta\'ljaju pravu prekretnicu u m edicini i farmaciji (vitamini, hormoni, antiiotici, fitoncidi i dr.).

Sta su to alkaloidi, glikozidi (heterozidi), saponini, tanini, etarska ulja i druge bilje materije, nazivi sa kojima se citaoci knjizi s talno susretati? Ima citalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati. su s trucni, naucnl termii za delotvorne sastojke doga. Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju ovoj knjizi, nece biti zgoreg da ti bar ledu definiciju tih sastojaka, jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. Pokusacu da to izncsem najjednostavnije, prosto, da bi bilo razumljivo svakom citaocu.

ALALOIDNE BILJE

Mnogi puse d. sad moda. Puse i deca. Posle prvih cigareta zaboli eoveka glava, neki povracaju (osobito deca), vecina gubi apeti<t, dugogodisnji pusaci pocinju sve kasljati. Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od tatuli11og lista. NekJ. tome primesaju jos i llitsta bunike, malo amemak.e trave lobelije i kineske trave efedre. Kad popuse cigaretu, biva im lakse. Kad studenti spemaju ispite, avijaticar i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu, oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i, uop~te, svi koji treba da podnesu kakav velik napor, piju kafu ili . Ove droge okrepljuju, jacaju telo i duh. Oni koji zvacu kotiledone africke droge kole mogu da podneu veoma velik napor, ne osecajuCi teret, glad, zed i san. NoseCi na glavama ogromne terete desetine kilometara, crnci stalno zvacu svezu kolu i usled toga postaju neocno izdrzljivi, ne zamo.re se, ne zadu\raju se i mogu da izdrie takav napor koji belcu neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo.
U Ju.Znoj Americi kokino lisce Zvacu od najdavnijih vremena. Od starosedelaca tu naviku primili su vec prvi doseljenici iz Evrope. Starosedeoci kafu da to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. Kasnije se to Zivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. Preskot (Prescott) 1847. god. zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidljivih znakova umora, zahvaljuju6i stalnom zvakanjtt kokinog !. Dotle, Ev1opljani nisu mogli shvatiti izdcilji v ost starosedelaca, naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. I danas, kao i pre mnogo

UPOTR'EBA

LEKOVOG

BllJA

ROZ

VEKOVE

51

vekova, u Juinoj An1erici potro~i se svake godine ogromna, ali za sada ~ vek cpoznata kolieina kokinog lisca za zvakanje. Isto tako, crnci Africi uiivaj u ZV!kanj kole, Indonezani betel. Smrvljenom l koke doda se ne~to malo ilj nog pepela, kreca i vode, se nacine loptice, koje se zvacu svda i svakom prjlikom, narocito kad pe~ice treba pre6 viso~ke Ande.

S l i a. anJioLica
ltcopir?J 11ctp~ {[ 11.5

UQS ..... /Jd!Q..dDt?O,

~
H~osc~.+fS J.Jig~
R.~

BEUalJ oNAJ,. .
Vt:~A-TR.I.J L&l.J"t

ACONitUI( YARJeg~tt
rc~ . }IJSR.lJ/of

COlCh!C.M .S FC.JtL~

AUTUHIJA-/.E.

OR.11UrUM

11 I.+MC.LI

..+.

8~UadoAJJJQ..

N. TA8'i'CIJ

OPJUM

ALALOID NE B IU E

U JUGOSLAV IJI

Vojvodanske majke, kad st prolece decu s guscicima na ledine, desetak t im skrecu paznj da se ne zaigra j kako ne bi guscici oti~li nekd u korov da se najed kukute. Kukta velik otov. G~ciCi s narocito osetljivi. Kukta bila sdski otrov Atinjana. Njome otrovan slavni filozof Sokrat. Stariji svet 111nogo bolovao od malarije. Narocito oni koji s nekad slufili vojsku Make doniji. Svi oni znaj za gorki kinin, gorci od r . Neki su dobijali kinin i olik injekcija. Mnogi slabnjavi piju kina-vino ili kaplj.ice za jacanje, ciji glavni sastojak tinktra od kininove kore. Oni koji bolju od cira stomak i pra~kove kojima glavni lek ekstrakt dobijen od b eladone. CobanciCi i gorosece prevare se pon ekad se najed primamJjivih i socnih bobica od iste biljke, sled tega dolazi d.o pojave teskog trovanja, i do smrti. U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj kvanja maka i davanja maloj deci ka,d l, kad ih boli trbuh, kad imaju grceve, kad ne mogu da spavaju.

52
d ovek

LECE.NJE BIUEM

okasljavi, trafi od apotekara praskove kodeina.

Cemerikom planinci tujiU jedan drugom kokosi da im n e cine stetu u :/.itu. Cemerikom i duYanom lece sugavu i vaslj ivu stoku.
Sve te, i jos mnoge druge biljke su otrovne i lekovite zbog toga sto sadrie razne k 1 i d . Kukuta otrovna jer ima n ekoliko alkaloida, od kojih n ajvainiji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute, Conin maculatum). Zbog konina kukuta zaudara na misevinu, n a rnisiju mokracu. U makovim caurama 4ma arznih alkaloida, medu njima najvainiji, najotrovniji i najlekovitiji - morfin. najvainiji opojni alkaloid . U makovim caurama ima i kodeina, papaverina, arceina, narkotina i jos dvadesetak drugill alkaloida rnanje medicinske vafnosti. Otrovnost i lckovitos t velebilja, tatule i bunike potice od alkaloida hi-

uscijamina, atropina, skopolamina li

d!rugih.

Paprika t zog alkaloida piperina. Duvan LjU!t i attrovan zbog alkaloida nikotina. Glavni lekoviti sastojak kafe, , loole i matea j este aJ.Jmloid kofein. Kokino lisce izaziva ono cudno dusevno raspoiozenje usled prisus tva a lkaloida kokai1za. U ki11inovoj kori glavni lekoviti sastojak onaj gorak alkaloid kinin, pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih, manje vafnih alkaloida (kinidin, cinl1011in, cinhonidin ii dr.). Otrovt~:s t cemerike potice od protoveratrina, jervia i drugih alkaloida. Kad ozled!ite rusu (Chelidonium nzajus), iz nje cri narandzasti mleeni sok ljtog gorkog ukusa. Lekovitost, otrovnost, ljtttina i gorcina ovog soka potic od alka'loida helidonina, hele1itrrina. Mrazovac 1ekmr.i1 i otrovan ZJbog alkaioida holhicina. Jedic otrovan i lekovit, na jezik izaziva peckan~e i trnutos t zbog pistnog alkaloida akonitia. Raie1 'la glavnica lekovtit~ i otrovna zbog alkaloi q a ergotamina, ergotoksina, ergometrina i .dr.
Svi navedei, i mnogi drugi a lkaloidi - nj1h vise od stotiln poznatih i mnogo jos nepoznatih - nalaze se u raznom bilj sirom cele Zemljine k gle. nogi s veoma v-azni lekoVti. S ve s to spstancije slabo bazog, alkalog karaktera, vezane u i za razne organske ki!Selir n e i za tanine, stavske, opore materije. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna h emijska konstitucija, fizicke, hemijske i fizioloske osobine. Neki se poinju i polsin teticki proizvoditi u fabrikarna lekova. Vecina alkaloida g r k g k us . Gotovo svi s manje ili viSe t r v n i. Ali nis svi podjednako toksicni. I nis sve gorke iJjke otrovne, nilti im gorcina potice jedino od aJkaloida. U ilju ima jos rnnogo drugih spstancija koje su gorke, i onih koje s otrovne. Najva7.nije droge se dobijaju od ilja koje ima alkaloide. Otda tako YeHka vafuost alkaloidnih droga terapiji. Naucna farmacija pocinje otkricem morfina opijumu 1803. god. jednoj pariskoj apoteci. Tokom nekoliko narednih godina XIX veka otkriveno d esetak drugih alkaloida. Danas ih poznato vise od 500, ali se terapiji ne potreljavaj svi alkaloidi. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahju iZ droga na razlicite nacine i preciscavaju komplikovanim metodama dok se ne doiju ciste, kristalne ili amorfne s upstancije bele . Nikotin i koniin s tecnosti. Alkaloidi se oicno lako astvaraju alkohol, teze u vodi. i imamo fabrik opijn1ovi alkaloida u Skoplju.

UPOTREBA LEKOVIOG BfUA ROZ VEKOVE

53

Upotreba alkaloidnih iljaka l ~istlh alkaloida. - Gotovo sve alkaloidne ~iljke su tako jako akHvne da se smej upotreljavati samo uptstvu 1 pod nadzorom lekara. U interesu narodnog zdravlja, ovi lekovi se zbog toga ogu dobiti s u apoleci na recept lekara. Pojavom vitamjna, antibiotika i sintetskih lekova upotreba alkaJoida i alkaloidnih droga poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena, a li njihov broj iz godine godinu sve veci, tako da i dalje spadaj vrlo vazne prirodne lekove koji se koriste savremenoj terapiji. Alkaloidne droge se sve vise k oriste u farmaceutskoj indstriji kao sirovine za ekstrakcij cistih alkaloida, i sve _manje apotekama za izradu prasko\ra, i:nfuza, dekokta, tinktura, ekstrakta i drugih galenskih preparata. Medicinska upotreba alkaloidnih droga, alkaloida i njihov derivata veoma raznovrsna, jer svaki alkaloid ima svojstveno farmakodinamsko dejstvo, specificne fizioloske osobenosti, kojima terapeut mora voditi racuna prilikom prepisivanja i upotree ovih vaznih lekova. u terapij skin dozama aJkaloidi su dragoceni lekovi; u proHvnom su. skodljivi i opasni, jer su i u malim dozama jaki otrovi. Alkaloidi deluju na jednu ili viSe funkcija organizma uticuCi, pre svega, na nervni sistem. Na primer, kofe1n i strihnin terapijskim dozama nadrazju razne funkcije centralnog nervnog sistema (analeptika). Naprotiv, alkaloidi koji deluju kao narkotika, hipnotika, sedativa (skopoJamin) ili analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije mozga i mozdine. Neki alkaloidi dl na periferni nervni siste. Krare (Chondrodendron, Strychnos) i koDJ (Conium) li5 otorne zavrsetke. Kokain () paalise senzitivne nervne zavrsetke, zbog cega odredeni deo tela z postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika). - Akonitin (Acanitum) izaziva na jeziku peckanje i tmutost i, najzad, jezik oteZa. i postane neosetljiv. Izvesni alkaloidi draie ili paralisu vegetativni i autononi nervni sistem (parasimpatiks i simpatiks), organe koji rade bez u pliva na5e volje, kao sto s srce, krvni sdo\ri, zlezde itd. Muskarin (Amanita muscaria), pilokarpin (Pilocarpus), ezerin ~li f.iizostigmin (Physostigma), arekohin (Areca) i dr. deluju kao r s i m t i k i m t i k , tj. draze parasipati kus, dejstvo koje se ocituje i lcenjem znojnih (dijaforetika, sdo rifika) i pljuvacnih zlezda (sijalagoga), sufavanjem zenice (miotika), u usporavanj srcanog rada i ~nizenj krvnog pri,tiska, pojacanju peistaltike zeluca i creva itd. Atropin, odnosno hioscijamin, skopolamin i drugi tropanolni de1ivati midrjjaticnih solanacea (Belladonna, Datura, Hyoscyamus, Scopolia i dr) deluj suprotno. tj. r 1i s r s i m t i k s, dejstvo koje se ocitjc smanjenju lucenja znojnih (antidijaforetika) i pljuvacnih zlezda (antisijalagoga), u prosjre.nju zenica i para.Jizi akoodacije (midijatika), ubrzanju srcanog rada i plsa, prosi-renju bronhija, sporavanju peistaltike i lazavanj grceva creva (spazmolitika). Efedrin (Ephedra), tiramin (Secale cornutum) i adrenailii.n (horon nadbubrezne zlezde) deluju kao s i t i k 1n i m t i i, tj . drafe simpa-

54

LECENJE B fU EM

tikus, usled cega dolazi d o ubrzanog rada srca, s uienja krvnih sudova i time pov iseja krvnog pritiska, prosir enj a bronhija i zenica i usporavanj a peristaltike. Ergotami (Secale cornutum) r i johimbin (Yohimba) deluju suprotno efedrinu, tj. parali~ u sirnpatikus i zbog toga spadaju u grupu s i m t ik

1i t i k

N ' kotin (Nicotia) najpre nadrazuje, zatim paralise ganglije vegetativnog sis te ma. Hinidin (Ci nchona) daje se kao lek protiv s ra ne aritij e, k ofcin (Codejstva, on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije rnalaije (parazi1icid). Strihin i brucjn deluju i kao tonika ili roborancij a, je r svojom oglomnom gorcinum pojacavaju apetit slablm i iznurenim. Kolhicin (Colchicum) deluje metabolizam mokraene kiseline, zbog cega se daje proti\' akutnog napada uloga (gihta, podagre). Hinidin (Cin cho71a) daje se kao lek protiv srcane aritmije, kofein (Coffea) kao sreani analeptik, sreds tvo koje pojacava rad s rca u slucajevima kada dode do DJegovog naglog popustanja. Rezerpin (Rau1olfia), a lkaloidi cemeike (Ver atrum) i papaverin (Opiu1n) smanjuju krvni pritisak time s to izazivaju sirenj e krvnih sudova (vazodilatatorija), s upotno efedrinu i adrenalinu koji s uzavaju krvne sudove i time pove~avaju k:ni pritisak (vazokonstrukcij a). Od alkaloid~ koji deluju na organe za disanje treba spomenuti lobeL~n (Lob elia) koji nadraiuje, pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik), sto od osobitog znacaja u slucajevima kada preti opasnost da 'se disanje zausta,,i. Slicno deluje i kofein. Emetin ( pecacuanha) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije, i kao ekspektorans, tj. lekovito sredstvo koje potpomaze izbacivanje sluz.i iz l5, bronhija i tral1eja. U ve6oj do~i deluje kao sredstvo za povracanje (eetik). - Naprotiv, skopolamin i atropin deluju protiv povacanja (antienletici). Kodein (Opiunt) upotreljava se radi uazavanja i stisavanja kaslja (antitusik), atropin ulafuje i prekida napad bronhijalne as tm.e. Purinski alkaloidi, derivati ksantina, teobromin i teofilin (Theobroma), donekle i kofein deluju kao diuretika, sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizrna. alkaloidirna koji deluju na matericu treba, pre svega, spomenuti ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale corrttum) koji deluju kao uterotonika, tj. pojacavaju grcenje materice, osobina kuja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi ili prestane, ili posle d kad ne dolazi do skupljanja materice. Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis) . - Naprotiv, kao antagonisti, paralizatori materice, tj. sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice, upotreljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin, morfin) i atropin.
ergo.metin, Metu

Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granat111), are kolin i arekaidin (Areca catecJzu) deluju .pno~iv crevnih parazita (anthelrnintika). - Sabadilla, Veratrum, Staphisagria, Nicotiana, Anabasis i neke druge iljke sa-

UPOTREBA LEKOVITOG BlUA KROZ VEOVE

55

S1 Jt1 1 sl~h sekata-paazi la). . A __lkaloi.dne iljkc imaju vrlo velik znacaj za coveka, za nj egov zivot i rad. ~s1m. cest~ 1. raz~ovrsn:){ upot~be u terapiji, neki a'lkaloi.di se koriste i u po}JOprt\redi, Jedni za s lavanJ e raznih parazita n a kulturnom b,ilju (nikotin, a nabazin), drugi za povecanje zetvenih prinosa stvaranjem p oliploida (kolhicin). Peyotl sc koristi eksperimentalnoj iologiji, brucin kao vanedno osetlj iv reaktiv analitickoj h emiji za dokazivanje minimalnih kolicina niti-ata.

~:.ze ~k~lo~de. koji ta kode deluju kao paraziticidi, al i samo spolja (protiv va-

GLIKOZOIDNE BILJKE
Svi poznaj u di,mo cvece t!urtlevak ili tlurtlic (Convallaria majalis). Planinari znaju i divlj i drdevak mracnim i vlaZim sumama. Svi se njime kitimo, ma lo ko od nas zna da durdevak lek za srce isto kao i onaj cr1-'eni digitalis sa Vogeza i iz Svarcvalda, vunasti digitalis iz is toene Srbije, zti digitalis sa Rudnika, astepca i dZ cele Fruske gore. Drdevak rukama lekara i apotekara spasonosan lek, i to bas oni div ni si tni cvetiCi s to lice n a sitan biser. U rukama nestrucnjaka, durdevak i razne vrste digi talisa, lijander, kukurek li onaj divnri. gorocvet sa DeLilatskog peska i iz cortanovacke su n1e nisu lekovi ni lekovite sirovine, nego otrovi. Stari narodi su kukurekom trovali stele kad s isli lov ili kad su medusobno ratovali. I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofantusom, strofantus takode lek za srce rukama apotekara i lekara. Sve navedeno bilje Jekovito i otrovno zbog prisustva raznih k r d i t n i n i h g 1 i k oz i d . Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godine fabrikama lekova i u apotekna za proizvodnj raznih lekova za jacanje srca. Kod nas sc jede mnogo luka. nogi vole ren, rotkve i rotkvice. gradovima mnoge domacice znaj.u da prave senf ili mtar od b ele slacice. Kad nekoga uhvati u krsti ma, nazebe, stavljaju mu na bolna m esta slaciCinu kart ili cicvaru od slacicinog brasna. Brdani prolece d sremS, creus (Allium ursinum, divlji ili m edvedi luk) zbog ljtog ks slienog luk. im p rva prolecna salata i ujedno prva vitaminska hana. Poznato da su sve te biljke ljutog ukusa. Kad s trZete r en ili seckate luk, toliko vam suze oci da morate izici iz sobe. Eto, sve te, i jos mnoge druge iljke sadrze s r n g 1 i k z i d , koji se pod ticajem fermenata sto se nalaze tirn iljkama i prisS'tVU v.ode razlaf na secere i na etarska uJja ljtog mirisa i ukusa. edno vreme se vrbova kora potreljavala kao lek proti tJ malarije. U tu svrh ona XIX veku ispitivana i ~ njene kore izolovan glikozid s 1 i i n . Mladi ppoljci s topole i jalana upotreljavaJ se za lek glav nom zbog jednog slicnog glikozida. Nije prazna prica da n ajlepse spavati mirinom se.nu. Seno zaista mirise. Ali seljaci, cobani i drgi ljudi bliski priodi dobro vele kad tvrde da ne irise s\'ako seno podjednako prijatno. Miris 5ena potice od raznih etarsk.i ulja i od k r i n , kumarin proizvod nastao razlaganjem

56

LECENJE B1UEM

jednog glikozida. Kumariom parfimi~u skupocene duvane. Kumarinskih glikozida ima u razno divlj em bilju koje raste senokosima, najvi~e u zdraljevir1i ibl kokocu (Melilotus offici11alis). Kad leti be rete ukusne ~um.ske j agod e na mestu gde okupator isekao divnu borovu ~uru, naici cete i kicicu, gor.icu ili travu od gropored same goke kicice, znice (Ery!zraea ce11tauriU111). SJatke jagode rastu gorke kao pelen iJi cemer. Fru~kogorci sasvim ispravno nazivaju trava od groznice"< , jer to i danas, kao i u vreme kad Dositej plan.Jnario

tN . FtAJijlllA
1Jtg. Mi6t9LI.t
PR.IIofUL,..lHt' QeNT!.+JIA 1>1v. 5/N,..PIS
0NONJ.S

S)"()
1

0 \'

S.+Ji!UtUS ltlt~~
&li.fNAilJS

LiQuR.ii.+ tf-DONJS

r~~.

F.flLJ.J

\\.\ a~NIA-N.f ~

tONYtf-ll~~l.t

i.s ETIJ)( II . FRJAIIGll/.1

SA-LIX

Plll..$tn"Jlt,f (}IJDfS
DlfJIT.fLI.S

CYPsoP~ilt#

AfN!A ';f

l~N-4-T,f

, TILIAERYTH~~FA CFAITAUR-!UM Gt:NTIAAIA LlJTEit ALr. HFIWiA-J?,l'A R,Jf. rNAR.rtc",f D 1 G 1 i L 1 S 'i./1-A /tfAJU.S V~R-84-SC{. LlfN.fT,f

FtflL-.IX

VIOL-.f ~~ C.OJ.DR,

,jlfpON.fi?.!',f
,f/>ONIS IJfl/LOTliS
FF .

.uv,. ~/

D . JII~Jl>IF/.oiM P/l,UNUS .S PINO.S~

R. 1 N L .tt

Pol.Y~+L-4 A.<fe.f

1>19. L.fN.f <

HETEROZIDNE BLUKE U JUGOSLAVIJl

Fruskoj gori, glavni nar<>dni lek tog kraja 'Protiv groznice. Za lecenje groznice kicicu upotrejavaju i na Durmitoru, Besnoj kobili, u Belom Potoku ispod Avale, u Jaanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi. icica lekovita, ali nije otro\rna, iako gorka kao k.ininova kora i d:ruge alkaloidn~ droge. Njena lekovitost potice od g r k i h g l i k z i d : eritaurina i eritrocen tauria. Gorki hadcn'i i semenje iz ko~ticavog divljeg i nekalemljenog naseg voca (vi~nje, b r eskve, kajsije) upotreljavaju se za proizvodnju lekovite gorke vode. Gorcia ovog semenja i specifican miris na goke bademe poticu od i n g n t s k i 11 g 1 i k z i d , tj. orga.ns~ih materija koje hidrolizom daju ~ecere i cijanovodonik ili, prosto, cijan, poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi stanovima truju stenice, na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije. U cvetovima zove i lipe ima g 1 i k z i d k i i z z i v u z n n . Zbog toga se ove dve droge upotreljavaju u oiku toplog protiv nazeba, za izazivanje ~to jaceg znojenja.

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA ROZ VEKOVE

57

~umama ~d Du-?ava, Tise i drugih r eka raste ~ krusina (Ritamrzz~s frag_ula). S nJ: se s~?a kora i upotreljava protiv za tvora, za uredivanJe stol1ce. Glavru Jekotl sastojci ovoj kori su n t r h i n n s k i g 1i k z i d i. Isti glikoziJi se nalaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathartica).

Sa Deliatkog peska izvozi se svake godine nekoliko vagona ko:ena. ~ele s~po_narije,_, :bele sapnja~ ili, kako tamo nazivaju, ~lajer-trava , Jer ~ cvece 1 granc1ce sa semenJern podsecaju na slajer (veo) (Gypsoplzila panLculata). Iz roga k: '\'add se 1 5 n i n, koji irrna raznovsnu tehnicku upotreb. Ako sapunj ac i, jos bolje, ovaj saponi.n trljate medu dlanovima s vodon1, poja\,ice se obilna i postojana pena, kao kad uzmete najbolji sapun. Istu takvu n dobicete i od semena kukolja, jagorcevine, divljeg kestena, divizmc i n1nogih drugih biljaka. U seoskim bastama jos se nailazi na rnali ktak s cvecem. Tu se ponekad nalazi .i belonoga , iJl!i sapun-trava (Sapoaria cfticinalis), vrlo lepo cvece. 1 ona se peni kad se sa vodom tlja. su znali jos stari Rimljani i potrejavali su za pranje vune. Zbog toga su i nazvali erba lanaria. mi i danas cinimo. Svdlene, fine vunene i druge skupocene tkanine od zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer on alkalan i najeda, upropascje vlakna i tkaninu), nego raznim preparatima, ne znamo da njima glavn.i sastojak saponin, dobijen ekstrakcijom iz sapun-korena. Isto tako, razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadrze uglavnom saponin iz korena ove nase biljke. Divizmom deca truju plicacima 1 i onda rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak .ili veceru. Divizma otrova zbog saponina. Slatki koren pored slan.kamenackog grolja olaksava iskasljava.nje zbog pritSutnih saponina. Slankamenci ovaj koren nazivaju bilje. Cim neko okasljavi, d da zvace ovaj zut i sladak koren. Kad smo bili deca, cuvali smo ovce i zvakali bilje dok nam ne u dll"i pena na sta, pricaj stariji ljudi iz Slankam~a. 1 brezov list lekovit zbog saponina. Kukoljevo seme otrovno zbog saponina zvanog gitagin. Daninoc se zbog saponina upotreljava za lakse iskasljavan.je. Ako sc mala .k olicina kakve s apon.inske doge prok~uv.a vodi i malo duze mucka, doija se obilna i postojana pena kao sapunica (sapo na latinskom znaci sapun). Zbog osobine da d n slicnu sapunima, ove supstancije nazvane su ~>saponini . I saponini, kao i glikozidi i alkaloidi mogu, dakle, birt:i i lek i otlov. Sve zavisi u cijim su rukama. Heterozidi ili glikozidi s slozena organska jedJnjenja koja se lako razlafu pod uticajcn.1 1-a.zlafenih kiselina ili hidroliticnih enzima dajci pri tom jedan ili vise secera (glikoni<<) o i jedan ili vise molekula jedinjenja koja ne pripadaju secerima, dakle, aglikoni<<.

Upotreba. - Za medicinu su najvatnije one glikoz~dn.e dro_ge koje deluju srce. Vunasti, purprni i neke d.ruge vrste d 1 g t t lt s , razne vrste s t r f n t u s , 1i n d r, g r v t, d u r d v k, kukurek i neke druae biljke sadrie heterozide koji terapijskoj dozi deluju t n in n ~ r i spadaju s t r i d n d r i v t . Ova grupa se naziva jos i digitalisova ili digitaloidna, ~~~ pu~ur:ni digi~a~is prv~ usa?

terapiju; uveo ga engleski lekar VIIIJem

V1teng (William Witeng)

58

LECENJE BrUEM

1785. godie. Inace, ~ su Arapi upotreljava]i primorski luk za trovanje pacova, crnacka plemena u Africi r azne strofantuse i drugc apocinaccc za trO\Ianje strela i kao sudski o trov. Ove iljke pri Jadaju r aznim iljnim (amilijama (Scrnphulaliaceae, , R anunc.ulaceae, Liliaceae) i raznin1 rodovima i vrstama i poticu sa raznih kontinena ta, ali im zajednjcko da sadrie vrlo srodna s t r i d n h t r z i d n d i n n (genoli sa 13 i '.!4 ) i da svi deluju na srcani misic : u ter a pij skoj dozi su lcko,:i za srce, uzeti u vecoj kolicini su otrovi za sr ce.
Sva kardiotonika koja se prakticno upotreljavaju u terapiji su biljnog porekla. Ranije su za lek upotrelj avae droge, s razvoj em farmaceutske industrije u novije vreme sve se ~ koriste cisti heterozidi, pojedinacno ili u smesi. u poslednje vreme uportreljavaj u se i koncentrovani ekstrakti droga bez balastnih m aterija: totadigitalis, adonorm d cLr., cime se postize komplekso dejstvo, lek znatno jev tiniji od ci'stog heterozida. U maloj, terapijskoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan l nedovoljan usled raznih oboljenja. Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srca u slucajevi.ma kad su njegove kontrakcije oslabile i postale nepravilne. Ove droge deluju i diureticno, osobito u s.lucajevima srcalllih edema. U veeoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr., 2-3 g digitalisovog lisca ili 15 mg digitoks.ozida). prvi znaci nepodnosljivosti i trO\'anja ja\.: lja se gadenje, povracanje i nepravilan puls. List purpurnog digitalisa deluje s poro i dugotrajno; njegovo dejstvo pocinje tek nakon nekoliko casova i ttraje i vise od 24 casa, jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani rnisic, sporo s e eliminiSu i nove doze digitalisa zaticu stare, tako da dolazi do nagomilavanja ili kumulacije. Lanata-heterozidi vunastog digitalisa 111emaju kumulativno dejstvo i deluju brze. Strofantozid G ili uabajozi d deluje jos brie, vec posle nekoko trenutaka, zbog cega se daje slucaju akutne srcane slabosti. Cuvanje. - Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaone droge moraju se cuvati slo suvlje, hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom m estu, ali ne dufe od jed.ne godi'l1e. Osim toga, posto su otrove, momju se C.uvati pod k.ljucem odvo jeno (remedia separanda). Svojstva i upot1eba. - Razni saponozidi u razlitoj meri draze sJuzokozu usta, zeluca i creva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. Senega, jagorcevina, di'V izrna, slatki koren i neke dr:uge saponozidne droge upotreljavaju se, zbog toga, malim dozama kao ekspektorancija, jer timru!l1iraj1u bronhijalnu sekreciju. Kad se suve saponozidne droge drobe, melju ili tucaju, njihova prasina izaziva neizclrzljivo kijanje, jer saponozidi jako dr.Ze sluznicu organa za disanj e (sternutato1-no dejstvo). Ako se ova
pra~ina

duze vremena udiSe, moze

doCi do upale organa za disanje i ociju. Sitnica, zecji trn, rasta\'ic, pkevina, daninoc, breza i neke druge saponozidne droge izazivaju pojacanu diurezu, dijaforezu . lucenje tuci.

UPOTREBA LEKOVIOG BIUA KROZ VEKOVL

59

Saponozicli pO\'ecavaju propurs tljivost celija ti povecarvauu Iu<:enje tecnos ti raznim orgnia i tki\1ima, time olaksavaj u i ub rz.ava ju upija11je farmakodi17amski aktivnih supstancija. Zbog svoji h tenzio-aktivnih osoblna saponozidi smanj ju povrsinski n apon, radi cega muckanjem s vodom mnogo i i.maju svojst\'O da emulgiraju tecnosti, pogo tovu one koje inac~ tesko ogu prevesti c1ulziju. Zbog toga u prisustvu saponozida u organ ima za varenje upijanjc lekova, otrova, toksina, ast i i drugih ma terija mnogo brze i potpunije. Na taj nacin se moze objasniti zasto dejstvo cis tih a lkaloida, he teozida i d rgih cis tih hemij s kih supslancija drukcij e u izvesnim prilikama od ttelovanja is tih pr isustvu saponozida, kao sto to slucaj sa digitaJisom, gorocveton1 i nekim drugi drogama. Saponozidi se mnogo koriste u indus triji; od njih se izraduju penusavj as tvori za gasenje pozara. Imaju ogromnu moc adsorpcije. Za to se razne saponozidne iljke od najdavnijih vremena upotrejavaju za pranje mesto sapuna, za izradu penusav .munada, sampona i drugih kozetickih i l1igij enskih proizvoda. Saponinski preparati se osobito cene za pranj e osetljjvih tkanina, kao ~ to su s\ilene i vunene. Gotovo svi losioni, sarnponi i slicna kozmeticka s redstva sadrze saponozide. Dulom stalnom upotrebom ova, inace izvrsna higijenska sredstva 1 ogu biti skodljiva, saponozidi draze kozu, jos vise sluznicu, pogotovu oka, nosa, uha, vagine i rektuma. Za rie, zabe, Cl'Ve, tripanozome, paramecije i mnoge druge zivotinje krvi saponozicli su rnnogo veCi otrovi nego za zivotinje tople krvi. Sto se, pored svega toga, saponozjdne droge i saponozidi ipak ne upotreljavaju protiv raznih parazita hladne krvi, uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi, osobito ako se upotrebe parenteralno. Saponozidi su protoplazmatski otrovi. Na sluzokozi izazivaju osecaj toplie, peckanje, drazenje i obilno lucenje tecnosti.
ladne

Rie su izvanredno osetlji\'C i podlezu vec i od veoma slabih koncentracija saponozida . Ova osoina se koriti kao reaktiv: ibice za dokazivanje i doziranje saponozida 1 i obratno. Kar3.kteristico za sve saponozide da izazivaju hemolizu. Zbog toga su osoblto otrovni ako se u zivotinjski organizam unesu parentera/;10. Vec nekoJiko mg/kg deluju smrtonosno ako se upotrebe intravenozno.

MIRISNO LEKOVITO BILJE

Svi volimo mirisno cvece. Mirisemo ga i kit.i mo se njime. U vrtovima ga negujen1o i pazimo kao sto euvamo malo dete. MiriiS cveca oduvek privlacio covekovu paznju. Naod upotreljava razno cvece ne samo za kicenje nego i za lecenJe . 1 zato ga gaji i voli. Poznato da cesto deluje kao l ek i lepa rec, i tlobra vest, i omiljena pesma i kita divnog mirisnog cveca dl1e sena teskorn bolesrziku. Pored toga sugestivnog dejstva, razna t r s k u 1 sad.le i tak,,e sastojke koji su stvaran lek. sul pre svega, odoljen,
hmelj, rutvica, , matic11jak, morac, anis, , kina dusica, titrica

60
i drugo lekovito stava.
i
ilj e.

LECENJE BIUE .1

Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sa-

Proizvodnja mirlsnog i i etarsklh uJja. - Aromaticno ilje, u XIX veku osobllo etarska ulj a i njihovi derivati doijaju sve veCi fara komed\cinski i plivedni znacaj svetu .

FLORENLNSKE ZA HVATANJE ETARSKOG UUA PRILIKOM DESTILACIJE. INDUSTRIJSE . LEVO: ZA HVATANJE ETARSKIH UUA LAKS OD VODE DESNU: ZA R~ ULJA TEZA VODE

Premda iz godine godinu sintetska organska hemija daje sve veCi broj vrlo raznovrsnih vcstaC.kih mirisa, ve6inom poznate hemijske grade, ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih materija sve vise raste i kolicina~na

VAUUM

DESTILACIONI APARAT

i vrstama, jer su prirodni mirisi finiji, diskretiji i zbog toga vise trafeni i skuplje placeni od sintetskih. Stoga nema opasnosti od hipeprodukcije mirisnog bilja i prirodni etarskih ulja, iako pojavom prvih sintetskih mirisa u XIX veku postojala opasnost da vestacki proizvodi potisnuti prirodne. Na primer, svi pokusaji da se pri,rodno ulje od pitome n zau1eni, u tiaZD!im preparatima, smes-om prirodnog ili sintetskog mentola i mentilacetata (Cak i istoj razmeri kao u prirodnom ulju) ostaii su bez uspea. Pinen, citronelal, eugenol, linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve vise i raznovsnije sluie sintetskoj industrij.i ramovrsnih vestackih mirisa k.ao isodne supstancije.

UPOTREBA LEKOVITOG

BIU

KROZ

VE.OVE

61

Farmakomedlclski 1 privrednl znaeaj, dejstvo 1 upotreba. Etarska ulja imaju svetski farmakomedicinski i, uopste, privredni znacaj. Racuna se da njihova_ g.~di~nja proizvodnja svetu veca o d 30 miliona kilograma, ne ur-acunavaJ uc1 ovde oko 150 mona kilograrna te rpentinskog ulj a. Osirn toga, oko 3 miliona kilogama raznih derivata izoluje se iz etarskih ulja za

SIGURNOSNA CEV _.

PARN I

I..>LI...At:IONI A~ARAT

potrebe proizvodnjc lekova, profilakticnih, higijenskih, kozmetoloskih, parfimerijskih i drugih prolzvoda, alkoholnih i bezalkoholnih ,napitaka, sredstava za uiivanje i dr. Aromatizacija vecine sintetskih proizvoda danas neophodna. Industrijalizacija, stvaranje veCih i gusCih naselja i, uopste, modernizacija i povecanje zivotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu, cescu raznovrsniju upotrebu sve slozenijih kompozicija. Mnoge mirisne biljke, zbog svojih lekovitih sastojaka, upotrelja\'aj u se za izradu raznih galenskih preparata. Znatno vece kolicine mirisnih biljaka potrosi industrija etarskih u1ja. Mnoga etarska ulja dra:le kozu, pogotovu sluzokozu, izazivajuci priliv krvi d crvenilo na mestu aplikacije. U terapij skoj dozi etarska ulja izazivaju u ustima pojacano lucenje pljuvacke, reflektono i jacu sekreciju ieludacrg soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba r i drugih zacina). U vecoj dozi neka etarska ulja izazivaju zapaljenje koze, mehurove i rane (ulja sa umporom), za razliku od 111asnlh u1ja koja deluju suprotno. Zbog prijatnog rnirisa n1noge aromaticne droge i etarska ulja sluze kao korigencija, tj. sredstva za popravljanje rniri$a i ukusa mnogih neprijatnih lekova. Izvesna ulja ulaze u sastav raznih melen1a, linimenata i slicnih lekova za spoLjnu upotrebu. Mnoga etarska ulja, osobito ona koja imaju fenola i estara, imaju iJi slablja antiseptic11a ( a.tibiot icna) svojstva. Ulja od timijana, majkine dusice, moraea, anisa, karanfilica, belog luka i drugih droga izlucuju se pleko organa za disanje i na taj nacin vrse njihovu dezinfekciju. Ulje od santala

62
1

LECENJE BIUEM

i nekih dugih biljaka, vrS.i dezinfekciju uro-genitalnih organa ulj e od kleke, perstma, celera i kopiinjaa deluj~e diureticno, kamfar analeptik, ulje od odoljena, hn1elja, rutvice ii belog luka d eliuje umirujuce, uLje od titrice izvrstan sedativ, antiflogistik i antihistaminik d!td. Et-.ska ulja od gorkih -

6
9

RAZNI IPOVI SEKRECIONOG A!i>ARATA: 1 SERECIONA $UPUINA U EPI1 DRUGIH AURANCIACEA, 2 - CELIJE S ETARSJM UUEM 3 - SEI<:R.ECIONA $UPUINA U USTU EUALIP'USJ\. 4 CLIJE EPIDERE S ETARSIM UUEM U !RUNJONOM LliSICU .RUZE (ROSA CENJFOLlA), 5 SERECIONA lLEZDASTA DLAIA NA LISTICU NAN.E, 6 SEKRECIONA DLAKA NA LISTU CISTU,S~1, 7 - SERECIONA DLAA NA L!STU PELARGONJUA, 8 SEKRECIONA DLJ\IlV\ NA LIS1'U POGOSTEMUM, 9 - SE R.EClONA DLAI<JA NA LISTU L VA!NIDULE 10 SERECIONA Dl.AA NA LIS'JIU MAJKlNE DUICE, 11 - SEKREClONI N.'l.. U BORU, 2 - SERECIONI N'AL U PLODU $TIARICA
ARPU POORANDZE U LfSTU AMFORA,

UPOTREBA

LEKOVOG

BIUA

ROZ VEOVE

63

dema, zeleniceta i crne slacice vrlo su jakog fiziolo.kog dejstva i mogu izaz,a t j sn1rt. Uops te, etska ulja imaj u ' 'eoma raznovrsno farmakodinamsko dejs t\!0, jer su vrlo s lozcnog hemijskog sastaa; izvesna ulja imaju 30 i vise sas tojaka koji nistt uvck [ar makodinamski sinergisti.

VAZNIJE

lRISNO LEKOV O

BIUE U J UGOSLAVlJl

Nasa i inostane fannakopeje da!jlll obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta ofioinalnih aromaticnih droga i etaskill ulja. Za svaku drogu se, pored ostalog, trazi koliko najmanje mora imati etarskog ulja, za ulja granicne vrednos tj glavnih sastojaka. Na primer, za ulje od pitome nane nasa farmakopeja taii da mora sadriavati najmanje 501.!/ ukupnog mentola od toga ni manje od 5'0/ ni vise od 211>/ etarski vezanog mentola .. . Za ulje od lavandule, da t n e srne J:mati rnanje od 35fJ/o ni vise od 62io linalil-aceta ta. ulja su isparljivi proizvodi prijatnog rnirisa dobijeni iz raznog Od masnih ulja razlikj se isparljivosc i aromaticn,i m miisom, sto _ i bio povod cia im se XVIII veku da naziv etarska ulja. Etarska l nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima, ali se tradiciji ovaj naziv do danas odnao. Dok su masna l smese g1icerida masnih kiselina, dotle su etarska ulja vrlo slozene s mese alifatskih i ciklicnih jedinjenja. Isparljivost , miris i jos neke druge fizicke osobine cinile su da su ove, heInijski heterogene smese, svrstane jed.nu prakticnu tehnolosku grupu.
ilja. Etaska

64

LECBNJE.

BtU E~1

Aromaticno ilje od najda,rnijih vremena pri,rlacilo paznju coveka i on ga potreija\'ati za lek, zacin, za aromatizacij raznih napitaka, kozmetickih l i smola za lepsavanje i druge svrhe. Kasnijc su se javile miise vode, u XVl veku Evropi se projzvodilo destilacijom s ,,odenom parom desetak vrsta etarskih u lja. U pocetku se koristilo samo 'Iivlje, kasnije se pocelo gaj iti razno mirisno ilje, tako da se danas upotreljava vise od 2.000 vsta. broj iz godine u god inu sve veci. Kod

H[NTif~

' .

/<IEN11A

blr

J/::INIJf

JIUl9-4f.JS

{OfNIClJL{J'f YUlg.
Nt! ) . :Jitllf-f&/15 ~ON}/

CRMNl)l,lJN .StT

PIAIUS

1>/.

GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJI:: l::.TARSKIH UUA U JUGOSLAVIJI

nas raste nckoliko r.Stotina 'ISta mirisnog bilja. Jugos L oven ska 1l od za lfije, ruzmarina, kamilice, korijandra, n, kleke, idirota, a nasona i nekih drugih biljaka poznata su svet. PosLednjih godina se prelazi na plantazno gajenje nane (oko 5.000 hektara), korijand. r a (oko 3.000 ha), lavandulc, kailice, moraca, izopa i drgog mirisnog ilja.

BIUE SA

SLUZIA, GU

PEKTINIA

Kad n eko okasljavi ili promukne, grglja i pije beli slez. Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi, daje im se da p iju sale.p. Na cir, uboj i opek{)tinu stavlja se sluz od larzenog .ili durzjinog semena. Protiv kas lja daje se i list podbela, cvet i list crnog sleza i druge droge ciji gl1 ni lekoviti sastojak s l z.

UPOTREBA

LEKOVIOG

BIUA

ROZ

VEKOVE

65

Dejstvo 1 ttpotreba ilja sa sluzima, gumama 1 pektlnlma. - Upotreba guma , s luzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njiovo m svojs tvu da upijaJu znatnu kolicin vode i time bubre dju6i koloidne, pihtijaste, vi~kOZ11e teenosti, ielea. Deluj \kao agi i nes kodljivi lak.saasi, jer mehanicki aktiviraj peris taltik creva, posto crevima r i tako svojim volumen01n podstrekavaj creva zivlje pokrete, sto od znacaja za lecenje honicne konstipacije (zatvora) . Vlaieci sluzokozu creva, i ljni mkoidi olaksavaju i ulf svoje laksativno dejstvo (pektini, karagen, agar, seme lana i sitne bokvice), jer unutrasnja povrsina creva postaje skliska . kao da >'podmazana. U pijaj ci vod, lami narija desetostruko nabbri da pri tom ne izgubi svoju zilavost (viskoznost), obog cega se koristi za bezbolno prosi1ivanje rana i drugih otvora na telu i time lakseg vadenja stranih predmeta. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. Svojon1 viskoznoscu, dajuCi s vodom zila\'e koloidne rastvore, osobinom da na sluzokozi obrazju neprekinut film, 1Slu~ pokrivaju, olaiu i s tite sluzokoiu ublazuj Ci razna zapa1jenja, zbog cega su se od najdavnijih vremena upotreLjavale medicini za lecenje u pala sluzokoze u sta, zeluca i creva, protiv raznih katara i proliva (salcp, beli i crni slez, jabuke, dunje i dr.). sredstvo za vlazenje i omeksavanje, sluzi se .krisst:e za lecenje katara organa za disanje ti zdrela, kao i za lakse iska5ljavanje. Svojim izrazitin1 koloidnim svojstvima mukoidne spstancije pokrivaju, maskiraju neprijatan ukus lekova, slufe kao izvrsni emulgatori, neke s (arapska guma i slu z iz bamje, Hiiscus esculentus L.) pedlagane kao zamene za krvnu plazmu, jer imaju svoj stva slicn a deks tran . U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi taleta, pilula, emulzija i drugi lekova. Gume imaj siroku primen tekstilnoj industriji, koja , uostalom, i glavni potrosac guma.

TANINSA

1 SRODNA

POLIFENOLSA

JEDINJENJA

Hrastova, ccrova, jasenova, orahova d druge kore aSeg drveca i voca stezu usta kad ih zvacete, oporog su .ukusa. Musmule, divlje krus ke, jabuke i drugo divlje voce, dunje, siSarke ti azni drugi biljni organi su oporog u kusa. Zbog te oporosti razni biljni organi upotrebljavaj se za stavljenje koze, za boj.enje i za lek. Njihova oporost i lekovitost potic od tih stavsk mateija, koje sc u nauci naziYaju t n i n fi. Kanla1ion, hajduc ka trava, rufin cvet, opore jabuke, mlada hrastova kora, koren trave od srdobolje (Tone11tilla), koprivin list, orahove ljuske, kora i list, sisarke sa hras ta, koren od srcenjaka, plodovi borovnice, dunja, oskorusa, roscic i razno dugo oporo ilje slufe medicini kao lekovi protiv proliva, srdobolje, za brze zarascivanje rana, protiv opekotina, uboda, ujeda, za jacanje i sl.
Droge s fenolsJdm jedJnjenjlma. - U bilju ima razlicitih fenolskih supstancija. Neke su slobodne, neke vezane na razna druga jedinjenja. Morfin, cefelin, psihotrin i neki drugi aikaloidJi imaju ~ fenolske fun.koije. Najti-

66

LECENJE BIUEM

picnija i najraspostranjenija polifenolska j edinjenja s tanini. Salicilna, galna i neke duge kiseline, floroglcinol, hidrohinol 1 razni antrahinonski derivati i mnoge druge prirodne supstancije, koje su same sei Iek ili u1aze u sastav raznih leko\'itil1 preparata, takode lmaj fenolske funkcij e. Eugenol, timol, karvakol i rnnogi drugi mirisnl i lekoviti sastojci raznih etarskih ulja su fenoli. M.ogi fenoli sa secerom grade he terozide (a rbutozid, metilarbutozid, salikozid i dr.), smole (rezina-tanoli) i dr. Polifenoli kao redkcione s upstancije imaju antioksidaciona svoj stva i tako u ljnoj celij.i imaju izves nu zastitnu ulogu. Antioksidaciona svojstva taznih fenola s u azlicita. Najizrazenija imaj hidrohinol, pirogalol i pio katehol. Fenoli sa alkalijama daj u u vodi ras tvorljive fenolate. Sa ferisolima daju bojene reakcije (najcesce plav .ili zelen t alog). Imaj slabija ili an t isepticna svojstva. Timol i karvakrol su glavni mirisni i lekovHi (antisep ticni, antihelmi nticni) sastojci timij ana, maj.kine dsice, cubra, vranilovke i n ekih drugih iljaka iz porodlce usnatica. Od anetola poticu prija ta n sladak uks, lag mir is i Jekovitost uJja od moraca .i anisa. Salicilna kiseHna se cest o nalazi oliku miris nih estara ili heterozida. Pirokatehol vezan u oliku h eterozida u raznim vrbama, topola ma i drugom oporom drvecu. Ege no l glavni mirisni i antisepticni sastojak ulja od karanfilica. Hidrohinol glavni lekoviti sastojak lisea izvesnih erikacea, gde se nalazi u oblik h eterozida arbtozida i metilarbutozida. Der ivati floroglcinola naval.i i ekim d1gi m drogama delju kao anthelmintika; floroglucinol vezan i u mnogim taninima i heterozidima. Pirogalol i elagna kiselina s sastojci pirogalnih taruna. Taninske: opore, st.ipticne Hi adstringentne droge. - Tanini ili stavske nterije s polif e7lolna, bezazotna, slozena i raznovrsna jed.injenja iljog porekla, koja imaju izvesna zajednicka organolepticka, fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa, s tave kozu, taloze soli teskih 11~etala i veCinu alkaloida, sa feri-solima daju plave ili zelene, sa hromati111a smetle taloge. Naziv t n i n ne ozacava neko poznato i tacno defini'5ano hemij sko j edinjenje. viSe jedan zbirni organolepticki, tehnicki naziv zadrzan do d anas, kao sto i ime etarskih ulja, smola, saponozida i drugih supstancija, hemijski takodc vrlo heterogenih. S belancevinama (., sa zelatinom) tanini se j edine talozeCi ih, c\ajuci nerastvorljivo, nepromocivo postojano jedi.njenje koje rze truli i ne bubri Cprincip stavljenja koza). Na ovom principu se osniva i kvantitativno ispitivanje tanina 10U nes tavljene koze u prasku, izrada tanalbina od tanina i belanceta iz jajeta i dokazivanje tanina pomocu zelatina. VeCina zajednickih hemijski i farmakodinarnskih svojstava tanina zasniva se na prisustvu fenolnih fU1'Lkc(ja njihovim rnoleklima. Upotreba taninskih droga. - Taninske droge sluie za proizvodnju tanina i za lecenje. Gla\'ni deo tanina potrosi se za stavljenje koza. U n1edicini se za s ada koristi jeclino tan1n dobijen od alepskith sisarki. Dejstvo tanina drukcije od delovanja taninskih droga, jer u biljnim organima osim tanina ima i mnogih drugih sastojaka. Zbog toga farmakodinamsko dejstvo

UPOTREBA LEKOVIOG B IUA ROZ VEOVE

67

istog tanina brie, neposreclnije, delovanje droge spori je, d ugotrajnije i redovno l zbog prisustva sluzi, gum a, pektina, skroba i drugih balastmh

sastojaka.

Stavljenje kozc zasniva se n a talozenju belancevine pomocu tanina. Slicno formaldehidu, i tanini imaju izraien afinitet prema elancevinama, vezuju se na an1inokiseline dajuCi tanate (Aluminum tannicm :lli Tannalbi11Llm), nerastvor ljiva cvrsta j edinj enja koja cine da ustavljena koza ne upija vodu, ne bubri, ne tru]i itd. Na amino-grupu u polipeptidnom lancu belacevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz forrnaldeblda, hidroksilna (fenolska) iz tanina. Na ovon1 svojstvu osniva se dezinfekciona fom.aldehida i Lanina. Tanin.i su ads tringentni. TalozeCi belancevine u sluzokoZi usta, oseca se oporost i suvoca koze i sluznice. U dodiru s kozom, pogotovu sa sluznicom, tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekula, taloge, komplekse sline onima koji se javljaju pri stavljenju koze, zbog cega suse sluznicu, ocvrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr., smajenje znojenja nogu drugih delova tela) . U slueaju opekotina tela, pornocu tanina se moze naciiti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa pro tein~taata. Ispod te vestacke pokoZice postepeno s e tva.ra nov epitel. Tanini deluju ttidijaroicno. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz crevne sluzokoze, cime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za ulaiavanje i leeenje bacilame dizenterije. Tanini imaju i slaba anesteticna S\'Ojs t va li time ublazaV~Jjru olove u o-gandma za varenje. Tanini deluju i hemostaticno, . izaztivarju sZavanje krvnih sudova i st varaju od zgrusane belancevine krvnog seruma. Taloze6i belanceYine na oboleloj ozledenoj sluznici ili kozi, tanini lo kiraju, imobilisu razne klice i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost. Tan}.ni, kao i druga polifenolska jedinjenja, imaju redukciona svojstva, zbog cega deluju kao antioiOs:idansi. Tanini taloze alkalo.ide stvarajuCi nerastvorljiva jedinjenja, zbog cega mogu da se upoteljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva.

ANTIBATERIJSKI

SASTOJCI VISEG BILJA

Antibiotici

visem bilju (fitorlcidi)

1

Antibiotici su lekovite hemijske supstancije izolovane iz raznih zivilt pre svega, niiih orgaizama, kao sto su izvesne gljivice, aktinomicete i bakterije, rede lisaji, a1ge i viSe bilje, jedinjenja koja su sposobna da uniJte ili sprece razvoj izvesni/1 vrsta mikroorganizama bez stete covecji organizant. 2:iva i su sposobna da st,raaju hemijske sastojke keji mogu da spre-cavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. 2:ivotinje stvaraj u u svojoj krvi, zl~zdan1a i drugim organ.ima razne zastitne supstancije (lizozim, properdin, eritrin) koje u ticu na mi,krobe. Antibiotici su hemoterapijski

68

LECENJE BIUEM

aktivne supstancije koje nastaju k!aiO proizvodi metabolizma zivih organizama. Pojedine zivotinjske celije imaju sposobnost da unis tavaju mikoorganizme. Covek na osnovu vekovnog iskustva upotrejavao biljne sokove, kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti, . znajuCi za hemijski sastav tih prirodnih lekova. Mi , danas uspesno koristimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuCi im h~rnizam. Od otkrica morfina poeetkom XIX \'eka do danas ucinjen na polju biohemije bilja ve1iki napredak. Otkrice antiiotika u gJjivicama i mikrobima unelo jos vise svetlosti. Veliki i brzi uspesi u terapij.i privremeno su zapostavili poucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hloofilom. Poslednjih god.ina se i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veca paznja. Laboratorijski prouceno neko~iko lliljada vrsta viseg bilja i dokazano da mali broj anaHzianih iljaka koje ne bi imale bar ,izvesne rninimalne antiioticne osobine. Dokazano da antibakterijska svojstva imaju ne samo isparljive ( primer, etarska ulja) '' i 1nnoge neisparljive materije, osobito tanini i druga polifenolska jedinjenja, da se ti sastojci naJaze u raznim delovima biljke i da antiakterijska svojstva biljaka zavise od mogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca, kao sto su nasledne osoine, klima, mesto, insolacija, temperatura, podloga i dr. Proucavano delovanje antiakterijskih sastojaka iz viseg bilja na mikroorganiZine, na viruse, bakteriofage, na niZe i vise bilje, na domace i laboratorijske zivotmje i na coveka. ~ ogledii u humanoj, veterinskod i biljnoj m edicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabrbli pionire ovih istraiivackih adova da nastave i produie zapocete oglede, tako da su antibakterijski sastojci viseg ilja ispitivani i u poljoprivredJ i stocars t vu.
Iako se fito11cidima (. . Tokin 1928. god. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v.iseg bilja) jos prilicno malo zna, pogotovu njihovoj hemijskoj konstitciji, ipak se vec do sada moglo utvrdi.t i da izmedu k1asicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. Tako, pored ostalog, postoji analogija lzcmijske g1at1.e izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg ilja i klasicnih antiblotika. Osin1 toga, i mehanizam bioloske aktivnosti veoma

srodan. Poznato da se za svakj lek tra:li da nije otrovan za coveka, za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle, i antiiotici) da in-vivo sacuova (terapijske) osoine koje pokazivao in-vitro. Odmah treba pr&nati da najaktivniji antibakterijski sastojci doijeni iz viseg bilja ili gube antibioticna svojst\:a .IOad u k:rv. i dodu dodi sa enzimima iLi nekim drug;im antagonistima iJi s tako otroYni da su svi pokusaji da se vedu terapiju za sada propali. Kad se ima u vidu da pocetku i sa klasicnim antibioticima takode l mnogo mukc, onda n to uliva nade da se medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni peparati.

ISPARLJIVI I NEISPARIJIVI FITONCID 1

1

lako sve veti broj nacnih radnika na Zapadu prihvata naziv fitocidi, koje dao Tokin, ipak, ni na Zapadu, u novije vreme Cak ni SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija vi~eg bi~a. 1 sam

UPOTREBA LEKOVlOG BIUA ROZ VEOVE

69

Tokin, radeCi pocetk s belim lkom , borom i dugim biljnim m a terija lom koji ima e ta rskog l . m oze hidrolizom m enzima da ti izvesne isparlji,re rna terij e koje p relaze sa vodenom parom ili vetre obinoj tempera ti , s ma trao da s u fiton cidi isparljive sps tancije. Tek kasnij e, i Tokin i rnnogi drugi is trazivaci p rime tise da n eke biljke imaju antiiotina svojs tva iako njima nema e ta rskih l ili dr ugih ispa rljivih ma terij a , kao sm rvlj en s,ez lis t hras ta , breze, boira , topole, crne riizle itd. Na primer, ako se sitno isecka i zgnjeci list breze (B etula) i kad se toj kasici prilizi na 2-3 mm kap vode koja 1visi na s taklen om prtic i kojoj se n alaze posejane protozoe, one 1 v i n vec posle 20-25 in ta. Ili ovaj dr ugi prirner: kad se nacini od iseckanog svezeg korena lbenicarke (S anguisorba officinalis L., biljka koju nasi pla ninci potreljavaj protiv d zrnije), izvadenog s, ovaj (infuz) ima baktericidna svoj s tva prema Salmonella paratyplzi i , Ebertovorn b acilu dizenterije, i to u toku od svega n ekoliko minuta ovo dej s tvo t. Neke mirisne iljke koje irnaju fitoncidna svojs tva ne gube svoj aktivnost ako irn se odstrani etarsko l. Na primer, kad se nacini kasica od svcze rutv ice (Rrtta gaveol ens L.) pos tepeno ods tranjj e l destilacijom s vodenom parom, prim ecje se da fitoncidna moc nimalo ne opa da, sto znaci da pored isparljivi toj iljci ima i neisparljivih antibakterij skih sastojaka. - Takvjh i slicnih primera se u novije vrem e sve vise navodi.

ISPARLJIVI FITONCIDI Miris no bilje oduvek privlacilo covekovu paznju. Nesumnjivo da prijatan miris sarenog cveca ima vek sugestivni i psihot erapijski efekt i da svaki lekar mor a acnati s tim. Medutim, u novije vreme , od otkrica antiiotika, obraca se s''e veca paznja na procavanje hemij skog sastava raznih mirisnih biljaka, osobito nji:hovih eta rskih ulja. Aromaterapija Zapadnoj Evropi i Se\ernoj Americi uzima sve veceg maha i sve vise bazira na eksperimentalnim ispitivanjima. Prvi pisani spomenici leku i n uazuju na to da covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) ilje ima Zast.i tnu, profilakticnu moc, osoblto protiv zaraznih bolesti, za vreme velikih epidemija kuge, kolere, tifusa i dtugih. se vidi i .iz cinjenice sto covek to rnirisno lekovito bilje gajiti. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moc mirisnog ilja (bosiljak oko Mediterana, karanfi.c i santalovo drvo u Aziji itd.), etarski l (Arapi, zatim drugi narodi), raznih aromaticnih (mirisni) smoJa (tamjan, izmkna i dr.) i balsama. Anticko konzervisanje namirnica i balsamovanje mrtvaca osniva se na antiserpticnoj moci raznih mkisnih sastojaka iljaka. Do Pasterovih epohalnih otkrica sterilnosti i steilizaciji namirnica, covek se borio s velikim teskocama da konzervise, sacuva namirnice, osobito meso. Do Pastera, eovek solio, dimio i olagao meso raznim zacinjma koji svojim mirisom, dakle, etarskim uljem treba, pre svega, da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirnica koje nastaje pod uticajem raznih fermenata.

'70

LECENJE BfUEM

Poslednjil1 d''adesetak godina eksperimen ta lno dokazano bakterios ta ticno i b aktericido dejstvo mnogi l1 mirisnih iljaka, daklc, njihovih isparljivi11 sastojaka. Na taj nacin . naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upotrebe izvesnog mirisnog ilja u zastitne (profilakticne) i kurati,,ne svre. Uostalom, nauka filoncidima i pocela (oko 1928. god.) proucavanje m an tiio ticn e 1no6i isparljivih sas tojaka ilja, pre svega etatskih ulja borova i drugog ctnogoricnog drveca, zatim belog, crnog i nekih drur;ih vrs ta luka koji hidrolizom d isparljive antiakterijske sastojke. Tek poslednjih godina se '' pafnja 1 na proucavanje antibioticnih materija koje ne yetre. Biljke sa sumpornim jedinjenjima, tzv. senevollma. - Ljutina i Jekovitost bele i crne slacice poticu od senevola. Svi senevoli, isparljiv.i i neisparljivi, sluze odavno kao antiseptici i konzervansi. Ren lek zbog istog sastojka, ~lizotiooij anida, koji se nalazi u cmoj slacioi, gorusiai, rotkvd i mno gom drugom bilju koje nan1 sluzi kao hrana ili zacin i Ciju zastitnu moc gotovo svi narodi imaju tako veliko poverenje. ProucavajuCi komparativnu (uporednu) etnomedicinu raznih naroda, epoha i kon-tinenata, do!azi se do zanimljivog zakljucka da su, isto kao i danas mi, nekad Rimljan.i, Grci, i nezi i drugi narodi mogo cenili kao Zdravu hranu presrzo bilje ljtog k s, smatrajuci to kao rzajbolj predohran i rzormalrzim prilikama, gotovo vremerzima velikih epidemija. Svi
secvoli

imaju

ili slabije

antiioticne

osob,ffie.

Iz lista dragoljuba dobijeno sumporno etarsko ulje. Industrjja ga nazvala tromalit. Ima veliku bakteriostaticn.u moc na gramnegativne i baktericidnu moc na grampozitivne bakter.ije, cak i u razazenju 1 : 1,000.000. Troma1it se upotrejava za lecenje organa za disanje i mokrenje, diagoljub u iste svrhe kao salata od svezeg lisca kao dijetalna hrana. Osim dragoJjuba, Nemackoj se poCinju upotrejavati oliku salate i druge biljke iz iste poroclice, jer i one imaju zastitnu moc. Neosporno da su najvise i najpotpunije proucavane antibaktc1ijske materije i osobine belog luka (Allim sativm L.). Iz njega dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoncida, med kojima najvecu antiioticnu moc ima alicin. moc alicina ide od razazenja 1 : 85.000 do 1 : 125.000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. Jedan m.igram (mg) alicina odgovara oko 15 internacionalnih jedinica penicilina. Osim alicina, upotrejavaju se i neki drugi preparati dojeni iz belog luka, kao sto su alizatin, garlicirz, sativin i drugi, ali njihova antioticna moc znatno slabija. Premda poslednjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsta luka, ipak se jos ne poznaju svi sastojci ni belog luka. Potrebno naglasiti da drugacije dejstvo alic1na, drugacije samlevenog luka, njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom, zatim osusenog luka u prahu itd. Ialro alicin ima tako sirok spektar antiakterijskog i fungicidnog dejstva, nije mogao dobiti neku ~ru primenu terapiji, jer otrovan, pogotovu ako se daje parenteralno (u oiku injekcije). isto vafi i za sve ostale preparate belog i druAntiakterijska

UPOTREBA LEKOVIOG BIUA KROZ VEOVE

71

gih \TSta lka. Ostaje, dakle, da se resi krupno farmaceutsko pitanje iz.rade preparala koji bi sa<Jvao s to potpunije i sto dui.e svoja prvobitna antiioti C1'l i t1gicidna svo jstva, izgubio otrovnost.

Etarska ulja. - Mogobrojni laboratorijski radovi poslednjih godina ukazuju to da ne koliko stotina vrsta proucenil1 etarskih l posedju ili slablje antimikroJ:>ne osoblne, ali da ni dve vrste l n emaju isti spektar i istu antimikrobnu moc. I ne samo to. Primeceno da etarsko l od iste biljne vrste nt1a is tu antiakterijsku moc i da to zavisi od n1nogih cjnilaca, kao sto s u hernijske ili fizioloske rase .i varijeteti biljaka (na prim er , nasa majkina dsi ca, vranilovka, bosiljak i dr.), klima, nadmorska visina. tlo, vreme b erbe i naCin destilacije itd. Osim toga, ne treba zaboraviti da s etarska 1 \1 rlo sloiene smese alifatskih, aromatskih i hidroaron1atskih jedinj eja i da se sastoje od raznih gljovodonika, a lkohola, aldehida, ketona, estara, fenola, kiselina i drgih supstancija. i s!ucaj drugih fitoncida i s lcaj u mirisnih biljaka, treba naglasiti da oz.letlena ziva blljka najaktivnija i da antibioticnost opada susenj em i starenjem, da se akti,,nost m enja toku vegetacije itd. Prolem mirisnog ilja i etarskih l veoma slozen zbog velikog broja sastojaka, njihove sarolikosti i nepostojanosti. Osim celi i samlevenih, zivih i ossenih mlrisnih .iljaka, vrsen a su poredna procavanja anti ak terij ske moCi et arskih ulj a i pojedinil1 njihovih sastojaka. Za sada se cini da fenoli, zamim aldehidi, ketoni i estri imaju n aj izrazitija <tntirnikrobna S"\'Ojstva.
U nasoj narodnoj medicini se i danas, kao i pre mnogo vekova, ima veliko poverenje zastitn i leko\rit moc majkine dusice, vranilovke, bosiljka, r i nekih drugi biljaka koje imaju timola ili karvakrola, dva fenola, za koje se odavno zna da s mocna antisepticna sredstva.
I drugi fenoli u etarskim uljima, kao sto su eugenol iz eta:'1skog l karanfica, anctol . i z moraea i an~sa objas1111javaju vekovnu neprelcidnu upotre bu ovih droga narodnoj i skolskoj medicini, preventivi i dijetetici.

NEISPARLJIVI FITONCIDI

Iz smilja clobijen smoJast mirisan ekstrakt tzv. arenarin, koji ima osobinu da zastavlj a azvoj mnogih mikroorganizama, stimulira nicanje :~z i s titi biljke od napada bakterioza. Zbog toga se arenarin traii u poljoprivredi i cvecarstvu (hortikltri).
Odavno poznata antibakterijska moc stavskih, oporih materija hrasta, cera, jove, srcenjaka, tra\1e od srdobolje i mnogih drugih .iljaka. Tai11i i srodna polifenolska jedinjenj a s nosioci te antiakterijske moci.

Juglon iz Jista i ljuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobn moc.
Najzad , nc b.i tebalo zab oraviti n'i a:ntib,i oticnu moc apomorfina, kolhicina, berbe1ina, h.i11i11a, cn1etina, cefaranti na i nekih drugi1 h aLkaloida koji imaj vebl k medicinski znacaj. Stephania cephata11tha postalta odjednon1

72

LECENJE BIUEM

veoma trazena biljka za ekstrakciju cefarantina, alkaloida koji se po:->lednjih 15 godina tako mnogo upotrejava na Dalekorn istoku protiv gube i tuberkuloze.

Umbeliferon iz lisajivice upotreljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. Antibrucelozno dcjstvo imaju osoblto neki katehinski tanii, jos izrazitijc umbeliferon izdvojen iz mnogih iljaka. Medutim, i ovde, kao i vecini slcaj eva, treba naglas iti da dejs tvo i l jke zavisi i od nacina pripreme leka: u celoj, neozledenoj iljci mbeliferon vecim delom oiku 1teterozida, zbog cega delovanje i lj kc toliko ukoliko biljn i organ s itnjj e samleven, dakle, ukoliko visc mbelifero na hidolizom oslobodeno. Proucava se rnogu cnost gajenja biljaka bogatih fitoncidima na javnim rnes tima, parkovima, koncertnim i drugim velikim d voranama, rad ionicama, stano,ima i na svim drugim m estima gde se covek zadrzava, jer se zeli ovim iljem postiCi preciscavanje zagadenog vazduha. Radi se i na primeni fitoncida poljoprivredi. Osim pomentog arenarina, nacinjeni su i dugi preparati. nogi autori iz aznih zemalja, primenjuju razlicite metode rada i, jspitujuci razno bilje, dobili s razlicite rezulta te, zbog cega se ponekacl javljaju ''eoma kontadiktorni rezultati. Nisu retki slucaj evi neopreznosti od infekcije materijala, azne metode bra nja, tre tiranja i dr. Ta ko porcd ostalog, dokazano da vecina iljaka in1a najvise a ntibakt.erijskib sastojaka doba cvetanja, dakle, vreme najburnijeg razvoja. Morska flora slabo proucena, zivot potekao iz mora. Dokazano da halofitsko bllje sa stepa u Evropi aktivn.ij e od onog sa n ezas lanjenog zemljista. Ni bilje iz tropskih i sup tropski krajeva nije prouceno, to , takode, velik nedostatak, jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu. Na kraju treba naglasiti cinjen.icu da vise bilje ima izvesna antibiocicna svojslva i da se ispolja~aju s redini gde te biljke i.ive. Mnogi fitoncidi su izolovani, opisane su im fizicke i hemijske osobine. Medutim, mnogo teie i sloienije proucavanje evolucije biosinteze antiiotika toku geoloskih epoha~ od pocetka i.i1ta zemlji do pojave morske flore.

LEKOVITOST VOCA I POVRCA

BILJNI SOKOVI LEK, HRANA I POSLASTICA

Vocni dani

Hrana treba da bude lek, lek - hrana, rekao jos pre dve iljade godine slavni grC:ki leka Hipokrat. Ova velika misao postala vecita istina borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. Najnovijin1 naucnim istrazi\'anjima, osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fern1enata, sve se veca v.Znost pr.idaje ishrani presnim biljen1, pre svega onom koje ima mnogo blorofila, vitamina, provitamina i drgi poznatjh sastoj a ka velikog biolos kog znacaja. noge bolesti se mogu spreciti i leciti narocitom ishranom, dijetom. Zeleno povrce i voce t zaunimaju najvainije mesto, ono zaista sunceva hrana, skladiste hlorofila, vitamina, provitamina, val.ilz mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja, auksina, bakteriostaticnih supstancija, belancevina, secera .i drugih ugljenih h idrata, masti i etarskih ulja, tanina i drugih prostih fenolskih jedinjenja, sluzi, gume, pektina, glikokinina i raznih drugih materija, koje svaka za sebe, i sve zajedno, imaju vrlo velik vainost za pravilan rad svih organa naseg oganizma. Tako se i moze objasniti dobro zdra\lllje i dg zivot mnogih ljudi koji jeLu ne peteruju i koji redovno jedu svezu, presn biljnu hranu. Kvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje ili vise potpno ra710reni i uniSteni ili su, najboljem slucaju, promenjeni takva hemijska jedinjenja koja se ni ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci. Covek deo pri1ode, l.ivo bice, sasvim logicno sto treba da upotreljava prirodnu hranu, i to prvenstveno l.ivu. Vocni dani, vocne kure ili v, odosno biljne dijete su korisne i za zdrave. LekarJ ih danas sve vBe preporucuju. \ocni dani su uopste rasterecenje svih organa, pre svega orgaa za varenje. Vocne dijete omogucavaju smnjiiVanje preoptelecenosti bubrega, srca i krvnih sudova. Mnogi lekari lece uloge (giht), Yisok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. Upotrebom voea i vocnih sokova postignti s dobri uspesi u lecenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti. Diljni sokovi, pre svega vocni, rZ veliku pomoc licima koja pate od hronicnih zatvora i raznih atointoksikacija koje odatle proizlaze. I onima cija jetra nije red, koji imaj bolesn zucnu eSiku i druge bolesti pomaze se vocim sokovima. Voce i povrce, sva biljna hrana baznog karaktera. Namirnice zivotinjskog porekla, pre svega meso, povecavaju

74

LECENJE BJUEM

ki selost tkiva u nasern organizmu. s,,akodnevnim unosenjcm sveze biljne l1rane smanjuje se ta preterana kisclost na normalu, sto od velikog znacaja za pravilno funkcion isanj e i odigravanje raznih blohemijskih procesa. Obicno m ishranom covek unosi mnogo vise soli u organizam ncgo sto mu to, zapravo, potrebno (oko 30 grama, umcsto 3 do 5 grama). Zbog toga vocna ishrana veliko olaksanj e i odmor za bubrege. Osim toga, ne unosi se pretezno kuhinjska so (natrijum-hlorid), nego i druge soli, pre svega kalijumove, kojih u biljoj hrani ima mnogo viSe nego zivotinjskoj.

MUSMULA

Sve voce sadrzi znatne kolici ne secera. Svuda preovladuj e invertni secer, tj. smesa od jednakih delova glikoze i fuktoze. Ovi secer.i su izvrsna i najlakse svarljiva llrana, veoma vafua, pre svega, za misice. Do pre trid.esetak godina glikoza s1natrana samo kao dobra poslastica i hrana. Danas se glikoza veoma ceni i naveliko trosi bolnicama sirom sveta kao lek, narocito u teskim slu cajev.ima hirurskih intervencija.

Jugoslavija ima divno voce i povrce, ali se ono ne iskoriscava 11i clovoljno ni racionalno. Malo zemalja koje imaju toliki broj suncani dana i takvo zemljis te za poizvodnju ogromnih kolicina p rvoklasnog voca i po' 'r ca, ipak pro izvodnja i upotreba u raznim delovima Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najpametnija. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova. Ogrnne kolicine divnih plodova u kojima koncentrisaa silna e11ergija sunca jos uvek propadaju, ili se pretvaraju u alkoholna pica. s ecer, tu najsva tljjviju hranu i izvrstan lek, pretvaramo u alkoholna pica, otrov i zlo pojedinca i drustva. U mnogim zemljama proizvodnja vocnih sokova uzela velikog maha. One ne samo da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stot.i nama vagona iz drugih zemalja.

LEKOV IOST

VOCA I POVRCA

75

Nije, dakle, i .akvo cudo s to su nam se pre ra ta stra nci s meJa i cudili zasto sm o uvozili milio ne i m on c taleta ' ' iLa mina , kad su ,,,; \Jasi besk,-ajni vocnjaci tzaj vec i rud n ic i i na jjev ti11ije t vorn ice vilamina Ctc . Vo~ni ~o~~'~i ~ da P_~~tau pi~~ s_i,okif1 arodni~L sl o j eva, svil1 radi/1 ljttdi,
J V /ll1l)l l przs tuplllJL

Od ,-aktj e

d r llgOg SkodljiVOg pica.

Procenlllaln i

SGS/Q\1

vaznij ih

V t"S ta

VOC I1ill

sokO\Ia izgleda ovako:

~ ..... . ....., .......
~

..:

..:

Vrs ta voea

......,

-~ ~
Q./ ~

\....

t'n"d .
~:.

-v >

@ .s
0,8 0,7 0,8 0,4 0,4 0,4 0,1 1,0 0,8

' V

....
--'

~ ......,
)

1-.1-.

11'1

~ >U

Q./Q) -'

-~

-3

"

>
81 79 82 83 84 85 85 84 92

....

::.G

$ljive Gr<>zde Tresnje Kruske Jabuke

Kajsije

Jagode Maline
Dinje

17,0 18,0 16,0 14,0 12,0 12,0 9,0 8,0 6,5

0,1

0,5 0,5 0,5 0,4 0,4 0,7 0,7 0,6 0,5

73 76 69 58 59 53 48 38 35

sto se vidi, svi vocni sokovi sadrze najv.ise ugljenih hidrata, edu njima preovladuju seceri, pre svega glikoza i fruktoza, zatim saharoza ili oblcan secer , koji se nalazi secernoj repi i secernoj trsci. Masti nema, i to vazno zna pri ishrani osoba kojima mas t treba svesti na najmanju meru. Radnicima na teskom poslu, narocito onima koji rade pored parnih kotlova, u lozionicama, pored peci, kosacima za vreme letnjih zega i drugim, secer i /1.rana i l ek. Tim ljudima secer najbrie nadoknaduj e izgujenu snagu i on1ogucava im vecu izdrzljivost na radu. Osim toga, svi ti radnici koji rade teske poslove gube vrlo mnogo vode, jer se za sve vremc rada jako znoje, im potrebno da nadoknade izguljenu vodu. Vocni sokovi su k udikamo prijatniji od vode, jer svojim kiselinama osvezavaju. Poznato da nasi Jjudi za vreme najtezih letnjih poljskih radova izbegavaju ranu koja iziskuje mnogo vode. Najbolje prolaze i najduze izdrie te radovc oni koji zive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku, masnu hranu. Najgore prolaze oni zeteoci koji se podne najedu slanine i suve sunke. Oni moraju da piju n1nogo vode i opterete i prehlade stomak, postaju troi i najcesce za dan-dva nesposobni za rad, jer gotovo svi pokvare stomak, dobiju proliv. Svakom dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline ili limunade za vreme letnjih pripeka, p.osle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme teskfi.h radova. Vocni sokovi sadrze znatne kolicine vrlo korisnih kiselirza: najcesce jabucne, Jimunove i vinske, rede i manje mravlje, cilibare, salicilne, benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih, s lobodnih, vezanih i poluvezanih kiselina. Ribizla vrlo kisela, jer ima oko 2,/ organskih kiselina. Malina ima oko 1,9;0 , visnja oko 1,811io, ogrozd oko 1,4/, jagoda oko 0,7/. kiselic daju

76

LECENJE BtUEM

!inocu i osveiavajuci ukus vocu, draie creva na kretanje i tako izazivaju jacu peristaltiku i uredivanje stolice u osoba s lenjim crevima neUl~cctnom stolicom.
k iseline s u ''ezane za razne alkohole i daju estre vrlo prijatog mirisa. Zbog p rijatnog mirisa i ukusa vocni sokovi su najprijatniji napitak

RIBIZLA

koji se, pored ostalog, upotrelj ava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova. Na prirner, mnogi ne mogu da piju rilje ulje, ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece 4 osetljivih osoba izazivaju nagon 11 povraeanje. Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim, visnjevim ili nekim drugim ' 'ocnim sokom, prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti. noge farmakopeje svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove. Od svezih vocnih sokova izraduj se apotekama sirupi kuvanjem ili rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi. U nas najpoznatiji malinov sirup. Svi se secamo iz detinjs t va onih crvenih medicina, lekova bocicama koji su iz apoteke kci stali jos topli i na kojima

LEKOVIOST V~

1 POVRCA

77

pisalo svaka dva sata jedna mala kasika. Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od rnaline iti, nekim drugim zemljama, i sirupom od visanja, ribizla i dr. strup dodavan narocito lekovima za decu, deca vrlo tesko ,i nerado uzimaj lekove. Medutim, crvena, vrlo ! , mala , uksno pakovanj e, prijatan rniris, sladak ks i ono poznato svaka dva sata jedna mala kasikacc , sve to, zajedno sa lekovitim sastojcima u toj bocici, treba da pomogne bolesniku. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su st varni lek, od koga nekom malisanu s pasti temperatura, sve ostalo treba na njega da delje sugeslivno, jer >>ko u lek veruje, tome i pomoCi. Stara kineska poslovica ka.Ze: Apotekar mora imati dva oka, lekar moze iti s jednim, bolesnik mora biti slep, jer slep mora verovati da mu lek pomoci. se misli da apotekar, kad uzme lekarski recept, mora dobro otvoriti i da ne bi pogresio, da ne bi dao neki otrov ili neki jak lek preveblkoj kolicini, jer se pretpostavlja da lekar, premoren, n, u Zrbi moze na recept i da pogresi jednoj decimali, na primer, da mesto 0,02 xnorfina ili kodeina brzini napise 0,2 grama dozi, ta kolicina za mnoge ljude smrtonosna, jer deset t veca od terapijske doze. Naprotiv, bolesnik mora imati krajnje poverenje i opste ne sme noi sumnjati da lek n ece pomoci. Eto zog cega apotekar pri iz;radi leka ne sme pogresiti.
U vocu, povr6u i sokovima dobijenim od njih ima m.rzogo mineralni/1 soli: kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, gvoi.da i drgih redih elemenata vezanih za fosforn, son, 5'mpornu i razne organske kiseline. Sve te soli imaju veoma vainu ulogu metabolizm, jer omogucavaju razne slozene hemijske reakcije nasem organizmu od itnog ioloskog znacaja. One, pored toga, netraljzj razne otrove, pre svega kiseline koje nastaj pri unutrasnjoj razeni n1aterija. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata minimalnim kolicinama. Kalcijm daje mat.erijal za izgradnj'u kostiju, gvozde sastavni deo hemoglobina, tj . crvenih krvnih zrnaca, fosfor vaian sast"Ojak nervnog sistema. Od svih soli vocnim sokovima ima najVIise kalijma, oko 500/. Fosfora ima 8-200/, najvise ribizlama i malinama. Kalcijuma ima od do 190/, najvise u jagodama. Magnezijuma ima od 2,5-90/, najvise jagodama. Najvise gvozda ima u grozdanom (l,So/o), oskorusinom (1,20/) i jabkovom soku. U sokovima ostalog voca ima 111anje od jednog procenta od celokpne kolicine mineralnih mate~ija. VaZno $ napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao mrtvoj prirodi, vec da se vezuju razna organska jedinjenja, dajci organomineralne spstancije, koje za metabolizan1 imaju veliki znacaj.

Biljni, pogotovu vocni sokovi su manje ili vise kisele reakcije, poznatno da sc a~korbinska kiselina ili vitamin kiseloj sredini m11ogo bolje i dui.e ocuva nego neutralnoj ili alkalnoj. Veoma vazno to znati prilikom izrade zirnnice, vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzevi. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno s ti nestaje vrlo brzo i vitamin . Uostalom, poznato da kiseo k>ups i paprika, paradajz i drugo povrce tusiji imaju znatnu kolicinu vitamina , da osusen kpus, paprika i ostalo voce i povrce vrlo brzo gube ovaj vi.t amin, jer k!isela reakcija

78

LECRNJE BIUEM

cetijskog soka postepeno ide prema n eutraloj , kasnije i prema baznoj. pod takvim okolnostima vitamin se vrlo brzo gubl.

Vocni i drugi biljni sokovi sadrze razne vitamine, osoblto mnogo vitam ina , kompleksa 'Pilamina i provitamina (karotena). Vitamin.i su heterogene organske supstancije koje se n alaze u malim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tki\ima. Hemijska konstitucija mnogih vitamina vec poznata i n eki od njih su nacinj ei i sintetski. Nauka poslednjih godina otkrila i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vitamini u dijetetici i ishrani. Mi, zapra\10, zivimo danas doba vitamina. Cak ni penicilin, streptomicin i drugi vaini antiiotici, koji su napravili revoluciju u terapiji, nisu umanjili vaznost vitamina. V i 1 i n 1 g i se razvija u zasebnu veliku naucunu granu iologije i S\'ih discipiina koje se od nje izvode. Proucavanje vitatnina direktno vezano za svete bilje, za limunov sok, mJadu koprivu, krompir, neoljSten pirinac, borove iglice i drugu presnu biljnu hran. Zeleno povrce i rumeni plodovi bili su prvi vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanedan znaeaj namirnica biljnog porekla ishrani i dijetetici. Vitan1ini su neophodni faktori za odrzavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja. i u malim kolicinama obezbeduj njihovo rastenje i razvoj, ishranu, zivcan ravnotez, razmnozavanj e, cak i njihovo postojanje. Savremena nauka ishrani tvrdila veoma vain ulogu vitamina razvijanju i rastenju Qrganizma, otkrila njihov znacaj i .u logu regulisanj unutra~njeg rada ccUja l sagorevanj hranljivih materija i njihov uticaj na azne biohemijske reakcije. Zivotinjski organizam prima s iljnom hranom male, ali dovoljrne kolicine vitamina i provitamina, koji nemaj nikakve vainosti sto se tice hranljive vrednosti, ali samo u njihovom prisustv zivotinjski organizam moze celishodno da iskoristi primljen hran . Nedostatak vitamina hrani izaziva nasem organizm patoloske promene, bolesti, tzv. v i t i n z . Pustojanje vitamina ilju otkriveno tek pre nekoliko decenija. Istina da se odavno znalo da SJU limunov sok i sveza, ziva zelena biljna hrana op s te jedini lek protiv skorbuta. S druge strane, primeceno da se na ))alekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu ljdima koji d svakodn~vno iskljucivo olju~ten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jedCi pkincane mekinje. Godine 1911. slavni poljski hemicar z im i r F n k (I'nk Caszimir) otkrio te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj . zivotnirn aminima). Danas se, medutim, zna da nisu svi vitamini amini, vec da d raznim hemijskim grpama. Od 1928. god. do danas uspelo ne sarno da se izdvoje mnogi vitarnini cistom stanju vec i da im se odredi hernijski sastav i da se sintezom nacine vitamini: , 1 , 2 , 6 , , D, , i drugi. Procavanje vitamina u pnom zamah i svake godine se terapiji javlja neki novootkriveni vitamin, ili se speva dokazati da neki raniji vitain nije jedinstven. nego da sme~a od dva iJ.i vise vitarnina slicnog, ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da druge hemijske grade (grupa vitamina , D). Do otkrica vitamina nije se moglo objasdti otkd potice lekovitost limuna, pon1orandZc, ribizla, kupina, persuna, mladih oraha, mrkve, riljeg ulja, sipka i drugih iljnih i zivotinjskih 5drovina. Nikako se nije znalo objasniti sta to krompiru sto leCi skorbut, u svesem mleku i maslac sto

LEKOVIOST

VOCA l POVRCA

79

leci englesku bolest itd. Tek otkricem vitamina objasnjena lekovitost mno gih biljaka i zivotinjski11 organa, jer su u njima otkriveni vitamini. Na taj naCin su rnnogi arodni lekovi postali i lekov i ili lekovite sirovine naucne m edicine, veteine i farmacije. Vitamine dele prema njihovoj rastvorljivosti u vodi i mast'ima i uljima na h idrosolu bilne i Jiposolubllne. U vodi se rastvaraj u, pored ostaHh manje vaZih, vitamin i kompleks vitamina , u uljima se rastvaraj u vitamini , D, , i drugi.

I . VITAMI NJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDR OSOLUBILNI ) U doba otkrica vitarnina, n1islilo se da rec jednom vitami nu . Novij a istrazivanja p okazala su da se p rvobltno p ozna ti v i t m i n sastoji iz visc komponenat a, vBe slicnih vitamina, o d kojih danas pozna to vise od sedam. Zajednicka osob ina im ta sto se u vodi ras tvaraju, m edu.s obno se tazlikuju razlicitirn farmakoloskim dej s tvima i hem ijskom gradom . Svi su o ni veom a raspros tranj eni u bilj.u, i biljke su glavni rezervoari ovih vainih supstancija. Godine 1912. Poljak Kazimir Funk u sp eo da ,jz neoljustenog pirinca izdvoji supstanciju koj a se m oze suprotstaviti pojavi berierija i nazvao vitaminom.

Vitamin

1 (aneurin, tiamin)

Glavni izvori vitarnina 1 su: pivarski kvasac, zitne klice i rnekinje, zitna zrna, kupus , ne k e salate, spanac, razno voce i plodovi, svega, lesnik, orah , pornorandza , patlidzan, arahis, manje ktrornpir i ckugo. Nema ga u rnaslacu, malo ga u mleku. -U crno m p senionorn brasn u ga ima vise nego u belorn. Zato bolji crni bleb od b elog. Holandski lekar Ejkman zapazio 1897. god. da se berieri javlja na Dalekom isto ku s arno m edu siromasnim svetn , koji se rani <ikljucivo oljustenim pirincem i da se ta bolest moze spreciti kad se j edu mekinje od pirinca. Jos pre toga , 1885, Japanac Takaki prim.e tio da ben1beri u japanskoj rnornarici iscezava ako se kuvanorn pirincu dodaje sveze m eso. Posle dugih ispiHvanja, 1935. god. odredena hemijska forn1ula i izvrsena sinteza toga vitarnina. Surnpordioksid unis tava vitamin 1 . vazno znarti pr.iJ konzervisanju voca i vocnil1 i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima. Cist vitarnin 1 treba cuvati od svetlosti i vlage na mracnom, suvom i bladnom mestu. Coveku potrebno dnevno da uzima oko 1 rni<ligram ovog vitarnina, s to sasvim dovoljno ako se .ranimo mesovitom hranom, pre svega, svezorn biljnom. Vitamin 1 sll za leeenje b eribe:rija i S VIO pol~neuitisa, astenije, neuroze, autointoksikacija, gasrtrointestinanih oboljenja, anoreksije, u svim slueajevirna kad metabolizam ugljenih hidlfata poremeeen, ulceracija i drugih bolesti.

80
Koliina

LECENJE BIUEM

vitamina Bz

1a.znom

ilju

(mgram

100 grama

iljke)

Pivarski kvasac, osu~en oko 8 Pekarski kvasac 1-5 Slad 0,6 4 Pirincane klice 4,5 Raiene klice 2,1-4,5 P~en1cne klice 4,2 ecm ene kl ice 0,6 Jecm eno zrno luti kukuruz 0,7 Beli !kukuruz 0,6 Zob 0,8 Rai 0,3-0,7 Pirincane meki.nje 1,6-2,3 Psenicne m ekinje 2 -2,5 0,4-0,5 Brasno 95/ 0,3 Br .aSno 820/ Bra~no 600/ 0,07 Soj a 2,1 0,03 Boranija Pasulj 0,3 0,3 Socivo Karfio l 0,3

Kupus Spa.nac Mrkva Ro tkvice C11ni luk Pa:tlidzan

KrtStavci

3,6-7 0,6-0,1 0,5-0,7 h 0,3 Suve sljive, kes ten 0,25 Badem Ba.nana, jabuka, limun., pomo0,12 randza, mand arina, sljiva 0,1 Os usene kajsij e, dinje, krus ke 0,8 Grasa~k, suv 0,3 Grasak, zelen

Mlad krompir Stari krompir Rotkva Salata Detelina AraJ1is (zem o kikiriki) Les nik

0,25 0,25 0,2 0,2 0,15 0,12 0,1 0,15 0,1 0,18 0,15 0,4
ora~ce,

Vitamin

2 (laktoflavin, riboflavin)

\eoma raspros tranj en bilju i zivotinjama. Biljke ga sintetizuj i verovatno da zivotinj sk i organizam dospeva zivotinj s kon1 hraom, kao sto , uos ta lom, i sa svim drugim vitaminim a. U zelenom bilju (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih mol ekla i verovatno deluje kao dijas taza. Pivarski kvasac i za ovaj vitamin glavni izvor. Ima ga i u drugom bllju b ez hlorofila, cak i u bakteijama, zatim raznim algama, insektima, u drobu sisara, belom luku, soji, klici semenja, pre svega u psenicnim klicama, plodovima i mnogim drugim namirnicama. Od bilja i uopste najvise ovog vitamina 1 ima torula (oko 4 mg u 100 g). Ma nje ga ima ossen pivarski kvasac (oko 3 m g), ekstrakt iz slada ima oko 0,2, psenicne klice do 1, raf do 1,4, psenica oko 1, crno psenicno brasno do 1, belo ispod 0,7, soja do 1,8. Otl ze lenog povrca ima ga najvise u salati, kupusu, boraniji, 1nladom krompint i dr. U osuzenim kajsijama ima ovog vitamina do 2 mg, u svezem vocu oko 0,5 m g, jedino ga grozd ima malo. Ovaj Ova j vitami sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takav aktivno ucestvuje celokupnoj respiraciji, kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na as tenj e. Njegovo d ejstvo vezano za delovarje ostalil1 vitan1ina , narocito u slcajevima poremecaja u rastenju odojcadi. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidrata. Daje se 5 do 10 mg dnevno.

vitain

LEKOVIOST

VOCA I POVRCA

81
Vltamin

6 (adermin)

Pivarskl k\'asac n ajbogatiji rezervoar i ovog v itam ina. Ima ga i u kromp iru, kuk u uzu , span acu , pi r incu i drugoj bilj noj hrani. Adermin ima op sti iolos ki znacaj .
Antipelaga

vitamin (RR faktor)

I ovog vltamina irna n ajvise u piva rskom kvasou, za tim pek ar skom kvascu , u neprosejan om psenicnom bras nu, pirincu, soji, kukuruzu.

Vitamln

(askorinska

kiselina)

Nedostatak askobinske kiseline hrani dovodi do pojave skorbuta, inace najduie poznate avitaminoze. Skorbut stara bolest koj a kroz veko,,e ulivala strah pomorcirna na dugirn putovanj~ma na galijarna, robovima i ;;at\rorenicima , vojnicima opsednutim u tvrdava ma i svima onlma koji su silom prilika morali jes ti suvu hranu, koji nis u mogli do6i do ze1enog povrca, voca i svezeg mesa. Jos Hipokrat spominje skorbut. Zak Kartije 1534. god. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih iglica. Njegovi ljudi su kuvali ove iglice i pili taj odvar. Na taj naCin su sprecili pojavu skorbuta i uspeli da OS\10je ogromnu zemJju. Danas se zna da su borove iglice vazan izvor vitarnina . Iz borovih iglica se neko vrerne vadila cista askorbinska kiselina i pravili Yitaminski ekstrakti. Naroci.to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt odigrao ' 'aznu u logu u sprecavanju i lecenju skobuta nekim zemljama. Za vreme zime citave borove grane su cuvane pod snegom i s njih iglice brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju . su naocit upotrelja\1 ali sovjetski vojnici, jer na krajnjem Severu vajkadasnji obicaj da se kt1vaju iglice od bora kako se ne bi javilo pucanje vena i krvavljenje iz desnl, ispada.nje zuba, otpadanje mesa i smrt. Tamo su starosedeoci zbog velike 111d, slabog sunca, malo kulturnog bilja i, uopste, nedostatka ilja sa blorofilom, pogotQvu zelenog povrca, dosli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tiglice, bora ima tamo dosta. U XVII veku se naslucuje da uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrca u hrani. Pocetkom XVIII veka ramer zapaia da se skorbu.t moze spreCiti limunom. Desetak godina kasnije drugi jeda n naucnik utvrduje da ne samo limun vec i sve sveze povrce i voce ima antiskorbuticne osobine. Od polovine XIX veka engleska mornarica obavezno mora nosi ti na brodovima limunov sok i upotreljavati ga za vreme plovidbe. koristan obicaj primile su i druge mol"narice. Hopkins otkriva 1906. god. da skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. Vec naredne godine Holst i Hroli izazi,aju vestaclcim putem skorbut na zarnorcetu dajuCi mu l1!anu koja ima dovoljno belancevina, ugljenih hidrata, masti, soli i vod.e , ali sva hrana bila hemijski cista i sterilna. Godine 1912. Funk ovu antiskorbuticnu supstanciju svrstava medu vitam i ne. Tek 1918. god. ova supstancija naziva se vir t aminom . Godime 1932. Sentderdi izaluje iz 2.000 kilograma paprike 500 grama heksuronsk,e kiseline koju identifikluje sa vitaminom , Karer jste godine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. Naredne godine sintetizovana.

82

LECENJE BIUEM

Vitamina ima u bilju i zivotinjama. On veoma rasprostranj cn u zivoj prirodi. NajviSe ga ima u zel enom bllju, dakle, u zivim b iCima koja imaju hlorofila. Otud i postoji danas pretpos tavka izvesnom odnosu iznledu hlorofila i vitamina . Tako, na primer , danas stranci od nas tra7.e stotine vagona koprivinog lista, ali tvrde da ona nije iz svake drZ:ave jednako Jekovita, da n eke zemlje izvoze koprivu koja irna viSe blorofila i da zbog toga lekovit.i ja. DomaCicama poznato da ni iz jedne biljke, kad se cedi , ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. Spanac se, kao s to svirna pozna to, mnogo ceni kao zdrava hrana koju Valja StO Cesce iznositi na 111S trpezu. Dugo se tvrdilo da spanac lekovit i da daje snagu zbog toga ~ to ima gvozda, vise od ostaUh namirnica. mnogi mjsle i danas. Medutim, od pre nekoblko godina otkako se i hlorofil smatra za lek, veruj e se da i spanacu glavna lekovita stvar hlorofil, karoteni (provitamin ) i vitamin . Naime, primeceno da jedna namirnica ima utoliko vise vi tamina koliko ima vise blorofiia i kotenoida. Tako se danas ispostavilo da n ajvise vitamina imaj crveni, aradzasti i zli plodovi, kao sto su sipci, gloginje, crvea pap6ka. Vitamin vrlo rasprostranjen, ali ga nema svim biljkama jednakim kolicinama. Ni j edna te is ta bilj ka n svim organima i.sti procenat ovog vitamina. Ukoliko se ide lize liscu i koliko lisce zelenije, utoliko ima vise askoblnske kiseline. Dakle, ovaj vitamin direki!no vezan svojim postankom na hlorofil. - Gljive nemaju vitamina . Vrlo bogati izvori vitamia su crne i crvene riizle, lisce perunike i persuna, borovc iglice, zeleni orasi cija s jezgra jos meka, r, paradajz, kupus, pomorandze, limun0\1 i, mandarine, kupine, vinovo lisce i drugo voce i povrce. u krompiru mnogo askorbinske kiseline, ali kako se on gotovo svakodnevno jede u <losta velikim kolicinama u svakom obroku, onda on jedna od najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. Kups ima oko pet puta vise askorbinske kiseline. isto vazi, glavnom, i za kelj, karfiol i razne salate, nkvu, kelerabu, otkvice i drugo povrce, koje ima velik znacaj kao zdrava i jevtina hra'n a, koja se nas, narocito na selima, malo i retko trosi.

U namirnicama Zivotinjskog porekla ima mnogo n1anje vitamina . Na primer, dok 100 g sipaka ima V iiSe Od 1.000 mg vitamina ( cestO do 3.000 mg), gloginjarna oko 500 mg, u crvenoj paprici isto toliko, u kupsu vise od 100 mg, persunovom listu do 200 mg, dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima tDajcesce od 1 do 20 mg. Tako, u mlek ima 2-3 mg, mes oko 4 mg, u krvi svega ,5 mg.
sto se vidi, rzajvise vitamirza ima divljim crvenim plodovima i zelenom liscu. U podzemnim organima ima ga najmanje. U semenj kad klija ima mnogo \'i tamina . Tesko odrediti minimalnu dnevn dozu vitamina potrebnu za coveka. Najvise potreban trudnicama, oko 85 mg dnevno. Radnicima koji obavljaju teze poslove treba oko 70, onima koji se bave laksim poslovima 50, deci oko 60 mg dnevno. Kad se pogledaju kolioine vitamina iznesene tabeli, vidi se da nasoj s\rakodnevnoj hrani ima dovoljno askorblnske kiseline ako hrana mesovita i ako povrce i voce sveze. Vitan1in najosetljiviji od sv hidrosolubiln1 ih vitamina. Oksidacijom ne samo na vi

LEKOVITOST VOCA 1 POVRCA

83

Kolicina vitamina sveiem il (Randoen) (miligrama 100 grama sveieg materijala)

I. Plodovi
ipak

Gloginja Crvena paprika Slatka zelena paprika Lirnuova ljuska Pomora:ndza ljuska Crvene riizle Kupine Sumske jagode
orovnice

Cimun, mandarina

Pomorandia

do 3.000 oko 500 450 100 do 400 450 160 100 80 80 50 50

.

PHo me ja.gode Kes ten, paradajz Maline Boranrja Kuvana orarrija Kon2ervisana boranija Dinja ajsija, tre.Snja, breskva Sl}iva, orah l<Jrastavac, grozde Luben.ica Kruska

40 40 40 12

20 20

2 4

10 5

4
4

Listovi
Kiseli kupus Spanac, svez Spanac, lro.van SaLata, orove iglice BeJi luk Crni luk, svez Crni luk, konzervisan Cmi luk, kuvan

Kupina, perunika Orah Persun Vinov Jist Celer, rotkvica

iseljak

oko 800

250 150
150 115 100

8-30
45

Kupus MaslaCa.k, praziluk Karfiol, kopriva

90

40 25 25 20
10 5

60 50

III. Krtole i korenje

Ren Crvene rotkvice
Repa

Rotkva
rompir rompir

mlad stari

70 46 40 30 20
8

Kuvan krompir Mrkva Mrkva, kuvana Topinambur (cieoka) Celer

10 15
5 11 8

sokoj vec i na oicnoj teperaturi, samim dodirom s vazduhom, on biva azoren. Osetljiv i na povisenu temperaturu. Na primer, dok svi ostali vitamini prilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000, vitamin biva razoren vec na (suva toplota) ili u vodenoj pari pod pritiskom na 1200. Ni na niskoj temperaturi se ne euva dobro, i alkalije ga takode unistavaju. Baze, kiseonik druga oksidaciona sredstva i toplota su tvi najveca neprijatelja askorinske kiseline. Svaki od njih brzo razara, ako se sva tri ud.ntze, onda su guici vlo veliki i brzi. Zato najbolje upotreljavati sveze i presno voce, mogucstvu ti neko povrce. Posle tri dana cuvanja spanac izgubi goto\'o sav vitamin . Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80/. Susenjem voca i povrca takode se gubi veci deo vitamina u mnogim s1ucajevima, jer se vHamin nalazi rastvoren u celijskom soku koji kJseo, kad se iljni organi osuse, gubi se i ta kiselost, u alkalnoj sredini vi-

84

LECENJ BIU

tamin se \Tio brzo gubl usled oksidacije pod uticaje m i seonika iz vazduha. Ku\ranjc m roku od ce tvrt sata povrce gu bl izvesnu kolicinu vi tarnina : kupus 70-900/, s panac 25-80, boranija i mrkva 50--600/. NeoJj usten krompir kuv~nj em izgui sa mo 1 00/ \1i tamina , olj us ten mnogo vise. Na masti pecen kro1pir gubl do 50/. Usled primene s terilizacije, voce i povrce u konzervam~ vec na pocetku izgubi do 500/ \ritamina . Nij e dobar obicaj nasi domaCica nekim krajevima s to pre kuvanja dodaju malo sodc i karbone, jer ona alkalne reakcije usled cega su gublci askorblnske kiseline vrlo veli ki. lsto tako, negativno utice sumpordioksid, sumporas ta kisc lina, natrijum-bls uHit i druga jedinjenja sumporas te kiseline upotreij ena za konzervisanj e. B1zo smrzavanj e voca i povrca najmaje skodi. Ta ko krompir ohladen l cuvan na 3-50 posle sest meseci jos uvek imao vise od 90/ vitamina . Upotreba askorblnske kiseline i vitamina velika i raznovrsna. Ona 1-aste svakog dana. Daje se, pre svega, kao speciflcan lek protiv skob llta, zatim za lecenje MeJ erove i Barlove bolesti. U tezlm slucajevima daje se u obliku injekcija. Mnogo p rijatnije uzimati svakog d u obliku prljatnog napitka sok od limuna, pomorandze, m andarine, m aline, v i snje, riblzle, kupine, boovnice i druge vitaminske sokove nego primati injekcije. Davanje injekcija uzelo veliki zamah, ali tu ima i preterivanja. Vreme i tu ucinHi svoje. sto se za vrerne Molijera preterivalo sa klistiranjem, purgiranjem i pustanjem krvi (cela rnedkina toga doba u glavnom se ila svela na to), tako i u doba u kome zivimo mnogi lekari pretcruju davanjem injekcija svakom, i kome treba i kome treba . Jer narodu , n e samo medu neprosvecenima vec i medu s kolovanim ljudima pred ovaj rat, uvrezilo se mislje.nje da dobar samo onaj lekar koji daj e injekcije. Nema sumnj e, bolje i nevolja.

zlo spreciti nego leciti.

bolesti su veliko zlo

11.

\1 ITAINI

RASTVORUIVI U (LIPOSOLUBILNI)
1 provltamin

SI

Vita. m in

(karoteni)

U bilju se ne nalazi vitamin , nego razni karoteni. Tek zivotinjskom organizrnu karoteni se pret\araju u vitamin . Karoteni su dobili ime mrkvi, tkarotni (Dancus ca1ota). Karoterui s u narandzaste, rumene bilja. Divna sipka u jese n, crvene paprike, gloginja, bundeve, jareike, zutike, kozlaca, brusnice, ljoskavca, drena, divlje tikve, ljusta, paradajza i drugog divljeg i pitomog voca, plodova, potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karoteoidima. Najvise vi tamina ima namimicama zivotinjskog porekla. Na prvo mesto dolazi ulje od nekih morskih riba. R:iblje ulje piju deca, slabi i bolesnici. danas najbolji rezervoar vitamina i D. Zato se rilje ulje sve vise trosi u svim prosvecenim zemljama. Riblje ulje se dobija iz jetl"e morskih r.iba, raznih gadusa. su ribe velike oko 1 metar u duZinu i teske vise od 20 kilograma. Za vrerne zime, od januara do -

LEKOVITOST VOCA

POVRCA

85

rHa, mnos tvo gadusa, i tava jata plove prema Lofotsk im ostrvima i scvcrnim oba lama Nonreske, p rateci druge sitnije rie, koje im sluze za hra nu . Ti sitaiji stanovnici mora hrane se raznim mrkim crveim a lgama, morslcim biljka1na koje zjve na morskoj povrsini i koj e nose morsk e strujc ili plivaju izu obale. alge su izlozene uticaju sucevih zrakova i sadrze mnogo karotena i drugih s licnih zutih i crvenih biljnih , koje se s loze im blohemijski reakcijama u j e tri morsk ih riba p retvaraj u u vitamin , veo va tno i u vitamin i D. Dugo se mislilo da rilje u1j e lckovito zbog joda i broma, zatiln zbog arsena i fosfora. Tek otkricem vitamina i vitamina D u tom ulju objasnjena njegova lekovitost. Zbog velike koliine vitamina D rilje ulje se danas smatra za najboJje sredstvo protiv rahitisa (egJeske bolesti), kako za leenje tako i za spreavanje ove teske i dosta ceste decje bolesti. Rilje ulje bolje od sintetskih preparata, jer ne moze izazvati i p ervitaminozu D, posto sadrzi i vitamin . Pod uticajem ultravioletni zrakova sunca, u morskirn algama stvoren, i su provitamini i vitamini, koji se zati1n nagomilavaju u masnom tkivu jetre raznih riba koje se hrane tim algaa . U toku traienja sinteze antirahitienog vitamina D (zraceni ergostcrol) otkrivena vaina cinj enica da se ovaj vitamin moze stvoriti i u nascm organizmu pod dejs tvom ultravioletnih zrakova, s to znai pod uticajem s1\1 svetlosti. Tako se uspostavila spona koja vezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: rilje ulje i ultravioletni zraci. Nasa koza propusta ultravloletne zrake do d uiine 3.000 angstrema, pri fotohernijsko dejstvo na sterole n.Sim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. za razvijanje i jacanje kostij u, za pravilniji promet kalcijuma, protiv izvesnih vrsta tuberkuloze i, u.o pste, kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao ptedohrana protiv raznih bolesti koje se javljaju najvise medu deoom i ornJadinon1 krajem zime i pocetkom proleca. Ne samo rie vec i sve nase domace i druge zivotinje, kao i CO\'ek snabdevaju se provitaminom jeduci biljnu hranu. VHamin naden u krvi i 1nleku sisara. U tom pogledu su najbolji rurneni plodovi i zeleno bilje. Tu, pre svega, treba spomenuti spanac, detelinu (lucerku), salate, mrkvu, kupus , borove iglice, persun, maslacak, crvenu papriku, sipak, gloginje, drenjine, breskve , kajsijc, sljl\ie i drugo voce i povrce. Mleko i mas lac dobljeni od krava koje su bile na pasi ima vise vitamina i D od mleka dobijenog od krava hranjenih suvirn seno. Najvise vitamina irna mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom), jer deteLi.na ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitain . Do a\ritaminoze ne moze doCi Inedu osobama koje se svakodnevno hrane zelenom, svezom biljnom hranom, trose sveze mleko (ne konzenisano), maslac i skorup. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina , najvise jetra. U Japanu su odvajkada suvocu koze, opadanje kose, naglo s taljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima, narocito deci, pilece jetre, dfigerice. Sveze meso od zdravih i debelih zivotinja irna vise ovih vitamina nego konzervis ano ili ako potice od nu-~ave ili bolesne stoke.
Rilje

ulje se daje i za rastenje (vitam,i n

),

86

LECENJE BIUEM

Uopste, od iljn e rane domacih zivo tinja umn ogome zavis i koli cina ovih vi tamina u mlc ku i m esu . Is to to vazi i za coveka. Na taj nac in moze se objasniti za~to le tnje mleko b olj e, i lekovitije od zimskog, i zasto se moglo podici u zorno s tocars t\'0 S\re tu tek o tkako su ljudi sh vatili va7.n os t de teline i pocel i gajiri navel iko. Vitamin otporan na poviSe nu temperaturu, a li vrlo osetljiv na oksidaciona sredstva i svetlos t. Zbog toga veoma vazno upotre\java ti samo potpuno sveze voce i povrce, jer vrlo tesko s preci ti razorno d ejs tvo svetlos ti i kis<;onika iz vazduha. Hl ac.!enje namirnica i drzanje na lcdLt vrlo dobro, jer ni ska temperatura ne razara ovaj vitamin. Kuvanj em , mrkva izgubl oko 35 11 / vitamina . Ovaj vita min se dos ta dobro odrzi prilikom konzervisanja , j er te1mos tabilan.

Vitantin D (kalciferol) D sc aziva jos i antira hiticnim vitamino m, se nj egov nedostatak hra ni pokazuje medu decom u ol iku tzv. engleske b o les ti ili rahitisa, kod odras lih u oliku osteomalac ije (ome ksavanj a kostiju). Jos polovinom XVII veka jedan engleski le ka r tacno opisao rahitis, ali trebalo da prode gotovo d va i veka da se sazna da urok te boles ti edostatak vitamina D. Kako sc ispostavilo da rilje l odlican lek protiv rahHisa, vitamin D dugo smatran za vitamin . Tek izmedu 1920. i 1923. god. Ul\rc1eno da rilje l ima pored vitamina i vitamina D, koji otporan prema ki seo nik iz vazdha i oksidaciji. Da nas se vec zna da ima vise vrsta vitamina D. 1 ovaj vitamin se nalazi najvise jetri morsk, m u j etri s latkovodnih ria. Manje ga ima u mesu domacih i divljih zivorinja. Od b iljnih namirnica, najvise ga ima u ljskama od kakaoa. Kolicinn ovog vitamina u iljnim i zivotinjskim organima za\isi od koliin e sterola, koji se zracenjem mogu prevesti vitamin D. Mi se suncamo da blsmo krvi povccali kolicin ovog vitamina. Pre sncanja se mazemo 1-aznim ljima da nc dode do upale koze, da pre pocmimo 1 i da se nasem teJu stvori sto vise vitamina D. U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubekuloze kostiju. Ona se nalaze .i na morskoj obali ili negde u brdima i planinama, dale ko od gradova i prasine, dima i magle, gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i deluj kao lek. tvrdoj rZenoj glavnici, parazitu nasih zita, nalazi se jedan sterol (supstancije slicne mastima) naZ\'an ergosterol. Kad se pod izvesnim okolnostima zraci ltravioleLnim zracima, dobija antirahiticne osobine kao vitamin D. Prema tome, ergosterol i bio provitamin D. 1 ovaj vitamin u direktnoj vezi sa hlorofilom, sa zelenim biljem, jer i g imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom, kao sto su morske alge. Letnje mleko ima mnogo vi5e vitamina D od zimskog ili u mleku krava hranjeni suvom hranom. od ogromnog za ishranu male dece, pogotovu dojencadi cije majke nemaJu ml~ka, se moraj prehran jivati kravljim mlekom.
\l i ta mi

L.EKOVOST

VOCA I POVRCA

87

.Ziva biljka posrednik izmed zivotinja i coveka, s jedne strane, i stena, rninerala, mrtve prirode, s druge strane. Pomocu sunceve energije i lorofila, ona zivo j biljno j celiji intetizuje veliki broj najraznoVIsnijH1 s ups tancij a, m euu kojima ima h ranljivih, lekovitih, otr1Qvnih, mirisnih, oporlh, gorkih , ljutih i drugill j edinj enja.

Tokoferol ili vftamin (antisterilitetni)

Vitamin otkriven t ek 1922. godine. Utvrdeno da za nora lan tok trudnoce i za postignce zdravog naras taja, sposobnog za zivot i dalji nor maJan razvoj i asplod, potrebna jedna s upstancija koja se nalazi u ulj n ekog semenja (neosapnjivi d eo masti i l) . Ovaj vitamin potreban za razvoj seksalih celija. Biljke s glavni ezervoari ovog vaznog vitamina, prvom d klice p sen1 ice i drugih nasih zita. Ima ga i orah, soji, kikirikiju i dn1gim semenkama, mla dom zelenom lisc, narocito se mrgo nagomila zenskom organizm. Misli se d a su zivotinje nesposobne da sint etizJ ovaj ,.- itamin. Zato su potlpumo upucene na blilje. Nagomilava se misiCima i potkoznoj masti. U bezbojnim mastima ga nema. Najvise ga ima u mas tima zto obojenim, sto se dovodi vez sa karotenoidirna, dakle, kao i 'Jitanlin 1 D. Mnogo ga ima nar.ocito salati, detelini (svezoj i s\') , mladon1 grask i pamucnom semenu. U neosa'Punjivom delu psenicnog : l iz klice ima oko 1.300 mg, u ulj od kkuruznih klica oko 1.000 mg 100 g ulja. Od svih liposolubil.nih vi'tamina ovaj najotporniji prema toploti, kiseoniku i oksidaciji i ltravioletnirn zracima. Psenic ne, kukruzne i klice ostalih nasih zita se pre mlevenja vade i oliku griza d deci i bolesnici:ma kao jevtina, lako svarljiva i dobra h1ana i l ek. I ovde treba spornenti detelin kao vrlo vazn hran s velikiln kolicinama vitamina . Ovo utoliko pre sto se veci deo ovog vitamina v i u svoj detelini, to od ogromnog znaeaja za isbrau stoke preko zime. Za krave muzare ta isllrana od osobitog .znacaja, jer vitamin prelazi mleko, mnogo prijatnije uzimati taj vitamin u mlek nego u oliku injekcija.

Vitamin

(antihemoragicni)

Vitan1in antiemoragicni vitarnin. Bilje izvor ovog vitamilla. Nalazi se najviSe zelenom liscu lokalizovan . hloroplastima, da kle, direktno vezan za zelenu bilja, za blorofbl. U podzemnim organima irna ga mnogo manje nego zelenim nadzemnim. U plodovi:ma ga ima 1nanje nego u liscu. Najvise ga ima indijskoj 'l ucerki (alfa,fa) listu pitomog i divljeg kestena, u ~panacu, koprivi, ks, karfiolu, jelovim igblcama, algama, paradajz, grasku, zitima, soji i nekom dugom uljevnom semenju, mrkvi, krompiru. Od zivotinjsklh .namirnica najvise ga ima brasnu od i ,koje ; pocele truliti, u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih domaCih zivotinja. lJ zeninom mleku ima ga vise nego kravljem. u nedostatk ovog vitamina hr-ani, javljaju se dzlivi krvi, malokrvnost i druge bolesti.

88

LECENJE BI~M

BELOM 1 CRNOM
bra~na

LEBU

Vitaminizaclja belog

i belog

U svetu se veko ima raspravlja upotrebi b elog ili crnog hleba. J cdni su za beli drugi za crni l. Kad se ima u vidu da hleb glavna i osnovna na~a hrana, onda se jos jasnije moze shvatit'i znaeaj tih proucavanj a u raznim naucnim institucijama sirom celog sveta. Poslednjih godina moderna nauka ishrani pokazala na ocigledan nacin da belo brasno, b cli l i ostale glavnije svakidasn je namirnice, kao sto su secer i polira , oljusten pirinac, ne pedstavljaju p unu hranu. U njima nesto nedostaj e. Od belog b rasna se, istina, lakse prav-i hleb, hleb ukusniji. Zbog toga se jos u vek svuda u svetu tezi medu sirokim potrosackim slojevima za iskl ju civom upotrebom belog hleba. ,im prolemom se danas bavi i higijenska s~eka cija Ujedinjcnih nacija. Mnoge drzave su vrsile ispitivanja hranljive i bioloske vrednosti belog i crnog l, jer utvrdeno da zdravstveno stanje stanovnistva, pre s\rega Yojnika, zavisi umnogome od nacina ishrane. Akademjje nauka i druge n au cne ustanove razaih driava godinama vecaju i kontrolisu sve dosactasnje pronalaske iz domena ishrane stanovnistva kako i se moglo saznati da li sadasnji nacin ishrane pravilan, da li odgovara otkriCima moderne nauke ishrani ili ne . Zdravlje, izdrilj~ivost, snaga, er vna konstitucija i itelektalnJ ra:d mogu biti plivisani veoma mnogo nacinom ishrane i vrs tom hrane. u mnogim zemljama pimeceno prilikom regrutacije vojnika da .nepotpuna i neracionalna ishrana cest uzrok velikom procent nesposobnili mladica. prolem procavanja ishrane postavlja se sve vise na nauc ne osnove, jer za'Paieno da jedini pravi put nacnoistrZivacki rad i na O\'Om tako vZnom l. U t svrhu angZo vani s najbolji strucjaci sveta. Ispitivanja se vrs e u klinikama, institutima i laboratorijama, na ljdima i zivotinjama. Ispi1:uj se kolicine i vrste supstancija, elemenata potrebnili svakoj jedinki za normalan zivot i rad. Na osnov i2ve$taja dobijenih iz raznih zemalja videlo se da veoma redak slucaj pravilne i dovoJjne ishrane. Prilikom izrade belog br~sna, od psenicnog zma odstranjuj se klice i mekinje, tako da se brasno dobija samo od sredine zma gde ima najvise skroba. Naprotiv, kad se proizvodi crno brasno, brasnu se nalaze i klice i mekinje. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzela veceg maha tek posle francske revolcije, pod ticajem francskog vojnog apotekara Parn1antjea, to vreme naj cvenij eg bromatologa svet. Do 1796. godie francska vojska jela crni hleb, od te godine vojnicki hleb pravljen od brasna iz koga odstanjeno 15/ rnekinja. Parmantjeova teza, prema kojoj beli hleb bolji od crnog, propagirana i tokom XIX veka i u drugim zemljama koje s. prodrle ideje francske revolcije. Tako, krajem proslog i u ovom veku, beli postepeno potiskje omi celoj Evropi. Iako s siroke potrosacke mase traiile beli hleb, ipak nije sav naucni svet potpnosti primio Parmantjeovu tezu da beli bleb bolji od crnog. U toku poslednjil1 sto pedeset godina cesto veoma snZno napadana njegova teza. Do prvog tah.-vog napada doslo 1826. godine. Francuski fiziolog Fransoa MZandi ogledom dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo-

LEKOVIOST VO~A

I POVRCA

89

dom p1 opadu. i ttgie toku pEdeset dana; aprotiv, /1rat1jett cr11im ltlcbom i \'odom, ostaje (.dl CL\1 Iako rezu ltat ogleda i tako jasan i ocigledan, ipak

se upotreba belog !1\ ;\. brze ~irila ne samo u Francuskoj vcc i izvan nj eni granica. Drugi jedan n apad, koji otpoceo oko 1846. god. koji trajao oko pcdeset godin, voden u \' CZi s malim sadrfajem mierali/1 soli u be lom basnu . Narocito koiicina kalc ijuma mala. Ova raspra zavrsena tek 1903. god. na lazom da belo bra ~ no ima mnogo manje mineralnih sastojaka, da os ta \lja mnogo manjc:- pcpcla od crnog brasna: crno pse nicno brasno ostavlja 1,81/ pepela, belo p se ic no bra~no sa mo 0,520f 0 Imajuci u vidu ogromn u \'aznost izvesnih mincralnih sas tojaka namirnica za nr 1 razvoj coveka, ovaj ocigledan hemij ski nalaz uticao u iz\resnoj meri na naucni $\ re t U pogledu vracanja n a crni hleb , a Ji SL1 s iroki p otrosacki s lojevi jos U\'Ck trazili samo beli hleb. TreCi snazni d dosao otkricem vitamina u zmu psenice, pirinca i drugih zita. Godine 1913. pr-ofesor ifner iz Arnsterdama prvi pod,rukao cinjenicu da bcli hlcb ocigledno imati rnanj e vi tamina pro tiv oboljenja berieri nego crni. Ov-aj napad posluzio kao povod za detaljnu a na lizu crnog i belog brasna u pogledu sadzaja ' 'itamina. Ogledima dokazano da belo brasno ima za 75/ manje vitamina 2 i nikolis ke kiseline g crno bra.So (bra~no s mekinjama). Daljim ispitivanjima utvrdeno da ovih vaznih vitan1ina ima utoliko manje ukoliko brasno belje. Dokazano da u mekinjarna ima mnogo o\rill hidrosolubilnih vitamina, u klici mnogo ulja s velikim proce.ntom fitosterola, prO\Jitamina i liposoluilnih viramina, 11arocito vitami11a , koji se daje protiv neuro-muskularnih porernecaja. Osim toga, u mekinjama ima lepka, .koji ~ veoma bogat iljnirn belancevinama \'aznim za na~u isranu. Od ovih mekinja izraduje se ,jzvrstan hleb za dijabeticare, ~ one koji imaju secernu bolest. KoliCina lepka brasnu od ogrornnog znacaja. Tako dokazano lekovito dejstvo crnog psenicnog bra sna, psenicnih mekinja i klica. Na tim istrazivanjima najvise ucinjeno izmedu I i II svetskog rata. Dokazavsi nepoi tnim cinjenicarna da hleb od potpunog, cmog psenicnog brasna bolji, l1ranljiviji i zdraviji od belog, rnnoge vlade pocele su forsirati upotrebu crnog hleba, ali bez velikog, cesto bez ikakvog uspeba. Da bi koliko-toliko nadoknadile izgulj ene vitamine u belom hlebu, neke dZave za vreme ovog t pocele su u vojnicki, mestimicno i blcb za gradane doda,ati one vitamine koji se nalaze crnom psenicnorn brasnu. Tako su se u svetu pojavili vitaminizirano brasno, vitaminiziran bleb i vilaminizirani kalai. u izgledu su i vitaminiziran pirinac, secer, margarin, kukuruz, testa i ostale nam irnice, koje su usled fabrickog preradivanja, narocito usled finog i dugotrajnog preciscavanja izgblle vitarnine, mineralne i organomineralnc supstancije, tako vaine i neophodne za normalan razvoj naseg organizma. Traie se recepti za najbolju ishranu posecnog gradanina, radnog coveka. Iz priodnih hranljivih sirovin a jedni proizvodaci odstranjuju, bacaju ili pri radu unistavaju vaine iohemijske faktore, svesno ili nesvesno, drugi, opet, tim naoko veoma lepim i ukusnim narnirnicama dodaju vestacke, sinteticke i razne soli. Obican covek se mora pitati: da li se to stanje moci odrzati? I da Ii sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko unHtavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave, sejanja, preciscavanja, beljenja i drugih manipulaoija, posle toga dodavati

90

LECENJE BIUEM

te iste spstancije vestackim ptem? jedno. drugo pitanje ovo: da li su vitamini, mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim prebelim<< naJnirnicama dodavati? I da 1i ' vestacka j edinj enja svojom hemijskom konstitucijom i metlusobnim odnosima odgovaraju potpunosti prirodnim molekul,nim kompleksima i rasporedu nasim na1nirnicama? Nije li mnogo jednostavnije taj prolem prostiti - vratiti se

prirodi potreb01n namirnica onom oiku kako ih ona da,l a, primenj jci razne agrotehnicke i agrobjoloske mere za povecavanje gltena p senici, vitamina zelenom povrc? Nema smnje da r~ne fabrike vitamina svet svim svojim mocnim reklamnim aparatom ticati na sve moguce nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitarninizirani namirnica. Vreme pokazati da li sve to bilo ispravno. Ne zaboravirno da su te industr-ije preko svoje mocne strcne stampe za poslednjih nekoliko godiDa pred t htele sasvim potisnti potrebu riljeg ulja i drugiL1 vitaminskih sirov.ina, pteporucujuci kao jedino ispravnu upotrebu cistih vitarnina. Tek poslednjih godi,na uspela prava nauka da dokaze da , na primer, rilje l bolje od cistog vitamina D i , jer ne moze izazvati hipervitaminozu D. Trnoviti su putevi koji vode listini.

IZRADA 1 UPOTREBA BILJNIH LEKOV

Od bilja se spravljaj 1azni lekovi. U apotekama se gotove mnogi galenski olici, kao sto su praskovi, tinkture, ekstrakti, pilule, globule, spo zitorije i dr. U industriji lekova fanaceut koristi jos slorenije metode i vece aparate za serijsku proizvodnj lekova na veliko. Posto ova knjiga namenj ena upotrebi lekovitog bi1ja domacinstvima koja nemaju tehnolosk opremu koju imaju apoteke i farmaceutska industrija, navescemo samo najprostije nacine izrade iljnih lekova. Za svu s lozeniju tehnologiju citalac moze dobiti liza obavestenja i uptstva od farmaceuta svojoj apoteci i naCi u strucnoj farmacetskoj literatri. Prilikom spravJjanja le kova n1ora se, pre svega, voditi racuna hemijskoin sastavu svake iljke i tome koji hemijski sastojak zelimo da ekstrahujemo i na koji nacin . Zbog toga se nekad potrejava bladna ili topla, cak i kljcala voda, nekad se droga samo popari kljcalom vodom, drugi t se stavi hladnu se kva, i.li se pre kuvanja ostavi neko vreme da bubri, ili da hladna voda izYce izvesne lekovite sastojke, kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. Ako lekoviti sastojci nis II'astvorlji,,i u vodi, onda se koristi alkohol razne jacine, etar, sirce, ulje i drugo. Hemijski sastav bilja. vrlo slozen. Pored lekovih ima i nelekovitih sastojaka koji ponekad smetaju pri spravljanju lekova. Zato nacin lizrade leka od svake bitjne vrste zavisi od svojstva njenih hemijskih sastojaka. Terapet na sv pozna\'anja famakodi-naskih svojstava bilj, k e i karraktera bolesti bolesnika odrediti koja droga bli smesa doga moze doCi u obzir i, prema ton1e, kome oliku treba lek zgotoviti i upotreiti. ima znatan uticaj na lekovit vrednost dobljenog pripravka. Zato se mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno u sitniti rezanjem, tucanjern u avanu ili jednostavno mrvljenjem med dlanovima gde to moguce. Cvetove i veCin 1istova nije potrebno usitnjavati, pogotov ako su to mirisne iljke i ako se eta!sko .ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakarna. Napr.otiv, ako biljni organ krupan (korenje, rizomi, krtole, plodovi, semenje) i ako s lekoviti sastojci duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretomi aparat za etarska ulja u plodovima anisa, kima i slicno) onda sitnjavanje pre upotrebe neophodno.
Usitrzje1st droge

92

LECENJE BIUEM

UsitnjQ\lU11je droga treba 1Jr'~iti ll eposredllO pre upottebe, zato sto se IekO\'iti sastojci bolj e i d uzc cuvaju u celini nego rezanim ili samlevcnim dt~ogama. Uko liko usitnjenost droge veca, uto li ko kvarenje, guljcnjc lekovitih sastojaka b rfe, jer se mlcvcnjcm znatno povecava povrina iljnih ccstica i otvaraju' pute\'i razomog uticaja kiseonika, vlage i drugih negativnih
ini1ac:1.

Z bog toga se d1oge moraju c,ati cele i sto bolje zapakovane, l p1esov1e ili Jzermet ick i zapakot'ane, SU\JOm i lzladn01n mest ., tek 11eposredo pre upolcbf! us itnjaati do potrebne \lelicine zrna.

Prosti i meani cajevi. - Za le k najbolje naciniti od jcdne jcdine biljne vrste, na primer, sam o od karnilice ili samo od sleza, sa]epa, kima itd., zato sto svaka iljka ima drugi hemijski sas tav, drugacije farmakodinamsko dej s tvo i, sa tenoloske tacke gJedano, svaka iljka ili grupa biljaka iJi organa na drugi nain otpustaju S\tOje lekovite sastoj'ke pri pripremi lekova. Droge ciji se rnirisni lekoviti sastojci nalaze neznim, mikros kopski sitni'm zlezdaa 11. pov1"Si11i lista i cveta ne smeju se kvati, nego se samo kljucalo vodom, odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek, jer ekstrakcija lekovitih sastoj aka iz takvih ljaka laka i vrlo brza. Naprotiv, mijsni lekovit i sastojci plodovima anisa, moraca, kima i neJdh drugill aromaticnih doga nalaze se du.boko zatvoreni cvrstitn tkivima, zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. Ako se ovi plodovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka ili cvetom kamilice i drugim ilj kama i se etarsko uJje nalazi .na povrsini, takva smesa nije dobra, jer se za 5-10 minuta ne moze ekstrahovati etarsko ulje iz tih plodova. Zbog toga se pri izradi rnesanih cajeva svemu tom.e mora voditi n, jer ako se takva smesa samo popari i ostavi kratko vreme, nece doci do potpune ekst1-akcije lekovitih sastojaka. Naprotiv, ako se duie kva, lekoviti sastojci izvetriti zajedno s vodenom parom. Eto zasto farmaceut, pogotovu farmakognost mora paziti koja se ilj ka S kojom smc i lOZe mesati. Vekovi oblcaj apotekama da se, na primer, cvetni spravlja n1esanjem cvetova i da se drugi iljni organi nc dodaju. Cvet najnezniji deo iljke. Iz njega , prema tome, najlakse i najbrze moguce izvuci, ekstrahovati lekovite sastojke. Osim toga, lekoYiti sastojci cvetova s vrlo osetljiva, nepostojana jedinjenja koja se brzo gube, razlaz i menjaj ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne (iljni, cvetni pigmenti) i mirisi sastojci kojti na uplasenog bolesnika delju i prijatno, taj psi1,sugesti\l 11i lnonzenat rukako ne smemo potcenjivati. Higijensko i estetsko pakovanje, prijatan miris i ziva , znaJacki nacin izrade i klturnog serviranja , lepa rec i ljudsko opodenje i te kako imaju velik utkaj na uznemirenu psillu zbunjenog i uplasenog bolesnika.
Terapeut mora 110diti rauna samo izboru odret!ene biljke za lecenje odredene bolesti nego i tome koje bilj'ke s uci mesan 1 vodeci racuna njiJzov01n fa,makodinamskom dejstvu. Ima, naime, biljaka, sJi-

cnog dejstva i one se 1nedusobno dopunjuj, pomazu i v sopstveno lekovito dejstvo; to su farmakodinamski s i n r g i s t i. Mesanje ovakvih biljaka ne samo da moguce nego , stavise vrlo korisno i neophodno (vid. Farmakodinamska podela lekovitog bilja).

I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA

93

Naprotiv, ima i ta.k.vih biljaka koje imaju suprotno dejstvo; to su farmakodinams ki n t g n i s t i. Na primer, pogresno bilo spraviti od smese ras tovc kore, tr a ve od srdobolje, srcanika ili neke druge taninske, opore droge ko ja za tva , deluj e s tipticno, protiv p roliva - i kore od krusine i f estike, p]odova od pasdr ena jli neke druge antrahinonske droge koja deluje p rotiv za tvora, za urcdivanje neured ne stolice. U nas na jvie u upotret cvet kamilice. - i druge droge i njen sastav vrlo slozen, samim tim i nj eno farma kodinamsko dejstvo. Kamilica se najcesce upotrej ava sam a, p ogotovu za lecenje decjih proliva i bolo,ra trbuhu, bolesnih ociju, uva, n osa i polnih organa, uglavnom upa le sJuznice n ajosetljivi,iih i najneznijih delova tela. Tu dolazi do iz rafaja, pre svega, antiflog;s ti6J 10 dejstvo azulena, plavog glj ovodonika, od kojeg potice modroplava ulj a kamilice. Al i ova biljka ima jos i flavonoida, slzi, smole i drugih lekovitih sastojaka , zbog cega ti t'rica ima t ako siroku i raznovrsn primen. Ako se karnilica po mesa s listom pitom e n, se n holagogno i mirujce d ej stvo n a zcni me hur. Opst e mirujuce dejstvo ove smese povecace se ako se d.o da ju listovi m a tic njaka, h melj a ili odolj ena. Ako st: smesi kamilice i n doda zdroljenog plod a anisa, m or aca ili kima, otkloniti gasove, m eteorizrne, n adima nj e i t egobe tr . Pomesana sa ivon1-travom, kamilica odlican t onik, kad se ovoj smesi doda n, doij a se doba r protiv proliva. Mesavtin a kamilice, use i slatkog koren a ulazava bolove osoba .sa cir om na zelucu. Ka milica i lanen o seme d dobro sr edstvo za lecenj e opekotina itd. Poznavan,ie h emij skog sastava i far makodti'Ilamskog dej s tva guca,a te ra peut da kombinuje smese lekovitih caj eva.
iljaka

omo-

Sveze iljc i biljni sokovi. - Neosporno da upotreba sveze biljke ili njenog soka najbolja i najcelishodnija, jer s svezoj, tek uzabranoj, bezm alo zivoj ljci svi le kovitJi sastojci ostali nepromenjeni. Zbog toga su zive ilj ke fizioJoski ajaktivnije, dakle, i najlekovitije. I najbolji nacini ssenja, prenosa , pa kovanja, cvanja i prerade lekovitog bllja ne mogu spreciti sporij e ili b rze Izlaganj e nekih lekovitih sas toj aka. Enzimi, vlaga, svetlost, kiseonik, vi soka te1peatura, razne hemikalij e i drugi ciniooi izazivaj bilj hidrolize, oksidacije, izomerizacije i dg dboke promene grade i njenih akti\rnih sastojaka. Ovo se osobito negativ.no odrazava onim iljkama kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja, kao sto slucaj sa digitalisom, gorocvetom, (1rdevkom, prim or skim luk om, razenom glavnicom i mnogim drugim lekovitim biljem veoma vaZnirn za terapij . Samo ovek blizak prirodi ve k moze upotreljavati sveze lekovito ilje, ali i to samo u tropskim i suptropskim krajevima. U drugim delovima sve ta mogcnost upotebe svezeg bilja sve manja ukoliko se viSe ide prema hladim delovima. Osim toga, sve vise ljdi koji napustaju prirodu i prelaze indstrjju i grado\e, tako da potreba za osusenim lekovitim biljem i gotovim leko\ima iz godine u godin sve veca .

Modenza fann aceutska industrija proizvodi neposredno oko svojih tvoraica sve bilje koje vazno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg ilja, jer se ispostavilo da su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijenih od osseni iljnih organa.

94

LECENJE BtUEM

Sveie ilje i bilj11i sokovi sadrie prirodne, 11r komplekse svih lekovitilz materija: a lkaloide, heterozide, saponine, enzimc, vitamine, pro\'itamine, fitoncid~ i mnoge druge poznate i za sada jos nepoznate farmakodinamski ak tivnc matcrijc ' 'aznc za profila,ksu i terapij u. Zbog toga se s matra da lekovi proizvedeni od svezeg bilja imaju najbolju perspekti vu da farmaceutska industrija u skoroj buducnosti blti usmerena u tom pravcu. Sokovi iscetlei iz samlcvenog svezeg, tck uzabranog lekovitog ilja sadde sve lekovitc sastojke biljke i zbog toga to farmaceutski olik koji osvaja terapij u . Pre tpostavlj a se da i ovi sokovi, scno vocnim, u skoroj buducnosti osvojiti ukus potrosaca, jer su oni najp.rirodniji ol ik leka. DomaCins tva, razue se, mogu koristiti samo ono cime raspolazu: mlin za meso, sokovnike, presc i sl. se raditi pazljivo i cis to. Dobijene sokove t-azliti male Ciste sve bocice i cuvati hladn om mestu, najbolje frizideru. Za duzu upotreb bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem 1 sat na 70-Bonc. Treba ih piti b ez ikakvi h dodataka, osoito koji se trose pre jela, posle jela moze svako prema svom uksu zasladiti, ali samo neposredno pred upotreb. R ezane drogc se potreljavaju za spravljanje lekova. U preduzecima za proizvodnju i rt lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova. Droge se rezu na t-azHcire nacine i u razn im duiinama, od nekoliko milime tat-a do vise santimetara. Diljari moraju tome voditi racuna, jer otkupna blljarska preduzeca imaju standardne propise duzin~i izrezane droge. Za spravljanje eajeva domaCinstvima droge treba rezati neposredno pre upotrebe, najjednostavnije ostrim nozen1. Ukoliko se dr r oga sitnije izreze, utoliko biti b olji, jer iz si tnijih deHca blti bria i potpunija ekst rakcija lekovitih sastojaka. Farmakopeja propisuje \felicinu otvora sita i reseta za svaku l'CZan drogu p re upotrebe za izradu cajeva, tinktra, ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. P1askovi, samleve1 1e d1oge spravljaJju se od osusenih ogana lekovitog bilja. Ml evenjem se dobijaju pra~kov'i razne krupnoce. Pra~kovi se upotreljavaj uzimanjern navrh noza, kafen kasicicu i slicno. Najcesce se razmte u vodi i i. Droge neprijatnog ukusa i mirisa i se razrncene mleku, jogurtu, medu ili vocnom soku. U apotekama i farmaceutskoj mdustriji od praskova se ~izradju pilule, talete, d se zela tinoznim kapsularna i drugim vidovima. Ovo se cini radi tacnog doziranja, osoito sa drogama jakog dejstva. Samlevene droge treba odmah potros iti, jer se brzo kvare i gube lekovitost. Laneno brasno se brzo uiegne, j er ima mnogo wasnog l; umesto da pomafe takvo brasno, ono odmare. Izrada lekova ek s trakcijom vrsi se na razne nacine, sto zavisi, pre svega, od grade i emijskog sastava droge. Jugoslovenska fannakopeja daje ovaj prop1s: Maceracija eksvrakcija dr oga odredene usitnjenosti na oicnoj temp eraturi. Vrsi se s propisanim rastvaracern jednom i'li vi5e puta. Maceruje se odredeno vreme, cesce muckajci, u zatvorenom sud od stakla ili porculana, zasticeno od svetlosti. Posle dovrsene n1aceracije tecnost se procedi, ostatak ispresuje, ekstrakti sjedine. Posle toga tecnost se ostavi nekoliko dana na bladnom mestu, zas ticena od svetlosti, da se izbistri i onda filtruje.

tZRADA l UPOTREBA BIUN lH LEKOVA

95
popisanim

Digestija cks trakcija drog:l odredene usitnjenos ti na povisenoj tem-

pcraturi (400-50U). Vrs i se s 1 -acija.

rastvaracem jcdnako kao i mace-

Perkolac ija kontinuiana cks tra kcija droga odrcdenc us itnjenosti na oblcnoj te mpcraturi i vrs i sc u perkolatorima. Za izradu ekstrakta u se upotreiH pe rkola tori od stakla ili porcu lana 80-100 cm duzine, za iz-

radu tinktura mogu upotreblti i perkolatori od 40 do 60 duiine. Prema kolicini droge koja se r ekstrnhova ti uzima se pri izradi ekstrakta perkolator odr~denog prccnika: do 100 g droge uzi ma se perkola tor pecnika oko 2 cm, do 300 g dl"oge uz1ma se perkolator prccnika oko 3 , do 1.000 g droge uzima se perkolato r precnika oko 5 cm. Perkolac ija se v si O\'ako: propis no usitnjena droga nakvas i se jednoliko odredenim as L\'aracem (mens truumom), tako da se na 100 g drogc upotrebi 40-50 g ra s tvaal:a. Dobro se izmesa, izgnjeci i protera kroz sito (III ). Zatim se lako nablje u podesnu bocu sirokog grlica, koj a se moze dobro zatvoriti, i ostavi da stoji cetiri sata zasticeno od svetlosti. Ovako na t op lje.a i delimicno nabubrena doga potera se jos jedno m kroz sito (II I ) i s t~1 i u pekol a tor. Pre pnj<::nja stavi se malo pamuka na dno perkolatora. Punjenj<.: se vrsi s malo doge i pri tom lako potresa, tako da prekolator bude d1ogom jednoliko ispujen. Gornji s loj droge malo se naije i pokrije slojem artije za filtrovanje ili sloj em parnuka. Na dno perkolatora s tavi se staklena slavina ili druga naprava za otica nje i pe rkolator vertikaln.o pric\trsti na stativu. U ovako priprernljen perkolator pus ta se rastvarac iz podesno namestenog rezervoara, se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek pokrivena s lojem 1-as tvaraca od 2 do cm visine. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma l agao, to se postize laganim ispustanjem vazduha kroz slavinu na dnu perkola tora. Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata 1 slavina se zatvori i droga ostavi da se maceruje 12 sati. Posle ovog vren1ena tecnos t se ispusta tako da na svakih 100 g droge istece 5 kapi u mutu , za 1.000 g droge najvise 60 kapi u minutu. lstovremeno se iz rezervoara dodaje u perko1ator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek s loj visok 2-3 . Pe1ko lacija se nastavlja sve dok drog:a ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. Ekstrahovanje se vrsi s tolikom kolicinom rastvaaca da se doblje onoliko frakcija perkolata koliko za svaki poj edi i ekstakt odredeno. Svaka frakcija perkolata treba da bude tezini priizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje. Tecnost zaostala

drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnom tecnoscu .

Ispitivanje da li droga dovoljno ekstrahovana vrsi se ovako: ) Kod alkaloidni/1 d1oga: odredena kolicina perkolata koji istece pri zavrsetku perkolacije ( koja kolicina naznacena za svaki pojedini ckstrakt) zakiseli se sa 2-3 kapi raziazene blorovodonicne kiseline i ispari vodenoj pari do s uva. Ostatak se rastvori u 5 vode i rastvor filtruje. Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa, filtra t sme samo opalizovati.

96
)

l..ECENJE BIU EM

Kod ostaliiL droga ispiti vanj em , m1sa i u ku sa. Poslednji dco pos lednje frakci pctko la ta rnora biti go lovo bez , sme imati samo s lab mi r is i ukus na drogu koja se ckstrahuje. Koncentrovanje ekstraktnih tecnosti v1s i se isparavanjem vakuu na temperaturi n ajvH~e od do propisane konsistencije. Sudovi u kojjma se vrsi isparavanje moraju iti od stakla, porculana ili od drugog indiferentnog mate rij a la. Ekstrakti i tinkture a Jkaloidnih droga moraju se razlaiiti do no1mirane sadrzine. ll'lfz Hi oparak eks tra kt doij en najcesce prelivanjetn droge kljualom vodom.. najcesCi olik spravljanja i ljnih lekova u domacinstvima i u svakidas nj em zivotu se naziva >>Spravljanje ((. Oicno se izraduje od droga n eznije grade i od onih koje imaju terrnolailne materij e i one koje isparavaju (etarska ulja). Najcesce se spravlja 5-10/o-niinfuz, tj. 5- g droge prelije se sn 1 g kl ucale vode. Kvalitet zgotovljenog infuza zavisi od mnogih cinilaca, pre svega, od kvaliteta same droge, ali isto tako i od vestine izrade, ponekad i od vode. noge vode nisu podobne za izradu lekova. Osobito su nepoPOSUDA Z SPRAVUANJ E CAJ EVA dobne tvrde, kreene vode, jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli, sa smrdljivim gasovima, gipsom i dr. Zog toga nasa i st!rane farmakopeje dozvoljavaju jcdino upotrebu destilovane vode. Posto mnoga domacinstva mogu da nabave desti]ovanu vodu, moze se upotrebiti i cista prokuvana kis11ica, jer i ona vrlo meka, ili se upotrei voda kojom se raspolafe, ali se pre upotrebe, kao i kisnica, desetak minuta prokuva otvorenom sudu. Da i se doblo kvatetan infuz, nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis:
Izrada. Sitno isecena (sito III), odnono sveze us.njena (sito IV) dro-

ga prognjeci se porculanskom tarioniku s toliko hladne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena. Posle toga prenese se podesnu posud za infundiranje i prelije propisanom kolicinom kljcale destilovane vode i zagreva pet minuta vodi na temperaturi od 9, cesce mesajuci. Posle toga se izvad i iz v.ode i, cesce mesajuti, ostavi oko pola sata da se ohladi. Zatim se tecnost procedi, lago presujuci ostatak na cedilu, isparena voda dopuni se vrucon1 ciestilovanom vodom, kojom ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge, do propisane kolicine. Tecnost se ostavi krace vreme da se slegne, posle toga odlije se od taloga. lnfuzi od alkalojdni droga jzadju se na isti nacin, samo sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rast\orom limunske kiseli!Ile. Kiselme se uzima priliino toliko koliko propisano da droga minimalno sadrzava alkaloida.

I ZRADA I UPOTREBA BIUN1H LEKOVA

97

Pri izrad i lnf u sum radicis Jpecacuanhae mora se za svakih' 0,5 g c1roge doda ti 1 kap I~nzictzCt1e hl otovodonicne kiseline. Infuzi s dodatkom kisclina izraduj u se sud od stakla iH od porcu lana. Infuzi od droga s termolabllnim
lnfusLl/11 Digitalis, izraduje se ovako:

materijama, kao s to , na primer,

Droga u puJusitnom prasku (V) prognjeci se tarionik s toliko hladne destilovane vode da bude j ednoliko pokvasena. Zatirn se prenese podesan sd za infundiranj e ili u bocicu ili tikvicu, prelije polovinom propisane kolicine ladne des tilovane vode cesce mesa ili mucka cetvrt sata. Posle toga doda se d1ga polovina kljucale destilovane vode hladni ma<.:erat i zagreva p et minuta u vodi na temperatri od pr liZno 65, cesce rnesaj uCi. Zatim se izvadi iz ' 'Ode i, cesce rnesajci, ostavi da se potpuno oladi. Posle toga se pazljivo odlij e kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom koliCinom destilova.e vode, kojom s.e ispere ostatak ekstr ahovane droge, do propisane koliCine. U gotov infuz mora se dodati 100/ etanola, ako nije drukcije propisano. Infuz se 1nora izdavati tamnom sudu. Infuz od sluzas tih droga izraduje se ovako: Isecena droga (Radix Allhaeae) (I-II), ili cela droga (Semen Lini) bt-zo se ispere na cediltt ili na sit s malo hladne vode. Posle toga prelije se, ako nij e drukcije propisano, 20-strukom koliCinom destilovane vode i rnaceruje ladno, pola sata cesce mesajuCi. Zatim se procedi, lago pritiskjuci , kroz tanak sloj pamka i dopni potrebnom kolicinom hladne desti1ovane vode, koj01n se ispere ostatak ekS'trahovane droge, do propisane koliicne. Napomena: lnfzi se ne smeju filtrovati kroz hartij za filtrovanje. Moraju se izdavati u sudovima s natpisom Pre upotrebe promckaj 'c i v na hladnom n1est.
lnfsU1'n Salep izradje

se kao Mucilago Salep.

o ra se procediti tek kad se potpuno ohladi. l1'lfusum. Sennae m Za svaku

v.Zniju

drogu naveden

nacin spravljanja i

potrebe

infuza.

Mlecna kasica od kamilice sa slu zavim drogama izvrstan narodni lek

za lecenje opekotina (osoito od sncanja), za sazrevanje cireva potkoznjaka, i l koze i sluzokoze uopste: potrebna kolicina prah smrvljene kamilice popari se neophodnom kolicinom kljcalog mleka; u drugi sd se stavi laneno seme rnlako mleko da stoji 2-3 sata, se oceuena gusta, sluzava tecnost pomesa s mlakom kamilicom i time olaze bolno mesto. ~ Jos bolje delje laneno sem e koje se moze (za nzdu) popar iti zajedno s kamilicom pra$ku. Umesto lanenog, moze se na isti nacin upotreiti dunjino seme, celo i1i samleveno. Ovaj j evtin 1 svakom pristupacan Iek svima se preporcuje, osobito don1acinstvima na selu, j er imaju mleka, dvorist raste kamilica, na jivi treba posejati malo lana.
Dekokt ibl odvaak ekstrakt dobijen kuvanjem droge vodi. Dz ina k uvanja oznacena za svak drogu, zay,i:si od grad:e i svojstava lekovitih sastoj aka same droge.

98

LECENJE BJUEM

Za razliktt od infuza, dekokti se izraduju od droga cvr~ce grade i od oni koje imaj terostabilne materije, tj. lekovi te sastojke koji sc nc razlaz na povisenOJ tempea tri. Izraduj se 3-5/, tj . 3-5 g droge 100 g vode. Od droga j akog dejstva dckokti se spravljaj apoteci prema propisu lekara. i za spravljanje infuza, i za dekokte najbolje upotreblti des tiJovan vod, u nemogcnos ti ili nedos tatk, uzima se prokuvana kisnica ili obicna voda. Jugosl ovensk famakopeja (195 1) daje ovaj propis : I zrada. SitiiO isecena (sito III) , odnosno sveze sitnjena (s ito IV) droga pognjeci se u porclanskom tarionik s toliko hladne desti lovane vode da bude jednoliko proh.\rasena. Za tim se prenese u s d za kuvanje i prelije propisanom kolicinom l adne destilovane vode. Posle t oga se zagreva vodenom kpa tilu dok sc ne postigne tempeatura n ajmanje 900 i greje dalje pola sata na toj tempera tri cesce mesaj ci. Jos vrca tecnos t procedi se, slabo presujci ostatak na cedil, isparena voda dopuni vrucorn destHovanom vodom, kojom ispran ispreso,,ani ostatak ekstrahovane droge, do propisane koJicine. Tecnost se os tavi krace vreme da se slegne, posle toga odlije se od taloga. Dekokti od alkaloidnih droga izradju se na isti naCin, samo sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. Kiseline se uzima prilizno toliko ko1iko propisano da droga minima1no sadriava alkaloida. Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0,3 g razlazene blorovodonicne kiselinc. Dekokti s dodatkom kiselina izraduj se u sud za kuvamje od s takla ili porculana. Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje se kao sto opisano clanku lnfuzi. DecoctUJn Salep izraduje se kao Mucilago Salep. Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju. Dekokti se n1o1aju izdavati u sudovima s natpisom Pre upotrebe promuckaj i v na hladnom mest .

Tinkture su tecni, obojeni olici lekova dobijeni ekstrahovanjem d.roga alkoholom (etanolom, etilnim ili oicnim a~oholom) razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. Ponekad se za spravljanje tinktua upotelja vaju i ekstrakti droga, pogotovo hitnim slucajevima: odredena kolicina ekstrakta razlaii se potrebnom kolicinom alkohola da se dobije zeljena koncentracija tinkture (200/ ili 100/) . Najcesce se koristi 40/, 500/ i 700/o-ni alkohol, vodeCi racuna u kojoj se koncentraciji najbolje rastvaraju lekoviti sastojci odredene iljke . Oicno se zima 1 deo droge i 5 delova rastvaraca (200/o-ne tinkture). Od droga jakog dejst \'a u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom; i to 1 deo droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraca (100/o-ne tinktue) ; ove tink1re se izdaj i upotreljaYaju samo prema lekarskom receptu i uputstv! VeCina tinktura se primenjuje za unutrasnju upotrebu, najcesce u obliku kapljica, pogotovu jakog dejstva. Medutim, tinktura od ljute paprike upotreljava se spolja, rede iznutra.

JZRADA

r UPOTREBA

lUN IH

LEKOVA

99

Ako nije drukcijt: propisano, tinkture se izraduju maceracijom (rnocejem, aski~e1javanjem) oblcnoj temperaturi.

I zrada. - Propisno usitnjena i p rosej ana droga stavi se u staklcnu teglu i prelije odredeon1 kolicinom ras t\ araca, poklopi i drii u podrumu 8-10 dana cesce mesajuCi. Posle toga se odlije, ostatak se dobro isced i, tccnos ti pomesuj , ostavi da se s legne i izbls tri, fi ltruje kroz hartij u za filtrovanje, razlije u bocice, dobro zapusi i drii na h1adnom i mranom mestu.
1

u nedostatku cis tog apotekarskog alkoho1a moze se kristiti rakija od 40 do SOo/o.

Ekstrakti se
izaduju

s lic no tinkturama, a li se posle e kstrakcije d1oge

i filtrovanja upaavaju do zelj ene konzis ten cije, tako da se farmaciji spravlj aju: tecni, f.it ki i suvi ekstrakti. Pos to uk uvavanje traje dugo, da i se spre-

aganje nepostojanih mate rija, sve se vise primenjuj e uparavanje u cilo raz1 vakuum u , pod snizeni vazdusnim pritiskom, tako da se sve ovo obavlja relativno niskoj temperaturi (20-400). Da bi se s to potpunije eks traovali lekoviti sastojci iz doga, osoi to onih jakog dejstva, eks trakti se spra\1\jaju rede maceracijo , t:esce perkolacijom. U novije vreme farmaceutska industrija sve vise kori sti sveze, zivo ilj e za spravljanje ek:straka ta. Tecni ekstrakti se izraduju tako da 1 deo ekstra kta sad rii leko,ite sastojke jednog dela suve droge. Zitki ekstrakti sadrze vise aktivnih sas tojaka, SUVi naj vi~e, cemu lekar \di racuna k ad ih prepisuje bolesniku. Zitki ekstrakti imaju gustinu meda, su vi su ili prasku ili u oliku lakih, rastresitih ko,m ada. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od so;o Ylage; cuvaju se potpunu s uvi u boCicama zalivenim parafinom ili voskom. Od ekstrakata se izraduju razni galenski zeji, sirupi i dr.
peparati:

pilule,

talete, da

Disperti su posebni farmaceutski olici u oliku pras ka, doijeni u industriji centlifugaJnim rasprsivanjein iJjnih ekstrakata. su vrlo dobri suvi biJjni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozir a ti. Osoito su traien.i disperti izradeni od svezeg lekovitog ilja. Dijalizati su tecni ekstrakti svezeg, tek uzabranog ilja. U farmaceutskoj indust1iji se proizvode dijalizom, zbog cega nemaju mineralnih soJi. Uzabrani iljni orga se samelje kasu i metodom dijalize ekstrauje vodom ili vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije. edan deo doijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge. Medlcinska Hi Jekovita vina se spravljaju na azlicite nacine i kotiste u naucnoj i u narodnoj medicini. su tecni preparati koji se izraduju mesanjem lekova s vinom, rastvaranjem cvrstih lekova u vinu ili ekstrakcijom lekovitih sas tujaka maceracijom lekovitog ilja u vinu. Ponekad vinu potrebno pretJdno oduzeti tanin, tako d.a se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cistog zelatina (1 deo na 9 delova vode).

100

LECENJE BIUEM

Upotreljava se najbolje belo vino, a ko droge imaju tanina (oporc), bolje upotreblti c1-no vino. Maceracija oblcno traje oko mesec d; pottebno ~ mttckti da se s to potpuije iz uku lekoviti sas tojci clroga. ~lediciska vina treba spra\1ljati i uva ti u staklenim sudovima u

i l1ladom podmu. Bliza puts t izadi i upo t rei pojcdiih lekovitih

vina iznesena su kod

odnosi.h

dtoga.

Kaica, cicvaricei, melem, kataplazma spravJj a se razc naclnc, ~ to opisano kod pojedinih ilj a ka . Sltno samle\!ena dtoga u ik brasna najcesce se popari s pot1 eb o m koHcinom kljua1 c ode da se doblje kasa zelj e e gustine, kozistecijt: . 1\i se ku,,a s malo vode. Vrela kas ica se razmaze na i s to belo l ane o ili \ ' U n platno i poJ u~.e na boJno ili ozl ede o mes to te lu; nekad se s ta\lja sto toplija, nekad 11ladna kasica. Ili se smlacena kasica razmaze na bolno mesto, previje cisrim platnom, k toga se s tavi topl o, vuneno platnu (ka taplazma od lanenog brasna koja se pimejuje za lecenje zapaljenja li mf nih sdova, flegmoa i apscesa). KaJica od slacice nikako se ne s m e s pravljati visokoj temperaturi, i se nistili enzimi i taj nacin sprecili os lobodenje i dejs tvo lekovitog sastojka druge.. Zato se ova kataplazma spravlj a mesanj em slaci cinog brasna s potrebnom kolicinom vode od 20 do i tempcra turi. isto vazi i za izradu kasice od cnog i belog lka i drugih iljaka sa s umpornim heteruzidima. Osim navedenih kasica za spoljnu prim e u, knjizi s opisani i ii izradi kasa za uJzl!asnju upotrebu. najcesce dijetalna hrana i lek koji Se krace ili duze kuva da i Se dobiO StO s/uzaviji proizvod: salep, 0\IS, pirinac i dr. Stari i oprobani nacin spravljanje kasica mleku urnesto u \'Odi. Ovo potpuno opravdano, jer i cisto mleko delje kao dobro redst\o za ulaiavanje bolova i posledica od upale koze i s l~nice. Fina emulzija nlasnih kapljica i kazein rnleka deluj kao farmakodinamski sinergisti, z dejstvo slzi lana, dunje, belog sleza, gaveza i drugih m.uciiaginoznil1 droga. Lekovite masti se najcesce izradju digestijom biljnih droga masnom ulju, svinjskoj masti, vosku, lanolin i drugim podlogama. Kod odnosnih i ljaka op isan postLtpak spravljanja. Masnu podlogu treba rastopiti vodenoj pari, isto tako, , digestiju toploj vodi odredene temperature. Materije koje lako vetre, kao sto s etarska l i njihovi sastojci miris nom bilj, dodaju se na kraj kad se rastopljena masa napola ohladi. Masti o raju biti sveze, net1lezene. Lekovite masti se izraduju emaj liranim, staklenim ibl porculanski1n posudama i v dobro zatvorene na hladnom i Jni
n mest.

Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sastava droge, njenog farmakodinamskog dejst,,a, terapijske svrhe i bolesnika. Doza odredena kolicina leka k treba uzeti odjednom ili toku dana. Maksimalna doza najveca ko1icina )eka koja se moze podneti bez znakova nepodnosljivos ti i tovanja; minimalna doza najmanja kolicina leka kojom se postize odredeno lekovito dejstvo; s1ednja ili terapijska doza nalazi se izmedu maksimalne i minim.alne i predstavlja U<oLiOi.n leka kojom se postize najtbolje dejstvo.

IZRADA 1 UPOTREBA BIUNJ LEKOVA

101

Srednja doza sokova iz svezeg ilja 1 cajna Hi supena ka~ika vi~c puta dnevno. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i veCim dozama. Suve d.roge se dozi.raju gram ovima, kako to cesto zametno, neka domaC1stv.a nemaJ~ vagu koja rnoze da meri m ale kolicine, onda se najce~ce dtoga uz~ma t prsta, ~to prosecno iznosi 1 supen ka~ik:u, ili 6 do 9 gama k?re. 1 korenja 1 2-5 g cvetova i listova. Na doziranje droga ticu mnogl cincl, lck: stogo vodi racuna. svega, zavisi od uzrasta bolesnlka. Evo priliznih pojectinacnih doza za bolesnike od 1 2- 3 3- 4 4- 7 7-14 14-20 20-70 godlne godine godine godina godlna godlna godina

1/ 12-1/ 10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/ 4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/ 3 doze 1 doza

Osim tlzrasta, treba \'Oditi racn a i individualnoj preosetljivosti izvesnih osoba na odredee lekove, na pol, stanje uhranjeis i, tezinu bolesti, razna fiziolo~ ka stanja (menstruacija, trudnoca) i dr. Gorki lekovi se uzimaj pre jela.
ni pica, ni lekove treba naglo, odje dnom popiti, nego postepeno, polako, vise doza da ne bi opteretili zeludac i da i lek bolje delovao.

PRATICNA UPUSTVA

UPOTREBI LEKOVITOG BILJA

DOACINSTVU

Upotreba lekovitog bilja raznovrsna. Od njega se ,jzraduj razni lekovi. Tim poslom se bave apotekari (fannaceuti). Bliza obavestenja nacinu izrade lekova od bilja citalac moze dobiti od mesnog apotekara. Za lek se koristi zivo, sirovo i osseno bilj.e. Posto mi zi~Vimo umerenom klimatu, to nemamo preko cele godine zivog ilja kao oni tropskim predelima. Zbog toga se tok leta moramo pobrinti da od svega ~to nam potrebno aberemo, osSimo i dobro zapakujemo. U vecini slucajeva zivo bilje lekovitije od osusenog, jer se ssenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube. Bilje se upotreljava spolja i iznutra. Najjednostavniji i najprimitivniji nacin lecenja upotreba pojedinih delova bilja, na primer, stavljanje lista bokvice na posekotine .i lista repusine na opecena ili uijena mesta na telu. Ili kad se listici hajducice medu px-tima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetHa, potiv smetnji zeluc itd. se Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi. Praskovi za lecenje unutrasnjih i spoljnih boles'ti, ili slufe za izradu s]ozenih lekova apoteci. Praskove najbolje izradivati neposredno pre upotrebe, jer duzim stajanjem gube lekovitost.
upotreljavaju aznlh prostih ilt

102

LECENJ E BIUEM

Najces6 narodni le kovi od bilja su cajevi. Bilje t te.k prilikom pravljenja a vanu ili medu dlanovima isitnHi, j er se iz celog biljnog 0[gana teze i nepotpunije iscrpljuju lekoviti sastojci n ego iz i s itnjeni. Listovi i cvetovi brze otpus taj lekovi te sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i d organi. Ako se za kucu izraduje m esan od vise vrsta bilja, uvek se mora dobro izme.sati. Tirn mesanin1 cajevima cesto se dodaje razo cvece zivih i prijatnog mirisa da bi imao leps i i privlacniji miris, s to psihicki . pozitivno utice na bolesnika. Na primer, dodaje se cvet razlicka , ruze, lavande, turcinka, zavomjaka, crnog sleza, nevena, smilja i dr. Cveee, lisce i druge neke bllj.ne delove .nikad ne treba kuvati, nego se stave u cist sud i p1'eliju kljucalom vodom, poklope i ostave krace ili dui.e vre1ne, vec prema tome da li se i.eli slab ili jak . VeCina cajeva se tako spravlja. Zato pogesno ku\a ti kamilicu, lipu, nanu, majkin u dusicu ili neku drugu mirisn lekovit iljku, jer kvanjem g, izvetre gotovo svi lekoviti sastojci (etaska ulja) . Jos g ako se kuva otvorenom, nepoklopljenom sudu. Jedan od najcesCih uzroka nepoverenja prema lekovitom bilju , pored ostalog, J'lestrucna izrada cajeva i suvise mala kolicina ilj ke koja se upotreljava pri tome. Gotovo redovna pojava da se na pola Jitra vode stavi nel{oHko cvetica lipe ili kamilice. nije dovoljno. potnalo lici na madiju. U vecini slucajeva treba na pola litra vode staviti do 5 kasika iseckane ili zdroljene iljke. Uglavnom, treba ostaviti 30 do 40 Ininuta da se biljka kiseJi u ' ' reloj vodi, u poklopljenom sudu, ali se moze ponekad ostaviti i duie da u vodu preslo sto vise lekovitih sastojaka. dobro, jer to najbolje sluzno sredstvo za lecenje orga~1a za disanje. Medutim, nije dobro sto svi taj kore kuvaju. Pogresno kuvati beli s1ez, jer se tie unistavaj njegovi leJ<oviti sastojci. Kasiku iseckanog korena belog sleza (veIicine kukurznog zrna) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata, cesce mesajci, da se iz njega sva sluz izvukla; zatim treba procediti, zasladiti medom i piti, ali ne odjednom, nego svaka cetvrt sata jednu ka~iku. U nas se kore11 belog sleza sve vise Izvesni lekovi, osobito za jacanje i za lecenje organa za varenje, mogu se izradivati i dobrom crnom vinu, rakiji, razazenom alkoholu i tome slicno. Droga se sto bolje isitni, stavi Cistu teglu i prelije desetost1kom kolicinom vina ili rakije, poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana, cesce mesajuCi. Na isti nacin mogu se spravljati 1 lekoviti zejtini i masti, ali se oni greju na vodenoj pari.
potrejava.

LEKOVITOG BILJA

Zasto pesaciti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice, majkine dusice, belog sleza ili nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste izobllju? Svaka prosvecena majka ima u kuci ))lekove za n zdu, pored aspirina i kombinovanih taeta jos i raznog ilja. Dajen1o ovde spisak vafnijeg lekovitog bilja koje svaka kuca, osobito sa decom, treba da i u dovoljnoj kolicini preko cele godine, sve do nO\'e

IZRADA 1 UPOTREBA BJUNlH LEKOVA

103

zetve . Ovo biljc ne t leba C\ati obeseno pod s trehom , na pras njavom ta\'a n, iz nad s ta le, svinjca, s upe ili na nekom drugom m es tu izlozenom pra~i ni, paucini, vetr, kisi, misc\rima, pticama, sncu i sl. S\,ak i ljku, lcpo osusenu, treba cuva tt U O\r im kesama od jake hartije ili, jos bolje, kartonskim kutijama, k.oje sc potpuno zatvaraju, sve sklonjeno u cis t orman ili sanduk na svom, mracnorn i h ladnom mes tu. Na svaku k u tiju t mas tilom citko napisati koja se biljka u njoj nalazi i datum kad brana. BiJje se moze cvati beskonano. \ fecina se rnora svake godie obnavljati: stao treba baci ti ili, jos bolje, spa1iti, novo s tavljati v kutijc, jer se moze desiti da u srarim ima plesni, moljaca, crvi i drugih stetocina. Ne treba rubi ti iz vida da se i naj lekovitij e ilje moze brzo pokvariti i izguiti lekovit.os t p od razornim dejstvom v lage, toplote, sunce11e svetlost i, kiseo11ika i z \'ZdU11a, necistoi:e i 11agl e pr0111e11.e tem.perature. Mnoge droge apadaju in sekti. Zato se b ilje 1r cuvati s to b olj e zapakovano i sklonjeno na suvo mes to, koje se moze ces to provetrava ti, ali mora i ti zaklonjeno od su nca. Osoblto treba paziti da se bilje n e cuva lizu katrana, kolomasti, karbola, koze i druge jakog i dugotrajnog mirisa koji se tesko ili n ikako n e moze kasnij e ods traniti. Razurnl ji\'O da domaca ap otek a ne sm e imati veleilja, cem er ikc, tatuJe, bunike, kukucka, jus ta i drugog i lja j akog fi1Jioloskog dej stva, jer r ukama nest ru cnjaka ono m oze biti ol'rov. Los oblcaj u :ts d a se razno bilje pom e5a i tako cuva. ne valj a. U j ednoj kesici ili k utij4 s m e se euvaJti samo jedna vr sta. Ne rnoze svak a domacica ima ti sve biJje koje se ovde n avodi. Ravnicari ne m ogu in1ati Jincu re, ali znto mog n abra ti kicice, j er ove dve biljke imaju isto dejstvo. S to za s tan ovn ike pored velikih nasih r eka b eli slez, to za b r d an e i pJanince orn an itd. Evo naj vaZij eg bilja koje treba da imaju doacice k uCi (dom aca ap o t eka) :
1.

majske

rZe,

crne top ole,

jalana,

breze i

"elog

bora.

2. v t v i ti t1ice ili k amilice, lipe, lavandule, belog i crnog sleza, zove, ruze, trn a, hajducice, divizme, Jj ubicice, p odbela, trandavilja, tu1cinka i d rugog n eo trovnog ilja.

L i s t v i pi tom e i divljih vrsta n , m a ticnj ak a , b elog i crnog sleza, m aline, su mske jagode, ribizle , ogrozda, orah a , gorke detelinc, breze, pitomog kesten a, zalfije, ruzm arin a , bokvice, vranilovke, podbela i dr.
kpin e,

4. r v ( n a dzemne biljke cvetu, ili vrhovi grancica u cvetu) od majkine dus ice, vranilovke, pitom e i divljih vr st a n, kiice, kant a1io na, haj ducicc, podubice, t1 ave-ive, t roskota, ras tavica, cubra, b osiljka, sitnice i dr.

5. 1 d ,, i sipka i li sipurka (divlje ruze), a nisa , moraca Hi anasona, kim.a, korija d ra, b or ovnice, persua, sums ke jagode i maline, pitomog i di\lljeg kesten a , gloga, drea , t rn a (tmjine), p~sdrena, o~~oruse i dr. . . 6. S m n bundeve (duleka), crne 1 b ele slacice, lana, dunJe 1 lubenice. 7. n (i drugi podzemni organi) belog sleza, sladica, lincure, odoJjena, saJep a, s:enj a k a , trave od s rdobolje, ljubicice, jagorcevine, sapunjace, m aslacka, gaveza, idirota, perunike, pirevine , zubace i dr.

104

LECE NJE BJUEM

8. r hrasta i krusine. 9. t 1 k visanja i tresanja. 10. R z n : osu$eno neotrovno divlje voce (divlje jabuke, kruskc, OS koruse, j arebike), Jjuske od jabuka, kru~aka i dinja, svi.la od kukuruza i drugo. u toj iljnoj clomacoj apoleci treba da bude uvek cisto da bude teda. Mozda i se mogao pimiti i ovaj raspored kako ovde navedeno, jcr se bilje u apoteci tako cuva.

DOMACI NARODNI CAJEVI

Zamena za ldneski

Upotreba kineskog (Thea cltinensis) iz godine u godinu raste. Sto tine miliona ljudi ~iom sveta koriste kao prijatan napitak, lek i sredstvo za osvezenje. , nesumnjivo, \reoma prijatan, ali skup. Osim toga, u I i II svetskom ratu postepeno nes taj alo na svetskom t~is tu i vec od polovine rata to bila retkost, vrlo skupo placena. I u mirno vreme vrlo skup, u ratu jos skuplji, zbog cega nepristupacan sirokim nar.odnim slojevi)a. Umesto Inogu se upotreblti domace sirovine: sipak, list kupine, SUffi ske jagode, ibizle, malJne, ogrozda, lipov cvet i dr. Sve te biljke rastu izo bilju kod nas, S\<akom su pristupacne i uvek se mogu koris titi, jer rastu najcesce kao prezren korov na nicijoj zem1ji((.

od sipaka nesumnji\IO najprijatniji, najzdraviji i najlekovitiji.

Zbog toga nijedna kuca ne treba da bude bez nabranog sipka. od sipaka moze se izraditi na n ekoliko nacina, vec prema tome sta se zeli doiti. Pre svega, treba napon1enuti kao vrlo va.Zno da sipak treba cuvati i tek pre potrebe ga zdroblti, jer se u celom, neozledenom sipku mnogo bolje i dZe sacuvaj vitam.ini i provitamini, glavni lekoviti sastojci sipka. U hitnim slucajevima i kad se zeli samo prijatan napitak, kasika sipka r se sa dva do tri decilitra kljcale vode, poklopi i drii ukraj s tednjaka 15-20 minta, procedi, osladi i pije. - Naprotiv, ako se zeli da u caju bt.OO.e sto vise vitamina, pro,itam~ina, kiselina, tanina i drugih korisnih sastojaka sipka, onda se ostavi 1 do 2 sata, tek onda procedi. Najbolji strucnjaci rade ovako: cajnik (posuda sa poklopcem koja sJZi samo za kuvanje ) stavi se 2-3 pune kasike zdrolj enog sipka i prelije sa pola litra hladne vode, poklopi i ostavi preko noci da se kiseli. Bolja meka nego tvrda, krecna i gvozdevita voda. Stradan se pusti da prokljca svega 2- 3 minuta, razume se, poklopljenom sudu. Moze se piti topao, mlak i hladan . od sipka ne treba dodavati limunove ni n kiseline ili Jimunovog soka, jer sam sipak ima dovoljnu kolicint.l limunove i jabucne kiseline. ima vrlo lepu i prijatan miris i ukus. Ovako nacinjen, od sipaka ne samo prijatan napitak koji osvezava nego i lekovit, saddi v itamina, tanina i drugih korisnih sastojaka. U nekim nasim krajevia vladaj leti nesnosne zege, mnogim predelin1a losa voda. Slab od sipaka u tim prilikama moze biti od velike koristi.

JZRADA 1 UPOTREBA BIU

1 LEKOV

JOS

Jos lepsu boju (kQO staro zlato) i prijatniju aromu ima od s ipka koji..se malo ispr/.i: OS U SC Sipak SC drzj U peci pos]e pcCenja hteba dok t; dobiJe svet lu. ~m~.:de-m tku boju. Cim se izvadi, jos dok rnlak, saspe sc u l ~~ tegle Jlt ~ , clobto zaptt"i i CU \' il do upotrebe. Pricnjcm, sipak izgubl Jedan deo VI I am i a, a li doije pijatniji miis. Moze se upotc j a\at i i sipak bez onih ek inj av ih semeki (to su zapl-a\ro, plodovi, ali sc pogcsno nazivaju semenkama): cim se uzabeL"e, ostrim nozem ili narocitil1l mas inama sipak se uzduz raspori, izbacc cekinjava zrna i polutke< c OSLtsc. U mnogim zemljama sipak postao narodni . Najvi~e od s ipaka potrose opor;; ili s ta, boln ice, decji domovi, internati za skolsk u dcc.:u i \'Ojska. Svedska i Atctika su glavni u voznici i potrosaci sipka na S\'Clu.
P ekmez od sipaka se izradujc na raznc na in c. U S\'akom slucaj ll, nc treba ga dugo kuvati, jet ukoliko sc duze kuva, utotiko '' ise vitamina i zgui. Dobro s ku\tan pekmcz od s ipaka naj zclravija l1ram1 i najprijatnija poslas tica. Mnoge zem ljc kupLlju s totine vagona s ipa ka za izradu tzv. itaminskilt kOilCe11frata, tj. na poseban in izradenog pekmeza od sipaka. Ovaj pekmez se daje kao 1ek \Tio prijatnog u kusa deci, bo les nic ima, trucJnicama, clojiljama i S\' i1 slabu nja im osoba ma. Mnogo ko1 isnijc i prijatnij~ svaki dan pojesti na parcelu 11leba malo mas la (b ute a) sa nekoliko kasika pckmeza od sipaka g gutati s kupe uvezene talete vilamina .
~umsko ili divlje voce. Za izradu vitami nskih koncentrata u no gi 1 posvece nim zem lja ma poslednjih dvadesetak godina sve se vise trazi i S\'e sk plje placa razno divlj e ili s u msko voce, azume se, samo ono koje nije otr ovno. Najvise se ceni umeno, cveno, naandzasto i zuto \', jer

ono ima rnnogo vi tamia i p1ovitamina (bc ta-karotina). Isto tako se ceni oporo i ldselo \1, i ono se zbog toga dodaj e za popavljanje kvaliteta pekmeza od pitomog voca. Svaki ovakav koncentrat (pekmez), bez obzira na to da izade n od s ipaka, d i\l]jih krusaka, s um s kih jagoda, malina, borovnica, d ivljih jabuka, gloginja, drenjina, tnjina, brekinja, oskousa, musmula ili nekih drugih plodova, svaki za sebe ili smesi, predstavlja citav jedan ars~na l, p ravo boga tstvo raznih vita mina, provitamina, stavskih i drugi h oporil1 matcrija (tanina), biljniil kiselina, azni korisnih soli i mnogih drug leko' 'itih sastojaka. Ti pekmezi su, zapavo, savremeni pritodni multiitamil'li.
Vocni eajcvi. - Od pre deset do dvad eset godina ovi cajevi su S\1e vecoj rnei u upotrei. Nazivaju i h i v itamirzskim cajevima, jer se izraduj od ' 'itaminskog bilja. Najcesce se prave od raznog divljeg voca. Divlje jabuke, kruske, oskoruse, musmule, dunj e i drugo voce se istuze lenici , iscedi, tankom s1oju sus i nekoliko dana na sLcu, zatim dos us i lt peCi ili S tedjaku, pazeci pri tom da ne pregori. U vecim preduzec ima OVaj ld 1 nehan izovan, s usenje se obavlja u tem ickim susarama s ta lnoj tempera tri. Iscedeni sok vocno vino kad prevri. Jos bolje ovaj sok sacuvati da ne prevri: ptokuva se da kljuca 5-10 minuta ili mu se doda 1 gran1 natrijm-benzoa ta litar slatkog vocnog soka i razl.ije u cis te . Ovi sokovi s danas ve1ikoj upot1ebi u svim prosveccnim zemlj ama i s luze kao jedno od najbolji sredstava borbi p1otiv alkoholizma, pjjanstva. Nazi-

106
\u ih t~oce m .

LECENJ E BTUEM

raznim imenima, naj cesce vitamins kim vocim sok ovima ili tecnirn Oni se tocc u svim javnim lokalima. Njima se lece mnogc boles ti. Osuseni vocni mora se herme ticki zapakovati , j e r privlaci vlagu i usl ed toga z poplesnivi i pokvari se . Nasi brdai i plainci , osoito u sumovitim i siromasnirn kraj evima, imali bi V ise koristi od ovih cajeva i vocnih sokova nego od akije sto peku od sveg voca, rakija nase narodno i nacionalno zlo i n esreca. . lioni kilograma najplemenitijeg voca svake godine se kod nas pretvore rakiju, pojede stoka i1i istruli. lzrada zamene z kinesld . - U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski . Najcesce su upotreljavane srnese u kojima uvek bilo kupinovog lista. U II sve tskom ratu redovno dodavan i sipak. Radi prijatnijeg ukusa, preporucujemo dodavanj e osusenih sumskih jagoda i propl-lenih sipaka smesi prevrelog blsca od kupine, maline, riizle, sumske jagode i ogrozda. Preporucujen ovaj isprobai recept: lista lista lista lista lista
riizle

kupine maline sumske jagode ogrozda

200 100 100 10 10

grama grama grama grama grama

Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi, sa sto manje drzaka. Drze se jedan do dva dana na gomilicama da svenu i za to vreme se cesce prevrcu da se ne bi ugrejali, Upalili, tj. da vrenje ne bude SUViSe burno, nego tio i postepeno. Zatim se listici na stolu ruko, m uvrcu. Uvijeni listici se svez velike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para; drzi se okp pola sata. Potom se marame s liscem pritisnu izmedu dve daske i ostave prekonoc u toploj odaji da prevri. Uvijanje, parenje i vrenje ponovi se ~ dva puta, sve sa ciljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju. Na kraju se listiCi ponovo UVfDU kao crni kineski i brzo osuse na sunca ili na jakoj promaji. Jos mlak se zapakuje u hermeticki zalvorene sudove (tegle, metalne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran miris. Lipov cvet najcesCi narodni . Isto tako se pije ..i nana, vranilovka, sarplaninski zova, 'kamilica i drugo.
1

SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILI UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM

Pogresno svatanje da se biljem mogu leciti sve bolesti. Daleko od toga. Cesto se da ne postoji bolest - nego bolesruk. Za svaki slcaj (bolesnika) lekar n1ora da t1-azi i nade najbolj i lek. Lekovito bilje se upotrelja\ra ne samo nacnoj vec , narodnoj medicini. 0\rom knjigo n e zelimo da sirimo nazovilekarstvo. nikako. Ali ipak priznajemo da izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granic izmec1 nacne i nenacne medioine, jer mnogo ilje koje se potreljava naodnoj, neko cak i nacnoj m edicini nij e dovoljno proceno, pre svega, ne poznaje se tacan hemij ski sastav, tj. lekoviti sastojci nis do sada izdvojeni iz biljke. U slucaju zaraznih i drgih teskih oboljenja, slepo po''erenje i iskljuci \~'a upotreba lekovitog bilja rnoze blti veoma opasna, jer se zbog toga najce~ce zakasni i lekar u tom slucaj ne moze nista da cini. Zbog toga ovde biti navedene samo one iljke koje su lekari klinicari decenijama ili. vekovirna potreljavali i imali speha. Uostalom, ne treba precutati da upotreba lekovitog ilja u domacinstvu mnogo veca i raznovrsnija indus trij skim zemljama Zapadne Evrope i Severne A1nerike nego nas. Nazelom putnik zimskih dana vozu, avion, na brod ili stanici tamo ponuditi od lipe i zove, onom sa pokvarenim stomakom od kamilice i n, zn putnioi slablh zivaca ponudice lek od odoljena, ,nane i maticnjaka i tome slicno. Zanimljivo utvrditi da ukoliko jedan covek civilizovaniji, UtOli1kO cesce upotreljava 0\', gl avnom preventivna laga sreclsL1Ja, o.nome nasem narodnom: Bolj e zlo spreciti
nego l eciti.

Podela bilja njegovoj lekovitosti (terapijska podela) mje laka ni jednostavna, jer s biljke sloienog sastava, taiklo da redak s lcaj da tt njoj deluje samo jcdna hemijska materija, nego obicno njih povise. Ipak, jedna od tih materija pretezna i glavna, i tome se mora voditi racua. Isto tako, ne treba izguiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima s protno dejstvo, s to od velikog znacaja kad se sastavljaju cajevi. Na prime, lipov i zovin cvet izazivaj jako znojenje, zalfij a de luj e potpuno s protno, ona Su si; k krsine otvara, hrastova kora zatvara, delje zaustavljajuci proliv; ren i slacica izazivaju osecaj topline, zatim crenil o i plikove na kozl (ako se ne pazi) dok kamilica deluje popuno sprotno s tisavajci i ulazavaju6i svak upalu koze i sluzokoze, slicno kao beli slez, salep, lane no seme, dunjino seme i druge slne (mucilaginozne) biljke. Koren ljicice izaziva gadcnje i povracanje, maticnjak, na n a i limn deluju protiv povracanja, sto za mnoge osobe vrlo vazno, pogotovu z.a neke t rudice.

108

LECENJE BIU EM

Bilje kuje se ovde navocbl nema jako iiziolo~ko delovanje i zbog toga ono ne deluje brzo, kau sto to, naprotiv, slucaj s vel eiljem, tatu]om, bunikorn, bunom, opijumom, jedicern i drugim iljem jakog dejstva, gde se znaci javljaju vec posle nekoliko minuta ili n ajdalje posle cetvrt ili pola sata. Ovo lago bilje deluje sporije, ali d ugotrajnije i stoga se i znaoi poboljsanja bolesti javljaju kasruje. Zbog toga se, osobito hronicnim olesnicima, preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikorn upotrebe ovih lekova.

BOLESTI USTA P,reko usta se prenose razne zarazne bolesti. Zbog toga potrebna stalna , brizljiva higijena u sne supljine. U u stima ima mnogo mikroorganizama, medu kojima ima i patogenih, tj. onih koji mogu prouzrokovati razna opasna oboljenja. Usta su jedan od najvaznidih puteva za prenosenje Jnnogih bolesti, osoito zaraznih. Zbog toga u sta treba drzati cisto, zube r edovno prati posle svakog jela, ne piti s drugima iz iste case. U nas vrlo cesta pojava zapaljena slznice usne duplje, u'S!led eega nastaju razne kon1plikacije. 0\' oboljenje narocito rasprostranj eno u osoba koje ne postuju Jicnu igij enu. Razumljivo da bolesnik treba da zatrazi pomoc leka. Sto se tice ishrane, izbegavati slana, kisela, paprena i ljuta jela, jesti t vise kasastu i sluzastu hranu, strugane jabuke, musmule, dunje i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima.

1. Za ispiranje usta, za ggljanje i protiv promuklosti dobre su one ljke koje imaju n1nogo sluzi, pre svega beli slez: moze se zvakati ili drzati 2-3 sata u ladnoj vodi (1 supena kasika korena .na 200 g vode) i tom vodom ispirati usta, grgljati i najzad popiti. 2. Pro tiv upale usne supljine: > 1 kasiku titrice, zalfije i lista crnog sleza pomesati i popar iti sa pola litra kljucale vode, ostaviti 1 sat u poklopljenom sudu, procediti i time ispirati usta i grgljati. 3. U istu svrhu i na isti nacin kao beli slez mogu se upotreljavati i druge sluzne biljke: laneno seme, dunjino se me, koren crnog gaveza, salep i drugo. 4. Opore iljke, tj. one koje sadrze stavske ili taninske materije: st~za, srcenjak, trava od srdobolje, zdravac, kopiva, podubica, hrastova kora i sisarke, bedrinac i dr. 5. 2 supene kasike titrice, zalfije, kupine i tave od srdobolje popari se kljucalot vodom (pola litra), stoji pola sata, ocllije i time ispiraju usta. 6. Dve kasike kamiloi~e (titrice), zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt lita kljucale vode, ostaviti 2 sata, ocedHi i time ispirati usta. 7. Jak od kamilice sa dosta limunovog soka; more se i popiti od kamilice i posle toga pojest.i nastrugana jabuka, birajuci samo oporu i kiselu zukvaru. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja. 8. Jednake delo,,e Iista podbela, crnog i belog sleza, zalfije i sumske jagode sitno izrezati i dobro pome~ati; 2 ka~:ike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode, odmah poklopiti i posle pola sata, kad se probladi li ekstral1uje, odliti i grgljati. Posebno ovaj dobar za slucajeve zapaljenja zd.rela.

 SE BOLES MOGU IZLEC 1 ILI UBLAZITI MEDICINSM BIUEM

109

9. Jednaki de1ovi kamilice, zalfije i kupine, kao pod 8. 10. J ednake delove idirota, zd ravca, kamilice i na ne po me~at i i upo lreiti kao pod 8. doba r protiv zapa lj enj a s luznlce usta i zdrela . 11. 10 g rn oraca i ani sa i 20 g zalfije, koprivinog lista i kamilice, kao pod 8. 12. 10 g hra5 tove k ore i korena zdravca i srcenja ka i 15 g korena belog sleza, iuirota i gaveza sitno izrezati; 2 ka~ike ove sm ese kuvati 5 minuta 300 g vode, k ad se ohladi, ocediti i time ispira ti us ta. 13. Jednake delove cve ta aj sk e ruze, belog i crnog sleza, podbe la i kamilice pomesati i upotreblti kao pod 8. 14. 25 g n , maticnj aka, limunove i n arandzine kore i moraca i 5 g kar anfilica, kao pod 8. 15. Dvadeset g1 ama rniloduha, nane i slatkog korena i 5 g ka a nfi lica, cimeta i anisa. Jedna kasika na 200 g kljucale vode. Cajem od ove smese ispirat.i usta i zatim popiti. Upot reljava se izjutra i u vece i p ro tiv epri jatnog zadal1.a i z u.sta zeluca. 16. Za lecen ie desni: 2 kasike zalfije popariti sa 300 g kljucale vode, poklopiti i, kad se oadi, procediti i tirn cajem ispir ati usta. treba drzati sto dZe u ustima, da bi lekovit i sastojci zalfije s to duie delovali. Ovim cajem mogu se n1asirati desni. 17. 10 g hrastove kore, kore na srcenj aka i tra ve od s rdobolje i korena koprive i zdravca sitno izrezati, pomesati i 1 kasiku ove smese kuvati 10 minuta 200 g vode; kad se ohlacli, procediti . time mazati desni i ispirati sta . Od ove smes~ 1noze se naCini ti i tinktra u razlazenom cistom alkol1olu (apotekarskom): 20 g sm.ese na 100 g alkohola. 18. 10 g korena ratanije (kpiti apoteci) i Jiista zalfije popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti i posle sati ocediti, iscediti i tom vodicom ispirati sta i n1azati desni. 19. 10 g korena ratanije i zdravca, kao pod 18. 20. 5 g rizoma trave od srdobolje i zdravca, hrastovih sisaraka (stucanih prall) i zalfije, kao pod 18. 21. 5 g bedrinca, d, kamilice . zdravca, kao pod 18. 22. 10 g rizoma zdravca, lista n, maticnjaka i zalfije, kao pod 18. 0\ro dobro i za d, jer mirisno i nije mnogo oporo. 23. 5 g zdravca, karnilice, pitome nane i zalfije, kao pod 18. 24. 5 g dunjii i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica), lista pitome n i maticnjaka, kao pod 18 . 25. 5 g lista kupine, maline, riizle i pitorne n, kao pod 18. 26. 5 g rnusmula, oskoru5a, divljih lcr'usaka i lista pitorne nanc, kao pod 18. 27. Jednu kasiku salepa prasku kvati 1 sat 200 g mleka i toku kuvanja dolivati mleko, tako da na kraj bude oko 200 g tecnosti. Posebno se spravi jak od kamilice: 2 kasike kamilice popariti sa 200 g kljcale vode, poklopiti i posle 4 sata ocediti, dobro iscediti i pornesati sa salepom, time ispirati usta (grglj ati sto duze), i, na kraj, posle svakog grgljanja, popiti. 28. 10 g planinskog r i semena buacka, kao pod 18. 29. 5 g zalfije, miloduha, n i planin'Sk<>g oubra, kao pod 18.

110
NEPR ATAN

LECENJE BIUEM

ZADAH IZ USTA

Neprij a ta zada\1, s mrad iz usta veoma nelagod no utice i on og koji pati od ovog 1 i sr edinu u kojoj ta kva osoba zivi i r adi. Na osetlj i\'a lica ova up ona i du go taj a bolest ces to os tav \j a du boke i nept-ij a tne posledice: de pes ij e, , izbegava nj e drus tva i, uops te, sa mocu i po tis tenos t. Bolesnik I O L"<l trazit i Sa\le t i po moc lc ka ra. Za lecenj e ove b oles ti (armaceutska indus tr ija pro izY odi ne ke vcoma s k upe le kove koj i se prodaju pod zas ticenim i izmisJj enim imenim a. Medu tim , pra vilna ishrana svezim, presnim povrcem i voce m , u redna stolica, higij e na usta i, uops te, ureda n ziYo t moze da ulazi Ovu n eprija tnu boles t. Ima veCi broj aseg i s tra nog bllja koj e moze m ili vise da u i aL.i , smanj i, donekle prikrij e, m askira neprija ta n zadah iz usta. , p re svega, milodu/1, slatki km en, limunova i pomora ndzina ko ra, hajducica i k clr ugo arom a ticno domace ilj e , od inos tran og karanfilic, naj kvirc, eugenolni bosiljak , ka rda mo m i d r.

U nas ma nje, u inos trans tvu z na tno vise, ovi bolesnici piju umesto vode razne caj e vc s pravlj e ne od mirisn og ilj a . 1 kasiku sitno s tucanog lis ta i cve ta m iloduha i sla tkog k ore na i 2 pu.poljka kar a ntilica p opariti sa 300 g kljucale vode, s mes ta poklopi ti i posle pola sata ocediti, zasladiti medom i popiti 1 casu izjutra, dr u gu uvece posle obeda . 2. 3. pod 1. 4.

1 kasika miloduha,

i m a ticnjaka , kao pod 1. pomo ra ndze, kao

1 kasika sla tkog kore na i kore od limuna i 1 kasika miloduhaa i

korea n

i 2 kara nfilica, kao pod 1.

5. 1 kasika cve la hajducice i Hs ta n an e i 3 zrna (s tucana) n ajkvirca, kao pod 1. 6. 3 zrna kao pod 1.
kadamoma

i najkvirca, 2 karanfilica i 1 \(asika lis ta

n ,

7. 1 kasika pupoljaka m aj ske ruze, sla tkog kore na i osusenih sumskih jagoda, kao pod 1.

S1ETNJE

U ORGANIMA ZA VARENJE

Protiv n d i n , gasova, tegoba i smetnji trbuhu ima ~natan broj mirisnih (ar on1 a tic nih) biljaka, medu kojima prvo m esto zauzi1na titrica. U Lodonu. Paizu i drugim velikim medicinskim centrima leka ri i apotekari za nasu kamilicu kazu: Vasa kamilica zaista izvrsna, ali, na zalost, nikad nen1ao dovoljno, dve profesorke Univerziteta sa Filipina 1954. god. r ekose: Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom; putovale smo dva dana i dve no~i i nismo imale nikakvih smetnji . organima za vareje1 nikom nismo bile dosadne, jer smo celim putem umesto vode pile jak od vase kamilice,(. Decje k.Jinike i porodilista Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotreljavaju kamilicu.

SE

BOLESI

MOGU

I ZLEC fI

TLf

UBL1. II

MED t C f NSIM

BfUEM

11 t

Nas narod danas manje, ali jos u vek mnogo jede kao glavnu hrau pasulj. amirni ca koja se veoma tesko var i i izaziva nadimanje i velike tcgobe i ncugodnos ti usled razvijaj a gasova neprijatnog mirisa. od ka1ilice i pitom.e jedno od najboljih s redstava da se te neprijatnos ti sm a nje i ulaze. Osobe koje pate od ft1onicnih porem ecaja organa za varenje takoue se hvale da im kamilica najvise pomaze. koje cesto imaju bolove i grceve trbuhu s mirc sc i zas pe vec p osle n c ko1iko kas,icica kamilteja. U borbi protiv mraka i nz, protiv opasne upOl1' ebe makovih caura nekim nasim krajevima, najbolji acin dati svakoj majci kamilicu i pokazati kako tre ba strucno da spra,,i svojoj i. Nije dovoljno jedno te isto govoriti: makove caure s u opasne i mogu izazvati smrt deteta! Potrebno majkama dati zamenu za makove caure, nesto sto bolje od njih i sto dctetu nece skodHi. Kamilica ta nasa spasonosna biljka koja moze potpuno zameniti makove callre, sto najvaznije, ona nije otrovna i ne izaziva navik ni duiom svakodnevnom potrebom. kasiku titrice s taviti cist sd i preliti sa 2 decilitra kljcale vode, smesta poklopiti i ostaviti oko 1 sat, nekad 2 i vise caso,,a ako se zeJi sto jaci, lekovitiji . Nezasladen piti pre jela, sladak posle obeda . Deci se stavlja manje titrice nego odrasLima; kolicina se odrelje prema zrast. I ovde, kao i dru. g im slucajevima, bolje zasladiti medom g sece1om, jer i med lekovit. Moze se zasladivati i vocnim sokovi,m a ili sirpima. 2. ne moze da podnese jris titrice, neka pije od ove smese: poInesati jedake delove titrice, pitome nane i matienjaka; 1 supena kasika sme5e na 2 decilitra kljucale vode. . Jednaki delo,,i kamilice, pitome n, maticnjaka, oeajnice i majkine dsice, kao pod 1. 4. Kim opstepoznato sredstvo protiv nadimanja, gasova. Daje se sam ili u smesi sa isto tako dobrim lekovima, kao sto s morac i anis. Ponekad se toj smesi doda i korijadar. Posto ovi plodovi imaj lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasjosti, potrebno da se pre upotrebe zdrobe avanu. Kad se preliju kljucalorn vodom, treba ih ostaviti 2-3 sata poklopljenom sd. Ove plodove naod pogresno naziva seme. 5. Jednaki delovi kicice, ocajnice, maticnjaka, n i sisarica hnlelja. sn kasik Sinese preliti sa 200 g kljucale vode, kvati 1-2 minuta poklopljenom sudu, ostaviti 15 minta, ocediti i neza'Sladeno piti pre jela. 6. Jedaki delovi anisa, majkine dsice, rastavica i pelena, kao pod 5. 7. 30 g moraca, kima i korijandra i 10 g korena angelike; supene kasike smese stcati prah i uzimati toku dana posle jela vrh noza i piti jak od kan1ilice ( pod 1). 8. 1 supen kasik moraca i korijandra stcati i upotrebiti kao pod 7. 9. 20 g moraa, anisa, kima i maticnjaka i 10 g n i majkine dsice; 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vode, odmah poklopiti i posle 2 sata ocediti, zaslacliti medom ili nekim soko1n i piti posle obeda. Morac, ais i kim se moraju prethodno stcati u prah.

1.

n sn

112
10.

LECENJE BIUEM

lincure, kore gorke pomorandze, moraa i raslavica; 3 $upcne kasike i ~ jtjen<.: smese spravi ti i upotreblti kao pod 9, ali ncza$ladeno piti pre jela. 11. 40 g lincure i kicice i 10 g oajnice i n, kao pod 9. 12. 25 g haj duice, idirota, lincure i nane, kao pod 9. 13. 30 g n, majkine dusice i moraa i 5 g selena i angelike, kao pod 9. 14. 20 g nane, kamilice, moraca, idirota i odoljena, kao pod 9. 15. 30 g n , angelike i vidovice i 10 g kamilice, kao pod 9. 16. 25 g vranilovke, n1ajorana, idirota i kudrave nane, kao pod 9. 17. 25 g 1najorana, metvice, kamilice i vranilovke, kao pod 9. 18. 30 g vranilovke, pitome nane i jdirota i 10 g cveta lavandule, kao pod 9. 19. 30 g kamiJlce, lipe i timijana i 10 g matinjaka, kao pod 9. Svi ovi ajevi ne samo da smanj uju gasove vec istovremeno vracaj u apetit i deluju kao lekovi za . Razumljivo da bolesnik mora voditi rauna ishrani i da iz svog j elovnika izbaci sve ono s to priinjava t egobe u organima za varenje. svemu se posavetovati s lekarom. Sve gorke cajeve piti nezasladene pre j ela, one koji nisu gorki posle jela, zasladene rnedom ili vocnim sirupom.
20 g

kiice,

ZAPALJENJE JEDNJAKA
(Ezofagitis)

..

Uzroci zapaljenja jednjaka su raznovrsni. Bolesnik mora traiiti pomoc lekara. Za ulaiavanje zapaljenja ovog organa koriste se razne biljke, pre svega one koje s irnaju sluzi, dakle, naJjiaii lekovi, oni koji pokrivaju, olaiu i tako stite obolelu sluznicu. Slicnim lekovima se dodaje i bilje sa azttlenima, kojti lakode deluju prot:i'V zapaljen.ja koze i sluznice i taj nacin ulaiuju upalu i smanjuju bol i tegobe u jednjaku. U terapiji ovog orgflna koriste se ponekad i taninske bllj ke, oporog ukusa, ali se u takvim ajnim mesa\inama one nalaze u manjoj kolicini, jer tanini taloze belancevine i tako suse sluznicu. 1. Ako domacjnstvo u planini ili na selu nema ikakvih lekova, moze za nuzdu naciniti sluzaste kasice kuvajuci 1-2 sata kasiku pirinca u 200300 g vode. U nedostatku pirinca mogu koristiti ovas ili psenicu. 2. Sto g dujinog semena pok,,asi se sa 2 litra detilovane vode (moze se upotrebiti ~ n voda, ali se prethodno mora prokuva1 ti, 15-20 minuta, da omeksa i, kada se obladi, odlije se od taloga), drii 12 sati s mesajuci i posle toga se procedi kroz flanel ili oisto platno. Pije se svakog sata 1 kasika. Ovu sluz treba cuvati cistoj zapusenoj boci hladnom 1nestu, jer se brzo kvari, prokisne, kiselina drazi sluznicu, pogotovu kada u zapaljenju. 3. Sok od dunja taJrode Z: olj ustene dunje se s1tno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni.

 SE BOLESI MOGU IZLECII ILI UBLA2II EDICINSKIM BIUE

113

4. La11ena sluz: 1 g lanenog sem ena drzi se 12 sati 2 Iitra destilovane ili prokuvae i ohlal!ene obicne vode i lUpotrebi kao dunjina sluz. 5. Mirisna du11jina i lanena sluz. - Sluzi su bljutavog, otu.ZnogJ neprijatnog uk usa, zb og cega ih mnoge osobe ne podnose, pogotovu bolesnici koji dugo oluju, leze i ne kreeu se na cistom vazduhu. Nije redak slucaj da bolesnik povrat.i ne samo popijenu lekovitu sluz vec i hranu, tako zbog toga jos vise slabi i postaje sve m anje otporan. Zato se ovim sluzima neposredno pre upotrebe do daj e malo soka od limuna, pomorandie, kiselih V'i~anja, ribizla, malina, jabuka i drugog voca, vec p rema tome sta bolesniku najvise prija i cega kuci ima. Da se mihs i ukus poprave, pre upotrebe solju pomesati kasiku sluzi s a isto tol.ilco od pitome , pre svega od 1aticnjaka ili od kamilice, prema ukusu bolesnika. 6. Pedeset grama korea belog sleza .preliti sa g hladne vode i posle sata odlit>i i iscediti; piti 1 supenu kasiku svakog sata. - I ova sluz Jjutava i otu.Zna, se moze piti uz dodatak sredstava za osvezenje, navedenih ranije pod 5. 7. 20 g korena i cveta belog sleza, cveta crnog sleza i Vandavilja i lista mationjaka. pomesati, popariti jednim litrom kljueale vode, odmah poklopiti i posle sata ocediti, iscediti u oi.stu bocu i cuvati na hladnome mestu. Piti svakog sata 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje kao pod 5. 8. .20 g cveta kamilice, podbela, crnog i belog sleza i trandavilja pomesati i upotreljavati kao pod 7. 9. 2:1 g lista belog , crnog sleza, podbela i bokvice pomesati i upotreljavati kao pod 7. 1. 1 g cveta crnog i belog sleza, kamilice i podbela, i'Slandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreljavati kao pod 7. Neke osobe ne podnose cvet diviz1ne, jer im drazi organe za disanje, usta jedn1ak, zbog toga ga one ne smeju upotreljavati. 11. Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i 25 g dunjinog , lanenog sernena pomesati i upotreljavati kao pod 2. Ovako doijena sluz veoma lekoYita. 12. 1 g korena omana, cmog gaveza, pirevine i belog sleza pomesati i upotreljavati kao pod 7. 1. 10 g cveta brdanke, nevena, kamilice, crnog i belog sleza i trandavilja pon1esati i upotreljavati kao pod 7. 14. 10 g piskavice ili grckog semena, cveta nevena, kamilice, podbela i crnog sleza i korena n pomesati i upotrejavati kao pod 7. 5. 1 supenu kasiku cveta kamilice, lista hajducice, maticnjaka i bokvice pomesati, popariti sa pola li1ra kljucale vode, odmah poklopiti i posle 2 sata odliti, zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i pi'ti svakog sata 1 kasiku. Q,de naveden veci broj recepata, su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek. Prema tome, lekar za svakd slucaj odrediti lek, smesu biljaka koja tom bolesniku pomoci. Razurnljivo da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo paziti na blcnu higijenu i ishranu.

114
ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE,
R

LE.CENJE BlUEM

ZELUCA

(Gastritis1

gast roeteritis)

Hronicni kat organa za varenje cesto se i caj evirna moze vrlo uspeSo leciti. Od lekovitih iljaka vredno pornenui: hajducicu, travu -ivu, od \'erema travu, debelu koku, pe trovac, kami licu, nan u, orahovo lisce, majkinu dusicu i neke druge gorke i opore biljke. Ove biljke rnogu sc koristiti i tako sto se lis tovi zguzvaju izrnedu prstiju i na6ni lop tica koja se proguta. Ovo ciniti nekoliko puta dnevno. Zimi se k uva od osusenih listova. I ovde cemo navesti veci broj smesa, od kojih lekar odabrati onu koja naj viSe odgovara svakom pojedinom bolesniku: 1. Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lis ta hajducice prel i ti sa litar i kljuca}e vode, odmah poklopiti i dZati 15 minuta ukraj stednj aka da bude toplo, a li da ne vri, skinuti, ostaviti 2-3 sata da se ohJadi i piti u tok dana kad god se ozedni. Osobe koje ne podnose gorko, mogu zasladiti m edon1. 2. Jedake delove hajducke trave, vodopije, orahovog li5ta i majkine dusice: supene kasike smese popariti sa pola litra kljucale vode i posle 2 sata ocediti; piti toku dana umesto vode. . Jednaki delovi hajducice, kamilice, petrovca i kima, kao pod 2. 4. 10 g korena selena, cmog gaveza i reuma, smilja, anisa i pomorandzine kore, kao pod 2. Nezasladen~ piti na pola sata pre j ela. 5. 10 g c\reta kamilice~ hajducice, lista bokvice, selena, buacka i dunje, kao pod 4. 6. 20 g korena cmog omana i belog sleza, dunjinog semena i lista zalfije i bokvice, kao pod 4. 7. 20 g kamilice, Hpovog cveta, korena belog sleza, slatkog korena i pirevine, kao pod 2. 8. 25 g korena crnog gaveza, belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja, kao pod 4. 9. 30 g lista pitome nane, vidovcice i korena angelioke i 10 g sladica, kao pod 2. 10. 20 g majkine dusice, ki cice, steze, ocajnice i cveta trandavilja, kao pod 4. 11. 10 g korena omana, selena, crnog gaveza, belog sleza i pievine, ruse, lista pitome n, podbela, crnog sleza i kamilice, kao pod 2.

CIR :ZELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA

(Ulcus ve11triculi et duodeni)

1. kafenu kasiJw Lanenog ~ dunjli>g semena preliJi ~oljom bladnog od kamilice, ~ promesati i posle 1 sata ocediti i popiti nezasladeno na pola sata pre jela. Piti 2-3 puta dnevno. 2. Supena ka5ika u prah zdroljenog crnog gaveza i jedn a kafena ka~ika lanenog semena, kao pod 1.

SE

BOLESI

MOGU lZLECITI ILI

UBLAZJ l

MEDICINSIM

BIUEM

115

40 g

korea

crnog ga\eza i belog sleza i 20 g sla tkog korena, kao

pod 1.
4. 30 g ko rc:na crnog gaveza i sladica i 10 g kore na i lista belog sleza, cveta trandnvi lja i trave ruse, kao pod 1. 5. 25 g korena crnog ga,rcza, belog sleza, sladica i trave od srdobolje, kao pod 1. 6. 20 g kamilice, ma ticnjaka, lis ta belog i crog sleza i rusomace, kao pod 1. 7. 15 g kore a cnog ga cza, be log sleza, o mana i pirevie i 10 g moraca, kamilice, anisa i cveta trandavilja, kao pod 1. 8. 25 g cveta podbcla, lipo\g cveta, kamilice i moraca, kao pod 1. 9. 25 g kore a crnog gaveza, sladica, slatke pa prati i stavelja, kao pod 1. 1. 1 g kicice, ka milice, cve ta lavandule, rusomace, bokvice, maticnjaka, korena mas laka i kore krusine, kao pod 1.

OBOLJENJA Z.ELUCA
Povecano lucenje zeludacne sone kiseline
( iperaciditet,

l1iperhlorl1idrija)

Mnoge s boluju od ove bolesti, koja posledica povecanog lucenja zeludacne sone tl1lorovodonicne) kiseline. BoLesnik oseca dosadnu gorusicu, neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. Bolest se javlja uslcd hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) ili cira zeluca, narocito ira dvanaestopalacnog creva. Upotreljava se magnezijum-oksid ili soda ikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. Medutim, postoje vrlo pouzdani iljni lekoYi koji smanjuju luenje ove kiseline. Najjace dejstvo imaju iljke sa atropinom, odnosno sa hioscijaminom, kao s to su: velebilje, tatula, bunika, beli bun i mandragora. Medutim, ove iljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba domaCinstvu, jer lako mogu izazvati teska trovanja, i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotekama i fanaceutskoj industriji, dobljaju se jedino lekarski recept. Navescemo nekoliko recepata mesanih cajeva, sainjenih od neotrovnih biljaka, koji se uspesno upotreljavaju prociv suvisnog lucenja sone kiseline 'i poledica koje zbog toga nastaju: 1. 20 g lancnog i dunjinog semena i 15 g Lista zalfije i n, lipovog cveta i slatkog korena; supene kasike smese popariti sa pola litra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. 2. 20 g kantaiona, kamilice, hajducice, zalfije i ruse, kao pod 1. . 15 g kantariona, zalfije, angelike, crnog gaveza, idirota i moraca 1 10 g kamilice, kao pod 1. 4. 15 g korena crnog ga,,eza, sladica, angelike, omana i idirota, 10 g majkine dusice i lazenog ckalja i 5 g lanenog semena, kao pod 1.

116
Smanjeno Jucenje ze1udacne sone ldseline
(Hipoaciditet ili 11ipohlorhidrija)

LECENJE BIUEM

Ova cesta bolest pretezno posledica honicog ~apa lj enja zelud ace sluznice usled preterane upotrebe alkoho lnih pica, nepravilne ishrane i hronicnlh zarazniJ1 bolesti. Bolesnik oseca potmuo i t bol ispod grudi'< u pred elu zeluca gotovo posle svakog obroka, jer varenj e otezano i usporeno, pogotovu posle upot1ebe pasulja i druge kabaste i tesko svarljive h rane bogate celulozom . Pored raznih t egoba trbuhu, cesto se javljaju polivi koji se dosta tesko lece. asican nacin lecenja uzimanje propisanih kolicina razlaiene sone ili hlorovodonicne ki s eline kako i se nadoknadio nedostatak o\re kisene zeJudacnom soku. Ima izvestan broj biljaka koje povecavaju lucenje zeldacne sone kiseline. Naves6en1o samo domace lekovito bilje do koga boles nici mogu lako doCi. Razurnljivo da pomoci samo kvalitetno le kovito bilje i zbog toga bolesnik mora voditi racuna od koga ga kupuje. , nekoliko ispitanih cajeva koji se vec vekovima svakodnevno koriste naucnoj medicini raznih zemalja: 1. 30 g lincure, kicice i h a jducice i 10 g idiro ta isitniti i dobro pon1esati; 3 s upene kasike ove smese kuvati 5 minuta pola litra vode u poklopljenom sdu, os tavHi da se obladi i piti tok dana 3-4 puta 1 solj na pola sata pre j ela. 2. 25 g korea idi~rota, angelike i lincure, 10 g hajdcice i 5 g ajkine dusice, kao pod 1. 3. 25 g pelena, komonike, trave-ive i grcice, kao pod 1. 4. 25 g lazenog ckalja, zove, kima, 10 g kantaiona i trave danino6a i 5 g ljute paprike, kao pod 1. _ 5. 25 g kokoca, kima i idirota,. 10 g ruse i n i 5 g ljute paprike, kao pod 1. . 6. 15 g idirota, kima, moraca i korijandra i 10 g lincure, kicice, angelike i ruse, kao pod 1. 7. 20 g trave-ive, podubice, hajdcice, kicice i komonitke, kao pod 1. 8. 20 g gorke deteli:ne, hmelja, kore od gorke pomorandze, trave-ive i podubice, kao pod 1. 9. 20 g korena selena, idirota, omana, lincure i rudinskog pelina, kao pod 1.

POREMEcAJ VARENJA

(Dispepsija)
Uzroci ovog oboljenja s razliciti. Takozvana acidna dispepsija izazvana suvisnim lu<::enjem zeludacne sone ki1Seline. Atonicna dispepsija prouzrokovana n1litavoscu miS1ca zeluca i creva. U . i zvesnih osoba nagomilavaju se veJike kolicia:le gasova, najcesce ~bog nedostatka fermenata creva ili gs terace. Ima i drugih vrs ta dilspepsije. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoc. Osoito velik paznj. treba obratiti na ishranu. Na primer, u slucajevima dispepsije truljenja treba potreljavati mnogo bilj.

 SE BOLESTI MOGU tZLECITI ILI ULA2.1I MEDICINSIM BIU EM

117

n e hrane, osobito presne i sitno samlevene ili nastrugane. Od velike pomoci su tzv. vocni dani Hi vocne k ure (vidi poglavlje Voce i povrce kao lek). U nas i inos trans tvu koriste se, pored ostalog i razni biljni lekovi: 1. g ajducice, idirota i m aj ldne du5ice i 10 g kima; sve dobro is itniti, ki1 u avan st cati ; supooe ka.Sike smese drzati sata p ola litra J adne vode, za tim ku vati poklopljenom sdu 5 minu ta i, kada se sml aci, piti - 4 t 1 casic pola sata pre jela. 2. 20 g lanenog i grckog semena, g dunjinog semena i 15 g t rave od srdobolje i nane ; samleN ili stucati u fini prah i uLmati -4 p u ta 1 kafenu kasick u n a pola sata p re jela . . g moraca, k ima i aniosa i 10 g n ane, kao pod 1. 4. 15 g kicice, lincure, gorcice, haj duOice i 10 g trave-irve, podub ice, lista koprive i koren a pirevine, kao p od 1. 5. 40 g korena idiro ta i lincure, 15 g kamilice i 5 g lrore krusine, kao pod 1. 6. 15 g lis ta pitome nane, m a ticnjaka i hajdoice , lan enog i dun j inog sem ena , iiSlandskog lisaj a i 10 g trave-ive, kao p od 1. 7. 15 g kin1a, korija n dra, anisa i moraca i 20 g lista pitome nane i p lodova p asdr en a, kao p od 1. 8. 15 g kailice, gorke deteline, pi,tome n ane, maticnjaka, idirota , omana i 10 g pirevine, kao pod 1. 9. 50 g idiro ta i n , kao pod 1. 10. 40 g k or ij andra i idiro ta i 10 g plodova p asdrena i kleke, kao p od 1. 11. 40 g lista zalfije i belog sleza i 10 g kam:ilice i maticnjaka, kao p od 1.

ZAPALJENJE TANKOG CREVA

(Enteritis)
Zapaljenje tankog creva moze iti akutno i hronicno. Znaci oboljenja su proliv, grcevi trbuhu, nadutost, krcanje crevima i drge tegobe. Uzroci ovog oboljenja s raznovsni. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoc. Osobita p a.lnja se obraca na ishranu. I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave corbice kasice, sitno nastrgane jabuke i dunje i topli cajevi umes to vode. Topli olozi na trbuhu, osoito posle jela, smanjuju tegobe bolesnika. Bilje za sp ravljanje ovih cajeva treba da ima, pre svega, tanina (oporih materija). Pomaiu i biljke sa sluzima i azlenom, jer uuju zapaljenj ~ i tako smanjuju tegobe. 1. 50 g rizoma srcenjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomesati; supene kasike ove smese preliti jedn1m litrom hladne vode, zagrejati do kljucanja i kuvati 15 minuta; ostaviti ukraj stednjaka 1 sat, odliti i toplo piti un1esto vode toku dana. 2. 50 g poduice i vranilovke pomesati i kasike ove smese popari ti jednim litron1 kljucale vode , poklopiti i posle 2 sata ocediti. Piti umesto vode.

118
.

LECENJE BIIJEM

25 g majkine du~ice, vranilovke, timijana i kamblice pome~ati i upotrelj avatL kao pod 2. 4. 25 g rastove kore, rizoma srcenjaka i trave od srdoolj e i korena od koprive dobro isitniti, sve pomesati i upotrejavati kao pod 1. 5. 20 g trave steze, kamilice, nane, Hsta borovnice i bokvice, kao pod 2. 6. 25 g islandskog lisaj a, litSta bokvioe, nane i cveta kamilice, kao pod 2. 7. 20 g troskota, steze, ocajnice, vranilovke i rusomace, kao pod 2. 8. 50 g lubenicarke i steze, kao pod 2. 9. 25 g kan1ilice, bokvice, nane i troskota, kao pod 2. 10. 20 g korena repuha, srcenjaka i trave od srdobolje, kima i moraca, kao pod 1. 11. 25 g lista koprive, okvice, hajduoice i borovn.ke, kao pod 2. 12. 25 g lista oraha, nane, koprive i hajdcice, kao pod 2.

ZAPALJENJE DEBELOG CREVA

(Kolitis)

Mnoge osobe u od aktnog iH hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva, zbog cega pate od naizmemenih zatvora i poliva koji mogu biti ponekad cak .i krvavi. Prolivi s vrlo cesto sluzavi. Smtenje su pracene jakim bolovima i grcevima trbh. Hronicni kolitis teska i upoma bolest koja se sporo leci. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovrni, se bolesnici u di traze savet i pomoc lekara. Pre svega, patrebno omoguCiti rd varenje uzete hrane. se postize posebnom dijetom., koristeci ranu koja se Jako vari, prvenstveno namirnice s malo celuloze. Daju se i r~ni lekovi. Od biljnih lekova najcesce se daj-u oni koji sadrie aJ'ltisepticne sastojke i tanine (fenolska i pol.ifenolska jedinjenja), azulenogene materije (a tiflogistika, tj. protiv l slznice) i poliuronske supslancije (slzi, pektini). Ovi cajevi n.is vek prijatnog kusa, ih zbog toga treba piti sa raznim vocim sokovima koji osvezavaj. Da ne bi dosl'o do navikavanja, posto kolitis dgotrajna bolest, potrebno menjati cajeve, uzimajCi vek neku dugu smesu. U nas i inostranstv upotreljavaju se oYi cajev. t: 1. 20 g srcenjaka, trave od srdobolje i steze i 10 g kamilice, ocajnice, trave-ive i rusonce; spene kasike dobro isitnjene smese preliti sa pola litra hladne vode, os taviti da stoji sata cesce mesajci, zatim zagrejati do kljucaja u poklopljenom sd, ostaVJi.ti da se ohladi i piti -4 puta dnevno l casicu na pola sata pre jela. 2. 30 g lanenog i dnjinog semena i korena ornog gaveza i 10 g troskota, kao pod 1. 3. 15 g lanenog i dunjinog semena, 0 10 g cveta majske ruie, trandavilj a, podbela i kailice, 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista, kao pod 1. 4. 25 g srcenjaka, trave od srdobolje, vranilovke i kamHice, kao pod 1.

 SE BOLESI MOGU IZLECII ILI UBLA2ITI ME.DICI NSKIM BIUEM

119

5. Sezdeset grama rusomace i 20 g koren a lubenicarke 1 trave od srdobolje, kao pod . 6. 20 g steze, troskota i bokvice, 15 g k amilice i crnog gaveza i 10 g vranilovke , kao pod 1. 7. Tridese t gama korena tr ave od srdobolje i 10 g lista nanc, botovnice, koprive, oraha, sumske jagode, maline i kupine, k ao pod 1. 8. 20 g laneog i dunjinog semena, sreenjaka, islandskog lisaj a i plodova borovnice, kao pod 1. 9. 40 g bokvice i kamilice i 5 g isiandskog lisaja, trave od srdobolje, srcenjaka i z1elih borovnica, kao pod 1. 10. 20 g ocajnice, majkine d~uske, vranilovke, n i odoljena, kao pod 1. 11. 30 g idirota, hrastove kore i majkine dusice -i. 10 g orahovog lista, kao pod 1. 12. 15 g kore kusine i plodova pasd"ena, 20 g lanenog i grckog sen1ena i 10 g korena angelike, miloduha i islandskog lisaja, kao pod 1. 13. 30 g kantariona, odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje, kao pod 1. 14. 15 g naticnjaka, nane, crnog gaveza, belog sleza, borovih pupoljaka, 20 g kamilice i 5 g maslacka, kao pod 1. 15. 30 g lincute, samlevenih hrastovih sisaroki i nane, dodati 10 g rizoma pirevine, kao pod 1. 16. 10 g planinskog cubra, pitome nane, majkine dusice i kamilice pomesati, popariti jedn.im litrom kljuca..Ie vode, odmah poklopiti i posle 4 sata ocediti. Piti u toku dana umesto vode. Moze se zasladiti medom od planinskog mcdonosnog cveca. 17. 10 g planinskog cubra, mravinca, vranilovke, maticnjaka i nane, kao pod 16. 18. 10 g pJainskog cubra, lincre, oeajnice, maj'k ine dusice i aj ducice , kao pod 16. 19. 10 g dunjinog, lanenog, buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pas drena, kao pod 16. 20. KaS.ik salep& u prasku kuvarti 2 sata 200 g vode, dolivajci isparenu vodu; dodati 1 kasiku korena selena, kuvati jos 5 minta, ocediti i, kada se ohlad1, popi ti 2-3 doze. 21. 10 g ploda pasdrena, rizoma idirota, korena angeHke, pirevine i crnog gaveza, k~o pod 16. 22. 10 g cveta kamilice, lavandule, miloduha, trandavblja i divizme, kao pod 16. 23. 10 g majk:ine dusice, planinslrog r, hratove kore ( prah stcane), idiota i kore krusine, k pod 16. 24. 10 g steze, podubice, rusomace, nane i srcenjaka, kao pod 16. 25. 15 g korena belog sleza i c11nog gaveza i 5 g maticnja ka i borovih pupoljaka, kao pod 16. 26. 5 g pupoljaka od crne topole, drunje, jabuke, kruske i hrasta i 15 g salepa prah i semena dunje, kao pod 16. 27. 10 g odoljena, srcanika, pirevine, ocajnice i pHome nane, kao pod 16. 28. 25 g korena maslacka i repsine i 5 g kantariona i korena lokvanja, kao pocl 16.

120
PROLIV
(Dijareja)

LECENJE BIUI:M

Proliv cesto i vrlo rasireno obo lj enje, pogotovu kod dece. cest znak mnogih akutnil1 i l1ronic nih bolesti. Lecenj e pro liva moze ili uspcs no ako se lagovremen o otkriju i odstrane uzroci ove boles ti. U svakom slucaju, boJesnik mora trazili pomoc lekara. Osobito s u opasni letnji prolivi dece pogotovu na selu. l::Jolesniku se daje da pije mnogo tecnosti, ali ne nekuvau 1du, g fage cajeve od , kamilice, kieskog , ZJtim da j ede presn e strugane kisele i opore jabuke i drugo. Za takve bolesnjke pos toji odredena dijeta. Ima i biljnih Jekova koji su vrlo efikasni. Protiv proliva pomaZLI, S\rega, iljke koje imaju stav.skih, oporih, taninskih mat erija, sluzi i pektia: divlje i pitomo voce, trava od srdobolj e, s teza, srcenj ak, 11rast0\1 a kora, zir i sisarke, na na, maticnjak, kamili ca, list kupine, malinc, ribizle, s ums ke j agode, ogrozda, kruske, ruie, zalfije, hrasta, cera, dunjc, j abuka itd. Uspesno deluje kantarion, list i koren koprive, lis t i plod boro"nice, list medvec1eg grozda, vranilovka, razne vrste s tavolj a (Rumex), p etrovac, t rava-iva, beli luk, zdtavac, ziva trava, plod zesljike i kantariona, list crnog sleza, s tucano dunjjno seme i drugo. 1. Za dd i decu preporucuje se ova smesa: 2 kaS.ike maticnjaka i pitome n i 3 kasike kamilice. 2. Sn1csi pQd 1 dodati 1 kasiku przenog i samlevenog zira hrasta, lis ta ili ploda bor ovnice iJi l-as tove kore. 3. Samlevene hras tove sisarke, koren srcenjaka, trave od srdobolj e 1 zdravca. Ova srnesa brzo zaustavlj a i jaci proliv. 4. Koren trave od srdobolje i steza cesto uklanj aju i krv u stolici. 5. Jednaki delovi zdrolj enog dunjinog semena, cveta crnog i beJog sleza i lista podhela. Tome se obicno doda manje ili vise titrice. Ova j deluje kao lago sluzavo sedstvo. 6. Cubar, san1 ili zajedno sa nanom, maticnjakom i tiricom. Ova smesa daje vrJo dobre rezultate. 7. Vrlo efikasno sredstvo od smese 1 kasike zdroljenog korena trave od srdobolje i 2 kasike h r astove kore. 8. Strugane jabuke, narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva, osobl to dece. 9. 2.3 g cveta kamilice i lista nane, borovnice i oraha; 3 kasike se se prel~ti sa pola litra bladne \rode, ostaviti preko no6i i sutradan izjutra poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. Kad se ohladi, ocediti i piti u toku dana umes to vode. 10. .' g rizoa trave od srdobolje (. tormentilla), srcenj'ika (. bistorta) i lubeniarke (Sanguisorba) i 10 g majkine dusice, kao pod 9. 11. 30 g steze, bokvice i troskota i 10 g n, kao pod 9. 12. 25 g lista od n, koprive, kruske i bokvice, kao pod 9. 13. Sluzni protiv krvavog proliva: 25 g korena crnog gaveza, semena dunje i lana i lisla nane, kao pod 9. 14. 25 g ajkine dusice, idirota, hrastove kore i srcenjaka, kao pod 9. 15. 20 g trave od srdobolje, bokvice, roscica, zecje stope i kamilice, kao pod 9.

 SE BOLESI

MOGU I ZLECJ l LJ UBL!l MEDfCl NSK fM BIUEM

121

16. Salep (vid i c l aak sale pu ) daje se vrlo uspesno, osobl to deci. 17. 25 g k otcna crnog gaveza, ka mil ice, jsJan ds kog \jsaja timjj ana, kao pod 9. 18. 20 g o r::tl1ovog i kop r jvinog Jjsta, /1rastO\'C kore, srccnjaka i n , kao pod 9. 19. 20 g Jjs ta kup inc, ogrozda, sumske jagode, mal ine i n, kao

p od 9.
20. 30 g lis la cnog i bclog slcza i kam ilice i 10 g d unjjn og semcna ,

kao pod 9.
21. ka ta isp1zen hras tov zir same ljc sc u fin i prah i uzima vjse

ll01.a ; za \i va se j akim cajcm od kamilice. 22. 30 g ri zo ra zdra\ca, zi ve trave kan t i 1 g maj kine (iUs ice, kao pod 9. 23. 25 g cv~ t a i lis ta podbcla, lis ta c rnog sleza i C\letnjh pupuljaka rnaj ske ruze, kao pud 9. 24. 30 g cvt;ta trandavi lja , majske ruze i belog s leza i 1 g maticnj a ka, k ao pod 9. 25. 25 g zre lih osusenih borovnica, divlj k kusaka i sipraka, kao pod 9. 26. Cetdes et grama vrhova grancica s liscem ruja, 20 g vrailov ke i kamiJi ce, kao pod 9. 27. 20 g korea zecje s tope, zdravca, borovnice, koprive i ossenih divJjih kru;jaka, k ao pod 9. 28. Vocni PI'O liv proliva: 20 g drenjina, oskousa, sipraka, dnja i mus mla dobro is itniti i od te smese uzeti spene kasike i kvati 10 minta ~ litra vode; kad se ohladi, oced, i ti, iscediti i piti mesto vode u tok dan a. 29. Cvet11i p1oliv p1oliva: 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova lipe, kamilice i hajducice, kao pod 9. Daje se deci i vrlo osetljivim osobama. 30. K0111pot od drenjina vrlo prijatan i koristan i odraslima, jos vise deci oboleloj od proliva. Tri-cetiri kasike ossenih drenjina kvati kao kompot jednom li tr vode i mlako jesti i piti, mogucnosN nes ladeno. 31. 20 g pe trovca, virka, zdravca, smilja i vrani lovke, kao pod 9.

puta dnevno

\1 [)1

ZTVOR,

TVRDA, NEUREDNA STOLICA

(Opstipac ija, korzstipacija)

Zbog neredn e stolice javJjaju se organizmu razni porcmecaji, koji vrlo stetno dcluju razne organe, osoblto na moza,k, zbog cega se javljaju ceste glavobolje, n1igrena, nera~Spolozenje, opsta slabost, nadutost, grcevi trbuhu i noge druge tegobe i neugodnosti. Bolesnik se mora obratiti Jekar za pomoc i savet. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pavilna ishrana. Kretanje, gimnastika, plivanje, svakodnevno imanje presnog povrca i voca bogatog celulozom (kupus) i upotrea lekovitog bilja pomaz bolesnicima koji pate od zatvora.

122
\1 0

LECENJE BIUEM

nckoliko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se kori$Le u nas i u svetu na osno,ru vekovnog iskustva i novij ih klinickih ispi tivanja pro tiv za tvora, za u edi \ranje s tolicc, za ciscenje (laksansi, purgansj). 1. Laneno seme: punu kasiku semena stucati avan u, preliti sa 200 g 1nlakog od .ami lice i odjcdnom pop iti. ponovi ti 2-3 puta dnevno. Osobe koje d ugo vremena pate od l1ronicnog zatvora m oraj u i cesce u toku dana uzima ti lek bez boj azn i, jer lanena sluz nije skodlj iva i ne izaziva naviku. 2. 30 g kore krusine ili zestike, pl odova pasdrena i korena sladica s tca ti prah i tome doda ti 10 g cveta crnog trna, kao pod 1. . g slatkog korena, plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krsine isitniti; j edn spenu ka sik ove sm ese kuvati 2- mi.nt a 200 g vode; kad se ohladi, zasladiti medom i popiti. Ovo ponoviti 2-3 t tok dana . 4. 30 g kore krusine, plodova pasdr ena i korena selena i 10 g moraca, kao pod 3. 5. 15 g kore kruS.ine i plodova pasdrena i 10 g moraca, k ima, korena n , sladica, angelike, sapnjace i lanenog semena, kao pod . 6. 25 g moraca, anisa, kima i korijandra stcati i potrebiti kao pod . Ovaj se preporucje, pre svega, osobama koj e pate i od gasova, nadtost-i, me.teozma .

7. Za decu: pod
.

25 g kamilice, moraca, kirna i cveta crnog trna, kao

8. Propis jugoslovenske farmakopeje. - za ciscenje: 20 g seninog lisca i zovinog cveta, g kore krusine i 10 g moraca, anisa, kalijum-natrijnl-tartarata i vode; sen i no lisce ravnomerno nakvasiti kljucalim rastvorom ka lijm-natrijm-tartarata destilovanoj vodi, zatim ga osusiti na 50- i pomesati sa ostalim biljem. Jedn sn kasik smese prokvati minuta 200 g vode i, kad se ohladi, odjednom popiti.
9. Cvet11.i za ciscenje: 10 g cveta od crnog tma, kamilice, zove, bele mrtve koprive, turcinka, belog i crnog sleza, 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena, kao pod . se, pre svega, preporucuje za decu i vrlo

osetljive odrasle osobe. 10. 25 g kore krusine (ili zestike), plodova pasdrena, korena se1ena i n, kao pod . 11. etrdeset grama kore zestike (Rhamnus fallax), 15 g pirevine i zubace i 10 g lista pitome n, plodova k i ma i zove, kao pod . 12. 20 g gorke deteline, aienog ckalja i korena crnog gaveza i 10 g plodova krsine, zove, kima i moraca, kao pod . l. 20 g kore zestike, plodova kima, anisa i zove i 10 g 1izoma reuma i cveta k11ilice, kao pod . 14. 15 g kore zestike i plodova pasdrena, 10 g bele mrtve koprive, cveta kamilice, trna i zove, kao pod . 15. g kore krusine i plodova zestike i 20 g korena selena i sladica, kao pod 3. 16. g plodova zove, pasdi"ena i anisa i 10 g korena selena, kao pod 3.

SE BOLESTI MOGU

IZLE CII

ILI

UBLA2. II

MEDICI NSKIM BIUE M

123

17. kao pod

20 g gr ckog semena i plodova pasdrena, moraca, kima i kleke,

18. edno-dve k asike r icinusovog ulja (ali ni kako ri oinusovo sen1e, jer ono vrlo otrovno, moze izazvati i smrt!). R icinusovo ulje nije otrovo i moze se dobiti svakoj apoteci, ali posto vr lo neprijatnog ukusa i otuznog mirisa, ulju doda ti limunovo g ili nekog drugog soka p rija1nog ukusa rnirisa. Mec1utim, n e sm e se upotrelj avati tehnicko ioinusovo u lje , jer i ono vrlo opasno, posto iz nj ega ni.su odstranjeni otrovni sastojci (smrtonosni toksaJbumin r icin)! Razum ljtivo da bolesnici koj1 pate od zatvora treba da paze i n a isllranu . Kompot ad sljiva i smokava, presan i kiseo kupus, raso, keleraba, lcelj i slicna sr ed stva su oprob ani naro dni lekovi koji se u nas .i u in ostranstvu u spesno koris te protiv zatvora.

PROTIV GAE>ENJA, POVRACANJA, PODRIGIVANJA

1. Najcesce se daje od maticnjaka: punu supeu kasilku lisca maticnjak a p reliti dccilitrom kJjucale vode, srnesta poklopiti i pos l e pola sata procediti. Pije se 1 k asika svakog sata, toplo ili hladno, zaslaaeno visDJeVln1 ili nekim drugim solrom prijatnog m i.risa i ki s elog ukusa koji osvezava.

2. Dve supen e k asike maticnjaka i 1 supenu kasiku pitome n i titrke preliti s pola litra kljucale vode, p oklopiti i po~tupi'ti kao P<:> d 1. 3. Spravljaju se razni napici prijatnog rnirisa, ukusa i izgleda. U tu svrhu mogu se koristiti Jimun, pomo rand:Za , visnja, rizle, j ago de i drugo voce kiselog ukusa i p1ija tnog mirisa. 4. k afenu kasiku maNonj aka, pitome n i limunove kore p opariti s 100 g kljucale vode, sm esta poklopiti i, ka d se ohlad.i , odliti, zasladiti sokom (sirupom) od visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god zedan. Ovo ponoviti vise puta dnevno, prema potrei i zelj i bolesnika. 5. kafenu kasiku I.ista maticnjaka i osusenih zrelih ribizla i umskih jagad.a , kao pod 1. . kafenu kasiku maticnjaka, kore garke pom-oradze , osusenih riizla i cveta ma ske rure, kao pod 1. 7. kafen ka si ku m aticnj aka, m bloduha i cveta lavandule, kao pod 1. 8. k afenu kasiku miloduha, limunove kore i sumskih jagoda, kao pod 1. 9. kafenu k asiku limunove i pomorand:Zine kore i osusenih malina, iblzla i kupina, kao pod 1. 10. Ima osoba koji.ma pomaze strugan ren, rotkva i rotkvice, nacinjeno k ao sala ta sa m a lo st'llcana bela luka, soli i sirceta ili munovog soka. 11. Izvesnim osobama dobro ciai casa soka od patlid:Zana (paradajza), limuna , p omor andze, jabuke ili nekog drugog voca.

124
GORA

LECENJE BJUEM

SREDSTVA ZA
( Amara tonica)

ACANJE

Za

ja~anje

apetita i za

lucenje zeludacnog soka

Gorko ilje kome ovde iti govora nij e s kodljivo i izaziva naviku ni duzom svakodnevnom upotreborn. s trihnosu, hininovoj ko ti , pikroto ksinu i drugim vlo gorkim iljnim lekovima uops te m ovde govoritj, jer su to uvoze drogc; osim toga, vrlo s jakog fizio lo~ kog dcjs tva, tako da se ti leko\'i mogu po t re j avati jedino i is kljci vo savctu i p od nadzorom Jekara. Ovde cemo govuriti samo asem, svima poznatom i s iroko rasprostrajenom lekovitom il, do koj eg S\rako moze lako doci. Iako sve ovo ilje manje ili vise gorkog kusa, ono ccs to sadzi i mnoge drge leko\:ite i n elekovite materije, str cnjaci Biljnoj apoteci strogo vode racuna, pogotovu kad se spravljaju smese sastavlj~ne od aznog l razlicitog hemijskog sastava, , prema tome, i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odredenog terapijskog efekta. Vrlo vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavetovati s lekarom, da ne bi doslo do nezeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne potrebe lekovitog bilja. Vaina napomcna. - Gorki lekoV'i se moraju piti samo i iskljucivo 1 jela, n oko pola sata pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako, vazno znati da se gorki lekovt ne smeju zaslatlivati! Ukoillko lek gorci, toli ko bolji! Gorko bilje svojom gorcinom drazi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva luce11je pljuvacke, osoito zeludacnog soka, podstice prohtev za jelom i na taj naCin olaiksava varenje hra ne. Gorko bilje se moze uzimati s tucano prah, oliku , tinkture ili ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). U narod se gotove razne gorke lravarice na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne, prelij rakijom i posle 8-10 dana procede i piju pre jela kao ))stomaklije. Poslednje 2 godine najvise lincure potose osobe, narocito zene, koje osecaju neizdriJjive bolove od upala vena; 1-2 kaS.iJke piju izjutra i v pre jela, lf noge ili tom rakijom protrljaj bolna mesta. Ovo nije naucno ispitano, ali mnoge bolesnice se hvale da im lincra pomogla. Gorka s1edst,,a za jacanje zelca i opste za jacanje i vracanje izgubljenog apetita spravljaj se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja, med kojim ima i takvog koje ne samo gorko vec i mirisno, oporo i slavo.

1. Nesumnjivo da jedno od najbo]jtib sredstava nasa lincura, ko.ja se ceni svda svet. Ima vise nacina izrade lekova od lincure, najbolja gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi grub prah krupnote zitnog zrna, stavi sud i prelije najboljom komovom rak-ijom ili najboljim starim crnin1 vinom, dobro se sud zatvoi i drzi desetak dana; povremeno se svakod11evno promucka. Zatim se odlije i iscedi. Pije se t na dan pola sata pre jela 1 rakijska easica.

 SE BOLES

MOGU l ZLECII ILI UBLAZ I MEDICINSIOM BIUEM

125

2. Na isti nacin se moze nac initi gorkovaca od kicice, f1ajdcice, gorke deteline, k od goke pomoranclie, lzmelja (sisaice), pelena, poduice, fl' \ c-ive, ic1 i,ota i mn ogi h drugih i ljaka. 3. pola kafcnc kasi1 Ji cure, kiCice, idirota i kore gorkc pomoan die pre1iti sa 2 dcci litta kljuca l.c \'Odc, po klopiti, ostaviti 2 sata, pocedili i pit i 3 puta na d prc 1 kasiku.

CREVNI PARAZITI

(Pantljica za, gliste i drugi pa1aziti)

Pro ti\' r i/1 parazita (pantljicare i drugih) i nekoliko lekova, all treba upotrelj ava ti samo pod kontrolom le ka, jer ako se nepr-avilno upotrebe, mogu skoditi covekovom zdravlju! Na primer, riz.om na,Jci.le nase najbolje srcds tvo protiv pantljica re, ali nestrucnom upotrebom covck moze prolaz no ili stalo da oslep i, .i da u me. Zato se prkom u.rotrebe lekO\'a protiv crevnih parazita mora iti veoma oprezan!
jih

1. Man je uspesan lek bundevino seme, a li ono potpuno bezopasno i 1z se upottrelj a ati u \'ec im ko li cinaa bez boj~azni od trovanja: oljusti se jedan tanjit si tov i semenki, tako da se doije 60-100 g (d1 pregrs t) cistih o lju s tc. ih scmenki, i to se odjedno m pojede kao obrok, n pnesano s pekn1ezom od s Jji\'a. Posle dva sa ta uzcti gork u so za c iscenje. se ponavlja u razmaku od 3 dana nekoliko puta, odnosno sve dok se gla\'a p antlj icare ne izbaci. Umes to gorke soli moze se uzeti ricinusovo ulje za cisccnje. 2. Protiv decjiiL glista (crva) upotrejava se, osim bundevinih semenki, i beli luk, njcgov sok, sirup Hi ta.ete koje se prave fabrikama le kova. Obariti glavicu belog lka (pre thodno ocistiti i iseckati) decilitru vode ili leka i to upotreti za j edn k lizmu (klistir) pro tiv okruglih decjih glis ta . 3. Upo t rcljav-a se i ovaj : 5 g (jednu kasik) cveta buhaca i titrice (kamilice), semea bundeve i p loda pasdrena, 1 kasiku cveta vratica i 2 kaslke pelena i ajkine dsice, sve pomesati, uzeti 2 kaslke ove smese, preliti sa cetvrt litra vrele vode, prokuvati i, posto se ohladi, procediti i popiti toku jednog sa ta. Posle 2 sa ta uzeti kas iku gorke soli ili ric inusovog ulj a radi ciscenja. Ovo se ponavlja nekoliko p uta, u vek u razmaktl od 3 dana. 4. Kilogra1 n~rkve (sargarepe) oprati, ostrugati i nastrugati, iscediti sok i odjednom popiti. Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog l za ciscenj e. I stovremeno se pipemi i za kllstiranje: 100 g belog luka prokuvati 1 litru vode. Kada se sve obladl do temperature covecjeg tela, occditi i dati kao klizmu. 5. od cub 1 a, vranilovke, timijana, bos iljka i majkine dusice dosta cesto daje dobre rezultate. 6. Nar (sipak, 1ogranj - Punica granatum), koga ima mnogo na asem juZom p rlmorj u, iZ\'Stan lek protiv izvesnih crevnih parazita, a li se njegova kora z spravljati za lek samo u apoteci i davati pod kontolo lekara, jer nar o trovan !

126
Pantlji6lra
(Tenija)

LECENJ E BIU EM

parazit co,reka i zivotinja. Ona ima dva ili tri don1acina i zbog toga mora da prodc koz jednog iJi dva p osrednika do konacnog razvitka. Za svi11 j sku pa11tl jicaru s posrednki svinja i covek, za go11et1u goveee, za el1i110kokus (k l obcaru) pas. Isterivanje ovih parazita \ 1 rlo tes ko i sporo. Zato net>phodno d a se bolesnilk obrati za savet i pom oc lekaru i da redovno kontrolise izmet. Ima izvestan broj lekovitih iljaka koje se upotreJjavaju protiv pantljicare. Najefikasnijc s istovremeno i najotrovnije. TQ s rizomi navale, kora nara ili sipka, kamala (sa Filipina), koso (iz Etiopije) i druge. 1. 25 g rudinskog pelina, kamilice i pelena pornesati, popariti jednim litrom kljcale vode, poklopiti, os taviti preko noti da se kiseli (ekstrahj e), ocediti i popiti tok dana. Posle dana ovo ponoviti. 2. C:etrdeset grama kore od krusine i 20 g sernena od bundeve, povratica i t-udinskog pelina, kao pod 1.
Crevna glista
(Askaris)

Pantlji ~ara

glista u stolici (askaidoza) vrlo se cesto javlja dece, pogotovu one koja zive u neprosvecenim krajevima gde s higijenske prilike lose, gde n knalizacij e i, opste, gde s zdravtvene pilike rda\re. Askaris parazitski crv koji se najcesce prenosi izmetom, zbog cega od ovog crevnog p-azi ta vrlo velika opasnost krajevima zdravstveno zaostalim i neprosveceni. Najvise stradaj deca od do 10 godina. Ova glista dugacka oko 2() cm (zenke i do crn, rnuijaci nesto kraCi). Prenosi se jajirna koja zaraiena osoba izbacje izrnetom ogornnoj kolicini. Lecenje jednostavLlo, mora iti pod kontolom lekara, da bi se tvrdilo li osoba potpuno izlecea. Pored raznih poremecaja organima za varenje, obolela deca imaj teske bolove trbuhu, naduvenost, gadenje, povraeanje, proliv, neuoeajenu glad i vrtoglavic. Neka deca postaj nervozna, javljaj se grcevi, nocne strave, poremecaji vida i sluha. Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom, jer s vrlo sicsna i samo se mikroskopom mogu otkriti. .. Sto grama ociscenog b elog luka stucati i pokvati jednom litru vode Hi mleka, ti.me bolesnika kS.ti1rati. Dobro da se zima beli luk svim obrocirna u toku dana. Ovo se mora citi 8-10 dana i posle toga dati stolic na pregled. 2. 25 g cveta kamilice, vratica i pelena i 25 g oCiscenog istcanog belog lka; 2 spene kasike ove mesavine popariti sa g kljcale vode i, kada se ohladi, procediti, medom zasladiti i 2 doze popiti; najbolje piti izjtra i v pre jela. Istovremeno uzeti klizm na nacin kako navedeno pod 1. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i, ukoliko nalaz i tada bude pozitiva'D, ista teapija se mora ponoviti.

Prisst\'O

--------------~----------~----~------~

 SE BOLBSI MOGU IZLECII lLI UBLA2l MEDICINSIM BIUEM

127

3. 15 g s tcanog belog luka , cveta vratica, korcna prahu i stucanih zrelih bolovnica p omesa ti i pojesti na prazan zeludac u dve doze razmak od 2 sa ta; moze se pornesati i s medom, jer prasak neprijatan. 4. 25 g pelcna, kicicc, ' 'ratica i lincure. Sve isitniti i dobro izmesati, kao pod 2; svaki dan izjutra i uvece uzirna ti pre jela i posle 8 dana dati izme t na kontrol. ~. 20 g cubra , 1naj kine dusice, vranrilovke, bozjeg drvca (Artemisia abor ta1 'lU117) i planinskog ubra, kao pod 2. . Dvesta do ttista grama (zavisno od uzrasta dece) ociscenih i oljus tenih presnih semenki od bundeve stcati i pomesati sa 10 g ociscenog stucanog belog luka, sv~ dobro izmesati i pomesati sa 200 g najboljeg m eda; to pojesti izj tra na prazan zeludac. Tako ciniti 8-10 dana i posle toga obavezno kontolisati s tolicu. 7. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa casom jakog od majkine dsice (20 g na 100 g vode); posle pola sata popiti kasiku gorke soli u casi vode radi ciscenja. 8. 20 g l, kicice, licre, kraljevca i odoljena, kao pod 2. 9. poia grama cveta po''ratica i bracica (Fucus vesiculosus) stucati u p rah i dati d eci staroj od 4 do 8 godina u tok 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana). 10. Pet grama omana u prah, 5 g agara i 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. U tok nekoliko dana uzimati triput dnevno ovakvu dozu. 11. 5 g povratica, omana i boovnice stcati u prah, pomesati s medom i pojest'i. Uzimati triput dnevno toku n.ekoHko dan.a.

Sitne gliste (Oksiure)

crvici

Nadaze se u cmaru. Si:tne su i tanke, svega 2-3 mm dugacke. Upotrebljavaju se istli lckovi kao i protiv akaris.a (srecLnjih crev.nlih glista). Najce. sce se primenjj kblzlne i zapiranje cmara belim lukorn kuvanim u mleku 1 uzimanjem isti lekova koji se upotreljavaj protiv askarisa. Piju se i ovi cajevi: 1. 10 g r, kamilice, l, povratica i 60 g plodova pasdena stucat'i prah, dobro izmesati i spraviti : 3 supene kasike smese na 400 g kljcale vode, stoji poklopljeno 2 sa1a, posle toga ocecliti, zasladiti n1edom i popi t'i toku d u nekoliko doza. 2. 10 g kamilke, vratica, r, Iincure i 60 grama kore kusine, kao pod 1. . 20 g plodova borovnice, cveta povratica i planinskog r i 40 g kore krusine, kao pod 1. 4. Sezdeset grama pelena i 40 g kicice, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama povratica i 30 g timijana, kao pod 1. 6. 25 g pelena, povratiea, vraniloV~ke i planinskog r, kao pod 1. 1. Sezdeset grama plodova borovn.ice i 40 g povratica, kao pod 1.

128
OBOUENJA JETRE 1 :2:UCNIH PUTEVA

LECENJE BIUEM

Jetra ili crna cl.Zigerica najveca zlezda U nasem organizm u. Njena uJoga ogromna. Za leenje jetre i zucnih puteva bolesnik mora trazi ti pornoc lekara. U naucnoj i narodnoj medicini se, pored drugih lekova, koristi i izvesno lekovito ilj e za lecenje zapaljenja jetre (hepatit.i>s), zapaljerzja i.ucne kesice (holecistitis), za rastvaranje kamena i ucnoj kesici (holelititijaza) i drugo. Razumljivo da bez pavilne dijete ovi lekovi nece pomoci. Otud tako velika vainost pravilnc ishrane ovih olesnika i osoba naklonje nih ovim boles tima. Za lecenje jetl'e i tucnih puteva iima nekoliko lekova b iljnog porek1a koji se upotreljavaju s manje ili V'ise uspeh a. Od domaceg lekovitog bilja zasada , izgleda, n ajboJje rezultate dala pitoma 11ana. Zbog toga se ona javlja gotovo svim poznatim ili patentiranim dornacim i inostranim fabickim lekovima. Lecenje traje duze vremena, cesto nekoliko meseci i dZe. Mesecima se mora piti svaki d an jak od pitome nane. 1. Dvesta grama lista pitome nane >>Micam<( staviti u cist sud, popariti sa JHar i kljucale vode, odmah dobro poklopiti i ostav-iti 2-3 sata da se >>kiseli, tj. da bi Iist otpustio iz sebe sto vise lekoviti-h satoj aJka. Moze se piti nesladen ili zasladen u toku celog dana umesto vode. Izgleda da se sve drugo lekovito bilje koje se ovde sporninje ne moze meriti s pitomom nanorn. 2. J ednaki delovi nane, maticnj aka, trave-ive, podubice, 1:itrice i hajducice, kao pod. 1. . Jednake deloYe maticnjaka, trave-ive, podubice, titrice i hajducice pom esati sa t oliko nane koliko ovih zajedno, kao pod 1. 4. Istim kolicinama pelena, petrovca, trave-ive, podubice, kusine, ruse, maslacka i zenetrge dodati toliko lista nane koliko ovih ukupno, od te smese kuvati i piti kao pod 1. 5. Jednaki delovi n, maicnjaka, ruse i krusine, kao pod 1. 6. Cetiri dela nane i 1 deo pelena, smilja, ha,jducice, moraca i krusine, kao pod 1. 7. Jednaki delovi pitome n, i i trave-1.ve, kao pod 1. Od biljaka jakog fizioloskog dejst:va u naucnoj medicini se upotrelja va bun'ika, velebilje, tatuJa, rusa, zuti trn (Berb eris) i neko drugo na.Se i strano bilje. Medutim, ovo l ne sn1e upotreljavati laik, j er vrlo lako rnoze doci do trovanja. Od mirisnih biljaka cesto se Upotreljavaju galensk.i i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobijene od pitome !IlJile, smilja, n, trave-ive, kraljevca i nekih drugih biljaka koje uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu koristiti i dufe vremena, sto vafno za hronicne bolesnike. Mnogi preparati za Iecenje jetre i zuenih puteva sadde ekstraktivne materije od pitomc n, ocajnice, vodopije, maslacka, steze, poponca i nekih drugil1 domaci gorkih, ali neotrovnih biljaka. I one se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vrerne.

SE BOLESTI MOGU

I ZLEC l

ILI

UB LA2. II

ME.DICINSKIM BIUEM

129

Zbog velikc razovrs nos ti i slozenosti hemijskog sastava raznih blljaka koj e se koriste u sme~a ma za lecenj e zuci, ilo da pods ticu, v lucerLje zci (holeretici lekovi), L d a pojacavaju prai njenj e iucn e besike tholekinetici, holagogna s redstva) , mora se strogo voditi racuna prilikom dono~enja recepture da bi se doblo dobar lek. Bez saglasnosti i saveta 1e kara ovi se lekovi ne smej u upotrelj avati. Evo jos nekoliko recepa ta cajnih srne~a koje se koriste naucnoj medicini za lecenje j etre i zucnih puteva:

Upala jetre
(epatitis)

8. Ped eset g rama nane i 10 g trave-ive, ocajnice, petrovca (ranjenika), maticnjaka i kore krusine; 3 supene kasike ove mesavine popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti, posle 8 sati ocedlVi i pibl jednu ca~u 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'SJladeno). 9. P edeset gama nane i 15 g smilja, ruse i semena gujine trave i 5 g plodova pasdrena (RI'lamnus cathartica), kao pod 8. 10. Pedeset grama 'Dane i 10 g k.icice, lincure, hajducice, moraca i plodova pa.sdrena, kao pod 8. 11. Pedeset grama nane, 30 g t ra, ve-ive i 10 g kore krusine i korena maslacka, kao pod 8. 12. 30 g n, trave-ive i podubice i 10 g moraca, kao pod 8. 13. Pedeset pet gama n i 15 g odoljena, glogovog cveta i kamilice, kao pod 8. 14. 30 g ka nta riona, resnitka i n i 10 g plodova pasdrena, kao pod 8. 15. 25 g resnika, maslacka, kore zutog trna i korena vodoplje, kao pod 8. 16. 20 g resnika, nane, kantariona, ruse i orahovog lista, kao pod 8. 17. 20 g pelena, smilja, hajduCice, n i kantariona, kao pod 8. 18. 50 g lazarkinj e ~ n, kao pod 8.

Zapaljenje fucne kesice

(Holecistitis)

19. 20 g pelena, hajducice, brezovog i kruskinog lista i n, kao pod 8. 20. 15 g ocajnice, orahovog lista, komonike, nane, kicice i maticnjaka i 10 g kore zutog trna, kao pod 8. 21 . Cetrdeser grama nane i 10 g kantariona, komonike, hmelja, odoljea, podublce 1 maslac ka, kao pod 8. 22. Cetrdeset grama trave-ive ri 15 g maslacka, vodopije, dimnjace i kicice, kao pod 8.

130
Rastvaranje ka-mena u zucnoj keslci
(Holelitijaza)

LfCE\IJ E BIU EM

23. pod 8. 24.

taion a

20 g

plodo,,a pasdrena, ruse, kantariona i kamilicc, kao

1.5 g kukuruznc svile, peteljaka od ' ' isanja, troskota, rusc, kan1 vodopije 10 g plodo,ra pasdrena, kao pod 8. 25. Cetrdeset grama n i 15 g ruse, kamilicc, maticnjaka i kima, kao pod 8. 26. 50 g vodopije i stcze, kao p od 8. 27. Kolike, bolovi i kesi: 20 g nane, t rave-ive, podubice, pasdrena i kamilice, kao pod 8. 28. Sezdeset grarna lista pito me nane i 10 g rizoma reuma, petrovca, ruse i ocaj11ice, kao pod 8. 29. 20 g nane, ruse, petrovca, mat icnjaka i kore od zes tike, kao p od 8. 30. 25 g semena gujine trave, trave ruse, vodo pije i mas lacka, kao pod 8. 31. Pedeset gama nane, 30 g smi lja i 10 g ruse i moraca, kao pod 8. 32. Sezdeset grama nane, 30 g trave-ive i 10 g ruse, kao pod 8. 33. Rotkva ' 'ekovni narodni lek za lecenje jetre i zuci. Zbog toga svaki dan treba jesti sala tu od I!astrugane ro tkve; sto ro tkva ljuca, tim bolja. 34. Mlado Lisce od dragoljuba oliku salate ili stucano sem e od iste biljke u novije vreme se, takode, koris ti kao lek.

Preporuka. - U nas irna rnnogo osoba obolelih od po remecaja jetre i zucnlh puteva. J edan od ces tih uzroka nerazumna, ces to vrlo masna n! Zbog toga se preporucuj e, pogotovu osobama naklonjen~m ovirn oboljenjima, da umesto vod~ bar jednom dnevno popiju solju od pitome n. Izbegavati teska, p r> gotovu masna jela. Umesto S\'injske masti i lo ja upotreijavati ulje maslac (puter), ali i to sto manje. J esti s to vise povrca i voca, pre svega presnog. Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manje-vise su gorkog i neprijatnog ukusa; moraju se piti ezaslatleni1 i to na pola sata pre jela! Ciroza jetre 1. PHi 3 puta dnevno pre jela 1 kasiku sveze iscedenog soka od rotkve. Nastruganu rotkvu jesti kao salatu 2-3 puta dnevno. 2. Piti 2- puta dnevno pre jela 1 kafenu kasiku iscedenog soka iz cveta i lista kantariona ili iz korena maslacka. J esti saiJatu nacinjenu od rnladog lisca maslacka. . Piti 2-3 puta dnevno 1 jela 10-15 kapi soka izcedenog iz listova i korena trave ruse. Posle svaka 2 uzastopna dana ciniti pauzu od ednog dana. 4. Cetrdeset grama cveta i lista kantariona i 20 g troskota, ruse i smilja; kasike ove smese kuvati 3 min uta u pola litra vode, posle 6 sati ocediti, iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza).

SE BOLESTI MOGU

I ZLECII

I LI

UBLti

MEDICfNSIOM BlUEM

131

5. 30 g r use, haj d ucice i na nc ~ 10 g k lekinja, kao pod 4. 6. Seda mdcset graa troskota i 15 g kantariona i k leki nj a, kao pod 4. 7. 15 g ruse, n , zute h ajducice, s milj a , korena maslacka i trosko ta i 10 g kore od pasdren a, kao pod 4. 8. 20 g r as tavica, ru se, cveta od zule haj ducice, kantariona i k or ena v odopije, k ao pod 4. 9. Sezdeset garna koena '\'Odo pije i 20 g ruse i n, kao pod 4. 10. 40 g sipurka i r izoma pirevine i 20 g lista koprive, kao pod 4. 11 . 20 g rizoma od r euma i lista pirtome n i 20 g cve ta i lis ta kantariona i trave r use s koreom, k ao pod 4.

SEcERNA BOLEST

(Dijabet es)
Dijabetes se karakterise povecanorn kolicinom secera (glikoze ili grozdaog secera) krvi. u oolelih jav l ja se, dsto tako, i manja ili veca kolicina glikoze u lnokraCi. Bolesnik obavezno rnora traziti savet Iekara specijalite za dijabetes, jer uzrok ove teske bolesti razlitit. Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog lucenja insulina (horn1ona gusterace) u o.rganizmu. Ova bolest potice od oboljenja same gustet-ace (pankreasni dijabetes) ili zbog povecanog rada drugih endokrinih zlezda (llipofizni i nadbubrezni dijabetes). Pojava secerne bolesti nasledna, fami.Iijarna, slucajevi kad viSe clano,,a .u nekoliko generacija obolevaju 'Od ove dugotraj ne bolesti. I neki spoljni cinioci mogu iti uzrok pojave dija b etesa, pogotovu medu osobama koje mnogo jedu, osoblto masnu hranu, lica k'Oja se malo kre6u, zatim osobe koje prelefe izvesne bolesti i dr. U neki1 h osoba javlja se ova bolest, kako to narod kZe, i >>Od sekiracije. Ako se secerna bol~st zapusti ili nepravrHno leci, moze doCi do mnogobrojnih komplikacija: slepilo, skleroza srcanih krvnih sudova, burbreZnih i mozdanih arterija i dr. Osim uzimanja lekova, dijabeticari se obavezno moraju driati i odredene dijetalne ishrane, koju odredliti lekar za svakog balesni.ka ponaosob, prema vrsti i tezini dijabetesa. Bez pra~vilne dijete n~jedan lek neee pomoci. Dana'S postoje efikasni lekovi. rprdtiv dijabetesa. , pre svega, insulin. Medutim, insuHn se ne daje u svim slucajevi m a dijab etesa. U laksim oblicima daju se neki noviji sintet5'ki lekovi, kao dopunska terapija vekovima se uspesno koristi izvesno lekovito ilje, mzume se, uz obaveznu dijetalnu ishranu. Novijim hernijskim i farrnaJkodi-namskim istrZivanjima objasnjeno antidijabeticno dejstvo raznog bilja koje se raznim konHnentima kroz vekove koristi. Pre svega bilj ke koje sadrie arginina d druga gvanidinska jedinjenja, jer deluju kao dobri lekovi slucajevima laksih obLika dijabetesa. Gvanidinski derivati iz mahuna pasulja, biljke zdraljevine i drugih vr-

132

L.ECENJE BIUEM

sta iz farnilije Legumiosae (osobi to Papilionaceae) poslu.Zi1i su nauc nicima ka o model za sintezu izvesnih lekova za leeenje ctijabetesa.
Dljeta. - l zbor namirnica koje dijabetieari smeju da koris te u ishrani nije jcdnos ta\'aJ1. Medutim, p ravHna dij etalna ishrana Secer asa isto toliko vazna, nekad i vainija od uzimanja le.kova. Bolesnici od ove bolesti moraju p aziti ka ko na kolicinu ta~ko i na sas tav hrane . Bezuslovno potrebno smanjiti sve s to poveeava ko liCinu secera u krvi. Smanjiti, pre S\rega, ugljene hidrate, osobito seeer, rate 5la1firi5e, blcb, testa, krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba, jer skrob izvor

glikoz.e. Masne materije takode negativno utiou na osobe obolele od secerne bolesti. d se mokraci pojavi aceton, m~ti i ulja treba we.sno v.rerne potpuno izbaci ti iz isJu-ane. Jesti sto posnije: mnogo povrca, i to sveZ.eg, presnog (kad god to moguee), posno, krto meso (z.ivinsko, telece, govede, posnu rib). Grozde glavni izvor glikoze, zbog cega se glikoza i naziva grozdani secer. Prema tome, dijabeticai ne smej jesN grozte i drugo voce bogato gJikozom. Os t alo voce, koje pretezno sadrii vocni secer ili fuktozu, levulozu, ovi bolesnici mogu jesti bez ikakve opa-snosti. Boranija (zeleni paslj, zeleni grah, mahune) mora bibl glavna rana vecine dijabeticara. U toku leta i jeseni koristi-ti svefu boranij, zimi smrznut, O>Ssen ili iz konzervi. Boran.ija se spravlja kao svako dugo povrce, salata s belim Iuk01n i na mnoge druge nacine, vec prema ukusu bolesnika. Posto secerna bolest dugotrajna, stalna tr boranije dosaditi bolesnicima, zbog cega se mora menjati nacin njene pripreme dodajuci razne zaei-ne, pre svega, dobar ajvar od crvenih paprika, paradajz olik pirea ili na drugi nac1n, beli i crni lk, persunovo lis6e, kiselo mleko, mesano povrce itd. Umesto kron1pia u mnogim zemljama se piljarnicama prodaje cicoka ili topinambur (Helianthus tuberosus). Bliza obavestenja ovoj biljci naCi citaoci ovoj knjizi. Nije suvise ako cilaocima ponovo skrenemo paznj na to da se za lecenje 5ecerne bolesti bolesnici ne smeju leeiti na svoj.u ruku, nego samo savetu lekara. U ovoj knjizi naveli smo velik broj recepata raznih lekovi tih trava koje laze u slozene kompozicije naucne medicme. Bolesnika ne treba da buni to sto se cesto ista biljka javlja recepturi raznih slozenih cajeva. Objasnjenje lezi u tome, sto gotovo sva k i bolesnik drukcije reaguje na odredene lekovite bilj.kc, zbog cega se medu bolesnicima cesto cuje SVaki seceas slucaj 2 sebe.:<. Na primer, pelenom su mnogi olesnioi uspe da znatno srnanj~ kolicinu secera krvi i da se oporave. Medtim, nekima taj isti pelen, uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela, nije pomogao ili sasvim neznatno. Mnogiln olesnicima pomoglo razno gorko bilje: .kicica, linca, ta va-iva, grcica (gorka detelina), hajd, u cica i dr.
1

SE

BOLESI

MOGU

I ZLBCI

ILJ

UBLAZII

MEDICINSKI

BIIJEM

133

Na Zapadu se u fitoterapiji ceni list borovnice i f.draljevina, u naiS list crnog riuda i td. Stanavnioi Balkana, osobito istocnog i juznog dela, vekovima koiste presnu sala tu od ,r.,el og i crnog luka kao predjelo i ubedeni su da to dobro preventivno sreds tvo pro tiv mnogih bolesti, i protiv djjabetesa. Tu salatu zakisele limunovim sokorn (Grci) iH sircetom i )kite sitno iseckanim listom persuna. Da bi se neprija tan miri luka koliko-toliko ula.Zio, osim pesunovog lis ta, salatu zacine dodatkom male kolicine praska od stu canog suvog lis ta majkine dusice.
ajevi

za lecenje

~ecerne

bolesti

1. 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Galega officinalis), 15 g lista duda, koprive i borovnice ~ 5 g korena maslacka isitniti, dobro pomesati, tri supen e kasike smese preliti s pola litra bladne vode, driati celu da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuca 5 minuta, ost aviti da se ohladi, ocediti i popiti toku d ana na pola sata pre svakog obroka jedn u casu. 2. 20 g mahuna od zrelog pasulja, zdraljevine, lista duda i borovnice i 5 g 1ista kopive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslacka; kao pod 1. . sezdeset gramn zdralj evine ~ 20 g lista duda i cveta pelena, kao pod 1. 4. 20 g korena i cveta maslacka, lista orovice, mahuna pasulja i zdraljevine, kao pod 1. 5. 30 g zdraljevine i lista borovnice i 20 g lista medvedeg grozda i korena odoljena, kao pod 1. 6. 30 g zdraljevie, korena maslacka i cveta kantaiona i 10 g dudovog li~ ta, kao pod 1. 7. 20 g trave daninoca, poponca, zdraljevine i dudovog lista i 10 g korena crnog gaveza i r epusine (Arctium lappa); kao pod 1. 8. Pedeset grama lista borovnice ~ 10 g virka (Alchemilla), lanenog semena, venje (klckinja) zdraljevme, kao pod 1. 9. 30 g tave i semena zdraljevine i semena lana i 10 g dudovog lista, kao pod 1. 10. sezdeset grama lista orovnice, 20 g lista breze i 10 g kopri\'inog lista i mahuna pasulja, kao pod 1. 11. 30 g semena zdraljevine, gujine trave i piskavice (Trigonella foenum graecU1n) i 10 g lista borovnice, kao pod 1. 12. 40 g zdraljevine i lista orov.nice i 10 g J:ista breze i kore krusine, kao pod 1. 13. 40 g zdraljevine i lista borovnice i 5 g belog luka, lista pitome nane, borovnice i duda, kao pod 1. 14. 30 g semena od lana, od gujine trave i piskavice i 5 g cveta pelena i rnaslacka; kao pod 1. 15. 40 g korena vodopije i maslacka i 10 g belog luka i nane, kao pod 1. 16. 30 g belog luka, korena vodopije i ma..slacka i 10 g J.isrt:a pitome nane, kao pod 1.

134

LECENJE BIUEM

17. 30 g cvcta i lis ta pelena i zute h aj ducice (fu ti ravan, Acl1illea cly peolata) i 10 g nane, kao p od 1. 18. 30 g t rave-ive, zdraljey; ne i pelena i 1 g lista borovnice, kao pod 1. 19. 50 g pasuJj evill mahuna i zdralj evine, kao pod 1. 20. 40 g zd raJjevine i p asulj evih mahuna i 10 g korena crnog gaveza i repusine, kao pod 1. 21 . 35 g zdraljevine i mahuna pasulja i 15 g lista borovnicc i trave-i,re, kao pod 1. 22. 40 g lista i korena borovnice i 10 g pitome nane i zdraljevine, kao pod 1. 23. 30 g korena vodopije i lincure i 20 g pelena i t roskota, kao pod 1. 24. 25 g malluna od pasulja, zdraljevine, dudovog lista i pelena, kao pod 1. 25 . . 25 g korena maslacka, repusine, vodopije i crnog gaveza, kao pod 1. 26. 25 g kantariona, kicice, n1aslacka i zdraljevine, kao pod 1. 27. 20 g korena belog sleza, pirevine i lincure i 10 g cveta aj ducice, ploda pasdrena, lista n i duda, kao pod 1. 28. 5 g korena maslacka i repusine i 1ista od duda i zalfije, 10 g lista koprive i bolovnice i 30 g zdraljevine i mahun a od pasulja, kao pod 1. 29. 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe, 15 g ploda kl'usine i korena maslacka, 20 g zd.raljevine, 35 g mahuna od pasulja, kao pod 1. 30. 20 g semena zdraljevine, gujine trave, piskavice, l i dunje, kao pod 1.

Napomena. - Cajevi protiv seceme bolesti moraj.u se piti nezasladeJ'li, i to pre jela! Samo ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da pije zasladene saharinom ilri n ekim drugim slicnim sintetskim slatkim sredstvom, ali nik ako secerom ni medom. Ipak, ko god moze, neka pije nezasladene cajeve, jer oni bolje deluju.

CAJEVI ZA MRsAVLJENJE
Uzroci gojaznosti (adipositas) su raznovrsni. Gojaznost treba leciti, jer gojiti se - znaci stariti . Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti disciplino\'ano sprovodenje dijete. Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa, hleba, masti i, uopste, nami mica koje sadrze mnogo ugljenih hidrata i masnih materija. Posna hrana, krto meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavna hrana osoba nakl011jenih gojaznosti. Posto -su uzroci prekomene gojaznosti raznovrsni, potrebno rtrafit'i pomoc ti savet l ekara. Plivanje, plani11arenje, kretanje i raznovrstan fizicki rad neophodna potreba za sve ove osobe. U nogim zem1jama, pre .svega bogat~m i industrijski razvrijenim, koriste se razni neskodljivi lekov.i od neotrovnog bilja za mrsavlje.nje.

SE

BOLESI

MOGU

I ZLEC I I

TL1

UL2.1

MEDICINSIM

BlUEM

135

1. Sto gt-ama lc01e krusin e koja odl ef.ala najma11je godinu d iJi pos lc g uljcnj a ~ u dr\1 Cta bl la :ag1 ejana sa t . se isitni i pomesn sa sme'(0111 koj<1 se sas toji od 10 g korena sele na, maslacka, s la dica i zccjcg tna , plodO\'a pas drcna i scne, lis la mas lacka i vinove loze, cvcta m as lacka i bracica (morska a lga); kas ike isitnjce s m e~e kuvati 10 minuta u pola litra vodc; kad ' (,; pohl a d.i, proccditi i ta j popiti u toku dana d oze pos le jela Ltmcs to vode. piti ezas laden . 2. 15 g kore krusinc, pasdrena i zu tog tna i 5 g plodova kima, moraca , ko rijad1a i cYeta kam( ilice i bele rnrtve koprive, kao pod 1. . 10 g kore krusinc i pasdrcna i 5 g plodova moraca, kima, anisa i h.orij a ndra, C\'e tova trna, kamilice, bele mrtve koprive i hajduc ice, svile od kukuza i trave daninoca, kao pod 1. 4. 30 g cveta h a jducice i kan tariona i 20 g bracica i moraca, kao pod 1. 5. 20 g kore krsi ne i plodova pasdrcna, korcna selena i zecj eg t1-na i 10 g klekiaja, btacica i k a milice , kao pod 1. . etrdcset gran1a kor e krusine i 10 g korena selena, maslacka, zecj eg ona , b rac ica, cvcta mas1ac ka i 1is ta maline, kao r p od 1. 7. 25 g p\odova pas drena, bra ica i cveta bele mrtve koprive i trna, k ao pod 1. 8. Dvadesct pct gt-ama plodova sene, pasdrena, kirna i moraca, kao pod 1.

BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE

Za lecenje obolcl bubrega bolesnik se mora obratiti lekar. Od biljnih Iekova s najvise uspelta se daje mlad bre zov list oliku siJtnog praska ( do 4 t devno 1 decju kasiku) ili o lik : punu s kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 decilitra kljcale vode, dodati na Yrh noza sode blkarbone i piti nekoliko t cLnevno 1 kasiku. - Lecenje traje dze vremea. S uspehom se daje i drugo ilje , cesto smese kojima ima, pored z, i medvedeg gozda, bosioka, rastavica, troskota i imele. U slcaju da bolesnik ima i visok krvni pritisak, dobro da jede beli luk i s vrernena na vreme pije od sofoe, imele i utvice. Za l eccnje upale mokrac11ih puteva najcesce se upotreljava od li ... lu medveueg grozda i sitnice sa ili bez dodatka brezovog lisca. U apotekaa se nalaze ovi cajevi: jednaki delovi lisca medvedeg grozda, si-tnice, C\'eta belog sJeza i lista od zalfij e. Ili ovaj: breza, medvede grozde, slatki koren i kukuruzna sV'ila. U novije vreme javlja se i ovaj : peteljke od visanja, l>rezov list i koren selena. U slucaj otef.anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavn0111 od i kokruzna svila. lf rvije vreme javlja se i ovaj : pete ljke od v-isanja, trna, anisa, persna, klekija, kore bele topole, korena site i odoljena. U nas se narod cesto upotreljava venja ili klekinje i posto se obicno zna doza (korisna kolicina), cesto se uzima previse, zbog cega se bolest pogorsa i llesnik pocne da mokri krv. Zbog toga pri potrebi ovih lekova (osoito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i pomoc.

136
Cajevi za lake mokrenje (Diuretika diureticni caj evi)

LECE.NJE BIUCM

I ma ljaka koje po\'ecavaju diurezu, tj. pojacavaju i olaksavaju norrnalno izlucivanje mokrace, s to vazno za osobe koje imaj u teskoce pri m okrenj u . Mokracom se ods tranjuju iz covecjeg organizma nepotreb ne kolicine tecnosti i mno~i ekori s ni i suvisni proizvodi prome ta n1aterija. Razumljivo da lekove treba uzimati samo uputstvu lekara, nikako na svoju ruku, jer kako se u medicini kaze svaki bolesnik slucaj za sebe. Zuto se i ovde daj e velik broj raznih smesa, u rolog odrediti koji odgovara za koga bolesnika. 1. Uzim a se t dnevno pre j ela 1 kasika sitno s tucanog lisca breze. List stucati neposredno pre .upotrebe. Ako neko ne podnosi ukus brezovog lista, moze ovaj prasak uzimati i u olandam a ibl p omesan sa medom ili nekirn vocnim sokom, n ajbo1je sokom od borovnice. 2. Tri kasike zdroljenog brezovog lisca prokuvati (1-2 minuta) u pola Iitra vode i, kada se smlaci na prilizno 40, dodati nJvrh noza sodc i karbone, dobro pt'omesati da se bikarb ona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti toku dana u doze pre jela. . Lisni brezovi pupoljci, brarbl. rano u .prolece pre nego sto z p rolistati, trl,, se na i!Sti nacin kao cajevi pod 1 i 2. Ovi pupoljci su lekovitiji od lisca, j er sad rze vise aktivnih sastojaka i oko 4i>/o etarskog ulj a prijatnog b alsamicnog i svojstvenog mirisa. 4. Mesan br~ZO\.' : pomesa se g brezovih pupoljaka i lisca i 10 g brezove kore i korena zecjeg trna, persuna idirota; kas ike smese prokuvati pola litra vode, ostaviti da se probladi (oko 40) , dodati vrlo malo, navrh siljatog noza sode bikarbone, posle 6 sati odliti i popiti toku dana u doze jela. 5. 40 g brezovi ppoljaka i lisca, 10 g korena celera i selena pome~ati i dalje spravljati i upotreljavati kao pod 4. 6. 25 g brezovog lisca i pupoljaka, plodova persna i moraca pomesati i upotreljavati kao pod 4. 7. 20 g brezovih ppoljaka i lista breze, borovnice, kruske i nane pome~ati i upotreljavati kao pod 4. . 20 g ploda celera, persuna, mrkve, moraca i k:ima se pornesa; kafene kasike srnese stucati avanu, popariti s pola litra kljucale vode, odsata odliti u popiti u toku dana u doze pre ln1ah :poklopiti i posle jela. 9. 25 g korena vodopije (cikori je), zecjeg trna, sapunjace i celera; kafene kasike kuvati 2- minuta, ostaviti po.kJlop~j eno sata; procediti i piti u toku dana u doze jela. 10. 25 g korena maslacka, omana, sapunjace, idirota i pirevine (ili zubace) isitniti, kao pod 9. 1. 25 g -isitnjenog korena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesJti, kuvati 5 minuta u pola litra vode i u kljucalu smes dodati 5 g klekinja i lista pitome nane, odmah poklopiti, skinuti s vatre, posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana ili 4 doze. 12. Cetrdeset grama zdroljenih ~ipuraka kuvati 5 minu1 ta pola Iitra vode i pri kraju kJjucanja dodati 5 g zovinog cveta, lista pitome nane i klekinja, kao pod 11.

SE BOLESI MOGU IZLECII ILI UBLAZ.ITl MEDICINSlM BIUEM

137

13. 25 g ra~tavica (preslice ili konjorepa), troskota, sipurka i lista breze, kao pod 9. 14. 25 g korena zecjeg trna, selena, sladica i ploda moraea, kao pod 8. 15. 25 g lista 1nedvedeg grofda, breze, ruzmaina i persuna, kao pod 8. 16. 25 g lista koprive, h ajducice, breze i kantariona, kao pod 8. 17. 25 g semena lana i dunj e, cveta crnog sleza i zove, kao pod 8. 18. 20 g sipurka, dunjinog sem ena, kleki!nja, zubace (ili pirevine) 1 zecjeg trna, kao pod 8. 19. 20 g svile od kukuruza, semena od l'uberice (stucanog), korena od repusinc, nan e i ki1na, kao pod 8. 20. 25 g daninoca, petrovca, korena crnog gaveza i ploda persua, kao pod 8. 21. 20 g sipurka, brezovog lista i pupoljaka i korena zecjeg trna i idirota, kao pod 8. 22. 15 g korena vodopije, selena, sladica, n , iciirota i sapunjace i 10 g nane, kao pod 8. 23. 25 g srdacca, dobricice, daninoca i korena , kao pod 8. 24. 50 g svezeg korena celera, persuna i mrkve (sargarepe); sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. Moze se dodat!i sok od limuna r a di popravljanja ukusa. Ova smesa se moze i prokuvati i pojesti kao povrce, ali bolje upotrebiti svezu, se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. Raztlmljivo da ovo korenje treba prethodno d oprati i oguliti. 25. Slicno se tlpotreljavaju i mladi, meki, jos b eli pupoljci spargle, sami ili zajedno sa celerom, mrkvom i persunom. 26. 20 g ploda ki1 ma, rnoraca, rnrkve i celera i 10 g klekinja i goocveta, kao pod 8. 27. 25 g korea selena, maslacka, celera i persuna, kao pod 8. 28. 25 g lanenog i dunjinog semena, 10 g korena gaveza, selena 1 maslacka i 10 g lista breze i koprive, kao pod 8. 29. 20 g peteljki od visanja, ISemena od lubenice, kukuruzne svile i ploda (semena) per$una i moraca, kao pod 8. 30. 25 g korea od site, odoljena i gaveza, 10 g kore bele topole i brezovog lista i 5 g gorocveta, kao 'POd 8.

ZAPALJENJE BUBREGA
(N efritis)

Za paljcnje bubrega moze biti akutno ~ hr0'11!icno. Bolest vrlo teska i oziljna, zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje jm se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku, nego samo savetu lekara urologa. Lekar odrediti koji treba da se koristi. Cajevi koji se najcesce potreljavaju na nasim i inostranim klinikama protiv bubreznih bolesti: 1. 30 g brezovog li.sta i lanenog semena i 10 g sta koprive, sumske jagode, maline i kupine. Sve se isitni. Tri supene kaSike ove mesavine

138

LECENJ E BlU EM

ku\'a ti 5 minuta u pola Iitra vodc ( n1ogucs tvu dcstiLovan e ili p rctho d no prokuvane ki .~kc) , poklopiti, i ka da se ol adi , proccditi i plti umes to vode tl toku dana. Moze ::; zasladiti, n a jbo lje medo m. Tri uzas top na dana piti, cetvrtog cinili p a uzu; tako ponavlj ati duze vre m ena. 2. 30 g lista breze i kruske, 15 g la~ncnog sem ena i Jis ta bos ioka 1 10 g r as tavica, kao pod 1. . Cetrdesc t grama lanenog semena, 30 g brezovog lista i 10 g ras tavica 1 isto toliko bOSlOka i korena zecjeg trna, kao pod 1. 4. 20 g bosioka, srdacca, kantariona, ras tavica i trave daninoca, kao pod 1. 5. 15 g lista b1eze i krus ke, kore na crnog gaveza i zecjeg trna, cvct a 1 \ ratica i kantariona i 10 g srdacca, kao pod 1. 6. 10 g ltsta breze, bosioka i medvedeg grozda i 10 g cveta t:rnog sleza, ploda persuna i sipurka i korena pirevine, zecjeg trna, se1ena i bedri ca, kao pod 1. 7. pod uz doda tak 20 g lis ta sofore. 8. 20 g brczovog lista i petrovca (Agrimonia) i 15 g tros kota, pirev:ine, Zlltilice (Geista ti11ctoria) .i razgona (Veronica), p od 1. 9. Pedeset gama brezovih pupoljaka, 30 g lista bosioka i 10 g cveta ne,,ena i razJicka, kao pod 1. 10. 40 g brezovih pupoljaka i korena crnog gaveza i 10 g cveta zove i belog sleza, kao pod 1. ] 1. 30 ~ lanenog semena i korena crnog gaveza i 10 g cveta zove i kantariona, trave dainoca i zlatnice, kao pod 1. 12. Sezdeset graa brezovog lista i 20 g zla tnice i selena, kao pod 1; (ronicni n~fritis). 13. 30 g lista breze i kruske i 20 g zlatnice i selena, kao pod ; (uremija, tesko izbacivanje mokrace). 14. etrdeset grama pupoljaka breze i 30 g korena selena i zecjeg trna, kao pod 1. Bolesnici koji dugo leze i nerado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti, posle obeda, navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog \roca: riizla, kiselih visanja, ogrozda, sumskih jagoda, limuna, pomorandze i dr. 15. 5 g kamilice i osusenih plodova maline, 10 g pupoljaka crne topole i brezovog lista i pupoljaka i 20 g cveta suxcice, lipe i pupoljaka iJi kore vrbc dobro isitniti, preliti 1 litrom destilovane vode ili prethodno prokuvane i ohladene kisnice, ostaviti da se ekstrahuje 8 sati, zatin1 kuvati poklopljenon1 sudu 5 minuta. Kada se ohladi, procediti, iscediti i pomesati sa 1 kilog1amom najboljeg lipovog meda. Uzimati 1 vinsku casu vise puta dnevno. ] 6. Trideset grama bezovog lista, 20 g korena selena i trave si tnice i 10 g n1ed"eaeg grozda, rastavica i petelj1 ki od visanja, kao pod 15. 17. 25 g pupoljaka, lista i soka od breze, 10 g korena selena, rizoma pirevine i 5 g sitnice, kao pod 15. 18. 50 g brezovih pupoljaka i lista hajducice, kao pod 15. 19. 15 g korea selena, zecjeg trna, virka, persuna i zubace, 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka, kao pod 15. 20. 20 g sipu1ka, lanenog semena ~ cveta crnog sleza, povratica i

zove, kao pod 15.

 SE BOLES MOCU IZLECII

ILI UBLAZII MEDICINSKlM BIUEM

139

.:APALJENJE BUBRE:l:NE KARLICE

(Pijel ifis)

Zapaljenje tldva bubrega

(Pijelorzefrilis)

U nekirn slucaj evirna antiblotici i drugi lekovi mnogim boles nicima ne poma.Zu. Zbog toga se uzim aju i izvesni biljni lagi i neskodljivi lekovi obliku toplih cajeva. Bolesnici treba da piju mnogo tecnosti. Bolest teska i dugotraja, se preporucuje bolesnicima da traze savet i urologa i da nij edan lek ne koriste na svoj u ruku. Navescemo veCi broj kompozicija mesanih caj eva od raznog domaceg bilja kako bi lekar 1g odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upotrebi.
1. 30 g lista breze i 1nedvedeg grozda i rastavica i 10 g cveta podbela. edna kasika smese kuva se 4-5 minuta u 200 g vode, ostavi poklopljeno sata, ocedi i pije toplo. Ovo ponoviti 2- puta dnevno pre jela. 2. 20 g lista koprive, podbela, hajduCice, kruske i breze, kao pod 1. . 30 g laneog sernena, zutilice i pupoljaka breze i 10 g cveta aj ducice, kao pod 1. 4. g korena maslac ka i repusine, pupoljaka breze i 10 g gorocvet-a, kao pod 1. 5. 20 g vlclovcice, kantariona i lista podbela, bosioka i koprive, kao pod 1. . 20 g korena belog sleza, crnog gaveza, pupoljaka crne topole, vrbove k i cvetnih rpupoljaka majske ~ruie, kao pod 1. 7. 20 g borovnice, vrbove kore, pupoljaka breze i lista kupine i sum~ke jagode, kao pod 1. 8. 15 g korea pirevine. i sladica, lista rutvice, breze i maline, 10 g srdacca i hajducice i 5 g gorocveta, kao pod 1. 9. 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i 10 g korena selena, trave daninoca, idirota, crnog gaveza i klekinja, kao pod 1. 10. g lista breze, medvedeg grozda i kruske i 10 g rastavica, kao pod 1. 11 . etrdeset gr-ama .soka od breze g soka od korena maslacka i repusine, pomesaH i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece. 12. sezdesct grama lanenog sernena i 20 g trave tutilice i klekinja, kao pod 1. 13. Dvadeset pet grama lista od podbela i 15 g vidovcice i kantariona, J.ista breze i koprive i cveta hajducice, kao pod 1. 14. 40 g lista i pupoljaka breze i 10 g pupoljaka vrbe i lista nane, kao pod 1. 15. 15 g kore11a belog sleza i pirevie, lista orovnice i maline, vrbove kore i pupoljaka crne topole i 5 g srdacca i rotvke, kao pod 1.

140 KAMEN U BUBREGU I

OKRACNOJ BE~I C l

ENJE

BIUEM

(Ne{1ofitijaza, olitijaz.a)

Bole t ,, ,~] tc '( ka, u led cega nas taju ne izdrzl ji\' i bolovi u s lablama, se s ic nac.lo lc. Bolc ik ccs to moki, mokcnjc bo lno. Ponc kacl o ktaca pos la.Je r od kt-vi. Boles nik se mora obatiti za p o moc uro logu. U llrani izbega,ra ti one soJi od koji h kamc u bubcgu nas tao, to sc moze ut\r diti h emijskom ana lizom izbacenog kamena. Bolcs ni k trcba da pijc ''e like ko li i ne tecnos ti tl oliku raznih \'. Sas tav odrediti lekar uro log. PreporucuJemo ove kompozicije aznog lekovitog bilja:

30 g i t it:~.;, korcu sc lca i zcjcg trna i 1 g klckinj a. Sve se c.lobro is itni i po mesa, potop i u 1 litar d, ostai cclu da se eks trahuje i s utadan izjutra zagtcje c.lo kljucanj a i ku 2-3 minuta. Kac.la se ol1Jadi, procedi se i pije u toku dana L tmcs to ' 'ode. Bolje piti nezas ladcn , a li ko ne moze da pij c goak , m oze ga i zas laditi mcdom ili cki tn kisc lim vocnim sokom ( irupom); mcdutim, tacla ga piti pos le jcla i izmec1 roka. : pi ti uzastopno 3 dana, zatim nacini ti pauzu od j ednog dana i opet produziti na isti nacin . i u s lucaju mnogih drugi h bo lc ti, i ovde \' rlo vaino povreme o konto l isati mokracu u toku lecenja, da i se rogao u s tanoviti rezulta t lecenja i od rediti pravilna terapija. 2. 30 g brezovih pupoljaka, s itnice i plodova (semcna) per$unn i 1 g ruse, kao poc.l 1. 3. - g breZ0\1 ill pupoljaka i ruse i 1 g k an tariona i maj kine dusice, kao pOL i 1. 4. 20 g koena zecjeg trna i sladica, plodova di\lljc ruze (sipu rka) i kleke ili venje i 10 g lis ta n rii zl c i kopitnjaka (korcna), kao p od 1. 5. 25 g plodo\-a (semena) kima, moraca, mrkve (kaotne) i celera; sve pJodove Ll avanu dobro stu cati, jer se Lekoviti sastojci nalaze u unutrasnjosti ovih plodova, kao pod 1. 6. 25 g koJena selena, persuna, celera i s ladica, kao pod 1. 7. 30 g brezovih pupoljaka, slatkog korena i Lisca vinove L oze (crvenog) i 10 g kopitnjaka, kao pod 1. 8. 30 g dobricice, ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice, kao pod 1. 9. 25 g korena zecjeg trna, sladica i pirevine i 25 g trave daninoca, kao pod 1. 10. 20 g brezovih pupoljaka, rastavica, Ji sta kruske, brsljana i ruzmarina, kao pod 1. 11. 20 g sipurka, idirota, Iista koprive i cveta ZO\Ie i lipe, kao pod 1. 12. 15 g k maslacka, selena, zecjeg trna i s ladica i 15 g rusomace, klekinja, boovih pupoljaka i plodova persuna, kao pod . 3. Pedesct r;.rata tastavica, 15 g troskota, s ipurka i zutilice i 5 g anisa, kao pod 1. 14. 25 g korena zecjeg trna i selena, sipurka i klekinja, kao pod 1. 15. 25 g vranilovke, majkine dusice, kantariona i ruse, kao pod 1. 16. Pedeset grama lanenog semena, 10 g korena zecjeg trna, pire' 'ine, broca i sladiC5a i 10 g gorocveta, kao pod 1.

SE

BO L ESJ

MOGU

IZLEC II

ILI

U BLAZIl

MEDI CI NS I M

BIUE M

141

7. etrd eset g1-am a borovih pupolj a ka i 15 g st eze, rutvice, ruse

1 pievin e ,

kao pod 1. 18. 20 g r as ta,rica i t roskot a, Jis ta ruzmarina, plodova kleke ili venje 1 tra \Je zutilic.:e, kao pod 1. 19. 30 g celer a , persua i selena i 1 g brezovih pupolj aka; sve dobr o isitniti, izmesati i upotrebiti k ao pod 1. 20. 30 g s ipuka i plodo va selena i celera i 10 g ruse, kao pod 1. 21 . 25 g ruse, svile od ku~uruza , p eteljaka od visanja i sitnice, kao pod 1. 22. 50 g rizoma kostrike i celera na rende n astrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu. 23. Sezcleset gama lista belog jasena, 20 g cveta s u rucice i 10 g Hsta breze i medvedeg grozua, kao pod 1. 24. 40 g veska (Erica) i brezovih pupoljaka i 10 g korena selena i zecjeg trna, kao pod 1. 25. 20 g plodova 1joskavca (Physalis), zove, 'IOleke, selena i celera dobro stucati i upotebi kao pod 1. 26. Osamdeset grama trave lisajivice i 10 g plodova ljoskavca i kima dobro isitniti i upotrebi,ti 1kao pod 1. Pre upotrebe dodruti malo limunovog soka i meda. 27. Sedamdeset grama trave ruse i 1 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobricice, kao pod 1. 28. Tri : dnev-o 1 g korena broca u prasku pi,ti 7 dana u oblandi ili pome5an s medom. Ovaj lek vekovir:1a upotreljavan za razbijanje kamenca u bubrezima. 29. 25 g koena odoljena, trave od srdobolje i zukve (s<ite) i kore od bele topole; kasike ove smese kuvati 5 minuta . pola litra vode, ostaviti 3 sata i popiti u doze pre jela (tegobe, grcevi besici.) . 25 g lista koprive i medvedeg grozda, rizoma vodene perunike i trave troskota, kao pod 29; (kad se pojavi krv u mokraci). 1. 20 g plucnjaka i krasuljka i 60 g rizoma trave od srdobolje, kao pod 29; (krv u mokraCi) . 32. Deset grama plodova ljoskavca siotno istcati, popari, t i sa 150 g klj.ucale vode, posle 2 sata ocediti i popiti doze tok dana pre jela (protiv uratnog kamenca) . 33. 40 g lista breze i rastavica i 20 g imele; kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vode i posle 4 casa ocediti i popiti doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak). 34. 30 g lista i pupoljaka z i 20 g imele i belog luka, kao pod 3; (upala bbrega i povisen pritisak).

ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE

(Cistitis)

1. g lista breze i kruske i 10 g slatkog koena, rizoma pilevine svile od kukuruza i korena s elena; kasike ove smese driati 4 sata pola' litra hladne vode, posle toga 5 minuta k,uvati i, kad se obladi, procediti i popjti toku dana u doze pre jela.

142

LECENJE BIUEM

2. Tri kasike korena selena, kao pod 1. 3. 20 g rastavica, sitnice, plodova selena i lista breze i medveueg grozda, kao pod 1. 4. Sezdeset grama lista breze i 20 g korena maslacka i selena; kao pod 1. 5. Sezdese t g1ma lista breze, 15 g lista pitome nane i cveta kantariona i 10 g trave ruse {s korenom), kao pod 1. 6. 30 g lista pupoljaka z, 10 g hmelja, korena selena i p loda mirodije i 5 g tra\1 e ruse (s korenom) i mahuna pas ulja, kao pod 1. 7. 20 g plodova selena, kima, persuna, mirodije i celera avanu dob ro stucati, kao pod 1. 8. 20 g lista koprive, breze, rutvice i kruske i korena selena, kao pod 1. 9. 25 g semcna lana, rizoma odoljena i cveta i lis ta jagorcevine, kao pod 1. 10. 20 g steze, ras tavica, lista koprive i rute i semena dunje, kao pod 1. 11. Trideset grama rastavica, 20 g lista zalfije, breze i veronike i 10 g cveta belog sleza, kao pod 1. 12. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i 20 g sitruce i plodova persuna, kao pod 1. 13. 30 g lista breze i korena selena i 20 g klekinja i plodova se1ena, kao pod 1. 14. 30 g korena selena, trave daninoca i klekinja i 10 g cveta trandavilja, kao pod 1. 15. 30 g rutvice i steze i 20 g odoljena i maticnjaka, kao pod 1. 16. Seda medese t grama petrovca i 15 g lista hajducice i cvcta brdanke, kao pod 1. 17. Pedeset grama Jista bokvice i 25 g rastavica i rizoma trave od srdoolje, kao pod 1. 1. 20 g pupolja ka breze, hrasta i kruske, is ta medvedeg grozua i lipovog cveta, kao pod 1. 19. 20 g cveta kamilice, lipe i zove, lista kupi1 ne i cveta kantariona, kao pod 1.

UPALA GRLA I

KRAJNIA

(Faringitis i laringitis)
Protiv ovih akutnih i hronJicnlih ooljenjta upotreljava se lekovito bilje lagog dejstva, osobito ono koje ima sluzi, pektina, tanina i nekih etarskih ulja. su, svega, beli i crni slez, ttrandavtilje, gavez, podbel, jagoda, kupina, malina, orov.nica, brusnica, steza, trava od srdobolje, dunja, lan, srcenjak, hrasto,,.a lk"'OI"a, na111a, hajducica, kamilica, zalja, petrovac, iuirot, morac i neko drugo bilje. Osobito se ceni aroma ticno bilje kome ima proazulena, od kojih prilikom destilacije nastaju azuleni, zbog cega su ova etarska ulja plat:a ili zele11a1 Ukalik.o eta1sko .u lje od kamilice, hajducice i nekih drugih biljaka tamnije plave , utoliko se u medicihi vise ceni, jer ima viSe ugljo-

SE

BOLESI

MOGU

I ZLECII

ILI

UBL2. I

MEDICINSKfM BIUEM

143

\rodonika azulena i zbog toga i pouzdanije deluje kao antiflogistik, tj. protiv upala sluznice i koze. Evo nekoliko cajeva i cajnih me~avina koje se u naucnoj medicini upotreJj a,,aj u za lecenje upale sluznice grla i krajnika: 1. Punu supcnu kasik u kamilice poparHi sa 200 g kljucale vode, smesta p oklopiti i, kad se smlaci, ocediti i iscediti i tim cajem grgljati i p osle svakog grgljanj a popili; to ciniti cesto toku dana. 2. 1 kafentt kasiCicu kamilicc i haj ducice pomesati i postupiti kao p od 1. . 1 kafcna kasicica kamilice i zalfije, kao pod 1. 4. Punu kasiku za 1fij e popariti sa 200 g klj ucale vode, odmah poklopiti 1 pos]e 2 sata ocediti, grgljati i piti. 5. 1 kafena kasicica zalfij e, kamilice i petrovca, kao pod 4. 6. 1 kafena kasicica zalfije, kamilice i idirota, kao pod 4. 7. 35 g kamilice i zalfije i 15 g petrovca i nane, kao pod 4. 8. 15 g kami]ice, cvela belog i crnog sJeza i podbela; 1 kasiku mesavine s premiti i upotebiti kao pod 4. 9. Blag sluzr..i la j : 20 g C\,eta majske rZe, trandavilja, belog i crnog slcza i podbela, kao pod 4. . 30 g koena trave od srdobo1je i srcenjaka i 10 g zalfije, nane, majkine dusice i kamilice, kao pod 4. 11 . 25 g lista jagode, kupine, maline i riizle; punu kasiku ove smese kuvati 5 minuta u 200 g vode; kad se smlai, ocediti i grgljati. 12. 25 g steze, petrovca, hrastove kore (isitnjene) i hajducice, kao pod 11. 13. 40 g korena belog sleza i sladica i 10 g lista zalje i pitome n, kao pod 4. 14. 20 g lista zalfije, n i timijana i trave od maj,k ine dusice i vranilovke, kao pod 4. 15. 50 g iditota i belog sleza, kao pod 4. 16. 20 g lista dunje, jabuke, crnog sleza, podbela 1 zalfije, kao pod 4. 17. 25 g kamilice, n, zalfije i anisa, kao pod 4. 18. 40 g pupoJjaka od majske ruze cveta trandavilja i 10 g kan1ilice i maticnjaka, kao pod 4.

ZA

L ISKALJAVANJE

Akutan i hronican bronhitis

(Zapalje11je ogrm1aka dusnica)

Za leenje ovih oboljenja, estih osobHo jesen zagusljivim indus trij skim cetrima i velikim gradovima, ima dosta domaceg lekovitog bilja lagod dejst,a. Upot1eijava se, pre svega, ono lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicn ih mucilaginoznil1 materija, izvesnih etarskih ulja, prijatnog 1nirisa i antisepline moci, nekih heterozida i saponozida ekspekltoran.tni s\j stava , silikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja.

144
Za lakse
bel, slatki

LI!CENJE BfU EM
iska~lj avanj e upotreljava se ovo bilje : beli i crni slez, podkoren, itJ.ir ot, oman, jagor~evina, sapunjaca, turcinak, pupoljci

od jablana, crne topole i bora, slatka p ap ra t, anis, morac, dunjino seme, bagremov i lipov cvet, ljublcica, daninoc, br~ljan, kozlac, kle kinj e, zova, majoran, beli luk, islandski lisaj, plucnjak, bokvica, milo duh, nana, divizma i neko drugo ilj e. Koren belog sleza se s upotreljava sam, njegov list i cvet u smesi sa podbelom, bokvicom, zovom, majkinom dusicom i nekitn drugim mirisnim ilj em . Ima veLik broj r aznovrsnih smesa koj e se \frlo upesno upotrelj avaj u za lakse iskasljavanje. Na primer, vrlo prijatan od smese jednakih delova moraca i anisa , ili od cveta podbela, cnog i belog sleza, ili smesa od jednakih delova moraca, nane, pupoljaka bora topole i majorama (ili vranilovke). U apotekna se cesto s pravlja ova smesa: morac, pljucnjak, bokvica i podbeJ. Za izbacivanj e gu stog slajma (sluzi) u prometu i ovaj : 2 kasike anisa i jagocevine, jedna i kasika zove i podbela i jedna kasika korena ljuicice. C:esto upotreljavano sredstvo za ulazavanje kaslja i mesavina sacinjea od jednakH1 del0\'2 n1oraca, island.&kog lisaja i belog s l eza, sa ili bez dodatka nesto malo titrice ili nane. U ovoj grupi (;ajeva preovladuju biljke koje sadrze mirisna (etarska) ulja i saponine (n1atcrije koje muckanjem kao sapun). Vrlo prijatan cvetni ~ potiv kasj~a: jednaki delovi cveta od belog i crnog sleza, trandavilja, ruze, jagorcevine, ljuicice ili milovanke. C:ajevi za lakse iskaslja,,anje i stisavanje kaslja piju se zasladeni, najboJje lipovin1 ili planinskim medom iz borovih suma, u nedostatku meda moze i secerom. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa. Piti svakog sata 1 kaSiku ovog leka. Evo n ekoliko cajnih smesa koje se upotreljavaju u naucnoj medicini: 1. 30 g lista i cveta belog sleza, cveta trandavilja i 10 g travc daninoca; 1 kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti i, kada se smlaci, ocediti i toplo popiti. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. zasladiti medom. 2. 25 g lista belog i crnog sleza, podbela i ploda moraca, kao pod 1. . 25 g lista belog i crnog sleza, plucnjaka i ploda moraca, kao pod 1. 4. 25 g korena belog sleza, crnog gaveza i idirota, 10 g cveta divizme i podbela i 5 g anisa, kao pod 1. kine dusi'ce, podbela i lista crnog sleza, 5. 20 g miloduha, nane, maj kao pod 1. 6. 20 g korena omana, sapunjace, slatke paprati, nane i moraca, kao pod 1. 7. 15 g milodul1a, bokvice, majorana, plucnjaka, nane, divizme i 10 g korena crnog ga\'eza, kao pod 1. 8. 15 g se1nena dunje i lana, lipovog i bagremovog cveta, brsljana, korena n i 10 g klekinja, kao pod 1.

SE. BOLESTl MOGU IZLE.CITI lLl UBLAtiTI MEDICINSKIM BIUEM

145

9. 20 g podbcla , bokvice, i korena idirota i 10 g cvcta zove turcinka, pupoljaka topole i islandskog liaja, kao pod 1. 10. 25 g s1atkog korena, dunjinog semena, pupo lj aka topole i podbela, kao pod 1. 11. 20 g ko1ena slad ica, belog sleza, crnog gaveza i idirota i 1 g pupoljaka bora i l , kao pod 1. 12. 20 g majorana, podbela, majki111e dusice, moraca i nane, kao pod 1. 13. 20 g koeena sapunjace i sladica, lista podbe la, belog sleza i pitomog kes tena, kao pod 1. 14. 25 g \'1-anilovke, majorana, islandskog Hsaja i trave daninoca, kao pod 1. 15. 25 g moraca, anisa, korena sladica i lista belog sleza, kao pod 1. 16. Pe<.leset g ra a s tucanog moraca popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle R sa tj ocediti i pornesati sa pola kilograma lipovog ili planinsk og cvetnog meda i to piti svakog sata kasiku. 17. 30 g isitnjenog korena crog gaveza i sladica; sprema se i upotreJj ava kao pod 16. 18. 50 g lis ta tirnijana ili majkine dusice, kao pod 16. 19. 20 g cveta podbela i trandavilja i korena crnog gaveza, kao pod 16. 20. 20 g cveta i lista podbela i stucanog ploda anisa, kao pod 16. 21 . 25 g }jsta timijana i anisa i 10 g korena sapunjace, kao pod 16. 22. 20 g knilice i lipe i 5 g nane i maticnjaka, kao pod 16. 23. 10 g plucnjaka, majkine dusice, korena belog sleza i crnog gaveza, cve ta podbe la i divizme, kao pod 16. 24. Trideset grama idirota, 10 g timijana i cveta trandavilja i 5 g pupoljaka bora i ctne topole, kao pod 16. 25. Trideset grama :islandskog lisaja . 5 g plucnjaka, n i cveta belog i crnog sleza i turcinka, kao pod 16. 26. Cetrdeset grama cveta turcinka i 5 g omana i slacliea, kao pod 16. 27. 15 g cveta jagorcevine, podbela i belog s1eza i lista timijana, kao pod 16. 28. 25 g sladica i vranilovke i 5 g majorana i kopitnjaka, kao pod 16. 29. 15 g ko1ena slatke paprati, pupolja!ka od jalana i lista nane i 5 g cveta belog i crnog sleza i podbela, kao pod 16. 30. Cetrdeset grama bagremova cveta i 10 g miloduha i n, kao pod 16. 31. 20 g bagremovog i lipovog cvyta i korena slatke paprati, kao pod 16. 32. 15 g korena bela sleza, crnog gaveza i sladica i 5 g kozlaca, anisa i nane, kao pod 16. 33. 40 g korena omana i idirota i 10 g cveta trandavilja i brljana (staljika), kao pod 16. 34. 15 g pitome nane, moraca i majorana i 5 g belog luka i pupoljaka crne topole i klekinja; sve <trave osim belog luka popaiti i u svemu postupiti kao pod 16, beli luk posebno istucati drvenom avanu, iscediti

146

LECENJE

BIUE~1

i taj sok dod a ti goto,om zasladenom leku. Ovo se cini iz toga razloga ~ t o se kuvanj em i uo ps tc na visokoj tempcraturi aktivni sas tojci bclog \uka 1-azlazu i tada gubi le kovi tos t. S. 15 g cvc ta podbcla , belog s leza, tra nd av ilja i pu poljaka majs ke ruze i 5 g korena Jjublcice, kao pod 16.

g kotcna belog s leza, omana, idirota, sladica i cr nog gaveza i 5 g kotena lj LIi l: i cc i b elc sapunj ace, kao p od 16. 7. 20 g lis ta bokvice, podbela, plucnj aka, crnog sleza i p itome n, kao pod 16. OBOLJENJA SRCA Neuroza srca U farmaccutskoj indus triji i apoteka ma spravljaju se i iskljucivo lekarski recept izdaju gotovi lekovi od digHaHsa, s trofantusa, du r<1ev ka i drugih kard iotoni C'nil1 il j aka j akog fiziol oskog dejs tva. Razum1ji vo se domacinstvim a \'0 ilj e ne sme upotreJjavat.i u vidu caj eva, jer vtlo Ja ko moze doCi do tovanj a. Zog toga se ove iljke moraju i smeju upotreijavati j edino pod nadzor om lekara, celom svetu lekove od ilja digitalisove grupe smeju spravljati samo i j edino farmaceuti. Prema tome, kompozicije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati samo kao dupusku terapiju. Bolesnici moraju traziti savet i pomoc od kardiologa. Dacemo veci broj preskripcija s raznim neotrovnim ilj em, lekar odabrati mesavinu za odgovarajuci s1ucaj . 1. Dve kas ike si tno stcanog korea odoljena (valerijane) preliti sa 400 g llladne vode, poklopi,t i i ostaviti preko noCi da se ekstrahje. Stra dan zagrejati do kl i kuvati 2- minuta u poklopljenom sd i, ka,d se ohladi, ocediti, zasladiti medom i piti tok dana vise t 1 ''insk casu. Nikada ne treba popiti odjednom, nego postepeno, svaki put nekoliko gtljaja. 2. 1 ka s ik odoljena, maticnjaka i n i's itniti, dobro izmesati i upotreiti kao pod 1. . 1 kasik odoljena, cveta hajdcice i trave metvice (Mentha pul egium), kao pod l . 4. 1 kasik odoljena, metvice i cveta drdevka, kao pod 1. Napomt:na. - Posto se ovoj smesi nalazi i durdevak, u kome ima kardiotonicnih eterozida jakog fizioloskog dejstva, lek efikasniji od drugih, bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka ra. Osim toga, u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti, zatim dva dana ne zim.ti ovaj , nego, ako to. potrebno, piti pod 1, 2 ili , tj. neki od onih cajeva koji m durde\,ka. 5. 1 kasiku odoljena, metvice i gorocveta, kao pod 4, jer gorocvet takode ima kardiotoicnih heterozida jakog dejstva. 6. Pedeset grama odoljena i 10 g metvice, n, kamilice, gorocveta 1 moraca. Dve kasike ove smese pripren1iti i . u potrebiti kao pod 4. 7. 25 g odoljena, metvice, cveta gloga i hajducioe, kao pod 1. 8. Pedeset grarna glogovog cveta i 10 g metvice, kima, moraca, hmelja i gloginja (zrelih i zdroljenih plodova gloga), kao pod 1.

SE BOLES MOGU IZLECITl ILI UBLA1ITI EDIClNSIM :U

147

9. 20 g odoljena, srdacca (Leonurus cardiaca), h melj a, cveta gloga 1 trave oca~ ni ce (Ma l' rtlium), kao pod 1. 10. 40 g srdacca i odoljena i 5 g lista ruzmarina, metvice, nane 1 maticnjaka, kao pod 1. 11. 20 g anisa, moraca, kima i odoljena, 10 g srdacca i 5 g lavandule i gorocveta, kao pod 4, zbog pris utnog gorocveta. 12. 25 g cve ta, lis ta i ploda gloga, 10 g korena bedrinca i lis ta m aticnj aka i 5 g kami lice, kao p od 1. 13. 20 g cveta, lista i ploda gloga, trave troskota i rastavica, kao pod 1. 4. 40 g gorocveta i metvice i 10 g glogovog cveta i rutvice, kao pod 4; piti 2 dana, zatim naciniti trodneVIU pauzu! 15. 20 g odoljena, korena angelike, lis ta pitome n i metvice i glogovog cvcta, kao pod 1. 16. 30 g odoljena, gorocveta, korena lokvanja i 10 g glogovog cveta, kao p od 14.
Zapaljenje srcanog misiea
(Miokarditis)

Zapaljenje unutrasnje sreane opne

(Endokarditis)

Zapaljenje sreane kese

(Perikarditis)

Sve sto receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima vaz1 1 za lecenje ovih oboljenja. Pomoc i savet traiiti od leka:ra. Smeju se koristiti samo biljke lagog dejstva. Ka~diolog izabrati najbolju kombmaciju koja odgovara za od.r eden slucaj. I rupotrebu ovih cajeva treba smatrati samo kao pomocnu terapiju. 17. 30 g cveta zove, brdanke i gloga i 1 g lis~ta mzmarina; spravljati i ,upotreljavati kao pod 1. 18. Pedeset grama korena odoljena, 20 g lista n ane i maticnjaka i 5 g plodova rnoraca i cveta durdevka, kao pod 4 i 14. 19. 10 g gorocveta, Zte rnetle (Sarothamnus scoparius), 30 g lista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena, kao pod 4 i 14. 20. 20 g srdacca, korena ~selena, lilS'ta ruzmarina i rutvice i 10 g cveta lavandule i gloga, kao pod 1. 21. 20 g odoljena, zlatice (Solidago virga aurea), lkore s~bikovine, srdacca i zute m etle, kao pod 4 i 14. 22. 30 g gorocveta, met"Vice i hrnelja i 5 g cveta durdevka i trna, kao pod 4 i 14. 23. 20 g korena zecjeg ~trna i oddljena, gorocveta, brezovog i naninog lista, k ao pod 1. 24. Pedeset grama od verema-trave, 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hmelja, kao pod 1.

148
Nepravilnost u ritmu
sram

LECENJE

'IUEM

otkucaja

(Arit1nija)

Ova bolest lecl se raznlm lekovima. dopunska terapija moze koristiti i ova, ali iskljul:ivo pod nadzorom lekara. 25. 20 g trave danjnoca, cveta gloga i lipe, lista maticnjaka i 10 g hmelja i lista ruzn1arina, kao pod 1. . 26. Pedeset grama maticnjaka, 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pmors kog \luka, kao pod 4 i 14. Primoski luk vecoj dozi otrovan, se .sme upotreljavati samo pod nadzorom Iekara! 27. 20 g plodova mrkve, gloga/ ania i moraca i 10 g korena lokvanja i cveta gloga, kao pod 4 i 14. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu. 28. 30 g srdacca, steze .i maticnjaka i 10 g odolj ena, kao pod 1.

Zakreteni krvni sudovi i

povi~en

krvni pritlsak

(Arterioskleroza i hipertenzija)

29. 20 g cveta gloga i sofore, imele, rastavica i alge bracica, kao pod 1. 30. 20 g glogovog cveta, lista i ploda i 10 g korena lokvanja i lista zimzelena (Vinca minor), .kao pod 4 i 14. 31. 30 g lista hajducice, imele i ra.stavica i 5 g rutvice i cveta gloga, kao pod 1. 32. 20 g maticnjaka, majtkine dusioe, rutvice, odoljena i cveta gloga, kao pod 1. 33. 20 g cveta kantariona, sofore i gloga, lista hajducice i cveta brdanke, kao pod 1. 34. 20 g kukuruzne sv:ble, steze (Potentilla anserina), lista hajducice i maticnjaka i korena odoljena, kao pod 1. 35. 20 g srdacca, mahuna od pasulja, glogovog cveta i lista hajducice i rutvice, kao pod 1. 36. 15 g i1nele, glogovog cveta, odoljena, lista maticnjaka, zimzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve, kao pod 1. 37. 10 g imele, korena lokvanja, odoljena i sapunjace, cveta gloga, lista koprive i pitome nane, zute metle, rusomace i sipurka, kao pod 1.
Angina pektorls, stenokardija

Bolest veoma ozbiljna i zbog toga se prepououje obavezno postovanje lekarskih saveta. Napadi su cesto toliko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. Treba izbegavati pusenje, al'koholna pica i svaki telesni i dusevni napor. Za vreme d, upotreljava se nitroglicerin. Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudo\'e, se zbog toga i ovde .preporucuj.u droge koje imaju takvo dejstvo. dopunska terapija med.icini se koriste ovi cajevi:

 SE BOLESI MOGU IZLE.CI t ILI UBLA2.l MEDlC lNSIM BIUEM

149

8 . 20 g tra,e vercmnj ace (Calamintl1a), ma t.icnja!ka, sr dacca, kima i odoJjena; sve d isH niti, od te smese su pene kasike p 1~e liti s lit1-a hladne vocle, poklopiti i tako ostaviti da se p reko noci eks t rahuj c; s u tradan zagr ejati i k uva ti -4 minu ta ; kad se ohladi, p rocedi ti, zas lad iti bagremovim m edom i pi ti toku dana umes to vode. 39. 25 g lis ta ma ticnj aka, r u tvice, rnaj kine d usice i me tvice, kau p od 38. 40. Tridese t grama ttave s teze, 15 g ma tlcnj aka, srdacca, timijana i trave vere1nnj ae l 10 g r utvice, kao pod 38.

ZAPALJ ENJE VENA

(Flebitis)

PROSIRENJE VENA
(V arikozi t eti)

BoJest ruku.

teska i dugotra jna. Neopodno zatr aiiti savet i

Bolesnlci se ne p om oc lekara. pom ocna. ter a pija koriste se ovi caj evi:

smej

leciti na svoju

1. 15 g cveta n1ajske rZe, gloga, brdanke, brekinj e, surc1ce, divljeg kest ena i 10 g cveta trandavilj a; 4 s upene kasike smese preliti s pola litra hladne vode, poklopit i, drzati ce1u noc i s utradan zag r eja ti do klj t1 canja, os ta\Jiti d a se ohladi, zasladiti b agremovim m edom i u tok u dana piti umesto vode. 2. 20 g cveta od gloga, bagrema, i zove i lista rutvice, kao pod 1. . 20 g kor ena crnog gaveza d belog sleza, kore divljeg ketena l cveta b 1anke i kamilice, kao pod 1. 4. 29 g troskot a, lista rutvice i hajdcice i vrbove kore i 10 g k i cveta div!jeg kestena, kao pod 1. 5. 20 g cveta i kore djvljeg kestena, belog luka, kamilice i cveta maj ske ru.Ze, kao pod 1. 6. 25 g imele, r astavica, belog lu ka i cveta gloga, kao pod 1. 7. Pedeset grama korena lincure avanu s tucati prah, sta viti lit arsku i naliti ~ ednim litrom 300/o-nog cistog alkohola ili rakije osr ednje jacine, boct! zapusiti i drZati 8- 10 dana cesce muckajuci da i se lekoviti sastojci iz licure s to potpunije izvukli. Posle toga ocediti i piti puta dnevno 1 malu rakij sk casicu na pola -sata pre jela. Ovaj lek pomogao mnogim oso bama koje pate od ovih oboljenja.
ULJEVI
(emoroidi)

Mnoge osobe, pogotovu star.i je, boluju od prosirenja i uparla vena u najniiem deJu pravog ereva i cmara. Od ove dosadne olesti naj cesce obolevaju osobe koje mnogo sede, kubure sa stolicom usled dugotrajnih i

150

LECENJE BlU EM

Ltpornih zat , cija jetra obolela, koje mnogo piju alkoholna pica i dr-ugo. Nisu retki slucajevi komp likacija koje nastaju od ove bolesti. U mnogim slucajevima j edino resenje hirurska intervecija. U nas i u svetu upotrelj a \'aj u se i izvesni bi ljni Jekovi za l hemotoida. Razumlji\IO da osobe koje pate od zatvora i he moroida moraj u, pre svega, pazi ti na is han u da i im s tolica bila u redna i meka.
Cajevi protiv z.ntvora, p1otiv t\Jrde s tolice obavezno moraju ciniti glavni deo iljne a poteke sva kog domaCins tva u kome neki clan boluje od llemoroida. Razumlji da bolesnik mora traziti save t lekara ka ko i znao koji treba da tl. Preporucuju se oni laksantni cajevi koji ne izazivaj u grceve, napone i tegobe trbhu.
1. 35 g plodn pasdr ena i kore krs ine i 10 g kima, kore po morandze i kamilice; t se sve dobro isitni i pornesa, 3 u supe ne kasike s m ese kuvati 3 miuta pola litra vode poklopljenom sudu. Kad se ohladi, za.sladiti m edon1 i popiti u 3-4 doze tok dana.

2. 40 g kore krusine i p lodova pasdrena, 1 g kima i crnog trna i kamilice, kao pod l .

5 g cveta

3. Za osetljivije osobe : 15 g plodova pasd rena, kima, moraca i anisa i 10 g cveta kamilice, crnog trna i brdanke i 5 g maticnjaka i aj ducice, kao pod 1.
4. Olozi (ta mponi) i kliz1ne (klistiranja). - Uglavnom se potre blja vaju biljke koj e sadrze tanine i slicna polifenols ka j edinjenj a , slzi i k etarska ulja kojirna ima u gljovodonika azulena, kao sto s kamilica, hajducica, odoljen i neke drge mir isn e le kovite iljke koj e u naoS rastu u izobilju, ima ih svuda i Citaoci ih poznaj . Bez kvalitetnog le kovitog ilja ni najstrucniji farmacet ne moze izraditi dobar lek. Borba za kvalitet lekovitog bilja stalna i vecna. Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju ilje od raznih sarlatana, cesto cak i tnepismenih samozvanih narodnih lekara, koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veoma jakog fizioloskog dejstva koje rnogu izazva ti razna trovanja (ljust, kukurek, cemeriku i neko drugo ilje) . 30 g cveta divljeg kestena (onog koji se kao ukrasno drvo sadi gradovima i parkovima), kamilice i hajducice i 10 g lista zalfije; 3 supene kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode i, cesce rnuckajuCi, drzati 4 sata; po::;le toga p1okuvati i drza ti da kljuca 5 rninuta u pokloplj eu sudu, ostaviti da se smlaci, procediti i u tu vodicu natapati cistu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao olog.

5. 40 g cveta kamilice i lista hajduCice i 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga avanu dobro istucati) , kao pod 4.
6. 30 g cveta karnilice, divljeg kestena i vica, kao pod 4.
tandavilja

i 10 g rasta-

7.

25 g cveta kamilice, divljeg kestena, trandavilja i majske ruze,

kao pod 4.
8. 20 g cveta divljeg kestena, kamilice i siikovine (Viurnum opulus), 10 g cveta i lista kantariona, lista hajducice i cveta brdanke, kao

pod 4.

SE BOLES MOGU I ZLECJI ILI UBLAZ II MEDICINSJM BIUEM

151

9. pod 4.

30

g cve ta i 1is ta kantariona i Hs ta hajducice i 10 g kamilice, kao

10. 30 g k01ena crnog gaveza, dunjinog semena i cveta divljeg kes tcna i ] g cvela ct-nog trna; gavez i dun~dno sem e !prethodno treba u avanu dobro isi tnit i; upotre1javati kao broj 4. 11 . 25 g k trave od s rdobolj e i srcenjaka i hrastove kore, 20 g

korena odoljena i 5 g k divljeg kestena dobro isitniti i upotreb iti kao pod 4. 12 . 40 g ko1ena crnog gaveza i dunjinog semena i 20 g cvetnih pupoljaka majske ru.Ze, kao pod 4. 13. Pedeset grama bamije i 25 g korena crnog gaveza i cveta divljeg kestena; dobro isitniti i upotrebi.ti kao pod 4. 14. Eks crakt iz. semenki divljeg kesterza spravlja se u apoteci od oljustenih, tek obrah semenki. ekstrakt od svezih stabizovani (vrelim a lkoo1om) semenill jezgri pije se od 8-10 puta dnevno 50 kapi za vrem e akutnih napada, bolova od hemoroida. Upotreljava se i za 1 ecenje katara nosne sluznice, katara bronhija, podagre, reumatizma i isijasa, trombofleita, gizlice gnjata (ulcus cruris), kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. S obzirom na to da u Jugoslaviji ne raste Hamamelis i Hydrastis i da su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike, da se na osnovu S\'estranih istraiivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata utvrdiJo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najizi emij s-ki sastav i farmakodinamsko dejstvo . hamamelisu i hidrastisu, preporucuje se upotreba ovog ljnog leka. 15. Sto grama metvice (Mentha pulegium) sta'Viti u pogodan sud (nocni), popariti 1 litrorn kljucale vode i bolesnrk sedne da se na tome napari. Kad se tecnost smlaci, natopi se parce 6stog i mekog platna i stavi kao oiog. Ovo se cini nekoli!ko dana uvece. 16. 20 g kamilice, ocajnice, korena odoljena, ma!Slatka i pilevine; 2 kasike ove sese preliti sa pola litra hladne vode, osta1Viti da se kiseli 6 sati i posle toga prokuvati, da kljuca u poklopljenom sudu 1 minut. Kad se smlaci na 37-3, dakle, na covekovu temperaturu, ovu tecnost upotrebiti u 2-3 klizme u razmaku od 5 minuta. 17. Pedeset grama kamilice i 25 g -stucanog lanenog semena i hrastove kore, kao pt>d 16. 18. 25 g cveta kamilice i belog sleza, semena lana i divljeg kestena, kao pod 16. 19. 30 g semena di\'ljeg kestena i lana i cveta kamilice i 10 g hrastove kore, kao pod 16. 20. 30 g petrovca, korena crnog gaveza i lanenog semera i 10 g kamilice, kao pod 16. 21. Grizlica gn jata (ulcus cruris): 50 g &itmo iseokam.e vucje ja buCice ( Aristolochia clematitis) u cvetu i zametnutim plodovima preliti sa 1 litra hladne vode, driati 4 sata da se ki:seli i za to vreme ceSce promesati, zatim kuvati 5 minuta, ostaviti da se ohladi, ocedi.ti, iscediti i u tako dobijenom caju drzati obolelo mesto 20-30 minuta. Posle toga u isti neltOpiti cisto meko platno i njime olagati. Olog driati celu noc i, kad se bolesno mesto osusi, namazati ga cistim uljem, zatim poouti cistim taninom prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom.

152
ZIVCANE BOLESTI

LECENJE BIU EM

Neuroze, newastenija, blsterija i nesanica

l eko\i za mirivanje daje se, svega, koren odoljena: 200 g korena sitno iseckati, staviti teg1 i preliti jednim li trom jake komovicc, ostaviti desetak d i nekoliko puta dnevno promesati; posle toga ocediti i piti 20 kapi kocku secera \ri se puta dnevno. Lek najvise trose zene slaih zivaca. Slicno dejstvo imaju i hrnelj , beli luk, maticnjak, nana, majkina dsica i cubar, zatim vrailovka, r uzmarin, selen, r, s lacica, ais, morac, mirodija, persun, celer, bosilj ak, kamilica i n eko drugo bilje. U upotrebi se cesto nalaze ovi cajevi: 5 kasika nane, 2 kasike maticnjaka, 1 kasika odoljena. lli ovaj: jednaki delovi odoljena, sisarica hmelj a , maticnjaka i lavandule. Zatim ova sn1esa: 6 kasika maticnjaka, 4 kasike nane, kasike titrice i 1 kasika odoljena i h.melja. Problv esanice najcesce se daje od hmelja; 2 kasike sisarica, preliti sa 2 decilit1-a kljuc~e vode, poklopiti i posle 1 sata ocediti; zasladiti medom i piti. Protiv nesanice se preporucuje ovakva vecera: parce hleba p remazano maslon1 (te rom) i pekmezom od sipaka pojesti uz od sisarica hmeJja, n i rnaticnjaka, posle toga, neposredno pre spavanja, pojes ti jabuku. Za vreme poslednjeg rata, nedostatk mnogih lekova, i, i neki lekari su davali protiv izostale m.enstruacije (mesecnog pranja) kamilicu, odoljen, nanu, maticnjak, rutvic, celer i persun. Za lecenje raznih zivcanih bolesti na Zapad se sve vise koriste iljni lekovi lagog dejstva. Ovo se narocito oseca posle svetskog rata medu najnaprednijim lek aima koji se opravdano bore prot iv potrebe barbiturata i ISHcnill lekova jakog dejstva. Evo nekoliko slozenih cajeva koji se kor iste medicini: 1. 25 g lista maticnjaka i sisarica hmelja i 10 g odoljena, majkine dusice, kamilk<.:.. <.:vcta majske ruze i ne\ena; 4 spene kasike ove mesavine popariti jednjm litrom kljucale vode, ostaviti 2 sata, ocediti, zasladiti medom i toktl dana piti; najbolje 1 casu izjutra i v . 2. 30 g si~arica od hmeJja, odoljena i maticnjaka i 5 g gorke deteline (grcice) i lista ruzmarina, kao pod 1. . 15 g n1atitnjaka, hmelja, odoljena, n, kantar.iona i lista kpine i 5 g cveta vreska i nevena, lkao pod 1. 4. 20 g maticnjaka, vranilovke, odoljena i lincure, kao pod 1. 5. 25 g maticnjaka, lazakinje, nane i korena angelike, kao pod 1. 6. 20 g odoljena, maticnjaka, selena i idirota i 15 g cveta gloga 1 crnog trna, kao pod 1. 7. Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i 10 g hmelja, n~ne, matinjaka, od()ljena i dobricice, kao pod 1. 8. 30 g kamilice, dobricice i ocajnice i 5 g cveta lavandle i gorocveta, kao pod 1. 9. 20 g 1naticnjaka, dobricice, n, osiljka i hmelja, kao pod 1. 10. 30 g odoJjena, matinjaka i nane i 5 g jasenka i cveta nevena, kao pod 1. 11. 30 g c\reta kamilice, hajducice i cveta trandavilja i 10 g maticjaka, kao pod 1.

SE BOLESI MOGU IZLEC1Tl ILI UBLAZI I MEDICINSKIM

153

Nesanica
(Insomnija)

1. 50 g odoljena i hmelja; 3 supene kas1.ke mesal\-"iine popariti sa 400 g klj uca1e ' 'ode, posle 2 sata odliti, zasladlti medom i popiti, 1 ca~ u izjutra i u\rece pre spavanja. 2. 10 g plodova mirodije i aisa u avanu stucati u sitan r i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina; popiti pre spavanja. 3. Pedeset grama odoljena i 10 g maticnjaka, komonike, vreska, lazarkinje i majkine dus ice, kao pod 1. 4. 30 g odoljena, korena lokvanja i maticnjaka .i 10 g mirodije (sernena), dobro is1t11iti i upotrebiti kao pod 1.

Neuralgija
1. Pedeset grama misinca (Cynoglossum) ~ 25 g odoljema i moraca dobro isitniti i pomesati; 2 s upene ka si~ke ove mesan.ice kuvati 3 minuta u 300 g vode; kad se ohJadi, zasladiti medom i piti 2-3 puta dnevno. 2. 20 g cveta lipe, brdanke, lista ruzmarina i rniloduha, kao pod 1. 3. 20 g cveta ~Surucice i lavandule, korena zecjeg trna i trave ruse i kantariona, kao pod 1. 4. 20 g zaHije, pelena, ruzmaina, nane i miloduha, kao pod 1. 5. 30 g 1n, anisa i majorana i 10 g sase, kao pod 1. 6. J ednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode, smesta poklopiti i posle 4 sata ocediti, iscecbl. ti, zaladit~ medom i popiti posle vecere nesto voc' e. 7. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kijuCale vode, poklopi ti i posle 6 sati ocediti i piti, kao pod 6. Ovom, kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk.usa moze se, po-Ied meda, dodati i neki vocni sok za osvezava-nje, kao t su visnjev, riizlov, limunov i slicno. 8. 30 g hmelja, odoljena i plodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka, kao pod 6. 9. 45 g maticnjaka i kamilice i 5 g plodova mirodije i moraca, kao pod 6. ] . 20 g lista maticnjaka, metvice, n, hmelja i odoljena, kao pod 6. 11. 20 g llsta maticnjaka, bosiljka, kokoca, lazarkinje i majkine dusice, kao pod 6. 12. 5 g cveta nevena, gloga, kamilice i vreska i 40 g hmelja i odoljena, kao pod 6. 13. 10 g cveta gloga, kamilice, nevena, pomorandZe i lavandule i 20 g maticjaka i hmelja, kao pod 6. 14. 20 g hn1elja i cveta gloga, belog i crnog sleza i lista maticnjaka, kao pod 6. 15. 25 g plodova (semena) mirodije, anisa, moraca i kima, pomesati i dobro izmesa: 1 supenu kasiku ove smese stucati u avanu i spraviti i upotreiti kao pod 6.

154
16.
30 g 17. 25 g

LECENJE BIUEM

cveta turcinka, nevena i kamilice i 10 g hmelja, kao pod 6. cveta turcinka i hmelja, lista maticnjaka i majorana, kao

pod 6. 18. Svaki d pojesti uz obroke nekoliko gJavica salate (Lac tuca saLiva) zajedno s ko reom, u z dodatak soli, Jjmunovog soka ili sirceta i uLja. 19. Desc t gr cv~ta 1okvanja upotrebl ti kao pod 6. 20. 40 g cveta lokvanja i hmelja i 10 g cve ta pasiflore i smilja, kao pod 6. 21. Sedamdeset g1-ama cveta lokvanja i 15 g lista zalfije i maticnjaka, kao p od 6.

PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE

(Enuresis nocturna)
1. Sedamdeset grama lista hajducice i 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti, 1 supenu kasitku ove mesavine popariti sa 200 g kljucale vode, posle 4 sata ocediti, zasladiti medom i toplo popiti U\'ece na 2-3 tSata pre spavanja. 2. Dvadeset grama hajducic, 15 g kantariona, brdanke, ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota, kao pod 1. 3. 25 g hajducice, ruse, cveta brdanke i pupoljaka breze, kao pod 1. 4. 25 g vodenog lisca, cveta gloga i kantariona i korena odoljena, kao pod 1. 5. 20 g odoljena, kantariona, maticnjaka, rusomace i troskota, kao pod 1. 6. 30 g brezovog Iista, paprenog lisca i gloga i 10 g odoljena, kao pod 1. 7. 20 g odoljena, breze, brda!Ilke i hajducice i 10 g gloga i ruse, kao pod 1. 8. 30 g odoljena i hmelja i 10 g maticnjaka, nane, kamilice i aj ducice dobro izmesatj; 1 supenu kasitku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode, smesta poklopiti i posle 4 sata ocedi-ti i piti kao pod 1. 9. 25 g nane, maticnjaka, metvice i hmelja, kao pod 1. 10. 30 g korena selena i angelike i 10 g hmelja, maticnjaka, odoljena i gloga, kao pod 1. 11. 15 g lista kupine, ma,l ine, sumske -jagode i ogrozda i 10 g hmelja, cveta nevena i kamilice i li,s ta maticnjaka, kao pod 1. 12. 5 g cveta lavandule i nevena i 30 g korena omana, odoljena i vodopije, kao pod 1. 13. Devedeset grama hmelja i 5 g ma,ticnjaka i nane, kao pod 1. 14. Osan1deset grama lista zalfije i 10 g odoljena i hmelja, kao pod 1. 15. Sezdeset grama lista hajducice, 30 g lista za'lfije i 10 g cveta braanke, kao pod 1. 16. 40 g cveta hajducice i brdan ke i 20 g lista gloga, kao pod 1.

 SE BOLES MOGU IZLECII ILI ULA2.II MEDICINSKIM BIUEM

155

MIGRENA
( emikran ija)

Premda sv~ avedeno ilj e bezopasno, jer ne ma l1emijskih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva, ipa k se svim bolesnicima toplo preporucuje da ovo ilje ne upotreljavaju na svoju r uku, nego da traze pomoc i savet lekara koj i odrediti terapij u. 1. g nane, maticnjaka i kami lice i 10 g lis ta uzmarina pomesati i od te smese uzc ti supene kasike, poparit i sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti, posle 4 sata ocediti, iscediti, zasladiti medom i pi,ti umes to \'Odc. 2. g maticnjaka i .n i 20 g odoljena i angelike, kao pod 1. . g plodO\'a korijandra, mirodije i aisa i 5 g korena selena i angelike. Plod ove pre upotrebe avanu is tucati, korenje si tno iseCi; upotrebl ti kao pod 1. 4. 25 g cve ta kami lice, lavandule, jagorcevine i gloga, kao pod 1. 5. 25 g cveta i lis ta durdevka, lista n i korena odoljena, kao pod 1. 6. 15 g kore na, lista i cve ta j agorcevine, 10 g m ajorana, korena peunike, odoljena, selena i angelike i 5 g cveta durdevka, kao pod 1.

Z.ENSKE BOLESTI

Za zesk boles ti bolesnice se, pre svega, moraju obratiti lekau za savet i . Biljke kojima O\'de i ti govora samo su dopunska terapija , ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara. U svetskoj rnedici s koj literat ui navodi se izves tan broj ilj aka za lecenje zenskih boles ti. onima jakog fizioloskog dej s tva ovde nece iti govora. Navescemo, pre svega, iljke koje imaju manj e ili vise etarskog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. Razumljivo da ove biljke osim e tarskih ulj a sadrze i mnoge druge sastojke, kojima lekar vodi lCu,n a pri r izradi kompozicija za svaku bolesnicu ponaosob. Od domaceg aromaticnog bilja za etlivanj e 111e11struacije najcesce se upotreijava ono koje ima lago dej s tvo: kamilica, odoljen, pitorna n, ajducica, komoika, m, selen , maticnjak, kim, a nis, kantarion, oman, hmelj, ruzmarin, ocajnica i ne ko drugo ilje. Koristi se i sedef ili rut\rica, ali se tu mora iti opreza,n, jer ova iljka nije bezazlena i izvesne osobe ili ne podnose ili im izaziva odliv krvi, ukoliko se uz. m e u vecoj kolicini, moze izazvati i . Za ulaiavanje i smanjiaje l i odliva pnH~kom menstruacije najcesce se koris te opore biljke, tj . one koje sadrze manje ili vece kolicine ll'linskih mateija . su, pre svega, trava od srdobolje, steza, list kupine i sumske jagode, hrastova kora, petrovac, srcanik, lisac, stavolj i ne ke druge iljke oporog ukusa. U iste svlle upotreJjavaju se i neke druge domace iljke u koji1na ima izvesnih aminskift jedin.jenja, kJao sto su ziva trava, papreni lisac, ru-

156

LECENJE BIUE.M

son1aca, dragusica ili dragusac (Se11ecio \lulgaris) i drugc. U istu hemijsku farmakodiamsku grupu dolazi i razena glavnica (Secale corutum). Ona n ajaktiv nij a , jer sadrfj razne alkaloide i amine koji veoma efikasno deluju n a uredivanje mcn truacije. Medutim, kako raiena glavnica otrovna, ~ me se upotrejavati samo rcceptu lekara, lek uzimati iskljucivo onaj koji pripremljen u apo teci. Od glikozidnil1 iljaka najcesce se upotrelj ava daninoc, jova, borovnica, vrcsak i lazarkinja. Za ispita11je zc s kog polog organa korist e se bil\j ke koje sadrzc tan ine, sluzi i neka etaska ulja. U tu svru se spravJj aju jaki cajevi (oko 50 g suvog bilja n a pola litra vode). Najvise se koriste: kamilica, zu ta i bela aj ducica, dobricica, beJi i crni slez, kopriva, ialfija, hrastova kora, bela mrlva kopriva, rniloduh, uzmarin, timijan, orahov lis t, ocajnica i neko drugo bllje . Protiv b elog p 1arzja (leuko.reja) kori\S1te se iljke koje imaj u a ntisepticn e , s astojke, pre svega ta!J1in e i etarska ulj a: zalfija, haj ducica, vranilovka, petovac, rnetvica, dobricica, krasuljak, poponac (Convolvulus arverzsis), virak, zelenika (V irzca), k 01priva neko drugo bilje. Za lucerzje m leka dojilja upotn-elj aiVajru se u oliku n'lirisne biljke s e tarskim uljima: anis, morac, mirodija, kim, korijandar, bosiljak, zdraljevina, bedriac, majoran, maticnj ak i resnik. Da se 5manji l ucel'lje m l eka dojilja, pije tSe od zalfije, orahovog lista i hmelja i jedc rogac.

Za regulisanje menstruacije
20 g kore zestike i lista rnaticnjaka i 30 g rizorna odoljena i tra\'e od srdoboljc; 4 supene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode, poklopiti, cesce promesati, posle sata ocediti i procediti i 4 doze ropiti toku dana. Ovo poceti piti na 5-6 dana pre poeetka menstruacije i prestati cim ona krene. 2. 25 g plodova pasdrena, cveta kamilice, korena odoljena i kore od cibukovine (VtbUt"11Um opulus), kao pod 1. . 30 g kamilice, lista pitome nane i odoljena i 10 g paprenog lisca, kao pod 1. 4. Pedeset grama kamilice i 25 g odoljena i n, kao pod 1. 5. Pedeset grama paprenog lisca , 20 g kamilice i miloduha i 10 g 1-utvice, kao pod 1. 6. Cetrdeset grama odoljena i 10 g hajducice, narne, cveta vreska, lista breze i kupine i kore krusine, kao pod 1. 7. 30 g odoljena i steze i 20 g maticnjaka i kore krSine, kao pod 1. 8. 20 g kantariona, rutvice, mationjaka, ocajnice i paprenog lisca, kao pod 1. 9. Cetrdeset graJna paprenog lisca i 15 g rizoma zdravca, trave od srdobolje, lista ajducice i maline, kao pod 1. 10. Sezdeset grama paprenog lisca i 20 g kore od cibukovine i cveta kamHice, kao pod 1.
1.

 SE BOLESTI MOGU IZLECII lLI U BLAZII MEDlClNSIM BIUEM

157

11. Pedeset grama paprenog lisca, 20 g iserka ( Alchemilla) i kamilicc i 10 g cveta b e le mrtve koprive, kao pod 1. 12. 20 g rnHoduha, ocajnice, kantariona, kicice i timij a a, kao p od 1. 13 . . 1.5 g kali lice, pitome n, rutvice, odolj ena, katn tariona i pap renog llsca 1 10 g gorke detcline, kao pod 1. 14. 25 g paprenog lisca, ploda pasdrena, kore ciukovine i r izoma p irevine, kao p od 1. 15. Tr ideset gra a cveta nevena i 10 g p loda pasdrena, cveta bele mrtve koprive i ka1.ilice, r ulvice, nan e, m aticnj aka i papreog lisca, kao p od 1. 16. 40 g tra\1e veremnjace i cvet a kamilice i 20 g odoljena, kao pod 1. 17. 50 g papren og lisca i ciukovine, kao pod 1. 18. 50 g usomace i pap renog lisca, kao p od 1.

REUMATl ZAM, IsiJAS, ARTRITIS I ULOZI

(podaga,

gi ht)

Sredstva za draienje koze

(Flogistika ili tevulziva)
Sva ova } jenja su tes ka i lecenje traje dugo. Za umirenje bolova najcesce se upotrejava aspirin. Osobe obolele od hronicnog reumatizrna n a jcesce se lece u banjama (Melenci, Matarus ka, Koviljaca i druge). Pored toga, s manje ili vise uspeha, za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice, kupanje, masazu, g i sl. Ukoliko se piju, treba ih uzimati sto toplije, najbolj e uvece pre spavanja. Dobro pi ti zajedno sa 1-2 aspirina, da bi se boles.nik sto vise preznojio. Za lecenje izves.nih bolesti, tp re svega onih od nazeba, narodnoj i naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove drazenje i crvenilo koze. Medutim, odmah treba skrenuti pafuju na to da ove biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove, cak i rane. Zbog toga pri upotrei ovih iljaka treba biti \-Tlo oprezan! Flogis tika privlace krv na p eriferiju, u kozu, i na taj nacin izazivaju manji priliv krvi oliinjim unutrasnjim organima. Zbog toga se ova sredstva koriste, kako u bolnicama, tako i u domaCinstvima, slucajevi1a zapaljenja pluca i plucne maramice, protiv reumatizrna 1 sli6nih bolesti. U svakorn slucaju, treba traziti pomoc i savet lekara, jer nestrucnorn upotrebom bi1ja moie doci i do tezih ostecenja koze. Zavisno od biljne vrste, od koncentracije akti\'nih materija u spravljenom leku i .od dufinc aplikacije upotreljenog leka, dolazi do jaCih ili lazih nepozeljnih posledica. Tako, na pirner, slacica, beli i druge vrste luka, ren i slicne biljke ili lekovi izradeni od njih, upotreljeni u slaboj koncentraciji ili drzani na kozi

158
azeg

LECENJE

krace vreme izazivaju samo prosirenje kapilara i malih arterija i pojavu crvenila koze, dakle, ono sto se trazi od leka. Mectutim, iste te biljke u koncentraciji, upotreljene duie, ako se drze du:le vreme n a obolelom m es tu, izazvace ne samo crvenilo, vec i zapaljenje koze i poja,,u n1ehrova i rana. Zbog toga ova s redstva treba upotre ljavati vrlo oprezno! Cim bolesnik oseti jaku toplinu i peckanje, olog treba odmah skinuti i to mesto namazati svei.im ttljem (rnofe se upotrebiltri ulje ili m ast za jelo, ali mora biti cisto i sveze)! Za drazenje koze upotrejava se seme bele i crne slacice, rede t erpentinsko ulje, ljuta paprika i brtanka . Cesto se u domacin5tvu koristi nas tr gan n, rotkva, dragoljub i mnoge druge biljke koje sadrie tzv. sumporne, senevolne ili tioheterozide. Protiv pomenutih oboljenja navescemo veci broj kompozicija cajcva, jer uzrok bolova vrlo razno\rstan : kore, brezovog lisca i pupoljaka i 10 g cveta zove i lipe, lista koprive i trave rastavica; dobro se isitni i pomesa; 1 ka.S ik smese kuvati 5 minuta 200 g \ 10de poklopljenom sd i posle 10 minta drlanja izvan stedn_iaka ocediti i sto toplije piti. u slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese, kuvati 5 minuta u pola litre vode, procediti, zasladiti medom piti svaka 2 sata jednu solju sto .toplijeg . 2. 30 g korc bele vrbe, pers novog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. . 25 g brezovih pupoljat k a, koprivinog lista, trave daninoca i korena sapnjace, kao pod 1. 4. 20 g brezo,ih pupoljaka, lista belog jasena, vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka belog bora, kao pod 1. 5. 20 g korena zdravca i zecjeg trna, trave sitnice, kore krusine i rastavica, kao pod 1. 6. 20 g Jista belog jasena, korena zecjeg trna, sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora, kao pod 1. 7. 30 g staljika 1azvodnika, kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 10 g zoviog cveta, kao pod 1. 8. 20 g brezovog li.sta, kore bele v i trave rastavica, tO g zovinog cveta i koprivinog lista i 5 g cveta nevena, razlicka, bozura i kamilice, kao pod 1. 9. 20 g 1ista breze i belog jase.na i 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine, kao pod 1. 10. 20 g kore bele vrbe, trave sitnice, korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze, kao pod 1. 11. 20 g ppoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g lista crne riizle, k ao pod 1. 12. 20 g rizon1a idirota i pirevine, korena angelike, brezovog lista i trave srdacca, kao pod 1. 13. 20 g korena vodopije, trske i maslacka i lista belog jasena i 10 g plodova m i anisa, kao pod 1. 14. 20 g cveta surucice, zove i lipe, kantariona i brezovih pupoljaka, kao pod 1.
1. 20 g
vbove

SE BOLESI MOGU lZL ECJI ILI UBLA:tiI MEDI CINSKIM BtUEM

159

15. Dves ta grama pupoljaka belog bora i 100 g maj kine du.Sice kvati 3 rninuta 5 litara \ode po kloplj eom s ud , kr oz pla tno p rocediti i sipati u kadu s topJom vodom u koj oj treba bolesni k da se kupa. 16. 50 g m ajkin e d sice, s tca nog grckog semena i korena idirota i lista ruzmarina, kao p od 15. 17. 100 g kam ilice, maj kine ds i ce, vranilove trave i pupoljaka b elog r, kao p od 15. 18. 30 g razvodnlka , miloduha i p aprenog Jisca i 10 g lis ta belog jasena, k ao pod 1. 19. 30 g korena site, trske i p irevine i 10 g n, kao p od 1. 20. 45 g podbl ce i lis ta borovnice i 10 g lis ta belog jasena, kao pod 1. 21. J ednu k asiku pupoljaka belog bora popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocedi ti, zasladiti medom i toplo piti izjutra i uvece. 22. Sto grama s tcanih klekinja i 50 g lista pitome nane i lovoike p opariti sa 2 litra kljucale vode, poklopiti i posle pola sata ocediti i tu tecnost dodati u toplu vodu u kojoj se boles.nik kupa. 23. 20 g lista breze i koprive, trave troskota i vrbove kore i. 10 g ras tavica i cveta surucice, kao pod 1. Ovaj se ceni protiv rema tizma. 24. Tri puta dnevno piti 1 kafenu kasiku svezeg soka iscedenog iz samlevene presne kasikare (Cochlearia officinalis). 25. 20 g kore divljeg kestena, troskota i orahovih ljsaka, 30 g vrbove kore i 10 g plodova ljoskavca; 2 kasike ove smese popariti sa 400 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti, zasladiti medom i toplo piti: najbolje 1 solj izjtra i drug uvece (protiv uloga). kine dusice i idirota, 100 g stucanog grckog 26. 30 g vanilovke, maj1 semena i 200 g kamilice pomesati, staviti u retko platno i spsHti u lonac u kome kljca 5 litara vode, driati. oko 2 mi nuta da kljuca, skinti i, kad se sm]aci, tecnost sti kad sa toplom vodom, kojoj se bolesnik k. 27. Tista gran1a borovih pupoljaka i 100 g vranilovke i n1ajkine dusice, kao pod 26. Kad se ovaj oladi, doda se 50 g samlevenog ili istcanog semena crne slacke zamotane platno, otavi 2 sata, kesa sa slacicom iZ\'adi i 5 litara tog leka stavi kad s vodom za kupanje. Ako bolesnika pocne peci, ako mu koza pocrveni, neka izade iz kade, obrise se i namaze telo cistim svezim uljem ili s.

CAJEVI ZA ZNOJENJE, PROTIV NAZEBA

(Sudorifika ili dijaforetika)

Iako naucna rnedicina i farmacija jos nis objasnile fiziolosko dejstvo mnogih biljaka koje 4zazi\'aju znojenje, one se ipak kori..ste vie hiljada godina i ne apus taj ni danas. Prozelom putniku i namerniku od zove, lipe, metvice, nane ili neke drge lekovite biljke, sa 1-2 talete aspirina i te kako pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeba. su lekovi nasih preda1 ka koji nikada i nikome nisu skodili. Oni

160

LECENJE BrUEM

koriste nc samo vaosanim a kojima su nadomak lckari i apotckari \'1 pre svega, brda nima i p tanincima koj i ponckad treba da prepesae dcsetine kilo mctara snegu i evremen u do prve pomoCi, na tom putu bolcst moze jos vise da se komp likuje i da se lose zavrs i. Za vrcme ratova i bezanija dobar cesto spasonosan lek. Navescemo nekoliko reccpa ta slozenim cajevima od le kovitog bl lja, mesa\1ine raznil1 bezaz leni bilj nih droga koje se znatno ,..ise koriste indus tr ijski razvi jenim zemljama Zapadne Evropc i Severne Amerike nego u neraZ\' ijenim koje oblno o iluj lekovi tim ilj em, jer ga sla bo nikako ne koriste, naj cesce zbog neznaja , zaosta los ti i zdravs tvene ncprosvecenosti.
Posl ednji!L nekoliko godina zdravstveni radnici daju sve veci o lpor, r eakciju 11 prelerau i ne uek opravdanu upotrebu antiblotika za sprcca11 l1je i lece11ie najoicnijilz akidasnji/1 obolj enja. Pogotovo ordijskim zem-

ljama, Kandi, Australiji, n, Engleskoj, SSSR i dugde, sve vise izbegavaj u up o t re l1 an ti blo tika (daj u ih samo kada to zais ta neophodno i opravdano) i bolesn icima preporucuj prirodne lekove, koristeCi, pre s\ega, eskodlji1JO lekovito ilje, sunce, vodu, cist vazduh i sve d. r ugo s to ne z covek skoditi, nego samo koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadrzi tzv. fitoncide (antibakterijske sas tojke viseg bilja), kojima se govori ovoj kjizi. Evo nekoliko esavi na caj eva koje moze svako pripremiti :
1 kas ik lipovog i zovinog cveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale \d, smesta poklopiti i sto toplije popiti zasladeno medom ili nekim sokom prija tnog slatkog i nakiselog ks . 2. 20 g trave daninoca, bora2ine, pomocnice, vrbove i brestove kore, kao pod 1. . g lipovog r i zovinog cveta li 1 p upoljaka crne topole i 10 g p poljaka breze, kao pod 1. 4. 25 g kore od vrbe, crne topole i simsira i klekinja, kao pod 1. 5. 25 g korena repsine, koprive, sapunjace i zecjeg tma; sve se m pre thodno dobro isitnHi; kasike ove mesavine kuvati 5 minta pola litra vode i zasladeno sto toplije popiti nekoliko doza. 6. 20 g lipovog i zovinog cveta, pupoljaka crne topole i vrbe i 5 g C\'eta razlicka, nevena, surcice i crnog trna, kao pod 1. 7. 25 g korena sapunjace, angelike, dikice ili bele (Xanthium spinosum) i t rske, kao pod 1. piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. 8. 20 g vranilovke, majkine dusice, kamilice, zove i lipe, kao pod 1. 9. 2.'5 g kamilice, zove, lipe i pupoljaka crne tapole, kao pod 1. . 20 g majorana, od verema trave, metvice, lipe i zove, kao pod 1. 11. 25 g dobricice, vrbovih pupoljaka i cveta zove i srucice, kao pod 1. 2. 25 g korena kraJjevca, angelike, selena i sapunjace, kao pod 1. i3. 25 g din1njace, pupoljaka vrbe i topole i metvice, kao pod 1. 14. 40 g lista pitome n i rJbizle i 10 g vrbove kore i pupoljaka od crne topole, kao pod 1.

1.

SE

BOLESI

MOGU

I ZLECII

ILI

UBI...AZlI

ED IC INSIM

ll.

161

PROTIV ZNOJENJA
Velebilje, tatulp. i buni ka d eluju kao ener giooa sredstva protiv znoj enja, ali su te biljke vr lo j akog dejrs tva i n epa.Znjom i nepr avilnom upotrebom m ogu izazva ti teska trovanj a, i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno apoteci na lekarski recept.

Srecom , in1a i n eotrovnog bilja, irstina, slabljeg dej&tva, ali ono takode smaDjuje prekomerno znojenje. su zalfija ili k adulja, beli luk, ariseva gljiva, ocajmca , miloduh, or ahove ljuske i lisce i dr.
1. Dve kasike zdroljenog zalfijinog lisca popariti sa 200 g kljucale vode, poklapiti posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog lita i kasika miloduha, kao pod 1. 3. 40 g zalfije i miloduha i 20 g orahovih ljusaka isititi i pomesati; 2 ka&ike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upotrebiti kao pod 1. 4. 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovih ljusaka (i ovde kao i svim drugim slucajevima treba kori.stiti samo i iskljucivo zelene r l"1'Ve ljuske) isirtniti, pomesati i upotrebiti kao pod 1. 5. etrdeset grama lista Zalfije i 30 g lista hajdutice i pola anisa, ..t.J pod 1. potrebi, moze se piti i toku d 1-2 ca.Se . 6. etrdest grama rastavica i 20 g zelenih orahovih ljusaka, lista 7.a1fije korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA

Pored sintetskih lekova, upotreljava se kininova kora i drugi lekovi. Od domaceg bilja upotreljaYaju se ilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci crne topole, vrova kora i neko drugo ilje. Oim toga, vekovima se upotreljavaju razne gorke bHjke, pre svega lincura, kicica, gorka detelina (grcica) i druge domace biljke. Ovi eajevi se piju sa aspirinom. 1. Sezdeset grama vrbove kore i 10 g lincue, kicice i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva.ti 2-3 minuta sa 200 g vode, procediti i toplo popiti podne i uvece. 2. 25 g klcice, lista belog jasena, grcice i hrastove kore, kao pod 1. . 50 g kore vrbe i crne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta 200 g vode, procediti i toplo piti 3-4 puta dnevno. 4. 50 g pupoljaka cme topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vranilovke i 15 g li.sta belog jasena i vrbove ko1e, kao pod 1. 6. 40 g kore vrbe i cme topole :i ' 10 g lista belog jasena i ''ranilovke, kao pod 1. 7. 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka crne topole i 10 g lincure, kao pod 1.

162
KOzNE BOLESTI

LECBNJE. B1UEM

Lecenje kozruh bolesti vrlo slozeno i oblcno veoma dugatrajno. Iako n a ucna medicja i na ovom polju os tvarila krupne napre tke, jos uvek ima znatnih teskoca lecenju izvesnih hronicnih i upornih oboljenja koze. Zbog toga se bolcsnicima peporucuj e da se ne lece samoucki, na svoj~ ruku, nego da se za savet i pomoc obrate dermatologu. Narodno lecenje koznih bolesti vrlo raznovrsno i staro, kako u nas tako i u drugih nal"oda na raznim konunentima kroz vekove, jer su higijenske prilike doneda,rna il e vrlo lose. Zato , narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, u toliko ima vise oboljenja, osobito koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje i cistoca, pre svega i iznad svega, najbolje m ere s u predohrane protiv vecine koznih boles ti. Najvise kozn1 ill oboljenj za vreme r atova, bezanija i drugi.h nenormalnih prili.ka. Zbog toga neophodno poznavanj e onih mogucnos ti i sredstava koje nam pri1oda u .svako doba pruza. U miru ih treba dobro upoznati da bismo ih u slucaju rata mogli uspesno korjstitri, p ogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje koZih oboljenja irna ram1ih lekova. U terapiji se koristi, cesto s dobrim uspcl1om, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja sc upotrelj ava bilje koje sadrzi ulja i masti, zatim sluzi i srodih poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina provitamina, hinona i antrahinona, antiseptickih etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami d drugo. Sam1eveno bade1novo, laneno, buackovo, lesnikovo, bundevino i drugo l seme11je upotteijava se vise hiljada godina kao veoma lago sredstvo za Iecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi polize tome u avoj knjizi gde se govori svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spivljanje ra1ih ologa, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih prcparata. Medtim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze samleveno laneno semc ima visestruko dejstvo, jer osim ulja, lagotvomo delju i drogi korisni sastojci tog semena (vidi laneno seme) koji dopunjuju dejstvo ci~Stog ulja. Od uljevnog semenja, pogotov onog kome ima i sluzi (lan, dunja, ~) , spravljaju se derrnatologiji, naucnoj kozmetologiji i slicnim specijalnos tima razne.maske ili oozi za lice i za druge delove tela da se koza podmladi, osvezi, ovlaii, omeksa. Za lecenje opekotina od sunca, ~kljcale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo gLicerida nezasicenih masnih kiselir., provitarnina i vitamina (laneno, riblje i dr.). Sve te masne n1aterije (masti i ulja) moraju iti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u~egnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesnik nego ~to koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotreljavati za lek.

 SE BOLESI MOGU lZLECIl ILI UBLAZII EDICINSIM BIUEM

163

vite i ulja, tako i sluzi kozi grade neprekinut zastitni film. Kamilica, bela i z.ta hajduCica, odoljen i druge miri~ne lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sastav rae.n.ih lekova i kozmet\ickih preparata za negu koze i protiv raznih upala koze i sluznice (antiflogis tika). Vranilovka, tjmijan, majkina du.Sica i neke druge mirisne biljke sadric timola i ka1vakrola, dva fenolska jedinjenja jaJkog ant\i5epticnog dejstva. Neke vste bosiljka i zecja stopa imaju eugenola, jednog fenola velike antisepticne moi i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa. Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, ppoljci od dnje, kruske, hrasta i .k, ru:astova kora, lubenicarka, zecja stopa, zdravac i druge biJjke oporog uksa \Sadrze tanine i druga polifenol.ska jedin;jenja, zog cega se upotrejavaj za lecenje rana, ekcema, krasta i dugih oboljenja. Koriste se u oblik g ili kao dodatak kupkama. Slicno dejstvo i lisca, pupoljaka, kore i zelenih lj~aka oraha, kome ima juglona i drugih ma1:erija. Daninoc, brsljan, rastavic, ~Sapunjaca i neke druge saponinske biljke koriste se spolja (kupke, oozi) i 1 iznutra (cajevi) za lecenje izvesni11 upornih ronionih koznill bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma). Za lecenje psorijaze narod jede bundevu. Za lecenje ekcema i psorijaze koriste se peruvijanski balsam, stiraks i r (hrizarobin). L:.a sazre~anje Cireva potkoznjaka (nricina) prave se kaice i melemi od samlevenog semena lana, dunje i k, crnog luka, pivarskog i domaceg (kiselo testo) kvasca i drugo. Osirn toga, svaki dan se pojede 25 do 30 g pivarskog ili pekarskog kvasca. Ili se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poliie vidi kvasac). Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lko:iti razno oporo bilje, najvise bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu koru, hajducicu, i crni luk, bosiljak i drugo bilje bogato antisepticnim sastojcima (vidi poglavlje fitoncidi). Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunjaca, daninoc, kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i b ukve i dugi iljni lekovi. . Protiv suge upotreljavaju se perubalsarn, stirak.s i ~katraiili narodnoj rnedicni cemerika, duiVan, buhac, hmelj i neko drugo bilje. II. znutra. Za lecenje koznih bolesti, Jstovrerneno sa kupkarna i oblozirna, piju se razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih dermatoza koristi se daninoc, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, neki vr.sa aloje, jabuka, repu.Sine, rnaslacka, ruse, euvar1kuce i drugog soenog ilja. Veorna 5U korlsne tzv. prole6ne kure, dijete upotrebom svezih, presnih mladih listova maslacka, bokvice, salate, rnoraca, dragol}uba, lubenicarke i nekih drugih biljaka !Sprav.ljenih dbfu.lku salate. Koristi se i sok od breze i kupsa, koren od repusine, li~Sni pupoljci od artisoke, eesljuge i lipe, sasvirn rnladi beli ppoljci od spargle i drugo. U novije vrerne, otkako ,

B~li i crni slez, trandavilje, dunjino seme, island>S~ki lisaj i drge lekoiljke bogate sluzima spe.Sno se koriste za lecenj e zapaljenja koze.

164
sreco,

LECENJE BlUEM

pocela industtijska rproi~vodn ja vocnif1 sokova, sve veci osob a koje svakod nevno umesto a lkoholnih napitaka piju razne vocne sokove (poii ze vidi Voce i povrce - lek i h rana). Nadamo se da se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok doiJ en cedenjem p resn og, svezeg kupusa, , eventu.alno, i sokovi od drugog povrca, konzervisani bez dodataka skodljivih za zdravlje potrosaca . U iljrzim sokovima koncentrisani su svi aktivni sastojci od velikog biolos kog znacaja. Celijske membrane su od celuloze ili od drugih indiferentnih ma te1ij a, zbog cega one predstavljaju ba last, sastoj ke nekorisne za coveka. Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih iljnih sokova imaju ops ti ioloski znacaj.

Da kofa bude vlafnija, melda i sveZija

1. 25 g miloduha, rmarina i kamilice popaiti j ednim litrom kljucal~ vode, poklopiti i, kad se obladi, doda1i 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim procediti. u doijeni n atopitti meko cisto platno i stav1jati kao oiog ili doda:ti u kupku. 2. 5 g cveta lavandule, kamice i pomorandZe dobro izmesati i dodati 5 g s-lacicinog semena, kao pod 1. 3. 5 g cveta muskatne zalfije, kamilice i lavandule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. 5 . g lista zalfije, ruzmarina i lavandue i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. 5 g rniloduha, borovih pupoljaka i kamilice pamesati i spr aviti kao pod 1, tome, umesto slaCice dodati 1 kasik u svefe nastruganog rena.
Napomena. - Ako bolesniku koia pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke ili ologa, kozu treba namazati svezim uljem ili cistom ispranom mascu. Osim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesn.ici treba istovr emeno da piju cajeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrove kore, pupoljaka od crne topole i sl. Ove cajeve piti sto toplije, da i se postiglo sto oilnije znojenje.

Zapaljenje koie t liiajl

I. Cajevi za kupke i

ologe

1. Sto grama .kamice popariti jednim litrom k1jucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscediti i taj dodati vodi za kupaje ili u njemu nakvasiti cisto flanel5ko platno i njime olagati kozu. Ukoliko se koristi za kupanje, u kadi treba ostati bar 1 sat.

2. Sezdeset grama kamilice i 40 g lista hajducice, kao pod 1. --------'

SE BOLESJ MOGU IZLECII I LI UBLA1l MEDICINSIM BIU EM

165
1

Pedeset g1-ama ka milice i

25 g

lista h ajpuc ice

b okvice, kao

pod 1.
4. 50 g kamilice i pe trovca, ka o pod 1. 5. 30 g izoma trave od s rdobolj e i p u polja ka (vrhova grancica) od. hra s ta i vrbe , k ao pod 1. 6. 50 g vrl1ova, m la d ih grancica orah a i kru~ ke, kao pod 1. 7. 30 g mladih vrho\1a h, kru~ ke i hra sta, kao pod 1. 8. 30 g vrh ova grancica oraha, du nje i kamilice, kao pod 1. 9. 25 g samlc\en og semena lana i grckog semen a i cveta kam ilice,

kao pod 1.
10. 20 g sam levenog grckog semena i cveta kam ilice, haj du~ice, n e-

vena i trand avilj a , k ao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. 30 g 1 as tavica, kantariona i ka milice i 10 g orah ovog li~ca , kao pod 1. 13. 30 g ras tove kore, pupoljaka majs ke ruie i rizoma idiota i 10 g petrovca, kao pod 1. 14. Sezd eset grama bokvice i 20 g pe trovca i ha jduCice k ao pod 1. 15. S to gra ma vucje j abucice kuvati 15 minuta 1 li tru vode, posle 6 sati ocediti i t vodicom ispira-ti ili u njoj n a topiti fla nelsko platno i stavlja ti g (ovim se m ogu leciti i r ane koje tesko za celjuju, ulcu s cruris i sl.).
. ajevi

z:a pice

1. 20 g kicice, gorke de teline, cve ta kamilice i bele mrtve koprive i brezovog lisca; kasike \' smese popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i p osle 4 sa ta oced iti i nezasla deno pitJi pre jela. 2. 20 g pelena , klekinj a, bokvice, lista oraha i trave daninoca, kao pod . . Piti puta dnevno pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena r epusine ili maslacka.

Ekcemi 25 g korcna maslacka vodopije, orahovog lista i pupoljaka spa rgle; kasike ove smese kuvati 2 m inuta pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezaslaleno jela. 2. 25 g korena i tave vodopije, orahovog lista i pupoljaka spargle, kao pod 1. . Cetiri kasikc trave daninoc a, kao pod 1. 4. Cetrdeset grama plodova pasdrena i 20 g trave daninoca, lista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest gama trave lisajivice i 20 g kamilice i trave daninoca, kao pod 1.

1.

166

LECENJE BIUE.M

6. Pedcset gran1a kamilice i 25 g majkine dusice 1 usomace, kao pod 1. 7. 50 g cveta brdanke i kami L ice, kao pod 1. 8. 30 g ttave ruse (zajedno s korenom), korena maslacka i repusine i 10 g trave danin oca, kao pod 1. 9. Tri pu1a dnevno pre jela popi ti 2 ka~ike svezeg soka iscedenog iz svezih krastavaca. Promrzllne

1. Sto grama ras tove kore ili 50 g hrastovih sisaraka stucati sitan prah, 10 minuta ku vati 2 litra vode i p osle 4 sata ocediti. Ovim cajem natopiti f lan elsko platno i nj ime oagati promrzla mes'ta. 2. 50 g cveta nevena i k amilice i g lista oraha, k ao pod 1. . 50 g p rah s tcani h hrastovih Sisarki i rizoma trave od srdoolj e, kao pod 1. 4. 40 g cveta brdanke i kamilice i nizoma trave od srdobolje, kao pod 1. 5. 50 g pupoljaka od crne topole i m ajske r.uZe stavirti litar svezeg ulja, teglu u.m otati u Ciste krpe i d1 r ia t i 8 sati n a vodenoj pari; tim uljem kas nij e m azati promrzla m esta. 6. Sto grama vrllova grancica s liscem od ruja, kao pod 1.

ALOKRVNOST

(Anemija)

Koristi se razno

ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju

piti pre jela i nezaslalleni. 1. 25 g lista koprive i trave-i.ve preliti sa pola lirtra bladne vode, poklopiti i ostaviti preko noci da se kiseli. Surtradan izjtra kvati 2 minuta i, kad se obladi, ocediti, iscediti i piti 1 casu puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti, opet .nataviti. 2. 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1. . 25 g lista koprive i pupoljaka majske rZe, kao pod 1. 4. 10 g trave-ive, p etrovca, lincure i sipurka, kao pod 1. 5. 20 g ~ipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1. 6. 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao pod 1. 7. 15 g lista kopr.ive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1. 8. 25 g korena lincure i sladiea, kao pod 1. 9. 15 g korena id.irota i lincure, 10 g sipuraka, kupine i oskoruse, kao pod 1. 10. 10 g cveta irna, gloga, majske rZe i trandavilja, kao pod 1. 11. Cetrdeset grama pupolj aka majske rZe i 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

 SE BOLESTl MOGU IZLECII ILI UBLAZI MEDICINSlM BIUEM

167

12. 20 g dcjina , kupina i sipuraka, kao pod 1. 13. 10 g tavc-ive, podubice i hajduice i 30 g sipuraka, kao pod 1. 14. C:etrdesct grama iairota i 10 g lincu re i malina, kao pod 1. 15. C:etrd eset grama d renjina i 10 g korena maslacka i glogovog cveta, kao pod 1.

LEKOVI ZA JACANJE ORGANIZA

(To nika ili roborancija)

Za leccnje ops te slabosti, iznemoglosti i slinih oboljenja nas talil1 kao posledica pcelezanih raznih hroninih, dugo traj nih oles ti, vekovirna se u narodnoj i naucnoj n1edicini korist.i razno lekovito bllje. Najvise se ceni bilje oporog UJkusa, tj. o no koje irna mnogo tanina ili stavskih materija. Za popravljanje apetita, prema to me i za n, upotrelj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Nauna, pogotovu 5 narodna medicina mnogo ceni izvesno domace billje koje sadrzi po red tanina j os i gorki i n~irisnih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj recepturi n adu i bl1jke koje istovremeno sadrze i n eotrovne ljute materJje k , tak.ode, popravljaju apetit, j er draze organe za varenje i time pojacavaju lucenje pljuvacke, zeludacnog i drugih sokova boga tih raznim enzimima neophodnim za varen hrane. Iako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jos nije dovoljno prouceno i naucno objasnj eo, O'ii le kovi se ipak svuda i svakod.nevno koriste u nas i u inostrans tvu. Njihova upotreba vekovima ne pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotreljavano domace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisac, ziva trava, crni gatvez, mrtva kopriva, p etrovac, hajducica, poduica, trava-iva, stavolj, verbena, vod.o pija, i.uti tm, hrastova kora, zi i sisarka, oraova ljuska, pupoljci i list, cvet, list i plod razni vrsta ru7.a i brusnice, li.st i plod kupine, maline, riblzle, sumske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljeg kestena i jove, surucica, ocajnica, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovnice i drugo oporo voce i ilje. Ono sc spravlja na razne nacine, najbolje ga kiseliti desetak dana u starom crnom vinu. Pije se puta dnevno jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno d.omace gorko i mirisno bilje za jacanje : kicica, lincura, gorka deteLina, trava-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od cme topole, rizom od zdravca, cvet od kaJine, vinovo lisce, cvet od suncokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, lCIZeni akatj, artisoka, odoljen, maslacak, hmelj, udinski pelion, cempresove sisarice, komonika i drugo. U najnovjje vreme sve se vise koristi bilje koje ima pektina, kao sto su dunja, musmula, divlja jabuka i kruska, ljuska od pomorandze i Hmuna i drugo. Najvise pektina ima nekim nasim zrelim plodovima, u vocu, osobito ljusci. Na primer u ljusci jabuke ima 17, u ljusci pomorandze do

168
250fo pektina, zbog cega se koristi za

LECENJE BIUEM

ekstclccij pek>tina indstr~jskim razmerama, jer se pcktini (polironske slofene koloidne materije) sve vise i aznovrsnij e koriste borbi protiv dosadnih letnjih proliva i opste slabosti, osobito u dece. Ranije n avedenc biljke Upotreljavaju se u raznim vidovima, u oliku raznovrsnih preparata: praskova, caj eva, tinktura, ekstrakata, tonicnih vina i drugo. Uvek se uzirrzaju pre jela! Slorerui:jd lelrovi se spremaju apotekama. Gorko bilje za jacanje apetita~ zeluca i uopste za jacanje mnogobrojno. Najvise se ceni ono lkoje ne sam.o goko vec i<S'tOVrecrneno i oporo, n1irisno i sluzavo, jer takvo ima Jcompleksno delovanje. 1. Nesun1nj ivo da jedno od najboljih sredstava za -ja&mje nasa lincura, koja se ceni svda svet kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure mogu se izaditi na vise nacina, najbolje gorko vino i gorka rakija: 200 g n iseokati i zdrob~ti gq-ub pr.ah krupn.oCe pSen!iOn.og zrn.a, s taviti sud i preliti jednim litrom n ajbolje komove rakije ili najboljirn s tarim crnim vinom, zatvoriti i drzati desetak dana, za to vreme nekoliko puta dnevno dobro promuckati. Posle 1oga odliti, sto l iscediti, razliti manje, ciste , dobro zapsiti i ov.ati na hladnom mestu. Pije se tri puta dnevno na pola sata pre jela jedna rakrjska ili manja vinska casica. 2. Is to tako se moze naC'initi i gorkovaea travarica od kiCice, hajducice, gorke deteline, kore gor,ke pomorandie, hmelja (sisarice), pelena, podubice, trave*ive, idiro{a i mnogog drugog gorkog bilja. . nogim bolesnicima pomaie od ove smese: pola kasicice lincure, kicice, idirota i kore gorke pomoandie dobro isitni, preliti sa dva decilitra kljucale ' 'ode, poklopiti, ostaviti 2 sata, procediti i piii puta dnevno pre jela 1 kasik. Gorki lekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela! Zanimljivo i v.Zno napomenuti da fi.toterapeuti, najcuveniji lekari * bomici za upotrebu bilja . leeenj.u ru FancUJSlroj, Engleskoj, Nemackoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje za jaeanje slabunjavih i malokrvnih. Od domaceg bilja vredno .spomenuti, pre svega, ono kojeg u nas ima u izobilju, koje se Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i slozenih lekova za jacanje, osobito raznih tonicnih vina, ekstrakata i tome slicno. Medu gorkim biljem najvise se ceni na.Sa lincura i kicica, zatim blazeni ckalj, grcica (gorka detelina), vodopija (cikorija), ZU ti trn, din1njaea, maslacak, artjsoka, razne vrste stavolja, broc, podubica, pelen, oeajnica, cvet suncokreta, ~isarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje. Ovo bilje se uzin1a ili pojedinacno ili u smesama. Posto se smese cajeva ne mogu spravljati nestrucno, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergicnog farmakodinarnskog dejtva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoc.

1 K~L\.D TREBA BRA TI LEKOVITO BILJE

Sta

1noru

znati citaoci kojt zele da se posvete sakupljanju, susen ju, unovcenju i upotrebl lekovitog bilja

U Jg05laviji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one nis u sve lekovite. Zato se ne n1oze brati ma koja biljka, sve sto nam dode pod rk. Treba prikpljati samo ono medicinsko bilje koj e se te godine trazi za otkup. Biljari se mogu stalno obavestavati zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, ra.s pitujuci se s ta se trazi, koliko, kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. 1 Svaka biljka taii mesto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato treba brati samo tamo gde najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najvise lekovitih sastojaka. - lsto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad lje -treba brati, jer to doba ima najvise lekovi~tih sastojaka. Retko kad se potreljava cela biljka. Najcescc, da ne kazemo gotovo redovno, koriste se samo pojedini biljni organi, .samo oni kojima biljka nagomilava najvi5e lekovitih sast()jaka. Velik broj problema kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko dati neko potpuno putstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni oblcaji, kroz vekove stecena iskustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama U laborator.ijama, ponekad cak i nepisani >>biljarski zakOJ'li kojih se svaki napredan sakupljac lekovi t og bilja nas i u inosjt ranstvu strogo drii i koje postuje. opsta pravi'la bila bi, glavnom, ova:

1. Jedno licc ili jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja toku jednog dana ili sezm1e samo jednu vrstu medicinskog bilja. Tek kad ono procveta, prode, onda se moze i sme preCi na sakupljanje druge vrste. Ako jedno isto lice istog dana, u istu kopu stavlja vise vrsta b.ilja, stalno preti opasnost da se ono pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeS.a sa neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo mnogo slca jeva kada u beraci nehotice mesali lit koprive sa listom bun-ike, tatule .ili velebllja, zbog cega sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koji se oporavljaj.u, dok i najmanja prjmesa ranije pomenutih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cistocu droga mora bltli staina. Na zalost, cinjenica da najveci nedostatak robe dobijene iz naroda bas necistoca. Prasta ri narodi

170
i

1 ECENJE

BIU\1

da sc kiticc vcze nekoliko vrs ta lekovitog iLja , to d li negdc obeseno i, kad za tte~. zi rna sc ona iljka k zele da koriste za lck. Kad ptoclaji, to nijc dobro. s ilj e iko sve tu pt,jma. Tra.~ i se samo d YSta, C t ~ ta b ez ika k\ri\1 primcsa. Los obicaj s to se ponegde jos \rek korpu ili vrecu bcrc sve lekovito i lje na koje se u l aide, se povratktt, kod k vrs i odaira j e. zas ta eo, primi t i,ra i rada koji s odavo napus tili svi napredi iljari . Lekar , apotck::\ i vti tra.le sam o cis tu kamilic , cis t beli slez, cist li nc ru i drttgo i lj e, kad im za treba ncka s mcsa, i sami nacine, rukovodeci se poznatim pra,,ilima receptre i [ mako l ogij e. Desetine vagoa lcko \i tog ilj a sva ke god ine i vracc o, odmjcno ili ponekad m oralo iti ca k i ni s teno , spalj eno, j er roba i ila cista, odairanje brlo e moguce iz es ti. 2. Nap redn i i iskusni bilj ari nikad 11 obrati i is k opati sve m edicins ko ilje 11 jednom mestu, g u vek tu ostavljati izvestan bro j aj lepsiJ'l ptimeraka ?.L sem e, za samorazmnoi.avanje. od ogrom og znacaja za same ilj are, j er se na taj nacin najlakse v od is t ava j a bogate plantaze najvaznij eg m edicinskog ilja prirodi. Biljari ne s m ej m is liti samo na tretnu korist od ilj a . Oni moraj racunati i na bducnost, na svoju d , da se ne bi i za biljae govori lo posle nas po to p, kao s to se to danas svda govori za nase pre tke gorosece, zbog kojih su nam aj le psi nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sm a ne.ma dobrih medicinskih iljaka. Najvaznij e lekovito ilj e ras te bas suma ma i uo pst e sumskom zem lji st . Divlje ilj e nije i ne srne iti nicija prcija, li ca svojina. Ono ops tenarodno dobro svih narastaj a. Nase sume i nase livacle S ll opsta narodna njiva koju priroda dii.e, neguje, obratluje i seje, covek treba da 1z koristi bilje koje nije se jao ni sadio, da ga ne 1ista va, da ga stiti od oni/1 koji ga unis lavaju. Pa me tam ilj ar moze svake godie na tzv. n iCijo j zemlji,c da nabere hiljade kilograma naj skupocenij eg lekovi tog ilja da pri tom ne m ni da ore, ni da drlj a, vlaci, valja, seje, nego sa mo da bere. . Iskusni biljari v rlo dobro znaju i u vek s trogo vode ractma tla se m edici11sko bilj. ~ i s m e btati samo lepom i pot puno suvom vre1ne11tt, kad 1 ose, nikako kisi ili neposredno posle kise. - Ako se bere rosno i vlazno ilje, ono ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, greje, upali (zbog vrenja) i pok"-ari, tako da se naj cesce mora baciti, jer njemu propadnu svi lekoviti sastojci, plesan sa pokvarenog bilja prenos i se skladistu na zdravo. Tako bilo mnogo slucajeva da jedna jedioa korpa buc:iavog bilja upropastila u skladist nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin trud pos taje uzaludan i biljari gube volju i povercnje zapoceti rad i konacan speh, posto budavu robu niko ne prima. Najosetljivije cvece zivih , gotovo isto tako i liSce i ostali nezni nadzemni delovi iljaka. Bilje ne trcba bati selima i gradovima, pored puteva, zeleznickill pruga i na drugi1n n1estima gde ima mnogo pras ine i druge necistoce, pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom ili izmetom, jer bi takvim iljem bolcsnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima. Staro oprobano pravHo da biljc treba sakupljat posle kise, je.r tada najso-

1 D R BRAI LEKOVO BTU E

171

cnije i naj lekovi tijc, osim toga, kisa ga samo ga ne treba brati dok jos vlazno.

okupa la

cisto i zdravo,

4. Cvece, liJce i ostale nezne nadzemne delove ilja treba susiti promaji, 11laduvii, nikako suncu. - Gde postoje termicke su sare za bi lj e ili voce i druge poljoprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer u nj ima susenje najbrze. Za iljare veoma VaZDO da uzbrano b ilj e s to pre osuse, jer vlaga gl ,ni u:aok k\arenja bilja i guljenja Earmaceubske i trgovacke vrednosti. U susarama treba imati termometar ad:i regu1isanja temperature S usenja, jer svaka iljka ili grupe iljaka imaj u svoj u op tima lnu temperaturu susenja do koje se sme iCi. Bilje se ne sme susiti na gomiiama, n ego sto tanjem s loju na lesama ili asurama, hartiji, daskama ili na necem drugom. Promaja u susari mora iti s to veca da bi isparavanje i odvodenje v1age, dakle, susenje, teklo sto brze. U vecini slucaj eva biljari nemaju zidcme susa re, n ego moraju koris titi s to imaju. Najbolji su tavani sa m etalnim krovom, se oni preko dana leti brzo i jako ugreju, osobito ako meta l crn i talasast. Za sve veme susenja ilj e treba p1cvrtati. Treba rad.iti cisto i pazljivo, sa purto samopregora i ljubavi, da se ilje n e bi oziedilo, pokvarilo i izgubllo prirodu boju. Vecinu lekovitih sastojaka u biljkama cine veoma osetljiva organska jedinj en ja, koja se pod razin1 uticaj1 ima brzo razlazu, daj1 u6i nelekov..iJte sas tojkc.

N e mogu se sve iljke ssiti istoj temperaturi. nema opsteg pravila. lpak treba napomenuti da sve mirisno bilje, to gotovo 500/ nasih izvoznih droga, n e treba susiti na temperaturi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 5, samo izu. z etno ne ko bilje SiUSi se i do 60, 65 ili 70Q (neko korenj e, plodovi i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susi ti i na suncu. za voce, povrce, hmelj, kkuruz ili za neke druge ratarske proizvode, zatim tavani, cardaci, supe, skladista ili neke druge pokrivene prostorije najbolja s me sta za susenje l. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se doija losa roba vec se njome p renose razne bolesti. Provetravanje svih prostorija mora biti sto bolje.
5.
Ossene delo1e lekovitog bilja ( droge) treba cuvati dobro zatvore11.im su.dovima~ sanducima iznutra olozenim tamnam jakom hartijom za pakovanje, vrecama od visestruke debele hartije, vrecama od gustog tkanja, limenim kuLijama, zemljanim gletlosanim sudovima i tome slicno, \' tome cime se raspolaie. Svaka vsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambal.Zu i postavljaju svoje zahteve, biljari moraju voditi acuna i uvek se lagovremeno obavetiti. Vaino da S\'e bude cisto, mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa (na naftalin, petroleum, kolomast, kl, koZ.u it d.) i da se upakoSsa re

6.

vana droga sto potpunije

od razornog dejstva vlage, sunceve svetlosti, kiseonika iz vazdha, insekata, plesni, miSeva, pacova i drgih ste.tocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti S>uva, cista, okrecena i mora se lako provetravati. Zarazena .skJadiSta treba leeti ciklon.izacijom na naCdn kako se to cini stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu raditi samo strucnjaci, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

sacva

172

LECENJE BIUEM

c initi velike stete i cesto upropa~cuju vagone n aj skupocenij eg medicinskoa bi1ja ako su sk1ac.lis ta n eispravna. Zbog toga bilja r m ora uvek biti opreza; 7.
D

obavesteni bilj ari ne d rie droge dugo kod svojih kuca, nego

ih sto pre prodaj, ne ceka juci vlafno jesenje vrem e. Ovo potrebno uciniti zato sto relko da ima bllja r a k oji imao dovoljno pros trana i s uva

skladis ta za duie cu,,anje veCih kolicina bilja.

8. U s vetu najbolje p r olaze oni biljari koj i su udruieni u zadruge za

leko~ito ilje.

9. Botanicko poznavanje l ekovitog bilja i razlikovanje od slicnog neleko\itog ili otrovnog, preka potreba bez koje se uopst e 11 mogu zamisliti pravila11 rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke ' 'rlo slicne, druge su polilnorfne, imaju mnogo podvrsta, za lek se, me<!utim, upotreljava samo jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i tudini zabelezeni cesti slucajevi nenamernih tro-

vanja iz neznanja i neobavestenosti.

Razmnotav-zje lekovitog bilja prirodi od velikog znacaja za odriavanje bogaciJz ualazisla, gustih sastojina malom prostoru. - Na vo-

10.

dopJavnom, krsevitOin i golom zemljis tu, medama, pored puteva, sumi, na slatinama i na drugom neproduktivnom zemljistu, od koga ni pojedinac ni zajednica nemaju bezmalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiste moze jos iste ili naredn godina postati bogata njiva, najogatije nalaziste za branje bilja. osobito vafi za ono bilje koje se mnogo traZi za izvoz: odoljen, slez i krusina pored reka i potoka, kamilioa na latinama, lincura na suvatima i td.

11. Otrovno bilje ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim iljem ne smeju za vreme rada jesti, pusiti, u mnogim slucajevima ni lice diati. Nos i usta treba zastititi maskom, ako toga nema, onda cistom vlaznon1 krpom. Sapunjaca, cemerika, sitnica i druge saponinske bHjke, kad se n1elju ili tucaju, j7Ja2'li:vju neizddljivo Jcilj anje, kasljanje i palu organa za disanje. U postoriji gde se c uvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cemerika, bunika i dr.) ne sme se cuvati neotrovno bilje i mora bitl pod kljucem.
pakovanje lekovitog bilja mora biti obel~Z.e110 mastilo1n ili mastil]a\JOm olovkom. - Ovo osobito vafno za otrovno bilje.

12. Svako i

rada sa ot1ovnim biljem treba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodorn i sapunom, , gde god moguce, dobro posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoc.

13. Posle

VREME

1. Rano .prolece ili ,, krejem zime, beru se pupoljci r, breze, jalana i topole. Imela se bere od decembra do febuara, sve dok hlac.lno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oplodeno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednot kao ono koje se toga

1 D TREBA .RI LEKOVITO BIUE

173

j u tra rascvetalo. Od m aj ske ru.Ze beru se potpuno razvij en i, ali n eotvoreni p upoljci.
. L iJce i cele biljke (trave tzv. h erbe) treba sakupljati u trenutk kada se D:a z:jima pojavi prvi cvet. Medtim, i tu ima izuze taka. Na primer, list mattcnJak a se 1 pre cvetanj a, jer u to vreme n ajmirisnij i i najkrupnij i. Od pelena se dobijaj dve d roge : za fabrike Ukera i gorkih rakija bere se biJjka visoka s\rega 1-2 p edlj a, kad kao du sa meka, za farmacemet a.

tsku upotrebu traze se vrhovi grancica cvetu, tj . kad bilj ka visoka oko

Kad se tr aze trave (h erb e), ve k se misli na nadzemni deo biljke cvetu, ali i tu ima izuzetaka, cemu se mora voctiti raCna. U m nogim slucajevi ma se, zapravot traze samo vrh ovJ gra ncica u cvetu , j er na nj ima ima najvise cveca i lisea. Treba izbegavati donj e, go le, odvenj ene d elove biljke, j er u njima nema lekovitih sastojaka. 4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrebl. Medu tim, i . tu ima izuze ta ka. Na pin1er, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne m se ceka ti da omeksa, n ego ga tr eba brati cim zarudi, dok ima crvenonarandzasttt boju i dok potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manje vitamina , loSije se su si, hoce da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uops te, daje dro gu koja izgledom nije ni izbliza onako lepa i privlaona kao ona doijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo VaZDO znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, lice im se ceni, tj .. , ops ti izgled, cistoca i osta lo sto Za oko lepo i privlacno~c . Zbog lepog lica sipka, koprive, trnjina, sljiva, drenjina, klekinja i drugih droga tudini cesto doijamo 30-1000/ vise deviza. 5. Kore treba guli1 ti n prolece, kad ima najvise sokova, jer u to veme koru najlakse sklidati. Rede se ko ra guli jesen posle opadanja Hsca. Ljus ti se samo zdrava i zi\'a , mlada, glatka kora koja nije ispucana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje lekovitih sastojaka ili ih opste nerna. 6. Korenjc. i druge podzemne organe treba vaditi jesen, rede proleee, ali i tu ima izuzetaka, koji~ma biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodisjih iljaka podzemni organi se vade kad biljka cvet, jer se tada najlakse mogu naCi. Od visegodisnjih biljaka treba sakupljati samo krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necist oce, oprati bladnom vodom da se otkloni sva zemlja i sto pre osuiti, u sto tanjem sloju, u zagrejanoj ssnici, peci posle pecenja hleba (do 70), na n kad ga ima (leti). - Steta vaditi mlado ta-nko i vodeno korenje, jer ono nema ni trgovack ni farmaceu tsk vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vrat iti zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, primer, od belog sleza, lincure, velebilja i drugih biljaka, treba oS.trim nozem uzdu.Z rasporiti na onoliko delova koliko ima ppoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u spravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako za nekoliko godina na nicijoj zemlji postati bogata plantaza aedicinskog bilja k oja biljaru vratiti stostruku a grad. Ovaka v nacin razmnozavanja mogu osobito dobro organizovati ci telji sa svojim cenicirna, pre svega strucni biljari.

174
ZASTITA BILJARA
Biljar i zloi en mnogim opasnostima

LECENJE B1UEM

sto pot re bno -;.ak onom zast itili iZ\J esno re t ko i vai no lekO\Ii/ 0 ilj e tt prirodi, isto tako n i110 zast it i ti i sve profesiona l ne sakupljace toga bilja. Ako n i zbog g drugog, ono bar iz razloga s to niko b olje od i l ne p oznaje retka m esta ,,ainog ilja i niko kao biljar nece vod iti racuna da se zakon zas titi za is ta p ravilno sprovede. J er ne treba guti iz vida da za b ilj ara cela okolina nekog mesta njegova njiva k

on ne ore i ne sej e, vec sam o zira nj ene plodove. U nj egovom sops tvcnom interes , dakle, da svom rejonu ima s to vise i s to r edeg i skupocenijcg bilja . On to moze p ostici j edino ako s togo vodi racuna svakom bogatom
nalazi st.

Najvainije lekovito ilj e obicno ne r aste lizini n aselja, n ego ponajcesce vrlo da leko, tesko prJs tupacnim mestima. Vele.ilj e treba traziti sumskim krevinama i pozaristima , naj esce plaini u'kovim sas tojinama . Za j edic se treba pej ati izad 1.500 m, za m edvede gr ozde jos viSe. I lin cru treba traziti na velik im visiama, n aj vise na sva tima, to i iznad 1.700 m . Isladski lisaj bjJjar i tek oko 2.000 m na najkrsevitijim i n ajn epris tpacnij im steama i liticam a. Biljar se zbog toga veoma mnogo udalj j e od svoga rnesta stanovanj a i cesto izlozen izena dnoj kisi, gradu, sn egu, olji l dugom nevremen . Njem svakom korak preti opasost od otrovnih zmija i razih zveri. Nije redak slcaj da bilja r strada od sumskog d\reca , odvalj eih stena, buji ca i dugih n ep ogoda. Nem ajci lizini naselja, prokisao biljar, pogotovo planii , moze ozepsti i tesko oboleti. Ovo utoliko pre sto izveso bilje moze sakupljati samo vlaznom vremenu. Biljar i nj ego,roj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biljem, prvom red onim koj e .ima alkaloida, glikozida , ljtih sastojaka, materija koje jzazivaju plikove i rane, nadrazljivih etarskih ulja i sl. Oni koji beru hrnelj i koji oko njega rade, redovno oboljevaj od l oonill kapaka. Prasi,na koja se dize kad se seku, drobe , m elju i pakuju osusene iljke koje .sadde saponinske materije (u vodi mckane pene kao sapun, zbog eega se tako nazivaj) tolikoj m eri drafi da r edovno izaziva hronionu upalu i oboljenje ogana za disanje i ociju. s, pre svega, bela i crvena sapunjaca, jagorcevina, sitnica i dr. Ima o soba preosetljivih na saponine i koje se d te prasine formalno guse. One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem. Kad se podzemni o rgani cem erike sedkaj i m elju, izazivaju neizdrzljivo kijanje i lucenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odma napustiti rad i smesta izica van odaje rna cist vazduh. Cemerika , osim toga, i otrovna. Biljari zaposleni berbom, pogotovo susenjem, seokanjem i mlevenjem velebilja, tatule, buike i belog buna svakodrnevno u izlozeni t rovanjima: prosirene zenice, ukocen pogled, promuklos, t i dr. Njih n uvece, nocu vodc kuCi, jer nocu vide, kao da s oboleli od kokosijeg slepilat< . Dovoljno da takvi radnici p restanu radHi s ovim iljkama, da vec poslc 2-3 dana sve bude normalno, bez ikakvih poledica. Dakle, nikakvo lecenje, nego prosto radniku dati drugi posao i na taj nacin ga odvojiti i

KAD TREBA

BRAl L EKOV O

BIUE

175

oslobodiui od uzrocnika tto,ranja. Ovde oicno ni m<1ska ne pomaze. Im a jos nc koliko desetina dugi h iljaka koje mogu izaz\' ati r azne nelagodnos ti i nezgode. Zbug vaznosli O\'Og pozna\oan ja, pored S\'ake takve iljke i tac na upulSL\'a kako se lreba zaslitil i. Boblce velebilj a su s talna opasnost za ilj a ra, jer su ' ' rlo otovne i U \ 1ek mame biljaevu d ecu da ih u zaberu i pojedu. isti s lucaj i s l11
a s4i ice.

Od ilja s etarskim uljima coveku mogu s koditi ove iljkc: vr atic ili povratic, rulvica ili sedefCic, brcianka, hajducica, kantarion, c m a slac ica, beli luk i dr. Skodljiv sok iz rosopasa, osobito mlecni sok iz raznih mleCika. Razne vrste ljutica, sasa i druge iljke iz iste porodke sadrie ljute snl e i otovne, gorke materije koje draze i izazi,raju crveilo , plikove i rane.,. Slicne otrovne sas tojke sadrzi i kozlac, debela tikva ili debelica, maslinica i dr. Nt:~ma sumnje da svi ljudi nisu podj ednako osc tlj ivi 11 svi m s koclljivim iljkama, da to prilico individua lno. Ali ipak, s vremeno m, usled sva kodnevnog dodira s ovim iljkam a svaki co\rek postaje rnanje ili visc osetljiv i neotporan . Znaci trovanja su raznovrs ni. Ne kad se sve zavts i dosadnim kaslj anjc;m i kijanj em , neka d samo glavobolj om i klornuloscu, n ek ad se jave i tezi znaci trovanja: povracanje, grcevi, hladan znoj, groznica\10 stanje, gublje nje ape lita, l e dilo, poste pc no s laj c nje, mal okrvno~t i sl. U tom slucaj ilj ar mora menjati profes.iju i mora se leciti. Svi ovi i mnogi drugi nepredvicieni slucajevi nalazu potrebu da se i~ ljari kao zasebna profesija zakonom zastite i da se tretiraju kao i ostali kvalifikovani radnici. Pored dobre obuce, odece i opste opreme, svaki profesianalni biljar treba cla 'ima u za 'Se i serum protiv uj eda zmija, lekove za prvu pomoc nesrecim slucajevima, dobar i velik ranac, satorsko platno i ostalo za terenski rad. Za branje koprive i drugog ljutog i otrovnog ilja biljar treba da ima rukavice. Uvek posle 1 -a da mora sapunom i toplo1 vodom opra ti ruke, jer ima otrova koji kozu ne deluju, ali se na ruke zalepe, se takvim rukama ne sme jes ti , n e smeju se dirati oci, usta, nos, usi i drugi osetljivi ogani. Biljarev stan mora biti suv, zdrav i mora se dobro provetravati, jer su mnoga iljna isparenja skodljiva za zdravlje. Dakle, jednom reci, kao i za ostale .profes ij e tako i za biljare vazi ona naro. dna: Bez alata - nerna ni zanata. Svaki samostalan iljar mora dobiti od lokalnih narodnih vlasti pism enu dozvolu za slobodan .i ni od koga neometan rad na terenu. Svaki od tih biljara odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim iljem u rejou za koji zaduie. Nema sumnje da se jednog dana, kad se kod s osposobj dovoljan broj samostalnih blljara, morati doneti r d i 1 i z akon (.. koji tacno i jasno odrediti njihova pra\t a ti d .u zn s t i. Oni veo\tatno organizovcrti svoje u d r u z . Preko udruzenja ili z d r u g i 1 r la'kse se moci svaki pojedinac ili zadruga s nabdevali odelom, asovciCima, p.ijucin1a, V'ilama, graljicama i drug.im potrebama. Plata i stalnost sluzbi su dva v 1 v z n f kt r z s t r z d i z an k d r v b l r , s jedne strane, s druge, v n r i z v d n lekovitih siro- v i n i r v 1 n k v 1 i t t d r g . 1 to pitanje ceka na svoje pravilno resenje.

176
PRATICNA SU~ARA

LECENJE BIUE M

ZA LEKOVITO BIUE

Bilje se rnoze susiti vazdsn im s sarama na promaji, bez zagrevanja i tzv. termickim susarama, tj . onim. koje se grej drvetom, gljem, mazutom i tome slic no. Ssenje na promaji jevtinije, ali traje 3 do 1.5 dana, s to zavisi od vrem.ena i vrste biljke i iljnog organa. S senj e u termickim ssarama skp lj e , ali traje svega 2-6 sa ti i doblja se u jednacena roba.

LESA ZA SUSENJE

BIU

Ima mnogo t ipova i velicina terrnickih susara. Navescemo jednu prakticnu susaru koju moze svako sagraditi. Ona istovremeno mofe poslZiti i za susenje \', gro7.da, povrca, zrnaste hrane i drugih rataskih proizvoda, peCi se moz~.; peCi hlcb. Moze se gra1 dirti raznJim velicinama i od raznog materijala: od cigle, kamena, cerpica, dasaka, naboja, vec prema tome sta se

D
t
'".__

...

-r--

~ 1=-! t

.-r-

......

-- ~

PRA.TICNE L SUSJONICE ZA SUSENJE LEKOVIOG BIUA

 I D TREBA BRAI LEKOVITO BIUE

177

da d ukopano zemlji da bi se lese mogle lakse ubacivati toku susenja. Od peci se odvajaj toplotni c.ikcak hodnici sa izvesnim usponom prema dimnjaku, koji se nalazi na suprotnoj strani od peci. Pored ostalih prednosti, ova susara ima i tu dobru stranu sto su ramovi za lese na produinim zidovima, sto se Lesc spolja, sto se uilrom U b acuju na gornja vratanca i toku suJenja krecu odozgo nadole, dakle, od najvlainijeg prema ajsuv ljem i najtoplijem delu sSare, da se za sve vreme susenja bilje ne rnora 1-'aditi sa lesa. Lese se pomeraju nadole pomoeu jedne caklje tok susenja. Ispod krova nalaze se otvori za izlaz pare. Zbog lakseg rukovanja lesama, one ne treba da budu vece od 1 1 m . Ram na lesama treba da bude od tankih, ali jakih letvka , izmed okvira da bude razapeta sargija ili zicana mreia. Sa svih strana ss mogu se podici nastreS.ruice kao zastita od nevremena. Susara mora iti snabdevana termometrom, je.r 'Se bez njega ne moze kontrolisati tem peratura susenja.
rov susare treba da bude talasast i obojen katranom da bi se susara sto g rejala. Ssara treba da ima ventilatore za odvodenje vlainog

pojedinim krajevima ima na raspolaganj. i toplotni kanali moraju biti od crepa ili cigle. se nalazi spolja pri dn ssnice. LozBte treba

vazduha.

BIUARSKI

ALENDAR

Sve

svoje vrerne

2iveci u prirodi, covek kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo. Pored ostalog, otkrio otrov.nost, lekovitost i hranljivost raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji, laksi zivot.
U XIX i vek nauka pritekla u pomoc. Hemijskim ispitivanjima utvrdeno u kojoj fazi razvoja izvesna iljka najbogatija lekovitim sastojcima. Takode otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjedn~o rasporec1eni u svim biljnim organima. pravilu, u doba cvet~ja iljka. .ima najvise lekovitih sastojaka listovima i cvetovima, na kraJu vegetaciJe podzemnim organima, plodovima, sernenj i kori.

Prema tome, od vrenzena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke. 0\' znati i oni koji beru bilje za domac potrosnju, pogotovu oni koji rese da sakupljaj bilje na veliko za trgovinu. Posto lekovito ilje moze doneti prilicne pihode, osoito porodicama brdana i planinaca sa mnogo dece, neophodno znati kad koje bilje treba brati. Razumljivo da nij~ dan biljarski kalendar ne i mogao biti potpuno tacan, jer nasa otadZbina prostrana i irna vlo raznovrsnu klimu, reljef i biljni svet. Na primer, dok Beogradu lipa cveta obicno junu, primorju ona cveta vcc pocetkom maja" kad se popnemo na Rdn.ik, zbuni nas i obraduje lipa koja cveta tek julu. Dok se mi Beogradlu u februau rnrznemo od bladnog severca i snega, dotle u Dbrovnik cveta uzmarin. - Vreme cvetanja zavisi i od godine. Tako, nekih godina podbel cveta vec u januaru, dok znamo da . on, pravil, cveta tek u martu ili aprilu. - svemu tome napredan
moraj

178

LECENJ

biljar mora \diti racuna, uvek mora biti na oprezu, stalno u prirod.i da ga ne bi nespremnog iznenadilo rano prolece, jer ako sa berbom zakasru, zetva izguljena i godina propala za tu biljku. Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bit-i taean za sve nase krajeve za sve godine, ali ipak moze korjsno posluiiti nasim vrlim biljarima kao putokaz i groba orijentacija u radu.

D
anuara:

BILJE TREBA BRATI?

imela. Februara: imela, borovi, brezovj i drugi pupoljci, zubaea i pirevina, maslacak, cvet podbela drugo. Marta: zubaca, .rastova druge kore, jagorcevina, kopriva, krusina, ljubicica, maslacak, pire\rina, podbel, repusina, srcenjak, pupoljci topole, breze drugog drveca, velika bedrenjka, vodopjja, vrbova kora i dr. Aprila: bozu r, dobricica, glog, gorka detelina, gorQcvet, jagorcevana, kamilica, kopriva, lazarkjnja, ljuicjca, daninoc, maslacak, oman, plucnjak, podbel (cvet i list), repusina, rusa, rusomaca, sasa, sreenjak, trn, velika bedrenika i dr. : bozurov i bagremov cvet, bokvica, breza, buhac, bunika, digitaljs vunastj, durdevak, divljj kesten, dobrjcica, glog, gorka detelina, gorocvet, jslandski lisaj, jagoda, kamilica, koprjva, kesten pjtomi, kopriva mrtva, kupina, lazarkjnja, lipa, rnaslacak, majkina dusjca, maticnjak, milogled, medveae grozc1e, tpluenjak, podbel, rastavjc, rusa, virak, zova, Zalfija dr. ~ beli slez, bokvica, borovnica, breza, brusnica, buhac, bunika, darnoc, digitalis, di\;izma, dobrjcjca, glog, goka detelina, hajducjca, jslandski lisaj, kesten pitoll , jagoda, jagorcevina, kantarion, kiCica, kopriva mrtva bela, kruska, kupina, malina, maticnjak, rnajkina dusjca, majska .ruZ~, n, nar, neven, pelen, orah, plucnjak, rusomaca, rutvica, rastavic, razliCak, slez crni, sjtnica, surucica, tatula, titrica ili kamHica, turcinak, velebilje, virak, Yra.flii}OVka, ZO\'a, zavornjak. Jula: Bokvica, borovnica, breza, brdanka, brusnica, bunika, crvotocina, divizma, divlja .ruZa, dupcac, hajducka trava, islandski lisaj, jagoda, kadulja ili zalfija, kantarion, kim, kokotac, kopriva, kopriva bela mrtva, kupina, lavandula, lipa, maticnjak, majoran, miloduh, mrazovac, n, orah, pelen, podbel, rastavic, 1osuJja, slez beli, slez crnj, sitnica, tatula, timijan, titrica, trandavilje, troskot, velebilje, turcinak, vidac, virak, vranilovka, vratic, zova, zavornjak i dr. Avgusta: hokvica, borovnica, brdanka, bunika, cemerika, crvotocina, divizma, hajducica, hmelj, ivanjsko cvece, islandski lisaj, kantarion, kim, kleka, kopriva, kupjna, majoran, majkjna dusica, mrazovac, miloduh, neven, pasulj, pelen, petrovac, podbel, slez beli i crni, sitnica, smilje, smrdusa, srcopuc, razgon, razljcak, rosulja, rutvica, tatula, trandavilje, troskot, velebilje, vidac, vratj, zavornjak i dr. Septembra: cemerika, crvotoCina, digitalis vunasti, divizma, divlja ru.Za (sipak), drenjine, melj, hrastova kora 1 zi r, islandski J.isaj, klekinje, kokotac, krusina, lincura, morac, nazovac, nana, nar, navala, neven, odoljen, oman, r, oskousa, pasulj, pasdren, pelen, per~un, pirevina, repu~ina, sapunja-

D R

BRATI LEKOVITO

BIU

179

ta (crvena i bela), slez beli .. sitnica, tatula, trava od srca, trandavilje, velebilje, Vratit, zecji trn, 'Slatki koren, zuba~, zutika i dr. Oktobra: angelika, apta, brdanka, temerika, dunja, glog, idirot, jedic, klekinje, kopriva, linoura, maslacak, morac, navala, odoljen, pasdren, pasulj, per~un, repu~ina, sapunjaca, selen, slez beli, tatula, trava od srdobolje, srcenjak, trnjine, zecji trn, slatki koren, zova i dr. Novemb1a: gloginje, it1irot, klekinje, ma-slacak, odoljen, repuSina, trava od srdobolje, bundevino seme, zeeji trn, zubata i dr. Decembra: imela. Ovaj biljarski kalendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude zidu svakoj skoli, zadruzi, opstini i na sva kom mestu gde se narod okuplja. I to jedan od nacina obavestavanja, narodnog prosvecivanja i stalan podsetnik sta 'Se kog meseca mofe sakupljati.

180

LECENJ

BIUE.M

GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS)

Pre Pos]e Pre Posle

DROGA
senja

DROGA
suenja

BULBUS

Colchici Scillae

. .

1
1

CORTEX
5 . Hippocastani . . . Mezerei . . . . . 2 Quercus . . . . . 5 Salicis . . . . . 7
2
1

Paeoniae . . . Rhoeados . . . . Rosarum . . Sambuci . .... Tiliae . . . . Verbasci . . . . . V iolae odoratae . .

FOLIUM

. . .. . . . .. . . . . . . .

6 9 8 6

8 5

1 1 1 1 1 1

FLOS

Acaciae . . . . . . . . . . Arnicae . . . . . . . . . Aurantii . . . . . . . . . . Calendulae . . . . . . . . Cathami . . . . . . . . . Chamomillae romanae . Chamomillae vulg. . . . Cyani . . . . . . . . . . . Farfarae . . . . . . . . . . Lamii albi . . . . . . . . Lavandulae . . . . . . . . Malvae arboreae . . . . Malvae vulgaris . . . . . Millefolii . . . . . . . . .

4 5
7

5 7 5 5 5
8

3 5 5
4

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

Althaeae . . . . . . . . Aurantii . . . . . . . . elladonnae . . . . . Cardui benedicti . . . . Digitalis . . . . . . . . . . Farfarae . . . . . . . . . yoscyami . . . . . . . . Juglandis regii . . . . . . Malvae . . . . . . . . . Melissae . . . . . . . . . Menthae crispae . . . . Menthae piperitae . . . Millefolii . . . . . . . . . N icotianae . . . . . . . . Rosmarini . . . . . . . . Rutae . . . . . . . . . . . Salviae . . . . . . . . . .

2 7 4 5

1 1 1
1 1

5
7 4

5.
4,5

8
8

7,5 5

1 1 1 1 1 1 1 1 1

5
4 4,5

1
1 1

GUBIA.

U TE1INI LEKOVITOG BIUA PRlLIKOM SUSENJA NA VAZDUU

181

Pre

Pos1e

DROGA
su~enja

Posle

DROGA
su~enja

Stramonii . Toxicodendri . . Trifolii fibrini Uvae ursi . . . Verbasci . FRUCTUS

...

9
,5

4,5 . 5 5

1 1 1 1 1

Tanaceti . . Taraxaci . . . . . . Thymi .. Veronicae . . . Violae tricoloris .. RADIX

4,5
,5

1 1 1 1 1

Cydoniae . .... Cynosbati . . . Myrtillorum Gemmae Populi . . . HERBA Abrotani . Absinthii . . . Agrimoniae . . . Artemisiae vulgaris . Cardui benedicti .. Centaurii minoris . . Chelidonii majoris . ochleariae . . Conii . Euphrasiae . Fumariae . . .. Gratiolae . Hyperici H yssopi . Lactucae Majoranae . . . . Ma1 rubii . . Meliloti . . .. Millefolii .. . Origani . . Pulsatillae ... Rutae . . . . . . Sabinae S e r pylli ...

5 2,5
7

1 1 1 1

4 5
,5

1
1

5 4 4 4
8

1 1
1

1 1
1

5,5 2,5 5 4

4 5,5
8
,5

4
7 4
,5

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
1 1

4
,S

Althaeae . . Angelicae Ari maculati . Artemisiae Asari . . Bardanae . . Belladonnae .-. Bryoniae .. Calami . Carlinae . Cichorii . . . .. Consolidis ... Ebuli . .. ... Filicis massts . . Graminis . . . . . . . . Helenii . . . .... ellebori nigri Imperatoriae . . . Iridis florentinae Levistici . . .. Liquiritiae . . . . Onoidis s pinosae . Paeoniae .. . . Polypodii . . . . . . . Rubi.ae tinctoriae . . . Saponariae . . .. . Taraxaci ....... . ormentillae . . . . . . . Valerianae . . . . . . . Stipites Dulcamarae .

4 5 2,5

1
1

4,5 5

1 1
1

4,5 4,5 4 4

1 1 1
1

1 1 1 1
1

2,5 4

4,5

2,5 5,5

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
1 1

4,5 2,5 5

1 1

OGLEDNO-U GLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE

Nista lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih casova izici u mjrisan vrtic pun sarenog cveca. Mnogobrojni vrtici koje smo osnovali 1-aznim skolama postali su ne samo najprijatniji kutak za izucavanje lekovitog bilja vec su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva sem enom, rasadom, savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu ~>Micarn , korijandar za pcelare i fabr ikante lekova, odoljen, kim, anis, 1norac, u , digitalis, kamiticu, beli slez i mnogo drugo korisno bi1je koje se t raii i kao z n edioinska, farmaceutska, higijenska, parfimerijska i kao industrijska siro\'ina. iloduh cveta skoro stalno i on odusevio pcelare. Kad slacica i kim cvetaju, seoske pcele ne izbijaju iz nasih vrtica. Vise vredi jedan dan rada nasem vrticu n ego mesec dana ucenja botanike u cetiri zida. . Deca vrtu sve brze i lakse shvate i, sto najva. znije, zavole bilje, prirodu, zemlju . . ., k.Zu nastavnici koji imaju ove vrtove. VrtiCi mogu biti 1-azlicite velicine, olika i rasporeda. Svaki prema svojim mogucnostima. Gradi1i smo razne vrtice, ali nam se cini da su najbolji uspeh pruiili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenje, organe za disanje, za kozne bolesti itd. Savetujemo da treba poceti tiho i skromno, tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja. Tako se, na primer, u

1. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika, sipak, riizla, perunika, persun, celer, kupus, beli luk i d. r .;
2. drugu leju zacinsko lekovito bilje: ljuta paprika, lukovi, korijandar, kim, anis, morac, persun, pastrnak, sargarepa, n, bamija i dr.;
. tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smetnji u organima za varenje:

karnilica, kim, nana, maticnjak, anis, morac, majkina dusica,

i dr.

korijandar

4. cetvrtu leJU

ilje

protiv crevnih parazita: bundeva, beli luk, povra-

tic, pelen, navala, nar, mrkva, majkina dusica, cubar, timijan i dr.

U ostale leje staviti bilje podeli kako ranije navedeno.

OGLEDNO-UGLEDNI

VRIC

ZA LEKOVITO BIUE

183

VITRINA -

IZLOtBA LEKOVITOG BIUA

Sve opstine, s kole i druge u-stanove mogu imati na zidu stalnu izlofbu lekovitog bilja koju mogu ctabiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu, mogu i sami naciniti. Od tankih dascica napavi se plitak sanduk oko 50 cm sirok i is to toliko dugaca:k. Dubina da bude oko 2 cm. Iznutra se nacine pregrade koje se S tavi razno bilje kojeg toj opstini ima najvise i koje treba da se sakplja. Na svakoj pregradi se oznaci koja biljka unut1-a. Kad se sve n apuni, poklapi s e sta.kleom ploeom i obesi na zid tako da slu.Zi kao najlepsa i najbolja izlozba i cilo ne samo za ucenike vec i za sve mestane. Obicno se u gornjli red stavi cveee od karnilice, lipe, zove, lj.ubicice, belog i crnog sleza, podbela, divizme, lav ande, jaglaca, buhaca i drugog bilja, vec prema tome sta tom kraju ima. red najJepsi, jer ima Iepo obojenog cveca i ono privlaci paznj.u d odusewce s;vakog prolaznika. - U drugi red moze se staviti razno lekovito lisce: pitorne nane, n1etvice, .reze, medveceg grozda, maticnjaka, bokvice, podbela, zalfije, kopriYe i dr. - U treCi red pregrade metn se trave od sitnice, gorocveta, vranilovke, majkine dusice, hajducice, imela i d. - U cetvrti d stave se plodovi i semenje sipka, trnjine, morac, kim, ani:s, korijandar, slacica. - U peti red metne se korenje belog sleza, lincure, maslacka, odoljena, trave od srdobolje, gaveza, steze i dr. - U sesti red moze se stavit i kora krusine i hrasta, hmelj, razena glavnica i dr. Dobro opremljena vitrina ne da jedn a od najboljih metoda za pr:uZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba, vec ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak tisalk i svakog ljuhitelja prirode zaista odusevljava. Ovakve vitrine citaoci mogu videti, ako zele i nabaviti, Biljnoj apoteci Instituta za procavanje lekovirtog bilja Beogradu, d5 Kosc skog 1.

PREGLED VAZNIJIH PODATAKA DOMACEM LEKOVITOM BILJU

Znacenje skracen ica : + = ot rovna bilj k a ; = od b ilj ke se dobija droga koj1 u p ropis uj e Jugoslovenska farmakopeja; S = odnos s irove suvoj i ljoi (n a p rimer, 4 : 1 znaCri da se od 4 dela sir o,,e doblje 1 deo suve biljke; VB vr eme b erbe . Achillea clypcolata. z t i v n , zuta h ajd uc ica. Cvet (Achilleae cfy. p eolatae flos). VB: leto. S = 3 d o 4 : 1. Acl-zillea millefoliU1n. d k t r v , s r i s. Biljka u cve tu, go JJji deo srtalj ike ISa cvascu (Millefo lli h erba) . VB : leto. s = 4 : 1. + Aconitum napellus. d i . Mlade krtole bez korenja (Acolliti t uber). VB: leto. S = 4: 1. Acoru s colamus I d i t. Rizom bez korenja, obicn o oguljen (Calami rhizoma). V : j esen. S = 5 : 1. Ado11is ver nalis. G r v t. Biljka u cvetu (A donidis herba). VB: l. S == 5 : 1. Agrimonia eupato1ia. t .r v . Biljka u cvetu, gornji deo stab-

ljike (Agrimoniae herba).

jesen ili prolece. S = 2,5: 1.

Althaca officinalis.

\/: leto. S = 4: Agropy rum r epe11s. i v i n . 1i

1.
Rizom (Graminis rhizo1n a). VB:

s 1 z. List (Folium). Cvet (Altl1aeae flos). VB: 1eto. S = 4 : 1. Koren (Althaeae radix) . VB: jesen. S = . 4 : 1. Althaea rosea. r n d v i l . Cvet (Althaeae roseae flos). VB: leto. s = 6 : 1. Anethum grav colens. i r d i . Plod (Anethi fructus) . VB: 1eto. Apium graveolens. 1 r. Plod (Apii flc t us) . VB: leto . A r ctiu111 lappa. R s i n . Koren (Lappae radix) . VB: jesen. S =

4: 1.

Arctost ap!1:y los uv a ursi. d v 1 g r z 1 . List (Uvae ursi fo

lium). VB: april-juH. S 5 : 1. Artemisia absin thium. 1 n. Biljka u cvetu bez donjih delova staijike (Absinthii h erba). VB: let o. S 5 : 1. Asperula odorata. L z r k d n . Trava (Asperulae herba) . VB: lcto.

s = 4: 1.

Aspidium filix mas.

t, navala. Rizom (Filicis r hiz01na). VB.:

septembar-oktobar. S = 3: 1.

V 1 i 1 . Lilst (Belladonnae tolium). VB: le to. S = 7: 1. Koren od 3-4 godin.je biljke (B elladonnae radLX). VB: jesen ili prolece. S = 3 : 1. B etula alba. r z . Li~st (B etulae foli um). VB: maj-juni. S = 5: 1, Brassica nigra. r n s 1 i . Zrelo seme (Sinapis nigrae se tnen). VB: leto.

Atropa belladonna.

PREGLED V.uNUI D D LEKOV1TOM BIUU

185

Calamintha officinalis. G r s k t v i , od verema trava. Trava (Calaminthae herba). VB: leto. s = 4: 1. C:alendula oflicinalis. N v n. Cvet bez ca~ice (Calendulae flos). VB: leto. S = 7: 1. Capsella Ltrsa pastoris. R u s . Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). VB: leto. S = 4: 1. Capsicum. annu1L. r i k (1juta). Zreo crven p1od (Capsici fructus). VB: krajem leta. S 4: 1. Carum carvi. i m. Plod (Carvi fructus.) V: leto. Cc11t1-trea cyanus. Razl.icak. Cvet (Cyani flos). VB: leto (junijuli). s = 5 : 1. Cetraria islandica. I s 1 n d s k i 1 i ~ . Cela biljka 'suvom vremenu brana (Lichen islandicu,s). VB: april~ktobar. S = 1,3 : 1. Chelidonium n-zajus. R s , z i i n 1 k . 1 biljka s korenom (Chelidonii h erba). VB: apr.il-juni. S = 5 : 1. Chrysanthc1nm cinerariaefolium. u h . Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (Pyrethri flos). V: leto. S = 4 : 1. Cichorium intybus. V d :i . K'Oren (Cichorii radix). VB: juliavgust. S = 4 : 1. + Cl.'iceps putpurea. v r d r n g 1 v n i (Secale cornutum). VB: za \'reme zetve ra.Z.i. S = 4 : 1. + Colchic:u.1n autum1-zale. r z v . Seme (Colchici semen). VB: 1naj-jt1ni. Lt1kovica, oljustena i u kiske isecena (Colchici tuber). VB: l Hi jesen. S = 4: 1. Convallaria majalis. fJ r t1 v k. Cvet (Convallariae flos). v: maj. S 7 : 1. Cela biljka bez korena (Convallariae herba). VB: maj. S 5: 1. Coriandrur sati-.um. r i n d r. Plod (Coriandri fructus). VB:

juni-juli. Crataegus oxyacantha, . m.011ogya.

G 1 g.

Cvet (Crataegi flos).

leto. S = 5 : 1.
Cucurita . u Cydonia vlllgaris.

Cynodon dactylon. jesen. S = : 1. Dapfme n1ezere1n. s 1i n i . Kora (Mez erei cortex) . VB: februar-'ffiart. S = 3,5 : 1. Dalura stramonium. t u l . List (Stramonii folium). VB: Ieto. S = 6 : 1. SeJne (St1amo1~ii se111e11). VB: septembar-oktobar. D elphiniun-z COI?.solida. v r n k. Cvet (Consolidae flos). V:

Seme (Cucurbltae semen). Seme. (Cydoniae semen). Z . Rizom (Gramini majoris rhizoma). VB:

n d v Dun

. .

+ +

Digitalis lm1.ata. s n i k. List (Digitalis lanatae folium). VB: kraj proleca i u leto. S = 5 : 1. Equisetrl a1' vense. R s t v i . Sterilna staljika (Equiseti 1Lerba). VB: maj-j1i . S = 5 : 1. Erythraea centaU1iU1n. ~ i . Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herba). \: leto. S 4 : 1. Evernia furfracea, . prunastri. r s t v 1 i (tzv. hrastova 111al1ovina). lisaj (Licl-zen quercus). VB: leto. S = 2: 1.

leto. S

7 : 1.

186
FoeJ?.icul.um vulgare.

LECBNJP. BIUP.M

Fragaria vesca.

Sumsk

r ~ -

Plod (Foeniculi fructus). V: Ieto. g d . List (Fragariae folium). VB:

maj-juni.
Fraxinus exelsior. s n ( l i). Lst (Fraxini f olium). VB: juni - juli.. s = 5 : 1. + Helleborus odorus. u k u r k. Rizom s korenjem (Hellebori rhizoma radicibus). VB: jesen. S 4 : 1. Herniaria glara. S .i t n i . Cela biljka u cvetu (Herniariae herba).

VB : juli- avgust. S

4: 1.

Humulus lu.pulus.

1 .

2enske rese (Strobili lupuli).

V :

sepV:

tembar. S = 4 : 1. 2lezde (Lupuli glandulae, Lupulinum). + yoscyamus n iger. u n i k . Lis t (yoscyami foliu.m). leto. S = 7: 1. Seme (Hyoscyami semen). VB: avgust-septembar. deo
Hypericum perforatum. n t r i n, g s i n v t. staijike u cvetu (Hyperici herba). V: leto. S 3 : 1. Hyssopus otficinalis. i 1 d u h. Lisnate grancice sa cveeem

Gomji
(Hysso-

pi herba). VB: leto-jesen. S = 4: 1. lnula ltelenium. m n. Koren (Enulae radix). V: avgust--oktobar.

= 4: 1.

Iris germanica (1. pallida i dr.). r u n i k . Olju~ten rizom (ln"dis rhizoma). VB: jesen. S 5 : 1. Juglans regia. r h. List (Juglandis folium). V: juni-juli. S = 4 : 1. Juniperus co1nmunis. 1 k . Zrele bobice (Juniperi fructus). VB:

S = 5 : 1. Lamiutn album. 1 m r t v k r i v . Cvet. VB: proleee i leto. s = 7: 1. Linum usitatissimum. L n. Seme (Lini semen). VB: avgust--septembar. Malva silvestris. r n i s 1 z. Cvet bez dr~ke (Malvae flos). List (Malvae foliurn). VB: lct. S 5 : 1. Marrubin candidissimum, . peregrinum, . vulgare. ~ n i . Trava u cvetu i list (lvlarntii herba et folium). VB: let. S = 4 do 5 : 1. Matricaria cha1nomilla. i t r i , k m i 1 i . Cvetne glavice bez d!ske (Chamo111illae flos) VB: maj-avgust. S = 5: 1. Me1ztha crispa. Kudii"ava nana. Lit (Menhae crispae folium). ci herha). VB: juni-septembar. S = 4: 1. Melissa officinalis. t i n k. List (Melissae folium). V: juni -oktoba. S 5 : 1. Mentha crispa. u d r v n n . List (Menthae crispae foliut1L). VB: maj-septemhair. S 5: 1. Mentha piperita. N n . List (Menthae piperitae folium). V: juni----avgust. S 5 : 1. Mentha pulegiunt. t v i . Linati deo stalj~ke u cvetu (Pulegii herba). VB: juni-oktobar. S = 4 : 1. Nigella damasce11a. k v r k. Seme (Nigellae semen): VB : leto. Ocimun asilicunt. s i 1 k. Biljka u cvetu (Basilici herba). V: leto. S = 5 : 1. On011is sptnosa. Z i trn. Koren (Ononidis radix). V: jesen ili prolece. S = : 1.
septembar--dktobC".

PREGLED V.UNIJIH D D LBKOVOM BIUU

187
lada krtola (Salep

tber).

Orchis morio (i drugi).

VB: juni-juli. S =

u n,

s 1 .

: 1.

Otiganum r.

ba). VB: leto . S 8: 1. Origanum vulgare. V r n i 1 v k . Lisnati deo staljike u cvetu, list i cvet (Origani herba, folium et flos). VB: leto. S = 4 do 5 : 1. Paeonia deco1a, . ofticinalis. u r. Cvet i krtole (Paeoniae flos et tubera). VB: cvet u prolece, krtole poretkom jeseni. Papa,,er rhoeas. r ~ n a.k. Kunicni listici (Rhoeados f los). VB:

r n.

Cela biljka u cvetu (Majoranae her-

juni-juli. S=

1.

Papaver $Omniferum. k. Nedozrele caure (Papaveris im.maturi fructus). VB: Jcto. S = : 1. Seme (Papaveris semen). VB: leto. Osusen sok (Opium). Petroseli11.um sati,,um. r ~ u n. Plod (Petroselini fructus). VB: kraj leta. Koren (Petroseti radix). VB: proleee. S = 4: 1. Pimpinella. a11isum. n i s. Zreo plod (Anisi fructus). VB: leto. Pinus silvescris. r . Mladi pupoljoi (Pini turiones). VB: februar -

april. S

4 : 1.

Plantag o lanceolata, . major. k v i . List (Plantaginis folium). _ VB: maj-septembar. S = 5 : 1. Polygonum avicule. r s k t. Biljka u cvetu (Polygoni herba). VB: n1aj-oktobar. S 5 : 1. Polygonu.m bistorta. S r n k. Rizom (Bistortae rhizoma). VB: jesen - prolece. S = 4: 1. Polypoclium vulgare. S 1 t k r t. Rizom be.z korena i stabljike (Polypodii rlzizoma). VB: jesen - prolece. S = 4: 1. Populus nigra. r n t 1 . Mladi pupoljoi (Populi gemmae). VB: februar - mart. S = 4 : 1. Potentilla anse1ia. S t !. List (Anserinae folium). VB: m.aj - juli. s = 4: 1. Potentilla form.entilla. r v d s r . Rizom (Tormentillae rhizoma). VB: jesen - pro1ece. S = 2,5: 1. Primulla ofticinalis, . elatior. g r v i n . Koren (Primulae radix). VB: jesen - prolece. S = 4: 1. Upotreljava se i cvet bez ea~ice. Prunus cerasus. V i ~n . Pete1j.ke (Cerasorum stipites). V: leto. Prunus spinosa. r n. Cvet (Acaciae flos). VB: prolece. S = 4: 1. Pulmonaria officinalis. 1 u n k. Biljka u cvetu bez korena (Pulrnonariae herba). VB: maj - jtmi. S = 4: 1. Quercus robur. r s t. Glatka kora sa mlac.1ih grana (Quercus cortex). VB: mart - april. S = 5 : 1. 01justen !ir (Quercus semen). VB: ok

toar.

Rhamnus cat1zartica. s d r n. Zrele bobice (Rhamni catharticae fru.ctus). VB: jesen. S = 4: 1. Rham.nus frangula. r u ~ i n . (Frangulae cortex. VB: je-

sen -

proleee. S = 5: 1. Rosa canina. D i v 1 kraj leta - jesen.

r u z .

Plod, sipak (Cynosbati fructus). VB:

Rosa centifolia, R. gallica. S t 1d s t stovi (Rosae flos). VB: - jum. S 8: 1.

r u! .

Pupoljci i krunicni li-

188
(/) Rosmarinus officina/is.

LECENJE

leto. S = 5 : 1.

R u z m r i n . List (Rosmarini foliurn). VB:

s ==

Rubus frticosus. n . List i plod (kao malina). Rubus idaeus. l i n . List (Rubi idaei folium). VB: maj tembar. S == 5: 1. PJod (Rubi idaei fructus). VB: leto. Ru ta gra-..eolcns. R u t v i . List (Rutae folium) . V: maj -

sepjuni.

4:1.

Salvia officin.alis. 2: 1 f i . List (Salviae folium). VB: - juni. s == 5: 1. Sambucus 1 1igra. Z v . Cvet (Sambuci flos). VB: - juli. S == 6: 1. Bobice (Sam.buci fructus). VB : jesen . S == 5 : 1. r (Sambuci cortex). VB: prolece. S == 5: 1. Saponaria officinalis. S rp u '11 . Ko.ren (Saponariae rarlix).

VB: jesen -

prolece. S =

1. Biljka

Satureja hortensis.

leto. S = 5 : 1.
Sinapis l.

u r.

cvetu (Saturejae herba). VB:

l semen) .

l sl

i .

Seme (Sinapis

VB:

+ Solanum dulcamara. n i . Staljika bez lisea (Dulcamarae stipes). VB: u rano prolece ilti kasnu jesen (kad nema lisca). S = : 1. Symphy tum otficinale. G v Z 1 crni gavez. Koren (Symphyti radix). VB: jesen. S = 4: 1. Tamus commu11is. 1 u s tl l. Koren (Tami radix). VB: jesen.
= 5:1.
Tanacetum vulgare. V r

leto.

t i . Gornj,i deo blljke cvetu (Tanaceti !1.er:ba). VB: juli- avgust. S = 4 : 1. Taraxacum officinale. s 1 k. Koren (Taraxaci radix). VB: mart - maj. S = 5 : 1. Teucrium chamaedrys. d u i . Lisnate stabljike cvetu (Teucrii herba). VB: leto. S = 4 : 1. Teucrium montaum. r v - i v . Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herba). VB: leto. S = 4 : 1. ' Thymus serpyllum. k i n d s i . Biljka cvetu (Serpylli herba). VB: juni- a,rgust. S = 4: 1. Thym.> vulgaris. i m i n . Biljka u cvetu (Thymi herba). VB: maj - jwli. S = : 1. Tilia parvifolia i . platyphyllos. L i . Cvet sa priperkom (Tiliae flos). VB: j:.tni - juli. S = 4 : 1. Tussilago far fara. d 1. List (Farfarae folium). VB: juni juli. S 5: 1. Cvct (Farfarae flos). VB: mart--.april. S 5: 1. Urtica dioica. r v . Cela biljka (Urticae herba). VB: juli septembJr. S = 5: 1. Koren (Urticae radix). VB: septembar - oktobar. s = : 1. Vaccinium myrtillus. r v n i . List (Myrtilli folium). VB: juni - al'\'gtlSt. S : 1. Bob.ica (Myrtilli fructus). VB: juni - avgust. S = 7 : 1. Valeriana officinalis. d 1 n. Koren (Valerianae radix). VB: . septcmbar - novembar. S = 4: 1.

PREGLBD

VAtNIJ D D

LEKOVITOM BIUU

189

+ Veratrum album. em ~ i k . Rizom 5 korenjem (Veratri rhizoma). VB: septombar- okJtobar. S = 4 : 1. Verbascu111 pltlomoides d V. thapsiforme. D i v i z m . Naglo osu~eni krunicni listici (Verbasci flos). VB: juni - avgu5t. S = 7: 1. Viola odorata. L u i i . Cvet z casioe (Violae flos). VB: proleee. S 8: 1. Koren (Violae odoratae radix). VB: jesen- prolece. S 5: 1. Viola tricolor. D n i n (rpoljski). Biljka ru cvetu (Violae tricoloris herba). VB: - juli. S = 5 : 1. Viscu albu1n. I m 1 . Mla<1e grancjce 5 liseem (Visci stipites). VB:

mart-april. S

Zea mays.

= 5: 1.

u k u r u z. Svila od

lkuuruza

(Maydis stigma). VB: leto.

= 7: 1.

RECNIK MEDICINSKIH NAZIV

trbuh Abdominalt - ono s to pripada trbuhu, trbusan Abortivna sredstva (abortiva) - sredstva za izazivanje Abortus - strutni naziv za Avitaminoze - bolesti izazvane delirnienim ili po~im nedostatkom pojedinih vitarnina ili vise vitamina u organ jzmu Aglutinacija - zgomilavanje bacila ili crvenih krvnih zrnaca Adaptacija - prilagot1avanje Adipoznost - gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) - nerastvorljive materije koje na povrsinu svojih cestica vezuju otrovne i druge Stetne supstancije: ledicin ski ugalj, soli bizrnuta, kaolin i dr. Adstringentna sredst1 a (adstringensi astringensi) - sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tki,,a, talozeCi povrsinski l belaneevina medueelijskog tkiva. Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i koZ nego na zdravo tkivo. sZa,raju prosirene krvne sudove, manjuju lutenje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj. Upotreljavaj se lecenju zapaljenja koze i sluznica i za zastavljanje malih krvavljenja. Aeroban - koji moze da zivi (npr., mikrob) prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol - magla od sitnih cestica mikronske razmere, u vidu fine, sve pare. Aklimatizacija - prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija- prilagot1avanje Akomodacija oka - sposobnost oka da vidi jasno precizno daljene i liske predmete Akrija -lekovi ljutog ukusa (paprika} Akumulacija - nagomila.varije Akutan - ka.Ze se za olesne pojave koje se naglo pojavljuju 1 brzo protic, nasuprot hronionim koje traju dZe od 40 dana Akuserstvo - porodiljstYo Albumen - elance, belainCevina Alergija - promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu izvesnih alergena (klice, hrana, lekovi, cestice iz vazduha i dr.), uslovljene preosetljivo~c organizma prema njima Alopatija - upotreba lekova koji u organjzmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest, .koju treba leciti
1

Abdomen -

RCNI. EDICINSI NZIV

191

Alopecija - . stru~ni naziv za telavost A1nara - gor.ka sredstva Amebna dizenterija - amebna sdoolja, a.kut.no zaramo

sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice, prouzrokovano histolititkom amebom A1nenoreja - izost.an.ak menstruacije u ~ene u zrelo doba, tj. od 17. do 45.

ooljenje

godine starosti Amorfan- ezoii~an, ~to nema odredenog oblika Anaerobni mikroorganizmi (anaeroi) - mikrx:rganizmi kojd zive bez sloodnog

kiseonika, skih materija.

neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ-

Analgeticka sredstva - lekovd kojoi ul.Zavaju ili ot:klanjaju bol Analeptitka sredstva - sredshra koja podsticu disanje i krvotok ili direktnim dejstvom na krvne sudove ili preko centra u centralnom fiv~om sistemu Anafrodizijac,'i. - sredstva sposobna da otklone, ulafe i sprere polni prohtev (kamfor, lupulin i dr.) Androgene supstancije - jedinjenja koja mogu potpuno da zamene rprirodni hormon mu~kih polnih flezda u u~kopljenih eksperimentnih fivotinja Androsteron - mu~ki polni honon Anemija - malokrvnost Anestezija - neosetJji1rost Anoreksija - nejesnost, nemanje a.petita, nedostatak volje za jelom Antago11izam - suprotno delovanje dvaju miJoorganizama Hi dvaj.u antiiotika

Antacidi -lekovi koji neutrali~u kiselinu Anti- protiv (antidot = protivotrov) Antidijaroitka sredst11a - leloovi1a sredstva za l proliva Antidot - supstanoija koja neutra1i~ dejstvo otrova Antiemetici - lekovi protiv povraeanja Antineuralgici - vid. analgeti~ka redstva Antipiretici - lekovi koji sniZavaju pov:iAenu telesnu tempera.turu (kinin) Anti..f\epsa - postupci koji su usmerenn protiv li.nfekcije Antiseptici - lekovi koji 'l.lDiltavaju zarazne kJJi.ce Antispazmodici- sredstva protliv grteva Antiflogistitka sredstva - lekovti kojima 5 suzblja ili ul:!ava zapaljenje Anthelmintici - lekovi protiv crevnili pa-razita Anurija - prestanak mokrenja Apepsija - nedostatak funkcije varenja Aperitiv - sredstvo za otvaranje apetita Apopleksija mozga- mofdana kap Apsorbensi - koji upjjaju Apsces - zagnoj, kolekcija gnoja u ~uplji, lju on sam stvorio Aritmija - nepm\'ilnost r.itmu srQmih ot!kucaja Arteije krvni sudovi kojj odvode krv iz srca Arteriosklervza - degenerat:ivna bolest a:I~terija koja dovodi do njihovog otvrdnuea
~;.stolija -

skup pojava nasta.J usled slaosti s~ mi!i~

192

LECENJE BIU1!M

Astenija - o~ta slabost organizma Astma - napadi otezanog disanja, ZJptivanj a, zagu~ivanja Asfiksija - rrestanak disanja, ugru~ehje Ascit - vodena bolest Atonija - smanjeiJje ibl odsu stvo norrnahne napetosti (tonusa) jednog organa k o i se grci Atonicna dispepsija- llitavost m i~ica zeluca creva Autointoksikacija - trovanje organi~m.a mateijlama koje se u njemu stvaraJu Afoni - potpuni ili delirnicni gub.Ltak glasa Afrodizijaci - sredstve koja se uponreljavaju ciljem da se podstakne i poveea polni p rohtev, -5 tim i sposobnost za tizvr~enje polnog cina Acetonemija - prisustvo povecanih kolicina acetona krvi (secerna bolest) Acidoza - s tanje tzv. trovanja organizma lkiselinama, srece se u ~c~rnoj olesti i praceno pnisustvom acetona u mokra6i Bakteriostatici ujaju

sredstva koja sprecavaju

razmno~avanje

bakterija,

ne

ih

(antiiotici)

Baktericidi - sredstva koja unistavaju bakterije - lag, bezopasan - nedosta:tak vitamina 1 u organizmu, avitaminoza Biokatalizatori - organske upstanoije (enzim.i, hcxrmani, Vlitamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu Bioloska standardizacija (normalizacija ili titracija) lekava - odredivanje vrednosti lekova bloloskim metodima, najcesce na La.oratorijskim zivotinjama Bro7'Lhitis - zapaljenje dusnica Bronhopneumonija - za.paljenje pluea Bruceloza (melitokoksija) - grupa od dve zarazne bolesti: maftts'ke groznice i Bangove bolesti, izazvane specijalnim klicama - brucelama
enigni Berieri

Vazodilatatorsku. sredsl"l.'a - lekovi koji izazivaju prosirenje k-rvnih sudova V azodilatacija - Mrenje k.rvtnih sudova Vazokonstrikcija - stezanje krvnih sudova Vaporizacija - pretvar.anje u paru V as kularni spazam - gre krvnih sudova V ezika, urinan1a - besika, mokraCa V ezikans - kojd i:z.aziva plikove V ezikula - plik, mehur V ene - krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce venenum - otrov V ermicid - sredstvo koje ublja crve V ertigo - nesvestica, vrtoglavica V eruke - bradavice Volatilan - isparljiv Vom.itiva - srcdstva za izaziVIIDje povracanja Vomitus - povracanje Vulnerarija - srcdstva za zaceljivanje rana

RECNIK EDICINSJH NAZIVA

193

Galakragog - koji dovodj mleko Galaktogen - mlekotvoan Gagrena - izumiranje tkiva u vecoj ili manjoj oiasti tela Gastritis (gastrit) - zapaJjenje zetuca Gas troenleritis - stomacno-crevno mpaljenje Gastrointestinalna oboljenja - stomano-crevna ooljenja Genetika - nauka nasled:u Ge11italije - polri organi Gingivit - zapaljeje desni Giht - zapaljenj e zgloova Glandula - zlezda Glaukom - povecanje pi1itiska u oku Glikozurija - prisustvo secera u mokraCi Glositis - zapaljenje jezika Gra\'idnost - trudnoea Gt - zapaljenjc zgloova (giht, ulozi) Dezinsekcija - unista\,aje .insekata Dezi~tfekcija unista\'anje zaraznih klica Dekokt - lek dobijen kuvanjem droge u vodi Dekoloracija - obez:ojavanje Delirijum - bunHo De11trifik - sredstvo za CiScenje negu zuba Depilacija - odstranjjvanje dlaka sa tela Depresija - utucenost, tuga Deratizacija - unistavanje pacova i ostalih glodara Denna - koZ. Dermatit - zapaljenje koze Dermatologija - grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi - sredst\ra za. Ciscenje Del'lidracija - obezvodnjavanje Digesli\1 - s.redstvo koje poma.Ze varenje Digestija - varenje Dizenterija (srdobolja) - akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestiom krvavo-sluznim stolicama. Izazivaju dve vrste klica: 1. bacili dizenterije i 2. histoliticka ameba. Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja. Dijabetes - secerna bolest Dijagnoza - utvrdivanje v.ns te karaktera nekog ooljenja Dijagnostika - grana medicine lroja se bavi postavljanjem dija. g noze Dijareja - proliv Dijafoeza obilno znojenje Dismenoreja- bolovi k.rstima i malom trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija - poremecaj varenja Dispneja - zaptiv, oseeaj otezanog disanja Distoni poremecaj tonusa vegetativnih nerava ili misica Diureza - izluc.ivanje mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre bne koblCine tetnosti i nepotrebDii suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) - lekovi koji poveeavaju kolicinu izluiva nja mok.raee

194

LECBNJE BIUEM

Difteri (gso bo lja) - vrlo zarazna bolest prouzrokovan a bacilom difterije Doza leka - odredena koHcina leka koju treba uzeti odjednom. Maksimalna doza v kolicina leka koja se mof e podneti bez znakova trovanja, minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odre<1eno lekovito dejstvo. Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minin1alne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se posti2e najbolje dejstvo
le~enj.

Drastika - snafna sredstva za ci~cenje Droga - osseni del.o vi iljke, koji slze za lek Duodenum - dvaaestopalacno crevo Egzantem - osip kozi, moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem - otok Ekspektorancija - Jekovi koj~ povecavaju lcenje sluzi u du~niku 1 ds nicama i cine tecnijom, cim e potpomaz njeno i~skasljavanje Eksudat - izliv, izliven.a tecnost ma u kojoj dplji organizma Ekcem (egzem) - kozno oboljenje koje se odlikje crvenilom, mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlafenje, stvaranje krasta i na .kraj ljuspanje; hron~tcnoj fazi dolazi do zadejanja pokozice Emeticka sredstva - lekovj koji prouzrokju povraeanje; koriste se u slucaju aktnog ovanja, danas ~eoma .retko, jer mnogo korisnij e ispiranje zelca sondom Empirijska medici11a - lecenje iskljucivo samo na osnovu stecenog iskustva, bez poznavanja nacnih teorija i hemizma leka Emfize1n - otok zhog prozirnanja vazduhom organa (pluea) ili vezivnog tkiva (potkoznog ili rnisicnog) Endogen - onaj koji UJiltr.aSnjeg porekla, 'k oji potice iz sarnog organizma, nasuprot onome ~to g z g n , ~to dolazi iz spolja~njeg
veta

Endokarditis - zapaljenje unut:rnSnje srCa.ne opne Enteritis - zapaljenje tankog creva Epilepsija - padavica Erit1ociti - crvea krvna zrnca Estrogene supstancije - supstancije koje ,u skopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) - mirisne, vrlo >Slozene smese raznih organskih jedinjenja. Dobijaju se iz aznog mirisnog bilja, najcesce destilacijom vodenom parom. Upotrejavaju se medicini, parfimeriji i kozmetici Euforija - . nenotmalno ili prekomerno d:l;>ro aspoloZenje Zagno apsces

Ikterus - zutica 1mpetigo - infekc.i ja koze vidu pojave mehurica bistrom tecnoscu koja se ruskoro zamuti, su od poaetka zamucenog sadriaja (gnoj). Pucanjem mehuriea, nastaj kraste karakteristicne (kao med). 1mpotencija, seksualrza - poln nemoe 11nun - otporan, neosetljiv 1murzitet - otpornost organizma prot~v zaraznih bolesti uslovljena prisustvom specificnih antitela

RECNIK

MEDICINSIH

NAZIVA

195

lnsekticidna sredstva (insekticidi) - sredstva za UDJistavanje .insekata (uhac) lnsolacija - mediciski nazi'\ za sunCanicu nsomnija nesanica lntertrigo - ojed l ntoksikacija - trovanje orgarrizma lntrat'enski -- ka.Ze se za nacin uno~enja leka ubrizgavan1em u venu Jntrakardijalna injekcija - davanje nekog leka ubrizgavanjetn direktno u ~upljinu srcanih komora lntramuskularna injekcija - urizgavanje nekog leka u mi~ice lnfarkt srca (srtana kap, infakt miokarda) - teska akutna srtana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (koronarnih) arterija nflamacija zapaljenje Jnfu~ - k, ekstakt dobijen prel~va;njem kljucalom vodom lnhalacija - vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se unose udisanjem u disajne ogane lnhibicija - sprecavanje, zaustavljanje ili tk:oCenje neke mdnje, nekog dejstva ili pojave Jradijacija - zracenje Jshijas (isijas) - najeesea olest !pe.rfi1fernog Ziv6anog sitema Kancer - rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) - lekovi koji pojacavaju snagu osJaljenog sreanog nli~iea Karminativna sredstva - lekovi koji olaksavaju odstranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica, melem) - ka.Sa za leeenje spoljnom updtreb'Q Katar - z1, bronitno . i li aikutno, koje pojaeava norma1no lucenje slu-

znice
Kafeizam - javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe. Osobito su nervozni ljudi osetljivi na ovo hronicno trovanje Keratoze - oboljenja . kore looja se odlikuju prekomernim ujiD.jem rozasrog sloja pokoZice Klizma - unosenJe teenostd u gZnje crevo, koje se vrsi irigatorom Klimakterijum - prelazno d zene Klisti1' - vid. klizma Kokai11iz1n bolesna .sklonost ka hronionom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) - slab vdd pri sma11jenoj svetlosti. Izraz usporenog prilag<>davanja mre!njaee u m.raku Kolaps - nagla slabost i nemoc organizma pracena slaljenjem i ubrzanjem seanog rada, padom krvnog pritiska, nesvesticom, ponekad i potpunim gubitkom svesti Kolika - akutan, jak l u trbuhu, koji posledica snamih greeva ~up ljih trbt!Snih organa, najee~ee zog prepreke u prainjenju njihovog sadrZaja Kolit (kolitis) - zapaljenje deelog creva

196

LECENJE BlUI!.M

Koma - besvesnost, poreme~j svesti najduljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjate spoljne nadra.Zaje, t j . stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija - opekotina, izgoreti.na Kon1.ulzija - generalizovand trajni i isprekidani trzaji mBiea koji se vide u epileptickom ili eklamptickom napadu Kongelacija - promrzna Kongenitalan - uroden Konziscencija - stepen cvstine ili gustine neke materije Konjunktivitis - zapaljenje vemjace Konstipacija - zatvor Kontagiozan - prilepCiv Kontraindika~ija - prooona kojom lekar odreduje sredstva i postupke koji se ne smeJu upotrebiti, odnosno vr~iti u leeenju odredenog olesnika ili bolesti Kont,akcija - g1cenje, skupljanje (npr., mi~ca, sudova) Koprivnjaca (urtikarija) - prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi. senja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare Korigens- kojti popravlja ukus d mi!ris neprijatnog Ieka Korneja - roznjaca Kosmetika - ulep~avanje doteriV<lje pojedinih delova tela Ksantopsija - futica Labije - usnice, naroeito 1 n LabijattLS - usnat Labilan- eposLojan, nestalan Laksantna srestva (laksancija) - sredstva koja poma.Zu ili izazivaju pr~ njenje creva, ne izazivaju stetne posledice Laktagog - sredsno koje povecava rizluciwnje mleka :iz mlecnih zlezda Larinks - grklja Latenta11. - skriven, pritajen, neizrazen: kaie se za .neku bolest :i njene znake kad nisu dovoljno izraieni Lezija - ostecenje koje nastaje pod uticajem raznih fatktora celijama, tkivima organima Lepra (guba) - te~ka zarazna bolest izazvana klicom, cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i perifeme Zivce Letargija - pospanost, prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) - bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (leukocita) Leukoplast - m.elem Leukociti - specijalne celije (Z'lCa) u krvi, koja se nazivaju ~ i 1 k r v n z r n za razliku od r v n i h (eritrocita) Lisa - besnilo Litijaza - kamen; tvorevine u vidu kamenciea, koje najcesce nastaju u supljim organima talozenjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti LiSaj - promene kozi u vidu manjlih tilti ve6ih crven.kastih peeata i plota, obicno ljuspastih naslaga Lokalna anesteticka sredstva (lokalni anestetici) - lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain, prokain i
dr.)

Luksacija -

Bca.Senje

RECNIK

EDICINSIH

NAZIV

197

[,umbago - bolovi u mi~icima 'slablna ii u ktima Lupus -. ~berkulozno ooljenje koze u vidu crvenkastomodrih tvorica koji na pr1t1sak staklom pokazu ju boj u i od jabuka Makroskopski - kaie se za osobinu koja se, nasuprot mikroskopskoj , moze vi deti golim okom Maligni - opak, zao; k:oj i posrec:lnk> ili neposredno moze da prouzrokuje smrt, k.Ze se obicno za t umor (rak) Maltska groznica - vid. bruceloza Mandule - krajn.ici Mastitis - zapaljenje dojke Mace1 at - ekst:rakt koji se ~dobija prelivcmjem droga vodom, al~oholom, etrom na temperaturi od 15 do 20 , kako se ~z droge iscpla lekovita supstancija edikament lek A1edicinski ugalj - lek, crni pra~ak bez m1nsa i ukusa u obliku taleta granula; upotrejava se kao adsorbentno sredstvo, koje na svojoj povr sini moze da veze otovne supstancije u organizmu Jvtelem - vid. kataplazma Mele1ni (flasteri) - sadr ze kao osnovnu materiju oloWle soli maJSnih kiselina, vosak, mast, ulja, smole, kojima mogu biti primesani i drugi lekovi. Na obicnoj temperaturi melemi su cvrsti, na temperaturi tela postaju meki i plasticni, te se m ogu pri1epiti na kozu. Meningitis - zapa1jenje mozdanlih QPni Meningitis epidcnticki - zarazno kocenje vrata Nleningokok- klica zapaljenja mozdane opne Menopau za - peri od kada zena bez menstruaoije Menoragija - kolicmi pojacana i trajanju prodZena r:i'fenstruacija Menstruacija (mesecno pranje, perioda) - krvavljenje iz sluznice materice u odredenim vremenskim razmaci ma vezi sa sazrevanjem i izbacivanjem iz jajnika ( v u 1 i ) Mesecno pranje - vid . .menstruacija i'vletabolizam - promet materija u orgJnli.zmu lv! etcorizam - nategnutost ltrbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1 crevima pracena oseeajem nadutosti Metritis - zapaljenje misicnog tkiva materice Me troragija - krvavIjenje iz ratertice van vremena menstruaaije Migrena - b{)lest koja se javlja u vidu. povremenih napada glavobolje Mid1ijaza - prosirenost zenice Mikoza fungoidna - kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih oblika i dugim trajanjem Mikroskopski - ka:le se za osoblnu koja se moze otkriti samo mikroskopom Miksedem - booest i.wzvIIla smanjenim radom stitaste ~lezde (tireoidne z]ezde) Miksture - rastvari dveju ibli vise lekovitih 'SUpstanoija u nekom rastvaraeu ili s mesa takvi rastvora s nekom tecnoscu Mioza - sZenost zenice .M iokard - sreani n'lisic Miokarditis - zapaljenje s r6anog rniica Miomi - mesnati, lagi tum011i miSi6nog ttkiva

198
M iopija - krntkovidost M ozdar1a k.ap (apopleksija mozga) -

LECENJE

BIUE

nagli prekid funkcije pojedinih delova ili celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, najtesce usled zapusenja ktvnih sudov-a (tromboza ili emboblja) ili usled p rskan ja krvnog suda (11emoragija) Mo1tStrum - strueni naziv za nakazu Morfinizam - boJ esra sklonost ka hronicnoj upotrebl morfina ili njego,,ih der ivata sa ciljeJn postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa ciljem postizanja euforije (morfijum, kokain, heroin, hasis itd.) Narkoticka srdstva (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hirurske anestezije). Pod nj ihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize centralnog zivcanog sistema, koja se m anifestuje gubitkom svesti i is kljucenjem svih osecaj a N auzeja - gadenj e, muka Nekroza - izuml1anje nelrog tkiva Nervni cenLralni sistem - sastavljen od velikog i malog m ozga, izdu.Zene (bu]busa) i kicnlene mozdine N eur algi ja - hol olasti ozivcenoj od nekog perifernog Zivca i nj egovih organa N eurastenija- razdalljdv.a tS l.aost (zivcana) N eU1 'itis - za,paljenje zivca N euron - nervna celija sa svojim produi.eairna N efritis - zapa ljenje bubrega Nef roza - ooljenje bubrega prouzrolrov.ano degemerativtnim promenama u cel!ija, m a bubreznih kanalica Nukleu.s - jedro (u celiji)
Narkomanija Oligurija - sman jeno izlucivanje m okrace Opoterapija - lecenje sokovima (hormonima) zlezda s unutrasnjim luce-

njem, njihovim ekstraktima, ili samim osusenim zlezdama Opsoletan - zas_tareo (npr., lek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapaljenje uva Oftalmologija - graa medicine koja se bavi p roucavanjem i lecenjem ocnih bolesti Osit (dijafagma) - preeaga
Paludizam - barska g1-oznica (mala:rUJja) Panaceja - lek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bolest obuhvati .stanovnistvo ne samo jedn og vec dvaju ili vise kont.inenata. Takav bio skoro -slrucaj s pandemijom

gripa
Pankreas - gusterata Par aziticid -- sredstvo kO'je uija pa!l"te Paraliza - uzet~t

RECNIK M E Dt CI NSH NAZIVA

199

- koji van digestivnog kanala (creva) porodaj Pas te - kkovi za s polj 3snju u potrebu, slicni le ko,ritim mast ima, sa s razn:erno. ~eCim kol ~cinama praskastih materija koje im daju cvr~cu konZISten ClJU. l zraltuJu se mesa njem talka, cinkoksida, skroba i sl. s nekom lekovitom m ast i u jednoliku sm esu . .. Pas tc s~ ug!a\'nom prim enj uju u lecerju raznih kofuih oboljenja koj a ' 'laze. Bolesmk t reba da z p as tu u tan kom sloj u , koj i tada delujc kao po1upr opu st1j i,,a opna i zasu.Suje. Patogen . - ka.Ze se za svoj stvo n ekog f~tora da izazove odrec1eno oboljenje Pedologtja - nauka zemlj is tu Pektoralan - grudni, kojj umiruje k.Salj Pelagra - avita rnlnoza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) ish rani Pene t acija prodiranj e,- probijan je Perikard (osrde) - spolj a.na scana opna Perikarditis - z41paljenje srcane kese Peristaltika - sp oro, crvolik.o pkretanj e creva od obliZnjeg ka u daljenom kraju , sto o moguca\l lp renosenje .sadrzaja u njima. Zivlj e i preterano pe ri staHicko p okretanj e (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ro pustljiv Per11iciozan - vrlo opasan, wlo teZa!k Pero1 alno - kroz usta Pertus is - velik.i kasalj Pestis - kuga, vlo zarazno oboljenje koje se prenosi s pacova na ljude (u v1, dodiro n1), ili s b olesn~ka (gnojem , izlucevinama). Prouzrokovac bolesti e1sinov bacil k uge Piemija - prisustv<> klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga nastaju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapaljenj e burezne k.a1iCice Pijelonefri tis - zapalje nje bubreme karl!iCice i buhrega Pilule - lekovi laptastog olika, teZine od 0,1 do 0,2 g, nar ocito podesni za duie davanje lekova. Spravljaju se narocitom ma~inom, od propisanog leka i pi1ularne mase. Piogen - koji stvara grj Pire - vlo pogodan oblik spremanj n ekih variva (krompia, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s n edostatkom zuba Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos1 ti) Place.nta -- ~te~ica Pleura -- pluC:na n1aamica Pleuritis - zapaljenje plucne marJmice Pneumo11.ija - zapaljenje pluea (abortu.s) - prelcid trucipoee do 28 nedelja starosti, dok plod ~ 'lli je sposoban za vailJD.aJtenirui llivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zgloova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zgloova Polineuritis - zapaljenje veceg broje. Zivaca Poli11oza -- polcnska groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive m.oZdalne mase
Part s -

arcnte ralan

200

LECENJE BIUEM

Poliomielitis - akutno zarazno oboljenje centralnog zivcanog sistema (d r 1 i z ) Poliurija - izlucivanje velike koliicine mokaee Pozologija - nauka odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - medicinski rad usmeren unaprec1enju zdravlja stanovnistva i suzbijanju i sprecavanju oboljenja podjzanjem opstih higjjenskih uslo,,a zivota, kao i preduzirnanjem svih mera predohrane i zastite zdr avlja Predohrana (poEilaksa) - 'SVe m ere koje se preduzimaju borbi protiv pojave i s ir enja bolesti Preparacija- postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija- nalog, recept (lekarsk.i nalog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dijafragma, misicna pregrada izmedu grudne i trbusne duplje Prognoza - predvi<.1anje kraja olesti Profilaksa - predohrana Prohiicija Z:al>rana Psihijatar - specijalist za dusevne bolestri Psihoza - dusevna olest; porerneeajd oblasti svesti, n.gona, afekta, opazanja, misljenja, volje i iteligemcije Pso1ijaza - kozna bolest koja se od1ikje obrazovanjem manjih ili vecih poIja s nagornilanim suvim i belicastim ljuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferrnent pljuvack:i Puerpe1alna sepsa (babinja groznica) - teska infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pulverzacija - pretvaranje h Puls- bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za proeiseavanje (proliv, zatvor) Purfikacija - preciScavanje (purus = cist) Putrefakcija - tru1jenje (putridan = ltruo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza p.ouzrokovana nedostatkom vitamina D u hran.i Reverzibil1'1 - obnovljJ.v, povratljiv Revulzivan - odvodni, lroji odvodi krv Regeneracija - stvaranje novog dela razvicu; obnova delova koji se norralo tr~s e; zaceljivanje defekata kojoi ISU nastali usled nekog patoloskog
r

Rezistencija - otpomost Rekonvalescencija - opoavljanje posie nefk:e olesti Rektifikacija - ispravka, preciScavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVJi koji se upotr.eljavaju za olabavljeaje misica za vreme operacije, olesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma k ostiju usloo grceva. Najglavniji lek tiz ove grupe k r r , odnosno njegovi aktivni sa'Stojci R enalni - bubrezni

RF.CNIK

MBDICINSIH

NAZIVA

201

R eprodukcija - rctZmnol.av.anje , umnoZa.vanje R esorpcija - upijanj e, u&isavanje R espiratoran - disajni R etencija - zadrfavanje neeega ~to treba da se izaci iz duplje nekih organa (npr. re te-ncija mokrace, retencija placente itd.) R etina - mreznj aca Recidiv - povrat, ponovna pojava ili vracanje vec prelezane bolesti ili nekih njenih znakova Ri11itis - kijavica Roborans - koji snazi, okrepljuje (.torik) Rubefacijentna Sl'edsta - leklovci. koji izazivaju crvenilo 1 lago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc, .naocito lizluiva:nje pljuvaCke Satracija zasicenost Seboreja - prekomerno lcenje lojne materije (sebum= loj) Scdativna sredstva - lekovita sredstva koja odredenim kolicinama sle za umirenje psihicke i motorne prenadra.Zenosti. Upotreljavaju se lecenju l s pojacanom nervnom razdrazlj-ivoscu Sedimentacija - ta]ozenje Sekrecija - lucenje zlezda S elekcija - odabiranje, izor; oplemenjivanje Senziilan osctljiv, ima sposobnost lake aJadra.ZljD.vosti, odnosno osetljivost'i na nada.Zaje Se11zitivan - koji stanju da primi ili prenese neki osecaj Sepsa (trovanje krvi) - olesno stanje prouzokovano dejstvom aznih klica ili njihovih otrova u kvi i raznim oganima Sijalagog - koji t na lcenje pljuvacke S ikativ - koji sttsi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simptoma koja karakteristiena za odeden bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteise prividnim ili stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirttp - gust rastvor secera u vodi (16 delova secera kuvati 10 delova destilovane vode - obican sirup) s dodatkom nekih aromaticnih tecnosti (sirup majkine dusice; 15 ,d elova secera 10 delova rilentine vodice; si rup od naradzine kore; sirup od malina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovima da bi im popravili ukus i miris. Sistola - stanje srca kada se ono svom radu zgrci da bi i.stisnulo kv Skabijes - st1ga Skleroza - stvrdnja,'anje tk!iva kao posledioa bujanja vezivnog tkiva posle zapaljenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkom vitamina organizmu Sluz (mukus) - lepljiv, manje-vise gust proizvod sluznih zlezda u sluznicama Sluzava sred5tva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oicima ka~ lja koji s u jzazvani prenadraienom zdrelnom sluznicom. Ova sredstva deluju mehanicki, ii obolel sluznicu, time stite i na taj nacin uafuju kasalj

202

LECENIE BIU E.M

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vod:i ili nekom drugom rastvaracu Somnifer - koji do\'odi san S 01 1tn.olellcija - sanjivost, najbrfi stepen pornueenja svesti S paza1n - gre Spaz11zodica11. - grccvit Spazmoliticka sreds tva (spazmo1iitici) - leSkovi tkoji k>tklanjaju greevc glatkih mislt a (atropin, p-apaverin) S perma - sem~ Sputn ispljuvak S te11oza- su.Zenost pojed.inih otvoa dLi supljdh . organa Stenokardija (p~kloralna an gina) - napadi jacih Hi tSlabljih boJova u v idu s tezanja u predelu grudne kosti koji se sire (zrace) u levu i u desnu uku , u r uke ill u vrat. Napadi su praceni osecanjem straha od smrti Ste1nutatorija - sredstva :ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljajou, s tefu (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije reluc. S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omam.ljenot Subakutan -- bolest \: t nala.21i izmed:u alrotnili 1 hronicnih
olesti

Sukulentan - soean Supozitorije - tepici Suprare.nalan - nadbubreian Supstrat - osnovica, podloga 1, ire, rmateni.ja na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gnoja kao posledica zapaljenja - lekovi obliku okruglih ploCica Taksonon1ija - klasifikacija organizma Tahikardija (aritmjja) - neprarvilnost u ritmu srcantih otkucaja T enezam - napon, teranje, napinjanje; naroeito bolan napon u predelu cm a ra i mokracne besike, 'bez izbacivanja stolice Terapeutika - vestina leeenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i s redstava koji imaju za cilj suzijanje i 1zlecenje bolesti. Postoje mnogobrojni. oblici leeenja. Termolabila nepostojan prema toploti Termostat - aparat koji sluii za stalno odrfavanje odreltene temperature Tennofor - spljosten metaJan sud ili gumena kesa koji se pune toplom vodom i sluze za zagrevanje bolnih predela (pri napadu fucnog ili bubreznog kamena, cre\nih kolika) ili .izazivanje .r azmeksavanja cira ili apscesa etanus (zli gr, sklopoi) n. zarazna olest lizazvana bacilom tetanusa Tinkture - tecni, obojeni oblici lekova, doijeni ekstrahovanjem biljnih ili zivotinjs~kih droga '\odom, Vlinom, alkobolom ili m~savinom etra i a1kobola. Tinkture oieno predstavljaju 100/ ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu oiku kapljic..
Talete

RECNIK EDICI NSIH NAZIV

203

To ksikoza -

trovanje tok te~kih proliva, i to prvenstveno odoj~di na ishrani. Toksikoma11i ja stanje hroruiCn!Qg trovanja prouzrokovanog ponav]janim
ve~tacko

uzimanj em nekog opojnog sredstva radi postizanja eufonije. Toksikomaij a se ka'ak terise: neodoljivom p--otreb om ili zeljom d a se uzmu nove kolicine ovog sr edstva, cim prestane dej;stvo vec unete kolicine, potrebom da se unete kolicine povecavaj zavisno od toga da li ova .sredstva uslovljavaj samo psihick ili i biolosku potreu za njim. Najcesce toksikomanije s: morfinjzam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i druge kao: tabatizam, kafeizam itd. Tolerancija - naroita osobina pojedinih orgarnizama da !podnose vece kolicine nekog leka ili otrova nego drgi organizmi. Ona more biti urodena ili stecea Tonzile - krajnlci Tonicka sredst-va (tonici) - lelrovi za jaCan.je; upotreljavaj se u lecenju opste slabosti, osoba sa slabim apetitom. Vecina tonickih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, strihnin i gorka sredstva, obicno malim koliCinama Torefakcija - przenje Trans (zanos) - suienje svesti, pri cemru preosta1i doo svenog du~evnog zivota koncentrisan samo jednom cilju. Pojam oznacava i dSevno stanje u dubokoj hipnozi Trauma - ozlede izazvane mehanickom povredom tkiva i organa. Slicno tome, dusevnom traumom nazivaju se tezi poremecaji u dSevnom zivotu izazvani nekim stetnim faktorom drhtanje ferment koji vai belancevine, koji izlcuje Zlezda gusteraca; dejstvuje u alkalnoj sredini r intoksikacija Trovanje krvi - sepsa Trombin - sredst\o za lokalno zaustavljanje krvavljenja Tromboza - zacepljenje krvnog sda komadom zgrusane krvi (trombusom), nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr. Tumor - izra5taj, izraslina vid samonikle guke, cvorova, koji se moze nalaziti na povrsiru nekog organa ili dubini njegovog tkiva raznim oblicirna i razlicite velicine. Svi rtumori se dele na 1 g (benigne) tumore i zle ili opake (maligne) tumore. Turgor - jedrin.a ili cvrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Celavost Trbuh Tremor Tripsin ,ahdom~n

alopecija

Ulkus ventrikulusa - Oi.r zeluca Ulkus duodenuma - Ci:r dvanaestopalfaCnrog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - poveeanje azotnih jedinjenja krvi, koja se normalno izlucJu mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Je-

njenja azota) zbog akutnog ili hronicnog obolJenja bubrega Uretra- mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracni pomi orga!Di

204
Urtikarija - kopri,rnjaea Uterus - materica

LE.CENJE BlUE.M

Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita ili belih krv11ih zrnaca) da W1ose i svaruju strane cestice (zarazne klice, delice celije

itd.)

Faringitis - zapaljenje zdrela Fariks zdrelo Farmakognozija - nauka .l ekovitim si!rovinama Farmakodinamija - grama farmakologije koja proucava dejstvo lekova na

zivi organizam
Farmakologija - nauka lekovima Fan11akopeja - knjiga koja sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na-

laziti na skladistu u apoteci, s opisom porekla leka, njegovih hemijskih osobina, propjsa ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i njegovog cuvanja i spravljanja. U nas vaze propisi Jugoslovenske farmakopeje. Farmakote1 apija - graa fanakologije k proueava upotrebu lekova u lecenju bolesti F ebrilan - groz.nicav F'ekalije - izmet Fenotip - vidlji\' merljiv sastav orgaruz.ma Fertilan - plodan F eces - izmet Firilacija .srca - teperenje srca Fiziologija - nauka koja proucava adnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, i urocieni abnormalni kanal, kroz koji se 1uti sluzavi ili gnojni sadrzaj Fitoterapija - lecenje iljnim lekovima Fitofannacija - nauka lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija- nadin1anje zeluca i creva vazduhom ili gasovima izazvano hra nom koja sadr.Zi mnogo celuloze i skroba, ili poremecajima organima za varenje Flegmona - gnojo zapaljenje koje se javlja u rastres1tom vezivnom tkiv u povrsinskim ili duljim delovima tela Fobija - prisilni strah Fotoliza - ra.spadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu Fotofoija strah od svetlosti Fras - grcevi odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak lecenj koji se sastoji brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu da izazove priliv krvi koZ ili da se trlja neki lek kroz itu. Ftiza - tuberkuloza, narocito pJucna tuberkuloza, koja vrlo izJ:afena i brzo napreduje; u nas postoji izraz sSica, jekt'ika Fungi - gljivice F"urunkul - cir
abituala1'L

uocajen, staljen, i

Habitus -

opstl spoljni izgled neke zdrave ili olesne s

RECNIK

MEDICINSIH

NAZIVA

205

H alucinacija (culna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajueeg spoljnog nadrafaja. Pojavljuje se olasti svih cula; r se poremeeaj opafanja. Ima ih vise vrsta i predstavljaju obicno znak dsevne bolesti HelioLerapija - lecenje koje se sastoji u izlaganj golog tela dejst'Al suncevih zrakova Ileliofoija - neopravdana bojazan od sncanja i sunceve svetlosti Helminti (cvi) - paracciti C.Oveka i zivotrinja. Orvj (pa.raziti) eoveka spa.daju ove rodove: metilji, pantljiCae i obli crvi. Hematoza - az1nena gasova izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima ematologija grana edicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih boIesti ematurija- n101krenje krvave mokrace Hemogloin krvna (>>krvno crvenilo), koja se naiazi crvenim krv nim zrncima i koja igra glavnu ulogu disanj Hemoliz.a - oslobadanje hemoglobina iz crvenJh krvnih zrnaca i nj egovo prisustvo plazrni boles.nika, koja dobija orvenu boju emoragija krvavljenje e1noroidi (suljevi) cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena najnizem delu pravog creva i cmara. U mu skaraca cesce nego zena. Hemostaza - spuntano ili vestacko zaustavljanje krvavljenja emofilija onasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenj epar jetra epatitis - zapaljenje jetre ereditaran nasledan ereditet naslede Hernija - kila Hib1id - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj .dplji usJed poremeca krvotoka u teskim srcanim manama idroterapija koiscenje temperature i mehamdckog dejstva vode na ljudsko telo sa i1 leeenja idrofilija pozudnost za vodom liijalirz - staklast Hiperacidnos - prekomerna kiselost Hipere1nija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (navala krvi(() nekom delu tela gde norn1alno treba da ima ma!flje Hipe1tenzija arterijska - poveeanje krvnog pitiska Hipertonija - pov isea napetost rn.iSiea Hipertrofija - prekomerno rastenje jednog organa Hi jednog dela organa bez promene u njcgovom sastavu Hiperltidroza - povecanje izluC:ivanja moja Hiperhlorltidrija (hiperaciditet) - preterana kiselost zeludacnog soka kao pos ledica povecanog lucenja zeludacne sone kiseline . Hipnotit ka sredstva (hipnonici) - lekovi koji iza1livaju san ili olaksavaju njegovo nastupanjc Hipo tenzivna sredsl\'a - leko:v~ koji smanjuju arteijski pritisak Hipotonija - stanje sni.Zene miSicne napetosti

206

LECENJE BIUEM

Hist erija - du~evno oboljenje koje spada u grupu psihoneuroza dspoljava se du ~eY nim telesnim !pOremecajima u olasti motonog senzitivnog i vegetati\,nog sistema Holagogna sredstva 01olagoga) - lekow podstic lucenje zuCi Holelilijaza- ka1ncn zucnoj keici Holecistilis - zapalj eje zcne kesice Ho1-neopatija - specijalru sistem lecenja cije osnovno ucenje da neku bolest treba leciti onjm lekom koji, dat veCim kolicinama, izaziva u organizmu znake slicne znacima bolesti koju treba leeiti. U homeopatij.i se lekovi potreljava;j u cesto tako '.1im koliCinama koj e iskljucuju ma ka1 kvo dejstvo na oboleli organizam Hronica11 - koji dugo traje, koji se sporo ra'lvija ili koji ima rn tok: hondcn a bolest, hronicni alkoholrizam ~ d. dobar, covekoljuv; koji .p oreklom od coveka (npr., humana medicina) Cijanoza - plavetnilo (pomodrelost) kore i sluznica, naroeito u snica, vrha nosa i krajeva prstiju. Ja,rlja se narocito u bolestima s, pluca i u raznim trovanjia Cikatrizacija - proces za.ra~Civanja rane stvaranjem oZiljaenog tlciw. Cistitis - zapaljeje mokracne beike Citologija - nau ka koja se bavi procavanjem Crvi - helrin t.i Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova slZi za 'Vlacenje u razne prirodne telesnc otvore

tmar- anus
Sarenica - duZica Secerna bolest- dijabetes Sok - stanje koje se karakterise poremecajem krvotoka Stitnjaca (stitata zlezda) - titreoid!na zlezda Suga - skabijcs Sljevi l1emoroidi

POSEBNI DEO

AGAR-AGAR

2:ELOZA,GELOZA
Na narociti nacin izdvojena sL dz raznih crvenih alga rasprostranjen_ih morima oko istocne i jZne Azije. su bezbojne ili zuckaste, proZlrne ~~ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer mno~o upiJa, ~.bog g se medicini upotrejava kao g, lako podnosljivo 1 neskodlJIVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci rnnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadr.Zuje creva, te ih podstre kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan s kiselim mlekom slZi kao cli jetalna hrana u lecenju stomacni i crevnih bolesti. U famaciji sluii pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema i ta hleta. U rnikrobio1ogiji agar-agar se upotrejava kao hranljiva podloga (hra nilBte). .

AZULENSKE DROGE
Kamilica, pelen, odoljen, oman . ajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, vetiver i mnoge druge droge daju 1 v n t r s k u 1 . . potice ~d azulena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujci pri sustvu azulena, ova ulja delujtl antiflogistiano, tj. protiv U~pala koze i slu-

znice.
U drogarna se azuleni ne nalaze sloodni, nego se jav1jaju etarsko u1ju tek duiom destilacijom 5 vodenom paromj sto se vidi i iz pojave da s pocetka dobijeno l, npr. od kamilice, bezbojno i ukoliko destilacija du.Ze traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tamnije plavo. Azuleni, naime, poticu od s1o:Zenijih jedinjenja, tzv. r z u 1 n ili z 1 n g n i h s s k v i t r n . Na primer t r i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamon1illa), poazulen h m z u 1 n , jer se pod uticajem alkalne reakcije, zatim destilacije kiseloj sredini . prisstvu ki seonika iz va.zduha otvara laktonski prsten molekul matricina, gubi karboksilna grupa i tako doblja hamazulen. s i n t i n ili artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absi:zthin1), pod istim uslo\rima kao slueaju matricina raz1afe ..se na azulen 1 1akton.

210

LECEN1

BIUBM

V t i v z 1 n se doija dehidrogenacijom pomotu selenijuma seskvitepei u etarsl.-om ulju od t:ropske iljke Vetiver tizanioides. u k z u 1 n se dobija debldrogenacijom pomotu ~umpora seskviter pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na totn principu dehidrogenacij~ osniva se polintetska industrijska proizvodnja ve~tackih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre RZicka, zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade .i uop~te oljem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri cemu jeda!i prsten petoclan, drugi sedmoclan. Osim matricina i apsintina u mnogim drugim .iljkama ima slicnih t r n i d n i h g r k i h s u s t . n i od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov.im a koristi medicina.

AJCICA, GORACA, BAGRENA, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papilionaceae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 , Orasla retkim dlakama. Staljike su suplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su dugacki 8-14 cm, siroki oko cm, udruieni .i 10-15 loptaste cvasti na vrhovima grancica. runica bela i pro~arana ru.Z1casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALANA, RtmNILO. ALOJ DRVOUIO. ..

211
' digiotalisu. Otrovnost potice od koronilina ~ koronizida. Prema seme otrovno.
~iroka 2 do 2 5 mm. Cveta od

purno. Plod mahuna, dugacka 4-5 cm, maja do jru.na. Raste svuda. ~jCica c:.tro,Jna. Deluje na srce slicno nekollko mateJa, pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,i zbegavati. Naocito

. O~tala narodna lmena: gluva.ra, gorka trava, gorciljavka, grahorica, grktca, ljta trava, ~areni gra~ar. Slicnog sastava . dejstva i -srodna, takode rasprostranjena zeljasta biljka Coronilla emerus L. (ko~utica, ber~, gluhovet, zad!tkovina, zecja tilovina, futa Sibika).

CRVENI KOREN, K'NA, N K'NA,

SRU2AVAC

ALANA, RUENILO,

Alkanna tinctoria Tausch- Boraginaceae

Alkana raste na pe-sk severnim delovima Vojvodine i mestimieno U Dalmaciji. Upotrejavaju se podzemni delovi blljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrii ~ i tanina i smole. Nekad se potrejavala ~kolskoj medi ctni, danas uglavnom za eks trakciju crvene koja vrlo lepa i nije otrovna, se dozvoljava upotreba za bojenje ulja, masti, likera, lekova, kozmetickih i higijenskih sredstava, za bojenje svile, mikroskopskih preparata i slicno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA

l

SAUICA

arborescens MHI. -

Liliceae

Do 4 m visoko tSukuJentno drvo iz jufne Afrike. U SSSR-, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle svetskog rata kao jednogodinja zeljasta iljka radi dobijanja svef.eg soka, emulzije i preparata biogenilz stimulatora V. . Filatovu. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavJjaju u rasadnike - staklene vrtove - da se ozile. U prolece ih rasadujtt na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod

212

LECENJ E

BIUE

biraju krupni, soni, zdra,,i listovi, ~i mladi listovi ~Se koriste za oziljavanje staklenkima za nar~d nu godinu . S v z i s k, ko}i iscuri iz svezih, tek odsecenih lis tova, konzervi~e se alkoho1om (80 g soka i 20 g alkohola). Deluje bakt ericidno na razne gupe mikroba. Primenj uje se spo1ja za 1 eeenje opekot ina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku ologa i za zapiranje rana, iznutra protiv zatvora, anacidnih gastrita i kolita. V d n i 1f k s t r k t i z s t i 1i r n g 1 i ~ 1 , nacinjen Filatovljevom metodu, sa drfi iogene stimulatore koji poveeavaju z~titne funkcije bo1esnog oganizrna. Pimenjuj e se uglavnom za 1ecenje oenih bo1esti, i protiv r nicnog artrita, cira U zelucu i IU dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugde. Filatov, znameniti sovjetski oftalmo1og (oCni 1ekar), ~ od hipoteze da se posle smrti zivotinja .i bilja u tkivima od.igravaju suprotni ioemijski procesi, i da se pri tom javlja sinteza hemijskil1 supstancija koje treba da pobude, stimuliSu zivotne procese tlciva koja se gase. supstancije azvao biogeni stimulatori. Odseceni sooni listovi aloja mogu da izdrze dugo pod nepovoljnim uslovirna i da za to vreme sintetizuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado, neozledeno, socno li~ce cim se odsece s biljke, da bi se iz. beg1o curenje soka, drzi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8. Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim us1ovima komadi se cuvaju za imp1antaciju, tj. u~ivanje pod kofu. Osim toga, od njih se izraduje ekstakt za parenteralnu upotrebu: delici se samelju, pomesaju s destilovanom vodom i1i fiziolos kim rastvorom (1 : 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj.uCaja, procedi, ponovo pr okuva da kljuea 2 minuta, fi1truje, razlije u ampule, za. topi, sterilizuje u autoklavu 1 cas na 1200. Ovaj ekstrakt se upotreljava potkozno 1 ml dnevno u toku od 30 do 35 dana. m 1z i 1 , izra(fena od stimuliranih listova i ricinusovog i eukaliptusovog ulja, upotreljava se za spreeavanje i lecenje suvog i vlaznog epidermita i opekotina i III stepena nastalih pos1e zraeenja.

ALOJE, ALOJ,

SAUR

Vrsta ekstrakta izrac.'iena na mestu proizvodnje ukuvanjem soka iz li~ca razih vr s ta l. tvda i mrka smolasta masa stakJ.astog preloma, vr1o gorkog i neprijatnog ukusa. spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) 1 se upoteljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama ~kodlj iv: iznad 8 g moze izazvati smrt. Deci se ne sme davati.

ANGELIA, A.Nf>BLIA, RVOJAC

ANGELIA, ANDELIA, R''

Arzgelica archangelica L.- Umbelliferae

Izgled fljke. - AngeHka vrlo krupna, snafua i lepa, do 2 m visoka zeljasta biljka. Rlzom mesn~t, kupan, kratak ~ gusto obrastao duplje, na osnovi kao ruka debelo gac kim korenj em. StabJ.o pravo, su i crvenkasto, l, pri vrhu razgranato. Listovi su triput perasto useceni, vrlo krupni (donji 60-80 cm) i na osnovi mehuasto obuhvataju staljiku. Stitaste cvasti se nalaze na vrh staljike i ogranka, vrlo su krupne i imaj mnogo cvetova zelenkaste jli fuckaste . Plod jajolik, pljosnat i krilat, do 7 mm dugacak i do 5 mm sirok, Zckastobelieaste . Cveta jula i avgusta. Rasprostranjenost. lazi divlja biljka. Gaji se

moevarnim mestima. Retko se naaromatian

Svojstva. - Cela biljka ima svojstven prijatan sa najpre oslatkog, zatim aromaticno ljtog.

miris. Uku-

Gajenje i berba. - Angelika speva na lakom, rastresitom, plodnom i movarn01n zeljiStu. Seme se mora posejati cim sazri, jer brzo gui klijavost. Dobijeni 1-asad se rasadje na stalna mesta poetkom jesem na rastojanju 80 80 cm. Mora se cesto okopavati i oilno navodnjavati. Biljka cve ta druge ili trece godine. i drske (bez cvasti), n.amenjene poslasticarima, sek se vec od prve godine, od maja do septembra (5-6 beri), vezuju u snopice i odmah prodaju. Prinos oko 25 hiljada kilograma sa hektara.
Staljike

Stitovi sa zrelim plodovima. odsecaj LSe nekoliko navrata od avgusta do septembra, sse na asurama na sunc, omlate i plodovi se pakuju vrece . . Rizomi se vadc prve godine pre nego sto list otpadne, oCiste, operu, uzdu.Z na etvoro rasek i su se na jakoj promaji.
Sastav. - Rizomi i korenje sadrZe 0,30-1(1/ etarskog ulja, oko 6/ smole, pektina, sitosterola, ..-mnarina, raznih kiselina i drugih materija. U plodovima ima 0,5-1,5<~/ etarskog ulja, oko 1~/ masnog ulja, kumarina i drugih sastojaka. Etarsko ulje se svetu proizvodi u indstrijskim kolicinama, najvi~e Zapadnoj Evropi, destilacijom samlevenih plodova, rizoma i korenja. Glavni sa'Stojak ulja felandren. Ulje vrlo skpo. Najvi~e ulja potro~e fabike raznih desertnih piea. Upotreba: - \' n.ekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin. Deluje povoljno na zeludacno-crevne organe, olak~ava varenje, odstranjuje ga sove i teskoce koje zbog toga nastaju. Nije ~kodljiva i ne izaziva naviku. Zbog pijatnog mirisa svi rado uzimaju. U t svrh uzima se 5-1 g praska ili 50fo spravljen od plodova ili korenja. ~ prij~tniji od svezih driaka i korenja, jer veoma aromatian i povoljno utice na raspoJozenje bolesnika. U apotekama se izraduju razni galenslci preparati, pre svega tinkture 1.200/), alkoholature, ekstrakti i dugo.

214
U domacinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1. Za apetit: 30 g korena ange1ike i 15 g linoure, kicice, pelena i laienog ~kalja - pomesati i od te smeS-e supene kasike popariti sa pola Htra kljueale vode, poklopiti, ostaviti ukraj stednjaka i posle 2 sata piti 1 ~aw --4 puta dnevno jela. 2. Za bolje varenje: 25 g plodova angelike, anisa, mora~ i kima pomesati i od te smese uzeti 2 -supene kasike, popariti sa 100 g kljWe vode, poklopiti, ostaviti ukraj stednjaka, ali da ne vri, 2- s({ta; piti posle jela. . Protiv gasova, rdimanja, grceva i drugih smetnji: g korena angelike .i 15 g kamilice, n, moraea i kima - pomesati i ~ naciniti i pi ti kao pod 2. 4. lade sveze staljike angelike slZe za spravljanje slatkog za zimu, kandiranog voca i lkompota. IU veoma tp rijatne posla\Stice koje moze svako domacinstvo da spremi za zim. Uzimaju se posle jela. Trubaljka (Angelica Pancici Vand.) i divlja and.elika (Angelica siz,,estris L.) rastu kod nas livadama i vlainim sumama. One su takoc:te lekovite, ali sadr:Ze manje etarskog ulja, .im zato i lekovitost manja. Oim toga, ove iljke nisu medicinski proucene. Narodna imena: arzgelika (O.rfelin), aJDgeliica, ant1elika, ant1elski koretz, andeosko drvo, vrtna \nelka, gozdni koren, zlahtna ange}itka, kad:linac, kraVOg.a!Z, kravojac, siris. Angelica silvestris namodu se na2'Ji!Va: a111geLi.ka, and.elski (and.eoski) korerz, ostna angelika, divlja and.elika, kJOren -svetoga duha, .kravojec, trubal ka, trrubel.

ANIS,

~ASON,

ANIZ, ANIZ,

SLAI

KOPAR

Pimpinella anisum L. Anis

staljika

Umbelliferae

jednogodBnja zeljasta biljka, visoka 20-60 cm. Koren tanak, valjkast.a, lisce trojako: donje lisce na dgackim tankjm drskama na .kojim okruglasta levkasta liska obodu krupno rop~sta; srednje lisee trojno klitnasto deljeno i obodu zupcasto; garnje lisce sedece i vlo sitno deljeno. Cvetovi -su sitni, beli i udruZeni u stitaste cvasti.

Rasprostranjenost. - Anis raste div1je oko istoenog dela Sredozemnog mora. Droga potice samo od gajene biljke. Gajenje aisa slicno moracu. Seje se matu .i apblu na rastojanju cm. Na eiktar potrebno dko 14 kg semena, rodi oko 1.000 kg. Tr.Zi jaku, toplu, lak 1 dobro obac:tenu zemlju. Boji se hladnih vetrova. Banat proizvodi vrlo dobar anis. Kvalitet droge zaV'isi od sote, kllime i zemljista. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja, klima Vojvodine i jstocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka d najbolju drogu. Potrebno unistavati korovsko ilje da se prilikom mlacenja ne nac:te drogi. Treba vrsiti propagandu za gajenje anisa kod nas, jer se trafi vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja.

ANIS, ANACON, ANIZ, SLAI KOPAR . .

215

Berba. - Anis se r kao i morac, ali berba ne traje tako dugo: dvaput se orezuju zreli stitovi s plodovima, treci put se cela biljka odsee. ~lod?ve treb_ a su~iti kao ~ito na tavanu, eesto prevrtati, ocistiti od zemlje 1 koliko god mogu~e bolJe od peteljaka. Bere se u leto. . Drog. - ~lod (shizokarpija), Anisi fructus kru~kastog oblika i sa strane malo splJOSten. Nad podlogom do mm ~irok. DugaCak 4-5 mm, hrapav, gusto m 1 v od prileglih cekinja. Sivo-zelenkaste .

POPRE CAN PRESEK R.OZ DVA SPOJENA .PLODA ANISA. NA LEDNOJ SRANI SE VIDI 15, NA TRUNOJ 2-3 ASNICE. . - ANIS, - KUKUA

Plod sastavljen iz dva plodnika (merikarpije), koji su obicno spojeni i svaki ima 5 rebara. Rebra su jednaka, nezna i d. U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem. Anis vrlo prijatnog, jakog aromaticnog mirisa na anetol, ukusa slatkog, aromatienog, toplog i naljutg, sLicnog moraeu. Primese. - Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita rica, narocito ne s plodovima k u k u t (Conium maculatum). Plod kukute poznaje se tome sto gladak, sto ima vrlo istaknuta, talasasto povijena rebra, iz1nedu r nema masnica. Poznaje se i neprijatnom zadahu na kukut-u (na misju mokracu) , koji se razvija kad se plod ovlafi rashrorom kalijum-hidroksida i zagreje (oslobada se ' k n i n). n ik i n s m (Hyoscyamus niger) bubrezasto, sitnije, bradavieasto, tackasto, gorko i neprijatno, nema etarskog ulja, ima alkaloida. r i n d r i r s n nisu sJatki i drugog su olika. Anis se azlikuje od plodova ostalih stitarica tome sto obrastao malim jednocelijski.m, bradavicastim d 1 k m debelih z.idova i ima m n g s i t n i h s n i . Skroba nema. Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata. Semena jezgra puna kapljica manog ulja i zrna aleurona. Sastav. - Ani'S sadZi l,S-4u/o t r s k g u 1 , oko >/ masnog ulja, 2/0 belaneevine i secera. Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12/, etarskog ulja najmanje 1,5~/, vlage ne s.m e biti vise od 90/. Pepela ne sme ostati vise od 10/. . Anisi aetheroleum doblja se destilaoijom pomoeu vodene pare iz zrelih svezih plodova. bezbojna ili ledozuckasta tecnost, koja jako pre1ama svetlost; ili bezbojna kristalna masa prijatnog miisa na anis i slatkog aromaticnog ukusa. Pocinje se topiti na 150, potpuno tecno izmedu 18 i 200. Mora mrznuti izmedu 15 i 19.

216

LECENJB DIU BM

Anisovo ulje lima 80-900/ n t 1 , zog ~ga se na hladnoCi smrzne. Sadd i ~ i estrago1a, metilkavikola, anizaldehida i anisove kiseljne. Ulje treba cuvati tamnom i hladnom mestu u napunjenim i dobro zapa kovanim staklenim sudovima tamne . Anisovo ulje koje dufe vremena u dodiru s vazdul1om ili vi~e puta zagrevano mofe imati nifu ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tefinu. Pod u ticajem svetlosti i vazduha ulje se menja, gubi moc kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilben). Anetol oficinalan u nekim farmakopejama. Iz ulja se odvaja rasbla(!ivanj em. Upotreba anisa i njegovog ulja testa i raznovrsna, narocito u narod noj medicini i decjoj praksi. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans, karminativ, "Stomahik (spazmolitik) , galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. Stimule sekreciju zuci i pJjuva~ke. Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obj~njava njegovo uspe~no dejstvo protiv gastralgije .i kolika. nogo se upotreljava u veterii za dralenje peristaltickih pokreta. Razne pastile i bombone, likeri i druga sredstva za ivanje, preparati za zube i usta i dr. tako(!e sadde anisovog ulja. Plod dodaju hlebu i kolacima kao kim. A.nisovo etatsko ulje deluje na centralni nervni sistem. Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromaticnih rakija i likera. U malim dozama ulje olak~ava respiraciju, aktivira cirkulaciju i jata srce, u vecoj dozi izaziva pijanstvo, drhtavicu i dr. Stao ulje otrovnije od svezeg, jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju ~ otrovnije materije. Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti, te se daju kao vrlo jaka stocna hrana, narocito muzarama da bi davale vBe mleka. Istorija. - Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i n azivali su ga Solamen iJ1testinorum. Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i Egiptu. Karlo Veliki naredio da se anis gaji. Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko is-tocnog dela Mediterana. Etarsko ulje dobija se jos od XVI veka. Anis jedna od onih droga koja se od najdavnijih vreme.n a do danas stalno, nekad vi~e nekad manje, upotreljava kao lek i zacin. Mdanl ~jevt sa anisom . 1. Poremecaj srcanog rada usled nagomila'' anja vazduha l.elucu ili c1evima: 10 g anisa, moraea, kima i kamilice, 25 g nane i m aticnjaka i 5 g kore krusine. J ednu supenu ka~iku ove me~avine popariti sa 200 g kJjucale vode, poklopiti i posle 2 sata odliti i popiti posle jela. MoZ.e se piti triput dnevno. 2. Za lakse iskasl javanje osSene sluzi iz pluca: 25 g anisa, moraca, slatkeg korena i majorana, kao pod 1; pije se topao . . Za lakse iska.Sljavanje: 20 g anisa, veronike i saponarije, 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena ljubicice, kao pod 2. 4. Za smirivanje kaSlja i iska.Sljavanje sluzi: 5 g anisa, morata, is Jandskog li~aj a i cveta podela, 10 g nane i veronike i 20 g lista pod bela i korea belog sleza, kao pod 2. 5. Za izluci"anj e mokrace: . 20 g anisa, perfuna , l, nk ve i kima. Tri supene kasike zdrolj en~h plodova p oparitri sa pola li tra kljutale vode, poklopiti i posle sata p opiti u obroka pre jela. 6. Prociv gasova i nadimanja organima za varenje: 20 g anisa, moraca, kima, majkine du~ice i k amilice, kao pod 5, ali se pije posle jela.

. VI, AVUGA,

BURJAN

217

7. Protiv zatora: 20 g anisa, mora~a, slatkog korena, suvjh ~ljiva i kore krusinc. Ove supene ka~ike ove mc~avine popariti sa 300 g klju~le vode, poklopiti, ostaviti sata i odjednom popiti. 8. za os,,ef.a,Janje (osoito k.rajem zime d rano u prole~e): 20 g anisa, ipuraka, drenjina, ribizla i kiselih vi~anja. Tri supene kasike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode, ostaviti celu no~ i sutradan piti umesto vode. 9. protiv astme: 20 g anisa i cveta podbela i 60 g lista podbela, kao pod 8. 10. Za lucenje mleka: 25 g anisa, moraea, mirodije i majorana, kao pod 8. Od anisa se apotekama spravljaju ne samo razni eajevj ve~ i pra~ koYi, tinkture, ekstrakti, sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje. Ostala narodna Jmena: anaton, anez, anis, anjez, morski janez, onajs, onliz, razijan, slatki janus, slatki komora, slatki kumin.
APA,AVIA,AVUGA,B~AN

San1bucus ebulus L. -

Caprifoliaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka 1-2 m. Listovi su naspramni, sastavljeni od 7 do 11 duguljastih i siljastih listica. Cvetovi su beli (retko kad ru.Zieasti), mirisa na gorke bademe, udruieni cvast slinu stitu na vrhu sta ljike. Plod okrugla, socna, crna bobica. Cveta juna i jula. Raste svuda k~o

218

LECRNJE BIIJEM

smrdJji\' korov neprijatnog ukusa. Upotrejava se koren, list i plod (Ebuli radi.x, folium et fructus). U korenu ima cijanogenetsk!ih heterozida i gorkih materij a. U celoj biljci ima malo etarskog ulja, gorkih materija, raznih . cera, plodu ima valerijanske, jabucne i vinske kiseline, tanina, antocijana (modra soka) i pektina. Koren se u narodnoj medicini upotreljava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena ku,,a se 2 sata u 10 litara vode i u toplom dekoktu drZi ruka i noga; i..stavremeno se pije 2-3 ~ dnevno. - Svi delovi biljke deluju purgativno, diureticno i izazivaju znojenje. Zrele i se izgnjece i ostave 2-5 dana, pri 6emu se odigra vrenje, ~ok se i2bistri, posle cega se iscedi i profiltruje. Ovaj sok (zasladen) izaziva znojenje i ciscenje. U ratu se od zrelih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svoj st\renog, ncprijatnog 111irisa, od koje i glava. Droga narodna imena: abad, abdika, abz.ovina, avdika, avta, aldum-trava, anta, aptika, a ptovina, aptovnjak, aptuga, aftika, bazg, bazdika, bozovina, bujad, zovia, koko~ij e grozde, kurjacki rep, optovina, smrdljiva zova, stenicnik, habad, habdika, habdovina, hapta, haptri.ka, hobed.

ARAPSA GUA

Gummi arabicum
Arapska guma i gumarabika na vazduh osseni i stvrdnt sok, koji curi iz ozle<!enih drveta i grana raznih vrsta Acacia, ooobl.to Acacia Senegal Wid. !vlimosaceae (ijela akacija, egipatska akacija), najviSe Sdanu od Crvenog mora do Senegala. Komadi razne velicine i oplika, bez mirisa, sluzastog i ljtavog uksa. U vodi nabbri i rastvori se dajci gust, zilavu i lepJjivu mas. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula, pasta, emul zija, pastila itd. Upotrebljava se i lecenJ zapaljenja zeldacne i crevne slnice i gornjih disajnih pteva, kao i decjih proliva. Ulazi sastav pastila i raznih bombona protiv kaslja. U tehnicke svrhe upotrebljava se mnogo vi~e: za izrad.u bombona, za proizvodnju lepka i dr.

ARIS
Larix decidua
iUl.

( = Lard.x europaea DC.) -

Aietaceae

cortex, gemma et folium), farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koji se proizvodi Tirol benjem s tari1ih stabala.

visokim planiuna i ppoljak i Jist (La1icis

Do 35 m visoko crnogoricno drvo cije cetine sadi se kao ukrasno drvo.

d jesen. Raste Upotrebljavaj se kora, najee~ce terpentin, u

ARIEVA GUA,

ARISEV

RUD,

ARISBVA GUIVA. ..

219

Sastav. - U terpentinu ima 20-220/ etarskog ostatak tine smola, bojene i gorke materije i tragovi ciblbarne d mravlje 1kisene. Glavni sastojak etarskog ulja pinen i orneol. - U kori ima tanina i koniferozida. - U lHcu ima do 130 mgolo vitamina , 0,20/ etarskog ulja prijatnog mirisa od prisutnog orneola i bornilacetata, svojstvenog ~e C.era melezitoze i drugih sastojaka. - U semenu ima 9-120/ masnog ulja i 7/ azotnih jedinjenja.
ulja,

Upotreba ari~a slitna boru i drugim cmogoricama. Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu, najte~ce za spravljanje slozenih flastera. Zbog prijatnog mirisa etarsko ulje se upotreljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja, najt~ee u obliku aerosola. Samo pomesano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo, od jele, planinskog bora i dr.), arisevo etarsko ulje se upotreljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u loncic vode koja kljuea i ta para udise. ArBevo drvo se upotreljava u gradevinarstvu, osobito tamo gde su velika vlafnost i voda.
Narodna lmena: arez, arii, aric, arisevina, listvenica, sosna, tis. Slicnog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arisa koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx. Larix occidentalis Nutt. i Larix pcndula Salisb. liz Amenilke, Larix dahurica Turcz. sa Kameatke i Larix leptolepis hort. iz Japana.

ARlS

ARISEVA GUA, ARISEV RUD, PECUR.A NA DUBU ARISU, ARISEVA GUIVA

Laricis fungus
Ogromna gljiva koja raste na stalu arisa. Bere se cela gljiva (Poly porus officinalis Fries - Polyporaceae), ali se za lek upotreljava samo njen srednji deo, posto se pre susenja odstrane kora i donji meki deo. Gljiva lici na veliko konjsko kopito i moze biti teska vi~e ki lograma. Ima 50-SOO,'o s m 1 koja gradi crveno-nasmedu, lomljivu masu i rastvara se u alkoholu, etru i bloroformu. Upotrebljava se protiv nocnog znojenja tuberkuloznih, ali samo na lt;a, karski recept, jer droga otrovna!

220
ARTISOA, ARTICOA

LECBNJE Bll.J

Cynara scolimus L. G:ji

Composnae

se kao povree Zapadn.Qj Evropi i d!rugde. Ima vebl.ke cvetne gJa' 'ice sa mesnatin1 socnim cveti~tem i listo ltako mesnate ovojne litove sa soi ste kao omiljeno povrce. SadrZi goke i cnom bazom. Ti socni dclovi 5 1kordrge sastojke koji vraeaj apetit, pomafu varenj, deluju kao g diuretik, holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru, smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokracom, pomazu varenju masti i dr. Kod nas upotre.ba artiSoke gotovo nepoznata, na Zapadu se upotreljava protiv zu tice, kongcstija jetre, bolova u esici, ciroze i dr. Zato tamo danas svako ko moZe. gaji u svom vrtu artisoku. Moze se spesno gajiti i kod nas. Narodna imena: ardecovka, articovka, gardun, italijanski osat, raticok.
d!agu~ca,

pi,1JOma

ASA-FETIDA,

ASAN, AZAN-SMOLA,

DAVOUA SMOLA,

JUROLEK

Assa foetida
Asa-fetida ili asant na vazduhu stvrdnut m 1 n i s k (Oleo-gum7ni-resina), koji cri iz ozledenog ili preseeenog rizoma i korena Ferula assa foetida L. (smrdljJva vitina, devesilj, nevesilj) i drugih Ferula - Umbellifesu dgovecne suklentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana. U etarskon1 uJju ima sumpornih jedinjenja, zbog cega zaudara na beli luk. Asa-fetida se upotreljava kao sredstvo za umirivanje, protiv nadimanja crevima i, u sastavu pojedinih slozenih lekova, za iskasljavanje. rae.

BAGREM
Robinia pseudacacia L. Papblionaceae
Bagrem porekJom iz Kanade. Kod nas se mnogo gajj. Drvo visoko oko 20 m. Cveta u maju. U narodu se upotreljava cvet, rede list (Roblniae pseudacaciae flos et folium). Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, list ~ dok mlad. U cvetu ima flavonskih heterozida, asparagina, sluzi, voska, etarskog ulja i fitosterola. Cvet se upotreljava u obliku (5 na 100) za lak~e iskasljavanje i protiv nazeba. List (5 na 100) izaziva lucenje zuci. Bagremova kora otrovna, zbog cega ne treba koristiti kao lek. Otrovnost potice od toksaJbumina robi.na. Zabelezeni su slucajevi trovanja dece ovom korom. Narodna lmena: akacija, akac, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bag1em, belo drvo, belo cvece, ijela bagrena, ijela draca, ijela kapinika, gospodinov trn, egiptonska trnina, kralj, kraljevo drvo, kra[jegac, kruncica, morska draca, nero-d, robinija, signojka, stambolska draca, hacija.

D, ,

MINDAL

Prunus amygdalus

Stdkes

= Amygdalus communis L.)- Rosaceae

Kod nas su poznati g r k i d (var. amara) i s 1 t k i ili i t m i (var. dulcis). Medu njima nema razlike osim sto semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida, u slatkom nema. Zato seme gorkog badetna l ek01.'ito :i otrov11.0. Badem poreklom iz Male Azije i Mesopotamije, odakle se ra~irio svuda oko Sredozemnog mora. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. Kod nas na jugu raste poludivalj. Badem oko 5 visoko drvo, s duguljastim, ~iljastim, rubu ostro testerastim listovima i vrlo lepim ru.Zicastim cvetovima, prvim vesnicima proleca. Plod duguljas ta kostunica, ima zelen, ma!ljav epi1karp i slabo mesna:t mezokarp koji se osu~i 1 otpade jos dok badem stoji na drvetu. U ko~tunici (endokarp) ima jedna, reae dve semenke.

222

l.ECENJ

BILJEM

Droga~ Seme gorkog baderna (Amygdalae amarae semen) nesimetricno jajasto, spljo~teno, pri vrh sufeno u mali ~iljak, do 25 mm dugacko, 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. Seme obavijeno k f s t 1 us k sme<1e , koja uzduf brazdovito naborana, rapava i r ~ n . Pod vrhom smesten k, na podlozi velika, okrugla halaza (kotvica, okica). U toploj vodi 1jska omek~a i 1ako se skida s jezgre. Jezgra se sast oji od dva velika, bela, pljosnato-ispupcena, 1jasto-mesnata k t i 1 d on , koji se lako razdvajaju i d se seci kao vosak. Na vrhu kotiledona vide se korencic i pupoljcic ( 1 m 1 ).

U k s gokog i uljastog, mirisa nema, ali kad se fvaee, oseea se m i r i s na cijanovodonicnu kiselin i benzaldebld, tzv. miris na gorki badem. Kad se semenke rastrljaju sa h 1 d n m vodom, dobija se emulzija mirisa na i n v d n i k n z 1 d h i d. Kotiledoni moraj biti potpuno beli, nikako fuckasti. Ne smeju se upotreljavati stare, .uzezene, nagrifene ili zdroljene semenke. Sastav. - U semenu gorkog badema ima 40-55'~~/ m s n g u 1 , oko 25'0/ be1ancevine, do 5/ ~cera, s1uzi, gume, 2,2-40/ m i g d 1 i n (amigdaJozida), bezbojnog kristalnog heterozida, od koga p otice gorcina, 1&kovitost i otrovnost gorkog badema. U prisustvu vode i enzima m u 1 z i n amigdalozid se hidrolizuje cjjanovodonicn kiselin i benzaldebld (Oleum Amygdalae amarae aethereum i1i etasko u1je gorkih badema) i dva mo1ekla gli1 k oze.
U slatkom bademu ima malo vise secera i ulja, ali nema cijanogenet-

skih heterozida. Upotreba - Seme gorkog badema slufi za izradu vode od gorkog badema(< , etarskog i n1asnog l. Najpre se i~cedi masno ulje, se zatim pogac~ s vodenom parom destilj.u, posto se prethodno drZe izvesno vreme u bladnoj vodi da dodc do hidroJ.~e amigdalozida. Semenke gorkog badema su otrovne zbog amigdalozida. Veea kolicina moze izazvati i srnrt. Cijanovodonicna kiselina fudroajantan atrov, skoro trentno dejstvuje. Voda od gorkih badema, Aqua Amygdalae amarae, deluje kao narkotik i sedativ. Cesto se prepisje s rnorfinom. Naj veea dnevna doza 6 g. Voda mora sadrZati 1 / cijanovodonicne kiselfue. Bademovo uJjc.- Masno ulje dobijeno ce<1enjem zrelog semena slatkog i gorkog badema. Za farmacetske svrhe upotreljava se samo najbolje ulje, ono dobijeno prvjm, l1ladnim cedenjem (prvenac). Bistra, ledozuckasta tecnost gotovo bez mirisa i vrlo lagog ukusa. Ne susi se. Na -lOOC ostaje t i bistro. Sadrzi oko 800/ trioleina. Seme slatkog badema slZi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium, od ulja se spravlja Emulsio oleos~ , jedno od najboljih biljnih ulja, slufi kao laga masna podloga za izradu me1ema i kao rastvarac za spravljanje kamforovog ulja. nogo se ceni u kozmetologiji. PoSrt:o skupo, cesto fa1sifikovano. Ostala narodna lmena: amendula, bajama, bajan, m, mandala, men dalj, mendula, migdal, mjendula, omendula, pitomi badem.

BMUJA. BEDRINAC.. .

223

I, N, N, BOBOSARA, N,

BOBNJA,

I,

Hiiscus

esculentus L. ( = Abelmoschus esculentus MoenchMaolvaceae)

U nas se bamija gaji u juh11im delowma zemlje kao povree. Za jelo se beru nezreli plodovi velic ine prsta; koriste presni se nanjfu na kanap i su~e za zimu. 1maju rnnogo sluzi !i upotrejavaju se kao i sve druge sluzne droge iz iste familije. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvornu moc da ~ i vraea mu~ku snagu, zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana.

BEDRINAC, BEDRNICA, L BEDRENIA, SIUEVINA, RVA OD U, CRNPURA

Pimpinella saxifraga L. -

Umbelliferae

T1-ajna zeljasta biljka. Staljika vis()ka oko 20 cm i razgranata. Listovi su petasto deljeni. Rizom vretenast, razgranat i ima jak i neprijatan miris. Cvetovi su sitni, beli, udruZeni u ~titaste cvasti. Cveta leti. Cela

LEVO: BEDR.INAC, U SREDINI: PLOD BE.DRINCA, DESNO: ALI BEDRIN.AC

224
iljka

LECNJI?.

Bit..rnM

svojstven.og mirisa, ukusa ljutog, toplog i pali. Raste suvim mestjma. Upotrejava se koren. (Pimpinellae radix) izvac:ten u proleee u jesen. Sa<.irii gorku materiju pimpinelin, izobergaptena, saponozida, etarskog ulja, umbeliferona, gume, smole, tanina i kumarina. i druge srodne biljke iz iste porodice, i bedr.inac povoljno de1uje na organe za varenje i disanje. Ostala narodna bnena: bedranica, bedrenac, bedrenik, bedrenicak, bedrinica, bedrica, bedrnac, goveda trava, gorka komoracika, zaduh, jarcija trava, pupeajivica, reska, silj, hazman tava. Slicnog sastava i dejstva Pimpinella major Huds. (veliki bedrinac, biberu~a, velika bedrenika, div-anason, diva miructija, pimpanela).

astma: 35 g bedrinca i steze i 15 g lista breze i rute. Tri supene ka~ike ove smese prokuvati 10 minuta u pola litra vode, ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata 1 ka~iku. 2. K ata1' nosa i zdrela: 25 g bedrinca, zalfije, kamHice i hajdcice. Dve ka~ike ove smese prokuvati 5 minta u 400 g vode i, kad se proladi, procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. . pala usta: 20 g bedrinca, kamiHce, hajducice, zalfije i trave od srdobolje. Tri spene kasike prokvati pola litra vode 10 minta na lagoj vatri, osta\riti 2 sata, procediti i grgljati. 4. Izostanak 1nenstruacije: 20 g bedrinca i omana, 10 g kamilice, ocajnice i cveta od tma i g hajducice. Jed.nu supenu kasik popariti sa 200 g kljueale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti.
1.

Bronhijala

BELA

VRA

Salix alba L. -

Sadicaceae

Rano u l guli se glatka kora sa grana (Salicis cortex) starih 2- godine i osusi. Ukusa oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida). SadrZi oko 5/ heterozida 1S 1 i k z i d koji se pod uticajem enzima razla.Ze na glikozu i s 1 i g n 1, ciklicni alkohol koji se oksiduje salicilnu k.iselin. lma ~ i 10-14/ katehinskog t n i n , smole, gume, voska i kalcijum-oksalata. Saligenol snizava povi~enu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik. Do otkriea cinhona (hinin), vrbova kora upotreljavana i protiv malarije. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida.

Protiv nazeba, visoke temperature, za znojenje: uzima se triput dnevno pre jela 2- g u prah samlevene kore ili se nacini (10 g kore kuva se 15 minuta 200 g vode) i pije obroka pre jela. U istu sv1hu upotreljavaju se i mladi lisni pupoljci bele vrbe. Pije se ~to toplij.i . r t i v l g i re t i z : 40 g vrbove kore i 15 g rasta vica, ljoskavca, kestenove kore i orahovrih ljusaka. Dve supene kasike ove sme5e kuvati 15 minuta u 400 g vode i popiti poia izjutra, poia uveee pre jela.

BELA,

RUPNA ..I LVANSA SPONARIJA ...

225

Slitriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe, topole, jalana i j asike. U narodu se najlvi~e cene nabrekli, neotvoreni lisni pu poljci, brani rano u prole~. Upotreljavaju se za le~nje proliva, cireva, psorijaze i drugih kofnih bolesti u obliku melema ili ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan. a u maslinovom ulju i time mafe i oiafe cistim belim platnom natopljenim u ovaj lek.

BELA, RUPNA ILI LEVANSA SAPONARIJA, SLAJER-RAVA

Gypsophila paniculata L.'\

Cayophyllaceae

Gipsofila spada u panonsku floru. Kod nas ima, narocito na Delilatskom zivom pesku, odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in dustriji saponina. Gipsofila najbogatija domaea saponozidna droga. Biljka u oliku grmiea. Koren (Radix S11 riae l) ogroman: dugaeak 12 m, debeo do 10 cm, spolja sivo-fu. t,

Droga. -

iznutra skoro

na vrhu

glaviC.

,1

sto racvast. Pluta i kora zajedno su de setak puta ufi od drveta. Sdru znaci su od do 5 redova. Nema likinih, ali .ima drvenih vlakana, poredanih u koncentricne slojeve. Saddi do 200/ saponozida. SIi za izradu Saponinum alum. . I duge Gypsophila vrste (Gypsophila struthium, G. arr9stii . ..) iz Egipta, Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrte mnogo sapo11ozida i slu.Ze za iste svrhe.

BELA S A.PONARlJA

BELI BOR

Pinus silvestris L. -

Pinaceae

U rano prolcce uzabrani i ou~eDii mladi pupoljci bara (Pini turio). Dugacki su 3-5 , debeli oko 4 rnm, valjkasti lepljivi i Zto--mrki. Stajika pakri,rena s.itnim J isticima k'Oji su smolom slepljeni u pupoljak. Droga s molastog, aromaticnog i balsamicnag m 1 r 1 s , gorkog, aromaticnog i smolastog u k u s . Rc:tavo osena droga bez vrednosti. Su~enje na oicnoj temperaturi traje vrlo dugo, 1-2 meseca.

226

U!CE.NJE BIUEM

Sadrtl smolc, gorke materije, vitamina , ~ecera tzv. pinitola (izomer manitola) i t r s k g 1 U 1 , koje se sastoji iz alfa-pinena, dipentena, silvestrena i kactinena.
Upotreijava se u oblik infuza, sirupa itd. U obliku dodaje se vodi za kpanje kao sredstvo za drafenje kore.

ulja ili ekstrakta

Sirup: 100 g borovih ppoljaka popariti sa pola litra kl vode i drLti na toplom mest (ukraj ~tednjaka) 1-2 sata, prooediti i pome~ati sa 1 kg meda. Pije se protiv hroninog bronhita 4-5 ka~ika dnevno. Dodatak vodi za kupanje: 150 g ppoljaka prokvati 10 minuta 1 li tru vode i dodati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. U nedos tatku belog, mogu se koristiti i pupoljci drugih orova. U li.Scu razni borova ima (zimi) 100-170 mgo/o vitamina , karotena, etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. Borove iglice mogu se upotre biti kao i pupoljci. Zimi su one esto jedini izvor vitamina . Cajem od iglica uspe~no su se borili protiv skorbuta ratovima (cak i u svetskom ratu): vrh grancice sa 10-20 iglica prokva se u pola Litra vode, ocedi, zasladl i pije. Svi delovi bora sadrie etarskog ulja (terpentinsko ulje) i smole, se zog toga upoteljavaj za inhalaciju, dezodorizaciju i ozonizaciju. Ovo v.Zno, pre svega, za mesta gde se sakupljaju i krec velike mase ljudi. U kori borova ima 20-500/ tanina, gorkih materija i flavonskih - dinjenja, zbog cega se upotreljava kao tonik. Seme primoskog r (Pinus pinaster Sol. et Ait. = . maritima Lam.) vrlo hranljivo, jer iina oko 230fo masnog ulja i oko 22/ belanevina. Katran doijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za leenje koZn.ih bolesti. Borovi se sade svuda gde ovek zivi i radi, jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne samo da prijatno miri~u. osvezavaju i povoljno dl na Covekovu psihu, vec ti sastojci imaju i antimikrobna, antisepticna svojstva. Zato treba svuda sacliti borove i 1 kao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog zdnaNstvenog znataja pogotovo danas kad zagadenost vazduha sve veca, samim tim i bole~tine u velikim indstrijskim centrima i gadovima. Narodna imena: avtica, autca, belobor, bijeH bor, bjelobor, bor, borika, divlji bor, obicni bor, smrok, hvoja, m, ~wnski bor.

. BELI BUN,

RANJSA BUNIA, LEUOVAC, RANJSKI VUCJA

Scopolia carniolica Jacq. -

Solanaceae

U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. Raste na Karpatima, odakle se najvi~e i izvozi za industrij midrijatinih alkaloida. Ima ga i nas S1oveniji i Hrvatskoj , u Sriji na Mirou i Kutajskim planinama. Voli mrane v1.Zne ~ume i humoznu krecnu zemlju. Naraste do 80 . Plod dvopregradna aura.

BELJJASEN

227

Upotreljavaju se koen i rizom belog buna (Scopoliae. radix et rhizom~). ~oren .se kopa, su~i i upotreljava isto kao i koren velebilja. Ukus, , 1zgled 1 ostalo kao eladone. Mnogi iljai ne razikuju beladonu

od skopolijc, zbog toga u beladoni uvek ima primesa:ne skopollje, naroeito u ovoj s Karpata. Beladonin plod soena bobica. U korenu belog buna ima O,So/o alkaloida s k 1 \ m i n . Cela biljka vrlo t r v n .

BEU BUN

VR STABUIE

PLOD I

CVEU,

KOREN

BELI JASEN

Fraxinus excelsior L.- Oleaceae

Drvo visoko do 40 m. Listovi su naspramni, slozeno perasti, sastavljeni od 7 do 13 uskih, obodu nazuljenih siljastih, duguljastih listica. Cvetovj sakuplj eni 1etlice su crvenkastli, hermafroditni, muskd i zenslci. Cveta u aprilu i maju. Plod vrlo krilata orasica. Rasprostranjenost. - Raste svuda, najvise na vla.Znim mestima. Droga. - List, rede kora i seme (Fra.xini folium, cortex et semen).

228

LECENJ

BIUJ:.M

Sastav. - U listt~ ima flavonskog heterozida kvercitrozida, ino7.ito1a, man.Hola, glikoze, tanina, gume, slobodne i vezane jabu~ne kiscline, etarskog u1ja (svega oko O,lil/o) i dr. - U kori su na<1eni gotovo isti sastojci, aJi vi~e tanlna, ne~to [itostcrola i kumarinski heterozid fraksozid. - U ol jutenom semenu (jezgri) ima oko 220/ su~ivog masnog ulja, oko 170f 0 belane vinastih i drugih materija. U ulju ima oko 90/ neosapunjivih supstancija, osapunjive se sastoje uglavnom (930fo) od glicerida nezasi6enih masnih k.iselina: oleinske, Hno1ne i linolenske (svojstvo vitamina F). Upotreba. - Na Zapadu se list mnogo koristi za le~enje artrita, reumatizma i uloga. Deluje diureticno, dijaforeticno i laksantno.

1. od klju~le vode, vi~e doza.

lista: 2 supene ka~ike sitno zdrolj enog lista popariti sa 400 g poklopiti, ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u

2. Mesa11 : 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g cveta surucice pome~ati, kao pod 1.

Mesan : 25 g lista jasena, arti~oke .i breze i zubace, kao pod 1. Od lista se spravljaju ekstrakt, tinktura i sirup. Zbog velike koliine tanina kora se potrelj ava za ~tavljenje, narod kod nas sa kara-bojom (ferosulfatom, zelenom galicom) za intenzivno i trajno crno bojenje vune. Narodna lmena: bijeli jasen, veliki jasen, zenskojasen, lu~kojasen, l ~ki jasen, obicni jasen, poljski jasen.

BELILU

Allium sativum L. -

Liliaceae

Beli luk s univerzalni narodni z i n, sirotinjska h r n i najvazniji r . v n t i v n i 1 k. U na1od, beli luk lek za sve, prema korne se ima vrlo veliko i nepokoleljivo poverenje. U tome gotovo fanaticnom iskonskon1 verovanj ide se cesto tako daleko da se beli luk i danas nekim domacinstvima na selu upotreljava ne samo kao r v n t i vn vec i kao madijsko zastitno sredstvo protiv zlih duhova i drugih nevidljivih opasnih sila, dakle, kao sredstvo za bajanje, vraeanje, cini i matije. Iskonsko verovanje u lekovit, zastitn i madijsku moc belog luka zaoralo duboku brazdu materijalnom i duhovnom zivotu na~eg naroda. Nema nas seoske k koja ne sadi luk. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razna . U prolece i za vreme nekadasnjih dgotrajnih postova beli lk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. Za vreme raznih epidemija tifusa, kalere, kuge, dizenterije, gripa i opste kad god se javljao veli1 k pomor naroda od zaraznih bolesti, vek kao r v n t i v n i k u r at i v n sredstvo preporucivan i svakodnevno upotreljavan, pre svega, beli luk. Kad majka spremala sina vojnike, kcer melt mladez, jedro dete na ulicu, vek se negde u odelu ili oko tela 'krilo malo belog luka (amajIija). 1 danas mnogi na t ne krecu bez belog luka.

BELI

LU

229

Malo na.Sih domaeih biljaka kojima se pridaje tolika va1.nost i koje se ima tako nepokoleljivo poverenje kao prema elom luktL Kad se

ima u vidu da se u novije vreme beli luk i naucno ispituje u hemijskim i mikrobiolo~k.im laboratorijama, u farmaceutskoj industriji i na klinikama, da s11 dobijcni rezultati u leeenju mnogih bolesti, od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina titili i leili na primitivan nacin elim lukom, onda se jos vise namece potreba za proueavanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu, narodnoj ishrani, pre svega u narodnoj 1nedici11i. treba dodati jos i onu ~iroku 1 i v 1 n t n s t 1 g 1 u k , ne samo kao biljke koja se istovremeno u nas upotreljava i kao svakida~nja hrana, zacjn, lek, . ponekad i kao madija, vec i zbog toga sto u njegovo fi:.iolosko, l ekovito dejstvo vrlo mrzogostruko. Naime, i narodnoj i u naucnoj medicini poslednjih godina beli luk se upotreljava za lecenje znatnog broja vrlo raznovrsnih olesti, kako iznutra tako i spolja. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena novom veku beli luk priznavale za lek i slufbene medicine raz nih naroda, ali u pos1ednjim vekovima, naroeito u XIX veku gotovo potpuno izbacen iz fanakopeja. Tek u I, narocito u svetskom ratu i posle njega pocinje pravo naucno proueavanje belog luka zajedno sa izvan redn.im radovirna na izueavanju i otkrivanju bakteriostatiCnih lekova tipa ~ nicilina, streptomicina, dakle, antiiotika (vid. poglavlje Fitoncidi). Naprotiv, narodna medicia, iako usmena, nepisana, bez naucnih pre. tenzjja, nikad nije napu.Stala beli luk, nego ga vekovima upomo i tvrdoglavo cuvala i prenosila s kolena na koleno. Ne zelimo ovde da hvalimo sve sto u narodnoj medicini da ne bi, mozda, neko pomislio da sve ispravno sto njoj. Ne, to nikako! Ali smatramo da vec krajnje vreme da se pris tupi naucnom proucavanju na~e narodne medicine, tako bogate riznice vekoYnog iskustva stecenog bedi i nevolji. Pred naodnom medici n se ne smeju zatvarati oci i, kao ono , zabadati glavu u pesak. sto skolskoj~ naucnoj nzedicini i fannaciji nije sve jasno i nepogresivo, tako ni narodnoj i sve rt!avo i pogreJno. Tek od onoga dana kad budemo dobro upoznali nasu narodn medicinu, moci cemo doneti tacnij~ i objektivniji sud njoj i preduzetri uspesnije korake protiv nadrilekarstva. dotle svi nasi napori biti samo nagadanja i dosta cesto pogresno mlje nje. Uostalorn, ako otvorimo danasnje knjdge i udZbe.nike za medicinare, veterinare i farmaceute, videcemo da su mnoge droge, koje se danas po treljavaju u naucnoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju, primljene i~ narodne medicine: digitalis iz Engleske, tvrda razena glaV11.ica od naroda u Srednjoj Evropi, kininova kora od :sta.rosedelaca Perua, ipekakuana od starosedeiaca jZnog Brazila, caulmogra od Indsa, gorocvet od ukrajinsk.ih seljaka ... d se ima u vidu jos i ta okolnost da beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupaean, onda ima jos vise razloga da se on proci. Jer najpre treba da ispitamo domace lekovite sirovine, pogotovu one koje na rod vekovima uspesno potreljava i koje stekao veliko i nepokolejivo po,,erenje, kao sto su beli luk, trava-iva, lincra, kicica, kamilica, n, odoJjen, kantarion i druge.

230

U!N ru

Svi navedeni i mnogi drugi, manje va.Zni razlozi su nas rukovodili da pristupimo u r d n r u v n u u t r u n r d u d n t k v zn s i r v i n k ~ t 1 i 1 u k. Najzad, ne treba precutati ~injenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih drZava, ~to se vidi .i tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek apotekama za izrad tinkture i drugih galenskih preparata. Osim toga, velike fabrike lekova t1ini kupuju. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog luka za proizvodnf raznih patentiran.ih preparata od belog luka, koje prodaj mnogim zemljama pod iz. mi~Jjenim imenima.

UPOTREBA BELOG

LUA

U NARODNOJ

EDICI.NI

Protiv ko1ere tifusa dobro svak.i dan jesti beli luk - tvrdi stari Smiljanic iz . Kad sam bio soldat prvom svetskom ratu, uvek mi moja slala slanine i belog luka na Pijavu, na front, i nikad nisam bio bolestan. HeJi luk dobar protiv svake bolesti. Narocito ga do bro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa k.iselim mlekom: u ovcije kiselo mleko na.tuca se belog lka d. to jede leom. Leti kod ncus ritovdma bilo mnogo trbobolje i groznice i deca s rnnogo umirala od te rdave vode. Godinama sam pio vodu iz Dunava, iz bara, jendeka i ritskih jama, cuvajucj kao dete tude ovce i sovinje. Da n~je bblo belog luka i slanine, ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo ...
.

Nema tog proJiva i sdobolje koji se ne mogu .izleciti belim lukom hrastovom korom. Mlada hrastova kora se dan kuva u vodi u novom lonc, ocedi i pije zajedno s mlekom ..., tvrde na~i planinci i brdani. U sremskoj Posavini, koja cesto plavljena i zbog toga ima mnogo mocvara i nezdravih bunara, gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da dobro jesti beli 1uk kao preventivno sredstvo protiv malarije, barske groznice, tifusa i svih drugih bolesti koje se javljaj kao posledica poplave i nezdrave vode. p o vozovima, tramva:jima i Cim se kod nas pojavi neka zaraza, odrnah .se t skupovima mnogo oseca miris belog ltrka. Beli luk upotreljavaju i za lecenje organa z.a disa11.je. tim neko poene kijati i ka~ljati, uvek se naci neko od st.arijih i iskusnijih da mu preporuci da jede be1i luk: stucan beli luk se pome~a sa sircetom ili s medom; ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja, cim luk izgui rniris. Neki daju bolesniku da pojede malo P<i te smese. U gradovima znaj za upotrebu belog luka z.a leeenje obolelog srca i krvnih sudova. Upotrelja\raju ga na razne nacine, poeev od raznih sosova, spanaea i drugih jela s mnogo belog luka, sve do potapanja iseckanog belog lka rakiju ili u alkohol. Tu se drzi desetak dana i pije u oliku kapljica, ~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. Maslinov tist, rutvica, imela 'i beli 1luk su danas u mnogim nasim gradovima narodni lekovi protiv arterioskleroze, nesvestice, nervoz.e srca~ lupanja srca itd.

BEU

LU

231

I neke :! i v ~ n 1 s t i le~e belim lukom. Protiv glavobolje, ncs\ estice, muke, gadeja (trudnih zena) i sipnje upotreljavao se ovaj lek: utuca se dosta belog Juka i zeze (lista koprive) i pome~a s lagim sircetom. Ovo dobro da se miri~e, da se njim trljaju slepoo~nice, vratne zile, ra mena, vrat i celo telo, da se stavlja na glavu, tabane i dlanove. Kad neko mnogo nazebe, na nji\i prokisne, ga boli glava i celo telo, onda ga tom >>specijom celog treba dotle snafno trljati dok mu koza ne pocrveni, onda ga celom telu namazati finim zejtinom, dobro utopliti i dati mu pola li tra kuvanog toplog c:rnog vina s bierom da se postelji preznoji.
1

U sajkaskim selima Ba~koj ovako se le~i glavobolja i nesvestica: dve ~ake belog luka utucati i pomesati s dovoljnom kolicinom blagog vinskog sirceta. u to se umacu ciste bele krpe i stavljaju bolesnik na teme i eelo, dobro tom smesom protrljati slepoo~nice i vrat i stavljati pod nos da bolesnik dboko udise. Belim lukom Iece r g n z v r n . Jos vise se beli luk sma tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuJnih organa. Dobar apetit se vraca upotreborn belog luka. Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne stoLice. Cobani, p astiri, subase (poljski cuvari) i poljski radnici, narocito za vreme velikih letnjih zega smatraj salatu od krastavaca s belim lukom i ki selim mlekom za najzdravij hran. Nista nije gore nego kad se za vreme zet\1 e neko prevari se najede sunke ili Zezene slanine. Niko ga ne moze napojiti. Mora jedno celjade vasceli dan da mu vuce vodu za piee. Za dan-dva svi ti ljdi dobij takve prolive da postaj potpuno nesposobai za rad ..., kalu poljski radnici. Beli lk, sam ili zajedno s drugim narodnim lekovima, upotreljava se t i v r \' n i h r z i t . i skolska medicina s uspehom prime n za lecenje de~jih glista (oksiura). U raznirn selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlicHo spravlja i upotreljava: .izaberu se tri najlepse, najkrupnije i najjedrije glavice belog Juka (ili devet najsitnijih glavica, dakle, trojstvo, tri Hi tri puta tri; tako mora iti da i ilo leka). Sto luk ljuci, tim bolji. Luk se oljus ti i istuca tcaniku. Za tim se dve pune sake bundevinog semena olju.Sti i isto tko sitno istuca. Jedno s drugim se pomesa, prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno srce sve pojede. Ako ooleli gadljiv, treba odmah dati casicu vina ili rakije da ne bi lek povratio. Posle pola sata se popije sto vise asola. Ako glava pantljieare ne izade, isti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana. Deci se d manje kolicine ovog leka.

Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Backoj, t, Sriji, Bosni u drugim krajevima. Ovaj nacin veoma blizak upotrebi anthelmintika nacnoj medicini. Bundevino seme narodni lek protiv crevnih parazita, lek koji pocinje da priznaje i naucna medicina. Bun devino seme jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za coveka i domace zivotinje. Raso odlicno, bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciscenje. I na~na rnedicina daje posle anthelmintika gorku so ili, eventalno, ricinusovo l za ciscenje, ali raso mnogo prijatnij i. Gradani i skolovani ljudi selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom kome prokvano nekoliko cesnjeva belog luka. radi i skol-

232

LEeENJE BIUEM

ska medicina, i smatra se da to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih Rlista. Nekad u \ 1ojYodini i drugim ravniearskim vodoplavnim krajevima bllo mnogo Yi~e oboljenja od crevnih parazita, jer niko nije imao nufnik, stoka sva isla pasu. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarafavale ljude i domace zivotinje. Nekad bio obi~aj, to , ka.Zu, ~ ponegde i danas. da se preko zime d pecene semenke od bundeva. Na S\rakom prelu i selu , sedeljk1 i drugoj dangubi i veselju(( svi gosti i doma vade iz d.Zepova sem.enke od bundeva, lj~te ih i jedu zajedno s belim J kom. Mozda , eto, to ila neka preventivna mera, nesvesna predohrana protiv crevnih parazita, kao i cesta potreba belog luka, presnog ili kao zacina svim jelirna, zatim majki11e dSice, konjskog bosiljka, cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise dl kao lekovi protiv crevnih parazita. 1 danas se na gradskim ulicama prodaj semenke od bundeva. 1 to jedno pitanje koje treba u nas prouciti. Jer higijenske prilike bile s nekad nas jadne i mizerne. Belim lukont, zajed.nici s nekim drugim narodnim lekovima, lece i razne k i n 1 s t i. Sitno se tuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina. Pre toga se tom sircet rastvori parce plavog kamena. Kraste se paZljivo operu vodom kojoj iskvana orahova lj ska, na suncu ili pored vatre s~ i zatim peru onom smesom od belog luka, plavog kamcna i vinskog sirceta, se opet s~ na isti naci11 i na mazu ljem ili m~cu . Posle nekoliko dana kraste n opadati, nove se ne javljaju, mestima gde s bile kraste javlja se mlada lepa koza. Ovaj lek pomaze onima koji se leti okrastave, kao sto najcesCi slcaj s decom na s i s ljdima koji rade pra~ini, ne k se: mehr p kne, izade futa voda, osi ~ sini se, 5 uhvati krasta (verovatno to impetigo). Kosopad sam zastavio i izleCio mluci belim lkom nekoliko dana, nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi kosa pocela naglo opadati, nikakav drugi lek mi nije mogao pomoci(< - tvrdi jedan inzenjer. Ustobolju na ljdima i na domacim zivotinjama leCili smo belim l kom sircet i plavim kamenom. Kad god podemo volij rit, mi ponesemo bocu tog Jeka i S\1-akom volu dobro ~natrljamo celu nju~ku tim lekoma - veli jedan stari Bacvanin. isto, sa ili bez plavog kamena, radili s i onim mestia gde nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke. Drugog leka za njih sel nije bilo. Jedan naseljenik iz okoline Novog Sada, poreklom sa Cakora iznad PeciJ tvrdi da bolje vidi otkako jede beli lk: Meni 83 godine i ~ dobro vidim i sve mogu da radim, jer sam prvom svetskom rat da beli luk lekovit 1 da starijim ljdima popravlja vid. Kafu tamo kod mene, Nov~icima, da beli luk obnavlja i krv.
Bolesnu dzigericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra, v i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. Da mu to ne dosadilo i da se jelo ne ogadi, olesnik treba davati i kiselog mleka. Leti mu davati salatu od mladih krastavaca s kiselim mlekom i belim lu.kom; ume sto vode da pije od hajducke trave. bolesniku otvara apetit, bolje jede i rie ozdravi.

BELI

LU

233

U 2:l i okolnim selima, da ne b i zivina lipsavala, d da pije sirce kome ima malo belog luka i plavog kamena. Ako neee da pije, onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i da zivini da jede. i cobani malo jedemo kvanja. 2:ivimo od , slanine i belog i crnog luka. Celog veka smo pored ovaca mnogi od nas n e mogu da i mleko ... - pricajLI pastiri Backoj i Banatu. Cobani i ratari k przenice o d bleba, nakaplju prfen slaninu i przenic namafu belim lukom. za njih prava poslastica. Posna jela se vek zacine belim lkom, narocito zti pasulj, sirotlnjska hrana. Piktije bez belog lka is nikak.ve. Kobasice i drugi kobasiearski proizvodi, riJj a corba i mnoga druga gunanska jela uvek imaj i elog luka. Na~i ljdi zarojeni~tvu najvi~e s trafili da im se ~alje slanina i beli lk, jer s vero\'ali da ih to saeuvati od bole~tina i da se vratiti svojim domovima. HemijskJ sastav. - Beli luk ima vrlo slab, gotovo neprimetan miris, sve dok se ne ozledi. slucaj ne samo sa zrelim glavicama belog luka nego i sa celom zelenom biljkom. Cim se pocne rezati, lomiti, kidati ili t cati, odmah pocne otp~tati k r k t r i s t i n 1 t m i r i s. U tom pogJ ed, dakle, postojj slicnost belog luka s renom, rotkvom, rotkvicon1, slacicom, raznim dntgim vrstama lka i mnogim drugim biljkama koje nemaj mirisa dok s cele, kad se oz1ede, otpstaj ljt miris sumpornih jedinjenja, karakteristicnih za sve droge koje sadrie s m r n g 1 i k oz i d ili sumporne heterozide. I beli luk i druge vrste lka, slacica, ren i druge slicne, kad se z v i d , imaj manje ili vi~e 1 t k u s. Kad se drze na kozi, izazivaj n aj pre oseeaj t 1 i n na mestu amplikacije, zatirn l, a'ko se beli lk, ren, slacica ili neka duga slicna sumpornoglikozidna droga zaboravi da skine s ramena, ko1ena, krsta ili kog dru gog bolnog mesta, moze se pojaviti manja ili veea r n ili, najboljem slcaju, j ako r v n i 1 ili h r (plik). Beli lk dugo zaddi svoj 1jutin, dokle se ne ossi ili ne proklija u tolikoj m eri da nova biljcica iz njega izvuce svu hranu i vod, sokove. Naprotiv, samleven iJi stucan beli lk, kao i ostale droge slicnog hemijskog sastava, brzo gube ljuti miris i ks. I:zetak 1 slacica, zbog cega se ona i upotreblljava za izradu >~siacice, senfa ili mtada, jer proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele slacice, tzv. s i n 1 z i d, nije isparljiva sups tancija i zbog toga se n e oseca ljti miris, nego samo Ijt kus kad se seme 1 ~lacice samelje i vodom pokvasi ili kad se zvace. Odavno poznato da se iz b e1og luka destilacijom pomocu vodene pare moze d obiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog 1jtog mirisa na b eli luk. Od 1844. god. pocinje procavanje hemijskog sastava tog 1j tog ulja. Godine 1892. i kasnije stanov1jeno konacno da se etarsko ulje, dobijeno vodenom destilacijom pos1e vrenja smrvljenih g1avica, sastoji od raznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. Tek 1944. god. iz belog luka m vode i alkohola, zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanjenim pritiskom, izdvojena jedna uljasta, ezbojna, nepostojana spstancija k s nazvali alicin. Ogledirna tvrc:1eno da v d n i r as t v r 1 i i n i m v 1 i k u k t r i i d n m r m i zv s n i i k r r g n z m i m . Na primer, k li r z 1 z -

234

LBCE.NJ

BII.J'E

n u 1 : 85.000 do 1 : 125.000 alicin pokazuje antibakterijsko dejstvo prema nekim grampozitivnim i gramnegativnim mikroorganizmima: stafilokoke, streptokoke, bacili tifusa, dizienterije i kolere. Vec 1947. god. utv1ena hemijska grach, formula alicina. Dokazano tako<.1e da alicin nije prvobitna supstancija belog luka, vec da jedan od me<.1uproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veceg jedinjenja, da oksidacioni proizvod dialildisulfida, koji glavni sastojak ulja belog luka, neprijatnog mirisa i niske tacke kljucanja. Uostalom, i ranije su ana~L~ticari primetili ovo: kad se svez, neozleden, luk prethodno 5tablblzuje a1koholnim parama (uni$ti se time enzim ali?Jinaza), iz luka se ne moze dobi ti alicin. Kad se od O\ako stabilizovanog l uka nacirui vodena supstancija, ona nema antibakterijsko dejstvo; ako se toj suspenziji doda rnalo suspenzije nestabilizovanog sarnlevenog luka, dakle, enzima, odmah se javlja jako baktericidno dejstvo. Iste, 1947. god. izolovano iz glavica belog luka novo jedinjenje u nazvano alii, u oblik u iglicastih kristala bez mirisa. Aliin nema antibakterijske osobine, aloi ako s e njegovom rastvou doda ferment 1 i n z iz svezeg luka, antibakterijsko dejstvo vrlo veliko protiv streptokousa, piogenesa, koli-bacila, bacila tifusa i dizenterije.

UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI

Beli luk se sve vis~ i razhovrsnije upotreljava u naucnoj medicini. Osim galenskih, izc.duju se i preparati u farmaceutskoj imduswi~i. Urpotreba u naucnoj medicin1 uglavnom se poklapa sa primenom u narodnoj. Ulazi u sastav raznih preparata za izazivanje apetita, za jacanje, kao stimulans zivcanog sistema tu SAD), protiv visokog krvnog pritiska, arterioskleroze i decjih glista, kao efikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih bolesti (tifus, grip, difterija, kolera), protiv hronicnog bronhitisa, velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans, u obLiku kasice za l cireva i uboja, za vreme II svetskog rata i za spreeavanje zagnojavanja rana, protiv peruti i opadanja kose i dr.

LEKOVI IZRADENI U APOTE.CI I FARACEUTSKOJ INDUSTRIJI

Lekovi od
elog

luka . uzimaju se pre jela.

Tinktura 2Qfl/o-ni alkoholni ekstrakt. Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1.000 grama 600/o-nog alkohola. Posle toga se iscedi i filtruje. Dobija se tecnost futa kao cilibar, mirisa na beli luk. (Propis Frant;uske farmakopeje od 1937. godine, str. 1023). Macerat. - Dvesta grama osuSenog istucanog belog luka prelije se 1 litrom 900/o-nog alkoola i posle 20 dana, UZ cesce mesanje, odlije ISe i profiltruje.

Sirce. sir6eta.

Pecieset grama belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g

BULU

zs

Etarsko ulje, jakog ID.irisa na beli luk, dobija se destilacijom pomoeu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka. Sirup. - O~Heen i dseckan beli luk se pome~a s jedna.kom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. Zatim se iscedi i filtruje. Pet grama ove tinkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan pre.parat. Sirup se rno!e sprav.iti i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat zapu~en.oj boci sa 650 g vode na 36-S, odlij6 se, doda 1.300 g ~ecera ili 1.500 g meda i procedii kroz flanelsko platno. Lekovitiji sirup sc dobija ako se urnesto alkohola ili vode upotrebi sirce (a:ko 6/ sircetne kiseline), jer se alicin l saOva u kiseloj sredini. PraJak. - Oci~cen, isec..lmn i na lagoj toploti (do SOOC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah herrneticki zapakuje, po~to higroskopan (privlaci vlagu), cim se ovlafi, gubi lekovitost. Secerlema. - Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g secera prah, osusi na lagoj toploti do 400 i v na hladnom mest dobro zatvorenoj posudi. Alkoholatura. - Iz zemlje izvadena, sveZ biljka (200 g) u avanu se zdrQbi i k iscedi, se t sok 'JIOIle~a sa 1 litrom 900/o-nog alkohola. Alizatin specijalitet svajcarske fabrike lekova Sandoz. navodima te fabrike, preparat sadrZi sve lekovite sastojke belog luka vezane na aktivni galj. Prednost mu u tome sto nema neprijatan miris i kus. preporukama same tvornice alizatin umiruje creva, uni~tava crevne otrove i cisti crevn floru. Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane, zaraze, toksina; hronicni kata1 creva sa svim posledicama koje usled toga proizlaze: nemanje apetita, nadimanje usled gasova, narocito u slueajevima dizenterije i prekom ernog p11senja kad nastanu !poremecajd crevima. Daje se u obliku draieja (taleta olozenih secerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja dve dra.Zeje, 3-5 puta dnevno; za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno, posle nekoliko dana 6 komada dnevno, se posle mesec dana prekine, ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. Za lecenje oksiura (decj.ih glista) daje se toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno 1 taleta, starijima 2 talete. Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cBcenje. Posle mesec dana kura se ponavlja, ako posle prve ne bi doslo do izlecenja. Aliokaps eta.rsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvornica biljnih lekova Madaus iz Drezdena. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mir isa i ukusa.
DOZE BELOG
20-
LU.A

kapi tinkture, sirceta, macerata ili a:lkoholature 2-3 puta

dnevno. 20 g soka dvaput dnevno. Svezeg Iuka ili praska 4-6 g. Skuvan za klistiranje 7-30 g. 30 g u oliku infuza, sirupa ili secerleme. 30 kapi ekstrakta triput dnevno.

236

LECBNJB

BIUM

U2Jima se malo sirupa od vi~aja ili ribizla ili sa mlekom. Na~ naroLl i narodni lekari: svez luk uz svako jelo ~vaki dan, naj~esce stucan u sircetu. Ovo sasvim opravdano, jer se sireetu alicin najbolje drii, takav lek i najaktivniji. N n v t r i n . - Beli luk se daje protiv crevnih parazita u oliku klistira, z.a lak~e i bolje prezivanje prezivara, protiv vrenja pri ak tnom nadimanju goveda, protiv nastupa i proliva konja, protiv smrdljivog bronhi tisa i plucne gangrene. Beli luk dolazi u farmako1o~ku grup 1ekova koji izazivaj d 1 zen k z . su sredstva koja prouzrokuj, kad se stave na kofu, crv& nilo i upalu. aCina te nadrafljive reakcije z.avisi od koli~ine, vrste, vremena koliko se na jednom mestu drZi, od vrste zivotinje i uzrasta, od njene osetljivosti. Na taj a~in, beli luk, kao i s1a~ica i druga slitna sredstva koja imaju sumporna etarska u1ja, kao proizvodi hidrolize sumpomih glikozida, mogu prema ja~ini de1ovati kao r u f i n i , tj. izazvati crvenilo na kozi, u d~i i ako se dZe drfe, delovace kao v z i k nc i , tj. izazvace na kozi pblkove i najzad kao s t 1 n i , tj. izazvace rane i zagnojavanje, nekrozu tkiva. lstorija. - Beli luk , prema ispitivanjima mnogih nau~nih istra.Zi vaca, veoma s t r k u 1 t u r n i 1 k . Stari inezi, lndusi, evreji, Egipcani i drugi narodi gajili su beli 1uk vi~e vekova pre n.aSe ere kao hranljivu, zacinsku i lekovitu biljku. U s t r i n d s k m d i i n i beli 1uk bio vr1o cenjen lek, upotreljavali su ga i kao ljubavni napitak. U toj dalekoj zemlji, zbog koje su vodeni toliki krvavi imper.ijalisti~ki ratovi, sve zelji da se evropske sile doeepaj u biera, cimeta, karanfilica, morskog ora~ceta i drugih skupocenih zacina, koji su bili neposredan povod otkric Amerike, lndiji, gde flora tako bujna raznovrsno i rasko~no bogata i gde zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih, beli luk bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bo1esti. Pre svega, upotreljavan kao op~ti tonik, s1edstvo za jaeanje slucajevima velikog broja bo1esti: ne manja apetita, loseg varenja, mrsavosti i opste s1abosti, k~1ja, koznih bolesti, reumatizma, hemoroida (~uljeva) i dr. U Vedama, induskim svetim knjigama, spominju se lekovi, medu njima i beli 1uk. Indski svestenici bili su prvi lekari i apotekari, razumljivo da lecenje i davanje lekova obavljeno .uz primcu tajni, molitava, madija, slozenog rituala i rasko~ne ceremoJe.

g i n i su znali za mnoge lekovite, aromatiene, zacinske i otrovne droge. U poeetku, dok su bili mali i siromasni, zadovoljavahu se 1 kovitim siro,inaina iz svoje flore, uglavnom oko Nila. Najvi~e su upotrejavali 1uk. Kasnije, koliko su dalje ~irili svoju vlast i trgovacki uticaj, sve su vise traiili skupocene droge jakog fizioloskog dejstva, jake zaine i mirise sa Istoka, beli luk ostao za sirotinju, za radni svet. U Eberovim Papirusima (oko 500. god. pre na~e ere) spominju se razne lekovite biljke, pored ostalih i mnogo cenjeni beli 1uk. Starj Egipat bio od ogromnog uticaja na celoupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda, Fenieana, Vavilonaca, Jevreja, Persijanaca i drugih. Svi ovi pustinjski ili po1pstinjski a_arodi, manje-,,ise stoearski i nomadski, upotreljavali s gotovo redovno beli Juk. njihov uticaj osecao se i kasnije kroz srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do danasnjeg dana, jer vidimo i da

BEU

LU

237

nas da narodi oko Mediterana, narocito oni oko njegovog istocng dela, najvi~e uptrejavaju beli luk kao svakida~nju hranu, zain, lek, preventivno sredstvo, ini i madije. Stari Egipcani su mnogo cenili beli luk. Zahvaljujuci preventivnoj moci belog luka, u spelo gractenje piramida, jer su sprecene zarazne bolesti. U Biliji se spominj e jedno jelo od belog luka i sireeta koje se davalo
kosaima.

su takoc1e mnogo cenili luk. Iako su zabranjivali pristup u hramove onia koji su jeli beLi luk (nazivali su ga Smrdljiva ruia), ipak malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. Orfej spominje beli luk, kukurek i druge iljke kao lek. Hipokrat u svojim delima navodi beli luk kao lek protiv crevnih parazita, za uredivanje stolice i poj aavanje mokrenja. Dioskorid navodi beli luk kao Iek protiv crevnih parazita, srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (eli luk se pije u vinu) i protiv ujeda bes nog psa (polZe se na ranu). Pomesan s uljem i solju, dobar protiv ospica, s medom, protiv li~aja i nekih drugih bolesti. R i m 1 n i. - U poetku, dok ne osvoji~e zemlje i gradove izvan male rimske drZave i Italije, i prvi Rimljani, kao, uostalom, i svi drugi primit ivni i siroma~ni narodi, upotrejavahu za lek, zain i hranu skromne i Jnalobrojne sirovine svog kraja. Znali su i upotrejavali uglavnom k up u s, 1 i i r n i 1 k. Katon t\rrdi da se Rim jednom spasao od kuge zahvaljujuCi pre\'entivnoj upotrebi kupusa. I ga zato preporucuje RimJjanima (i u kupusu, kao i raznim vrstama luka, rotkve, u renu i slaici .ima sumpomih ljutih sastojaka slinog sastava i fizioloskog dejstva). Kasnije, u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji, beli luk i cmi ostado~e i dalje za sirotinju, za plebs, vlastodr~ci ~ sve vi~e upotrelja vati i prekomerno u.Zivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva, najvi~e fine aromaticne zaine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike. Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine du~ice: zeteoci kosai treba da se namaZ time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpocinu, jer ih onda zmije nece ujedati. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija, otac prakticne ili galenske farmacije, Galenus navodi beli luk kao najom.iljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva seljacki terijak. On ga upotreljava kao sredstvo za urcltlvanje stolice i protiv kolika. Celzijus ga upotreljava protiv tuberkuloze i grozn.ice. Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk univerzalni lek, kafc da malo bolesti koje mu mogu odoleti da naroito dobar za zaustavljanje ka~lja. Pblnije pise da Egipcanj 1 zu z k 1 t v u spominjuci pri tom beli i cmi luk; smatraju ih, dakle, kao dve s v t i d t v r n i 1 k . Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao ljubavnog napitka (afrodizijak). r s k i 1 k i S!ednjem veku mnogo su doprine. ~irenju upotrebe belog luka za lek, kao to su, uostalom, ucinili i zA mnoge druge droge za koje dotle nije znala tada~nja nazadna Zapadna ~vrope1, utonula u mrak i neznanje. Lonicerus (1564. godine) preporueuje beli luk protiv glista, spolja za Jecenje raznih ko:lnih bolesti i peruti na glavi. Narodna hnena za eli luk: ijeLi luk, luk, lukac, luk-Cesan, luk-e. njak, saransak, ~san-luk, eesni luk, eesnoviti luk, ee~njak, njak.

Gri

238

LN IU

BERGENIJA

Bergenia cordifolia

Br. -

Saxifragaceae

Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. Gaji se kao cveee zbog veoma krupnih, socnih, sjajnih, skoro srcolikih listova i. lepih ru.ea stih cvetova koji se \l vec februaru. U listu ima do 150fo arbutozida, dakle, dvnput vBe nego Listu medvec1eg grozc1a, zog cega se mozc po trel>iti za de.zi.nfekcij mokracnih puteva, a1i se sme uzimati upola manje. Cela biljka opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja, zbog cega se potreljava narodnoj medicini za lecenje proliva, ekcema i drugih ko:lnih bolesti.

BERGENUA

BIER

nepotpuno zreo plod biljke Piper nigrum L. - Piperaceae {cmi crni papar, karablber). dugovecna !J>OViju~a k oja aste u tropskoj Aziji, gde se i gaji, kao i ostalim tropskim predelima. Biber svojstvenog, ljtog i toplog ukusaJ osobitog, vrlo prijatnog i aromati~ nog .m irisa, koji se oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju
bier,

Osen

BLZEN1 ~L , SIALINA

239

calu vodu. Kad se tuca i melje, i'Zaziva kijaje. Prvoktasa'D biber u zrnu, kad se spusti u vodu, odmah padne na dno, los lebdi ili pliva. Beli blber ili ijeli papar potie od iste iljke, ali se bere potpuno zreo plod i oguli semenica i srednji sloj . U blberu ima 1-2,50/ 0 t r s k g u 1 , 5-90/ kristalog alkaJoida i r i n i 0,80/ s 1 (kavicina), zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba. Aroma bibera potie od etarskog ulja, ljutina od piperina. Bier i danas jedan od najvaZnijih i najskupljih z i n . lek se malo upotreljava: za poveCa.nje apetita i kao stomahik. Spolja se ponekad daje s ljutom paprikom (Linimentum Capsici compositum) kao sredstvo za drafenje koze. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava tem peratw-u, zbog cega biber nekad upotreljavan protiv groznice.

BLA2ENI

L, SIALINA

Cnicus benedictus L. -

Composi tae

Dvogodisnja ili jednogodinja zeljasta, vrlo odljikava, veoma razgranata biljka, visoka do 40 cm. Lis tovi su dugu.ljasti, siljasti, duboko perasto deljeni, jedri, povrsini mrezasti obodu ostro nazuljeni i bodljikavi. Cela biljka sivkastoZckasta od obilja dlaka. Cvetne glavi.c e su pojedinacne, na vrhovima ogranaka, obavijene -su krupnim ovoj nim listovima, od kojih unutrasnji imaju dugacke bodlje. Cvetovi su futi. Cveta pocetkom leta. Rasprostranjenost. - Raste u primorju, rede u drugim delovima zemlje, ali kao poludivlja biljka, najee~ce suvim mestima. Droga. - Gornja polovina iljke u cvetu (Cardui benedicti herba). Sa.stav. - Nedovoljno prouceni gorld heterpzidi (knjcin i drugi), oko 51! tanina, BLAZENI U malo sluri, smole, etarskog ulja i razne soli. Upotreba. - Kod nas se vrlo retko upotreljava. Vi~e ga potro~.i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napt~aka nego ~poteke. 1 _fabke 1~ kova. Naprotiv, na Zapadu se znatno ~ 1 raznovrsnlJe kostu kao u-

240

LEC"EN.rn

BIUM

ljeno gorko sredst\JO za letenje organa za varenje. Daje se obliku , tiktre, vina i drugih galenskih preparata, cesto zajednici s drugim gorkim drogama slicnog dejst\ra. 1. Gorak stomahik: 25 g laienog ckalja, kicice, pelena i lincure. Piti oliku nezasladenog (10 g na 200 g vode) na pola sata pre jela. 2. Gorak arom.atican stomahik: 20 g laienog ckalja, trave-ive, hajdcice, limnove kore i oeajnice. Pije se kao pod 1. Bbrezni bolesnici ga ne smeju piti. Gajenje 1 berba. - Kod na'S se ne gaji, na Zapad oavezno. Seje se krajem aprila, redove od 60 do 70 , na udaljenju oko 30 cm struk od struka. Tra.Zi lako, rastresito i plodno zemlji~te. Bere se cim se pojave prvi cveto\ri, ne cekajuci da se sVi otvore, vefu kitice 1 sse u bladu na promaji. Narodna tmea: babino zelje, benedikta, benediktova roza, biskupova brada, bozja plahta, kraljevac, meki trn, pitomi ckalj, sveta sikavica, ckalj.

.f

BLJUST,BLJUZD,KUA

Tamus communis L. - Dioscoreaceae

Trajna povijusa sa vrlo debelim, mesnatim, krtolastim rizomom iz koga izija tanka stabljika, dugacka 3--4 m, koja se penje drvecu. Rizom spolja sivocm, na prelomu , pun lepljivog soka neprijatnog rnirisa; ljutog, gorkog, nepr.ijatnog i toplog ukusa. Rizom moze bi ti tezak ponekad i vise kilograma. Listovi su srcoliki i siljasti, na dugim peteljkama. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim, neupadljiv.im, zelenkasto-zcka stim jednospolnim cvetovima. Plod jajolika, mesnata, sjajna i zive crvene . Raste zivicama i obodima suma. U naodu se uJX)t:reljava svez rizom, rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). Rizom cesto upotrebljavan narod.ni lek protri.v reumatizma i isijasa: korenom se trlja mesto, pri se javljaju oseeaj topline i crvenilo, tako da se posle toga obavezno ma.Ze uljem, ma~6u i~ mlekom da ne dode do upale, plikova i rana. Ili se rizom na trenici nastruze, se to stavlja kao olog sa rakijom ili bez nje. Strugan rizom se stavlja na uboje; odstranjuje modrice od podlivene

BUUST

BOtJE DRVCE.

241

krvi. Neoprezn i daju pijancima iscet1en sok lju5ta, od g se javljaju jako povracan je i poliv. Bljust ottova1 1, ga zbog toga treba izbegava ti. Nije dovoljno istrafen ni cmij ski ni farmakodinam ski. Sadrfi s kroba i sluzi u kojoj se na laze vrlo krupni i vanredno ostri ks tali kalcijum-oksalata koji ozleduju kozu kad se kor~nom trlj a b olno m esto na telu. Verovatno da ima i ste oidnih saponozida. Zabelezeni su smrtni slucajevi trovanjem iz neznanja. I boblce su o tr ovne (otud n arodno im e zmijino grotde). Dn.1ga narod.a in1ena: l, b1ui, just, bjaustan, ljustina, ljusc, zmijino grozde, kukovina, crna loza, crne kuke.

V icia faba L. -

Papilionaceae

Jednogodisnja zeljasta biljka, visoka 60-140 cm. Poreklom iz Azije, kod nas se gaji $1icno pasulj i grasku. U zelenim mahunama nadeno dioksifenila lanina, lecina, asparagina, tirozina, oksitiramina i proteolitskih enzima, u cvetu bojena materija antofein. Dvadeset pet grama cveta popari se sa pola litra kJjueale \d i posle 2 sata ocedi, iscedi i pije protiv akutnog pielonei'rita i nefriticnih kolika, jer ulazava bolove i pomafe iz. bacivanje kamena iz l1ubrega. - Isto tako, narodnoj mediciru koristi se zelenih mahuna (250 g kuva se 15 min-uta 1 litru vode popije u toku dana) za lecenj upale besike. Narodna. imena: bakla, , , veliki , konjski .

2:

DRVCE

Artemisia abrotanum L. -

Compositae

Trajna mir~sna i gorka iljka, visoka 60 do 120 cm. Gaji se (i podivlja) kao narodno cvece, najcesce groljima. Mirise istovremeno na limun i pelen. Staljika skoro odrvenjena. Listovi s tanki i usko perasto deljeni. Cve tovi su sitni, zuti, sakupljeni u malene glavicaste cvasti. Cveta od juna do oktobra. Naj lak~e se gaji deljenjem starijih busenova jesen na rastojanju 70 70 cm. Sadrii etarskog ulja, gorkih matenija, alkaloida abrotina, tanina i flavonskih jedinjenja. Upotreljava se slicno pelenu, ali manje gorak, prijatnog mirisa i zbog toga se lak~e uzima. sprav ljen od 30 g vrhova grancica cvetu (Abotani h), poparen 1 litrom kljcale vode u poklopljenom sudu, pije se pre jela. Moze se potopiti u ja ku rakij (200 g u litar rakije), drLa t.j 10 d., ~ muc kaju6i, i piti. 1 rakJij-

BOtJE DRVCE

242

LECEN!

BILJP.

sku ea~icu puta d!levno na pola sata pre jela, kao lek za jaeanje i pr<r tiv akutne upale creva. Za ' 'reme ratova i nesta~ice lekova i drvce su upotreljavali proti,, dejih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno potiv moljaca, i zbog prijatnog mirisa. Narodna lmena: bozja metica, bozja plahtica, bozji drvak, brodanj, divlji ciper, drevinka, miri~;ni mu~ki pelin, pelinak, pitomi ohsjenac, rutvica, sreano zelje, trava od guja, turski neven.

B02:URI

Paeonia officinalis (L.) Gouan, . corallina Retz, Z. decora Anders., . tenuifolia L. - Ranunculaceae
Razne vrste ofura rastu divlje i gaje se kao na~e omiljeno na1odno Nekad u skolskoj , danas samo narodnoj medicini upotreljava se cvet, rede krtola i scme (Paeoniae flos, tuber et semen), za lecenje padavice, velikog kaslja, za umirivanje uzb:tenog nervnog sistema, za lecenje hemoroida i dr. Biljka otrovna ~ nije dovoljno ispitana ni hemijski ni klinicki. U narodu se jos ponegdy upo treijava bofur kao lek. Narocito ga cene zene. Nije redak slucaj da neka baka iz nekog sela salje bofurov cvet i seme nekoj svojoj rodaci i prijateljici grad kolko da se pri ru~i nade, zlu ne trebaJo<< . Nisu retki slueajevi trovanja, jer nestrucnjaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura. Zbog toga bi trebalo da lekari, narocito na selu, obrate painju na bozur. U korenu ima tanina, etarskog ulja, masti, secera, nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. Hon~opatska medicina upotreljava svez koren. U cvetu ima Lanlna i peonidina (jedna glikozidna antocijanska ) . On se upotrelja vao nekad protiv epilepsije, danas jos ponegde protiv grcevitog kasija i kao sastojak za dimljenje i kadenje astmaticara. U semenu ima n1asnog ulja, secera, tanina, smole i . I ono se nekad U'"'')treoljavalo protiv epilepsije. Izaziva povraeanje. Kod nas ga upotrelja vajt: :e.nP. za uredivanje menstruacije, i tako najlakse dolazi do trovanja. Ne preporucuje se up( . bozura za leeenje. Narodna imena za Paeonia officinalis: a.ra;pce, be>Zur.aJk, bozuric, brozg va, devetak, duhovska r, zenski boiur, kraljev cvijet, kujak, macur, prstenik, trojacke 1oze, trojaska rozica, tu.n karica. , Za . coralli11a: boZr, mosur, muski ozur, planinski bozur, trava od tri rozciea, crljeni bofur. Za . decora: b'afur, bozur, brozgva, kosovski boiur.
\.

BOKVICA,

tiLOVLA, RU, EGAVAC,

VUCAC

Plantago L.

Plaartaginaceae

Kod nas raste dvadesetak vrsta okvice naseljima, pored puteva, livadama i pa~njacima, ~umama i na drugim mestima. Ima ih svuda. Nisu otrovne ni skodljive. Za vreme ratova i gladnih godina se mlad

BOKV1CA,

tiLOVLA,

TRPUTAC ...

243

list, osoblto od velike ili zenske bokvice (Plantago 1najor L.). Neke sc od najdavnijih vremena potreJjavaju kao lek, mnogo vise narodu nego u skolskoj medicini, za lecenje mnogih bolesti i kao profilaktino sredstvo (zelen list i sok iz lista kao prolecna vitami'llska kura). U veCini vsta bokvice lisce se razvija oliku rozete dnu staljike koja nije granata i nema lisea, nego se zavrsava zbljenom cvascu od neuglednih sitih cvetova. Prema k Jistova i cvasti razlikuju se medu sobom neke domace vrste koje su najrasprostranjenije i koriste se kao lek: 1. zensk~, ~irokolista bokyica (Plantago major L.); 2. muska, uskofista bokvica (. lanceolata L.); 3. srednja bokvica (. media L.). Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa listovima rozeti, na svakom list se iS~ticu lucno povijerui ervi .koji se pri '' rhu 1ista spaj.c u ; krunica gola; ~vetaj od proleca do zime. 1. Zenska bokvica ( hrva tskoj terminologiji rnska, iako s herrnafrodite, tj . nema zenskih muskih bokvica), ima Silr.a!ke jajaste, sjajne i debele listO\'e na sirokoj peteljci; sivkasta ili ruzicasta cvast \l'aljkasta, dugacka; cvetna staljika dgacka koliko i list; raste na vlafnim me stima, pored ugazenih puteva i ispod strehe, svuda gde se sliva voda. 2. Mu.Ska hokvica ima u ske duguljaste siljaste listove koji se postepeno suiavaju siroku kratku peteljku; cvast kratka, mala, jajolika ili okruglas ta; cvet beJicast; raste pasnjacima. Cvetna staljika duia od Iistova i ima 5 dubokih brazda. 3. Srednja bokvica raste na suvim mestirna, dlakava , cvetna stab ljika oko 5 puta duia od lista, cvast dugacka i srebrnobela; lisce si roko ovalno. Berba. dine. Droga. Svez i suv list, rede cela
iljka

List se bere sve dok biljka cveta,

koren se vadi cele go-

i koren (Plantaginis folium,

5.

herba et radix) .

Ne smeju se me~ati navedene tri vrste bokvice. Sval<a se mora odvo. jeno brati, susiti, pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati, to zah teva i medunarodna drogisticka i farmacetska trgovina. Inace, hemi jski sastav i dejs tvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti, tako da se za potrebe do. macinstva sve tri mogu koristiti posebno ili pomesane. U narodu se naj vise ceni i najcesce potreijava sirokolista, krupna ili zenska bokvica. Sastav. - U svim organima biljke ima heterozida aukubozida i enzi ma invertaze, emulzina, tirozinaze i koagulaze. U listu ima oko 4/ tanina, pektina, limunove kiseline, v.itamina , saponozida i fitoncida. U semenu ima sluzi, masnog u1j , belancevina i secera. Upotreba. - List bokvice deluje protiv raznih upala koze i sluznice, pojacava lucenj e tecnosti u pluCim a i time a laksava iskasljavanje guste suve sluzi iz organa za disanje; smanjuje ucestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv, katar, grcevi, cir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu. Plan takod farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja, izraden od li sta bokv.ice i drt1gih lekova. Domacinstva mogu za zimu za svoje potrebe naciniti sliCan. siup: rnlado, socno, tek abrano lisce bokvice oprati u ne-

244

l.ECBNIE. BJUEM

koliko voda Uer bokvica cesto raste naseljima gde ima razne prljav~ti ne, pra~ ine i drugih izvora zaraze), samletri ma~inom za meso i stiskanjem kroz platno iscedHi zelen sok; 1 kg tog soka pome~ati sa 2 kg meda ili prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera. Uzima se 4-5 t dnevno 1 kaika. Pastile se prave apotekama i farmacetskoj indstriji: 5 g soka od bokvice, crnog ~ecera (od sladiea), gume tragakante i samlevenog rizoma od perunike, sve pomea, doda 50 g vode i pola kilograma ~eera, zamesi i nacine pastile prijatnog uksa i dobar lek za organe za varenje (cir zeluca i dvanaestopalacnog creva) i disanje (hronJcni bronhit, faringit, laringit). Umesto vode i secera bolje dodati 600 g meda.
Ruiicastu akrzu licu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bokvice pomesa se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na kraj doda kap ruiinog l x-adi prijatnijeg mirisa. Za ulaiavaje napada ka.Slja i lak~e izbacivanje sluzi: 20 g lista bokvice (muske, dgoliste), cveta belog sleza, cveta i lista podbela i moraea. Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra kljucale vode, poklopi i posle sata ocedi, zasladi medom i pije svaka 2 sata 1 ka~ika. Protiv velikog (magareceg) ka.Slja: 20 g lista rnu~ke bokvice, rosulje, pitomog kestena, cveta zove i trave daninoc. prethodni , pije se topao.

Narodna medfcina. - Bokvica orniljen narodni lek. Za n gotovo svi znaju i mnogi upotreljavaju kao lek. Ci-ni rni se da nijedn drugu domac lekovitu bHjku tako cesto i gotovo redovno ne upotreljavaj u kao bokvicu. Svako vam odmah, bez okoli~enja, kazati da za posekotine naj bolje priviti list bokvice. Ako se slueajno posecete dok ste na selu, prva pornoc list od bokvice. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da d cist, da se ne bi necistocom s lista rana zarazila. Mnogi opran list obris i namZ ma~cu ili uljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto, ili list bokvice stucaju ili na ploci malo k i tek tako omeksan stavljaju na ran. Ovo sasvim opravdano, jer posekotina ne krvari, ne zagnoji, brzo zara~cuje i ostaje mali oziljak. Godine 1958. dokazana znatna antibakterijska moc bokvice, jer su njoj otkriveni fitoncidi (Felklova).
k (Plantago psyllium L.) jedna vrsta granate bokvice koja raste Pri111orju, jZnoj Francskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnj .industrijskih kolicina semena koje se koristi kao sluzna droga terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. Seme sitno, lici na bvu (otud i naueno ime, jer psylla na grckom znaci v) . Veoma se ceni, jer sadri.i do 120/ sluzi. Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena. Deluje kao lag laksans, koristan osobito za s obolele od hronicnog zatvora: 1 spena kasika semena potopi se u 200 g od kamilice, promesa i posle pola sata popije; piti uvece pre spavanja da i se izjtra imala uredna stolica. Korisno za osobe obolele od upale hemoroida (~uljeva) i

zatvora. Narodna tmena. - Osim navedenih, evo ~ nekoliko narodnih imena za iensk bokvicu: vela bokvica, veliki tpotec, veliki trputac, zenski zilovlak, zilavac, marina bokva, mu~ka bokvica (Ksan), paskvica, pitoma bokvica, tarpotac, tarpudac, terput, celnik, siroki trputac.

BOLDO. BORAZINA, LISICINA...

245

Za musku bokvicu: ukvica, glavor, dga bokva, dgi trptac, zenska bokvica (Kusan), zilO\'ljak, konjsko rebro, krepotec, mala bukvica, mskl zilovJak, popova lozica, treputac, tripotec, troputac, crnoglavac.
Za srednju bokvicu: okva, zenska bokvica, sred.n~a OOkva, s.rednja buk

troputac, siroki prpotec. Za buacak: lesnik, bolhnjak, bolsinec, bu(h)acica, bsika, lisnati trputac, pasja noga.

vica,

triptac,

BOLDO
List (Boldo folium) cileanskog mirisnog drveta Peumus boldus Mol. Monimaceae. GJavni Iekoviti sastojak alkaloid boldin. Ulazi sastav raz nih lekova za jetru i zuc; deluje i protiv crevnih parazita, direticno i se dativno.

BORAZINA, LISICINA, POREC, BORAC

Borago officinalis L. Boaginaceae

Jednogodisnja zeljasta, grubo ceki,n jasto dlakava biljka, visoka 30 do Donji listo\'i s u rozeti, krupni, na dugackim drskama i elipticni, gornji duguljast1, sedeci obuhvataju -staljiku. Listovi su obodu celi, ali su talasasto naborani. Staljika Splja, razgranata, debela ~ .sadriJ. mnogo sluzastog saka. Cvetovi su pklvi, d beli ili uli, udruieni u povijene cvasti na vrh grancica. Cveta od maja do avgusta. 60
.
gd~

Rasprostranjenost. - Nitrofilna ima mnogo azotih jedinjenja.

iljka

vrtovlma i poljima, svuda

Svojstva. - Ukusa na krastavce. Slabog i svojstvenog mirisa. Neprijatno, skoro bodljikavo dlakava, tako da coveka odbija. Droga. List, cvet i cela biljka (Boraginis folium, flos et herba).

Gajenje i berba. - Seje se u mart ili aprilu na lako, rastresito i plodno zemljiste u redove oko 70 cm rastojanja, kasnije se proredi da struk od stuka bude redu oko 35 . Bere se kad iljka punom cvetu, obicno juna-jula. Sastav. - Oko 25fJ/o sluzi, 250fo tanina, malo etarskog ulja, saponina, masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i narocito kalijn-1_1~ trata. U mladim biljkama irna malo alantoina. Upotreba. - Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitra1a obja~njava svojstvo borafine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. Cvet ulazi sastav cvemih plucnih cajeva za lak~e iska~Ijavanje zapecene sluzi. Velike kolicine sluzi opravdavaj potrebu lista kao lagog sluznog sredstva koje deluje slicno belom slez i drugim mcilaginoznim (sluznim) drogama. Svez sok iscec1en iz cele biljke brzava izbacivanje hlorida iz organizma.

246

LECENJE BIUEM

za mokrenje i znojenje: 20 g cveta popariti sa 300 g kljucale Yode

i posle cetvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. Ako neko ne mole da podnese miris poreca, treba dodati malo lipovog i rufinog cveta. za iska.Sljavanje: porne~ati jednake delove cveta poreca, rZe, divizme, belog sleza i podbela i od toga uzeti 1 supenu ka~ik, poparili casom kljcale vode, poklopiti i posle pola sata piti svakih 15 minta 1
ka~iku.

U narodnoj medicini borafina se potreljava za lecenje bbreinill zeludacno-crcvnih oboljenja, reumatizma i drugih bolesti. Anticki narodi nis poznavali porec. Preneli s ga Arapi Spanij, tako da se i danas mnogirn zemljarna gaji zbog kusa koji slican krastavr, se potreJjava ili kao salata ili kao povrce slicno spanacu i koprivi, razume se samo mlado lisce pre cvetanja biljke. Narodna imena: boraga, boraidina, boraide, borazinica, borasa, boretina, brai, bra.Zina, volovski jezik, kozmelj, krastava, krastavica, poraga.

BOROVNICA
V acoinium myrtillus L. Ericaceae

Borovnica grmic, visok do 50 cm. Kod nas raste velikom mnostvu gradeCi prizemnu floru mnogih nasih vlaZnih i bladnih planinskih b kovih i cetinarski suma i Cistina. Listovi su naizrnenini, tanki, dguljasto-j ajasti, 2-3 crn dugacki i imaju perastu nervaturu. Cvetovi s rZieasto-beli, zvonasto-cevasti, pojedinacni i obeseni. Cveta prolece. Plod modro-crna, okrugla, soena bobica sa vise semenki; na vrhu se vidi krunicni prsten. Sazreva leto. Osusena bobica smezurana i velika kao biser. Plod treba ssiti ssnici na
65-70.

i su dosta prijatnog, nakiselo-slatkog i malo

ukusa.

Droga. - List i osseni plod (Myrtilli folium ct fructus). Lst se bere u prolece sve dok biljka cveta, plod sasvim zreo. Sastav. - Osusene bobice sadrie oko 7-llO/o f 1 t n i , smesu razn n t i n s k , h h t r z i d borovnicinog soka, oko 27/ i n v r t n g s r , oko 6/ organskih kiselina, glav.nom m nove, n i cil iarn e, pektina, oko 6 mgf'/o vitamina , oko 1 mgo/o karotena i dr. U listu ima do 18~/ pirokatehinskih t n i n , do 1,50fo r u t z id , nekoliko flavonskih heterozida, do 220 mg}J/o vitamina i dr. Upotreba. - Za lek se upotreijava sveza i sva bobica, sok iz zrelih i, ekstrakt i vino. Zbog tanina i pektina borovnica deluje kao lago sredstvo proti\ d.ijareja i katara creva, raznih l sluznice jtd. Zrele borovnice su prijatno dijetetsko ~redstvo za , protiv decjih proliva i aktnog enterokoJita odraslih. Zbog prisutnog arbutozida, list deluje slino listu medve4eg groft!a i diuretino. UpotreJjava se i protiv ~eeeme bolesti.

BOSIUA

247
Poslednjih godin a naglo poraslo interesovanj e za plod borovnice, tako da se pocinje vestacki razmnoiavati ~umama i gajiti, jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve vecu trafnju ovih plodova, s jedne strane, za industrijsku proizvodnju soka, s druge, za farmaceutsku industriju. Iz zrelih plodova borovnice spravlj a se narociti ekstrakt koji sadrzi veliku kolicinu antocijanskih (od njih potice modra soka). Od ovog ekstrakta izraduju se dazeji za jacanje oenog vida, jer povoljno deluje na vidni purpur. lek n ajvise trose ' 'ozaci koji voze n i radnici koji rade noeu. Po~to taj lek patentiran i skup, najcelishodnije piti cist, zdrav, neprevreo i nefalsifikovan sok, jer to najzdraviji napitak. Umesto soka svako domacinstvo moze da spravi kompot od osusenih zrelih borovnica; kuvaju se kao i svako drugo suvo voce. Borovnica nije ~kodljiva i moze se stalno po
rtreljavati.

1. Protiv proliva: 25 g lista i ploda borovnice, dunjinog semena i

nane se s . Tri S upene kasike ove s mese pop ari se sa pola bltra kljuCale vode, poklopi, ostavi 2 sata i pije mesto vode. 2. Diureticni : 20 g ista boov.nice i breze, .sitnice, troskota i rastavica se pon1esa. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minta 1 litru vode, ostavi 2 sata, ocedi i pije umesto vode. . Secen1a bolest (vid. mahune od pasulja, ddov list, dobricica i dr.). Narodna imena: barovnica, bor.i,b nica, borovaca, borovinka, orovnjaca, brosnica, brusovnica, burum, divo-grozje, ofinki, crna borovnica, crna jagoda. r u s n i , crvenozrna borovnica, br.Snjaea, brosniCa.k, brusnik, mecje grozde, strusljinke, crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L.). List ima gotovo iste sastojke, se nedosmrtku orovice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike.

BOSIUA

Ocimum basilicum L. -

Labiatae

Bosiljak na~e narodno omiljeno cvece, toliko opevano narodnoj, i umetnickoj poeziji. Ranije nije bilo kuce bez osioka ili bosiljka. su cvece i mir is starij eg sveta. Bosiljak nije na5a biljka. Donesen iz Indije. Sada se gaji u 1nnogim evropskim i vanevropskim zemljama, ne samo kao cvece cvecnjacima nego i na veliko, za destilaciju etarskog ulja. Cela biljk.a prija lnog mirisa, 100jv iSe li.sto vi. Ukusa gprko.g i aromaticno ljtog. Kod nas se gaji od davnina ne samo kao ukras vec i kao zacin, i za r eligiozne obrede. Bere se nadzemni deo iljke cvetu (Basilici herba) i su~i hladu na promaji. SadrZi t r s k g 1 , t n i n , s i n i g r k i h m t r i . Kolicina etarskog ulja nije velika - iz. nosi svega 0,4 do ,! - ali biljka ipak ima vrlo jak miris. U etarskom ulju ima s t r g 1 ili metilkavikola, linalola, cineola i drugih n t i s t i k i h s s t k koji slu.Ze kao konzervans, jer spreeavaj raz.. voj nogih rnikroorganiz.ama i unistavaj ih. Tako se moze objasniti zbog ~ga se bosiljak nosi na grolje, kad se .ide mrtvacu, zbog cega se pokojnik

248

LECBNJE BIUEM

njime kiti, i nosi kad se ide te~kom bolesnik, zog ~ega se daje da se nc pokvari .bogojaYIJenska vodica ... itd. Narod, sasvim opravdano, upotreblja\a bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbdenog nen,nog sistema, pro tiv gasova, nadimanja i tegoba organima za varenje, oliku zatina lima ili oblik posle jela. Upotreljavaj ga i protiv nekih crevnih p arazita, cesto zjedno sa belim lukom, zatim za mokrenje, za izazivanje bolj eg apetita, za po,,ecanje mletnosti majki koje imaj malo mleka, protiv zapaljenja bbrega, za uredi\1 anje menstruacije itd. Nekad nije bilo n i jedne k koja nij e imala malo bosi1jka, ne samo svog, vezanog ki tic vec i vrtu, cesto i lonc, tako da s ga imaJe svezeg preko cele godine. Francska i neke drge farmakopeje i danas propisj bosiljak kao oficinaln drogu. Nekad s ga propisivale gotovo sve farrnakopeje svet. Narod ima veliko poverenje prema bosiljk, i trebalo ispitati i ustanoviti ~ta njem madija, ~ta stvarna lekovita vrednost. Bosiljak treba prociti vec i zbog toga sto se on, kao retko koja druga biljka, tako rnnogo spominje narodnoj poeziji i pripovetkama. Ukoliko se kod nas ide vi~e na g i jstok toliko veca i raznovrsnija upotreba bosiljka. Narodna irnena: bazilek, ba.Zulek, baselak, basiljak, basilje, ba~elak, bosiljak, bosilek, bosilj, krupan bosiljak, bosiljak sarrna~, bosilje, vaslec1en, den, mislodin, mrtela, p itomi vesligen, faslidzan , fesligen, feslidan, feslid.Zan.

BRDANA, MORAVA, RAVA

OD

AJASILA

Arn_ ica montana L.- Compositae

Brdanka dgovecna biljka, visoka 20-60 . Iz kratkog, valjkastog i debelog rizoma izija jedna slabo razgranata staljika sa jednim ili vi~e tamnoztih glavicastih cvetova na vrh. Listovi s slozeni rozetu pri dnu staljike, dgu1jastojajasti, obodu celi; listovi na staljici s sitniji, nasprarnni, d malo nazuljeni. Rasprostranjenost. - Raste na silikatnom, pe~canom, humoznom i vlaznom zemlji~t, na pasnjacima, livadama i ~umama brdskog i planinskog podrucja. Ima na p laninama severnog dela Balkanskog polostrva. Kod nas najvi~e ima Sloveniji, koja glavni proizvodac droge u Jgoslaviji. Berba. - Treba brati potpuno rascvetale, ali ne pecvetale cvetne glavice, ocistiti od crnih larva, ~to pre os~iti i cvati na suvom mest dobro zapakovane, jer cvet brzo pocrni pod uticajem vlage. Rizom sa korenjem potne se vaditi cim biljka precveta. Droga. - 1. v t. Sastoji se iz krupnih, zrakastih, z t n r nd z s t i h g 1 v i olozenih mnogobrojnim, uzaruim, ~ilj astim, dlakavim listicima pore<1anim dva reda. Jezicasti, fenski cvetici, koji se nalaze d cvctne glavke, dgacki s do 2,5 , ~iroki 01ko 4 mm; jezicak trozub i ima 7 do 12 nerava. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. Cveti~te malo, pupcasto, sitno jamicasto i maljavo; na njem su usadene sitne, valjkaste, rapave ahenije zakicene belom, cvrstom, krtom v 1 s st ttn r n i m, zbog koje droga sivobela i v r 1 1 k , kao pamuk.

BRDANA, MORAVA, RAVA

OD

JASILA

249

C\ctovi su slabo aromaticnog mirisa, ukusa nagorkog i naljutog, izazivaju kijanje.

.- R i z i k r n. - Rizom vodoravan kos, skoro valjkast, do 9 dugaeak, 3-5 mm debeo, oblcno povijen u oliku luka zavrnut kao slovo S. Spolja rapav, ljuskav, malo kvrgav, tvrd i mrkocrven. Na gomjem delu vide se ostaci od staljike i lisca, na donjem pot puno obrastao lako lomljivim, svega oko 1 mm debelim z i 1i s t i m k r n . Rizom s korenjem slabog aromaticnog mirisa, jako aromaticnog, gor kog i 1jutog ukusa.

CVET BRDANKE: - CVETNA GLAVICA . - JEZICAST I CEVAST CVET. CVETA IMAJU PERJANICU (PAPUS) . - CEINJASTE DLAE NA PERJANICI. , - DLAKE BLIZNAINJE

Sastav. - Cvet sadl'Zi oko QJo/o t r s k g u 1 nepoznatog sa stava, gorku ljutu, neglikozidnu, krista]nu materiju r n i i n, flavono ida, smole, t n i n , i a rnidiola ili arnjsterola. U korenu ima istih sastojaka i jos oko JOoio inulina.
Upotreba - Tincta Arnicae daje 5 najvise u narodnoj medicini kao :;redst\'0 za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma. Vodom razla zena tinktura upotrelj ava se kao domace sredstvo za lecenje uboja i mnogih rana, cesto umesto skupe jodne tinkture, naroito u ova dva svetska rata kad se do joda tesko moglo doCi. Infuz od droge narod upotreljava za ispiranje usta i grla, slicno zalfiji, jer i tu etarsko ulje deluje kao antiseptik, tanin steze, stavi, sluzokozu. Iznutra se daje kao sredstvo

250

LECENJB BlUEM

za umirivanje nervnog sis tema , za snifavanje krvnog p ritiska, za le~enje organa za disanje i varenje, kao emenagog i ab ortiv. List brdanke upotreljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan. Protiv decjeg 110cnog mokrenja k revetu: 30 g cveta b1an.ke i 70 g lista haj du~ice. J edna s upena kasika ove sm ese popari se sa 200 g klju~le vode i posle 2 sata p opiJe na 2-3 sata pre spavanja. I storija. - Izgleda da brc1anka upotrelj avana za le k jos u srednjem veku. U sluibenu medicin u uvedena krajem XVI ili pocetkom XVII veka. Krajem X VIII veka bese ~ogo cenjena kao lek prot iv groznice. Kasnije prilicno zabor avljena i gotovo n apustena. Danas se najvBe upotreljava kao narodni J.ek u Zapa dnoj Evropi. Ostala narodna imena: arnika, arbnk, futa brc1anka, veprina, veprovac, zla tenica, konj ski petr ovac, mali divlji neven, paprica, gorska potres, ticji neven.

BREZA

Betula L. -

Be.tulaceae

B etula 'v'e1 rucosa Ehrh. ( = . pendula Roth), obiena breza i . bescen.s. Eh rh. rastu surnama Evrope i Azije i p rostiru se na sever ~k do 650 i vise. . len.ta L. raste u S evernoj Americi. Breze su zivopisna vitka drveta s b elom kor om i vi tkim, tankim grancicama, pravi ukras svetlih suma. U vecini zemalja oficinalan r z v k t r n. Narod upotre ljava protiv najrazlicitijih bolesti r z v 1i s , k r u .i s v f r ez v s k dobijen rano u prolece.
Betulae foltum. - Bere se mlado brezovo lisee u proleC.e i susi u bladu na prornaj i. Droga svojstvenog mirisa, gorkog i oporog ukusa. Saddi oko 80fo kateblnskog t n i n i isto toHko secera, nepoznatog s n z i d , smole, 0,05/ t r s k g u 1 , gorke materije i dr. Cortex Betulae (lentae) saddi jedan fenolni' heterozid, koji hidrolizom daje j edan molekul glikoze, ksiloze i t i 1 n g s 1 i i 1 t . Sveza kora sadrzi do 0,2! heterozida. Destilacijom pomocu vodene pare u SAD va de ulje, koje saddi m etilnog salicilata i upotreljava se kao miris. Betulae gemmae. - Eeru se lisni pupoljci breze i brzo su~e. Sadde oko >/ t r s k g u 1 ; to zuta gusta t eenost prijatnog balsami~nog mirisa; na niskoj tempera turi se izdvajaju kri-stali; sadrZi 42-460/ slobodnog i 30-4/ vezanog biciklicn og seskviterpenskog alkohola t u 1 1 . List i pupoljci upotreljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenitalnih puteva, naj cece u obliku infuza. Saddi nedovoljno prou~ene supstan cije koje imaju antibakterijsku moc. B;I"ezov list jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokracnih puteva. Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza, brez, breza briza, brizov ina, ! alosna breza, jadika, metla, metlika, metlovina, breza, . pubescens: breza, puhasta breza, severna breza.
crepu~a, oi~na

BREST. BROC. BRSUAN ...

251

BREST
Ulm.!.LS campestris L. Ulmaceae

Sna!no drvo, visoko do 35 m. Upotrejava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) grana (Ulmi cortex interior) oguljena rano u prolece i oslobouena plute. U kori irna sluzi, oko 3fJ/o katehinskog tanina i fitosterola. Narodni lek za leenje opekotina, izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kva se 1 sat 2 litra vode (ili mleka), ostavi 5 sati, ocedi i tim e Z obolela rnesta i pije 1 s izjutra i v. Narodna imena: barst, bres, brijest, brist, brstovina, vezovina, poljski brest, rusten, crveni brijest, crni brest. lorn,

BROC

Rubia tinctorum. L. - Rubiaceae

Trajna zeljasta biJjka, visoka do 1 m . Rizom dugaak, razgranat, do 1 debeo, l ank.ovit i crven. Stao etvorouglasto, poleglo ili se penje uz druge biljke ostrih zubaca okrentih nadole glovima staljike. Listovi s prsljenovima druieni 4-6. Cvetovi su sitni i Zti. Cveta leti. Raste najcesce naseljima i zivicarna. Do sinteze alizarina broc se gajio za bojadisanje. Danas se koren broca (Riblae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans, holeretik, za lecenje nefrita, cistita, pijelita, katara esike i kamena u bubregu, najce~ce oliku 30fo infuza, praska (3-5 g dnevno) ili ekstrakta. Sadrfi antrahinonske heterozide, alizarin i druge bojene materije. Kosti bolesnika koji upotreljavaju broc pocrvene. Narodna lmena: brojuc, broeanka, broce, brocevina, veliki broc, krap, pitomi _ broc, rudecina, crvenac.

BRSLJAN, BRSTAN,
edera

BRSUIA

helix L. - Araliaceae

Trajna drvenasta zimzelena biljka koja se penje uz drvece kamenje pomocu adven.tivnog korenja. Staljike s do 50 m dgacke. Listovi s razlicitog olika. Upotreljavaj se svez i ossen list, plod i tanke staljike, rede kora i gun1i-rezina koja curi i ocvrsne na ozledenom stalu. Cela biljka gorka i otrovna. lma saponozidne materije od koj ih potice otrovnost i Iekovjtost brsljana. Kod nas se retko upotreljava, i to samo kao narodni lek za leenje koznih bolesti, reumatizma, uloga, fuci, bradavica, za lakse iskasljavanje. Ponekad se traii za izvoz.
Ostala narodna imena: barsijarz, barscon, ba.Strarz, bersljarz, bestra11, bristanj, brstran, br~lin, brsean, zelengora, zimzelen, plju~t.

252
BUVA, U, U

LECENJE BIUE.M

Fagus silvatica L. -

Fagaceae

Surnsko drvo, visoko do 35 m. U zrelim plodo\ima, tzv. bukvicama ima 20-2611/ suslvog nsnog uJja cij i sastav slican maslinovom, ~ se moze umesto njega koristlti za hranu i kao podloga za lekovite masti. U bukvicama ima .fagina, matcrije otrovne za coveka i domace zivotinje. Ponegde jedu priene buk vice. Bukova kora se upotrelj ava kao taninska droga.

BUNDEVA, BELA BUNDEVA,

BELOKORA,

DULEK, LUDAJA, BUCA

Cucurbita

L. -

Cucurbjtaceae

Jednogodisnja zeljasta biljka sa puzavim, rebrastim, bodljikavim sta ljikama dugaokin1 do 10 m. Li~stovi ~Su ogromni, srcolilci., p1itki petodelni, obodu nazuljeni. Cvetovi s zti, msk.i s krupniji od zenskih. Plod ogromna okrugla , teska i vise od 10 kilograma, spolja belo-sivkasta, na preseku narandZasta, n1esnata i socna; spljini s semenke. Cveta jula i avgusta, sazreva septembra-oktobra. Rasptostranjenost. - Poreklom iz tropske Amerike. Kod nas se gaji bezbroj sorti vrtovima i njivama, kao medusev kukuruz. Droga. - Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). Seme se iz. vadi, ocisti od "'ezivnog tkiva, opere i sto pre osusi da se ne pokvari. Oljusteno seme se brze p okvari i izgui lekovitost; zato treba ~vati samo neolj steno seme, dobro zapakovano, na hladnom mestu. Seme belo, sivkasto ili belo-zckasto, 8-20 mm dgacko, oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo, pljosnato, d l zadeljano, jajasto i na jednoj strani zasiljeno. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljni vrlo tanak, hartijast i lako otpada, ispod njega debela, zilava ljska tamnije . lspod ljuske vrlo tanak, mek, zelenkast tegumen, vrlo priljljen za sernenu j ezgr i uv ek se nalazi na olj.stenom semenu. Je~ga-a se sastoji iz dva mesnata, masna, belicasta, plankonveksna kotiledona. Sastav. - U semen na jezgru otpada oko 760/, oko 24/ na ljsk. U celom semen ima oko 30/ belancevina, 38<~/ masnog ulja, smole, secera. pektina itd. U uljanim pogaCa.ma (posle cedenja) ima oko 90/ ulja, 5/ smole i dr. Smola lokalizovana klici i zelenom omotac oko semena
~spod ljske.

U pulpi (nlesu) ima oko 931>/ vode, to/o belancevine, 5f1/o bezazotnih ekstraktlvnih materija, vrlo malo l , karotenoida, vitamina , enzi~ma, mnogo manganovih soli i dr. Upotreba. - Bundevino seme neotrovan anthelmintik, zbog cega se moze davati i deci. Odraslima se daje oko 400 g, deci 200-300 g sveze oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom d. Pola sata posle toga daje se ricinsovo ulje za ciscenje. Bundevine semenke su hrana i poslastica istocnim delovima Jugoslavije.

BUNIA

253

Bundevino ulje tamnozeleno sa crvenom fluorescencijom. Sastoji se iz 45(1/ linoleinske, 25! oleinske i 300/ palmitinske i stearinske kiseline. Ulje lako svaljivo, vise od 98/. Upotreljava se za ishranu i u industriji. Uljane pogace se cene vise od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su najhranlji vije. Zuta bundeve potice od k r t n . Pecenc i kuvane bundeve su vaina rana za ljude, presne za domace zivotinje. Pulpa, presna i kuvana, i iscecten sok koriste se poslednjih godina za lecenje pso1ijazc. Obolele osobe od ove ruine i upome kozne bolesti svaki dan jedu bundevu peeenu ili kuvanu, slanu iii zasladenu, spravljenu na razne nacine da se olesniku ne ogadi. Istovremeno suncanje, boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracima ubrzava iscel}enje. Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bundeva, na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva, krvavog proliva i te5koea u organima za mokrenje: diuretik, artriticna dijateza, hronini nefrit. Bundevino seme se daje protiv crevnih parazita domacih zivotinja: kokosima 1-2 g, mackama 20-30 g, psima 30-60 g, svinjama 80-130 g, prema tezini. Stucano seme se pomesa s bra.Snom , prekrupom i drugom stocnom hranom. Narodna imena: - Osim spomenutih, evo jos nekoliko narodnih imena: bela ludaja, bela tikva, beskorka, bugarka, budimka, budimlija, bunda,,a, btmdevka, dulek, duganja, dugara, dumlek, zuta li kva, kabak, ludara, macvanka, mekokorka, rnisiraca, pecenka, rska dinja, tikvanja, tikvelj, fri genjaea, cuka.
BUNIA

yoscyamus

niger L. -

Solanaceae

Ova nasa otrovna iljka ima mnogo narodnih imena: balam, balan, bana, baunika, bendeluk, lem, len, lnika, bonica, bun, bunica, bunjika, bunjica, veliko ilje, voja, vojka, divlji zobnik, zubna trava, zubnjak, zubnjaa, konjski zub, svinski , svinjarac, svinjorak, svinjorec, svirnjak, trava od bunila, trava od zuba, uspavljiva trava, crvinc, crna bunika, r vivec, rni zobnik. Bunika lekovita i otrovna, svuda rasprostranjena zeljasta biljka. Postoji jednogodisnji i dvogodisnji varijetet. Skolska medicina i farmaceutska industrija koriste list, rede seme od bunike. Govori kao da se bunike najeo, kafe se u nas za oveka koji govori kojesta, bez smisla i veze. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca, i za njega kazu da trabunja kao da su ga bunikom nahranili, kao da poludeo. Bunika slovenska ree. Njen naziv potpuno odgovara fiziolo~kom dejstvu koje bunika izaziva u otrovanom coveku. Koliko se meni cini, u Jugos1aviji se naj cesee upotreljava naziv ))bunika. On primljen i u na~oj fanakopej i i u sluzbenoj botanikoj terminologiji. I nas i S\retu bunika dobro poznata kao otrovna biljka, samo se u raznim krajevima razliito naziva.

254

LE.CENJE. BIUE.M

DvogodiS?tji varijetet buntke prve godine obrazuje samo rozetu od lBca na zemlji. Druge godine izraste razgranata staljika, visoka do 1,5 m etra i iscve ta. Prizemno lisee dugacko 10 do 30 i sZava se u drsku; lisce duguljasto-jajasto, Siljasto i krupno zupeasto. Lisce na staljici sitije, sedece 1 osnovom obuhvata staljiku. .ru nica zuckasta i Barana gustom neznom mrezom ljueasto-crven kastih zilica. JednogodiSnji varijetet bunike .:. ima nerazgranjenu staljiku, visoku svega do pola metra. Listovi su bez z drske. Krunica l! fute , jer nema tako istaknutu ljubieastu mefu zilica. Cvetovi su mnogobrojni i nago,. milani pri vrhu staljike i grancica. Cvetovi se razvijaju postepeno, ta ko da na jedrm jedinom struku bus nike ima na vrhu pupoljaka, ispod njega cvetova, jos nize zelenih i ! poluzelenih caura. ~ Caure su duguljaste, kruskaste, veliCine naprstka, zute, na vrhu pf> ' ~ ~ tozube, odozgo imaju ispupcen poklo7 koji spadne kad plod sazri. U cauri ima oko 500 sitnih semenki misije , neprijatnog i gorkog ukusa. BUN I KA U CVETL': - BIUKA U CVETU. Cela biljka vunasto dlakava, 1 RAZV IJEN CVET, 2 DO 6 - PLOD. sivozelerza, lepljiva i neprijatnog mi7 I 8 - SEME . risa koj~ iscezava su::>enjem. iljka v otrovna, neprijatnog, nagorkog i naljutog ukusa. Nalazista. - Bunika smrdljiv korov koji raste pojedinac.n o ili u manjim grupicama naseljima i oko njih, najvise na zgaristima, rSevitta ma, zapustenim i neobradenim mestima, pored puteva i ograda, na suvim ocednim su ncanim mestima i buniStima, odakle ti ime potice. 1ma celoj Evropi, iz nje pr enesena i Ameriku. Najvise se sakuplja i izvozi iz Srednje E\r ope, narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja, iz Jugoslavije i Madarske. I bunika trafi jaku zemlju, ali ipak ne kao tatula. U mnogim zemljama se gaji, narocito u SAD. U Vojvodini najvise ima napustf> nim torinama i popaljenim sema. Gajenjc. - Bunika se gaji kao i tatla. Bolje gajiti dvogodi~nji varijetet, jer daje vise lisca. Krajem zime seme se poseje tople leje i prolece rasaduje na stalna mesta. U novije vreme sve se vise pocinje gajiti i kaloida, egipatska bunika, Hyoscyamus muticus L., koja ima vise od }Of o al tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi pitanje. Berba 1 susenje. - List bunike se bere preko celog leta dok god biljka cveta, ali najlekovitije prvo kolo, brano neposredno pre cvetanja bunike iE kad se na njoj pojavj prvi cvet. Obrano lisce treba vrlo brzo osusiti, najolje su.Smai zagrejanoj na 40-sooc. Sporim susenjen1 lisce poledi i poplesnivi i mora se baciti. Vla-

BUNC.A

255

zno, rosno, sabljeno i debelom sloju su~eno l i~ce se uplesnivi, pofuti ili postane sme de. Droga privlaci vlagu, te se mora ~ m1aka pos)e su~enja dobro zaJ?akovati i cuvati suvom i bladnom mestu. Najbolje ~to p re prodati, Jer .s.e ~i . ~poreci ne . sme cuvati duie od godin u dana. Ukoliko droga staJa 1 1o~IJe cuvana 1 su~ena, u toliko ima manje alkaloida.

1
BUNI A

1 -

S:

CELO

NA UZDUZNOM PRESEKU . GORE: CAURA SA L 1 UZDUZ.N I PRESEK ROZ CAURU

Hem!jskJ sastav. - U liscu bunike ima 0,045-0,t5o/o alkaloida, od kojih ajvi~e hioscijamina. Ima malo skopolamina i atropina. Sluibeno se trazi da droga mo1-a irna ti il1ajrnanje O,OSo/o alkaloida. Najvi~e alkaloida ima u dr~ci i nervima, manje u liski i staljici. Upotreba. - Dejstvo b u nike isoo kao i dejstvo beladone i tatule, ali znatno slabije, jer sadrzi manje alkaloida. Izraduje se ulje, Oleum Hyoscyami coctutn, kuvanjem lisca u ulju. Spravljaju se i ra.zni drugi melemi

256

LECENJE BIUEM

za trljane i mazanje proti\' reurnatizma i sl. Rec1e se izrac1uju ekstrakt, pra~ak i drugi galonski olici. Ulazj u satav cigareta protiv astme i nokih purgativnih pilula. Bunika se daje kao sedativ zajedno s morfinom. U narodnoj medicini se iJjka cesto potrelj ava i kao lek i za trovanje, jer ima svuda, do nje se lako dolazi i gotovo svako seosko dete poznaje. Otrovani ima tisak kao da ne dodirje zemlj, kao da visi u vazduhu. Konj, pas i koko~ osetljivi s kao covek, koza i krava mnogo manje.
Spominj veka sve

lstorija. - Izgleda da s bnik starom veku najvi~e upotreljavali . Dioskorid Plinije kao lek i sredstvo za vraeanje. Od srednjeg do danas bunika se upotreljava narodnoj i skolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje.

BUNIKINO SEME Bunikino serne donekle bbreZsto. Lupom se vidi kako jamasto naborano. Mnogo sitnije od tatulinog semena. Veliko svega oko 1 mm. sivozuckaste, misije. Ukusa nepri.jatnog i gorkog. Na uzd u znom preseku lpom, jos bolje mikroskopom, vidi se embrion u olik velikog la tinskog slova G. Bunikino seme sadrzi 0,06-0,14/ alkaloida, od cega najvise hioscijamina. Bilo slucajeva trovanja makovim semenom u kome bilo i bunikinog semena, koje mak dospelo prilikom vrsidbe zrelih makovih r. U bunikinom sen1en ima jos i 20-/ masnog ulja i oko 300/ skroba.

CUVAJTE SE BUNIKE vrlo leko,ita, isto tako i otrovna. Moze izazvati i smrt. Zbog 1oga se bunika ne .sme upo treljavati na svoju ruku, savetu nekog saptnika u vozu i autobusu u ~t. sl. I nas i u svetu lekovi od bunike se spravljaju samo apoteci i mogu se dobiti iskljucivo lekarski recept. Trovanja hunikom u nas nis retka. Najcesce intoksikacije su od nepra\'Hne upotrebe. C'esto s tad aj Lt bolesnici od srcane astme upotreljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista. Kriminalna trovanja iz koristoljulja u nas su dosta retka. U tu svrhu najcesce koriste samleveno bunikino seme u kafi. Srecom, to se moze vrlo lako otkriti i dokazati. Najvise strada lakoveran svet kome Ciganke Vade crve iz ociju, u~iju, rana itd. Nad zar nadnes bolesnika, dobro ga pokriju, govore neke ne. razumljive reci, narede mu da zmri, na kraj zara stave posudu s vodom i njome s vrernena na vreme skrope nesrecnika da ne bi u nesvest i kad su ubec1ene da > musterija pecena, tj . da bolesnik potpuno ube<'len da mu na \JOBeban nacin vracka pomoci, okretna i lukava bajalica bltro i vesto iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni zar. Seme pocne na visokoj temperaturi da pucketa, da se otvara. Varalica udari lago bolesnika i strogo mu podvikne, naredi da otvori oci: Eto sinko (cerko), sad viddi~ ko ti jede mozak.<< Iz semena na raspaljenom zaru izbija belicasta klica,
Bnika

BUHAC

257

cvili i uvija ~ ta~o da i svakom drugom, pogotovu zbunjenom i prepla~enom olesku, lZgleda da su to crvi. Dok oolniku vadi crve iz mozga nasred kuce na ognji~tu, dotle njena druga vadi iz nasada i sve d.rugo ~to se moze iz kuce odneti. vracka stalno ubec:tuje da radi iz ljubavi, ne za novac. Napomena i opomena! lebiljem. Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve-

Py1ethrum cirterariaefolium Trev.- Compositae

Droga osSena cvast dugovecne domace biljke buhaea. Buhac clivlje raste samo Dalmaciji i u primorskim delovima Cme Gore i Hercegovine. Odatle u XIX i veku prenesen radi gajenja na .sve kontinente.

CVET BUHACA - CVETNA GLAVICA - UZDUZAN PRESEK 11\.'ROZ CVETNU GLAVICU CEVASTI CVETIC, D - R DALATINSKOG I - AVASKOG BUHACA

Biljka se razvije u mocan busen, visok do 1 m i ~irok do pola metra s mnogobrojnirn cvetnim drskama sa jednom cvetnom glavicom na vrhu. Lisce duboko i veoma kitnjasto deljeno. Cela biljka srebrnozelena zbog obilja dJaka. Korenov sistem vrlo razvijen. Biljka jzdrfava dugotrajne sSe, kao i duge kserotern1ne vrste sa primorskog kr~a. Cvetne glavice su vrlo lepe i krupne, 5-6 cm u promeru; imaju 15-23 bela jezicasta cveta, u sredini 200-300 futih cevastih cvetova, tako da liee na prave margarete (Chrysanthemum leucm~themum Lamarck), ali margarete nemaju insekticidnih sastojaka. Berba. - Buhac treba brati kad dve treCine futih, cevastih cvetiea otvorenoJ jer tada i'ma najvase piretrina. Izgled drogc. - U promet dolazi cela droga, ali se za unBtavanje insekata upotreljava samo droga samlevena u vrlo sitan pr~ak. r k up v t i 1 u d r g u, ne samlevenu, jer se delatru sastojci brie kvare prasku i k vrlo cesto falsifikovan, primese u p~ku mnogo teze otkriti nego kad droga oela.

258
1i s

LECEN1

BIUEM

oko 8-9 mm pre~niku, otvorene glavice 12-14 mm. Drska kratka i uzdui prugasta. Cvetiste olozeno dguljastim, dlaka''im zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda. d cvetne g1avice nalazi se oko 20 belos.ivkastih zenskih jezi~ -stih cvetica, sve ostalo p oknivaju mnogobrojni zuti cevati hermafroditni cvetiCi, dga~ki do 6 mm. Krunica jezi~stih cvetiea dgacka od 10 do 20 mm i trozuba. :2:ti cvetiCi su petozubi. i r i s s1abog, svojstvenog i dra!i s1uzokofu nosa kad se droga me1je. U k u s gorkog i naljutog.
Praak. - Sam1even buhac svetle, Zckasto-sivkaste sa zelenkastim prelivom, s1abo arornaticnog mirisa, gorkog i ljutog ukusa. Droga najeesce dolazi promet olik vrlo sitnog praska. Upadljiva su mnogo.... 1 n 1optastog olika, velika 30-45 mikrona, spolja grubo br'Ojna zrna bodljikavo-trnovita: in1aju tri pore. Ima sklereida, v 1 k n s kalcijum-oksalatom, d l k u oblik s1ova , z1 z d tipa kompozita i deliea i d r m cija kutikula i 1 z n i uzduf gusto prugasta. Ima inlina, ali ne sme biti skroba.

Falsifikati. - Falsifikati rnlevenog buha~a su vrlo cest i i raznovrsni. Najce5ci falsifikat prisustvo prevelike kolicine samlevenih cvetnih drZaka i listova. Takav prasak ima mnogo mehanickih (sklerenhimskih i ko1enhimsk.ih) i zelenih tkiva, zbog cega v.i se zelene . Samlevene drske s sive . Dodatak mineralnih materija pozna se poveeanom procentu 1. Sarnleven cvet od vratiea, krasuljka1 margarete i drugih slicnih kompozita dosta tesko mikroskopski dokazati.

Sastav. - lnsekticidna svojstva buhaea potieu od eetiri estra: i r et i n I i i r t r i n , i n r i n I i i n r i n . Droga ima jos i t r s k g u 1 1 s m 1 , jedan h t r z i d i 1 k 1 i d. ) Piretrin 1 estar hrizantemum-monokarbons k e ki:seline sa piretro1onom i metanolom. ) Piretrin est hrizatntemum-<iikaronske kiseline sa piratro1om i metanolom. Insekticidna svojstva piretrina pnipi~ju 'Se ovJm dvema kise1inama i ketonskom alkoholu piretro1onu. Piretrin 1 2,5 puta aktivniji od piretrina , zbog cega se priHkarn ap1emenjivanja h odabiraju sorte koje imaju ~to vise piretrina 1. Cinerin I estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kise1inom1 cinerin 11 estar cinero1ona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom. Cinero1on takode keto-alkohol, veoma blizak piretro1on. Cinerini imaju slabije insekticidno dejstvo nego piretrini. Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7/. Pepela ne sme ostati vi~e od 8/.
Druge vrste. - Kavkas: ili ruski buhac se dobija od cveta Chrysanthemztm roseum Adam (Py1ethrum carneum Bieb.), persijski od Chr. marchalli (Pyr. roseum Bieb.). Cevasti cvetovi s zti, jezieasti su crveni ili r u z i s t i. Raste na Kavkazu na vrisini od 1.500 do 2.500 m i spsta se do Kaspijskog mora, Jermenije i Persije. Dejstvo s1abije od naseg buhaea, zbog cega su kulture kavkaskog buhaca napstene; danas SSSR gaji samo dalmatinski buhac.

259

lspltlvnje. - Ispitivanje buhaea vrsi se hemijski i bioloski. Hemijsko ?dredi.v~je .piret~ina ~osta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj 1nsekt1clnoJ moC!. Ima v1se metoda, od kojih se prvi osnivaj na izolovanj

hrizantemum-karbonskill kiselina, drugi na ketonskoj funkcij.i. Danas se primenjuje n1etod S\retskc zdravstvene organizacije. I bioloskih metoda ima nekoliko: odredi,,anje anthelmintione mo6i na zivotinjama ili insek.ticidne na zitnom ili pasuljevom zisku, muvama i dr. otrovan! - Buhac ima veliku prednost pred drugim insekticidima sto nije otrova11 za coveka, zivotinje tople krvi i biljke, smrto1-ZOSan za ii1tinje hlade krvi, deluje veoma brzo i efikasno i izaziva navikavanje i pojavu orpornih formi insekata. Zbog toga se buhac za sada S7natra za najbolji i11.Sekticid. Za zivotinje bladne krvi buhac (piretrin) neromuskularni otrov. Piretrin spada grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva. Standcudizacija. - Buhac mora imati najmanje lO/o piretrina (oplemenjene sorte 11u i \'ise od 20fo); mora dati 7-lOOfo etarnog ekstrakta i ne sme ostaviti vise od 90/ pepela. Upotreba. - Najvise buhaea se potrosi za ekstrakciju piretrina, koji se cuva kao rezcrva za izJadu raznih preparata, osobHo aerosol-bombi za individuaJn zasti tu potiv vasiju, buva i dugih parazita. Da bi se spreCilo guljenje piretrina, ekstrakt (sa 20-300/ piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervacij. Upotreljava se i u obliku praska i ekstrakta, u povrtarstvu i uopstc privredi najcesce se primenjuje u oliku n u s av g s u n s k g k s t r k t i z r d n g s r n i m s n m. U novije veme buhac prasku se mesa sa diditijem u prasku ili pepeinom, jer se dejstvo buhaca i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje; u deluje brzo, diditi dugotrajno. Poslednjih godina buhac se pocinje rupolrcljavati protiv suge i kao anthelmintik. Dokazano da se piretrin crevima ne resorbuje, sto od velike vafnosti kad se zna da buhac neotrovan, gotovo sva ostala biljna anthelminti1 k a su manje ili vise toksicna. Buhac pra5ku ooliko bolji insekticid ukoliko s v z i i i ukoliko 1 z k v n. U kesicama, kartonima, vrecama brzo gubi dejstvo. Treba ga cuvati u metalnim ili tamnim staklenim hermeticki zatvorenim posudama. Narodna imena: berica trava, brminja, bubarica, bvara, buvarica, v, buhara, buharica, valic, daJmatt:sinsiOi buhac, divlji pelin, divlja barutica, matrikolda, osjenac.
Buha~ nije

v
VELEBIUE ILI BELADONA

Atropa belladonna L. -

Solanaceae

Velebilje vrlo vaina droga. Od 1 i s se pravi prasak, ekstrakt, pilule (s podofilinom), tinktura, sirup, dializat i dr. Iznutra se daje za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zeldacnu sekrecij) , za u.mi-rivanje kaslja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete), grceva od Zcnog ili bbreznog kamena, epilepsije, histerije, parkinsonlzma i drugih neuroza, protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uopste za umirivanje bolova i napada ~~~~~~ raznih bolesti .
....,... __.,~,

Atropinov sulfat (glavrlli alkaloid velebilja) upotreljava se ok listici (nauka oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanj ocne d zice i roznjaee, zatim za smanjenje sekrecije (izJ.eevine) zlezda, kao protivotrov pri trovanju morfinom, pilokarpinom i muskarinom. Daje se i spolja u oliku masti, sam ili za. jedno s kokainom, u humanoj i veterinarskoj medicini.
1

Koren velebilja se upotreljava i list. se u jesen, ocisti

od zemlje i natrulih delova, opere i VELEBIUE ssi. Glavu S pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti zemlju da bi iduee godine nikla nova biljka. Radi razmnozavanja, vece glave treba uzdui deliti na onoliko sadnica k.oliko ima
ppolja.k.a.

Rerte se

upotreija\raju

vrhovi grancica u cvetu.

VELEBIUE lLI BELADONA

261

SCOPOLIA CARNIOLICA, -

lK

LlSTA \ 1 ELEBIUA I

NJEG0\ 1 1 PRIMESA 1 FALSIFIATA : VELEBIUE. AILANTHUS GLANDULOSA, D- PHYTOLACCA DECANDRA. VELICINA LISTOVA SANJENA NA POLOVINU

UPOTREBA VELEBIUA

ROZ

VEKOVE

Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost velei lj a, ali tome n jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata. Prvi zapis potice iz 1504. godine. Lepe Italijanke, narocito Venecijanke, upotrelja

1 &

BE.I.ADONIN BUVAC ATROPA BELLADONA. LJST JZJEDEN OD BUVACA, x O,S, - EPITHRIX R, 20. DELOVI BUVACA, D - DVA BUVACA BEZ NOGU

vahu jedno kozmeticko sredstvo izrat.1eno od boblca velebija, 21g cega bilj ka i nosi naziv Be1Ia-Donna (! gospa). U XVII veku velebilje se ~ spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba. Poetkom XIX veka

262

LECENJE. B1UEM

postepeno sve farmakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i n vaZnost u medicini nJ do danas nije opala, nego jos porasla.

Naziv Acropa ime jedne od tri parke, tri mitolo~ke boginje koje verovanju starih Jelina seku konce na~eg zivota, odredujuci eas nase smrti (atropos znai neumitan).

TROVANJA VELEBIUEM

sumama su rsto ztve till u.kusnih pasjih tre~anja. u toksikolo~koj literaturi se kao klasican prime1 trovanja bobicama velebilja iz neznanja na''odi s]ucaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika, 1825. go-

Trovanja 1 1 elebiljem nisu retka, kako zivom, tako i osu~enom biljkom. Najesca tro,1anjn su s1 ucajna, nenamerna, i to bobicama. Deca i pastiri

MIOL.A

1'\0H.MAL'\A

Z/'\!

.\IIDRIJl.A

dine. Sto ~ezdeset vojnika na vezi u ~umi, umorni i redni, najedo~e se jednog lepog top1og septembars kog dana bobtica velei1ja da i ugasili zed i da i se osvezili. Jedni pomre~e u najvecim mukama ~umi i na putu za bolnicu, drugi prezivcle posle stra~nih muka.
/

i namernih trovanja bobicama velebilja,

tajnim davanjem uks semena.

crnoj kafi ili crnom

vin

najce~ce mlevenjem i poda se ne bi osetio neprijatan

Cela biljka vrlo otrovna, najvise njen koren. Otrovnost velebilja potice od alkaloida, cij& kolicina u iljci zavisi od soja same biljke, ze1nlji~ta, klime i drugih okolnosti. Sveia, ziva iljka najotrovnija, jer sadrzi najvise hioscijarnina, malo ili nimalo atrop!na. Sva, pogotovu dugo u vana i dugo kvana biljka manje otrovna zbog prelaska hioscijamina atropin, koji oko 6 puta manje otrovan. Su~enjem, dugotrajnim cuvanjem i kvanjem (osoito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi, jer se hidrolizuju (razlaiu). Na taj nacin se i moze objasniti da neko mogao pojesti i nekoliko boblca da preziveo, drugi od jedne ili dve bobice povraeao. Prosena tezina osuene i oko 0,23 grama, ~to znaci da bi jedan gram islo oko cetiri sve ili jedna sirova bobica. Jedna bobica ima oko 1-2 mg alkaloida. Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko 1,5 mg. Prema tome, vec i jedna jedina bobica prelazi maksimalnu dozu at ropina i moze, dakle, iti ~kodljiva.

VELEBJE

ILI BELADONA

263

Mozda su i ncke zi,ro tinje uzrok sto se coYek polakomj, preYari i otruje bcladonom, jer vecia t ivo tinja manje osetlji,a p r ema ''elebilju. Co,ek najosetlji,Jiji, za njega ela dona i najotro,ija. O t ro1osr Yeleilja za ra zne Zi''otinj~ toli ko razlitita da nemoguce uporediti njego\'O dejstvo p rema coveku i domaCim Zi\'otinjama. Posle coveka, najosetljivija b i bila macka, pt ice i pas, ali i medu pticama ima razlike; golub , na primer, ,,rlo otpora n. Maj mn mogo o tporn ij i od co,1eka. Magarac i konj mogu u toku neko1iko dana dobijati u hranj dne\'no i jedan kilogra m zelenog lB~a veleilja bez znakova tro\anja. Q,ca i koza, isto t ako i mnogi drugi prezivari m o~J da jedu \'1 i1 , ali uginu a ko im se alkaloidi daju u venu. Kozje mlek o postaj e ocrovno od k oza koje su j ele beladonu. Pufevi jedu velebilje, jima ono is ta n e skodi , ali sami postaju otrovni za cove ka. Zec, zamore i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo ve1ebilje m da pri tom ne pokazuju znake trovan ja, ali njihovo meso otrovno za coveka. Zec koj i se hrani veleblljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge, oko 0,6 grama (Hekel). U slucajevima trO\'anja ili toksikoloskih ekspertiza velelje se mofe dokazati m ikroskopski, hemijski i zivotinjama. Mikroskopom treba trai iti celije s peskom, delice kutikule i dlake.

TROVANJA VELEBILJEM U NAS

nas nisu retki slucajevi trovanja velebiljem, najcesce zrelim, sjajnim, ukusnim i privlacninz bobicama. Medtim, tome se kod nas vrlo malo zna. trovanjima ~~elebiljem na.s za sada niko ne vodi racuna. Na.Si studenti medicine ne u botaniku ni farma kognoziju, zbog toga i ne mogu znati nesto vise tlo,anj biljem jakog fizioloskog dejstva. ..i se, mt:Cltim, na ove predmete obracala veea pafnja nas i stari lekari s vise znali iljnim lekovima i bilju opste. Uostalom, ne treba izgubiti iz vidt\ da su naJi najcuveniji botanicari Sriji, Josif Pancic i Sava
Petrovic, bili lekari.

Ni

U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati va.Znije lekovito i otrovno bilje. Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godin trovanjimu velebiljem i drugim biljem jakog dejstva. Kod nas, m euti , ako bolesnik ne umre od velebilja, skoro redovno se otpsta iz bolnice bez tacne dijagnoze ili se navodi da u pitanju mladalacko ldHOic , psihoza i sl. Tek u novije vreme neki mladi lekari, koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarsld znaaj proucavanja narodne medicine, poceli s da u svojoj svakodnevnoj praksi obracaju p.Znju i na narodni iivot zabaenim planinskim gorovitim krajevima. Tako , na primer, klasicne prln1ere nenamernih, sluajnih trovanja pastira i gorosea zrelim obicama veleilja okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Trickovic. Sirokom anketom i neposred.nim bele~enjem narod u raznim na~.im krajevima u toku \rise decenija dosao sam do zakljcka da broj trovanja velebiljem, .na zalost, nas mnogo veci .nego sto sam to ranije mislio.

264
~to

LECENJE BIUEM

Srecom, vecina trovanja ,,elebiljem se nije zavr~avala smrcu. Osim toga, nije od manjeg zna~aja, izuzev nekoliko slutajeva kriminalnih trovanja iz koristoljulja, sva ostala su bila iz z. U Bosni su prc i posle rata zabelefena kriminalna trovanja (nasledstvo, miraz) samlevenim osusenim zrelim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi. li su to sasvim izolovani slueajevi. Slu~ajnih trovanja boicama ima, naprotiv, vrlo mnogo, vecinom iz neznanja. CuvajttCi stoku na ~umskim pofaristima i kr~evinama (gde uvek ima rnnogo veleilja), deca, zedna i gladna, prevare se i pojedu poneku bobicu. Ili jedno drugo zacjkuje i onaj najmanji cobanskoj druZini, da pokaie da nije kukavica i rnali, za inat pojede jedn ili vi~e bobica. Ne manji broj trovanja i medu gorose~ama, dakle, medu odraslim lj dima. Na primer, u Gvozdackoj reci na G, pred rat nekoliko goroseea umrlo, jednog su nasli treceg dana lizu s pored Ibra, drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva, nedaleko od usca Ibra Moravu. Obojica s prenesena besvesnom stanju bolnic. Bili su potpuno izobliceni, ispoganjeni. Takva stravicna trovanja beleze svake godine u planinama saradnici Instituta za proucavanje lekovitog bilja i Instituta za farmakognozij Beogradu.
U istocnoj Srbiji, osobito selima oko Bora, zabelezio sam 1954. god. slucajeve medikamentoznilz trovanja, ali ne bobicama, nego korenom velebilja. su jedinstveni slucajevi na Balkan. Da bi iz sebe isterali Venil'l (otrov), seljaci iz rivelja, Zlota, Ostrelja, Sarbanovca i drugih sela piju Vodicu u kojoj danima bio potopljen koren jarba naroda (luda trava). ve11in (ied, sek.iraciju) treba svaki covek bar dvaput godisnje iz sebe da istera: Ako ne crknem, ako mogu da izdriim, posle mi nekoliko meseci Iak~e i podmldim se.

Medutim, ovo nimalo bezazleno narodno podmladivanje koristi se i u krirnirzalne svrhe. Najcesce se nekad zena ovim lecenjema oslobadala znatno mladeg mZa koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldat~om . Na ova kriminalna, veoma podmukla hronicna trovanja prvi mi (1954) ob1-atio p.Znju dr Petrovski, dugogodisnji upravnik bolnice u Boru. Nije, istjna, znao koja biljka u pitanju, ali mi podrobno i tacno opisao karakteristicne simptome trovanja, tako da mi olaksao rad taosnji m seliJ.na da brzo dot1em do cudotvornog korena i nacina kako ga matrone spremaju da izlece<< estasne mZe,,e i nepokorne zetove (svoje sino,,e ovako nikad ne lece). Iako dosad prikupljen bogat materijal raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja naodnoj medicini, ipak se pretpostavlja da im a i drugih, dosad nepoz11atih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobavestenosti, mo.Zda i iz koristoljuija.

Zdravstveno proS1,ecivanje naroda mora biti vecita i stalna briga svih zdravstverzih posLerzika. U rukama leknra, apotekara i vet.e rinara velebilje spasonosan lek, kad ga upotrebi neznalica ili zao covek, to cesto sn1rtonosan otrov. Pren1a tome, svima n du.Znost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brtJ.ana s mnogo dece zive od branja liJca i vatlenja korenja velebilja, onda jos vise in1a razloga da se ovoj tako vafnoj medicinskoj biljci obrati veca pafnja i da se osvetli iz svih aspekata.

VELEfUE

ILI BELADONA

265

NARODNA IMEN UAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA

U raznim na~im kraje,rima beladona ima razliita n r d n i m n : veleblJje, veljebllje, \"iljebllje, vilino bllje, vilinsko bllje, veliko bilje, gorsko bilje, golemo ilje, bun, crni , veliki bun, gorski bun, buna (otrovani kao u nekom bunilu), ludaca, luda trava (otrovani izgleda kao da poludeo), pomamnica (otrovani skace, vristi, cini svakojake ludosti kao da se pomamio),
kurjaca, kurjacija jabucica, kurjacija treJnja, pasja jagoda, pasja viSnja itd.
sto se vidi, svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje ot rovrzost ~ biljke. Velebilje odvek ulivalo strah i po~tovanje vk bliskom prirodi,
lago,

jer

ono bilo stalna opasnost za njegovo

decu i domace zivotinje.

ZNACI TROVANJA VELEBILJEM

Znaci troanja, srecom, nastupaju vec posle 20-30 mirzuta: suJenje usta i idrela, promkJost, neizdrzljiva zed, gadenje na povraeanje (ko povrati taj spasen), ukocen pogled, jako ra.Sirerze zerzice, neosetljivost svetlost, poremccaj vida, zanesenost, ludilo, bes, neuracurzljivost.

OD CEGA POTICE

NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBILJA?

Lekovitost i otrovnost veJebilja potJic od alkaloida (ogans.kih azotnih jedinjenja) atropina, odnosno hioscijamina. Kolicina alkaloida zavisi od mnogjh cinilaca: vrste biljke, klime, tla, vremena berbe, nacina ssenja, starosti .droge i dr. Nacteni s primerci lista sa 1,32~/ alkaloida. Vecina farmakopeja trli najmanje 0,3()/ alkaloida. Glavni alkaloid levogirni hioscijamin, odnosno racemicn.i atropin. Oni cine do 990/ svih alkaloida. U . zivom listu i vlo malo atropina ili ga mozda i nema. Medtim, prilikom ssenja, cvanja i prerade, ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata, veci deo opticki aktivnog oscijamina prelazi opticki inaktivan, racemican izon1er-atropin. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi atropin. Svi ovi alkaloidi imaj slino fizioloS-ko dejstvo: ~ire zenic. Zajednicko im jos i to sto se nalaze u mnogim drugim iljkama iz iste porodice, sto cini hemijsku i farmakodinamick homogenost solanacea: tatla, bunika, mandragora i dr.

GDE SE VELEBILJE MOZE NAJCEScE NAcl?

Velebije raste nasim b1dskim i planinskim ~mama. Najvise ga ima svetJim bukovirn, rede hrastovim sumama, najvise sumskim prosecima, krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. Voli jaku sumsk zemlju. Na smskim paljevinama se mestimino javlja tako velikoj mnozini kao da ga neko posejao. Odavno dobrom glasu velebilje s bal-

266

LBCBNJE BII.JEM

kans kih brda i planina. Ima ga ~ u ostaloj Evropi do Kavkaza, zatim u Iranu i zapadnim Himalajima, na jug se prostire do severne Afrike. Jugoslavija godi11ama posle rata bila sv elu najveci izvoznik prvoklasrzog velebilja, jer okupator popalio i posekao hiljade hektara na.Sih najguJcih st,-za, velebilje ba.S tu nalazi optimalrze uslove za svoj razvitak i daje list i koren sa ajvise lekovitih sastojaka vaznih za ekstraktivnu far111aceutsku irzduscriju (SAD, Zapadna Evropa).

IZGLEDA VELEBIUE? -

OPIS BIUKE

Velebllje <1ugovecna zeljasta iljka. Iz mnogoglavog rizoma 5 mnogobrojnim, krupni, razgi-aatim korenjem izbija jedna ili vi~e sna.Znih razgranatih staljika , visokih 1-2 . One su gusto obrasle tarnnozelenim li~ cem. U svakom prsljenu ima dva lista, od kojih d n v 1 i k, d r u g i 1 i. ListO\'i su 10-30 dugacki i do 15 siroki. Cvetovi su p ojedinacni, izbijaju iz pazuba listova. Krunica krupna, veliine naprstka, tamnoljublcasto-nasmeaa, na bazi leda; rede krunica zutosmede . Velebilje C'Jeta k celog leta. Plod vrlo lepa, sjajna zelena bobica. Kad sazri, a1w crnomodra. Bobica mnogosemena, socna nakiselo-slatka, ukusna (ali vrlo otrovna), velicine visnje; ima tamnoljubicast sok. Dole i olozena zelenom petozubom casicom. Semenke s okruglaste, mrke, sitne, svega do 2 mm precniku, povrsini rapave.

PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBILJA ekstraktivna industrija godisnje trosi stotine vagona korena i jos vise lista velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. Jgoslavija godiSnje izveze desetine vagona ove va.Zne biljke, najvise Englesk, Italij, SAD, Holandij, Francsk i druge zemlje Evrope i A1nerike. Od branja velebilja u nasim smovitim krajevima imaju znatnu korist osobito gorosee s n1nogo dece, tako da za prodano bilje k hleb, odelo i . Veleilje oko stotinu puta skuplje od bkovog i drugog drveta. Branjem velebilja ne s kodi se smi, nego se suma tim leci, jer velebilje sm ski korov. I jos nesto. Da bukva, hrast, bor i drugo drvece stasaju za secu, treba cekati coveko1 vek, i tc vek stogoclisnjaka. velebilje se svake godine moze brati da se ne unisti. Prema tome, i velebilje ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan. Eto zbog cega se \' opasan, smrtonosan korov nasih suma danas gaji u SAD i Zapadnoj Evropi. PRIMESE I
FALSIFIATI

Farmacetska

Zbog n epozna,,anja i n erazlikovanja, neobavesteni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phy tolacca americana). Ova impozantna zeljasta

VELEBIUE ILI BBLADON.A

267

biljka porek1om i7. Amerike ~iroko raprostranjena u mnogim na~im krajevjma, naj~~ce Ilaseljima, obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebllje javlja. Razlike izmec1u ove dve biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste cvasti s \'rlo mnogo sitnih cvetova ledozute i kad sazi, sitne plodove modre u grozdovima; u velebilja su cvetovi pojedina~ni, krupni i ljubi~ast1, plodovi su krupne modre pojedina~ne l. List vinohojke nije dozvoljen u tgovackom velebilju, jer su hemijski sastav i dejstvo potpuno druga~iji. moraju znati svi biljari.

R,

SUSENJE,

V ANJE

I CUVANJE

List se bere celog leta sve dok velebilje cveta, ali najbolje prvo kolo, brano kad se na biljci pojave prvi cvetovi. Najlekovitiji SLL vrsni listovi. U novije vreme za indu strijsku ekstrakciju atropina sve se vi~e tr.Ze vrh011i grancica. Na njima OSii.m cvetova ima i mladih, zelenih plodova. Treba brati saruo zdra,,o i mlado lisce zelene , bez pega, rupa i drugih o~tecenja, jer takvo li~ce ima manje lekovitih sastojaka, daje lo~u drogu i tesko sc moze prodati. Najbolja droga se d.obija branjem lista oko podne lepom, suncanom i suvom vre1nenu. Lisce velebilja vrlo tanko i neZo. Zato se mora pailjivo brati i prenositi u korpama, n ikako vrecama. Odmah posle n lisce treba os~ioti u 5to tanjem sloju, od 2 do 3 , zagrejanoj susnici na 50-600 ili, ko nema su~ruiou, moze ga susiti bladu (na tavanu) na velikoj promaj.i da se ~to pre osusi. Ako se brzo ne osusi, onda brzo gubi lekovitost, jer atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. Cjm se li~ce osu~i. jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu, jer list privlaci vlagu i brzo se kvari. Najbolje osSeno lisce odmah presovatj i zapak.ovati u vi5estruku zilavu, debelu, nepromocivu crnu artiju. Li~ce velebilja neprijatnog, nagorkog i naljutog ukusa. Korenje se vadi u jesen. Iskopavanje moze poceti i krajem leta, vec od druge polovine avgusta, cim iJjka prestane cvetati i poenu izijati novi izdanci. Korenje ~ vadi dok sneg ne zaveje. Treba vaditi samo krupno korenje (~esto kao ruka debelo) od odraslih biljaka starih v.i5e od trJ godine.

Koren

veleilja

vrlo mesnat, mek, socan, belo:iuckast, vrlo velik, razgra

nat i ponekad tezak vise od 2 kg. Mlado korenje treba vracati zajedno s glavom i pupo1jcima zemlju, da i iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje. Povadeno korenje treba od.rgah ocistiti od zemlje, natrulih i mrt,, delova, odse6i glavu i vratiti zemlju za:jedno sa sitnim korenjem. Gl,a i tanko korenje imaj manje alkaloida ti sman:juju vrednost drogi. Korenje se odmah opere hladnom vodom, odnese kuci i ise~e na komade dugacke 20 c1n. Uredcno korenje mora se odmah sSiti u zagrejanoj susari

268
ili iznad peei do

LECE.NJE

BIUP.

AkQ vreme toplo i suntano, mo!e se suiti i na suncu nanizano na kanap i obe~eno ispod strehe. Debelo korenje se mora uzduf raspor.iti da se ~to pre osu~ilo. Uop~te, beladonu treba ~to pre osusiti, jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vla!noj drogi. Ako se iskopano korenje ostavi na gomili, sporo i nehatno swi, vlaZno zapakuje cuva na vla7om mestu, ono brzo gubi alkaloide, time i lekovitu i trgovinsku ' 'rednost, uplesnivi se .i mora se uni~tilt:i, niko nece da ga kupi. Ovo su glavni razlozi za5to na~a droga iz nekih krajeva bivala lo~a, iako se od davnina zna za nju, .i mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazili velik procenat lekovitih sastojaka. Zato se na ove okoosti mora obratiti najveea Z. Iz i-stih razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kuce, nego ga treba sto pre prodati, pre nego ~to pocne vlaino i kisovito jesenje i zimsko dob2. Korenje velebilja blgroskopno (privlaci vlagu), zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu. Od kg si1ovog doija se oko 1 kg suvog korena.

sooc.

ZSTITA

I RAZMNO:ZAVANJE VELEBIUA U PRIRODI

Proueavajuci godinama beladonu nasim brdskim i planinskim sumama, nasli smo prave divlje plantZe ove va.Zne lekovite biljke, najvise na mestima gde okupator sekao sume i gde su bili veliki pozari za vreme rata, jos vise susne 1946. i 1947. godine. Pravilo da na poZaristima ima najvise i najbolje beladone. Prema tome, ni smo ..ima'li velcih kolicina velebilja nekollko posleratnih godina, dok na pozaristima nije izrasla suma. Zato treba racionalno eksploatisati biljku: ne kopati mlado bilje i na onim mestima gde ga malo ima; glavu sa sitnim korenjem vratiti u zemlju; glavu uzdu:Z raseCi na onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 cn1. Tako se na golom pozaristu za nekoliko godina imati prava plantaZa beladone u prirodi. Velebilje vrlo va.Zna lek.ovita biljka, zbog cega se u mnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji. U nas sumari treba da razmnozavaju .i gaje ovu biljku, jer od nje imati veeu korist nego od sumskog drveca. Farmaceutska industrija svake godine trZi desetine vagona ove droge za ekstrakciju luoscijamina. U apot eci se od velebilja izra<1uju razni galenski preparati. Preporuke, napomene 1 opome.n el - Cela bilj'ka vrlo otrovna, se zbog toga veleilje ne smc upotreljavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteci. Od \'1i1 smej.u spravljati lekove samo farmacettti u apotekama i industriji lekova. Deca i trudnice ne smeju brati velebilje, ostali posle branja moraju dobro oprati ruke toplom vodom i sapunom.

V EREN , VRENA,

DIVIJA

VRENA..

269
DIVLJA
VRENA, LJUOVNICA

VERBENA,

VRENA,

Verbena officinalis L. Trajna ili jednogod \~nja zeljasta biljka, visoka 30-80 cm. Stalji ka ~etvorouglasta, uspravna i na gornjem delu razgranata. Listovi su naspramni, duguljasti, gruo dlakavi, manje ili vi~e dubokodeljeni, nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti. Cvetovi su sitni, edoljubi~asti, dvousnati, sakupljenl u dugim klasovima na vrhu grancica. Cveta od juna do oktobra. Raste svuda zapu~tenim mestima i pored puteva do 1.500 nadmorske visine. Upotrejava se gornja polovina iljke u cvetu (Verbenae herba). Sadrii neproucen alkaloid, heterozid verbenozid, gorke materije, tanina, sluzi i etarskog ulja. Narodni lek za jacanje, piotiv nesanice i nervoze, za lecenje jetre i zuci, rana, otoka i drugih oboljenja. Uzima se 1 ka~ika isitnjene droge, popari sa 200 g kljuCale vode i posle 1 sata ocedi i pije puta dnevno pre jela; isti slZi i za ispiranje i grgljanje u slu~ajevima upale usta grla. Poveeava mle~nost, se daje dojiljama ~

Vc rbe naccae

VERENA

dne\'110 pre 1. Upot1eljava se i protiv groznice, jer sniZava visoku temperaturu. - Za spoljnu upotrebu, za ologe uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verbenc, 1 k~ika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se-

270

LECENJE BlUEM

mena , popari se 1 1itrom kJjucale vode, ostavi poklopljeno 4 sata, ocedi i mlako upotrei. Ostala narodna lmcna: boris, osotica, brstica, vebina, vrbina, VJ'bica, zeJezenka, j ezicar, konjucara, SpCriS, SpOiS, SpO'r isak, trava Od dlaka, cvrstac.

VEREM-TRAVA, VEREMNJAtA, TRAVA OD GORSA METVICA, ARULA

VEREA,

Calamintha afficinalis Moench -

Labiatae

Bere se lisce ili ' 'rhovi grancica biljke cvetu (Calaminthae herba) i brzo susi da sauva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu. Sadrzi vrlo malo etarskog ulja, zbog kojeg se droga sve vise sakuplja, jer sluZi za destilaciju. Upotre1j:a se kao nardni lek slicno zalfiji, nani i maticnjaku, uglavnom za jacanje i umirivanje, rede za lecenje rana. U predelima s strane Drine ova iljka se mnogo ceni za lecenje jada i cemera, tuge, nesanice, bola pod grudima<< , jer > >Od verema veceg jada nema. Pije se kao (10 g na 100 g kljucale vode) 3-4 puta dnevno.

VEREMTRA V

VETROVAU, VEROVAC, KOTRUAN. . .

271

VEROVALJ,VETROVAC,KORLJAN,~ISRJC

Eryngium campestre L. -

Umbelliferae

. ~i~egodi~n)a . . ~od!jika,,a biljka, visoka do 70 . Ima dgatak rizom. L1stov.1 s tvrd1, Zilav1, \'C::oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim ~m trnom. Cveto\'i s grupisani glavicaste cvasti bele plavicaste ; nalaze se vrhovima grancica. Cveta celog leta.

ERYNGIUM

CAPESTRE

Rasprostranjenost. - Bodljikav korov ssnih mesta, osobito kamenjarima, na pesk i su,rim poljanama. Droga. - Koren (Ery ngi radix) iskopan jesen ili rano proleee. Koren svojstvenog mirisa, ks slicnog mrkvi, ali se kasnije oseca gorcina i lj tina. Sastav. - Saponozida 0,5-lO/o, tanina 1,5()/, oko 0,120fo etarskog ulja i mnogo secera. Upotr~ba. Diretik . Mladi izdanci prolece koriste sa kao salata i povrce. Daje se sam sa drugim iljkama koje dl. diureHcno, najcesce oblik . Upotrelja,,a se i protiv veli'kog kSlja: (10 g na 200 g vode) zasladi se tolu-sirupom i pije svakog sata 1 kafena kasicica. Narodna imena: bela , bela sikavica, bermez, be li trn, be.mak, bermelj, bermec, brmak, m, bodeci trpotec, vakas, valjavac, vekes, kapinska trava, kolotrk, ovci cieak, plesec, sikavcina, skolab, sko1obad, sklab,
rogon.

272

LECENJE

BILIM

Gotovo istog sastava ~ dejstva su i neke druge vrste istog rooa koje rastu kod nas: ryngium maritimum L. (ka.pin, kapinika, kemerak, rnorski sikavac, o~tri badelj), . planum L. (g1atki sikavac) i dr.

ERYNGIUM

RL\

VIDICA,

VIDOVACA, VOVA TRAVA, VIDAC, VIDOVCEVICA

Euphrasia afficina1is L.

Scrophulaiaceae

Sita jednogodi~nja zeljasta biijka. StaljLka nefna, svega 10- 20 visoka, prava i samo gornjem delu malo razgranata. Listovi su sedeci; tamnozeleni, donji su klinasti, gornji jajasti i nazuljeni. Cvetov;j su raznobojni: crvenkasti, rufieasto-ljubieasti, edofuti ili beli. Sakupljeni su u klasaste cvasti u pazu~cima gornjih listova. Cveta od leta do jeseni. Vidac obuhvata vi~e samostalnih vrsta; sve se one mogu koristiti kao lekovite. Sve su to poluparazitske iljke.
~umama,

lim

Rasprostranjenost. do 2.600 m. Droga. -

Raste svuda

Iivadama, pored puteva,

svet-

Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba).

VIDOVCICA, VIDOVA RAVICA, VIDC

273

Sastav. Oko 0,15/ etarskog ulja, 50fo galotanina, gorke materije, plavu u, heterozid aukuozid i smolaste materije za koje se pretpostavlja da su glavni lekoviti sast,")jc.i droge. Upotreba. Narodni lek: smanjuje upalu i lutenje nosnica, preveliko lucenje zeludacnog soka, leci proliv, upalu usta i zdrela i uopste deluje kao i druge taninske droge. Upotreljava se i za lecenje upala oka, konjunktivit, lefarit. 1. za ispiranje nosa (kijavica): 2 supene ka5ike droge popariti sa 200 g kljutale vode, poklopiti, osta,riti celu noc i sutradan nos ispirati procec1enim eajem. 2. Lekovita mast: 5 g alkoholature od vidove trave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSa!tn sa 5 g lanolina i 15 g belog vazelina. Od pet do sest puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu. Narodna lmena: vidica, vidovita trava, vidka sarena, griZovka} dragonka, zornica, oslenica, oearuca.
VJDICA

VIDOVCICA, VIDOVA RAVICA, VIDAC

Anagallis arvensis L. staljika

Primulaceae

lzgled blljke. - JednogodiSnja sitn. a biljka, visoka 10-30 cm, cija na bazi zemlji polegla se postepeno uspravlja. Listovi su sitni, naspramni, jajoliki, siljasti, prosti, obodu celi, sa crnkastim tackama nalicju, imaju 3-5 nerava. Iz pazuha lista izblja jedan sitan cvet crvene , na dugackoj drsci. Plod okruglasta eaura sa koje, kad sazri, spada poklopac. Cveta celoga leta. Rasprostranjenost. - Raste kod nas svuda, najvise njivama, na ugaru, kraj puteva. Svojstva. - Gorkog ukusa. Bez mirisa. Otrovna. Droga. - Nadzemni deo biljke u cvetu (Anagallidis herba). Sastav. - Saponini, proteolitski enzimi, malo tanina i drugih sastojaka. Upotreba. - Vidovcica nije dovoljno proucena. Narodni lek, cak i za lecenje onih bolesti (da se oenj vid, sto moze imati kobnih

274

L.ECENJE BJUEM

posledica. Povode~i se za narodnim imenom Vidova t rava, neobave~ten svet upotreljava za leenje raznih ooljenja oiju. Na Zapadu se upotreljava kao narodni lek za leenj e astme, rana (u . liku melema sa lanolinom i vazelinom), za olak~a vanje isk~ljavanja sluzi i dr. Otrovna za ribe, konje, ovce i ptice. Narodna imena. - Q. sim vec spomenutih, ova biljcica ima ~ mnogo narodnih imena: abronek, abronka, vid, v.idic, vidovka, vidovica, vidovska trava, vidooka, divji baselak, zelenika, zenica, kok.o~iji slijep, kriviica, krika, kurja esnica, kurje oko, kuroslep, misakinja, okance, ocica, skrika, crljena vida, r
VIDOVCICA
vinik.

VIJOSNICA, PRILEP,

CRVINA, DRENA, RV

KOPRIVA

Parietaria oficinalis L. -

rticaceae

Trajna zeljasta, vrlo dlakava biljka, visoka do 80 cm. Cvetovi su sitni, zeJenkasti, skupljeni u loptaste cvasti. Ima kalijum-nitrata, sto objasnjava upotrebu vijosnice u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracne besike 1 za olaksavanje mokrenja. Ima i sluzi, sumpora i kalcijum-oksalata.

VILINE, GOSPINE ILI VENERINE \'LASI, PAPRAC, VODENA PAPRAT

Adiantum capillus V eneris L. itnjasta

Polypocl1aceae

paprat \'lainih stena i pecina, visoka 10-40 cm. Ima gorkih

i taninskih rnaterija, kumarina, vanilina, sluzi, gume, nitrata i benzoeve ki-

seline. Narodni lek za lecenje organa za disanje, makracnih puteva i uretivanje menstruacije.

VILINO S , RAVUA . V1NOVA LQZA.. .

275

\ iiLINO SITO, RAVLJA, RALJEVAC, PUPAVA, RS

Carlina acaulis L. -

Compositae

ViLino sito n sta ijike, ta'ko da ogromna bodljava rozeta s liscem i glavicasta cvas t leze na zemlji. Dgovecna zeljasta biljka. Ko.ren okomit, kao palac debeo, mesnat, vretenast, na presek , uksa koji podseca na koren kpusa: n1alo ljtne ~ ima svojstven miris. Cvetna glavica crvenkasto-belicasta, u precnik oko 12 cm, okrugla, lezi n a rozet1 od duguljastih casicnih lis tova, ispod njih rozeta od bodljikavioh, oko 30 dgackih, perasto deJjenih, debelih, grubih listova. Cveta celog leta. Kad sazri, ostaje samo sito koje vetar nosi. Rasprostranjcnost. - Mrsavi, suvi pasnjaci brdima i planinama. Droga. - Koren (Carlnae radix) se vacti jesen. Brzo poplesnivi se mora naglo ossiti i pailjivo cuvati na svom mest. Sastav. - Sadrzi 1-2()/ e tarskog l, smole, voska, tanina, oko 200fo inulina (r ezervna h-ana kao i drgim biljkama iz iste fam ije : Compositae). - Etarsko l smede , jakog, narkotienog miisa; sastoji se iz raznih terpena; ima antibakterijska svojstva. Upotreba. - U ik (20 g na 1 litar vode), vina (30 g na 1 litar vina) i ekstrakta daje se kao diuretik, d ijaforetik, toniJ<: i holagog. Spolja olik kasice stavlja se na Cireve, rane i za lecenje koznih bole sti narodnoj medicini. U gladnim godinama koren se je de; hranljiv zbog inulina. Posto inHn levulozan, koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima. Narodna imena. - Osim spomentih, evo jos i ovih imena: beli trn, belotrn, kompava, prostriljavica, _ protak, pupavac, sjekavac. Slicnog hernijskog sastava i dejstva s srodne domace biljke istog roda: Car lina acanthifolia All., . alpina Jacq.J . corymbosa L., . vulgaris L. i dr.

VINOVA LOZA
V itis vinifera L. -

Vitaceae

U celoj bilJci i vin i ma tanina, flavonoida i leukoantocijana. U liscu ima bojene materije enozida, pLodov.ima crnog grozda tocijanskih je.:1jcnj.1. U zrelim plodovirna ima mnogo glikoze, zatim vinske i drugih ki $eL . ta, raznih soli i drugil1 ko.risnih sastojaka. Vinova loza ima izraita svojstva vitamina (flavonoidi), sto obja~ njava vekovn tr ove stare kulturne biljke kao hemostatika. Varijetet vinove loze bogat taninima i bojama (u jesen crven list), koji se do kraja XIX veka potrelja'\rao za ojadisanje, koris1i se i danas kao lek za uredivanje n1enstruacij eJ protiv preteranog i prodl!Zenog mesecnog pranja i kad se desi da menstruacij a izostane: 60 g vinovog lista i 20 g dimnjace i n1ajorana se pomesa. Tri spene kasike popariti sa pola litra kljucale vode, ostaviti pola sata i popiti 3 doze pre jela tok d. Protiv jakog oc.iva potreljava se i tinktura ekstrakt: 100 g ossenog Wovog li~ca isecka

276

LECENJE BIUEM

se i pre~ije sa pola litra 550/~nc prepecenicc, drii 8 dana uz cesce muckanje i pije 5 puta dnevno l ka~ika pre jcla. Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida. <. bubregu narod leci sokom koji curi (SUZi) kad sc u prolccc vinova loza orezuje; pije se 3-4 kasike soka dnevno. Istim sokom peru i olaiu upaljene oci. Groi.dane kre se peporucuju protiv hronicnog zatvora, gastrita, oboljenja jetre i uopste za jaeanje, grozte vrlo hranljivo, lako se vari i korisno deluje na organizam (vid. Voce i povrce, Vocni dani). Sira (slatko vino) svetu se sve vise ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. Suvo grozte veoma hranljivo; upotreljava se i protiv kaslja i zatvora. Vino, osobito crno, slzl u apotekama za eks trakciju tra\ra za izradu raznih tzv. lekovitilz vina. Narodna imena: ,,ina loza, vinlka, vinoloza, vinska loza, krga, trs, cokot, vinja loza.

VIRA, VRUTA,

ROSANICA,

BISERA

Alchemilla vulgaris L. Opis biljke.-

Rosaceae

Viak mnogogodisnja zeljasta domaca iljka. Podzemno staJo razganato i iz njega izbijaj nadzemne prave staljike, visoke

10--40 cm. Listovi s u naizmenicni, krupni, na drskama, u celinl okruglasti, izdeljeni na 7-11 pli tkih reznje,,a, d zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama. Cveta od maja do avgusta neglednim fuckasto-zelenlm sitnim cvetovima. Na listovima ,,irka dugo se zadriavaj kapljice rose, magle i kise kao divni sjajnl biser i, nakit i drago kamenje pastirica. Rsprostranjenost. Raste sYuda do 2.500 m, najvise svatima, izrned stena i d.rugde. Svojstva. - Bez rnirisa; oporog i malo nagorkog kusa. Droga. - se list doba cvetanja (Alclzemillae folin). Sastav. - Ima 6-90/ tanina (galnog i elagnog). Upotreba. - Virak tipicna taninska droga. Dobar adstringens i tonik. Daje se u ollku (10 g na 200 g vode) ili formi ekstrakta ( 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva, osoto krva,g. Spolja se daje u oliku jakog (200 g na litar vode) za zapiranje u slcajeYima krvavljenja iz materice van vremena menstruacije. Svrab stidrce (pruritis vulve) . - Dva grama vodenog ekstrakta virka, 10 g vodenog ekstrakta rZinog cveta, 10 g lanolina i 20 g vazelina - pne sati da se doblje lekoYita mast i time mazati stidnicu. U slcaju da pruritus pracen ekcemom, ovoj smesi dodati 10 g oinkoksida. proti,, proliva: pomesa se 25 g Yirka, dunjinog semena, trave-ive, kamilke i majkine dusice; 3 supene kasike popariti sa pola litra klj cale vode, ostaYiti l i sutradan piti umesto vode. Narodn imena. Osim spomentih narodnih imena, navodimo i ova: verkuta, viric, goveda ttava, gospin plast, zvizdenjak, lavska noga, plascek device Marije, la,a, oroslanova.

VISIBAA, . VISNJA. VLASA SALATA ...

277

VISIBAA, ,

VISIGAC, VISIPATA, DRIJEA,

Amayllidaceae

DREMIDEDA,D~LA

Galanthus nivalis L. -

Do 20 visoka trajna zeljasta i1jka nasih suma. sneg beli, pognuti cvetovi su prvi vesnici proleca. Galanthus woronowii Los., Leucojum aestivn L. (dremovac, drem, Z\'once, kunjavac), visibaba i neke druge biljke iz farnilije Amaryllidaceae sadrie alkaloide derivate izohinolina. Glavni alka1oid g 1 n t m i n. U lukov-icama ga ima oko 1()/. Daje se u oliku 0,25, 0,50 i 11>/ sterilnih rast\rora za injekcije u an1plama od 1 ml za 1eeenje poliomielita i traumaticnih ostecenja nerava. Slicno fizostigminu delje kao miotik i kao atagonist kurareu. Manje otrovan od ezerina (fiziostigmina). Daje se obliku hidrohlorida i hidrobrornida. Iz lukovica visibabe izdvojen .i stavljen promet poslednjih godina srodan alkaloid n i v 1i n.

VISNJA

Prunus cerasus L. - Rosaceae

Od zrelog ploda (Cerasi fructus) k i 5 1 d r n visnje pravi se vrlo 1uksan i zdrav sok i sirup, pekrnez, vino i dr. U p1odovima visnje i tresnje ima slobodni (1-2fJ/o) i vezanih organsk.ih k i s 1 i n Uabucne, limunove i CiJibarne), 5-100/ s r (uglavnom invertnog), azotnih jedinjenja, minera1nih soli, v i t m i n itd. U s n k ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina. Od zrelog ploda, zajedno s razbijenom kosticorn semenom, pravi se Sirupus cerasorum. U visnjevim peteJjk.ama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji deluj diueticno, poma.Z izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne besike i zausta\rljaj poliv. U no,rije vreme sve se vise gaji ki s ela visnja za proizvodnju vlo uk snog i svakodnevo upotreijavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnin1 kiselim uksom (vid. Vitaminski vocni sokoVt).

VLASA

SALATA, ZALATNICA, OGNJICINA, REPUNJACA, SISAVAC, SRINA

Lapsana communis L. -

Compositae

JednogodiSnja zeJjasta biljka, visoka do 1 m. Raste na ~umskim krcevinama i na pustom zen1ljistu. Cvasti su svetlozute . Cvetovi se zatvaraju cim prode podne. Cveta od rnaja do septembra. U narodu se sveze lisce stuca i stavlja na uboje i cireve. U obliku (2 ka~ike suvog lisca na 300 g kljucale vode, dnevna doza) ili se spreiil'i kao povrce,

278
upotreijava

LECENJB BIUEM

se za jate lucenjc mokrace i kao dijetalna hrana bolesnika od secerne bo lesti.

VLASA

SALATA

VODENA

PERUNIA,

BARSKA ILI

2U PERUNIA

1ris pseudacorus L. -

Iridaceae

Trajna zeljasta barska biljka, visoka 60-110 . Lici na peruniku, a1i cvet zut. C\'eta od maja do jula. Raste svuda stajacim vodama. Ima debeo zut rizom oporog kusa. Sadrzi do 200/ tanina, oko 22/ glje nih hidrata (hidrolizom daju glavnom fruktozu, vocni secer), 1,7/ ulja, 2,5/ belancevina, glutamina, arginina i holina. Vodena perunika otrovna. U svezem stanju, uzeta vecoj ko1icini, izazi,,a grceve trbhu i povraeanje, ponekad i krvavo. Sok sveze biljke iza ziva draienje sluznice i kijanje. Osusen rizom se upotreljava smesi sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pomesa se 20 g rizoma vodene perunike, lista koprive, breze i medvedeg grozda i troskota, kva 15 minuta 1 litru vode. - Upotreljava se i protiv proliva, za jaeanje, za lecenje desni ~ zuba i druge svrhe. Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek, jer otrovna, mi imamo izvrsne taninske biJjke (srcenjak, trava od srdobolje, hrastova kora i dr.) koje nisu skodljive, leko\ritost im veea i pouzdanija. Ostala narodna imena: vodeni bozur, vodeni krin, vodeni macic, vodeni cvijet, divlji lilijum, divlja perunika, zuta lilija, zuti bofurak, zuti vo-

VODOPtJA, :tENETRGA, CIKORIJA

279
rZica,

deni lj iljan, zuti lilijum, zecja nj ka, sarica.

krinka, la.Zni macinac, povodna peru-

VODOPIJA,
Cichorium

ZENERGA,

CIKORIJA

intybus L. -

Compositae

Dugovecna zeljasta biljka, ' 'isoka do 1,5 , ponekad i visa. Cela biJjka ima mleenog soka, osobito mJada. Koren valjkasto-vretenast, cvrst, spolja tame , iznutra gotovo . Stajika prava, vrlo tvrda, u gornjem delu razgranata. Staljika i l!istovi s pokriveni kratkim tvrdim dJa kama. Prizemru listov.i s oiku rozete, krpni, dgacki, obodu duboko i nejednako uezani, oni staljici s kraCi, duguljasto-kopljasti, n1anje d eljenj, na osnov.i do polovJne obuhvalajou staljiku . Cvetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, svi su jezieasti, udru.Zeni pojedinacne ili udr.uiene cvasti oko cm promeru. Cveta oilno preko celog leta. Rasprostranjenost. - Raste svuda kao korov, najvise pored staza i pteva, pasnjacima i livadama, obodima suma i drugde. Ponegde se zapustena mcsta izj tra plave od iscvetale vodopije. Svojstva. - Cela biljka gorka i vrlo cvrsta tako da se te5ko kida
i
.

Droga. - Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad najdeji i ima najvise lekovitih sastojaka i ~nlina (rezervna hrana) . Rede se koristi nadzernna iljka brana u cvet-u (Cichorii herba). Sastav. - Ciko1'ietol, gorak kumarinski derivat vezan biljci oblik heterozida. Inulina i drgih derivata vocnog secera ima oko 250/, slobodnog vocnog secera, pektina i dr. Upotreba. - Vise se looisti narodnoj nego nacnoj medicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje, pre svega, za pojaeavanje apetita, za jacanje zeltica, bolje varenje hrane, za obilnije lucenje mokrace i zuci i dr. 1. Hroirzi katar zeluca: 20 g korena vodopije, trave-ive, i lista hajducice, majkine dsice i oraha. Tri supene kasike ove mesavine v popariti sa pola l.ra kljcale vode, poklopiti, osta,v iti l noc i stradan odliti i piti nezaslateno umesto vode. 2. Uporan kazar v i nemanje apetita: 50 g trave-ive, 20 g korena vodopije i lista hajdcice i 10 g otajnice. Spravlja se pije kao pod 1. . Za isce1'Lje zucnih puteva: 40 g korena vodopije i maslacka, i g trave-ive i piton1e n~ne, kao pod 1. 4. Za bolje varenje: 25 g korena vodopije, maslacka i idirota, 15 g trave-ive i 5 g anisa i moraca. Od ove smese se uzme 2 spene kasikc, uvece popari sa t g kJjucale vode, poklopi i sutradan odblje i nezasladeno pije izjutra pre dorcka i u\rece pre vecere. >>Frankova cigura, dodatak kafi i sirotinjska ili ratna kafa isprzen i samleven koren uplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim korenom bogatim i1'lli7101H. t inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle, i u nasem organizm) daje ~amo levulazu (fruk:tozu i.hi vocni secer), razurnljivo zasto kod nas u narodnoj medicini ciguru koriste dijabeticai. Ovo

280

LE.CENJE BIUEM

sasvirn opravdano, jer sve biljke iz farniHje glavotika (Compositae), njih ima ,,rlo mnogo, oko 23.000 vrsta, umesto skroba kao rezervnu hranu ima ju inulin. Prema tome, osob e obolele od secerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te p orodice kao dijetalnu hranu. Oplemenj ena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka. Narodna imena: visnjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, divlja locika, zeltenica, zucanica, jandres.ica, kamput, konjska trava, modrica, plavocvet, plavulja, podroznik, radic, suncevo cvece, cigura, cilkorija, cikora, santoga, ~urlin. Cichorium erzdivia L . bastenska biljka koja se kod nas gaji u vise hortikulturnih od1tka kao zeleno povrce i upotreljavaj u kao salatu osobito Slovenijoi. Narod naziva ovim ti menom: andib ija, andivija, vtna futenica, endivija kreculja, Zrnenica, zutinica pHoma, zutka , indivija, kudava salata, cihora, cihora-rezanica, strpka. VOLOVSKI JEZIK,
VOLNJA, VOLUJA, RUNJAVA RAVA

GNJEZDO,

Anchusa officinalis L. -

Boraginaceae

VOLOVSI

JEZIK

VRANEMJL, VRANJE'NIA . VRANILOVA RAVA ...

281

Gruo dlakava trajna zeljasta iljka koja raste pored puteva i na neobra'-1enom zemlji~tu, visoka 20-80 . Cveta leti purpurnim ili plavi.m cvetovirna. Upotreljavaju se c\ret i Hst slicno 'u. Ima kalijum-nitrata, alkaloida cinoglosina, konsolidina i konsolicina, holina i alantoina. U obliku (5~/), sirupa ili ekstrakta upotreljava se za lak~e izlucivanje mokrace, za znojenje i iskasljavanje. Slinog sas taYa i dejstva i Lycopsis arvensis L. (zavratnica, krivo~ija).

VRANEMIL,

\ANJENIA, BLIVINA

Plu.mbago europaea L.- Plumbaginaceae

zeljasta biljka koja kao razgranat zbun, visok 30-120 cm, raste kamenjaru Primorju. Cvetovi su ljubiCa.sti 1 udrZeni u grozdaste cvasti. Nekad se upotreljavao koren (Dentariae radix), danas etJko nadzemni deo bilj.ke cvetu (Plumbaginis herba). Cela biljka, osoito koren, izaziva crvenilo i plikove. Ako se proguta, izaziva gadenje, povraCaje i clruge znake trovanja. Zbog toga vranernil napu~ten. Dugovena

Medutim, 1947. god. eksperimentalno dokazano da glavni akti'VD.i sastojak biljke plumbagon (izolovan os 1828) ima bakteriostaticna svojstva (vid. poglavlje Fitoncidi) i da su dobijeni dobri rezultati davanjem tintravenskih injekcija za leenje furunkuloze (ireva) 1 akne. Osta.Ia narodna imena: vranemilj, vranjemil, vranjena, lipka, olovnica, svinenka.

VRANEM1L

VRANILOVA TRAVA
Origanum vulgare L. -

Labiatae

dugacki, vefu u kitice i suse na jakoj promaji. Aromaticnog llrisa i ukusa. Ne treba brati vranilovku s belim C\'etovima, jer preduzeea za otkup lekovitog bilja ne pri-

Seku se vrhovi granCica u cvetu, oko 20

282

LECENJ

BJUEM

maju. Etarsko l vranilovke vrto antiseptieno, ima 500/ timola. Omiljena u narodu kao i lek za jacanje, za lecenje bolesti organa za varenje (osoito proliva) i disanje, spolja se potreljava protiv raznih za. paljenja koze i sluznka, narocito u Crnoj Gori i SandZak. Hemijski sastav i fa1makodinamsko dejstvo vranilovke vrlo blisko i slico majkinoj du~ici se na isti naoin moze upotrebiti. Isto tako se bere, su~i, cuva i pakuje kao i kina du~ica. Posto u staijici vranilovke nema lekovitih sastojaka, najbolje posle susenja rukom skinuti sve lisce i cvece i samo to koristiti. Vranilovka znatno krupnija i visa od m ajkine dsice. U nas ima svuda na neobradenom zem ljistu. Mestimicno se javlja u velikoj masi, kad iscveta, cela livada se oboji divnim tamnim lju bicastim cvastima. Vranilovka dugovecna zeljasta iljka sun canih i svih s trana. Ima spravne cvrste drske, vi soke oko pola metra, obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. Cveta od jula do oktobra. Cvetovi s na vrh stabljika druzeni kompakt ne okruglaste cvasti, prijatnog mirisa i ~zvanred no lepog izgleda. Uksa oporog i gorkog. Spada u grup aromaticni h oporih, gorkih neotrovnih droga ko se nas mnogo cene. U Sandiaku i ssednim VRANILOVA olastima to mestimicno glavni narodni lek, koji se osobito z1rm. potreljava oblik protiv nazeba. Tamo vranilovk cesto nazivaj i metvica. Posto se ponekad vranilovka tra.Zi indstrJjskim kolicinama za des tilacij etarskog l i za izvoz, potrebno da citaooi znaj da se ova biljka raznim nasim krajevima razlicito naziva: divlji , mravinac, mirisljavac, crnO\'T, crnovrska, diodZan, dusica i sl. U BotaniCkom rec1'Liku navode se jos i ova narodna qmena: baina dubcica, bolmet, bolja du~ica, vrigan, gorka meta, gocman, dobra misel, dobra misu, dobrovoljka, zabrta, zavrta, ksabeta, maZran, majoran, mravinjac, mravic? (Vk), mravlinjak, origanj, rigan, ohogan, sovr, sovro, su~ica, to~ta, crljena meta, crlJena metvica, crnovrh, cober. Etarsko ulje od vranilovke sadrfi oko 500/ timola, zbog cega ima veoma izr.Zena antibakterijska svojstva. Na taj naCin se moze i objasniti ve-

VRAPSEE ,

VRAPCIJE

S ,

DIVUA PROJA . . .

283

k.ovna upotreba i ogromno poverenje u lekovitu moc ove biljke u nekim nasim kraj e\ ima . .Nazivaju vrani~ov~om za to sto do otkriea sin tetskih upotrelJ avana za crno boJenJ e vune uz doda tak kara~boje (zelene gaHce).
1

VRAPSEE,

VRAPCIJE SEME, DIVUA PROJA, VRAPCIJE PROSO

Litl1osperm um officinale L. -

Boraginaceae

Trajna zeljasta biJjka, visoka do 1 m. Rizom debeo; iz njega izbija prava, gruba, cvrsta, vrlo razgranata stal}i1ka. Listovd su bez drske, grubo dlakavi, duguljasti, o dozdo svetlij.e sa istaknutirn nervima. Cvetovi su sitni, neupadljivi, zuckasto-belic asti i pojedinacni. Plod sitan, belieast, sjajan i vrlo tvd. Cveta od maja do jula. Raste obilno svuda sumama,

VRAPSfu\1E

ci~t inama , eob radenom i kamenitom tlu i obalama r eika. Bilj'ka nije llemijski dovoljno istraiena. U zelenoj biljci ima crvene scne alkaninu, i silikata. - Deluje diureli,cno i druge silikatne droge, se upotreljava u narodnoj rncdicinl proti'' zapaljenja i kamena i peska u bubrezima i ~<>: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avanu, dodaJUC1 kap kap pola litra od cveta crnog sleza (30 g na pola litra mlake vode), ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata, rastvori mesanjem i pije svaka sata 1 kasika. - Ili se 50 g ganOica cvetu od vrapsemena dsecka i kuva 20 minuta u 1 litru vode, os tavi sata i pije .svako jutro pre jela 2 ease.

284

LCENIE

BIUE

Ostala narodna imena: bilozrnac, biserka, vrabseme, vrabcije seme, vrapcevina, vrapcje sjeme, divlja proha, <1in<1vak, zecje seme, jarabinje zelje, jarebinjak, prolja, pticja trava, pticje proso, pticje seme, ibcici, ticje zrno.

VRATIC,POVRATIC,POVRATA
Tanacetum vulgare L.- Compositae
vrlo lepa zeljasta biljka, visoka do 1,5 m. Staljika prava, slabo razgranata i cesto crvenkasta. Listovi s krupni, tamnozeleni, prosti ili kitnjasto dvojno perasto deljeni. Cvetne glavice su Zte, sitne, skpljene tt stitove na vrhovima staljike, grac:tene samo od cevastih cvetova. Cveta leti. Rasprostranjenost. - Gde se vratic pojavi, raste obicno velikom mnostvu, najvise lgo vima, pored reka i potoka i uopste vlaznim mestima. Svojstva. U vreme cvetanja vratic siri S\'Ojstven ostar miris. Ukusa gorkog i neprijatnog. Svi delovi biljke su otrovni, najvi.Se cvasti. Droga. - Cvast bez drske (Tanaceti flos), rede vrhovd stabljika sa cvastima (Tanaceti herba). Sastav. - Ima amorfne gorke materije tanacetina, zatim smole, do 1,5/ etarskog ulja i drugih manje va.Znih spstancija. t r s k 1 ima oko ?/" t n t n (isto sto i tujon u tuji), kome se glavnom pripisje lekovitost, jos vise t r v n s t biljke. Upotreba. - Vratic se u mnogim zemljama poVRATic trebljava protiv crevnih parazita (oksiure), kao gorko sredstvo za jacanje, ali vec i u malim dozama opasan, jer bilo cesiih trovanja. Izaziva konvulzije kao kamfor. :2:ivotinjama davan intra\,enozno, posle cega s se pojavili simptomi slieni besnil (zivotinja z.apeni, hoce da d i sl.). Kod nas se vratic ~ uvek cesto i raznovrsno upotreljava kao narodni lek za lecenje mnogih bolesti. Zbog nepoznavanja hemijskog sastava, farmakodiamskog dejstval doze i nacina upotrebe, cesto dolazi do slabijih ili jacih trovanja. Zato se skrece pai.nja 511ima, pre svega zdravstvenim radnicima, da se svakom ko1aku bore protiv upotrebe ove otrovne biljke. Osobito su cesta tYovanja iena p1ilikom upotrebe vratica za izazivanje izostqle menstruacijc i za . Upotreba povratica narod vezana za razna sujeverja. Otud mu i ime potice. Srecom danas sve manje seoskog sveta u planini koji veruje da se povraticen1 moze sve vratiti: mladost, zdravlje, ukradeni volovi, izgubljena snaga itd. Narodna imena: abrata, bozje oko, bratic, vratizelja, vratika, vratic, grliek, konopljika, mo~ak, obratic, povratic, umanika crvinjek.
1

Dgovecna, n,

VRBICICA. VRICA . VUCJA JABUCIC . ..

285

VRICICA, VRICA

Lythrum salicaria L.- Lythraceae

Do 180 cm visoka zeljasta trajna biljka. Staljika razgranata. Listovi su duguljasti, na osnovi srcasti, sedeci, prema vrhu suzeni. Cvetovi su crveni i okupljeni oko \'rsnog dela staljike i ogranaka. Raste mocvarama. UpotreJjavaju se vrhovi sa cvecem (Salicariae summitas). Sadrze tanina, karotenoida, pektina i drugih matertija koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' s1uznice, kao i druge opore i sluzne droge. Ostala narodna imena: vrcnica, drenak, potocni klasic, pot<>Cnj ak, ruia, crljena lVa, Cibrije.

VUCJA

JAUCICA,

KOKOTINJA, VUCJA STOPA

Aristolochiaceae

Aristolochia cler11.atitis L . -

Trajna zeljasta blljka, visoka do . Staljika uspravna, nerazgranata, gola, zeleo-zuckasta. Listovi su na dnu srcasto useceni, na vrhu

LEVO: \1'\ JABUCI CA, DESNO : \'

silj asti. Cvetovi su zuckasti, sitni, skupljeni 3-8 u prsljenovima listova. Plod zelena aura oJika i velicine oraha. Cveta od maja do jula. Rasprostranjenost. - Raste svuda, cesto kao zilav sm1dljdv korov koji se vrlo tesko iskorenjuje. Najvise ima na vlainim mestima.

286

LECE.NJE BIUEM

Svojstva. - Cela biljka gorkog, odvratnog ukusa i vrlo nepijatnog mirisa, tako da i oovek i zivo tija izegavaju. Droga. - Rizom, [<1 cela iljka ili samo jabutica (Aristolochiae rh~ zoma et h erba). Sakuplja se u jesen i ~to b.rfe osusi. Sastav. - Alkaloid aristolohi11. (aristolohija kiselina), tanin, smola, gorak sastojak, etarsko ulje, zute , skro, ~ecer i drugi sastojci. Upotreba. - Narodni lek za lecenje rana, posekotina, cireva i slicnih bolesti eoveka i ~ vi~e dornaCih zivotinja . 1 u miru, pogotovo za vreme ratova, vucja jauCica uspe~ no upotreljavana tako da nazivana naodni jod: 10to-ni ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za is piranje i ologe. Upotreba vucje jabucice za uredivanje menstruacije n, jer biljka otrovrza. Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte. Rede se upotreljava za lecenj e upornih ekcema. Druga narodna imena: volk, vucja jabuka, vucja noga, divlja j abuka, zeceva Jubenica, zecja Jubenica, jalcina, jabolcina, jabuc ina, jabucnjak, kurjacka jabucica.

VUJA LIA, VUJA U, ASLINICA, AJDUCA U,

LIKOVAC

Daphne mezereum L. -

Thymelaeaceae

Vucj oputa trajna biljka, gnnic viso.k do 1 m, sa pravim grancicama poredanin1 kao pruce ili metlica. Raste vlafnim i mraCndm ~umama. Savija se i te~ko kida. Listovi su uski i ovalni. Vec februaru, pre listanja, na vrhovima grancica javljaj se divni rZieasti mirisni cvetovi. Plod jednosemena jajasta bobica, najpre zelena, zrenjem pocrveni kao skerlet. Berba. - U januaru iJ.ti februaru, cim vreme dopusti, pre nego sto se pojavi cvet, guli se kora i su~i. posto se prethodno savije u snopice, paketiee i veze samom korom kao povesmo kudelje. Pri su~enj treba biti oprezan, jer suva kora izaziva neizdriljivo p eckanje u grl. Droga. - Dugacke v r 1-2 cm ~iroke i do 1 mm debele. Spolja kora glatka, crveno-mrka ili futo-mrka, tackasto i prugasto i~arana pi sutnim lisajevima, iznutra fuckasta, vrlo glatka i svilasto sjajna. Protkana dugackim i vrlo k i v 1 k n i m , zbog cega koru gotovo nemoguce prelomltj, jer jako savitljoiva. Kad se duie hrace, pali i Jzazirvajuci opasne 1 i k v . Nem a mirisa. Sastav. - U drogi ima oko / zelenkaste, ljte ri gorke smole z er i n , koja deluje drasticno, izaziva k ijanje i mehurove slicne kantari dinu. anhidrid mezerinske kiseline. Ima jos i zute , neotrovnog glikozida dafuina, izomer eskulina, bldro lizuje se na glikozu i dafnetin, izomer eskuletina. Upotreba. Vucja opttt a vezi~kans (izaziva plikove). Ulazi u sastav Emplastrum Mezerei cant11aridatum. Narodn i lck protiv reumatizma, uloga, koznih bolesti, kao sredstvo za izazi ..1nje itd. Najce~ee potope svefu koru sirce, d.rZe oko pola sata, zatim stave na kozu. Upotreljavaju i kao unutra~njd lek, u tom oliku droga jos opasnija, t ako da danas skoro potpuno napstena. Uop~te, s ovom drogom

VUCJA

U,

VUCJA OPUTA ...

287

treba biti vrlo oprezan i treba prouciti njenu upotrebu na~oj narodnoj meclicini. Zabele!eno nekoliko slucajeva trovanja plodovima i korom vucje opute. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo, bol, mehurove, posle dZeg drzanja i gnojno zapaljenje. Interno uzeta izaziva opekotine u zelucu, galtenje i povracanje; u vecoj dozi upalu zeluca i creva. :2:ivotinje ne jedu vucju oputu. - Ponekad se u falsifikovanom biberu naide na plodove vucje opute. Narodna imena. - Qsjm navedenih, evo ~ nekoliko narodnih im.ena: ajducka lika, bes, vucji rep, zmij.ina trava, likovina, licac, liica, meeja lika,

rnoeac.

Neke farmakopeje ne propisuju kou od Daphne mezereum, nego koru od srodnih i vlo slicni vsta: Daphne gnidium L. (masliruica), Daphne laureola L. (vucje uho, divlja lavor.ika, zelenika; veliki, zuti jeremiCak, zimzeleni likovac, licac, lovorcica, ljubcac vazdazelen, vazdazelena masnica, u~a tak) i dr. Sve su one otrovne vezikantne. Gnidiae, plodovi od Da phne gnidin slZili su Grcima kao drastiean purgans. Da bi sprecili i ulaZili delovanje, plodove su upotrejavali uvaljane u bra~no, seme od grozda i med i tako davali bolesnicima. Opomena! - Ne upotreljavajte vucju oputu za lek ni spolja ni iznutra! Ovde sp01enuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu, i da bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrZi. Koru guliti u rukavicama; posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom.

GAVEZ, CRNI GAVEZ, VELIKI GAVEZ

Sympl1.ytum officil'tale L. -

Boraginaceae

Trajna zeljasta iljka, visoka do 1 m. Koren snaian, debeo, mesnat, spolja crn iznt1tra belicast. Iz korena izja uspravna, socna, suplja, dlakava, razgranata stajika. Listovi s pod prstima grui od mnostva krp nih dlaka; donji s u clipticni i na kratkoj drsci, srednji ri gornji su sedeci i duguljas ti. c,,eto,,i su ljui casti iJi rzica:sti, zvonast!i, sakupljeni povijenim cvastima u zh gornjih Jistova. Cveta u prolece. Rasprostranjenost. - Svuda rovovima, pored reka i vlaznim livadama i iznad 1.000 nadmorske visine. Droga. - Koren (Symphyti ili Consolidae radix) izvaden u jesen ili u prolece cim biljka pocne listati. Opere se, ostruie, izrere u komade od 2 cm duzine i sto pre osu~i na suncu da ne poplesniVii. Svojstvenog mirisa; sluzavog i pomalo oporog ukusa. Si r ov koren socan, osusen roznate konzistencije. Sastav. - Otrovan alkaloid sim.fito-cinoglosi11 (svega 0,0020/), gHkoalkaloid konsolidin (0,007/), mnog,o sluzi, guma, smola, tanin (5-/), etarsko ulje, as par~gi (1-30/), secer i purinski deivat alantoin (0,70fo). Upotreha. - Tipicna sluzna i donekle taninska droga. Zahvaljujuci prisustvu a[antoina, gavez pomaze rast i razmnoZvanje celija i obnavljanje tki\'a, se tako 1noze objasniti vekovna u potreba u narodnoj medicini za leenje preloma kostiju, uboja, ireva, starih i gnojavih rana i sl. U obliku sirupa d1 se slicno bclom slezu za lakse J.skasljavanje i lecenje upale usne supljine. 1. Pluci : 50 g ga,reza i bamije popariti sa 400 g kljucale vode, ostaviti 8-10 sati i tako dobijenu sluzastu tecnost popiti 3 obroka posle jela; moze se zaslacliti, najbolje sirupo-m ili zeleom od dunja. 2. P1oLiv proli,,a: 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pomesati i popariti sa 1 litra kljucale vode, poklopiti i posle 8-10 sati ocedi ti i popi ti umes to vode. 3. Za ispiranje i ologe: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vode, kuvati 20 minuta, osta\'iti 5-6 sati i procediti. U nasoj narodnoj medicini,

GAGAIJA, GAGALICA. GVAJAK, GVAJA-DRVO . . .

umesto vode upotreljava se rnleko u kome se sve! stucan koren gaveza dugo kuva do gustine fitke ka~ce, se to stavi na platno i olafe prelom kosti; preko toga se stave zgodno nacinjene da.cice i cvrsto poveze. 4. Cir teluca 1 tJvanaestopalacnog creva: 50 g gaveza, dunjinog i lanenog semena i 20 g slatkog korena i lista hajducice pomeati, popariti 1 litrom kljucale vode, poklopiti i posle 6 sati ocediti i u toku dana piti umesto vode.
Ostala narodna tmena: velika sodula, voluj jezieac, vrani gavez, kilnjak, konjski rep, opasica, plju~c, svatovci, cmi koren.

GAGAIJA,

GAGALICA, GAGRICA,
S,

VUCJA NOGA, VUCJA DIVO NANE

Lycopus europaeus L. -

Labiatae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 1 m. Raste moevarama. Cvetovi s sitni, s crvenim pegama, skupljeru pr~ljenove U pazuhu listova. U narodnoj medicin i se biljka u cvetu upotreljava za lecenje tahikardrije i drgih slabosti srca. U homeopat:iji se upotreljava u iste svrhe, cesto zajednici s jodom i beladonom. Ima gork mater.ij likopin, l etarskog i tanina, zbog Cega se potreljava kao adstringens i tonik.
...

GAGAM IJA

-.

GVAJA, GVAJA-DRVO,

SVETO DRVO, CASNO DRVO

Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se od Guajacum otfici11ale L. 1 i Guajacum sanctum L. - Zygophyllaceae. Jedrac ima oko 22, belika svega 2-/ s m 1 (Resina Guajaci).

U drogi i s n z i d , vise u belici nego u jedracu, najvise u kori. Pos to saponozid glaYi lekoviti sastojak, treba lo i za lek upo treljavati koru, nc (\rvo. lma j os i gume, malo etarskog ulj a, \'anilina i dr. G'rajakovo drvo diuretik, dijaforetik, sudorifik, i kao i druge saponozidne droge sredst\'O za popravljanj e prometa materija u obliku (Species lignorum). U vecoj doz.i deluje kao purgans.

290

LECENJE BIUEM

GINSENG, ZENJ-SENJ,
Osu~en

PANAS,

GINZENGOV KOREN, SVELIJEK

koren biljke Panax ginseng Meyer - Araliaceae, koja raste Mand.Zuriji, ini i drugim zemljama na Dalekom istoku, gde se i gaji zbog velike upotrebe medicini, i skpo se prodaje kao cdotvoran lek. Sastav. n k s- s n z i d , amorfna, iuta supstancija rastvorljiva u \'Odi 1 alkoolu; panaksozid i , do 0,050fo etarskog ulja, alkaloid nepoznate graae, saharoza, fitosteroli, sluzi, smole, vitamini , 1 i 2 i dr. Hemijski sastav droge ~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sas tojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. Upotreba. - U evropskoj medioini pocinje se upotreljavati. U ini, Koreji, Japanu i svim zemljarna pod uticajem kineske medicinske kulture vekovima se upo treljava kao lek za sve. Panacea znaoi lek protiv svih bolesti, Ginseng ili, kako se nei~Spravno kaze, Z n- s n , na kineskom z n znaci co\rek , s n = koren, dakle, koren koji lici na coveka (kao u nas ~to se ,ero,,alo za cudotvorn mandragoru ili alraunu).

GLEDACIJA, GLEDIC, GLEDIC, RNOVEC

Gleditschia triacantha L. :__ Caesalpiniaceae

Do 40 rn visoko drvo s perasto deljenim Ii~cem, kropnim trnjem i do 40 dugackim mahunama. Cesto se sadi kao ziva ograda. Potpuno m.ladi listovi brani trenutku otvaranja sadrze oko 1Ofo alkaloida triakantina i do 400 m~/o vitamina . U mahunama ima flavons.lci, antrahinonskih (3/} i saponinskih jedinjenja. Seme ima do 400/ poliuronskih derivata koji mogu zameniti uvoznu arapsku gumu i tragantu.

spazmoliticno na glatku muskulatru, nadrafuje centar za disanje i snjzava krvrui prirt:isak . Daje se za lecenje cira zeluca i dvanaestopalacnog crcva. - Mahune deluju protiv hronicnog zatvora, slicno reumu i kru~ini.

Triakatin delje

GLOG, CRVENI GLOG

Crataegus oxyacantha L.- Rosaceae

Trnovit, vrlo razg1anat i otporan grm ili n~sko drvo, 3--4 m visoko. Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i obodu testerasti. Cvetovd su beli, rede malo ruJ.ieasti, pravilno gradeni, sakupljeni mirisne cvasti slicne ~titu. Istiae se mno~tvom prasnika crvene . Plod okruglasto-duguljasta crvena, malo mesnata ko~tunica sa 1- 3 semenke. Cveta u maju. Rasprostranjenost. i suvim mestima. Raste svuda,
osoito

ogoljenim, kamenitim

OLOG, CRVENI GLOG

- ..

291

Gajenje 1 berba. ~ U nckim zemljama gaji se kao fiva ograda. Cvetovi se beru kad u cvasti polovina cvetova otvorena, druga polovina ~ u pupoljku. Beru se cele C\rasti suvom i sunCa.nom vremenu, pafljivo u korpama prenose i u ~to tanjem sloju na promaji u hladu su~e bez pr~ vrtanja, da se ne izlome. Prijatan miris svezih cvetova su~enjem se izgubi. - Plodovi se beru kad sazru. - Bere se mlad list i su~i kao ~ cvet. - Osu~en cvet se mora <3t,ati d zapakovan. Droga. et fructus). U cvetu i listu ima flavonskih i antocijanskih heterozida, saponozida, guanina, adenia i dugih puri nskzlh denivata, sitosterola, 1"*>Sastav. -

Cvast, list, cvasti s lBcem i zreo plod (Crataegi flos, folium

lina, acetilhoJina, izoamilamina, trimetilamina i drugih alkilamina, aromatskih aminokiselina, triterpenoida, tanina i drugih sastojaka. - U gloginjama ima masnog ulja, secera, limunske, vinske i drugih kiselina, kori alkaloida liskih berberinu. Upotreba. - Glogov cvet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao lag lek za umiivaje, protv nesanice, raznih budenja, gu~enja (zaduhe), kao srcani sedativ, za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove). Smanjuje tonus i pokrete materice i creva. Kod nas tek u novije vreme sve vise upotreljavaju lekove od gloga, osobito srcani i nervni bolesnici, osobe u klimakteijumu i. drugi.
1. Nepravilnost ritmu srcanih otkucaja (aritnzija): uzirna se 3-5 puta dnevno pre jela na kocku secera 15 kapi tinkture (:!0 g na 100 g alkohola) od cveta i lista ili 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdrolj~ni gloginja. Moze se upotrebiti i : 1 supena ka~ika cveta gloga 1 ca~u kljcale 'Vode, posle dva sata se odlrije i pije u dve doze pre jela.
2. Smanje.J1ost srcanog rada (dekompenzacija srca): 50 g cveta i lista gloga i lista rnaticnjaka pomesati i praviti : 2 spene kasike ove smese popari se sa 300 g kljucale vode, poklopi i posle 2 sata odlije i popije tok dana pre jela. 3. Arterioskleroza i visok pritisak: 25 g c\eta gloga~ belog luka, rastavica i imele. Od ove sme~e spravi se i pije kao pod 2.

Nekirn osobama pomaie ovaj : 20 g cveta gloga i kamilice, maslinovog lis ta, imele ~ belog luka, kao pod 2. 4. Za umirivanje: 25 g glogovog cveta, hme'lja, odoljena i rnaticttjaka, kao pod 2. Napomena! - DZon1 svakodnevnom potreom glog rnoze izazvati nepodnosljivost i trovanje. Zbog toga se posle 5-7 dana moraju ciniti pauze od 2- 3 dana. Razumljivo da bolesnik mora biti pod stalnom ~ontrolom lekara. Nekih godina se tr.Ze velike koliOine glogovog cveta i lista za izvoz. Narodna imena: beli glog, bijela draca, bijeli trn, glah, glogic, glogovka, glo;ciC, medvedova hrusica, ostri tm, pasji trn, tnka, cobancica. Druge vrste gloga koje rast Jugoslaviji dmaju slican sastav i dejstvo, alri s manje ispitane. Kod nas najrasprostranjeniji beli glog (Cra-

292
t aegus m onogyna. J acq .),

LECENJE BIUEM

Oijem se plodu na laz.i sarno jedna sem enka. Cvet i list ovog gJoga se kod nas najce~ce beru i prodaju pod imenom crvenog gloga. Kod nas rastu i ove vr s te: Crataegus nigra W. . (cmi glog). . p entagy na W. . (crni giog) i . azarolus L. (garcarola, lazarol, nacarole,

pitomi glog).

GLUSAC, GLUVA

SR,

SOMINA

Juniperus sabina L. -

Cupressineae

Raste bregovima Srednje i Juzne E vrope. Negde se i gaji parkovima i drugde. Gr i1i malo drvo, visoko 2-6 m, piramidalno, vrlo gusto i zbijeno razgranato, ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlp ljuje. Kod s rasprostani ena suma ma primorskog krsa sve do mora, na sever i istok do sbalpijsko podrucje. Upotreljavaju se os~eni v rh v i najmladih g r n i (Sabinae summitas).

G r n i su valjkaste, ~ilja ste, u svezem stanj vrlo savitljive, potpuno pokrivene tamnozelenim listicima, noseci ponekad cvetove i l d v . Plodovi s pojedinacfui, loptasti, u precniku najvise 5 mm, tamnoplavi i1i crnkasti, posti belicastom vostanom prevlakom; imaj 1-3 sitna, okruglo-duguljasta, hrapava zrna 3-4 mm velika, opkoljena fu. tim, mekim mesom. L ~ s t i i s sitni, svega 1,5 do 5 mm dugi, ovalno-rombicni, na vrh z~iljeni, naspramni, prilegli jedan na drugog z grancicu kao crepovi krovu, porec1ani cetiri reda. Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna zlezda, ponekad otvorena sled trljanja. i r i s jakog, terpentinskog, neprijatnog (otd Smrdljiva brina), ukusa gorkog i ljtog.
lisc

Sastav. t r s kg u 1 ima 2-50/ u plodovima mnogo vise. Sadrfi jos i ~cera, t n i n , galne kiseline, s m 1 i gorke matejje. Upotreba. tovo potpuno Zastareo,
napten

GL USAC

danas golek. Sabinu

GOROCVET

293
opasnu i t r v n u i 1 k u, za izazivanje . Bila sas-

vredelo spomenuti vi~e kao domaeu k vek mnoge zene upotreljavaju tavni deo mnogi stari lekova.

Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih olesti, bradavica i sl. Izntra san1o u homeopatsko] medicini. Daju i kao m n g g, ali pri tom treba iti vrlo oprczan. abortiv sumnjiva i opasna. Nest.o s~ vise upotreljava u veteri.narskoj medicini kao emenagog, aborti'' s tomahik i diuretik. Zabelezeni s smrtni slcajevi usled tovanja sabinom. Domace Zivotinje ne jedu. Ulj e najotroYnije. Na kozi izaziva plikove. Ostala narodna imena: lazeno drevce, varunac, gluvi smric, glbl smr, glak, zenska kleko,:ina, jagodna sornina, savina, smrdelika, smrdeljika, smrdljiva brina, smric-glusac.

GOROCVET
Adonis vernalis L. Ranunculaceae

Gorocvet s t s k i 1 k . Raste zemljama oko Crnog mora. Najvise ga ima u Ukrajini, na Krim, na severnom Kavkazu i jgozapad nom Sibiru. Ima ga jugoistocnoj i Srednjoj Evropi, odakle se mestimicno ra5irio .i na Zapad. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drzave, mestimicno znatnoj kolicini, tako da se more eksploatisati i gajiti, odnosno, razmnozavatj. Najvise ga ama na delilatskom pesku, Fruskoj i na dr.m mestima. gori, brdima oko Timoka 1 Gorocvet raste kao otrovan korov suncanim, plitlcim, mravim, s vim, peskovitim zemlj itima obraslim travom ili izmed grmlja i retkirn sumama, kamenitim brezuljcima i padinama. Stoka ga ne pase. Gorocvet jedan od prvih vesnika l. Rano prolece, kad s naSi svi pasnjaci jos goJi, zeleni bokori go1ocveta s divnim, krupnim, glavieastim, kao zlato Ztim cvetovima na vrllovima staljicica pravi s ukras naSih ogolicenih predela. Iz krupnog, vi~gJavog, mrkog rizoma gorocveta, koji na donjoj strani obrastao mnogobrojnim, crnim, vretenastim, ziliastim korenjem, rano prolece razvij se mnogobrojne cupavo obrasle staljike, eesto stotin strukova s. Neke staljike s sa cvetom, manji broj ih bez cveta. jedan cvet se nalazi na vrhu staljike. Ima strukova sa vise cvetova, tako, dok jedan precvetao, drugi cvetu. Otd se u drogi vek nalazi ~ plodova. Cela iljka jake zelene , kad se osui (droga) postaje sivkasta. Ccla iljka otrovna, gorkog, ljtog i neprijatnog u k s ~ kao, ttostalom, i svi drugi ljtici . Berba. - Vecina famakopeja trafi nadzemni deo biljke u cvet. Ponegde se upotreljavaj samo podzemm delovi gorocveta !ili cela biljka u cvctu zajedno sa rizomom i koenjem. U homeopatskoj medicini se tr\' samo sveza biljka cvetu, sto najcelishodnije, j er s najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta. 1 pored svih mera pogled branja,

294
SU~enj a,

LECENJ'E

BII..JM

cu van.fa i izrade lekova od gOfOC\1 eta, droga ' 'rlo brzo gubi lekO\titost, kao uostalom, i mnoge druge heteromdne, narocito saponozidne droge, pogotovu ove iz poodice ljuti~a. Odrefu se staljicice cvetu i ~to brfe s~ vezane koncem male kite, da bi se sto vi~e jzbeglo razlag.r.jc heterozida. Prilikom branja treba paziti da d 5to manje plodova, jer cim iljka precveta i zarnetne plodove, n1anje lekovita. Plodovi su slicni dudinji, i ukoliko su stariji, utoliko su krupniji i drobniji. U dogi se dozvoljava 8/ staijika s plodovima. Gorocvet bi trebalo odmah posle stabilizovati i brzo osusiti, zatim titrovati i, ~t, postupiti kao sa digitalisom. Droga.- Dobra i sveza droga poznaje se ovim znacima: jednoliko zelenosiva; ,~ise od polovine staijika imaju cvetove; cvetovi su sacuvali svoju kao z1ato futu boju; plodova zrelih koji se drobe i .raspadaju sme iti vrlo malo, u prvoklasnoj drogi nimalo; ne sme biti staljJka bez IB~a, mrkih, drvenastih stajika, plesnive droge i crnih listiea sa baze. S t 1 i k do 30 cm dugacka i 2-5 mm ,debela, uzduz naborana, siva, gola, pri vrhu dlakava i n:ije ~uplja (Ado-

nis aestivalis i

autumnalis).

L i s t v i su vrlo sitni i gotovo i g 1 i s t i, bez dr~ke, donekle obavijaju staljiku i perasto su izdeljeni na tri ili vi~e duguljastih, ~iljastih liski celog ruba. Listovi su goli ili slabo dlakavi.

Cvetovi so vrlo krupni (3,5 do 7 cm u preCniku), i u t i i glaviCa.sti. Na vrhu sta.ljike se n1m jedan cvet. Ca.Sica spolja d1akava. Im.a pet jajastih" bljastih listiea" koji su na vrim nwmhljeni. niCni listiCi su go~ duguljasti. siljasti i mnogobrojni (15-18). Semenke su zelene i sloiene u d]sdmju. U k u s gorkog i ljutog. Cuvanje. - Drogu treba hermeticki zaPLOD GOROCVET pakovati u malim neprovidnim sudovima i cuvatli na mracnom i hladnom mestu najvi~e godinu dana. Na dno suda treba staviti malo sveze pecenog kreca. Najbolje i bilo titrovanu i potpuno ou~enu drogu cuvati zatopljenim arnpulama od 5 do 10 g s nekim indiferentnim gasom (azotom, plemenitim gasovima ili 2) kao list digitalisa. Rezana droga. - Ima mnogo delova sitnog iglieastog li~~a. Narocito se isticu zuti delov:i cveta. Ne sme biti plodova, crnih listica koji poticu sa baza staljike. Ne sme imati supljih staljika (druge vrste gorocveta). Sastav. - Ima dva kardiotonicna heterozida: ) d n i t k s z i d, izomer konvalatoksozida, bldrolizuje se na strofantidin i ramnozu; ) i

GOROCVT

295

m r z i d , koji se .idrolizuje na strofantidin i cimarozu. Sadr!i ~ neke nedovoljno poznate heterozide. Irna jos i s n z i d , akonitne kiseline, pentahidroksilnog alkohola adonitola, holina, smole, fitosterola i masti. U rizomu i korenju ima istih sastojaka. Izgleda da imaju vise heterozida i da su zbog toga podzernni delovi aktivniji. 1spitivanje se vr bioloslci, 1 kao digitalis. Upotreba. - Gorocvet deluje slicno digitalisu, Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik). Daje se novije vreme kao dobar lek za jaeanje srca s l~ caj e,,ima gde se moze dati digitalis. Raz1ikuje se od dli.gitalisa tome sto nema kumulativno dejstvo, se moze davati hronicnim slucajevima. Ne izazi\'a naviku. Daje se i kao diuretik u slucaju vodene bolesti, angine pektoris, trovanja nikotinom. Kod nas se droga nedovoljno upotrejava. Uzok tome n estalnosti hemijskog sastava i Lizioloskog dejstva droge. pustanja u promet drogu bi trebalo, kao digitalis, titrovati, jos bolje, odmah u l iz sveze bi'ljke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vise upotreljava kod nas. Daje se u oliku infuza (4-8 g na 250 g vode, popiti sve za 1 dan u do 6 obroka). Adonidin mesavina glikozida i saponina. Istorija. - Ad01zis potice od imena lepog grckog boga Adonisa, verrzalis na latinskom znaci polecni. - U jZnoj Rusiji se odvajkada upotre ljava u narodu kao lek protiv vodene olesti. Gorocvet jedna od onih mnogobrojnih iljaka -koja iz narodne medicine primljena skolsku . Prva fiz.ioloska ispiti\'anja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio 1880. godine Bubnov na klinici B otkia. On -prvi zabelezio s1icnost digitalisu. Druge vrste adonlsa. - Adorzis aestivalis L. i . flammeus Jacq. kod nas su mnogo eesci. Rastu kao dosadan korov stnim zitnim usevima. Deluju slicno kao gorocvetJ nekim autorima isto, drugima nesto slabije. Nenamerno ili namerno esto ih dodaju gorocvetu. Cvet im s.itan i r v n kcio va tra. Ove vrste adonisa su jos manje rspi-tane. VojvodiniJ narocito na mestin1a gde raste najbolja psenica, kao sto gomji Banat, u prolece mestimicno ima vise crvenog gorocveta nego zoi ili nekog drugog jarog zita. Ponekad ga toldko da se more kositi. Adonis flammeus sluii u Gruziji umesto zu tog gorocveta za izradu galenskih preparata za srce. Opomenal - Gorocvet otrovanJ se mora .iti vrlo obazriv! Za5tita u prirodi. - Zbog nagle i neracionalne poslerat.ne eksploatacije f!<' ocvet mestimicno proredenJ cak ri unisten (cupan s koren om). Fosto to vazna, ne samo lekovita nego ~ veoma dekorativna i dosta retka iljka, gorocvet na mnogo mesta delimicno, negde i potpuno zasticen. Narodna imcna. - Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna ime'1a : gorac, goracvet, gorovcvet, gorocvet J gorocvijet, gorocvijece, gusnica, zuta sasa, zajcji mak, zecji mak. Za Adorzis aestivalis: zeeja salataJ zecji mak, zecji wrOinak.

296
GORSA RU!A

LE.CF..NJE BIUEM

Rhododendron ferrugineum L.- Ericaceae

Vi s okoplains ki gus to razgrana t grmic, visok 30-90 . Listovi su zimzeleni, kozasti, sitni, s lica sjajni i zeleni, s nalicja belicasti, kasnije perutavi i r~asti. Cvetovi su vrto lepi, crveni, zvonasti, sakupljeni 4 do 8 u k catke grozdas te cvas ti. Cve ta leti. Upotrelj ava sc lis t (Ridode l1droni foliunt) kao narodni lek protiv reumatizma, uloga i kamena u bubrezima. i druge blljke iz iste famjlije, i gorska ruza sadrzi fenolne 11elerozide. (a rbutozid) i taaine , ali ima i nedovoljno is trazenih sastojaka (andro metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu. Zbog toga ovu biljku ne treba upotre\javati za lek, jer opasna i otrovna.

Druga narodnu imena: alpinska ruza, crvena alpska lZa. Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i druge, tako~e vrlo lepe ukrasne iljke istog roda: Rhododendton hi1sut L. (divlji simsir, pjenis nik, slec), Rhododendron ponlicUin L .. donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea, azaleja) i dr.

GORSKA RUZA

GORUSICA . GRONICA. GRCICA . . .

297

GORUSICA, DIVLJA GORUSICA, lUAJA, lUAN SINAP UGOSICA, ARDALJ ' '

Sinapis arvensis L.
Cruciferae
Jednogodi~nja ili dvogo diSnja zeljasta biljka, visoka do 80 cm. Raste svuda, najvise kao bujan korov jarim usevima tako da se nekjh godina cele njive Zte od iscveta1e gorusice. i druge krstasice (Cruciferae), :i gorusica ima sinigrozida, zbog cega ljutog ukusa i deluje slicno slacici, ali slabije, jer ima manje tog sumpornog hetero zida u semenu do to/o. U semenu ima oko 26/ masnog ulja koje se koristi za ishranu.

GORUSICA

GRONICA, BELJUSA, RAVA OD GRONICE, BELA RAVA, BELJUSA

Lepi.dium ruderale L.- Cruciferae

ili dvogodisnja zeljasta iljka ljutog ukusa i neprijatnog mirisa, visoka do 40 . Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljistu, najcesce pored puteva i na slatinama. Cvetovi su zelenkasto-beli, sitni, sakupljeni u cvasti na vrhu grancica. Cveta od maja do jula. Ljutina, antisepticna svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida, slicno kao i druge krstasice. Upoteljava se cela biljka u cvetu ri seme. Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. (grbica, grb~tica, bierika, dimberika), L. draba L. (velika grbastica, gronica, kupusac, renika), L. sativum L. (krecava salata, kres, granj, vrtrui bobovnjak), L. latifolium L., L. cartilagineum L . ;i dr.
Jednogodi~nja

GRCICA,

GORA

DETELINA,

GORI ROLIST

Menyanthes trifoliata L. ( = Trifolium fihrinum L .) -

Gentianaceae

Grcica dugovecna zeljasta vodena blljka, visoka do 30 cm. U tre.setistu lezi sna.Zan, do 1 n1 dugacak, oko 15 mm debeo, cvorast, valjkast, razgranat rizom iz koga izbija iznad ogledala vode uspravna staljika s t r r ni m 1 i s t v i (vodena detelina) i rZieastim cve-

298
tovima sabranim gustu vrlo g r k g u k u s .
uspravn

LECENJE BfUEM

cvast slicnu zumbulu. Cela biljka

Raste h 1 d n i m m v r , t r s t i ~ t i m u Plavskom jezeru, \TJasotinskoj tresavi, na Zvijezdi kod Vare~a i na nekim drugim mestima, ali retko, samo visokoplaninsldm, nepristupacnim tres avaa.

Droga. - Bere se list (Menyanili Trifolii firini folium) krajem proleca i poaetkom leta kad grcica cveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost. Susiti u sto tanjem sloju u bladu na promaji da se heterozidi, nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili.
t hidis

troperno, slicno 1 krupnije i nasadeno dgacku, rukavac prodZenu drsku uzdu.Z naboran. Pojedine liske su dugacke 3-10 , ~iroke 2-5 cm, duguljaste ili kopljaste, na vrhu zatubaste, gole, celog ruba ili malo izvijtagano-reckaste. Liske su pomalo socne, meke, na licu tamnozelene, na nalicju svetlije. Glavni nerv na nalicju lista istaknut, s i r k, uzdZ naboran, prema vrhu se su.Z.ava. deteline, ali

Li~ce

Sastav. - Grcica nedovoljno ispitana. Sadrii gorke heterozide nepoznate hemijske grade.
Upotreba. - Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee. Ulazi sastav xtractum amarum. Menyant hes znaci meseeni cvet, ~to podseea na emenagogno delovanje biljke; trifolia znaei trolJista; fibrinum od febris, sto znaoi grozni-ca, jer grcica do otkriea hininove kore upotreljava na u Evropi protiv raznih vrsta groznice.

GRClCA

ZaJtita. - Grcica vafna lekovita biljka, u prirodi vrlo proredena, zog eega zakonom za5ticena. Moze se .i gaJiti polaganjem rizoma.

Ostala narodna lmena: vodena bokvica, gorka trava, gromicni trilisnik, deteljica, mrzlicnik , trolistina.

GUJINA ILI

ZINA RAVA...

299

GUJINA ILI ZIJINA RAVA, BADEU, SIAVICA, SARENI U

Silybum marianum (L.) Gaertn. rupna, , koja

Compositae

snafna impozantna dvogodBnja zeljasta bi'ljka, visoka do 150 lic1 na ~aren bujan ckalj. Listovi su tigrasto pro~arani belim prugama. Cvetovi i listovi su odljikavi. Cvasti su krupne i crvene. Cveta celog leta, u drugoj godini. Raste kraj puteva i naselja u jut..nim krajevima i u Primorju. Upotreljava se zreo plod, rec.1e list (Silybi fructus et folium). Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. U plodu ima 0,1/ etarskog ulja, malo tanina, flavonoida, 24-2&1/ masnog ulja, 17/ belancevine, 210fo raznih 5ecera i drugih ugljenih hidrata i smole. Zahvaljujuci prisustvu tiramj.na, plod badelja povecava krvni pritisak. Daje se protiv astme, senske groznice, glavobolje i kopr.i vnjaee. Upotreljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje, osobito posle te~kih operacija i bolesti. U narodu se upotreljava za ula zavanje napada zuci, protiv ~eeerne bolesti, zatvora, za leeenje hemoroida !i d.r. 1. Protiv niskog pritiska: 50 kapi tinkture (20 na 1 g razl.Zenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela. - Ili 30 g zdroljenih plodova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to piti svaka 2 sata 1 ka~iku. 2. Za , bolji apetit: 10 g ploda badelja, ki.Cice~ liilc... i tra,,e-ive po~ti; 1 supenu kaku SeSe prokuvati 15 minuta U pola litra VOde, ARTERLSTJCNI ostaYiti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre RN~VfU jela 1 Ca.StL 3. Pr:otiv morske olesti: 100 g zdro1jenih plodova badelja staviti u pola litra n1 komovi~ bocu zapSiti i.. resee muCkajuei, drfati 8 dana Dva dana pre ukrcavanja u brod ili avion piti 3-4 puta. dnevno jela 1 CaSiCtL 4. SmelllJe iuCi (kamen, olovi): 20 g adelja.. masla.Cka. trav~ive, pitome nane i cikorije (i.enetrge) pome!ati; :5 supene kasike sme5e popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i ostaviti celu noe, sutradaD to popiti u 4 obroka na pola sata pre jela. 5. Protiv seeerne bole.sti: 25 g zdroljenih plodova badelja, semena blraljevine i grkog semena, 15 g 1ista. orovnice i 10 g dudovog lista pome sati Cetiri supene ka.Sike ove smeSe kuvati 15-20 minuta u 600 g vocie, os.~aviti preko noci poldopljeno i sutradan piti 1 Ca.su pre jela. Narodna intena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodntih imena: bijeli stricak, gospin trn, divji artieok, magareca salata, oslJebad, o~ba1i, sjekavica, sarcna badeljka.

DANINOC, MILOVN, UI, SIROTICA, SARENA LJUICICA

Viola tricolor L. - Violaceae

Sitna jednogodisnja zeljasta biljka, visoka do 40 cm. Staljika uglasta, prosta ili razgranata. Listovi su siri nego duii, obodu zupcasti, donji su srcoliki, gornji duguljasti. Cvetov.i su pojedinacni, na dugim peteljkama, troojni (ljubicasti, futi i beli). Cveta od proleca do leta. Raste napu~tenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), usevima, suvim i kamenitim mestima. U nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i forrni ove vrlo rasprostranjene biljke. Neke, osoito one krupnocvetne, gaje se kao on1iljeno cvece koje cveta od kraja zime do jeseni. Za lek se upotreijava samo d i v 1 , 1 s k podvrsta: Viola arvensis rray, ciji su cvetovi sitru, 8-14 mm dugacki, ~uti, belo fuckasti sa jacim ili slaijim ljuicastim prelivom. Gajenje. - U Holandiji i nekim drugim zemljama na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz. Sastav. - Sap01'lOZidna droga. SadrZi jos i rutozid (Zta heterozidna violakv~rcitrozid), antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid, saliciJni heterozid, slobodnu salicilnu kiselinu, etarsko ulje (O,OlO/o) sa me.. tilsalicilatom, tanin, slz, soli magne~ijuma i kalaijuma, seeera, do 250 mgo/o vitamina i razne kaJ:otenoidne : violaksantin, auroksantin, flavoksantin i zeaksan tin. Upotreba. - Za lecenje raznih koZnih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, uloga, oicnog i velikog kaslja, za izlcivanje mokrace i protiv upale mokracne besike. : 3 supee kasike droge (herbe, nadzem.ni deo divljeg daninoca u cvetu) k,, se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3--4 obroka toku dana. Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina, riizla, vi~anja ili limuna. Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu 1,5 litru vode, ocedi, procedi, odlije i doda 2,5 kg secera, prokuva 10 minuta i propsti kroz flanelsko platno. Pije se 3-4 puta dnevno 1 kasika posle jela. Protiv velikog ka$lja: 20 g daninoca, zove, rosulje, lista pitomog kestena i lista bokvice pomesati. Tri kasike smese prokuvati 5 minuta pola litra vode poklopljenom sudu, zasladi !ii medom i piti svakog sata 1 kasiku (deca kafenu ka.Sicicu).

DEBELA

301

Narodna tmena. - Osim navedcnih, evo jos nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bozj i cvit, viola, gospina ljublca, dikino oko, koko~ja ljubica, macvica, mauha, modra iskrica, poljska ljubica, sedUCica, trobojna lj uica , udovica. 11 iola arvesis narod naziva: daruinoc, zbornice, poljska ljubica, poljska ljui :ica, udovice od zbora.

DEBELA

Sedum spectabile Bor. -

Crassulaceae

Debela koka danas omiljen lek na~im gradovima. nogo se ceni kao narodni lek proti'' Cira u zelucu. Cini se da Beograd centar odakle se unutrasnjost snabdeva rasadom ove iljke i odakle se dobljaju

BOBOV NJA

obaves tenja kako biljku treba gajiti i upotreljavati. Uzela toliko maha da se gaji i na groljima. Biljka se vrlo lako gaji i lepo uspeva i u loncima, saksijama. Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastim liscem (panasira). Iz grado,,a se ova biljka sve vise siri selima ~: ~~s i kao lek. Poreklom iz ine i Japana. Naraste 30-50 . L1sce vrlo d 1 tn s n t i s n (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkuce. s'taljike su !v i razgranate. Koren debeo, s1ican repi. Cvasti su velike, na vrhovima ogranaka, belo-ruiiaste .

302

LE.CENJE BIUEM

Za lek se upotrejava sam~ s v ~ 1 i s t. Zato ga preporutuju da ga svako ko ima ir zelucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze li~ce za spravljaje leka. Svet se toliko hvali tim lekom biljka bila ispiti\,ana i na nekim klinikama, alri za sada jos nema nikakvih objav1jeni rezultata. S obzirom na tako veliko poverenje mnogih olesnika, bilo bi potrebno ovu iljku ispitati. Mnogi bolesnici tvrde da su njome izlecili svoj aciditet zelucu i od toga vemena im se vi~e ne podriguje kiselo i nemaju nikak\ih s n1e tnj i u organima za varenje. List se upotreja\'a na razne nacine. Neki cede s k i piju. Drugi, i to vecina, kuvaju 2-3 sveza lista lonetu vode da uvri na polovinu i to piju 30 dana, tiput dne\mo pre jela. Droga se upotreljava i u crnoj kafi, i na mnoge druge n aine. Drugi kuvaju ti lista 100 g cmog vina i , kad uvri na polovinu, piju. Da ne bi triput dnevno morali kuvati, izjutra skuvaju tri doze za dan. U na~oj naroclnoj medicini upotrejava se za letenje opekotina, cireva i raznih upala koze i sluznice isceden.i sok iz lista bobovnika, bobovnjaka (Sedum tc/epl1ium L.) koj:i raste stenama i borovim ~umama. Narod ga naziva ~ i O\'im imenima: babin tobolac, balan, boika, bobnjak, bobovac, bobovnjaa, bobovujak, bobonjak, bradavnjaa, debela koko~ka, debeLi list, kotolog, kravlja sJsa, podkisula, trava od udarca, tu~c, crnjak,
irnik, ~uljevak.

DEELA

TIKVA, DEBELICA, DEBELOTIKVA, DEBEUACA, LUDA TIKVA

Bryonia alba L. -

Oucurbl1:aceae

Dugovecna zeljasta poviju~a, penjaOica s debelim, mesnatim, repastim kor enom, koji spolj a popreC.no naboran i sivkasto-zuckast, iznutra . Staljika tanka; naraste do 5 , gsto obrasla gruim o~trim dlakama i penje se drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. Listovi su na kratkim dr~kama, posti, petodelni i naizmenicni. Cvetovi su sitni i zelenkasto-beli. Mu~ki cvetovi su krupniji i na du gim dr~kama, zenski su sitniji i sakuplj eni u c\rast slienu stitu. Plod okrugla, cma, socna, gola i velicine oko 6 m:m. Cveta od maja do avgusta. Rasprostranjenost. - Raste svuda vla.Znim ~umama, Zivim ogradama i pored reka do 1.300 m nadmorske visine. Svojstva. - Cela biljka, pogotovu koren gorkog i vrlo neprijatnug ukusa. Otrovna jel Droga. - Koren (B1yoniae radix) iskopan jesen. Svez koren aktivniji od s usenog, jer se su~enjem aktivrui sastojci brzo razla.Zu. Sastav. - Mnogo kalijum-nitrata (oko 0,6tJfo), malo etarskog ulja, skroba, ~ecera, smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans, zatim glikozida, alkaloida, fitosterola i drugih sa~tojaka. Upotreba. - Dcbela tikva otrovnal Upotrebljava se u narodnoj medicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja, nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja, jak proliv, upala bubrega i dr. Zbog toga se sv:ima savetuje da ovu iljku ne koriste za lek. Ovde spomenuta samo kao otrovna ljka koje se treba kloniti.

DEBELA TIKVA, DEBELICA...

303

Slicnog hemijskog sastava i fiziolo~kog dejstva i d i v 1 t ik v i 1 i d v 1 s k r (Bry onia dioica Jacq.), takoc:fe puzavica, ali ima crvene bobice. I ovom bl1jkom nisu retki slu~ajevi trovanja. U narodu nazivaju ~ i divje kuke, ugojka, crvena debelica, crveni ljuzak, crveni ljustac. Bryoia l, osim spomenut narodnih imena, naziva se u narodu ~ i: ijeli ju~tac, ljuzak, vucja s topa, divja repa, zemaljska buca, kosopadavica, kukovina, ludo grozde, tikvenja~a, tu~ika. U istu farmakod inamsku grupu spadaju i d i v 1 i ili d v 1 s k i k r s t v (Ecbal tm elaterium . Rich. - Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije n (Convolv ulacea) sa raznih kontinenata, od kojih se dobijaju droge oficina1ne u na~oj i drugim farmakapejama. Ove droge i njihove s 1 smeju se upotre1javati samo uputstvu lekara. Dobijaju se u apoteci. su tzv.
HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. DROGE S
GLIKOREZINAA

Mn<>g3 711. 1 111l imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom

smolom koja se ne rastvara u vodi, malo u etilacetatu, lako u etanolu. Ove smole se dobljaju ekstrakcijom droga pomocu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog r"stvora dodavanjem vode. Glavni pedstavnik ovih smola k n v 1 v u 1 zd d jzdvojen ,jz jalape (Tuber Jalapae); nera~tvorljiv u vodi, ali lako rastvorljiv vec i u vrlo maloj kolicini baza dajuci rastvorljive alkalne soti. Hemijski sastav ovih smola ~ nije potpuno poznat, ali se zna da hidrolizom daju ~ecere i hidroksi masne kiseline.
Droge s glik.orezinama

Droga

pljka

Heterozid
Jalapozid

Scammonii tuber et resi1'ta

pomoea

orizabensis

C<mvolvulacea.e MeksiJko
Colocynthi pulpa

(skamonin)
1{}-.2()1

Citrullus colocynthis
Cucuri taceae

Kolocintin
2{}-250/fJ

Azi,
alapae

.ik

tuber et resina

Exogonium purga

Convolvulaceae
Meksiko
Scammonii radix Convolvulus scammonium
1

Konvolvulozid
1{}-150/

Azija

Skamonin
3--130/

304
1

LECBNJE

BIUE

Iz jalape, skamonijuma, kolocintisa i srodnih droga izolovane su dru.g e hidroksi-kiseline lteterozido vezane. I mnoge Cucurbltaceae sad.rZe heterozidne smole koje deluju kao drasticni purgansi. Heterozidne smole deluju kao drasticni purgansi jer dr.Ze i tanko i debelo cre\ro. Vece doze izazivaju ga~enje, povracanje, bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja cre,,a, zbog cega se ove droge rnoraju davati vrlo oprezno, uvek pod kontrolom Jekara. Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomogJo izlucivanje teenosti.
DIVIZA

Droga se sastoji od osu~ne krunice s priraslim pra~nicima d i v i z m (Verba.f\ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader, V. phlomoides L. i dru gih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae). Divizme su impozantne dvogodi~nje zeljaste biljke. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog lisca na povrsini zernlje, drugog leta izraste kao sveea prava vretenasta i snafna stajika, visoka do 2 m . Na dnu stabiljke su listo\ri \rrlo krupni i irnaju debele drske, ~to se ide navi~e, sve su manji i bez dr~ke. Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi, debeli, jajastoduguljasti i na vrhu siJjasti. Gomja polovina staljike gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim, z t i m, gotovo sedeCim cvetovima. Divizma cveta preko celog leta. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemJji uvek se naJazi mnos tYo cveta od fute do mrke . Srednji i garnji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata stajiku skoro d.o narednog donjeg lista, od Verbascum phlomoides li stovi manje obuhvataju staljiku .i vise su jajastog olika. Rasprostranjenost. Gajenje. - Divizma raste suvim, suneanim, pes kovitim, plitkim, nerodnim zemlji~tima, narocito napustenim kamenolomima, ruse\1inama, krcevinama, pored puteva i uopste neobradenom zemljistu. Mestimicno ima divizme u velikim koiicinama. Raste celoj Evropi. Kod nas to najobicnij~ korov. Divizmu sto~a ne pase. U nekim ddavama g . U jesen se seje U leje, u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60 60 . Berba. - Cvet se bere preko celog 1eta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta. Najbolje divizmu brati svaki dan oko podne ili nesto ranije, cim rosa spadne, jer se cvet na staljici slabo drfi i vec drugog dana opada. Ispod staljike treba prostrti platno i stapicem lago udariti njoj. Na taj nacin opadaju samo k r u n i n i 1 i s t i cri s r s n i im . Divizmu treba brati suvorn i sncanom vremenu. Obrano cvece ne sme se nabijati korpe ili vrece i mora se sto br.le osusiti u vrlo tan kom sloju, najbolje susnici zagrejanoj 40-500. Za nZdu, divizma se moie susiti i na vreJom letnjem suncu. lzgled droge. - Droga mora biti lepe svetle zute i sastojati se od k r u n i s r i 1 s 1 i m r s n i i . Krunica zlatnoZta, nalik toCak, u precniku oko 4-5 cm sioka, p d 1 n na t n dk i h d 1 v i pri dnu izduzena u kra tku cev. runi ni ~Jistici s jajasti. D''a gornja su manja od ona tri donja, od donjih

DIVI..JA

PAPRIA.

USTAVINA...

305

srednji najveci. Spolj a su obrasli beli~astim r u n m. r ~ n i i s u r i r s 1i , na krunicu , ahi n.i oni n i s u d n k i: tri gornja tSU kraca i belo runovito-dlakava, dva d<mja su du.Za i skoro gola. Pra~nice su duguljaste i jednocelijske. One kod gornjih prasnika nasadene su k na konicu, prasnice kod donjih, duzih, silaze niz konce. Sveze cvece nema prijatan miris, osuseno ima prijatan m i r i s s 1i n medu. Izbledela ili potamnela i vla.Zna droga mora se odbaciti. Glavni nedostaci droge su prevelika vl.Znos t i tamna . Normalizovana droga sme da 's.adrzi: najvise 13/ vlage i n e !Sme ostati vise od 6/ pepela. U 10 g droge 1:reba da ima oko 350 cvetova. U k u s najpre sladunjavog, kasnije u grlu (nadra.Zaj od saponozida). U drogi ima s n z i d , od kojih jedan neutralan, Ima i s 1 u z i (2,5'0/) , oko )/ seeera, malo gume, fute i fla\noida, i vrlo malo etarskog ulja. Ukoliko droga sta rija, utoliko ima Inanje saponozida, tako da se desava da ih stara droga uopste i n ema. Zato farmakopeja propisje da se droga mora obnavljati sva ke godine.
drugi k.iseo. krocetina

Sastav. -

Upotreba. - Devizmin cvet u:lazi u sastav grudnog , Species pectorales. Svojom sluzi deluje i kao emoliens. Saponozida ima ne samo divizminom cvetu vec i celoj b iljci. lz gleda da ih u semen ima najviSe. U novije vreme vrse se poksaji medicinske potrebe 1 i s t i k or n . List deluje ekspektorarttno kao i cvet. Listom divizme falsifikju mnoge droge, jer se list moze vrlo lako nabrati veJi.k.im koliCinama. Plucni (za iskasljavanje): 25 g cveta od divizme, belog i crnog sleza i podbela se pomesa. Trl supene ka5ike smese popari se sa pola litra kljeale vode, poklopi, ostavi 1 sat, ocedi, iscedi, zasladi medom i pije toplo na 2 sata 1 kasika. Narodna imena. - V erbascum thapsiforme narod naziva: beloperka, volo~v rep, vunavka, di11izma, zutocvijet, kraljevska svica, lepuh, l~, svijecnjak, siroki lopuh. v. phlomoides: divizma krupnocvetna, kostnik, lepuh, lepsac, lopen, lcnik, osJji pelin.

DIVLJA PAPRIA, LASTAVINA PASJI KUPUS, RVNIK

1

Cynanchum vincetoxicum R.Br. ( = Vincetoxicum officinale Moench) - Asclepiadaceae

Ovde se navodi samo kao opasna i otrovna domaca iljka koja se ponegde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i iznutra; nisu retki slucajevi trovanja: smetnje disanju, gusenje, povracanje, znojenje, neujednacen puls i paraliza srca. . . Divlja paprika mestimjcno pokriva velike povrse naslffi s:n?arna, svakom dostupa; stoka ne jede, covek se ponekad prevai 1 upo-

306

LBCENJE BIUEM

trebl za lek. Za bubrege i srce postoje bolji, manje opasni lekovi. Ponekad se za izvoz trafi rizom s korenjem (Vincetoxici rhizoma). Evo jos nekoliko narodnil1 imena: astoklep, kosara, la.stavinjak, pasja riga, svilni dubac, stra~nica.

DIVLJA SALATA, OTROVNA

LOCIA, GORSA

OTROVNICA

Lactuca virosa L. -

Oompositae

Razlikuje se od obicne salate (Lactuca sativa L.), pored ostalog, neprijatnim mirisom i gorkim ukusom i bodljama na nalicju listova dZ glavnog nerva. Raste svuda. Kad se odsece, iz biljke izlazi gorak sok bele koji stajanjem pomrci. Ovaj osuseni sok (Lactucarium) ima laktcina, laktko pikrina i drgih sastojaka koji deluju umirujuce, zbog eega ranije upotebljavan za laiavanje bolova, protiv nesaice i za umirivanje, najcesce zajedno s opijumom, lplinom (hmeljom) i slinim lekovima. Divlja salata otrovna za 00\1eka i dom ace zivotinje!

DIVLJI KESTEN

Aesculus hippocastanum L. -

Hippocastanaceae

Divlji kesten visoko drvo, koje se kao kras sadi pkovima i drvoredima. Vrlo korisno i veoma lepo drvo. ~teta sto se vise ne sadi. Droga. - Od divljeg kestena se koristi seme i kora, rede i cvet (Hippocastani semen, cortex et flos). S m se sakuplja u jesen, u septembru i oktobru, kad opada sa drveta. Semenje treba odmah sakpljati da se ne bi k\rarilo na vlaznoj zemlji. Kod nas svake godie propadn desetine vagona divljeg kestena, ga niko ne sakuplja. Sa jednog drveta moze se nakpiti vise od 100 kg kestena. Seme vrlo lepe kestenjaste i sjajno kao da lakovano. Ukusa gorkog i neprijatnog. U indstriji lekova se upotreljava samo seme11a jezgra; ljuska se odbacuje. U jezgri (kotiledonima) ima 40--60 11 / s k r , 5-80/ s n i n , 5- 80/ 0 u 1 , 6-7fJ/o belaneevine, glikozida s k u 1 i n , g r k i h m t r i , s t r 1 , flavona, vitamjna 1 , i . - U ljsci ima 2fJ/o tanina (katehinskih). Krajem XVIII \'eka Parmantje tpreporucje da se iz divljeg kestena 11adi skrob. Pocetkom tog veka divlji kesten preporucivan kao lek. U XIX vek upotreljavan kao lek protiv groznice, industiji za izradu tepka. Pocetkom veka pocela ekstrakcija skroba, od koga se danas pravi alkohol, aceton, dekstrin i drugi vaini tehnicki proizvodi. S obzirom na veliki procenat skroba divljem kesten, mnogim zemljama skolska ga oba1'ez.no jesen sakupljaju. Iz njega se novije vreme vadi masno ulje i saponin za farmacetske i tehnike svrhe. Homeopatska fmakopeja propisuje s . . eze oljusrene kestene. Stajanjem, kesten gubi lekovitost. Zato

DIVUI

ESTEN

307

se d~as naj.eesc~ upotrejava tzv. stabilizovana alkoholatura, koja se izraduJe na ta] nacrn sto se sveze, neoljusteno i krupno iseceno kestenje stavlja postepeno kljucali alkohol. Na taj nacin se uniste fermenti i doblja se postojana d.roga (stabizovana). Od ovaJkve droge pravi se ekstrakt, od koga se d.zraduju supozitorije, naj cesce zajedno s eladonom. U humanoj medicini se daje za lecenje venoznog sistema, naroeito protiv hemoroida. U k r i ima tanina, eskulina i eskuletina. Kora i pupoljci u decembru irnaju najvise eskulia. Kora dobar adstringes . Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti, u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. Zbog gorcine narod upotreljava p rotiv groznice umesto kininove kore. U v t u ima tanina i kvercitrina. Upotrebljava se kao narodni lek za jacanje, protiv proliva i protiv pega na licu. Bodljikava ljuska, koja spada 'Sa semena kad sazri, sadrii mnogo kateblnskih tani.na i flavonskih heterozida. Kod nas upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku od Zapadne Evrope, gde se uspesno, cesto i raznovrsno upotrebljava u naucnoj i narodnoj medicini umesto americ ke droge hamamelis, od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirenih vena. Najnovijim ispitivanjima eksperimentalno utvrdeno da divlji kesten deluj e, svega, prisushm znatne koliCine vitamina : povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti. Prema tome, dolazi do izra.Zaja, pre svega, dejstvo flavonoida, zatim tanina. U mnogobrojnim industrijsk:im farmaceutskim preparati>ma u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena cesto se daju sa ovim drogama: Hamamelis, Hydrastis, Viburnum opulus, Hypericum i dr., se tim smesama dodaje za ul.Zavanje bolova Belladonna, Stramonium ili Scopolia. Od svih smesa se spravljaju ~Supozitorije (svecice) za lecenje hemoroida.

Protiv opekotina ocl suncanja spravlj.a se pomada ili ulje na nacin opisan kod hajducice. Pri tom se koristi cvet divljeg kestena, ali se redovno dodaje i kamilice. Ekstrakt od oljuslenih, rtek uranih semenki spravlja se na dosta slozen nacin u apoteci. ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholom) semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno 50 kapi za vreme akutnih napada, bolova od hemoroida. tJpotrebljava se ti za lecenje katara nosne slu znice, katara bronhija, podagre, reumatizma i isijasa, trombofleita, grizlice gnjata (ulcus cruris), kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. Emfizem ko1-zja u Francuskoj lece dajuci 6 nedelja 100 do 300 g oljustenog semena divljeg kestena. Ovo se cinJ krajem leta i pocetkom seni sa svezim semenom. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje, se Iecenje ponovi jos sest nedelja na isti nacin. Da se di\ lji kesten sacuva svez, treba ga obrati sa bodlj,ikavom ljuskom, smestiti u neku bladnu odaju i dobro pokriti slamom i travom. otrotnosti sernena divljeg kestena decenijama se raspravljalo u naucnom svetu . Konano utvrdeno da ga bez ikakvih losih posledica jedu divJje zivotinje, o d domacjll\ ovce, koze i krave se poprave i ugoje. Ima juci u vidu da kod nas u mrnogim krajevima, osoito u ~planing.Jkim, stocar skim, ima vise stoke nego hrane (piee), dobro bi bilo da se divlji kesten
1

308

LECENJ

BIIJEM

ostavi za zimsku ishran (samleti i mc5ati kao bra.Sno s plevom, slamom i drugom mr~avom picom). Sadite divlji ke.sten, jer rtx> vrlo korisno drvo. Seme nikne za mesec dana. Divlji kesten vrlo brzo raste. Vec prve godine izraste oko pola metra. Naraste do 30 m visoko, stalo do 2 precniku. Divllli kupni cvetovi udruZeni u jedre kupaste cvasti dugaoke do 30 cm. Divlji kesten rasprostranjen samo na Balkanskom poluostrvu, ga .i nostrani botanjcari i ljubitelji prirode nazivaju ~alkansk.i Iepotan. Stotine hi1jada kilometara drumova svetu okiceno mocnim stablima sadenog divljeg k estena. Uspeva cak i na zaslanjenom zemljistu (Rsanda, banja kod Melenaca, i drugde Bana tu) .

Vatnost divljeg kesterza za ishranu gladnim godinama i ratovima nije mala. u kestenovom sen1enu ima skroba proteina kao u nasim zitima, masnog ulja znatno viSe. Ulje futo zbog velike kolicine karotenoida (provitamina ). Za nuidu, nestasici hrane, iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i koristiti za ishran. jos jedan razlog vise da ovo svestrano koisno drvo sadimo svuda. Ovo jedan od zadataka nase omladine.
Narodna bnena: beli divlji kesten, konjski kesten, madal.
goki

kesten, divlji kastanj, jelos,

DIVUI

RASTAVAC,

I>AVOLSKI
.

RASTAVCICI, SRAU

PIPUNIC,

Ecballium elaterium

Rich. -

Cucu:rbitaceae

U Beograd, Nis i drugim nasim gradovima ima neJkoliko narodnih lekara koji lete kamen fuci, zapaljenje zcnih kanala, obolelu jetru i ma]ariju nekim k.rastavcima sto liee na davolciee iLi krastavcicima sto izbacuj sok i seme kao torpedo. o1esnik legne, narodni lekar pod nos podmetne jedan takav v krastavOic, pritisne ga i iz njega s velikom sinom izleti bolesnikovu nozdrvu sok i seme govorili su nam. Drgl s dobijali gotov lek od tih narodnih lekara. Teskom mukom smo dosli do jednog lli!tra tog leka. U boci od litra i bilo rpreko polovine sitnih cupavih kra.stavcica, do grlica jaka rakjja. tecnost zimaju bolesnici na razne nacine. Ukoliko se vi~e tog leka uzme, toliko se olesnik vecma prf> znoji, pozelen i, povraea, dobije stra~an dijare i ima utisak da svu utrob povratiti i da umreti ... . Me<1utim, narodni lekar mu kafe da to tako mora biti i da se nista ne boji. Neki se bolesnici hvale da im taj lek pomogao. Da 1i ko od njega umro, nisam dosad mogao otkriti. Najzad sam pronasao i narodne lekare koji lece ovim divljim krastavcicima. Svi su govorili da su pre rata lek dojali iz Bugarske, najvise iz Varne. Pre 20 godina, ispitujci lekoVtito bilje u okolini Slankamena i tra-

DIVU1

RASTAVAC,

f>AVOLSKI

RASTAVCICI ...

309

zeci mesta gde r-aste slatk.i koren, nait1em ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divlji krastavac. Bilo ga sve do prvih kuea lizu Dunava, svuda pored mostova i rupama i kanalima, jendecima koje bujica udubila u zemlji. Naj\fi~e ga ima tamo gde se <1ubre te jendeke. U septembru i oktobru, kad sve bi1o sprfeno i sivo dugotrajne sue i velik:ih vrucina, divlji krastavac bio u punom cvetu i okicen i-sto tako mnogobrojni plodovima koji lice na male, cupave, dlakave krastavciee, neki od njih, cim ih dodirnete, naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo. Prilikom branja oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trcnu u oOL Tom prilikom niko mi r~ta nije mogao reei za ~ta se ti krastavciCi upotrebljavaju. n.e korisna biljka koju ni stoka ne pase. Jedino se neuka deca hoee njome da igraju rata i podmornica, a1i im r~ ditelji zabranjuju jer znaju da biljka skodljiva. tome da li ih neko upotreljava kao lek saznao sa.m tek druge jeseni. Jedna zena bere te krastavcice i nosi ih nekome u Beograd, niko ne zna kome i zato. Meni to bilo dovoljno, jer sam konacno saznao poreklo beogradskog leka, naime da se on ne doija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske, nego iz Slankamena i, verovatno, i iz drugih mesta u Srbiji. Kasnije sam ga nasao od Ulcinja na sever u primorju svuda gde se ctubre i sliva prljava gradska voda. Isto tako i u akedoniji, na Niskoj tvrdavi i drugde. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva, Cucurbitaceae. Poreklom iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. Gaji se kao lekovita biljka jos mestimicno u Engleskoj i Francuskoj. Donedavna u engleskoj farmakopeji bio oficinala n lek nazvani Elaterium ~~Li Elaterin, Elaterium alum ili Elaterium anglicum. ekstrakt doijen iz svezih ~krastavaca. rastavcici su dugi do 5 cm, debeli do 3 cm, duguljasto-jajasti, futozeleni, trooki, u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastim sluzavim sokom. Bi1jka polegla zemlji i lozi se kao krastavac, ali vise lrioi na dinju. Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim 1istovima. Cvet Zt. Cela biljka gruo, cekinjavosivo dlakava. Nepotpuno zreli krastavcici beru se u septembru zajedr s dr~kom . Zreli kra. stavc~Ci pucaju sami od s, cim se dodirnu, tako da se eovek trgne. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. Sadrii jednu drasticnu materiju zvanu elaterin, koja , verovatno, sme5a raznih hemijskih supstancija. Ima jos i vinske, limunove i drugih kiselina, ugljenih bldrata, enzima, smole i drugih sastojaka.
Engleka farmakopeja od 1948. god. ne propi-suje ''ise elaterijum. Divlji krastavci, narocito njihov sok i ekstrakt, drasticna su sredstva za ciscenje, koja su, kao i drugi slicn~ drasticni lekovi, nekad bili u velikoj modi. Lek nepouzdan i opasan, ga ~kolska medicina napustila.

Iz divljih krastavaca 1958. god. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin, elateridin, elatericin i dr.) s kojima su vrseni ogledi na eksperimentalnim Zivotinjama i utv1eno da se uz njihovu primenu i istovremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnih oblika eksperi-

310

LBCBNJE

IU

mentalno izazvanog raka. Me<!utim, izgleda da ova jedinjenja deluju ubitacno i na normalne eelije, tako otpala nada da se ova biljka upotrei u borbi protiv raka. Narod.na lmena. - Osim navedenih, evo ~ nekoliko narodnih imena: ljuzak, ljuja, divlja buca, divja dinja, divji kukumarici, divjo krastavice, mlunic, nedirac, netikalo, plu2ec, strk, strkavica, tikvic, st!irkavac.

DIVLJI KUPUS, DIVLJA SALATA, DIVUA RIGA, DVOREDAC

Diplotaxis tenuifolia DC. -

Oruciferae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 80 cm. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisu1nog sinigrozida, zog eega deluje slicno slacici i renu. Upotrejavaju se seme i sveza cela biljka U cvetu. Cveta od maja do novembra. Cvetovi su zuti kao sumpor. Uzeta u vecoj kolitini, biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaJoida nepoznate gra<!e.

DIVLJI LADOLEZ,

KOSULJARA, SLA

Calystegia sepium R . . r. - Convolvulaceae

Dugovecna ze1jasta povijSa cija staljika, cesto delimicno zemlji polegla, moze da bude dugacka do 5 m. Listovi su krupni; liska do 6 cm dugaka, gola, sjajna, u obl-iku po11kovice ili strele, ali vrJo druga i ~i ljata. Cvetovi su vrlo lepi, u oliku levka, beli, krupni, upadljivi, pojedinacni, 4--6 dugacki, izbij aju iz pazuha lista na dugackim dr~kama. Ca~ica mala, petodelna, samo na osnoVii srasla, petozuba, ostaje posle opadanja krunice. Plod sitna eaura s mnogo semena. Cveta oelog leta. Rasprostranjcnost. novitjm mestima. Droga. Raste svuda,
najvi~e

vlafuim

~umama

i se-

Koren i list (Calystegiae radix et folium).

Sastav. - i druge biljke iz porodice poponaca (Convolvulaceae), i divlji ladolez sadrZi smole, osobito korenju (oko 5-100/). Ima i tanina, flavonoida, jednu materiju lroja izaziva zgru~njavanje krvi (antihermoragik) i dr. Upotreba. - Smola korena deluje kao laksans i holagog, sli.Cno jalapi. dejstvu lista ne slafu se mi~ljenja terapeuta, jer tanin deluje suprotno smoJ:i. U biljci ima mnogo raznih soli, zbog eega deluje diureticno. Kod nas upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. Slicnog sastava i dejstva su dve srodne domace biljke iz iste familije: Calystegia soldanella R. Br. - morsko zelje, raste na pesku uz more i .
silvestris R. S.

Narodna imena.- Evo ~ nekoliko narodnih imena: veliki slak, zgoneek, beli ladolez, slatkovina, hladolez, eadorcic, ~atorce.

OIVUI MORAC, DIVUI KOMORAC ...

311
STRAC

DIVLJI MORAC, DIVLJI KOMORAC, RAUICA, ADRIJAN,

Meum athamanticum ack. -

Urnbellifeae

Trajna zeljasta stj tarka planin s kih p asnjaka. S tabljika do 50 cm vis?ka, ~uplja . i na os1_1ovi ima upave konaste ostatke otpalog lisca. LiSce VJSCSttuko Sl tno delj eno, kao u mirodije i moraca. CvetovJ su beli ili ruz i-

DIVUI

R :

KOREN, VRH

STABUIE

U CVETU, PLOD

casti i sakupljeni u nejednake stitove. Ce'la biljka mirise na angeliku i kao i ona upotreljava se istu svrhu. Koriste se koren, plod i cela biljka. Ima oko 0,6'0/ etarskog ulja, voska, smole, pektina, mantiola i do 27/ skroba (u
ko reru).

Planinci s matraju da rpovecava mlecnost domacih zivotinja.

DIGITALIS PURPURNI,

NAPRSTA.

Digitalis purpurea L.- Scrophulariaceae

dvogodisnja ihi visegodiSja k. Prve godine izbije samo rozeta od prizernnog lisca, druge izraste visoka, prava, dlakava staljika, visoka od 0,50 do 1,80 . Lisce kropno i naspramno. Gonja polovina staljike obrasla krupnim, vrlo lepim, upadljivim cvetovima pore4anim s

Digitalis

312

LE.CBNJB BlUE.M

jedne strane. Kruica u oblik naprstka ili zvon~iea , r r n r v en i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene. Klturom s dobijeni i drugi var ijeteti digi talisa sa ledim listovima. Plod dvopregradna eaura puna v11o sitnog, z6kasto mrkog semena, koje vetar lako raznosi kad eaura pukne. Rasprostrnnjenost. - Purpurni digitalis iljka atlantske, manje srednje Evrope. Raste od Po tuga lij e do Sveds ke. Raste na s i l i k t n z 1 i ~ t novim krcevinama, ~umama koje se proredju i na neobadenom tlu. Alpima ga nema, cak ni na silikatnom terenu, jer tamo nema mangana. Naprotiv, Vogezima ga ima vrlo mnogo, jer tamo u gvoidevitom tl ima oko O,SO/o mangana. Kod nas i u zemljama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa. Gajenje. - Seme vrlo sitno, zbog eega se pre setve mora pom~ati s peskom. Sej e se prolece ili s jese111i seme koje sabrano iste godine. Na jesen, odnosno na prolece biljcice se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 30 cm. Za jedan ektar treba oko 100 g semena ili oko 140.000 sadnica. lijavost semena traje svega 2-3 godine, procenat klijavosti iznosi oko 75. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejama. Zemlja treba da bude i i i k t n , k i s 1 , 1 k , sitna, poluvezana, u staroj sna11i, puna h u m u s , f s f t , m n g n i g v z d . V~tacka z t n dubriva i dobro preg01elo dubre takode povisavaju prinos i procenat lekovitih sastojaka. Purpurni digitalis n d n s i k r . Najolja zemljista za gajenje digitalisa su tek proredene ili iskrcene Su.me. Berba. - Bere se list sa divlje biljke u cvetu lepom ~ suvom vremenu. Sa gajenih biljaka bere se vee prve godine, jer nema opasnosti da se mesa sa drugim biljem. Obrano 1isee treba samo sto pre i sto brie OSU 5-iti na 55-600 ili, jos bolje, u vakuumu na niZoj temperaturi. Jos bolje obrano lisce odmah staiJizovati. S t i 1i z v n , t n s u v 1 i s , odmah 7.apakovano u ampule od jednog Hi vise grama, od m r k g s t k 1 , u z t , gljendioksid ili u nekom indiferentnom gasu, moze na bladnom mestu sacuvati aktivnost n k 1i k g d i n . Vldnost i toplota su najvafniji uzrooi kvarenja droge. V1age ne sme iti vise od 3~/. Za n!du, droga se moze tuvati i zalivenim posudama koje se stavi malo silikagela, pecenog kre~a ili nekog drugog sredstva za upijanje vlage. Otvorenu ampulu treba od.rnah potrositi, ostatak b~iti ako se droga ne i mogla brzo potrositi. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvot1aca, datum kad izvr~ena biolo~ka titracija i jacina (Valor) droge. Droga. - Lise jajasto-dgu1jasto. Gornje najmanje i ~Sedece, srednje na kratkim drskama, prizemno najkrupnije i sufeno u dugacke krilate ~ke. Dugacko do 30 cm, ~ioko do 15 cm. Lisce nejed.nako ili gotovo dvostruko nazljeno (D. ambigua i D. lutea imaju nazuljen rub). Gornja strana tamnozelena d malo maljava, donja svetlija, jer pokrivena re tkom belo-sivom dlakavom nav1akom ~spepletena ak m r z m z i 1 i , veoma naorana i .ima skoro uporedne t r i r n n r v , koji se protefu u prostoru koji ogra<1en sekundarnim jako povijenim nevima. Na nalicju se nevi veoma isticu. Mirisa slabog, ukusa gorkog i neprijatnog.

DIGITALIS VUNASTI,

BESNI.

..

313
ZUACICA,

DIGITALIS VUNASTI, BESNIK, BESNICE,

PUSTIARA, PONJAVIC

Digitalis lanata

Ehh.

Scrophulariaceae

V u n s t i d i g i t 1 i s 1-as te na kre(i;nja(';kom zemlj istu u sredjoj, narocito u jugoistocnoj Evropi, najvi~e na Balkanu. Kod nas ga ima vrlo mnogo na krce\'inama. Ima ga i retkim ~umama, kamenjarima (tercijarni slojevi). Voli suncan polozaj. Staljika visoka oko 1 m, kao sveea pra,,a, na donjoj polovlni gola, na gornj oj, gde ima cvetova, sva v unasto-dlakava (lana=vuna). Cvetni klas vrlo gust. Cvetovi su vrlo zbijeno poredanl svuda unaokolo staljike. Casica vunasta, segmenti s lancasti i siljasti. Krunica s i v 1 , prosarana gustim mrkim zilicama i maljavo-vunasta; gomja usna kratka, donja dvaput dufa, istaknuta, belieasta i jajasta. Cveta leto. Dok se na vrh klasa nalaze mnogobrojni C\,etni ppoljci, sedini su cvetovi, ispod njih plodov.i, eaure pune vrlo sitnog semena rdaste . Seme treba sairati zbog gajenja ove vrlo varoe biljke. Vunasti digitalis se sve v trafi i zbog toga se gaji kod nas i mnogim drugim zemljama. U terapiji i farmaceutskoj industriji sve vBe potiskuje purpurni digitalis. Gaji se isto kao purpurni digitalis. Za poslednje dve decenije vrseni su srednjoj E\'ropi opsezni ogledi gajenja, selekcije i ukr~tanja izmedu D. lanata, purpurea, ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa, sve u ze1ji da zamell!i purpurni digitalis koji se uvozi iz zapade E vrope . Droga. - List d u g u 1 .s t, lancetast, silj as t b ezmalo go .i re tko trepavieasto dlakav, nenli na prvi pog1ed izgledaju k d s u ar 1 1 n i: isticu se g 1 v n !i n r v i d v s s t r n kao dva luka. List : na licu tnnozelene, na nalicju svetle . Donje lisce 15- 25 cm dugacko i 3- 5 cm siroko, svedeno na kratku drsku. Lisce sa staljike sedeee, 10-12 cm dugacko i do 2 siroko. Obod lista ili malo talasast i cesto trepavJcasto dlakav, najvi5e pri dnu. Dlake su krute li lako opadaju. List cvrst i Zilav. Gotovo bez lflSa, v r 1 g r k g i neprijatnog ukusa; gorci od purpurnog digitalisa.. Falslftkati. - List dugoliste bokvice (Plantago lanceolata) tanji i lomljiviji, ima 5 gotovo palelnih nerava; oporog, slanog i s1uzavog ukusa; nema heterozida. Sastav. - lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci: 1) Supstancije koje se sa FeC13 , tj. tanini, kafena i ferula kiselina. - 2) Razne kiseline: digitalinska, mravlja, sircetna, propionska, butema, izovalerijanska i druge. 3) Mineralne soli. - 4) Hidrolaze, oksidaze i peroksidaze, enzimi koji igraju negativnu ulogu prilikom susenja i cuvanja droge, jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin pouzrokuju opadanje Jekovitosti lista. 5) Kardiotoicrti fLeterozidi i saponozidi. Vunasti digitalis daje oko 35{)/ vodenog ili oko 31!/ etalnog ekstrakta; ostaje 70fo pepela. Sto1 . (1933) sa svojim saradnicima izolovao prvoitne heterozidne komplekse iz svetih listova digitalisa i nazvao one iz D. purpurea u rp u r - g 1 i k z i d i i , one iz D. lanata d i g i 1 n i d i m (la-

314

LECI!N1E BIUE.M

nata-glikozid) . , , ih zatim podvrgao hidroHzi pod uticajem enzima, kiselina i baza. Pre e kstrakcije oslobodjo se enzima i tako spretio ~tetno hidroliticno dejstvo na praheterozide. Svi lanatoziili su 2-3 puta kardioaktivniji od purpidozida, osobito Ianatozid , digilanid ili cedilanid, zbog cega st ovaj sve vi~e trii. Stol i rajs doblli su 1933. i narednih godina digilanozide i utvrdili da se u svezem listu vuastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 450f 0 , 17D/ 0 i 37/0 . s,,a tri laatozida su dobijena u kristalnom stanju. Digilanozid za terapiju najvafniji i najbolJi kard!iotonicni heterozid digitalisa. Svojim dejstvom se razlikuje ne samo od heterozida purpurnog digitalisa vec i od digi1anozida i .
~eeera

Saponozidi se nalaze semenu i listu. Hidrolizom daju d ili vi~e (glikozu, galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole. Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (iligitonin) i gitonozid (gitonin). Iz Iista ''unastog digitalisa izdvojen tigonozid (tigonin).

Upotreba. - Digitalis d od najvafnijih lekova za srce, narocito za jacanje srcanog n1isica. U terapijskoj dozi digitalis kardiotonik, rad srca, usporava i regul:i.Se itam . Vunasti, purpurni i neke druge vrste d i g i t 1 i s , razne vrsfe s t r f n t u s , 1i n d r, g r v t, d u r d v k, kukurek i neke druge iljke sadrZe heterozide koji u terapijskoj dozi deluju t n i cno n s r i spadaju u s t ro i d n d r i v t . Ova grupa se nazi,a jos i digitalisova !ili digitaloidna, jer purpurni digi1:alis prvi S u terapiju; uveo ga engleski lekar Vilijem Vitering 1785. godne. Inace, jos su Arapi upotreljavali primorski luk za trovanje pacova, crnacka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov. Ove biljke pripadaju raznim biJjnim familijama (Scrophulariaceae, Apocyrzaceae, odovima i vrstama i poticu sa raznih kontinenata, ali Liliaceae) i raznim 1 im zajednicko da sadrze vrlo srodna s t r i d n h t r z i d n d i n n (genoJ.i sa 23 i 24) i da svi de1uju na srcani misic: u terapijskoj dozi su lekovi, uzeti u vecoj kolicini su otrovi za srce. Premda se ove droge upotreljavaju kao lekovi u medicini vec vise od jednog veka, njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljenr i su tek p oslednj ih nekoliko decenija. noge kardioaktivne droge sadrie nekoliko vrlo slicnih heterozida, zbog cega ih donedavna ilo te~ ko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima. Osim toga, u svim tim drogama nafaze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i doijanje primarnih heterozida iz droge, !' lih enzimi razlafu i doijaJu se samo sekundarni heterozidi. Druge vrste dJgitallsa. - Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa, ali se u terapiji za sada koiste samo dva: vunasti i purpurni. Za vreme rata, usled nestasice, koriscen i st ovih domacih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digi.talis ambigua Murr. 1 D. ferruginea L., recte D. lutea L., D. lae\1igata W. ., D. fuscescens Vel., D. viridiflora Lindl., D. orierzlalis Lam. i dr. Sve 5U otrovne i lekovite, ali ni1SU dovoljno proucene. Stoka ih ne pase.

DIGITALIS VUNASTI, BESNIK .. .

315

Digitalis se sme upotreljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja, susenja i rukovanja digitaJ.isom treb a iti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom!
VaZ:na napomena! -

LLSTOVI DIGJTALISA: - DIGIALIS PURPUREA, - D. LANATA, - DONJA 1 D GORNJA R LISTA D. LANATA - GLAVlCASTA DLAA NA LISU D. PURPUREA, F - GLAVICASTE DLAE NA LISTU D. LANATA, G - OBICNA DLAA NA LISTU D. ' LANA'A. - DLAE I DELOVI EPIDERE SU UVELICANl

316

LECEN.IE

fU

Narodna lmena za Digitalis purpurea: babln naprstak, velik!i trov, debeli trov, napostnjik, naprstnjak, pustikara, crvena pustikara, crljeni napersnjak. D. lanata azivaju jos i maljava zubacica, pustena pustitk ara. D. amigua (=D. viridiflo,a i D. orientalis) : besnik, besniee, bokarcic, bumbarecija, velecvetnl aptstec, zuti naprstak, fuckas ta pustikara, zuckasti naprstak, marijin prsten, medic, na prstak, telemcina, tolemcina, trava od , cama, crviuc. D. ferruginea: besnik, besnice, zubacica, kostobolja, ponjavica, Justikara. D. lutea: zuti naprstak, mali fingaret, naprstak, rmeni babji prstec, rmeni prstnek. D. laeigata: besnice, glatki naprstec, skripavac. D. fuscescens: zuacica, ponjavjca, pustik.ara, crvivc.
DINJACA,ROSOPAST,ROSNICA

Fumaria officinalis L. -

Papaveraceae

Jednogodisnj a nezna zeljasta biljka. Staljika cesto polegla, do 60 dugacka, razg1nata, kitnjasto obrasla dvostruko ili trostruko perasto deljenim listovima. Cvetovi su ljubicasto-ruiiasti sitni, udru.Zeni u grozdaste cvasti. Cveta od r do oktobra. Gorkog ukusa. Rasprostranjenost. njivama, rSevinama, pored puteva. Droga. Nadzemni deo biljke cvetu (Fumariae herba). Sastav. - SadrZi alkaloide fumarin (Hi protopin) i aurotensin, fumarnu lciselinu, oko 11)/ kalij m-nitrata i blorida, tanina, smole, ~eeera gorke materije. Upotreba. - Diuretik, dijaforetik, blpotensiv i tonik. Upotreljava se i za pobolj~a nje prometa materija, najvi~e kao rana proletnja salata zajedno sa drugim gorlcim raznim zelenim biljkama; pije se i oli ku : 1 spena ka~ika prelije se m mlake vode, ostavi preko noci i popije .izDIMNJACA jutra pre jela. U narodnoj medicini se upotreij ava za lecenje zuci i jctre, zatvora i cira zeluou. Upotreljava se i u oliku tinkture, alkoholature, ekstrakta i sirupa. Za bolje \laren je: 20 g dimnjace, n, anisa, korena sapunjace i sladica. Jedna supena kasika smese se popari sa 200 g kljcale vode, ostavi pola sata i popije pre dorucka.

DINJA. DfNJICA , LUBEN1ClCA...

317

Narod.na lmena. - Os=n navedeni, evo ~ nekoliko narodnih imena: dimica, dimljaca. crvena d:. njaca, pclinac, rosno zclje, crveni rosopas, rosulja, runja,rac, rusnica.

DINJA

Cucumis melo L. J ednogodi ~nja

Cucttrbi taceae

zeljasta iljka sa dugackim polegJim vrezama. Gaji se u veJikom broju varijeteta kao u k usno slatko voee. - U narodnoj medicini se upotreljava plod, semc i koren. - U plodu ima 95-960/ 0 vode, oko 0 ,50/ belanevina, 3()/ secera, 3,3/ bezarotnih ekstraktivnih materija, soli bakra, gvozda i cinka, Hmunove kiseline, karotena, vitamina i mirisnih sastojaka, zbog cega se zrela djnj a koristi kao pi"ijatna i zdrava letnja i jesenja poslastica koja osve~ava i povoljno deluje na upaljenu sluznicu organa za varenje, spolja upot1eljena ulafava bol uboja i opekotina. U semenu ima oko 10"/ \:ode, 27/ masnog ulja, 4,50/ 0 azotnih materija, 1,50/ fitina i drugih korisnih sastojaka . Seme lagog uljastog ukusa; sitno stucano s vodom, seme daje emulziju koja povoljno deluj e protiv raznih upala organa za vare11je, i spolja protiv opekotina, jer u blaiava bol. - Koren irna smole, voska, pektina, kalcijum-malata (1,5/) i melonemetin, mater:iju koja izaziva proliv i povraeanje. Narodna imena: vreza, dina, dun1lek, lubenica, ljubenica, melon, ml lon, m ilun, 1nlon, mlun, pepen, pipon, pipun.

DINJICA, LUENICICA, OSKORUSICA,

RVARA, ZMIJSA RAVA

Sanguisorba minor Scop. -

Rosaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 80 cm. Listovi su perasti. Cvetovi su sitni, zeleni i crveno prosarani, sakupljeni u guste okruglaste cvasti na vrhovima staljika. Cveta od aprila do avgusta. Raste livadama. Kad se biljka protrlja, oseca se miris na zelenu lubenicu, dinju ili krastavac. Svi delovi biljke, osoito r.izm (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina, U rizomu oko 13'()/ . U listu ima oko 200 m(fJ/o vitamina , zbog cega se mlada dinjica moze koristiti kao zeleno povrce; ona cesto zelena i pod snegom. Upotreljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenjaku, travi od srdobolje i slicnim oporim drogama. Druga narodna imena: bozj a brada, dinjusa, zilinjaca, jagodica, krovosnica, lubenicarka, lubenice, lubenicje, lubenica, fin1fulja. Slicnog hemijskog sastava i dejstva i Sanguisorba officinalis L. Uarcija trava, dunjica, krvara, krvokapka, krvoloka). iljke nard upotreljava protiv zmij skog ujeda.

DlNJlCA

318 DOBRICICA,
S, DOBRICAVA

LECENJE BIUEM

Glechoma hederacea L.- Labiatae

Trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 20-40 cm. Donji deo s taljike puzi, gornji uspravan i razgranat. Listovi su na dugackim drskama, srcoliki ili bubrezasti, naborani, d nazuljeni, na nalicju crvenkasti. Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama. Cveta maja JUDa.

Rasprostranjenost. dama i drugim mestima.

Raste obilno svuda

sumama, na vlafnim liva-

DOBRIC.ICA

Droga. - Vrhovi granc1ca cvetu, 1ist, cela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (G lechomae i1i Hederae terrestris summitas, folium, herba et succus) svojstvenog prij atnog mirisa i gorkog i oporog ukusa. Sastav. - Oko 60fo 1anina, 0,03-0,06<~/ etarskog ulja, gorke materije marubina, smole, voska, oko 3</ secera, holina i mnogo kalijumovih soli. Upotreba. - Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronblt), zuci, za pojacanje mokrenja, protiv proliva, za apetit, protiv histerije i neurastenije. Uzima se 2-5 g d roge u prasku, oliku (20 g na .tar kljueale vode, ostaviti da stoji pola sata), 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke. Od soka se vl sirup (jednaki delovi soka i secera). Spolja s e upo-

DRAGOUU

319
Pome~ana

za lecenje ka tara nosa, ozleda i rana. s nom daje se protiv crovnih par azita konja.

trejava

sa ovsenim bra-

Ostala narodna 1mena: br~tan zemlji, br~tan-trava, br~tran vrednjakl grosic, dobricava trava, dobrieavica, dobricanova trava, dobricarica, dobricevica, dobreanova tava, kotur, mesecnjak, niski br~ljan, okrugljak., rasturice, samobaj, stravna trava.
DRAGOLJU

Tropaeolum majus L. -

Tropaeolaceae

JednogodiSnja zeljasta biljka tporeklom iz u i Me~ksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno cvece, sto se i imenu vidi. Listovi su goto\ro okrugli, na dugim drskama i izra.Zenom nervaturom. Cve-

DRAGOUU

tovi su krupni, na1ocitog olika, upad1jJve futo-narandzaste , prosarani crvenjm prugarna. Plod suv, d se na dela; u svakom ima . 1 s~m~. Cveta leti. Upotrejavaju se svez list i cvet i zrelo seme (Tropae?lt .maJa~ts f olium, flo:; er semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~oll'opeol.od 1 ~nz1m mirozin pod cijim se dejst\om, u prisustvu vode, ovaJ heter.ozid ~azlaz.e n~ benzil-iz<>tioc_ijanid, kiseli kalij um-sulfat i glikozu. U dragol]'~bu ~ma JOS 1 smoJe, p ektina, gumc, tanina, raznih secera i do 300 m~/o vttarnma .

320

LECBNJB

BIUE

Poslednjih godina dokazano da dragoljub irna antiblotska svojstva (vid. Fitoncide). Dragoljub deluje slicno drugim biljkama koje takoc.1e imaju sumpornih heterozida. kao sto su ren, rotkva, slacica i dr. U industrijskim zemljama sve se vise koristi kao prijatna vitaminska i antiskorbutska proletnja kura olik.u svakodnevne salate ili soka (10--15 g dnevno) iscedenog iz sve7.eg lisca dragoljuba. Mlado lisee se isecka, posoli i moze se ta.kvo jesti ili se doda sirceta, li-muno\'Og soka i ibera, vec prema ukUu potrosaea. S\1ako domacistvo trcba da gaji d ragoljub, eadc ) oni koji nemaju bastu, jer se OD moze gajiti 1 na balkonu i U sobi pored prozora (zirni) tako da se uvek rnoze imati zelene salate. i sve druge biljke sa sumpornim eterozictima i vitamiom , i dragoljub ima velik znacaj kao preventivno sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba unistava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semena se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragolj.ub se upotejava za lecenje hronicnog bronhitisa, emfizema, astme, iuci i protiv opadanja kose, jer tonicno deluje na koiu i koren kose: nasecka se 100 g svezeg lista dragoljuba, koprive i simsira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi i iscedi i tom tinkturom t.r lja koza na glavi. Ostala narodna imena: aleasica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, latince, latifa, ljuidrag, penjalica, slak.

DRAGUSICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA

Senecio vulgaris L. -

RAVA, GOLU2:DRAVA

Compositae

Jednogodisnja, rede d\ogodisnja zeljasta iljka, visoka do 60 cm. Stabljika uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovima. C\1etne glav:ice su 10 mm dugacke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom cevasti, retko kad, samo obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proieca do jeseni. Plod sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanicu. Dragusac raste kao korov usevima, na zapustenim mestima, starim zidinama, na razvalinama i slicnim mestima. Upotrelja\-aju se list i cela biljka cvetu (Senecionis folium et herba). Saddi nekoliko alkaloida (ukupno do 0,500/()) nedovoljno proucenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smole, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u oliku (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jos cesee 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. u Engleskoj se \ protiv crevni parazita domacih zivotinja. Slicno se upotreljava i svez sok isceden iz presne biljke. Druga n:odna imena: badeljcac, golZdraka, guscernjak, divlji liS njak, draguac, kosticic, krstovnik, mali kostris, mlijecnjak, mrzlicnjak, 'Staracac. Slicnog hemijskog sastava i terapijske primene su i s;rodne domace vrste istog roda, biljke kod nas vrlo raspr.ostranjene: Senecio L. (veJiki kostris, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablja trava) i dr.

DRN.DUVN

321

DREN

Cornu.s mas L. -

Comaceae

Grm nisko drvo, visoko 5-8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste ili sivkaste. listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni 1 obodu celi. Cvetovi su futi, javljaju se rano, pre stanja, vec u martu, sa.kupljeni u stitaste kitice, pravilni su i eetvor-oClani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, najviSe suvim, suneanim, kamenitim stranama svetlih stopadnih suma zajedno s drugim grmljem i
siljem.

Droga. - Svezi i osuseni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, secera, sluzi i glioksalne kiseline, ru koi ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, i drugi proizvO<ti spravljem od zrelih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za Ieeenje protiva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog dejstva i kora. Slatko, kompot, diem i pogotovo sok od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica istovremeno su i lek koji sva.ko rado uzima. Steta sto se kod nas drenjine malo koriste. Narodna imena: ila sviovina, drena.k, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drije.nak, drinika, drin, drinovina, drinjuliC, Zti drenak, Jruro. slip.nik, rumeni dren, h rrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan ze)jasta jednogodisnja biljka, visoka 1- 2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drsci, obodu celi. Cvetovi su ruiicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osuseni .nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan poreklom iz Ju.Zne Amerike, odakle se posle otkrica Amerike naglo ra.Sirio celom svetu. Gajenje. - Jugosla,;ija proizvodac prvoklasnog duvana za pSenje, osoito u Makedoniji i Hercegovini. velik izvoz.ni artikl. Izglt\d lista. - List duvana do 60 cm dugacak i do 15 cm skok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-lancetan i skoro bez drske. u k u s neprijatnog, ljutog, nagorkog i pomalo slanog. i r i s opojnog i neprijatnog. Cela biljka otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana alkaloid n i k t i n. Kolicina nikotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo sirokim granicama: od 0,3 do !/. Ima malo i drugih alkaioida: nor-nikotina, anabazina koji izomer nikotina, n i k t 1i n , koji cvrst, n i k t i n , koji mirise na persun, n i k t i n i i z n i t i n . Alkaloidi su vezani n a jabucnu i limunsku kiselinu.

- 322

LECENJ

BIUE

U duvanu ima i smole, etarskog ulja, masti, sterola, voska, gume, ~e c~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitrata, malata, c~trata itd.; kalcijuma i kalijuma. Nikotin t t n 1 k 1 i d. Sveze destilovan nikotin bezbojna, uljasta, prozirna tecnost, teza od vode (specificne tezine 1,027), ljutog mirisa koji gu~i, vrlo ljutog i .neprijatnog ukusa koji i nagriza sluzokofu. Na svetlosti se i mrko i raspada se. Nikotin jaka baza. Rastvara se .u vodl i organskim rastvaraoima. Destiluje se vodenim parama, se na. taj natin i vadl iz Iisca i ostalih delova zelene biljke. U biljci se nalazi vezan u oiku malata i citrata. S m du vana ima 36 do 400/ s n g s u ~ i v g u 1 , koje sastaVtU slicno pamuonom . u lju i upotreljava se za izradu firnajza i . SadrZi O'ko 6()!Jfo linoleinske i oko 27{)/ olednske kiseline. Uljane pogace imaju oko 4(}1)/ elaneevine. Iz cveea i 1 jedne vrste duvana s belim miisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno t r s k u 1 , koje se mnogo traZi parfimeriji za izradu mesanih, kombinovanih mirisa . Upotreba. - Naj\ri~e duvana se potr~i za n. U medicini duvan se danas ne upotreljava za 1ek. edino u veterinskoj medicini slufi pokatkad jak infuz duvana protiv vasiju i drugih insekata. Ekstrakt duvana doijen maceracijom lisca, jos cesee cele biljke, upotreljava se vr1o mnogo u poljoprivredi za 1istavan1e insekata . stetocina na gajenim b iljkama. U istu svrhu upotreljavaju se i soli nikotina. Preko traheja (dusnika) n:ikotJin prodire .u tkiva insekata i, .delruJu6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do 15io), se upotreljava za dobljanje ove i nikotinske (faktor ) kiseline. Duvan otrovan ne samo za toveka vec, jos viSe, i za mnoge domace zivotinje. Osim h r n i n i h t r v n , koja su najce~ea i redovna pojava strasnfu pusaea, cesto se dogadaju i akutna trovanja, koja se ponekad zavr~avaju smrcu. Pored nikotina, koji nosilac otrovnosti duvana, u prepariranom d'Uvanu ima i drugih ttokosienih sastojaka, zbog cega ovaj otovniji od obicnog, nefermentiranog duvana. Narodna tmena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obiean duvan, tobak, tutun. Nicotiana ntstica naziva se narodu: bagov, brazilijski duhan, div1jj tabak, kereus duhan, kmetski tobak, krZak, krdia, madiarski duhan, prdosija, seljacki duhan.

..

DUD

Morus nigra L. i

alba L. -

Moraceae

Iz dudinja crnog duda, narocito onog koji ima vise kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i r 'U i k m z, koji s1uze kao hrana, p<r slastica i lag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotreljava slicno kao s.irup od malina. S\eie dud!inje su slatko-naJriselg ukua. SadrZe oko 100/ invertnog ~ecera, oko '-! sloodnih organskih kiselina (limunove i jabucne), v i t m i n , s1uzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

ri5nih sastojaka. Ductinje su zdrava hrana kako za coveka tako i za domace zivotinje. Listom od duda narod leci ~cernu bolest i oolele organe za mokrenje. Zbog velike ko licine ~ecera dudinje su izvrsna hrana. Narodna lrnena. - Crni dud narod naziva ~ i ovim imenima: murgav dud, crna murva, crnica, crnicka , ~arndud, ~andud, ~anduda . B eli dud: bela murba, bijela murva, bljeli dud, morva, murva, murvac.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

Cydonia olonga Mi ll. -

Rosaceae

Dunja poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, danas se gaJI 1 raste poludivlja u jZnoj . Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuci ili kruski slicni plodovi jedu se svezi kao voce i slufe za iz. radu izvrsnih vocnih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i zelea (kitnkez<<). Sok iz voea i skuvano voee imaj.u vrlo prijatan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plucnih bolesti itd. Kod nas dunja vrlo orniljeno voce, mnogo se sadi, dobro uspeva i rnnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. lzgled droge. - Sernenke (Cydoniae semen) su vecinom udrZene (5-20) i s 1 1 n u s l u z. Oblika su donekle kn1~kast~jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme mrko-crveno, tvrdo, do 1 dugacko; kad se potopi u vodu , postaje sklisko od velike kolicine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive ljuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k u s najpre sJuzavog, kad se zvace, oseca se slab ukus i m ir 1 s gork.ih badema (HCN, cijanovodonicna kiselina).
Falsifikatl. - Semenje od kruske i jabuke glatko, sjajno, tamnomrko, vi~e okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpusta sluz.

Sastav. - Ima oko 200/ s 1 u z i, k t .i n , oko 80/ raznih ~ecera, oko 10fo jabucne kiseline, 15/ m s n g u 1 , m i g d 1 i n (0,5/). emulzina, protida i tanina. Upotreba. - Upotreljava se kao sluzavo sredstvo (Mucilago Cydoniae) za izradu emulzija :i mikstura pro1iv kaslja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (losioni) i u industr.i j i. Danas se bez razloga mnogo rnanje upotebljava no ranije. Grci i Rimljani su dunju mnogo cenili kao lago sredstvo protiv proliva (tan~n i sluz). Prisutna cijanovodonicna k.isel1na U s emenu cini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slueajevi tovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne reli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonicne k.iseHne. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotreljava, tako da se nasa pr oizvodnja uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izratuju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324
ok od dunja lufi k pr'j ta.n i le _\ t nap taJc koji osvdava i luz.nicu u ta, t.elucn i cr ' . 1 Zap du da proti\' dnih 1 upom h proii,. d . Sok prvlj . dej~m truganih z_reJih 1.dra' h dunja. ~. brike >k\ pravlj ju rnuta i t r (filtro,ani) sok. Od dujinog sob vakn kuta u jc:sen mote za celu godinu pt\'itj inJp: kg trog. profHtro,~J108 sok poku,a se sa 2 kg ~~1-, procedi kroz ~i t flanel, razllje u omanje ~i te ~. zapu i i ~U\'a na hladnom rnc tu. 0\ sirup odlifno sredstvo Z3 zas1a<1ivanje gorkih i oporih lekova, osoito onih protiv deljih p roliva.
Dtmjia slz: 100 g dunjog semen pok,,a~i sa litrom i de ti lovane vode, drfi 12 sati i kroz n! p rocedi. ! se upotreblti sve!a, m o!e se n n vodeoj pari osu ~iti.

Ostala narodna nena : t, gdunj a, d u njac, kunj a, kuta, kutinj a, kut na, mrka tunja, tkunja, tunj a , turudla, funja, cunja.

DUIR

Zingiber offioinale Rosc. -

Zingiberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i neoljustenih, pljosnatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. --;- Poreklom .iz tropske Azije, ali se danas gaji ne samo u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vec i zapadnoj i JZ noj Americi. lzgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastim prstima. U celini dugaCa.k 8-12 cm. Ogranci su dugacki do cm, Siroki 1,5-2 cm, debeli prosecno 1 cm i s v i 1 z u i s t ravni; rubovima su zaoljeni, na sredini Siri. Rizom grubog opipa kad neo1justen. Pokorica prugasta siva. OljuDUMBIR steni izom i gladak. Dumbir tvrd, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu zrnast, be1o-sivkast, s retkim neznim vlaknima.

RIZOMI

PR.ESEA.

ZINGIBERACEA. S POPRECNOG OBELE:tENA ENDODERA I SUDOVNI SNOPICI NJE. 1. DUIR (ZlNGIBE R). 2. KURUA (CURCUA), GALA.NGA (GAJ.ANGA), 4. ISI OT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrZi 0,25 do 3'0/ t r s k g u 1 , 5-8'0/ s m 1 , g -i n g r 1 , skroba i sluzi. r m d r g potice od etarskog ulja, lroje se sastoji od t r n (d-kamfen i beta-felandren), 5 s k v i t r n (z i ng i r n), i n 1 , i t r 1 1 boroneola. Ljutina dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecnosti 1jutog ukusa, bez rnirisa, gingerola. Upotreba dwnbira u medicini neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

326

koji Zivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir karminativ i sti.rnulans. ljuto-aromaticno sredstvo upotreljava se kao korigens mirisa i ukusa ne prijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za jacanje apetita u obliku tinkture ili gonkih preparata. Narodna lmena: vruca trava, gingibar, c1indibar, c1umber, fumr, zenzer, zend.Zefil, zinc1efil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ingver, cencer, crni ingver, d.Zumbir.

BURDEV IU DURDIC

Convallaria majalis L. -

ConvaJ.lariaceae

Mnogi misle da se c.1urevak samo gaji i da poznat samo kao kulturna bastenska biljka naS.ih cvetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade hektara gustih mracnill suma, osobi:to onih, u svetu najooveni}ih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. s u .p rave prirodne plantaie, nezaboravni rnirisni cilimi protkani di'\rnim belim biserim a. Upotreljava 'Se kao 1 kardiotonblc, .Jek za srce. Durdevak propisuju mnoge farmakopeje svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotreljava kao narodni l ek. 1 zato se1ima nisu zabelezena trovanja. Medutim, gradovima i industrijskim centrima btlo i kod nas trovanja zog neznalacke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Cirtajuci knjige i novine, neki srcani bolesnici su na svoj.u ruku kuvali lit i cvet lturc1evka i pili. Nekoliko slueajeva sam zaeleZ.io u Beogradu, Zenici, Zagrebu i Suotici.

Ne upotreljav'ajte l!ur~evak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od ~urdevka. Znaci trovanja .su isti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slabot, iznemoglost i dr. S\J i delovi ~ur~evka su gorki, ljuti i otrovni. Zabelezeni su slueajevi trovanja dece njegovim cvetom (SSSR) i plodovima (Nemacka). Plodovi su vlo !, pvivlacne bobice. Kod nas, na zalost, ruko nije obraeao rpafnju na trovanja t1urdevkom. Lekovi od 4ur4evka. - U apotekama, osoito u SSSR-u i Zapadnoj Evropi, izraduje se tinktura (100/ alkoholi ekstrakt) od lisea, rede od cele nad.zernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije vreme se i ono k oristi. U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom slofenih patentiranih preparata. nogi industrijski lekovi za srce imaju pored kar diotonicnih heterozida durdevka jos i lekovite sastojke glogovog cveta. Svi lekovi od durdevka smeju se upotreljavati samo savetu lekara i uzimati jedino u apoteci. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti z kontrole kardiologal U homeopatskoj medicini se od XIX veka, u farmaceutskoj industriji tek u veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj nacin doijaju bolji lekovi, postojanijeg i jaceg dejstva nego od osusenog lista i

IOURDJ!V ILI f>URDIC

327

4evak.

cveta. Ovo zato, . jer ISU srcani gljkozidi <1urdevka w lo nepostojane materije, brzo se raspadaJu na ne1ekovite sastojke pod uticajem enzima, vlage i drugih spoljnih ~inilaca. U novije vreme izra<1uju se preparati od svei.ih cvetova iJ;i od sve!e ti_~va_ne ~ stabilizo,rane droge. S k i z v t <1ur<1evka najaktiv~J~ L1st skoro dvaput lekovitiji od rizoma, cvet oko ~etiri puta. Stabilizovana droga bolje deluje i dZe safuva lekovite sastojke od nestabilizovane. U novije vreme u medicini se koristi samo iol~ki titrovan <1ur-

Sastav. - U Icu i podzemnim organima ~ima asparagina, limunove i jabucne kiseline. U llurdevku i ma tri kardiotoni~na heterozida: konvalatoksozid, konvalarozid i konvalamarozid. U cvetu ima, pored toga, ~ i O ,OSo/0 etarskog ulja prijatnog mirisa Zto-zelenkaste nepoznatog hernijskog sastava. Glavni lekoviti sastojak kristalni heterozid konvalatoksozid. Berba i senje. - U SSSR-u, odakle droga, isto kao i gorocvet, dosla u medicinu (1880), izraduju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa cvastirna, listovi, cvasti i odvojeni cvetici. Durdevak treba brati pafljivo i sto pre ossiti zagrejanoj susnici da cvetovi ne bi potamneli. i druge biljke, durdevak raznim fazama vegetacije nagomilava raznim organima razlicite kolicine srcanih glikozi da, t emu beraci bilja moraju voditi raCu.na ako zele da doblju kvalitetnu drogu. List treba brati najpre, neposredno pre nego sto se pojave cvetni pu poljci, jer u to vreme lisce najkrupnije i , sto najv.Znije, u toj fazi list ima najvise lekovitih sastojaka. Cvet brati kad u cvasti donja polovina otvorena, gornja u pupoljku. Ako se traii cela biljka (herba), b.ati na poeetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, posto tada ima najvise lekovitih satojaka. Pakovanje 1 fuvanje. - Posto s lekoviti sastojci ~ur~evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati p resovanu u bale :i dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u ~istom, bladnom magazinu, ali ne dufe od godlnu dana! NAPOENA! Durdevak otrovan, ge ne smeju brati deca i trudnice. Posle rada s durdevkom, ruke i lice dobro oprati toplom vodom i sapunom. Radnici zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i presv.uci. Gajenje. - f>ur<1evak se gaji vegetativno, ne semenom. Sa rizoma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 cm rastojanja. Gajenje ~ur ~evka lako i vrlo korisno. Ne treba zaboraviti da se ~ur~evak mo!e gajiti vocnjacima i sumama kao met!ukultura, jer to biljka lroja precveta dok drvece ne olista, i kasnije dobro podnosi, Cak i traZi senovita mesta. Na taj na~in se irna visestruka korit. ZaAtlta u pirodl. - Zog izuzetne vafnosti ~urdevak u prirodi za. konom zastieen. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZ.vaju, ne da ga u nistavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, biserni cvijet, okari~, gorsk:i ljer, gumbala, devicica, dolinski ljiljan, ~urdev cvit, durc.tevo cve~e, c:turdica, zvoneek, jurjevka, carevo cvijeee.

EUALIPUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi; 1ma ga u nasem Primorju. U tropima se ne gaji. Drvo raste do 80 m . Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takoc.1e gotovo sve iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vec desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. ujedno i najvBe poznato drvece. . amygdalina n.ara.ste do 150 ml Zbog svega toga poeelo se od druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isusivanja barovitih malaricnih krajeva, i na taj nacin uspesno pocela borba protiv ove teske bolesti - malarije, jer biljka svojom vrlo intenzi"-nom transpiracijom tr ajnim liscem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa) . Osim toga, primeceno da i i5paravanje etar5kog ulja, pogotovu za veme letnjih tega korisno, jer komarci beze valjda zato sto im ne pi1ija miri5 eukaliptusa. Drvo otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), ali sve do polovine XIX veka bilo retko5t i vidano samo botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera u5peva da doc.1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mora 5 ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka 5 naglo rasirila u svim zemljama gde dobro uspeva limun i .n arandZa. U medicini 5 upotreljava od 1865. godine. Berba. - Bere se odraslo, ne previ~,e mlado li~ce, osu~i bladu i cuva d zatvorenim sud.ovima. Droga. - Lisce dvojako: ) Sa starijih grana lisce kopljasto-jaja5to, najcesce s r s t , pri dnu ko5o. Dugacko oko 20 , siroko do 5 , debelo, kruto, koZ5to, golo, s i t n - r d v i s t , na nalicju zeleno-plavo. A1 ko s e prema svetlosti gleda lupom, vide se (osoito u 5rednjem delu lista) tackice koje poticu od s u 1 i n s t r s k i u 1 m. ) S m 1 d i h g r n i lisce krace (do 15 cm), ~ire (do 8 cm) i bez dr~ke, 5 t , pri dnu s r 5 t , tanje i mekse. Upotreljava se lisce sa starijih grana. Mirisa osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, ukusa aromaticnog, oporog i nagokog. Sastav. - Ima 1,5-/ t r s k g u 1 (sveze li~ce 3-50/), t an i n , gorke materije, smole i voska. Vadi se iz 5vezeg lisca i cvetnih pu-

EUALIPUS

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se doija destilaaijom svezeg Ji~ta. Bezbojna ili svetlo zelenkasto-zuta tecnost karakteristicnog svezeg ukusa koji bladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. Glavni sastojak mu oksid i n 1 (60800/) (ili eukaliptol, kajeputol). Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

EUALIYrUS .

PUPOUA

GRANCICA S LADIM U SCEM. L.

STARIJA GRANCICA S
ROZ

D -

UZDUUN PRESEK

PUPOUA.

CVETOVIA .

PLOD

Upotreba. - Ulje li~ce od eukaHptusa -slufe za lecenje organa za disanje, najee~ee u oliku inhalacija. Svojim taninom li~ee tonik i alstringens, zbog ulja ono antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja cineol. Daje se proiiv bronhitisa i astme. nogo se upotreljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~avdne za inhalaciju pri oboljenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih ooljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotreljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanicku famju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se IBea dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenim imenom Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

330

LEeENJE

BIUM

EFEDRA
Grancice raznih vrsta r'Oda Ephedra (Gnetaceae) ru se za vreme cvetanja (Ephedrae herba), suse, presuju bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrina. Najvise droge proizvodi ina, Mongolija i Pak.istan. Efedre s kserofitne biljke koje rastu na kamenjaru planini. Droga se sastoji od zelepih valjkastih, clan.kovitih grancica, dgackih 10--20 cm i debclih 1-2 mm, bez mirisa i gorkog ukusa. Saddi oko 1,4/ alkaloida, od kojih najvafniji f d r i n. Ima 7-90fo tanina. Glavnina droge se koristi za vat1enje efedrina, sasvim malo za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajtnije, manje otrovan i deluje preko usta. Upotrebljava se cesto, raz.novrsno i mnogo. Godisnje se svetu potrose tone efedrina. Upotrejava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekib drugih bolesti. Narodna tmena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kos1ternica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

ZAICA, OPUNCIJA, SVERVIN JEZIK, NANIN JEZIK,

GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica

ill.-

Cactaceae

Trajna zeljasta blljka, visoka do 2 m. Stao soeno, mesnato, d~ belo, oyalno, plocasto, razgranato i manj~vise obraslo sitnim iglicastim trnjem. Cvet krupan, rZitast ili zuckast. Plod rZicasta ili fuckasta, jajolika, socna bobica, 5-9 cm dugacka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklom iz Meksika, u nas u Primor}u se odoma6ila i raste karnenjaru. U narodnoj medicini se upotrejavaju plod, cvet, stajika i koren. U Zbici ima vrlo mnogo vode, oko 920/. U soku iz ploda ima l!O/o secera, 70fo belancevina, slt i organskih kiselina. Sok iz stalj ike izvrstan olog za omeksavanje i sazrevanje cire\a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluznice. Svi delovi biljke upotrejavaju se kao narC>dni lek protiv proliva,

.. .
11

332

IU

srdobolje i bolova u trbuhu, najc~6e u obliku 100/~nog taja. od korena dobar diuretik. Zreli plodovi osve!avaju svojom k:iselotu. Cvetovi se upotreljavaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz staljike se koristi u kozmetici za spravljanje mask:i za v-latenje i osvezavanje koze na licu. 2:abica se uspeSn.o suprotstavlja eoziji i slu!i kao stcna hrana, osobito sorte ili vrste bez trnja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJA,

KOKOTIC, VID, GRANCICA,

SR

Delphinium consolida L. edogodi~nja

Ranunculaceae

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10-50 cm. LBee vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, sim.i, udruZeni grozdaste cvasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena cme . Raste svuda, najce~ee na strnjikama posle zetve. Droga. serrten).

Nadzernni deo b iljke .u

cvetu i seme (Consolidae herba et

Sastav. - U semenu ima oko to/o al\k aloida delsolina, delkozina, delfina i dr. i oko 28/ masnog ulja. - U cvetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava , zatim alkaloida i Zte kemferola. Cela biljk& vrlo otrovnal Zbog toga ne treba upose ponegde u narodnoj medicini za olak~avanje porodaja, uredivanje menstruacije, teranje mokra6e, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se tr.Zi za izvoz cvet zavomjaka (pod latinskim nazivom Calcatrippae flos). - Treba ga brzo osusiti na promaji u bladu da sto l sacuva divnu ta.mnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj cvet ulazi u neke cvetne cajeve vi~e zbog lepe nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo ~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, zavoronak, zejne-ostan, zelen-ostan, mamuzica, modri eelebi-percin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, tako~e su otrovne zbog istih sastojaka. su Delphinium halteratum S. S. (kozjaCica), D. orientale Gay. (zene-bostan, crveni celebi-perCin, relebin-pertin), D. fissum W. . (zelenika, ribarre, kozjacica), D. staphisagria L. (vSljivka, vu~nica, granulja, ljivacica) i dr. Ova poslednja vrsta najotrovnija. Njeno seme se ~ ponegde upotreljava, obliku finog pr~ka ili masti, protiv v~iju drugih insekata. Za vreme rata stucano seme drZano nekoliko dana u sirCetu, su time trovane v~i.
Upoteba.. treljavati; koristi

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagije gorkog, Ijutog i neprijatnog usa, i pali. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

.tALFlJA

333

ZALFIJA
Salvia officinali.s L. -

Labiatae

U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitn, lekovit d medonosn biljk nazivaj naj te5ce pelim, srednjoj Dalmaciji kadulja, u sevemo m Primorj kuJ, istotnoj Srbiji kalaver :i dl.iger-tra\.a, varo~ani talfija. Osim ovih, ima i drugih narodnih imena, kao sto su: beli dziger, vrtni Za.jbel, goloper, zavbej, zajl, zalvija, zalfa, janovdence, kadilja, kadja, kadulja-kriZatica, kadta, kaloper, kaluper, krastatica, kriZna kadlja, ljekovita kadulja, ljekovita slavulja, nemacki kaloper, pelin, perusina, pit omi pelin, prava kadulja, s1avlja, slavulja, uzani kaloper, crni kaloper, cmogorsk.i pelen, ~alvija.

UPOTREBLJAVA SE

LIST

Najlekovittji list se dobija kad l.alfija pocne cvetati, to najc~ce maju. List se bere, ssi i cuva ito k pailjivo kao i list nane, jer i zalfija spada istu bi.ljn familiju usnatica, zbog cega se i na Zalfijinom listu nalaze sitne sekretor.ne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potice svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije.
MADARSA

,
~

f.
\

:
(

'.

1--f

'\'

z ,......
-.

"

'\'

PODRUCJA ZALFIJE U JUGOSLA V I

334
OD CE GA POTICE LEKOVITOST ZALFIJE?

LBCENJ E BIUEM

Glavni lek6VJ.ti sastojak lista Zalfije isparljivo mirisno etarsko ulje, koga ima od 1,5 do 2 ,5/. Oporoot i lekovitost lista potice od tanina (stavskih tnaterij a) ~ gorke ma terije u Zalfiji deluju lekovito.
UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI

2alfija ;edna od najstari jih medicinskih biljaka. Navode svi antlcki medicinski pisci. Jzgleda da se najv i~e upotreljava u nasirn primorskim gradO\Ijffia, gde l danas aSi piffiOfCi imajU 0gr0mn0 poverenje U }ekovitU moc f alfije. Uostalom, tu ima i opravdanja, jer ne treba izguiti iz vida da naJe primorje daje najbolj i alfiju svetu li d.a se na.S izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osusenog lista. Glavni kupac SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatican zacin za mesne konzerve. Zal fija ulazi u sastav velikog br oja lekova, koji se upoteljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaju sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antisepticno (dejstvo etarskog uljaJ . Do otkriea antibiotika zalfiju su vekovima upotreljavali u obliku protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lucenje znojnih zlezda. i drugi lekovi nacinjeni od zalfije upotreljavaju se i za jaeanje orgazma, jer sadZe tanina i gorkih materija.

OD ZALFIJE

Tri supene kasike !alfijinog lista se popari s pola litra kljuCa.le vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smet1ecrvenom tecnoscu ispiraju se oolele des.ni i usta. treba sto d drZ.ti u ustima.

PROTIV UPALE

MORACNIH

PUTEVA

50 g lis ta zalfije, breze i medvedeg grozda 'Se pomesa, zatim doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da doije jednoobrazan . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra klju Ca.le vode, odmah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocet1ena teenost pije malim dozama celog dana umesto vode.

se se lise

ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE

Latinski naziv Salia potice od RimlJana latinskog salvare, sto zna~i spasti, spasavati, izleciti, jer su Rimljani 5 pre 2.000 godina veoma cenili i na razne nacine upotreljavali za lecenje. Latinski naziv officinalis znaci lekovit. Dakle, latinska imena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biJjk:u reci.

ZALFIJA
ARLO

VELIKI I ZALFIJ

Od sveg lekovitog bilja Karlo Velik.i najvise oenio Zalfiju. se vidi i onom njegovom strogom istorijskom zakonu, Kapitularima, u kojima veliki \rladar nareduje svim driavnim imanjima ( to su uglavnom bili manastiri) da moaju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih na prvom rnestu bila zalfija. Od kolikog to uticaja ilo i ostalo kroz vekove vicli se cinjenici ~to i danas svaki katolicki manastir mora irnati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete iljke. I u nas, s jedne i s druge strane Ni.Save (Sicevska klisura), gde raste divlja i.alfija isto unako lekovita kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokoleljivo poverenje u isceliteljsku moc kala!Vera ili diiger-trave. I nasi Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, eesto imaju u svojim vrtovima neki busen kalavera, pored rZe i osioka.

INDUSTRIJSA

PROIZVODNJA ZALFIJE

Nekoliko stotina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na nasem adranu i godisnje proizvede do 30 ljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zalfije zive mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog kasta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to neprekinut cilim sivo-be1icaste , kad zalfija procveta i zamirise, sve se oboji divnom tamnoljuieastom m. Od svih le-

kovitih biljaka 1wSem karstu zalfija ima najveci znaeaj borbi protiv erozije. retko otporna biljka koja izdZava dugotrajne letnje s i pripeke i zadovoljava se minimalnom kolioinom hranljivih materija na ljutom
kr~u.

Zbog toga ova tako vaina biljka na mnogim rnestima u nas zakonom za5ticena.
ADULJIN

MED

LEKOVIT

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek vise ceni od ostalih. IZGLED
BIUE

Zalftja dugoveean, razgriat, zbijen grrnic, visok 50-90 cm. Sta ljika drvenasta, vi~egodi~nja i cetvorouglasta. Li-stovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo-ljubicasti, ponekad rufieasto-belieasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeni u klasaste pr~ljenove na vrhovima staljika i ogranaka. Cela biljka vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

336

LECENrn

ZDRALJ.EVIONA,

ZD~~' PISAV1CA, PISAVAC

Galega offiicinalis L. -

Papilionaceae

Dugovecna zeljasta biljka, visoka do 1 m. Staljika uspravna, uzdZ naborana i suplja. Listovi su peras1o deljeni i dugacki. Cvetovi su plavilstobeli, .skupljeni u guste cvasti. Cveta leti. Raste na vlaZim mestima.

Droga.- Vrhovi grancica cvetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (flavonski heterozid), saponini, tanini i gotke materije; list im.a do 100 mg!J/0 W.rtamina . Upotreba. Prisutvo gvanidinskih derivata objaSjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih olika seceme bolesti. Pojaeava lueenje mokraee, znoja i mleka. Ulazi s:stav anticlijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme upotreljavati bez kontrole lekara.
Narodna imena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, kozja ruta, kozjaca, luda trava, olina, orlovac, p.iskovina, rujavac, skovra.Z, harlina, silj.

ZIVA

RAVA

Erodium cicutarium L'Herit. - Geraniaceae

Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 cm. Ima dugacke, perasto deljene Iistove i ru.Zicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele cvetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razlik,uje se izdZenim 1istovima i spiralno uvijenim kljunom na plodieu, koji, kad .se ovla.Zi, poene da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, najvise na suvim, suncanim mestima. Upotrebljava se cela biljka brana u cvetu (Erodii cicutarii herba), vise u ruu:odnoj nego u n auenoj ~medicini zog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih mljenja terapeuta lekovitoj vrednosti Zi.ve trave. nekima, deluje brfe, ali slabije nego Hydrastis ( donekle i kao razena glavnica), drugima, deluje tiVA RAVA slicno rusomaci, dragSou i koprivi, se s tim drogama daje ob1iku .kao hemo.statik. Za suzbijanje mettoragije i menoragije uzima se svaka 2 sata spravljen od 20 g iseckane suve droge kuvane 10 minuta u 200 g vode. Tek u novije vrerne (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nek amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

ZUI ZECJI TRN. ZU IA ...

337

sast?jci (amini) koji donek1e mogu da objas ne vekovno poverenje u hemo$taticku moc ove vlo r asprostranjene biljke. . Narod1~ imena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, teklJca, capljan, crvene nozice, eapljina.

l UTI ZECJI RN, lUA L, lUA-ELOVICA,

ZECEVAC,BRNESRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 visok grm. Raste na silikatnom zemljistu vristinama i suman:a. St~ljike i ~rancice su zelene i gole. Cvetovi su k.rupni, hlti i lepti rast1; donJa usna trozuba , gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 cm) u maju i junu i su.Se da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer otrovna! SadrZi alkaloide spartein, saro tamnin, genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotreljava se za va denj e sparteina. Cela biljka vr lo ot1ovna! Sulfat sparteina se daje kao lek za srce, ali samo na lekarski recept.

lUIA, SISIRIA, ZUA SIMSIRIA, ZUORN

Berberis vulgaris L. Sim~irika

Bereridaceae

trnovit grm, visok oko 2 m. Kora sivo-zelena. U ~.. ljenu ima nekoliko listova, neki list pretvoren u trn. Listovi su o ratno jajasti. obodu sitno nazuljeni, debeli .i povrsini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skupljeni grozdaste obesene cvasti. Plodovi su crvenonarandzaste, duguljaste i nakiselog ukusa, prijatne za jelo, slu.Ze i za spravljanje kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta junu. Rasprostranjenost. - Raste zivU ogradama, medama, svetlim sumama, pored puteva i drugde suvim mestima. Svojstva. - Cvet neprijatnog mirisa. Cela biljka gorka i na prelomu Zta. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus). - Plodovi se beru kad sazru, obicno k rajem leta, suse na suncu u tank om sloju da s to bolje sacuvajl lepu prirodnu boj U. - Kora i korenje se sak.upljaju jesen. Najvise se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak berberin (izohinolinski derivat), oko 1/. Ima i drugih alka1oida: bcrberarnina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima OkO 6U/o n kiseline, 0k0 5 SeCera i drugih SStOjaka. Upotreba. - Za zaus tavljanj e krvavljenja iz materice van vremena menstruacije, ali samo pod kontl'olom lekara. Daje se u oliku infuza: 20 g

338

LBCENJE BIUEM

kore na pola litra kljutale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i u zima 2 do 3 solje dnevno. U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi lekovi. Britanska farn1akopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj m.e dicini koren i kora simsirike se upotreljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre s licnih bolesti. Narodna lmena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji ~imsir, Zta siba, Zuta suma, futelinka, Zti sib, futi sil p ak, futikovina, Zto drvo, zutovina, utokora, kisljen, ocetka, utekovina, trpka fu. tika, cigansko grozde cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo.
1

'
ZUTILICA,
ZUILOVA, ZUILOVA RAVA

Genista tinctoria L.
Papionaceae

Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, prugaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, duguljas tim liscem, na vrhovima su male grozdaste cvasti od futih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i U hras.t ovim i orovim sumama do 1.800 m nadmorske visdne. KOI'tiste se cvet i seme (Genistae flos et semen). Sa.clri oko 0,3/ alkaloida: anagi Z\LLICA rina, citizina i metilcitizina, flavonskog heterozida luteolozida, ma:Io etarskog ulja i vitamina . Narodni diuret-i'k, dijaforeti1 k i laksans. Narodna lmena. - Osim navedenih, evo jos nekoliko narodnih imena: zuteljica, oicna Ztica, zanovet, trava od Ztice, drenk.

z
ZDRAVAC, ZDRALICA, PRJBOJ
Geranium macrorrhizum L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta plarunska biljka. Ima do 1 dugacke, kao prst debele rizome koji puze s koro povrsini zem1lje. Cvet crvenkasto-ljubiea-st, oblikom podseea n a rodin ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrfi etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osoito rizom, gde ima najvBe oporih jedinjenja. Narodni lek za leeenje upala sluznice organa za varenje. I druge domaee Geranium-wste sad.r ie mnogo tanina. Tako, narocilto Geranium sanguieum L. ( de vojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/, G. pratense L. (livadna iglica, ilja, maternica) i G. silvaticum L. (~umska iglica, gorska ljuieasta ilja, li-sicka) vi~ od 200/ tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, kacja trava, k.rvnica, pastirska iglica) zv u nadzemnim delovima ima oko 300/ tanina i ceni se, osobito Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvdniijih tani nskih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340
ZELENIA, ZISKO

LECENJE BIUEM

ZEUE

Pirola umbellata L. -

PWrolaceae

ZELENIA

Mala, tajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Liee trajno, prezimljuje, koznato, u dnu sta ljike. Cvetovi su beli ili ruZicasti. Cveta leti. Naj~ee raste peskovitim borovim fumama. Upotreljava se list (Pirolae ili Chimaphilae folium). SadrZi oko 4fJ/o tanina, fenolnih heterozida arbutozida, metilarbutozida i erikolozida, ljute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hem.ijskim sastavom zel, e nika slicna medvedem grozdu, su i dejstvo i upotreba gotovo i ste: anti.septik mokracnfu puteva. U SAD se ceni kao toniJk i adstringens i upotreljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna tmena: vrist, zeleni ka, zelencic, kruscicaJ hruSec. Istog hemijskog sastava i dejstva i srodna vrsta Pirola rotun difolia L. (grusoica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hrusc~ca).

ZELENADA,

2:UTI SINOVRAT, 2:UI NARCIS, LAZARICA

ZERINADE,

N arcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaceae

Trajna zeljasta bilj,ka, visoka do 40 . Iz k:rupne lukovice rano u prolece izbiju dva saljasta lista i divan Z.Ut, krupan cvet. Zelenkada ukras planinskih livada. Gajti se kao orrriljeno cvece. Upotrejava se cela biljka s lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica gorka i Ijuta od alkaloida narcisil'la i liko1ia. U lukovici ima jos i sli, inulina, mnogo iglica kalcij.um-oksalata, malo secera i voska. U listu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, tosterola i karotena. U maloj kolicini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) oJaksava iskasljavanje, u vecoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva se 5 minuta sa 250 g vode, oced i , iscedi i pomesa sa 500 g meda; uzima se 2-3 kasike dnevno protiv obionog i velikog kaslja, tk.atara pluca i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA , LISAJIVICA . ..

341
poeticus L. (b~li narcts: b1Jel1 sunovra t, ovcica, go rska ruza, zerlin), N. radif lorus Sal1sb. (narc1s, beloc\'a t, dokoljenica, di vlja zerina) i dr.

Slicno~ sasta~a i .~ej.stva su i druge vrste istog roda: Narciss

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, RAVA OD LISAJA, RUNJIA,

KOSURA

Hieracium pilosella L.- Compositae

Trajna, mala zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 cm. Na zemlji rozeta duguljas tih, obra tno jajastih lis tova. Na vrhu s taljdke glavicasta cvast svetloZte . Cve ta od maja do septembra. Raste na suvom

ZECJA LOBODA

zemljBtu. Upotreljava se cela biljka s korenom (Hieracii herba). Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, flavonske deriva1e ( cveta) i umbeliferon (vid. Neisparljivi fitoncidi). Narod lek za lecenje blsaja, up~e mokracne besike, izbacivanje peska i kamena iz bubrega i mokracne bes1ke i za pojaeano mokrenje. Ostala 11arodna imena: zlatnik, jandrasika, kosmatica, misja ovcica, mi sje uho, ovcija brada, proljetnica, runjavicina, slavak, trava od poljacine.

mrsrom

342

LECENJE BIUBM

ZECJA SOCA

Oxalis acetosella L.Oxalidaceae

Sitna, nefna biljcica, visoka 10-15 cm. zemlji polegla i svojim Hstovima podseca na detelinu, ali su vrlo kiselog ukusa i na nalicju purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste vlafnirn gustim surnama. Cvetovi su beli i ljubieasti. List zecje soce prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali otrovan zbog velikog sadZaja oksalne kiseline: 0,80-0,900/. Narodna imena: bozji kruhek, detel.inka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, kis eljaca, kozji k iselj, kukovacina sol, slanica, socica, cecelj, soska.

ZECJA SOCA

ZECJA ILI ZECIJA STOPA

Geum urbanum L. -

Rosaceae

Trajna zeljasta iljka, visoka do 90 . Rizom kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem; prijatno 1nirise karanfilic. Stablo malo razgraruuto, dlakavo i pod prstima grubo. Prizernni listovi su rozeti i perasto deljeni, oni na staljici ~su t r odelni. Svi listovi su obodu nejednako nazuljeni. Cvast grozdasta metlica. Cvetovi su zute , dosta sitni, \lla dugim drska a . Plod oupava loptica. Cveta leti. Rasprostranjenost. Ras te svuda, najvise obodna suma i sumskim cistinarna, pored puteva, ograda i drugde. Droga. - Rizom s korenj em (Gei
urbani, Caryophyllatae rhi.zoma).
ZE.CJA STOPA

ZECJI TRN , Gl.ADIS . ..

343

mateJ u

~~s~v. - Oko 300/ tanina, ma>lo flavonskih heterozida, jednu gorku 1 oko 0,35/ etarskog ulja svojstvenog prijatnog mirisa na karanfilic, j er sadrii eugenola .

Upotreba.. - Tonik, adstringens, antiflogistik antiseptik zbog tanina 1 eugenola. DaJe se pot-iv ctispeps ije, h:micnog proliva i dizenterije. 1. Za J~a~anje des11i (_krvaljenje): 2 supene k:aSilke sitno izrezanog rizoma popa ti sa 300 g klJueale vode, poklo piti, ostaviti da prenoci, sutradan tom vodom ispiati u sta. . . 2. Upala ~e:ni i usta: 50 g s itno izrezanog rizoma zecje stope i kamiltce pomesatt 1 od toga sprav:iti i upotrebiti kao pod 1. 3. Tinktura: 20 g sitno ezanog rizoma driati 8 dana u 100 g ?Oo/ 0-nog alkohola, ocediti upotreiti 10-15 kapi u kafenoj kasicici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna lmena: b ene dicica, aienak, garanfilaca, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja stupa, karamdil, koncac, mitrovica. Slicno se upotreljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L . (grebic), koja ima zuckaste iil svetloorvene cvetove, raste pored vode, t ' rizomu ima do 40io tanina. .

ZECJI

RN,

GLADIS, GLADUSAC
Papilionaceae

Ononis spinosa L. -

Zecji trn raste na mrsavom i suvom zapustenom zemljistu i pasnjacima kao dugovecan, zeljast, nizak (do 50 cm), vrlo otporan i veoma bodljikav korov coloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najcesce ruiicasti ili ljubieasti. Koren se kopa jesen. Droga. - Koren \'rlo z i 1 v, vanredno t v r d , z i n, d r v n, razdeljen na vise glava, skoro valjkast, cesto p1josnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v i n. Debeo najvise do 2 cm. Katkad uzdu.Z raspuknut i rascupan u vlakna. U k u .s najpre sladunjavog, zatim pomalo oporog i n aljutog. Sa amonijakom drveni deo pofuti. L u m se vidi karakteristicna grada korena. Osobito cesta nepravilnos t, usled koje se s r zn i z i naizmence -sa drvenim delovima ekscentricno sire kao l z s t z r k s t i, povijeni kraci n dn k s i r i n i d u z i n . Godovi se vide kao manje-vise istaknruti svetliji ili tamniji, koncentricni ili ekscentricni krugovi. Sast. a v. - U drogi ima t r i t r n s k g s n z i d zbog koga koren de1uje diureticno. Ima n ekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii alkohola n k ) , tanina, secera, etarskog uJja i jednu Slatku materiju slicnu glicirizinu n n .i d, koji ima slaba hemoliti.Cka svojstva saponozida.
1

Upotreb~.

Zecji trn ulazi u sastav raznih cliureticnih eajeva.

Ostala narodna Jmena: agler, ijeli trn, bodez, vodotirka, volea, vucitrn, 'Vu cji trn, gladiz, giad.i sevina, gladisina, gladi ska, grebenika, gmotn, ig lica, kokorovo zelj , kraljevska salata, milotm, rupni trnic.

344

LECENJE. BIUEM

ZIZELEN, ALIZIZELEN, 2:ENSA PAVENA

Vinca minor L. -

Apocynaccae

Trajna, mala, zimzelena iljka, sa poleglim, tankim, sterilnim stalji kama koje su dugacke 2-3 m i cvetnim uspra\rnim grancicama visokim 10-20 cm. Listo\ri su naspramni, sjajn i, goli, ovalno izdufeni, kozasti i obodu celi. Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinacni i levkasti. Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen. Ukusa gorkog i oporog. Raste obodima sma, zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao t;vece, na j cesce groljima. Upotreljava se list (Vincae minoris folium) broo S\re dok biljka cveta. Ima 0,3/ alkaloida virzkami1w. i drugih srodnjh alkaloida, heteozida vinkozida, urealne i dugih kiselina, sitosterola, tanina, uko 205 mg<J/o vHamina i drugih sastojaka. Vinkamin snizava kni pritisak s1icno rezerpinu. List se upotreljava narodnoj medicini kao gorko i oporo sredstvo za jacanje: 1 kaSika zdrobljenog lisca kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije 1 kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se zimati i u oiku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i toic110 vino: 100 g zdroljenog s pr~lije se 1 litrom najboljeg crnog \ina, drfi 10 dana cesce muckajci, ocedi, iscedi i pije 3--4 puta dnevno 1 kasika pre je la. Smanjuje zed i kolicin secera rnokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka. Ostala narodna in1ena: amantil, brcenova trava, venka, vincica, granicka ljubica, zelengora, zelenika, zimzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvolocnjak, letenka, ljubica, ljupcac, morska ljbica, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinac, svedrc. Gotovo jstog hemijskog sastava i dejstva su i dve srodne k iz istog roda: Virzca herbacea \. . (plavicasti zimzelen, letenga) i V. m.ajor L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJA, ZLATOUSTA ASLACNICA, PSENICICA, :lUJA Rarzunculus ficaria L.Rantmculaceae

Gola zeljasta biljka, \risoka 1525 cm. Cvetovi s zla1:nofuti i javljaju se pre no sto gora olista. Korenje pretvoreno u duguljaste socne krtoJe1 koje se narodu upotrelja vaju (Ficaiae radi..x) za leeenje hemoroida bilo da se sveze krtolice stucaju i sta,,ljaju kao olog, ilo da se kuvaju u mlek . se dobijenom kasicom olaze. Ili se 20g krtoHca z.latice i 20g rpupoljaka crne topole stavi 200 g ulja ili masti,

ZLATlCA

ZLATNICA, CE.LEBl-GRANA

345

umota krpe, stavi u lonac s vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo iscedi, s ta\'i u suve tegle i svako veee se tom lckovitom mas6u mafc. Osim toga mora se pazi ti na stolicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre> meno se pije od zlatice (10 g na 100 g vode) ili ekstrakt u oiku pi1ula (0,20 g ekstrakta) 2-3 puta dnevno. - Zlatica ima fenolski heterozid, sapon, etarsko uljc i ureazu.
'

ZLANICA,

CELEBI-GRANA

Solidago virga-aurea L. -

Compositae

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). Staljika uspravna, tanka, skoro gola i samo na gornjem delu razgranata. Listovi su dlakavi, dguljasto..ovalni; donj i listovi su na drskama i d testerast i, gornji su sedeci. Cve tovi su sitni, zlatnozuti, sakplj eni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stabljike. Obodni cvetovi su jezicasti, zenski, oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle sume, sumske cistine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima vise \ri jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Solidago m.inuta L. -i S. alpestris W. :) i obalnom poducju Sredozemnog mora (S. macrorrhiza Lange) su sitne, niske, u nizim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi-

soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene

u parkove S. gigantea Wild., S. graminifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemijskog sastava i terapijske vrednos ti, ali se ipak u medicini najvise ceni S. Vi1'ga-aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvet (Soli daginis virga-aureae herba). Sastav. - Etars kog ulja fima (u /): podzemnim organima 1 2, lisc 0,70, \u 0,50, u staljici 0,30. Tanina lma ( O /u): cvetu 16, list 11-15, u podzemnim organima 8-10, u stalj ici 4- 9 semenu 6. Tanin katehinski. Saponozida ima n ajvrise u staljaoi, manje u listu i cvetu, najmanje u korenu. Ima i fla'noida organskili kiselina.
1
1

ZLATN ICA

346

LECEN!

BILJEM

Upotrcba. - Narodni lek za lecenje hronicnih ooljenja bubrega, be~ike i Zci, za lecenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluznice. Ulazi u sastav diureticni eajeva za leeenje pielonefrita, cistita i hemoragicnog nefrita. 1. Hronicni 1tefrit: 15 g zlatnice i lista osiljka i 70 g brezovog lista se pomesa; supene kaSike sme5e popari se sa pola litra kljueale vode, poklopi, ostavi sata i popije pre jela u tok dana. 2. Proli1', kr\J stolici: 100 g zlatnice popari se 1 litrom kljCale vode, poklopi, ostavi l , ocedi i pije umesto vode u tok dana. Moze se zasladiti, najbolje rZinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i potrebljavati od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od srdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pola sata, na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. . Uremija, te.Skoce pri mokrenju: 20 g zlatntice, korena selena, o~ trike (Carex) i sapunjace i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sm~e prokuva se 10 minta 1 litru vode poklopljenom sud, ostavi preko no6i i stradan pije umesto vode. Moze se piti i zasladeno, najolje sirupom od ribizla ili od kiselih visanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: 20 g zlatnice, breze, dsopa, ttave-ive i paprenog lisca se pome~a i postupi kao pod . 5. Rane: 25 g zlatnice, petrovca, Zalfije, rusomaee i zmijske trave (Sanguisorba) prokuva se 15 minuta poklopljenom sudu u 1 lirtru vode, ostavi 8 sati, ocedi, iscedi i time ispiraj rane ili se oblaf natopljenim p]atnom (ovo spesno korisceno U svetskom ratu u nedostatk drugih lekova). Ostala narodna fm.e na: Zdinska trava, zlata ~iba, kr:kica, poganska trava, trebuhovka, stapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. Caprifoliaceae

Zova grm ili manje drvo, viiSoko do 5 . Ona vrlo r ano olista. Grane su ispunjene belom srii. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mlecnobeli, jakog mirisa, udrZeni u vrlo krupne lepe, racvaste cvasti sliene stitu. Plodovi su sitne, zeljaste, kad sazru tamnoljbicaste bobice s crve.. nomodrim sokom. Cveta od maja do l. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, najvBe vlamim i zapu~tenim mestima, naseijima i oko njih, obodu ~uma i sumskim prosecima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne ki1e lepom i suvom vremenu, cim se cvetici pocnu otvarati. Precvetale cvasti se ne smeju brati, jer daju drogu koja nema tako pvijatan i jak mir is i mrke . Cvetne kite se pazljivo odrezu i korpi odmah nose kuci, nanizu na konac kao dvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u s~nici da se sto pre osuse. Ili se jedna jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da d sto da i se cvet sto r z s u ~ i i sto manje potamneo. Samo u slucaju rdavogJ vla2nog vremena, su~nicu treba grejati

ZOVA, B ZOVA, BAZGA ...

347

ali n e izn ad 40. Kad se cvasti potpuno osu~e. k r u n ~ s n d r ~ et , tako da na resetu ostanu pete ljke, kroz njega prot1u samo cvetici. Pre.thodno se. ~regleda svaka cvast i iz nje izbace cvetici koji su potamneli, posme~~ Suva . droga mora biti jednolike svetlozute . Cvet Zte, mrke 11I cme treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuva ti krace vreme platnenim vrecicama obesenim na tavanu nekom d r ugom suvom mes tu. Za duze cuvanje mora se zapakova ti u sanduke olozene tamnom hartijom ili dvostruke kese od hartije, jer cvet p rivlaci vlagu i poplesnivi, se mora baciti. Droga. - Cveti6i (Sambuci flos) su belo-Zckaste i vrlo si tni, svega do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu tockastu krunicu, pet prasnika s velikim zu tim an terrna (Sam bucus ebulus, apta, burjan, srnr dlj iva zova ima crvene antere) i kratke, sedeee, zelene zigove (S. racemosa, crvena zova, divlj a bazga, planinska zova ima ljublcaste). Droga osobitog, dosta prijatnog m i r i s , u k u s najpre sluzavo-sladunjavog, kasnije malo lju tog i nagorkog. zov Sastav. Hemijski sastav zovinog cveta jos nije tacno ;poznat. Sadrzi h t r z i d k i i z az i v u z n n , s m n i g r z i d (cijanogenetski heterozid), f 1 v n s k i h t r z i d r u t z i d, t n i n , svega oko 0,0250/ t rs k g u 1 konzistencije masla nepoznatog sastava, zatim ;ima smole, secera, bolina , organs kih kiselina i dr. Upotreba. - Zova se daje u oliku to plog za znojenje protiv nazeba, zatim kao diuretik i emolien s. Ulazi u sastav laksantnog . U narodn oj me dicini se upo treljava mnogo vise nego u skolskoj za leeenje svJh bolesti od n azeba, orgaa za m okrenje, disan je itd. 1. ~ za znoj enje: 10 g zovinog cveta popariti 1 li.trorn klju cale vode, pokJopiti i p os le p ola sata toplo piti na 2 sata 1 casu; zasladiti visnjevim sirupom. Na is ti nacin se moze spraviti i upotrebl ti od smese: 4 g cveta zove 1 3 g li i kam ilice. 2. Za . i zlucivan j e mokrace: g cvcta zove, ploda persuna i kleke i 10 g moraca. Tri supene kasike smese popa riti sa pola litra kljucaJe vode, p oklopiti i ostaviti preko noci. Pi ti tri puta dnevno 1 casu pre jela . . Za lakse is /cas/ja, ,anie sluzi: g cveta zove i podbela i 20 g cveta b elog sleza i r. Tri supene kasike smese popariti sa 400 g kljucale vode, p oklopiti i posle 2 sata piti top]o na 2 sata 1 kas1ku.

348

LECENJE

4. P1otiv vclikog kaJlja: 20 g cveta zove, roslje, Lista piton:og kestena , bok,rice i majkine dusice, kao pod . U narodnoj medicini t,,u se kao lek i unutrasnja k r , l i s t i 1 d z v . U kori i listu i~ma, pored osta log, ~ambunigrina - jednog alkaloida i prgativne smole. U kori ima saponina, tanina i holina. Kora najpre agog k s , zatim gorkog izaziva gadenje povracanje. D eluj e prgativno, vecoj dozi i diureticno i izaziva proliv. Od zrelih, socn plodo\'a peku rakij . U bobicama, pored seeera, ima jabucne kiseline i m nogo cnreno-ljblcas te . Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sam.buci) i potreljavao kao laksans. U narodu se svi delovi zove upotrelj a,,aj za lecenje mnogih boJesti. Jos s Teofrast i Plinij e znali za lekovitost zove. Slicnog hemijskog sas tava ti dejstva su i crve1 1a i1i plarzinska zova, divja zovbl<a, gozna ZO\'a, pistaljnik (Sambucus racemosa L.) i apta, abzovina, avtga, abdovina, bozovina, buj ad, bU7' jan (S. ebulus L.), ali se rede po treJjavaj u ponegde kao narodni lek. Jedino sto se cesce kor is ti protiv reumatiza korenje od apte i pekmez od zrelih plodova, koji deluju kao jak purgans. Ostala narodna Jmena za Sambucus nigra: abzov bZovina, bazag, bazgovina, baz,dov bazo\lika, bezgovtina, belika, b'zga, bzovka, boz, budzova, b zvoka, zaovljika, zovik, zovljika, zofa, zoha, obzovkal ovzovina, pitomi boz, crna zo\ra, crna zovika, crni bazag, crni bezeg.
1 1

ZUACA

Cynodon dactylon

s.

Gramineae

ZUBACA U

CVEU

ZUnAtiN CVET

ZUBACA

349

Zubaca najotporiji korov nasih zitorodnih krajeva. Naraste 30 do 50 . Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. Cveta od proleca do jeseni. Upotrelja\ra se rizom (Rhizoma graminis major). Droga nije dovoljno ispjtana. Sadrzi asparagina, skroba, raznih soli i dr. Ulazi sastav diureticnih eajeva. SlZi i za falsifikovanje pirevine (Triticum repens L.). Ponckad se trazi za izvoz. Narodna imena: bermudska trava, zobenka, zubovina, krvavica, krvokopica, troska trava, troskot, troskocic.

IVANJSKO CVECE
Galium verum L. -

Rubiaceae

IVANJSKO

CVECE

Trajna zeljasta biljka, visoka do 80 cm. Listovi su duguljasti, siljasi sakupljeni u . p rsljenove (6-12). Cvetovi su mirisni, zuti, sakupljeni metlicaste cvasti na vrhovima grancica. Cveta leti. Raste svuda. Bere se gornja polovina biljke u cvetu (Galii veri herba). Sadrii heterozida asperulozida i primeverozida, tanina, saponozida, vrlo malo etarskog ulja, voska, crvenu u, vitamina i dr. Narodni lek za umirivanje, lecenje koznih bolesti, kao tonik, stomahik, antiskorbuHk. Narodna imena: banjseak, brocac, gospin prostirac, gospina stelja, dremovk.a, zivboza, ivan-cvet, ivandance, ivanova trava, ivanovo cvece, zuta br<>ci1 ka, zuto ivanjsko cvijece, jovandance, jovanova travica, jovansko cvece, mracnica, prava brocika, rumena lakota, siristica, slipavka. Slicnog sastava i dejstva su i druge domace vrste istog roda: Galium aparine L. (roCanka, brocac, divlji broc, krpelj, krpiguz, lepaec, lepusa, prikrp, priljepaca, prihvat, pupcac, hvatavac), Galium mollugo L. (bejlovka, bela dremota, brocac, divlji broc, divlji slajer, bijelo ivanjsko cvijece, mekusica, obicna brocika, prikrp, crni maj), Galin

IDIROT

351

cruciata Scop. (krstata broCika, t1urlfevsko cvece lfurdevce ZCanica krizarica, rnaslenik, zuti prirnak, stravna trava) i , Galium p~[U$tre L . . (eli prirnak).

IDIROT

Acorus calamus L. -

Araceae

Idirot dugovecna zeljasta bbljka s vrlo razvijenim, razgranatim rizomima, koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim zilicastim korenjem, od gore pravim, zelenim, sajastJ:im, do 1 m dugackirn ~ do cm sirokim lis tovima. Stalj ika pri dnu crvenkasta, vrhu se zavrsava zbijenim cvetnim fuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. Cveta juna i jula. Plod . duguljasta crvena bobica. Cela biljka prijatno mirise. Raste u mnostvu nasim atima i mocvarama svuda pored Dunava, Tise, Save i drugih reka. Berba. - Rizom se kopa ili krajem leta ili poeetkom jeseni, i se voda povuce iz bara RIZOM IDIROTA U JESEN: 1 i moevara. Vadi se iz mulja naVRSNI PUPOUA, 2 - OCNI PUPOUCI, 3 - KORENJE, 4 - LISN1 OtiiJCI rocitim vilama, dobro opere, ocisti od korenja, lisca i trulih delova, oljusti mrka pokorica, uzd.u i raseee i sto pre osusi u susnici do 4. Neoguljen koren se rnanje ceni, ,preda u njemu ima vise etarskog ulja, jer pokorica sprecava isparavanje, guitak ulja. Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama. V d n r un i k (lris pseudacorus) ima slican list, ali i zut cvet. R g z i vezljika (Typha, Scirpus) ima~u v-alj1 k ast i debeo klip. Rizom obeju ovih vrsta nema prijatan rniris ,itiota. Droga. - Rizo idir-ota (Carami rhizoma) < 20 dugacak i 2-3 debeo, malo spljos ten ili skoro valjkast, spolja smed, na prelomu belicast, zrnast i k k s u n d er. Na gornjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali z i l i d 1 i s i mrkocrvenkasti izbrazdani clanci od staljike, odozdo male okruglaste uduljene belege od k r , koje su Iuk poredane u 1 ili 2 reda. U vodi rizom postaje sunderast. Na poprecnom preseku tada se lupom ogu videti si tne supljine. Svoj-stvenog, aromaticnog ti r i s , gonkog, aromaticnog i pomalo ljutog u k u s . Sastav. - Droga sadrfi 1,5-3,50/ t r s k g U 1 , s 1 , t i n , amorfne, zute gorke supstancije k r i n , 1 r g ns k i h z thoJina i metilamina), mnogo skroba, sluzi i dr~ Pepela ne

352

l..BCENJE BII.JEM

sme ostat:Ji vise od 6/. E tanolnog ekstrakta mora dati najmanje 18/. Etarsko ulje, AechcroleU7n Calanti nagusta, zutomrka gorka teenos t kamforas tog, j akog, svojstvenog mirisa. VrJo Jako se rastvara u 900/ etanolu. Sadrzi azarona (1-propenil 2, 4, 5-trimetoksibenzen). Ima jos i raznih terpea, mnogo seskvi terpcna i azarilnog aldehida. Upotrcba. - Idirot lekovita i vaina domaca aromatitna iljka za industrij sku proiz,odnju mirisnog etarskog ulja, za vreme rata blo vazan aromatican zacin, jer nije bllo skupocenih zacina iz tropskih zemalja. Najcesce mesan s korijandrom, se trosio kao ratni blber i ratni cimet<t . I danas to u svetu cenjen ))si r otinjski zacin, osobito u tropskoj Aziji. ldirot neskodljiv i ne izaziva naviku ni dZom svakodnevnom upotrebom. d od ajboljih zeludacno-cr evnih aromaticno-ljutih biljni/1 sreds taa. Na zalost, u nas se sasvim m alo trosi zbog neobavestenosti. Medu tim, svake godine se izveze vise desetina vagona (stotine hiljada kiJogr ama) ossenog idirota indstrij ske zemlje Zapadne Evrope i Severne Amerike. Osim toga , vagonske kolicine idirota se .svake godine kod nas predestilj i doija skpoceno miris no etarsko ulje (Calami aetheroleum), koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema. Etarsko ulje i akorin izazivaj apetit i poboljsavaj varenje hrane. , tinktura i ekstrakt od idirota ulaiavaj zeludacno-crevne grceve, proliv i smanjuj kiselost zelucu, odstranjju gasove, olaksavaju iskasljavanje sluzi obolelih od bronhitisa. Konjima sc daje 10-15 g idirota prahu u mekinjarna kao stomaik. ldirot ulazj u sastav brasna za tovljenje stoke. Evo kako se n1ogu spremiti lekoviti cajevi od idtirota: se mokrenje): idirota, nane, klekinja (zdro- 25 g pom,e sati. Od te smese uzme se pune spene kasjke, popari sa pola litra kljuCa.le vode, poklopi i posle dva sata pije puta dnevno pre jela. 2. Zeluda.Cni (za apetit): Jdirota, kicice, lincure, gorke deteline i kore Ojuske) od gorke pomorandze - qJO 20 g pomesati, stavrti u jedan ]itar prepeceice i pos]e 8 dana (z ~ m.c kanje) poceti piti tiput dnevno 1 kasiku n sata pre jela. . za bolje 1'arenje: idirota, maticnjaka, nane, kamice i moraca - 20 g pomesati. Pnu supenu kasik popariti sa 200 g kljcale vode, pok1opiti i, kad se o.hladi, popiti posle jela. 4. Cir i elu.ca (tlv u Holandiji i SSSR-): idirot i slatki koren samelju i uzimaj triput dnevno pre jela 1 kafenu kasiciou u jakom caju od kamilice. 1. Diureticni
i
lj enih)

(da persnovog lista

ldirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica, aromaticnih i gorkih rakija i sl. Narodna imena: babad, baban, babji stapi, balad, vodena saljica, vodeni bozur, vodeni futi ijum, vodeni kmi n, vodeni macic, vodeni min, vodeni cmin, zuti ljiljan, igirot, (Orfebln), idirot, iciot, kalmus, kolmez, koms, mirisava trska, mirisavi sas, saljar, tatarsko zelje, temi~varka, temisvarska sasa, sasa, siroki locek.

IZIRNA . IMLA.

..

353

IZMIRNA, BENZOE, BELZUIN, SMIRNA

Resina

enzoe

Jzmirna balsamiena smola dobijena iz zaseeenog stala raznih vrsta Styrax (Styracaceac), koje rastu divlje, mestimicno se i gaje indomalajskom podrucju. Izmirna deluje kao antiseptik i ek>Spektorans. U farmaciji se upotre Jjava za izradu Adcps benzoatus, koja se duze sacuva od kvara nego oblcna svinjska mRst. Misli se da glarvni konzervans u smoli konierilni benzoat, jer primeceno da sijamska i?Jmirna bolja od surnatranske. Zbog vrlo prijatnog mirisa, izmirna i ~njena tinktura se upotreljavaju za inhaJaciju i kao laga aromaticna ansepticna sredstva spolja u sastavu r nih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (1 s i on i). Henzoe se daje kao ekspektoras u slucajevima hronicnog bronhitisa s obilnim i gustir sekretom, narocito deci i starijim osobama. Daje se i protiv besicnog katara, uetritisa i katara orgaa za disanje.
IELA,

BELA

IELA

Viscum album L. -

Loranthaceae

Mali, \'rlo razgranat, uvek zelen grmic, visok do 1 m, koji kao poluparazit zivi na raznom beJogoricnom i crnogoricnom drveeu. Staljblca zeleno-fuckasta, dvenclsta, l i dihotomski se grana. Listov.i 5U debeli, kozasti, zeleno-zuckasti, sedeCi, obodu celi i imaju 3-5 nerava. Ima odvo jene muske i zenske cvetove. PJod bela, okrugla, socna, prozirna bobica puna lepljive mase. Cveta od marta do maja, plodi od avgusta do novembra. Droga. - List i mlada grana, rede biljka (Visci ali herba, stipes et folium). Kod nas obicaj da se r z~mi, u Francuskoj od avgusta do septembra; sto pre osusiti u tankom sloju. Kod nas se imela malo trosi, ali kako irna svuda mnago i posto se trazi za izvoz, preporucuje se njeno branje, samo se prethodno mora raspitati da li se tra.Zi posebno odvojen list ili cela iljka. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tada na selu nema poljskih poslova. Sastav. - Alkaloid viskotoksin, inozitoli, flavonski heterozidi, vosak, sluz, olin i drugi sastojci. Premda imela mnogo istrafivana, ipak hemijski sasta\' nije dovoljno poznat. Primeceno da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tl1eta domacina na kome imela zivi. Tako utvrdeno da imeJa s jabuke i jele otrO\'Dija od one sa topole. Isto tako i hipotensivna s\jstva isu ista: najjaea su u itnele sa kuske, manje s jabuke, jos manje sa oskoruse. Upotreba. - lmela dobro deluje potiv visokog krvn.og pritiska i ar terioskleroze, ali jakog i neujednacenog fizioloskog dejstva, se sme upotreblti samo pod nadzorom lekara da ne bi doslo do trovanja. Imela se daje u oJiku raznih preparata, sama ili u zajednici sa drugim lekovima slicnog dejstva (sinergisti): s pririrskim lukom, jodidima, amilnitritom, belim lu kom i drugim lekovima. U apotekama se spravljaju:

354

LECBNJE BIUEM

l. PraJak mle\'Cnjem lista: 1-2 g u toku dana. 2. : 25 g imele, C\'eta i ploda (zclroljenog) gloga i rastavica se pcmesa, se 2 supene kasike sme~e prokuva 10 mi,n uta u 400 g vode, ostavi 2 sata i popije pola izjutra, pola uvece pre jela. Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. . protiv h1'01ticog nefrita sa hipertonijom: 25 g imele i rastavica i 50 g brezovog lisca se pomesa i upotrebi kao pod 2. 4. Vino: 20 g sitno zdroljene imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno 1 casica pre jela. 5. Tinktura: 200 g S\:eze imele 100 g ociscenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake kO10ViCe, drzi 10 dana Cesce muckanje, OCedi, lS cedi, prof.ilLruje i pije puta dnevno 1 kaSika pre je la. Druga narodna in1ena: amelje, veska, visk, visce, 1epak, mela, melina, 1l, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela.

INDIJSKA KONOPLJA

Cannbis indica

Lamaok

Cannahinaceae

Za dobijanje droge upotreljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). Nasa oicna kooplja, kudelja, Ca11.nais sativa L., koja se Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaina tekstilna indstrij.ska biljka zbog odlicnog v 1 k n za izradu kanapa, uzarije, platma i drugog tekstila, verovatno poreklom iz Indije, Persije i Kine, odakle se s vremenom rasirila celom svetu. Konoplja vrlo po1imorfna billjka, ima mnogo varijeteta. Jedna njena odlika, koja interesuje farmakognozij, jeste Cannabis indica Lamarck. Razlikuje se od obicne tkonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija, zbog kojih se gaji, najvise u Indiji. Vlakno nije tako dobro kao obicne konoplje. Gajena u bladnijim predelima, kod nas i visokim plan1nama, jndijska konoplja se izetne u oicnu, postaje inaktivna ili vrlo slabo alctivna. Najbolju drogu daje Bengal, jer t gajenje konoplje pod strucno i strogom kontrolom vlasti. U avgstu se seje, septembru rasaduje u jaku, duboku, dobro nadubrenu z1; zanje se fe bruara i marta. U ravnici biljka naraste 2-3 , u brdima 1-2 visoko. Indijska konoplja se gaji i drgim pokrajinaa Indije, u istocnoj Afrioi (Zanziar), jZnoj Africi, Tripolis, SAD (Teksas) i drugde. Od indijskc konoplje doija se vise droga: 1. Bhang se dobija s , s n s z 1 n konoplje. r se sastoji iz vrhova staljika cvet. sa n~to malo lisca i ploda. Sluii za iz. radu raznih, vrlo slozenih opojnih n apitaka mocenjem droge u razlaienom alkoholu, sa ili bez dodataka opijuma, tatule, dvana (lutki, mdra). Proizvodi se i Ziva tl Indiji kao afrodizijak. 2. Gunjah, Ganja ili Guaza vrsta jer sadrii vise smole, tako da su vrhovi grancica slepljeni. Dolazi u razni olicima. Mirdsa vrlo Jakog; 5 bolje se oseca kad se doga ras1rlja ili zagreje. Vrlo opojna. Pusi se u narocHim lulama Indiji.

lNDIJSA

KONOPUA

355

3. Charas, Charrus dLi Churus najaktivnija trgovacka forma. Sastoji se gotovo od ciste s m 1 sa ne~to malo delica iljke, zemlje i druge necistoce. Ova siro\a smola dobija se trljanjem medu rukama N:i cedenjem smol~stih vrhova m grubih tk.anina ili pusti da kroz redove konoplje u cvetu prolaze ljudi odeveni u koroo odelo, se posle smola krivim nozevima sastruze s koze. U Arabiji i Egiptu upotreljava se h ~ i ~ spravljen na svojstven naCi.n. U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na posean nain opojnu drogu pod nazivom k i f. U urskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske kon.oplje, kome posle toga dodaju razne aromaticne i afrodizijacne k. opojni preparat nazivaju h f i u ili h f i u n. U Meksiku i jZnim delovima SAD Zivaju m r i h u n u spravljenu od vodenog ekstrakta inclijske konoplje i duvana. lzgled droge. - Vrhovi zenske konoplje u cvetu s del~mieno zametnutim plodovima. Oni su grub o dlakavi i s 1 1 n i s m 1 s 1 m m as m u rapave, skoro pljosnate grudve zelene . - Li.Sce p11i cvetu jednostavno, duguljasto, sJicno bodlji, rubu testerasto-zupcasto. Pazusne zbijene cimozne cvasti imaju duguljaste za!liske svaki cvetic obuhvata jedna jajasto-duguljasta p levica, koja posle omotava jednosemeni plod d ugacak do 5 sirok do 2 mm. Droga mora biti ze1ena, s n g n rk t i n g m i r i s koji se oseti kad se droga trlja ili zagreje; aromaticnog, gorkog i neprijatnog u k u s . Hemijskl sastav. - Nedovoljno poznat i pored mnogobrojnih analiza. G1avni sastojci su s m 1 (do 20'/) i t r s k u 1 (oko 0,3/). Ima jos i holina, trigonelina i kalcijurn-karbonata. Daje 10 do 18/ alkoholnog ekstrakta. Ostavlja do 150fo pepela. Smola lfka, arnorfna i polutecna masa (Srnitb, 1845). Rastvara se u alkoholu, et111 i sumporugljenliku. Izgleda da glavnj sastojak smole i nosilac narkoticnog dejstva konopJje i ha~isa jedan kristalni aldehid~fenol jakog rnirisa na konoplju: k i n 1, 21 2 02 Izaziva vrtoglavicu. Kanabinol se vrlo brzo kvari, ok siduje vazduhu pod uticajem enzima oksi daze. Na ovaj natin se moze objasniti za~to se droga mora obnavljati svJke godine i euvati hermeticki za tvorena. Posle d\1e godine oicnog cuvanja droga potpuno neaktivna. Godine 1940. izolovano ~ neko.ko aktivnJ.h sastojaka: k n id :i 1, k n 1 i k n i n. Svi se oni rastvaraju u ulji~ma . Uspela sinteza kanainola i na taj nacin dokazana njegova hemijska konsti tucij . Etarsko ulje Jakse od vode, dosta tecno, levogirno, kao cilib ar; sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena), jedne be1Jbojne, vrlo aromaticne tecnosti. U rvodi rastvorlji~Ve supstanoije indij.ske konoplje su neaktivne. Upotreba. - lndijska konoplja sluii kao narkotik, antispazmodik, sedativ i hipnotik. Na Istoku se upotreljava za stomacno-crevna obolje.n1a. protiv grceva, h.isterije, velikog ka~lja, reume, gihta, rnigrene, neuralgije, kao antidot pri tr<>vanju strininom itd. Daje se do 1 gram 0/o-ne alkoolne tinkture, 0,05 do 0,10 g suvog alkoholnog ekstrakta ili u oliku smole, zelenog (0,05 do 0,20 g) ili mrkog kana-

356

LECENJE BIUBM

bina (0,03 do 0,05 g). - Pra~ak se ne daje, jer skoro uvek neaktivan, buduci da se u nj emu kanabinol mnogo brie oksidi~e. Najbolji su oni proizvodi koji su izrac.1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porekla. Va.Znost i potreba irndijske konoplje . medicini su sasvim neznatne, 'Pogotovu kad se poredi s ogromnim kolicinama koje se potose za zivanje raznim muslimanskim zemljama. U zapadnoevropsku medicin uvedena posle ogleda O'Shaghnessy 1838. do 1839. gocline. preradena smola dobijena od indijske konoplje (Cannabis indica). Smoli za uiivanje dodaju meda, secera, masla, bra~na, opijuma, ci meta i drugih aromatinih zacina, mo~usa, raznih afrodizijaka, bunike ili tatule, strihnina i drugih sredstava, ~to zavisi od u.kusa potrosaea, koji raz1iCit raznim zemljama. Narodi na Istok znali su odvajkada za opojnost konoplje.
H~li

Prema Herodotu, Skiti su preneli upotreb konoplje Bvrop otprilike .500 godina pre nase ere. Hasi~ se spominje u sanskri tu i u jedno kineskoj \otanici toga doba, jer su ga vec tada Kinezi i I.ndusi ufivali. Izgleda da Egipcani, Jevreji, Grci i Rim.ljani nisu poznavali indijsku konoplju. Arapima dosla iz Persije i brzo se rasirila pod imenom basis. Sve do 1809. god. nije se znalo od g se pravi hasis. Tada, prilikom Napoleonovog pohoda u .Egipat, Lamark opisao dogu . Tom prilikom se medu francuskim vojnicima brzo rasirHo ufivanje hasi~a, su vojne vlasti morale strogo intei"\1 enisati drakonskim kaznama. Od toga doba do danas izvrsena su mnogobojna hemijska, fiziolo$ka i terapeutska ispitivanja, ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola vedu medicinu. Jos uvek se najveci deo indijske konoplje upotreljava za ufivanje. Od Maroka do Indjje hasis vekovima uzivaju milioni ljudi, najvise muslimani. Hasis puse i piju. Dejstvo llasisa moglo bi se podeblti na 4 perioda: - 1. Najpre se javlja drazenje (potreba za bukom, galamom, pokretima, ludom mahnitom igrom, smehom, vriskom, urlikanjern; zivci su ustreptali, covek se oseca neobicno lak i cio). - 2. Period fantazije, zanosa, cudnog pijanstva i prijatnog osecanja; nastupa neuravnotezenost, govor bez veze ti srnisla, kao kad neko bunca ili >kao da se najeo bunike. - . Period halucinacija, vizija ekstaze.- 4. Urnor, tromost i sanjivost. Zanimljivo napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve olove, mnogi tvrde da im mucenja, batine r i druga zlostavljanja prijaju (fakiri, fanatici, asketi, proroci). Za strah ne znaju. Arapi i Turci davali su svojim vojnicirna pre borbe hasisa. Jedino se tako mogu p1oturnaciti neshvatljiva hrabrost i Zasna svirepost koja k:rstasima (XII i XIII veka) ulivala toliko straha. isli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha sisin, tj. co\'ek od hasisa. Od Maroka do lndije vise od 500/ umobalnih bolnicama i zavodima su bivsj u.Zivaoci haisa ili opijuma, i.sti procena1 i medu teskim pxestupnicima, ubicama i kradljivcima. Jer duie ufivanje hasisa veoma skodljivo i najeesce dovodi do u.Zasnog fuioznog ludila, redovno i do osirornasenja, bede i nevolje, raspikucstva i unistenja porodice. Deca i zene s u veoma osetJjivi prema hasi~u. Alkohol smanjuje dejstvo ha~isa, kiseli napici istrezne opijenog, zbog cega se oni d kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon).

IPEAUANA.

ISLANDSIO USAJ

357

Posle I svetskog rata poceli su i kod nas gajiti indijsku konoplju, se od toga odustalo vec prve godine gajenja, ne~to zbog nerentabilnosti (skupoca radne snage), ~ vise zbog slabijeg kvaliteta od indijske droge. U okolini Bitolja, gde bllo zasejano mnogo hektara indijskom konopljorn. '' prve gocline uginule su sve pcele u tom kraju. KontroJa Svetske zdravstvene organizaclje pri OUN. - Toksikomanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vise maha svetu. Zbog toga medunarodna kontola vrlo stroga. Trovanja su akutna i hronicna, stetna za pojedinca i za drustvo. Najgore ~to hasis i drugi preparat.i izazivaju naviku, neizdrzljivu potrebu za stalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt. Zrtva propada psihicki i fizicki, rusi sebe, porodicu i okolinu.

IPEAUANA,

GLAVISICA,

BUUVNJA,

KORIJEN ZA BUUVANJE

Ipekakuana osusen koren jZnoamericke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae. Ova mala trajna zeljasta blljka, visoka svega 20-40 , veoma vazna, jer se njen alkaloid potrejava protiv dizenterije, d koje jos i dana~ topskim predelima boluje oko 800 miliona lica. Ipekakuana se upotreljava ne samo za leeenje tropske srdobolje vec i kao ekspektorans i emetik. Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin. Ovaj poslednji se prevodi emetin, se protiv amebne dizenterije daje samo emetin hidroblorid u oiku potkoznih injekcija. U ma1im dozama ( 0,02 do 0,05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u olik.u infuza, tabl.eta, sirupa, tinkture ili Doverovog praska (Pulv;s pecacuanhae opiatus). U dozi od 0,5 do 2 g (uzeto dva do tri puta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje. Cini se da ipekakuana najmanje skodl.jiv vornHiv. Cefen (fenolni aikaloid) deluje dvapt vomiti\'O nego emetin i zato kao emetik bolje upotrebiti kartagena-ipekakuanu, jer ona ima 2 do puta vise cefelina nego rio -ipekakuana. Napomena! - Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da bud oprezne. U prvom redu t zastititi lrice, jer prasina od ipekakuane drafi kozu, jos visc sluzokozu izaziva upalu, mehurove i rane, drafi i izaziva upa1u ociju i organa za disanje. Osobe koje ne podnose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi.

ISLANDSKI LISAJ

Catraia islandica Ach. ( = Lichen islandicus L.)

Rasprostrajen preteZ.no na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi,

Sibiru i Severnoj Americi. U hladnim arktick.im krajevima raste i u ravnici, kod nas u Srednjoj Evropi i SpanHi svima planinama, osobito na nepristupacnim i vetrovima izlozenim vletima i goletima.

358

LECBNJE BIUEM

Sahiraju ga prenstveno nocu ili za vlafnog, ki~nog vremena - jer ga tad lak~e odvojiti sa podloge zatim ga ociste, operu i osu~e. Najvise mecticinskog lisaja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi. Talus mnnje-\1 ise uspravan i svojorn razgranatoscu donekle lici na mali grm (otud lisaj grmas). Visok do 10 cm, debeo svega do 0,5 mm, nepravilno dihotomsk!i, prstasto razgranat i s strane go. Poj edini oganci SU pri dn zlebasti, skoro U cev Za\rij eni, na vrhu SU rasireni, nepravilno trepavicasti, nazulj eni i kovrcasti. obodu lisaj reokast. Na strani okrenutoj svetlosti lisaj dosta tam omaslinastozelen, sivkasto Hi zelen kastosmed i uopste saren, na s uprotnoj strani svetlije , belicastim mrljama. Osuseni lisaj sasvim svetle, ponekad gotovo bele . Svez lisaj mek i kozasto zilav, osusen dosta krt i lomljiv; vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav. Na vrhovima krpica vide se vrlo retki slicna dln.
iisa vlo sJabog; tek ~kad se itni , Ukusa sluzavo-gorkog i ljutavog. U vodi apotencijmi

kao rnrka, stitu

oseti se .iri.s na morke alge. raskva.Sen manje gorak; ispiran alkoholom ili 1/o-nom potasom potpuno izgubl gorcinu. U Norveskoj i Irskoj lisaj se pre thodno drzi 24 sata vodi da i mu odstranili gorin (cetrarin), osusi i saelje, se brasno upotejava za ishran. Hranljiva vrednost upola manja od psenicnog brasna, jer se lihenin teze vari od skroba. Sastav. - Irna do soo;o 1 i h n i n , lisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi. Membrane hifa su pretezno od Iihenina. Ima jos oko 100/ dekstrolihenina ili izolihenina, koji izomer lihenina i koji s jodom poplavi (abl ipak slabije no skrob); ova ugljena hidrata hidrolizom m razla.Zene sumporne seline daj.u glikozu i druge secere (do 7~/) koji rnogu prevreti alkohol, zato severni narodi mnogo upotreljavaju lisaj za izrad alkoholnih pica. U hladnoj vodi lihenin slabo nabbri, tek .u toploj se rastvoi; obladeni rastvor (1 : 19) se uhvati pi k tije gorkog ukusa. Dekstrolihenin se rastvara i u bla-dnoj vodi. U lisaju ima i oko 2-i>/ cetrarina ili cetarinske kiseline, oko 1<>/ lihensterinske kiseline, 111a!lo etarskog ulja, gume, gvozda, secera itd. Upotreba. - Islandski lisaj odvajkada sluii za n naodima krajnjeg Severa, Laponcima i Islandanirna, medicini od kraja XVIII veka kao amarum mucilagirsum (gorko sluzn9 sred<Stvo). Narocito krajem tog veka bio u mod.i. Ulaiuje kasalj. Tinktura, zbog svoje gorcine, daje se protiv povraeanja i mke, osoito za vreme trudnoce. - Droga iz koje odstranjena gorcina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans protiv kaslja, promuklosti. Neki lekal ga preporucju dijooetiCaima obliku d ijetalnog bleba. U narod sluZ.i i protiv hronicnog proliva, kao tonik i stomahik (dejstvo gorke cetrarne kiseline). Daje se u oblik. dekokta (10-25 g na 1.000), zelea, paste, tinkture (30-50 kapi), praska (3-10 g) i sirupa {30-100 g), najcesce ulazi u sastav grudnih eajeva.

Narodna Jmena: bohinski mah, borjanski mah, erteska trava, islandska pletika, islandska lihena, i.slandska mahovina, planinska mahov~na, plt1 cni mah, plucnik, stitarka.

ISOP, IZOP,

M.ODUH.

..

359
MILODU,

ISOP, IZOP,

BLAGOVAN,

MINDRA.

HyssOIPus officinaLis L. -

Labiatae

2:bunast, mtsan, dekorativan polugrm, visok do 60 . Staljike s.u u donjem delu odrvenjene. Obrasle su duguljastim, Iancetastim naspramnim listovima 3-3,5 dugackim i 67 mm ~irokim, s strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarskt uljem. Cvetovi su sakupljeni klasaste cvasti gornjem delu stajike i granC.ica. Cvetovi su plavi, ljubicasti, rede ruzicasti ili beli. Cveta od juna do septembra. Rasprostranjenost. - Na suvim i toplim mestima, 11~ na krecnjackim stenama. Droga. mitas).

Cvetne grancice (Hyssopi sum-

Sastav. Flavonski heterozid diosmozid, saponozid marubiin, oko 0,20/ hoblna, pektina, sluzi, fitosterola, tanina, ~ecera, raznih sotrata i 0,5-1/ etarskog li, osobito kalijum-ni ulja. Upotreba. - Hroniean bronhit, astma, i kao stornahik. Najvise isopa se potrosi za destilaciJu etarskog ulja koje se koisti u farmaciji, parfimeriji i kozmetici; deluje kao dobar antis_eptik. Spravlja se , sirup, ekstrakt i tinktura. Narodna lmena. Pored vec navedenih, evo jos nekoliko: lagovanj, veljenduh, vusak, glagoran, iiop, i~op, osipant, pravi vrisak, sipan, hisop, crkv.injatk, satrajka, ~ipt.

lLODUH-

VRH GRANCICE U

CVEU

U.

Pirus malus L. -

Rosaceae

Vocka visoka do 10 m . Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela, opora, slatka itd. Divlja jabuka (Malus silvestris ill.) raste su ; njen plod najoporiji i Dajk.i~eliji jer ima naj"VIise tanina i k4se1ina. U plodu jabuke (Mali fructus) rima pektina, secera, jabucne kiseline, galota tz~na, \.'itamina , i i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara sicetne, rnravlje kapronske kiseline, geraniola, najvise od acetaldehida. Jabuka , pre svega, vlo dobra, prijatna i zdrava hrana (vi~. Vocni dani). Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva, proizvodj negve hidrolize zelucu i crevima .uticu na smanjivanje trezidualnog azota i poveeanje alkalne ezerve u serumu koncent racija vodonikovih jona se poveeava. Pektini i drugi sastojci jabuke su blago i neskodljivo sredstvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva, osobi1:o opasnih letnjih krvavih dijareja dece. Jabukov sok (eprevreo) poslastica, hrana i lek. Ljuske od k rtmaju vise pektina od ostalog deia ploda, se zbog toga upotreljavaju za 1ecenje proliva i uredivanje stolice: ljuske se osuse i sa melju u prah, se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode i mleka i mlako pije umesto vode.
Upotreba. -

Narodna lmena: diva jabolka, clivjaca, divlja jabuka, divljaka, divljak.inja, jabucic.

JAGLIA,

JAGORCEVINA,
ruds. (.

JAGORCIA,

JAGLICE, JAGLAC

Primula veris (L.)

officinalis Hill.) -

Pr.imulaceae

Raste suncanirn i suvim livadama, retkim sumama, lugovima, medu grmljem i na padinama Evropi i Aziji. aglika dugoveena zeljasta iljka, jedan od prvih vesnika proleca. Iz kratkog, kosog ri~orna izbija iz J1ad same zemlje rozeta od nekoliko listava, zatim drska, visoka 15-30 , na cijem se vrhu nalazi nekoliko divnih levkastih zutih v t v ; na dnu levka ima mrlja zutih kao safran. Cvetna drska i nalicje lista su dlakavl.

JAGL1K, JAGORCBVlNA, JAGORCIA . . .

361

Primula elatior slina, ali vcea, raste vlafnim mestima, cvet

slabijeg miisa, kao sumpor fut, na dnu cvetnog levka vidi se tamnozut krst. Koren mrkoZto, u . veris svetlofuto. Berba. - Podzemni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen, oiste od zemlje, brzo operu u hladnoj vodi i sto pre osu~ na sucu ili u zagrejanoj su~ nici na 45-500. Za~tita. Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagli ka kod nas poslednjih godina na nogim mestima vrlo prorec:tena i unistena. Zbog toga ju potrebno zStititi : na veoma prorec:tenim mestirna ne dozvoHti vadenje podzemnih organa, na bogatijim nalazistima dozvoliti delimicnu ekspJoataciju svakih 3-5 godina, beracima skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozem odseku i vrate zemlju. Droga. - Rizom mrk, do 1 dugacak i do 5 debeo. t u n r s t mnogobrojnim, dugackim, lomljivim, tankim kore njem svetHje . Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~iroka, bela kora puna skroba (probati jodom), uzan, zut pojas sudovnih snopiea i sredini mala svetla srz bez skroba. Droga ima sJab, ali karakteristiean miris: . officinalis na anason, . elatio na metilni salicilat. Svez k oren bez mirisa. U k u s neprijat nog .i ljutog, slicnog ostalim saponozidnim drogama. Sastav. - Ima 5-100/ s n z i d ; kolicina se koleba u vrlo sirokim granicama u raznim vrstama podvrstama jaglike i razno doba godine. Za jedne vrste najbolje vreme berbe pre i za vreme cvetanja, za druge jesen iH pocetkom zime, jer tada imaju najvise saponozida. U zivnJ svezem koren ima najvise saponozida. Ukoliko koren losije s sen l die cuvan, utoliko postaje manje 1ekovit. Najbolje izraditi lekove od svezeg korena ili iskopano korenje odmah susiti susnici od 500 i posle toga drogu titrovati: odrediti emolitiki indeks i ostalo sto se traii za sve saponozidne droge. Hemoliticki indeks visok (do 7.000). Jos nije poznat tacan sastav jaglike. Iz fivog rizoma . veris izolova ni su heteozidi bez rnirisa: r i m v r i n (primverozid) i r i m u 1 v er i n (primulaverozid). Pod ticajem enzima primverozidaze, primverin se hi drolizuje na jedan moJekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali cilne kiseline, primlavein daje primveroz i metilni estar meta-metoksi salkilne kiseline. U saponozid od . veris 1 i ma r i m u 1 - k i s 1i n u . elalior 1 i r- s n z i d . Ove dve saponozidne supstancije su vrlo sline. Primulae flos, cvet jaglike sadrfi manje saponozida. U casici ga ima oko 2/ 0 , manje C\'etnoj drsci, krunici, pra~nicima i tcku ih nema. U cvet ima i flavorida. Cvetove treba dobro i brzo ossiti. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. Treba brati cvet sa drskom (

calycibus). Primulae folium, list jaglike ima do 2/ saponozida. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina (askorbinske kiselie),
najvise list (do 6/) i cvetu (do 4,70/) racunano na svu drogu. U listu ima do mg'/o karotena. Upotreba. - Daje sc u oblik~u dekokta ili tecnog ekstrakta kao jzvr stan ekspektorans un1esto americke senege.

LECENJ

BfUBM

Cvet se dajc u mcs to divizminog cveta ili zajedno s njim ulazi u sastav plucnih ~ajeva. Sve vrste jagor~evine i jaglike su u vecoj dozi otrovne, jer im~u sa ponozjda. Jcdna vrsta, P1imula obconica, ~ se gaji kao, ukras, iz~iva upalu koze, jer ima ncke zlezdovite d lake sa sadrfajem koji drazi . Ostala narodna imena. - Os im vec navedenih imena, Primula elatior ima ~ i ova: krs tata jaglika i lestegin, . veris: ijela bukvica, vesnaCak, gajcin, galcina, grmuljica, jaglica, jagorcina, jagotac, jagorcevina, jagudac, krs tato iglice, krstato jaglice, krstato jeglice, kunjavac, lestedaj, oslje par, petoprs, piskalica, pramalice, prvi cvit, suna~ce, cvicac.

JARIC,

2:EDNJA

Sedum acre L.- Crassulaceae

trajna, socna, gola zeljasta biljka, visoka 5- 12 cm. Stajika vlo razgranata i zemlj i polegla gradeci gust 6ilim. Listovi su naizmenicni, i, vrlo debeli, socni, sitni, kratki, d ugulj asti, bez drske,
,

J ARIC

Ijutog u ku.sa. Cvetovi su zuti i sakup ljeni u cvasti na vrhu s talj ike. Cveta od maja do septembra. Raste na suvim, s uncanim, kamenoi:tim mestima. Upotreljava se nadzemni deo biJjke cvetu (S edi acris herba). Ima nekoliko alkaloida ~ nedovoljno istraienih; od njih potice Ijut ukus

JASENAK, JASENCE,

JESENA .

..

363

rica. Sadrii v1Io nogo fla,nskil'z. helerozida (oko 12/), osohito rutozida rutina, oko 3()1!/ sluzi d gume, 100/ tan.irza, 0,20/ smole, 12/ secera i organskih kisclina. Sok i ekstrakt j arica imaju znatnu antiakterijsku moc. Daje se protiv hemoroida i za lecenje upale i svraba anusa (5/ 0 za i zapiranje). Prisus tvo znate kolicine rutozida objasnjava opravda nost upotrebe jarica za izlucivanje okrace i letenje vi~okog krvnog pritiska. Opon1ena! - Sok i ziva bi1jka mogu izazvati upalu koze ako se upotree spolja, ako se pije moze doci do povracanja, odetosti i gusenja. Zato se jaric sme upotreJjavati samo pod kontrolom lekara. Ostala narodna imena: kopnez, kopnice, kukurusCi.c, ljuti zednjak, ostri zednjak, sisaea.

JASENA,

JASENCE,

JESENA,

VILINO CVECE, JASJENICA, RUSTEN

R1.ttaceae

Dictamnus albus L. -

Trajna zeljasta iljka, visoka do 120 . Ima listove slicne jasenu. Cvetovi su belieasti ili ruzicasto-ljubieasti, sakupljeni u uspravne krupne cvasti. Cela ilj ka svojstvenog mlnsa od prisutnog etarskog ulja (0,10-0, 150/). Kad se bere, jasenak izaziva na koZ:i crvenilo, bol, na osetljivim osobama plikove! Zato treba iti opre zan. Nije dovoljno ispitan. Upotreljava se u narodnoj medicini za lecenje mnogih olesti, ali najcesce s drugim biljem poznatog i podanog dejstva, tako da se ne moze reci da li tim smesama dolazi do izrafaja i delovanje senka. Na primer, za umi rivanje osobito protiv hi sterije, neurastenije i ner voze upotreJjava se ova smesa: 70 g odoljea, 10 g maticnjaka, hmelja i korena jasenka; 1 supena kasika ove smese se .SN pari sa 200 g klju~ale vode, .poklopi i pasle 1 sata ocedi pije (nezaslac1en pre, zaslalen posle j ela, obicno pred spavanje).

364
JASIA, REPETUIA, tUORIA, TREPELIA,

LECENJE BIUEM

JAGNJEDA,

JANJA

Populus tremula L. -

Salicaceae

Vrlo Iepo, do 30 visoko drvo glatke, zelenkasto-sivkaste kore. I s vlo glatko i nezno, treperj pri najanjem povetarcu. Upotreljava se kora (Populi tremulae cot'lex) kojoj ima salicilnih heterozida salikozida i populozida, zbog cega i jasika, slicno drugim vrstaa istog roda (topole) i porodice (vrbe, Salicaceae), deluju pr.oiv groznice, nazeba i rewnalizma u doi od 2 do 5 g dnevno u oiku sto toplijeg da se bolesruk preznoji.

JEDIC ILI JADIC

Aconitum napellus L. -

Ranunculaceae

Jedk raste vlaznim i humoznirn mestima planina Srednje Evrope. Rasiren na sever do Skandinavije, na istok do Siira i Himalaja. Ima vrlo mnogo varijeteta d i , tako da ih pokatkad tesko raspo

JEDIC .

U PROLECE.

4 - BOCNl PUPOUAK, 5 - KOREN . 6 -

U JESEN: 1 -

LlST, 2 -

PUPOUA~t... 3 STARA RTOLA LADA tu<.TOLA

znati. Medusobno se rzlikuju izgledom, bojom cveta, gradom, naocito prirodom alkaloida koje sadrze. Neki jedi6i nisu otrovni, sadrie neaktivan alkaloid t i z i n i ponegde slu.Ze kao tonik, protiv groznice, kaslja itd. Lekovite i otrovne su samo one v .rste jed.ica koje i u l v - d r v t. Jedic dugovecna zeljasta, kitnjasta, vrlo lepa biljka, visoka 1-1,5 m, ima divne m d r 1 v v t v osobitog olika koji lice na starinske sleove. Trebalo i zabraniti gajenje jedica cvecnjacia i vrto vima za ukras, jer cela k vanredno otrovna. Najvazniji medu njima i ujedno i najotroviji i najlekovitiji Aconitum napellus. Listovi su dlanasti, duboko i kHnjasto deljeni. Gornja polovina staljike gusto obrasla divnim cveto\,ima.

 BDIC

ILI JADIC

365

Jedic treba prvenstveno razmnozavati na mestima gde raste najaktivnija divlja biljka: v 1 t n i, h u m z n i, 1 u s v t1 n i proplanci iznad 1.600 m.
Rnzinnofavanje. -

Berba. - Vadi se krtola (Aconit i tuber). Prema Briselskoj konvenciji sme se upotreljavati samo mlada krtola, jer starija lak~a i rastresitija, cesto suplja i ima znatno manje alkaloida. Jedic ima dve krtole. Iz vece izbija staljika, manja vezana na vecu kratkom dSkom na gornjem delu. Ona delja i mesnatija, socnija i ima na vrhu pupoljak iz koga se naredne godine razviti staljika. Kad biljka precveta, stara krtola pocinje venuti, smezuravati se i najzad izumre. Iduceg leta cik.lus se ponavlja.

JEDIC: LIST, CVAST.

RTOLE

Izrada droge. - Krlole su s1icne maloj repi; dugacke su 5-10, debcle 2-3 . Mestimicno se vide kolutovi belicastih oziljaka od korenja. Stara krtola na pr'e lomu rko-crvenkasta i suplj a, mlada punaJ jedra, basnjava i i vlaknasta. Kad se krtoHca k preseee i vodom pokvasi, vidi se spolja rk prsten (endodema) daJje unutra karakteristi6a z v z d s t linij a k 111 i u . U k u s droge r malo sladak, zatim ljut, na jeziku se osetj g 1 i n , k n i utrnutost i najzad jezik oteza; pojacava se lucenje pljuvacke (dejst\'0 akonitina). Sveza krtola, kad se s, potpuno bela, ali presek brzo pocrveni pod uti caje1n oksidaza.

366

LECBNJE BIUBM

Sastav. - Ima vi~e alkaloida, od kojih najvamiji kristalni alkaloid k n i t i n. Osta1i, amorfni alkaloidi: i k r k n i t i n ili n z i 1 k n i n i k n i n su proizvodi hidrolize akonitina kojih ima utollko vi~e ukoliko droga lo~ija. Upotreba. - Droge se upotreljavaju uglavnom za ekstrakciju akoni tina, jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava us led razlaganja akonitina u druge, nelekovite alkaloide. Akonitin n 1 g t i k. Otrovnost akonitina ogromna; vec 1 mg peroralno moze izazvati smrt. U istu farmakodinamsku grupu spadaju i ku.kuta (Con.ium maculatum L.) i Gelsemiu.m semper\1 i1cns Aiton. Opomcna! - J edic jedna od najotrovni}ih iljaka. Zbog toga se mora biti veoma oprezan. Krtole jedica mogu vaditi samo strucni biljari. Susitj ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. Narodna imena: \lina, vrajnica, vucji cemer, dragoljub, zelezni klobuk, zleni k.lobuk, ilka, jedic, klobucic, krupi~, kupris, lisjak, ljutic, marijini solnicki, modri klobuci<Z, modri nalep, nalep, na1ijen, nalijep, omej lisjak, pasja smrt, pesja srt, pasje zelje, preobjed, preobjeda, preobjedna, riga, veljcek.
JELENA, JELENJA., I

JELENSKI JEZIK, JEZICAC,

JEZIK

Scolo pen.drium vulgare Sm. -

Polypodiaceae

Vrlo rasprostranjena paprat vlainih mracnih suma i stena. Listovi su u grupama, uspavni, do 50 dugi. Ima tanina, holina i vitamina . Diuretik i adstringens narodnoj medicini. Ulazi u sastav za leeenje rana.
ordeum

"'ulgare L. -

Gramineae

Jednogodisnja zeljasta biljka, visoka do 1 m. Gaji se kao industrijska, picna i hranljiva ljka. Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dijetalni preparati: olju~ten jecarn, krupica, griz, sluz, slad (malc) i ekstrakt i1 slada. Iz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin kj:i se u obliku soH (sulfata bodenina) daje oliku injekcija, taleta i sirupa protiv proliva, osobito decjih. Sluz: oljusteno zrno, krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo lagot\'Orno deluje na organe za varenje, protiv proliva i promu k losti. Dvadeset grama kuva se 3-4 sata ru 200 g vode, osta'V'i 10-15 rruinuta i procedi kroz platno. Jecmeni s!ad. - U farmaceutskoj industrrji se iz proklijalog i osusenog jecma spravlja b1-asno ' 'elike hranljive i dijetetske vrednosti, jer se lako vai, sadrii oko 500fo saharifikovanih ugljenih hidrata, 100/ belancevina, vitamina , , D i , mineralnih soli, enzima i drugih korisnih sastojaka. Zb, 'g toga se daje edim i slabunjavim, deci, iznemoglim starijim osobama i r~ konvalescentima, jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskorisca"anju unesene hrane.

JOVA, CRNA JOVA,

...

367

E kstrakt iz j ecmenog slada se ~ lakSe vari. Spravlja se farmaceut-

skoj

idustriji

p osebnim nacinom.

Narodna lmcna: arpa, bijelo f it.o, jacmen, jacmica!k, jecam vieredac, jecam ozimac, j ecm ak, Jecm en, jecmi,k , ozimac.

JOVA, CRNA JOVA,

, JOSIA

Alnus glutinosa

Gealtn.

Betulaceae

Do 20 m visoko d, raste pored reka i potoka. U narodnoj medicini se ttpotre1javaju kora i list. U ko11i ima do 2(){1/ mesovitog tanina u k.ome preo,rladuje flobatanin , zbog cega kora, Ci.m se ozledi, uskoro pocrveni od nagradenog taninskog crvenila; ima i emodina i ma:lo masnog ulja. Zbog velikog sadrzaja tanina jov-ova kora deluje kao jak adsUringens, slicno llrastovoj kori. Za vreme rata kora od jove upotreljavana i protiv grozn.ice kao zan1ena za koru cinhone (kinakora) . Sa tzv. karabojom (ferosulfatom) ova kora slu.Zi za crno bojadisanje vune.
Druga narodna imena: elfa, ebla, jalSa, jah, jahovina, , jevla, , jela, j elsa, j eusa, jesika, jovo,,ina, joSic, joskovina, crna joha, crna josa.

, -, V Upotreljava

PRAVI,

DRVO

se pre,relo i isprreno seme tropskog gajenog drveta Theobroma L. - Sterculiaceae. U se-menu ima 1-3/ tebromirza, do 0,35 kofeina, 50-530/ J.\akava msla, 3-5()/ kaikavog orvenila, <jko 2/ ta rdna, 12-1411/ belancevine i drugih sastojaka. Teobromin se proizvodi ekstrakcijom iz kakaovih 1jusaka i tk ostica. r s k d k k . Izraduje se mlevenjem prienog i oljstenog semena. Sadrzi najmanje 16D/o masla. esto se izradje i postan rastvorljivi prasak m vodene pod pritiskom ili, jos cesce, dodavanjem alkalruh karbonata, jos vise fosfata (do 6'0/). Nekad ovaj prasak granliaju ili prodaJu taletama odredenog oblika i velicine, tako da se ima tacna doza za jedan obrok.

k 1 d i r s k d k 1 d s sme5a kakaove paste i secera sa ili bez dodatka 1 k prasku i aromatika, kao, na primer, vanile, cimeta, karanfilica, sto zavisi od zemlje i ks njenih potrosaca. secera ne sme biti vise od 68fJ/o (najcesce ga ima 40-600/), kakaove paste mora biti najmanje 3;0 (tj. najrnanje 15D/o kakaovog magla) . 1 n k 1 d rnora imat1 najrnanje 12/ rnlecnog praha i najmanje 25'0/ kakaoa. Izraduju se i razne jevtirnjte ookolade i drugi profuzvoili s drodatkon1 arahisa, meda i dr., ali se svi oni promet morajru kao takvi taeno oznaciti. NajcesCi falsifikat cokolade dodavanje manje kolicine kakaove mase, jer ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade. k v l s k , kostice (Testae ) sast-oje se od krutih hartijastih delica kakaove , slabog mirisa i pomalo sluzavog uk-sa. Kakaova pasta norrnalno sadrzi oko 21 kakaovih kostica. Ako . pasti ima vise, onda ona pod p1stima gruba i grudvicasta.

Upotreba. - Kakao izvrsna h r n , sredstvo za z i v n i s l s t i , s t i m l n S t n i k (tonicna vina) d. d i r t i k. TeobrOinin tip cliekt.nbl.1 direti.ka (1-3 g dnevno). 1 otrovan i brzo se eliminise. 1in, kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijaln.e astme1 angine pektoris (Tl1eobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza.
1

10
: GRANA S LISCEM, CVECEM 1 JEDNlM OBESENlM PLODOM - LADO DRVO PLOD U SE VIDE NOGOBROJNE SN, - SEME TIP OBRASLO PLODOVIMA, PESECENO S : 1 - VUGAVI KOILEDONI , 2 - STABAOCE; 3 KuRENCIC; F - POPREC NI PRESEK ROZ .V S: 1 - OSTATAK MEZOARPA. 2 - SEMENI 3 CELIJE SA SLUZI"- 4 - SUDOVNI SNOPIC, 5 - SLOJ CELIJA ODEBUANIH U OBLI.U 'VI . 6 UNUTRA:>NJI , 7 - ENDOSPERM, IMA DRUZA SA ALCIJUM-OKSALATOM_, 10 KOTlLEDON, F 1 MICERLIHOVO TEJ...A.SCE, G - PRESEK ROZ F.NOOARP: 1 - CEL1JE SA SLUZI, 2 - MEZOARP, 3 - ENDOARP, 4 - SEENI

5~ P'D:O~ couu~fEWo~~~;{,~~~ c!EZG~~~E /~~f~~ . NE8filli~TfNp<;f:j

1

370

LECENJE BfUEM

Kakaovo maslo s1u.Zi kao najbolja baza za izadu raznih s upozi torija , globuJa, sveck::t, masti i slicnih galenskih oika za uvlacenje u otvore tela, jer se topi na ,, temperaturJ i ne draZi sluzokoiu. U sluajevima )(as lja, bronhitisa, katara i drugih obolje.nja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom, jer deluju kao g sredstvo, tonik i emoliens. U mnogim zemljama pije se kakaov (ljuske). Ove ljuske dodaju raznim me~anim ajevirn a za pop ravlj anje ukusa. NajveCi deo kakaoa svetu potrosi se za izradu cokolade, praska od cokolade, raznih vrsta brasna za decu bolesnike i slinih hran1jivih sred stava. Mnogim lekovirna neprijatnog rnir isa i ukusa dodaju kakaov prasak i ih olZu okoladom (razni drZeji).

ALINA

Ligustrum vulgare L.- Oleaceae

Sib visok do 4 rn. Listovi su uski, na kratkim drskama, elipticni, ~li 1 i obodu celi. Cvetovi su sitni, mirisru, beli, i sakupljeni u vrsne cvasti. Plod okrugla, crna i sjajna bobica. Raste toplim , suvim, sun-

ALlNA

U CVETU I SA Z.RELlM

PLODOVlA

canim stranama. List i kora, rede i plod, upotreljavaju se kao opora i gorka droga narodnoj mecticiD!i za leeenje koznih olesti, proliva i pli-

kova u ustima. Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga.

.L.

KAMFOR.

ANDILA

371

Narodna l.mena: bljeli jergovan, ijeli jorgovan, biser, blsemi cvijet, 11isero\'O drvo, zelenika, zimaslika, zimzelem, zimozelen, zimolez, zimolist, zi. molorina, kalinica, kozjak, kozjaoica, kozje grof<1e, me6kovac, mile~a. neprika, pasja leska, pasjakovina, pas-leskovina, pasji samba'k , piskovina, svib, siba, siovina, cma .

Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Milll. Arg. - Euphorbiaceae, koje raste u tropskoj Aziji i AustraJiji. Sadrfi floroglucinolske derivate. Deluje kao dobar lek protiv crevnih parazita. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ciseenje, jer sama kamala deluje laksantno.

FR

Kamfor cvrsti deo etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm. - Lauraceae (japanski kanfor, kamfor, kamfornjak, kamforovo drvo) s.intetski od pinena (borovo, terpentinsko ulje). su kristalni komadi svojstvenog mirisa. Brzo vetri, se mora hermeticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. Kamfor vrlo popularan lek koji se upotreljava najvise u obliku kamfor-spiritusa, kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti-k i za drafenje koze. U zubarstvu se upotreijava protiv zubobolje. Sterilni rastvor kamfora (25<~/o--ni) u neutralnom masnom ulju donedavna davan kao analeptik, lek koji dra2i i rad centralnog nervnog sistema i tSrca (slicno kafi i caju).

ANDILA

Aquilegia vulgaris L. -

Ranunculaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka 40--80 . Stalo uspravno, razgranato, golo, obraslo mekim dlakama. Donj~ listovi su na dugackim drskama i visestruko deljcni . Cvetovi su vrlo lepi, ljubicasti ili beli, ponekad ruficasti i vise. Cveta od maja do jula. Raste S-umama, livadama i kamenjaru. Upotrebljava se seme, sveza i osusena biljka i sok isce~e~ iz sveze biljke (AquiltJgiae semen, herba et succus). U biljci ima cijanogenetskog heterozida, od koga potieu lekovitost i otrovnost kan

372

LN BIUM

dilke. U sveioj iljci ima ako mff/o vitamina . U semenu ima mas nog UJl.ja. - Ranije kandilka po teljavana naucnoj, danas samo narodnoj medicini za leeenje fuci, skobuta, za znojenje, izlucivanje mokrace, koine 1 druge bolesti. Cela biljlka otrovna, najvi~e seme. Zog toga se ne preporucje upotreba kandilke za leeenje. Narodna l.mena: .Siaear, grlicek, zveckavac, zvonce, kaxnpavka, kandilijca, kokoticek, ltrlica, orlicek, pakujac, popina lkapica, sred.nja rosopast, srmenik, trolistmjak.

ANTARION,

ZUA
RAVA

ANARIJA,

BOGORODICNA TRAVA, GOSPINA

Hypericum perforatum L.Hypericaceae

Kantarion dgoveena zeljasta i koovska biljka, visoka 30-100 cm. Ima vrlo cvrstu, glastu, razgranatu stablji'lru, na vrhovima kitnjaste cvasti sa z t i cvetovima, sa pet listica easice, pet koso jajastih, ANDILA tamnoz.tih, obodu neto zupea's tih listica krunice i oko 50 pas nika sraslih 3 snopica iznad kojih se diZe trostruk tucak: tamnocrvene . L i s t i i su 1-3 dgacki, oko 0,4-0,8 cm siroki, '11aspramni, bez drske, dguljasto-jajasti, goli, svetlozelene , karakteristicno tackasti, zbog cega prema ~vetlosti izgledaju kao da s i z s en i (perforatum); to s zlezde s uljem. Cveta o d maja do septembra. Rasprostra.njenost. - Raste svuda, !Dajvise napstenim njivama. Berba. - Bere se gornja polovina biljke cvetu (Hyperici herba). Droga svostvcnog mirisa, oporog, nagorkog i aomatienog k u s . Sastav. - Ima 9-11~/ mesovitog ,t n i n u kome preovlad!Uje katehinski; sadrii O,l-0,2Dfo etarskog ulja, smole, antocijana, crvenu hipericin, karoten.a i flavonoidnih heterozida (blperozida oko 0,50/, rutozida, kvercitrozida i drugih od kojih potice Zta ), holina, v.itamina (oko 30 mgD/o) i tragove alkaloida. Etasko ulje mirise na crnogoicna ulja; sa.stoj\i se od kadi n ena i drugih seskviterpena, estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena. Upotreba. - Kantarion se odvajkada narodu ceni i mnogo upotrebljava spolja protiv posekotina, opekotina, hemoroida, za zarascivanje rana

A.RANFIL. RANFILic..

373

kao antiseptik, iznutra protiv bolova jetre, zeluca, proliva itd. Dejstvo droge mnogos truko zbog slozenog hemijskog sastava. Kontarionov zejtin, vekovnl nar<>dni lek za ljude i domace Zivotin je, poslednjih godina u~ao i nauc. n u medicinu, veterinu i kozmetologiju. Narod drogu s tavi u ulje 1 drti na suncu 30--40 dana da ~to pocrveni.
1. Kancario11ove ulje ( Francuskoj farrnakopeji): 100 g cveta stavi se u teglu, prelije jednim litro,m najoljeg ulja ( mogucstvu od k.ukuruznih klica), poklopi i drZi 2 sata na vodenoj pari. Iscedi se i procecti da bude bis tro. 2. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g cveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopl se u Htar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina, se drzi na \denoj par.i da vino ispari. ova ulja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljern natopi gaza ili cisto platno se ozledeno mesto olozi. Tinktura i eksttakt o d kantamiona spravljaju se propisima farmakopeje. Etarsko l od kantariona deluje protiv crevih parazita. Fenolska jedinjenja koja se nalaze u kantarionu imaju izrafenu antiakterijsku n1oc (vid. Fitoncide).

Narodna ire11a. - U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: ljuzga , juzgavac, bogorodicina ruka, vrafji beg, gorac, gorcan, gospin cvet, gospino zelje, gteotaljka, zuta metlica, futi kantar.ion, zucenica, ZC:isekliva treva, zaseknica, zvekac, zvoncac, ivanova trava, ivanjcica, izdatljivica, kantarijo, krva\'ac, marina ruCica, plj!Uskavica, smaknez, smicaljka, tantur, trava od izdati, tava od poseka.

ARANFIL, ARAFIL, ARAFIU, ARAVIUE, LINCIC,

VRTNI
Bastens ki ili vrtni karanfil (Dian thus caryophyllus L. - Caryophyl]aceae) i mnoge divlje vrste karanfi'la korite se narodnoj medicini za lecenje srcanih m i za znojenje: spravlja se i pije topao (5 g cveta na 200 g kljuca1 le vode). U cvetu ima sapanozida, antocijana i vrlo malo etarskog ulja.

ARANFILIC, LINCIC, GAROFAN, ARAFIL, ARANFIC,

LINCAC

Eugenia caryophyllata Thunb. -

Myrtaceae

Tropsko drva s moluckih i jZnih Fblipinskih ostrva . . l!potrelja vaju se cvetni pupoljci (Caryophylli flos). Sadrze ogromnu kol1C1~, 14 do 24~/ etarskog ulja; 10-13<~/ tanina, vanilina, gurne, smo]e, voska ~ oko 3/ kariofi1ina. NajviSe se karanfilica p otrosi kao vrlo aromat1Ca za-

374
Cin

LECENJE BIUEM

velike

p~dnju

antiseptitne moCi, za etarskog } i ind

strij i likera i

ARANFILIC

SA POPRECNIM
PRESEKO

UZDUZNI

i ekscitans za varenje, dakle, s tomablk. Dobar antieptik zbog velike kolicine e genola. Ulje se u izvesnim prilikama potreljava za dezinfekciju ruk. Ulazi sastav mnogih voda, pasta pilula za negu : i s.ta; u zubar stvu slZi okao analgetik i kaustik. Karanfili6i i uJje slZe za izradu raznih aromaticnih voda, tinktra i sl. Jak i postojan korigens, jer ulje ima veliku moc mas kiranja drugih mi risa, m1ns karmfilicevog l vrlo postojan, dgQtrajan i snaZa.n.

pafema. Stimulas, aromatik

RD

Elettaria cardamomum Whi t e et Maton- Zingiberaceae

Tropska biljka od koje se koristi seme. U njem ima 2-8'0/ etarskog ulja. Stotine miliona ljdi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstvenog prijatnog mirisa i ukusa. Ula2i sastav raznih lekova za zeldac i kao sred:tvo za jacanje apetita.
F

Seme doblj.eno od raznih vsta Cotfea: Cqtfea araica L., . liberica Hiern., . robusta Lin.den ~ drugih iz porodice Rbiaceae. Do druge polovine XlX veka gajila se samo Cotfea arabica, maJ.o zimzeleno drvo, visoko oko S m. Kad 1868. god. jedna paraziltska gljivka, Hemileia vastatri.;r., un.istila sve kulture arapske kafe na Javi, Cejlon, i drugim zemljama oko Indijskog okeana, proizvodaci su poceli traZiti dru, g u, otporniju vrstu kafe. U tom pogledu se pokaza:la kao najizddljivija Coffea lie rica, ali njen ukus nije tako prijatan kao u . arabica. Poreklo. - . arabica ne potiCe liz Arabije, nego iz ju.tne Etiopije, gde raste divlje. Misli se da oko XIV veka prenesena , Arabiju. Kafa nazvana arapkom, Jer s Evropljani upoznali preko A r apa, tada najvecih trgovaca svet. Gajenje. - Danas Brazil glaVilli proizvodac kafe. Gaji se u svim trop. skim zemljama: u Americi od 28 severne do 30 joZne Sirine, ru Aziji od 25 severne do 100 jZne ~kiale. Kafa tra.Zi dubok, laku, dovo1jno vla.Znu zemlju. Bolja kafa s , b rda i s planina (600-2.000 m) od one iz nizija; dakle, isti sluaj kao i sa eajem. Berba. - Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina. U desetoj godii drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje. U .svojoj postojbi n i, u zemljama oko juZog dela Crvenog moraJ ostavi se da plod sazri i da se lj.u ska

KVASAC
osu~,i, ~

375

onda drvo trese. U drugim krajevima, rUJkQrn se r zreo, ali neosusen plod. il kafu suse na sunc ili u zagrejaim ssnicama, olju ste, izveju, u trijeru oiste, n a re5etima odvoje zrna krupnoci i sortiraj kvali tet.

Pr oizvodnja. - Dve treCine svetske proizvodnje kafe dolazi na Brazil, naroito na njegove ju.Zne pokrajine. Glavne izvozne lruke s Rio San tos. Droga. - Zrelo seme (Cofteae semen). Zrno ovalno, 7-14 mm d gacko, sivkasto-Z6kasto, zelenkasto ili nasmede, s jedne strane ravno, s druge isppeno. Na pljosnatoj strani pruia se uzdufna brazda u kojoj se krije ostata:k karakteristicnog srebrnog semenog omotaa. Zrno vrlo tvrdo i r z s t . Jedan litar nove kafe tezak oko 700 g. posle dve godine lezanja i5ta ta kafa S. - UVECAN POPRE.CAN PRESEK biee teska svega oko 600 g, ali zato aroma postati veoma prijatna posle pZenja. NepZena, zelena kafa bez mirisa i gorkog u k s . Ocenjivanje kvaliteta. - Kafa se ceni miis, uksu, starosti, isto ci, homogenosti i sl. Stara kafa se vise cend od nove. Za kafu se kaie da dobra kad s zrna podjednake veliCine, olika i , kad su teska, suva i t v r d toj meri da se zubima tesko lome; kad se na gomil, da jasno z v n , da su glatka, gola, sjajna, u brazdi da imaju ostatak od S r r n g s n g t . Zma ne smeju b~ti plesniva, nagrizena, laka, naborana, sarena i sl. Sastav. - Nepriena kafa ima 0,7 do 1,8~/ k f ~ n , 10-llO/o m as t i, 8-12~/ vlage, 5-70/u secera, do 400/ celloze ... Prienjem. (torefakcijom) donekle se menja sast.>av kafe. Pri tome se proizvodi isparlj ivo, mrko, tesko, v r 1 r m t i n i .veoma cenjeno 1 nazvano k f i n, kome ima acetona, furfurala, furfurilnog aJkohola, furana, sircetne kiseline, piidina i drugih proizvoda nastalih pdenjem kafe. Od kolicine i kvaliteta kofeina zavise vrednost, finoca i aroma pdene kafe. PZenjem se izgubi nesto malo slobodnog kofeina, razlozi se slo:teno tanozidno kofeinsko jed:injenje sa blorogensko kisenom, karameliz ju se seceri, ispari voda. Dejstvo i upotreba. - Kafa tipicna kofe1nska droga: nadrazu:je cen tralni nervni s istern, srcani analeptik, potiv proliva i razih trovanja, na} viSe kao osvezavajuci napitak.

KVASAC
Saccharomyces cerevisiae Meyen ,,s

Saccbaromycetaceae

meka, vlZna, drobna masa sivo-smec1e . Ne lepi se za prs te . Kvasac posebnog, prijatnog, nik ako gorkog ili kielog u k u s i s v s t v n g i r i s . Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske). Kvasac vrlo brzo izaziva

376
venje

LECNIB

BIUEM

~eternih rastvora. Sastoji se iz sitnih, jednoeelijslcih gljivica koje se na mikroskopu vide u oliku podjednako velikih, okrug.ki.h, loptastih, pomalo jajastih telija, 8-10 mikrona fuokih i 8-12 mikrona duga~.k.ih. Mora se t u v t i od svetloti i vazduha na bladnom i suvom mestu pod staklenin1 zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir. Za izadu pilula sme se upotreljavati samo k v s s t r i 1 i z ov n dva sata na 103-1050 (Faex sterilisata, Feax inactivata), jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu s1ed fermentacije pilulama izazvati najrazlioitije promene, kvarenje i raspadanje pilula. Rede se upotreljava s v i kvasac u pra5u (Faex siccata), dobijen takode od sveieg, ali su~enjem u tankom sloju u vakuumu ispod 40. Kad dobro zasticen od vlage, m oze se ocuvati godinu dana, ali mu moc vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. Da i olakSali i ubrzali sSenje svezeg kvasca, nek.i proizvodaci prethodno dajt u laktoze, pra.Ska od slatkog korena i drugih indiferentnilh prakova. Sastav. - Kvasac citav arsenal vrlo raznolikih i veoma vaznih lekovitih sastojaka: n z i m , v i 1 m ~n i r v t m i n , r t i d , 1 i i d i g 1 i i d . farma.kogn021ijtski jedna od najvaZnijih droga najlozerrijeg sastava i vanredno velike iohemijske, preventivne :i kurativne vain. o sti. 1. V i t m i n i. - Kvasac najbolji izvor grupe vitamina , osobito 1 i 2 SadrZ.i malo \r:itamin , , D i (wd. poglavlje vitaminima). 2. r t i d i. - ' 'asac sadrZi znatnu kolicinu veoma vafnih belancevina, n u k 1 r t i d . Oni su loka1izovani u celijskom jezgru kva~Ce vih gljivica. veoma vaine belancevine su mikromo1ekularna jedinjenja proteina i nukleinskih kiselina. Kvasac vr1o vaian izvor nukleinske kiseline. U kvascu ima i drugih proteina: zimokazeina (fosfoprotein) 1 cerevtztna (sadrii lizina i triptofana). Naden i t.ripepd glutation. 3. L i i d i. - Osim glicerida palmitinske . stearinske kiseline, koji nemaju terapijski znaeaj, u neosapunjivom del masne mateije kvasca nadena znatna kolicina sterola (oko 1/). NajvaZniji r g s t r 1, jer se njegovin1 zracenjem ultravioletnim zracima doija kalciferol (vitami!D D 2) (vid. vitamine i raienu glavnicu). Kva>Sac glavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosterola. 4. G 1 i i d i. - Kvasac vlo hranljiv ne samo zbog prisustva tako vainih protrida nego i zbog sadrzaja veHke kolicine g 1 i k g n (do 40D/o) , zog cega sladak kao i druge gljive u 'k ojima , takode, glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen. Ima i estara heksoza s fosfornom ki -selinom. 5. n z i m i. - Kvasac ima veoma ve1ik broj vaZib enzima razne akti,,nosti: invertln, amilaza, maltaza, dekstrinaza, gHkogenaza, lipaza, pro teaza, nU!kleozidaza, zimaza (alkoholaza, koja sa k arbosilazom ucestvuje alkoho1nom ''renj) i dr. z i m z (koenzim zimaze) i k 'k r k s i 1 z (koenzim kar~ boksilaze) igraju glavnu ulogu al'koholnom vrenj:u. 6. ineralne n1aterije 'kvasca ocaraic!terise prisustvo vrlo velike k'0licine fosfone kiscline; u l kvasca ima 52-550/. Suv kvasac ostavlja 8100/ pepela. U svezem kvascu ima 70-75</ vlage. U suvom kvascu ima oko 500/ proteina.

377

. Upo~ba. - Kvasac jedno od najboljih sredstava za s z i n v t m 1 n z . Ima slao laksantno dejstvo. Upotrejava se za suzbijanje dermatoza, furunkuloze.

Extractum Faecis, kao i sam krvasac ako steriHzovan, slufi kao najolja masa za izradu pilula. Pilule izrat1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u cevima. Kvasac v.Zan izvor pro~eina 1 sluZi za valtenje nukleinske kiseline i ergosteola. Kvasac jma opsti bioloski zna~aj. Daje se 2 do kasike k vasca dnevno posle jela. Uzet u veeoj kcr lini kvasac skodljdv i moze ~zazvati povracanje, poliv, !pOV1~EmU temperaturu i druge ozbiljnije znake tovanja. Zbog toga se sme uzirnati samo uputstYima lekara. Na Zapadu se sve vise upotreljava zraeeni kvasac, dnevno do 75 grama razmueen u visnjevom ili malinovom soku.
Narodna imena: zestin kvasac, kvas, kvasna gljivica, kvasnica, kvascev okrek, Ol0\18 kvaSOYka, pivarsk:i kvasac, pivski kvasac.

Ammi visnaga L.- Umbellifeae

Kela dvogodisnja zeljasta bHJka koja kao korov rasrte u zemljama oko istoenog dela Sredozemnog mora, novije vreme se sve vise gaji za proiZ\'Odnju ploda koji s1u2i kao industrij!Ska siovina za ekstrakciju kiselina. BiJjka visoka 1 do 1,5 m i svojim izgledom, osobito svojim visestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim cvastima, podseca na mrkvu. Gajenje 1 berba. - Najolji prinosi dob~jaju se na plodnoj zemlji, pcr goto\ru ako se uz to dubri fosfO'Jl.im, azotnim i kalijumovim dubrivom. Seje se u jesen na dubinu 1,5-2 cm na rastojanju 60-70 cm red od reda. Posto seme sitno, pre setve sc pomesa 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata. Prolecna sctva bolja, ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati. Sazrevanje septembra i oktobra, ali nejednako, zbog ~ega u drogi uvek ima zreli i zelenih plodova. Berba se mora vrsiti kad prvi stitovi sazru, i to izjutra tihom vremenu i rosi da se sto vise izegne opadanje plodova na 7emlju. - Prinos sa ektara 600-1.000 kg ploda. Izgled droge. - Zeli 1zvijeni plodovi svega 2-2,5 mm dugacki, 0,81,2 mm siroki i 0,8-1,0 mm debeli; na vrhu nose piramidalan stilopod. Merikarp plan-konveksan, zelen,kastcrmvk, go, gladak; 5 primarnili rebara su zuckasti, 4 sekundarna mrka. Sastav. - Glavni lekoviti sastojak k 1i n, oko 1/(). Visnagin slican kelinu (0,1D/o). i plodovima drugib stitarica, i ovom ima mnogo masnog ulja (oko 180f o) i belancevina (12<1/), zbog cega se ostaoi od destila cije i ekstrakcije cene kao iz,,sna sto~na hrana. Kelina ima i u drugim delovima biljke: listovima 0,90-1,20/, u stitovima 0,20-10/, u s taljikama i 'korenju sasvim malo, oko 0,100/.

378

LECNJI!. S.

Upotreba. - Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u taletama za letenje s tenokardijc i bronhijalne astme. Novijim proua\ranjima ~ utvr<1eno da plod mrkve (Daucus carota L.) ima slino c.lejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno.

Carum carvi L. -

Umellifeae

Kim dvogodi~ja biljka, visoka 50-90 . Staljika razgranata. Listovi su eko1iko puta perasto izdeljeni. im procveta vet u aprilu, prvi melu ~titono~ama . Raste kao korov svuda livadama, najvHe

PLOD

STIARICA

planinskirn, ali droga potiee samo od ga1ene biljke, jer ona cista, selekcionisana i boljeg kvaliteta. Cela biljka mirirsna. Gajenje kima mnogim zemljama va!na pl1ivredna grana. Severozapadna Evropa, naroito Holandij& i zemlje Skan<linavi'je imaJu hiljade heklara pod kimom. Seje se martu 1 aprilu ili junu na rastojanju 40 ;< 40 . Na ektar treba oko 10 kg 'Semena, rodi oko 1.500 kg. irn tra2i hurnoznu ilovacu zaklonjenu od vetra. i imamo sve uslove za proizvodnju najboljcg k:ima. m treba gajiti kod nas vec i zbog toga ~to ga uvozimo, prodaja uvek obezbedena. S obzirom na olju zemlju i veei broj sunCa.nih dana, na~ kim, morac, a nason i druge miisne blljke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih, tmurnih, maglovitih, vlZnih i 1 k iiOvitih zemalja severozapdne vtope.

379

Sastav. - Glavni sastojak kima t r s k u 1 (3-70f0). Ima ~ i s n g u l (8-200/), oko 200/ 1 n v .i n , do 8/0 t an i n , smole, voska, sluzi, celuloze, ~ecera, i kalcijum-oksalata. Pepela ostaje oko 7 ,5'0/, naj\iSe 90/0 . Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz njevenih i zdroljeni plodo,,a. Zaostale uljane pogace upotreljavaju se za ishranu stoke, jer sadde mnogo protida. Etarsko ulje od kima bistra, bezbojna ili slabo rockasta tecnost izrazitog mirisa na karvo i aromaticnog ukusa.

1
4

5
6

S!!

POPRECNIH PRESEA VA2NIJIH TIPOVA PLODOVA SITA'RICA. - MORAC, - KORIJANDAR, D - I, - KUMIN , F - KUUTA.

ANGE.LIA,

Glavni sastojci ulja su keton k r v n (53-65~/) i terpen 1 i m on n (oko 30D/o), zatin1 ima malo dihidrokarvona, karveola i dihidrokarveola. \feCina farmakopeja trafi da ulje mora imai ni manje od 500/ ni vj~e od 65 volumnil1 procenata 'karvona. Upotreba. - i ostali plodovi ~titarica, i lcim k r m i n t i v. Daje se i kao eupeptik, digestiv, diuretik i galaktagog u oiku , Aqua carminativae, Spiritus Cat'vi d dr. U velikoj dozi etarko ulje deluje otrovno. Vi~e se upotreljava veterinskoj medicini. Kim uglavnom domaci i narodni lek, narocito z i n, ikojd se .svakodnevno tr'Oi u znatnim kolicinama svim j elima, k obasicarskim proizvodima, hlebu i picima u zemljama Zapadne, Se\'erne i Srednje Evrope. Za likere 1 sapune upotrebljavaju se karvon i ulje iz koga odstranjen karvon. Naj,rise ulja potrosi industrija likera. Uzirna se oko 1 g1am samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle .~ela protiv gasova i nadimanja.

380

LCBNJE

BIUM

Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stom ahika i karminablva, prc S\'ega sa anisom, moraoom, kamilicom, nanom, mirodijom i drugim drogama mahom prijatnog mirisa i uksa. Kod nas upotreba kima neznatna, osobito u isto6nirn i ju2nim kra jevima, to steta. Nasi planinci treba da gaje k.im, jer ga mi u vozimo. IGm su poznavali i upotreljavali arapski lekari, odakle verovatno I veku veden Evropu. Narodna imena: bela cemena, divlji kumin, karun, lcimelj, kimijen, ki min, kmin, komin, koprov, kuminak, pitomi kim, poljski lcim (Orfelin) .

KINESI

ILI

RUSI

Thea sinensis L. - Theaceae

Stotine miliona ljudi uzivaju u pijenju . danas najvi5e upotreljavana kofeinska (puninska) droga. Uzivanje vetu razvilo se uporedo s razvojem industrijske proizvodnje secera iz seceme repe u um~ r enim prede1ima. Dobro n acinjen infuz () vrlo prijata.n napitak koji osvezava. Zimi se njim ljudi greju, za vreme nepodnosljivih letnjih rega bladnim eajem gase zed i osveZa.vaju se.

TREBA SPREMITI

DA BUDE PRIJATAN NAPITAK?

Kvalitet infuza () zavisi od vode. Najukusniji se dobija s mekim vodama. Tvrde, krecne, pogotovu gvotdevite vode daju neprijatnog ukusa. Tak",e vode potrebno prethodno prokvati, ali se kvanj em gube gasovi rastYoreni u vodi, njihovo prisustvo popravlja kvalitet in fuza. Zato se pri izradi d naglo zagreje da bi sto brfe proikljucala i time sto manje gasova izguila. se ne s1ne ku,,ati. nri.kako ne Ciniti. Pogotovu u otvorenom loncu. Treba ga popariti kljucalom vodom, smesta poklopiti i posle 5- 10 minuta piti.

SAMO
Umeeno

UMERENA UPOTREBA

DOBRA

i azumno upotreljen, izaziva vrlo ugodno raspolofenje, podstice na rad, nadrafuje i telo i duh da mofe podneti vek napor (dejst\'0 kofeina). Dejstvo u. e uglavnom delovanje kofeina i tanina. ' protuotrov, dobrodo~ao u slueajevima trovanja alkaloidima i te skim metalima, jer, s jedne strane, povoljno utite zog tk ofeina, uz to sa dri tanina koji ve. z uje i talozi alkaloide .i teske metccle u obliku nerastvor ljivog, dakle, nc~kodljivog jedinjenja. Daje se 4 1 kao tonik, protitV izvesnih zeludacnih ooljenja, kao stimulans, slab diuretik itd.

INSI

ILI

RUSI

381
HRONICNO TROVANJE

TEIZA-

U velikoj dozi otrovan kao i k afa. Preteranim i dutim svakodneYnim uZd\ranjen1 izaziva nesarucu, dosadne zatvore, te~kO varenje, guljenje apetita, slajenje itd. su slucajevi hronionog teiZJla, ra~ireni osobito u ini, Eng1eskoj, severnoj Africi 1 d.lgde. Ipak, manje opasan od kafe. Zeleni, nefermentisani izgleda da manje otrovan. Na osladenom caju Rusi, Mandiurci, Korejoi i Japanci gaje kombuhtt.

DELUJE NA MOZAK, SRCE, KRVNE SUDOVE I CENTAR ZA DISANJE

utoliko ukoliko ima v< kofeina, jer ko fein glavni sastojak ko}i drafi ove centre. svojim kofeinom (ranije 5 kofein nazivao teinom, kasnije se ispostavilo da rec jednom istom alkalolidu 'kafi i caju) dra.Zi koro velikog r m ozga, zbog cega osoba lak~e shvata i brze povezuje mii, &Jvek postaje lucidniji. Tirne sc objasnjava i poveeanje moCi ueenja, pamcenja i razumevanja i, uopste, intelektualni rad laksi i uspesniji. suzbiria li smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanJa.

Dejst\O

UST KINESKOG : - LIST U PRIRODNOJ VELICINI. - POPRECNI PRESEK ROZ GLAY.NI NERV - TRN NA OODU USTA, D - Dl.A.E 200 U UVECANE

Sportist in1a, radnicima, avijaticarima, soferima i dugim osobama pomafe, jer ih bodri i krepi, javlja se olji rad misiea i refleksi su br~i i potpuniji. .. U nas i da se p osle uzimanja vecih kolicina alkoho'lnih pica ptJe jaka kafa, drugi riarodi piju jak , jer kofein deluje suprotno alkoholuJ tj. dok al1 kohol deluje depresivno na centrJni nervn i sistem, kofein ga na drafuje.

382

L:ECENIE

BIUE

svojim kofeinom pobolj ~ava disanje, jer dra.Zi respiratorn.i centar , poveeava ventilaciju pluca, se la!k~e di~e i prijatnije oseca. Svoj im kofeinom ! nadra.Zu1e i ce ntar za krvotok, usled cega srcam 1ad pr avilniji, jaci i olji. SrCa.ni miic se bolje ishranjuje i tako , usled cega se i rad srca pobolj ~a,ra. Zbog ogron e kolicine taruna (najbolje sorte imaju vise od 3; 0 ) i drugih, srodnih polifenolskih jedmjenja deluje i kao tipicna taninska lekovita iljka protiY proliva, upale sluzruice i 'koze, opekoti.na, za jacanje or ganizma itd. Epikat ehin ima s vojstva vitarni.n a (). vaian protlvotrov. Zato ga svaka apoteka, zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imarti. Otrovanom, randeniku i svakom t eskom bolesniku oolje dati nego 'VOdU, jer centralni nerv si51:em i srce , sto presudno u hitnim slueajevima.

NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA

Za vreme rata n1ilioni 1judi su u pokretu. Na svcrkoj zeleznrickoj ili autobuskoj stanici pije se druga voda. da1je od puteva pije se sto se stigne, u nu.Zdi i voda iz reka, jezera i bara. su putevi zaraze najopasnijim bolestima: trbS1'zi tifus, srdobolja (dzizeruteri1a), kolera i dr. uvanje vode najpouzdaniji nacin sterilizacir j e. Medutim, kuvana voda neukusna i vecina osoba ne moze da pije. Ako se samo vrlo malo stavi u vodu dok kljuea, dobija se zdra,,a i pitka voda. Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet, pre svega Crveni krst, moraju ;imati znatne zalihe dobro zapakovanog prvoklasnog , jer onoj mudroj narodnoj izreci ~>bolje zlo spreciti nego leciti(< . Prema tome, ima ve1ik profilakticn.i (zaS.titni) znacaj.
OD CEGA POTICE LEKOVITOST
.}
?

kultumih biJjaka su talko svestrano ispitivame kao . Hemijski sastav cajevog lista vrlo slozen. Za pos1edn}ih 150 godina u caju nadeno nekoliko desetina raznih hemijskih jedinjenja, ali sva nemaju isti terapijski znaeaj. G1avni 1ekoviti sastojci su puinski alkaloidi, pre svega, kofein i tanini (opore, stavske materije) i prosti ja fenolska jedinjenja katehina i njihovih derivata. ima 1-5/ 0 k f i n (tei!fia, timetilksantina), malo t r i n , t f i 1 i n , d n~ n i 'k s t i n , 8-340/ t n i n , rutina, 0,5-1 ;0 t r s k g u 1 i 2-30fo legumina. U zelenom caju i.ma vitamina , 1 , 2 , rukotinske i pantotenske kiseline. U caju . i ma 1 jos i gume, dekstrina, voska, masti i drugih ba1astnili materija. Dobar mora dati n n 300/ v d n g k s t r k t , v l g sme iti n v i s 90/, 1 n i v i s od 6,5~/ ni n od 50fo; ze1en od m n g n . KoliCina vlage se normalno krece od 3-60/IJ. U pepe1u ISe ne smeju naci teski metali (vestacki ote zavan ili bojadiSall ). Cajev t n i n smesa epilkateblna i gafokatehina. Za vreme fermentacije nastaju f 1 f n i, nerastvor1jiva mrka tela, proizvodi kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina. u ze1enom caju ima V t iSe ta-

INESI

ILI RUSIO

383

nina, u cmom vi~e slobodnog kofeina. U tivom listu kofein i ostali alka loidi se nalaze vezani na tanine, u crnom u, za vreme fementacije, prfenja i uvrtanja raspao se k f i n- t n t , zbog cega se u drogi skoro sav kofein nalazi slobodan, se moze diektno hloroformom ek-strahovati. Ostatak kofeina moze se ekstrahovati t~k posle tretiranja amonijakom. U aj evom list ima t z , jedne peroksidaze, enzim koji pretvara jedan deo floatanina flobafen. Najbolje vrste imaju najviSe tanina. F r m n t i m s v 1 z u t , g u s t , 1 1 i v , v r 1 r m t i n , s m 1 as t t r s k u 1 d k g t i m i r i s . Ovo ulje ima mnogo m etilsalicila ta i feniletil-alkohola, citronelola, vrlo malo geraniola i dr. ladi listovi i pupoljci sadrfe vi~ kofeina (i tan1na) nego stariji, se vrednost ne ceni samo kolicini kofeina nego prvenstveno k u lS i m i r i s , premda se lekovita vrednost osni. va prvenstveno na kofeinu. zbog toga to se najvici deo proizvedenog potro~i svetu za ivanje, vrlo malo za lek.

DEGUSTACIJA

Mada nosilac lekovitosti l rofein, on se i ne ceni i ne plaea prema procent tog alkaloida, nego pre i iznad s vega prema svojim organoleptikim svoj stvima, tj. prema finoci mirisa i ttkusa, jer se gotovo sav proizvedeni svet potros i kao svakodnev.ni prijatan napitak za osvetavanje, sasvim malo kao lek. Zbog toga za n kvaliteta . vafuije mi~lje nje, sd osetljivi pofesionalnili probaea (degustatora) nego rezultati, podaci njcgO\'Oin emij skorn sastavu. Odairanje, oplemenjivanje na plantaiama vrlo slozeno; ono ide u n ekoli1 ko pravaca. Traze se sorte s mnogo lisca, otpome na bolesti i ~tetocine, nepovoljne klimatske i druge nepogode itd., ai pre svega se cene i iznalaze takve sorte tlooje d najaromaticniji s najviSe tanina.

ISPITIVANJE I CUVANJE t.AJA

VeJike uvoze i izvozne drogisticke trgovacke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte, vrlo osetlji~Ve i vine probaee , tzv. Thea Tasters, koji dnevno ponekad moraju da probaju 100 do 200 t razne vrste i da d ocenu vrsti i kvalitetu . Zbog toga oni gotovo redovno boluju od hroni.C11.og teizma. Tek posle njihove ocene vr~i se klasifikacija i pakovanje, odnosno prijem . Za vreme nepaiJjivog prienja stica veCi deo et. a rskog ulja izvetri. Nestrucnim i n ehatnim cvanJem gui arom, prima miris sredine kojoj se nalazi i tako gui vrednost. Na vlafnom mestu popl'limi memljiv, bdav, neprijata miris. Zato se mora brizljivo cuvati na svom mest i 11 r m t i k i z k v n s t n i l. Da bi imao sto bolju arom, se pakuje odmah posle prienja, d.ok s 1 k. Ne'kadasnji kara,,anski ili ruski cenio se kao najbolji, jer trebalo godin i

384

LECENJB

Bl~M

dana dok iz Kine stigne Niinji Novgorod. Danas dakazano da bolji koji odleiao godinu dana, tako obja~njeno zasto ruski toliko i trazen. Pregled oulima, lupom i mikroskopom, hemijka i ostala ispiti~anja treba dopuniti jos nekim istraiivanjima, jer se vrlo eesto falif:1ikuje, kao i svaka druga skupa droga. Na primer, voda 1 lrojom poparen (1 + 9) mora iti bistra i sjajna, lepe zute kao zlato, ugodnog, aromaticnog mirisa i nagor1kog, pomalo oporog ukusa. vek se proba samo nezasladen .

FALSIFIATI

SU CESTI I RAZNOVRSNI

1. Z n i v n oljih eajeva loSijim vrstama, na primer, Pekoe sa Souchon~ cajcm. Velicina listova, dlakavost, prisustvo ili odsustvo idiolasta, razvijenost vlakana 1 dr. omogu6iee raspoznavanje slabijih vrsta. Finoca arome drugacija. 2. U t r 1 v n i nema odredeni postota'k ekstrakta, ni kofeina i dr. N i pozna1u aromu . Cesto ga k81ramelom, razaim taninskim ekstraktima i sl., se i to moie dokazati. 3. t t k i itnez nastae za vreme prerade raznim sredstvima slepe i fonniraju u oblike s1iooe pravom caju. laZni se u vodi raspadne. Tako se mogu poznati i drske, grancice i druge primese. 4. i n r l n materije povecavaju procenat pepela (pesak, zernlja, gips, glina i dr.) . 5. : indigo, berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju), hromno zutilo, grafit i sl. u r k u m : se izmucka s a1oholom, alkoboi poiuti; s bazama se obojiti mrkocrvenkato, s kisenama se povrati na zuto; direktno se \'ezuje na vunu. 6. S t r n 1 i ~ : Salix alba .i dmuge vrste vrbe, Epilobium angusti folium (osobito SSSR), viSja, tresnja, t m , zova, jasen, ru.Za, jagoda itd. imaju li~ce koje se oblikom i velicinom, odsustvom idiolasta, kofe1na i onih zupeastih kandza razlikuje od . Jedino li~ce izvesnih Camellia ima idi olasta, ali oni se ne prZaju od ded.ne do duge epider.me, li~ce veee, tvr de, zilavije, nema kofeina l!l!i onih kandZa n a rubu itd.

U NAS NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOUAA Cvetni pupoljci imaju mnogo prednosti i ~teta zna preduzeea ne nabavljaju u proizvodaclcim zemljama.
~to

ih

na~a

uvo-

Cvetni pupoljci od daju lag i vrlo prijatan, crvenomrk infuz, aromaticni;i i bolji nego infuz (quj) od lis6a, jer manje drazi, po~to sadrZi

manje kofeina (0,2/). Osim toga, cvet ose koro ne m oie falsdfikovati, jevtiniji i njegovim branjem drvo 111 oslabi kao kad se j b ere li~ce. ipak se svetu cajev cvet malo upotreljava, jer niije u modi. U na:s nepoznat.

INESKI

lLI

RUSI

385
BURNA

ISTORIJ

Zbog cega se u nas kineski naziva ruskic ?

isH se da su za . Ki.nem znali od najdavnijih vremena. Spominje se na 2.500 god. pre nase ere. Prepostavlja se da pre nekih 12 vekova upotreba prenesena iz Kine u Japan. U apanu . XV vcJru g.ajenje .uzelo veee .amnere. U Evropu prenesen. tek p~lovom XVI veka kao lek. Holanc1anl, najbolji moreplovci 1 trgovc1, naJ''lSe su ga uvozi i doprineli ~irenju njegove upotrebe u Evropi. Polovinom VII veka spominje se u t r k 1 k nekim zemljama Zapada i u Rru-sijJ. Oko 1660. god. poeeli su Holandani uvoziti u Evrop vece kolicine . Tada i vrlo skp. Mongolski kan poklonio 1638. god. ruskom caru malo kao skupocenu retkost. Vec krajem istog veka se siriti i nekim evopkim zemljama slufiti kao pice za uz1vanje. U Englesku uvezen 1665. godine, .prirnljen sa oduevljenje i vec posle nekoliko decenija bilo oko 3.000 javnih cajara. Ipak, uiivanje ra5irilo se tek XIX vekou, jer sve dotle bio v r 1 s k u , isto tako i t s r , tako da bio pivilegija samo po~lascenih imucnih staleZa. cvetu Sirenju upotrebe . za pice u nas najvise su doprineli R si posle I svetskog rata. Ali jos nije uspeo da u nas tisne prekomerno zivanje crne _ GRANCICA U CVETU kafe. U nekim zemljarna drfavna vlast otvarala javne cajare i favorizovala privatne u borbl protiv prekomernog Zivanja a'lkoholnih pica (Rsija) . I u nas na Balkan u ~ma javni !, C:ajdZinica, kqje 1: samo , kao sto kafane toce samo kafu. Ako se a:rrora li!rati izmertu dva zJa manje zlo, cxnda svakak.o Zivanje ([J).[1()gO Irumje zlo od aililroholizma, ti od kafeizma. dgo vremena ikaravanima dolazio u Evropu iz ine preko Rusije, Mongolije i Sibira. Otuda -se u na'S i ~danas vise cuje >>ruski nego kineski. Nazivali su ga i karavanski .
R

ZBOG CEGA SU VAZNI VREME I NACIN

CAJEVOG LISCA

Cajevo lBce se bere 6-8 nedelja posle orezivanja cajevog drveta. U Kini i u Japanu se bere 3-4 puta godisnje. Prvi put martu ili aprilu ( ek , svilasto dlakav, s belim taokama), drugi t u maju (Souchong) i tre-

386
6i put

LECBNJ

BIUM

j ulu (Congou, poslednji kvalitet). k t.aj daje dvo samo od svoje seste godine nadalje. Obleno se r pupoljak i 3-4 lista ispod njega. Orezivanjc i sablranje ,,r~ se stutno i briZljivo, tatno utvr<1enirn propisi.ma zasnovanim na iskstvu 1 nauci. Istovrerneno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim le torastima. Od 100 kg sirovog doblja se oko 22 kg suvog lis ta. Berba se mora vSiti lagovremeno; inate listovi omatore, izdtde se i roba ima mnogo otpadaka. Oko gajenja t.aja ima dvaput vi~e posla nego oko kafe i kautuka. I to jedan od raz.loga za~to t.aj ~ uvek skup i zasto se plantafe ne poveeavaju. Kvalitet t.aja za,,isi od vrste biljke, ali jos vise od vestine prerade, kasnije od natina pakovanja i cvanja. i r i s i u k u s s v z n i i d r n t k f i n , jer u pvom redu s r d s t v z u i v n .

PRERADA LISTA

PRESUDNA ZA KVALITET

Irna vi~e nacina perade, ali eemo navesti samo najvaZnije momente. Od d)acina prerade za,risi da li se dobiti r n i, z l n i, z u t i ili r v n i . Prve dve v.rste su vafnije od druge dve. U nas se najvise trosi crni . 1. r n i . - Kinezi ostave obarno li~ce oko 2 sata na suncu u velikim kopama da s v n . Zatim ga rasire da obladi, rukama savijaju i g n nekih deset ak minuta u bladu, posle cega ga razastru na asu.re oko pola sata. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto. Odmah pos1e toga, dalcle, posle f r m n t c i , 1 se greje, oprezno r z i sudovima od tuea iznad zara, skine s vatre i izruci u korpu da se na promaj i ohladi. Zatim se u v i medu dlanovima, razvija i ponovo uvija i razvija. se ponav1ja neko1iko puta, sve dok iz lista ne p r estane da izlazi zelenkast sok. Ponovo se razvije, baci u kazan za pd~je, iz. vadi, zavija i razvija, proseje, osusi nad zarom, bmljivo d r i odstrani sve sto ne valja, i ~ toplo hermetioki k u u gledosane ili lakovane metalne kutije olozene metalnim (tkalajnim) listovi rna. 2. Z 1 n i izraduje se u Kini na sloican naCin, samo n us t i f r n t i i (vrenju), tj. ne razara se hlorofil, vec se odmah brzo isprii. za domacu upotrebu Kin~i ve-Stacki raznovrsno namirisu prema ukusu svojih potrosaca. Rasiri se tanak sloj raznog rnirisnog cveca Uasmin, gardenija i sl.) i ostayj izvesno vreme, ' se ukloni, na njegovo mesto rasiri se sloj pdenog . se ponavlja nekoliko dana dok ne primi miris doticnog cveca . Englezi i Holandani su u svojim ko1onijama radili sliOo, samo tvornicki modernim m etodima zasnovanim na nauci i iskustvu. Obra, n o lisce se drz.i oko 18 sati da sve ne .n a lesama u tanikom sloju na 25-35. Zatirn se pusta struja toplog vazduha, stavlja u maSinu za uvijanje (20-30 minuta), potom se uvrnuto lisce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35--400 s lojevima d~belin1 4-15 cm. Posle 1 ~Sata (ne'kad trea 3-6 sati) prekrine se vrenje. Z v r n1 f r m n t i r z v i s r i t n r , d n 1 1 i v m s . Zatim ~ suSi i prn, r-

INESIO

ILI RUSIO

387

tira, ispituje i pakuje. Razumljivo da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna .i tipizirana droga, ~to za ukus potrooaea od prvorazr edne v.Znosti. lv1~inski rad jevtiniji od kineskog doma.:Ceg rucnog, ~ i to jedan od razloga ~to ova moderna proizvodnja sve vi~ potiskuje kineski na svetskom tdistu. Otpatke i sitnez presuju u opeke ili talete.

SE MOZE POZNATI GOLIM I LUPOM?

na prvi pogled ne lici na list. Li'StiCi u pa:lljivo uvijeni u vretenaste, krive ili zgu:lvane k omade mrkocme . Preliven kljuealom vodom listic omeksa, razvije se (na staklenu ploeu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast ili duguljasto-kopljast, zcut:ubasto-siljast, sen u kratku dr sku, obodu Sti1no reokasto-zupeast. Ti 2: u ' i lice na tupe crnkasto-mrke pticje kandie, vide se jakom -lupom. Na donjaj cetvrtini i1i trecind 01d lista nije nazuljen, nego . Sekundami nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju ~u gustu mrefu. Ca.i osohitog, vrlo prijatnog m i r i s i oporog i gorkog u k u s .

CEJLON OD \' POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG NA SVETU, JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI Gajenje atja. - U zelji za ekonomskom samostalno$6u i da bi ~to vise bila nezavisna od inostranstva, svaka trorpg,ka i suptropska zem1ja cini napore da gaji cajevo drvo kako i time 'i'l uvoz :i odliv deviza. Uvidajuti sve veci ~ , i Jugoslavija pokusavala sa uvodenjem u kulturu. Dr inz. Marko Ulicevic postavio pre deseta:k godina manje kulture radi i.spitivanja mogucnosti gajenja na nekoli1ko mesta Cmogoskom prin1orju. postao prava kulturna ilj.ka. Sve veci broj naucnih ins.titucija koje se sve intenzivnije bave agrobiologijom, agrotehnikom i svim drugim is,t razivanji1na svrhu poveclja prinosa i pobolj~anja kvateta cajevog .Jista. Pretpos tavlja se da u svetu ima vise od milion hektar.a pod eajevim drvetom. Najvise se gaji u ini, lndiji, na Cejlonu, u lndoneziji 1 drugim zem1jama. zernlje su i najveci izvoznici .

OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA

VELIK ZNACAJ

r z i v n n v z n i i s k g n . Zato se na to polaze mnogo pa:lnje. Orezivanje se vrsi na kaju susne sezone. U Indiji, na Cejlonu, Javi, Sumati i u drugim tropslcim predelima gde klima uvek podjednako zarka, orezivanje se vr~i svakih 15 dana. Prolem orezivanja u stalnon1 usavrsavanju. Proizvodnja sve vise prelazi s privatnog sektora na drZavni, na velike planta:le.

388
GEOGRAFSKO
PORELO

LECBNI BILJM

CAJEVOG DRVETA

' verovatno poreklom iz Asama, Burme i 5 ostrva Hajnana. Vec nekoliko hiljada godina kako se gaji .u 1ni, mnogo kasnije u Japanu. Od XIX veka prosirilo se gajenje mnogim tropskim predelima: u Indiji (1 840), na Ccjlonu (1875), Jav.i, Sumat ri, Rusiji oko Batumija (1848), Bazilu itd. Poslednjih nekolko decenija se gajiti i u Africi , Austra liji, Sredn joj Americi i u mnogim drugim zernljama, cak i u krajevima oko Sredozemnog n1ora.

IZGLEDA CAJEVO DRVO?

vrlo otporno, jako i lepo zimzeleno drvo ili grrn lroji naraste 3-5 , recte do 10 metara visok o. Inace, u kulturi proizvodaci ne dozv~ ljavaju da naraste vi$e od jednog metra, da bi se moglo soo lakse rukom sa zemlj e brat:i i da bi se talnim, struCnim potkresivanjem u odredeno doba godie i rasta dobio sto veCi broj m ladih letorasta i sto vise m ladog lisca, j er k 1 i k 1~ s m 1 it , u t 1 i k s v i s n i. Uglavnom ima dve vrst~ cajevog drveta: Thea sinensis ( = chinensis) i Thea assamica, od njih se odvaja vek broj varijeteta i p relaznih olika. Prvi nizi, list mu upola sitniji i grana se od zemlje. ima naizmenicne, tamnozelene, zimzel8ne listove bez miisa i bele ili pomalo ruzicas te, krupne, vrlo l epe cvetove veoma pijatnog mirisa ria . . Jasmm. Plod drvenasta, trouglasta i mnka u sa ti semenke. Listovi od Thea sinensis su duguljasto--jajasti i najvise 12 om duga.6ki, oni od Thea assamica su v~se jaljast:i i dJo 25 dugi.

lisee

S\' ETSKA PROIZVODNJA

Indija i Cejlon podn1iruju dve tre6ie svetske potrosnje . Iako se gaji u ini od pamtiveka, ipak celok'Upno tamosnje ~ slovanje sa cajem ostalo dosta prirnitiWlo. Naprotiv, na Cejlonu, u Indoneziji, ispod Kavkaza i u drugim zemJdama, gde gajenje novijeg datuma, u dria-,.-nim rukama i svojina trustova i velikirh preduzeca, to v.rlo briZljivo prouceno i posta\'ljeno na n u n i industrijske oonove, pod stalnim nadzoro strucnjaka.
OD CEGA ZAVISI KVALITET
?

strada od duge su5e. Hladnocu lakse podnosi. Na Himatlajima se kulture penj u do 2.000 , gde temperatura pada is;pod . planina bolji nego iz nizija. Kvalitet raste s porastom visine planine; daJde, istj s lucaj kao s kafom. izikuj e najmanje 1,5 m voderg taloga godisnje,

veliku vlaznost vazduha, lako, p eskovito, izrazito kiselo zemljiJte, :zaSticeno od jakih vetrova prirodnim ili vestackim zaklonima. Seje se na 2 m rastojanja i ne dopus ta se da naraste vise od jednog metra.

KISELO DRVO, SRDUIVO DRVO . .

389

KISELO DRVO, Sl\IRDlJIVO DRVO, AILANUS, PAJASEN, MORSKI JASEN, RUS

Ailanthus glandulosa Desf. .

Simaubaceae

Do 30 m visoko drvo, poreklom iz istocne Azije. U nas se sadi esto 1 za P?~uJjavanje goleti. Listovi su perasto deljeni, dugaki do SO . ~ ~llJka, osobito julu kad cveta, siri jak i neprijatan rrriris. Upotre1JaVaJu se kora s grana i s korena i list. U kori ima katehinskog ta11i11 a,

ISELO

DRVO

m aJten.ije ailantina, oksikumaliinslrog heterozida, saponozida i masnih jedinjenja. U listu ima do 1~/ tanina, elagne i galne 1 ki'Seline, f1avonoida, do 210 mg>/o vitamina . Deluje slino ipekakuani, se u Ktini upotreljava protiv tropske (amebne) srdoolje i nekih crevnih parazirta (kao nar). Kiselo drvo se upotreljava i kao insekticid (unistava insekte) i insektifug (goni, tera insekte): 1 kg sveieg li~ea se itno isee i prelije s 50 litara kljuale vode i, s mesajuci, d.rZi 24 sata. U drugom sudu se rastvori 1 kg crnog mekog sapuna u 50 litara kljuale vod.e . Ocedena tenost od lisea i rastvor sapuna se pomesaju i oom tenoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata.

g>Oke

390
cvetaja

LECENJE BIUEM

Na Za padu se upot eljava prasak kojim se zapra~uju vocke u vreme p roti\' razni insekata: 10 kg fino samlevene osu sene kore s kor ena kiselog drveta, fino samlevenog osusenog lisea paradajza i dijatomita i sve se dobro p01nesa. Da bi ods tranio razn e insekte, u raznim krajevima sveta narod stavlja S\'eze lisce kiselog dnreta u a postelj u , njime se trlja, is oo to cini i sa stokom.

KICICA, GORCICA, TRAVA OD GROZNICE, ANARIJA CRVENA

Erythraea centaurium Pers. (Centaurium umbellatum - Gentinaceae

i cvetiCi

Gilli.)

dvogodisnja i:li jednogodisnja, mala, zelja5ta bi1jcica sa sitnlm vatrene . C\eta celog leta. Raspostranjenost. Raste svuda, najvise vlainim brdskim i planinskim li vadna, mesti micno u ogromnim kolic:inama, tako da se u leto mnogi senokosi rumene od iscvetale kicice. Svojstva. - Kicica vrlo gorkaJ nije otrov.na. Berba. - Kicic treba brati dok u cvetu, vezati u kitice i ssiti u bladu na promaji. Droga. S t 1 evrsto, gotovo eetvrtasto, golo, splje, pri vrhu razgranato, ' ' isoko od 30 do 40 cm, debelo do mrn i n aretko obraslo sitnim listicima. L i s sitno, retko, naspramno, skoro sedece, duguljasto-jajasto, do 4 dgacko, rubu celo, golo, sjajno, irna 3- 5 nerava. Prizemno lisce poredano unakrsno prsljenove i sedece. vt vi s slozeni u racvast cvast na vrh stala i imaju levkastu, petozubu krunic ru:Zicaste i1i svetle r v n . U stare i na sn usene droge cvetovi s izledeli. Sastav. - Sadrzi go1ke heter02J.ide: g n i i i k .r z i d, eritrozid, eritrocentaurozid i dr. Nadeno oko 0,6 do }Ofo alkaloida, medu kojima glavni gencijanin. Najvise gorcie ima u s t 1 i i, manje cvetu, najmanje u listu. Jacina gorcine droge od 1 : 2.000 do 1 : 3.500. Upotreba. - Kicica dobar gorak tonik. Deluje kao cist amarum slicno Jincuri. Upotreljava se obku infuza (10 do 20 g na 1.000), vodenog e kstrakta, praska, vina i tinkture. Ulazi u sastav gokih cajeva za stomak. Malo naseg lekovitog bilja koje se narod tako mnogo, cesto i uspesno potreljava kao kicica: za otvaranje apetita, protiv smetnji organima za varenje, protiv goznice, slabokrvnosbl itd.
1. Goralc s:01nafzik: 20 g kicice, lincure, idirota, gorke deteline kore od gorke pomorandre. Od ove smese moze se spra~ljati ili se stavi litar komovice, drli 8-10 dana ~ muckajci i pit j e na pola sata pre jela. Na isti nacin se moze koristiti i ova smesa: 25 g lcicice, trave-ive, lincure 1 lafenog ckalja.

L, VENJ, BOROVIC

391

2: Pro~iv .gasova, nadimanja: 20 g ikiilice, gorke deteline, kamilice, nane 1 matiCn]aka, kao pod 1. . ~potre~ljava se i ova sme~a: 20 g kicice, oeajnice, nane, kamilice i
makine du~e.

Is~orija .. - icicu kao lek spominju ~ Plinije ~ Diokorid. jednima, 'latinko tme dolazi od centaura Hirana, Ahilovog ucitelja, drugima, od centum = stotma i aurum = ziato, tj. lek koji vredi stotinu zlatnika. . , Naro~ imena: ger, gorka kitica, gorko zelje, groznieavka, drago cviJece~ dupc~. zlatna fuc, jezemica, 'lcinin, kiticica, mala semenCina, mali stozlatnik, svedrc, sunceni cvit, crvena kicica, n zelje. Za~~ta u P?rodi. - Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica na mnogun mestima tproredena, cak i iskorejena. Zog rtoga se namece preko p otreba delimicne, mestimicno i potpune za~tite za vi~e uzastopnih godina dok se sama od sebe ne razmno~. Opomcna! - icica ima vrlo sitno i p litko korenje, t~o da cim se rukom u hvati, ona se i~cupa i na taj nacin ,uni~ti. Kicica se ne sme cupati, nego se gonzja polovina staljike cvetu pai.ljivo odsece ostrim makazama. icica se podjednako cesto i ramovrsno k oristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. Ima i privredni znaeaj, jer se uv~k mnogo trafi, dobro plaea i nik.ad se ne nabere dovoljno kvalitetne dr oge za domaee potrebe i za izvoz.

L,

VENJA,BOROVICA
Cupressineae

Juniperus communis L. -

Kleka zimzelen, vrlo otparan, gusto i nepravblno razgranat dvodoman grm. Kod nas ima mnogo, najvHe bdskim i planmskim krcevinama, pa~njacima, etkim ~umama i zapustenim i neobradenim mestima. Berba. - Plod dozreva tek druge godine. Na taj nacin, na jednom drvetu istovremeno ima i zrelih i zelenih klekinja. Prve godine su bobice zelene. Druge godine poeinju tamniti, postaj-u rdasto-ljuieaste, krajem leta i poeetkom jeseni se tamnaplavo-ljubicasto pod uticajem k s i d z n t n i n s k i s m 1 s t m t r i u bobici; prevucene su belicastim v s t n i 1 k m. Beru se p otpuno zrele i krajem leta sve do dub<.o u jesen, sto zavisi od nadmorske visine i godine. Najbalje p od drvo ra~iriti ponjavu ili asuru i motkom pailjivo tresti zrele kllelcinje, jer se zelene kasn1je moraju odstraniti, posto nisu lekovite. Su5e se kao zito na tavanu u tank.om sloju d ~ prevrcu drvenom Iopatom. Suva droga se Jakse i 'S .t d nego sirova. Iglice, grancice i slicna necistoca najbolje se odstranjruj-u vetrenjacom i trijerom, zelene bomice narocitim strojevima. Zelerrih plodova ne sme iti. Poznaju se tp0 mrkoj boji, Jaksi su, ~uplji, manje aromatiCni i nisu tako slatki kao zreli plodovi. Droga. - Zrele boblce (Juniperi fructus) s.u velike kao gra~ak, okruglaste i m s n t . Na temenu irnaju t r i ~ v ~ ti kvZice, pri dnu dva prs1jena, od kojih svaki ima tri trouglasta priperka mrke .

392

U!CBNJE BIUEM

Mezokarp mek i u n; docrnje postaje sun<1erast i ~upljikast potamni, svetlozcleno-mrka postaje mrko-zelenkasta. i r i s svojstvenog, prijatrno balsamienog, k u s najpre slatkog, zatim aromatienog. Sveza droga k i mesnata; stara krta, ~uplja cesto ucrvljana. U bobici ima t r i r k s ,m n k . One su kao kost tvrde, jajasto-duguljaste, tupu piramida1ne; pri dnu su srasle za mezokarp. Na ispupce. noj strani svaka semenka ima sa obeju strana lednog rebra nekoliko nejednakih ulegnu~a u kojirn su velike (do 1 mm), mr k e cevaste ~up ljine s o leo -rez ino zntim sekretom. Sastav. Najvise klekinja se potroi za destila ciju t r s k g u 1 . Najbolja droga dolazi sa Delilatskog peska, iz Srbije i Bosne,

fs

3/~

G
L:

F POPRECN1 PRESEK
!ROZ

ZREO PLOD, G -

KOZI.AC, KOZA.t..AC ...

393

jer sadrfi do 2,5/ u l i do /0 i n v r t n g ~ r . Ima i ok~ 1CJfJ/o s m l , zatim jednog gorkog tanogHkozida u n i z i d , tanJ,na, voskn, gume, organskih kiselina i njihovih soli i flavonskih heterozida . . Upot~~b~. - , Venj~ se mnogo vBe upotreljava narodnoj nego kolskoJ mecllo:. Nesto v1se se trosi u veteinarstvu kao sas1avni deo pras, kova za tovljenje. lnace, klekinje su kod nas i drugim bal!kanskim zemljama jedan od najpoznatij i najvise upotrebjavanih narodnih 1 domatih lekova, isto tako vaian i omiljen kao sto s hajducka trava, kantarion, pelen i kicica, lekovite biljke bez kjih se nase k ne mogu zami~Sliti. U narod se upotreljava za lecenje mnogih bolesti, za spoljnu i nutrasnju upotrebu: kao direHk, protiv nazeba, ka5lja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, Z1jenje i sl., spolja olik spiritsa (Spiritus Juniperi) jakoj rakiji za ologe i trljanje protriv nazeba, reumatiz.ma i slicnih bolesti. 1 k v nadaleko poznata veoma aromatiena rakija koju proizvode velikin1 kolicinama uglavnom na.Si diaroi Ere, i izvoze. Upotrelja,,aj i kao domaCi lek i d~infekciono sredstvo. U malim dozama etarsko u1je kleke, pored ostalog, olaksava iska51javanje.. U vecim dozama kJeka mofe biti skodlJi\a, da o~teti bbrege i dr. Klekinje ulaze diuretiene cajeve (Species diureticae). Od klekinja se iziadje sok, Succus Juniperi inspissatus (Roob Juniperi). lekinje, jos Cesce etarsko U}Je sluii za kadenje, inhalacij prilikom OOOljenja organa za disanje i kao srcdst\'O za dra2enje koze. AetheroJeum fructus Juniperl. - Etarsko l dobijeno iz zrelih i samlevenih klekinja destilacijom pomoeu vodene pare. .tmlperi llgnwn. Belo-crvenkastj koma,c:i drveta od stala, grana 1 korena kleke. lmaj vrlo malo etarskog ulja i smole. Zato, kad se zagrej, odaju miris na klekinje. Ulaze u sastav diureticnih cajeva. Dieticni ~jevi: 1. 25 g klekinja, korena od zejeg tma, siprka i sitnice. Jedn spenu kasik smese popariti sa 200 g kljucale vode, ostavit-1 2 sat.a i popiti doze pre jela. 2. 25 g klekinja i persunovog ploda i 10 g peteljki od visanja, zove i ploda od anisa, moraca i lcima, kao pod 1. . 25 g klekinja, rastaviea, zubace i ictirota, kao pod 1. Ostala narodna imena: barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obicna borov-ica, smek, smreka, smrekovina, smrec, smrik a, smriea, smrkva, srnrca, fenja, crna smrekinja, smrekva, smrekva. Narod na.ziva plodove kleke ovim imen1ma: venja, borovice, klekinje, smrekinje, smrekovina, smrijekinja, smricka.

KOZLAC, KOZALAC, VINO 1 RAKIJA

Arum maculatum L.- Araceae
Dgovecna zeljasta bHjka sa. jakim :tolama, ~eli~im ko~lj~stim listovima i crvenim, lepim bobitavtm plodo1(l"';f! u~m .klipl.CC:: Raste najvise grmlj i trnj. Rano prolece 1zb1Je nJegov~ k.~pn~ lis.ce..cela biljka, narocito k r t 1 t r v n su dok su sveze 1 I'maJU ljt 1 ne-

394

LECENJE BIUEM

prijatan ukus. Su~enje1n nestaju otrovnost i ljutina. Ne zna se za sada od cega potice otrovrzos t kozlaca. Otrovnost suserrjem izvetri. Peeene ili kuvane krtole (krompirici) nisu otrovne, ih za vreme gladnih godina jedu u siroma~nim krajevima; imaju skroba kao i krompir. Zabelezeni su slueajevi trovanja svezim krtolama, deca su se trovala plodovirna: natecen jezik i usne, obolele desnj, povracanje i 1. Kozlac \Se upo trelj ava samo kao narodni lek, to opas.no sredstvo. Druga narod11a imena: n, beriket, l, bula, gujin kuruz, zakozlik, zij.in kolomboc, zmijin kuuz, 2'mijd.n ce~alj, zmijina trava, zmijino grozde, znlijski kukuruz, zminac, tkalendar, kacja kuruza, kacje zelje, kegic, kozl ec, kozlic, konjska itva, kravosica, lisi6njak, m arjasil, majasil-treva, rnali strkac, natragulja, teleca stopa.

Erythoxylon

La-m. -

Erythroxylaceae

Koka zimzelen grm, visok 2--4 . Gaj.i se od najdavnijiih vremena Boliviji i Peruu. Iz tih krajeva prenesena kasnije na Javu, Cejlon i druge tropske krajeve. Java danas glavn~ proizvodac koke. U prometu poznata jos i boli\ij ska 'i peruanka okoka. Jzgled llsta. - Glavn i nerv se vrlo 1ako istice. S strane glavnog nerva u:l se nalicju od baze lista sve do vrha d v n r i d r m kao dva luka. Sekundarni nervi cine gustu rnrezu. Nervatura lista .karakteristicna i jasno istaknurta. Na nalicju st svetlije . List raznith vrs ta koke r aznog oblika, ali su svi oni jajasto-duguljasti; 4-8 dugacki, 2--4 cn1 siroki, tanki, ali cvrsti, kozaS'ti, savitljivi, obodu celi. U k u s gorkog, toplog i ljutog, miisa prijatnog na . Posle izvesnog vremena javlja se prolazna n s t 1 i v s t, anestezija jezika (dejstvo k k i n ). Sastav. - Kokin list sadr~i 0,7-2 ,5()/ 1 k 1 ~ d i raznih balastnih materija: tanina, malo etaskog ulja, smole, voska, masti, fitosterola i dr. Glavni a:lkaloidi su: k k <i n, t r k k i n i truksilini. Anesteticne osobine imaju samo kokain i tropakoka!irn. Truksilini su otrovi za srce. Higrini su isparljive baze i rnogu se izdvojiti destilacijom s vode.nom parom. Upotreba. - Kokino lisce se dana-s retko upotreh1ljava za iZJradu galenskih preparata. Skoro sva droga se potrosi za ekstr~koiju alka1oida. Kokai n hidroblorid se upotreljava k ao l dka'lni anestetik za oCi, nos, grlo, iznutra protiv stucanja, cira stoma~u, gastra.Igija. ParalisuCi senzitivne n ervne zavrsetke, kokain deluje kao lokalni anestetik. Ako dode do njegove resorpcije, onda deJuje na centralni nervni sistem nadra:lujuci ga i izazivajuci euforij u, psihicko stanje 1 koje trafe kokainomani. Kokain vrlo jak i opasan otrov. Duzom upotrebom izaziva neizlecivu naviku.

, ZDRALA

395

Zbog opijuma, koke i indijske konoplje odrfavane su mnoge meuunarodne kolt[erencije sa ciljem da se smanj~ i spreCi sirenje u.Zivanja ovih opasnih opojnih droga. Tropakokain n otrovan od kokaina; anestetino dejstvo mu dufe: daje se p r i lun1balnoj anesteziji. Kontroln. - Trgo\'ina kokinim liscem i proizvodnja i promet kokaina su pod kontrolom Ujedinjenih nacija, 'kao i druge opojne droge. Prema podacima UN, godisnje se preradi oko 8 miliona lcilograma kokinog lisea za proizvodnju kokaina (prinos oko 1; 0 kokaina iz suvog lisca). Medutim, n e zna se kolika 'ilegalna proizvodnja, se rauna da svakako veca od legalne. Komisija za opojne droge Uj edinjenih nacija predvida ograriienje poizvodnje i r egulisanje prometa koke i kokaina. Opomena! - List koke i njeni alkaloidi smeju se upotreljavati samo pod. kontrolom lekaral
, 2:DRALJIKA

Melilotus officinalis (Med.) Lam.- Papilionaceae

Do 1 m visoka dvogodisnja zeljasta biljka, koja kao korov r.a.ste pustim mestirpa ukraj nji\1a, vinograda, puteva i dr. Staljika prava i vrlo razgranata. Ima l istove sliene detel1ni, samo su obodu zupasti. Cvetovi su zuti, na dugackim, dosta zbijenim grozdovima. Cveta preko celog leta. Raste i izvan Evrope. Sairaj se 'Vrhovi granica biljlke cvet. Osusena iljlka prijatno mirise .n a med, jer prilikom susenja nastupa fermentacija, hidroliza jednog glikozida -i pri tom se oslobada k m r i n (oko 40fo). Kokotac aromaticna droga koja nema etarskog ulja, za razlik od ostalih mirisr1ih biljaka koje imaju spoljni ili unutrasnjO. sekrecioni aparat s ulj em. Osim kumarina, suva biljka ima i sloodne me lit l otne 'kieline smole, tanina i dr. k u s najpre malo sluzav<>g, zatim gorkog i pomalo ljutog i oporog. Nekad se doga mnogo vise upotreljavala. Jos u starom veku sluiila . kao lek koji laiuje bolove, tera vodu, steze i sl. Upotreljava se kao narodni lek spolja, rnastima i melemima. Jedno vreme v.Zbla kao lek za i. U horneopatskoj medicini daju oprotiv migrene, greva <iece itd. Sluii za aromatizaciju krdZana i drugih los ih vsta duvana. Kokotac tava koja kod nas raste svuda i redovan sastojak sena. U Kanadi i SAD zabelezeni su 1931. god. sluajevi teskih, k 4 s mrtnih hemoragija stoke koja jf:la seno m bilo trulog kokoca. Godine 1941. utvrdeno da trovanje izaziva di-kumarol koji nastaje od kumaina pod uticajem gljivice trulom kokoc. Dikmarol antagonist voi<tarnu , ima svojstva da se suprotstavlja antihemoragienom dejstvu 10vog vitamina) jer spreava stvaranje protrombaze krvi, zbog g ova ne moze da se zgrusa. Ako stoci daje hrana bogata vitarninom (lucerka), nestace hemoragije prouzrokovane trulim kokocem. Droge s kumarinskim beterozidlma. - Razne vste sena imaj. slabiji ili jaci prijatan miris na kumarin, lakton ort-hidroksi-cimetne kiseline ili kumarinske kiseline. Kurnarin proizvod hidrolize h eteroxida, ag!ilkon gor-

396

LECENJE BIUEM

kog ukusa, zbog cega se izvesne kumainske droge upotreljavaju i kao gorka totzika i stom.ahika. Najvi~e k!umarina imaju Faba Tonco (oko /), kokotac (Melilotus officinalis), razni kaeuni (Orchis), lazark1nja (Asperula odorata), mirisavka (Antf1oxat1tum odaratum) i dlr. Narodna imena za biljku kokotac: velika djetelina, vodnika, zdratika, iuka, Zti kokotac, konjska detelina, kurnanika, nokata trava, nokatac, noktec, orlov nokat, p~enicka, sYinduh. Slicnog mirisa i uJ...-usa, bemijskog sastava i dejstva su i Melilotus altissimus Tluill. (zuta zdraljika, velci zuti kokotac, mala potona graska) i . albus (Med.) Desr. (l korninika, zdraljika, beli kokotac).
1

KOLA

Cola vera

. Schn.

i Cola acuminata Schott. et Endl. -

Sterculiaceae

KOLA

ULA

IZ NARODNE U NAUCNU MEDICINU

Kola-orasi su jedan od najtipicnijih primera koj~ ukazuje na potrebu stalnog proucavanja narodnog iskustva, rpre svega, prirodnih proizvoda koje covek kroz vekO\'e uspesno koristio bori protiv zaraza i bole5tina. Narodno iskustvo, kJesano i kovano u S1:a1noj bori za bolji fivot i dobro zdravlje, ne srne se rpotcenjdvati. Da su elci 6 manje oholosti i potcenjivanja gledali na vestinu lecenja i izradu lekova naroda dntge koze, ne bi se moralo vekovima cekati, .k ao, na primer, na kolu sve do kraja proslog veka.
L

ISTORIJE

OVOM SPASONOSNOM ORAHU

Nenaucno i neprih\a tljivo shvatanje da samo evropska medicinska vestina Jecenja tacna i da ves tina i nauka leku i lecenju poticu i poinju od nas. uskogrudo i netano. Svaki narod siroko koistio i danas upotreljava ono s lo m u prioda na svakorn koraku prZa. Na primeru kole mogu i treba da se ruce generacije zdravstvenih radn1ka svih zemalja i vremena kako nije lebalo raditi. Anticki narodi i Arapi izgleda da nisu poznavali kolu. U tropskoj Africi kola i ogron1U vaznost. Ona se tamo upotreljava za zvakanje od najdavnijih \rrerena. Oko dvadeset miona Afrikanaca Zvace kolu, ona im moneta, kao kod. nas dinar, i sluii im za raznovrsne verske i druge obrede i svecaoosti. Oni koji zvacu kolu mogu da podnesu veoma velik napor, ne osecajuci umor, tel"et, gJad, zed. Noseci ogromne terete na glavama, desetine kiloetal na d, crnci stal1 DO ZVaCU '5Vezu kolu U u sled toga postaju neoicno izurzlji\'i, ne zaduvaju se i mogu da izdrie ta:kav napor koji belcu uvek nesh\1atJjiv. Su\ru, mku, pevrelu oni ~ podici sa zemlje. u i :Zvacu samo potpuno svczu kolu! Ovo iskustvo posluzilo za ve1iko otkrice l poznavanju hcmjjskog sastava kole, kasnije i drugih lekovitih :k. i povod mnogin1 istafivanjima koja su objasnila fiziolosko dejst\JO, fannakodi11amiju i pravilniju primenu i terapijsku upotrebu bilja l

KOLA

397

'
PRASNICli D - U. - PLOD, - PERI.A.Rr, - PLOD NA UZDUZNOM PRESEKU: V SE SN. 1 - BELA KOLA~ DVA KOILEDONA, MLADA KOLA SA VJSB OD DVA KOILEDONA J .~.L.N - MALE 1 I.:>LIJALE KOLE SA VISE KOILEDONA, - l.ADA KOLA IZNil.A IZ VRSTE 1 DVA KOTD..EDONA
- R PLOD, G - OVOREN PLOD SA CETIRI SEENA (2),

KOLA : -

GRANCICA U CVEU, -

ZENSKl CVET, -

398

LECI!NJE BIUI!M

mnogih bolesti. ~ bila povod <ia se opsefnim eksperimentima utvrdi da svei e ilje deluje drukcje i bolje od osuJenog, da mu dejstvo dugotrajnije i potpunije. Tako ~ dosLo i do znatajnih radova Burkeloa, Peroa i drugih nauenika na Farmaceutskom fakui.tetu u Parizu od 1900. god. do danas. tzv. stabilizacija ili sterilizacija svefeg, tek uzabranog lekovitog bilja unistavanjem enzima na temperaturi oko .
U Evropi kola bila nepomata do XVI veka. Njenu upotrebu prvi su \rideli Portugalci u zapadnoj Africi. Sve do kraja XVIII veka nije se znalo od kog drveta potice seme. Tek krajem XIX i potetkom veka droga ispitana i utvrden hemijski sastav, poreklo i lekovita vrednost. Kod nas se kola jos uvek vrlo rnalo upotreljava. Jedino lekai, francski daci, prepisuju ponekad ekstrakt i vino kole za j acanje.

UPOTREBA KOLE U NAUCNOJ MEDICINI Sveza ili stabilizovana 1kola daje se oliku alkoholature, tecnog ekstrakta, s tabilizovanog praska, vina ili tin kture, najcesce kao stimulans, tonik (crveni) s i ad.str.ingell!S (pndtriv h0mcnog proldva). Uzbudje centralni nervni sistem delatnos t srca. Deluje i diuretieno. Dejstvo kole u prvom red dejstvo kofeina, zatim tanina. Sveza kola deluje sporije a li dgotrajnije, j er u njoj kofein vezan za taninska jooinjenja odakle se u organizmu postepeno oslobada. Sveza kola bolja i zbog punog dejstva tanina, jer mrkoj, fermet:irano j .koli veCi deo tania pretvoren u nerastvorljivo koia-crvenilo, flobafen. Dejs'tvo kole slicno delovanj kafe i . I kola u maloj , terapijskoj dozi lek, u vecoj otrov; od velikih doza smrt nastupa zbog p aralize srca.

KOLA- GLA\TNI SASTOJAK NAPITKA ZA SPORTISTE Prijatni napici koje sve cesce piju sportisti pre i za vreme takrnicenja, redovno sadrte kao glni s astojak + kO'l a-orahe zbog njihovog vanredno energicnog dejs tva za izdJiavanje velikih napora u kratkom vremenu. Ove patentiane napitke pod zasticenim i izmisljenim imenima proizvode razne fabrike u sve t. Dodaju in1 razna sredstva za ul epsavanje, iako to nije trebno, j er strucno ispr~ena ~kola ~ma ta1 ko prijatan miis i svojstven ukus da nikakva korigencija i nije potrebna. Medutim, i ovde se moze reci da sva!ko dobro ima i svoje zlo. nogj ambiciozni sportisti ze)j1 da svaku cenu budu prvi d nepobedivi u tome preteruju, zbog cega irna akutnih i hronicnih trovanja kolom!

KOA-KOLI

GLAVNI SASTOJ SU KOLA-ORASI

Koka-ko1a i slieni napici siroke potrosnje koji s posle rata osvojili ukus potrosaca svih -kont:inenata i brzo poplavili svets ko tdiste kao retko koji drugi napi<tak ranije, imaju kao glavni sastojak pre

KOLA

399

'' rele i strucno prl.e11.e kola-orahe. Koka-koJi i svim slicnim naptcima kola-orasi daju mnogo trazeni ukus i miis, poseban ton i buke koji osvajaju vecinu potro~aca.
KOLA NAPICI U BORBI PROTIV ALKOHOLIZA

Nasa narodna filozofija ima i ovu mudru izreku: Covek mora negde da dangubi i da laze lailjivi jez~k. , bolje lafljivi jezik Jagati bezalkoholn:im napicia oLi kole nego rakijom i drugim opasnim a1koholnim napiclma. Popularizacija kole umnogome podseca na sirenje upotrebe kirneskog u nekim zemljama, osobito u Rusiji, gde sama driavna vlast otvarala javne cajare i favorizovala pivatne cajdiinice u borbl potiv preterane upotrebe alkoho'Lnih pica. Nji.ve su ostajale korovu, neobradene i neposejanje, livade nepokosene, zatvori i dusevne bolnice prepuni i na sve strane beda, glad i nema~tina , jer su svi pili; \Sve sto moglo iti pretvoreno u votku, sve podvrgnuto alkohol nom vren~u: rai, jecam, psenica i drugo. Kad rodoljub, zdravstveni i prosvetni radruik zeli da ima uspeha u borbi protiv alkoholizma i slicnih poroka, on mora na& zamenlll, manje zlo, manje opasno sredstvo za u.Zi~vanje. Nije dovoljno prosto i jednostavno nesto zabraniti.

TROVANJA KOLOM
Kola

tlplcna kofelnska droga

U svemu se mora bitri umeren. I najbolj-i lek moze bilti otrov ako se uzme vi5e nego sto potrebno. vazi i za kolu. RetJki su sluajevi da neko popio neki prepar kole da se namerno otuje. CesCi su slucajevi medikamentoznih trovanja, tj. upotrebom kole kao leka u ' 'ecirn od propisanih terapi~skoih doza. Najcesca SLl hronicna trovanja osoba koje svaJrodnevno, bez narocite potrebe piju vece kolicine tkole. Znaci trovanja su k ao od kafe i .
PREPARATI OD KOLA-ORAHA

Nj.ih sve viSe i sve su raznovrsnijli. Retko lroja l~kovita iljka tako brzo, kao nabujala reka poplavHa s'Ve kontinente i osvojila ukus potrosaca raznih na1oda. Fabi.ke drfe u 'tajnosti svoje recepte. Zato se navodi ISamO ono sto se zna, tj. sto se spravlja apotekama, osoirro u SAD i Zapadnoj Evropi. 1. Kola-vina: 60 g teenog ekstrakta kola-oraha pomesa se i rastvori u 940 g najboljeg crnog vina, ostavi da 5 slegne i izbistri, odlije i pije jedna rakijska casica triput dnevno, pre jela. 2. Kola-eliksir: 50 g tteenog k.olinog ekstrakta pomesa se sa 100 g alkohola (60D/ 0-nog), doda 100 g oicnog farmaceutskog sirupa i na kraj.u, malopomalo, 750 g najboljeg crnog v i na, dobro promesa, ostavi da Se izistri i pije jedna kasika 1riput dnevno posle jela.

400

LCENJE

BIUEM

' Ovaj eliksir neke ap oteke namirB u cimetom, dumblrom, vanilom i1i drugim aromaticnim drogama, ~t sve za\~si od ukusa potro~aea.
Kola-sirup: 10 g tecnog kolinog eks trakta pome~a se sa 90 g oblnog sirupa. Umesto sirupa moze se upo treblt i m ed , m alinov ili n e ki drugi sirup ze lji potro~aca. Pije se jedna ka~ika posle jela.
.

4. "(ola-rakija: 20 g tenog kolinog ekstrakta pome~a se sa 80 g najboJje prepecc lice, lozovace iH vinj aka od 55'0/ alkohola . Pije se jedna kafena kasicica triput dnevno pre jela. 5. i ekstrak t kola-oraha spravlja farmaceutka indstrija ili vece apoteke propisjma farm akopej e. Sadli oko }'0/ kofeina. Pije se pola kafene ka~iice triput dnevno pre jela.

OD CEGA POTICE LEKOVITOST KOLE? Hemijski sastav kQla-oraha vrlo slozen. Kola ima 1-2,5'0/ 0 k f ei n i oko 0,0~/ t r m i n , koj,i s delimieno slobodni, delom vezani. Sveze i ssene semenke nemaju is ti sasta'V i fiziolosko dejs1:vo. nl (1892) sveze seme sadrzi glikozid k 1 n i n koji se ,r azlaie pri liko m s~er.1ja semena 11 k f 1 n, g 1 i k z u i k 1 - r v n i 1 . Godine 1896. Brkelo vrelim 900/o-nim alkoholom Wli~ tio sveiem semen kole enzim k s i d z i pos1e toga iz sterilizovane i osusene kole doio beli ekstrakt, kao da radeno sa svefim semenkama, za raz1 ik od dotadasnjih u-kocrvenih ekstrakata. Afrioka plemena potreljavaj jedJino sveze neobojene, skoro 1 semenke i primeceno da su nji'h ov sastav i dejstvo drukciji od ossenih. Crnci zapadne tropke AfrJke briZljivo v sveze semen ke kole korpama olozenjm zelenlm i ovlazenirn liscem nekih biljaka iz porodice Marm1taceae. Lisce se menja -i kvasi da bi kola sto du.Ze ostala sveza, jer staru, mrku, prevrelu k1 crnci bacaju, 'lle potreljavaju. Goris i Arn su driali sveze semenke 5-10 minuta autoklavu na llOOC i zatim ih ossili; ove semenke s imale isti sastav i dejstvo kao sveze, jer su s terilizacijom tmis1:ene oksidaze i na taj nacin spree~no razlaganje komp leksa kolatin-kofeina. Tako Stabizovane semenke ostaj sredini bele, crvene vrste kole se maje-v.ise l jubicasto, ali ne mrkooveno, kao ~to to redovno iva sa semenkama obieno osu~eni,m . Goris d evalije (1908) izolovali s iz syezeg semena lrole fooolsku supstanciju kolatin, koja se pretvara pri obicnom susenj emena kola-crvenilo. Godine 1911. Goris izolovao jedn drgu fenolsk materiju i nazvao kolatein. ove fenolske materije imajtl osobine flobatanina. Kola i ,ios i oko 4'0/ flobatanina ili kolatanina, kolakatehi111a i kola-crvenilo, oko / skroba, malo saharoze, enzima, betaina i malo masti.

GDE RASTE KOLA-DRVECE? Kole rstu tropskim vlainim sumama zapadne Afrike, odakle su prenesene u Idiju, na v i BrZ'H, na Madagarska, Maurici~s, Cejlon, u

KOlA

401

Kon~in~i'Du, Kolumblju, Meksiko i dr. Mestimi~no se sve vie gaje ili, reci, ve~ta~ki r azmnozavaju. Kola trafi tropske vlafne ~ume isto kao i kakao.

Berba. - Beru se plodovi n~to pre potpunog sazrevanja, semenke izvade iz ~ure i su~e. U novije vreme sveze semenke se prenose u zelenom lBeu bri.Zljivo zapakovane da stigle u Evropu ~to manje promenjene. Jedna francuska firma s t i 1-i z u k 1 mestu berbe u Gvineji. Drvo rat1a tek posle petnaeste godine i daje p1od do svoje 75 godine. Jedno drvo daje prose~no 5-8 kg svezeg semena godisnje.

IZGLEDAJU KOLA ORASI?

Os~ena i olju~tena semena jezgra veliCine oraha .iJ.d. divljeg kestena, obicno rastavljena na svoja dva (Cola vera) ili 3-4 k t i 1 d n (Cola acuminata). Kotiledoni su veoma tvrdi, povr~ini ne~o malo rapavi, n d n k v 1 i i n i 1i k : ovalni, okruglati, duguljasto-Cetvorostrani ili obratno jajasti. Dga~ki su 20-40 mm, 15--30 mm ~iroki, plankonveksni, na unutra~njoj strani ravni ili duljeni. U donjem delu nalazi

se ~upljina i u njoj pu.poljcic i koren~ic ili samo ostaci od klice. Sveze ili stabilizovano seme belo do ruZicasto, na obican nacin seno tamnomrko, na prelomu crvenomrke . Oporog i nagorkog ukusa, bez mirisa. Sveze seme i i gorce nego
osu~eno .

KOLA

POSTALA PRAVA PLANTA BELIKOZA

Da slavni sveds1d otaniear Line (1707-1778) danas Ziv, on bi razno kola-drvece nazvao pla11tae bellicosae, jer se zbog njih vode ratovi. Donedavna su kolonijalne sile cinile sve da se iz ekvatorijalne zapadne Afrike, postojblne raznih vrsta kola, do~epaju osobito semena onih koje mnogo rode 1 d aju kvalitetne kola-orahe. su privredni ratovi. Radi se ispod zita, ali se pri tom sredstva ne biraju, sa:mo da se d0<1e do cilja. Kole spada.Ju u onu grupu vafnog drveca cije kulture stalno rastu. Danas gotovo i nema tropske zemlje koja ne cini napore da podigne kulture kole, jer to korisno za nacionalnu ekonomiju.

PROFILAKTICNI ZNACAJ KOLE Za sve stanovnike Zem.ljine kugle, pogotovu za one tropskim nezdravim krajevima, gde se racuna da godnje oboli oko 700 miliona lica od dizenterije (srdoolje) i gde milioni um.iru od ove stra~ne zarazne olesti, upotreba pijace vode prokvane sa malo kole ima velik profilaktieni zfiacaj, jer se dizenterija prenosi zarafenom neprokuvanom vodom.

402
U

LBCJ!NJE.

BIUM

Japanska, mandiurska, kineska ili ruska cajna ili kvasnd gljiva

mesavina ~tapi~stih bakterija i nekih vrsta kvasca. Gaji se na za~ecerenom caju. Malo parce gljive stavi se u ca~u smlacenog, oslat1enog i ostavi 2-3 dana da previ. Vec prvog dana na povr~ini se uhvati

belo-sivkasta kozasta skramica, koja se posle nekoliko dana razvije u t<r likoj mei da zaista liti na neku pravu gljivu. Za to vreme teenost ispod nje postaje sve leda. Razvijaju se mehurici ugljene kiseline i dobija prijatan, nakiseo i osvezavajuCi ukus, jer sadrf-i, i pored neprevrelog ~ecera, tanina i kofeina - ~ i malo alkohola, ugljene, mlecne i sircetne kiseline, ne~to vi~e glikuronske ~kiseline i druge proizvode alkoholnog i kiselog vrenja. Sadrfi i nesto vitamina . Deluje osvezavajuce, kao lago sredstvo za ci~ cenje.

KOMONIA,

DIVUI PELIN, CRNI PELIN,

UI,

RL,

UMJET

Artemisia vulgaris L. -

Compositae

Komonika dugovecna zeljasta brljka, koja lkao korov raste svuda, najvise pored puteva. Listovi su na Hcu goli i tamnozeleni, na nalicju beli i vrlo dlakavj; to najupadljivija razka od pravog pelena. Manje gorka i aromaticna od pelena. Beru se vrhovi grancica u cvetu (Artemisiae herba, vefu u kitice i brzo suse u hladu na promaji. Ponekad se taZe samo listovi. Upotreljava se kao pelen.

KONOPUA

Cannabis sativa L. -

Cannabinaceae

Zrelo seme od na~e obicne, tekstilne konoplje (Cannabinis semen) sadZi oko u/ s11~ivog n1asnog ulja (gliceidi linolne i linoleinske kiseline), 140fo belancevina (osobito jednog globulina, edestin), s1uzi, vitamina i drugih sastojaka. Samleveno seme se daje u obli'ku (6-8 g na casu kljucale vode) za lecenje ra.znih upaJa besike i rprostate. Spolja se upotreljava 11 oliku ka~ice (kuvanjem u vodi) kao olog na uboje i otoke. Narodna in1ena za biJjku: , gsnica, domace konoplje, konop, k<r nople, konaplje, kudelja, kudelja, pitome konoplje, poskon. Za tensku staljiku: zenska konoplja, zenska kudelja, ~ivica, semenjajka, semenjak, semenjaka, semenjaca, staljaea, cma konoplja, cmojka, crnica. Za musku staljiku: bela tkonoplja, belica, be1ka, belojka, zbimica, izbirnjaca, izbornica, mu~ka konoplja, prvica, prvoj.ka, cvetoeice.

KONOPUIA

._

403
KONOPUIA

Vitex agnus cast L. -

Verbcnaceae

.. Do 2 ?" visok gm, \rrlo rasprostranjen u primorju, osobito ju!nom. 1~ ~ b1.ber , narocito plodovi. Stalo pravo, kora mu sivozukasta. ~o~?PI J ik.a . vr1~ razgranata; grane su belicaste, cetvorouglaste, slabe i sa vttlJlVe. L1~ce sltcno konoplji ; naspramno, ima 5-7 duguljastih listica, odo-

KONOPUlA

zdo belicasti i vunasti, odozgo tamnozeleni i bez dlaka. Cvetovi su sitni, ljuitasti (rede ruijcasti ili beli), udruieni u guste vr~ne cvasti. Cveta leti. Plod sitna ikostunica od do 4 mm sa 4 semenke. Konopljika se sadi i kao ukras. Upotrehlja\1aju se vrhovi g rancica cvetu i plod (Agni casti herba et fructus). Sadrii oko 0,40/ etarskog ulja, heteozida agnozida, alkaloida, tanina, gorkih rnaterija. U etarskom ulju ima cineola. Konopl}blca narodni lek za leeenje rana (dejstvo tanina i cineola), neurovegetativnih poremeeaja (dejstvo etaskog ulja), lupanja srca, nesandce, straha i dugih Zivcanih oboljenja. Plod se upotreljava umesto bibera k ao zaCin -i protiv 1egoba varenja hrane. Narodna lmena: divlji biber, velika konopljika, konopina, otoeka konoplika, o~tra ~ibika, poljski biber, cistila.

404
KOPITNJA,

LECBNJ

BIUEM

KOPITNIK

Asarum europaeum L.- Aris tolochiaceae

Trajna zeljasta, mala blljka. Rizom puzi pbltko zemlji. Listovi s obHku ko pita, sj ajnj, kozasti, s lica tamozeleni, na nalicj mtni, mrezasti ; oblcno prezimljju . Cvetovi s purprno-tamnomodri, kriju se na bazi listova. Cveta a prila i maja. Rasprostranjcnost. VlaZe

tamne

~m,

osobito bukove.

Droga. Upotrejava se cela blljka: rizom s nadzemnim delom biljke s li~cem . zelenim plodovima (Asari rhizoma herba). Rizom se mora ~to brfe ossiti. Saira se avgustu. Na rizomu obicno ima korencica i mladili prizemnih listica. Dg oko 1 decimetar, debeo l-2 mm; donekle cetvoroglast, clankov.it, mrko-crven sa sivom nijansom. irisa i uksa jakog, ljtog, toplog, nagorkog, aromaticnog, slicnog biberu i kamforu. Jezi,k postaje neko vreme neosetlJiv kao od kokaina. Prasak izazjva kijanje. Sastav. - Sv rizom sadrfi oko t r s k g 1 , smole, sluzi, skroba, tanina, secera, organskih kiselina i nepoznatih glikozida.
1'0/

KOPITNJA

Etarsko ulje mrko obojeno, toplog i paprenog uksa i terpentinskog rnirisa. Sadrii oko 320 z r n (propenil-trimetoksibenzol), 2-31>/ azaril-aldehida, 15-2~/ metil-eugenola, 10-15'0/ born-acetata, terpena 1 seskvi terpena. Upotreba. - Kopitnjak vrlo stari lek. Spominju ga jos Dioskorid i Plinije da leci groznicu, isijas, tera na mokrenje itd. Danas kopitnjak napsten. Upotre1java se jos jedino u narod protiv pov, r ame groznice, gita, kaslja, za kijanje itd. Droga otrovna (azaon u etarskom l), ima nezgodno spored.no delovanje i posledice od toga, te zato nije primljena u slZben medicinu kao ekspektorans umesto ipekakane, iako kopitnjak i jedini emetik do vodenja ilpekakuane u farmakopeju. Izazva vr n i proliv. Daju ga rakiji pijancima da im se ogadi alkohol (0,5-1,0 g kao infuz). Stoka ne pase kopitnjak.

Ostala narodna lmena: gorki kopitac, kacin drac, kopitnica, kopitnjacic, kopito, mastlica, menegled, tamnjanac, tamnjanice, temjaniee, temjanuga.

KOPRIVA,

VLrA

KOPRIVA, tARA

405
VELIA

KOPRIV,

KOPRIV, ZARA

Urtica dioca L.- Urticaceae

K~riva ?osadan, svima dobro p oznat, prezren korov prljavim zapusten1m mest1ma, n ajtesci seoski korov koji siroma~aiD svet vekovima
upotreJj ava kao prvu prolecnu Zdravu zelenu hraDU, kao Sto varosani trose spanac. Za vreme g1adi kopriva i za 1jude i za domace Zivotinje prva i najzdravija hrana. Za lek se u vrhovi grancica s li~cem, sam lis-t, cela nadzemna biljka cvetu ili samo koren. U najnovije vreme najvise se ceni mlad list (Urticae folium). Zato njega treba brati.

Sastav. - U list-u Jma t n i n , mnogo soli (15-200/ 0 pepela) i h 1 or f i 1 , mravlje, sircetne i mas1acne ki!Seline, karotena, fitosterola, 1ecitina, mnogo vi1arnina i , s1uzi, voska i 1 kremene kiseline. U svojim zarama kopriva i ma aceti1holina i histamina koji vec .k olicini od 1/ 10.000 mg zare i peku. Prisustvo glikokini'lla bi moglo objasniti i opravda~i upotrebu koprive protiv secernc bo1esti.
Upotreba. - Kopriva narodni lek, preventivno sredstvo i hrana. Cenili su jos Rimljani. od koprive daje se protiv proliva, belog pranja, krvavljenja iz hemoroida i .u opste za zaustavljanje krvi spolja i iznutra (taninsko dejstvo). ili alkoholni ekstrakt iz trave (h, nadzemni deo biljke) ili, jos cesce, i:z korena upotreijavaju se za porast kose, proHv opadanja kose i protiv peruti. Ponegde se upotreljava sveze uzbrana kopriva za Zarenje,"< .m esta [} te1u lh od reumat!izma, isijasa i neuralgije. Za koprivu su vezana mnoga narodna lecenja, verovanja, sujeverja ~ obieaji, koje bilo zanimljivo sakupiti i prouciti.

Stranci od nas traze vag-onske koliCine osusenog k r i v i n g 1 is t . Treba brati samo mlado, s n , z d r v , celo lisce svom i lepom vremen kad se digne rosa. Treba ga brati korpe i ne nabijati ga, nego rastresito sto pre preneti u ssaro, na tavan, s i negde drugde pod krov, sto brie osusiti tano k om sloju, cesto prevrcci, 'da os seni Hst sauva jasn i l zelen . Koprivu ne treba brati lizini naselja i pored pteva gde ona, inace, najcesce ras.te, jer t cesto zagadena mdkracom i izmetarn i moze doci do teskih zaraza. Pred \' 1-at, naroCit'O za vreme rata, vrseni su ogledi na labora torijskim zi\tinjama i na olesnicima sa listom kopive, jos vi5e sa njenom z l n rr.t (blorofilom). Rezultati s bili vrlo povoljni. Danas se prosvecenim zemljama trose desetine stoHne vagona koprive za vadenja blorofila, koji se daje preventivno i za lecenje teske kolonijalne anemije, i protiv drugjh anemija. Hlorofil iz kopnive uspeno s e daje protiv raznih zaraza, poremecaja nastalih sled loseg prometa materija i anemija nastalih posle prjmene duboke radioterapije. H1orofil iz koprive povecava snizen krvni pritisak dovodi ga na normalu; zato se poslednjih godi.na daje kao dodatak pri lecenju srcanih bolesni'ka digitalisom. Rahitioooj deci koju zrace ultravioletnim zracima ili koja primaju zraceni ergosterol (wtamin D) daju najnovije vreme blorofil -iz koprive ili njeno s, jer pmneceno da onda deca mnogo bde ozdrave.

406
Deci tije majke nemaju mleka ili onoj deci koja ostanu bez majke, ih ve~tacki hrane kravljim ili nekim drugim mlekom, danas u naprednim zemljama daj1.1 zelene taete blorofila, cede zeleni sok iz sve~ih kopriva ili im daju, kao llranu u ob1iku povrta, poparenu i sa.mlevenu kopri\ru nekoliko puta dnevno. HlorofH i kopriva ~ upotrejavaju i protiv raznih drugi.h bolesti, ug1avnom preventivo, kao predohrana, narocito protiv kolonijalnih bolesti: denge ili papataija, kala-azara, fute goznice, funih oboljenja i dr. Sve n to nala7.e potrebu za proucavanjem hemijskog sastava i fizioIo~kog dejstva koprive i njene upotrebe kao dijetetske hrane i leka. Traznja koprjvinog lista sve veca. Velike fabrike lekova iz inostranstva trafe od nas stotine '\.gona ove droge. Najvi~e trafe SAD, Svajcarska, Nemacka i Svedska. Koliko se kopriva ceni vidi se i zvucnim reklamnim nazivima razni specijaliteta nacinjenih od koprive, kao, npr., eliksir zivota. Zbog toga se poslednjih godina kopriva pocinje gajiti kao kulturna bHjka. Kopriva se moze tSejati lili, ~ ~rze i l, rasailivati pomoeu rizoma (razgranate podzemne staljike). Najolje koprivu rasaditi u jesen kad pocnu kise, na razmaku 40 40 . Cim u prolece izraste za pedalj visoko, treba pokositi, ostaviti jedan dan da svene da manje zari., osu~iti u hladu i poskidati liSce pre no sto se potpuno osu~i. Za izvoz se list cvrsto presuje u velike bale. Domacmstva, pogotovu sa mnogo dece, treba da ostave za zimu nekoliko vreca osusenog 1ista. Da bi se ~to potpunije sacuvali lekoviti sastojci, list koprive treba dobro naiti u ci'Ste, nove vrece od visestruke debele hartije. im se pokosi, kopri\ru treba nadurirti azotnim dubrivom i dobro zaliti. Tako se moze znjeti do 10 puta godisnje, razu.me se ne dozvoliii da izraste vise od pedlja, jer samo mlad li'st dobar.
1

1. : 50 g isitnjenog lisca kuva se 15 minuta u 1 litru vode, ostavi preko noci i u toku dana pije umesto vode kao sredstvo za jacanje, protiv malokrvnosti, zutice, kamena u ,e~ici i vodene bolesti. 2. Sok: 1 kg svezeg mladog i opranog lisca samelje se minom za mlevenje mesa i iscedi sok. Pije se IS medom 3-4 kasike dnevno za lecenje olesti navcdenih pod 1, i za grgljanje i ispiranje usta protiv angine i upale desni. . Sirup: 1 kg soka pokuva se i procedi kroz flanelsko plaino da bude bistar i iJIOleSa sa 2 kg meda i se doda 1,5 kg secera i kuva 15 minuta. Uzima se 3-4 ka~ike dnevno. 4. Ekscrakt: Sok se isparava na vodenoj pari u plitkoj posudi do gustine meda. Uzin1a se 5-10 g dnevno s medom. 5. Protiv nocnog mokrenja dece postelji: 20 g zdroljenog koprivinog semena i 60 g rafeog brasna pomesa se i doda malo vode i meda da se dobije testo, nacini 5 kolacica i u stednjaku ispece. u toku od 20-30 dana dete treba da pojede svako vece jedan kolaCic. 6. protiv anemije (malokrvnosti): punu saku m ladih 1isnih pupoljaka koprive prokuvati 15 inuta u 1 litru vode i to piti mesec dana umesto. vode. Zimi se mogu koristiti i osuseni pupoljci, ali se upotrebi samo pola sake pupoljaka.

KORIJANDAR

407

7. protiv proli1 i slabosti: 15 g osu~enog koprivinog lista, vranilovke i majkine du~ice pome~a se i popari sa pola litra kljucale vode, poklopi i posle sata pije toku dana mesto vode. 8. Prociv reurnatizma: 20 g li.sta koprive i breze kva se 15 minta u litra vode, doda 20 g cveta suucice, zove, kipe i topolovih ppo ljaka, ostavi da prokljuca, poklopi, ostavi 8 sati i pije u toku dana umesto vode. 9. besici: 10 g koprJve, rastavica, peteljki od vianja i Jista hajducice pomesa se i prokuva 10 minuta 1 litru vode, poklopi i posle 4 sata pije tok dana. 10. Protiv npadaja kose: 100 g lista koprive kuva se 20 minuta u pola litra ki~nice (ili destilovane vode), doda 25 g kami lice, pdklopi, ostavi 8 sati, ocedi i iscedi i toj tecnosti doda se 200 g vinskog sirceta. v sme~om trlja se glava (koren kose) svako vece. Ostala narodna irnena: koprva, obicna kopriva, pasja kpina, pitoma kopri\7a, zeza, zegavica.

KORIJANDAR

Cor.iandrum sativum L. -

Umbeliferae

Kod nas se gaji, ima ga i podivljalog zitnim poljima gde raste kao korov. Za medicinske svrhe kosti se sa.mo gajena \k. Cela biljka, narocito zeleni plodo,ri, kad se trljaj medu prstima, neprJjatno z d ar n s t n i (na grcko k r i s znaci stenica), zreli i os seni plodovi s r i t n g i r t i n g i r i s i naljtog, sladunjavog ukusa. r i n d r d d 1 i n u ~ z 1 , se i zbog toga preporucje njegovo gajenje, da i ne govorimo velikoj potraZji zemlji i inostranstvu. Korijandar jednogodisnja zeljasta iljka, visoka 50-80 . Stalji ka gola i na vrhu razgranata. Donji listovi s krupni, O'kruglasti, na dugim drskarna i "l izrezani, gornj-i s sitniji, perasto deljeni i duguljasti. Cvasti su bele, sastavljene od sitnih cvetova. Plod okruglast (sastavljen od dva sin1etricna ploda, dva merikapa cvrsto n). Cveta pocetkom leta. Sastav. - Sadrti do 1(1/ t r s k g 1 , 13 do 18/ ma'Snog ulja i 16 do 18/0 belancevjne. Ostavlja 5 do 70fo pepela. Na~ selekcion'.isani sitnozrni kori jandar ima oko 1i>/o etarkog ulja. Korijandrovo ulje glavni izvor iz koga se vacbl linalol. U u1ju ima jos i pinena, borneola, limonena, geraniola i dr. Ulje doijeno destilacijom iz nezrelih plodova neprijatnog mirisa na stenice. Ostatak od destilacije ulja izvrsna hrana za stok.u, jer sadrzi mnogo belancevine i asti. Upotreba. - Ulazi u sastav Aqua carminativa i Spiritus aromaticus. U veterinskoj edicini sluzi kao karminativ, stomahik, anti1histerik, stimulans i digestiv. Etasko ulje vecoj dozi otrovno i deluje slicno moracevom, ali 111alo slabije; izazi,,a jednu vrstu pijanstva i dubok san. Najvise korijandra trosi industrija kera, p eciva, sla:tkJ.~a i piva, mnogo se tro i kao zamena za biber. Linalol se upotreljava za pro-

408

LEe8N1B BlUEM

izvodnju linalil-acetata. Ulje slufi i 'k ao zamena za lavandulino i begamo tovo ulje. Gajenje 1 berba. - Korijandar se gaji u SSSR, Nemackoj, Engleskoj, Italiji, Holandiji, Maroku, Malti, Egiptu, Indiji i SAD. Kod nas se gaji u Banatu i Backoj. Gajenje korijandra uzelo maha 't1 Evropi i kod nas narocito ova dva svetka rata, jer konijandar mnogo trafen kao zamena za iber, donekle i cimet, dva vafna aromaticna zacina koje Evropa nije mogla tada doijati iz Indije. Sam Maroko izvozi oko 3,000.000 k~ korijandra godi~nje. Gaji se kao i kim i ostale ~titare. Seje se u rnartu ili aprilu na rastojanj 30 30 cm. Jesenji usev bujniji i daje vi~e prinosa, ali cesto strada od mrazeva. Na jedan hektar treba posejati 20 kg korijandra. Kosi se leto pre izlaska sunca, dok 1ma rose, pre potpunog sazrevanja da se ne bi omlatio. Na hektaru rodi oko 1.400 kg ploda. Korijandar ne bira zemlju, ali bolje uspeva na krecnoj, sitnoj, propustljivoj, toploj i dobroj zemlji i na suncanoj strani. Manje osetljiv od anasona, ali ipak ne podnosi glinusu i kisel zemlju. Susenjem, koijandar gubi smrad na stenice i pocne prijatno mirisati. Istorija. - Korijandar se spominje Eberovim Papirusima (1550. god. pre nase er~). Spominje se i Biliji (uporetivanje mane sa zrnom korijandra). Grci i Rimljani ga upotreljavaju kao zacin i lek, i gajili su ga. Plinije hvali korijandar iz Egipta. 1 kor.jJandar jedna od onih iljaka koja se gajila nare<!enju Kar r la Velikog. U Engleku uveden posle pobedc Normandana. Odavno se gaji u Rusiji. Narodna lrnena: zivica, kisnec, korijander, koriandol, korijandr, koriandula, korion, kornikovec, papric, paprica, cimavica.
KOSRIA,

VEPRINA,

SIMSIRIA

(Ruscus aculeatus L. -

Liliaceae

Trajna, vrlo otporna zimzelena, bod.ljikava biljka, visoka 30-90 cm. Raste kao zbljen razgranat grm<ic tamnozelene , cije s grane nasprarnne, cvrste, zilave, pJjosnate, jajaste i na vrhu ~ zavrsavaju trnom tako da izgledaju kao listovi, do 2 dugacki i oko 2 crn siroki; pravi listovi se vide na njihovoj baxi kao \'rlo sitne ljuspe. Cveta od septembra do aprila neuglednim zeienkastim cveticima. Plodove donosi od oktobra do maja. Zreli plodovi su vrlo lepe, sjajne, upadljive, crvene, okrugle bobice sa 1-2 zuckasta semena. Rasprostranjenost. Raste
~urnama

do 700

nadmorske visine.

Berba, droga. - Rizom (Rusci aculeati rhizoma) se vadi poeetkom jeseni, oCisti od adventivnog korenja, opere, isece i si. Osu5eni r.izorn clankovit, 6-8 m debeo, spolja zuckasto-siv i prstenasto naborarn. Kad se 1 kasika sitno 1.droljenog rizoma prokva 15 minuta u 100 g vode i ohladi, ocedena voda muckanjem daje obiln penu (saponozidi). Gajenje. svetloj ~umi U martu se sade ri1-omi s pupoljcima u lako
zemlji~te

RASTAVAC, RASTAVICA. UKUA.R . ..

409

ZaAtlta. Kostrika se nemi1osrdno sece za pravljenje pogrebnih venaca, zbog cega zasticena u prirodi i rnora se gajoirti i razmnofavati na prirodnim nalazistima. Sastav. Saponozid, tanin, pi rokatehal i neki drugi fenoli, smola, firtosterol, etarsko ulje, holin, seeeri i kalijum-nitrat. Upotreba. Prisustvo kalijumnitt:r ata, donekle i saponozida, objaSjava diureticna svojstva kostrike i njenu upatrebu protiv uloga (gi~hta) , peska u be.ici i za leeenje zutice: 100 g sitno zdroljene droge kuva se pola sata u 1 litru vode, KOSRIA ostavi 2 sata, ocedi i pije 3--4 kasike cLnevno pre jela. Mesani diureticni : 30 g sitno zdrojenog rirorna od kostike i korea od moraca, persuna, spargle i celera se pomesa, popari 1 litrom kljucale vode, poklopi i posle 12 casova ocedi, i'scedi, kroz gusto flanelsko platno procedi i pomesa sa 2 kg cvetnog (livadskog) meda, razlije manje i cuva na ladnom mestu. Uzima se 4-5 kasika dnevno posle jela. Protiv hemoroida apoteQj se .spravljaj spozitorije od ka!kaovog masla koje se primesa 0,10 g ekstr akta od kostrike. U nedostatku tog leka moze se kod kuce spraYiti ovaj lek: 50 g rizoma od kostrik e, lista hajducice i cveta kamilice se pomesa, popari 1 litrom kljucale vode, poklapi, posle 12 sati ocedi, iscedi i tom vodicom se zapira i oblaie mekim flanelskim platnom natopljenim ovom vodicom. Istovremeno se pije tinlctura ( 1 kasika puta dnevno pre jela): 50 g kotrike, hajducice, kami'lice i kantariona drii se 8 dana u 1 Iitru najolje komovice, ocedi, iscedi, procedi kroz hartiju za filtrovanje i cuva na bladnom mestu. Druga narodna irnena: bobice, breberina, vampiraea, veprika, veprinac, veprinjak, divljj simsir, zelen-ika, zimozelen, jezevac, kasljicar, 1 kotoroska, kostrika, leprin, lobodika, metlika, misji trn, pasja kita, trnobor, ceprlika, scepkovina.

RASTAVAC,RASTAVICA,KUUAR,UGORA,VUGOREK, KUMOR, UR

Cucumis sativus L. -

Cucurbitaceae

U krastavcu ima oko 9~/ vode i vrlo malo hranljivih materija, vitamina , karotena, adenina, arginina, trigonelina, pektina, enzima i raznih soli. Pulpa (samleven oljSten krastavac) i sok se potreljavaj narodnoj medjcini za lecenje upaJ a sluznice i 'koze, osoblto protiv ojeda, .u.sled svral1a, s. 300 do 400 g s tucanog semena od krastavaca daje se deci protiv glista. U kozmetici pra\'e tzv. mleko od 'k rastavca koje stav1jaju na lice kao masku za vlaienje posne i obolele koze.

410
RASUU~,

LB~BNJE

BIUEM

BELA RADA, NOVCIC,

RATICNICA,

RAJCARICA, DIINO

Bellis perennis L. -

Compositae

Cveee (Betlidis flos) se bere sve dok biljka cveta, ~susi se i cuva kao kamilica. Sadrii etarskog ulja, gorkih materija i tanina. Ulazi u sastav grudnih ~jeva.

RIN,

BELI KRIN, BELI UIUAN

Liliaceae

Lilium candidum L. n

zeljasta biljka, visoka 80-120 , porelclom iz zemalja oko is tocnog dela Sredozemnog mora. Kod nas se gaji kao omiljeno, veoma dekorativno cveee. U narodnoj medicini se upotreijavaju lukovica, list i cvet. U svim organima ima -sluzi. U listu ima do 70 m~/o vitarnina . Sluzava lukovica se kuva u Yodi ili mleku i .u obliku t k asice stavlja na upaljena mesta da smanji bol (cir, n i sl.). Cvet se drii dana komovici i tim i5piraju posekotine i rane. Cvet kuvan ulj upotreijavaju za lecenje krasta i upala nosa i uha, rede oka, opekotina, pr omrzlina i ozleda. Druga narodna imena: bela aleluja, l i, l lilja, beli zulj, zambak, bijela bogisa, bijeli lijer, Zilj, zanbak, kren, lelja, litlia, lilj, liljan, limbar, lir. Slicnog hemijskog sastava .i upotrebe, u narodnoj medicini su i druge vrste roda Lilium: Lilium bulbiferum L. (dkalic, zlatan, lartoglav, zuti krin, kruna), Lilium martagon L. (divlj~ ~jdljan, rzlatiglav, voj.ni&o bilje, krstic, petrov cvet, petrova~, trava od fuci, turska ealma), Lilium carniolicum ernh. (Zcena trava, ovcja trava, petrov krst, punoglavica, ciganske mindusice) i dr.
ROPIR

Solanum tuberosum L. - Solanaceae

Krompir

svakida.Snja narodna hrana i vatna industrijska moze biti lek i otrov

sirovina~

rompir postao nasa svakid. a snja hrana. U severnim, bladnim i vla Znim evropskim zemljama, gde ne ;v kukuruz, krompir najvaZnija hrana za ljude i za domace zivatinje. Hranljivost krompira pociva na velikoj kolicini skroba, dakle, istog sastojka kao u psenici, kukuruzu, , pi incu i drugim zitima. Ono sto za nas sva~kidSnji bleb, to za stanovnike bladnih i vla.Zni zemalja krompir. Evropljane stalno morila glad sve dok gajenje krompira nije uzelo veee razmere. rompi-r , posle otkrica Amerike, re~io prolem gladi u Evropi, kao sto detena resila pi tanje gladi domacih zivotinja i stoearstvo podigla na zavidnu visinu. Ali to nije bilo od.mall posle otkriea Amerike. Vekovima su prosveceni i napredni

ROPIR

411

ljudi, rodoljubi, vodili r" d~. ubede i tadasnje vlasti i narod velik hranljivu vrednost i neotrovnost krompira. Krompir poreklom iz zapadnih delova Jufne Ameike, gde se gaji od najdav.nijih ' 'remena. Dolaskom Cile, Evropljani su zatekli gajeni krompir. U Evropu donesen oko 1580. godine. Poole Spanije upoznala ga Engleska oko 1585. godine. Posle toga njegovom sirenju Evropi najvi~e doprineo botanJcar Kluzijs, ali krompir ~ dgo posle toga bio takva retkost, novost i skpocenost da s lufen samo za kraljevskim trpezama (1616, na primer, dvoru Parizu). U XVII i XVIII veku krompir se siriti i Srednjoj Evropi kao kultuma biljka. Sirenje is lo sporo i veoma tesko. Tak.o, na primer, u Francskoj se, pored ostalog, bio proneo glas da ko jede krompir, dobice g. Najporniju borbu za upotrebu i za gajenje krompira u Francskoj vodio pariski vojni apotekar Parmantje u drugoj polovini XVIII veka . On svoj zivot posvetio ispitivanju krompira. Znao 13 va rijeteta, danas ih poznato preko 1.700. ispitivanje, oplemenjivanje i stvaranje novih vrsta pomocu mutaci.ja ne prestaje ni danas kako u E vropi tako i u drugim delovima tSveta sa umerenom klimom, gde krompir glavna narodna hrana. noge vlade slale su nauone ekspedicije da istra.Zuju visoke Ande, oda kJe krompir poreklom. Tm ekspedicija ilo ne samo XIX veku vec i pred sam svetski rat, kada nekoliko evopskih vlada slalo svoje najbolje naucnike u Zu Arneriku da itSpitaj sve slove pod kojima krompir na}bolje uspeva u svojoj postoj,b ini. I iz toga se vidi da vaznost korpira do danasnjeg dana ne prestaje. se vidi i ogrornnim povrsinama koje se nalaze pod krompirom i koje iz godine godinu rastu. Nasi stari, jos i ovoga rata, kad su nekom ht eli da se narugaju i da se :S njim nasale sto bio na k akvom balu .na .kome s se kpljale siromasne devojke, onda su m. obicno dobacivali da i na krompir-bal. , sta da ti ka.Zem kako ilo. Pravi krompiu-bal govorio prija telj prijatelj u kada se lose osecaQ na ne.koj igranci. Medutim, nije to vek tako ilo. I danas Francuzi pricaju da lom pir-bal bio najotmeniji bal Francuskoj, bal na kraljevskom dvoru, bal na koji su mogli iti samo p ozvani vladari i vlastela. Kako to bilo, prieace vam m.nogi duoviti Franczi. Nekad s Francuskoj stal11o hara1e glad i nemastina. S gladnom vojskom kraljevi nisu mog1i ratovati, gladni seljaci su se stalno bunili, nis nista radbli i sl. J.edan nji hov vladar doznao da u susednoj drzavi nema gladi, jer se t amo seje mnogo krompira. letnjem go disnjem dvorskom balu vladar zakitio svoju zenu cvetom od krompira. Sve prisutne zene vlastelina, radoznale kao i sve druge zene, zivo se zain teresovase kakav to C\ ret, jer s sve zelele da imaju isti ukras. Na rastank svaka od njih dobi n ekoliko krompira s naredenjem da ga poseju i da naredne godine na isti dan, kad dodu na bal, sve one i njihove kceri budu zakicene c vetom te skupocene i ret.ke ~iiJke donesene iz dalekih zemalja, sa visokih aerickih planina, gde dosad nije stpila noga Evropljana. Tako su ti najotmeniji balovi u svetu malo-pomalo dobili naz}v krompir-balovi. Podsmevali se mi krompi>r-balu ili ne, tek uCinio svoje. U Francuskoj .se gajenje k romphra brzo :rnSirilo, prestali su glad i skorbut, i pocelo hlagostanje. Tako i danas, kad neko hoee da se nasali, Francz Francuzu, ili stranci ako hoce da im se malo nargaju, reci : >>Vive la France et les

412

LECENJE

I!

pomme$ de terre flitcs , ~to znati Da f ivi Francska i pr~eni krompiri. 1 danns taJno nema nijednog obroka kojem ne bilo i malo krompira.

r m i r m 7. i t i i 1 k. On i r v n t i v n sredstvo, cesto i r v m . se naroito jasno videlo poslednja dva rata u nasoj vojsci i vojskama drugih zemalja. Cim se nekoj jedinici pojavi skorbt, usled jednos tranc ishrane konzervama, pasuljem, ger~lom, makaronama i drgom svom hranom, odmah su lekari i staresine pristupali kvanju krompira, i skorbta za nekoliko nedelja nestalo. Tako se krompir p9kazao kao vrlo jevtino, svakom pristupaono i prijatno hranljivo sredstvo zn suzbijanjc skorbta. i i povod da se posle 1 svetskog rata krompiru potraii vitamin . U njem naden ovaj vitamin, istina malim kolicinama, ali ipak dovoljnim za normalnu ishran i svakodnevnu potrcb naseg organjzma, jer se krompir jede u \(elikim kolicinama i skoo svakodnevno. U os~e nom krompiru nema vitamina . i sve ostale vitaminske siro,,ine, i kropir susenjem gubl vitamin pod ticajem kiseonika iz vazdha, gujenj a kisele reakcije i drugih okolnosti koje negativno ti na askorinsk kiselin prilikom s~enja. Evropska tapioka, koja se pavi od kro mpira kao zamena za egzoticn ili prav tapioku, takode nema vita mma , iako vrlo kusna kao hrana. Kvanjem se jedan deo vitamina unisti. Najvi~e vitamina se v krompiru koji se bari neoljSten. Najvise vitamina i ima ljskama kromrpira.
e1nijs ki saszav krompira vrlo sloien. U njemu ima u proseku: 75 8/ vode, 17-231/ skroba , 2/ azotnih jedinjenja, 1~/ mineralnih soli, 1D/o celloze, 0,150fo masnog uJja, vitamina i , do ,> secera, 2,So/o pek~ina,
1

jabucne, limU O\'C, vinske i cilibarne kiseline i raznih enzima. Azotne mate~ rije se sastoje od peptona i r aznih aminokiselina: trozina, histidina, leucina, asparagina, gl tamina , ar ginina i lizina. U mineralnim solima preovlac:tje kalijum. U krompiru s nadene i male kolicine acetilholina. Presan sok od nastrgamog krompira (200-300 g dnevno nekoliko doza popiti) szbija pre,elik kiselost zl, se preporucje protiv hronicnog hiperaciditeta. Objasnjenje ovog agotvornog dejstva nalazi se delovanj soli kalijma (tampon s'j s tva), fizickoj za~ titi pektina i skroba, smajenj lucenja zeldaenog soka p od ticajem solanina, donekle i dejstvu vitamina . Vcro,ratno zbog prisst,,a soli kalijma, krompir deluje kao ))alkalna kura pri suzbljanj prevelike kiselosti celijama covekovog organizma. Sn1anjuje sece.r u mOO<raci i kolin mokrace. Krompir s irotinjski lek koji dobro dode nufdi i nevolji. Razni na rodi u Jgosla\iji upotreijavaj krompir za lecenje razlicitih bolesti. narodna medicina kojoj se kod nas malo zna. Covek lizak prirodi, bez skolo\,an lekara i apotekara dovijao se kako znao i urneo. Koristio ono sto ilo oko njega i njegovog doma. Ono sto mi cimo kao istorij medicine i farmacije, to medicina vlastele i drgih povlascenih klasa. Plebs se lecio kako znao i umeo. ))Kad se neko dete neki drugi u.k canin ili osuri, mi ga olazemo kaSicom napravljenom od na-struganog krompira. Bol nline, dete zaspi, ne stvori se m ehur ni ranaJ i to t!i najboljJ selj acki lek koji sarn primila od moje kad 5am bila dete. mi i danas radimo ako se neko ukazjuci prvu pomoc - reci vam svaka starija zena.

ROPIR

413

U mnogim sena . sam ~ i ovo: kad nekog boli zub, uvu~e se malo parce presnog krompira u ~upalj z. Tvrde da bol ubrzo prode i ~o vek posle dgog nespavanja moze mirno da zaspi i da se odmori. SHcno st i kad nekog boli uvo. Rede, svega na nekoliko mesta u vojvodanskim selima, sam da preS1'lU bl' klj~alom VOdOm pop81renu krompirOVU kaJu Stav'ljaju kao Joge na l mesta na telu. Deci, rede i odraslima, stavljaju ologe oko grdi s~Icaju velikog 11azeba, upale pluca, bronhitisa, bolova donjem delu trbuha, akut11og zapaljenja zglobova, reumatizma i sHcnih bolesti od nazeba i v1age, oboljenja tako cestih Vojvodini zbog vlafnih stanova. Krompir vlo vazna sirovina za ekstrakciju s k r . Kropirov skrob, ili kako se cesto neispravno naziva kron1pirovo ~n, proizvodi se svake godine sve vi~e u velikim fabrikama Evropi i izvan nje. Krompir se dobro opere i ocisti, samelje ili sitno isecka i ta kasa ispira na si tima \'elikom kolicinom vode. tezi od vode, skrob pada na dno, sakupi se na sto nizoj temperatri, ossi i samelje. Vadenje skroba ii krompira mnogo lakse nego iz cerealija, jer zita imaju rnnogo vise 'b elancevine (oko 8/), koja manje ili vise cvrsto dri.i slepljena zrnca skroba, dok, naprotiv, u krompiru ima vrlo malo proteina (20fo) i skrobna zrnca plivaju slobodno celiji. Krompirov skrob ima raznovsn primen. U apotekama i farmaceutskoj industriji dodaje se lekovitim taletama kao sredstvo za bubrenje, koje omogucava da se talete zeluc brzo raspadnu. Kuvan s glicerolom daje glicerir1sku masl za n 1azanje ispucanih r.uku. Mnogo vise skroba se potrebi za stirkanje ntblja, za proiZ\'odnju dekstrina, glikcne, kristalnog secera, alkohola, dijetetskih hra11ljivih preparata. Za apretir.amje platna, i uopste u tekstilnoj industriji, potros i se najvise skroba. Industrija alkohola, koja uze]a nevidene razmere u mnogim zemljama, najvise se razvila umerenom pojasu, gde se gaji najvise krompira, jer to najjevtinija sirovina za tu indstriju. r m i r m 7. i t i i t r v. U ljsci i celijama spoljnog tkiva krompira ima vrlo malo s 1 n i n (oko 2-10 mg 100 g kron1pira). Kad se krompi drzi na suncu, kolicina solanina brzo raste zajedno sa pojavom hlorotila. Poznato da su krompiri koji s na njivi u kucici (odZaku) ili razgoliceni i izlozeni suncu manje ili viSe zelene . Ljudi su odavno primetili da pozeleneo krompir skodljiv i da krompirove klice stoka 11 jede. l s to tako1 ni krompirovo stalo i lisce domace zivotinje ne jedu. Danas se zna d a ne samo u krompirovim nadzemnim zelenim delovima ima otrova solanina vec da ga ima i zelenim delovima mnogih drug iljaka iz iste porodice (Solanaceae) i da ih zoog te otrovnosti domace zivotinje ne j edu: razvodnik (Sola11U111 dulcamal'a), pomocnica ili kerece grozde (Solanum nig,um), ljoskavac (Physalis alkekengi), paradajz (Solal'Zum lycopersic7n) i druge Solanaceae. Solanina imet i mladom krompiu, ali u vrlo malim koblcinama. U razvodniku i u klicama krompira naden jos jedan slican glikoalkaloid, solanein, koj i hidrolizom takode daje solanidi i sm.esu secera, kao i soJanin. Solanin jedan g_)jkoalkaloid koji ima i izvesne slae hemolHicke osoine saponina. Hidrolizom pod uticajem kiselina i fermenata daje alkaloid

414

LBCBNJB BlUEM

solanidin i tri ~ecera: glikcnu, ramnozu i galaktozu. Izolovan u oiku belog t k ristalnog pra~ka. Za sada se ~ ne primenjuje u t~rapiji. Izgleda da solanin u krompiru nije identican sa solaninorn u razvodniku. Uop~te, pitanje solanina i njegove O 'trovnosti jo-S nerazja~njeno. Pcr zitivno se zna da to labiLno jeclitnjenje, da se brzo i lako raspada i da se tako moze objasniti za~to kuvan krompir, ma i proklijao (istina, klice se moraju pretldno potpuno odstraniti), ne~kodljiv. Kuvanjem se veci deo solanina i solaneina razore. Zabelezeni su slucajevi trovanja mladim klicama od krompira, proklijalim i pok\1arenim krompirom i onim koji pozeleneo zbog toga sto se razvijao i zvan zelje. Znaci trovan~a su: glavobolje, kolike, cesta povraeanja, poliv, midrjjaza (sirenje zenice, dakle, rslicno kao pr. i trovanju srodnim i ljkama iz iste familije: bunika, tatula i veleilje), i opsta potistenost. U literaturi zabelezen slucaj trovanja pozelenelim krompiom ~estorice, od kojih su dvojica umrla. Iako solanin ima slabe midrijatione i analgeticne osobine hioscijamina i atropina, ipak pokusaji da se ciiSt solanin uvede u terapiju kao aalgetik do sada nisu uspeli, jer mu dejstvo nesigurno i nestalno. Prolem ~ u proucavanju, jer solanin mnogo manje otrovan od hioscijamina i atropina. Nekad u Austriji, narocito I svetskom ratu, v.ojska blla puna simulanata, zabusanata. Oni su upotreijavali n~jrazlicitija sredstva da ne slZe vojsku i da ne idu na front. Pored kukolja, ricinusa, duvana, paslja, divizme, tatule, mlecike i drugih biljaka, potreljavali .su i presan krompir. Pre izlaska pred sanitetsku komits iju simlant jede dan-dva presan krompir nastrugan na rende, na trenicu, svaki obrok zaliva rpivorn. Za to vreme ne jede IDista drugo. Da bi otrov bio sro jaci, da bi 1upanje s bilo sto upadljivije, mnogi s pivo dodavali jos i saku soli, maio dvana ili plavog kamena. Kako su se kornisijski pregledi smnjivih i privremeno otpustenih vojnika cesto ponavljali, tromesecno bar jedanpt ti jadnici su to morali cesto upotreljavati dok im ne dodija iH dok se zaista ne razbole i n~ pomru. Eto nesto malo kro.rnpir, jednoj obicnoj, bezazlenoj biljci, namirnici koju svi poznajemo i svakodnevno jedemo. SHcnih pimera ima mnogo. U mnogim prilikama tesko , dak le, postaviti ostru d jasnu granicu -iz.med hrane, leka i - otrova. Sve zavisn cijim rukama sirovina, kako se i u kojoj kolicini upotrebi, kome se daje i u 1 k akvu svrhu.
Narodnn imena: burbulka, grun bir zemljak, zima k, kesten, kompijer, krompir, korun, krtola, krtula, krtulja, krumpijer, lkumpk, kirumpi~, kurnpir, podzemljica, asak.
ROTON

Croton tiglium L. -

Euphobiaceae

Seme sliono ricinusovorn semenu ali sitnije. Od njega se dobija masno l. Krotonovo ulje jedan od najjacih poznatih revulziva slucajevima reumatizma, uloga, pneumonije itd. Na kofi izaziva toplin, opekotine, crvenilo i h r v . Sl.uzokoza ~ osetljivija. - Iz-

JCRSTSI ltOPINJ, .R.N . JCRSUSAC ...

415

nutra deluej kao naj eergicniji pozn ati dras tim u r g t i v, koji proc isti i onda k ada sva os tala purgan cija podbace. J edna je dina kap, i manja kolicina ponekad de luje purgatiVIIlo vec posle pola sata , obleno sa s labijim ili jacim grcevima. Vi~e od dve ~kapi ulja izaziva ju vrlo jaku upalu creva i trovanje (ufasna povraeanja, proliv, ladan znoj i sl.), koje se eesto zavr~ava sm.rcu. Jednoj kapi krotonovog ulja odgovara 30 g ricinusovog ulja. Ulje od krotona u narodu n32ivaju prot ist, kroton.
RSTASTI KOPITNJA, RN

Anemone hepatica L.

(epatica

triboa Gilib.) -

Ranunculaceae

lzgled bUjke. - Vi~egodisnja zeljasta biljka, visoka 5-15 . Listovi ostaju i preko zime do proleC.a. Oni su sjajni, glat ki, deeli, odozdo modropurpurni, razdeljeni na re!nja, na dugackoj dr~ci koja izbija iz samog rizoma. Cvetovi su plavi, pojedinacni, na tankim drskama, dugacki 6-7 cm . Cveta u aprilu i n1aju. Rasprostranjenost. - Brdske i p larninske ~ume. Droga. - Sveza iljka u cvetu. Sastav. - Tanini, saponini. Upotreba. - Narodi lek: adstringens, tonik i diuretik. Opomena. - U vecoj kolicini uzeta, biljka otrovna. Narodna Jmena. - Ovu biljku narod naziva razlicitim imenima: alencik, velika zlatna ditelina, duli-leb, zlatni trilistnik (Or felm) , jatrenka, jeternik, ikrstasti kopitnjak, macka, mackina ocesa, p lemenHi dzigericnjak, sasa 1 v , trojica, sumarica.
RSTUSAC, RESUSAC,

KIJA, OPUTINA

Polygala amara L. Za lek se upotrejava cela '>iljka, zajedno s korenom, iskopana i osu~ena u prolece kad )iljtka cveta, Polygalae amarae lterba. r s t u s dugovec'1a zeljasta biljka sa vise samostalnih k. Visoka do '.0 . Ima sitne plave ili bele : vetice. Raste suvim peskovitim n izijskim, brdskim i plaainskim livadama i svetlim ~umama u Severnoj i Srednjoj Bvropi do sevemih delova Balkanskog poluostrva. U k u s vrlo gorkog; bez miris a . Gorcina droge potice od 1i g r i n , zbog cega

Polyga]aceae

RSTUSAC

416
se

LN2

BIUM

krstu~ac upotreljava i kao amarum i stomahik. Glavni sastojak clroge jedan neutralan saponozid nepoznate gra<.1e, zog eega se doga upotre ljava i kao ekspektorans. Poku~aji u svetska rata da se umesto amerike senege upotrcbi domaCi. krstu~ac ostali su bez speha. U drogi ima malo tanina, zbog g se narodu upoteljava protiv proliva kao i ostala laga adstringencija.

Ostala narodna imena: gomoljica, gorka gorski krstu~ac.

odra, bresinjaa, mlekaa,

RUSINA,

PASJA

LESA, ROVINA, SR.DUIA

Rhamnus frangula L. ( = Frangula alnus Mill.) Kru~ina

Rhamnaceae

drvolik ~i, visok 3-6 m. Raste celoj Evropi i severozapadnoj Aziji. Kod nas dosta i vla!ni ~umama, lugovima, pored reka i potoka. tvlestimicno se javlja u znatnoj koliini pored Dunava i drugih nas ih reka u nizijskim ~umama, najvik renim ostrvima. Od pasdrena (Rhamrzus cathartica L.) se razlikiuje t ime ~to se vrho,i granica n z ,, r s v t r n ; lisni pupoljci ~ z 1 u s k , sekundarni nervi na list n i s r 1 1 n i s obodom lista, nego s medusobno paraJelni i ima -ih dvaput vBe, cvetovi s stalno dvospolni, listovi s d celi, lisnim pazsima nema tako rnnogo plodova. Cvetovi s sitni, neugledni i belo-ze1enkasti. Cveta maju i jun. Plodovi s okrugli, oko 7 mm preniku, najpre zeleni, crveni i najzad crni. Kora glatka i sjajna, crnkaS'ta ili sivo.mrka i karakteristicno krasena mnogobrQjnim ''odoravnim, svetlim, beliasti l n t i 1 . Gajenje. - Krusina se vr1o lako gaji, najbrie i najjednostavnije v~ getativnim putem: mladicama, mladim grancicama, slieno zovi, vri i jalanu. Zemlja vek treba da bude vlaZa. Nasa recna ostrva s najbo1ja mesta ia raznozavanje i gajenje kruSine.

Berba.

Kora se skida s mladih stabala i

deljih

grana krajem zime

pocetkom proleca pre nego ~to krsina olista i odmah se ssi. Isek se u vrpce dugacke oko 30 i ljuste. r t r d d 1 zi g d i n u d n u s k 1 d i s t iH s g r 1 sat na lOOoC. Droga. - Kora krusine (Frangulae cortex) sliona kani americke pursijane (Pursl1ianae cortex), samo sto tanja, svega do 1,2 m debela i cvena . Kad se Z\race, pljuvacka pofuti. Sastav. - U kori i s 1 d. n i h i v z n i h n t r h i n ns k i h d r i v t . Glavni antraglikozid jedan vrlo prgativan, svetlonarandzast, amorfan ramno-glikozid, g 1 i k f r n g 1 i n koji se za vreme susenja i dgotrajnog CU\'anja k postepeno razl.Ze na g1ikozu i f r ng u l i n, koji oda\1no poznat kao sastojak droge. U drogi ima jos i tanina, g r k m t r i , secera i masti, s 1 d n i h m d i n , i z d i n , h r i z f n s k k i s l i n i drugih antrahinonskih derivata koji, svoj prilici, potic od hidrolize prvobitnih visokomolekulamih kompleksnih antraglikozida, 111ajaktivnijih sastojaka droge.

RUSINA.

PASJA LESA. . .

417

Gorina droge moze se odstraniti tretiranjem kore magneziJum-oksidorn. Srodne domaee droge. - Rhamnu.s falla.x Boiss. (zestika, ljigovina, pasja lijeska, smrdljika) 2 do ,5 m visok grm koji raste nim bukovim surnarna iznad 800 nadmorske visine. Kora debela 1-6 mm. Spolja sivo-mrka, iznutra cimetnuta . Vrgoeu, ovo ~najbogatija antrahinonska droga (4 ,5 do 6,40/). Najvi~e antrahinona ima u unutaSjoj kori (100/), n aroeito u srmim zracima. Ima ~ 'm alo sli, tanina i etaskog ulja. U medicini se upotreljava kao purgans i kao sredstvo protiv koznih bolesti. Od R1.s calhart ica L. (pasdren, pasja leska, pasdrenovina, pasjakovina, pseci dren) doblja se r<!asta ili mrko-zelenkaS>ta kora. Na prelomu vrlo vlaknasta. Lenticele su razdaleko raspore<!ene. Saddi frangula-emodina i glikozid r n i k z -i d, koji hidrolizom daje ramnikogenol (antrahinonski derivat), glikozu i ksilozu. U drogi se nalazi i jedna fluorescentna materija. Ima m a nje antrahinona nego kru~ina i zestika, zog cega i dejstvo s labije. Upotreba. - Fran gula se daje u oliku teooog ili suvog ekstrakta ili dekokta (5 do 25 g na pola litra vode) kao pouzdan laksans, narocito protiv hronicnog zatvora. Njen ukus manje nper1jatan od pursijan.e , zbog cega bolesnici rade uzimaju.

1. B ol predelu srca usled nagomilavanja vazdha zelucu ili cre\.lima {gasovi): 15 g n, rnatinjaka, majkine dusice, glogovog cveta, kamilice i hajducice i 10 g krusine. Jedna supena kasika ove smese se popari sa 200 g kljucale vode, poklopi i posle 4 sata se pije medom zasladeno. Ovaj se pije posle do rucka i posle vecere. 2. Protiv hronicrg zatvora: 20 g krusine, ploda pasdrena, slatkog korena, rizoma pirevine i plodova sene. Dve supene ka~ike ove sm~e kuva se 15 minuta u pola litra vode, ostavi celu noe, ocedi, zasladi sa 4 kasike marmelade (ili pekmeza) od sljiva i popije pola iz}utra, pola uvece. 3. Kolike zr kesici: 15 g kru~ine, trave-ive, pod.uice, petrovca, maticnjaka i n i 10 g trave-ruse. Dve supene ka~ike ove smese se popari sa 400 g kl,iucale vode, poklopi, ostavi celu noc, ocedi i pije u dva obroka pre dorucka i veere. 4. Izostala mestruacija: 15 g krusine, ploda pasdrena, rusomae, rutvice, h ajducice i kamiHce i 10 g korena omana, kao pod . Ostala narodna Jmena za .krusinu : gaslj'ika, krkavina, pasdrenovina, pasja Hj eska, pasjakovina, pasje grozde, psikovina, truslikovina, trslika. Rhamni pu1shianae cortex - Cascara sagrada. - OsuSen kora od americke k r u s i n , Rham.nus purshiizna D. . - Rhamnaceae. Pre upotrebe kora odlefi godinu dana. Upotrejava se kao frangula, jer ima gotovo isti sastav. Rhamnl catartlcae fructus - Splnae cervinae. - Plod pasdrena. - Rhamnus cathartlca L. - Rhamnaceae , s d r n razgranat, do m visok grm iLi sib. Plod jagodasta kostunica, veJika 5-8 mm, okruglasta, 9koro cr~a i sjaj na. U srectini ima 4 sem enke (ponekad ili 2). Semenke su tatnnomrke, cvrste, na ravnoj strani imaju brazdu.

418

LBCEN1E BIUEM

Ukusa najpre malo s latkog, zatim gorkog i neprijatnog. Mirisa s labog i nepr ijatnog. Osusen p1od n aboran. U s vezim plodovima sok modroljublcas t , s kiseJip.~m a aocrvenj, ~- j:laza a pozeleni. Mestimicno se upotreijava i sok (Succus Rhamni catharticae) dobljen gnjecenjem i ce~enj em zrelih plodova. On. modrozelenkast, jer se zdrob ljeni plodovi ostave nekoliko d ana da prevru, se t ek onda ocedi sok, filtruje i sterilizuje. Sadrfi slobodnih, i oliku heterozida (ramnozida i glikozida) vezanih n t r h i n n i n t r n 1 : ramno-emodin (trioksimetil-antrahinon) i njegov heterozid r n - k t r t i n (koj1 hidrolizom daje ramno-emodjn, rarnnozu i glikozu) i emodin-antranol. U plodu ima nekoliko futih i crvenih , f 1 v n s ~k i h h t r z i d . Ima ~ i ~ecera, gorke materije, gume, sluzi i pektina. Pouzdan i energican purgans protiv hronicnog zatvora. Od svezeg soka se pravi Sirupus Rhami catharticae i daje deci kao lag laksans (25 do 50 g).

KUOLJ

Agrostemma gith.ago L.

Caryophyllaceae

svakom zitu ima kukolja (narodna)

Glavni otrovni sastojak u kukolju saponi.n . U semenu ga ima oko 6/. Kukolj opasniji od ostalih sapcinskih biljaka zbog toga ~to se, za razliku od drugih, njegovi saponini 1 k r z r u u r v i m i na taj nacin dolazi do trovanja. I proizvodi raspadanja agrostema-sapotoksina (sapogenini) takode su otrovni, dok to n slucaj sa ostalim saponinima. Ako ga u zitu ima vBe od lfJ/o, brasno gorko i suvo. Nama se cini da vainija dugotrajtzost upotrebe bra~na sa kukoljem od samog procenta u bra~nu, jer nema pouzdanih podataka k u t n i m t r v n i m 1 ud i, nego samo h r n i n i m. Nekada medu ljudima i zivotinjama bivalo citavih epidemija tzv. g i t gi z m usled dugotrajne svakodnev ne upotrebe hleba i druge hrane sa mnogo kukolja. Srecom, otrovni saponini lrnkolja bivaju znatnim delom uniSteni visokoj temperaturi, tako cLa hleb mnogo manje otravan od bra.Sn.a. glavni razlog zasto se akutna trovanja medu ljudima retko de~avaju. Voj vodanski seljaci imaju obicaj da ~uljak, ocinke, sve korovsko semenje koje izbaci vrsalica, vetrenjaca i trijer, selektor, daju stoc1. Ako njima irna mnogo kukolja, onda ga najce~ee daju pastuvima i bikovima veruduci da to dobro i korisno, da stoka biti potentnija. Pastuv zakrvavi oeima i nikom ne da lizu. Konji mogu dobiti grceve i proliv. Izgleda da svinja najot pornija prema kukolju i drugim saponinkim biljkama. U I i JI svetskom ratu ljudi su morali jesti mnogo eega ~to u miru nisu ni pomi~ljali. U nedostatku kafe upotreijavane su razne zamene, er zaci. U pocetku rata jecam, smokve, roocici, cigura, soja, lelebija, fu

KUKOU

419

b1valo _do .)Q lo kkolJ a. I u sled ovog JaVlJalr su se slucajevi hronicnog trovv~Ja. B ~ogradani su ratu bra~no od muharike, sirka i ocinaka od Zlta sa VISe od 500 fo kukolja.

d~go, _ k;snije, ~ad ovog nes1:~o, . P:ZiLi su ocinke, kojima

. . ~ajgori korov, tkuJoolj se zit prkosno diie ~ ulroblko njiva lo SIJa, Z1to .. ~e.de, m~je i sit:nije, toJiko on upadlj iviji, krupni~ji, jaci, azgranatlJl 1 rodniJI. Na svakom struku kukolj a ima nekoliko r punih krupnog, crnog, trouglastog, pira midalnog, rapavo bodljikavog s n , koje donekle lici na seme tatule, ali nije bubrezasto. Kkolj sazreva kad i nasa zita. Na jednom struku moze da bude do 2.000 zrna kukol ja. Seme moze da sacuva klijavost do 8 goillna. Kad caura padne na zemlju, seme moze niCi jesen, moze i u prolece. Pri vrsidbi mno go kukolja ostane zit u . Pris stvo znatnije kolicine kukol1a zitu ne samo da zdravlje skodljivo vec se takvo zito tesko moze prodati.
naucnoj medicirti kukolj se ne upotreljava za lek. Za kukolj se inteU

resuje jedino na'ka otrovima, toksikologija. Na ICxbtovanrom se o paiaju ove pojave: pojacano n pljvacke, gre banje, toplina i peckanje grl, povra canje, grcevi, proliv. Ako dode do jaceg upijanja, resorpcije otrova, javlja se glavobolja, vrtoglavica, groznica i dr. Zabelezeni >S i smr tni sleajevi, narocito med decom. Danas u trovanja kukoljem vrlo re1!ka, osim neprosvecenim krajevima i onima gde vlada glad. Kukolj ne moze uci iU medicinu, jer mnogo vise stetan no koristan, vise otrovan nego lekovit. zi tu lako pozna ti kukolj odvojiti ga. Kad jednom prede u bra.Sno, uu onda ide mnogo teze. Za taj posao mora se u potrebi ti mikroskop. U bra~ nu se kukolj rz r n i m d 1 i i m s m n g t , mekinjama: gledano od gore, vide se kupati vrhovi kao vulkanski kratei pokri,reni sumama, bradavicastim ornamentima. Skrobna zmca kkolja su sitna kao pesak i drZena, mnogo sitn~ja od skroba psenke, razi, jecma i kul ku ruza.

Narodna imena: vranji kljun, gopa, gravor, grakor, grahor, gugol, zvizdan-kukolj, kaklica, kakol, kokol, kos treba, kk, opacan, curek, urodica, crni kumin.

420
KUOREK

.U

1\."lJUREK, K1JKURIJECA, KUURJA, ZAVLACNI KOREN, SPREt,

elleborus

div. -

Ranunculaoeae

Rod kukureka vrlo polimorfan tako da pojedine vste laik te5ko razlikuje. Narod upotreljava za lecenje i trovanje sve vste kukureka (elleborus odorus W. . - miro~Sa~ .kukuiijek; . multifidus Vis. - rascepkani kukurijek, patorka; . niger L. - ami 'kt.clwrek, cmi sprez; . viridis L. - zeleni kukurijek, mali sprez, spreZ.c i druge vrste). Svi su oni vrlo otrovni, gorko g, ljutog i tDeprijatnog uku&a i peku na jezmku. Otrovnih glikozida (h 1 r i n i h 1 r i n - dva kristalna, saponinska glikozida) im a u celoj biljci, najvise u 'Podzemnim, dugove6nim, vrlo r~rije nim rizomima i korenju. Kukurek deluje slicno digitalisu: lek i otrov za srce. Listovi kukureka su vrlo ' aki, otpomi, kozasti, krupni i dlanasto izde~ ljeni. Cvetovi se javljaju vec druge polovine zime, cesto ispod samog snega. Sve su nase ~ ume i krcevine pune kukureka. U skolskoj medicini kukurek se ne upotrejava. Narod upotrejava korencice za ),zatravJjivanje obolele stoke, negde i ljudi. U Vojvodini taj posao nazivaju >'Uvlacenje spreza. Kuvan sa cemerikom i duvanom koren kukureka slZi protiv suge i vasljivosti. Hemijski sastav kukureka ~ nije dovoLjno proucen, ali se zna da vise otrovan nego lekovit i da ga se treba klonitil
KUURUZ

Zea mays L. -

Gramineae

Kukuruz poreklom iz Srednje i Jufne Amei.ke. Gaji se 1 kod nas i u drugim umerenim i toplim delovima sveta u velikom broju podvrsta, vari~ jeteta u sorti. Uporrejava se za ishranu ljudi i domacih zirvotmja i za industrijsku proizvodnju skroba koji se koilsti u r azne svrhe. Proizvodi se i farmaceutski skrob (Maydis amylum) :koji ima razlicitu pri.menu u medicirn i farmaoiji. - Od klica izvadenih iz zrelog lwkuruza spravlja se vrlo hran ljivo i lekovito ulje (Ma;.-dis oleum) veoma ogato gliceridima nezasicenih masnih kiselina (linolne, oleinske i sl.) i fitosterolima (sitosterol, stigmaste rol); sadrii i liposo1ubilne vitamine (osobltx:> vdtamin ). U ~ukuruznim klicama lima lalro 28/ masnog ulja, lO/o lecitii!na, .inoz.itofosforne kiseline, belancevina, gvanidina, glu1amina, secera i drugih biolosld vrlo ' 'aZnih materija, zbog cega se klice cene kao veoma jaka, k oncentrovana hrana va!na za slabunjave, decu, porodilje, za one koji se oporavljaju od prelezane b olesti, za sportiste i druge. - Od kukuruznog brasna i skroba s vodom se kuva ju razne kaS-ice 1 k oje se stavljaju kao g za leeenje opekotina i katara pluea. Zigovi zenskih cvetova, tzv. kukuruzna svila (Maydis stigma) sk!ida se sa zenslcih cvetova (sa klipa) i brzo i na jakoj promaji .u ~to tanjem sJoju. Treba brati samo mladu, soenu nikako zrelu, suvu, tamnu svilu.

KUX.UA, BUCUIS, BUCUNIS . . .

421

- . ~adrzi koagulacioni antii?emoragi~ni vitamin 3 (vid. poglavlje vi tamtma), 2.'3-3,2/ saponozida, 11-I/0 tanina, 3,5-4ot 0 ~, 2-2:Sot 0 masnog ulJa, 0,100/ etaskog ulja, 2,6-,/ 0 gume, 2-/0 smole Q40/o al~aloid~, 0,3( sa~icilne kiseline, sitosterola i drugih fitosterola, k'ajumovih 1 d~gth .sol1. Psustvo raznih enzima obja~njava za~to droga brzo gubl lekovitost 1 zbog cega treba vlo pafljivo cuvati na bladnom i suvom mestu. . lTpotreba. - ZahvaljujuCi vrlo slozenom hemijskom sastavu, kukuruzna s~1la s~ .upotr~lJava ~ lek za lecenje raznih bolesti. Prisustvo kalijumo~lh solt ! d7ugih sastoJaka deluje kao g diuretik i sredstvo za umirivanje 1 otklanJanJe n i smetnji u be~ici, protiv peska be~ici, hronicnog cistita, nefrita i slicnih bolesti. Zahvaljujuci salicilnoj kiselini, droga ula zava reurnaticne olove.
1. protiv smctnji beJici i bubrezima: supene ka~ike droge popari se sa pola lita kljucale vode, poklopi i posle 2 sata ocedi, iscedi i pije 1 casa 3 puta dnevno pre jela. 2. Nefrit i oboljenje miSica srca: 1 supenu ka~iku kukuruzne svile, korena maslacka i Ienice (Mentha pulegium) pomeSti ii upotreblti kao pod 1. 3. Upala mokracnih pute11a: 30 g ~ukuruzne svile i brezovog lista i 20 g rasta\rica, korena selena i semena lana pomesati i upotrebiti kao pod 1. 4. Ekstrakt. - Po~to su lekoviti sastojci kukuruzne svile nepostojana jedinjenja, u apotekarna se od sveze, tek osusene droge spravlja ekstrakt: 1 kg droge popari se sa 3 litra .kljucale destilovane vode i posle 2 sata iscedi. Svbla se ponovo popari sa 2 litra kljueale destilovane vode i iscedi. tecnosti se pome5aju i na vodenoj pari ukvavaju plitkoj posudi dok se tecnost ne svede na oko 400 g. Kad se ohladi, doda se 300 g bladne destilovane vode, ostavi da se slegne, profiltruje kroz bartiju za filtrovanje i na Yodenom kupatilu uparava do gustine meda. Ovaj ekstrakt se uzima 2-3 kafene kasicice dnevno pre jela. 5. Cigarete protiv b1onhijalne astme spravljaju se u apoteci: 20 g kukuruzne sv.ile, rnetvice (lista i cveta) d lista podbela, tatule i bunike pomesa se i poprska rastvorom kalijum-nitrata (2,5 g u 20 g vode). Pusiti 1-2 cigarete dnevno kad zatreba.

Narodna imena: golokud, debelaca, kolomboc, koru.za, kukuruza, kurelj, kuruz, kuruza, moruza, mumuruz, mumuruska, premantur, pcen.ka, rumetin, trakinja, turska p~enica, umetin, furmentin, carevica, carevka, cenka.

UU,

BUCUMIS, BUCUNIS.

CVOLENIA

Conium maculatum L. -

Umbelliferae

Kukuta jedan od nasi najpoznatijih i najobicnijih otrovnih. i smrdljivih korova. Raste naseljima i oko njih, pored ograda, puteva 1 uop~te zapustenim, dubre,ritim i neurednim mestim~, cest~ velik~m ~no~tvu zajedno sa cickon1, repuhom, ckaljom, tat~om 1 .~ru~1m k:Upm 1 dosadnim korovinta. Kukute ima skoro celoJ ZemlJIDOJ lkugli.

422
Stalj.ika

LECENJE BIUE.M

visoka do 2,5 , sna.na, razgrana ta, prava, ~uplja, , gola, sjajna, zelena, uzdu~ prugasta i posuta naroeito na donjoj polovini, m r k r v n i m r t1 s t i m g m (maculatum = pegav mrljav). Lisce mcko, nezno golo, krupno, u celiru trouglasto, ali vrlo jako iscepano na dvoperaste ili troperaste segmente koji su zupcasti i ~iljasti. U celiui iljka izdaleka donekle lici na per~n , ali se vec i mirisom odmah prepoznaJe. Cvetici s sitni, negledni, ~li i skpljeni stitove. Kukuta cveta preko celog leta. Znaci raspoznavanja i razlikovanja kukute od ostalih slicnih ali neotro,rni blljaka iz iste porodice: cela bbl1 jlka i plod nepijatno zaudaraju. Smrad se oseti narocito leti oko podne kad sunce pripece i kad neizdriljiva omorina, jos bolje kad se iljka rprotrlja mec:tu prsti ma. Smrad sliean misjoj mokraci (k n i n ). Zreo . . plod otps ta isti neprijatan miris kad se zdroi, prelije bazom 1 zagreJe. U k s cele biljke neprijatan, odvratan, opojan, izaziva gadenje na povracanj . Plod jajaslo-okruglast, oko 3-3,5 mm dug i oko 2,5 mm skok, sivo-zelen,kaste . Meikarpi s najcesce sastavljeni, mogu iti i odvojeni j edan od drgog. Trbsna strana merikarpa bezmalo ravna. Rebra s zpcasta, belicasta, vrlo upadljiva i ispupcena. Nema sekundarnih rebara. U plodu kkte n m s n i s t r s k i m 1 m za raz. liku od plodova ostalih stitarica. Umesto ovih masnica u plod kukte nalazi se naroeiti sloj celija. Sastav. - Glavni sastojak kukute otrovni alkaloid k n i n. tecan piperidinski derivat, koji zaudara na misju mokrac. U ljci ko nin ' 'ezan na jabenu i 1 kafenu kiselin. U liScu ga ima oko O,lO/o, zrelim plodovima oko 0,45/ nedozrelim .p lodovima oko 2/. Koniin se moze predestilovati s vodenon1 parom kao nikot1n i ostali tecni a~aloidi. U kukti ima jos i k n i i n , koji takode vrlo otrovan, zatim ima manje otrovnih alkaloida: k n h i d r i n , ~ d k n h i d r i n t i 1 k n i i n . Upotreba. - Kukuta se danas gotovo i ne upotreljava naucnoj medicini kao lek. Ona O\ide navedena vise kao vrlo cesta i svakom pristpa cna domaca t r v n i 1 k , s 'kojom se more sresti ekspert toksikolog. Ranije kkuta ila oficirn.a lna, sada se jos pogdegde pOftreljava, najcesce u n arodnoj medicini i savet nadrilekara i kao lek protiv neuralgije i slicnih oboljenja oliku melema i raznih ulja i masti za trljanje i mazanje, iznt1-a kao analgetik, sedativ, antiafrodizijak i antispazmodik . Danas rnoderna terapija ima za iste bolesti rnnogo efikasnija i istovremeno kudikamo manje otrovna i opasna sredstva nego sto klwta. r '' n s t k k t zavisi od kolicine alkaloida, ovo zavisi od soja biljke, zemlje, dubreta, klime i drugih okolnosti. Najotrovniji su ze leni plodovi i cvetni stitovi. Kad kkta jednom zametne plodove, lisce pocne gublti otrovnust, jer se zrenjem 111jemu smanjje kolicina alkaloida. Stariji koren manje otrovan od mladog, soenog. Kuvanjem kukta posta
t

KUPINA

423

mnogo nnje otrovna, jer veCi deo njenih alkaloida izvetri zajed'n o s vodenom parom. Ukoliko kukuta duie kuvana u otvorenom sudu, utoliko manje otro,rna. 1 osusena kukuta iz i'Sti razloga mnogo manje otrovna od sveze, na pimer, u senu. Cela biljka najotrovnija kad ~ne cvetati. o'trovnosti kukute i smrtnoj do2Ji kkute razilaze se misljenja toksikologa, kako pogledu coveka tako i prema zivotinjama na kojima su vrseni ogledi. Na prime, za vola potrebno 4 do 5 kg kukute da do<1e do pojave trovanja, za konja 2-2,5 kg. Jednom psu dano 100 g kukte i nis primeceni nikakvi znatkovi trovanja. Medtim, zabelezeni su s1ueajevi trovanja 1judi s~ svega deset grama kkute.

Za otrovnost k,kute ljdi s znali odvajkada. Atinjani s upotrelj avali za trovanje osudeni k a. kt bila njihov sudski sluibeni otrov, kao sto se i danas mnogim tropskim krajevima u istu svrhu upotreljavaju razne '\'l"ste strihnosa, stofantsa i sl. Prema opisu simptoma trovanja i smrti velikog filozofa Sokrata, koji dao Platon, izgleda da ~trovu koji Sokrat popio bilo pored ku~te i opijuma da bi smrt bila Jaksa i lepsa . Hipokrat, Galenus i Plinije spominj kkut i kao lek. Zatim u medicini kroz mnoge vekove bila zaboravljena i tek posle 1760. god. ($terk) ponovo ulazi Skolsku medicinu kao lek protiv raka, dermatoza, kaheksije i dugih bolesti ali bez vidljivijeg h. Istorija. Narodna imena: bzolika, boleglarv, boliglava, bucunika, bcumiz, velika kukta, gugutva, dudika, zivolina, misje zelje, otrovni grinjavac, pegava k kuta, piska, svinjavac, svolina, trbulja, tubeljika, cvolika.

KUPINA

Rubus fruticos.us L. -

Rosaceae

Listovi su raznog oblioka i izgleda, do 7 cm dgaki, rub zupcasti, jajasto-siljasti ili srcasti, naizmenicni, glavnom nervu i drsci bodljikavi na nalicju s lede i maljavi. Kpina raste kao grm sa dgackim tr novitim ganama, pored pteva i potoka, na neobradenom zernljistu, br dima i planinama, najvise .k ao ziva ograda. Berba. - Treba brati samo nefue i potpUIIlo mlade z~lene litove, samo onih nekoliko sa vrha grancica. u se n -i julu lepom i potpuno suvom vreemenu i odmah osse u tankom sloju negde pod krovom na promaji, cesce prevrcCi, da bi se sto osuibl i sv pirodu bojf\.1. Sastav 1 upotreba. - U liscu ima t n i n , zbog cega vrlo oporog ukusa i upotreljava se kao adstringens protiv hronicnog prova, hemoroida, za grgljanje itd.; daje se obJitku 2/o-nog dekokta. U nedostatk kineskog , lU svetska rata .p ravibl S'U Evropi zamen za kineski od prevrelog (rec1e neprevrelog) lista kupine, cesto u smesi s liscen1 maline, jagode, ogrozda i dugih rozacea. Bilo proizvoc1aca koji s pos tupali slicno kako se radi rprilikom izra.d~ ki1neskog ~.~: fe~ mentacija, vtanje, razvijanje, prfenje itd., sve sa cil]em da se doblJe pnjatna aron1a sto slicnija kineskom caju. Zbog toga s za vreme rata trazene ogromne kolitine ovog lista.

424

LECBN! BIUEM

U istu svrhu upotreljavaju i mlade cvetne pupoljke. Kupina stari lek koga su ccnHj jos Grci i Rimljani. U nekim zemljama oficinalni su zreH 1 d v i, ~koji deluju lago ]aksantno tl oliku sirupa ili .sve!ih plodova. u i n v v i n d u s 1 u n ,, d i (vid. poglavlje Lekovitost voea i povreac).
Narodna lmena: ezevin a, jezina, kapinka, kopina, kupinjaca, kupinj a~, maljuga, muraga, ost"uga, robidica, crna jagoda, crna kupina.

KUPUS,

APUSTA,

RASTANJ, BROSKVA, BRASUICA,

R

SUARICA,

Brassica oleracea L.- Cruciferae

U na~oj ishrani kupus zauzima veoma znacajno mesto, naroito Z kad nema svcze, zelenc hrane. Kupus ie vlo zdrava hrana, 1 kako -slatki tako i kiseli kt1pus. Iako sadrfi vrlo mnogo vode i malo hranljivih mate rija, kupus treba svaki dan jestti, bolje rpesan, nego kuvan, pogotovu ne kao mastan podvarak (cirasi i mnogi drugi). Svez i presan kiseli kupus spreeavaju pojavu skorbuta u mnogim nasim planinskim krajevima gde is hrana cesto jednolika i losa. Kupus ima mnogo vitamina . Sok od kupusa dobar lek za lecenje obolele sluznice organa za varenje, osoito zeluca. Slatki i kiseli kupus i rasol su narodni lekovi protiv hronicnog zatvora. Ljutina kupusa potice od sumpornih he terozida, zbog kojih deluje antisepticno i treba ga jesti kao predohranu u slucaju pojave zaraznih bolesti. Dobar rasol najbolji lek protiv mamrluka. Listove kupsa stavljaju na opekotine, rane, cireve, i slic no.

KURARE

Curare
Kurare gust ili cvrst, mrko-crn, smolast, vrlo gorak i vanredno otrovan vodeni ekstrakt dobijen iz raznih vrsta roda Strychnos i Chondrodendron .11n Am.e rici. Indijanska plemena nastanjena tpo prasumama u doliama reke Amazona i Orinoka upotreljavala s kurare za trovanje strela za Jov i me~usobna ra tovanja. Najvazniji alkaloid tubokurarin, jer se & on upotreljava u medicini. Prime njuje se oiku intra,enskih injekcija u blrurgij~ priHkom narkoze da bi se pos tigla ~to potpunija opu.Stenost (relaksacija) misiea i time olaksao rad ll.irurga. Iz istib razloga se rupotreljava i u ortopediji da i se olaksalo namestanje isea~enog zgloba. Daje ~ i protiv tetanusa, Parkinsonove bolesti i uop~te protiv raznih grcevitih paraliza misiea. Kurare deluje na periferni nervni sistem; paralise motorne zavr~etke. Meso o trovane zivotinje nije otrovno i moze se jesti, jer se otrov ne resorbuje u orgarrima za varenje.

KURIA., KUROYINA, SU1.. ..

425

KURIA, KUROVINA, ASLJIA, S, PASJA POGACA,

SIBOVINA

Evonymus europeaeus Scop. -

Calastt.aceae

!i visok 2-3 m. Raste svuda, najiVise obodima uma. U jesen se istice veoma lepiJ11 ruiicastirn plodovima sa sjajnim narandZastim semeno m. U narodnoj medicini se koristi list, plod, kora i mlade grancice.

KURlA:

U CVETU I SA PLODOVlMA

U listu ima oko 160 mgo/o vitamina . Cela iljka otrovna, najvdse seme. jer u njemu ima kardiotonicnih h eterozida tipa digitalisa. U n.edostatku drugill sredstava, seme i J<ora se mogu .upotr ebiti za uistavanje insekata. U kori ima $ i tanina i materija slicnih gutaperkJ.

LAVANDULA, LAVANDA
Lavandula officinalis Chaix ( = Lavandu.Ia vera DC.) Labiatae

Lavandla dugoYeean razgranat grmic, visok 40-60 cm; ima mnogo spravnih izdanaka gusto obraslih u skim, rtnarin slicnim listiCima. Cela

tovima

druzenim

siva od obilja dlaka. Vrhovi grana obrasli C\'asti slicne klasj.

s itnim

plavim cve-

Rasprostranjenost. - Lavandla raste divlje na svim, toplim, mrsavim i krsevitim padinama zapadnog dela Mediteran.a . Gaji se kod nas na Hvaru, najvise u F.rancskoj. Droge.

Cvet (La,,andulae flos).

lzgled droge. - Casica oko 5 mm dugacka, sivo-plavicasta i cevasta, sredini malo prosirena i dui bradavicasta; ima 10-13 nerava. Ima 5 z: 4 su manja, peti veCi, plavkast i jajasto-rombican. Krunica divne 1 v , ali drogi obicno smezrana izledela i otpala. Gornja sna v i na dvoje razdeljena, donja manja i trozuba. Ima 4 didinamna prasnika sa jajastim anterama. Casica, krunica i pra5nici s dlakavi. Lavandula prijat'Ilog aromaticnog m i r i s i aomatienog i nagorkog u k s . Sastav. - U svezem cvetu ima oko 0,5/, u osusenom do 30fo t rs k g 1 i do 1OU!o t n ~i n . Kolicina i hemijski sastav ulja zavise od varijeteta biljke, sezone, zemljista, nadmoske visine i nacina destilacije; koHcina ulja i poje<tini sastojci u njemu kolebaju se u vlo siokim granicama.

Aetheroleum Lavandulae etarsko ulje doijeno destilacijom pomocu vodene pare iz svezih cvetnih klasova lavand.u le. bezbojna ili fuckasta tecnost, prijatnog mirisa na lavandlu, aromaticnog i nagorkog uksa. Glavni sastojak ulja 1 i n 1i 1 ~ rt t. Neke farmakopeje traie da dobro i cisto l ne sme imati i manje od 35, rni vise od 62/ blnalH-acetata. U ulju ima jos i slobodnog 1 i n 1 1 i geraniola, zatim malim kolicinama pinena, ocimena, bornoola, cineola, kumarina, raznih ketona i linalil- i geranil-butirata, propionata i valerijanata.

LAZARINJA.

LAN

427

Ulje treba cvati na hladnom i mraC:nom mestu u punim i dobro zatvorenim sudovima tamne . '

Upotreba.- Cvet lazi u sastav Species aromaticae i Species pro balneo. Droga se upotreljava spolja kao dodatak kupkama, draii koz. Ulje izaziva slab lokaln anestezij. Slufi i kao korigens mirisa mnogih lekova. Ulje se potrelj ava kao i droga, osim 1oga, vrlo mnogo parfimeriji i kozmeti.ci. Ulje. ul~zi sa.stav Spiritus Lavandulae, Spir. aromaticus, Sapo glycennatus ldus, Mtu1a oleo-balsamica, Formaldehydum saponatum i dr. Osusen cvet se sta,,lja medu rulje da doije prijatan miris, kite od cele lavandule slze mediteranskim zemljama za rasterivanje kornaraca, stenica, rnoljaca i drugih insekata. Narodna imena: despik, despic, lavandla, lavenda, lavendal, levanda, levendol, marijanac, tnna, spiknarda.

LAZARINJA,

MIRISNI BROC, LAZARICA, PRVENAC, JARI BROC, ROJBA

Asperula odorata L. Upotrelja,,a

Rubiaceae

se cela iljka cvet (Asperulae odoratae herba). Osusena biljka prijatno nlirise na kumarin. Osim kumarinskih heterozida lazarkinja sadrZi jos i gorkih materija, etarskog ulja i dr. Uglavnom narodni lek za lecenje katara organa za disanje, vodene bolesti, zuCi i kao aromatik. Ulazi sastav mirisnih cajeva za kpke.

LAN
Linum usitatissimum L. Linaceae

Lan gajena uednogodisnja zeljasta biljka, visoka 50-80 om. Stabljika tanka, valjkasta i slabo obrasla sitn1m duguljastim listicima; na gor njem del.u malo razgranata, na vrhovima ogranaka ima jedan sitan, vrlo lep nezan C\'et divne plave kao nebo. Plod okuglasta caura sa deset semen.ki. Ima oko stotinu varijeteta lana, ali su najvafnije kultme odke: d g k i l n, koji ima slabo razgranato stalo i koji se gaji zbog finog, jakog i dugackog vlakna (tekstilni lan) i n i s k i 1 n, k i __ vrlo razgranat i daje mnogo semena, lose vlakno (uljevni lan).

Gajenje. - Lan se najvise gaji SSSR-, zatim u Indiji, Jznoj Americi SAD Kanadi i dugim driavama. Lan trazi duoku i sitnu zemlju. U tropskim prede)ima suvise brzo raste i daje kratka i lomljiva vlakna, ali daje vise i boljcg semena. U umerenom pojasu Ian daje manje i sitnijeg semena, ali vlakno bolje. Pred ovaj rat lan su po~ele gajiti gotovo sve
1 '

428
zernlje da bi postale nezavisne od inostrans tva (Kanada jala 250.000 hektara lana, Danska 60.000 bek tara). Ber ba. Pre potpunog
sazrevanja~

LECBNJ

B IUM

1941 . god. zase-

potetkom leta, lan se potu pa, os-

taYi u rukovetima-snopovima i u krstinama da dozri~ se zatim seme omlati, staljika preraduje za dobijanj e vlakna.

S PRES E A
,

E NDOSPER,

LAN ENOG

SEENA:

LICINI LISICI

1-

SEE NI

Svetska godisnja p r oizvodnja iznosi oko tri i miliona tona semena. Droga. - Seme (Lini sem en) s n , m r k , g 1 t k , jajasto, spljosteno, obodu tanje , dugacko 4-6, s iroko 2-3 mrn. Ima malo uduljenj e (pupak). Ljuska tanka, krta i prevucena pokoficom u kojoj ima sluzi~ zbog cega u vocLi omeksa i seme postane sklisko i sluvo. Jezgra belicasta ili zelcnkas ta , nema skroba, ali ima ulja. akom 'l upom se vidi kako pO\'r sina sen1en a sitno bradavic as ta. S vodom mu6kano seme daje ez n u s 1 u z. Seme lagog, uljas1og i sluzavog u k s .

L.AN

429
LEKOVITA I HRANIJIVA VREDNOST LANENOG SEMENA

Lane;1o seme mijskih materija.

cita\1 a1senal veoma korisnih, vai.nih i raznovrsnih he-

Kad se la eno seme pokYasi vodom, ono postaje sluzavo i sklis-ko, jer su sve celije semenjace {epiderrne) prepune sl.i. Sto okilograma Ianenog s~ mena mote dati 5-10 kg suve sluzi. oLiOi.na sluzi na lanenom semenu zavisi od sorte i koleba se u dosta ~irokim ganlioama. Sluz glri nosilac lekovtitih svdjstava lana. U zrelom lanenom semen ima 25-400/ svi~nog masnog ulja, zbog cega laneno seme lekovito ~ irna velik indstrijski 2maeaj. U nedostatku drugog l ono se upotreljava .i za dshan. Laneno seme ima ako 2.500 mg pocenata vitamina F, tj . linolne i linoleiske kiseline. U zreiom lanenom semenu ima oko 25/ proteina, bela!ncev.ina zbog cega ovo seme veoma hranljivo. Lanena sluz vrlo gusta i zilava, se zbog te velike viskoznosti tako mnogo ceni. Na oboleloj slznici ova sluz stvara neprekinut film i na taj nacin potpuno pokriva, olate i stiti ulaZujuci razne upale, zbog cega se od najdavnijih vremena laneno seme upotrejava medicini gotovo svih naroda gde lan rastao i raste divlje ili se kasnije gajio. Tako se moze i objasniti lagotvorno dejstvo lanene sluzi pri lecenj l sluznice usta, zelca i creva, problv raznih 1 katara organa za varenje itd. Lanena s luz lago i rzeskodljivo sredstvo za ciScenje (protiv zatvora), jer mehanicki aktivira pokrete lenjih creva, cesto oboljenje mnogih ljudi. Vlazeci s]uzokoz creva, ova sluz olaksava. ulafava i ubrzava ci5eenje creva, ima laksantno dejstvo, jer untra5nja povrsina creva postaje sluzavija, sliska i kao da podmazana. Zbog toga se lan sme davati svim osobama kao bezbolno i bezopasno laksantno sredstvo, Cak i trudnicama.

UPOTREBA LANENOG SEMENA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI SKORO SE POTPUNO L, JER ANJE-VISE ISTOVETNA
Neki citalac se moze zapitati ka.ko to moguee? Odgovor jasan. Kad pitanj lan i sliene .neotrovne lekovite biljke sioke i raznovrsne potrosnje kroz vekove, onda s razlike primeni tih droga minimalne naucnoj i narodnoj medicini. m i s k i s s t v lanenog semena vrlo slozen, zbog ~ega se ono svrstava u nekoliko farmakodinamskih grupa: lage sluzne droge zog obilja prvoklasne sluzi; u v.Zne masne droge sa gliceri.dirna nezasicenih masnih kiseHna, tj. droge koje sadrZe ssiva masna ulja; cijanogenetske h~terozi dne droge koje l.fu olove; u vitaminske zog prosustva v2mi.h nezasieerrih masnih kiselina ~td. Dejstvo 1 g 1 n n g s m n dejstvo s 1 z i. Lanena sluz se ceni kao izvrsno sredstvo za omek~avanje, kako spolja ta.ko i iznutra.

430

LECBNJ

BlU!.

Daje se 2-4 ka~ike dnevno protiv zatvoa kao l g s r d s t v z i ~ n , potjv t ~ k g v n i uop~te kao i sve druge sluzn. e doge protiv raznih upala koze i sluzokofe, osoblto osetljivih osoba. samlevenog semena slieno, ali slozenije, jer laneno bra~ no deluje i svojim uJjem i glikozidom linamarozidom. Tako se moze objasniti z.Sto kataplazme (cicvara, oiozi) izradene od lanenog bra~na umiruju bol na telu (cirevi, upale) ili k~alj. L n n r ~ n se ranije pravilo mlevenjem semena, ali se taj nacin novije vreme napustio, jer se tako spremljeno brasno brzo uieze, ki sne i pokvari zbog pristnog ulja. Zbog toga se .j2}raduju sasvim posna bra.Sna: samleveno laneno semenje ili ~ l pogace dobijene h 1 d n i m cedenjem ulja, i spiraju sumporugljenikom da potpno .odstrane sve masne materije sled kojih i se brasno ufeglo i pokvarilo. Laneno bra~no se upotreljava vrlo cesto za ologe u oblilk cicvare, jer du2e dr.li toplotu i vlagu, umiruje bol i ubrzava Sazrevanje cireva. Evo nekoliko praktlinih recepata iz raznih ev.rovskih farrnakopeja upotrebi lanenog semena: 6 sati

Dej tvo

1. Lanena sluz dobijena na taj naCin ~to se 10 g lanenog semena drii 1 g mlake vode i s vremena na vreme prome~a.

2. Lanena sluz se moze spravljati i na ovaj nacin: 10 g lanenog semena pomesa se sa 150 g vode, drti 12 sati i za to vreme cesce mesa. Zatim se procedi kroz isto platno. Ovako dobijena sluz moze se odmah upotreblti, moze se i osu$iti na taj nacin sto se razlije u plitke tanjire ~ susi na temperaturi izmedu 45 i 50 . Ovako doblJena cv.rsta materija cuva se u hermeticki zatvorenim teglarna i kad se u domacinstvu ukafe potreba, uzme se 1 g te suve sluzi i pomesa sa 100 g vode. Slotena lanena sluz: 15 g lanenog semena i 8 g sitno zdroljenog slatkog korena pomesaju se i popare s litra kljucale vode. Posle dva sata, cesce mesajuCi, preko pJatna se d sluz i upotrei kao i prve dve protiv zatvora. Popije se celokupna tecnost toku dva sata. ga 4. Aromatic11a lanena sluz. - Lanena sluz ljutavog ukusa, zbog ceneke osobe ne podnose. Dodatkom slatkog korena (pod 3), u.kus doijene sluzi ni,je ljutav, vec sladak ili, bolje reCi, sladunjav i otZan, tako da ga mnoge osobe ne podnose, neke cak i povrate posle uzimanja ove sluzi.

Zbog toga se lanenorn semenu, pri izradi lanene sluzi, dodaju razne aromaticne ljke p rijatnog mirisa, koje su istovremeno lekovite i deluju slicno Ianenoj sluzi, protiv zatvora, kao bezbolno sredstvo za ciscenje, vazno osoblto za one koji boluju od hronicnog, stalnog zatvora. '' jednog tak,,og pteparata koji moze svaka domacica u kuci naciniti: 10 g l.anene sluzi, 2 g slatkog korena i 2 g moraca, anisa i nane. Sve se pomesa, i sa pola litra kljuCale vode, drZi 2 sata ~ mesajuci, preko platna se sluz ocedi i jos mlaka popije u manjim dozama tok 2 sata. 5. Slozena sluz za zapiranje /. - Protiv upala mokracnih puteva (cistitisa, zapaljenja besike, bubrei.nih kolika dr.): 40 g lanenog semena, 50 g

431

cveta k amilice i 60 g nsta belog s leza se pome.Sa i popari 'S dva litra kljuc~le vode, odmah poklopi i drzi 2 sata n a kraju ~tednj aka, a li da ne vri, ocedt se lk roz cisto plamo l akom tecnoscu se zapira. 6. Slol.e11a sluz. z.a zap iranj e 1: 20 g lanenog .semena, sitnice, korena selena, ka milice i 1brezovog lis ta, pome.Sa se d postupi 1 kao pod 5.

LANENO UUE ZA LECENJE

Laneno ulje se od sv.ih !prirodndh ulja i masti najvise ceni za lecenje

ope kotina. Razume se da ovo ulje mora biti sveze, neZegnuto. Protiv opekotina: je dnaki delovi lanenog ulja i krecne vode mu6kaju se dok ne pobele, i tom mlecnom tecnoscu mazu se opecena mesta. Sve farmakopeje u sve tu propisuju ovaj recept, zbog cega sve apoteke uvek moraju ima1Ii dovoljne kolicine S\rezeg lanenog ul1a i krecne vode. laneno-uljevna krecna emulz.ija jedan od IJlajstariJjih i najoljih lekova protiv opekotina. Svako domacinst\ro, pogotovo u udaljenim mestima, mora imati malo lane11og ulja, zl ne trealo. Ovo vaZ:no, pre svega, za poodice s mnogo dece, da i ne govorim onima u planini koj i treba da pesace dan do grada da u apoteci nabave 100 g ulja. Ne samo da su put i danguba sto puta skuplji vec taj lek r ed.o vno kano sti.Ze. Armije trose sve viSe lanenog ulja, jer sve vise opecenih vojnika u ratu. Najvise lanenog ulja za medicinske svrhe utroseno za vreme 11 svetskog rata. Bacaci plamena su izbacivali dneW1o mljade boraca iz stroja. Otud obja~njenje ' 'elike skupo~e lanenog ulja za vreme ra:ta. Eto zbog cega vojni sanHeti svih zemalja uvek imaju znatnu rezervu lanenog ulja. Medutim, kako se laneno ulje, kao i sve druge masne materije, sporije ili br~e kvari, ufegne, ukisne i postaje neupotreljivo u medicinske svrhe (ali se moze koristiti za kuvanje fimajza), dodaju mu razna sredstva za konzervisanje da bi ga sto duie saeuvali. U lanenom semenu, medutJim, ulje se mnogo duze oeuva u dobrom stanju. I zato mnogo bolje drzati kao rezervu laneno seme nego laneno ulje.
Najlekovitije i najbolje svete iscedeno laneno ulje.

Inace, glavninu Janenog ulja potrosi industrija firnajza,

i lakova.

LANENE KATAPLAZME- CICVARE Lanena kas ica se pravi od lanenog semena ili, jos bolje, od lanenog brasna, najbolje od svezeg posnog la.nenog brasna. U lameno brasno, stalno ga mesajucj, postepeno se dodaje vrela voda dok se n e doije zitka kasica. Topla cicvara se razJije na parce cis tog belog flanela i prev1je na cir, apsces (zagnoj), uras li nokat, zagnojenu ranu, donji t rbuh, polni ogan itd.

432

LEC'ENJE

BIUE

Slicna lanena kataplazma se spravlja na taj nacin ~to se laneno i slacicno bra~no pomesaju i od toga naprav~i ka~ica, ali se pri tome nikako ne sme upotrebiti kljucala voda Uer uni~titi lekovite sastojke slacice) nego samo 11ladna.

Ova kasica se upotreljava protiv raznih oboljenja organa za disanje u ohliku ologa, ali se mora biti vrlo oprezan, jer, mada lanena sluz i laneno ulje ub afuju razne upale, slatica deluje sasvim supotno: izaziva toplinu, crvenj}< i bol, ako se ostavi da s toji du2e moze prouzrokovati mehurove i rane. Za to s ovom ka1a'Plazmom treba iti vrlo oprezan :i oim olesnik oseti da ga i b oli. kataplazmu sk1nuti i bolno meto namazati cistim lanenim uljem!

LAN U NASEM NARODNOM 2IVOTU

I kod nas, kao i kod ostalih slovenskih i drugih naroda, lan de zaorao duboku braZJdu narodnom zivotu. Do po<Hzanja teks tilne indust rije, dok narodu bila razvij cna kucna radinost, svako domacinstvo sejalo lan, jer se laneno platno mogo cenilo. Ono se ceni i danas, a, l i, na Zlost, mi moramo da ga uvozimo.

Kad divlji ili gajeni lan iscveta, putnik mora stati da mu se divi. Nezaboravna slika besk1ajne ravnice na~e Vojvodine okicene oazama iscve talog lana divne neZ:ne n ebeskoplave .

poseja' konopljicu, si tan lan , s itan lan . ..

Narodna fmena: keten, len, preslej, ceten. Istorija. - L a11eno seme se vec nekoliko hljada godina bez prestanka uspe.Sno i raz110vrsno upotreljava kako naucnoj tako i narodnoj medicil1i. Odmah treba naglasiti da lan ne 'Samo jedna od najstarijih lekovitih vec, istovremeno, jedna od n ajdrevnijih kultnih biljaka uopsrte, gajena, poznata i priznata jos u kameno doba. $teta sto se kod nas lan sve manje gaji i rede kovita i kao tekstilna iljka.
upotreljava

i kao le-

Lanena odeea nadena drevnim egipatskim grobnicama (2300 god. pre nase e re) i p ras tarim sojenicama Svajcarskoj. Lanena odeca se spominje u Biliji. Laneno platno koje . i kod nas veoma cenjeno, tek u XIX veku pocinje blvati potiskivano industrijskom proizvodnjom ogromnih kolicina pamuka i pamucnog 'Platna. Lan kao tekstilna iljka umeenih i bladnih predela, kao uljena i hranJjiva iljka, mestimieno i kao poslastica, slicno kao makovo serne kod nas , ima veliku vZnost. Teofrast otkio sluzave osoblne lanenog setena, Dioskorid i PHnije govore medicinskoj upotrei semena. Karlo Veliki u svojim Kapitularima natredivao da lan mora gajiti. U XIX veku Rusija postaje najve6i p roizvodac lana svet (80/ svetske proizvodnje) i ona to mesto i danas ddi.

LANILIST,

%U

ZEVALICA.

LESA , US.

..

433

LANILIST,

!U

ZEVALICA, BOGORODICIN LAN, DIVUI LAN, LANCIC

ill .

Linaria vulgaris

Scrophulariaceae

LANILJST

Trajna ! zeljasta biljka, vi~oka 30-70 cm. Listovi su uski i ~i ljasti. Cvetovi su ledofuti, sakupljeni na vrhu u grozdastu cvast; cveta od maja do oktobra. Raste kraj puteva, zeleznickih pruga i na drugim mestirna. Gorkog ukusa i opojnog miisa. Kad se sa strane stisne, cvet se otvori, Zevne. Upotreljava se nadzemi deo biljke u cvetu (Linariae herba). Glavni lekovirti sastojak cine flavonski heterozidi; ima neto tanina, etC:"skg ulja, , ~eeera drugih materija. LjJjst uni~tava insekte, se u narodu za to kordsti. Upotreljava se kao nairodni lek, uglavnom kao diJU.retilk, dijafoetilk ti purgans. U o liku k.a~ice, naOinjene od sam.levene sveZe biljke (cveta liista) lkuvanjem u mleku, stavlja se na olne, upa ljene hemoroide. U apotdk!arna se za istu upotrebu spravlja mast, evo ovako: Lekovita mast: 200 g samlevenog osu~emog lanilista pokvasj se sa 1 g alkohola i 1 g amonija.ka i osta~i celu noe u doro zatvorenoj tegli; za.tim se doda 1.000 g istog elog vazel!ina i gre!je na vodenoj pari me~ajuci dok ne izvetre alkohol i amonija:k, toplo se procedi kroz fla nelsko platno .i euva na bladnom i mra~nom mestu.

LESA, LIJESA,

LESNIK Betulaceae

Carylus avellana L. -

Gust ~ gla tke kore i savitljivih grana, visok do 5 m. Listovi su krupni, ovalni, na vrhu ~iljasti , na osnovi srcasto useceni, odozdo dlakavi i obodu dvostruko testeras to u seceni. Mu~ki cvetovi su fute rese ko je se javljaju vec u septembru, zenski (odvojeni od mu~kih) u januaru-februa

434

LE.CENJE.

BILJM

ru zbljenoj C\,asli koja izgleda kao neki pupoljak. Plod ora~ica (le. njak) donjim dclom mt u zeleni v ovoj. Oplodnica vrsta, drvenasta i njoj se nalaxi ukusna semenka koja se jede kao poslastica. Rasprostranjenost. - Raste svuda, osobito obodima ~uma, livada i pasnjaka i zi vicama. U mnogim zemljama se gaji zbog semena. Droga. - MJad list, kora sa stala, seme 1 ulje (Coryli avellani folium, cortex semen et oleum). Sastav. - U kori ima oko 5/ kateblnskog tanina, malo smole i etarskog l, flavonski heteozida (derivati miricetola) od kojih potie zuckasta kore i drugih sastojaka. - List slienog sastava, ali ima i oko 120 miligrama vit~mina 100 g s\ezeg lis ta. - U semenu (lesnjik) ima 506CJfJ/o masnog ulja koje se sastoji uglavnom (900/) od glicerida nezasicenih masnih kiseUna, osoblto oleinske i nolne. Hranljiva vrednost lesnjaka ogromna, jer to nase najmasnije seme, osim toga, 4ma mnogo belanevine (oko 17D /u). - Ulje se dobija cedenjem sem enja. vearna cenjeno, skupo ulje prijatnog svojstvenog ukusa. Upotreba. - Lis t i k ora leske se upotreljavaju kao zamena za americku drogu hamamelis za lecenje upala vena, hemoroida i slini oboljenja, jer svojim tan~nom deluje kao varokonsti1iktor (.steze krvne udove). Daj e se spolja za lecenje varikoznih ulceracija u oliku ologa naoinjenog od skvanog sito isecenog lisea i kore. U apoteci se spravlja ekstrakt za istu svrhu. Za mazanje suljeva (hernoroida), slucaju krvavljenja, upotreljava se mast - melem nacinjen od teenog ekstrakta lista i kore leske (10 g), masti od topolovih pupoljaka (25 g) i lanolina (10 g). J ak od leske zaustavlja proliv, u narOOoj medioim se upotrebljava i protiv veUkog odliva u menstruaciji. Narodnn imena za saljiku deske: jezgra, jezgarioa, jezgra, le5njak, lesjak, lescirna, lijesk, liska, mala jeska, oleSik, 'Pitoma lijeska. - Plod leske se u narodu naziva: lesnik, lesnjak, lesnjdk, lisnik, lisnjak, ljesnik. Bijela lijeska, divlja leska, divolesk, ljeskovina, medvjeda lijeska, rnec.1etka, m leska, semesljika, ~ljemislje - narodna imena za CoryLus colurna L., koja raste kod nas kao drvo. List i kora su slicnog hemijskog stastava, ali nisu dovoljno ispitani.

LIJANDER, OLEANDER, LEANDRA,

ANDIS

LEANDAR,

BOLIGLAVA,

N erium oleander L. -

Apocynaceae

Lijander grm, visok 4-6 m. U nas se gaji zbog divnog cveta, bele, rZicaste ili neke druge . Cela biljka vrlo gorka i veoma otrovna. Droga. - KoZsti, k ruti, debeli, 10-12 cm dug1iok:i, 2-3 cm ~iroki, kopljasti listovi na kratkoj drsci. Celog, malo zavmutog ruba. G 1 v n i n r v na nalicju vrlo istaknu1: i svetlije .

k izaziva neizdrZljivo kijanje.

LINCURA

435
IZ

od kardiotonicnog heterozida 1 n d r z i d . Dobijen u kristalnom

Otrovnost mlecnog soka koji cun

ozlet1enog lista lijandea potice

stanju i koristi sc u terapiji. Upotreba. - Deluje slieno strofantusu. Opomena. - Zbog velike otrovnosti t!jander ISe sme upotrebiti sarno pod strogom lekarskom kon trolom!

LINCURA

Gentiana lutea L.- Gentianaceae

Koren llncure najvaZnljl lek ndlh planlnaca. Poverenje p1anlnaca u ovu lepotlcu ~ suvata ~esto ma&jsko. Nau~no opravdano vekovno narodno poverenje u lscellteljsku moe llncure.

Lincura vrlo gorka, ali uopste nije skodljiva. NeobaveSteni se obicno pribojavaju gorkih iljaka, jer misle da se njima otrovati. Tu ima mnogo istine, jer vecina gokih b bljaka otroVilla. Ali lincura i jos neke manje vazne gorke biljke nisu otrovne. Isto tako, treba naglasitii da ni dugogodinja svalkodnevna upotreba lincure ne skodi i ne izaziva naviku. Prema tome, vekovno iskustvo naSih predaka ovde doslo do izra.Zaja. KolikQ poverenje u isceliteljsku moc Iincure vidi se osobito medu nasim dinarcima. Oni smatraju da lincura leci vecinu poznatih bolesti i zbog toga svaka kuea treba da ima korena lrncure, rpa cim neko od ukucana zakunja, odmah mu daju da pije i nek.i drugi lek od blncure. sasvim opravdano, jer lincura .nikom .nece Skoditi ezmalo svima pomoti. iljadugo disnje iskustvo na.Sih predaka ne moze se i ne sme potcenjivati.

LINCURA

436

LCBNJE

NARODNA MEDICINA
Llncura omiljen narodnt lek 1 proftlaktlfno sredstvo

Lincura se ceni ne samo naucnoj nego i narodnoj medicini. IzgJeda nam da malo naroda koji toliko cene kao naA. Koliko u naseljenici (u Vojvodini) vezani za svoj odni kraj, vidi se d tome ~to mnogi od njih porucuju pBu svojoj rodbini, koja ostala na rod.noj grudi, da im posalje malo lincure (ravena), trave-ive i drugih lek.ovitih biljaka kojih u ravnoj i uzoranoj \'ojvodini nema. Kad odlaze dz rodnog kraja, nekU od tih naseljen.ioka uvek ponesu i malo lekovitog ilja. Kad se ima vid da ranije nas bilo mnogo malarije i da pre kininove kore lincura Evropi ila jedino sredstvo za lecenje malarije, osobito kvartatteJ da balkanskim zemljama nije bilo ~kolovanih lekara i da se potlacen i poroljen tarod lecio kako i umeo, koristeci ono bilje na koje nailazio u vecitim. seobama i bezaniji, vatnost lincure i te kako velika za istotiju zdravstvenih prilika na.Sim krajevimaJ za proucavanje etn01nedicine i etnofarmacije. Lincura se u nas rnnogo tro~i kao narodni i dorna6i 1 lek, osoito planinskim krajevima, za stomak, 1 protiv groznice, za jacanje, posipanje i bezbolno prosirivanje rana, jer mnogo na'ubn. Nase ek1pe su 'Prilikom procavanja lekovitog bilja na terenu belezile i wpotrebu lekovitog bilja u narodu. Nas narod dobro poznaje lincuru i veoma ceni kao lek. Cak narod i u onim krajevima gde lincua ne uspe va, nabavlja i upotreljava za lek. Upotreba lincure u narodu svim nasim kraje,rinla uglrnom ista. Koren se najcesce stavlja u rakiju i pije kad nekog boli trbuh bli u prsirna, ili 'Se koren kva i pije protiv ka~lja i proHva, vrlo cesto i za jacanje oronlog organizma.
1

LINCURA U NAUCNOJ MEDICINI

U pogledu upotrcbe lincure za lerenje
nau~na

1 narodna mediclna se skoro

potpuno slaiu

Koren lincure u]azi u sastav velikog broja lekova koji se proizvode u apotekama i farmacetskoj indastriji na svim kontli.nentitma. Otuda velik medunarodni znat:aj ove biljke kako u medicini i farmaciji tako i privredi. Sama Ui u smesi s drugim lekovitim biljem slicnog dejstva, lincura se najcesce upotreljava kao sredstvo za jacanje (glaVIni sastojak razmh tonika, tj. sredstava za jacanje). Sva druga 1..11potreba od manjeg znacaja. Putnika 6 u industrijskim zemljama svuda pratiti najdruhoV'itiji oglasi sa privlacnim preporukama: Pi}te lincuru ako zelite da ziNite sto godina. Jli: Nas specijalitet izraden od lincure i krepi sve zivotne ftkcije va~eg oron.ulog organizn1a. Bledi 1 malokrvni pijte nas preparat s lincuom; Vi koji ~ oporavljate ne smete ostati bez spasonosne lincre; >Ako svakodnevno pijete ekstrakt od lincure - popravi6e se va~a krvna s1i ka; )}Lincura brzo i pouzdano vraca izgubljeni apetit itd.

LINCURA

437

Radio, televizija, svetlece i druge reklame koje preporotuju upotrebu lincure, kao pop1ava osvajaju svet u Evropi i na drugim kontinentima. Kolika farmakomeclicinska vafnos-t .ncure najolje se vidi .iz tinjenice ~to propisuju bezmalo sve farmakopeje (propisi lekovima) u svetu: jugoslovenska, francuska, ~vajcarska, holandska, nemaka, be1gijska, en gleska, italijanska, portugalska, rumunska, ~vedska, finska, ameritka, sovjetska, danska, argentinska, meksikanska, japanska, brazilska i dr.

SE

SPRA\,UJU

I UPOTREBUAVAJU LEKOVI OD LINCURE

LJncuru pltl samo pre jela

Pre svega, treba znati da se lekovi od lincure smeju piti samo pre jela, nikako za vreme ili posle obroka. Pije se oko pola do jedan sat pre jela.

KOREN LINCURE. DEO KORENA: t. OtiUA OD SPOREDNOG KORENA, 2. UZDUZNI DEO VERI.ALNOG RIZOA: 1. PRSTENASTI NABORI, 2. PUPOUAK. NABORI . POPRECAN PRESEK ROZ KOREN: 1. KORA . 2. DRVO, 3. PLUTA, 4. IU, D -ILEPO. PRECAN PRESBK ROZ RIZOM: 1. PLUT, 2. I1U, 3. KORA, 4. SRZ. 5. KS

438

LEeENJB BIUEM

Gorke materije lincure, uzete maloj, terapijskoj dooi drafe Culo ukusa, zbog cega preko sluznice jezika izazivaju pojaeano lucenje !.eludacnog soka i podsticu prohtev za jelom, dakle, pojaeava se apetit, ~to vrlo vafno za mnoge osobe, pre svega za one koje su izgubile a petit, zbog toga slabe.

Garki sastojci lincure pojacavaju lucenje ieludaenog soka, wlo vatno

za bolesnike kojih ta funkcij a smanjena, zbog g funaju razne tegobe u organima za varenje. Pojacavajuci lucenje zeludaonog soka, lincura olaksava i ubrzava varenje.
'eliko

prei1nucsf1Jo lincure sto ne sadrti tanina,

s rnnogim dr ugin1 biljkama tim dejstvom.

se moze me~ati raznim kombinacijarna sa svojstvenim lekovi-

V i n s lincurom: 30-50 g (zavisi da li se feli garoi manje gorak napitak) samlevenog korena limcure preblje se jednim litrom najoljeg belog vina, zap~i, drzi 8 do 10 dana i za to vreme se ~ mu6ka da bi se ~to bolje i potpunije izvrsila ekstrakcija lekovi~tih .sastojaka. Ocedi se i pije jedna mala vinska casa tript dnevtn o na pola sata pre jela. R k i s lincurom: 50-100 g samlevenog korena lincure prelije se jednim lito rakije, zapsi, drZi 7-8 dana i ~ mucka. Moze se upotreiti rakija razne jacine, cak i slaba (.sa 10-201 alkohola), jer se svi lekoviti sastojci lincure rastvaraj vodi. Ipak, l upotrebiti jaku rakiju, najbolje p repecenicu (oko 500/ lkohola), jer mekoj rakJiji redovno ima skodljivih sastojaka. Piti triput dnevno jednu rrakijsku easicu na 30 do 60 minuta pre jela. Moze se spravljati ri ovakav lek: 2 kasike samlevenog korena lincure prelije se jednim litrom hladne vode, cesce mucka i lposle 10 sati ocedi i pije triput dnevno jedna ca~ica pre jela. Si.tno samleveni prasak ncurinog korena uzima se navrh noZ triput dnevno na 1 sat pre jela. u apotekama se pravi ekstrakt od lincure, mesani, gorki cajevi i drugi preparati gorkog ukusa. Pri izradi tih mnogobrojnih i ~iroko upotrelja vanih gorkih lekova cesto se s lincurom me.Saju i neke druge gorke, ali neskodljive biljke, pre S\'ega, kiCica, gorka detelina i druge.

Latinski naziv lincure Gentiana lutea. Misli se da naziv Gentiana potJice od ilirskog vladara Gencijusa, koji prvi ukazao na njenu lekovitost
u veku pre nase ere. Neki misle da latinsko ime lincure dolazi od imena jednog antickog lekara. Lutea znat.i Zta, narandfasta. Narodna imena. - Dragutin Simonovic svom Botanickom recniku objavio vecinu narodih imena za veli'ku i11i obicnu linouru: vladisav.ska, gencijan (Orfelin); gorec, gorcica, zvisc, zelje od srca, licijan, peteler (?), rafet, svi~, svisel, sW.~c. svBeak, C'Wc; kosutina brada, lincura, srcanik, sreenjak, sreenjaca, trava od srdobolje (Vuk); raven (Pelivanovic); roven (Sava Petrovic); Iecijan, lincjura (Pancic); svi~cel, siri5tara futa; srcenica (Juisic); trava od srca. U Srbiji i Crnoj Gori narod uglavnom n~iva lincura. Zabeleili smo ekoliko no\ih imena. U prizrensloom srerzu: ravenj, cemerika so siroko liSce

LJNCURA

439

(Brod, Stman), pitoma cemerika (rod). U srezu KosoVISk.a tirtrovca zabelezen i naziv sisaca (v), uSevacloom ime ravelj. U Makedoniji smo zabelezili ova narodna irnena za lincuru: Ohridu i okoliru susen cemer (Brod), div-cemer (Brod), cemer (Struga, Deba!I', Ohrid, icevo, Resen). U Bito lju i o.klini cemer, telezicka bilka (Malovtiste). Gde raste lincura? - Lincura raste cesto veldkoj mnoZini planinskim livadarna i pasnjacima (suvatima), rede retkim Smama i kamenjaru visiama od 800 do 2.500 m na Balkan, u Srednjoj i Z Evropi, i Maloj Aziji. Saira se najvise. u Bosni, Lici, jugozapadnoj Srblji (Zlatribor, Tara). Sandzaku, na Pirinejima, Juni, Vogezima, Alpima i Kapatima. Na gla su lincra iz Bosne, sa Z1atibora poznata u svet. kao jedna od najbaljih. Nadmorska ,lsina. - U nas se Ji.cura javlja nadmorskoj visini od 300 do 2.500 m. U Ibarskoj klisuri, na padlinama Stolova raste visini od 300-400 rn, Sjnjajevini od 2.000 do 2.100 m, 111 Peristeru oko 2.300 .
planinama s zbog ko tinetale klimc licura javlja samo karboatnim g i silikatim podlogama. Na primer, S'tolovi1 m a, Gocu, Zeljin, Kopaoniku, Zlatiboru, Svoboru, Rajcu i drugim planmama zabelezi smo da se javlja

Podloga. - Posle dgogodisnjeg teenskag proucavanja Srije, Crne Gore, Ma.kedonije i n zapazrili smo da se

serpentinu.
Opls blljke. - Lincura viSegodisnja bHjka. Ima pravu sn.Zn stabljiku visine do 1,5 m. i zemlji vlo I-upno Iisce, . oodu celo, golo, jajastog oika, s ~nervima u Ik savijenim. Gornja polovdna stab'ljik e ima lepe z)atnozte cvetove koji s drZeni pazuhu !Siimog lisca i poredani u spratove. Cvcta od l do avgusta. Plod duguljasta, do 6 dgacka .r puna semena. Podzemni organi su vrlo razvijeni 1 razgranati. Sirov koren vrlo mek, bez mehanickih elemenata, jedar, soean, unutra i vrlo gorak. Moze se seci lako kao sir. Berba, razmnoZa.vanje.- Od podzemnih orgaa doblja se droga Getia nae radi.x - koren linoure. orenje moze da dozivi starost do 50 godina i da bude tesko do 6 kg. Koren se vadi jesen. Treba vaditi samo sta.q-ije korenje od odraslih blljaka, ocistiti od natruli delova, staljiike i zemlje. Krwpnije korenje treba uzduz iseci i susiti, ako lepo vreme, na sunc, ako nije, onda u zagrejanoj protoriji nanizano na debeo konac, ili hlebnoj peci, odnosno ss niei za voce gde ima. Osseno koenje zckastobel1caste , bez narocitog rnirisa, vrlo gorkog ukusa. Prilikom vadenja treba iskopati veliku , jer korenje .ncure raz granato i duboko prodire zemlj. Zatim hd da se glava korea s pupoljcima vrati zemlju i pdka:ilje zemljom, da se iljka ne unisti. Na taj nacin cemo imati kroz nekoliko godina novu, bogatu r. Viseglave riwme treba raseci na onoliko glava koliiko ima pupoljaka i rasaditi na ra stojanju oko 50 50 cm. De5avalo se nekih godina da planinci na ne~kim mestima kolicine korena, ali ga nis mogli osusiti, jer ih iznenadio sneg. Na brzinu s ga t.ra.pild i 'Vadili ga rtek ru prolece. U veci~ni sluc. a jeva
Su~enje. iskopaj velike

440

LCENJE BILJ'M

msu mogli prodati lincuru m na~irn ni inostranim trgovcima, jer blla trula, prozukla, plesniva i sl. Tako uo~i sarnog rata propalo nekoliko vagona lincure na Kopaoniku, Zlatio!U, Durmitoru i ~ na nekim mestima. Za vreme dugotrajnog, sporog senja debelog i o~nog korenja lincure razvija se osobit miris i mrko-crvena . Neki biljari namerno ostavljaju poluasuseni k.oren na gomilama da bi se izvr~ila fermentacija (vrenje) i doblla na taj nacin mnogo tra.Zena tamna i svoj~tven miris. U farmaciji se sve manje tra.Zi prevreo koren, jer mnogo manje gorak od onoga ledog, naglo osu~enog u toploj sum.ici na 50 do 60 . U novije vreme ~ se vi~e trafi sasvim leda droga, dobijena stabilizacijom korcna ('SU~enog OkO 80) odmah posle iskopavanja; na t.a j nacin potpUDO spre~ena fermentacija i razlaganje pragli.kozida; ovako stabilizovan lroren najgoci i najbolji. Gajenje lincure se vrSi razmnotavanjem mladih izdanaka na najboljirn i najpristupacnijim prirodnim nalazi~tima. Rasadivati se moze u martu ili oktobru cim vreme dopusti. Za 1 hekta- trebo. oko 60.000 sadnica ili oko 70 g 'Seena. Klijavost semena mala (oko 500/) i traje jednu ili dve godine. S jednog hektara se dobija oko 1.800 kg suvog korena (a:ko se vadi posle pete godine). Lincura ne iziskuje gotovo nikakvu obradu. Jed1no oko nje treba unBtavaJti onaj korov koji jaCi, veci i buJniji od 111. Biljlka se razvija vrlo sporo. Za klijavost semena neophodni su svetlost i mraz. Seme sakupljeno u septembru odmah se zaseja'Va u sanducice koji se osta\:e napolju da ih pokije sneg. Posle topljenja nega sanducici se prenesu, staklaru, gde ostaju do nicanja i presadivanja rasada na stalno mesto na otvorcnom polju. Seme nice poeetkom maja. Biljcice, koje dostignu visinu oko 2 cm, presaduju se napolju u leje, na dobro pripremljeno zemlji~te, redove na razn1aku oko 20 cm. Tek trece godine u prolece vr~i se rasadivanje na stalno mesto na rrazmakti od 50 50 .

Privrednt znaeaj. - Lincura jedna od najva.Znijih na~ih planinskih lekov.itih biljaka. Kako njen medicinski ~nacaj vrlo vek, taJko<1e ima i ~iroku primenu u indutriji gorkih alkoholnih pica, k oren lincure se mriogo tra.Zi na domacem i stranom trzi~tu. S ob21irom na to da otkupna cena u\ek dobra, nalazi~ta lincure su obicno u siromasnim planinskim krajevima, okolno stanovnistvo rado pristupa vadenju korena ove biljke da bi doslo do zarade, jer porodica od pet do Sedam clanova moze da iskopa dnevDO tpreko 500 kg lincurinog korena.
1

Nerazwnna eksploataclja llncure. - Godine 1938-1940. citava sela s odlaziJa u planinu radi vadenja korena. D.oSlo do nagle i neracionalne eksploatacije, kopalo se sve odreda, bez obzirra na 'to da blljka dovoljno odrasla i koren dos ta velik dli ne. Ne samo da ))glave korenja nir s u wacene u zemlj, nego i dobar deo razgranatog korena ostajao neiskori~cen, jer nisu k opane dovoljno duboke rupe. bio da se za na}krace vreme iskopaju najvece moguce kolicine. Ovakvim nepostednim i nepravHni.m iskoriseavanjem lincura nas postal a retka biljlka. Mozda Hncura ni~kad tako nije stradala kao za vreme II svetskog rata. Zato i razumljivo ~to alarm naj1 p re dan za nju. Godine 1945. na~i saradnici iz Uzica javljaju da na Zlatiboru nema vise linoure. Mec:iutim, od davnina poznata prvoklasna lincura Cigote, Tomika, Palisada i drugih mesta na Zlatioru. Godine 1948. ekipa

LIPA

441

studenata farmacije podosi izve~taj: Kad se sa Cigote i Tonika spusti pogled, zaravan Zlatiora izgleda kao da te.Sko ombardovana toliko su ve~ like 'l"Upe ostale posle iskopavanja Icurinog korena. U neke' , gde i ogromno kamenje i~'aljivano samo da se dopre ~to du1je i da se korenje ~to rpotptmije izvadi, mestimieno mogu dva vola leci. Sto ~ gore, ni izdanka nema. Sve divljack4 iskopano. Saznali smo da su 1938. god. i sve do pocetka rata zandarmi na konjima rasterivali kopace Jincure, jer ih lugari i sumari nisu mogli spretiti. Onda su krenuli u 'kraltu linoue mesecini, kanije mracnim nocima, ''adi su uz fenjere. Razlog: trafuja velika i zbog toga cena privlacna, godine nerodne, se za prodanu lincuru ku~ JIOValo kukuruzno bra~no, so i gas. Mestimicno narod navalio na kopanje lincure, tako da dolazilo do tuce i da u okolli Struge Iugar ublo jednog selja.ka zbog iskopavanja lincure.

ZASTO TREBA LINCURU RAZM0:2:AVATI 1 ZASTITITI U PRIRODI?

Da bi se stalo na put unistavanju lincure, u Srbiji donesen zakon kojim lincura stavJjena pod za5titu, .negde delimicnu negde potpunu. Ali i pored ove zabrane, na pojedinim rnestima s lincuru opet krisom kopali i dalje. Posto stt blljari iscrpli bogata nalazista Srbiji, presli su da, posle za. brane daljeg kopanja u Srbiji, nastave s nerazmnim iskopavanjem lincure u Makedoniji, Crnoj Gori d drugim olastJ:ima. Tone korena Linoure otkupljivane su, prcduzeca za otkup lekovitog bblja grabila su se ko pre doci do ovog dragocenog korena.

LIPA

Tilia L. -

Tiliaceaf'

Droga se sastoji od osu~eruh, zuto-zelenih cvasti s pripekom od bele lipe, Tilia cardata iller ( = . ulmifolia Scop., . parvifolia Ehrh. , . mic rophyla Vent.) i crne lipe, Tilia platyphullos Scop. (= . grandifolia. Eh1h . . europeae L. 1 . officinarum Cr). Sve d:ruge vrste lipe nemaj vrednostj i ne 1reba ih brati. Prva sitnolista, rana, lipolist, druga kru.'Pnolista. Na nalicju Iista u g 1 u n r v nalaze se kitice d 1 k , koje su u lipolista crveno-zute, krupnoliste 1i s t . Cvetaju U junu i julu. Li polist cveta oko dve nedelje pre krupnoliste. Cvet vrlo prijatnog mirisa, koji se susenjem smanji, dzim i losim euvanjem vec posle nekoliko me seci i~cezne. Plod loptast, jednosemen, tvrd, 7---8 mm u promeru.

Rasprostranjenost. - Raste celoj Evropi brdkim Snama. Lipa voli pitominu, plodnu i duboku zemlju. Kod nas glavni proizvo<1a~ severna Bosna, lroja snabdeva lipovim cvetom dobar deo Evrope.

442

LECENJE BIUEM

Berba. - Lip treba r Li i m n v t t i, k d s u d v t r i n v t v v s t oi r s v t . Precvetala liJpa nema nikakve vrednosti. v s t treba braH zajedno s r i r k (Flos Tiliae cunz bractes), jer sc vrlo re~ko traii bez piperka (Flos Tiliae sine bracteis). Treba brati svom i lepom vremen, izvan naselja gde nema praie i sto brfe ra~iriti tanke slojeve pod krovom na velikoj promaji ili u su~nici zagrejanoj do 40. Ssenje treba izvesti sto brfe i sto bolje da bi se dobila droga lepe svetle zuto-zelene . Droga. - Cjmozna v s t: prva vrsta. sitnolista lipa, ima 5 do 7, druga 2 do 6 C\,etova. Cvast ima dugack peteljlk, koja do polovine srasla sa duguljasto-jezicastim, kozastim, mrefastim, golim, obodu celrim r ip r k , ledo zelenlcasto-Zte . Casica gradena od 5 lisaka, koje lako d : one s jajasto-dguljaste, krte i maljave. Krunica petoperna. Krunicni listici su loptjcasti, goli i belicasto-zu1i. Prasnika ima mnogo, 30-40; oni su slobodn1, belicastli d jedva ~nesto malo du.Zi od krunice. Plodnik okruglast i podeJjen na 5 okaca. Lipov cvet lagog i prijatnog i r i s , k s sluzastog, sladunjavog i pomalo oporog.

- ILIA -

LIPOV CVET CORDATA - PR.ESE CVETA TIL1A PLATYPHYLLOS

Sastav. - U lipovom cvetu ima s 1u z i, t n i n , t r s k g 1 , h t r z i d nepoznate hemijske konstitucije, secera, gume, voska, zte , manitola i tatarata. U svezem cvetu moze se organskim solvensima izvuci do O,lo/0 etarskog ulja; to cvrsta masa tamnozelene , mirisa na seno. Nosilac mirisa lipovog ulja seskvitepenski alkohol f r n z 1. U osusenom cvetu ima vrlo malo etarskog ulja. Tanina najvise ima u pi'iperku; on daje oporost eaju od lipe. Lipov lisl takode sadri:i sluzi i ostalih s astojaka koji se nalaze u cvetu, se za nu.Zdu mogu upotreiti u ~st swhu. I lipova kora i m a rnnogo sluzi.

UPIJA. USAJ PLUCNJAX .. .

443

U cvetu ima do 240 mgo/o, u listu do 80 mgo/o vitamin a . Pot puno mlad , tek otvoren Hst moie kor isti1Ii kao povree. Od lipovog d n reta proizvodi se aktivan ugalj velike ad.orptivne moci. U lipo,,em sem e1tu im a 55-58/ masnog ulja slienog rnaslinovom . Upotreba. - Lipov cvet se upotrelj ava n~ u oliku ~ (infuza, 10 do 20 g n a 1.000) za znojenje, protiv greva i za umirivanje bolova kao vrlo lago sr edstvo. Lipov cvet najomiljeniji narodni ~.

1. za zno jenje (od nazeba): 25 g cveta lipe, v i .k:amiblce, 15 g pomocnice i 10 g bele sapon arije se pom e!a. .i supene ka~ike sm~e popari se sa pola lit ra kljuale vode, poklopi i posle 1 sata pije t toplije u toku dana. 2. Protiv proliva: g cveta lipe kamblice, 10 g petrovca, rZi nog cveta, ~ipurka i podubice, kao pod 1. . Opekotine i rane: 100 g cveta i'li lista lipe popari se 1 litrom kljuale vode, poklop i, ostavi sata, ocedi i upotrebi. z se (zimi kad nema lista i cveta) upotreblti mla da kora: isecka 100 g kore, kuva 1 sat, ostavi sata, ocedi i upotreb i.
Narodna irnena za Tilia cordata: bljela lipa, zimska lipa, lipac, lipovecl lipolist, malolistna lipa, pozna blpa, s itnolista lipa. Za Tilia platyphy llos: divlja lipa , jaJova lipa , letnja lipa, lipovina, rana lipa, smrdljiva lipa, crna lipa , ~umska lipa.
v t od T ilia argeraea Desf. (srebrna lipa, bela lipa, belolipa, srebrnasta lipa) ne treba brati ni rnesati s oFicinalnom drogom.

LIPIJA,

CIRONOVAC, LIUN-VERENA, CERINA

. . et .

Lippia citiodora
i ,

Verbenaceae

visok do 2 , poreklom jz Cilea. Gaji se zbog aromatienog li~ca koje, kad se protrlja, irise na limun. Li~ce se upotreljava kao stornahik, za bolje varenje , protiv nadimanja i grceva u trbuhu. Etarsko ulje se koris ti parfi meiji.

LISAJ

PLUCNJA,

LISANJ,

DUOVI , AOVINA

DUJU

Lobaria pulmoneacea Hoffm. -

St'ictaceae

Ovaj krupan lisaj razvija se u olik:u krupnih, zilaviih, nasmedi1 ~ep ravilnih krpa pri1epljenih na staim staiima sumskog drveea, na panJ.eVlma i s tenama. Skida se lepom vremenu, ocisti od kore i druge neCistoce, opere u hladnoj vodi i sto pre osuSi na sunou. lma sluzi,. gorkih mat~ri~a seno kao islandski lisaj, ali od nejga gorCi. UpotrelJava .se kao 1 tslandski s.

444
LOBF.LUA

LECENIE

Lobelia inflata L. jednogodisnja movarnom zen1ljBt SAD i odakle se izvozi svet.

Campanulaceae

Lobelija

zeljasta ljka, visoka 20--50 cm. Raste na Kanadi. Gaji se SAD (Njujork, Micigen),

Gajenje berba - U azotom i solima kalijma C\tetanja krajem Jeta, kad s~ balama p1esovana

SAD seme se seje u jesen ili prolece. f>ubrenje poYeeava postota!k alkaloida. Zanje se pri kraju na stabljici poenu rumeniti donje caure. Izvozi u prizmatske pakete.

LOBEUJA

Lobelija moze uspevati kod nas i steta sto ne gajimo, jer to vrlo vaZa biljka zbog alkaloida lobelina; propisuju ga sve famakopeje u svetu i mora ga imati svaka apoteka, bolnica i zdravtvena ustanova i svaki lekar miru i ratu, jer se loben injekci1e daju u hitnim slucajevima kao prva pomoc. Ogledi u Vojvodini su speli . U martu tople leje povrsini poseje seme, 1-2 puta pik.ira da rasad i rasadi na rastojanju 30 30 cm. Obraduje se kao okopavina.

LOVORVISNJA.

LOVORUA

445

Koristi se nadzemni deo biljke s cvetovima i plodovima (Lobeliae herba). Droga dolazi u prom et slepljenim komadima.
Sastav. - Lobelij a ima 0,3-0,6{)/ kristalnih alkaloida, od kojih za terapiju najvainijJ 1 1 i n, manje njegov racemini izomer lobelidirz. Upotreba. - Iz droge se vadi lobelin i upotreljava u oliku soli Lobelini hydrohloridum i izraduju razni galen ski preparati: infuza, cigarete, pra5ak, Tinctra antia.sLhmatica, Tinctura Lobeliae i dr. Daje se protiv spazmodicne astme i hroninog bronhitisa, velikog kaslja i ops te za umiri\ranje organa za disanje. LobeHn stimulaHvno deluje na centar za disanje, na srce, tna krvne sud.ove, nervne centre. raznim hitnim nesrecnim slucajevima: gusenje (radi ozivljavanja) llO\l'Odencadi, bronhopneumonije dece, r espiratori sinkopa opstoj anesteziji, trovanje u gljenmonoksidom, suncanica, davljenje, razru SOkovi, tO\'anje ]ekovima itd.
Lobeli

se

LOVORVISNJA, ZELENICJE, ZELENICICA, LOBER-VISNJA, ZELENICE

Prunus laurocerasus L. -

Ros-ac.eae

Upotreljava se samo svez list lovovisnje (Laurocerasi folium), se susenjem i duiim cuvanjem vrlo brzo gube lekoviti sastojci. U svezem lisc jma oko 1,5/ cijanogenetskog heterozida prularazozida. Od svezeg lisea se destilacijon1 pomocu vodene pare dobija Aqua Laurocera.si, lekovita vodica koja sdrzi 0,1/ cijanovodonicne lcise1ine. Ova vodica zamena za slian galenski preparat, za tzv. vodu od gorkih badema. Daje se protiv astrne, velikog i oicnog kaslja, gastralgije i uopste kao sedativ i antispazmodHc List otrovan i zbog toga ga deca ne smeju brati!

LOVORIA

Laurus nobilis L. -

Laraceae

Najvise ima zimzelenoj hrastovoj sumi. Na nasem primorj.u ima toliko vise uko1iko se ide dalje na jug. Lovorika grm ili nisko (do 8 1n) zimzelcno drvo sa kozastim listovima. Sadi se i z~ ukras. U starom veku smatrana za svcto drYo. Droga. - 1. Tolium Lauri. List kratkoj drsci, okuglasto-dugu ljast, zasilj en, 8-12 crn dug ti 3-5 irok, na ubovima malo tala~a~t i povjj en, k s t, go, na licu gladak, 's jajan, zele~o~med, na nalic~u ledi i bez sjaja. Na na licju se istice glavni nerv kOJl se grana 6-8 J kih sp orednih neiva. U k s vrlo aromatinog, malo ljutog, oporog

446

LECENJE

BIUE

i gorkog. Kad sc tr1ja, oseea se aromatiean miris. - Sadr!i 1-30f0 t r .k g u 1 , gorke materije i tarrina. Dobra, ~veza droga ze1ena, listovi su celi; ima malo drZcdc.a.

g,..

II. Fructus Lauri, 1ovorikin plod jajasta, crno-plava, spolja naborana, do 15 mm dugacka, 1-11 mm debela ko~tunica. Vec i pri malom pritisku lomi se tanak krt perikarp zajedno sa semenim omotaeem i dva debela plan1 koveksna r k otiledona. Lovoriki:n p1od osobitog m i r i s , koji se narocito jako oseea kad se zdrobi. U k u s aromatienog, oporog i gorkog. - Sadr-Zi oko 3/0 ffi S n 0 g i d0 1/ t S k 0 g U} , Secera, Skroba, basorma i dr.
maslu slicna, zelena (mikroskopom se vide hloofilna zrnca) zrnasta masa dobijena cec1enjem na povisenoj temperaturi ili kvanjem 1ovorikinog p1oda. Ovo u1je smesa masti i etarskog u1ja. Topi se na 34-36, dajuci tamnoze1eno l vr1o aromaticnog mir isa na lovor i gorkog ukusa. - Etarsko ulje se sastoji uglavnom iz i n 1 i 1 f - i n n . Mast se sastoji iz glicerida 1 u r i n s k , 1 m i t i n s k , 1 ei n s k i 1i n 1 n k i s 1i n . Sadrfi jos i 1-3'0/ t r s k g 1 , 1 v r v g k m f r , s 1 , h 1 r f i 1 , tosterola, melisilnog alkoho1a i dr. Upotreba. - Lovorikino lisce slufi glavnom za z i n. U narodnoj medicinj upotreijava se kao miris. Ulazi sastav nekih starih melema. t r s k u 1 d ti-k, nervin i u parfimeriji.

III. Oleum Lauri (expressum). -

Aomaticna,

1i 5

slu.Zi kao karminativ, eksci'to-aroma-

1 d v i s ranije po1:rejavani kao gorko sredtvo i zacin, danas samo za celenje ulja i retko u veterinskoj medicini kao tomablk i dire tik, spolja kao mast protiv hemoroida. Ulje se upotrelja\ra nesto malo u veterini, kao sredstvo za drafenje koze i sl., najcesce mesavini sa drugim melemima. - Nema konstantno dejst,ro, te se vrlo malo upotreljava.

Narodna !mena: davorika, zelenik a, javorika, lavor, Iavorika, lovor, lovorik, lorbar, lorbek, Lorber, lorika.

LOKVANJ, BELI LOKVANJ, LOPOC, BIJELI

PLUTNJA

LEPU,

VODENI

Nymphaea alba L. -

Nymphaeaceae

Trajna zeljasta iljka bara i jezera. Na povrsini mirne vode plivaju ogromni, do 30 cm veliki, srcoliki, debeli listovi i do 12 krupni, vrlo lepi beli C\'etovi. U mulju se nalaze kao ruka debeli mesnati, fuckasti, razgranati izomi; u njima ima o'ko 200/ skroba, {jOfo glikoze, smole i tanina (100/). U celoj biljci ima alkaloida, heterozida, tanina i smole.

LOKVANJ, BELf LOKVANJ ...

447

LOKVANJ

U lis tu i cvetu irna do 200 mgoJo vitamina . od cveta (SOJo) delu1e protiv nesanice, ne,oze i l prenadr.Zemosti. U istu svrhu upotreljava se 1 tanktura od cveta (20/0 700/ 0"norn alkoholu) ~ li ekstrakt. U slucaju potrebe, rizom mo2.e posluiiti za vadenje -skroba. Slicog sastava i upotrebe i Nuphar lut eum Sm. (futi l<1kvanj, zuti lopoc, tuti plutjak, atu~ina), Ciji su cvetovi zuti i upola manji. Zbog obilja tanina lokvanja sluie 'Protiv proliva.

448

LECENJE BIUEM

LU,CRNILU,CRVENILU,LUAC,ROMID,APULA

Allium

L. -

Liliaceae

U narodnoj medicini luk se vekovima uspe~no upotreljava za lecenje mnogih bolesti spolja i .iznuta, kao pro6ilakticno sedstvo protiv zaraznih bolesti, svakida~nja hrana i zaCin. Nema kuce bez luka, retka su j ela pogoto\ro zapr~ke bez njega. Luk najpristupacniji narodni lek, i to razlog ~tQ se tako cesto i raznovrsno koristi. Ljutina luka potice od sumpornih heterozida cilja proiz\rodi hidrolize imaju fito11cidna svojstva koja uticu povoljno na obnavlj&nje tkiva zagadenih i drugih rana; oni imaju antiakterijska svojstva, nadrazuju organe za varenje povecavajuci kiselost zeludacnog soka i apeti~t; izlucuju se preko pluca i olak~avaju iskaiOjavanje. Luk deluje diureticno, la:ksantno i antidijabeticno, rad srca, siri krvne sudove i time smanjuje k\rni pritisak i ozivljava rad lenj creva. Susenjem luk gubi ljutinu i miris, samim tim i 1ekovi tost. Zato se luk mora kori:stiti jedino i iskljuci\ro sirov. Mak> ispecena glavica luka se raspolovi i ~ topla s tavlja cir da se ~to pre provali. Ili se luk si tno izreze i rome~a s ma1 lo ulja, hleba i sapuna, se ta kasica stavJja na cireve i u boje. Druga narod11a in1ena: vocak, vocak, glavata ljuti'ka, kokar, kromit, kromiti luk, letnji luk, n1rki luk, crvenac, crljenac, cebula.

LUCERA, DETELINA, USEVNA VIJA, I ILIPLAVA

DETELINA
Medicago saMva L. D

Papilrionaceae

poznata trajna zeljasta iljka koja se u nas sve vise gajl kao najvainija picna blljka. Ukoliko j edna zemlja napred1'Zija, utoliko ima viSe zemljista pocl lucerkom, jer ova biljka ima ne samo veliku hranlj.ivu, energetsku, nego i ogromnu iolosku vrednost, jer sadrZi veliku kolicinu belancevina, hlorofila, ksantofila, provitamina i D, vitamina , , , mnogo kalcijuma i zeleza, raznih enzima, sap<:>noxida, limunske, jabuone i malonske kiseline, holina, timetiJamina, razni'h aminokiselina i drugih korisnih sastoj aka. Luceka pravi arsenal veoma vainih hranlj-ivih, profilakticnih i lekovi tih sas to aka. l.uceka postala glavna indu~trijska sirovina za ekstrakciju hlorofilaj jer t:o najbogatija i najjevtinija si,r ovina ovog tako vaznog sastojka bilja. Zbog izuzetnog bogatstva vitam i nima (vitarruina do 450 mg/J/o, karotena do 80 mg>/o i dr.) potpuno mlado vrsno lisce upotreljava se protiv skorbuta, reumatizma i uopste za jacanje. Spravija se obliku povrca ili supe, ili se dnevnu popije 40-70 g soka isccdenog iz potpuno mladog lisca. Posto nije skodljiva, lucerka se moze svakodnevno za duze vreme upotreljavati .

Medovina od lucerke: 250 g osusenog mladog lista lucerke kuvati 1 sat u 1 Jitru destilovane vode ili ki.Snice i, kad se smlaci, iscediti i pom~ati s

2 kg livadskog meda; uzimati

2-3 kasi,k e triput dnevno posle jela.

LJ

UOSAVAC, PUUSAVAC,

POGANCEVA TRAVA

Physalis alkekengi L. -

Solaaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka 30 do 80 . Rizom vodoravan, clankovit i razgranat. Staljilka uspravna, prosta ili granata. Listovi su jajasti, na dugackim drskama i obodu talasasti. Cvetovi su edinacni, belicasti i na dnu zeleni. Plod vrlo lepa loptasta, socna, sjajna, kisela bobica naandzasto -crvene velicine krupne tresnje, umotana u hartijastu, nabreklu, mehurastu, okruglastu, crveno-narand.Zastu, vrlo dekorativnu ca5icu. Cveta od maja do oktobra.

Rasprostranjenost. svetlim sumama, zivjm ogradama i vinogradima kao korov.

IJOSAV :

PLOD, CVET I KOREN

450

LECBNJE BIIJEM

Droga. - Zrco plod bez ea~ice, rec:1e cela biljka (Alekengi fructu.s et lterba). Plod trcba brali u avgustu i sept8mbru, odbaoiti ca~icu i u ~to tanjem sloju brzo osusiti kao voce. Su~enjem se plod.ovi smezuraj u. Cuvati dobl'o zapakovane na suvom mestu. Sastav. - plodova potice od jednog karotenoida fizaliena koji izomer ksantofila: u bobicama 0,050/, u ea~ici 0,9-1,80/. u ca~ici ima vanredno mnogo v icamina : vi~e od 800 mgG/o, u bobicama oko 100 mgO/o. U boicama ima limunove kiseline (od koje police njihov prijatan kus koji osvezava), scccra i vrlo malo alkaloida nedovoljo ispitanog; ovog alkaloida ima i ostalin1 organin1a ljoskavca. Upotreba. - Mocan cliuretik, zbog cega se vekovima koristi za lecenje mokracnlh puteva (i kamena bubrezima) i uloga. Deluje i laksantno. 1. s,1eze i: ) u toku 10 dana pojede se svako jutrQ pre jela 20 do 30 zrelih i s edom ili pekmezom. ) 100 g pekmeza (300 g bobica se skva sa 200 g vode i 700 g meda) S\1 ako jutro pre jcla toku od 10 dana. v) 20 g soka od svezjh boblca svako juto pre jela za deset dana. 2. S1 i: 15 g zdrojenih bobica kuva se 15 minta u 400 g vode 1 posle 2 sata popije u dva obroka 1 ca~u pre dorucka i pre vecere. Od bobica se spravlj.ju vodeni ekstrakt (1 : 5), siru'P i vino. Ostala narodna jmena: bebica, beicnjak, velika pasvica, vinogradska n1ihricina, volcje jagode, voskavac, vucja jabucina, vucja jagoda, gosp ina jagodica, divlja paprika, zmijino grozciice, zrne~nik, zrni~. jagodina, jagodice, kukucnjak, kurjacja i, ljuskavac, maunica, medede jagode, mihurnjaea, mjehurica, pljukavice, puhavka, sircenik, strasnjak, tocac, trava od zalca, crljena jagoda, Cifutska tre~nja.

LJULJ, VRAT, VRTOGLAVICA, ZAVRAT,

LUDA
RAVA,

PIJANA TRAVA, URODICA

Lolium temulentum L. -

Gramineae

Jednogoc:Lisnja trava, visoka do 1 m . Lici na pirevin. Raste kao Zitni korov. Zrno slicno psenicnom, ali otrovno zbog nekoliko alkaloida, osobito temulina. se najede toplog hJeba u kome ima vrata, brzo kao pijan rpada na zemlj i satima buniLu. Posle toga ga ) glava. Du.Zom upotrebom izaziva zaboravnost, otupelost i druge encefaloidne znake tro~'l'lja mozga. Nepravilna i opasna upotreba ljulja za lecenje glavobolje i upale mozga. Ovaj korov svaki planinac uni~tava svojoj njivi kao najopasniji korov za eoveka, osobito za decu.
uuu

UUICI

451
UUICI

Rannunculus-vrste -

Rantcu1aceae

Ljurici ili zabnjaci ~m smislu, tj. vrste roda Ra11Unculus, mogo

su \Sprostlnjcni, arocito vlaznim, mocvarnim mestima. Cvetovi s u ''ecine ljutica f.uti kao zlato i sjajni kao da su lakom prevuceni. Svi ljtici su svczen1 stanju ouo,,ni l deluju isto kao i sase. Ljtina i otro\'nost poti(;u od nncmone-kamfora i verovatno saponina, dve vrste otro,,a koji se susenjem. iljke brzo gube: anemone-kamfor brzo izvetri, Si:lpolni se idrolizuju, raspadaju na neotrovne sastojke. Stoka ne pase ljtice. Nis retki slcajevi trovanja ljudi i stokc. Najccsce cobancici stradaju. Ima i takvih slueajeva da ljudi sni ~ izazivaju rane na S''Om tel, najcesce na ruci: .:. priveZ ljutic na ruku i drie sve dok bol ..;, i peckanje ne postanu neizdrfljivi. Narod potreljava ljutice za lecenje naj. raznovrsnijih bolesti, najcesce spolja proti'' reurnatizma, isijasa, bolova krstima i sJicnim bolestima, gde stavljaju meleme od ljutica umesto slacice za izazivanje cnrenila. k se ljutic ostavi duie na telu, moze se pojaviti rana. Upotrelja\'an i protiv groznice. Zabe lezeni su smrtni slucajevi uslcd prekomernog uzimanja ljutica ili neobavestenosti pm uzi n1anju. Smrt moze da nastupi za nekoliko sati. Osuseni ljutici, na primer, senu} nisu ot ro\rni. Najpoznatiji obican ljutic, Rantmculus zatim Ranuculus repe11s i dr. Narodna imena za ljutice: zabnica, zabo BARSI UUIC krek, zuta iskrica, futek, zutnjak, zlatica, jelinska noga, lepi , opcsnica, orozja noga, pi,:ak, pj\'Ceva noga, ranunkel, samoras, sisavica, cvetulja. Za Ranunculus acer: barski cieak, vra.Za stopa, gorocvit, durdevac, cturde\'ce, zabjak, zajak, zabnjak ljutic, zabnjak ljutic, zezara, izjed, iskrica, zutci zabnjak, ljutice, mamka, maslice, pjevcic, rabokrek, samojed, trava od izjeda. Za Rauunculs repens: barnjaca, durdevac, durdevce, novcic, poljski novcic, puzav.i ljutic.

1-'-

IN

DUSICA
Labiatae

Thymus serpyllum L. -

MAJKINA DUSICA LEKOVITA, ZACINSA, MIRISNA I MEDONOSNA BIUA

Majkina dusLca omiljen lek ne samo narodnoj nego i m edicini. U n as se ve:;kovima upotreljava, osobito planinskim kraje-

vima, pre svega, kao lek za lecenje organa za varenje, rede i organa za disanje. U nekim n1editeranskim zemljama majkina dusica i zacin, narocito sirorna5nog sveta, pre svega mornara, kad zele da prikrij jak mkis ribe koju cesto jedu. Majkina dusica ulazi u sast av mnogih lekovitih preparata koji se izradj bilo apotekama, i1 u famaceutskoj industri}i. Naroeitim p ostupkom ekstrahuje se majkina dusica, se taj ekstrakt daje ili sam ili u smeSi s drrugim lekovirna slionog farmakodinamskog dejstva, proti'V obicnog i v~lbl~og (magareceg) ka.Slja. Ti lekovi su pozna~n pod raznim patentiranri.m imenima: Pertusin, Timotusan, Kontratusin i sl. Najprostiji nafu upotrebe majkine dsice oliku , koji IN DUSICA se moze u svakom domacinstvu jednostavno naciniti. Medutim, odmah t naglasiti da ve6ina domaCica g1esi sto kva majkinu dusicu. se ne sme ciniti, jer se lekovi sastojci ove veoma mirisne i lekovite biljke kuvanjem, pogotovu nepoklopljenom sudu, brzo i p otpuno izgube, izvetre. Zbog toga ~~ preporueuje domaticama da majkinu dusicu samo popare kljucal om vodom, odmah poklope, otave da stx>j~ 2 sata. Gresi se i u pogledu upotreljene kolitine. Gotovo redovno se uz.ima
tako malo kine dSice da dobijeni gotovo nikakvog efekta. Treba uzeti punu supenu kasiku i popariti sa 200 grama (1 kljucale

easa)

vode.

~INA

DUSICA

453

Leko\iti sasLojci alaze se jedino i iskljucivo u listu i cvetu rnajkine dusice. U stajikama t10p~te nema lekovitih sastojaka. Zato se preporutuje iljarima da sa osusenc majkine dusice skinu, '>svuku list i cvct, stajike odbace, list i cvct lzenneticki zapakuju da sacuva sve svoje mirisne i leko\,ite sastojke. Ova maLa ilJka dobro sredstvo protiv proliva, jer ima prilienu koliinu tanina (oko 5/), koji stave ko:Zu. Majkina dusica deluje kao izvrstan, prijatan i bezopasan konzervans, jer svojim \rrlo akLivnim mirisnlm etarsklm uljem sprecava vrenje. neki s cobani planini dobro znaju, sasvim i na"tlcno opravdano pranje parenje karlica za razli\ranje rnleka: u k~otao se stavi podosta majkine dusice i. dok \d s njom kljuca, pare se karlice i drugo drveno posude, 1>jer se tako \1 alja. Objasnjenje lako naCi, jer timol i karvakrol, dva fenolska j edinjenja od kojih poticu lekovitost, antisepticka moc i svojstYen miris majkine dusice, lmaju svojstvo izvrsnog i neskodljivog konzervansa. Maj,k ina dusica, jos vjse njeno etarsko ulje i timol daju se protiv c1evnil1 paazita, nar-ocito protiv dejih glista. Antisepticlca svojstva majkine duice (dejstvo tri.mola i karvakrola) koristi i naucna, ponegde i narodna medicina. Cim se zarazne bolesti, kuvaju se i piju caje\'i od majkine dusice, !" ona ima svojstvo da zaustav1ja razvoj mnogih patogenih klica, neke i unistava. Majkia dstca i oll-ovna. Ni du.Zom upotrebom ne izazirva nikakve znake nelagodnusti niti navikavanja. Za vreme raznih epidemija zaraznih bolesti u mediterar1skim zemljama se vekovlma upotrejava od majkine dusice, koji se pije umesto vode. Ova preventivna mera veoma kori~na i lako izvodljiva, jevtina i prakticna, se prepoucuje svima. Zarraienom vodom prenose se najstrasnije zarazne bolesti. Kuvanjem vode unistavaju se uzrocnici bolest1, ali \JOda postaje ljutava i neukusna. U vodu koja kljuca doda se malo majkine dusice i voda opet postaje prijatna i uikusna. Isparljivi lckovitt sastojci majkine duice izlucuju se preko organa za tlisanje. Zbog toga osobe kojima zaudara iz usta redo\m.Q uzimaju t"azne lekove kojima su glavni sastojci pitoma nana i majkina dusica.
Etarsko ulje od kine dusice proizvodi Biljna apoteka Beogradu. Jedan gram tog ulja zamenjuje 99 grama majkine dusice. Zbog toga mnoga domacinstva drze u kuci nekoliko grama ovog ulja, kad zatreba, stavi se 1-2 kapi na kocku secera i popije sa ca.Som l1ladne vode. Posle toga se satima oseca prijatan dah iz usta, to istovremeno i zasti,ta od mnogih bolesti.

BERBA, SUSENJE, PAKOVANJE I CUVANJE MAJKINE DUSICE

Jedno vazn ije od drugog. Nema se dovoljno reoi da se naglasi od kollke ovo vaznos ti. I najbolja majkina dusica, najmirisnija i najlisnatija, sa juznih kamenitih litica nasih planina suncem obasjanih, rukarna estrucnjaka postaje oicno seno itli, bolje reci, slama. Od takve droge niko nema koristi, najmaje bolesn.ik kome lek namenjen.

454

LECENJE BJUBM

ovo s,c tako ' 'azno? Lcko,,iti sastojci majkine dusicc su vrlo ncpostojnna jcdinj\?nja, pogotO\' U ctarsko ulje 1.apravo nosilac lekovitosti \' \azne cclicinskc biljke. Uljc smesteno rnikroskopski sitnim brada,,icasLim zlczdovitim tllakama koje s tako lomljive da i najrnanjim dodirorn otpadaju, pskaju i iz njil1 sc izliva i gubi to skupoceno mirisno ulje. Zbog toga se s majkio dusicom mora vrlo pazljivo postpati, od branja do upotrebe. 1\ laj kinu dLtsku trcba brati oko podne, kad nema vi~e rose, tihom, lepom, toplom, suncanom ''rcmenu. Ne sme se naijati vrece, nego se mora pazlji,,o sta\rljati korpe. Cim se obere. mora se ~to pre osu~i1i u tankom s loju jakoj promaji u hladu. Bolja se roba dobija ako se ssi zagrejanoj susnici, jer susenje traje krnce v1eme, ali se mora strogo voditi racuna da temperatu,-a nikalco ne prede 40" . Ukoliko temperatura susenja vi~a, toliko su guici lekovitih sastojaka veCi i brZi. PrHikom branja majkine du~ice treba radirt:i ' 'rlo pai.ljivo, jer to nezna biljka tankih grancica poleglib zemlji. Nikako se sme cupati jer se ti1ne biljka unistava, s druge strane, dobija se vrlo losa dtoga. Mora se odsccati ili ostrim nozem, ili maiim srpom ili, jos bolje, e>Strim rnakazama za strizenje ovaca. Odsecati smno go,_ju polovi11u lisnatil~ gtancica cvetu. U donjim, 1anje-,,i~e od,enJenim staljiicama bez listova nerna lekovitih sastojaka. tome iljari strogo moraju voctiti racuna. I to jedan od razloga ~to nam cesto vagonske kolicine neispravne majkine dusice odbijaju kako za domacu potrosnju tako i za iz\OZ. Radi sto potpunijeg i boljeg cuvanja najbolje osusenu majkinu du~icu presovati i zati zapakovati vi~estruJlru debelu illavu bartiJju. Razume se, ovo \'azi za veliku proizvodnju. Za upotrebu domacinstvu naj boljc osusen rnajklnu dsicu dobro nabiti nove vrece od visestruke
1

Zasto

artije.

Imajuci vidu velik znacaj majkiine dusice i kao leka i kao preventivnog sedstva, isto tako i kao prijatnog zacina, nijedno domaC.instvo, narocito u planlnskln1 predelima, ne bi smelo da ostane bez dovoljno nabrane kolicine majkine dusice. Ova blljka raste svuda. Cveta od proleca do jeseni. Za jedan dan moze se nabra-ti toliko da cela porodioa ima doYoljno majkine dusice do naredne godine.

IZGLED BIUKE
Majkina du~ica kosmopo1i tska dugovecna zeljasta biljka, polugr mic, S\'ega pedalj visok. Zbijeno i gusto busenje sastoji se od poleglih, vrlo tankih (oko 1 mm), azgranatih, mestimicno za zemlju priraslih, ispre pletenj, na donjoj poloYini drvenastih, crveno-mrkih izdanaka i veza iz kojih sc dizu mnogobrojni uspravni ogranoi obrasli sitnim jajastim ili du guljastim list icima i okuglastim cvastima. Li:stiCi su svega 0,5-1,5 cm du gacki, ~iroki do mm, obodu celi, tackasti od mnogobrojnih zlezdastih d1aka punih etarskog ulja i imaju kraku drsku do mm. CvetiCi su dugacki oko 5 mm, dvousnati, dla~kavj, ima iu kratku drsk~u .i udruZeni su u gus-

MAJORN

455
pri vrhu staljiica. Cveta preko cclog lcta. Cela i ljka aromaticnog mirisa i uksa. mnogo ''urijati i formi ajkine dusice, samo nas vise od 60.

tc

ok1gls tc c,~sti i tog i vrlo

NARODNA IMENA
Leko\' i tom, r1snom u kasnom bblju na; narod dao divna imena. Mozda sc ni prcma jL:dnoj biljci nije tako svojski toplo oduzio kao prcma \' maloj, sitnoj, ncuglednoj bl1jci, koja pokriva milione h ektara go1 e ti, pasn jaka, li,,ada, pozajsta i drugi suncanih mesta. \1 0 ckol iko naodnih imea koja sc najce~ce cuju u aznim nasim krajc,,ima. Jos Orfc1in krajcrn XVIII veka zabclezio na7Jiv majkina dusica. I dans ovaj naziv najpopularnij~i. Panoic zabelczio scno ime: majcina (/usica. \ l uk Karadzic na\10di irne babi11.a dusica i ,,, sam zabelezio Crnoj GOJ'i popollac. I ostala narodna imena S l l dana kao iz ne'ke milostc: l dua, dusica, bakina dusica, bLtko"ica, vreskovina, vrisak, di,,lji bosiljak, dsiCina, dsicka, materia clusica, materka, tamjanika itd.
AJORAN

sc astoji od osusendh i iseokanjh nadzemnih delova gajenog n C\ietu, Majorana lzortensis Moench ( = 0 1'iganum majoraa L.) - Labiatac. Majorun pol:'cklom iz zemalja oko zapad nog dela Mediterana. Tamo ga i danas 1 ima di\1 ljcg i k lturl kao dvogodisnja ili visegodisnja biljka, grmic ,,jsok do 1 m. U Zapadnoj i Srednjo j E \rropi takode se gaji, ali kao jednogodisnja i 1jka visoka do 50 . Izgled droge. - Stalj ika t v r u g 1 s t , razgranata, siva, maljava. Listovi su 'rise dlak avi, do cm du gi, imaj k ratku drsku, rub su celi. Lpo m sc mogu ,,idetli Z te tackice (z 1 z d ) na li stu, staljici i \1 t. Na ''rhO\'ima lisnatih graocica nalaze se cvasti sastavJjene od sitnih, bclicastih i ruzicastih c're1'ica koj.i su n a osnovi s koro cetvorouglasti. i r i s posebnog i prijatnog, u k u s ar omaticnog, to plog nagorkog. Sastav. - Doga sadrii 0,7-,S'iJ/o t r s k g u 1 , t n i n gorkih mate1ija. Ulje zuto Hi ZL1to-zelenkasto, sasvim posebnog, lagog i aromaticnog mir isa. Sadrzi oko 401>/ terpena (naroCi1o terpinena) .i desnog terpineola. Upotre1Ja. - :ajoran nao dni lek, 1 k oji se upotrelj ava iznutra, slicno nani. Spolja se daje oliku lekovite masti Hi a lkohoJa,t ure k ao nervinm, protiv zapa1jenja koze i za lecenje rana (tanlin i b aktericidno dejst \!Q ~taskog ulja). Inace, gJa\'ni deo droge potrose kobasicari k od nas i u drugim zemJjama \' kao aromatican zacin. Narodna ln1ena: bablna dusa, mazuran a, majeran, majuran, macurana, mczurana, mirislja,,ak, sanseg.
Doga

456
N.USA

LECENJE

BTUE~

RUZA,

RUZ

Rosa gallica L. i Rosa ce11tifolia L.

Rosaceae

r n i n i 1 i s t i i m s k r u z beru se pre nego ~to se C\'etoYi potpuno razviju; od prYe vrstc se p011ekad bcru samo pupoljci. Prva rufa tanije , purpurno-crvenai druga uticasta. Obltik krunicnih ljstica donekk srcoHk. Mirisa su vrlo prijatnog ukusa r g; prva vrsta jos poma}o i goka . Berba. - Ruzin C\'et (Rosae flos) bere se najlepsem vremenu i brizlji\10 su~i cla sto potpunije saCU\'a miris i boju. Dobro spremljena, hermeticki zapako,,ana i stucno u\1 ana droga sacuva prijatnu aromu. Sastav. - Irna 10-150/ ga1nog t n i n , galne kiseline, kvercitrina i svega oko 0,030/ t 1 s k g u 1 , zatim voska, 40/ s, i razni soJi. . Upotreba. - Ruzin c\ret taninska droga: dobar antiseptik i prijatan aromatican adstringens spolja i tiznutra. Izraduju se uzin med i sirup i 1 \ 0da za ggljanje. Kod nas, na Balkanu, obieaj da domacice spra\rljaju s1atko od ~Z~ , koje se u narodu smatra kao izvrsna poslastica i lek za ispucanc usne, raza oboljenja u sta ~ grla. l. Cvctni protiv proli\Ja (osobito za decu): 40 g rZinog i cveta kamilice i 10 ; cveta podbela i trandavilja. Tri supene ka~ike ove sme~e popari se sa pola Ji tra kljucale \!Ode, poklopi i posle sata ocedi i iscedi, sasvirn malo zasladi i pijc na 2 sa ta 1 kasika. 2. Ruf.in med: 1 g fino samlevenog cveta crvene ruie (od.mah posle branja i susenja) pokvasi se sa 50 g 50/o-nog alkohola (ili prepecenice) i posle 3 sata doda 550 g alkohola . Posle 5 dana stajanja (uz po\rremeno mesanje) tecnost se odHje, ostatak se ~iscedi, tecno.sti sjedine i aJkohol odes tiluje. Gusti ostatak se pomesa sa pola tra najboljeg meda. Uzima se isto kao i Slatko od ruza<<: 2-3 kasike dnevno razmuti se vodi, grglja i proguta. 3. Rul.i11 med s boNlksom: 5 g boraksa rastrlja se u posudi sa 25 g ruzinog rneda i uporebi za grgljanje, ali se ne pije. 4. z.a z.11 (nazebl reumatizam): 30 g cveta od ruze, zoYe i Iipe 10 g C\'eta boa.Zine. Dve supene kasike ove srne~e se popari sa pola litra kljucale ' 'ode, puklopj, posle 15 minuta ocedi, zasladi i sto toplije popije. Narod11a imena. - R. gallica: kaug-dui, kauk-dul, mahovinasta ruza, ruza meseC:arka, francuska ruza. R. cetifolia: vtica. duovska ruiai dupljanka, majska ruza, mirisljavka, retnontanka, l"07.ica, ruza-stoperka, rusa-stolistica, slatkaca, stolistna roza. stolistnica, cljena rosa, sipak.

Papaver

somniferu1

L. -

Paparveraceae

Mak jedna od aj starijih kulturnih iljaka. Gaji se vec viSe iljada godina kao lzralji\', l ckO\Jita, industrijska (u/1) i ukras11a biljka. Mak cini jedan deo kul tu1-ne js torije raznih naroda na raznim kontinentima kroz

457
Zbog opij L lma, dobl jcnog leka od maka, vodeni su krvavi ratovi, s1avni prirodjak Linc rnak nazvno Planta bellicosa. Malo iljaka koj e imaju za ooveka tako veliku veiZnost kao mak. Za nas mak ima poscban znacaj, jer smo mi proizvodaci najbo1jeg opijuma svetu (Makedonija). Makove caure su, s jedne strane, veljk izvozni artikal za ekstrakciju n1orfia , drugih vafnill alkaloida , s druge strane, veliko zlo selu (trovanjc dccel iz nezanj a) . Mako,ro seme i danas z~ nas \razno, donedavno im<:tlo ogroman zn<:~aj, jer su strogi orto\rekO\' C.

GEOGRAFSA RASPROSTRAXJ E~OST OP1JL:-.\SKOG U JUGOSLAVIJI

doksni postovi trajali oko 21 dana godisnje, se ))smelo sarno na zej tinu ku,ati . Ko!iki znacaj makovog semena vidi se i tome sto se u Vojvodini ne moze zamisliti praznik ni gozba bez kolaca s makom itd. Makove s taljike su sirotinjski ogrev u Vojvodini l\1akedoniji.

OPIJUM Opijum

iz obrezani var. album -

vazduhu zgusnu t i s u s n m 1 n i s k koji curi jos zelenih u opijnskog belog makal Papaver somniferum

:l\ .

- Opij ums~i mak poreklom, svoj prilici, i1 Azije, odakle se i danas doija najvise medicinskog opjuma i odakle se kroz ' 'eko\'e gajenje l~jril o na Istok i Zapa1 d . Ga jenje maka zbog semena, ulja i opij uma odavno se odomaCilo u Persij i, Eg1 iptu i Indiji, ka$nije u lni 1 Balkanu, u Juznoj Americi i dug,de. Gajenje. - Ua se doije 1 kg opijuma, potrebno oko 1.000 m2 zemljista i oko 340 casova r~da. Sa 1 hektara doblja se svega 5-15 kg opijuma. Posao vrlo spor i pipav. J edan radnik moze da nabere za dan naj vise pola kilograma afijona, smole ili ka trana, k ako ga nazivajou Mak.edoniji. Od jedne u doija se svega oko 0)0 g opijuma.

Rsprostranj enost.

458

LE.CENJE BtUEM

G::1 opijnskog maka svru dobijanja opijurna izvodljivo samo u zcmlj::1ma u kojima toplo i suso. Gajenje opijums kog maka pod dr zavnom kontlolom, kao i druge monopolske kulture, za razliku od uljanog maka i kLtltura slobodna. Jcscnji USe\1 bolji od prolecnog, jer daje veci prinos, Otporniji prcma bolcstima i \ izdrii prolecnu su~u i druge nczgode. Serne iz obrezanih nije dobro za setvu, jcr delimino izguilo klija\'OSt usled m i smctnj i i sazrevanju duboko zarezanih aura. Za dobljanje prvoklasnog scmea za setvu osta,,e se na nj-ivi pvocvetne, najkrupnije i najlcp~c caurc da potpuno dozru, se izmedu njih izaberu najpunrije s najboljim scmeno bclicaste . Strogo stucno odairanje maka mora se vrs.i ti s vakc godinc.

GLA\' ICE OPfJ uMSKOG 1. MAKEDONSKl 2.

. - RAZNI NACIN I OBREZI\' ANJA CAURA ALOAZIJSI (URSK I) 3. I ND IJ Sl NACIN

Mak jcdnogodisnja kuJturna iljka . Seje se u oktobru ili februaru, odnosno u martu, i vreme dopsti i opasnost od mrazeva prestane. Seje se scjalico, s ili pome~an s peskom, jer seme vrlo sitno. Seje se ccs to zajcdo s rcpom, mrk\'Om ili kirnorn redove na razmak od 40 cn1. Zcmlja mo1a biti Yrlo sitna i staroj snazi. Na 1 hektar potrebno svega oko 5 kg scmea. k v 1 i t t . Nije redak slucaj da rnak ozebe i da se zbog toga mora podsejaYati ili, u najgoem s lucaju, prcorati sejati ne~to drugo. Kod nas se opijnski mak gaji juino od linije Sar-planina-KrajiSte, dakle, sli\'U r~ka Egcjskog n1ora, najvi~e rodnim njivama oko Vardara i njcgO\' ill pri toka, dokle dopiru vetrovi i laga sredozemna klima. Glavna mcsta pui1.vudnje 1 g opijuma su okolina Kavadara i Stipa, dakle, najs\'lja i ajtoplija mesta. 1 , r s t r s i t , k i n d 1 n z 111 1 u s t r s n z i daje mnogo viSe opijuma i ~ vi~e scmena. Nc tt-cba ga gajiti na s laboj , hladnoj, kiseloj, teskoj i vlaznoj zemJ ji. Crnica i plodni rccni nanosi su najbolja zemljista. Predusev treba da bude okopa\1 ina, ostan ili graorica. Duboko zimsko oranje i zaoravanje snega najboljc za nase prilike, zbog redovnih prolecnih susa i vetrova. Stajsko c:tubtc, 100 do 200 kg s uperfosfata i KN03 povecavaju kvalitet i kvantitet pinosa la 5! i Yise. Biraju se ' 'isoravni ili padine jugu okrenute, jer

459
biljka ~t1da od ranill jcsenji i poznih pro1ecnih mrazeva, hladnih zimski \ t:t0\':.1 S \'iSoki\1 baJkan$kih plaina, pre\elike dttgotrajne SUSe, SU\'iSne kise, vJagc i maglc koja sc cc-sto nagomiia u tkotlinama i dolinama (Jnt-a7i$ta) . Narocito i'.a \';m z i v n u n s m i t i t r , k i s cak ni rose. Kad usev n1ike, ptotedi se (40 40 cm), oprasi 2- puta i, uopste briz1ji\'O obradujc. Bitjka u prolece, Cim otopli, brzo izr aste, bujno se pocne t-az,ijati, azg1na sc i okiti vrlo lepim krupnimJ kovrdzama, golim, talasas tim , srcbrnobclim ili pcpeljastim listovima. biljka srebrnastosiv kasta od \'Ostanog pepc1jka. Mak C\7eta u maju junu, sto zavisi od godine, sortc, mcsta, Z~.;mljista i k]jme. Proleci, jari usev C\leta na 10-20 dana kas nijc od jcscn jcg. Biljka naraste do 1,5 m. Staljika se grana tako da na jednom stuku ima 10 do 20 glavica, koje jedna za drugom postepeno sazrevaju. Kada mak gusto posejanJ sitniji i ima svega 1-2 sitne glavice. Za 10-15 dana prec\reta cela nji,,a. Tih zarkih dana, osobito pred vece, buru i kisu, 7 ,,rcmc ]etnjih zapara i pripeka, s makovih polja se rr.zliva opojan i tezak miris S\'ojstYen maku. Seje se m:k s 1 i v t m , jer ova vrsta daje opijum s najveCim procentom morfina. Mak s pla,rim i crvenim cvetom jaci, kupnij i , otporniji, da.ie ' 'ise opijuma i semena, a1i ovaj opijum ima manje morfina i zbog toga se manje ceni. Gaj i sc kao uljevna biljka zbog senzena. Prinos i k\'alitet opijuma zav.i.se od klime. Su~nih godina manji prinos, opijLtm ima vise morfina . PJod caura raznog olika: jaj<>lika, kruskasta, splj<>Stena ... celoj blljci ima mlec11i!1 cevi s beli7n m lecnim sokom, od koga rice otro1111ost cele blljke, jer se mlecno1n soku nalaze alkaloidi. Pri odabitm1j opij1skog maka ttaic se sorte sa sto razvijenom mrei.om mleni!? Ce\li (~~?;"t Ll catoama), sa Sto vise m lecnog soka, sa sto vise morfina i sto kntpijim carama koje Sll Slepecc, tj. potpuno zatvorene, nemaju Otvore, rupice na gornjem delu rispod zaka:stog ziga. Berba opijm1a. -- spolja~njem izgledu, ! konzistencijri i pipanjem proiz110daci ocenjuju kad n v 1 n i i t r n u t k z r z i '' n , v d n i u m . Obicno 10-15 dana posle opadanja C\,eta, cau1-a dostigne S\'oju maksimalnu veHci nu i tada najsoenija. U tom stadiju se ispod glice i iznad prstenastog zadejanja na 5-tablojdci pojavi 7uckast kolut sirine nekoliko milimetara. najbolje vreme za obrezivanje. Cim caut-a pocne zutiti, .sazre,,ati, oevrscava ti i bivati manje socna i manje meka, \' nije dobra za obrezivanje, jer daje manje apijuma. ztelom seme1ut alku.loida. Zato pog:re~no mHljenje da zrelo makovo seme otrovno. Sllncaom, potpuno suvom i tihom vremenu posle podne, radnici 'icni ton1 p oslu, afiondzije, o~trirn seci \rom, umotanim krpe ili u drvo tako da samo malo viri l, pJitko obrezuju caure. su najce~ce stari brijaci, zileti, nazuljeni celini nozevi i sl. Svaki kraj i svaka zemlja ima S\'Oju vrstu priora, nacin obrezivanja, sakupljanja i prerade. ~od n~s na- cine jedan ili tri anje-vi~e v d r v n reza skoo oko cele glavice. U Indiji nacie ''i~e okoitih zareza, u drugim zemljama nekoliko kosih 7a1cza. Vodo\\'IIO obrczivanje oko glavice najbolje , jer tako se zascce naj ''eCi bro mlecnih cevi, najpouzdanije sprecava da sok ne padne na

460
zemlj

LBCENJE BIUEM

i najvisc soka iz gla,rc i5cu11i. Berati idu n t r ~ k da ne ukama i te1om s kiuJi sok s glavka, jer on smesta u kapljicama ili suzicama i cim se eaura ozlcdi. Zarez mora blti vrlo vesto i hitro ucinjen, oko 3/ 4 l glavice, t n d s i t 5 t g d 1 s r v d n i h 5 n i , jcr se tu nalazi naj,,i~e mlocnih cevi. Ako zarez kratak i plitak, onda i5cuti n1alo 5oka jer mali broj ml,e cnih cevi iti ozleden. , naproti\' , ako se p erikarp skroz prosece, ako , dGVkle, zarez suvise dubok, mlecni sok umesto da iscuri povrsinu, gui se u unutra.Snjosti ure. Osim toga, u tako presecenoj glavioi nastaju smetnje pri sazrevanju, seme za proizvodace isto ta ko vaian prihod kao i opijum. Sok gorak, kao rnleko, oko zareza se uhvati kapljice, koje 5 skoro trenutno z g r u u, zalepe za cauru i na vazduhu ubrzo posmede pod uticajem

ea-

enzima. Sutradan ujuttu, nozicem ili narocitom spravicom (>>bealke), radnici sastruzu te mke, JepJjive kapljice u male limene ili zernljane sudove ve zane napred pasu beraca, izvade it h kod kuce i ostave 2-3 dana na prornaji pod kro\om ili na suncu da se rnalo prosuse. Sav opijum se odrnah posle zrrsetka berbe prenese u jedno zbirno mesto (kod nas Skoplj>u), tu 5 pomesa, gnjeci (>> malaksacija) d tako homogenizje ili egalizuje, tj. doija se jedinstven opijum jedne zemlje za tu godinu. Zatim se naCine mali h1epci6i ili kalupi do 1 kg, vi makovo lisce da se n e zalepe jedan za dugi i ostave naetko poredani na drveni1n stelaiama u supi da se na promaji polako suse. U Maloj Aziji suse :ih u korpicama olozenim plodovima stavo]ja (Runzex) da se ne bi zalepili. r s n ili S i V opijurn sadrii oko SOo/o vode, susenjem posle vise rneseoi ili godin dana spadne vlaga na 8-20/ . HlepciCi se moraj dovo1jo razmaCi da se ne doticu kako bi se sto brze osusiIi, ako poplesive, gubc nogo morfina i tesko se mogu prodati. Osusen opijum r azlicitog olika i velicine. Na povrsini hlepciCi i opeke nas eg opijuma imaju ostatk e mako\rog list a r samo karakteristican mozai k , otisak od nerava otpalog lista kome vlazan opijurn bio umotan. Svaka zern1ja p1oizvodi i iZ\'OZi opijum drugom oblik, se vec i formi rnoze znati odakle opijum .potice. U ov:ije vreme u nekim zernljama vade morfi.n iz sarnlevenih rnakovi caura, zbog cega su one postale na$ VaZan izvozni artikal. Prodaju se caure kako od opijumskog k iz Makedonije tako i od ulj anog Vojvodine. Vade ga i jz cele tek procvetatl e biljtke, celoj iljci ima morfina. Inace, u podunavskin1 zemljama, osobito Voj\rodini gaj~ se vrlo mnogo marka, ali ne za vadenje opijma, nego samo za doijanje semena za kolace, poslastice i vadenja l za jelo i industriju. Ovo seme nije belo, nego sivoplavo. SVOJSTVA OPIJUMA Opij.um prelom crvenka'Sto-rnke , tezak, suv, homogen, cvrst, grubo zrnast i sjajan kao smola. U .prah se moze srnrviti tek kad se potpuno osusi; inace sc gnje6i i lepi. Opijm svojsh,enog, narkoticnog mirisa, nesto ljuto-oporog, neprijatnog i vrlo gorkog U!kusa. Nas opijum

461

vrl o aromatian, se i zog toga m nogo ceni. Kad se rukom gnjeci, omek sa i da se mesiti kao testo, guma ili smola. Opij um kisele reakcije. !'v!aloazi jslci, t u1sk( carigradski ili smirnski opijum s lican nasem, sadrfi \ I JSe od IOn/o 1orfjna, samo nije ta.ko cist, irna vise sastrugane pokozice od caure, vise deliCa . i v]age.

Za

medicin s ke m 1 z i s k i

i u rn. Ostali slu.Ze za ivamje.

svr h e

up o tr elja \' a

se

uglavnom

r r i rn i i u m. Opijum za uiivanje: 5n, zvakanje i pice. - Kineski opijum. - Najvise opijma proizvodi Kina. I pored toga ga doneda,,no uvozila. Za 'POSlednjih sto godina lni se vodi privatna s lZbena borba proti\1 uzivanja opijuma.
17~dijski opijunz najvecim delom se izvozi, manjim delom se zemlji potosi, mnogo vise za .zivanj e nego za lecenje . U nekim pakrajinama ga-

jenje

dozvoljeno, ali

ipak pod driavnim nadzorom.

Pel'sijski opijum slican nasem. Dosta cist.

UPOTREBA OPIJUA U NAUCNOJ MEDICINI

se daje za lecenje nervnog sistema, cirkulacije, organa za disanje i varenje i dr. Sluzi kao analgetik (ulaiava i otklanja bol), hipnotik (uspavljuje) i sedativ (urniruje) . Upotreba m u cesta i raznovrsna. Lekovitost i otrovnost op:ijuma potic od njegovih alka101ida, prvom redu morfina, mnogo manje od kodeina, papaverina i ostalih alkaloida. Kodein se upoti~eJjava za uazavanje kaslja. On la.Ze sedativno sredstvo, manje otrovan i uopste manje skodljiv od morfina, jer ne izaz1va nav.blru. Premda morfin glavni ri najaktivnijri alkaloid opijum, nosilac nje govih farmr kodinamskih osobina, ipak dejstvo morfi.na drukcije od delO\'anja opijuma , jer ostali alkaloidi ovoj drogi v ili slabe analgeticna , otrovna i druga svoj stva opijuma. Malo droga koje su tako svestrano i temeljno proucene kao opijum. Pantopo n, Opial, Dorr1opon, Opum concentratum, Panopin , s1icni opijumski preparatri imaju sve ili samo pojedine a lka1aide opijuma bez balastih materija, t ako da im dej stvo obicno brie, i drukcij e od opij uma. U novije vreme sve se vise ttpotreljava ova vrsta opijumskih lekova, jer s se u p r aks.i pokazali kao vrlo dobri. Na primer, pantopon sadrii sve alkaloide lik hidrohlorida priiino u istom odnos kao opijumu.

Opijm

i n

smeju se jaj u se sam o

n 111 n i upotreljat1ati jedino

opijum i 1nakove caure i iskljucivo pod kontrol01n l ekara, doi

-

n !

apateci.

SASTAV OPIJUMA

U opijumu ima 26 alkaloida. Oni cin c priizno jedn cetvrtin droge. Nijedna dntga droga nema toliko mnogo alkaloida kao opijum. Oni s ,,ecim delom vezani na k n s k k i s l i n u, ostatak na smporn i mlecn. Ima i k t i n , laktona mekonske kiseline.

462
PROSECN

LECENJE BIUEM

SASTAV OPIJUlvtA

(~ 1/):

. Narkotina Kodeina PapaYerina Tebaina . Narceina Ostali alkaloida Mekonskc kiseline

Mofina

2 -23
2 -12

0,50,40,20,1do 3-

5 1 0,5 0,2 0,5 8

Mckonina . . . . 0,8- 1,2 Kaucuku slic11H1 supstancija 6-10 Sluzi, gume, pcktina, secera 40-50 Masni maleija . . . . 2- 1 Smole, \ oska, bclanevine 15-20 Mincralnih matcrija 5- 8 Vlage . . . . . . . . 8-18

FALSJ FIATI OPIJUMA. ISPITIV ANJE

Opijum vl o skupa i veoma vaina doga, zbog cega cesto i na razne nacine falsifikuju, osoito za \' t i nercdo\rn prilika uopstc, kad sabde\'anje otezano. U zemljama gdc opijum dr~a,mi monopol, falsifiko' 'anja su gotovo potpuno onemogucena, jer drza\rna kontrola vlo stroga. Pre pustanja u promet '' si se ispitivan opijuma i na kontrolisanLL i ispravnu drogu udaa sc drzavn.i zig i plornba. U ra7..nim zeljama opijum se na razne nacine falsifikuje.

PROBLEtvl OPIJUl\tiA I OPIOlv1ANIJE. BORBA PROTIV PREK01\1ERNE lJPOTREBE OPIJUMA I NJEGOVIH DERIVATA

lstorija opijuma kroz vekove

Lekovitc i opojne osoblne opijuma cini se da su ile poznate odvajkada, ali su prva saznanja magloYita. lVIozda to i r v Nepenllzes. i k r t pise opijumu da uspa\'ljLtje. D i s k r i d i 1 i n i razlikuj ekstrakt iz biljkc od soka sto i iz ozledcne caure. Vec Dioskorid spominje d~ ga fulsifikuju sokom od divljc salate i gumorn. , izglcda, r ,, i i s n i s n1 n i k f 1 s i f i k v n d r g .
izJaic mcdicjnsku upotebu Opiona. Celzijtts ga naziva Lacrima Papaeris, sto rcti mako,,e suze, jer kad se zelena makova caura zascce, iz nje kao bele suze curi sok, kojd se ubrzo zgusne i na cauri ul1vati kao neke sitne smcde l. Kinczi su gajHi n1ak jos da\no prc nase ere i kao i mi u Vojvodini i dlgim s krajevima upotelja\1 ali samo seme, ilo za mcseje kolaca biLo za ccden l. tini se da su za opiju inezi saznali tek IX veku od Arapa, s kojin1. su trgo,,alc juinc kineske luke. Oko l1ilj adLt godina u Kii se opijum urotrejavao sno i jedio kao lck , narocito protiv dizenteri (slobolje). Pusaci opijma mcst imi:1o se \ ljaju tek polo-vinom XIII vela. U pocctku, ,,lasti nisu nBta preclllzimalc, ali kako pu~enje pocelo uzimati (\: vecc 1azmcre opasne epidemijc, zab.1iena t1govina upij mom 1820. godinc. Uslcd toga se aglo raz\rijalo krijt1caenje. Holaactani EngJezi ajviSc dopinese sirenjtl opioma11ije u istocnoj Aziji. Opijsko

lini

463

ccsce

pitaje lt Kini post~jlo sYake godine S\1 C aktuclnijc. Dlavne ,,lasti Slt svc morak intC1 Cisati. Ipak su S\'C te mcre ilc prilino lagc, jer se nije moglo pe(l\'i(lcti kc:l!k' neman peti narodu. Tek kad 1839. god. s in

kincskog caL-a naplsno ut11ro us1cd tro,,anja opijumom, dvor narcdi da se zaplcni i unisti sa\ opijum koji se bude nasao u Kantonu kod cngJcskih i tlrugih cvropskill trgo,-aca. Jstovrcmeno zabranjen uvoz sve robe iz E nglcske. Zbog ovoga dodc i zmclu Ki ne i Engleske do tzv. r '' g i u ms k g r t . Neprijatcljsl\'a su trajala dve godine i zavrsHa se kapitulacijom Kine l842. godine: ugo\'Orom u Nakingu Engleska dobi luku Hoogkong i Kina se ,z da otvori jos pet pislanista straoj trgoYini, da plati \'Cliku ods tctu za uni s teni opijum. Od 50.000 sanduka opijuma, koliko Indija iz,'ooila Ll Kinu 1850. god., izvoz porastao 1865. god. na 70.000 sanduka. D r u g 1 u n1 s k i r t (1857-1860) vodile s u, pored Engleske, jos i Francuska i Sjedinjene Amcrike DZave. I rat Kina izgublla. Ugo\'Or miu jos teze pogodio K~nu: ustanov1jena eksteritorijalnost s tranaca, meduna1odnoj trgovini su otvoena nova p11istanista i jos mnoga Jr-uga ponize nja dozi,,e Kina. Da i koliko-toliko sprecila oclLi11 zlata iz dr
!aveJ i sama i gajiti opijumski 111ak i za kratko vreme postade naj jaci p1oizvoc1: opijuma svetu. Dakle, sto i se kod nas reklo u dri brigu
\'eselje~< .

s,ra nastojaJa prosvecene i rodoljubive intcligencije, narocito skolo~ \'ane omladinc Kini, 1nogobroj nc antiopijumske lige sirom S\1eta, S\'Ctska stampa, gnu$anje i san1ih drzavnika na najvisim polozajima prema politici svoj ih ' ' lada prerna Klni (govo1 Gledstona u engleskom palamentu 1848), sve to osta uza1udno. Pi tanje opijna i opiomanije veoma krupno. Jedni ga puse, drugi piju, treCi Ltbizga,,aju sebl injekcije morfina, heroina i sl. Jedni ga uii''aju da bi sc bar rrenutno oslobodili tuge i zalosti, sitnih S\1akidasnjih i krupn btiga i nevolja. Drugi, opet, kao ' 'elika deca, iitiraju prve smata juCi da modcno i otmeno sve to sto noije obicno normalno. TreCi traze neko srcdstvo za dazenje. I t ako dalje. S\'i se oni ubrzo zaglie lato i sljam i vise ne mogu natrag, no >>teraju dok mogu,<, do konacne propasti, nimalo sla,rne otmene smrti. U pocetku, to prija1 no i neobicno raspolozenje postiZe opioman malirr.. dozama, docaije postepeno sc te doze moraju iz dana dan povecavati da bi se moglu postici jsto raspolozcnje. Pusac opijuma n gui \'Olju, osetlji\s t, azun1, zatirn se jaYlja hronica:1 gastroenteritis, tvd zat\'Or tstolice na 10-15 dana), posJe ccga dolazi jak dizentericni proliv i retko mokrenje; ki ccsto 1 ima belancevine. Jr ljaju se upa l a p luca, nepa Yilnost i ustreptalos t bila (pulsa), ncuralgija, progeivno slaljenje, rukc g drte. Jicc potamni, oci su jspijene i upale, javlja se opsta utuenos t, tron1ost, n1, 11t:poktctlji,st, prerana ostarelost, moralna otupelost i fizicka nemoc (bolesnik n1okri pod sebe) i najzad nastupa smrt zivog lesa.
Vojnicima 1 ju1isanja potajno davan opij urn picu da bi postali svi 1 epiji i rzenziloslniji. - Nelci istorcari m isle da kao Arapi asisu, tako

Turci opijunu L da zahvale za svoje sjajne pobede i osvaj anja. Pre borbe vojnici su opijum i usled toga su postajali hrabriji, neustrasiviji, svieplJl, junaci bez n1ane i straa{< . Tvrde da ti u zemljj pocetkom svakog rata nestalo opijuma. Tako su, prime, austrijske vlasti preko svo-

464
jill
Zra

LECE.NJE BIUEM

obavcsta\'anc kacl god i se Tska Cc,ina 5pr~mala za rat . Vojni nakupci, tttrski tt~govci bi kupova\i , elike kolicic npiJuma Solnu , Scezu, Bi,tolju, Skoplj u i drugim mestima Makcdonije. Poeetkom O\' Og \eka, ser Robert Hart, tadasnj i direktor kineskih carinarn ica, procenio da jedan K.inez popusi oko 4 kg opijuma godisnjc, sto Plcc.lsta lja za jednu naselj en pokrajinu, kao sto to Se u, godisnj u potros od m iliona 600 hiljada kilograma. i
Od p1ildn ost ri/1 p1odajoz droge, kolon i jalne vlas ti su i zdrza,)al e S\lll up\'11ll vlast. \ 'eCina kolonijalnih vlada imala toliko k r i s t od opijuma da mogla rp 1 t i i i z d r v t i 1 k u n in '' n i s t \' , s k s v u s t 1 r v n u v 1 s t 1 dm i r i t i d r u g d r v n r s h d .

~pijua~ U\'Ck ivalc ago\remcno

ZA STA SE SVE TROSI OPIJUM? VISE OD 9! PROIZVEDENOG OPIJUMA POTROSE NARKOANI

Zah\-aljujuci ' 'elikon1 broju veoma vafnih alkaloida, opijum ima siroktt i raznoliku potrebu. Najve6i deo rnedioin skog opijurna trosi se za proiz,octnj ll rnorfina. kodein a, papaverina i drugih alkaloida i njihovih derivata potrebnih za lecenje. Ivlanji deo trose apot6ke i dogerije za izradu inktura, ck trRkta i drug galenskih p l"eparata. Na zalost, jos u vek najvise opijuma potrose opiomani. Racuna se da kolicina morfi na k godiSnje potros i 200 opiomana iznosi Yise nego mcdicinska god isnja potrosnj a cele Jugoslavij e. Iako su u iz,resn im zemljama tvomice opijumskih alkaloida pod strogom drza\'nom kontrolom, ipak se iz njih ve6i deo poizvedenog rnorfina i heroina proda za u.Zi,,anje. I pojedine vlade i Svetska zdravstvena organizacija pokusrale su n s,e moguce nacine da s prece ili bar da smanje broj opion1ana i ostalih, i da se ba r p r iblizno dobije cifra izvezenog, odnosno uvezenog i za u.Zi\ra.nj e utrosen og morfina, heroina i ostalih opijata, a li 6Vi pokusaji ostase bezuspesni i uzaludni. Ogranicenje proizvodnje opijuma cilj Konferencije u angaju 1909. U Hagu 1') 12. god. JSazvana I metunarodna konferenoija protiv proiz,,odnje i krij umcarenja opijma i njegovih aJkaloida i deri\1 ata.

BELA KUGA
Za Kin opiomanija ila veci porok, nesreca i opasnost no alkool za mnoge cvropske zemJje. >>Be la kuga i danas kosi milioe zivota, razara stotine mirnih i dotle srecnih porod~ca, dovodi pitanje ops1:anak izvesnih pokrajjna, plemena, naroda , cak i driava.

M:\KOVE CAURE U NAUCNOJ FARACIJI I MEDICINI VAZAN LEK I JOS VAZNIJ LEKOVIT SIROVINA
Prazne makove caure ili glavice su krte, velike k ao , s mnogim pregradama. Caurc su raznog oblika i veliine, okuglaste ili jajasto-duguljaste, gole, sivkast o-zelen e ilri. pepeljavoplavkaste, na vrhu imajru velik , pljo-

465

snat, okrugao. tockast, sedeci zig, koji zrakasto isprugan, obicno sa 1015 zubaca. Pod figom ima ponekad desetak rupica. Ukusa su ept ijatnog, garkog. Glavice koje nisu gorkog ukusa treba odbacirti, jer poticu od zrele iljke bez alkaloida. HemijskJ sasta~. - Ukoblko su xaure brane zreJije, utotko sadrte m anje opijumskih alkaloida, tako da zrele carure imaju jos svega oko 0,02/ 0 (Frome). Inace, nadeno oko 0,18/-0,28/ morfina, 0,04/ naa'lrotina, malo papaverina, narceina, papaveramina i ostalili opijumskih alkaloida. Nezrele caure u prosveceoim 7 .emljama mogu se dobiti samo u apotekama na recept. Prepisuju ih jos neke farrnalropeje za izradu siupa. Deluju slicno opijumu. Makove caure su sredstvo za umir enje i uazavanje bolova. U apoteci se ma kove caure cuvaju pod kljucem, kao i ostali otrovi. Pokusaji izvesnih vlada da se zabrani sejanje maka dosad nisu uspeli, jer to ne s hran1j iva i lekovita nego i veoma lepa ukrasna biljka. Nekih godioa s e samo iz Vojvodine izveze oko rnilion kllogrJma praznJ.h, 7.dravih, leko\'itih caura, jer se farmaceutS1koj industriji ~~ njih vacli n1orfin i drugi opijumski a lkaloidi va2ni za terapiju. LEKOVITE Majke,
osoito URE U NARODNOJ MEDICINI VELIKO NARODNO ZLO

nasim vojvodanskim se1ima, za vreme veli'kih i teskih poJjski radova, kuvaju mako\re caure u vodi, ocede crvenkato-mrku tecnost, oslade 1 daju boleslji'Voj i placljirvoj deci da piju ili da si5aju da se smire, da ih prode trbobolja 'i da spavaju. Iako su zabelezeni slucajevi trovanja, i mada zdravstvei radnici vode upornu propagand protiv upotrebe ovog otrova, ipak se >~mak jos 'Ponegde daje deci da piju.
V

SEME

Makovo seme n ije otrovno. Na:protirv, ono vrlo hranljivo: daje vise kalori ja nego meso. Upotreljava se seme od opijumskog i drugi h vrsta maka. Kod nas se mak nogo seje narocito u Makedoniji i Vojvodini. Makovo seme vrlo sitno zrno, svega 1-1,5 mm u precniku, bubrezastog oika i golubije . U ulegnueu vidi se mali Zckast oiiljak od pupka. Lupom se vidi karakterirsticna mreza od sestouglih okana koju grade nabori semenog ontaca. U belom, masnom, velikom endospernu leii mala klica u ob)jku luka. Ukusa lagog, uljast-og i dosta prijatnog. H. e mijsld sastav. - Ima 45 do 550fo masnog suJivog ulja, 200/ belancevina, sluzi, lecitina, pentozana itd. Ne-tna alkaloida, prema tome, seme nije otrovno kako to mnogi misle. Da makovo seme otrovno, onda i svake godine ilo mnogo mHiona potrovanih osoba u Jugoslaviji, Rumuniji, Madarskoj, Cel1oslo\rackoj i Austriji, jer se trim zemljama svakodnevno trose vagonske kolicine makovog semena za spravljanje najraznovsnijrih kolaca i poslastica. Prvim, hladnim cedenje m dobija se olro 20/ bezbojnog ulja, naknadnim, toplim jos 20/, a]i ovo tamno obojeno i zbog toga se upotreljava u industriji, ne za medicinske svrhe' ni1:i za jelo. U nasim tvomcama zej-

466

LECENJE BlUl?.M

tina doija se danas iz makovog semena vrlo ukusan zejtin za j elo, vrlo slabo obojen. Ranije se n1nogim rnestima Makedonije cedio na primitivan, zastareo naoin tarnno obojen zejtin za jelo ~arlagan, te~kog, neprijatnog, ze zenog mirisa, 1 koje se Jose v i brzo u gorea. 1icerida oleinske i linolne kiseliJ1e Makovo l se sastoji pretezno od g1 i zbog toga susivo (d za kuvanje fi rnajza) i ima vek jodni broj. Upotreba. - Seme se apotekama i kozmetioi upotreljava za iz. radu emulzija. Inace, gla,ma upotreba ma!kovog semena u industriji zejtina za jelo i za izradu firnajza i sapuna, Srednjoj E vropi i n a Istoku za '.izradu raznih kolaea. Uljanim pogacama hane stoku, slufi i za falsifikovanje zaoina i droga pra~ku. Uljane pogace su vrlo hranlji~ve. Otkud potitu trovanja makovtm semenom? - U Mal!arskoj su 1910. god. zabelezena trovanja mako,,im <Semenom. Mcdutim, kako dokazano da makovo s~me ne sadrzi alkaloida, vec ranije zabelezen slueaj da makovo seme uvezeno iz nekih driava sadriavalo prime~anog bnikinog semena (Semen. H yoscyami), verovatno da i u ovom slucaju posredi takva otrovna primesa. Bnikino seme sitnije (do 0,9 mm), misije , gorkog i neprijatnog ukusa. Mikrokopom se vi1 de kropne celije epiderme, sem ene ljuske talasas to zadeljale sa ti strane. Narodna lmena: afion, afiun, asa~, beli mak, i pi~tomi lrki mak, vrtni mak, drijemak, pitomi mak, pitomi makalj.
kkurik,

ve-

ALINA

Rubus idaeus L. -

Rosaceae

Malina se kod nas mnogo sadi zbog ukusnih plodova. NajvBe se gaji oko gradova, jer se veci deo plodova prodaje svezem stanju na gradskim pijacama. Od mane se pravi 1 i n v s k, od ovoga se izraduje l i n v s i r u (Sirupus Rubi idaei), koji propiuj nasa i gotovo sve druge far makopeje u S\'etu. U malinama ima oko 70 do 900/ soka. Sok sadrn oko 20/ 1 i m n v i u n k i s 1 i n , malo mravlje kiseline, secera, pektina, isparljivih mkisnih sastojaka, crvene i dr. Ima v i t m i n G. Malinov sok vrlo zdrav d prijatan napitak. Znatnom kolicinom organskih lci'Selina \7 sok osvezava, aromaticni sastojoi mu popravljaj miris. Zbog ! zivocrvene , prijatnog mirisa i kusa, malinov sirup se vrlo cesto dodaje 1-azrum tecnim lekovima. Infuza, dekokta i os tali tecni lepraksi, najce~ee se zasladuju malinovim sirupom. kovi, naroOito oni u decjoj Osusen. malin.ov plod ulazi satav vo6nih i tzv. vitaminskih cajeva zajedno sa plodovima sumske jagode, borovnice, sipka i dugog d!ivljeg voca. Izrada tih cajeva kod nas nepoznata i zanema~rena. to veli!ka steta, jer nema prijatnijeg napi1ka preko zime od nacinjenog od mesavine osusenog sumskog voca. Osim toga, sve to kiselo oporo divlje voce i osSenom stanju jos u\rek ima znatnu kol!icinu v i t m d n , pogotovo vitarnina . Kad se ima vidu da preko leta nedostatak vi~tamina nadoknadujemo raznim drugim vocem i zelenim, svezim povrcem, da irmamo mnogo

467

maJina, da mnogo \' ccsto preko leta propadne, jer ne moze sve da sc pojcde, onda ima ~ \' i~e razloga da svaka doma6ica preko leta osu~ i nekoliko kilogtCtma malina za svakog clana porodice i da to uva za zimu i prvu polo,,inu proJeca kad nema sveze hrane. l i n v 1i s t ( Rubi idaei foli) sadrfi tanina, flavonoida, vi tamina i organskih kisclina. Upotrelja,,a se protiv proli\-a i uop~te kao adstringens. Ulazi sastav grudnih cajeva. Fermentiran lis t pijatno mii~e. s licno kineskom u, zbog cega ovaj cesto sluZio kao zamena kincskom caju. Cesce se daje smesa fermentiranih listova maline, kupine, jagode, ogrozda i riizla. su siro tinjsk.i ili ratni cajeYi.
Naodna lmena: jagodnjak, malina planinska, malinjck, maljuga, muraga, plasmika, sunica, himper, \1 jagoda, crena kupina, cr]ena kupina.

Pod nazivom l>mana{( podrazumevaj se razni slatki biljni eksudati. Oficinalna mana na vazdhu osusen sladak sok, koji curi iz povredenog stala gajenog crnog m alog s n , F1axin.us orn.us L . var. ro tundifol ius Oleaceae. drvo visoko 8-13 metara. Rasprostranjenost. - Najvise crnog jasena ima j uZ:noj Evropi. U nas ga ima ne samo u Dalmaciji nego i ostalim sumama Balkana. Na sever noj obali S~cilije ~ gaji (frasineti). Ona glavni proizvodac mane. Gajenje. Berba. - Cri jasen se sadi dobru z l na rastojanju od 2 , cesto i kao mesovita kultura zajedno s aslinom i kestenom. Vadenj e mane pocinje oko osme godine i traje desetak godina . Posle toga se drvo odsece, se osta,re jzdanci, koji se kasnije eksploatasu . Zarezi,,anje pocjnje julu i traje do septembra. Odrnah iznad zemlje nacini se jedan \'Odorran dbok zarez do drveta. Sutradan se na 2 do 4 cm tacno iznad ovog acini nova ozleda i t ako svaki dan do vrha stabla, sve dok traje susa sezona. Naredne godine se pocne opet 'odozdo, aLi s druge stra[le stabl a. U zarez sc metne sla m,ka, n eko drvce i se nista ne ,s tavi se sok zalepi na koru kao smola. Najbolja droga se dobija za vreme lepih i toplih dana iz m la dih stabala, u oiiku cevi i oJuka (1. cannulata). 1a1 U'la communis, /111. J>inguis gumasta, zelatinozna, slepljena, tanma masa cesto saku pljena sa zemlje. Iz ozledenog s tala c uri nagorak mrko-fut sok, koji pla\1 0 fl uoreskje, ssenjem izlec:i, pobeli, ~vrsne i izgubi gorcinu. Svojstva. - Mamta can.n.ulata, v s t , f i i n 1 n m n dolazi suvim, belo-fuckastim kr ista lastim kornadima, kojti s dugacki do 15 , sirok.i 2 do 4 , m a lo izlebljeni ili bezmalo 'Pi2)masti i zaolj eno trouglasti. ~lana i njen \rodeni rastvor pokazuju plavu fluore.scencij u ultra ,ioletnoj svetlosti. U k s s 1 t k g, i r i s slabog, rnalo na 1ned. Sastav. - U tnani ima oko 55 0 n i t 1 i1i n i t (u najboljim vrs tama ima ovog alkohola do 900/, slabim svega 30/) . I oko 1{)11/ vlage, 2; 0 gJikoze, 2,50fo fru1ktoze, 6/ n t r i z , 12/ m n -

468

LE.CE.N!E BIUEM

t t r z , 0 ,050 s 1 glikozida f r k s z d , tiji vodeni i alkoholni rastvori plavo fluoreskuju i kojli se hidrolizuje na g.kozu i frakse tol (trioksikumarin). U lo~ijim vstama mane ima sluzi, Hmunove kiseline i ima ' 'ise fraksozida. Upotreba. - lag laksans, koji se daje najcesce deci, jer ne izaziva ni gadenje ni upanje, uz to slatkog ukusa. Izraduje se Sirupus Mannae, Sirupus Senae Manna i lnfusum Se111w.e c01npositum.

ANDRAGORA,

ALRAUNA, ANDRAGULA, NARANGULINA, ALRUN

UNDRAGULA,

Mandragora officinarum L. -

Solanaceae

ANDRAGORA: BIUA

U CVATU, KOREN 1 PLOD

Trajna zeljasta biljka, .koja raste oko Sredozemnog mora. U nas ima samo u okolini Dubrovnika. Koren do 60 dugacak, debeo, mesnat, belicasto-zuckast, ccsro r azgranat ~ ponekad neobicnog oblika koji lici na covekov trup. Takvo .koenje cudnog, covekolikog k skupo prodava-

SI..

469

j er mu pridavana c udo tvorna z~ t itna i isceJiteljska moc. LBce krupno i s kupljt:mo u rozetu . Plo d zuta , menata, ok ruglasta b obica veliine g:olubljeg j aj eta. Upo trelja,raj u se koren , list i plod (Marzdragorae radix, foliu111 e.t frttct u s ). C'udot\'Omi i skupo platani mandll"agorin , zcpravo, sme~a hioscij amina, at1 opirza, skopolamirza i drugih a1kaloida koji se nalaze u srodnim blljkama: velebilju , t atuli. bunici i belo m bunu. Prema tome, dejs tvo mandagore isto kao .i o\rih bllj aka. N eopr avdan a upotreba mandragore kao Jjubnog napitka, za muske snage i tome slicno. Ona u rukama sa r1atana skodljiva, i smrtorzosrza! Znaoi tovanja su isti kao i od vele.ilja i tatule.
DO,

SL

Taraxacum officinale Web.- Compositae

Maslacak dugovecna zeljasta biljka, koja raste kao korov svuda, najvise vl.Znim livadama. VlaZ.na mesta se ponekad Zte od iscvetaiog maslack a. Ima zemalj a gde se 1naslacak gaj~. Iz verti1kalnog, dgovecnog, vr1o r azvij enog, malo razgranatog .korena i zbija rozeta od lisea polegla zemlJi. Nem a s taljike. Cvetna drska gola, splja, nerazgranata, valjkast., visoka 15-30 cm na vrhu nosi zlatnofut glavicastu cvast slozenu od jezicastih cvetova. Maslacak se razmnozava semenom koje ve1ar nosi kao padobrane, j er s u semenke vrJo lake i imaj perjanicu. Svi d elovi l)iljke su g r k g u k u s i 4maju mnogo belog l cn g s k , koj i oiJ ato curi kad se blljka ozledi. Mleoni sok najgorci, u njemu ima naj vise lekovitih s as tojaka; maslacak i otrovan. Berba. - U nekim zemlja ma traZi se samo koren, drugim list tre6im cela biljka s korenom iskopana r ano proleee pre cvetanja. tome n a si biljari treba da vode racuna. Najvise se trazi kor en (Taraxaci radix). Mnogi iljari se ne slazu u pogledu vremena kada treba oba\lli,ti berbu. Izgleda da koren ! najviSe gorCine u dr ugoj polovini leta i da ga tada treba b r ati . Kasnij e, jesen, ima vise inulina, taj sastojak bi dobar za proizvodn ju k afenih dodataka (kao cigura). r n dugacak do 20 , debeo 0,5-1,5 , vre tenast i valjkast, sp olja futomrk. Svez koren pun belog mlecno g soka koji o.ilato curi iz mlecnili cevi rasporedenih u koncen ticne krugove. lzgled droge. - Kad se osui, koren splasne, sm ezura se, izgui oko 3/ 4 svoje t ezine i postane sivomr k . Uzduz, mes timior i popreko (glava) naoine se puge i n a b ori . Mlecne cevi s vrlo tamne, crnomrke. Droga

krta i tvrda. U k s gorkog. L m se na popreenom preseku rrazlikje siroka, belicasta kora, ogranicena kamijalnim prstenom od .svetloztog uskog drveta. U drvetu se vide iroki otvori drvenih sudova, u k()ri mnogobrojn~ tamnomr.k~ koncentricni krugovi koji se sastoje od grupa poprecno prerezanih mlecnih cev. i. odnom 'rodon1 ovlaZen presek korena ne poplavi, jer ne sadr:Zi skroba, nego inulina.

470

LECENJE BIUl!M

S~~av. ~ r k s i n i t r k s r 1 n su dve gorke, u vodi rastvor lJIVe heteroz1dne supstancije, koje se nalaze najvi~e u mlenom soku . U korenu ima jos i enzima, holina, etaskog ulja, smole, masnih kisclina mnogo inulina (u j esen do 400/) i secera (do 1 80/). ,

ASLACA K

neosapunjivom delu mas ti ima rotosterola, iz kojih su izolovani terpenski alkoholi: taaksasterol i beta-amirin. U .stu ima ,] nozi ta, sluzi, ~ecera, s mole tarak sacina. List bran u prolece najle kovitiji. Upotreba. - n masJacka, kao i sve duge gorke droge, povecava apetit i dobro de luje na varenje. U anglosak sonskim zemljama ma~Jacak vrlo omiljen lag laksans protiv atonicne dispepsije i diuretik. Daje se obliku ~li ekstrakta. U prosvecenim zemljama maslaCak prva pro-

ASLINA

471

lecna salata koja se t1oS.i ogromnim kolitinama kao prva presna vitaminska hrana, tako potebna posle dgotrajne zimske suve hrane. Maslatak se upotrej ava u d meddc1ni, pored ostalog (rano u p. r olece sveza biljka) Za ciscenje krvi, kao di.retitk, protiv bolova fuci , jetre itd. Indstrij ske koJicine di,,ljeg, novije veme sve vie gajenog korena maslacka traze se i upotrejavaju kao dodatak kaH zajed.no sa cigurom ili bez nje. Zato kod n as t sab rati vagonske ko1i6ine korena, kako za podmlvanje domaCih potreba, tako i jos vise, za izvoz. Kod nas se maslacak malo upotre ljava, te i tebalo vrsiti s to zivlju propagand za sto iru primenu ove korisne, neotrovne, domace droge. Istorija. - Nema pozdanih podataka potrebi maslacka doba Grka i Rtimljana. Prvi ga spomi'Ilj aips~i medicinski pioi Razes i Avicena i od toga doba do danas maslacak se stalno upotreljava, vise u narodnoj nego slrolskoj medic ini. Francuki nazi.v pissenldt ukazuje na dejstvo malacka.

1. tuci: 40 g korena maslaka i vodopije i 20 g n. Tri kasike popari se sa pola litra kljcaJle vode, poklop;i, ostavi 2 sata i pije na 2 sata j edna 'kasika. 2. Otezano mokrenje: 30 g maslak.a, rastavica i sitnice i 10 g svile od k.ukuruza, kao pod 1.
Narodna imena: andraska, marta, bos-gologlav, veiznjaca, vetrokaz, glsiila, gologlavica, gorko zelje, glci dimac, decji lanCic, zucanica, z ljanica, zuljevica, :lutelj, zuteljak, zurten~ca, fuccmik, fucenica, zuCanik., jovancak, k ravlje \', krmece cvece, maslaoik, maslacica, maslacnik, milosav.ka, mlekaca, mlec, mleca:k, mlecac, mlecic, mlecka, mlicak, mljekaea, mljecka, obrnice, ovcja mlecka, popina pogacica, popino guvno, radic, salatusa, sindZiac, talijanska salata, trarva od groznice.

ASLINA

Olea europeae L. -

Oleac.eae

Maslina dgovecno ~imzeleniQ, krivo, kvrgavo i zavrnuto, vrlo razgranato drvo, visoko do 12 rn. Gaji se kod nas u Primorju. Plod jajolika kostunica, dgacka 2-3 cm, debela 1- 1,5 cm, gola, sjajna, tackasta, zelena, zatzim crvekasta, kad sazri, rpotane skoro crna. Droga. - J..ist, plod i ulje (Olivae folium, fructus et oleum). Berba 1 p1erada. - Od nepotpuno zrelih, zelenih masna dobija se zelenkasto, najfin-jje u l je, od potpuno zrelith, crnih doija se vise ulja, ali ono slabijeg kvablteta. - U .prolece se beru mlacLi vrsni litovi. Sastav: - List: flavonski i drugi heterozkLi, sapobozidi, oko 3/ mani tola, pirogalni Lanini, seceri, tSOle i firosteroli. Plod: oko 22<>/ (osusen 400/) ulja, 50fo belancevina, hlorofila, manitola, hetetozida i saponozida, gluta1iona, smole i voska. Ulje se sastoji od prilizno 75/ . 1 i n , 4:-'~2/ 1 i n 1 i n , 7-12~/ 1 m i t i n , 2-40f0 s t r r n , r h 1 d 1 n i m i r i s t i-

472

LECBNJB BIUBM

i n . Neosapunji,rog dela ima oko / i u njemu skvalena i v i t m i n i , vise u ncprciscenom nego u preciscenom ulju, jer se rafinacijom vitamji ''e6m delom unistavaju. Ima i hlorofila i ksantofila, od kojih potice

ulja.

Upotreba. - Zbog sedativnih, holagognih i laksantnih osobina ulje se daje kao lago sredstvo prottiv fucnog kamena, ncfriticnih kolika, zatvora i td. Daje se i kao an ticlot u velikim dozama protiv otrova koji drafe. Umiruje suncem opecena mesta na kozi. Nijedno se ulje tako cesto i raznovrsno ne upotreja,,a u farn1aciji za izradu masti, linimenta, flastera, r~ lekovitih ulj a kao masliovo. Za ishranu maslinovo ulje jos uvek najvise cenjeno i trazeno. Protiv zat\10ra uzima se 1-2 kasike izjutra. Za isteivanje zucnog kamena 3-4 uzastopna dana 2 kasike pre spavanja. List se pije u oiku , ekstrakta i drugih preparata. Dvadeset listova kuva se sa 300 g ' 'ode da "Ltvri do 200 g tecnosti, procedi, zasladi .i toplo pije pre jela izjLitra i uvece. List se uport:reljava narodnoj, posle rata i u naucnoj medicini kao efikasno sredstvo prot iv v.isokog kvnog pitiska, jer siri krvne sudove. Narodna imena: vlastita maslina, maslinka, maslica, oljika, ulika, uljenika, uljika.

PARAGVAJSKI

Yerba Mate

Droga se sastoj i od isca razn~h vrsta /lex iz porodice Aquifoliaceae. lepo dugovecno zin1Zeleno dnece, visoko 6-14 , koje raste na velikom prosDranstvu u Juinoj Americi. Poznato vise od 15. vrsta, ali se najvise ceni i u O\Iije vrelne ponovo gajJ Ilex paraguariensis St. Hilaire, naroeito s umama Paragvaja i juznog Brazila. Lisce se bere kad semenje pocne sazrevati. Beraci seku lisnate grane, oprlje ih b:im prov1acenjem kroz vatru, oberu najlepse lisce i prie do mrko-ome . U no,,ije vreme sve ~ ' 'ise prelazi na industrijskd nacin proizvodnje, pri ccmu se dobija bolja, cistija i ujednacenija droga. Na kraju se Hsce osusi i drobi. Ukusa nagorkog i slabo aromaticnog. Mate sadrii 0,5-2/ 0 1k f i n , oko 100/ t n n , malo etarskog ulja zeJene , srnole, 7~12/ s r , oko 2tJfo rnasnog ulj~. 2-I'/ jednog gorkog gJikozida, n1alo vitamina i dr. Vise od 10 miliona stanovniJka Juzne Amerike pije svakodnevno mate, kao s to se u nas pije kafa i kineski . Mate se pije vreo D.z narocitih sudova pomocu ce,,i, ikoja na donjoj strani izbusena. Ako se lisce duie kuva, u ''odu prelazi i smola koja deluje pugativno. Dejstvo matea u pnrom redu smulantno delovanje kofeina, zatim slabo adstringentno dejstvo tanina. U Evropu droga donoSena pod raznim nazivima: paragvajsk4, jezuitski, isusovacki, mjsionarski .

IN

473
IN

Melissa ofticinalis L. -

Labiatae

Up~teba matifnjaka u naufnoj medlctnl. - Rat nerava ~ traje, premda svetski rat prc dve i decenije prcstao. Ljudi se nerviraju sve vi~e i vBc. Tempo zivota postaje vrtoglaviji, dinamicniji. Sve to negativno utice na nase zi\'t:e . Prerna podacima Svetske zdravstvene Organizacij e ujedinjenih nacija Zenevi, potrosnja bbiturata i mnogih drugih sintetskih, istina veoma efikasnih ali istovrereno i ''rlo opasnih 1ekova, raste iz godine godinu, zajedno s tim i sve veci broj medikamentoznih trovanja. . tirri, namernim i nenamernim intokikacijama, osobito mladog sveta, svakodnevno pise ne samo naucna nego cak i dnevna stampa. Zdravstvenj radnici se u svim zemljama bare s manje ili vise speha protiv nerazumne i preterane, maho nepotrebne upotrebe tih novih lekova vrlo jakog dejstva.
Blagotvor11.o dejstvo maticnjaka poznato odavna, jos od starih Grka i Rimljana. Koliko cenjen maticnjak vidi se i tome sto su ga Arapi

jos pre hiljadtt godina gajili, mi ni danas ne mozemo da ubedimo ne samo nepismene planince nego i nase skolovane infenjere i druge strucnjake da gaje ovu leko,Jilu, mi1'isnu, ukrasnu, industrijsku, zacinsku, aromaticnu i ntedonOS11U biljku.

Zahvaljujuci veoma slozenom sastavu, rnaticnjak delje na vise organa. GJavni mu sastojak sk-upoceno t r s k u 1 vanredno prijatnog mirisa koje osvezava i razgaljuje. Maticnjak g, dobar i veoma pijatan Jek prot:iv nadi m anja u organima za varenje, protiv neralgije, histeije, neurastenije, gadenja, povracanja . proliva. U industrijskitn zetnljama sve se vise daje trudnicama koje tesko 1rzose i kojih se cesto ja,,lja gatlenje i povraca11je, zbog cega buduce majke slabe.
Da bi se to sprecilo, 011 umesto vode piju lag od maticnjaka kome c sto dodaju mlo soka od limuna, kiselih visanja, malina, pomorandie itd.
v je,rto. v.Znije, vrlo prijatno

Ovo

porpuno neskodljivo, svakom pristpacno i, sto najsredstvo koje se sa ufi\ranjem pije kao neki prvokla-

san napitak. Sam Hst maticnjaka, jos cesce pomesan s gorkim travama (icom, Iincurom, gorkom delelinom, hajducicom, podbicom i dr.), uspesno se daje slaunjavim za pojacavanje apetita. Od maticnjaka se u Zapadnoj Evropi posle rata pocinje sve vise upotreljavati bezalkohol11i napitak za osvetava11je k ima rnatienjaka, kole, limuna i jos nekih drugih prijatnih vocnih s'Okova, osohito od kiselih visanja i riizla. Razni preparati u kojjma se nalazi ili ekstrakt ibl etarsko ulje maticnjaka upotreljavaju se .kao dodatak kupkama protiv neuralgdje i reumatizrna. U matienjakovom listu irna neSto malo tanina, zbog cega se ovaj list upotrejava kao g i prijatno sredstvo potiv proliva, osob'ito onih dosadn1b i cpasnih letnj decjih proliva, opasne rednje .n asi.m selima. Prisustvo gotkih i oporjh materija objasnjava vekovnu upotrebu maticnjaka za izradu raznih farmaceutskih preparata za jacanje.

474

LN

BII.JE.

Lis t m atit njaka, osoito n jeguvo mirisno is pa rljivo e tarslro ulje, mnogo se ceni za maskiranje neprijatnih mirisa raznih /ekova i nap i taka siroke po trosnje.

Etarsko ulje od matl~njaka. - Dobija se d estilacijom s vodenom par om m a ticnjaka po kosenog fam cvetanj a. Ovo U!lje rizvanredno prijatnog mirisa koristi se ne samo farmaoiji vec, jos vise, ~ indus triji parfen i kozmetike. veoma prijatno mirise i podseca na Hmun, zbog cega se i m atic njak cesto narod naziva jos i limn-trava . Institt za proca,,anje lekovitog ilja Beogradu sa svojih plantafa do bija liS't i proizvodi k\alitetno eta11Sko l od maticnja!ka.
Berba. - Od n1atienjaka se naj vise ceni list, jer ostalim organima ima maJo lekoviti sastojaka, osim cvetu, ali cveta malo tako da n ema prak~cnu primenu. Pogresno ~to neki biljar.i zanj maticnjak kad u pnorn cvetanj, jer to vreme 1is t izgubio veci deo svojih lekovitih sastojaka. Eto, i to jedan od razloga zas to veCina nasih proizvodaca maticnjaka na sve strane nudi svoj robu i ne moze da proda, jer niko nece da kupi los drogu.

List maticnjaka se mora brati pre sto se biljci pojave cvetovi, jer to vrem e lisce najkrpnije i ima ajviJe etarskog ulja, koje tada
ajmirisnije.

Da bi se doblo kvalitetan list maticnjaka, mora se brati rpo tihom, lepom i suncancn vreenu kad vise nema rose. Obrano lisce ne srne se prenoS>iti vrecama, nego korpama i sanduoima, ali se ne sme naijati i gjeciti. Cim se obere, Jisce se mora odmah os~iti ~to tanjem sloj (oko 2 prs ta deljine), u hlad na jakoj promaj.i (negde pod krovom) ibl s~nici na temperatri do 40 . Grdno grese oni proizvodaci koji list matienjaka brzin. osu se na 100 , posto n a toj temperatri sve etarsko l izvetri, i takav matric11jak nikome ne treba jer iz~bi .mif1is lekov.itost. Cuvanje i pakovanje. - Najvafniji le1roviti saostojak matienjaka vrlo lako is parljivo mirisno etarsko ulje. Tog ulja blstu ima vrlo malo, svega 0,01-0,l O fo, ali uno tako prijatno i mkino da se covek prevari i pove ruje da ga ima vise. Posto se to ulje alazi spolja, listu mikroskopski

sitnim bradavicastim f.lezdanim dlakama, vrlo neznim i lomljivi~n, rkova nje 1naticnjakom m ora biti veoma pailjivo. Ako se s njim stalno barata i prevrce tok rada, sve zlezde pootpadati i maticnjak izgubiti svak
Jekovitost. svega toga, Iist maticnjaka se mora pazljivo brati i, cim se os~i, odmah se mora hermeticki mpakovali kalrtnS'ke kutje olozene visestrukom debelom hartijom. Mora se cvati na hladnm i mratnom mestu. Najbo1je se saeuva etarsko .u lje kad se li~t presuje, za izvoz i veleprodaj u velikim pesovanim balama od 50 kg, za potrebe potrosaca taletama od 1 do 1 grama. Gajenje. - Retko se l tilj'ka moze talro lalro i jednostavno gajiti kao maticnjak. Gaji se setvom rsemena i brie deljenjem bsenova. jednom zapati maticnjak rsvom vrtu i'lri cvetnjak ispred prozora, dmace ga dokle god ziv, j er maticnjak dgovecna, vrlo otpona bHJka koja se zadovoljava svim tipovima zemlj:ista i podnosi razne cdi klime i vremena.
Zog

IN

475

Ipak, kao i dugo kulturno bilje, i matitnjak ~ bitJi i bujniji i mirisniji i lepsi n a dbokon1, plodnom, rastresirom zernljti~tu gde ima dovoljno vlage, ali da nije zabareno. Moze se gajiti i u po1useni. Nai stari iskusni pcelari su to d'Oro znali, u ga uvek .i.mali pun kovanluk, OkQ S\rake kosnice, oko sljiva ~l!i drugih voCaka. U nasim svetlim lisrop adnim S1Jmama, istinama i obodima, uvek se p onegde nai .nekoLi ko busenova maticnjaka. Najjedn.ostavije vlafn'Om i kisovitom vremenu dskopati ove busenove i sa dovoljno zemlje preneti svoj vrt. Maticnjak daje mnogo semena. On:o sirtno, mko, tvrdo i tima vrlo dobru klijavost. Seme se m'Oze sakupiti i posejati isto onako kao sto nas svet na selu vesto ~ znalacki da poseje i proizvede rasad od papnitke, paradajza i ks, se taj rasad matJienjaka rasadi u maju i junu na stalna mesta, na rastojanju oko pola metra struk od struka. Brzi se uspeh .postiZe deljenjem busenova i rasadivanjem na stalna mesta, bolje jesen no prolece, jer su u nas proleea gotovo redavno susna i vetrovita, osobioo u dstocnim i nizijskim delovima J u goslavije. Obradje se kao i nana. Ma1Iicnjak se gaji i kao ukrasna biljka parkovima, najcesce obodu rodela i pored staza. Moze se kesati tako da staJ.no mlad i zelen. Na Stanici za selekciju lekovitog i aromaticnog : u Pancevu maticnjak se gaji kao \T isegodi5nja kul'tura. ObiOn.o se doblj.u 2-3 zetve. Stanica ima selekcionisano seme i sadni materijal maticnjaka.
k sused susedu >>Od\ede (ukrade) p~ele? Nijedna mirisna biljka ne privlai toliko pcele, osobito maticu, 1wo mationjak. Otud mu i to divno narodno ime. Matica se ISVa zanese i opije njegovim rnirisom. Nasi stariji pce]ari to dobro znaj , pomoeu matienjaka na jedan arhai'can, veoma zanim]jiv nacin vracaju roj pcela kojt i .pobegao na neko drvo. Is-kupe se kcani i lisnati-m grancicama ma:ticnjaka udaraj se rukama da se oslaodi miris iz matinjaka, bacaju vod i zemlju i govore, pevaju6i ritua1ile arhaiene narodne stihove:

Mat', ma t ', mato, Vrati nam se, mato, Dobra n.asa mato, Vra1i nam se, mato ... Eto tako novaku nevestom pcelaru vest komsija Odvede roj u svoJU kosnicu; ~>ko umije njemu dvije. Narodna irnena. - U Botanickom recniku Dragutina Simonoviea za ovu blljku navode se ova naodna imena: arbaroza, arbaoza, limunada, limunka, majcina lj-bica, maternjak, malteCina, mablci.n a, maticja trava; maticnik, maticnjak (Orfelin), mati6njaca, matocina (Crnogorac), matrik, matrnjak, (Vuk), medeni list, medenka, medenjoka, medope, mesa, meta maije, mlisa, nana, pitoma metvica, pelarica, peeLin.a ljubica, pcelina!k, pcelinska ljubica, pcelin.ja ljubica, pceJinja meta, pcelinja metva, n metvica, pcelinja trava, pcelinjak, pce]nik, pcelnjak, pceloperka, pcelja ljbica, pceljena ljubica, pcenilak, ojeW1ica, cica-maca, eliina ljubica (VU!k), celi11a trava, elinjak, celna ljuica, celnjak, celjena ~IJuica (Vuk), crniva.

476
UPOTREBA U
DOACINSTVU

LCENJE

BIUBM

Imajci vid da se maticnjak mofe gajitli celoj Jgoslaviji, od Pi m-orja do nasih n ajvisih naselja u plani'ama na 1.000 i v;jse metara visine, da potpuno neskodJjiv, d a veoma koristan i da se moze davati ne samo zdravim i odraslim vec d deci, bebama i trdnicama - navodimo nekoliko prakticnill saveta i t kako svaka domacka moze da nacini d<r bar lek. 1. od maticrzjaka: .puna Sa.ka ossenog lista maticnjaka popari se sa pola lHra klj l vode, smesta poklopi ostavi 2 sJta. Posle toga se odlije i pij e: nezasladen pre jela, zasladen medo m l jela . 2. Mesan s matic11jakom: 100 g lista matiC.n ja ka i lista nane d se pomesa i od toga se uzme 2 pU!I1e supene ka~ike, popari kljucalom vodom i poklopi. Posle 2 sata ocedi se i pije kao pod 1. Ovaj mnogo miri-snij;i, jer naJI'la ima vise etars kog ulja koje , osim toga, i mnogo jaceg, .prodornijeg mii~a. Ovaj se naj cesce . gotovo iskljcivo pije samo posle jela. Prepoucuje se svima, pre svega osobama koje tesko vare hran i zbog roga trpe o'Cl nagom1 i lanih gasova, zog cega dolazi do nadimanja crevima i r~nih tegoba. Ovaj dobro piti pred spavanje, jer d elj e mirujiUci, odstranjruje gasove n ad.imanja, doprinosi da covek mirno spava. Vecera sta.ijih osoba, olesnika, lica cija profesij a i21i'skuje sotalno sedenje treba da d laka i da umesto vode posle obroka piju ovaj , ali ne odjednom, kao sto ne treba ciniti ni sa dugim cajevim a, vec postepeno u toku 10-15 minta. 3. s matic11jakom za umirivanje: jedakJi delovi li sta maticnjaka i na!I1e, cveta karnilice, hmelja, 1 i korena odoljena dobro se pomesaj i od toga se uzme 1 puna supea ~kasi!ka, ipOpai se sa 200 g kljucale vode, odmah poklopi, ostavi sata, o dlije i pije. Pos to ovaj nije tako prijatno g kusa kao prethodna dva, vecina osoba ga zasladuje, bolje medom nego secerom. Ovaj treba da piju posle vecere umesto ''ode svi nervozni, hister icni i svi drugi ciji su ZiYci popstili i imaj nem:iran san. 4. Ar01natican gorak s maticnjakom: 100 g blsta matienjaka, kore limuna i pom orand.Ze pomesati. Od ove smese moze se spravljati kao ranije navedeni ili da se 100 g ove smese staiVii tar najbolje prepeeen.ice ili najboljeg vina, se posle 8 dana, Z CeSCe mk, obojena irisna i gor ka tecnost odblje i pije jedna lkasi'ka na pola sata pre jela. Ovo se preporueuje S\'ima, arocito onima kojd pate od ~prijatnog zadaha iz
s ta.

I, ATOCINA, II, TiiNA, EDENIA, KOBIUAA, PCELNJA

Melitis melissophyllum L.-

Laiatae

V1Jo lepa zeljasta usnatica, vi-sdka do 60 . Raste mracnim hrastovim sumama. U junu i julu se razvijaju ktDpni belo-fudkasti i tamnoruzicasti cvetovi. Ukusa gQrkog , aromatienog; tek kad se ossi, oslobodi

,\tA C.OV R. CUPAVA

477
s~. g.li~ozid.no ''eza~i kumari, zog kojeg suva blljka pijatno mirise. U bliJct 11na 1 fla,onotda. Upot rclja\'a se iJjka u cvetu. Deluje slicno drugim

kumarins kim il j kama: lazarkinji i kokocu. U zajednici s maticnjakom, oda. ljenom i hmelj om po treljava se u o1iku protiv nesan:ice, nevoze, histerije i slicnih bolesti.

V R, CUPAVA , I UN, RUAVCE,

RSAVAC,

CRNI

Nigella sativa L. -

Ranunculaceae

Sakupljaju se zrele semenke pitome mahunjace (Nigellae sativae s111). su crne, klinas te, 2-3,3 mm dugake i do 2 mm debele, povrsini sitno v. Nemaju mirisa, ali kad se rastrljaju medu pstima, osto bada se miris na kamfor. Ukusa su najpre gorkog, zatim aromaticno ljutog. Sadrie do 1,3;,., etarskog ulja, saponozid.a i do 400/ masnog ulja. Stari lek: diuretik, kaminativ i anthelmintik, n arocito cenjen veterinskoj medi-

478

LECENJE. BlUE.M

NIGELLA

SAIVA,

N. DAMASCENA

N.

DAASCENA,

PLOD

V R

DVf>

GROWE

479

cini. U n ekim zemJjama se upotreljava kao zacin. Trafi se za izvoz, se preporucje gajenj(;, ali nikad na velikim povr~inarna i uvek t sklopiti ugovor kupcem. I Nigella dama~cena L. (maC.loovi brkovi, dikin brk, cupava mara, zve can ili divlja malnzjaa) i m a slicno seme (Nigellae damascerzae setnen), ali sitnije, sadrii manje e tcuskog ulja (mirisa na anana.s); ima isparljiv alkaloid damascenin. Upotreljava se kao i pitoma mahunjaca.

EDVEI>E

GRO:lDE

d v d g r l , m d v d s i i 1i d v t k (Arctostaphylos u va ursi L. - Ericaceae) dugovecan zimzelen, vlo razgranat, nizak grmic, koji zcmlji sasvim polegao. Cvetovi s sitni, zvonasti,

MEDVEDE GROZDE. 2. FALSJF <AI : ) VACCJ ~J UM VICS /Dt\ EA. ) VACCl!'SH.:M ULJGINOSUM ) BUXUS SEMPERVIR.ENS, DESNO: MIKROSKOPSI PRESEK ROZ LJST MEDVEDEG GROZE>A

uzicasti okrugla~

ili b eli i vise malim grozdov:ima. Plod lepa crvena, brasnjava, mnogosemena bobica. Lisce kozasto, debelo, golo, sjajno, tamo zeleno, sitno i lopalicasto.

GDE RASTE MEDVEDE GR02:DE?

Raste suvim, retkim, pecanim i1i kamenitim boroVIim i drugim crn ogoricnim smama, melu grmljem suncanim obr~ci.ma i sv.ati ma, planinskim pasnjacima Balkan s k og poluostrva, naroe1t o u zapadn1m delovima.

480
BERBA LIS;CA MEDVEDEG GROtDA

LC.ENJE 11

Ljst se bcre u l kad biljka u cvetu. Najbolji mlad Lit sa zelenih granica. SuS.i se na promaji hladu. Pre su~enja treba izbaciti stare proslogodisnJe mrke listo,,e i drugu necistoeu. Od 4 kg sirovog doblja se oko 1 kg SU\'Og lista. U prolece list naj1ekovitij1, jer tada ima najYise arbutozida.

SE MEDVEDE GRO:l;!>E RAZMNOZAVA?

Razmnoza,,anje med\1edeg grozcta vrlo korisno i treba ga vrsiti na svim mesti1na gde clivlje raste da i ga bilo na malom prostou sto vise, jer se nasim krajevirna na]azi daleko od nase1ja na tesko pristupacnim mestima, zbog g su berba i prenos otezan~ i droga zbog toga skupa. Osim toga, kod nas se nikad :ne n dovoljno sta, cesto nli za potrebe domatih apoteka, potraZja uv ek velika, jer se kod nas mnogo trosi. Poeetkom jesenl treba rasadivati odrasle .iljke na rastojanj {! pola metra. U nekim zemlj arna se gajti.

IZGLED OSUSENOG LIScA MEDVE!>EG GROt!>A

Listovi su sitni, cvrsti i cel~. retko kad izlomljeni. List lopaticast ili obratn o jajast, do 2,8 cm dugacak, 1,2 sirok i 400 do 600 rnikrona de , vrhu zatupasto zaokrZen, r i d n u se postepeno s u z v u kratku drsku. L1st k r u t, kozast, lomljiv ~ v r 1 d . Kad se baoi na gomHu, zvoni, sto znak da dobro osusen. Tamnozelen do zeJeno-1rk, na nalicju svetliji. Gladak, sjajan, go, kao cipka itSprepleten jakom i gustom mrezom nerava koji s-u na licu uduljeni, na naliiju ispup ceni. Lupom se vidi da su polja izm.edu nerava srebrnosjajna. oodu i vrlo malo nadole povijen. Mladi lisrovi obodu i m aJu sitne kratke dlake, koje se Iupon1 n1ogu videti. Za razliku od ostaih gkomdnih droga, ova se lako, dobro i dugo cuva, da za nekoliko godina ne izgubi lekovite osobine. Moze se cuvati u kesama ri vrecama. Listovi su nepr.ijatnog, oporog i nagokog tkusa; bez mirisa.

OD CEGA POTICE LEKOVITOST MEDVE!>EG GRO:l;!>A?

U listu ima oko 110/n (najmanje treba da bude 6<1/) fenolslcih glikozida: r t i n (arbutozida) i t i 1- r t i n . U novti.je vreme pot \'rdena ranija petpos tavka da u stu ima jos jedan, treci glilkozid, ertkolin. Ima oko lS0/ 0 t n ~i n , ga1ne ki"Seline i dugih sastoja:ka.

MEDVEI>R GROU>E.

481
ZAENE

FALSIFI.ATI

Zamene i falsifikati li~ea medvedeg gro~da su cesti. Razne ' 'rste roda Vaccinium ne i se n1ogle smatrati kao falsifikat, nego vBe kao zamena, jcr sadrte arbutina.
(Vacciium \litis idaea) ima 6-?/0 arbutina, ali ima 3-4 puta manje tanjna (2-5/). List ima najvi~e arbutina jesen. List brusnice vrlo slican listu medvedeg gro~c1a. ali na nalicju ima re!as te tacke, koje se i goHm okom vide; list ovalan i obodu razdaleko zupeast. Na~i pas~ r s n i

tiri planini jedu plodo,!e brusnice kao poslasticu. List od ~ i m s i r ne ma aruJtia, tanji i ima paralelne bocne nerve. On pravi falsifikat.

UPOTREBA MEDVEDEG GR0:2:.DA ROZ VEKOVE

U Sevenoj Evropi, gde biljka obilata, odavno se upotreljava kao lek, Rusiji za ~tavljenje koZa.. KJuzijus pi"VIi opisao medvee!e gro~de (1661 ). Od polovine XVI ' 'eka upotreljava se naucnoj medicini. Vec 120 godina kako se droga nalazi pisana gotovQ svim farmakopejama u svetu. List se upotreljava oliku za lecenje organa za mokrenje. Kod nas lekari cesto daju m~an od jednakih delova medvedeg gro~da i sitnice. Pri izradi dekokta () potreno list zdroblti i dZe kuvati, jer ko. zasta i c\rrsta konzistecija Jista otezava ~ onemogueava ekstrakciju arbutina i tanina. Inae, list trea apoteci cuvati , jer se tako mnogo dfe i bolje odrii.

LEKOVI U
Lnje

DOACINSTVU

upale organa za mokrenje

1. 50 g lista medvecteg grozcta, zalfije i breze, cveta belog sleza i poljskog rastavja pome.Sati. Puna kaika te smese se kuva 3-5 minuta, poklopi i drii na kraju stednjaka 2- 3 sata, ali da ne vi. Pije se jedna casa 4--6 puta dn~vno bez ~eeera. 2. 50 g lista medvedeg grozc.1a i breze, korena sladiea, kukuruzne svile i peteljke od visnje pomeS.ti i upotreljavati kao pod 1. Ovaj razlikuje se od prvog sto pojaeava mokrenje. 3. 50 g lista medvedeg grozda i bre.z e, sitnice, lanenog semena i korena selena pome.Sati i upotreblti kao pod 1. 4. Pesak (knen) bubrez.ima: 50 g lista medvee!eg grozda i breze, rizoma pirevine ili zubace pome!ati i upotreljavati kao pod 1. vucja jabuka, gomik, divlja maginja, jabucica, medvedovo grozdice, med,,edovo uho, medvedi gro:W.ic, medvijedica, mecije grozde, mJivnjak, mlivnjaea, opernik, opirnik, oprnik, planika, crvena planika.
Narodna i.mena: bubina
,

482
ACINA MEVICA

LBCBNJB

il.

VI, SITNA ILI BARSA NANA, VEREMOVA, U,

Mentha pulegium L. -

Labiatae

Sek se vrhoV'i ~li gornja polovina cvetnih gran cica u cvet (Pulegii herba), vefu male kite i su~e na ~promaji obe~ene kao duvan. Najbolje i ilo sa os~enih grancica ~akom u suprotnom pravcu svCi li~ce i cvece, dr~ke odbaoiti, u njima ima malo l i drugih korisn.ili sastojaka. Metvica

raste u velikim kolitinama na vodoplavnom zem ljBtu, najvi~e pored reka. Cveta d ruge polovine leta do duboko jesen. Sadrfi tanina i etarskog ulja (Aetheroleum Pulegii) s veLilkim procentom ke tona pulegona koji ulju daje svojstven m~ris. Dobra droga Se poznaje ' tome ~to cvece sacvalo ! ljuicastu boju i prijatan miri.s koj. i se oseti izdaleka. Upotreljarva se za destilacij etarskog ulja koje koristi indstrija jevtinih sapna. Iz l se vadi plegon kao sirovina za sitezu mentola. U narodnoj medicini metvica omiljen i vrlo cenjen lek za lecenje mnogih bolesti, najw~e u olik za lecenje organa za disanje i varenje, za jacanje kao tonik, protiv nadimanja i ~t kao svakodnevni zi mi protiv nazeba, gripa i sl. S gorocvetom pome~ana metvica se upotreljava za lecenje vodene olesti i srcanih smetnji, ali samo pod lekarskom kontrolom, jer gorocvet u vecoj dozi otrovan.

VI

SAPA, MEDVEDI DLAN

Heracleum sphondylium L.- Umbelliferae

Vrlo sna.lna, do 1,60 visoka, dvogodisnja ~li trajna bbljka s krupnim , duboko urezanim li.stovima i CVetOVIima druferuim U knvpne Stitove belo-zelenkaste ili zuckaste . Cveta leti. Ima mnogo podvrsta, varijeteta i olika. Raste vlainim mestima. SvoJtvenog mii-isa i gorkog ku-sa. UpotreljavaJu se kore. n .i :nadzemn-i deo bilj1 k e. Ima etaskog ulja, glutamina, arginina, galaktana, arabana, holina, sterola, kumarinskih heterozida i drugih 6asto aka. Narodi lek za jacanje apetita, protriv proliva i katara creva. Ostala narodna intena: lataica, vucja popanak, obicna 5apika, ~apica.
~,

medveda stupa, paponjak,

MILOGLED. MIRODIJ .. .

483

MILOGLED, MILICE, UECURA, LICARA, ZDRAVICICA, OMILEN, OZDRAVICA

Sticttla

europa.ea L. Urnbelliferae

Mala trajna ze1jasta biljka, vi..soka 15-50 cm. Listov~ su sjajni, tarmnozeleni, duboko deljeni i testerasti . Cvetovi su na vrhu sakupljen.i u slitne stitaste cvasti belieasr te ili crvenkaste . Raste mracnim sumama svuda nas. Upotreljavaju se list, bbljka ili samo koren (Saniculae folium, herba et radix). Lisce gorko 1 oporo. Sadriri saponozida. blogled nije dovoljno is pitan. Narodni lek za jacanje, proti~v proliva, za zaustavljanje krvi i lecenje rana: supene kike droge popariti sa pola litra kljucale vode i posle 30 minuta odliti i popi'ti u 3-4 doze pre jela. Spolja se u potrebljava u obliku tinkture (20 100 delova 50o/o-nog alkohola), koja se pre upotrebe razlai s 4-5 delova vode i tim
MILOGLED

itsp.i:raju rane.

IRODIJA,

KOPAR
Umbellife.rae

Anethum graveolens L.

Mirodija svirna dobro poznata zacinska mirisna bHjka koja se gaji, i sama se razmnozava vrooVIima. Domacice s tavljaju lisee mirodije u krastavce za zimu (u vodi), sosove 1 drugo, plod (pogreno se zove seme<c) kod nas se, na Zalost, vrlo malo 1'1i gotovo nikako i ne koristi, da\ko plod lekovi tiji od blsca.

S\rojstva. - Cela biJjka i p lod imaju svojstven prrjata n zaCinslci aromatican miris i zacinski ukus.
Droga. summitas).

Zreo plod, rede vrhovi grancica

cvetu (Anethi fructus

'et

Sastav. - U zrelim plodovdma ima 3-4/ etarskog ulja, 15-2()8/ masnog uJja, oko 1/ azQt:rrih jedinjenja i dko 6/ pektJina. Glavi lekoviti

484

LEeENJE BIUM

sastojak e tarsko ulje (Anethi aetheroleum), koje se kod nas proizvodi des tilacijom s vodeno m parom samleveni h zrelih p lodova. Sveze ulje skoro bezbojna, lako pokr etljiva teenost prijatnog i jakog miisa na m.iroltiju. Glavni sastojak ulja lim.onen (do 70/), zatim karvon (najmanje 300/). Upotreba. - Mirolija , pre svega, dobar, ne~kodljdv, jevtin i zbog toga svakom pristupacan zacin. istovre.m eno i lek koji se vekovima uspesno lroristri protiv gasova, nadi manja, te~koea u organima za varenje.
1. z.a boljc '\ larenje i protiv nadimanja: 20 g plodova od mirodije, anisa, moraca, angelike 1 ki ma - pomesa .se, se od toga uzme 1 kasika, i sa 200 g kljucale vode, odmah poklopi, drfi pola .sata na stedn1aku, ali da ne vri, odlije i popije posle jela. 2. Etarsko ulje: 10 kapi stavi se na kocku ~ecera, pojede zal:ije easom \tOde. Otklanja gasove .i neprijatan zadah iz usta. 3. za spa11anje: 25 g miroctije, maticnjaka, hmelja i odolj ena pomesati i spremiti k ao pod 1. Pdti uve.Ce pre spavanja. 4. Za lecenje hen1oroida (suljeva): 10 g m irodije popaiti sa 200 g klj Cale vode i posle 2 sata u dvaput popi ti pre spavanja. Istovrerneno spraviti jak : 25 g mirodije IJIOparitii sa 250 g kljucale vode :i posle 2 sata od.Iiti, ; tim eajem se svako vece zapiatii. 1 jedno i drugo vrsiti u tok!u 6 uzastopnrh dana.
1

Narodna lmena: anita, dil, kopar (Vuk), koper, kopra, kQpr, kopric, rnirodija, mirot1.ija (Volni), mirudija, sladkd janez, smrdilj.

MISINAC, PASJI JEZIK,

MISJA, ALI

GAVEZ,

RPUNJAC

Cynoglossum officnale L.- Boraginaceae zeljasta, vrlo dlakava ljka, visoka 30-80 cm. Raste na suvim sunCanim mestjma. Kad se otvori, kunica mode , ka:snije tamnocrvene. U narodnoj medicini se upotreljavaj~u koren i st. U korenu ima nekoliko aJkaloida, med.u kojima cinoglosirz del~Wje ~urarizato, zbog cega se miinac sme upotrelja,a1Ii samo pod kontrolom lekara. - Ima tanina, gume, smole, etarskog ulja, ho.na, glikoalkaloida konsal.idina i drugih sastojaka. Dejstvo i .upotreba su slicni boraini i gavezu.
Jednogodi~nja

LADA,

KOKOCICA,

LADIK, PELICICI,

PIJEVAC

Corydalis cava (L.) Schw. et . -

Fumariaceae

Trajna zeljasta biJjka, za .pedalj visoka. U zemlji se nalazn mala okrugla kt-0la veli&e krupnog lesnilka, koja starenjem postaje suplja. Iz krtole ibija neina crvenkasta stralj1!ka .sa dva plavkato-zelena lista vi~estruko deljena. Na vrhu staljd1ke nal~i se groodasta cvast
1

L.

CAREVAC

485
ruficaste ili fuckasto-be~aste . Cvetovi su nepraV~blno gradeni i imaju ostrugu. Cveta pre nego ~to ~uma olista.

Rasprostranjenost. fumama cesto pokriva

vr~ine.

U buko'Vim ve1ike po-

Sastav. Oko 5/ alkaloida: kori.da1in, protopitn, bulo.kapnin i dr. Upotreba. - Mlac1a ranije upotreljavana za lecenje razdlih bolesti, najvi~e u narodnoj medicini. Medutim, otkako otknivena velika otrovnost ulokapnin i drugih alkaloida, m lada vrlo retko
upotreljava.

Narodna tmena. - Osim nave. denih, evo ~ nekoliko narodnih imena: brezroda, goluija gu~a, zrniJska trava, kapulota, kokoce, mladak, mladik, noktec, pastork1nja, ruzastocrvena ~uplja mlada, suplja rodakva.
Corydalis solida Sw. (eha.r, velikonocna roza, kokocica, petelincek, pijevac, smetenjak, crvenkasta mlada), . intermedia Gaud. (kkoee, mlada itna ledocrvena, fupaljka) i druge vrste istog roda koje kod nas rastu takode su otrovne i zbog toga ih treba jzbegavati.

MLADA

LECIA,CAREVAC

Euphorbia cyparissias L. -

Ephorbiaceae

Mala mlecjka, mlec, carevac i druga imena imaju razne nase mleoike, koje r astu kao korov, naroCiro pa.Snjacima. Mestirnicno ledi:nama oko sela mlecika tako z~korovi pasnjak da se mora razorati kako bi uni~tili. Voli suva, s uncana, peskovita mesta. .k mala blljka sa tankim, uskim, skoro igHcastim Hsto,ima q zuto-zelenim cvetovima. Kad se bl1 l jka presece, cui belo, gorko i vrlo ljuto mleko koje na koZi .i z z i v z 1 en i 1 i k v . I seme ljuto i otrovno. Cela biljka otrovna. Stoka ne pase. Otrovnost mleCike od euforbona.

486

LBCI!NJE BIUBM

Nekada mlec~ka bila upotreljav8!11a kao d r s t i ~n s r d s t v z r g i r n i za lizazivanje rana. Danas se u naucnoj medicini ne upotreljava. U nodu se upotreijava uglavnom spolja: za skidanje bradavica, d iznuta za izazivanje povraCa.nja i za CisCeje. Deca, dok cu"aju stoku, maiu se prolece da i klinula pege s Iica, sto moze imati nezgodil1 posledica. Z i druge delove tela. Druga narodna imena: vucji mlecec, gorac, kacje mleko, mali mle~, mieca, mlijec, mlic, mlicika. mljeeer, mljeOika, rodino rnleko, tuZica, tZi~e. Slicno deluju i ostale mleCi ke: Euphorbia amygdaloides L. (zelenika, kolesnblc, sumska, krupna mlka), . esula L. (vucje mleko, gorski mlijecer, oblcna mlecika), . ILelioscopia L. (zelend klobuk, mlecer, sitna, usevska mle cika), . lucida W. . (mlee, mleeak, visoka mleika), . myrsinites L. (kr vavi mleoic, rudinsJG mlec), . palustris L. Qjezinak, jeZinac, jeZrinjak, barska mlecika, ima mnogo mlocnog sol<!a), . lathyris L. (ljuc.ica, zucemca, konopljica, m lec, mlecara, poCi.st, rob sultana, 5rnljee, carevac, isto 5r ce); ima krupno 'Seme.
1

MORAC

Foeniculum vulgare MHI. -

UrnbeJliferae

Morac vrlo va:Zna lekovita, aromaticna, zacinska, medonosna, llranljiva i industrijska biljka. Zbog toga se gaji na velfikim povrsinama u svirn top1im zemljama. Upotreba moraca i njegovog mii'snog etarskog ulja vrlo cesta i raznovrsna. Daje se sam plod moraca i u mesavi.i s dugim lekoVIiim biljem slicnog dejstv'a, pre svega za lecenje organa za varenje i disanje. Svojt i rn veoma p1ijatnim mirisom i slatkim ukusom m, pre svega, slu.i za popavljanje neprjjatnog mdisa i uikusa lekova koji se nerado uzimaju. Gotovo svi caje,,ci i seni lekovi kojd se upotreljavaju protiv nadimanja i drugih tegoba, nastalih od nagomilandh gasova u organima za va renje, sadrfe kao glavni i obavezma sastojak morac. Isto tako, i }eko,,i koj1 treba da ()laksaju iskaJljavanje osusene i zalepljene sluzi u oganirna za disanje, koja toliko dosaduje strasnim pusacima i osobama ! oJuju od raznih hronicnih bolesti disajnili puteva, uvek sadrfe manje ili vise moraea. Razne bombone, pastile, lelrovi, guma za ~vakanje i druga sredtva koja treba da odstrane ep1ijatan zadah iz usta takode sadrie m, u novije vreme umesto moraca upotreljava se d njegovo etasko ulje. Morac ima i vafnu profilakticnu moc. Glavni satojak svlih delova morata etasko ulje, u tom ulju nosilac pijatnog svojstvenog mini.sa, slatkog uku'Sa i znatne antisepticke moci anetol. Otuda sve cesea upotreba razni poslastica kao tprevent.ivne mere za vreme zaraznih bolesti 1 koje se prenose preko organa za disanje. 1 ranije ovo ulje cesto i raznovrsno upotreJjavalo, poslednjih decenija sve se v:ise trosi i potrafuja raste s porastom mvotnog standarda, jos Vlise s razvitlrom dndustije. tivot u zatrovanoj, zagusljivoj atmosferi velikih Jndustrijskih centara i velikih grado-

MORAC

487

va uop~te, trafi razna ne~kodljiva sredstva koja koko-rol~ko ulafiti razorno dej.stvo koje radi ~ovek trpi u velikim tnaselj.ima. U bloskopslmm, koncertnjm i drugim velikin1 dvoranama, vozovima, autobusima i svuda gde se kreeu i mesaju velike mase ljudi, covek!u stalno prehi Qpasnost od zaraze preko orgaa za disanje. Etarsko ulje od moraa jedan od tih sastojaka ko}i i ovom slcaju igra znaajnu u1ogu i radnom eoveku ~ini zivcrt prijatnijim. nogi farmaceutski preparati za jacanje apetita imaj moraea, najce~ce zaejdnici s dugim, ~esto neprijatn i m lekovitim iljem. Takvi lekovi se uzimaju san1o pre j ela da do~lo do pavecanja .n pljuvatke d zelda~ nog soka, dakle, do brzeg , p otpunij eg varenja hrane. Isto tako, ima veHk broj lekova i dijetetsk:ioh preparata lrojima ima mora~a i ova srcdst va se up otrejavaju posle j ela, jer mora~ svojdm sastojcima lagotvorno delje na varenje d odstranjje tegobe usled teskog sporog varenja hrane.

ZBOG CEGA TREBA DA TROSIMO VISE MORACA? Kod nas potreba moraca neznatna. zog neobavestenosti , prosvecenosri, pre svega, zdravstvene zaostalosti. U gotovo celoj Jugoslaviji mi mozemo da gajimo i proizvodimo ogromne kolicine mora~a 1 da podmirimo potrebe zemlje i lizvoznih peduzeea. Dokaz i cinjenica sto mora raste divlje mnogim nasim krajevima. U potreba moraca kod nas neophodna, jer mi jos uvek jedemo mnogo paslja, kupttsa i drug-u kabastu hranu s mnogo celuloze koja se tesko vari i zato izaziva male tegobe organfima za varenje. Ovo nar-o~itto neugodno za trud nice, lezece bolesnike, decu, putnike i osetlj-ive osobe.
Dovoljno st aviti pri kraj kvanja kafenu kaJiku moraceva ploda sd kojnj se sprema rcak za l porodic, da se dobije hrana koja ne samo prija ta i zd1-ava, vec se i lako vani. Zato svaka kuca treba

da ima u svojoj basti nekoliko kvadratnih metara pod moracem. Morac se dodaje lekovima za deou koja boluj od trbobolje, jer odstranjuje grce,,c orgaima za varenje. Dojilje koje nemaju dovoljno mleka treba da uzimaj rnora~, jer
,, luceje

n1l eka. Razn e ocne \IOdice koje se pravljaJju apoteci sadrfe moraea. U veterinskoj medicirui mora~ se vi~e upotreljava nego humanoj .

Osojbto njegova pimena vafna za prefivare, protiv nadutosti, za poprav ljan je apeti<ta, za izradu 5n za tovljenje ~1d. Najvise moraca trose d estilerije etarskog l, jer iz godine godinu raste potrosnja ovog ulja za proizvodnju kera, bombona i dru~ih poslastica i sredst ava za ufivaje. Uljane pogace .k oje ostanu posle vadenja etarskog ulja iz mora~a predstavljaju vrlo jaku i prijatnu stocnu hranu, jer sad.r fe ~nog~ bela~cevina i masti, sastojke koji ~s ~ gotovo redovno nedostaJU u 1shran1 stoke, osobito u plani nskim i brdskim predelima, gde ljud~ ugla'WlOffi Zi'Ve od 5tocarstva, stoka nikad nema ni dovoljno ni kvali,tetnog sena. U nas im i s tranim apotekama izradu1u s e o'V'i lekow od .ploda moraca: 1. Pra.Sak - brasno, uzima se 1-4 g dnevno, sto zavisi od uzrata.

488

LECEN.JE BlUEM

2. : 2-3 g stucaog ploda moraea popari se s 2-3 deci kljuca]e vode, smes ta poklopi, posle dva sata ocedi i pije umesto vode. Ovaj narocito koriste dojitje s malo mleka. 3. Deseto procentna alkol10lna tinktura izradje se propisima far makopejc. Uzima sc 2-3 supene kasike dnevno u casi vode posle jela. 4. Eta1slco l: 1-3 kapi na kocku secera, s malo vode pije se posle jela. 5. Sirup se izradtlje apoteci i uzima 10-20 g triput dnevno posle jela. 6. : protiv zatvora i adimanja: 1 g moraa, anisa, cveta zove i 2 g seninog Iisca pomesati i popariti s 200 g kljueale vode. Posle dva sata ocediti i odjednom popiti. 7. : za aperit: 1 g moraca, lincure i kicice pomesati i spremiti kao prethodni , ali se pije na pola sata pre jela. OD CEGA POTICE LEKOVITOST MORACA?

slozenog hemijskog sastava. Nosilac lekovitosti mi l . Dobar morac ima i do 7/ ovog l. Osim etarskog l, plod m ima oko 2/ belancevina, 12- 180fo masnog ulja i 4-SO/o secera, zbog cega morac Yrlo hranljiv. U slatkom, rimskom morac ima vrlo malo ili uopste i nema fenhona, japanskom ima oko ]/, indijskom oko 6,70/. Sva ulja s .malo fenhona imaju mnogo anetola i zbog toga su vrlo lagog i slatkog ukusa. U divljem, ljtom, gorkom neprijatnom moracu ima malo etarskog l, ulju samo tragovima anetola, zbog cega ono 1j utog, gorkog i neprijatnog mirisa i uksa. Zato taj n1orac ne treba upotreljavati. Anetol daje ulju sladak ukus i prijatan lag miris na anis. Morac sno etarsko U prometu ima mnogo vrsta i sorti moraca, koje se m1s razlikuj velicimom, bojom i olikom, narocito ukusom, mirisom, kolici n o i sasta\m ulja. rimecen o da neke sorte moraca izazivaj trovanja pracena jednom vrstom pijastv-a i mozc1anil1 oboljenja. Posle rata konacno utvrdeno da to tO\'anje izaziva cis-anetol koga ima nekim uljima do 1~/<; trans-anetol nije skodlji v. Slatki, rimski ili kricanski morac, Foeniculum vulgare var. dulce, daje krupne plodove, dugacke do 12 mm, svetle i vrlo slatkog ukusa. Tzv. anason, makedonski anason nije anis, nego jedan varijetet slatkog moraca.
GDE RASTE I

vlo

Varijeteti moraca. -

IZGLEDA MORAC?

Morac dvogodisnja ili visegodisnja zeljasta biljka. Raste divlje i poldivlje svuda oko Sredozemnog mora. Ima dve podvrste (piperitum na Si-

ciliji i capillaceurrt S\ruda oko Mediterana) i mnogo varijeteta (vulgare, dul , azoricum). U Jtaliji gaje jedn vrstu moraca s debelim mesnatim listovima za povrce.

MORAC

489

ima mesnat kor~n. Staldika valjkasta, razgranata, Vlisoka -2 . Listovi s igli~asto-koncasto deljeni kao mirodije. Uop~te, morac lici na rniroc.11j, ali krupniji, razgraatiji, sna.Zniji i veCi. Cvasti su udrcne gste i velike sti-tove na vrbu stala d ogranaka. Cvetovi su zuti. Cela ljka jakog i prijatnog mirisa, sto se l oseti kad se mec.1u prstima rastrlja. Ukusa slatkog i vlo aromaticnog. Zato morac mestimicno kod nas nazivaj ))slatka mi1otJija. Losije vrste poznaj se ljtom 1 gorkom ukusu i manje prijatnorn mirjsu; n}ih treba odbaoi,ti.

Gajenje. - Malo toplih zemalja koje ne gaje morac. Kod nas se najvise gaji u Vojvoctini. Seje se u martu na rastojanju 40 40 cm. Na jedan hektar potrebno oko 7 kg 5emena, rodi oko 1.500 kg suvog ploda. Morac tral.i duboku, dobru zemlj i mnogo toplote. Treba irati suncan polozaj zasticen od bladnih \'etova. Gaji se kao trogodisnji usev. Berba. - Bere se zreo plod, ali ne odjednom, na staljici ima zrelih i zelenih stitova, koj~ su lkasnije cvetali. Plod zreo kad se na njemu pojave ive pruge. Zrele stitove odrezju makazama rano izjtra, dok jos ima rose, pazeci da se ne omlate, i na asure rili na ponjave razastru da na sunou potpto sazru. Polovinom oktobra odreze se cela biljka i ostavi na suncu ili na tavanu da dozri. U k u s vrlo prijatnog, slatkog i aromaticnog, m i r i s takode pijatnog, svojstvenog i arornalienog. Koren morata. - Izvesne sorte moraca imaju vrlo krupno korenje i zadeljanja na dnu staljika, se to upotreljava slicno celeru. Od Italije na zapad S\ka domacica bar jedanput nedeljno kot1istd ovaj morac, bilo presan, bilo da ga kuva kao povrce, samog bli smei sa drugim povrcem. Li~ce mora~a. izbija vlo rano riz zemlje, on na5im toplim kraje\ima prvo zeleno povrce i zeleni zacin. u nasim primorskim gradovima gotovo preko ce'le zime pr{)daju se ve7lice mladog lisca rnoraea. Koristi se i kao zacin i kao zeleno povrce. Si orgarzi 1r su slat ki i mirisrzi. lrzdustrija like.ra i desertrzil1. alkoholrzih i bezalkoholrzih pica koristi sve vise rnoaca za projzvodnj najraznovrsruijih napitaka i sredstava za uzi vanje. Narodna imena: anason, divlja miroc!ija, komorac, kopar, koromac, mirodija krupa, morac, moraca, .pitomi m, razijan, sladki anis, sladki janez, sJadki janu5, slatlci kopar, s latk morac itd.

SI

Mastika ili r akija anasonlija ( Grckoj UZO ) pravi se od slatkog moraca koji se u 1v1akedoniji naziva ana.son. Dodaje se i malo smole masti.ksa, tako da rakija dobije svojstven m-iris i ukus. Kad se ova rakija stavi u vodu, voda pobeli kao mleko i razvjja se svojstven miris. Mastiku cene i ~rakodnev.no tro5e razni narod~ u toplim krajevima, osobito oko Sredozemnog mora, najvise muslimani od Giraltara do Indonezije. Dobro spravljena mastika vrlo prijatan i koitStan napitak pod uslovom da se umel"eno trosi, jer ima sva lagotvorna svojstva moraca.

490

L2CEN1

BIUR

MORSI,

ILI !UI , KOSTENJACA, PRIMORSKI

v

ROGATI

Gla.ucium flavum Cranz ili trajna zeljasta biljka cije su staj.ike dugaoke do 1 m. Raste u nasem primorj u. Cvetovi su zlatnofuti krupni oko 4 cm. Plod do 20 cm dugacka, tanka eaura, povijena kao mali rog. Ima mlecnog soka na gorkog ukusa. Sadrii slic ne alkaloide kao rusa slicno njoj deluje, ali sla blje. S b\1Ili1kom se daje za ua.Zavanje akutnog napada, olova i grceva hemoroida 1 anusa (supozitorije).
JednogodiSja

MORSKO ORASCE,
ORASA, US, USN, ACIS, ORASCI~

Myristica fragrarzs Houtt.

Myristicaceae
nogo

MORSKO ORASCE GRANCICA MORSKOG ORASCETA, PRASNJCI, UZDU2.AN PRESEK ROZ U., D - ORASA OBLOZEN ARILUSOM

se gaji na Moluckim ostr'Jii.r na. Hpotreb ljava se samo osusena i u k potopljena s m n z g r s koje odstra njen arilus (macis) i semena ljuska. U ora.Sku ima 5-15/ etarskog u 1 i 30-400/ s t i, zatim malo smole, fitosterola, 20-300/ kroba i amilo-dekstina, , saponozida, azotnih materija i drugih, manje vafnih supstancija.

R, L, RAZOVAC, V ...

491

1nalo s mole, pektnskih materija itd .

U rnacisu ~ -:--10 etarskog ulja, isto toliko masnog ulja, 3-4 0 ~eeel"a,

. U~otre?~ - I ?rasak i macis se upotreljavaju uglaVII1om kao vrlo aromat1~nl z1~,. man~e za izradu tike ra i aromatinih napitaka protiv !eludach l~: ~1sp~sije, gr.ceva, ~ 0)-1,5 grama. Veee doze deluju otrovno. Orasak, JOS vtse mac1sovo ulJe, trose se i u parfitmerijri. ':. jedan orasak moze rizazvati pojave trovanja: posle kratkotrajnog nadrazenJa nastupa utrnutost, neosetljivost i sanjivost.
RI, U, MORSKI KOPAR, KOMORAC, PETROVNJA

Crithmium maritimum L.- Umbelliferae

Trajna zeljasa stitica, vioka do 50 . Raste pored mora na pesku i stenama. Listovi su visestruko deljeni i mesnam, cvasti su iuckastobele. Upotreljava se list, rede plod. Glavni sastojak etarsko u1je sa a.piololn i izoapioloJn, zbog cega deluje slicno celeu i perSnu.

~OVAC, V,

JESENJI ACUN~ BALUCA, VRANJI LU

Colchicum autumnale L. -

Colchicaccae

Do rata, osim botanicaa ndko drugi nije obraeao painju na ovu nasu dugoveenu ze1jasru bbljku .k oja pokriva desetine i stotine hiJjada hektara planinskih i brdskih paSjaka. Stoka ne pase, jer vrlo neprijatna i otrovna. Covek i koristio, jer smtonosna. Do pre nekoliko decenija vocak ili volovocak smal7an za prezren, opa.san i otrova11 korov koga se treba. kloniti. I da pakost bude veca, uvek raste na debeloj zemlji, kalu nasi planioi kojima su livada d seno sve i svja, on, lopov jedan, otima i krade mesto, l--a.nu i sunce dobrom i hranljlivom i1lju, raznim travarna. Posto izija iz zemlje oclmah posle snega dok jos nema trave, irna kruto, socno i privlacno lisce, stoka tizgladnela preko zime i hranjena mrsavom suvom hranom cesto nikak\re hranljive vrednostri (lisnik, cerova kora i sl.), zeljna zivog i zelenog 1isea pevari se, navaLi i >Cemeri se, otruje se pasuCi vrhove s mrazovca koji tek sto su ~izbl1i iz gole, hladne, jos na izgled ))mrf:\re zemlje. Srecon1 sto u to vreme rnrazovac najmanje otrovan. Otud i pojava da su svi ''ro\ri listova rnladog mrazovca ogrizeni. pre pet godina, verova..lli iLi ne, za kilogratn zrelog semena tog strasn.og otrova. placalo se 25 do 35 hiljada starih dinara.. Lugar Nedo Crepulja sa Nadpolja iznad SipoYa, vredan covek, puna kuea itne dece, za taj >>ptaiskonski korov, za seme balucike (mko se .tamo na211va mrazovac), kupi sve sto treba doma6inskoj lkuci, cak i televiwr. 5umski tehmcar Danilo iz Sipova jos cuva koji desetak 1 kilograma semena balucka, nek se nade, to mu najzdravija Ioneta, prava deviza. Da ne govotimo drugim vredim planincima koji se pomogose sakupljaju6i zre]o seme ove otrovnke. R~me se da su naj!Vise vajde videli lugari s mnogo dece, jer su masani, igrajuCi se oko stoke, na livadi najvise semena skupili.

492

LECENJE BIUEM

Korist vi~estruka od ove seoske radinosti. Sakupljanjem semena mrazovca siroma~no domacinstvo zarad uje da kupi hleb i opanke za celu godinu i za sve ukucane. Branjem \k planlnci lece svoju livadu od otrovnog lilja, koova.

KOD NAS NE TREBA GAJITI MRAZOV ?

Dok druge zemlje, osobrto industrijske, u kojima se vrS:i ekstrakcija a lkaloida koJhicina, novije vreme i kolhamina, vrse opsezna proucavanja mogu6nostri plantaznog gajenja mrazovca na velikim povrsinama da i podmirile potrebe svoje industrije i da specile uvoz semena mrazovca i odliv deviza, mi to S\'e ne moramo ciniti, jer kod nas mrazovac pokriva deseine hiljada hektara najboljih livada i pasnjaka. Kod nas se ne sakupi ni milioniti deo semena od divljeg mrazovca. Tako , pored ostalog, na Kongres Medunarodne farmaceutske fe deracije iz 1953. god. Sekciji za i.straiva.nje medioinske flore celo jedno popodne 1-aspravJjano u\rodenj mrazovca kulturu. Iznosene s velike teskoce oko klijanja semena mrazovca, isto tako da treba vise godina da prode da se doblje nek,i mali i neznatan pino.s. Rentabi l nost ga jenja rninimalna m opstoj oceni nacni.ka Zapadne Evrope i Severne Amenke, koji s u godinaa poksava da prived kulturu ovu divlj biljku i da nad u opt1malne uslove gajenja radi proizvod.nje maksimalne kolicine semena sa jedinice povrs.ine. Med-utim, kad sam im saop stio da U Jugoslawji, isto tako i drugjm balkanskim zemljama i na Karpati~ma livade mestirnicno formalno ))zarazene(< , obrasle ovom otrovnom i lekovi,tom biljkorn ta ko gusto kao da neko posejao, odstali s od namere gajenja, i danas sve seme mrazovca na svetskorn trlist potice od diVIlje bilj ke.

UPOTREBA MRAZOVCA U NAUCNOJ MEDICINI I BIOLOGIJI Iz semena, rede z krtole, vadi k 1 h 1 i i n , novije vreme 1 kolhamin. Daje se sarn alkaloid kolhicin kao specificno analgeticno sredstvo protiv aktnog napada 1 g (gihta), jer otklanja olove i vatru. Kolhicjn kapil-ni otrov. jedan od najotrovnijili alkaloida; terapijska doza svega 0,001 grama. U vecoj dozzi iz~iva jak prov, jer dejstvje na krvne kapilare v . Posle duze upotrebe izaziva kumlaciju (nagomilavanje), jer se sporo izlucuje iz organizrna, zbog cega treba bi~ti oprezan. Pojava dijareja (proliva) znak pocetka trovanja i opomena da treba prestati s dalj,im davanjem kolhicina. Procavanja dcjstvu kolhiaina lecenj loga (tpodagre ili gihta) ila s povod D1stenu (Dusti n) da otkrije njegovu rnoc da na pola t zaustavi mi tozu (raznozavanje celije deobom) ili kariolcinez. Kolhicin tip tzv. mitoklaznih otrova. Pod Ncajem rastvora kolhicina deoba hromozoma nije pracena njihovom podelom dve jednake grupe. edro se nenorrnalno U\'elicava, da se i tome ne deli. Na taj nacin se broj hromozoma jedru udvostuci. Produ.Zeno dejstvo otrova (kolhicina)

MRAZOVAC,

V,

JESENJI

ACUN..

493

ponavljanje deobe hromozoa, ~to do\di do stvaranja dZinovskih celija cij e jedro, preko m crno povecano, prestaje da bude sposobno da se deli i konacno degenerise. Poliploidij u prouzrokovanu dejstvom kolhicina prvi su poceli koristiti cvecari i povrtari. Pomocu kolhicina su dojeni tetraploidni olici od diploidr biljaka koje su normalno nastale oplodavanjern ovulun1a zrncem 1 k.Jji ima isti broj n hromozoma, broj svojstven i karakteristican za svaku vrstu. Ako se ovaj broj hromozoma udvostruci, sjedinjavanjem dva seksualna elementa proizvesce se umesto diploidno jedro sa 2 n, tetraploidno jedro sa 4 n 'romozoma, sto predstavlja polaznu tacku d tetraploidne ljke. rezultat poliploidije pojacavaju se i izvesna svojstva: biljke postaj snainije, cvece i lisce krupnije, cveca zivlje i lepse itd. Kolhicin, slicno x-zracima, retanu, iperit, podofilinu i nek.im drugim mitoklaznim sup stacijama deluju destrktivno na celije; zbog toga s ove spstancije nazvane radiomim.eticnim agensima. U stalnom tr.Zenju leka proti v raka pomisljalo se na priren ovih s.r edstava koja bi, event alno, mogla zastaviti razvoj kancerozndh tumora. Kolhicin se pokazao efikasan protiv eksperi1entalno j,zazvanog tmora na misu i na nekim dr gi zivotinjna, a]i zbQg svoje vrlo velike otrovnosti odbacen u terapiji. Osim toga, l1olhicin speeava itoz ne s neoplaznih celija vec i noralnih.

uzrokje

Ono sto nije uspelo s kolici.no izgleda da donekle poslo za rkom upotrebom k 1 h m i n , koji isto tako jak karioklazan otrov, ali za coveka 10 puta manje otrovan od kolhicina, tako da terapijska doza nije tako liska toksicnoj kao sto slucaj s kolhkinom. Poslednjih godina pocin je se upotreljavati spolja za lecenje raka koze O,So;o kolhaminova ast. Najbolji rezultati, navodno, dobijaju ,s e pri lecenju raka koze pocetno ~stadijum. Kolhio~ na i srodni alkaloida ima i drugim vrstama razovca: Colchicum lati1:olium S. S ., Colchicum speciosum Stev., Colchicum arenariunz w. . i dr. Kako mrazovac izgleda? - r z v iH v k domaca lekovita, otrovna, dugovecna, zeljasta biljka koja raste vlaZni 4 p1aninskim livadama u Srednjoj i juznoj Evropi. Cveta krajem leta i pocetkom jeseni, seme sazreva tek idce godine leto. r leta ili pocetkom jeseni, osoito u septernbru, citave livade se divni ljubicastorZica~sti.m cvetom (oko 10 cm) ovog otrovnog korova. U prolece izbije lisce koje lici na krupan zumbul. Cvet podseca na safran, i kod nas ga mnogi brdani nazivaju >>jesenji safran. Dboko zemlji lezi bela krtola slicna luk, iz koje u jesen izije cvet, prolece li~ce, visoko 15 do 20 . Plod trostrana caura velicine sitnijeg oraha. Gajenje. - Da bi s imalo klijavost, treba ga brati tek u avgustu kad fizioloski potpuno sazri. Poseje se jesen na mracno mesto gde u toku zie i rano u prolece proklija. Mlade iljke se prolece rasaduju na stalna mesta na rastojanj 30 30 . Berba. - U junu i julu seku se jos zatvorene, pozutele, bezalo zrele caure na htiju, r azastru na snce ili na tavan i kada patamne i raspuknu se, kad s potpuno dozri, zdrobe se i seme kroz reseto proseje. Sem~ mora biti potpno zrelo, suvo, zdravo i cisto. U i ima vise od 100 semenk1.

494

LECENJP. BIUEM

Prema Brisclskoj rne<1uarodnoj konvenciji, farmakopeje propisuju samo ~Seme, jer ono ima staJnu kolicmu akaloida, za razliku od krtole u kojoj ki alka1oida zav.is1 od vremena berbe; i u toku uvanja smanjuje se procenat alkaloida. Medutim, medunarodna trgoViina ponekad trali i krtoJe. Berba semena bolja i iz razloga ~to se time biljka ne unBtava, ~to nije s prj vadenj krtole. rtole se vade kad biljka poene ~1etati, oCiste od zemlje, cveta, korenCica i futih ljsaka, ako treba operu se hladnom vodom, izrez popreko na kriske od 2 do 3 mm deljine d brzo osu~. Krtole su velike kao kesten. Na ravnoj strani imaju zduf.n brazdu, na d.nu euperak Zilitastih korenciea. Cela iljka ljtog i vrlo gorkog ukusa dok sveza, su~enjem gorcina opada. lz zemlje izvadena krtola ima svojstven opojan miri5 koji se s~enjem izgui. Pre cvetanja mrazovca krtole imaj vise alkaloida, ali ih u to vreme te5ko na livadama naCi, jer s nadzemni delovi os~eni i vetar ih raznco. Droga. - Zrelo i osuseno s m m.rzovca spolja tamne 1 mutne mrke , 2-3 mm precniku, vrlo tvrdo, pod pstima gubo, i dnu ima malo zadeJjanje oblika bradavice (k r u n k uJ ). Jezga sivkasta li rofasta. Lupom se vidi kako pov.rSina semena sitno bradaVfieasta, tackasta Hi naborana. Klica prava; lez.i na s uprot.n oj stani bradavice. Endosperm rozast i tvrd, zbog cega se seme vrlo tesko melje u prah. Ukusa vrlo gorkog d ljutog; bez mirisa.
Sastav. - U semenu ima oko 0,2 do 0,80/ kolhiaina. Neke farmakopeje trle da ga u sen1enu mora iti najmanje 0,5/, u krtolama najmanje 0,350fo, druge traze skoro dvostruko. Alkaloidi su vezani na tanine. Godine 1950. izolo\ra nov alka.:loid i nazvan kolhamin, koji se razlikuje od kolhicina ' t sto umesto acetblne ima metilnu grupu. U gra<1i alkaloida dva prsta su sedmoolana.

Bele 1952. god. iz istog semena izolovao nov heterozid, kolhikozid. U semenu ima ~ i smole, 2/0 masnog l, 5/0 reduk.cionih ~eeera, tarJina, gcJ.ne kiseline, s.kroba, belancev.ine i minealnih mateija.
OPOMENE I PREPORUKE
BERACIA

MRAZOVCA

Ne sa.kupljajte zeleno seme mrazovca, jer nlko nece da ga kupl, poto lma oko 40/ manje lekovitih sastoja.ka. SAD, Belgija 1 Francuska p1aniraju gajenje mrazovca.

Kolika va.Znost mrazovca vidi se i tome sto neke industrijske zemlje imaju u planu gajenje ove bbljke. Jugoslavija postala velilci. izvoznik semena mazovca, osobito prvih posleratnih godina kada ova droga imala dobru cenu. Mi sm.o to vreme u zamenu za mrazovac doijali penkilin, koji tada vrlo kup, iz cega se jasno vidi koliko ta droga bila cenjena. Posleratna Glav.na uprava za nabavku i raspodel lekO'\'a (GUNRAL) u Beogradu, v saradnji sa lnstitutom za farmakognoziju Beogradu i uz pomoc studenata famacije, organizovala u tirn posleratnim godinarna preko svog Odseka za lekovito bilje, pored ostalog, i ~akupljanje semena mazovca. Kriterijwn za kvalitet bio

RAZOVAC, V, JBSEN ACUN ...

495

vrlo strog, tako da u celoj zemlji sakupljano samo zrelo seme. Koli~i na alkaloida kretala se oko 1~/. Seme bilo homogeno kako u pogledu krupnoce tako i i cistoce. Na taj nacin Jugoslavija postala poznat

i priznat izvoznik kvalitetnog semena mrazovca.

Medut~m, rastormiranje GU NRAL-a i stvaranje veceg broja republickih samostaln1h preduzeca za lekovito bilje, osobito pos1ednjih godina (ima ih oko 40~, dovelo do nerazumne i besomucne unutrasnje konkurencije medu d?J?a6m preduzecima i do osipanja kadrova, osobito poznatih strucnjaka bJlJara (gotovo svi farmaceuti su napustili preduzeea). duboka kriza naseg Jjarstva osetila se i na mrazovcu i pogorsava se iz godine u godinu. Godine 1965/ 66. opet naglo poraslo interesovanje za mrazovac. Cene su iz dana dan rasle, tako da te goc:line pri kraju kilogram semena mrazo,,ca placan oko 30.000 starih dinara. U zelji za b1zom zaradom, i beraci i trgovci nisu pazili na kvalitet. Svako tezio da ga ima sto viSe. Ekipe Instituta za proucavanje lekovitog bilja, radeci na proucavanju medicinske f1ore planinc.a Bosne, Crne gore i Srbije, uvek su skretaJe pa.Znju, osobl to poslednjil1 godina, da se ne sme brati zeleno seme mrazovca, jer se zbog pin1esa ovog nezrelog semena dobija nekvalitetna droga. Medu6m, cini se da retko ko postovao ovo pravilo. Ova korisna oba\'estenja s u davana zato da se nasa droga ne kompromHuje u inostranstvu i da ne izgubimo svetsko trziste. Medutim, s\'e bilo kasno. Nasi susedi su nas potisnuli izvozom kvaUtetnije droge postojanog sastava. Socijalisticke zemlje izvoze lekovito bilje iz jednog jedinog centra. Sazna,,si inostranstvu, krajem 1965. i pocetkom 1966., da intereso,,anje farmaceu tske industrije za seme mrazovca naglo poraslo radi ekstrakcije kolhicina, odmah smo obavestili sva nasa izvozna preduzeca da l.. govremeno organizuju berbu i otkup ove droge. RadeCi na farmakogeografskom proucavanju spontane medicinske flore, nase ekipe su za dve poslednje decenije otkrile ogromna i bogata nalazista razovca u Jugos)aYij i, gde se mogu sakupiti vagonske kolicine semena, dovoljne za podmirivanje ckstraktivne ndustrije u svetu. Ti podaci se svake godine daju na uvid i kori~cenje nasoj pivredi. Godjne 1966. nas izvoz i uspesan. Medutim, vec tada primeceno da droga nije uvek bila h.omogena. Uzimani su uzorci iz otkupnih. stanica. Istovremeno smo brali zrelo i zeleno seme mrazovca radi ispitivanja i kontrole kvaliteta. Narede, 1967. godine droga bila losija. Razlog bio ovaj: ocekuj uci da se ponoviti veoma "'isoka cena iz 1966, brano manje-vise zeleno se::me. Nesto zbog zas.icenj a svetskog trzista mrazovcem iz berbe 1966, nesto i zobg losijeg k\,aliteta nase doge (pri medba iz Francuske i Izraela), nas izvoz 1967. znatno , zbog toga i otkup i cena. Nastupila kriza mrazovca, znatni guici i nepo,,erenje zbog loseg poslovanja. U toku ne1<o1iko posleratnih godina i 1966, u vremenu najvece trafnje semena mazo,,ca, nasi iljari i izvoznici su pokretali pitanje vadenja krtola \' biljke. Ml smo ih odvracali iz vise razloga. Prema Biselskoj medunarodnoj konfereciji , farmakopeje propisuju samo seme, jer on.o ima kon-

496

L~ENJE

n.

stantnu kolicinu alkaloida, za razlik od krtole kojoj postotak alkaloida zavisi od Yremena berbe; osim toga, u tok cvanja kolicina alkaloida brzo opada. Berba scmea bolja i zato sto se time iljka ne unistava, sto nije sl pri vadenju krtole. Na osnovu rezultata analiza veceg broja uzoraka semena mrazovca iz raznih krajeva Jgoslavije moze se zakljuciti da se postotak alkaloida (kol !.icina) '< oleba u prilicno sirokim granicama. Nma sumnje da na sadrzaj alkaloida uticu, pre svega, nasledna svoj St\'a scune biljke, zatim i spoljni cinioci. Medutim, neosporna cinjenica da i vreme berbe, tj. zrelost semena ima veliki uticaj na kvalitet droge. se jasno vidi i u onim lucajevima gde sa istog mesta brano zrelo i zeleno seme. zelenom i nedozrelom semenu naL!eno proseku za 400/ marzje alkaloida (kolhicina) nego zrelom.

Prema tome, smeju se bati samo pozutele, skoro zrele caure, zatim i treba rasiriti u sasvim tankom sloju na debeloj hartiji na tavanu na promaji i 10-15 dana ostaviti da u njima sve seme dozri, tj. da caure potamne, osuse se i raspuknu, tako da iz njih sve seme samo od sebe lako is padne. Branje zrelog semena garancija za dobijanje kvalitetne droge. Zele no seme sitnije, lakse, svetlije i neujednacene , sto sve zajedno n njuje organolepticka svojstva droge. MRAZOVAC U NARODNOM
~IV OTU

Evo sta piSe mrazovcu jedan nas zaboravljeni pisac u svo m vrlo za niljivom delu Glav1'lije biljc narodrzom verovanju i pevanju kod nas Srba, objavljenom u Beogradu 1912. go&ne. Ova vrlo zanimljiva knjiga, jedinstvena te vrste kod nas - danas to liko retka da tesko doci do nje - ima vise od 250 stranica. Autor nije dao svoje ime, nego se potpisao Nisevljanin. Neki rnisle da to bio poznati profesor gimnazije Nisu Pavle Sofric, drugi da rec, takode, niskom profesoru botanike Di Ilicu koji um.o Beogradu 1913, dakle, godinu dana posle stampanja ove knjige. Bice verovatno citalaca ovih red.ova koji moci da nas oba,,este ko zapravo bio Nisevljanin. Na stranici 165. pise: M1azovac (Colchicum autumnale L.), mrazovnik, m1azova sestrica, vocak, jesenji kacu11, nevciga, sukundedova trava; ruski: moroznik, zimovik, zim.ovit; poljski: zjelenik. - Jelinski mit kazuje da carobnica Madea skupljajuci za devet noci razne biljke da podmladi Ezona, svog mttia azona, od carobnog leka upustila na zemlj~u jednu kap i da otuda postala ova biljka. Jelini nazivahu ,efemeron', tj. otrov koji za jedan dan ubija. I doista, ovo jedna od najprimamljivijih, a1i i najotrov niji biljaka. Francuzj nazivahu gola gospotJ.a i gospotJ.a bez kosulje, Nemci gola devojka, to zato sto jesen cveta bez li~ca, :i tek narednog proleca tera li~ce i donosi svoj rod. Zbog te anomalije u srednjem veku nazi,1ahu sin 1 . Nemci jos nazivaju i nesuvremerzom, posto cveta u jesen, kad se ostJo bilje predaje zimnjem snu. I nas narod dlii taj mo-

RV, SIDA, DIVIJA SAR.GAREPA. RV KOPRlVA BBLA

497

men at u vidu kad daje ime ,mrazavac', ~to zna~i da pred mraz cveta. U ~ercego\'ini veruje na5 narod da vile postaj u iz mrazovca, jer svakog Jutra gustoJ? r osom ~okriven . Zato momci ovu iljku nikako ne bi zgazili, dok, nap rot1v, ctne to kri~om, ranom zorom . Ali kad momci spaze takova nedela, o nda tesko b abama.
s~a ~rava . brnduska, bujacina, golotura, gorice, zeludara, jadicac, kacun, kaCJ ~ JabuOica, kacunka, kacun, kokice,

Narodna irnena . -

Evo jos n.e koliko narodnih naziva: baluska, baljulu.kovik, mrazovka, o6un, piskavica,

us1vec, cmetik a,

ukavac.

RV, STIDA,

DIVLJA SARGAREPA
Umbelerae

Daucus carota L. -

plodu div lje i gajen e m r kve, sargarepe (Daucus carota var sativus DC.) ima 0,5 do 1,7 / etarskog u lja, oko 1311/ masnog ulja i drugih sastojaka. korena p otice od k r t n (provitamina ) . U korenu ima jos i 6/ secera, oko 1 01>/ pektina, inozirtola, kalijumovih i drugih soli, vi tarn.ina . Sok (pola llt ra) isceden iz nastruganog korena upotreljava se protiv decjih glis ta (oksjura), protiv proliva, secerne bolesti, za lak~e mokrenje. Posle dva sata uzrne se r icinusovo ulje na ciscenje. Farmaceutska industrija iz kore na mrkve vadi karoten.

Naorodna imena: zuta repa, kuzmorka, mrkveljina, obrazna trava, skuplj enac, sr amak, srarnnice, stidna trava. Diuretic? ?.i od plodo11 a s titarica: 20 g mrkve, persuna, celera, anisa i kima. edna supena k asika ove smese se popari kljucalom vodom, ostavi 3-4 sata i p opij e pre j ela u toku dana.

RV

KOPRIV BELA

Lamium album L. - Labiatae

Tr ajna zelj asta bHj ka, visoka do 50 . Listovi su jajasti i obodu ~ testerasti . Cvetovi su beli, skupljeni u prividnim prsljenovima. Cveta let1. Rast e pored pu teva i uopste zapustenim i pr ljavim mesblma. Bere se cvet (Lamii albi flo s). U njemu ima sluzi, saponozida, tanina, neproucenih 11eter ozida i m alo etarskog uJja. Antiflogist ik i adstringens, najcesce kao narodni lek za uredivanje mens truacije, protiv belog pranja, za lecenje mokracne besike, bubrega, koznih i drugih bolesti. 1. Za uredi\JQnje n2erzstruacije: 15 g cveta mrtve koprive, 20 g kamilice i virka i 45 g p aprenog lisca. Dve supene kasike popari se sa 300 g klj ucaJe vode, poklopi, ostavi sata i t'plo popije polovinu izjutra, ostatak uvece, pre j ela.

498

LECENJE DIUE.\1

MRTVA KOPRIVA BELA

2. Belo pranje: 10 g mrtve koprive, 20 g troskota, lincure i rastavica i 30 g v irka, kao pod 1. Ostala narodna imena: bela kopriva, zibrat, maronica, medic, pivka, prisadence.
R, MIRTA, BJELORCA, R, ARTINA, RCELA,
RUJEVIA

Myrtus com munis L.- Myrtaceae

Zimzelen, gusto razgranat ~ib, visok oko m. Raste u makijd Medite.. rana, nas u jZnom primorju. Listovi su sjajni, cvrsti, jajasto duguljasti i ~iljasti. Cvetovi su beli i imaju mnogo prasnika. Plod tamnomodra bobica velioine graska prijatnog ukusa. Cvetovi i listovi su prijatnog svojstvenog mirisa. Cveta leti. Upotreljavaju se list, plod i et.a rsko ulje (Myrti folium, fruccus et aetheoleum) dobijeno destilacijom svezih listova. U listu ima oko 0,25 etarskog ulja, gorkih materija, mnogo tanina, malo smole i 45 ll1g11/o vitarnina . u plodu ima etarskog ulja, secera, limunske

MUARA,

MUHOMORA,

ZMIJSA

GUIVA. . .

499

jabucne kiseline i pektina. - Narodni lek za spoljnu i untraSj upotreb: protjv smrdljivog i neprijatnog zadaha iz l, za lakse lskasljavanje suvom kaslj, za leccnje katara organa za mokrenje i dr. Upotrejava ~ olik infuza (20-30 g lista tili bobica na 1 litar klj cale \'Ode) Spolja i izntra (4-5 kasika dnevnO pre jela). Ili Se I UZima 2-4 g stcanog lista ti t dnev-no pre jela. Spravlja se i ti Illktu ra (20 na 100 alkohola).

MUARA, UR, ZMIJSA

GLJIVA, BJESNJACA,

STALENJACA, CRVENJAA

Ama11ita muscaria (L.) s. 1-..iuhara i

rnoge

Agaricaceae

druge otro,rne gljive nadrazj paraS!impatikus: pojacavaju sekreciju zojnih i drugih zlezda (n, jaka salivacija), miozu, proliv i drge pojave svojstvene za tzv. mskarinsk intoksikaci i. prva pomoc otrovanom se daju sredstva za povracanje i atropm kao proti,trov.

NAVALA

Aspidium filix mas Swartz -

Polypodiaceae

Navala domaea dugo,reena papratnjaea. Rasiena gotovo celoj Zemljinoj kugli izuzev krajnjeg Severa, tropske Afrike, Australije i SAD. dugovecna zeljasta biljka koja raste bujnim, gusblm, tamnim brdskim i planinskim sumama na visinama do 2.000 m. Opis 1k. - Neposredno iz rizoma izbijaju nerazgranjeni, perasto izdeijeni, krugu pOledani, 1 visoki listovi, cije su kitnjaste liske karakteisticnog oblika. Rizom lezi vodoravno ispod same zemljine povrsine, osim onoga kraja koji izbija iz zemlje. Rizom tako gusto obrastao ostacima lisnih drZaka i suvim ljaskavim listi6ma (paleae) da u n}ima gotovo potpuno sakriven i zbog toga izgleda 2-3 puta delji nego sto stvarno. Svuda okolo, najvi~e na donjoj strani, vide se mali, tanki, Zilicasti, crno-mrki korencici. r koj~ izbija na povrsinu zavrsava se u oliku 1g krupnog pupoljka oozenog ple\'icaa; u prolece neposredno iz njega izbija itava kita li- stova koji su s pocetka karakteristico zavinuti u obHku zezla, zatim se postepeno rasire i usprave. Glavni nerv im dugacak i maljav, pri dnu malo zadejao i zavrsava se dosta kratkom dr~kom obraslom rdas~im plevicama koje 1ice rilju krlju~t. Listi6i su priljujeni celom svojom bazom za nerv, tupi su i zupcasti. Kesice sa sporama su dosta krupne, bubre zaste, kad sazru su miko ljublcaste; poredane su oko teroijarnih nerava. Droga. - Rizom s bazama lisnih drzaka. Sabiranje. - Kopanje na\1ale kod nas treba racionalno organizovati. Neracionalnom eksploatacijom navale u nekim zemljama Zapadne v uni stena su najbolja nalazista ove blljke. Nasa farmakopeja ira2i da se sabira rano prolece ili jesen, i to najbolje, jer rizom tada najlekovitiji. Metltim, iskopavanje se stvamo vrsi preko gocHne, jer farmaceutska indstrija s pravom trazi samo svez rizorn. Sa izvadenog izoma odstrane se svi tuli, mrtvi, svi, mrki delovi i korenje. Rizom ~ opere u hladnoj vodi se , nerazrezan osu~i na lagoj toploti i ,, nad pecenim kre~om u potpno zat,renoj tamnoj tegli, ali ne duze od jedne godine. Dugo ~van rizom iva sve lak~i, ljutav , bez mirisa i iznutra sav posmecii kao cimet. Takvu drogu treba odbaciti kao neaktivnu.

NAVALA

501

.. Izgled rizoma. - ~am rizom. dug 10-30 , debeo svega 1-3 cm, ~11 1zgled~. m?ogo ~1~1 zbog veltkog omotaca koji se sastoji od savrijenih, cvrsto z.b1Jen1h, prlleglth, mesnatih, mrko-crnih, kosih, paralelno unapred poredanih 2-5 dugackih baza lisnih drZaka. Rizom i baze listova su pokr.iveni mnogobrojnim, dosta ~irok.im i dugackim, z.Siljenim, svilastlim, su~im, crvenomkit 1 v i m (paleae), koje ispunjavaju sve prostore lZmetlu baza peteJ jaka na rlzomu. Svuda oko izoma se vide ostaci i1i oziljci crnih korencica. U k u s oporog, ljutog i poma1o sladunjavog. Svojstvenog, slabog m1nsa.

NAVALA. LEVO: LISKE N SORAMA. DESNO: POPRECAN PRESEK ROZ LISNU DRSKU
pov1sini rizom crnomrk, tvrd i naboran. Na r n r s k u isprava droga z 1 n i mesnata. Ukoliko droga staija i los ija, utoliko n1anje zelena. Poprecan presek rjzoma nepravilan. obodu se golim okom i Jupom vidi mrkocna skleenhimska sjajna linija, sredini dva reda i z dv n i h s u d v n i h s n i s v t 1 i :

1. U n u t r s n i k r u g dosta pravilno poredan; ima 5- 12 sudov snopica; priJicno su krupni, malo izduzeni ili bubrezasti. 2. S 1 s n i k r u g ima veci broj sitnih snopica. L i s n d r ~ k prerezu z 1 n , meka, sunderasta, uglasta i neprav-ilna; obicno ima 7-10 zaoljenih sudovnih snopica poredaniih luku koj!i gornjoj strani otvoren; gonja dva snopica su najveca. Zamene i falslfikati. - Rizom ostalih paprati, koji bi dosli u obzir kod nas i u Sredn~oj Evropi , toliko se razblkuju od oficinalne droge d.a ne postoji bojazan od zamene. Medutim, kako se izom sve vise tr.Zi u industrijskim kolicinama za izradu galenskih preparata na veliko, potrebno bolje raspoznavanje droge. Izgled poprecnog preseka rizoma i blsne drske na bazi, izg]ed ce1og Hsta Iistica i odsustvo ili pri-sustvo i grada dlaoka na plevicama, dovoljni su znaci za raspoznavanje oficinalnog rizoma od ostalih.

502

LECBNJE BIUC.M

Najcesca zmena i '' sa rizomom Aspidium spinulosum S\.v. Ponekad ga tesko razlikovati, jer ima slicne sekretorne dlake; ali on ima samo 4-7 sudo,rnih snopi<.:a u unutrasnjem krugu, u spoljasnjem ih nema ili su ,,rlo retki. Zubu slicnc d lacice plevicama nisu d''ocelij ske, nego jednocelij ske i pr i vrhu s u zadelj ale u malu brada\llicastu glaviou {cesto polomljena). nekin1a {Rozendal), ova zamena, stavise, ne bi ni bila skodlji\1 a, jer ekstrakt od ovog rizoma navodno dvaput jati od ofioinalnog. U nemackoj i u drugoj 1~obi cesto ga ima do 90/ (Grinis). U Finskoj se upotreljava proti\' pa ntljicare {tenije) umesto filiksa. Hemijslcim sastavom slican nasoj nava li. nekim autor ima, i ekstrakt od r izoma Aspidi um dilat atu.m. S\v. ima bolje dejstvo od ofioinalnog ekstrakta. U Juznoj Africi arodi uspesno upotrelj avaju proiv pantljicare Pa1 'l.nu i ncomoconzo; to r irom od Aspidium athamanticum Kunze. U Evropu ovaj r izom ne dolazi. - U SAD raste Aspid ium mar ginal e Wild., koji ima osobine naseg oficina1nog rizoma; tamo ofioinalan. Sastav. - 1. etru rastvo rl jivi sastojci: m asno i etarko ulje i nekoliko proizvoda koji cine oko 25 etarskog ekstrakta, tzv. sirovi f ilicin. 2. etn t neras t \rljivi deo aini florogucinolski tanin, tzv. filicitaninska kjselina. Ima ga o ko 100/. Lekoviri sastojci navale su deivati f 1 r g 1 ri n 1 vezani na buten u kiselinu; f i l r n, f ri 1d. k s v k i s 1 i n , s i d i n 1, f 1 v s i d l n, 1 s i d i n, u t n n - i 11 i 1n s k k i s 1i n i dr. Sve su to srodna jedinjenja koja pored buterne kisene im aju jedan i '' ise molekula t i 1 t 1 r g 1 u i n 1 . Najvainiji filmaron . On ima cetiri florog1ucinolska prstena. koliko manje floroglucinola molek ulu, toli lco i njifvo d ej stvo slabije: ilicin ima' tri, flavasp~dri n dva, aspidinol samo jedan takav komp leks. Sva ova jedinjenja se lako ra& padaju dajuCi neaktiYne, norf-ne materije, f i 1i k s n i g r i n . Grejanjem s bazama daju florogluoino1. U ekstraktu navale ima
Butanon-f cinske Al aspidina (/):

kiseline

F1avaspidina Fi1iksove kiseline Filmar ona

1 prsten 2 prstena 2

oko 0,1

0,('5

"
IJ

2,5
3,5

" "

,,

5,0

Film aron glavi delatni sastoj ak navale. Dovoljna doza protiv pantljicare 0,5 do 0,7 g filmarona. amorfna, zuckastomrka, neotrovna supstancija. E tarni ekst rakt jz d roge i Oleum Fi l maroni (100/ ra~Stvor filmarona rucinusovom ulj u) najbolja u dva preparata navale. Upotreba. - Rizom navale propisUJjru gotovo sve farma!kopeje kao dobar anthe1rnint ik, osoblto protiv pan tljlicare (Taenia) i botriocefala, isto tako i za s uzbij aj e distomatoze metiljavosti ovaca i rudarske gliste ( Ankyl ostoma duod e11ale). G1avni deo navale potrose tvonice distola, f ilinola, antimetiljina i dr ugih preparata protiv metja. Trovanja navalon1, glavnarn, nastaju zato s t se sredstvo nrije odmal1 od:Stranilo ili se za ciscenje u potrebio Oleum Ricini, jer ulje o1aksava

NANA

503

i ubrzava resorpc'1j fi1icina. Zbog toga se posle paprati za ci~cenjc sme

dati samo n~ka l aksn t na so (gorka). , medtim, ne v.Zi za fiJmaron koji se bez opasnosti moze dati sa ricinsovim ljem (Oleum Filma1o~ 1 1i = Aspidofilicin / sol utum). . Napomena! ---. Na,~ala kod nas i u m nogim drgi m zemlj ama zakonom zasticena prirodi, jer mnogim evrop skim drzavama ni~ tena. Prilikom \'adenja rizon t vratiti zemlj zeleni vrh rizoma.
m!

Navala otrovna . Seme se potreljava samo pod kon-

t rolom 1ekara.

NARODNA I MENA Ovu b iljku arod 0\'ako naziva : bjatka, glistna podlesnica, glistovn ica, debela papratina, de\JiCa; divja preprut; divji preprat divj i preprot, na\ralce; tk, paprad, pap rat, paprut paprut samac; peprut; pitoma d maca, paprat, prap rut; prap rtac; preprat; preprut, prept. Navala, kamala i koso su tri droge koje potic iz raznih botanickih familija (Polypot1iaceae, E upl~o r iaceae i Rosaceae), sa raznih kontinenata (domaca, tropska Azija, istocna Afrika) i od raznih i1jnih organa (rizom, zlezde i dlake, cvet), a li im zajednicko to da sadrze derivate f 1 r g 1 i n l i da de1ju protiv izvesn-ih crevnih parazita. Hemijski s ovi anthelminticni der ivati srodni sa kat el'lin ima, antocijanima i flavonima: svi sa polifenolska jedinjen ja. Posto medu njima glavna droga Aspidum filix 111.as, cesto se nazi,ra i filiksova grupa. Deluju; pre svega protiv tenije 1 zatim i protiv botriocefala i distomatoze ovaca; ali ih ne ubijaj, nego samo paralisu njiov gla tku msklaturu; usled cega se oni ne mogu vise da d rze za zidO\'e r\ , te se m ogu pomocu pogodnog purgativnog sredstva lako izbaciti iz organ izma. U tera pijskoj dozi ove droge delju kao efikasni anthelmintici, vecoj mog izazvati slablja ili trovanfa, jer s njiho\1i aktivni sastojci otrovn i ne samo za crevne parazite nego i za coveka i zi votinje topJe k;i. Znaci trovanja su prolazno ili stalno slepilo, osim toga, uzne1nieos t , nesan ica ; grevi 1 proliv, povracanje; poremecaj disanja, gljenj e svesti, vrtoglavica -i dr. Zbog toga se ove droge moaju davati vrlo oprezno i jedino pod nadzorom lekara.
1 1

NANA

Mentha piperita L. -

Labiatae

Pitoma, paprena, ljuta ga jena nana (Men tha piperita L.) vaznija od svih drgi h vr~ ta nane (rod Nlentha), jer najmirisnija, najprijatnija i najlekovitija. Sve drge vr ste nane koje u nas u izolij rast divlje imaju manje mirisn ih sastojaka (etIskog ulja) drkoijeg hemijskog sastava, se ra di toga ne traze ni za domace potrebe ni za izvoz.
Zbog izu zetnu velikog svet skog znacaja i sve cesce i raznov rsni je upotrebe, koj a iz god i1~e godinu raste zajedno s porastom zivotnog

504

LECENJE BIUl!M

sta11darda i velikog interesovanja (mnogobrojna pisma iz cele zemljc),

pitomoj nani cemo

pej e

0 \ 1de

opsirnije pisati.

List i nzirisnv etasko ulje od pitome propisuju sve f armako s-etu, svakodnevrzo se kotiraju raznim z, predmel su ~i1e

NANA: -

CVET ~ - LIST, - DLAKE, D - SEKRECJONA DLAA LAniJAT A, 1 - RISTALI MENTOLA

trgovine i sve su vazrzije sirovine za proizvodnju velikog broja lckova, profilakt ickih, higijenski/1., dijetetskih, kozmetickih, pa1fimerijskih t mnogih d1'ugih prepaYata siroke potrosnje rza svim km'ltinentima.

lnet!.narodne

HIGIJENA USTA I ZUBA Uzmimo kao primer samo svakidasnju potrebu paste, praska, vodice i drugih preparata za negu usta i zuba. Zubi s ogledalo zdravlja, s pravarn se kaze nas. Biser-zbi s ' naSim narodnim pesmama i izrekama izraz clivljenja ladosti, lepoti i zdravlj. zapitajmo nase starije da li neko nekad prao z? Da n as, medtim, to higijenska, este tska i kulturna potreba 'S\1akog coveka. Da ne govorimo gumi za zvakanje i mnogim drugim preparatima cija potrosnja iz godi,n e u godinu raste k ao nab jala Ieka. I to korisno, dobro; bolje to nego dvan, alkohol, i da ne govorimo ogromnoj s tetnosti uZivanja opojnih droga.
Trazi se samo kvalitetna, oplemenjena . Eto

z-asto i gajenje pi-

tome n uzima m na svim kontinentima i zasto Institut za proucavanje lekovitog bilja Beograd vrsi struC.nu i naucn propagandu za gajenje pitome nane, ali samo oplemenjene da bi se dobio kvalitetan list i prvoklasno mirisno ulje koje mora odgovarati zahtevima nase i stranih farmakopeja, standardima i medunarodnim berzanskim uzanima. Posle I"ata moglo se prodati sve, jer svetsko tdis te bllo prazo, gladno, niko nije pitao za kv li tet. Sada su prblike drukcije , tako da se moze prodati samo najk,,alitetnija roba, i to d sve teze, jer konkurencija sa svih strana sve ostrija .

NANA

505
MNOGOSTRUA

UPOTREBA NANE
n

NajclvllizovanJjl narodi troe najvte

Pitoma nana potpuno ne~kodljiva (neopravdano mi~ljenje nekih osoba da nana skodljiYa) i moze se svakodnevno upotreljavati bez ~tet nih posledica i navikavanja. ~to nam pojedinci piu da su od naninog imali raznih tegoba, moramo im re6i da to nije bilo od nane, nego od necistoce, raznih prin1esa. Oni koji su poslu~ali i odmah prestaH da piju od sumnjive n i li~ca koje su kupili na pijaci i poslald na pregled, obave~teni su da ta n nije bila cista, nego pome~ana s drugim travarna, medu kojima otkriveno i otrovnog bilja, najce~ce lista tatule. Zato ne kupujte smrvljenu, zdroljenu nanu, nego samo celo li~ce. I ~ vafnije: ne kupujte nanu i drugo bilje od nepismenih, nestrucnih i neodgovornih prodavaca pijacama i od raznih ~arlatana, nego samo apoteci originalnom pakovanju, jer svaka apoteka garantuje da bilje cisto, bez primesa, kvalitetno.
$

ZAKLJUCUJE

SVETSA

ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA?

Prema rezultatima ankete Farmaceutskog odeljenja Svet:ske zdravstvene organizacije Ujedinjenih naroda u ~enevi, izlazi da najvise naninog lisea u oliku svakodnevnog popiju nordijske zemlje (osoblto $vedska), zatim Zapadna Evropa, Kanada, SAD d Japan.
3

--~--~--~----~---------~ JUN JULI AVGUST

KOLEBANJA SADRZAJA ETARSKOG UUA l ESTARA U LJSTU NANE U TOKU VEGETACIJE. KOLICINA UUA RASTE DO CVETANJA, POSLE TOGA OPADA. PROCENAT ESTARA RASTE I POSLE CVETANJA.

U stalnoj borbl zdravstvenih radnika protiv preterane upotrebe i u.Zivanja kineskog , kafe, alkoholnih pica i drugih napitaka, pitoma n poslednjih decenija odigala vrlo vl.nu ulogu.

506

LECENJE BIUEM

OD NANE -

NAPITA

U AVIONU

Velike svetskc kompanije za civilno vazduhoplovstvo traie i dobro l , ali samo prvoklasnu nanu, jer na dugim relacijama obavezno se putnicima servira i od nane. Ovo zato da putnici bez tegoba i neprijatnosti mogu da izdrze sedeci dugi put s jednog kontinenta na drugi ne uznenliravaj uci susede. Nana, naime, sprecava stvaranje gasova u crevima i i'ime otklanja sve tegobe i neugodnosti. Ovo od osobitog znacaja za osobe s poremecenim varenjen1, ploli,,om, grcevima, neprijatnim zadahom iz usta itd. pocinju da sprovode i autobuska i druga transportna preduzeca borbi s konkurencijom da bi putnike , na taj nacin privukli i obezbedili irn prijatan put.
NANA -- ZACIN U PASUUU

U mnogim nasim kajevima su jos uvek pasulj i kupus glavna hrana, pogotovu zirni . I jedan i drugi se vrlo tesko vare, narocito pasulj, koji izaziva jake gasove, nadimanja, trbobolju. U nekim seoskim skolama zimi zbog toga neizdrzljivo, jer se zbog hladnoce ne mogu dugo vetriti. Zato smo iz Ins tituta slali skolskim vrtovima sadnice oplemenjene nane, su list ubavezl' stavljali p1i kraju kuvanja paslj kao zacin, posle obeda U1nesto vode ucenici su pili od . Preko skola ovaj koristan obicaj primile su n1noge majke od svoje dece, koja su .jz skolskog vrtica prenela ;n svoje baste i khinj. Eto kako engleska nana posle rata prodrla narod i poslala nasa kltrna, lekovita i zacinska iljka.
LIST

NAJMIRISNIJI

Nana vrlo rnirisna, osoito list, jer ima najviSe etarskog (isparljivog) l, od cega, glavnom, i poticu lekovitost i prijatan miris ove tako korjsne ljke. Najvise ulja ima onim vrsnim1 najmladim listovima. Zato nanu stalno treba s vrha zalci.dati, s jedne strane, da ne ide cvet, s druge, da se stalno podmladuje i da daje mnogo grancica i .vrsnih listO\'a.

TREBA

NE TREBA SPRAVLJATI

OD NANE?

Nana vrlo slozenog hemijskog sastava. Osim isparljivog (etarskog) ulja svojstvcnog prijatnog mirisa koji osvezava i hladi (zbog prisutnog mentola), Jistu ima i malo tanina (oponih, stavskih materija), gorkih i drugih korisnih .sastojaka, zbog cega dejstvo ove biljke visest ruko, raz novrsno, pimena tako siroka. Punu supenu kasik naninog lista treba popariti sa dva decilitra (200 grama) klj,u cale vode, odmah dobro poklopiti, ostaviti da se kiseli duze ili krace vreme, ocediti i piti: pre jela nezasladen, posle jela zasladen , bolje medom nego ~cerom. zeli samo mirisan , moze ga ocediti

NANA

507

vec

posle 5 minuta. Nap rotiv, ko hoce da ima i dejstvo tanina (6v proli\1a i drugjh tegoba u organima za va enje), neka ostavi bar pola sata da se eksauj u i drugi sastojci.
NANU TREBA DA PIJU SVI KOJI SE MALO KRECU

Osobe koje se malo k1-ecu, osobito one ciji rad zahteva stalno sedenje, miro,anje, pogotO\'U nepokretni bolesnici, kao i S\' i oni koji imaju razne tegob e o1ganima za ' 'arenje, treba oba\1 ezno da i od nane umesto vode; Y ecera da im bude sasvirn la ka (najbolj e parce hleba namazano pekmezom od ipaka) i od n da bi mirno spavali, jer dobar, dubok san jedini i pravi od.mor. Grese 011i ko ji kuv aju, pogotovu ako to ine u otvorenom, nepok lopljeno s ud. Na taj nacin vec posle nekoliko minuta sve ulje izvetri, izgu se , saS\'im razmljivo, takav izgubi prijatan miris i nije lekovit. Gl avni lekoviti sastojak nane etarsko l koje smesteno mikoskopski si tni1n kr uskolikim zlezdama rasu tim na povrsini lista. Zato
se sme kuv ati, cak ni trljati i mora se cuvati hermeticki za pakova11im kesam.a i ku lijama hladnom i r mestu. Tako

se rnoze sastoj ke.

ctl\'ati

vise

godina

da ne

izgui

svoje

lekovite

Nana se upotreljava kao prijatan, lag i n eskodljiv lek za u m irivanj e, protiv gasova, nadimaja i gr-

ceva, protiv teskog varenja, kao stomahik. Infuz () od nane svakidasnji prijatan napitak u mnogim zemljama; pije se preko celog da na, osobito u vece da bi san i mirniji i prijatniji. Ulazi sastav cajeva za leenje zci. Daje se protiv laksih oika proliva, jer ima ta nina. Nanino ulje ima slaba anesteticna svojstva i prijatan m1ns koji osveZ.va, zbog cega se potrej ava i r t i v gatl.enja i povracanja. Iz istih razloga se i rastvor ulja u alkohol koristi spolja pr otiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Mentol, naime, dra.Zi nerve kozi, lako isparava i zbog toga hladi. Nanino ulje se u svet sve vise NANAvoDENA proizvodi, jer potraznja sve veca, posto upotreba aste uporedc s porastom zivotnog standarda; npr., sve vi~e Jj udi upotrejava svakodnevno pastu, pra~ak ili vodicu za negu usta, zuba desni, industrija poslastica, alkoholnih i bezalkoholnih napitaka i gume za z.,,akanje imaj kao glavni i najprijatniji sastojak nan.i no ulje. Kozmeticka 1 srodna idustrij a tro~e sve vece kolicine naninog u lja 1 mentola.

508

I...ECBNJ B BIUBM

I GDE TREBA GAJITI PITOMU NANU?

doiti

Pod kojim uslovima se moze

najkva1Jtetntja nana?

S obzirom na sve ' 'eci medunar odni privredni i zdravstveni zna~aj n, dacemo ovde ka tl<a, aJi n aj,,aznij a obavestenj a gajenju ove vrlo vazne lek01 Jite, m utsne, medoosne, zacinske i industrijske iljke. 81iza obavestenja, i sad.i kvaliteti materijal oplernenj ene engleske nane l , citaoci mogu doiti od Instituta za proucavanje lekovitog ilja Beogradu. U nas ima nelvoliko hi1jada hektara pod nanom, ali posto se najcesce ne r adi kako treba, kvalitet slab prinos nizak, osobito l koje se sve vise trazi za domacu upotreb i izvoz. Zbog neznanja i neobavestenost<i mnogi nasi poj zvotal:i lose su prosli gajeCi nekvalitetnu n nestrucan acin. Eto zbog cega smatramo za potrebno da obavestimo sve sadasnje i bduce odgaj1vace nane. I ranijim vekovima, i danas, najvise i najbolju nanu i njeno ulje proizvodi Engleska. U S\'etu cuvena Micam-nana. Tamo to stara kulturna biljka, uvedena jos krajem srednjeg veka. Iz Engleske se gajenje postepeno rasirilo Svuda S\etu. i ostali l1.iridi, i pitoma se razmotava s, nego samo vegetativnim putem: korejem, deljenjem buseova, obrezivajem i sa d mladih z. Kad se jednom primi, nana se, slicno jagodi, brzo siri i pokrije zemlju lOgobrojnim izdancirna izraslim iz razgranatih podzemnih stabala, rizoma. Svake godie obavezno treba presaditi n.a drugu. jivu da 3 ne bi degt;erisala. U nas, narocito Banatu, Backoj i Srbiji pored Morave i S\ gaj.i se izvrsna nana. Za odgajivaca lekovitog bilja n jedna od najkorisn1jih bbljaka. Iako se svuda svetu nalaze hiljade hektara zeinJje pod nanom, ipak se droga uvek mnogo traii i dobro placa, jer njena pot.rosnja raznovrsna i industrijska. U svetu ima 200.000 hektara pod naom. N trazi 1 'tajbolju v1tu zemlj staroj sazi. Treba odvojiti od ostalih usnatica. Rasaauje se U martu ili, }os bolje, u septembru iLi oktobru na rastojanju bar 50 50 cm. Na hektar potrebn o vise od 55.000 sadnica. Navodnjavanjem se dobija znatno veci prinos i moze se triput brati za jedno Jeto. Sa ektara se doija oko 2.000 kg suvog lista. Evo nekoljko najvaznijih podataka gajenju nane: 1. Izbor zdravog i kvalitetnog sadnog materijala otponog prema bolestima. 2. Izbor optimalnog zemlji~ta, polozaja i ekspozicije. . Neophodno navodnja,ranje za vreme vegetacije, pogotovu ako nastane susa . Zbog toga potrebno iskljuciti svako ono zemljBte koje se ne moze lako i oilno navodnjavati. Nanu nikako ne treba saditi na tesko zemljiste, slatine, zivi pesak i krs. 4. Neophodno potpuno unistavanje korova zemljistu pre sadnje, za vreme gajenja i eposedno pre zetve, jer mno~ korovi sadrze razna isparlji,ra aromaticna je dinjenja koja svojim mirisom i ukusom kvae kvalitet naninog ulja i time smanjju vrednost, tako da se ponekad i ne moze upotrebiti niti popraviti. 5. Raoionalna .upotreba dubriva povecava prinos 1isca i ulja jedinici povrsine. Stajnjakom se moze dubriti samo predusev, ne direktno

NANA

509

Stajnjak mora potpuno pregoreti (trogodi~nji) da ne i u njivu uneo koro,,sko scmenje. ZemJjBte za nanu ne treba c:tubriti ako na,dnjavanje nemoguce. 6. Kultura nane nra se obnavljati svake godine. Jesenja sadnja bolja od prolecne. Ako presadivanje na novo zemljiste ncmoguce, mo!e se n pre mrazeva plugn prevruti (25-40 duboko). 7. N se moze saditi na isto zemljiste tek posle 8-10 godina. 8. Rastojanje izmedu redova mora biti vise od 50 , da bi se mogla primeniti mehanizuvana obrada ili prasenje konjskom zapregom. Cesto okopavanje neophodno radj unistavanja korova, sprecavanja guljenja vlage iz zemljista i pojava bolesti. Rastojanje izmedu redova treba da bude oko 75 i radi sto potpunijeg provetravanja kulture. 9. Pojavu glj ivicni i drugih bolesti i insekata na kultui nane treba odmah na pocetku radikaJno spreciti. Zbog toga se namece potreba za stalnlm i brizljivim nadzorom useva. zastitna mera protiv nanine rde preporucuje se drzanje sadnog materijaJa pre sadenja bordovskoj corbl.

n.

LEVO: NANA POUSA, DESNO: NANA ORUGLOLlST

510

LECENJE BIUP.M

1 . Be rbu naoe za des tilaciju eta rskog ulja treba vr~iti najlep~em vremenu. SvBe mlada n daj e l slabog kvaliteta s malo mentola, mnogo mentona. Prec.:vetala ilj ka daje manj e ulja i lo~ij eg kvaliteta. Samo slucaju nuzde, ako se na iljci pojave bolesti, pteporucuje se berba pre s to otpadne prvi donji lista. 1. Pre des tilacije iz poko~ene nane treba izbaciti sav korov, strano bilj e. 12. Ne treba dcstilovati ni potpuno svezu, tek pokosenu n, niti potpno su,ru, jer se slcaja dobija losije l ili manje ulja. Svise dgo ssenj e izazlva gubltke uJja usled isparavanja. Treba destilovati nanu upola prossenu, tj. koja izgubila oko 50 600/ vlage (1-2 dana su~enja leti na '11jivi). 13. Sa nji\1e donesen prosusenu nanu treba odmah destilovati da i se iz beglo zagr~''anje (usled fermentacije) na gomili i usled toga guljenje i kvarenje etarskog ulja. 14. Destilacioni aparat mora biti u svakom pogledu i'spravan i napravljen od takvog m aterijala koji ne rda, da se ne i dobilo obojeno ulje. 5. Voda kazanu ne sme biti sumporovita i uopste ne sme iti stranog mirisa, jer se na taj nacin doija l losijeg kvaliteta. 16. Destilacija treba da traje dovoljno dgo, jer se u poslednjim kapirna destilata pri kraj destilacije dobijaj najmiisnije fra.koije l koje znatnoj meri poboJj savaj kvalitet i cenu krajnjeg produkta. Istina da veCi deo etarskog l predestilje vec toku prvih tidesetak minuta, ali destilacij treba nastaviti toku 2-3 sata 1da i dobili kvalitetno ulje. 17. Da i se dobilo ulje koje odgovara propisima Jugoslovenske farmakopeje i uslovima ostalih farmakopeja u svetu, isto ta.ko i medunarodnim standardima i berzanskim uzansima, sirovo ulje se mora predes tilovati. 18. Ulje se mora cuvati u novim, cistim, svim, mrkim, gotovo potpuno napunjeniru i l1ern1eticki zapusenim bocama na hladnom i mracnom mestu ( propisima Jgoslovenske farmakopeje ). Ako se ne raspolaze posudama sa b r usenim staklenim zapsacem~ mogu se upotrebiti i pluteni zapusaci, ali oni moraju biti novi i sa donje polovine olozeni staniolom.

PREPORUKA

DOMACINSTVIA

Nijedan $ vrt rze bi smeo biti bez ekog busea . U industrijskim zemljama i velikim gradovima gde nemoguce imati svoj vrt, '>svoja mirisna l<, radnicka i slzbenilcka domacinstva imaj na balkonu malo nane posadene saksijama i star im loncima. Ne zaboravite: 1 l1 svake godine (jeseni) presaditi novu zemlju. Nijedno don1aCinstvo, pogotovu s decom, ne sme biti bez mal;o nani.nog lista i cveta kaJilice u svojoj ))domacoj iljnoj apoteci. Mnogo brze, efikasnije, j evtinije bolje za nekoliko minta spraviti od n i kamilice nego za najobicnija oboljenja kilometrima pesaciti, cekati, placati ili opterecivati socijalno osiguranje.

NANA

511

IZGLED BILJKE Pitoma nana Yi~egodi~nja zelja<Sta biljka, nas poznata samo kl turama. TrebQ gajiti samo tzv. engle.s.l<u crn nanu Mieam (Mitcha111). Staljika visoka oko 50 , razgranata i cetvoroglasta. Staljika, lisne dr~ke i nervi s n1odri ili s lju.icasto-crvenkasti, osobito prolece kad nana nice iz zemlje. Listovi s dugacki - -9 cm, jajasto-kopljasti, tanki, s gornje strane tarnozeleni, s donje ledi, pri dnu se suzavaju u dr~ke dugacke do 1 cm. obodu su nejednako zupcasti. Glavni nerv vrlo istaknut. Sekundanl nervi se povij aj u luk i takode su istaknti. Na nervima ima dlaka. Cvetovi su sitni, ljubicasto-crveni i udruzeni u visespratne prsljenove na gornjen1 delu staljrike i ogranaka.
NARODNA IMENA

Bela nana, dimljus, janjeska metica, ljta nana, mer ka, metva, metvica (Vuk), n n (Vuk), nane, nanej ag, paprena metva, paprena metvica, paprena n, pitoma n, poprova meta, crna n.
CAJEVI 1 DRUGI LEKOVI OD NANE

50 g naninog lista i cveta kamiLice se pomesa i od toga se uzme spene kasike, popari sc s pola litra kljucale vode, odmah poklopi i posle 2 sata odlije i pije umesto vode protiv trbobolje, proliva i drugih bolesti organa za varenje. Pre jela se nezasladen , posle obroka zasladen, bolje medom nego secerom. Moze se davati .i deci. Ovu sme5 obavezno poneti na put. 2. 50 g naninog i maticnjakovog lista se pomesa i nacini kao pod 1. Upoteljava se za l organa za vaenje i za umirivanje, ula zava i gadenje na povracanje, neprijatan zadah iz usta dr. Osobi-to dobar za trudnice i bolesnjke vezane za postelju. . 25 g lista nane i persuna, rizoma (zila) zubace i kore krusine, sve se pomesa i spravlja kao pod 1, ali treba da stoji preko cele noCi da i se s to potpunije Q.z,rukli lekoviti sastojci. Piti umesto vode. PomaZe osobama koje tesko mokre, jer pojacava lucenje mokrace. 4. 25 g lista n, persuna i breze, 10 g kleki nja i 15 g mo1-aca. Spravlja se i pije da se mokrenje, kao pod . 5. 20 g lista nane, persun. i breze, 15 g sipuraka i 10 g zubace, kao pod . . 25 g lista nane i maticnjaka, 10 g kamilice, moraca, kima i cveta z1 hajducke trave, 5 g glogovog cveta i kore krusine. Naciniti i upotrebiti kao pod . Pomaze osobama koje bolju od srcane mane i imaju tegobe oganima za varenje. se jedna solja posle jela. 7. 20 g lista n, podbela, belog i crnog sleza d 5 g moraca, korena belog sleza, islandskog lisaja ~ lista dsopa. Pome5a se .i spravlja kao pod 1. Pije se svakog sata 1 kasika radi la.Zavanja napada kaslja. 8. 20 g lista timijana, majkine dusice, pitomog kestena, rosulje i dugoliste bokVIice. Protiv kaslja, kao pod 7; ulaZava i napade velikog (magareceg) ka~lja.

1.

512

LECBNJE. BIUEM

9. 20 g lista nane, mati~njaka, gorke dcteline, kicice i moraca, kao pod 1. Pije sc nczasladen pre jcla triput dne,rno jedna ~olja. Pomafe ,,r i odstranjLtje nadimanje (gasoYe). Deluje i kao sredst,ro za jacanje. 10. 20 g nane, maticnjaka, podublce i tra,e-iYe, kao pod 1. Pije se nezasladen umcsto Yode, protiv proli\'a. 11 . 20 g n, maticnjaka, krusine, mora~a i slatkog korena, kao pod . Blago sredst , za ciScenje protiv zatvora. 12. 50 g n, 20 g ocajnice i petrovca i 10 g reuma. Jedna kasika ove sme~e sc popari sa 200 g kljucale vode, poklopi i pije 3 puta dnevno na pola sata pre jela. PomZe protiv grce,,a i bolo,ra pri zucnim napadima i osobama sa oboJelom jetrom. 13. 20 g n, traYe-ive, podubice, krusine i moraca, kao pod 12. Pije se triput dne\'O 1 Solj a posle jela. 14. 20 g n, maticnjaka, ruse, petrovca i krusine, kao pod 12. 15. 50 g nane, 25 g gorke deteline i odoljena, kao pod 1. Izjutra i uvetf solju Za umirivaje nevoze, neurastenije, histerije i sl. 16. 40 g nane, 20 g maticnjaka, h melja i lavandulinog C\reta, kao pod 15. 17. 20 g nane, maticnjaka, dobricice, bosiljka i hmelja, kao pod 15. 18. 20 g n, maticnjaka, trave~ive, veremnjace i odoljena, kao pod 5. 19. 60 g hrnelJa i 20 g nane i maticnjaka, kao pod 15. Protiv nesanice. 20. 30 g n i odoljena i 40 g kamilice. Cetiri kasike 'popariti kljucalom vodom i popiti toku dana topao za uredenje izostale menstruacije. 21. 25 g n, kamilice, rusomace i cveta nevena, kao pod 20.

NAR ILI

SIPA

Punica granatum L. -

Punicaceae

Nar drvo nepra,,Hno razgranato, ponekad ima bodlj ike, staljika is pucana i razri vea, kora sivkasta. Listovi su naspramni, ovalno-duguljasti, rubu celi, sjajni, zimi opadaju . Na vrhovima grana su divni crveni cvetovi, poj edinacni ili dva do tri. Imaju 5-9 casicnih i isto toliko krunicnih listica. Brzo i brizljivo osusene cvetove upotrebljavaju jos pogdegde protiv proliva, jer $adrze m n g t n i n . Cvetove nara (Flores Granati) propjsuju portugalska i meksicka farmakopeja . 1 d n r krupan kao jabuka, vr1o lepe rumene , pun crvenih, spolj a mesnatih semenaka, koje stanovnici oko Mediterana jedu. Na vru ovog nepravog ploda (jer pri postanku sudeluju i plodn.ica i cveti~ s te, koje vrlo razvijeno) vide se ostaci casice obliku krune. Podeljen sa 2-3 opne. Plodni omotac go, cvrst, kozast; osusen, upotreljava se pod imenom Perica1puim Granati kao t n i n s k d r g i protiv crevni parazita, ali danas vrlo retko. su nepravilni, tvrcti, lomljivi, izdubljeni komadi, Barani pregradama od opni i semenki, vrlo oporog, neprijatnog i gorkog ukusa. Propisuje ga nekoliko fanakopeja. Rasprostranjenost. - Nar o d najdavnijih vr emena gajen kao v k , u k r s n 1 1 k v i t d r v . Nar nisko drvo ili poveci

NAR ILI

81

513

grm, rpo svoj priliai poreklom iz zapa.d.ne Aliije, iz Irana. Odatle se > u preistorijsko vreme ra~irio i na Istok i '11 Zapad. Raste samoniklo i gaji se svim zemljama oko Sredozemnog mora, u jZnoj Afri.ci, Jumoj Americi i drugim suptropskim i umereno toplim klimatima. U na.s ga ima mnogo oko Bara, Rijeke CmojeVIita i u Makedonij~, divljeg i gajenQg. Nar su poznavali ~ Egipca, Jevr-eji, Fenitam, Groi i Rimljani i ~potreijavali za lek. U prastarim misirskirn grobicama at1eni su plodow nara. Za vreme punskih ratova Rimljani su doneli plodove !iz olasti Kartagine, odakle i potice nazjv Punica, .falum punicum (Plimje), iako nar nije poreklom iz Afrike. NajvBe se droge dobija iz zemalja oko Sredozemnog mora, osobi1X> iz Spanije, Portugala, Alfira i Francus.ke. r i prerada. Iskopa se drvo, korenje opere i kora guli u vrpcama sa stabla, grana i korenja, os~i. U pesku se mogu dgo vremena sacuvati svezem stanj pruti6i sa neoguljenom korom. Radi se .preko cele godine, ali najvi~e jesen. lzgled droge. - Kora se .sastoj4 od delita nejednake velicine i olika. 1. Kora sa. stala i grana (Cortex trunci et ramarum) sastoj.i se od ce-vastih ili manje-vise zlebastih komada, 1-3 mm debelih i oko 10 cm dgao kih. Spo1ja su Slivkasti, uzduf pokriveni Ztomrkim 1 n t ,i 1 m ; oic no 'SU pokriveni sitnim crnim I.isajem. Na untra~njoj strani s glatki, futi ili crvenomrki. Na pre1omu su r v lll i (nema vlakana) ~ futoze1enkasti do mrkosivkasti. Na popreenom preseku ISe vidi lpom da su vrlo tanlcim crtama podeljeni t v r t s t 1 . 2. Kora sa korena (Cortex radicis) ISStiOji .se sarno od sekundarne kore. Komadi su sitniji, bez lisaja i 1enticela, gotovo ravni, irokd, kratki, mrke i hrapave povrsine. Na krupnijim, starijim komad.ima .n alaze se plitka, skoro skoljkasta uduljenja od otpale p lute. Kora nara vrJo r g i nagorkog u k s . Kad se fvace, l vacku i zuto i pod zubima krcka (mnostvo druza). Sastav. - U kor.i nara ima 0,20-3,7/ 1 k 1 oi d , 20--280/ elagnog t n i n ; pepela ostaje najvise 17/; a:lkoholnog ekstrakta daje 200/. Apotekar Sar1 Tanre izo1ovao 1877-1879. god. cetliri alkaloida: peletierin, izopeletierin, metilpeletierin i pseudopeletierin; dao praknooe metode za njihovo odvajanje i opisao g1arvnije osobine. Godine 1918. Hes i i drugi dopuni su ova ranija ispitivanja. Upotreba. - Nar jedno od najpouzdanijih poznatih sredstava protiv pantljieare, a!ko lek dobro .n acinjen. noge osobe ne mogu da podnesu 'kou nara, jer neprija:tna, .izaziva gadenje na povracanje, grceve i 'J)roliv. Inace, nar se upotreljava svojoj postojbini kao narodni lek protiv proliva i srdobo1je, jer sadrii mnogo tanina. Narova kora, pogotovu s plodova, upotreljava se i za stav.Jjenje koze. Daje se i peletierin i ~zopeletierin tanat, dakle, istom jedinjenj kao i u drogi gde se alkaloidi takode nalaze ve.zani na tanine, sto vafno znati, jer tanate v alkaloida organizam sporo upija, deluju na crevne parazite i talro se tizbegavaju pojave trovanja drogom, odnosno alkaloidima. MetilpeJetierin i pseudopeletierin ne deluju anthelmintiono (protiv crevnih parazita). Opomena1 - Narova kora otrovma. Sme upotrebiti .samo p9(l nadzorom lekara. U nas u primorj ima trovanja narom iz neznanja; deca najvise stradaj u.

514

LECNJE ..

Narodna lmenn. - Nar narodu namvaju razlioito: glava~. granat-drvo, granat-jabuka, granatno jabolko, devedi~, zamorac, zrnata k, kali.Da, kalinka, ljutak, ljti ~ipak, ljutun, magranj, margarana, margelan, medun, mogranj, mologranj, n1granja, nara, pasovrni ipak, pitorni ipak, pomagrane, pukla~. punigram, sladun, slatki ~ipak, sip.

NEVEN, ZUEU, PRSTENCAC, ZIMOROD, OGNJAC, VRTLENI NEVEN

Calendula officinalis L. Jednogodi~nja

ComposHae

zcljasta b:iljka, visoka -50 . U Das se svuda ga}i kao omiljeno narod.no cvece. CvastJi su Zte ili narand.Zaste, pojedinacne, 2- 5 ~iroke, svojstvenog mirisa. Upotreljava se cvet, rede cela biljka cvetu (Calendulae flos et herba). Lako se gaji 1 brzo amnnozava. Prilikom gajenja treba odabrati -samo krupne, tzv. duple cvasti jake narandzaste , jer se za prodaj bolje l od lecblh i sitnih. Cveta od proleca do jeseni, u primorju skoro cele godine. Cvet treba brati suvom i suncanom ' 'remenu u korpe i ~to pre ossiti na jakoj promaji da ~to l sacuva divn prirodnu boju i mim, jer se droga ceni pre svega prema izgled, boji i mirisu. Sastav. - U osusenom cvetu ima 5Vega ,2/ etarskog i 5,2"0/ masnog ulja, 5<~/ kaucllka, 8-90fo smole i razruih karotenoidnih , 8-90/ sluzi, 1~/ ~ecera, l,n/o belancevina, fitosterola, 6a1icilne Jciseli n e, erima i raznih soli.. Upotreba. - NeYen se upotrebljava spolja i l}znutra, vise naodnoj nego u naucnoj medrioini. Neven g antiseptiik. U ob.ku (10 na 100), tinkture (20 na delova 7(JJ/o--nog alkohola) ili mastri upotreljava se za lecenje nekih koznili bolesti, osobito impetiga. Cajem !iJ.ri. tinkturom razlaZeom s dela prokuvane vode pere ooolelo mesto, zatim ma.Ze ovim melemom: 1 g nevenove tiin1ktre dobro se pomesa sa smesom od 20 g lanolina, vazelina i cinkoksida. 1. Perutavi liSaj: 25 g nevenovog cveta i swcanih pupoljaka od h, kruske i topole stavi se - 1 litar ~ulja, ~umota u iste krpe i drZi loncu sa vodom da voda tiho k!ljuca. Toplo se procedi kroz cisto 6 sati suvo platno, iscedi i CU\'a na hladnom mestu. Mazati v. 2. Impetigo tnarodni lek); 'Sitmo se narezu vr-hovi granica oraha, kruske i hrasta i kuvaju 2 sata vodi (1 kg .smese . 20 li tara vode); mlakom ocedenom tecnosc peru se oolela mesta i drn 1-2 sata svaki da!IJ.. Posle toga se ossena mesta namafu sveZim uljem. . Neuredna mensttuacija: 25 g nevena, rusomace, paprenog lisca i kamilice se pome5a, se spene kasike smese i s pola loitra kljucale vode, poklopi i posle 2 sata procedi, iscedi i pije u toku dana puta dnevno 1 easa pre jela. Pije se na 2- dana pred mesecno pranje. 4. za znojenje (grip, nazeb, kad potrebno znojenje): 20 g cveta nevena, zove, lipe, cnog sleza i lavandule se pomesa; kasike smese se spravi kao pod . Pije se ~to topjli . U bomeopatskoj i narodnoj mediciiri upotreljava se za ispiranje i oblaganje rana, cireva, ujeda pcela i osa, opekotina, za vaginalno zapiranje, za lecenje zeluca, creva i fuci dr.

OVAS,ZOB

Avena sativa L. -

Gramineae

Ovas nekad upotreljavan i za ljudsku ishranu, danas samo kao stocna hrana. Ovse.no zrno hranlj~vo kao i ostala zita j er ima oko 60/ skroba, 6-80/ masnog ulja, do 2(/ leoi.tJina, 0,8/0 fitina, a!l'kaloida trigonelina i ho1ina, fosfata i kalcij uma. Ovas ima vecu ko.l:icinu masnog ulja nego druga ~ita; u ulju ima do 2,7/ neosapunjivih materija. U me}{.injama ima vitamina i glikovanil!ina, od koga potice vojstven prijatan mkis kasice od ovsenih mekinja. U mogim zemljama, osoblrto zapadnim ~ severnim got0\'0 svakodnevno se kuvaju vodi mleku ovsene krupice, pahuljice ili griz za doucak i \'ecero, zdava i lako svarljiva hrana, dijeta za jaCa.nje, zbog velike kolicine sluzavih matenija lagotvomo deluje na obolele organe za varenje (upale) stiteci sluznicu i ul.ZujruCi nadr.Zaj ~ l. Sva1 k odnevna dijetalna upotreba kasice i eorbe od ovsenog brasna, pogotovu od mekinja (ljuska, aleuronsk.i sloj na zrnu) izaziva smanjeno lucenje reludacnog soka, se to dejstvo koristi protiv hi~J>eraciditeta i akutnog pankreatita kada potrebno svesti na najmanju meru lucenje pankreasnog soka. Za lecenje pankreatita, pr oJiva i pr~velike kiselosti zeludacnog soka m se 100 g oljustenog ovsa (brasna, krupice ~~li mekinja) i kuva u 1,5 ldtro vode dok se ne ukuva na 1 litar zapremine, ohlad i d rnlako upotrebl; more .se uzimati slano (6--10 g soli) ili zasladeno n1edom ibl n elcim kiselim vo6nim sirupom {od malina, visanja, 1ibizla). Ovsenom kasicom se
olafu

opekotine i upale koze.

U zelerzom ovsu (u doba cvetanja) d.ma do 60 mgo/o vitamina , 0,40/ saponozida, secera, joda, pektina, provitam:ina D, voska i drugih sastojaka. Ovsena slama se u narodu upotreljava protiv reumatizma, iSija'Sa, promrzlina i koz.nil1 bolesti: 2 kg slame kuva se pola sata u 10 litara vode i u tome k upa ili dodaje toploj banji.
Ostala na1odna imena: avs, Zito, krupa, ovaz, oves, ov's, pir, pitoma zob, s ilj, silj evina, usjevna zob .

516
ODOLJEN, ODOLEN,
ACINA RAVA,

LECENJE

BIUE

VALERIJANA, DOLIN, DOLJEN Valerianaceae

ODOLENA,

V aleriana officinalis L. -

Odoljen lepa, dugove~na, zeljasta, prava, p:ri vrhu razgranata biljka s nepamo perastim listO\'ima (5-11 pari). Visoka od 0,5 do 2 m . Na vrhu staljike i ogranaka nalaze se l ili ieaste krupne cvasti sli~ne ~titu, sastavljene od veltkog broja sitn~h cvetica. Cveta krajem proleea i preko celQg Jeta. Prizemni listovi imaju d~ku, gornji su sedeci. Plod velik do 5 mm i na ''hu ima perjanice tako da iljku rasejavaju vetar i voda. Odoljen vr]o polimorf-na ljka. Ima mnogo varijeteta. Jedni razvijaju dugacke podzemne organe, stolone, pomocu kojih se brzo razmnozavaju drugi ih nemaju: Valeriana sambucifolia, V. mihanii, V. latifolia (excelsa) i dr. Rasprostranjenost. - Odoljen raste svuda, najvBe vl.Znim mes tima, pored reka i potoka, ~ivadama, rec1e brdskim i planinskim retkim Snama i uvim n1estima u Evropi d Aziji do Japana. Gajenje. - Najvise se gaji u Belgijd i Holandiji. Odande se izveze najvise odoljena. Gaj i se i u nas i u mnogim drugim zemljama Evrope i u SAD. U nov.ije vreme sve vise u prometu droga dobljena od gajenog odoljena, jer potraznja velika, biljka polimorfna i od divljih vrsta nik ad se ne doija droga sta1nog sastava. Naprotiv, gajenjem su doijene prvoklasne selekcioni~Sane biljke stalnog farmakodinamskog dejstva; d.roga cista, strucno brana, susena i pakovana. Na vl.Znom i moevarnom zemljistu iljka daje veci prin os, na suvom -i pescanom manji, al.i droga ima vise etarskog ulja. U nas sc najbolJi prinos d kvali.t et doijaju na plodnim, peskovito-humoznim svezim n anosima pored Ttise, Dunava i Save. f>ubrenjem i navodnjavanjem (u slu~j letnje su~e) doblja se 2- 3 puta ve6i pinos. Na bektar zemlje potreno oko 150.000 sadnica ~ oko 500 g semena. R z m n z v n i gajenje bde id deljenjem mladih stolona s pupoljcima. Sadi se ili rec1e seje mart:u ili aprHu, cim vreme dopusti, ili u septembru i oktobru za \reme berbe, na rastojanju od 30 . U krajevima s kontinentalnom klimom bolja jesenja sadnja. Posto seme vrlo itno i lako , oiono se seje leje i proizvQd i rasad kao kupus. ili paproka. Mofe se sejati i neposredno na njivu, ali zemlja mora iti vrlo sitna, dovoljno vla.Zna i najbolje .pripremljena. Mora .se sejati vrlo plitko ( n a 1 cm), seme pre setve pomesatl s 30 do 50-strukom koliCinom vestackog dubreta. Sa 1 ektara moze se doiti oko 400 kg suve droge. Berba. - Rizom s korenjem treba vaditi u jesen kad zemlja ovlaZi i omeksa, pokidati ostatke staljdke, prizemnog s i tule delove, dobro optati u tekucoj vodi (dobra su grebena ili gvozeni cesljew), neiiati na kanap i Sto pre susiti u zagrejanoj 'SUSDici, ali ne na temperatui vi5oj od 40. U nov.ije vreme vrSi se s t d 1;i z i tek iskopanog korenja. Na taj nacin korenje saeuva svetlu boju .i gotovo nema mird.sa na izovalerijansku kiselin. Ako se zog 1 ttavog vremena koremje ne bi moglo vaditi u jesen, mofe se to uciniti rano proleee. Glave s pupoljoima ne treba baciti, nego ih vratiti zemlju na rastojanj1 40 40 ili ih utrapiti 'i upotreti kao rasad.

ODOUEN, ODOLEN,

ACINA RAVA .

..

517

Drogu treba cuvati u dobro zatvorenim sudovima da ne bi izguila ili privukla tud miris ili da ne bi prenela svoj miris na sve ostale drogc u apoteci ili sklaclHtu. Jz.gled drogc (V aleriaae rhizoma radicibus - osu~en Pizom s korenjem). - Rizom 2-5 cm dugacak d 2-3 debeo. Odaira}em doijen 3- 5 puta krupnjji rizom. Na vrhu Jma ostatke staj~e d listova. Iz njega cesto jzbljaju ogranci. Spolja nejasno prstenat, tamne sivo-mrke . Potpuno r s t , osoblto i dnu , mnogobrojnim, eupavim,
S\,

D
ODOU EN: - RIZOM SA !)VA STOLONA - UZDUZNI PRESE K RIZOA, - POPREC~ PRESEK STOLONA, D - POPRECNI PRESE K ROZ LAD KOREN: 1. KORA, 2. DRVO. 3. ~

518

IU

dugatlciffi, svega 2-3 mm debeldm, oblrim, uzduf i spruganim, lomljivim k or n m mrko-sive , talro da od njih rizom i ne Viidi. i r i s svojstvenog, vruo jakog i neprijatnog (na izovalerijansku lciselinu i njene estre). Sveze korenje got.ovo bez mirisa, stabizovana droga ima vrlo slab miris. U k u s najpre sladunjavog, zatim nagorkog i aromaticnog.
Satav. Odoljen .sadrfi 0,2-/ t r s k g 1 , skroa, sluzi, gume, kafetaninske kiseJine, gJi.koze, so1i, dva lkaloida (hat-inm i valerin, svega oko , 1111 ), h t r z i d i <Slole. U drogi, osobirto u tStaro i rdavo cuvanoj, uvek se nac:fe manje ~ vr~e proizvoda gn etaskog ulja: mravlje, siretn.e, propion-ske, utene, v d r d !115 k i i z v 1 r i n s k k i s 1i n 1 r n 1 . Etarskog u1ja ima vi~e 1 u debelom nego u tankom korenju i rizomirna. NajviSe izovalerijanske ki~Seline dma u deelim stairn rizomima. G1avni 1 koviti sastojak etars.kog ulja r n i 1 i z v 1 ri n t (oko 10). Pored toga, ima i bomilnog foll'1aJta, acetata, butirata i 'Propionata, zatim raznih alkoho1a, terpena i seskvi1erpena. U svezoj drogi ima V'i~e ulja nego u staroj. Stajanjem se kolicina ulja smanjuje i droga ima sve jaCi z d h od os1oboc:lene i z v 1 r i n s k 'k .i s 1~ 111. nastale enzimatskom hidrolizom bornilizovaleri anata. Zelekasta ili plavkasta ulja od izvesndh sorti odo1jena potire od male kolicine z u 1 n ; ovo u lje se v ceni od bezbojnog, jer 1ekovitije.

Upotreba. - Odoljen vr1o 'Staro, neotrovno, ne~kodJ.jivo d mnogo upotreljavano sredstvo za umiriva.nje nervnog s istema. Daje se u raznim fmaceutskim obcima. Dobro deluje i na srce. Daje se i kao karminativ. Lekovitost ciroge se osniva uglavnom na antis pazmodionom i antikonvulzivnom dejstvu bornilizovalerijanata; proizvodi hidrolize ISU bez dejstva. Zato se u novije vreme sve vi.Se upot.reljava s v z ~~ s t i 1 i z . v n k r n. 1. Protiv nervoze, neurastenije i histerije: 50 g n, 30 g s-itno iseckanog odoljena i 20 g gorke deteline. Jedna supena ka~ika ove smcle se popari sa 200 g kljuCale vode, poklopi li pos1e 2 sata ocedi, medom zasladi i top1o pije posle jela izjutra i uveee 1 ~olja taja. Nelcima vi~e pom.Ze ova 'S~: 25 g odoljena, ma.tienjaka, n i gorke dete1ine se pomesa .i upotrebi kao sto vec reeeno. 2. Protiv nesanice: g odoljena, 40 g hmelja i 15 g narne i maticnjaka se pom~a; sprav1ja se tk ao pod 1 i pije 1 ~olja pre spavanja. . Nervoza srca, pektoralna angina: 15 g odoljena, glogovog i lavandulinog cveta, srdacca, kima, moraca .i 10 g matienjaka se pome~a. Tri supene kaikc ove sme~e se popari pola litra 1clJutale vode, pok1opi i pos1e 2 sata ocedi, zasladi medom i i u taku dana u 3-4 doze. 4. Naponi, bolovi predelu besike: rpo 20 g odoljena, brezovog lista, svile od kukuruza, vrbove kore i izoma trave od ~sdobolje se pome~a i upotei .kao pod . 5. Neuredna 11'Lenstruacija: > 20 g odoljena, cveta 1 rnrtve koprive, kamilice, paprenog lisca i nane se pomea i upotrebi kao pod .

OSALNA ISBUNA

519

6. Tinktu.ra: 20 g .i.seckag odoljena prelije se u tegn sa 100 g razt a zenog alkoho la (700/o-nog), drZi 8-10 dana te~ce me~ajuci i procedi. Uzima se 20-30 kapi na kocki ~ecera s vodom, najolje pre ~Spavanja . 7. Etarna tinktura od odoljena .se Jzra~uje na s~an n acin, samo ~to se umesto cist og alkohola uzme 70 g alkoh ola i 25 g etra. tikturc, pogotovo e tarnu, treb a cuvati doro zapene na hladnom mestu i daleko od vatre.

OKSALNA KISELINA

VRLO

OROVNA

Oksalna kiselina vrlo r asprostranjena u prirodi. Od nje potice slablja ili j aka kiselost neih .nasih iljaka tkoje se zbog tog ukusa tako i nazivaju: kiselica, kiseljak, kisela soca i sl. Oksalna kiselina dvobazna organska kiselina, COOFl-COOH. Od svili organskih ki.selia ana najjaea (kao kiselina), i najotrovnija . Oksalna kiselina se upotreljava za lek. t esto se 1kOd nas na.zdva SO za Ci~cenje itbl kiselina za Ci ~cenje<c i sl. i zbog tog naziva dolazi do zalude, neispravne upotrebe i rt:rovanja. Tako rata jedan skopski ku jund.iJija poslao segrta u apoteku da .kupi SO za cBcenje , popio i wnro, j cr mislio na gorku so za ciscenje (r p rotiv zatvora), ap otekar , videCi segrta svog suseda kujundZije, dade mu oksalnu kriselinu za Ciscenje sreb rn og i zlatnog naki ta. Oksalna kiselina ima siroku i raznovrn primenu u h erniji i industrij~. alri nije lek, nego otrov. O}(lsalna ki.se lina se nalazi u bilj.u slobodna, poluvezana ( ob1iku k.iselih soli, najcesce kao kalijum k iseli oksalat) i vezana (najce$6e kao potpuno neras t\,orljiva so kalcijum-oksalat). Najopas.nija za zdravlje d Zivot coveka slobodna dk.salna lciselina. Kalcijum-oksala t, po~to potpno neratvoljiv, uopS<te nije skodljiv jer se ne resor bu je ni u zelucu ni crev,i ma. Slobod.na, osobito poluvezana oksalna lciseHna (u obliku kalijum kiselog oksalata: COOH-COON) javlja se osobito mnogo biljkama roda Oxalis i R, nesto manje u s n u (Spinacia oleracea), mobojlci tili gr ozdboji (Phy tolacca decandra), u kiselom zdravc (Geranium acetosn), u r azn im \'rstama roda Rheum, osobito onom koj~ se gajri kao povrce tzv. rabarbara (l~heum rhabarbarum), ledeno cveee (srth. crystallinum) i dr. S 1 n (Salsola, Salicornia, Sueda) koje rastu na zaslanjenom zemljis tu pored mora i na ~atinama Vojvodirni 1 na Ovcem polju u Makedonij i im aju oksalnu kisel.nu vezanu na natrijum. I neke gljive imaju oksalne kilsene. U dlakama leblelbije ili nauta (Cicer arietinum) ima slobodne ok.saJm.e 1 lci-seline. Oksalna kiselina deluje ne samo loka!lno, kausti6no, slieno drugim k:iseliama (na primer, kao tovanje jakom, koncentrovanom sieetnom kiselinom tzv. )>gromesencijom), vec ona .i.m a d jedno dugo, ne manje opasno svojstvo. Oksalna kiselina se resorbuje, upija n asem organizm, ve~uje se na kai cijn, s njim daje potJpuno nera tvorljivo jedinjenje, d na taj nacin ga talozi i time smanjje 1 kolicinu, koncentraciju kaloijum-jona u krvi, zbog cega 11astaje opasno o boljenje dekalcifikacija. Ovo se cesto javlja u osoba koje s talno i svakodnevn o trose hranu sa mnogo slobodne i.U polu v ezane oksaln e kiseline tneki dijetaloi koji jedu 2-3 1 dnevno spanac).

520

LECBNJE

BIUl!.

Oksalna kise1ina deluje i lkao ugljenmonoksid (), vez;ujuci se na hernoglobin (crvena krvi) i dajuCi postojano jedtinjenje karbosihemo globln Hrovanje 5\'etlecim gasom, gasovima iz furune, peCi lkad potpuno zatvorena, te nema promaje, vazduha sa kiseonkom koji potpomafe sagorevanje). Osobama koje su se otrovale o'ksalnom kiselinom jJi cobancicima koji iz dosade vasceli dan jedu kiseliou, kiseljak ili zecju SOOU, treba ispira ti stomak razlafenom krecnom vodom (Aqua calcis) n.aavljenom u apoteci. Od veliih doza oksalne kdsele nastaju znaci slabosti cirkulacije, od manjih trovanja javljaju se znaci e>Stecenja bubrega (krv u mokra6i), pojava belancevine (albuminurija), t~ko i sma!l'jeno mokrenje, izuzetno i prestJnak mokrenja.
Biljke sa oksalnom kiselinom izazivaju simptome naruJavanja pravilne, normalne izmene soli asem organizmu. Ova pojava i kod nas dosta ce-

s ta, ali
rauna.

tome izgleda da malo ko zna niti vodi

Navodimo 111eke biljke koje su kod nas vrlo rasprostranjene, ima ih svuda, svakom su p ristupacne:
Kiseljak, kiselica) sitni kiseljak (Rumex acelo-

sella L.) v.isegoddnja zeljasta bbl.j:ka kiselog ukusa, pogotovo dok jos sasvim mlada. Staljika visoka 15-50 cm, upravna i razgranata. Listovi su sitni i kopljas1Ii. Cvetovi su sitni, crvenkasti, grupisan:i na s itnim granci cama. Cveta od aprHa do kraja 1 Ieta. Raste na neobradenom zen1lji~tu, najvise na si1katmoj (kriseloj) pocblozi, peskovitim suvim ;poljima.
Veliki kiseljak, krupna kiselica (Rumex acetosa L .) VliSegodi~nja zeljata blljtka, v.isoka do 1 m. Listov:i su kopljasti. Cvetovi su crven:kasti ili

zu ckasti. Raste na vlZnom kiselom sibltkatnom zemlj-istu. sELrc I ostale vrste roda Rumex (tavolji) sadde oksa]ne kiseline airi manje od prethodne dve. U soku kiseJjaka ima do 1,3'0/ kalijum kiselog oksallata. Zbog toga su svi kiseljaci i razn~ vrste stavolja otrovne. N stradaju cobancici, osoito kad ga jedu na prazan zeludac. u ratovima i gladnim godmama blvalo ~ masovnih trovanja ov.im iljkama, nije bilo druge hrane. Biva i trovanja ovaca, krava i svinja. kisela detelina (Yid. Zecja soca) ima oksalne lci:seldne. Umesto spanaca moze se Uipotreljavati .st od r ~ n n i k (Chenopodium bonus H enricus L.) n k rd v (Urtica dioica L.), jer su isto tako zdrava hrana i, sto najvafnije, ne sadrZe okoSalne lciseline i svi mogu jesti. Do XV veka, dok Arapi isu sa stoka preneli u Evropu spanac, upotreljavali su bra.Snjenik i druge vrste lobode i koprivu.

N ,

BELI

N ,

PITOM1

521
N,

N,

BELI

PITOMI

1l

helenium L. -

Compositae

Oman dugoveena, s.na.Zna, drnpozantna zeljasta iljka, visoka do 2 m. S taJj rka malo razgranata obrasla krupnim dga~~im, ovalnim listovima, na vrho\'irua staljike i ogranaka stoje fute, do 7 cm velike glavi~a ste cvasti. I cevasti i j ezi~sti cvetovi s Zte . Cveta leto, p<>Cev od svoje druge godine. Semenke imaj perjanicu kao i mnoge druge kompozite, te ih vetar lako i daleko raznoi. Na taj na~m se vri prirodno razmnozavanje omama. Rasprostranjenost. - Ornan raste kao korov vla.Znim livadama, kraj potoka i reka, pored puteva, zelezniClcih pruga i kana la, ziVIim ogradama, na obodima ~m i vinograda, metim~cno velikom mno~tvu kao da ga neko gajio, tako da se livada anora preorarti. Gaji se mno~ zemljama zapadne i srednje v kao zacinska i l~kovita biljka. Razmnofavanje n laJko izvodljivo i preporueuje se svuda vlaZnim livadama i drugorn pustom neobradenom zemlj.i~tu. Gajenje na oranici se kod nas za sada ne isplarti, jer takva zemlja kupa, razmnozavanje !l1a prirodnim njegovim nal~~tima mnogo jevti:nije. Seje se u proleee ili leto nekoliko semenki pod motiku na rastojanj od jednog koraka. Na hektar livade p otrebno do 700 g semena >ili 25 hiljada sadnica (deljenje starijih busenova). Ovaj nac1n razmnozavanja mnogo olji i pouzdaniji od prirodnog pomoeu vetra. Nije potrebno n~kakvo obradivanje. Berba. - U jesen .i rano prolece kopaju se izorn i koenje (lnulae radix) od iljke starije od 2 godine, dobro ocisti od zemlje, opere hladnom vodom, ocisti od natrulih delova, duZi ise~e . tan-ke kriske ili sitne kocke i ~to brie ossi, ali ne na tempera!turi vi5oj od 45. Iz debelog, mesnatog rizoma ~zbija svega nekoliko tkoenova, koji su dga~kli do 50 cn1, debeli do 6 cm, soani i jedm. Koren raste akomito zemlj. Ne treb a kopati ni svi~e mlado ni previs e staro korenje. Prvo vodnjtikavo, drugo drvenasto. Mlado korenje i glave iskopanog starijeg korenja treba vatiti zemlj. Droga se sastoji od korena i malo rizqma. Pojedini komadi su do 2,5 cm debeli, tvcli, krti, sivornrki. Na pre}omu s rozasti i m .u t n i. Kora dooko izbrazdana i neka.ko .puta uza od zrkasto ipruganog drveta. Izmec1 njih ne!na mrka karnijalna ooija. Sredd:na ta~kasta (s k r i n i h d n i i). Ornan osobitog, aromatienog i r i s , nagorkog i ljto-aromatiC. nog k us . Zamene 1 falslf1katJ. - Koren velebi'lja (Radix Belladonnae) ima skroba ( ne inuljna) i kristalnog peska, nema sekreoionih ~upljina, ima alkaloida i nije aromaticnog mirisa li ukusa. Sutav. - Oman tSadrii 1-(/0 t r s k g 1 , gorke materije, fruktoze i mnogo i n u 1 i n . U jesen .k opan, koren ima do 44/ iu.na. U omanu ima i drugih fruktozida: pseudoi.nulina, inulenina i dr.

522

Lf!CENJ

11..1

Iz etarskog ulja se izd,,aja k.ristalna bezbojna masa bez mirisa (stearcr pten), koja se sastoji iz 1 n t 1 k t n , izoalantolaktona, dihidro-izcr -alantolaktona i alantolne kiseline. Teeni deo ulja se sastoj1 iz 1 n t 1 , kojJ rima prijatan rniris na nanu. U ulj.u i ma i z u 1 n .
Upotreba omana u medicini raznovrsna. Prijatan antliseptik organa za disanje. Nekad oman bio vrlo mnogo upotreljavan, zatim neko vreme bio napusten i zaboravljen, opet ponovo u~ao mediainu. Upcr trelja,,a se proti'' bronhi1isa, ka~Jja, vel!ikog ka~lja i uop~te za 1eeenje organa za disanje. Daje se za uredivanje menstruacije, protiv nekih kozruh bolesti (suvog li~aja i svraba), uloga, reurnatizma, kao stomahik itd. Omanovim dimom rasteuju \kOJnarce, jer deluje kao insektifug, zbog eega ulazi u sasta'' raznih repelenata (ulje). .. 1. za smi1ivanje kaslja: 10 g itno isecenog korena popani se sa 200 g kljucale vode, poklopi, ostavi 2 sata, procedi i pije na 2 sata 1 kafenu k~iciou. 2. i se uzme 5 g n, g maj!k.ine d~ i 2 g lista pitomog kestena, se postupi kao pod 1. . U istu svrllu uzi m a se na 2 sata 20 kapi tinkture (1 : 5) od omanovog korena. 4. Ekstrakt od n: 1 kg sitno i'Seokanog korena omana velicine psenicnog ztna preJije se sa 5 litara hladne vode, dtrii 12 sati uz cesce mesanje, ocedi i iscedi. Ostatak se prelije 5 2 1itra bladne vode i postupi kao prvi put. Ove tecnosti se sjedine, ostave da se slegnu, bista tecnost pa.Zlj.ivo odlije i u ~irokom plitkom sudu risparava na vodenoj pari do gustine zi tkog meda. Ovaj zitki ekstrakt razl!ije se bocice od 10-20 g i ouva na bladnom rnestu. Od 2 g ekstrakta spravi se 40 pilula koje se potrebi trose dnevno 4--6 komada. .; 5. Ulje za lece11.jc koznih bolesti i rana (.rt;odni l~k): 25 g sitno iseckanog korena n i cveta s plodoV1ima kantariona stavi se u 200 g rij eg ulja, povrzena tegJa drii sata kljucaloj vo~, ocedi i iscecti~ se tim uljem maie ili se natopi Cista gaza i cisto mek6 platno. 6. za lrzkJ;e iskasljavanje i protiv nadimanja (gasova): 20 g n, moraca, anisa, kima i kamilice. Upotrebj~va se kao pod 1. Ostala narodna imena: alajt, alant, aman, amanovina, Yeli koren, veHka trava, veliki koen, vel!iko zelje, velje zelje, voman, devesilje, ivanjsko zelje, injU!la, kravski korjen, lepuh, obratica, obrati~, ovli!ka, ovnak, ovnika, oman grmika, omanika, omaiov koren, tustti Jcoren.

OMORIA,

FRENJA,

R, RI

Picea omorika PanOic Omoika vitko, tanko, do goricno dvo koje raste jedino u

Abietaceae

50 m visoko, p'amidaLno, vrlo 1 cmojugozapadnoj Sriji i delu Bosne s jedne i s druge strane DI1ine. Mlade izdanke rano u tpro1ece beru i upotreljavaju za izrad melema za lecenje rana, protiv ka~lja, katara organa za di-

523
sanje, reumatizma ( kupke) d dr. U listu ima vitamina , se obliku ~ pije ziml protliv skorbuta; Lst .se staV'Lja kupke zbog prija.tnog rnJirisa i za drafenje koze. Slicnog sastava i upotrebe i smrca, smreka (Picea excelsa L .).

Juglans regia L. -

Juglandaceae

Orah raste samoniklo ili polusamonilk1lo od jugoistocne Evrope do Japana. Impozantno drvo, visoko do 25 m. Sadi se kod nas zbog masnih i vrlo ukusnih s k i iz kojih se vadi m s n l za jelo (Oleum uglandis, 55-60/) li zog skupocenog drvet kaje se moogo traiJi d ceni u rezbaiji i f1nom stolarstvu. Na Ba:lkanu, naroeito jnom, raste cLivalj i poludivalj ~mama. Gotovo svi delovi bitljke, osoito nezrele. ljke sa ploda, m 1 d i 1 i s t v i, d r v i k r n , s 1 u z s v k na~im sioma~nirn krajevima za n vune, pamuka i dr. (sa ferosulfatom, zelenim kamenom ili kaa-bojom doblja se lepa, postojana crna ). Zelenim ljuskama ~noze .se bojadisati i drvo. Svi d~lovi biljlke kad se trljaj, na vazdh posmee!e, pocme i prste tamnom, mrko-crnom m koja se te5ko skida. Na toj osobini se osnriva izrada takomanog r ah v g u 1 za mazanje koze pre suncanja da bi se sto pre pocrnilo (nezreJe ljuske kuvaju se u 1 pari u ulju; prii tom se doda malo amonijaka). Sveto drvo Jupitera (lot;is glans), h jos tJioko doba cesto potreb1javan medicini i kao i danas s1u2Jio narodu za leeenje i u druge svrhe. Sirenju oraha iz juzne Evrope na sever najvi~e doprineo Karlo Veki naredivSi obavezno sadenje ot:ah: i osta1ih voCaka na driavnim imanj1 ima. Sablranje. - U j't..U i julu beru se pailjivo svom vremenu zdravi, neozledeni, soeni, mladi; zeleni stovi i su~e bez prevrtanja u vruo ta!l1kom sloju. Ozledeni, na zernJju otpali, stari ili u jesen brani l!istovi su neupotreljjvi.

Droga. - Liske su oko 13 cm duga~ke, oko cm siroke, duguljasto-jajaste, kratko siljaste, malo asimetricne, krute i krte, 1n Hi zeleno-mrke . lmaju kratku drsku. N r v t u r 1 i s k r s t . Od g1avnog nerva se odvaja oko 12 sporednib. obodu s liske cele. U k s su oporog, nagorkog i neprijat:nog, mirisa malo aromatricnog. Sastav. - Orahov st sadrii oko 0,300/ cvrtog t r s k g 1 zuckaste , mirisa na katran; t n i n , g 1 n i 1 g n k i s 1 in ; g 1 n d i n , materije ljutog i gorkog ukusa; u g 1 n (oksi-naftoblnona), supstancije koja na vazduhu prelazi oksijuglon ili didksi-nafto-runon; inozito!a, gume i dr. Sveze lisce sadrm vise svih ovih sIStojaka nego o:suseno, staro i dgo cuvano \1rlo malo iJ.i nista. Upotreba. - i ljuske, ~tako 1 i lisee rnnogo 1 upotrebiti odmah, jos dok zeleno i sveze, za izradu sirupa, ekstrakata i drugih galenskih pre-

524

LP.CENm

..rn

parata, jer sadrfi neraspadnute lekovite sastojke. Su~jem se ovi sastojci brzo menjaju i kvare, jer su to vrlo nepos.tojana fenolska jed.injenja, koja pod uticajem enzima m elanogenaze poc:me, posmec.1e. Droga se daje iznutra, uglavnom kao narodni lek protiv .sdcrofuloze, katara zeluca i creva i raznih drugih bolesti u oii'ku (10-20 g na 200 g vode). - Spolja ga upotreljavaju glaWlom za ob1'0ge i kupanje, najmanje 1 kg lisea na kad, protiv upale oeiju, hronicnog ekcema i zagac.1enih rana. U veterinarstv.u sluzi kao anthelmintik. Izrac.1ju ekstrakt, .sirup, infuz, dekokt i dr. Orahov ist dobar opor, goa:k lek. rave koje jedu orahovo lisce gube mleko. Meso svinja i drugih i.ivotinja hranjenih pogacama od iscedenih orahovih semena1ka neprijatno zadara i ima Zezen miris i uku. selima leti .stavljaju sve2e lisce postelju i staje da razgone buve i druge Un.sekte. Ljuskc (Juglandis fructus cortex, Juglandis pericarpium) irnaju slican sastav i lekovitu vrednost. nelcima u ~juske l od lisca. Suve ljuske se gotovo i ne upotreljavaju. Od s"eZih ljusaka izraduju, pored otalog, i boju za kosu.
ladi, zelenl orast (Juglandis immaturi fructus) dmaju vrlo m n g v i t md n C _ i drugih vitamina i fenoLskiih jedijenja. Oni su danas jedna od najvamijih sirovina v.itami111a . Zanimljivo spomenuti jedan lep i na Bal k antt: ostavljanje rnladih rnleenih (pre nego sto su se jezgra i kostica obra2ovale) orascica u med kao "Slatko za poslZenje, za olesnike, za slaunjavu i ledu decu i malokvne Uikueane. Ora-i se pri. tom ne greju, dakle, nema stetnog uticaja toplote. Na taj nacin slatko od oraha nasa najbolja narodna konzerva vnamina i drugih lekovitili sastojaka. Ovaj kori,stan obicaj treba Siriti na svakom koralro. Trebalo bi hemijski ~ klinicki ispitati kako se toj tk onzervi cuvaju vitamin.i.

tNarodna imena: oih, orjeh, urev.

r,

bije1i orah, laiksi orah, ora, oraj, orak, orev, oreh,

ORLOVI NOKTI, KOZJA RV, KOZJACINA, ORLOVNJA, BOZJE DRVCE

Lonicera caprifolium L. -

Caprifoliaceae

Trajna povijusa sjlju i Zivicama, dugacka do 2 m. Cvetovd su vrlo mirisni, spolja fuckasti d.z.nutra crven1 kasti, sakuplje.Iri na vrhu grancica iznad gomjili listova sraslih tako da Oine krug. Plodovi s okruglasto-duguljaste i oko 8 mm dugacke, crvene kao korail. Cveta od maja do jula. Hemijsk:i slab o proucena bHjka; listu su nac:teni flavoni. Gotovo sv1i delovi se upotreb1javaju u narodu za leeenje raznih bolesti: list za znojenje, pro1Iirv nadimanja, za grgljanje i ispiranje rana; cvet za leeenje srcanih mana, ka5lja i otezanog mokrenja itd. I druge vrste istog 1oda U}XJtreljavaju se manje-viSe u iste svrhe narodnoj medicini. I one imaju vrlo privlaene crvene boblre koje s cesto uzrok trovanjima bilo da . i h cobanti6i pojedu da ih neko koritd za lek. Zn~-

OSORUSA

525

ci trovanja bobiccuna su najc~ee: povraeanje i proliv; nisu retk.i smrtni slucajevi. su: Lonicera xylosteum L. (orveno pasje gro!~e, plotoplet, bzolist, va~cija prigrevica, svetena loza), L. alpigena L. (stokoza, v~Oije groz~e, kozolist, crno pasje groz~e, vucjd liJk) i dr.

ORLOVI NOKn : LEVO GRANCICA U CVETU, DESNO "PLODOVI

OSKORUSA

Sorbus domestica L. -

Rosaceae

Sumsko drvo, visoko oko 10 m. Listovi su pea:sto lozeni. Plod slican maloj kruski od 2-4 cm, s jedne strane iut, s duge rumen. U zreHm plodovima (Sorbi domesticae fructus) ima oko 7/ ogankih lciselina (limunske, jabucne i vinske), oko 2,5 pektina, t,Bo/o tanna, 111/ gume, 7/ ~e cera sorboze, 150 g/ vitamina i karotenoida. Tonik, antidiaroik. Od sor boze tSe sintezom doblja askorinka kitSe,jlina (vitanld!l1 ). Jedan kilogram svezeg soka pomesa se sa 1 kg meda i pi'je kao poslastica, sredst'Vo za osvezavanje, jaCa.nje, protiv zatvora i za luOivje mokrace. Slienog hemijskog sastava i terapij~Skog dejstva su i plodovi drugih domaCih vsta roda Sorbus: jareika (Sorbus aucuparia L.), mukinja (S. aria Crantz) i brekinja (S. torminal~ Orantz). Svi ovi plodovi su opori i kiseli, kad ih zahvati mraz ili kad se dspeku ili skuvaju, oporost se smanjuje, potaju ,g}a(fi i prijatniji. U istu hernijsku i farmakolo~lw gropu d i plod mumule (Mespilus germanica L.), kome ima sahaoze, glroze i levuloze (ukupno svih ~ecera

526

LE.CENJE

do 20/n), tanina, anije navedenih organsJk!ih kiselma, pe!ktia, smole i oko 130 m go/o vitarnina . To ruicna i adstring entna svojstva mu~mula poticu od tcmina, pektinskih m aterija i ~ecera ; svojirn kiselinama musmule pojacavaju lucenje pljuvacnih i zeludacnih zle:;zda i tako pojacavaj.u rad ze}.u ca i je tre. Od musmula se spravljaju ukusne votne konzerve, od svere iscedenog soka izraduj e se sirup (1 deo soka i 2 dela ~eeera) ibl se me~a s medom i pije.

OSKORUSA

Divlje jabuke i kruske su s1icnog hemij~kog sastava i terapijske vrednosti. Njihov sok slZi za Oplemenjivanje sokova od pitomih jabuka i krusaka, sadrli mnogo tanina, 1 p ektina, kisene, vrtam[na i i karotenoida (\Jiidi Voce i k~ lek). Za oskorusu: b rekanica, kutddja, okous, oskorus, pirtoma oSikorusa, skouS.ka, slwrs. Za jarebiku: gorska smdljrka, jaebina, jerebi-ka, kaligovo drvo, kaI. i ka, medvedova tresnja, ne glji la, rebl,k a, smrdljika, mrddjli1kovina, smrljitka. Za mukinju: brekul ja, zelzatke, mahrica, miralja, moka, moanek, muk, mukovnica. Za brekinju: b okunja, brek, brek,u lja, brekunja, bre5kJi..nja, brinkulja, bukovnka, makolnica, mo]rovnica. Za musmulu: beskole, bestU!la, mainjaea, musmulja, musmulji1<a, nac~ pola, naspala, nevestica, nespla, nepJri.n, CU!pca.
Naroda lmena. oskoru~njak, oskoru~a,

OCA.JNICA, BELI

TBRUAN .

..

527
1

OCAJNICAI BELI TERLJAN, l\tARUUA GORCIA

Marrubiu"1 vulgare L. -

Labjatae

Gort.ika dugoveC!la, do 60 cm visoka, vrlo dlakava zeljasta ljka. Mestirnicno se gaji semenom deljenjem busenova. Raste kao k\1 pored zidova, puteva i drugorn neobradenom zemljiStu, naoCito kr$nom kamenjaru. U Jugosla'\ji ima S\1\lda, mestimicno u velikim kotioinama. Staljika Cetvrtasta, prava, cvrsta, ~uplja, malo razgranata i vunasto-dlakava. Listovi su ovalno zaoljeni, 3-5 cm dugaki, obodu reckavi, grui, na licu zeleni, na nalicju belicasti od mno~tva dlaka. Na vrhovima stalj ike i ogranaka nalaze se okruglaste zijene cvasti sastavljene od belih dvousnih cvetova. Sveza iljka ima dosta prijatan miris koji su~enjem i~eezne. U k u s ljtog, gorkog, oporog i toplog. Droga. Lisnati vrhovi granCica u cvetu (Marubii herba). Sastav. - U drogi ima oko 11 t n i n , vrlo malo etarskog ulja, go11ke materije r i n , s m 1 , sluzi, voska i dr. Droga jos nije dovoljno ispitana. Upotreba. - GorCilka narodni lek, nekad mnogo upot-reljavl i u ~ko1sko medicini kao tonik, amarum, ferifug (protiv groznice), ekspektorans. Leklerk preporucje protiv bronhitzi.sa. Anticka medicina potrejavala drogu za lecenje ocAJNie organa za disanje. Pocetkom XIX veka preporuOivana protiv malarije umesto kinina. U narodnoj medicini se upotrelja,ra za le.Cenje najrazlicrtijih olesti, i danas se mnogo vi~e ceni nego naucnoj mediciD!i. Ostala narodna imena: bela meta belu5ina, ijeli totrijan, jetenjaca, krkocitac, matrka~ maci11a trava, pepeljuha, pcelinok, sl!Ilovitakl smrdu~a. sumrak. Slianog sastava i dejstva i Marrubium peregrinum L. (oajnicaJ totrljan, gorcika, bila smradacinal suserigal susurka).
1

PAVIT, POVIT, PAVITINA

Clematis vitalba L. -

Ranunoulaceae

DugoveC.na drvenasta snafua povija arje staio kao vinjaga mofe da bude olro 5 cm debelo i do 20 m dugacko i vrlo razgranato penju6i se drvecu gusto pokr jvajuci grmlje. LiiStovi su nepamo perasti, krupnd i jajoliki. Cvetovi su sitni, : i pokriveni elim dlakama. Plodovi imaju dlakave beneaste izrasHne. Cveta Jcrajem proleea i p<>Cetkom leta. Rasprostranjenost. - Raste svuda, osobito pored reka i potoka, zi vicama i obodima ~uma. Sastav. - Sadrn otrovan sastojJk protoanemonin (VIid. odeljroc fi

toncidima -

antibakterijskim sastojcima viSeg bilja).

Upotreba. - Narodni lek za leeenje fuilogih bolesti, zbog cega nisu retki slueajcvi trovanja. Svi. delow biljke, osobito svet list, izaziv:ju na koii, ~ pogotovu na sluznici crvenilo, l, plilkove i ranel Zato pavirt nikako ne treba upotreljavati za lek ni 5polja ni iznutral Simulanti ponekad upotreljavaju pavit za izazivanje rana, ~to se gotovo redovno zavrsi najgorim posl edicama. Poku~aji da se protoanemonin predestiluje u svefe rioinusovo ili neko drugo masno ulje, da to upotrebl za 1eeenje gnojavm rana, nisu uspeli. Protoanemonin, istina, ima veliku antibakterij sku moc i vrlo ~iok ant.imikrobni sp~ktar, ali i sam izaziva plikove i rane, zbog toga odbacen kao lek. I druge vrste roda Clematis koje lkod naiS rastu, naj~ee wafnim mestima, takode ~u otJov.n e, ljute, stoka ih izbegava, takode stvaraju plikove d rane zbog p rotoanemonina. su Clematis recta L., . flammula L., . integrifolia L., . alpina L. i . viticella L. Narodna Jmena: l loza, bela pa'VIitirna, bela povi,tina, bela trta, bijela vitina, iloloza, bulida, vijoda, vinjuga, kristu~eva brada, lom, pa!Vetina, skorbutina, skreba, skrobut, skromutina, str omu1, trtovicje, trtorina, ~epu tika, $krobu t .
PAUCNA KORA

Droga se doija SAD sa korena raznih gajenili vsta pamutka, osoifo sa Gossypium l1erbacenl L. - Malvaceae. Korice su zilave, savitljdve i tan ke, do 30 om dugake, oko 1 cm blroke i 1 mm deele. Spolja kora mr

PAPRENI USAC, USAC. PAPRAC ...

529

konarandZa.sta, 1znutra svetlocn 'enkasta i uzduz prugasta. Go tovo bez mirisa; malo oporog i lj utog ukusa. Daje se u oliku tecnog ekstrakta mesto raien e gla\'DIC~ (Skof 1911 . i E kler 1920. god inc). De la tni sastojci nisu pozna ti. I ma oko l OO/o smole , tj metri l amJina i drugih amina, tanina i malo erarskog ulja. Izaziva ste.zanje materice s licno pon tanim stezanjima pri porodaj u ali nema tetanican olik kao glaVIl!ica. Kod nas se ne upotreljava. oficinalna u Americi. Pamuk se u narodu nazi\ra: bombafevec, b ombak, bubac(k), bumba k, dopu.t, \'Ola, p amb uk, pamucika, pamuCina, b eli pamuk, futri lcineski pamuk ili pegavi pa.uk.

PAPRENI LISAC, LISAC, PAPRAC,

BIBERIA,

VODENI

Polygonum hydropiper L. JedrgodiSja zeljasta iljka, visoka Stajika razgranata, gola, clankovilta,

Polygonaceae

do 90 cm. ces to cn'enkasta. ListoYi su naizmen.iCi, g, sjajni, lancetasti, iljastri i obodu va.loviti. Cvetovi su belozelenkasti ili uiicasti, sa.kupljeni u vrsne, povijene cv as.ti koje vise. Cveta od juna do oktobra. Rasprostranjenost. Mocvare, kanali, bare, to,,i, cesto IU velikom OStvu. Svojstva. - Cela biljka pa.prenog ukusa. Doga. Nadzemni deo biljke cvetu (Polygo11i hydropiperis herba) . Sastav. Vitamin i antrah!inonsk!i heterozidi su gJavni lekoviti sastojci. Ima i flavonslcih heterozjda kvercitrozida i rutozida, ga.lne kiseline, et arskog ulja paprenog i ljutog ukusa koji pali, i zeleza. Upotreba. - Za vreme rata droga davana kao zamena za kanadsku drogu hidrastis za zaustarvljanje krvavljenja iz materice, protiv proliva, za lecenje hemoroida li drugih upa.la. Za uredivanje menstruacije: 50 g paprenog lisca, 40 g rusomaee i 10 g odoljena. - lli: 60 g paprenog lisca, 15 g vika i kamilice ti 10 g cveta bele mrtve koprive. Dve supene kasitke ove sme-Se popari se sa 400 g kljucale vode, poklopi i posle 4 sata popije u dva obroka: 1 s izjutra, jednu u vece. Upotreljava se i ova smesa: 25 g paprenog PAPRE.N1 LISAC lisca, rusomace, hajducice i kore sa korena pamuka. roniCni art1it : 25 g paprenog lisca, trave-ive, podubice i isopa. Tri supe:ne ka.ike ove sme5e popari se sa pola litra kljcad.e vode, poklopi i posle 4 sata obroka pre jela topao . Narodna imena. - Osim spomenurih, evo jos nelroko: bunjak, buhnjak, vodena ik, vodena paprika, \rodena papl'ica, vodeni papar, jarmen, konjska paprika, tljutica, ljuticevina, papricnjak, piperovina.

530
srodoj

U!CENJE

IU

AntriJhemoragicnog vitamina (wd. poglavlje Vitaminima) ima i u biljci Polygon per sicaria L. (briskova Lrava, vodeni blber, div-pilper, mali lisac, ljutaca), zbog cega se i o va bilj ka u obliku ili jos
cesce kao tecan ekst rakt
upotrcljava licno

r afenoj glavnici i p aprenom

Iiscu.

PAPRIA

Caps.icum annuum L . -

Solanaceae

Paprika nas glavni n.arodni i n.acionaln.i zacin., vain.a vitamin.ska hrana, ceslo i lek. Ljuta paprika zbog \Svog a'l kaloida kapsaicina drafi kozu i jos vise

sluzokofu, izaziva crvenilo ali ne i plikove. Na usnama, zelucu i izaziva pojacano luceiJ1je pljuvacke i zeludacnog soka, zbog cega poma.Ze varenjru. u vecoj kolicini kodlj~va. u malaj do~i daje se kao bier, ali bolja od biera, jer ne izaziva upale. Daje se i2mutra u oli1w tinkture kao energicno sredst\IO 1koje izaziva draienje zeludaorrih i pljuvacnih zlezda i time pojacava apetit, olaksava i ubrzava varenje :i tako doprinosi jaeanju organizn1a. Daje se i protiv aikoholizma, bolova u zelucu, najvise paprike potroSi ISe u toploim zemljama 1k omiljen uni'Verzalan v reumatinrna, n euralgije, lumbaga svak.odnevni zaci. Spolja se daje proti itd. ob1iku ekstrakta, linimenta, flastera riLi vate natp1jene u tinkturi od najljuce paprike. Sve sto ovde receno odnosd se na ljutu papriku. Paprika, naroi'to slal ka, jedna od onih vainih biljaka i priodnih sirovina za. koje tesko reCi da li vainija kao hrana ili kao lek, i gde tesko postaviti ostru graicu izmedu leka, hrane i zacina. Ogomnim sadrzajem veoma vaznih vitarnina , 1 , i , provHamina (karotena) i vaznih organominera1nih Jedinjenja i organskih kiselirna, slatka presna paprika citav jedan r s n l v v z n li h i h m i s k i h s s t nc i 4 zbog toga zaslZuje [IIlllogo ve6u p.Znju savremenoj preventivnoj i ku.rativnoj meclicini. Slatka papika spada lll onu grupu vainih pr.iroclnjh domacih biljnih sirovina za koje se moze re6i da u u prvom edu .koisne kao na5a svakidaSnja hrana, potreba d.a spreci da dode do avitamioze i drrugih ozbiljnih bioloskih promena nasem org8Jl11i21lu, poremecaja posredno ili neposredno prouzrokovanih avitaminozama i uopste poremecenim prometom materija i boiestima koje odatle poitiu. Paprika, paradajz, Sipak, kopriva, 'Spanac, kupus i drugo povrce i voce ine onu vafnu vezu d 1 s k i hranljivi i itovremeno i lekoviti .s t koji vezje hranljive sirowne s lekovitim drogama i lekovima uopste. Paprika i slicne biljke, dakle, msu lek .smislu penicilina, sulfonamida, amidopirina, seruma ili vakcina, nego s to hanlj.iva i dijetetska sredstva, neotrovna i lekovita i svakidasnja hrana ili zacin, zog cega za oveka imaju 9iri znacaj: profilakticni, tj. da ne dode do bolesti, da se zlo spreoi. Od ~ega potl~e Jekovitost paprike? - Hernij S~ki sastav papri.ke vrlo slozen. Ljutina potice od alkaloida 'kapsaic ina. Cak i raz-

PASIFLORA,

RlSTOVO

CVECE.. .

531

1 : 1,900.000 jos se oseca njegova lju tina. Ljuta 'k sadr!i 0,2/ 0 kapsaicina. c r,rena paprike potice od k r t n (proVIitamin ) i dva karoten oida: kapsan tina i kapsoruina. r i k i \ 1 i k u k l i i n s k r i n s k k i s 1 in , dak.le, v i t i n , ima v i t i n 1 1 Bi!. PaJPrika za nas narod jedan od g]aYih izvora vitamina ; sadrz.i ga do 0,50 grama u kiJogr amu, ima s1uca je\'a gde nadeno do 2,5 grama. Ukoliko paprika m esnaHj a, socnija, krupnija, jedija, zrelija i crvenija, toliko ima vBe vitamina i pt"ovitam:ina i utoliko lekovitija i uopste .kosnija. U zelenoj p aprici in1a manje \'itamina i ketonskih jedinjenja, crvenoj vi5e kao tena. odrasli , pogotovo deca i bolesnki treba s to vise da trose slatku pap1:1ik ~ ''id. Voce i povrce kao lek). U pap r ici ima .~ i s r , oko ,/ r g n s k i h k i s 1 i n (limunove i jabucne), pr otema i oko 10-15/0 s n g 1 . Odakle paprika poreklom? - Pradomovina paprike tropska Amerika. Paprika se vrlo lako prilagodra. Odmah privukla paZju prvih Evropljana, se posle otkrica Amerike ndena potreba z rairila u mnoge krajeve sveta i danas ~Se gaj~ mnogim kulturnim odl.likama (vise od 50). U Evropu su papriku preneli Spanci. Vec .p riHkom drugog Kolumbovog putovanja, jedan lekar koji ga pratri.o opisuje paprik 1494. godine. U grobovima starih Peruanaca nadena jedna vrsta paprike k s oni
1

lazenju

gaji.

Jugoslavija, Bugaska, Madarska 4 Spanija s najve6i proizvodaci i pot rosaci paprike. U balkanskim zemljama glavno letnje povr6e, mnogo paprike se na razne nacine osta\rlja kao omiljen.a, uku.sna i zdrava konzerva za zimu. Osim toga, u ovim zemljama paprika jedan od glavn:ih zacina sirokih narodni slojeva. Napomena. - Pogresno misljenje koje se kod nas, ne znam kako, uvrezilo da paprika ima utoliko vise vitamina ukoiko l. Ljtina n nikakve veze s vi taminima i ;povirtamiJnima. Akaloid kapsari:cin daje ljutinu paprici, vitamini ci provitamini . opste nisu Jjtli, imaj drukciji emljski sastav !i dejstvo. Narodna imena za Jjutu paprik (Capsicum annuum): ljtika, meunka, paparata, paprata, paprica, paprka, pasji dum.ir, peverun, , piper, piperka, poprika, specija, turski popr, crven~piper, orljenli. papar, cska, cuspa. Za sortu kraceg i sirokog, mesnatog ploda: babura, obosara, obosar ka, obuska, baburaca, buaraca, dolma, tolundZa. Papika s malim plodom: adamova jabuka, cresnjarka, diinka, s malim dugim plodon1: mendusara, mesecarka, fefeon itd.

PASIFLORA, RISTOVO CVECE, BOGORODICIN RST, RISTOV VENAC

Passiflora incarnata L. -

Passifloraceae

Trajna po,ijsa iz juinih krajeva SAD, koja se nas gaji kao cvece zbog vanredno Jcpih, krupmh cvetova pu.purne i neobicnog oika i grade. Sadrii cijaogenetski11 heterozida, ta1flina, galne kiselme, smole, alka-

532

LECENJE BIUI!M

loida i drugih sastojaka. Upotrcbljava se protiv nesanice uslcd prcteranog intelektualnog rada, neurastcnije, histcrije i raznih nervnih naprezanja. U SAD se mnogo upo t reljava, najcc~ce u oliku tinkture, ckt.rakta i drugi galenskih oblika.

PASJI

RN, VUODR1:ICA 1

ZLOLESINA Elaeagnaceae

ippopha

rhamnoides L. -

Trnovit i, visok 2- m. Raste 'PescanQ sprudovima reka . Ima na r andfasto-fu te, jaj olike, soene, ulrosne plodove veliCine graska u kojima ima vrlo mnogo, oko 1000 mgo/o vitamina , zog cega se upotrebljava za izra du slatkog, marmelade, sirupa, rpekmeza, kon centrata i drugih preparata protiv skorbu la ; daje se naoci to deoi rimi i pocetkom p roleca. U plodovima ima i jabucn e .lciseline, anitola, bojenih m atei~ a i masnog ulja pija t:nog mir isa i ukusa. Zbog toga se preporucuje a1IUlozavanje pasjeg trna pored reka.

PASUU,

GRA

Phaseolus vulgaris L. -

Papilionaceae

Pasulj donesen iz Amerike. Kod nas se gaji u ogromiJ'lJim kolicinan1a u raznim varijetetima, posle hleba glavna hrana na5eg naroda. Droga.- Zrela mahuna bez s emena (PI1aseoli legumen, Phaseoli cortex fructu. s) od pasulja oucavca (ne pritkasa). Mahune pasulja su malo sluzavog uku.sa i bez mirisa. Sastav. - Ima r g i n i n , koji gvanidin-alfa-ammovalerijanska kiselina. Arginin deluje slicno sintaJinu, jednom sintef.1icnom antiditj abetskom sredstvu oije dejstvo siicno dej,s tvu :i nsulina, ali s labije, sporije i dugotrajnije. Ima jos i tirozina, tri-ptofana, leuoina, holina, alantoirna, trigonelina, asparagina, kalijuma, kreme.ne i fosfone kiseline, Vlitamina , monoamino-masnih kiselina i do 480fo hemiceluloze koja idrolizom daje galaktozu, arabino2Ju i malo [ruktoze. U nedo:elrim mahunama ima 0,7-0,8()/ i n oz i t 1 , zbog cega mahune jacaju scre (srcani analeptik) i regulisu prornet kalcijuma. U 1 kg mladih mahuna ima oko 0,35 mg nikla i 0,05 mg kobalta. Cajevi prottv secernc bolestl: 1. 50 g dsitnjenih mahuna kuva se 15 mlnuta u pola Jitra vode, ostaw sata 1 popije tri obroka pre jela. 2. U tezim s1ucajevima uzima se 200 g mahuna, kuva pola sata 1 litru vode, ostavi celu noc i sutradan pije 1 casa na pola sata. . 10 g mahuna od pasulja i lista sitne koprive, 20 g brezovog i 60 g lista od orovnice. Spravlja se ~ pije kao pod 1. 4. Cetrdeset grama pasuljevih mahuna i 20 g lista borovn~ce, brusnice i dobmoice. Piti kao pod 1.

PATUDl.AN, CRVEN1

PAUDZAN.

PARADAJZ ...

533

5. 25 g pasuljevih ahuna, li.sta maslaka, dobiice i breze. Piti kao pod 1. Upotteba. - Narodni lek pot!iv ~ecerne bolesti. Smanjivanje ~ecera u krvi i eksperimentalno, klinicki dokazano. Droga deluje i diureticno. Upotreljava se protiv uloga i zapaljenja mokracnih puteva. Ostala narodna lmena: bafulj, beti grah, li pasulj, ijeli grah, , gra, grav, grag, grah-goJubnjak, gra-rogaCic, grah-rol.njak, grah-taka~, zuti pasulj, Jaski , opaki grah, pazulj, pasulj puza,rac, pasulj tacka~. p.Son, paSljak, pletenac. , pritinjak, pritka~, priCa.nac, priCanik, smi~ag, trkljanac, trklja~. faduo, fazol, fazoli, fasolj, fasul, fawn, f:riolj, dZora. S1inih hipogliceminih supsta:ncija ima i u gljivama, krompiru, 0\'SU, raZi, psenici, grasku, soivu, pomorandzi, limunu, grozdu dugom povrcu, varivu i ''ocu, ali se ne zna da li su to uvek glikokinini, tj. jedinjenja iz grupe gvanldina. S\re to treba ispitati. su veoma vaine biljne sirovine kod kojih se ne z postavJtri ostra granica izmectu hrane i leka, svakodnevno se upotreljavaju kao hrana.
PALIDZAN, PALIDZAN,

CRVENI

PARADAJZ, RAJCICA,
Solanaceae

POMIDOR

Solanum lycopersicum L. Jednogodnja,

sYirna poznata, povrtarska iljka, poreklom iz Perua. Gaji se na svim kontinentima. Zreo plod padajza sadrii oko 93; 0 vode, 3,S'(J/o ugljenih hidrnta, }/ azotnih jedinjenja, 0,330fo masnih materija i 0,8/ mineralnih sol!i. Oslim toga, paradajzu ima vitamina 4 v.itarnina ; koliina ovih vita.mina raste sazrevanjem paradajza. Najvise ih crvenoj ljusci. Ima i vi.tamina , ainida i aminslcih kiselina oko 0,40/, jabuene, munske, vin~Ske i cilibarne kiseline i do 1{1/ pektina i drugih korisnih sastojaka. Vafno napomenutii da paradajzu nema oksalne kiseline koja , kao sto poznato, otrovna; zbog toga se paradajz bez opasnosti moze davati osobama obolelim od reumatizma i upale zglobova. s,rojim solima paradajz alkalizuje krv, sto od znaaja za ishranu ovih olesnika koji sva1Jrodne\1J10 lJirnaju oko pola litra soka od paradajza. Crvena paradajza pCYtri.ce od karo1 t enoidnog pigmenta likopena. 2ute sorte paradajza nemaju likopena, a ]i zato imaju v.i se kotena (provitamina ), ksanto(ila i flavonoida. Hipotesivno i vazodilatatorno dejstvo paradajza objanjava se prisust\m flavonski heterorida: kvercitrozida, n.ari11.gozida i rutozida. Tomatia i demisin su dva glikoalkaloida koji hidrolizom daju azotno steroidno jedinjenJe i razne seC:ere. Tomatin anlibiotik (vid. Fitoncide), materija koja deluje , kao bakteriostatik, fugiciU.. i insekticid, zbog cega paradajz ima velik famakomedi cinskj i opsti bioloski znacaj. Prema podacima vecine istra1Jiva.a, najvise tomatina in1a u liscu, zbog cega se od njega u Ditofarn1acij.i spravlja jevtin i svakom pristupatan rparaziticid: 2 kg svezeg lisca sitno se isecka i prelije sa 10 litara 700/o-nog alkoho]a, cesce mesaju6i dZi se dana, ocedi, iscedi,

534
se 1 osoito

LCENJE

BlUEM

litar ovog ekstrakta razlaJli sa 1 trom vode i prka cvece i povrce, kad krompir i druge iljke iz porodrice pomocnica napadne zlatica. Stajike i granc pa.rndajza sadde rotozida i drugih flavon.ski hc. terozida. s p aradajza ima oko 260/ s usivog masnog ulja, u kome 1ma nogo, oko 70/ neusapunJivill materjj a. Alkaloida solanina ima u ma1im koliiinama u celoj zelenoj bi ljci. Upotreba parad ajza iz godine u godinu raste. Ona uto1ik o veea uka. liko u nekoj zernlji zivotni stand.ad Vlisi. Sok od p ar a da jza postao pOS le dnjih decenij a .nac.ionai ii i nar odni napitak: iroke potronj e mnogih ze. malja . U borbl protiv b:alestina, za dobro zdravlj e, 'trelivenost, krepkos t, izdriljivoS't i otponos t p r ema boles tima , rpesan neste:zovan i neprome njen -sok od p aradajza p reporucuje Svetka zdrav.stvena i duge medunalodne organizacije. Par adaj z i ma opsti bioloski znacaj za coveka. Svakodnevna upotr eba, pogotovo :zimi kor isn a i opreporueuje se ne samo deci, trudnicama i bolesnicima vec i zdraYim osobama. U borbi protiv alkoho}izma mnoge vlade pomaiu proizvod ace i p1eradiva ce paradajza da i sok i drugi proizvocti od patlidiana bili s1o k\-ali tetnij~ ~ jevtii"llijl.i, dakle, p ristupacni i najsiromasnijim (vid. Vocc i pov1ce kao lek) . Ostala narodna imena: vrenak, vucja jabuka, domat, zlatna jabuka, jabucica, kavada , p et lidian, r a jska jabuka, tomat, crven pet'lid.Zan, crljena jabucica.

PASRNA, PASRNJA, PASANAT,PASRNJA

Pastinaca sativa L. -

Umbelliferae

Dvogodisnj a sna.Zna zeljasta biljka, visoka 50-100 . Gaj~ se u mnogo varijeteta. Moze se upotreljavatri ~ divljfi pas trncrk, a1i ga ima viSe podvrsta, osim toga, nestrucni biljari se prevare beru slicne biljke koj e ili drukcije deluju iJi, s to jos gore ponekad i opasno, beru o trovno bilje, zbog cega dolazi do tovanja bolesnika. Zato se za nase pri.ike preporueuje upotreba samo gajenog pastrnak:a. Upotrejavaj u se plod i koren, rede list (Pastinacae fructus, radi.x ct folium). Koriste se svez k oren i svez lis,t i zreo p1od. Gaji se kao persun, mrkva i drugo korenasto zaCinsko povr6e. Svi d.e lovi bbljke su svojstvenog aromationog zacinskog mri i!Sa i zaCin'Skog i slatkog ukusa, osobi-to oplemenjene sorte koje daju debelo, meko i soeno kore nje. Najkvabltetmje korenje se dobija u jesen prve godine. Koren se moze svez du,go cuvati zakopan u pesku. Sastav. - U svim delovima b jtke i ma etaookog ulja, najvise u plodovima (1,5-3 ,5!). U list'U .ima oko 50 m'E}J/o v.itamina . U korenu, organu koji se najceSce upotreljava, ima oko (/ svezem korenu): 10 secera, 4,5 pektina, 3,5 belancevina, 1 skroba, 0,5 masnog ulja, 0,30 etaskog ulja. Naden furokumarinski deri.vat pastinacin. Upotreba. - Prijatan i koristan zaoin i lek za izazivanje apetJita, bolje varenje, protiv grceva u crevima kao diuretbl:t. Plod gorak -aromatik; .

PE.l.EN, BEU PRLIN,

VERU .

..

535

veeava mlecnos t. - T ri supene ka.ike sHno n arezanog ko r ena ili lis ta ili kafene ka~i~ice s tucanog ploda kuva se 2-3 minuta u 400 g vode i pije jedna k asika 3 pu ta na dan p rc j ela. Napomena! - Paskanat n.ije otrovan. Trovanja zabeletena u strucnoj Hterattwi po ticala su od primesa (trbulja, llrukuta). Ostala narodna in1ena: jelinjak, knstata trava, pastinak, paAkrnat, slatka trava.

PELEN, BELI PELIN,

VERU, PELENA., GORCIA,

PELIM,

OSENAC

Artemisia absinthium L. Pelen

vitih
iJjaka.

Compositae

jedna od najs tanijih i najvise cenjenih i upotreljavanih lekoNarocito koriscen narodnoj med~oini svih vremena. Malo naseg ]ekovitog bilja koje se oduvek, bez pestanka, tako t tr. ljava z.a lek kao pelen. Upotreljavali su ga jos stari EgipcaJD.i pre nekoliko bl1jada godina. Medutim, otkako dokazana otovnost pelena, on se sve rec1e upotre ljava skolskoj medicini, jer materija medika danas rapolafe oljim i neotrovni:m gorkim drogaa, pre svega nasom lincurom i JciCicom. Nema coveka koji ne zna za pelen. nogi bljku i ne poznaj prirodi, ali svi odreda znaj za pelen, sirnbal gorine i cemernosti. Malo .iljaka koje su tako dboko vezane za n as arod, vekov.ima mucen, gonjen i ponizavan , koji znao samo za gorcinu zjvota. I dok nas pelen simol jada fi Cerera, dotle s nekad Rimljani KapiroJu, pre i iznad svih priznanja i pocaSJti, pobecin.hke, najolje sportiste napajali napitkom od pelena, bedem da to ajvisa nagrada z.a pobednike, jer im se, iada~nj em shvatanju, obezbedje dobro i vecno zdr a\ll je, naj\rece zemaljs ko lago. Uostalom, i 1atinski naz.iv p eJ.ena ima Simbolicno znaceje, tj. jme biljke treba da deluje p s~hosugestivno na coveka, da veruje da blrti zdrav i cio. Anticki azi\' potice od grcke r eai artemis, s to znaci zdrav, d~le, wkazuje to da s iljke ovog roda (Arten1isia) leloovite. Tako se moze i objasniti da naziv dat boginjr i Artemils, zastitn~ci zena, jer jedna biljna vrsta ovog r oda upot rc javana za olaksavanje porodaja. Pelen kao lek na vod e svi naSi srednjovekovni med.icinski pisoi. Pelen dugovecn a, zeljasta, vrlo razgranata bHjka, vi~oka 0,5 do 1,5 m. Cela ilj ka obrasla mekim, svilastim dlacicama zbog cega izgleda srebrnas tozelena. Cvta le to. Lisce b elicasto, sViilasto, pokriveno gustim, k k d i f k ~ d 1 ~i m . Prizemno lisce krupno, trop er as.to i ima dugack e drs ke. Lisce na gornjem delu staljike ima k!ratke drske, dvop erasto iJi jednoperato, okrajci su lopa ticasti ili kopljasti. Lisce uz cvast celo, bez drske, scno d 1 i. 1 staljika dlakava. vs t i su udruzene u raC:-va s te metblce s malim, loptastim, u precniku oko 3 mm velikim Ztim glavicarna na kratkim dSkama. Na dlakavom cveti sV ima mnogo cevastih, zutih cvetrica sa :blezdama na~punjenim uljem. Rasprostxanjenost. - l raste kao korov poljima, medama, kraj pute\ra , zapus tenim i 11eobradenim mestJi.ma, narocito sV'im, sun-

536

LBCENJE BIUEM

canim, plitkim i kamen1tim padmama. Ima ga od s rednje i ju.Zne Evrope do lrana i Kamcatke, najv-ise SSSR..u u Siblru. U nas ga ima vrlo mnogo sv.da, SrijC r Gori, Hercegov inri itd. Gajenje pelena 'poslednjih rnekoliko decenija opadanj, otkako s glavne potrosacke zemlje (Francska i Nemaoka) smanjile proizvod.nj alkoholnih pica (absirlll1e, Wermut). U nas ga u krse'VIit.im predelima ima toliko da ga nije potrcbno gajiti, nego bi samo trebalo da se organ.izje racionalno i razmnozavanje na rpristwpaCnim prirodnim naJ!azistJima, narocito na golim kamenitim kreenjacktim rpropustljivim padimama. Gaji se Amerioi. Moze se scjati, ali brie ~ lakse uspeva deljenjem busenova. Berba. - Za farmaceutske svrhe bere se ljka cvetu: lisce i vrhovi grancica sa cvastima (Absinthii herba).

,_

........ ------

_..

----- _...,.- -- ----

.-:--

....

- --.- -.._ ...

PELEN: DLAA

U OBLIKU SLOVA

; -

ISTA

DLAA

NA POPRECNOM PRESEKU

Za industrjjske t bere se samo mlado, meko lisce dok l jos mali, najvise 40 cm. Bsenje se ocisti od suvih proslogodisnji'h stalji ka i korova, Srp01 pozanje i brzo ssi U hlad na promaji Sto tanjem sloju; cesce se p revrce da bi se sto pre osusilo i sto l sacuvalo prirodnu boju i aromu. Sastav. - Pelen sadZi dve gorke kristalne supstancije: s .i n t i n i n s i n t i n. Ima oko 0,5<>/ t r s k g ulja. Aps1ntin veoma gorka neotrovna materija. Gorcina pelena se oseca cak i u razlazenju 1 : 0.000. Zbog apsintina se pelen upotreljava kao Iek. Etarsko l gorka, ljuta, t r v n , plavkasta bli zelena kasnije mrka tecnost. Plavkasta potice od piutnog z u 1 n , zbog cega pelen deluje kao antiflogist!ik, tj. lek protiv aznih zapaljenja s1uznice i koze. Ulje otrovno zbog ketona t u n , koji se naziva jos i apsinton, tanaceton ili salvion, jer se nalazi li U'lju od vratica (Tanacetum officinale), tuje i salvije. Upotreba. - Pele11 tipicno gorko aromaticno sredstvo. Daje se u obliku , tinkture i ekstrakta, sam ili zajedno s drugim gorkian drogama za . i zazivanje apetita, kao digestJivno (poboljsava varenje) i karminativno sredstvo (odstranjuje gasove iz creva). U narodnoj redicini se pelen mrgo vise upotreljava nego skolskoj. I to ne samo kao jedno od najomiljffillijih gorkih sedstava vec i protiv crevnih parazita (veut potice od venis = crv), za uredivanj e menstruacije, protriv secerne bo1esti, za jacanje, protiv groznice itd. Najcesce se pije aezaslauen pre jela.

PEPEUUGA

IRISUAVA,

DIVU1 SPANAC. ..

537

ZabeleZena su hronicna ttuvanja usled dugotrajne svakodnevne upotrebe pelinkovca (Wermut, absint/1e) i aktn-a trovanja od velikih doza uzetih kao lek potiv crevnih parazim ili za abortus (). Pelen se vBe troSi u veterinarskoj nego u humanoj medicini. Velike kolitine pelena koristi monopolska uprava za izradu marvene soli. jevtino i vek pristupacno domace sredstvo za denatuisanje soli, dobro vec i zbog toga sto pelen u oliku stocne soli odlicno sluZi za brn tov i kao preventjvno sredstvo protiv cre\IIDili pamzita d.Dmacih zivotinja. Farmaceutska droga nije uvek najoljeg kvaJ.iteta, jer usled naglog su~enja, lo~eg pakovanja, cestog premestanja i uop~te nestruonog rulrovanja veCi deo lista i cvetni glavica otpadne i ipadine kroz vrece i sandU!ke kao sitnez, u d:rogi ostan samo staljike kojima ima najmanje lekovitih sastojaka. Zato i bilo bolje brati samo liSce i cvetne glavice bez
d1ski.

Lekovi od pelena: P1a.Sak najprostiji lek od pelena. Pelen, kao, uos talom, i sve druge gorke biljke, tteba uzimati samo pre jela. Oieno se uzima pola sata pre obeda jedna kafena kasicica praska. Pr~ak treba spravljati od li~~a i cvetnih glavica, ni,ka!ko od staljika ri granica, jer u njima nema lekovitih sastojaka. Ovaj lek .se uzlima za vracanje izguljenog apetita. Cajevi. - Moze se potreiti sam peloo ili pomesan s lcicicam, gorkom detelinom, travom-ivom i drugim gorkim travama. Tni supene kasike se i s polCJ. litra kljucale vode, smesta poklopi d posle 2 sata pije u do 4 ol>roka pre jela. Ovi eajevi se uzirmaju za apetit i protiv gasova. Pelenovo vino. - Tnideset gama pelenovog lisca ~li cveea se ovlafi sa 60 g cistog alkohola (moze jaka prepecenica od 50-55/ a1kohola), otavi 24 sata, zatim doda litar najboljeg belog "Wna, ostavi 10 dana uz cesce muckanje, odlije i procecti. Ptiti puta na dan 1 kaSiku pre jela najvi~e nedelje, zatim se nacini pauza od nedelje, jer ovaj napitak ima pelenovog etarskog ulja, ono otrovno i moze skodi1ri ako se stalno neprekidno upotreljava. Protiv decjih glista, pogotovo za vreme rata kad nije bblo lekova, da vana ova smesa: 2 g pelena ' prahu, 2 g slatkog korena prahu i 1 g anisa prahu; ovo se sve pomesa u pekmez ili marmeladu i uzima svakog jutra u toku 5 uzastopmh dana.

PEPELJUGA MIRISUAVA, DIVUI SPANAC,

CRVENA

SAIRAO,

Chenopodium ambrosioides L. var. anthelminticum

Chenopodiaceae

G. -

DivJji spanac ima 1-40f0 etarskog uLja kome ima 60-700/ s k ar i d 1 . Daje se protiv crevnih parazita, osoiro duodenal ne ankilostome, s k r i s i protiv amebne dizenteije. Ca.k i u razlazenj 1 : 5.000 aska~r.ide ivaju osamc611e, koncentraciji uginu. Dejsno od eukal~ptola, beta..naftola i tirnola. Ulje

538

t r v n i zato treba itli vrlo oprezan; z.abelefeni su smrtni slu~ jew. Deci se daje 1 kap na godinu staro~, ali se ne sme p re6 10 kapi. Daje se sa ~r, posle toga gonka so. - S glicerolom i vodom daje se u oliku klizme protiv oksiura.

PERU-BALSA

Crno-mrka, veoma aromaticn a, kao m ed gusta teenost, dobijena iz americke toopske blljke M yroxyl on balsamum. Dobro i lago anti5eptiko i a.ntiparazi tno sr edst vo. Spolja se upotrelj ava protiv suge, tuberk!uloznih ulceracija, ekcema sa svrabom i dug.ih koznih boles.i.

PERUNIA

Droga se sastoji od o ljus tenog i os_usenog rizoma run i ke, Iris flortmtina L., / . germa ica L. i . pallida Lam. - Iridaceae. Perunike su dugoveC:ne zeljaste, vrlo lepe ukrasne biljke, omiljeno cve6e s jalcirn X!izomom, sitnJim k.orenjem, saljastm uspravnim listovima, okruglastom srta.l9dlkom i divnim, krup'llJim cvetov!ima tammoplave, ljuiCa.ste i l . Gajenje peru.nike Firenci i Veroni potice jos az rednjeg veka. Perunika voli laku, peskovitu zemlju i sumeane breZuljlke. Razmnozaova se u jesen rizomima. Sa jednog hektara dobija ISe 5.000-7.000 kg nizoma. Kod nas treba gaj iti perunHro, jer se lako i bi'1X> razmnofava, imamo sve uslove da dobljemo prvoklasnu drogu. Berba. - Rizom se ]ropa u avgustu septembru vake godine, odmah oljusti, baci u vedro puno vode da ne potamni, .izvadi i su5i u tankom sloju na vrelom letnj em slcu. l 7 dana rasiri se na tavanu da se dovrsi susenje. I~kopan nizom nema prijattan mi ris. r rm s v 1 t k os 1 d v g d d n 1 n kao proizvod dugotrajne i spore f rm n t i . Droga. - Belo-fu6kast, spljosten, oljus ten rim clankovito i r s t a-

P E RUN I A

( RJZOM)

s t r v s t. Pojedin.i izra5taji

PRSUN,

PBMIN,

AGDANOS

539

.su 3-4 cm, duga~ki 10 cm. Na donjoj strani imaju mke ofiljke od korenja, na gornjoj puge od .l!i~ea. Rirom tvrd, na pralomu z.mast. i r i ~ r i t .n na ljubiCicu. U k u s brnnjavog, aromati~nog i naljutog. Sastav. - Droga sadrfi 0,10-0,200/ s m s t r s k g u 1 i m t i, Byturum Iridis, koja se sastoji iz 80--900/ miristJi.nske, ne~to ole. inke k:iseUne i njihovih metilnih estara. Ostatak ove aromati~ne mase ~astojli se iz ketona i r n (do 100/), koji de nosilac miri.sa droge zoog koga ona prijatno miri~e na ljubicicu (u apoteci se i ta.Zi koren od ljubloice ne od perunike). Ulje se doija destilaaijom iz riroma koji odlefao najmanje godinu-dve dana. U drogi ima i smole ljutog ukusa, malo tanina, 25-500/0 s k r , / seeera, malo s 1 u z i , 100/ masnog ulja, rvoska ~ kristalnog glikozida i r i d i n (hidrolizuje se na glikozu i izoflavon mgenin). Ze1eno li~ee perunike (1. germanica) sadrZi znatnu lroli~inu v i t m in (a:sloc>Ibmske k:i~se1ine ok o 600 mg u 100 g) spada me&.l najogatije izvore ovog vainog vitami.na. I~torija. Grc.i .i Rimljani 1.1 upotreljava!li peuniku zbog njenog prijatnog mirisa. Na g1asu ila li'1irska peru.nika, kaju su mnogo hvaliH Teofrast i Plinije. Upotreha. - U prah samJeven rd.zom 1ufi za ~adu zubnog i kozmetickog praska i u parfimerijti, 'l"e<1e u oblriku (5 g na 100 g vode) protiv
troolje.

~roki

Narodna lmen. a za Iris florentina: 1 peui.ka, 1 rufica, ijeli kmin, milsna perunika, pitomi kmiln. Za /. germanica: bastenska perunika, bogi5a, boiica, zambak, kaluder, kninka, marrn kmin, m acic, modra lilija, modra perunika, modri Zilj, modri [jiljan, nebesiOi kacun, peperuga, pitoma perunika, plava pen.mika, plava , preperuga, rufica, saljica, sambak, blipavnik.

PERSUN, PERSIN,
Per~un

AGDANOS

Petroselinum sativum Hoffm. -

Umbelliferae

dvogodisnja zelja.ta, aromationa blljka, poreklom iz zema1ja oko istocnog dela Sredozenog mora, odakle se rasirio svim zemljama jZne Evrope. Gaji se kao omi1jena zainska biljka. Sastav. - U plodu ima 3-70/ t '1' s k g u 1 , oko 200/ masnog ulja, aleurona, tanina, zute d gkozid.a 11 n . Apiin hidrolizom daje glikozu, apiozu i apigenin Uedan trioksiflavon). 1ekovi'1:ost i apiina se razilaze mi.Sljenja. Petroselini oleum etarsko ulje doijeno destillaoijom pomo6u vode ne pare iz smrvljenih pJodova peSuna. bezbojna, levogima tecnost, 1roja jako prelama svetlost. Mirisa i ukusa na per~un. Sastav ulja zavisi od porek1a. Francusko ulje teeno, sadrzi nogo i r i s t i i n , nemacko cesto vec na obicnoj temperaturi twsto i se bladenjem izdvoji i 1, persunov kamfor. U ulju ima

540
~
'

LECENJ

BILJEM

i malih kolicina nedo\'oljno pomatrih fenola, aldebida, ketona i palmitinske lciseline. Upotreba. - Per5unov plod 1 njegovo etarsko ulje deluju diureticno. Jedno veme apio1 i u modi kao sredstvo za ~ ure1ivanje rnen struacije. Pitanje otrovnosn persuna i njegovog etarskog ulja za sada Illije potpuno ras.vetljeno. Verovatno da su nosioci ot rovnosti i lekov.itosti droge mirist'icin i apiol. Miristicin se na1lazi u etarskom ulju movskog orasceta, zbog cega ono otJ:Ovno. U veCim dozama deluje narkotieno, oStecuje nacoCito jetru (Toms), izaziva jake kamtrakcije i povisava tonus. Apiol deluje slicno, ali slabljc. U srednjoj Evropi bllo smrtnih slucajeva od apiola, ali se u njemu naslo 25-5;0 krezil-fosfata, vrlo otrovnog jedljjnjenja. Petroselini radix, per~unov koren <irna do ,! slicnog etarskog ulja, apiina, ~ecera i sluzi. Upotreljava se ka<1 diuretik i zacin. Etai\Sko ulje smesteno u sekretomim hodnicima. Folium Petroselii recens, svez perW.nov list sadrn, d etarskog ulja (0,400/), vrJo rnnogo vitamrina (do 250mg u lOOg lisea) i dolazi u red vlo vaznih domacih prirodnih, svakom prist:upacnih izvora ovog tako potrebn<>g vi tamina. Diureticni ~jevi : 1. Tri kafene kaSicice stucanog persunovog ploda popari se sa pola li tra kljucale vode, ostavi poklopljeno 2 sata i popije u obroka pre jela. 2. Tri kasike sitno narezanog korena stavlja se i upotrejava kao
pod 1.

kafene kasicice s.itno narezanog korena pers1a i celera spravi se i pije kao pod 1. 4. tri kasike naseckanog svezeg persunovog lista i brezovog lista spravi se i pijc kao pod 1. 5. jedna kafena .kasicica smrvljenog ploda persuna, moraca i k.ima se pomesa, spravi i pije kao pod 1. 6. 20 g korena perstma, sladica, zecjeg tma, selena i koprive. Tri kasike ove smese kuva se 5 minuta pola litra vode, ostavi sata i popije u obroka pre jela. 7. 20 g llsta persuna, medvedeg grozda, sitmce, breze 1 zubace. pod 6. Ostala narodna nena: ak, , vrtloo.gki petrusin, vrtnja zelen, majdonos, patesimul, petrozelj , petrusilj, pitomi petrusin, prsun.

PEROVAC,

RANJENIK, OVCIJI I., KOSTOLOM, RAVA

ODPOSEE

Agrimonia eupatoria L. -

Rosaceae

Trajna zcljasta blljka, visoka do 60 cm. Raste svud~. Listovi su pera~to deljeni. Cvetovi su sitn~. zuti, plod sitan Oieak. Cela biljka opora, gorka i malo mirisna. Tipicna taninska (od 12~/ tanina) gorka aromaticna droga koja dcluje slicno podubici i t'ravi od srdobolje. Upoteljava se

PETROV

RS,

VRANtNO

, RitARICA.

..

cela iljka s korenom (Agrimoniae herba), uglavnom kao omiljeni narodni lek za lecenje proliva, srdobolje, rana, posekotina, skrofruloze, slaosti, katara zeluca i creva, oboljenja fuci ~ jetre, belog pranja i koznih b"Olesti.

PEROV RST,

VRANINO , RIZARICA, PRISTEVA RAVA

RSTAC,

Paris quadrifolia L. -

Convallariaceae

Zeljasta blljka, visoka do 40 cm. Na whu S1taljike su 4 lista oliku krsta i s-redini fuckast cupav cvet od koga postaje l cma bobica. Cveta prolece. Raste fumama. U narodu se upotrebljava cela iljka za lecenje raznih olesti, ali kako otrovna, cesto ..se javljaju trovanja: sanjivost, zanesenost, glavobolja, gadenje, povra6anje proliv. Zbog toga ovu biljku treba iz.bega\1 ati i ne upotrebljavati za lek.

PETROV

RST: BIUA

U CVETU,- DESNO: PLOD

542
IN, NAJVIRC, LINCICEV
ARANFIL-BIBER

J~ECENJ E

BlUM

PAPAR, NAJGVIRC, Myrtaceae

Pimenta officinalis Berg -

Vrlo lepo, do 12 visoko drvo, dz Sednje i tropke Ame1:1i'ke, gde se i gaji kao i u drugim tropskim zernljama radi miri~ljavog ploda, poznatog u prometu navedenim imenim a. Upotreljavaju .se ~ zeleni plodovi velicin e krupnog r, jer su aromatiornji od zrelih. U njima ima 3-4,5 0 etarskog ulja, u kome , kao i u karanfilicu, glavni satojak fenol u g en , zbog kojeg i piment dma rveliku antisepticku moc. Upotrelj ava se kao zdrav i vrlo koistan univerzalan aromatican zaOin i stomahik.

PIREVINA, PIRIKA, PIROVINA

Triticum repens L. (=Agropyrum repens Beauv.) -

Gramineae

Pirevina dosadan d zillav korov njivama i v.laZnim poljirna. Rizom vrlo-razvijen; blljka uglavnom rizomom razmnozava i tako zakorovljuje polja i nanosi s tete -nasoj poljoprivredi. Pirevina tajna zeljasta .k, visoka 60-120 cm. Staijika uspravna i na njoj su tan.ki, uski, pljosnati, dugacki i pod prstima grubi listovi. Cvetovi su udruieni (7-8) u u spravne, tanke, guste kJasove dugacke oko 10 cm. Cveta celog leta. Berba.- Rizom (Graminis rhizoma) se kopa u jesen, ;admah hladnom vodom, o6istJi od sitnih 21ilica . susi. Izgled droge. - Rizom pi,revme vrlo dugacak, vitak i savitljiv, 2-3 mm debeo, sjajan, kao sJa:n.a zuckasto-belicast i uzdu.Zno prugast. RatStojanje izmedu kolenaoa suplje i iznosi oko 2-5 sm. U 1 k u 'S sladunjavo-otufnog. Zamena. - Zamena dosta ce&ta sa rizomorn od z u , Cynodon dactylon, lkoj~ slicno grac1en i ,u nekim fa..rmakJqpejama ptrotpisan. Deij~ i 5 d r z i s k r , zog cega s jodom poplavi.
U drogi ima oko / t r i t i ~ rn . .polisahaid (leVUJloz:an) koji hidPIREVINA - CVETOV J rolizom daje f.ruktozu (levul<Y). Triticin, slicno inulinu, nalazi se rastvoren cejskom soku. Izgleda da ga ima ~ u nekim drugim gramineama. U rizomu ima jos .i malo s n i .n 'Sila,b e hemoliticke mo6i, 9;0 s 1 u z i, 7/ gume, leVU'loze, inozitola, dva heterozida (glikozida) lkoji hidrolizom daju v n i 1 i n, vr1o malo etar.skog ulja, 3-So/o soli, mec:tu kojtia silikata i malaa kalijna i kalcijuma. Celije epiderme su inkrustirane k r m n k i s 1 i n m. Nema s k r . Sastav. -

PISAVICA,

G.RCKO 5...

543

Upotreba. - Pirevina slab diuretik. Od nje se izrad\J{je Extractum Gramirzis. Pretpostavlja se da kalijumove soli i saponini izazivaju diurezu. 1. Artritis: 30 g rizoma ~~rev.ine, z;ubate i ~.S i 10 g isopa se pome~a. Cetiri supene kaSjke sme~e se popari sa pola litra ljucale vode, osta'Vi 8 sati, ocedi i popije u 3-4 .doze toplo u toku dana. 2. Protiv zacvora: 20 g pirevine, 'Slatkog korena, JcriUSine, kamilice i moraea se pome~a. Tri supene tkasike mese se popari 5 400 g .kljucale vode, poklopi, ostavi 8 sati, ucedi i popije polovina izjuta, polovina uvete pre jela. Posle obeda jesti kompot od S'l j iva ili od smokava. Ostala narodna imena: bored, vornica, galac, glistmk, perjovica, pir, pirak, pirec, puza'\ra .pirika, tkalac.
,

kalac,

PISAVICA,

GRCKO

S 1

SVINDA, KOZJI ROG

Papilionaceae

Trigonclla foenum graecum L. ednogodi~n.ja

zeljasta biljka, visoka do pola metra. Porelclom iz krajeva oko Mediterana, odakle se gajenjem ra~irila s ve do Imdije 'i ine. Ima v1, zupeasta lista nerv i ma perasto i~aana. Dva lista sa strane su na JQatkoj, onaj na vrhu na dugaCkoj dr5ci. Cvetovi su belofu6kas1.i, pojedinacn~ ili dva zajedno. Cveta od aprila do juna. Mahuna dugacka 7-10 cm, ~iljasta i povijena, te 'lici na 'Salju ili na kozji rog.
1

Gajenje. Berba. - Seje se u redove udaljene 40-50 cm i obaduje kao gra~ak i drugo po\rtarsko bilje. Kad bbljka dobije neJkoliko liiStova, proreduje se na 20 do 25 cm. Ne ira :zeml'ji~te, ali su tDSpeh . prinos olji na toplim, plodJ1im, propustljivim podlogama bogatim fosforom. Durenje superfosfatom povecava prinos. Zande se i mlati zrelo seme, zartim osus~ u tankom sloju na tavanu. Droga. - Zrelo sem.e (Foeni graeci semen). Seme dugacko 3-6 mm, siroko 2-3 mm, cetvorostrano, prizmasto, malo pljo~teno, V r 1 t V r d , golo i sivo-crvenkasto. Lupom se vidi kako sitno bradavicasto. D i g on ln m r z d m semenka podeljena na d v n d n k d 1 : u manjem koenak, u vecem 'k oti'ledoni. Endosperm uzan, sluzast i obavija embrion. Seme u vodi jako n u r i pod pritiskom pukne evrsta ljuS!ka. Te~ko ga prah stucati. i r s osoitog, jakog i aromatiCn.og, ~to se jos oseca kad se .seme tuoa u prah. i Z-va!kan1'u se oseca gorak i sluzast u k u s. SadrZ:i: oko 30 0 s 1 z i, 26/ r t i n s k h m t r i , 12/ s n g u 1 , fizioloski inak!tivnih alkaloida t r i g n 1 i n (0,22/) i h l.i il1 (,5 '()), 0,35(\/ etar$kog ulja mke . jakog miris-a, s on i n , tanina, 5-15 mg/J/o n i k t .n s k k i s 1 i n (vitamina ), fitona, 0,50 fiitosterola, smole gorkog ukusa, ma]o kumar.i.na, helna (materija slicna g1iadiu, lepku p~enionom znu), mnogo organski vezanog fosfora, ielez.a i kalijuma i drugih korisnih sastojaka. Proteinske materije grckog semena sadrfe mnogo, do 55/ nukleoproteida, 25{/ globulina i 20 11/ albumina. a!sne materije se sastoje uglavnom

544

LECBNJE Bll.JBM

od glicerida nezasicenih n1asnrih \lciselina: Lialne, linolmnske i oleirnke; ima i lecitina (oko 2/) d fitosterola. Saponozid steroidan i hidrolizom daje diosgenol. Sluz bldrolizom daje rnanozu i galaktozu (manogalaktan).

Upotreba. -

Najvise semena se

pot~i

za t'Ovljenje stoke (Maroko).

gama. u huanoj medicim kao kataplazma na cireve, otoke, otvorene rane, otekle Zlezde, na opekotine i sl. U no"Wje vreme seme preporucuju kao zamenu za rije ulje, jer saddi organski vezanog fosfora, lecitina i nukleo-albumina. U narodu slu.Zi kao ekspektorans protiv oboljenja ogana za disanje (saponinsko delovanje). U medHeranskim zemljam a vec vise blljada godina kako se neprekidno upotreljava kao vrlo cenjeno sredstvo za , jer povetava JPetit, broj crvenih krvnih zrnaca, olaksava varenje i ikoiscavanj e belamcevina i smanjuje eliminaciju, guljenje fosfora, . s amim tim i kaloi'juma. Bogatstvo veoma va.Znih sastojaka -semena objasnjarva vekoWJ.u upotrebu droge protiv rahitisa, skrofuloze, iznemoglosti, secerne bolesti, osteomielita ti dr.u.gih bolesti. Droga povecava ntlecnost. 1. Jedna kasika sveze samlevenog semena uzima se ~ puta d.nevno pre 1 sa pekmezom, mameladom iE vocnim sokom da se ne oseti miris koji n e podnose neke osobe. Daje i u obJ.l.l ekstrakta, s1UJpa ii drugih farmaceutskih olika. 2. Spolja (razne koZile olesti, ope'kotine, uoji i d"Uge o~lede): 70 g semena se samelje. p opari 1 litrom kljucale vode, ostaw 2 sata 5 mesa juCi i dobijena sluzasta kasica se upotrebl kao olog. 3. Proti" proli11a: 20 g semena piiSkavice, l.ista nane i cveta podbela, belog i crnog s leza se pomesa. Cetiri ke.ske mese popari se sa pola li tra kl'jucale vode, poklopi, ostav-i 2 t, ocedi, i!Scedi i : umesto vode. 4. Protiv secerne bolesti: 20 g semena piskavice, doriCice i gujine trave, sta borovnice i mahuna od pasu1ja ~ pomesa. Cetii kasiike smese kuva 1Se pola sata pola .tr.a vode; opije se ipo 1 easa jela. 5. Za m.lecnosti: 20 g semena piskavd.ce i dobroc.ice, ploda anisa i rnirowje i lista maticnjaka se pome5a upotrebi kao pod 4. Ostala narodna imena: z travioa, grohotusa, grcko sijeno, jarcev rog, pjekavlca, prosac, prosen:ica, posemcak, rogacici, rozenjaca, roZic, ti plat.

U veterinskoj medicini sJZi 'kao ekspektorans u mesavini sa drugirn drcr

PLANIA,

BELA

PLANIA,

PLANICAC, JAGODICA-RAST

GROZDE,

Artbutus unedo L. -

Ericaceae

Zirnzelen sib ili drvo, visoko do 10 m, koje moze da d<>Ziv.i i 200 godina. U jesen i zimi okiti se mnogobrojn im loptaS'tim, v.lo lepim, do 2 cm velikim, crvelllim ili narandZa.stim soenim obicama (nazivaju ih u primorju ntaginje), u kojima ima seeera (do 100/), rvitamina , organkih kiselina i drogih korisnih sastojaka, zbog kojih se upotreljavaju za jelo, za iz r adu pek-

PLUCN1, DUNIA , .DUNJAX...

PLANIA:

GRANCICA U CVETU; DESNO: PLODOVI

meza, vocnog soka, vitammskih :koncentrata i rakdje. U naodnoj medicini se upotreljavaju list i koren 'Protiv cproliva i za lecenje koznih olesti, jer ima mnogo tanina (oko 1!), idroblnola, fenolnog heterozida arbutozida i drugih pofenolskih jeclinje:nja, se lit moze k ori.stiti umesto lista od medvedeg grozda za dezinfekciju mokra6nih puteva.

PLUCNJA, EDUNIA, EDUNJA, EDUNIC, VELIDANCE

Pulmonaria officinalis L. -

Boraginaceae

Trajna, zeljasta, grubo dlakava bl1jka, v.isoka 15-30 om. Listovi su pegavo prosarani. Cvetovi su na vrhu drske, ufiCa.sti, cveni i najzad modri. Cveta od marta do maja. Raste gustim brdskim i planinskim sumama. Upotreljava se list, rede cela bi.ljka u cvetu (Pulmonari. ae folium et herba). Sadrii oko 7/ tan.ia, zatim gurne, .saponozida, k iselu smolu, ulja .i oko 1/ rastvorljlivih i oko 3/ neratvorljivih ili!kata. Narodni l ek: ekspektorans, antidiaroik i diuretik, kao i vecina dru~ k .iz is.te famiHje: Echiunt vulgarc L. (vucji rep, lisicma, lisicj~ rep), Lithospermum officinale L. (vra-

546

LECENJE

BIUE

pseme, vrrapOije se1ne, divlja proja), Lycopsis arvensis L. (zavratnica, kivo ~ija), Anchusa otfici77lis L. (volov.ski jezik, pacije gnezdo, runjava trava, rumeniJo), g officina.lis L. (ar.Zina, !, porec, kosmelj), Symphytum offici71ale L. (grez, crni gavez, volujski jezik, cni kore.n, plju~c, opa~ica) dr. Ove biljke rastu svuda kod nas, nisu otrovne i nekad su bile mnogo vi~e upotreljavane nego danas (dokaz ~ lainsko ime officinalis lek:ovit). Ostala narodna Jmena za pluenjak: veligdence, velik-<ianak, grudnjanka, kudravac, lisjac, Jisac, medunak, medunice, plucnica, cigericnjak.

PODBEL
LIST I CVET PODBELA d 1 (Tussilago farfara L. - Compositae) mala zeljasta dugoveena biljka s \'Odorav.nim rjzomom. Cveta krajem zime i rano u prolece, dok se ne pojave listovi. Na vrhu svake cvetne drske stoji jedna futa glavieasta cvat pi'ijatnog m1n.sa. obodu su cvetovi jezicasti, u sredini cevasti i imaju venac dlaka. Listovi podbela -se poei n ju razvijati tek kad bbljka precveta. Tada ilj~a dvaput veca (do 30 ) nego za vreme cvetanja. GDE PODBEL RASTE? Podbel raste svuda, najvi~e na novoj vl.Znoj ilovaci, na noV!im nasipima, pored puteva, dzvora, potoka, kala i na vlafnim njivama. Ima ga celoj Evropi, u srednjoj i Maloj Aziji, severnoj Africi i Severnoj Americi. BRANJE PODBELOVOG LIST I CVET Cvet se bere rano proleee, list krajem proleca i pocetkom l8ta. Lisce treba brati prolece, bez dr~ke i palliti da LSe ne bere pegavo i ozledeno lBce. da saeuva pri,r odnu boju. Od 5 kg lirovog

PODBEL

se brzo i pafljivo osSiti dobija se ako 1 kg suvog li~ca.

IZGLED PODBELOVOG LISTA

Osu~en list vrlo lomlj~v. list 10-18 cm dugacak, okruglasto-srcolilk, d razdaleko vijugasto-zupcast, ima do 10 cm dugaok, manje-

PODOPILIN

547
kao pliSI na ruci, izbijaju 5-10 nerava. S n li d m .n ~ t v d g c-

-vi~e ljubicastu peteljku iz koje, lica lit tamnozelen i go, s k i h v n s t i h d 1 k .

Mladi list s strane dlakav. List nagorkog i sluzavog u k u s ; bez mirisa.

STA SADRtE LIST I CVET PODBELA

U li'Situ podbela ima dosta s 1u z i, vrlo malo g r k m t r i (glikozid tusilagin), f l t n i n , gadne eline, inulina i fitosterola. Cvet podbela slienog sastava.

UPOTREBA PODBELA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI

Podbel ulazi u sastav pluenog . 'k ao sredstvo protiv kaslja (otud mu i potice latinsko ime tussis=ka~alj). Vise .se .upotreljava u narodnoj nego naucnoj medicini, i to oiiok za is.piran~e usta i grla, za ologe i klistiranje. .List podbela se upotreljava u narod liono lit bokvice: list se opere, namaze masc i1i uljem ~ stavlja na u, posekoti!Ile, zagnojena i paljena mesta na telu. omiljen narodni lelk. Poslednj.ih g~in~ podbel se pokazao kao izvrsno sredstvo za ulafa vanje, sttisavanje napada i letenje astme. Bdjna apotek-a Beogradu cesto dobija pisma od astmaticara da im lek od podbela pomogao. Narodna nena. - Za ovu bjku u Botanickom recniku profesora Simonovica navode se ova narodna timena: anpic, eljska, billoZiva, bjelokopitnjak, bjelsina, vinogradska kopa~ca, vodeni ;podbio, e1pejz, ju~jovka, klobcic, klobcicje, konjska stopinja, konj:ski lopuh, konjiSko kopito, kopasica, lapu, Japscak, lepis, lepje, .Jepuk, lepuh, Iepuscek, leskovaca, lopuk, lop sac, lpinek, m, martica, odseg, oselski lopuh, oseSko kopiJto, oslova stopina, podbel (Orfe1in), podbela, podbelek, podbelj, podbeo, podbijel, podil, rpodbl l a, podbilj, podbio, podbjel, podbj~lica, potocenca, pravi lapuh, pr-ost, putica, repinc, repuh,, repsina, svinjaica, spodbel, sti:per, s tipor, tu tun-Jepuh, stipor.

PODOFILIN
Podofllin smola dobijena dz sevemoamerioke .'k Podophyllum peltatum L. - Bereridaceae (manda!ke, divlji limun). sme~a od raznih smolatih materija Zckasto-ml1ke , gor;kog ukusa i svojstvenog mirisa. Podofi:lin b1ago i IJX>uzdano sredtvo za ciscenje potiv hron.inog z2Jtvora (0,05-0,20 g), vecim dozama deluje drasticno. Prepi5uje se s-a ekstraktom beladone da i se izbegl:i bolovri.

548
PODUICA,DUACAC,DUPCAC,DUAC

LN?. BILI

Teucrium chamaedrys L. -

Labi:atae

Trajna zeljasta biljka, vi.soka 10-30 cm. Iz kosog rizoma i.zbijaju vrlo razgranate, dlakave, cetvorouglaste .s-taljcike, na donjem delu odrvenjene i bez ls.iltova. Listovi su mralni, oko 2 dugaclci i 1 cm Siroki, obodu naztjljeni, s lica sja jni. CveroVIi su najcesce ljuicasti ruzicasti, rede beli, sakupljeni u pazuhu listova 2-6 gomjem delu staljike. Cveta od m aja do septemba. Raste svuda suvim, sunCaruim mestima i iznad 1.000 nadmor.ske vilsine; gde se pojarvi, gradi guete cilime, osoito obodima hrastovih suma. Upoteljarvaju se vr hovti granCica u cvetu i list (Teucrii herba et fo-

lium).
Biljka

rmrisna, opo-

ra d

goka.

etaskog

Sadrfi 0,06/ ulja, tanina, bo-

Lina, heterozida i apono zida marubina. Pod.ublca se mnogo vise ceni i ~ovrsnije upotteb~ava u narodnoj nego u na.ucnoj medicini. u mnogim naSirm kra jevima, osoblrto . planin skim, jedan od najomiljenijih lekova. iljka nije otrovna, opravdana njena .ut za lecenje oolelih organa za varenje. narodni tonik upotreljavam u obliku praPODUBJCA ska (5 do 1 g dnev.no jel.a), . (10 g na 200 g vode), ti!nkture (20 g na 100 g akohola .:i! jake rakije) i dr. rnii-sno, gorko stiJpticno sredstvo upotreljava se . za lecenje ZCi, belog pranja, rana, hemoroida i slieno. Vdno od podu!tice (200 g na 1 litar crnog vina ostavj1:i da stoji 8 dIIla) upotreljava se u narodu kao lek 'Protiv slabosti, malokrvnosti za ispianje rana. Ostala nnrodna imena: dubica, robatac, mravak, penusica, .stupC.ac, suhovrh, trava od goznice, tru~ac. Slicnog hemijskog sastav.a i ter.apijiSke vrednosti u i srodne v.rste i.stog 'd. U narodu se najvise ceni trava-iva, iva-trava, 1wca, duacac, ducac, dupcac, goski cmilj, bije la metva (Teucrium montanum L.). U lekovi1u moe trave-4ive narod ima ogromno poverenje koje cse granici sa sujeverjem (Zaklela se trava..iva da od mrtva pravi ziva ...). Raste na karnenu, .n ajcesce na serpentin-skim golim .snama kao niska, zemlji polegla, wlo razgranata biljka veoma gorkog ukusa.

POKOSNICA, ZGLOAeA , D. DURDBVX ...

549

Cesto se upotrejavaju i ove vrste istog roda: Teucrium polium L. (pepeljusa, trava od krasta, belo zelje, bljela metva, gorski ornilj, divlji rmarin, ivanO\'O cvij~.;ce, kamiiula), . scardium L. (\oderu srpac, gavranov kuk, rnali.

VELIKI DUBACAC (EUCRIUM SCORODONIA) ALI DUACAC (EUCRIUM SCORDIU)

dubacac, macina trava, cesnjacak), . marunn L. (macji majoran, mackina dusica, pus teni dubacac), . botrys L. (crveni dubacac) i dr. Sve su te biljke vrlo rasprostranje11e kod nas, sadrie tarnina i drugih sastojaka i deluju slicno podub!ici.

POKOSNICA, ZGLOBACA, DIVUI DURDEVA., ZALIZ

SALOUNOV ,

Polygonatum officinale All. 1

Liliaceae

Trajna zetjasta bl1jka viS<>ka do 50 . Ima sitne, l, miisne cvetove poredane s jedne strane stalji1ke. Cveta u prolece. Wod cmoplavica3ta bobica sa 3-6 :lutih semenJd sa sjajnim tackicama. Raste sumama. Ri-

550

LECBNJ

BIUBM

zom clankovit, zglobovit, zog eega se u n arodu upotreljava za leeenje upale zglobova. Ima ~ecera, sluzi, skoba, csparagina, oganslcih k~selina, alkaloida i heterozi'da nepoznate grade, u bl.stu ima do 170 mf:J/o vitamina . Svez tizom stucan u oliku ka~ice upo treljava se u narodu kao melem na

POKOSNICA: VRH

STAUIE

U CVETU ; DESNO: RIZOM

Cireve, uboje, opake gnoja\'e , urastao nokaJt, protiv secerne bolesti i slicno. Uzet u vecoj kalicini, rizom izazJiva povraeanje. Slicnog sastava i 1 u potrebe i srodna vrsta Polygonatum multiflorum All. (pokosnica, saradzilka, zmdj,urska trava, petlovo perje, .tava od kostoo lje), tSe od pretodne azlikuje cvenim obicama sa semenkama z sjajnih tackica, udrZemsim cvetovirna 2-6 i olom .staljd1kom.

POKUS, GLAVICICA

Globularia alypum t.. -

Globulariaceae

Vrlo razgranat gmic, visok do 60 cm. Ras-te u primorju. LitStovi su belicasti od obllja dlaka. CvetoVti su mirisni, svetloplav.i, sakiupljeni na vrhovima grancica u lopta-ste cvast i . Upotreljavaju se stovi protiv zatvora: 25-30 g ~ kuva 5 10 miDfUt a u 250 g vode i odjednom -

POLEN, CVETNI

551
)

pije. U ratu slufi kao zamena za lis t sene. Glavrri .sastojak h ete rozid globularozid koji deLje slicno k ofeinu, a1i dufom upotxreom izaz.iva grccve s proliVQm, vtoglavioom, glavob oljom i padom te mperature. Slicnog sasatava i potrebe i Globularia vulgaris L. (gu.mbek, macje sapice, mracnice , pulj ka).
POLEN,CVETNIPRA

Cvetni prah ili polen izvesni ilja,ka sluZi za izradu alergenskih preparata ill vakoina za imniza ciju protiv alergijske :i1i polensk e (polenozis) kijavice lroja se najviSe javlja kada trave (Gramineae) cvetaju i kad se kose livade (senska kijavJca). Ova osetljivost na polen ocituje se osobito u mesnih 'lergic nih osoba pojavom slabijih i1~ jacih tegoba, koje se narooito javljaju kad trave cvetaju: talmo ~ nepodnosljivo kdjanje, zapaljenje sluznice nosa i ocnih kapaka, oilno lucenje i zapsenost nosa i druge tegobe. Polensku
kijavic

GLOBULARIA VULGARIS

raznih famiJija: Chenopodiaceae, Plrzntagi1-zaccae, Polygonaceae, Amaranthaceae i dr. U nekdm krajevima sveta (SAD) do 9C'JfJ/o polenske alergijke kJ.jaViice azazivaj biljke iz porodke Composizae, it rod Ambrosia (. trifida L., . artemisiaefolia L. i dr.), manje rod Artemisia (. tridentata Nutt.). U nasin1 krajevi,m a najcesci uzrok polenske lcijav:ice s trave U cvetu (Gramineae): PJtleum pratense L., zatdm Dactylis glomerata L., annua L., pratensis L., i druge vrste roda , patom Alopecurus pratensis L., Anthoxanthn odoratum L. i dr. Sakupljanje i lzrada. - Sakplja se polen ~ biljaka u polu. Retko kad se traii. mesan polen koji potiee od raznih blljaka, zbog g se mora sak pljati od svake iljke posebno. Na1bolje abrane cverove prenetJ u laboratoriju, poloziti na c1st hartiju i u taku nekolliko dana s vremena na vreme otresati pOilen. Posle roga se vrlo pa.Zljivo proseje na n ajfinije sv He:no sito da bi se odstranile sve neCistoee. Sakupljeni cist palen se Soksletovom aparatu etrom t:;IO;&ahuje da se odstrane masne materije. Zaostali .p ole n se drii iJnkrbatoru dok se izgubi miris etra, zatim se <>slood~ vlage cuvanjem nekoliko dana veLikim eksikatorima iznad fosforpentoksida Hi ezvodnog peeenog k-reca. Ovako dobijen sv .i postan (prepari!fani) polen se euva .punim, tammm, herme~icki zapsenim posdama do upotrebe.

izaziva cvetni prah biljaka

552
Preparira1'zi polen
tezine 1,05 do 1,08.
Jkroskoplja .

LECENJB

ru

yrlo fini, sitan prah

ledozuckaste , specifi~ne

- Polen od pojedinih iljaka rnore se ident1ifikovati mikroskopom na osnovu velicine, ol~ka omamen ti.ke egzine, jer za svaku biljku i11 grupu iljaka spoljna opna polena karakteisriona. Na pnimer, polen trava skoro loptast, manje-vBe gladak i ima samo jednu poru. Phleum praten.se L. ima okruglast polen velicine 40-50 mikrona, glatku egmnu i jednu
u

oku

~ riko na

siroku.

. AILANTHUS, . T ARAXACUM. . ABROSIA BLATIOR D. IVA XANTIFOUA,

POLENOVA ZRNCA

BIUAA

IZ PORODICA

SIMARUBACAB

S :

. XANTHIUM SPECIOSU~~ F. HELIANTHUS, G. SOLIDAGO, . ARTEISIA RIDENTATA, I. CRYSANH EUM

POLN,CVETNI R

553

Sastav. - Spoljna opna polena ili egzina kutin.izirana, unutra~nja opna ili intina cellozna. Polen ima 10-200/ 0 protema ( osen polen 15200/) i 30-350/ (osu~en i pos1.an, prepariran 35 do 4SV/o) ugljenih hidrata.
Upotreba. - Polen farmaceutska sirovina za proizvodnju alergenskih rastvora za leeenje polenske krijavice. Polenski ekstrakti sadde frakcije polenskih proteina u vod~ rastvorljJvih, ko ji deluju kao aler!jskli desenzibilizatori. Polen sluti i za identifikovanje mnogih biljni h droga i zaOina ako se sastoje od cvetova ili biljaka cvet-u. Zanirnljivo .prin1etliti da slicnu olest, alergij.sku groznicu, izazivaj i ~r nekih gljiva iz porodice trava. su, pre svega, spore od gari (Tiletia, Ustilago), rte (Puccinia) d d. lekovitosti polena mnogo se pi~e poslednjih godina. Mi~ljenja s.u . sto oprecna. U na~oj zemlji dosad malo radeno na ispitivanju lekovite vrednostri polena. Zbog toga \Se navode misljenja .stranih autora. Evo ~ta lekovitosti cvetnog praha piS-e poznati sovjetski strucnjak N. . JojrB svojoj knjizi prevedenoj na na~ je:zik: Pcele - krilati farmaceuti (Beograd, 1968, izd. Poslovno udru.Zenje za peelarstvo Jgoslavije): Vafuost cvetnog praha zivotu pcela dobro poznata. nogovekovna pcelaska praksa davno utvrdila da se dobro razvija}u samo ona pcelinja drustva koja su od ranog proleca obezbedena cvetnim prahom. Cvetni prah , pre svega, nezamenljivi izvor belancevinaste hrane. foznatti nacni radnici, clanovi - k orespondenbl Cehoslovacke akademije nauka Jan Gejtmanek d Jaoslav Svooda jos 1940. god. pvi su dokazali da cvetrui prah razliciti vr-sta bHjaka ima nejednaku hran.ivu vrednost za pcele. Svako prasno zmce cveta, koje 5 moze samo vide1Ii pod mikroskopom, S'lozeni koncentrart: mnogih dragocenih hranljivih i lekovito-profila.k tienih materija. Svako zrnce sad rzi azotne ma:tenije, pepton, globuline, aminok.iseline, ugljene hidrate (glikoza, fruktoza, saharoza, r:afiu loza, polendn), materije sliene manoza, peptozani, dekstrini, skrob, cel stima ecitin, masna ulja, hoJesterol, vscin), femente (saharaza, fosfazata, katalaza, kozimaza, amilaza, invevtaza, pepsin, tri psin, 1ipaza), rnineralne materije (jedinjenja ciji 'Sastav ulazi 28 elemenata) - cvetni pr.ah sadrzi citav skp elemenata potrebnih za postojanje biljni!h i zivotinjslcih orgaruzama. Prah cvetova saddi mnogo vitamina i hormona ra.Scenja. Bez cvetnog praha pcele ne n1ogu da odgajaj tleglo, da izlucuj 'VOsak, drugim reCima, njihovo norrnalno zivotno delovanje prestaje. Niz autora srnatra da hranj enje cvetnim prahom produiuje Zrivot pcela. Od davnili vremena oovek nastojao da zameni cvetni prah peelinjoj ishrani brasnom rZi, kukuruza, gra~ka. Ti poksaji 'S t bez u1speha. U staklenim batama poku~avano da se pcele hrane oisfun secemim :iupom i raznim zamenama cvetoog p1aha. Utvrdeno da su pcele sa raznom belancevi!Ilastom hranom odgajale dn e\'no razne koliCine larv.i. Pri pr.ihranjiva111ju pel.dom (konzervisanim cvetru prahom, zalivenim medom), peele su prosecno dnevno odgajale 175 larvi, pri prihranjivanju suvim kvascem - 84 1arve, suvom pavlakom- 30, punomasnti m mlekom- 27, zumancetom jajeta- 17, celim jajetom - 16, jajnin1 belancem - 2, razanim brasnom - . Jos 1928. god. poznati ceski naucnik doktor lv Svoboda Utvrcblo da zdrelne zlezde n1Jadih peela, koje proizvode maticni mlec, aktiwraju belarn
1

554

LECBNJP.

BIUM

evine cvetnog praha koje vare. God:i.ne 1959. ~i nauanici-pelari JarosJav Svooda Antoi!n Sipek ipatetiraJi su nain !Spravljanja belanevinaste hrane za peele, u koju ulaze: 9 delova ( tezinli) obezma~cenog sojinog bra~na - praha (ono se pome~a sa 1-5 delova obianog .sojinog bra~na) , 0,5-2 dela osu~enog rpivskog kvasca, 0,002-0,0~/ sircetne kiseline (hetesroauksina), 0,03-0,07</ sulfatiazo1a, 0,001-0,0020/ 0 riboflavina (vitamin '2), 0,02-0,05->/ ani:nog ulja. Biljni prah izvanrednti izvor za dobijanje velike koliine karotena. U prahu ljiljana i iute akacije ima 20 puta vise karotena nego u crvenoj mrkvi, koja osovni izvor dndustij5ke proiZ\rodje ovog vitam~n. Orijentacioni proracuni pokazuju da \Se od 100 ljiljana moze sakupiti oko 10 g praha i dobiti 25 g preparata ka:rotena, s jednog hektara - 30 kg h u kome l oko 100 g karotena. Cvetn1 prah veoma ogat rutinom (vitamin ). U pahu nekih biljaka, na pimer heljde, ~Sadrfa1 rutjna dostize 17 mg. NauCa medicina jos ne upotreljava cvetni prah i li polem radi lecenja, ali arsenalu narodne medioin e polen dobro .p oznat kao sredstvo koje !ima mnogostruka lekovita svojstva. Ogledi p1of. Remi ovena (Fra n cuska) pokazali su da su se mi5evi ko}i su dobijaii u hrani cak i nezname koli<:ine cvetmog praha brie razv.ijali i viSe dobljali u tezini. Utvrdeno da cvetrui prah, .1k i kad se 1iS1 vi.tamina, povoljno deluje na organizam. U tizmetu miseva hanjenih cvetnim prahom gotovo nije bilo mikroba. karo-je da u cvetnom prahu im a antiioticki/1 materija. Radovi, posveceni lekovitrm svojts tvima cvetnog .praha, svedoce da cispoljava dobar lekoviti efekat pri 1llo6udnoj malokrvnosti, normalizuje rad creva, poveeava apetit i radnu sposobnost, isto tako ~sniZava krvni pritisak i povecava sadriaj hemoglobi.na i e11itrocita u krvi. Ovetnom prahu posvecena monografija velke naucne vrednotd poznatog francuskog naucnika Alen (. Caillas: Le pollen, sa recolte, ses proprietes et usages, Orleans, 1959). Mi smo sebi postavili zadata!k da provenimo u ambUJlantskim ulovia efektivnost ovoga sredstva kod nekih ooljenja. Cvetni prah u mesavini s medom ( tezini 1 : 1 i 1 : 2) .prirnen\i m sa uspehom kod hipootonickih bolesti. P06matranja su nas u verila u to da cvetrui prah .s medom moze sa uspehom d bude koriScen i pni lecenju n iza dugih oboljenj a, naroCito nervnog i endokrinog sistema. Poznati francuski 11aucnik d ,drustveni adnik AJen .predlozio da se cvetni h primenjuje radi profilakti!ke p.rostate, tj. zapaljenja prostate. U saopstenju jular.nom medunarod.nom kongresu ipelara u Bukurestu 1965, skrenuo painju na to da u Francuskoj 1. j11JUara 1965. god. bilo 48,699.000 stanov.nika, od kojili muskaraca od 50 do 90 i vise godina - 6,188.400 ljudi, ~predi~"poniranih za ovo tesko ooljenje, koje obino zavrsava dosta slozenom operacijom. Stat1sticki podaci ,p okazuju da tri od 10 muskaraca, Lj . 1,186.520 muskaraca F!fancuza obolevaju od ove bolesti, koja ih, u najboljem s 1ucaju, dovodi na operaoioni ~ blruzJ1ma. U radu dva svedska naucnika Erika A s ka Upmaka (iz klinike Upsa~skog univerziteta) i Gesta Dzonsona (iz Uolokog odeljenja hirur~ke Jdinf.ke Lundskog univerziteta) objavljenom 1959. god. u k azuje se na tJO da cvetnd prah ispoljava izvanredno povoljno dejstvo na prostatu. U apotekama Sved5ke postoji preparat C\1etnog praha tpod nazivom Cernilton ~crnilo) cijom se upo-

POORANDtA, NARANDtA, N'ERANCA. ..

555

trebom ne samo l e~ i vec i sprecava oboljenje postate i adenome. Alen u svom saop~tenju preporufuje svakom mus karcu od 50 go<Hna da svakodnevno upotrelj ava 15 grama c\retnog praha. Akademik N. V. Cicin pise: U svoje veme sam obra1io rpafnju na tu pojavu. d ljdima koji su dostigbl do sto 1 vBe godma dobra po1ovina su 'Pcelari i1i oni koji imaju veze s radom na p celinjaku. U cemu tu stvar? Mozda odlucujuci znacaj ima karakter profesije ? N. V. Cicin zapazio da pcelai, pravilu, 1edu med sa tropom od peludi -i1i med sacu. n jegovo m m Blj enju, bas cve tni prah s timulira izm enu ma terija, ispo1javajuci lekovito dejs tvo n a organiz-am. Vee sadacc , pise Cicin, >,moze se obav.iti znaeajno uporedenje : cve tni prah njegovom delovanj na organizam moze se uporediti 1$8 ra dom zlezdi s unutrasnjim lucenjem. Objasni6u ovu misao. Ako se blljni prah pogleda 5 fizioloske tacke gledista - to proizvod muskih polnih ogana bbljke. S biohemijske tacke gledista 'Prah sad rii razne materije, od koji'h su mam mnoge jos nepoznate. Medu ovim slozenim arsenalom herij S'kri.h materija naroOilt-o va2nu ulogu igra ju, svoj prci, belancevine, osobito fermenti koji ubrzavaju i regulisu zivoline procese. Zato se delovanj e cvetnog :praha i moze UJPOediti sa delova njem zlezda s unutramj.im l ucen1jem. Kod zivotrinjs kog organi1I1a funkcije unutrasnjeg lu.cenja su srazmemo dobro proucene, dok su ti procesi kod biljaka umnogome tajna. Otlcrit i tu tajnu jedan od .najprijatnijJh zadataka koji s toje pred naukom. Adelina Der evic, . Popesk i N. Popesku, iteresantnim ogledima izvrsenim u Centralnoj laboratoriji za kontrolu hranljivih 'J)rod-ukata u Bukures tu 1963-1964, dokazali su da hn p cela medom, sa > cvetnog rpraha kkuruza, zaraienim crnom aspergilovom ili muko rovom plesni, dovodi do uginuca. Za dokaz da su rpcele tadale ba.S od ovih pJ esni, autori su .izvrSili zasejavanje sadrzaja creva ovih pcela na hr anljivu podlogu u pljosnatim ..staklenim casama i njU.hova pretpostavka potvrdena . Od cvemog praha se mogu spraviti ne samo visoko a:ktivni terapeutski i profilaktini preparati vec i vitamins~i i dijetetkri. prehrambeni praizvodi. Za to , pre S\'ega, potrebno ,d a se natu sredstva koja omogucuj da se sakupi cvetni prall u 'velikoj koliciDJi. Bilj ke proizvode Yrlo mnogo cvetnog praha. edan cvet jabuke i ma oko hiljada polen0\1ih zrnaca, jedna resa graba 1,2 miliona znnaca, 1 cvet bofura - 3,6 m iliona, resa leske - 4 rni1riona, resa breze 6 miliona, perjanica kku-uza - 50 miliona polenovah zmaca. Naroei to mnogo cvetnog praha da~ju hra<Stovi, brestovi i drugo drvece. U v Smi u doba cvetanja vazduh zasicen prahom. Svake godri!ne nasim Smama, poljima, pasnjacima i vrtovima propadnu mnoge stotine hiljada tona p'I'Oimoda koji ima visoka hranjiva i leko\rita svojstva iNl.

POMQRANDZA, NARANDZA, NERANCA, POMERANDZA,

ZUICA

PORTOAL,

Citrus aurantium L. -

Rutaceae

Rod Citrus vewna vaian za edicinu, ishrirnl i iii1dustri1jU. U svim toplim zemljama sve se vise propagilfa sadenje raznih vsta pomoandzi i limuna (agrumi), pogotovo poslednjili nekoliko decenija oUkako su u njima

556
otkiven;

LE CENJE BIU

v i t i n i. Rod citrusa poli morfan, ali im zajedrucko da u S\'im organima imaj u ~ndogene z 1 z d s t r s k i 1 . Mnogi daju vrLo uk us ne plodove. s mahom trnovita, zimzc1ea lepa drveta pcr r eklom fiz Tndije i ~uzne Kine. Grci ~ Rimljani ih nis poznavaH (izuzev Citrus cedra). U nas se ne gaje dovoljno , te moramo da ih vozimo. Gaje se malo u Crnogo1skom prirnorj. Od 15 citrus-vrsta njih 4 daju ove droge: plodove, listove, cvetove i etars kog ulja. 1. Citrus aural'ltiu L. vatr. amara L. (Citrus bigaradia. Duham., . v ulgaris Risso} g r k m r n d z , bigaradija. Od nje se dobijaju n aj \'aznije d roge : lj us ka (kora), cvet, list i plod. 2. Citrus aurantium L. var dulcis Q o .:> (. sinensis Gaoll.) s 1 t k 0 OD . .. m r n d z verovatno poreklom . ~ iz Kine. Ima m.nogo vaijeteta. Razne vrste pomor!ndzi s jedan od najprijatnijih i najboljih izvora vitamina i vrlo ksno i ~dravo voce. 3. Citrus bergamia R.oisso et Poit. (. auranlium L. var. bergania Risso) - bergamota. malo drvo sa Z6kastim, gorklim, nakisel. i m, kruskolilko-okruglastim plodavima. Gaji se Kalabrija zbog skupocenog ~ ) c tarskog ulja, Aetheroleum Bergamottae, koje se dobija iz spoljneg dela sveze ljuske (perikarpa). 4. Citrus Zimonum Risso (. 1 nePOPRECAN PRESEK PLODA GORKE POMORANDZE: SERECIONE SUPUINE dica v. limonum L.) 1i u n. S ETARSl UUEM VIDE SE OBODU Poreklom iz seveme Indije ili PERIARPA Pers1j (Irana), odalcle se vec krajem Rimske Imperije rasirio u s evernu Afriku. Njegovom sirenju su najvise doprineli Arapi. 1 izdrzava hJadnoc nego pornorandfa. Lirnun danas vrlo vazan izvor Yitamina , doneda'Vna d jed~ni imor za do.ijanje lim unove kisehine. Ljuska od gorke pomorandZe ( Aurantii a1nari pericarpium). - Oljs tena i osusena kora sa zreHh p1odova gorke pornorandze. Obieno dolazi eHpticnim kriskama ili isecena u kockice. Kora oko 1,5 mm debela, spo1ja crveno-mrka, .v , s n g t i m s u l i n m .u n i t rs k g 1 . Unutrasnjeg, .be1og, mek'Dg, snderastog, mesnatog de1a ( 1 ed ) treba da ude sto rnanje; on ' bez mririsa i nagorkog ruksa. Upotreljava se samo spolj11a kora (f 1 v d ), k oja v.lo , !pijatnog mirisa, ks gorkog. Sastav. - Droga sadrZi 1-2,5>0fo t r s k g 1 , v i t i n , sluzi, pektina i tri heterozida: 1-2,5/ aurancijamarozida, od kojeg potice gorCina droge, hesperidozida (5-!) i izohesperidozida. Upotreba. - Neskodlj iv gorak aromatik i gorak tonilk. Odli'c korigens k,s i 1ninisa. Ulazi sastav nmlvtra i razih esenoija za likere. U oiku infuza daje se kao sedativ i antipazmodik. 1. Aromatia11 gorak za : 1 20 g sk od gorke pomorandfe i limuna, kicice, 1mcre i .ic:tirota se ,pomesa; supene kasike mese
0 0 .,

~~

~:" , ~~ ~.

POMORANDZA, NARANDZA,NERANCA. ..

557

se popari s pola lit a kljucale vode, poklopi, ostavi 6 sati uz ce~te m~ anj e i pije 1 casa 1 jela. Moze se nacini ti i ova smesa: 10 g kore pomomdze i limun a, lincure, ha jducice, kicice, t1-ave-ive, gorke deteline, idirot a, prostrela i p elena ; upotrelj ava se kao pod 1. 2. Gorka raki j a: 50 g ljusaka pornorandZe i 1incure prelije se 1 litrom rakije osrednje jacine (oko / alkohola), drfi u tegli 10 dana uz s me~anj e, ocedi, isccdi, ostavi da se izbltri, profiltruje i pije 1 asica pu ta dnevno p re za jacanj e apetita. . M i r is1't a gorka 1 akija: 20 g ljusaka od gorke pomorandle i limuna , lincure i <.1umbira se pomesa i pravlj a kao pod 2. 4. L ekovito \Jino: PD 20 g ljusaka od gorke pornorandZe i limuna i korena lincure se pre lije 1 litrom n ajboljeg elog vina i drn 15 dana cesce mesajuCi; dalje se postupi i upotrejava kao pod 2. 5. M i 1 isrzo l ekovito v i11.o: .smesi pod 4 doda se 5 g zdroJjenog ploJ a m or aca i anlsa , pola grama nastganog morskog orasceta; dalje se postpa pod 2. Nedozrell plodovi gorke pomorandZe (Auran tii immaturi fructus ). Osuseni, oLpali, nedozeli 1 plodov.i razne veLicine, sakupljem is pod drveca gorke pom orandZe. U k u s u gokog i aromatiCog, miria prijatnog na pomorandiu. Loptasti, vlo t vr <li, m.r.kocrrn, rapavi p lodovi 5-15 mm u precniku . Na poptecnom preseku tlupom se vide flavedu s u 1 i n s t s k i 1 m. Droga adrzi oko 0,7/ etaiikog ulja ~ nekoliko gork..i h materija glikozidne prirode (kao i kora). Ima jos i limUDove i jabucne kiseJine i tanina. Nekad se iz droge doijalo originalno ulje Petitgrain. Dobar tonik i toahik. Cvet gorke pomorandze (Aurantii flos) ima olro 1'0/ vlo kupocenog t r s k g 1 : 0/eum Aurantii florum i1i Oleum Neroli. D-oi9a se destilacij om cvetova. Ulje sadrzi linalola, geraniola, geran-acetata, nerola i drugih aromaticnih sastojaka. Ulje se \'\rlo cesto falsifikje; mnogo se upotrejava parfimeriji. U oiku prijatnog aomat!ionog i nfuza upotreljava se kao antispazmodik i nervin. Ulje dobar ~origens. List goke pomorandze (Aurantii folium) sadrzi oko ,'/ t r s k g u 1 , nepoznatu gorku materiju li nekoltiko organs<lcih baza. Daje se u obHku rnfuza kao gorak i aromattican prijatan stomahik, sedativ i antispazmodik. Velika steta s to se kod nas list, pogotovo cvet i ljuske pomorandze vrlo malo trose. Svake godine otpadnu stotine kHograma mirisnog pomorandZinog cveta. od ovog cveta vrlo pr ija tan i dobar lek za rtll renje. Treba vrsiti propagandu za njegoViU upotreb. 1. za u1niren j e: 5 g cveta od p ol'llorandze (slatke ili gorke) popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti ~ p oole 20 m inuta procediti, iscediti, zasla diti medom i papiti u vece pre spavanja. 2. Mesan za irenje: 5 g cveta od pomorandZe . gloga i lista m a ticnjaka pomesa ti, 1 supenu k smese popariti sa 200 g kljueale vode i dalje postupiti kao pod 1. . L ekovit m ed: 100 g cveta od .pornorandze popariti 1 Litrom kljucale vode, poklopiti i ostavi'ti 2 sata, ocediti, isced1ti, proftrovati i

558

LECENJE

BIUM

pomesati s 2 kg livads kog meda. Uzima se 1 kai.ka 3-4 puta dnevno posle jela. Na isti nacin se upotrejava i pomorandfin list. Lfmunova kora (Citri pericarpium) osu~ena ljuska olju~tena sa zrelih plodova limuna, Citrus limonum Risso. Naa farmakopeja tram svezu koru. Sveza kora bolja, prijatnrijeg miirisa, ali zem!lje u kojima ne raste limun upotreljavaju suvu koru, premda .svaka apoteka mogla sama potrebi spravljati lekove od sveze k, jer se imun dosta dugo oddi svez. Mirjsa prijatnog i aromaticnog, uusa aromat'icnog i nagokog. Unurtra~nji sloj mek, , bez mirisa i koro bez u.kusa. Pri ljutenju kore taj sloj s~ mara potpunilje s.kin'Uiti i odbaciti, jer bez vrednosti. Limuno\'a kora sadrzi t r s k g u 1 , h s r i d z i d , g rk i h m t r i , sJuzi i kalaijum-oksa1ata. U svezoj kori ima Vlise ulja i prij atnijeg mirisa nego u suvoj. Hpotreljava se kao i pomorandz~na kora. Llmuno\ro ulje (Citri aetheroleum) etasko ulje dojeno cedenjem s v z g r i k r 1 i u n . Zckasta ili zelenozuckasta bistra tecnost, jakog, prijatnog, osvezavajuceg miri,s a na limun, kusa naJpre lagog i aromatlenog, zatim nagoDkog.

Limun0\'0 uJje sadrii oko 9411/ t r n , od kojih naJvise limonena, zatim ima seskv.iterpena, d 3<>/ ~ t r 1 , ma1o citronelala i oko 1Of 0 g r n i 1- t t . Citral glavnri tSastoja:k ulja. Limunova kora, koja ostaje posle cedenja l, upotre.ljava se za proizvodnj marnelade i pektina.
Sastav. Upotreba. - Upotreljava se kao aromatik, korigens mirisa i ukusa rnnogih lekoYa, najvise limunovog ulja trosi industrija mirisa. Ulje ulazi sastav Mixtura oleosa balsamica za utrljavanje u kozu. Limunov l pnorandZ.in .sok (Sccus Li1noni et Aurantii) se sve cesce upotreljavaj oblik S\'ak<>dnevnog v11lo prijatnog napika 1 k ao preventivno sredstvo prot1v avitaminoze. 'SU vaini izvoru vitamma . Limun sadrii velike kolicine vHamina (50 mgo/o, koncen.trovanom munovom solku i 230 mgo/o) . U Hstu limuna ima do 500 mg/o askorblruske 'kfu;eline. Limunska selina i njene sol!i sok. od pomorandze delju vrlo ugodno. Pogresno glediste da sok od pomorandze zakiseljava organizam i da se ne sme davati osobama koje s, acidozi. Naprotiv, zbog bogatstva u kalijumu, sok od pomorandie smanjuje kliselost organizma.

POMOCNICA,

GR02DE,

CRNOGROZDA,

PASKVICA,

PUPATOR,ZRNEZ
Solanum nigrum L. -

Solanaceae

Jednogodisnja zeljasta, ,razgranata biljl k a, visoka do 60 . Cvetovi su silni, , sakupljeni cvasti. Zreo plod crna, n, loptasta bobica velicine gras ka, puna sitnog semena. Raste 111 dubrevitim mestima. Cveta celog leta. Neprijannog mririsa, lj1og uktl!Sa koji izaziva gadenje na povra-

PRECICA, UKOPODIJUM. ..

559

se cela iljka u cvetu ili samQ zreo plod (Solani 11lgrt !terba et frucru.s). Sadtii alkaloid, solanin., glikoalkaloide solanein i solacein, saponozideJ tanie vitamina : list do 210 mffJ/o, plodovima do 150 mgi'/o. Zbog solanina iljka otrovna; iza2riva slabo Sirenje zenice (zoak trovanja). Narodnj lek za leccnje koznih olesti, poremeeaja organa zu v<Irenje i mokrenje i drugih ooljenja. 1. Sok iscetlen i z svete iljke sa zrelirn plodovima: jedna supena kasika soka S\'akih pola sata za lecenje j etre i pro tiv napona be5ici, spolja kao olog na cieeve, , upale i hemoroide. Svojim solaninom pomocnica delj e kao sedati'' i blag narkotik. 2. protiv velikog kaslja i bolova telucu i crevima: 40 g pooc nice i majkine dsice i 10 g blsta p~tomog kestena i ploda anisa pomesati; 3 spene kasike smese popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti posle 1 sata ocediti, zas1aditi medom i p ilti na 2 sata 1 kasiku. 3. L eko1Jilo ulje: g osusenog samlevenog I.ista pomocnice pokvas iti sa 50 g a1 lkohola i ostaviti 24 sata; zatrim stav iti 1 litar svezeg ulja, dr zati na vodeno.i pari dok alkohol ne izvetni, procediti, .i~s cediti, odlii i toplo filtrovati. Ovim uljem se ru n arodnoj medicini lece uboji, opekotiine, reumatizam, cirevi, hemoroidi i analne fistu1e. 4. Lekovita mast protiv razn.ih zapaljenja koze: 25 g pamo6nice, k.a milice, kantariona i hajducice pomesati i !Samleti .u stan prah, pokvasiti sa 50 g alkohola (ili 100 g jake komovice), ostaviti 24 sata, dodati 100 g voska, 100 g lanolina i 700 g svezeg ulja i dalje postpiti kao pod 3.

. Upotrolja\ra

PRECICA, LIKOPODIJUM, CRVOTOCINA

Lycopodium clavatum L. Dgovecna

Lycopodiaceae

kozmopolitska biljka koja raste sumovitim i kamenitim brdima svih kontinenata, u hladnijlim krajevima spsta se i nizije. Staljika razganata i dugacka do 2 , zemljU. prilegla, gust:o obrasla sitnim, zasiljen1m Jisticima, na pojedinim m estirna inbljaju uspravnri ogranci kojr i na vrhovima nose valjkasto s r f i 1 n k 1 s . Na klas sporofili pokriaj u jedan drugog k ao krljust na ii, na dnu im leze bubrezasti sporangijumi, koji, kad sazruJ postrance i iz njih ipadaju spore. - Nesto pre 'J)Otpnog sazrevanja klasja, od jula do septembra, odseku ih, osuse na sunou ili tavanu i s.nazno treS'U. Sakupljen e spore nekoliJko t proseju, dok se ne doije cista droga. Glavi izvoznk Poljska . Ukrajina preko Gdanjska i Hamburga. Sakuplja se jos i alpkim i skandinavskim zemljama, znamo manje. Droga. - Spore (Lycopodii spora). V.lo sitan, k, v n r d n f i n , zu6kasto-belicast i veoma k r t 1 i v opra~ak, koji se pomera i najneznatnijim dodirom sda kome se nalazi i d~Ze se praS!in i najmanjim pokretom vazduha. Lako prianja za predmete, hvata se za prte, 1 iv n v d i i h r f r i pri tom se ne pokvasi, ali kad se voda
Sabiraje.

560

l.E.CBNJB

zagreje, on po ton e, se iz hr!p<ivih ~wpljJna sporinog omota~a grejanjem is tera vazdu i rastopi vo~tana opna n a .njemu. Sa etarS1cim i masnim uljim a, etrmn i alkohoJom 1 1kopodijum 6 odmah pome~a. Sa Jkali1ama poiuti. Kad se p ostepe.no greje, izgori polako d tiho, k ad se dune u plamen, naglo se upali i r s n uz vrlo jaJw, zivu i l~tavu trenutnu svet!lost kao bengal.ska vatra. Nikad se ne zgrudva i ne \S.lepi, ali ako se dugo trlja, pra~ak se p<Xne lepiti, pod pstima se oseca tkako mastan i tada se kvasi vodom, tj. ne pliva na vodi. Likopodijum bez tnk:usa i mririsa. Sastav. - Likopodij.um tima oko 500/ m s n g u 1 zeleno-zute prij a tnog mirisa, ukusa najpre lagog, zatim ljutog i gokog. Ulje se sastoji ugiavnotn 1z gliceida lbloopodij!UII1-oleinske i rn1n!i5tinske kisene. Ima oko 20r./ 0 sporonina (jedan polimerizovan terpen). Sadrti ~ i fitosterola i voka, oko 3/ secera, azo1:nih jedijenja i rtragova jednog alkaloida.
,

Upotreba. - U farmaciji se 1Jli kopodijum primenjruje za s i n i l u 1 , jer droga ne upija IVod.u, zalepi se za pilule i tako spre~va da se ~ sveze, neosusene pilule rpri izradi i ekspediciji n e Slepe. U m ed icini se troi iskljucivo za spoljnu rupotrebu; dobro slu.Zi u slucaju intertriga (ojeda) i raznih koroih .olesti. 5 se u deeji r ~ k z. .s i n i druge paskove gde se trali da se isti ne zgrudva i ne lepi za kofu, n. Od likopodijuma izraelju i tinkturu koja slu.bl u homeopatiji. U narodu sluiJi protiv raznih ootjenja mokracne besike i bubrega. \' elike kolicine likopodijurna se trose u tehnici za i~radu vatrometnih patrona i za posipanje kalupa u meta'lil!im livnicama. Upotreljava se i u kvantitati~Vnoj mikroskopiji. Ostala narodna lmena: vilin vinac, vucja noga, cji rep, plavun, prasuljica, samolja.
nijlina

mahovina,

si4

PRIMORSI LU

Drogu cine osusene srednje ljuske Lu!kovice rprimoskog luka, Urginea marici11za Baker t = Scilla maritima L., Urginea scilla Steinh.) - Li1iaceae. P:rimorski luk dugoveena zeljasta bilj!ka s vrlo krupnom lukovicom, oblcno oko 2-3 kg, i ma pimeraka i od 7-8 kg. LU!kO'Wca viosoka 1520 , debela 10 do 15 cm i nrije sva u zemlji. Iz lukov.i ce izbija do 1,5 m visoka cvetna drska, 1 k oja na gornjoj ttrecini dlcicena mnogorojnim be1im cvetovima tipa ljjana. Kasije se javljaju stovJ; oni u 30-50 cm dugadugacke paralelne nerve. cki, jaj a s to-dugulj asti, obodu celi i imaju Rasprostranjenost.- Primorski luk mediternska biljka. Mestimicno se gaji. Ima d v v r i t e .t primorskog 1\.IIka. Na Malti, dpm, u Maloj Aziji, Spaniji i PortugaJij~ gaje 1 i i belo-Z6kati va~rijetet, u Maroku, ALZiru, Siciliji i juinoj Francukoj gaje r v nik s t i. Rast e na peskovitim morskim obalama, katkad i dalje od obale. U nekim zemljama ofici'Ilalan crveni, u dugim eli vari1etet. U novije vreme s e ne pravi azlika, u podjednak lekovita. Ipak treba

PROUEV, PROLE V , VODENJ

DUACAC...

561

preporuc ivati gajenje crenog varijeteta, jer se on tro~i u velikim kolicinama za deratizacij u . Za unistavanje p acova uvoze se cele glavice i eurvaju na su vom m estu da prorastu da ne izgube otrovnost. Berba. - Lukovica se iskopa jesen, odreze Hsna drska i listovi i odstrane spoljne, artij aste, sve, tanke, mke ljus ke i one u sredini koje su bele, sluzave i m a nje lekovite. Upatrebljavaj se samo s r d n 1 us k (listovi), j er su one najlekovititj e. One debele, Siroke, so6ne, v r 1 g r k g, 1 u t g, sluzastog i d v r t n g k tS . Ise>ku se tanke vrpce i brzo osu se susnici na 40-5. Na suncu \SUSena droga s1abijeg kvalite ta, jer susenje dufe traje, pri dolazi do bldrolize heterozida. Cuvanje. - Droga se m.ora ouvatli na suvom mesro U hermeticki zatvorenrim sudovima iznad p ecenog kreca, jer v r 1 h i g s k n i deti sastojci droge se brzo ra.spadaju. lovi se s1epe. Pod uticajem vlage 1ekovi Droga (Scillae bulbus) se sa'Stoji od ruZieastih iLi Z6kastih, svih, tvrdi h, roza:s-tih, rs kavic.rih, lomljivih, prozracnih, -savijenih, uglastih, 1-6 cm dugackih, 0,5 do 1 cm sirokih i do 5 rnm debelih vrpai. Vlazne, nedovo1jno osusene vrpce su ~avitljive. Sastav. - NajvBe proucen primarni heterozid glikoscilarozid Izo1ova'110 ukupno de se tak heterozida, od kojdh jedan tniozid, dva biozida i seda m monomda. Iz crve nog vai'ijeteta pri morskog 11\.IJka izalovan jedan ufadienolidni heterozid scilarozid, koj.i ne \Samo k(llf<Liotonik vec i specifican i efikasan otrov za pacove. mi~eve i druge glodae. U primors-kom 1Uil ima jos i slUZJi, sinistrina i drugi ugljenih hidrata, hoooa, limunove kiseline, sitosterola kalcijum-oksalata. Upotreba. kumulacije stoj.i pije cblgi'talisom. Opomena! Primorski luk lek za s koji brzo deluje. U pog1edu izmet digjtalisa i -stofantusa. Daje se .kao dopuna teraSme se up otrebljavati samo pod nadzorom lekara.

Narodna imena: velika balu6ka, divja kapula, morska kapula, morska cebulica, morski luk, pasji luk, prostren.

PROUEVA, PROLEVA, ~Gratiola

VODENI DUACAC, MILICA

officinaLis L. -

Scrophu1ariaceae

Trajna, zeljasta, nerazgranata, do 40 om visoka bl:ljka ~ raste barama i vlainim mestima. Listovi asu na.spranmi, kopljasti i iz njmovog pazuha sizija cvet sa crvenkastim prugama. Cveta .Ieti. SadrZi jedinjenja koja d~luju slieno digitaJi,s u, se u narodnoj medicini upotreljava za Ieeenje srcanih mana. P1oljevak otrovan, ne treba ga upotreljavati. Ovo utobl..ko pre sto nije dovoljno p.roucen, za obolelo srce ima drugih, boljih lekova. Ostala narodna imena: bozja milost, vodeni troskotac, goki dubacac, konjska trava, mjesecnik, proljika.

562

LECBNJ

BIU1!M

PROSINAC

POUSI,

RESUUA, STIR,

USI

STIR, RESICA

Mercurialis annua L. -

Euphorbiaceae

Prosinac jednogodi~nja biljka, v.isoka 10-50 cm, koja kao gust korov raste vrtoVUDa i drugde. Neko vreme prepou~ivan kao jak purgans, ali danas napus ten, jer otrovarz k!ko za coveka tako i za domace Zivotinje. Nije dovoljno dstra.Zen. Isto vafi i z.a srodnu trajnu ze ljas tu iljku Mercurialis pererzrzis L. (lafna resulja, prosjnac sumski, ~tirenica).

PROSREL,

SIRISTARA, VLADISAVA, PROSTRELCE

ALI SRCENJA,

Gentiana cruciata L. -

Gentianaceae

Vadi se i Sl.l~i cela biljka u cvetu (Gerztianae cruciatae herba). Da biijka prav.ilno brana i susena, poznaje se tome sto su pla'Vi cvetovi sacuva}i prirodn . Sakuplja se leto i poeetkom jeseni sve dak biljka u planini cveta. Cela biljka goka, s1icno obi~noj linouri. Narodni lek. Upotreljava se kao i lincura, ali manje. Nije otrovna, iako vrlo gorka. Izvrstan lek rza podsticanje apetita.

PURINSE

DROGE

Alkaloidi k f i n, t r m i n t f i 1i n nalaze se u biljkama iz ra::.rzih botarzickil1 porodica koje nemaju medu sobom ni'k akve srodnosti: Sterculiaceae, Sapirzdaceae, Rubiaceae, i dr. Sve su ove droge h em i s k i i f r k d i n m 15 k i s d n , jer sadrie iste alkaloide, derivate purinskog jezgra i sve deluju nadraiajno na centralni nervni sistem, na srce i diureticno. One poticu iz raznih delova sveta, iz tropskih i suptropskili predela Azije, Afrike i Am,erike. Kafa poti~e iz zema1ja oko ju.Znog dela Crvenog mora, iz ine, kola iz tropske Afri:ke, mate jz Ju.Zne Amerike, .kakao i gvarana iz tropske Amerike jtd. Sve su to vrlo vane droge, koje stotine milioa ljudi od pamtiveka u.Zivaju na raznim 'k ontinentima ne znajuci nekad jedni za druge, ujedno su pt1inske droge lek i sirovine za ekstrakciju alkaloida vrlo vafnih u terapiji. Kofein u .razrum iljkama poeetu razlicito nazivan (tein, gvaranin i sl.), jer se mislilo da su to druga jed.injenja slicna kofeinu. Kofein doio ime kafi (Coffea). 5.1~~ otkriven kofein caju, .a.1:i nazvan tein (Th~a), u gvarani gvaranin itd. rajem XIX veka Emil Fiser objasnio hemijsku gradu kofeina. Metiliranjen azota na polozaju 1 u moleklu kofeina i teofilina povecava se analepticko dejstvo ova dva alkaloida i istowemeno njihova rastvorljivost u vodi i ubrzava njihova resopoija i eliminacija iz

PURINS

DROGB

563

Kofein se rastvara u 80, teofilin u 220, teobromin u 3.280 delova vode. Rastvorljivost se, dakle, pokla~pa 5 njihovom fannakodinamskom ad vno~cu. Ova ti alkaloida nalaze se u iljkama vezani na taninska jedinjenja u o liku vi~e ili manje postojanih tanoida. Koliina i vrsta tanina esto od presudnog znaaja pri oceni kvaliteta dzvesnih purinskjh droga. Tako, na pimer, najbolje vrste imaju najvjse ta.ina. Ove droge 1 imaju kosmopolitski znaaj kao sredstva za u.Zivanje, ali se prethodno moaju prepairati, tj. podvrgavati vrenju i prienju pod naoC.iltrim uslovima svojstvenim za svaku od ovih droga. Vrenjem i prfenjem, cak i u toku uvanja u 51kladi~tima, tanoidi na koje su vezani purinski a'lkaloidi razlafu se, pi1i cemu se alkaloidi oslobode i mogu se zbog toga Iatkse eJk.strahovati. Pod uticajem dksidaza oslobodeni taninj se oksiduju zatim pol:imeizuju dajuci flobafene, neratvorljiva j edin~enja manje bli vise crvene (kola-cvenilo i dr.). Ovo razlaganje alkaloid-tarnata odigrava se i pro5tim prisustvom vode: uve kofeinske droge muckane s bloroforrnom nista ne otpustaju, kad se pome~aju s vodom, kofein se rastopi u vodi. Na primer, kofein nemoguee ekstrahovatli hloroformom iz sve.Zeg lisea i svezih oraha lkole1 kolicina ekstrahovanog kofeina cras1e i .proporcionalna du.Zini fe.rmentacije ili pdenja. Upotreba. - Najvise purinskiih droga se iskoristi za i.z-adu sreds tava za ufivanje. Sva:kodnevni napici od i kafe imaju svetski znaaj. Kak. ao ima ogrornan znaaj 1 jer se od njega spravljaju cok<>lada, pr~ak, kupocena ma'st i mnogi drugi va.Zni proizvodi. Poslednjih nekolblro decenija i kola postaje k osmopolitski napitak (koka,kola). Dejstvo purinskih dr-oga v:isastmrko. Zbog pnisutnog kofeina one u terapijsk.im dozama nadratuju centralni nervni sisteml OSQito mazak, usled cega se lak~e podnosi zamor, .od.s .tranjuje sanjivost, covek l pamti i brfe shvata, uop~te, kako intelektualni k i fizicki rad lak~i su i efikasniji. et'tutim , svakodnevna cesta upotreba kafe, i dru~ pu:ninskih droga i uopte vece doze 'kofeina li.zazivaju nesanicu, vrtoglavdcu, drhtavicu i druge mt.aoke hronic11og trovanja, 711knfeinri.mm. - Kofeinske droge deluju i kao srcani analeptici. Sve purinske droge deluju manje iJi vBe di u reticno, ~ zavisi od kolicine 1.eobromina i teofilma. Kofein od sv a trti metil:santina deluje slabije diureticno, teofilm najjace. Ipaik se za pojaavanje 1 1 ucenja mokrace najvi~e koristi teobromin, jer tDajmanje otrovan, u terapijsk1i.m dozama ne deluje na centralni nervni sistem i na scel vec de}stvuje samo kao c:uretik. Kafa, , kola i druge kofeinske droge upotrejavaju se i kao a1ttidijaroika zbog prisustva z.natne kolicine tanina. Zahvalju1uci kofeinu i taninu, slu.Z.e i kao op~ti antidoti, zbog cega se uvek nalaze zaojedno s drugim sred, stvima za prvu pomoc: kofeim stianuli~e nervni sistem i srce, tanini taloze u obliku nerastvorljvih jedjnjenja te~ke metale, a~JJkaloide d neke duge otrove i tako ih cine ne~kodljivim. Osim toga, aktivni ugalj nastao prfenjem kafe i tako<1e deluje kao op~ti a.tidot antidijJotk 1 jer upija mnoge otrove u organima za va-enje. Upotreba purjnski droga celom vetu sve brfe raste zajedno sa sve vecom potro~njom ~ecera i porastom fivotnog standarda uop~te.

orgaizrna.

564
PUCALINA, ZUI BAGREN, ZVECA, ZUA BAGRA,
ZUA BAGREA

Colutea arborescens L. -

Papilionaceae

Sumski ~, virok do 7 m. Plod mehuasta mahuna do 7 cm duga~ ka i do 4 ~iroka. U listu ima do 195 mf!:J/o vitamina , 0,06'0/ etarskog ulja i koluteinske kise1ine, u cvetu ima flavonskog heterozida koluteoz,ida. List se upotreljav. protiv zatvora: 10 g pucaline i sladi~a se pome~a, prokuva 15 minuta u 300 g \'Ode, ocedi i odjednom popije.

PUCALINA: LEVO -

VR GRANCICE U CVEU, DESNO -

PLODOVI

RA2ENA GLAVNICA
Secale cornutu.m Tvrda, rozasta, crno-ljbicasta, malom roscic slicna gljiva (Glaviceps purpurea Tul. ), koja raste klasu razi i dugih ~1. NajviSe ima u neprosveeenrm krajevima gde se r.Zeno seme za setvu ne cisti i ne prska plavim kamenom i kreaom. Osoito ima za vreme vlazih i hladnih godina i vlainim planiruskim njivama. U zaraienom klau raZi javi se dan ili vise re>Scica, lroji s u pocetku slaV!i i crveni, kad dozru, pocrne. Glavnica sazreva na nekoliko dana pre ral.i, tada treba brati, jer kasnije vetar .i zeteoci omlate. Treba bra1ri samo lepom, suvom vremen. Ne sme se .skuplj ati sa zemlje! Ona sto ne ispadne, sto ostane IU klasu, skpi se pri resetanju l!"afi, ali ta roba manje v.redi. Mora se odmah i sto br.Ze os siti u bladu u tankom sloju, na jakoj promaji, na oblcnoj temperaturi i cesto prevrtati sve dok se potpuno ne osusi. Susi se kao zito na tavanu i nekoliko pUita dnevno prevrce lopatama. su5enje tra~je 3-4 nedelje. Radi sto brieg i !JIO~urujeg susenja, da bi se sprecblo trazlaganje l~koviti!h sastojaka, preporucuje se cuvanje u velikim sudovima u kojima na dnu ima sveze ispecenog .lcreea, koji upija :vlagu i na taj nacin ubrzava susenje. Veli.ke drogerije se sluze vakiuum-pumpom. Droga se mora vrlo brizljivo cvati na bladnom i mracnom mestu herme ticki zatvore1'lim cupovima iznad pecenog kreca, ali ne duie od jed11.e gorJ.i RA.ZENA GLA VNICA

566

Bll.J1!M

ne. S vre1nena na vreme me.nja se kre~ i uvek doda malo vate natopljene bloroformom (5 g na kilogram droge) da drogu ne napadnu insekti. Vlaga i insekti s naj,,eci neprijateljd droge. Ra1ena glavca duga~ka 1-3 cm, debela 2-5 mm, na prelom tupo trouglasta, rubu crno-ljubi~asta, sredini belo-sivkasta. Ukusa (I)ajpre sladunjavog na badem, zatim neprijatnog, mirisa slabog, na gljive, na sveze pe~en bleb. Stara, !pOkvaena, ucrvljana, nagriZena, plesniva, vlafna, u sredini futa ili tamno m glavnica i ona koja zaudara na mBeve, trulu ibu, le~in ili amonijak .m ora 5 odbaaiti kao neispravna, nelekovita. Ralene _glavnice se u nas ni.kad ne na!kpi dovoljno. Zato se vek mnogo traii i dobro placa, uvek l no raf; oko opedeset puta skuplja, jer se od nje izradje jedan od najvainijih lekova u medicini protiv krvavljenja iz materice. Kad se, osim toga, zna da ona vrlo otrovna (npr. u ) i stet11a, da zivi kao 'Parazit, nezva.ni gost na rain i drugim zitima, onda im a ~ vi~e raz;loga da se saktuplja ~to vecoj koli~ini. Za ratarra ona ~tetoCina, mecticini lek od prvoklasne v.Znosti. Za vreme I -svetskog rata, usled nest.Sice i veke trafn je, s ir.zdvojena rarena polja zarazavati rnice1ijumom raiene glavnice da bi se d na ve~taok!i naOin ~to vBe droge. se radi i danas, a1d se sve v.ise gaji samo .selekciond~ana glaW1ica s velikim procentom alkaloida. Smej se zarlavati samo sote raii kO'je kasno cvotaj, i to ipO sumsk:im cistinama. Naduvene, Zte i izlomljene glavnice sme iti najvi~e 5/. Sastav. - Glavn:i lekovd.ti sastojci s r g t m in, r g t k s i n, r g t r i n i drugi, zatim amini tiamin histamin i acetilholin. Upotreba. - Razena glavnica poveeava krvni pri thsak tiime ~to izaziva kontrakcije svih arterija deljci <lirektno na njlihov :llid. Dejstvo se narocito ljspoljava na gra'Vidnom teru..su tako da moie zvati . S spehom se upotreljava i za bidanje raznih k:rvavljenja :iz materice (metroragije, menoragije). Za szij anje krvavljenja u drugim organima glavnica nepouzdana. Za porodi'ljstvo raiena glavnica od ogromnog znaeaja. tuvanje. - Rlena glavnica otrovnal Zato se ~tliVa odvojeno od ostalih, neotrovnih lekova. Opom.e na! - Raiena glavnica se s me upotreljavati samo pod kontrolom lekaral Napomena. - Raiena glavruica ima velik farmakomedicinski i mectun-odni trgovacki znaeaj. Z n g v n 1 crna, oitna, 10-12 mm dgacka, 3-4 mm debela, vise pepeljasta, uksa po~etku sladunjavog, zatim ljutog. Osobine s li~e rafenoj g1avnici.

RAZVODNIK, PASKVICA

Solanum dulcamara L. -

Solanaceae

Razvodnjk raste kao polgrm, povij~a vlainim mra~nim mestima, pored bara, reka 1 potoka u 1I\SCi i mectu vrbama, pored ograda i drugirn zapustenim mestima. Ima 'Sitne ljublCate cvetove i crvene jajaste bobice.

RAZVODNI, SVI

567

Kod nas ga irna svuda. Sabiraju se izdanci od 2-3 god!i.ne rano u prolete i kas.no u jesen. Droga. - Osusene staljike razvodnika u prometu (Dulcamarae stipes) su oko 6 mm debeli, valjkasti prutici ra.zlicite duiine. U k u s su najpre gorkog, zatim malo slatkog (otud biljai d naziv Dulcamara: dulcis = sla dak, amarus gorak). Sastav. - Droga nije potpuno ispita.na. Ima jedan gliko-alkaloid s 1 n i n, koji ima he1oliticke osobine saponina i koji se hidrolizom razlaZe na alkaloid solanidin i tri secera: gliko, ramnozu i galaktozu. Ima jos i glikozidnu goku materiju d u 1 k m r i n, slatki d u 1tk r i n (n.avodno sliCan glicirizinu), oko 100/ t n i n dtd. U listu ~ma oko 60mgo/o vitamina , ali se list ipak ne koristi za ishranu, jer otovan zog solatina. U plodu 0,50 solanina, narand.Zastog karotena.idnog pigmenta likopena (od njega potice i paradajza), oko 200 mr;tJ/o vitamina , mno!O ~eera (320fo), antraglikozida, antooijanidola i organkih kiselina. Solanina ima .i u Solanum nigrum (L.) Mill. (pomocnica, kerece gozlte, pa:sje grozde, maenjak, paskvica, mokunica), i u mladim kJ i m k r om i r , Solanum tuberosum L. (0,040/), ima ga i u proklijalom, pokvarenom i mladom krompiru. U azvodniku i klicama krompira na<1en u noV!i.je vreme jos jedan gko-alkaloid- s 1 n i n, koji hidrolizom takode daje solanidin i smesu seeera. Upotreba.- Razvodnik danas gotovo potpuno 'Dapusten lek. Upotrebljava se jos jedino u narodnoj medicini kao redstvo protiv koZnih bolesti, reumatizma, uloga, rede kao d!iuretik, .RAZVODNIK za promet ma.t erija i sl. Upala zglobova1 reumatizam: 5-8 g dnevno praska i1i 10 g droge popariti sa pola litra kljucale vode i posle 2 salta stajanja piti u toku dana pre jela. - 10 g ramoclnika i pirevine lwva se 10 minuta i posle 2 sata stajanja u \'ise doza toku dana. U vrlo velikoj dozi razvodnik mme izazvati trovanje sl.ieno bunici. Solan]n deluje hen1oliticki kao saponin , donekle, i kao midrija~icnti a~lka laidi velebblja, bunike i ostalih droga iz porodi'Ce solanacea. Zabelezeni su slueajevi trovanja proklijalim ~ pokvarenim krompirom .i onim koji se izvan zemlje razvijao i usled toga pozeleneo: gla:vobolje, koli!ke, povracanja, proHv, midrijaza i op~ta potistenost. Nisu uspeli dosadasnji pokusaji da se cjst olani:n f1..1JPOtrei kao analgetik, jer mu dejrstvo nesigurno i neta!IJno. lm .u prouearvanju, jer solanin maJo otrovan.

568
Zaelezeni

LECBN1 BIUM

Sto

roceno lekovitosti i upotebl rrazvodnika, va!i i za po10Cnku. su smrtni slueajevJ trovanja dece oblcama pomocnice (crne

l).

Ostala narodna lmena: gorkoslad, ~brilja, odorida tra'Va, pasvica, raz~odnjak,

rashodnik, razhodnjak, rasodnik, t'imbolja, ugaslica.

RAZGON, CESTOSLAVICA, ZMIJINA CESTOSLAVICA

Veronica officinalis L. 1 IZ

Scrophulariaceae

Trajna zeljasta dlakava bilj.ka, rvisoka 10-35 cm. Rizom puzi u zemlji njega koso, delimiC.no poleglo izbija tstalo. Listovi su obratno jajasti, naspramni, sedeci (ili skoro), dlakavi, pepeljavozeleni i obodu naroljeni

RAZGON

osim bazi. Cvetovi su plavi (re~e beli sa ruti.Stim ficama) i udrufeni u grozdaste cvasti. Cveta od m do jula. Raste vlaZnim mestima ~umama do 1.000 n admorske Vlisine. Ukusa gorkog i pomalo oporog. Upotreljava se biljka u cvetu (Veronicae herba). Saddi tanina, nepoznat alkaloid, nekolilko heterozida (aukuozid, amigdalozid, salikozid), saponozid, gorke materije, manitola, voska, organskih kiselina, eta.rskog ulja i ~ecera. Narodni lek za leenje raznih bolesti.

RAZUCA.

RANILIST,

RANJENI ...

569

1. Za lakJe iska.Sljavanje sluzi (katar): 30 g razgona, podbela i moraca i 10 g koena ljublice .se pomea. Tri supene ka~ike sm~e popari se sa pola litra kljuale vode, poklopi i posle 2 sata ocedi, za.sladi medom i pije toplo svaka 2 sata 1 kaika.
2. Za umi1ivanje napada ka.Slja (protiv nadraf.enja, zacenjivanja): 20 g razgcma, cveta sleza i podbela, nane i miloduha -se pomea, se po-

s tupi kao pod 1. g 1Ji~ca belog jasena i suvih ~ljirva i 20 g razgona i sladica se pomesa. Dve supene ka~ike sme~e lkuva se 15 minuta 400 g vode, ostavi 2 sata pola papije izjutra, pola uveee. Ostala . narodn imena: ~umska maljava verenica, verunika, dup~c, evrapski , ljudska vernost, propinjaca, .ranili:st, st~ravna trava, trava od usljame.
RAZLICA . Protiv zatvora: 30

Centaurea cyanus L. -

Compositae

Zeljasta jednogodisnja blljka, viwka 30-80 cm. Stajika prava, razgrana1:a i obrasla sitnirn, duguljastoopljastirn listovima sivkaste od obiJja poleglih dlaka. Cvetne glavice s.u divne , pojedinaene i nalaze se na vrhovima stablj ike i granCica. Cveta pocetkom leta. Raste kao zitni korov. Droga. - Cvetne glavice (Cyani flos) treba ti suvom i suncanom vremenu i osSiti tankom sloj u hladu .n a velikoj promaji da ~to potpunije sauvaju lepu prirodnu , posto se razlicak ceni, pre svega, kao cvet za obojene cvetne eajeve. Sastav. - Pektin, gorka mateija centaurin, antocijanslci heterozid cijanin, malo tanina d dr. Upotreba. - Deluje siabo adstringentmo. U naodnoj medicini se koristi kao lag diuretik i za leeenje oCiju. Zbog gorcine ~Se upoteljava i kao tonik. Narodna lmena: amor, .nZele, barlicak, blavecje, zitnica, zagasilje, metlica, modar cvijet, modri razlicak, modro-cvet, ozlobac, plavka, sagofilje, sincec, semisljika.

RANILIST,

RANJENI, BUVICA,

CRNA BOKVICA
La.iatae

Stachys officinalis L . -

( =Betonica officinalis L.) -

Ranilist visegodBnja zeljata, manje-VIise dlakava biljka, vi'Soka 15-60 . Ima vise podvrsta. R.izom kos. Iz njega i rozeta prizemnih listova na dugin1 drskama li staijika sa 2-3 para litova, od kojih su <lonji na drskaa, gornji edeci . Staljika cetvorouglas.ta, prava, grubo cekinjasto dlakava i pni osnovi palegla. Listovi . obodu nazuljeni su, jajasto-duguljastog olika, n a osnovi su .scoLild (osim gornjih, sedecih); donji listovi s znatno krpnijj od go.r njih. Cvetvi su crveni, skp ljeni gustu kupastu C\ ast slicnu klasu na vrhu staljike; ispod cvasti su
1

570

LBCBNIE. BIUBM

dva m a la sede~a lista. Casica zvonasta; cev krunice bela, usne su crvene, donja u sna trodelna. Cveta od juna do oktobra. Rasprostra11jenost. - Ras te svuda umereno suvim mestima, najcesce b rdskim livadama i svetl.im mama. Svojstva. - Cela biJjka, osobito Iis~e oporog, naljutog i neprijatnog iUkusa i skoro bez mirisa. Vrlo medonoSI1a. Droga. - List, cela blljka s korenom i koren (Vetonicae folium, herba

ct radix). Gajenje 1 berba. - Uspeva svu da. Moze se gaj.i ti semenom ili mnogo brie deljenjem busenova U jesen Cim pa.dnu prve dobre ki5e. Nadzernne delove treba brati kad se cvetovi poenu otvarati, korenje u okttobrtl. Sastav. - Tipicna taninska droga. Saddi vrlo mnogo, oko 12ot0 tanina, zatim gorkih materija, holina, stahidrina, betaina (etonioirna i turicina), glikozida, .saponina i dr. Upotreba. - Zbog velike kolicine tanina ranilist se u narodnoj medicini vekovima uporreljava za leeenje rana, oda,kle mu i ime potiee. Ranilis t se ne koristi ~amo nasoj narodnoj medicini ve~ i u nauenoj medicini u Zapadnoj Ev1opi, gde ~ oficinalan u mnogim farmakopejama; propisuju ga kao za lecenje rana ttv. Svajcarski ili Species vulnerarie: Folium et summicas Betonicae, Absinthii, Calaminthae, Teucrii, Hyssopi, Glecl'lomae, Origani, Vincae, Rosmarini, Salviae, Teucrii scordii, Thymi, Veronicae; flos Arnicae, Tussilaginis, Antennariae - jed.nakli delovi se pomesaju. Od ove smese se spravljaj11..1 prasak, (infuz, tj. popariti kljucalom vodom), alkol'lna tinktu.r a, ekstratkt i lekovito vino za lecen1e rana, p osekoblna, , opekotina, upaljene s1uznice, proliva i slicnih botesti. Osim toga, to prijatan, neskodLj~v tonik, ared5tvo za jaean~e ako se uzima 1 kasika pre j etla ( .ili vina). Dobro deluje organe za varenje, suzblja preveliku kiselost u zeluo i Jf'.Zne tegobe u fucnoj kesici i organima za disanje (bronhitis, astma, kasalj, upala desni i sl.). Otk l anja tegobe organia za varenje i smanjuje neprijatan zadah 1z usta. Upotreljava s e i protiv groznice: 4-5 g samlevenog lis6a azmti se jedno zumance popije 4 sata posle napada gromice. Druge Stachys vrste: Stachys recta L., S. pa. l ustris L., S. silvatica L. i 1 druge imaju manje-vise slican sastav i dejstvo, ali manje upotrejavaju nego ranilitSt. Pos to nisu skodljive, mogu se potreljavati u tnedostatku rarrilista u iste svrlle. Narodna imena: betonika, betunika, bitunica, gusar, jetmjaJk, petonika, ranjak, srpac, hrastavac, Cistac.

RASTAVIC, PRESLICA, BARSA LI, KONJOREP, RES, ZGLOBARA

Equisetum arvense L. -

Equisetaceae

Rastavic ili preslica dosald.an i Vilo fitlav otpor korov vlaZnim, podvodnim, kiselim livadama, njivama, moevarama i itovima. Bi:ljcica visoka 20-40 om i svojdm izgledom podseea na mali bor i1i jelk.u: iglicasti, dugacki listiC.i porec:tani su u visespratnim prsljenovima

RAST~VIC,

PR.ESLICA, BARSA U...

571

oko stalji)ke. Za ral)Jiku od drugih, slicnih vrsta rastavita, koji su otrovni, ~kodljivi i ne upotreljcwaju se u medicini i Ciji su lristiti vodoravni ili vise, poljski rastavic jma listice vrhom 111agore okrenute. U medicinske svrhe upotreljavaju se samo te s t rr i 1 n , granate stabljike i zato se samo one beru. Fertilne, plodne staljike nisu granate i ne upotreljavaju se za lek. Bere se preko celog leta do oktobra i 1u~i pod l'ovom na promaji. Od 5 kg sirove dobija se oko 1 kg suve biljke. Branjem rastaVJita ~ini se velika uluga p oljoprivredi, jer to vrlo ~tetan i otporan korov kojj se t.e ko uni~ta!Va. Ima vrlo razvijene, razgranate rizome. S t 1 i k vitka i ~uplja. Supljina se vidi golim okom i lupom na poprecnorn prese.ku. Spolja staljika uzdZno izra2dana, o~tra, gruba, zelena i karakterjstieno Clankovita. Ima desetak rebara i rsto tolik:o ulegnuea, razda. Droga bez mirisa i ulousa. Pod flJUbima U'ska, jer su membrane inkrustirane s k m, usled eega bljtka vrlo Cvsta d ostavJ1a mnogo 1 (15 do 1611/), se vrlo ma1o rastv-a u razla.Zenoj sonoj kiselini (svega do 20/). Zbog peska se biljka upo~reljava za glaeanje drveta i ce~ljeva i za ciscenje lkalajrnh predmeta (otud Zinnkraut).
Sastav. - Ima do 100/ k r m e.n k i s 1 i n , ali u vodi samo delimicno II'astvorljiva (oko 0,5-/). Ima sapanina k v i z t n i n , koji se u vodi rastvara, hidrolizom . se .razlaze !Da levulozu, arablnozu i kristalni aglikon ekvizatogenin. Itna jos i aikortne, aksalne i u k.iseline, vrlo ma1o jedne nedovoljno risp.itane baze, smole, tanma, pekti-na, f.lavonskih heteozida, vitamina , karotenoida i gOike supstancije. Droga dovoljno is.pitana. i vecirna dugih saponinslcih biljaka, oi rastavic duzim s-tajanjem gui aktivnost. Otrovne vrste r astavica u senu su neskodljri1Ve za domace Zivotinje.

Upotreba. - U narodu se oda'VIla upotreijava kao diuretdk (dejstvo saporuna). Ovo dejstvo u novije weme i naucno dokazano. potreijava se i protiv plucnih i vodene bo'leti od 111ajdav.nijih wemena (Diokorid). U Americi prepisuju jednu vrstu rastavica (Equisetum hiemale) zaje.dno sa digitalisom. U veterinarstvu slu.Zii za posipanje r i cireva. Jos se ne zna tacno ~ta ljcl lekovito te ~Se ona malo .upotreljava u ~koliskoj medicini, vise i uglavnon1 u narodnoj. Ulazi u sastav diureticnih eajeva. Droga oficinal!D.a u nekolillro ddava.

1. U pala mokracnih puteva: 20 g rastavica, li1sta breze, zalfije i medvedeg grozda i cveta belog sleza. Pet upenih kasilka ove sme5e papari se 1 trom kljucale vode, ostavi preko noCi, i ~&utradan papije u 5~ doza. 2. Diureticni cajevi: ) 20 g rastavica, breze, troskota, peteljki od vi~anja i kukuruzne svile, kao pod 1.
)

25 g rastavica, ISitnice, lri'Sta borovnice i semena od lubeni ce, kao 20 g rastaviea, plodova
peruna,

pod 1. v)

mrkve, celera i kima, kao pod 1.

572
. Arterioskl~roza

LECBNJB

BIUM

i hipertonija:

gloga i imele. Dve supene ka~ike ove pola popi'ti izjutra, pola uveee. 4. Hronil:no zapaljerlje bubrega sa hipertonijom: 40 g rastavica i brezovog lista i 20 g imele. TI1i 4kake ove sme~e kuvatJ.i 10 rninuta pola litra vode, otaviti prekonoc ~ popiti u toku dana u 5 doza. 5. Ulozi (giht, podagra): 20 g r astaviea, orahovog lista i kore divljeg kestena, 30 g vrove kore i 10 g plodova ljoskavca. Dve supene ka~ike ove sm~e se kuva 5 minuta u 400 g vode, ostavi u toku noC.i i sutradan popije u dva puta: izjutra i uve~e pre jela. 6. Za bolje varenje, protiv gasova: 20 g rastavica, pelena, majkine du~ice, nane 1 mora~. Dve supene ka~i1ke p opari se :sa 400 g klju~ale vode, ostavi 1 t i pije posle jela u 2- puta. 7. Belo pranje (leukoreja): 20 g rastavica, sta mrtve koprive i troskota, 10 g lincure d 15 g kamHice i virka. ,r SUipene k~ ave smese popari se s pola litra kljucale vode, ostavi 2 sata d pije u tok:u dana. Narodna imena. - Osim navedenih narodnih imena, evo ~ nekoliko: barska jela, vosce, vretenika, konjogriz, koiterna trava, polj's ki k:re~, poljska preslica, poljski oinkrot, rastavice, bvost, stukavac. SJriOog sastava i dejstva su i neke druge domace vrste roda Equisetum, su manje proucene, neke su i otrovne (za coveka i domace zivotinje), se retko ili nikako i ne upotrejavaju. su: Equisetum hiemale L. (kositerka, ostri kre~. sudoper), . limosum Roth C.ask.i rastavic, zabja preseJca, barski kre~. vodeni cinkrot), . maximum Lam. (velJilki l!St~vic, kosmata zucica), . palustre L. (! preslica, zabnica, kon;jska fuka, livad-ski kres, mocvarna preslica, rastavak) i dr.

25 g rastaviea, belog 'Sme~e kuvati 15 minuta u

luka, cveta 400 g vode;

RATANIJA
Droga se sastoji od ISU~enog korena jufnoamerioke blljke Krameria triandra Ruiz et avon - Leguminosae. Ratanija jedna od najboljih i najwse cenjenih 1a.ninskih droga. Upotreljava se kao adstringentno i tonicno sredstvo. Z se zamenii domacom drogom koja se dobija od tormentile.

RAUVOLFIJA

Rauwolf,ia serpentina Ben,t h.- Apocynaceae

Vi~egodiSnji zimzelen grmic, visok do 90 . Raste od tSeveme Indije do indonezijskih ostrva. Upotreljavaju se koren i rizom (Rauwolfiae radix et rhizmna). Ima oko 20 a1Jkaloida, od kojih ISe u medicini najvi~e koristi r s r i n. Dejstvuje .na snifenje tkrvnog proti-ska, kao i sedativno na centralni zivcani sistem. Zbog ovih svojstava resepin se upotreljava

RN

ILI

RN

573

lecenjr u arterijske blpertenzije i za umirenje du~evnih bolesnika. Da b i se p ostiglo zelj 8no dej stvo na sooenj e kvnog prit iska, olesnik mora da se .pridrzava lekarskog up u tstva. Do21ka se u miligrarnima, o dnosno delo-vima miligrama .

REN ILI

REN

Cochlearia armoracia L.- Cruciferae

Ren rast e vlainim mestima , gotovo sirom c elog sveta. Gaji se u mnogim zernljam a zb og kor ena .koji sluzi za zacin. Ren sna.Zna zeljasta visegodiS.nj a bliljk a . Naraste oko 1 m. Ima vrlo velike, obodu nazulje ne listove i dugacke cvasti s beldm sitnim cvetov.i rna. Koren do cm debeo i vlo dugacak, oko 1 m. Gore zadeljao i ima vise glava. Spolj a Zckasto-sivkast, izn Uttra i, dok mlad, nije zilav. U k u s ljutog, t oplog i . Bez rniritSa , aJ.i ako se strufe, razvija se poseb an ljut miris koji izaziva jako suzenje. Upotreljava se samo s v z k r n . Moze se dugo saeuvati svez podrumu zakopan vla.Zan pesak. Ima s i n i g r i n , koji -se raospada na aJ.il.JjzD-<sulfocija.ruid, glikozu i kaJjjum kiseli sulfat. Ima d secera, a15paragina, glutamina i dr. Ren omiljen naodni l ek i zdrav zaCin. Delovanje mu s1icno slacici. Najvise se upotreljava kao rpresan zaO.in, manje za lek. Ostala narodna Jmena: 1kren, ledinja andrkva, morska rotkva, ravelj, ravet , torman, helj, l1rin.

Ka.Sikara (Cochlearia officinalis L. Crucifer ae) spada u istu otanicku, hemijsku i fanakodinamsku grupu. do 30 v.isoka zeljasta, razgranat a visegodisnja biljka. Raste naJvise u blizini moskih obala i na drugim s<lanim ter~nima Zapadne i Severne Evrope, kulturom se rasirila i u celo j Evropti. Kod na:s ~nema. Upotreljava se .sveza biljka, jer ako se ostavi da se osusi, izgubi lju<tinu, .koja se irnace javlja kad se veza biljka gnjeci ptima i tada mirjse kao slacica (.ima jedan sumpo11ni gli1 k ozid). Sadrii vitamina , m i r z i n i sumpornog gHkozrida k h 1 r in , koj i hidrolizom da je jednu vrstu slacicnog ulja. asikara deluje kao ren. Etarsko ulje u homoopatiji slrufi kao sreds tvo koje popravlja promet matenija i kao diu.reti k . lnace, kaSikara narodni lek protiv raznih bolesti.

Spiritus Coclzleariae sli za draienje koze 'kao tSlacicni spiitus. Sirupus antiscorbuticus sadrzi ekstrakt ove bbljke. danas zastareo lek.
Narodna imena: zlicna trava, licnica, zlitnjak, kasicak, ozicnjak, poljaCina, trava od poljaCine. Slicnog sas tava i lekov.irte vrednosti i rotkva (Raphanus sativus L. - Cnuciferae), osobito crna. jedan od najstaiji narodnih lekova. Zdrava llrana i zacin. Ostala narodna imena : andJI'kva, ardakva, povrtnica, rokva, vrtna rotk\'a, trup, trupka.
rd~kva,

rodakva,

574

LEC1!N1E

IU.

REPUSNJACA

Erigeron canadensis L. -

Compositae

Jednogocti~nj a zeljasta iLj1ka, visoka do 1 . S taljdka prava, maljava, pepeljasto-zelena, obrasrla uskim dugulj atim ~ ~ilja stim listovima. S talj ika u gom jem delu razgrana1a i ok:icena mnogobroj nim sitnim glaviCa.stim cvastima fu to-bele . Cveta ce-log leta. Rasprostranjenost. - U XVII veku repusnjaca dospela u Evropu i svuda se rasira. Raste ..wuda, ces to u veli~oj mnozini, osobito pustim mestima kao korov. Droga. - U SAD oficilllalna biljka u cvetu i tk ulje (Erigeroni herba et aethe roleum). Sastav.- Tanin, ga1na kliselina, oko 0,50/0 etarskog ulja. Upotreba. - Kod nas se ne upotreljava. U SAD se k oristi kao hemostatilk, protiv metroagije, albuminuvije, cistita, katara bronhija, an1Jidiaroi k , protiv reumatizma i ulo ga. Sto pedeset grama ctroge kuva se 2-3 miREPUSN JACA nuta sa 1 H1rom vode, ostavi 2 sata i piJe case dnevno pre jela. Narodna imcna za domace vste istog roda: mala repuS:nica, turan, urocnik, hudoletnica, hudolijetnica.

RESNIK, KONOPLJUSA, GROZNICNICA

Eupatorium cannabinum L.- Compositae

MnogQgodiSnJa zeljasta, ~na.Zna biljka. Stabljika do 1,5 m visoka, sivodlakava i razgrana ta. Lis tovi su sedeci, dlanasto 3-5-deln.i i obodu testerasti. Cvetovi su cevasti, hermafroditni, petozui, mutno icasti i udr uieni 5-6 male, duguljast<>-valjkaste glavicate cvasti na vrhu sta ljike. Cveta jula i avgusta . Rasprostranjenost. - Pored r~a i potoka, cesto velikom mnostvu. Droga. - Koren i cela nadzemna biljka u cvetu (Eupatorii radix et herba). Trava se bere ueposredno pre cvetan ja, koren se vadi rano u prolece. Sastav. - Etarsko ulje, smola, ckaldjum-nitrat, k(lllcijoumJJnalaJt: 1 fosfat, silicij umova kirseHna i gorak sastojatk nazvan eupatorin, korenu ima dosta in ulina. Upotreba. - Holagog 1 laksativ. Utice na srnanjdvanje holeterola u krvi. Smanjuje blpertenziju. Upotreljava se i za lecenje nekih dermatoza nastalih zbog smanj enja sekrecije zuci. Deluje i kao diuretiik 1 ctijaforetik.

RUM. RAARARA ,

RAVED ...

575

60 g korena kuva se 10 minuta i pije svako ju tr o Osobe koje ne podnose neprijatan, o~tar miris i gorak paleCi ukus resnika rnogu pri k~raju kuvanja dodati 10 g naninog lis ta. Piti n ezaladeno.
1.

o d k orc11a: 2- ~olj e pre jela.

RESN IK
od trave: 3 supene ka~ike iseckane trave cvet ) popari se sa pola Jitra k ljueale vode, ostavi popije obroka pre jela.

2.

(nadzemni deo resnika celru noc i sutradan se

. Ekstrakt i t inktura spravljaj -se ru apoteci. Kod nas se ova vrlo rasirena biljlka sasvim r etko upotrebljava.

Narodna imena: divlja slavlja, divlja vioda, divljika, dsanovo perje, konjska griva, mala turica, maslovka, moracni k, razhodnik, ustuk.

REUM,RA~ARA,RAVED,REVNIK
Rem oguljen i ociscen rizom i1jke R eum palmatum L. Polygonaceae, koja r aste i gaji se IGni i Ti,b etu . U mal oj dozi daje se kao tonik ( dozi do 1--4 g kao lag purgans), osobito za starije osobe, sla1bunjave, malokrvne i r ekonvalescente. Laksantno dejs tvo reuma ipoljava se tek posle 6-10 sa ti. Reum ulazi u e:::a-:.t'lv veHkog broja galentSk.ih preparata.

576

LECENJE BILIEM

RICINUS,

RLJA

ILI

MORSA

KUDF.UA

Ricinus commu.nis L. -

Euphorbiaceae

Ricinus kod .nas naraste .kao velika, razgranata zeljasta jednogodi~nja blljka, visoka oko 2 m , toplijim pr~delima vi~egodisnja, drvolika biljka, 5-12 m visoka. Caura bodljikava, ima 3 semena iz kojih se vadi ulje. Ima mnogo \1ari jeteta r icinusa. Cela biljka otrovna!

RICINUS: . GORNJI DEO GRANCJCE U CVETU, . CAURA U PRIRODNOJ \' ELJCINl, 1. SEME U RASPUNUTOJ CAURI, . S U PRIRODNOJ VELICIN1 , . S N UZDUZNOM PRESEU

Gajenje. - Ricinus porelclom iz tropskih predela Indije i zato trafi toplotu, -sunce i vlagu. Kod nas doro upeva svuda gde dozreva kasni kukuruz. Najvise se gaji u Banatu d Backoj. Najbolje sejau ricinus kad i kukuruz, na zimsko oranje na rrastojanju 100 : 100 . Obratiuje se kao ku!kuruz. Na 1 ektar potrebno oko 7 kg semena, rodi 600 do 1.500 kg. Ricinus tra.Zi jaku, rastresitu, duoku, rodnu, dobro obradenu zemlju, za-

RlCf NUS, IOU.JA IU MORSA KUDEUA

577

klonj.en od hladnih \'etrova, po:rnih m razeva i m agle. Dubri se stajskim dub vom, ako se baci ~ 200 do 400 kg na hek tar super fosfa ta i kreta,

onda s p rios i kvali tet semen a zna tno boljli. I zgled seme11a. - Velicina s emena raznih Vtrsta ri cinsa vrlo raz ti cita: 7-22 mm du.Zine, 5-9 mm dejine i 6-13 rnm ~irine. Seme glatko, p egaYo, ~areno , m anje-vise mrkoivo, donekle bubrezasto-jajasto, na p rv-i pogled slico sareonom pasulju. Na vrh sem ena vidi se belicasta, mesnata bradavica (karunkula). Na pljosnatoj strani v!idi se ~av. Jezgra vrlo rneka, mesnata, asna i beLjcasta. Rezervna hrana se n alazi endoopemu. U k u s ulj astog, vrlo malo ljutog. Sastav. - Glavni sastoj ak masno ulje. Ima ga 45-55{1/. Ima jos i o ko 20/ 1ancevine , oko 0,2!/ kr1staJnog n t .r v n g alkaloida r i i n i n , zatirn secera, n kiiSeline i njenih soli, raznih enzia i tok salbum ina r i i n , zbog koga seme otrow. Jedan od enzima, nicinus-lipaza, vr1o aktivan i ekstrahira se iz semena za telmicke svrhe. U1je se sastoji iz glicerida r i i n 1 i n s k (Ilicinolne) i i z r i i n 1 i n s k ,

1.
S

RI CI NUSA SPREDA, 2. SEME RICINUSA POZADI. 3. I 4. UZDU2.NI PRESECI, 5. POPRECNI PRES E.

s tearinske i dihidroksi-stearinske kiseline. La1 ksantno dejstvo ricinusovog ulj a potice od s lobodne nicino1einske kiseline i njenJh .stereo-izomera, koji se s tvaraj hidrolizom ulja dvanaestopalacnom crevu (doden.umu) . Ricinusovo ulje (Ricini oleun1}' vrl> gusto i veoma z i 1 v , bezbojno ili ledozuckasto ulje dobijeno h 1 d n i m cedenjem zrelog i 1 us t n g seena ricinusa. Tako dobijeno u 1 s u v d i i s k u v v d s u n i s t i r i i n. Za -lek se ne sme potreblti ulje dojeno ekst akcijom pom octt organskih ra-stvaraca niti ulje proizvedeno toplim cede nje m (otrovno zb og prisslva ricina). U k u s najpre lagog, zatim ne prijatnog, maic se ustima i rizaziva gadenje. S1abog mirisa kojd se oseti tek kad se ulje pije. Neke osobe ga zog toga ne podnose. Upotreba. - Ricinusovo l lag i pou~dan, vrlo rnnogo potreb 1javan, ip ak nepopularan pugativ. Moze se davati uvek, u slcajevima ( dn to najb olj e sreds tvo za ciscenje, jer ne nadr.Zje ri ne izaziva grcevc ili vrlo slabo. Od raslima se daje 30-50 g kafi, zelatinoznim kapsu tama, pomorandzinom sok uz dodatak limunovog ili naninog ulja itd. Deci se daje 2-3 g prema godinam a staros ti. Dejshro se jav1ja pos1e 1-3 sata. U industrij i i p r i\'recbl rupotreba ricinusovog ulja iz godine godinu i va S\'e '' i tznovrsn ij a : industrija , nilsana (sintetskog v1akna),

578

LBCENJE B1UEM

providnih toaletnih sa puna, za ome k~aYanj e koze, kao vrlo viskozno mazivo za avionske mo tore i kao gorivo u motor ima sa unutra~nj im sagorevanjem. Druga narodnn intena: arepak, vel~ ka zute.nica, veliki z, klje~tevi na, krlj , krlje7., krs tova saka, mali bozurak, podlan, pratoka, raolje, ricin, skliteica, skocac, s unglc, tuske konoplje, harapka, udika, cudno drvo.

ROGAC, ROSCIC, ROKCIC DRVO, SLATA KORICA, R02:ICA, ROSTIC

Ceratonia siliqua L. -

Caesalpiniaceae

Rogac vrlo lepo dekorativno, razgranato drvo, visoko do 10 , gus to okiceno peras tim, zi mzelenim, sjajnim kozastim Iistovima. Cveta od ,,_ gus ta do oktobra. Plod sazreva tek naedne godine. Plod do 20 cm dugapljosnata, mesnata, ukusna, slatka, pomalo opora, cvrsta cka i 1-2 d.ebcla, 1 mahuna svo_istvenog n1irisa, cokolade; pulpi se nalaze 12-15 sjajnih, ''rlo tvrdih semenki. Rasprostranjenost. - - Raste divlje i gaji se u primorju. Poreklom iz zemalja oko istocnog ;\liediterana. Dobro uspeva na najljucem krsu, se pe poruuje za pos un11j a,ranje goleti. Kipar najveci proizvodac i izvo:roik rogaca. Nasa proizvodn j[l pokriva domace potrebe i ostaje dosta rogaca za izvoz. Droga. - Zreo plod (Ceratoniae fl' Uctus) osusen na suncu. U novije vreme koristi se i seme. Sastav. - Skrobnih materija 40-500/, oko 30/ saharoze, 1Q4J/o reduksecera, do 0,75{)/ masnog 1\llja, do /0 celuloze, do 60fo azotnih materija, pektina, tai)1a, organski11 tkiselina ti nj,ihovih soli; ~lage 9-13/. Seme ima 10-12/ vlage, oko 15/ azotnih materija, 1,3 do 2/0 masnog ulja i 67-700/ raznih ugljenih hidrata, medu kojima najinteesantniji karubi11 koji pod uticajem enzima karubinaze prelazi u redukoi.oni secer koji moze da fermentira . Embrion ima vrlo mnogo fosforne kiseline.
cioni

Upotreba. - Plod rogaea vrlo vafna, zdrava i koncentrovana hrana za ljude i domace zivotinje. Samleven rogac (Ceratoniae farina) upotrelja va se kao izvrstan dijetalan lek za lecenje zeludacno-orevnih poremecaja, osobito proliva dece. Da i rogac ~mao jos prijatniji miis i ukus i veeu adsorptivnu moc, da bi l upijao razne crevne toksine i m eduproizvode metabolizma bakterija, rogac illi njegovo brasno se moze pre upotrebe malo proprf.iti slicno kafi i upotrebiti kao aktivni medicinsJci ugalj velioke lekovite vrednosti. Steta sto se '' nas ne koristi, i sto se .r ogac uopste tnalo koisti, godi~nje oslaju desetine i srtotrine vagona neobranog ili neprodanog rogaca na~em primorju. Rogac istovremeno vrlo jaka i skoro potpuna hrana, \leoma prijatna poslastica i efikasan i jevtin lek, osoblto za decu preko leta kad vladaju pra,re epidemije k.rvavih proliva.

ROSUUA, ROSIA, ROSNA RAVA.. .

579

Upotrebljava sc .i za lecenje organa za disanje: jedna ka~ika bra$na prokuva se kao griz ~olji mleka i ipije toplo vBe puta dnevno za lecenje obolelih bronhija. Pokorica rogaca vrlo cvrsta, potrebno samleven ili stucan rogac pre upotrcb e prosejati, jer ISu delici epikarpa vrlo o~ tri, mogu ozlediti obolelu sluznicu organa za varenje. Farmaceutska indus trija koristi seme za proizvodnju kvalitetne sluzi k:oja ~ma p1imenu u farmaciji i medicin~ . Prten rogat najprijatnija z i dodatak kafi . Mnoge amije spravljaj u ratnu rezervu komprimovanih taleta kafe za jedan ili vi~e obroka. U tim pastilarna ili opekama ima 5-20/ kafe, ostatak prten rogac, jeeam, cit k orija !i dr. Zdravstv~ni radnici treba da v.rse propagandu za to cescu i raznovrniju 1 upotrcbu rogaca nas.

ROSUUA,

ROSIA,

ROSNA TRAVA, ROSICINA~ DROZERA

ULV,

Drosera rotundifolia L. -

Droseraceae

RosuJja bubojeda biljcica koja raste u vlafuim biljnim zadrugama na visokoplaninskim tesetistima. Ima i kod nas, najvise Sloveniji, ret'ko u Srbiji. i Htrvatskoj (Za gorje, Gorski Kotar, Vlasin.ske tresave). Ro.sulja kod nas rebka biljka, narocito u suvim istoenim pokrajinama. Ima jednu, rede vise staljika visokih do 20 , bez tlisca; vrl1u nose mnogobrojne sitne, bele cvetice. Listova ima samo prizemno; porec1ani su oko staljike kao zvezda. Imaju dugacke dSke, na Oijim vrhovima nalazi jedan okmlglast list naoruzan zl~dastim dlakama kojirn biljka lovi insekte sebl za hranu (insek tivora). - Bere .se cela biljka leti u cvetu i ~rzo osusi na promaji. Bez mirusa , gorkog ~ oporog k u s .

ROSUUA

Sastav. Sadrii proteolitski enzim sliCa pepsinu, smolu ljutog ukusa, crvenu i zutu boju, vrlo l etarsJ<og ulja (droseron.), znJtnu kolicinu t n i n , n z v , ma slacne, mlecne, mravlje, propionske, limunove i jabuone kiseline, ~ cera, fitosterola, plumbagin.a, d.ro

580
zena

I..ECENJE BIUEM

i drugih sastojaka. Suva iljka daje v.i~e od 25()/ alkoholnog ekst-

rakta. Upotreba. - Rosulja stari narodJni lek pJtiiv ka~lja, bronhitisa, astme, arterioskleroze, dispepsije, osobit"O 'J)rotiv velikog ka.Slja u obHku infuza iH ikture (1 : 10), jednu ka~icicu vi~e puta dnevno. Cesto se mesa s majkinom du~icom i rastav.icem. nogi lekari u novije vreme propisuju drozeru. Isceden sok iz sveze ljke, kafu, odstranjuje .radavice, tvrd-e roljeve i pege. Homeopatska medicina upotreljava S\tefu biljkr u uzabranu pre cvetanja. U vrlo velikoj dozi rosulja deluje nadrafajno na creva i moze izazvati krvav proliv, rposto draii kofu, osobito sluzicu. 1. Proti1.1 velikog kaslja: 2 g tinkture od rogul je i 200 g sirupa od turcinkovog c.veta; daje se deci na 2 sata jedna kafena ka.Sicica. 2. protiv velikog kaJlja: 25 g rosillje, tJimijana (iLi majkine du~ice), 'lista od pitomog kestena i dugoste bokvice. T11i ~upene kaSi,ke ove sme~e popari se sa pola litra kljucale vode, poklopi, ostavi preko no6i i sutradan pije na dva sata jedna kas11 k a. Zasladil1:i s.upom od ribizla ili maline. 3. Protiv ka.Slja: 10 g ro.sulje, 30 g turcinka, 40 g cveta od pomorandZe i 20 g cveta belog sleza. NaCini se (1 'kasika sme~e na 200 g vode), zasladi medom i pije svakog sata 1 kaSilka. 4. Protiv arterioskleroze: 10 g IOUJlje, kore kru~ine, imele r i slatkog korena i 60 g gloga. Dve oupene kasce ove tSmeSe se popari sa 400 g kljucale vode, ostavi da se kiseli u toku :noCi !i s utradam popije u 3 doze pre jela. Druge vrste roda D1osera (Drosera intetmedia Hayne i D. longifolia L.) takode su retJ<e biljke, -sl!iCn!Qg su S!Stava i dejstva kao vec opisana rosulja. 1 u njima , izgleda, gJavni lekoviti sastojak plumbagon, ko}i ima i anti bakterijska svojstva (\11idi poglavlje fitoncidima) . Opomena! - Sve vrste roda Drosera, kao tretke i bioloski zanimljive biljke, zasticene su u pirodi. tome biljari moraju vod!i1Ii racuna.

ROTKVA

Raphanu.s sativu.s L. Upotreljava

Cruciferae

se S\'ez s k dobijen cec:tenjem olju~tene U. sitno isecene (najbolje na rende, 1renicu) crne rotkve. Mofe se upotrebiti i svcie nastrugana rotkva. Mora se koristiti samo sveta, jer tajanjem i sok li strugana rotkva brzo gube lekovitost. Ukoliko rotkva bjuca, utoliko l, jer ima vise su.rnpornih heterozida, od kojih ponee ljutina i svojstven mtris kad se zvace ili reze. Rotkva hrana, zat.in i stari narodni lek. Sok se pi je protiv bronl1ita, ka~lja, za lecenjc jetre i isterivanje kamena i peska iz beike i bubrega. Svojom ljutinom izaziva bolji apetit i otklanja t~koce u orgacima za varenje. - Sitno stucano seme ima antimikrobna i antimcoi'icna svojstva (vid. Fit011cide) te se obja~njava upotreba u narodnoj medicini za .Iecenje gljivicni koznih bolesti: na~ini se kasica s malo vode i olafe.

RUZ~. RU~N

581

Narodna lmena: andrkva, ardakva, povrtnica, rdakva, rodakva, rokva, vrtna rotkva, trup, trupka. Slicno, ali slabije deluju i druge vste rotkve i rotkvica (Raphanus sati\JllS subv. tadicula Pers.: mesee81.ka, 'POvrtndca, rotkvica). Opravdana upotreba rotkve u narodu cim se pojavi neka zarazna bolest.

RUZARIN,RUZARIN

Rosmarinus officinalis L. -

Laatae

Ruzmarin gust, uvek zelen, razgramat grmic, vsok 1-2 m. Cveta preko godine sitnim plavicastim cveti6ima. Cela biljka prijatnog mirisa.
Rasprostr1jenost. Jadranskog mora, zatim

Najbujnije se razvija u primorj.u i na o.strvima s vuda oko Mediterana. Mestimicno se gaji. Lako se razmnozava. Izvan zemalja Sredozemnog mora poz:nat samo u kuJturi. Droga. - List (Rosmarirzi folium) do 3,5 duga.eak i svega do 4 mm ~irok, iglicast, zatubast, bez drske, zelen, krut, kozast, obodu i nadole jako povijen, te na gornjoj strani ispupcen; sred-ini ima r z d u. Nalicje uduljeno, belo sivo, maljavo , ima vrlo i~Staknut glavni nerv.
i r i s v.rlo aromaticno cineol i kamfor, k u s tog, aromatricnog i nagokog.

na
lj

Sastav. - Droga sadrii 1,5-2"/ t r s k g 1 , oko 8/ t n i n , holina, saponozida, heterozida i jednu gork mateiju. Etarsko l (Rosmarini aelhero leum) dobija se destilacijom pomocu vodene pare iz svefeg lisca i vrhoLI ST RUZM RI . : - L ~O Ll ~ va grancica, najvise nasem pi GROLlKE. DLAKE VE N E N A morju, }uznoj Franousko, Spani:j i i MIKROSKOPU . severnoj Af.ici. bezbojna ili zckasto-zelcna tenost, aromationog, kamfou slicnog miisa, ljutog, aromaticnog i nagorkog ukusa. Sastoji se iz i n 11 (desnog i levog), k mf n , i n 1 (oko 200/), desnog i levog k m f (oko 700/), desnog i levog r n 1 (15()/) i i z r n i 1 t 1 (5'0/). Upotreba. - List ruzmarina upotreljava se samo u narodnoj medicirri kao sastojak eajeva za drazenje koze, porast kose, abort:iv, karminativ i dr. Ulje ulazi u sastav kolonjs~ih voda i drugih kozmetiolrih sredstava, za

582

LECENJE BJUEM

tim razne baLsan1e, linimenta, lekovite spirituse, pomade i duga sreds tva za trJjanje i mazanje bolesnih delova tela. U vecoj dozi ruzmarin deluje otrovno, slicno moracu. i moracom, tako i ruzlnarinom otrovana zivotinja postaje plasljiva, za razliku od trovanja pelenOIH i zalfijom od kojil1 zivotinj a postaje na.srtljiva. 1. B elo prarzje: 20 g ruzmarina, kamilice, zalfije, hajduoice i bele mrtve koprive. Pet kasika ove smese .i se 1 litrom kljucale vode, poklopi, ostavi sata, ocedi i mlakim se zapira. 2. Isto vremeo se pije ovaj : 25 g ruzmarina, zalfiije, haj ducice i b ele mrtve kaprive. Dve supene kasike ove smese ~Se popari sa 400 g kljucale ' 'ode, poklopi, posle 2 sata odLije i popije pola izjutra pola .u vece. 3. I zostale m e11s t1uacije: 20 g ruzrnaina, kamilice, rute, maticnjaka i n. Jedna supena kasika ovog se popari sa 200 g klj.ucale ' rode, poklopi i p osle 2 sata od}jje i u\rece popije. Ostala narodna imena: :Zmurod, 2limorad, lufmarin, razmarija, robazinija, rozmarin, rozmarin, ruzman, rusmarin, sabor, sabur.

RUJ, RUJEVINA

Cotinus coggygria Scop. ( = Rhus cotinus L.) -

Anaca.rdiaceae

Do m visok, vrlo ra2granat i otporan grm, obrastao okuglas tim , glatkim listovi.ma koji jesen pocrvene tako da se kamenjar, osoito serpetinskf. s tcne crvene od ruja. Cvetovi su zeleikati i s.ni, udru, zeni krupne, lepe, lcitnja.ste, ra.sperjane cva.sti na , vhovima gana. Plod jednosemena, jajasta, zelena kostunica. Cveta od maja do jrn1a. Rasprostranjenost. Na uvim, kamenitim (osobito ser pentinskim), sunCanim strana ma cesto u velitkom mnostvu. Svojstva. - Cela biljka, osoito listovti i pupoljci imaju svojstven, vlo jak miris koji se bolje oseti kad se mectu prsblma rastrljaju. Ruj va:Zan za veziva.n je zemljista ugrozenog od ~. Droga. - List i kora (Cotini folium et cortex). I.Jist se RUJ bere kad ruj u cvetu, kora u jesen. Sastav. - Tipicna taninska droga: sadr:Zi oko 200/ t~i?a koji ~ potrei moze zamemti oficinalni tan.in do~ije~ ekstrak~lJOm aleps_ k ih ~i~araka. Ima svega oko O,l00/0 etarskog ulJa 1 flavonsk1h heteroz1da,

PUSA, TRAVA OD ROSOPASA

583

zbog cega ruj donedavna upotreljavan ne samo za stavljenje koza i kao za kozu i vunu. nego Upotreba. - i S\1e droge ogate taninima, i roj se koristi kao adstringens, protiv p.r oliva, groznice i dr. . Narodna lmcna: ankiel, ~uto varzilo, jelenki rog, ruja, ujika, skumplna, sumah, skotan, s1nak, s'Omak. Slicnog sas~ava _i dejstva ~ Rhus coriaria L. (ijela rujev-ina, jelenov rog, kordovansk1 r uJ, sumak, creslo, smak), koji raste na nasem jufnom primorju.

RUSA,

RAVA

OD ROSOPASA
Papaveraceae

Chelidonium majus L . -

Dugovecna zeljasta biljka kaja raste siVUda kao korov. d s z i v i l k z 1 d i, i z n r i n r n d z s t l n i s k; njegova 1 t i n , g r .i n i t v n s t odavno su prtivuk:li pai nju coveka i o.n ga zbog toga upotreljavao za lecenje raznih bolesti od najdavnijih vremena do danas. Sasta\. - Biljka ili njen mleeni sok sadZi: s m 1, ne5to t r sk g u l (u suvoj biijci svega 0,01~/) i desetak raznih aJkalodda: h l id n .i n , h m h 1 i d n i n , h 1 r i t r i n , s n g v :i n r d n i dr. Alkaloidi su deivati izohrinolina i bblski a:lkaloidima opijuma. U drogi ima jos organskih 1 kiselina: jaucne, 1Jimunove Hd. He~donin glavni al kaloid. Deluje sedativno, slieno papaverinu. Heleritrin lokalno jako dra.Zi. Sangvinainovc soli su crveno obojene; pojacavaju peristalti!ku creva i lucenje pljuvacke. Upotrcba. - s,rez sok i infuz imaju baktericidno i fungicidno dejstvo (protiv patogene glji,rice T1ichophytan). Daje se za pojaeanje lucenja zuci, protiv tuberkuloze koze i dr. 1. Bolesti jetre: 20 g oose ~ trave-ive i 15 g nane, maticnjaka, podublce i petrovca se pomesa, supene kasike sm~se popari sa pola litra kljucale vode, poklopi i posle 2 sart:a ocedi i popije u doze na pola sata pre jela. Moze se upotebiti i ova smesa: 20 g ruse, trave-ive, kore od krusine i podublce i 5 g nane, maticnjaka, metvice i kamilice; upotreljava se na isti nacin. 2. Astma, bolovi organima za varenje: 20 g use, podbela, ploda pasdrena, petrovca i dimnjace se pome5a i upotrei kao pod 1. . Holeretini i holagogni ajevi: 50 g use i n se pomesa i upotrebi kao pod 1. 20 g ruse, lincure, maslacka, nane i vodopije se pomesa i upotrebl kao pod 1. 25 g ruse, kicice, nane i smilja, kao pod 1. 25 g ruse, gorocveta, hajducice i rastavica, kao pod 1. 4. Sokom ili eksttaktom od ruse. na!I'od slcida bradawce.

584
PASTIRSA TORICA

LECENJE B1UEM

RUSOACA, TARCU2:A, OCU-NECU, DEVOJACA RAVA,

Capsella bursa pastoris L. -

Cruciferae

J ednogodisnja ili dvogodisnja zeljas ta iljcka, visoka do 40 cm. Prizcmno s krupije, perasto izdeljeno d gradi rozetu, ono na staljikama vrlo sHno i obu1'ata staijiku, dugulja.sto, siljasto obodu celo. Gornja poJovir n a stal}ike poetko obrasla sitnim beim ovetiCima razne starosti tako da sc na vrhu naJaze pupoljci, ispod toga otvoreni cveto~i, jos nize plodovi kao s1tne trouglasto-rcaste JjusCice, koje, kad sazru, pucaju na dva sava, odakle ispada mnogobrojno sitno seme crvenkaste , pomocu ~oga .se biljka rasejava na sve trane. Cveta od ranog proleca do pozne Jesenl. Svojstva. - Bez miisa; pomalo ljut og ukusa, kao i sve kr&ta!Sice zbog prisustva sun1ponih heterozida. Rasprostranjenost. - Ndrtoftna biljka, korov koji raste svuda, najv:ise pored toro\7a, naseljima i napus-tenim mestima. Gajenje. - Semenom, vrlo lako, na svakom zemlji.Stu. Droga. - Nadzen1ni deo biljke u cvetu (Bursae pastoris herba). Ne treba brati stare, precvetale iljke; iUkoliJko rusomaea mlada, utoliko lekovitija. Isto tako ne treba bram na.seljima i prljavim mestima zbog necistoce i prenosenja zaraznm boJest i. Sastav. - Oganske baze tira:min, holin i acetilholrin, verovatno kao proizvodi azlaganja nedovoljno .poznatog i hemi1ski nepostojanog alkaloida (ur sin). Ima rnalo snpornih i flavonskih heterozida, inozi<tola, tanina, raznih organsk:ih kiselina, saponozida, wtamina , i drugih sastojaka. Iako u veku mnogo ispi'tivana, hemijski :sstav r u somace jos ni je dovoljno poznat. Upotreba. - Grcki i rimski medicinski pisci ne spominju rusomacu. U srednjem veku se cenila za lecenje raznih krvavljen~a. U XIX veku gotavo potpuno napustena: Za vreme I ISvet~kog rata, :?g teS.koca snabdevanja raienorn gtavnicom iz okupi'ral!le Evrope 1 hidrastisom iz SAD i Kanade, rusomaca u Zapadnoj Ev.ropi svestrano ispitivana i upotreljavana kao h em ostatik u poodiljst,,u. Cim se l rata snabdevanje lekovima normalizovalo, upotreba rusomace smanjena i prakticno ota~la samo narodnoj i u homeopatskoj n1edicini. Medutim, nowje vreme u nekim zemljama ponovo u vedena kao zamena, paralelna .bld. dopunska doga koja se daje zajed.no sa hamamelisom, divljim ke.stenom i hidrastisom protiv raznih krvav ljenj a, osobito vena na nogama. Rusomaca se kod nas retko iUpotreljava. Najveca upotreba .u Nen1ackoj F~rancuskoj i drugim indusmj.kim evropskim zemljama, gde rusornaea i ori<cinalna droga u nekim farmakopejarna. . Rusomaca nije otrovna i ne izaziva navi'k u dZom upotrebom. 1. Proliv belog pranja: 50 g rusomace cveta bele mrtve kopri:ve (Lamium album L.) pomesa ,se, uzrne upene rk.Sike, popa:ri Sa 400 g klJU cale vode, poklopi i posle dva tSata pi1e dan. Istovremeno se ispira jakim Inla k im cajem od lkopri'Vinog lirt:a Hi l k amilice. 2. Protiv krvavljenja bubrega: 50 g rusomace, rastaviea i brezovog IHca. Spravlja se i pije 'k ao pod 1.
1

RUTA, RtJVICA, SBDBF..

585

. Protiv povecane i produf.en.e menstru~ije: ) 30 g rusoma~e i tr?skota (Polygunum aviculare) 1 20 g ka.mbl.ice i lista bele imele. Spravla se kao pod 1, i pije toplo ,izjutra i uve~e 1 olju. ) Daje. se i' u\ra smesa: 25 g usoma~e. cveta hajducice, korena steze (Tormenltlla) i hrastove Jrore. Ova sme5a tipicna ta:ninska. . .'') Blaga i aromaticna srnesa: 35 g .rusomaee ~ n i 15 g kami-

cveta nevena. 4. Protiv kamen.a bubrezima: 50 g rusoma~ i svdle od kukuruza. 1JOd 1. Pjti dan mesto 'rode, jer ne moze skoditi. 5. Protiv zapaljenja misicrg tkiva materice: 100 g sveze, tek uzabrane, mlade rus{)(l11ace sttno se isecka i teglri od 1 Ht.r a preHje jednim litrom najboljeg belog vjna, drZi 8-10 dana uz 5 mesanje i pije svakog sata 1 eajna kasika. U apoteci se od rusomace prave tinktura, ekstrakt i drugi galenski preparati. 1ice
1

Narodna lmena. - Osim vec navedenih narodnih imena, evo joS nekoliko: babine gnjide, bobulica, guiSumaca, kosomaea, krvav.ka, makino srce, poljska presHca, rorbicica, surjen.
RUA, RUVICA,

SEDEF, SEDEFCIC Ru taceae

Ruta graveolens L. -

Sedef ili rutvic:p d~ugoveona zeljasta biljka, Vlisoka do 80 . Cvetovi su zeleno-zuckasti i nalaze se uduZeni u cvast-i . v.rhu staljike. Plod caura. Gaji se i kao mirisno i ukrasno cvece, zacin i lekovrita biljka nasim vrtov i ina. Cela biljka jako m kise, jer u 5vim de.lovima ima etarskog ulja, zbog cega sedefcic 1 k v i t i t r v n. os su stari Groi i Rimljani upotreljavali rutvicu kao zaCin Ji l~k. jedna od naj taiji1h droga. Cela iljka i njen sok su vrlo ljuti, na kozi izazivaju crvenilo, mehu rove i bol. Nisu retki slucajevi trovanja. Bilo i srnrtnili slucajeva, naroCito d zenama koje u rutvicu uzimale vecoj dozj za . se list, rede vrhovi grancica u cvetu i seme (Rutae folium, !te1'ba et s~men.). List go, ima drsJ!., do 10 cm diUgacak, do 6 cm sirok, clonekle trouglast, sa 2-3 prstasta ispupcenja. Liske s dugake oko 2 cm, zeleno-zute, prema sve~losti gledane izgleda}u tackaste (sekrecione zlezde). Droga s i t g, aromaticnog i r i s ; aromaticnog, ljutog, nagorkog, neprijatnog i toplog u k u s . Droga. d
, Upoteljava

Sastav. - Droga sadrZi 0,05-0,07/ t zatim smole, tanina i gorke materije.

L

r s kg

u 1

11

z i-

r s k u l (Rutae aetheroleum) dobija se destilacijom m vodene pare. bezbojna ili fuckasta te6nost, koja .kasnije potani. Fl oreskuj e plavo-ljuicasto. Vrlo ljutag d gorkog ukusa. Sadrfi 90/ et i 1- n n i 1- k t n . U ulju ima jos i m t i 1- h t i 1- k t n , malo metilnog salicilata, cineola, pinena, limonena i d.r.

586

LECENJE BIUE.M

R u t z i d ili r u t i rn heterozid, koj:i hidrolizom daje k v r et r i n , glikozu i ramnozu. Rutozid naden i u drugom bilju: Sophora japonica (japanski bagren, japanska .sofora), Capparis spinosa (grumac, kapar, kaperna, kapra), 1aznim vrstama heljde, Fagopyrum. Upotreba. - Daje se protiv hi&terije, epilepije, greva, lupanja srca, nesvestice i uopste kao sredstvo za umlirivanje zivaca. Rutvica emenagog i sudorifi,k. Semenje deluje anthelmintino. U narodnoj medicini i nadile karstvu se nogo vise upotreljaiVa i ceni nego u skolskoj. Rutviou esto Ltpotreljavaju za tzazivanje . U nekim zemljama se upotrejava i kao zacin i miris. Slicno se upotreb,l java i ulje od rutvice. Napomena! lon1 lekaua. Rutvica se sme upot'rebiti samo

savetu i pod kontro-

Ostala narodna imena: ''rtna rutica, menjik, petoprsmica, pigarnj, pitoma ruda, rutva, sedev, sedefce, sitna ruta.

s
SAI..ATA, VRTNA SALATA, I LOCIA, ARUUA, SALATA

Lactuca sativa L. -

Compositae

SaJarta dvogodisnja zeljasta biljka. Gaji se d upotreljava prve godine kao presno povrce (salata). Ima mlecnog soka gorkog ukusa, malo etarskog ulja, kaHjum-nitrata, streola, karotena, vitamina i , fenolsloih jeddnjenja koja deluj u kao antioksidansi, tragove hioscijamina (od kojeg potice umirujuce dejstvo salate) i dosta mangana. U m , l ecnom soku ima inozitola smole , ~ecera , vanilina, voska, manitola, asparagina, organskih iselina i gorkih materija. Salata vrlo korisna presna zelena iljna hrana koja, oim toga, <.leluje i kao sredstvo za umirivanje i stHava polnu nadrailjivost. Olaksava iskasljavanje, povecava apetit , mokrenje.

SALEP
Tuber Salep
DA LI SALEP POJACAVA POTENCIJU?

Istorija salepa

puna sujeverja duboko ukorenjenog na Istoku. Salep

kao lek spominju, tistina, jos anticki medicinski pisoi, pre svega Teofrast (371-287. god. pre nase ere) i Dioskorid (u I veku nase ere), ali mu ni izdaleka nisu pridavali onaj znacaj kao kasn.iji, arapski mediciruski pis ci. I danas mnogi salepu pridaju 6udotvonu moe cak i kod nas, osobito u Bosnd, SandZaktt i Makedonliji, u krajevima gde se najdZe ocuvao uticaj arapske medicinske kulture. Orijentalci su cvrsto ubedeni i fana1Iicno veruju da sa!lep najpouzdanije sredstvo za jacanje pejlne mo6i. vekovno verovanje na~e krajeve doslo sa Istoka i uhvatilo duboke korenove u nasem narodnom lekarstvu. ,us1imani su ubedeni da s~lep krepi, organizam, da ga podmladuje, da vraca izgubljenu musku snagu Gpotenciju), 2Jbog cega salep treba svakodnevno i obavezno da piju, ,p re svegaJ staniji muskarci, osobito oni koji imaju mlade zene. Takode u Bosni uvrezeno arhari.eno verovanje da ko

588

LECENJE BIUEM

ieli da ima musku decu ( planinskim selima prokletstvo nemati sinove, jer mu sc >1kuca ugasiti) mora da pije salep doij en od 111ladil1, okn-~.glastih, }edrilz, jajolikih, socnih, skoro belih ovogodisnjih (ne pro~J.ogo di~nj ih , jer s u o ne stare, smezurane, svele, tamne, mutne zemljane ) krtola t-aznih kacuna (salepa<t) , Sapaste, prtaste krtole su, verovanju na Orijentu i na Balkanu, bezvredne i neupotreljive (iako se hemijs ki i farmakodinamski t10 pste medusobno ne ra2Jlilkui,u ) . Veuje. se da & a~ktivne samo jajolike, okruglaste, pune, teske, kao sljunal k tvrde krtole.
Vekovno verovanje da salep lju1 b avni napitak (afrodizijak) potice od slicnosti ovih ktola jajelu. Uostalom, naani stai grcki naziv biljaka od cijih se ktola dobij a i ipravi sa l~ orchis1 sto ZJDaci . Mi te divne ukrase cvetni planinskih i bdskih Hvada nazivamo kacuni i svi se njima odusevljavamo jer imaj divn e cvetove ..svih ,mogucih i k. nogi podsecaj na naj neoicruij e saren e insekte. Kad se kactm iskopa doba cvetanja, na njemu su dve krtole, dva jajo1i ka krompirica velicine golijeg jajeta: poslogodisnjd i ovogodisnji. Olik i polozaj tih kola bili s povod homeopatima da se pomocu njih moze pomoci polnim orgaima osJaljene moci, onom slicno se slicnim leci, osnov l1omeopalske medicine i zapisa. Ri card Lavlje S , engleSJki kralj, morao kao mladic pojesti srce od lava da i i h rabar i neustraSiv U boj~u kao lavl car svih zivotinja. Sve do XIX v~ka lavlje srce prodaNano apotekama Evropi, koje su strasljivoi i kukavice skupo placali. Slicnih .pri~ra 1ccenja raznih organa coveka slicnim organima zivotinja i ilja puna ne samo narodna nego i skolska medicina od najdavnrijri.h vremena do danas. Tu rec, pre svega, psihosugestivnom momentu koji izvesnim prilikama ne treba potcenjivati.

SALEP -

TAJANSTVEN I CUDOTVORAN LEK

Pre nekoliko godina ( i ran1je) na Bas-carsijti u. Sar~jevu salep prodavan b asnoslovno s kupo. Najskuplji bio salep >>~ipod tezgel kojeg su neki nasi poklonici doneli sa had.Zi1uka jer se veruje da on najmo6niji. Praznoverni su svi odreda nasedali promucurni trgovci dO'bro zaradivali. edan jedini pri1ne1ak salepa velici~ne golublnjeg jajeta, svet1e i lepog izgleda i olika prodavan i deset h ilja,d a tarih dina~ra, jer su ga Slljeverni u~j \fali kao an1aj blju ~ nosili oko vrata . .. Tih godina nasa preduzeca za lekovito bilje ~ Srpela su da pociste skladita i tavane<< i da rasprodaju i najgori salep, koji se gocblna.ma euvao na sklad istima, jer ga apoteke ni u mogle upotreiti za izrad lekova posto droga nije odgovaala propisima nase fannakopeje, mst.erije zeljne vecite mladosti njsu rpitale .posto , nego samo ima li ga jos . Tako su, eto, dobro prosli i samozvane had.Zije (preprodavci) i preduzeca za lako\rd.to ilje.
1 1

SALEP

589

CVET

ACUNA

J AJOLI.l

SALEP

SAPASl

SALEP

590
SALEP U NAUCNOJ MEDICINI

LBCENJB BIUEM

lako se salep ispituje u laboratorijama vise od jednog veka, u njemu dosad nisu otkri,,eni sastojci koji bi delovahi na jaeanje polne mo6i (afrodizijacko dcjstvo). Glavru sastojak salepa sluz (oko 500/). U salepu ima mnogo Skroba (OkO 25/), neStO belancevina (OkO 50/), malO SeCera (Svega 0k0 lO/o), celuloze, masnih n1ateija, visoke kiseline i drugih farmakodinamski manje-vise .indiferentnih sastojaka.
Salep 1 tipicna sluzna droga. Dejstvo salepo,,e sLuzi vlo lagotvor no i korisno. s,,ojom zilavoscu (viskoznoscu), dajuoi uvanjem u vodi guste, zilave, leplji,,e, koloidne rastvore, salep na sl,uzokolii obrazuje neprekinut film i time pokriva, z, lati i st!iti, na taj naci ulafuje razne upale sluznice i tako smiruje bolove, zbog cega se salep u naucnoj medicini vekovima potrehljava kao lago, neskodljivo, efikasno lekovito sredstvo za lecenje upala sluznica creva i ieluca, pre s11ega protiv raznih katara i proliva, osobito

decjoj praksi.

SE OD SALEPA PRAVI LEK?

Salep se najcesce upotreljava u tzv. salepove sluzi, bilo da se pije i1:i oliku kljzme (kl!istiranja) kao lago sredstvo protiv crevnih katara s proli\ima, osoi to dece. Prema propisima JugolovenSJke farmatkopeje, nase apoteke spravljaju v sluz kad zatreba, na .recept lekara, na ovaj nacin: 1 g salepa prahu i 1 g laktoze (mleenog secera) dobro se pomesaj. i smesa stavi u izmeren bocicu. SmeSa. se pokvasi sa 2 g alkohola, promesa, prelije sa 15 g kljucale destilovane vode, dobro prom u 6ka, zatri.m se malo-pomalo dodaje ostatak kljueale destilovane vode do ukupne teblne od 100 g. Tecnost se cesto mucka dok se .potpno ne ohladi i . stvori jednolika, gusta sluz. Ovako spravljena sluz vrlo kovisna i lekovita, ali deca nerado i . Zato se pre upotrebe u i mora pomesa~ti sa sokom od .r ibizla, pornoandZe, limuna, visnje ili nekim drugim ISredstvom za osvezavanje.
Salepova cokolada. - Francuska i neke druge farmakopeje d ovaj propis za spravljanje leka-poslastice, pijatne za upotrebu, za razHku od cistog salepa koji ljutav i otzan, zbog cega ga mnoge osobe, pogotovu deca nerado piju: 30 g cokolade ra'Stopi se na lagoj toploti, doda 1.000 g salepa u obliku fi.nog praska, d promesa i jos toplo i2'Jlije .r azne olike: ribe, Z\'ezde itd., vec prema decjem ukusu.
>JSalep<l. - Od Maroka i Balka11 do lndije S l se pije kao sredstvo za uiiva1tje, poslastica i hranljiv napitak, tn.arpCito medu muslimanima.

Salep dgo kuvan vodi ili mleku salebdzije oslade medom, zacine aroma ticnim biljnim pra~kovima kao, na primer, c:tumblrom (Zingiber), i&otom (Zedoaria), galangom ili cimctom i toce ga da se pije vuc. Veruju da salep dobro sredstvo za jacanje. Salep neskodljivo, hranljivo i zdravo pice i lako svaljiva hrana ciju upotrebu kod nas treba propagirati. Steta sto se u nas ne toci vise sa, l ep.

SALP

591
.Do~atf:ni !etnj i decji prolivi~ ~esto krvavi, i sve posledice koje se naknadno Ja''lJa~u, ~ uvek s cesta pojava !Das. Zbog toga se preporucuje, pre svega, .~~ seli~a. gde nema apoteke da svojoj domacoj iljnoj apotectllmaJ 1zvesn kolicu salepa, zlu ne trebalo.
DA LI SALEP SKODLJIV, OTROVAN?
Nije~~n sastojak salepa nije skodljiv. Analizom samlevenog sumnjivog salepa, kOJl s u n godinama dostavljall!i na ispHivanj.e sudske i druge vlastj ta!kvih s hleajeva da i pojedinoi, lltvrdeno da salep mje Cfi.st, bllo l poslani materijal uo~te nije bio salep . Sto ~u neki potro~aci limali manje Hi vece tegobe, cetvorica s u i umla, to nije bilo od saJepa, nego od prime~anog mrazovca (latinsk!i Colchicn autumnale), domace vrlo otrovne, a~i vaine lekovite biljke koja, takode, raste velikom rnno~tvu na livadama zajedno s kaeunima (jedna d druge), od kojih se dobija salep. rtole mrazovca se razlikuj od krtola kacuna ('sa1epa): obavtl.jene s rnrkom ljuskom, msu sluzavo jurtave, nego su gorke i ljute, na trb~noj, ravnoj st'rani imaju brazdu i dr. Mrazovac se u raznirn nafun pedeltima razlicito naziva. U veeem delu Srbije najce5ce ga azivaju vo~ak ili volovocak eesto i jesen.ji kacunak zato ~to jescn cveta. U Bosni cest nazi'V balucak, balSika, vranji luk i sl.

ZBOG CEGA SALEP CESTO FALSIFIKUJU? Salep uvek bio 'Skup se, kao i -sve drugo skupo lekovito bilje, cesto i aznoJ.[ko talsifikuje. , nesaml even sa!lep nemoguce falsifikovati, jer se lako prepozna i razlikuje od drugih slicnih krtola. Medutim, kad se samelje, lako ga falifiko'\ati svim i svacim r i samo stucnjaci rnikroskopa i specif.ienih herni~s'lcih reakcija mogu otkrit'i .primese i fa1sifiikate. Eto zbag cega ne treba kupovati samleven salep, os,im u apoteci gdc se pre pustanja u promet i mlevenja podvrgava strogoj kontroli farmakognosta. Na:ucni saradnici i asisttenti Instlituta za proucavanje lekovitog bilja u Beogradu, kao vode ekipa za istrativanje medioinske f lore, zajedno sa st!Udentima farmacije svakog leta na ram.im naSim planinama otkrivaju neko bogato nalaziste prvokJasnog sa lepa kojim snabdevaju Biljnu apoleku Beogradu.

JUGOSLA VIJ POSTALA IZVOZNIK KVALITETNOG SALEPA

Turska, I ran, .;. Grcka s ve'kovima glavni izvoznici najboljeg salepa. 1 nas salep do 1912. god. isao p 11eko Saluna i bio odatle izvozen kao Solunski, grcki ili tuski<< . Posle 1918. god. krtole kacuna vadene s na~.ih planinskih suvata Makedonije, Bosne . i Sblje izvozene su kao jgosloven ski salep.

592
Me~utim, strani trgovci-kupci, da nam salep lo~ijeg kvaliteta

LE.CENJE

BIUM

stalno su stavljaJi opravdane pimed be (gorak, n5prijatnog mirlsa, mutne , nejednolrican) nego turski iz. Smirne i Carigrada. ZahvaljujuCi ravaru i cuvenom biljaru Samju KSmu iz Foee (umro pre nekoli1 ko godina) , uspe smo da se na inostrano drogisticko tniste nojavimo sa kvalitetni1n salepom kome niko Vlise nije stavljao primedbe i izrazav, nepoverenje. evo kako to . Svakog leta Smajo bi krenuo u l nu karavanom konja natovarenih velikim kotlovima. Na pasnjacima Zelengoe, Volujka, Maglica d drugi planina cobancici u vadili krtole kacuna i prali u hladnoj vodi, Smajo i ih bario jedan rninut kljucaloj s ur.utki. Na taj nacin ,nistavao enzime, dakle, vrsio sterilizaciju ili sta!Jilizaciju. Tako uspeo da dobitje salep sveble , !prijatnog mirisa na kumarin. Zbog te steriJ.izacije salep se nije k vartio i nije bio gorak. Smajo govorio da to video pre rata kad iSao na hadlJiluk svratio Tursku.

ZBOG CEGA

POTREBNO

ZA~TITITI AcUNE

U PRIRODI?

Zbog nagle, nerazmne i nestrucne eksploatacije kaeun na Balkanu i na BHskom istoku mestimicno veoma proreden. Ima i takvim pla.ninskih suvata na kojima donedavno kacuna bllo tako mnogo kao da ga neko posejao, ali ga danas opste nema ili ostao nelci struk na nepristrupacnim mestirna do kojil1 rusilacka noga covekova jos nije mogla krociti: ~to najgore, unistene s bas na}vamije vrste kacuna, one .koje daju okrugl aste ili jajolike knrpne krtole. samorazmnozavanje ka6una ide Y rlo sporo. Na zalost, gajenjem kacuna za proizvoclnju salepa jos se niko ne bavi. Kad se tome doda da su kacuni vanredno lepi, pravi u kras li.vada i pasnjaka, da ih izletnici ( njihov broj iz godine u godinu sve veci naporedo s parasto motorizaaije) nemHos11dno bem - onda s asvim razumljivo zasto i nas i strani zakoni za~tit1i prirode zahtevaju bilo :potpunu bilo de limicntt i pO\'remenu zastitu OWh divnih dekorativnoih, lekovitih i
hranlj~vih biljak~.

Nase ekipe za poucavanje medicinske flore J.u goslavije mogle s doci do zalosne konsta-tacije da s ke.cuni najvlise stradali Sriji, Makedoniji i Bosni za vreme d\ra S\'etska rata.

IZGLEDAJU

AcUNI

OD KOJIH SE DOBIJA SALEP?

Ka6uni s domace, \'rlo lepe, saroke, ma le ali dugovecne zeljaste blljke. Listovi su zeleni, socni, d [ imaju paralelne nerve. Cvetna drs.ka prava i na gorn jem delu nosi kitu vanredno lepih, neprav.ilnih cvetova, veoma razovrnill boji, jos 'Vise oliku ~ velici!Illi; na divne sarene insekte. Zbog toga bogatstva i Saollikostsi tesko razlikovati pojedine vrste kacuna. Kacni oveta~u od p:roleca do polo'V1ine leta, sto za visi od nad1norske visine. Dbljka ima nekoliko tank korencica i d v k r t 1 (dva krompirica). Ona krtola iz koje prolece izbila nadzemna staljika veca, ali

SALEP

593

s mefurana, m eka i tamna, pored nje manja, ali sona , j edra, vrsta , u , m ta da i sve tla. K:1ko le t.o odiee, tako mlada krtola sve vi ~e krupnja, s ta ra kopni i un1ire. Krtole su r azlicitog oblika i veblcin e . Jedne su j ajolike, druge ~apa

sto racvastc. OkrugJe krtole su velic J ne sitnij eg orah a. One se vBe t1 aie i od racvastih vrsta, premda s u i j edne i druge j i ste lek ovd te vrednosti. 1. - k r u g l k r t 1 daju ove vrs te kacuna : Orchis morio, Orchis m il i taris i Orcl1is mascula. Svi imaju crvene ljubiaste cvetove i uske li s toYe. Plata11tlze1a bijolia ima bele mirise cvet ove i ovalne Listove. . r s t s t k r t 1 se dobijaj, u od kacuna: Orchis maculata i Orcl1is latifolia. U prvog su listovi pegavi, u dugog ~irok.i. Gy mnadenia ima uske 1istove i ljublaste cvetove. Kod nas najvi~e katuna ima pla.niinslcim Livadama i pa!njacima tsuvatima), es to mnos tvu, jedan pored drugog, zajedno sa mrazovcem,
~emeri kom

lincuom.

NARODNA IMENA
Narod na ziv'l Or chis morio L ovim imenima: vra.na:k, vr~jak, gorov cvij et, gorocvjjct, divji krornpir, di~ea mosnjica, jurjevica, jurjevke, k u n i n i , kaeunak n1i r is11i, kaji jezik, kokotek, kukovec, kukovica, kukovca, m argar id, otroenik, .pasja , p.asja muda, pasja mudanca, podrimunak, salep} salep-kacuak1 cepetec, ceptec. Orchi s militaris L. Ilalod naziva: kacun, kacunak, kukovec moS.njica, podrimuna k, cepetec, celadasta kukovica. Za Orchis ma.scula L . .narodna imena su : mled ac, salep-kacunak. Za Platanthera blfolia Rsich. narod daD ova imena : vimenjak, volovod, gorov cV'ijet, dragoljub, konjske uSi, lijepa osplca, lije pa frajla, lisija muda, mali volovod, muhovnik, musnik, popovi mudi, trolista, trope mudan, turski perin, cepetec, e~uljika, spajka. Orchis maculata L. narod naziva: zgancek, iukrstova nlka, isusova rukn, isusova ~aka, kacunak p egavi, kriiac, knifni koren, k.rstenica, krstova ruka, krstova saka, krs toruka, kukaviji vez, kukavini vez, kukovicno perje, sa rulj a. Orcl1i s latifolia L.: kacunak, moSjica, sirokolista lwkavica. Gymnadenia c07'lopea R. Br.: vranjak (Vu.k), vranjak orveni ild uZasti, koijica, Hjepi p oljs k.i m, m os nji ca, mu~ja ku.kavica, pukovca, svraiji luk, crven i vranji luk.
R

1 SPRAVUANJE

Vadi se samo mlada krtola sve dok kacuni cvetaju. Obueni ljari \'ad e i p o~lc cvetanj a, j er tada pr1 inOS veci poto m.lada krtola U tO veme krupnija, a li _ mor a p aziti da se ne kopaju krtole drugog, nelekovitog ili olrovog i lja. Narocito treba paziti na mrazovac. Da i se sp recilo uni~ tavanj e kacuna na prirodnim nalsti.ma, treba i n a is to mes tu vaditi svake p ete godine.

594

LBCE.NJE BIU t::M

Iskopanc krtole se ociste od zemlje, operu .u hladnoj vodi, n anizu na konac ili stave .u mre.Zu, spuste u kljucalu vodu, podrie nekoli.ko minuta dok voda p onovo ne prokljuca i se vrelom vodom popare. Zaim se sto p rc suSe na. promaji, suncu ili snici na temperaturi od 70. Pomocu kljucale vode krtole gube neprijatan zadah i gorcmu koje one maju svezem stanj u, br:le se osu~e, skrobna zrnca se pretvore lepa!k, usled cega osusena krtola (salep) postaje prozirna i rotasta. Nepoparene krtole se vrlo sporo suse, pota mne i obicno poplesnive pre nego sto se potpuno osu5e. ll voda u n i s t i n z i i takav s alep se m oie vrlo dugo ouvati. Naj,rise salepa izvozi Bosna. Pasttiri s u glavni sakupljaci. Racionalnom i strucnom organizacijom sabiranja i ra.mnnozavanja kacuna mogli bismo izvoziti jos vise salepa.

IZGI .. ED

OSUENIH

KRTOLA SALEPA

Okruglaste, srcolike, katkad kao saka ili sapa racvaste, v 1 t v r d , r z s t i ' 'eoma t sk (izgledaju tkao sljunak), na povrsini pomalo . pro.zine k r t 1 , dugacke 1-4 , debele 0,5-3 cm. Na vr.hu imaju ig od stalj icinog pupoljka. ipOvsini su nepmvilno brazdaste, jarnaste, mestimdce mrezas. t o naborane, katkad opet skoro glatke ili malo rapave. su s ivo-mrke ili belicasto-zute. Vrlo sluzastog i ljutavog su k s . Bez miisa. ODAKLE POTICE tNAZIV SALEP? Salep od persijskog sahlep ili schalap = 'Sluzav, n;iv i za krtolice i za topli zimski napitak koji ISe od njih spravlja, ilo od vrste roda Orchis ili od .b!Skih Gymnadenia, Ophrys ii Platanthera.

SANTONIN
Santonin gla,rni anthelmJilnftJiCni sastojak biljke Artemisia cina Berg Com positae (trava od glista, g1ilstaj ivica, glistnik, us, citvar). dugovetan grn1ic polupustinjskih stepa Kazahstana. Santonin vrlo dobro s redstvo promv glista, na pantl}ieare nema dejstva. Pod dejstvom santon..ina gliste ISe uznemire .i povlace donje de love creva odakle se lako izbace nekim :sredstvom za oiscenje. Santonin se ne sme da\'ati duze vremena, jer se sporo lizlucuje iz organizma, niti dozama ve6im od onih koje prepise lekar. U lucaju trovanja santoni]nom dolaZJi do poremecaja vida: bolesnik vidi sve predme te zuto obojene, more da doc.1e i do znakova oboljenja pribora za varenje. U takvirn slucajevima potrebno bolenika uputiti radi ispiranja ze]uca i drugih mera.

SAPUNJACA, BBLONOGA, SAPUN-RAVA...

595 SAPUNJACAI BELONOGA, SAPUN-RAVA, SAPUN-KOREN, CRVENA SAPONARIJA

SaponaYia officinalis L. -

Caryophyllaceae

Sapunjaca dug~veena. kitn~asta, ukrasna, zeljasta blljka, visoka 40-80 . Ima lepe UZICastcrbele kite cvetova, zbog cega se gaji kao cvece. Cveta prek celog lera. Cela biljka ima sapono21ida ti zato, kad se trlja S vodom, jako peni. Koren se kopa od jeseni du proleea, listovi junu pre cvetanja ili kad biljka poone c\retati. Koren dugacak vise od 1 , debeo 4-6 mm. Uzdui malo nabora , spolja sivo-mrk ili crvenkast. Kora se more lako skinu ti. Stoloni (rizomi) imaju svuda naokolo cvorove od dva nas.pramna pupoljka sa oziljcima od otpalih nadz:emnih stabljika i korenja. Rasprostranjenost. - Sapunjaea raste vlainim peskov.itim mestima, osobito recnim obalama, nanosima i nasipima. Gaji se u nekim zemljama sredJje Evrope. Droga. - Koren (Saponariae rubrae radix). Droga se sasto}i od komada ctebeJih do 5 mm, valjkastih, azgra.a tih, svetle mrkocrvene . Koren saponarije 111 prelomu ne sme biti vlaknast. L u m se na preseku vidi kamija1ni prsten, izvan njega bela kora, unutra kao 1 i m u n zu t d r v , vr'lo slabo i nejasno zrakasto iScirano. U k u s najpre sladunjavog i nagorkog, kasnije ostavlja osecaj ljut.ine u gr1u. SAPUNJACA: . CVET; . PRESEKKORENA VIDEN LUPOM; . KOREN Zamene. - Razne vrste gipsofile i.maju krupnije i belje korenje. U njima ima vise saponozida. Sastav. - Ima do !/ s n z i d , malo smole i gume. Saponozid saponij e sa\Stoji se ug1avnom od neutra1nog s r u r z i d , manje iz s r u r z i d n k i s 1 i n . saponozida su otrovna. S vodom saporubrozid daje ko1oidan rastvor koji ima sva S\jstva saponizida: peni. izazi,;a hemolizu eritrocifa, truje ribe itd. S \dom iskuvan koren daje tecnost .koja muckanjem oilno peni. Upotreba. - Sapunjaca se daje kao espektorans, slicno americkoj drogi senegi. U svetska rata, nedostatku senege i drugih prekomorskih saponozidnih sirovina, siponarija, jaglika i jos neke domaee droge bile su upotreljavane u Evropi vi~e nego u mirno doba.

596
treljavaju

LBCBNJE BlUEM

L i s t v i '' t '' i s tako<1e sad t"Ze mnogo saponina i upose u istu svrh.

Narodna imena. - Osim spomen tih, evo ~ nekoliko narodnih imena: vi li sac~ penavacJ penu~avac, penjavie , -sapuni'ka, sapunka, sapun-cicak, safunica, safunjaa, slinarica, soptica .

SARSAPARILA, SASAPARILA, SAPARINA, ZAPARINA, BELA

Upoteljava

se ossen koren (San:a parillae radi) razruh vr-sta Snzila~t

iz porodice Liliaceae.

U sarsapar.ili ima s n z i d . skroba, oksalata, vrlo malo etarskog l, Qko 1,2/ s m l , ~ecera i d. U drogi ima jos i sitosterola, st ign1asterola, sitosterol-d-glikozida i jedne dikarboksi-kiseline, tzv. sarsapinske kiseline. Delje diuretico i ctijaforeticno; utice promet materija.

SASA
Anemone

pulsatilla L. (Pulsatilla vulgaris Miller) -

Ranunculaceae

Izgled biljke. - Sasa dugovecna zeljasta biljka , visoka 20-40 . ] bi1 jka, osobito dok m lada, obrasla sivim dlakama. Rizom s nazan, vBeglav, skoro crn. Listovi s vrlo kitnjasto dvojno i trojno perasto d(;ljeni. Iz rizoma izbija jedna \rise pra,,ih staljika sa jednim cvetom na \'rhu. Cvetovi s u gu sto obrasli cpavim srebrnosiv.im dlakama. Cvetovi s ljubicasti, uspr'ni ili m.alo povijeni, s pocetka zvonasti, kasnije se ra~ire. Cveta vrlo rano, martu i aprilu, kao jedan od prvih divnih vesnika proleca. Rasprostranjenost. canim svim mes tima. Svojstva. pa~njacima,

suvim livadama i

~t

na sun-

Cela blljka

ljutog

kusa,

otrovna, izaziva pJi.kove i rane.

Upotreljava

Droga. - Nadzemni d eo iljke cvetu (Pulsatillae herba). se syeza iljka, jer ssenjem brzo gubi lekoyitost.

Sastav. - Ziva biljka sadrzi ranunkulin, 1 koji se prili:kom su~enja brzo 1.spada protoanemo11.in li gHkozu, zat'im s e protoanemontin razlaze na neaklivno jedij enje anen1onin i a~nemonovu k.iselinu . U sasi ima malo saponinn, tanina i smole. Upotreba. - (Vid. Fitoncidi). Protoanemonin, istina, ima velik antiak terij s ku moc, a1i otrovan i za eoveka: izaziva plikove i rane. Zbog toga se ne preporucuje upotreba sase za lecenje, pemda se i nas i inostranstv ronekad Jrot'listi u naodnoj medicini, a li gotovo uvek .s lo~im ishodom.

ZaAtlta.- Sasa prirodi za~ticena kao retko lepa dekorativna iljka. Bela sasa iH b1eberina ( nemorosa L.) i f.uta sasa ili tuca brebe1ina (A11e1none ranunculoides L). imaju slican sastav i otlrovne su kao .i

pJavicasta sasa.

SAC, SINJ. SELEN. SBLIN. UUPCAC. ..

597

Narodna imena. - pulsatilla naod naziva: velikonona ro!a, velikonocnica djedovac, dremandeda, drcmideda, dremnidedo, demnice, zv , kosmatjnec, kcika, ljubicasta sasa, macica, sasa (Vuk) ukund~da, spankclci, sukundeka. hne1none nemorosa u narodu nazivaju: bela breberina, bijela sasa, ijela sumarica, J<ristusove s.rajcice, marijin kozuheek, otrov-sasa, otrovna sasa, sasa bela. Za . rarnculoides su ova narodna imena: i.uta breberina, zuta s umarica, konopl ica, pe tlov~e, petlovciCi, sasa i.uta.

SAC, SINJ, SINJAVICA, SILINA, SIRISTARA, GVAD, VROLIA, MOBAR

I satis tinctoria L. Cruciferae

Sna.Zna, razgramata, dlakava, plavicasta dvogocLisnja zej a:sta biljka, visoka 100-130 . Cve tovi su sitni, Zti, <Sakupljeni na vrhovima grancica. Cveta maja i juna. Raste pored puteva i na drugom neobradenom zemljiStu. Ljutog ukusa kao i druge krstasice, jer ima sumpornog heterozida, deluj e slicno enu i slacici. U listu ima do 400 mgo/o v.itamina , sto obja.Snjava upotrebu saea protiv skorbuta. Ima i heterozida indikana koji hidrolizom daje indigo (ivi t, plava, sinja ). U listu 1ma n eDZiima izataze koja izaziva zgusa vanje elancevina, zbog g se ponegde jos upotreljava za podsiravaje mJeka zagrejanog na oko 8S :>C (otud i ime siriStara). Za lek se moze upotreblti samo presJn lit, jer susenjem izgui sumporne heterozide.

SELEN, SELIN, UUPCAC,

Levis ticum oficinale Koch -

MILODU

Urnbelliferae

Veoma mirisna, trajna zeljasta biljka, visoka do 2 m. Koren vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamnozeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Cvetovi su udrufeni stitaste cvasti sYetlol.ute . Plodo,,i su pljosnati, 6-7 cm dugacki, sa ostrim rebrima. Gaji se vrtovima i cesto podivlja, osobito planins kim predelima. Droga. - Koren i plod (Levistici radix et fructus). Sastav. - U korenu i plodu ima do l<~Jo etarskog ulja, kome glavni sastojaJk terpineol. Ima i smole, gume, tanina, secera, skroba i r~n~ih kiselina. U liscu ima do 100 mr;o/o v.itamina . Upotreba. - Prijatan, aromatiean i ezopasan diuretik, stomahik i karmina tiv. Cesto se daje zajedno sa drugim stitaricama za leeenje organa za varenje, mokrenje i disanje. Upala mokracnih puteva: 20 g korena selena, Hsta breze i medvee!eg gozda, lanenog semena i si tnke. Dve supene kasike ove smese na 300 g klj ucaie vode i posle dva sata od.liti i popiti obroka toku dana.

598

LECENJE BIUEM

Ostala narodna lmena: belestika, velefdin, velestika, lesandrina, Jubcac, ljubacac, milobud, miloduv, trojevac.

SENA,

ASIJA, ALESANDRIJSA

S ENA, SENEBLET, SENANIKA

listi6i od nekoliko vrsta Cassia (L eguminosae) koje rastu od Sudana do Ir&na. Sadrfi antrahinonske derivate. Sena se upotreljava kao g Jaksans. S licnog, ali azeg dejstva su mahune od istih vrs ta.

Osu~eni

SENA (SENNAE FOLIUM): - LIST OD CASSIA ANGUSIFOLIA, INDUSA SENA: - ACUTIFOLIA, ALESANDRIJSA SENA; --. ANGUSTIFOLlA ARAPSA SENA: D-C. OBOVATA' LISNA DRSA F - STAUIA. - SVE U PRIRODNOJ VELICINI. - POPRECNI PRESEK ROZ STAUiU OD . ACUIFOLIA. G POPRECAN PR.ESEK ROZ USNU DRAU OD . ACUIFOLIA. 12 PUTA UVECANO.

S ENEGA. KVILAJA.

SIUEVIN ...

599

SENEGA, SENEGALSK I RSTUSAC, RI ZIJINA RAVA

sapaninska droga koja po tie od korena i korenov.ih gla,,a seeroamcnicke ilj ke Polygala seega L. Polygalaceae. Scnega nas ces to u ptreljavana saponinska d roga. U malim dozama (0,5-1 g) senega ima e kspektorantno dejstvo, - 'Jecim (2-6 g) emeticko. Umesto senege u nas sc prcporuc uje potreba izoma i korena jagorcevine, jer .ima isti llen'lljski

Senega

sas ta v i is to farmakodinamsko dejstvo.

KVILAJA,

N,

SAPUN-KORA

Kora od juznoame ria kog drveta Quillai a saponaria Mol . - Rosaceae. Ima clo ISo/o sapon ozida . Upotrejava se kao senega i jagorcevina.

SIUEVINA, DEVESIUE,

CRNOBAJA PLANINSA, SUDNJA, BROSA

Peucedanum ostruthium Koch ~ki m

Umbelliferae

Trrajna zeljasta, veoma m.i!nisna b<iljka, visoka do 80 . Raste planin1ivadama. Ima d ebeo razgranat rizom, Splju staljiku, j ednostruko ili clvost roko trodelne listove i velike nejed.nake cvasti bele ili ruiieaste .

S IU EVINA

600
Cvcta od juna do avgusta. Plod

LECENJE BIUJ!M

krilat. Upotreljavaju se rizom i cela biljka (lmperatoriae r/-:.izoma et herba). U rizomu ima 0,3-I,So/o etarskog ulja (sa 950fo terpena) i gorkih kumarinskih jeilinjenja: imperatorina, izoimpe1atoria, ostn-itina rieucenina ri dr. SHjevina deluje slicno U1kvi, angeliki i srodnim ilj kama iz porodice stitarica: karminativ, iliuretik, ekspektorans, sudorifik i, pre sve.ga, ka0 neskodlji\70 zeludaCQQ 5redstv0. Slicnog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste istog roda koje rastu nas i narod ih naziva, pored spomenutih imena, jos i ovim: Peucedanum officinale L. (devisinj, divlji koromac, m oracina, pukovica, trava od zuba, silj,) . alsaticum L. (zuckasta siljevina), . carvifolia Vill. (relenkasta silje,,ina, korevina), . cervaria Lap. (jelenski koren, jelencica, protivak, bela siljevina, trava od metilja) i dr. Sve se ove wste cene u narodnoj medicini kao sredstva zn jacanje (otud im i ime siljevina), jer svojom gorcinon1 i etarskjm uljeri (terpeni) pojaeavaju lucenje zeludacnog soka, povecavaju apetit, olaksavaju vareje hrane i uopS.te p0\10ljno deluju na organizam.

SITAN PELEN, BANATSKI PELEN, ISTOCNI ILI RIMSKI PELIN, ODSENAC

Artemisia pontica L.- Compos.iitae

Sitan pelen ima sitno izdelj ene, gotovo bele lilstice od dlaka mekill kao parnuk. Gaji se Italiji i Francuskoj, jer sluzi za fabri~kaciju gorkih rakija (absent, vemut). Sastav i upotreba su isti kao oicnog pelena, ali .izgleda da manje skodljiv, jer svom etaskom ulju ima manje otrovnog ketona tujona

SITNICA, SIPANICA, KILAVICA

erniaria

glabra L. -

Saryophyllaceae

Kod nas ima suvim i pescanim mestima. Nekad obraste kan1enu kao mahovina, jer nema uspravnih staljika. Si~tnica mala, n eugledna, kozmopolitska ljka. Staljika zemlji polegla, do 20 cm dugacka, veon1a r~granata, ima '' rlo sitne, jajaosto-duguljaste, naspramne, gole (Herniaria glabra) ili dlak~ve (. /1.irsuta) histice celog oboda -i bez drske. Situsni, jedva primetni, neugledni zeleno-zuckasti cvetiCi skupljeni su desetak zajedno pazuhu lista. Sveza bilj ka nema mirisa, suva i r i s slabo na k r i n. U k us nagorkog i nesto malo lju1og i slanog. Gajenje, razmnoiavanje. - Preporucuje se razmnozavanje sitnice zapustenim mestima, jer se kod nas nikad ne sakupi dovoljno, se mora u\ziti. Nema nik~ih zahteva pogledu zemlje i klime. Sitnica svuda uspeva. Najbolje razmnozavanje semenom na mestima gde divlje raste: na lakim, pes-

SLATA

PAPRAT, OSLAD .. .

601

ko,itim zemlji~tima. Seje. se rano prolece oma~ke redovc na razmaku oko 30 . Jedina obrada sastoj i se cis6enju od korova. Za 1 hektar pot n 3 kg semena. lijaYost sen1ena traje oko 2-3 godine. Procenat klija\sti

Gko

7; 0

Berba. - Sitnica se leti, za vreme cvetanja. Bere se cela biljka u C\'e tu. Ne treba ~ cupati iz zemlje, jer sitruca dugovena biljka, nego ~ triCi makazama. Iz istog korena izbljaju narednih godina nove biljcice. Uzabana biljka se ocisti od zemlje i susi pod krovom promaji. Od 5 kg siro\te dobija se 1 kg suve biljke. droga, na primer u cajevima, poznaje se delicima oble i koncaste stalji'ke, sitnim listicima i cveticima. Poznaje se i ukusu, mi risu i mnogobrojnim oksalatnim druzama koje se mikroskopom vide u listu. Sastav. - SadZi oko 3:()/u t r i t rp n s k g s n z i d , koji se hidrolizom razlaie na kvilaja kiselinu, ramnozu, galaktozu i glikozu. Ima k um r i n i njegovih deroivata: u 1 i f r n i h r n i r i n (metil-umbeliferona). Sadrzi k v r i t z id , r u t z i d i drugih flaYonoidnih heterozida, do 0,60/ cvrstog etaskog ulja i vrlo malo alkaloida nepoznate SINICA grade. Upotreba. - Upotrebljava se kao (oicno pomesn sa lis6em medvedeg grozda) za lecenje urogenitalnih orgaa, kao diu,r etik pri oboljenju besike i stvaranjLt k amenciea. Re<1e se daje obliku ekstrakta ili sirupa. . Metilnbeliferonu se pripisuje umiruju6e dejstvo droge na muskulaturu mokracne besike. 1. Diuretic11i : 10 g s.itnice, breze i korema zecjeg trna, 30 g llista med,,edeg grozda, 1 g persunovog ploda i nane. Dve supene kasike sme~e popari se sa 400 g kljucale vode, ostavi 2 sata i pije umesto vode. 2. Upala-1nokracnih puteva: 20 g s.itnice, breze, medvedeg grozda, koena selena i lanenog semena, kao pod 1. . Cistit: 40 g lista breze i medvedeg grozda i 20 g sitnice. Tri supene kasi.ke na 1 l ita:' kljucale vode, < pod 1. Ostala narodna imena: janjee zelje, jarica, jezero-zrnatka, priputnica, travn od kile, turska zitnica, tllrska trava.
SL
lse~ena

PAPRAT, OSLAD, SLADIC

Polypodiaceae

Polypodium vulgare L. -

Slatka paprat vlo rasprostanjena biljka. Raste sumama, na stenama, panjev.ima i s tarim zidovima. Iz podzemne, oicno vodoravne staljike (rizoma) izbijaju veliki, u spravni, kozasti, perasto izdeljeni listovi, dugacki 20--40 .

602

LECENJE. BIUBM

Droga. - Rizom, sa koga su odstranjeni ostaci lisnih drzaka, korenje i ljuskas ti listiCi (polypodii rhizoma), dolazi u promet u ko madima dugackim 4-12 cm, debeJim 3-8 mm i nesto splj o~ten.im. Na njima se s gornje strane isticu tupim kandzama ili trnj.u slicni ostaci drzaka, s donje oziljci ods tranjenih korencica. Rlzom spolja tamno mrkocrven, iznutra s v t 1 z l n - ako n.ije star. Droga slabog, neprijatnog mirisa na uzezeno ulje. U k u s s pocetka slatkog, za tim ljutog i nagokog. Zbog slatkog ukusa, mnogi, arocito pastiri i deca, kopaju rirom i sirovog ga povazdan jedu (otud naziv slatka paprat). Sastav. - Slatka paprat sadrzi do 4D/o t n i n , s mole, o ko 8/ m asnog ulja, oko 5{)/u secera, ma'itola, do 200/ g 1i r i z 1 i n , zatJim skroba, be1a cevine, sluzi i kalcijum-rnalata.
U narodu slatka papr.at sluzi kao e kspektorans, antia~5 tma tik i diuretik; drugim laksans. Leklerk (1912) tvrdi da ga s s pehom potrelja\'aO kao holagog i da sva droga aktivnija od svezeg rizoma. U skolskoj n1e dicini se danas malo ili nikako ne upotreljava, nekad davan za lecenje obolelih organa za disanje, narocito protiv bronbltisa i tuberkuloze. - Slatka pa prat deluje slicno slaktom korenu. Hronieni zatvor: 20 g slatke papratri., 10 g sl atkog korena i 5 g agelike pomesa se kuva poklopljenom sdu 15 minta, ostav.i celu noc, zasladi medom i izj.u tra pre jela odjednom popije.
lpotreba.

Ostala narodna imena: blag-paprat, dubnja pa~prat, dubova zelenica, kapljaeak, lezibaba, mali praprot, .paprac, papraca, sladacak, slatka bujad, sladovec, slatka poprat, tuina t rava, tu.ni koren.

SLATKI KOREN, SLADIC, SLATKO DRVCE, SLATKO BILJE, GOSPINO BILJE, GLICIRICA

Glycyrrhiza glabra L. -

Papili'onaceae

Sladic dugovecna, vrlo otporna zeljasta biljka sa izvanredno snainim, razvijenim i zilavim, drvenastim korenovim ISistemom, koji zalazi du1boko U zemlju obrazu}u.Ci u njoj jaku i s1ozenu mrezu Zila ~korenja i stolona, rizoma). Moze doziveti starost do 20 i vise godina i tada se moze dobiti vi~e od 5 kg > 'korenja od jedne biljke. mnogoglavog, vi~ekrakog, snainog, odrvenjenog, otpornog i debelog rizoma izbija na povrSinu zemlje nekoliko staljika, okomito zemJju post ili malo razgranat koren, vodoravno i koso kroz zemlju na sve strane se sire i ganaju stoloni, podzemne vre~e. Stolona obicno ima 2-5, ali se i u zemlji dalje granaju i sire. Vodoravne vreze, koje su lize povrsini zemJje, na pojedinim mestima tz clankova, sHcno zt1baci, obrazuju nove biljke na taj nacin sto izad iemlje daju stablj.ike, okomito zemlju 'korenje, vodoravno i koso nov mrezu s1olona. 1 tako se iz godine u godin u taj lanac razmnozavanja siri na sve strane, sladjc se spontano razvija vegetativnim ptem veoma brzo i posle nekoliko godina pocinje sve brie i da osvaja sve vece povrsine zako-

rovljavajuci zemljiste tolikoj meri da ga moguce uniStiti.

posle vrlo tesko, mestimicno i ne-

SLAI

KORN,

SLADIC. ..

603

~ stolonjrna se javlja tanko korenje razlicite dejine i duzine. na koren~u ktolasta zadeljanja, slicno kao i na karenju drugih bil!jaka iz iste P?rod1ce. ~z: tome, ~ladic vezuje indiferenlni attnosferski azot i na taj naCin popravlJa 1 obogacuJe zemljiste azotnim jedi.njenjima.
. Iz rizo~a, k~ji ~ i5pod same .po.vrsine zemlje, svakog proleca izbi.fa n ekoliko stalJika VIsokt. 1-2 m. DlVlJa, osobito gajena iljka, u gustorn sklo~u. obrazuje z i n i t s k r h d n s t r, koji na prvi pogled l1c1 mla du bagremovu surnicu.
StaJji.ke s dcljine malog prsta, zilave, drvenaste i otporne, obrasle liscem koje slicno bagremovom, ali sitnije. Obicno ima 13 perasto rasporedenih liki. One s d cele. Lisce pod prstima grubo i vrlo lepljivo. Cvetovi s sitrri, ljubicaste i graderui kao ostalih papilionacea. Casica cevaJSta, dvoz.uba i zupcasta. Kunica ledoljuicasta. Ima 10 prasnika, od koj ih jedan slobodan; iznad prasnika se vidi povijen gornji deo tucka. Plot.l mala mahuna mrke , pljosnata, vrlo cvrsta ~ 1cozaSita, v i gruba pod prstima. Cveta l i avgust.

Latinsko lme sladica ili slatkog korena Glycyrrhiza glabra. Potice od rckog glykys=sladak i rrhiza=lkoren koren biljke veoma sladak. Glabt'a na lati!I1Skom znaci gola. narodna imena u nas kz na to da narod zna da korenje ove I biljke slatko, da lici na mali bagrem. se vid.i i iz stranih imen a: solodkovij iJi Jakiricnij koren (ruski), liquirizia (tal.) reglisse (franc.), liquorice (engl.), Sssholz .(n.) i dr. Rasp-rostranjenost sladlca kod nas. - Sladic sam dosad zabelezio kod Sla nkamena, Beocina, Cerevica, Kanjize, Novog , Horgosa, Male Dale, Srpskog Krstr!l i jos na ne~im mestima z Tisu prema madaskoj g1-anici. Na Sajlov:u, b1izu Novog Sada, ima podivljalog sladica visokoj peskovitoj oba1i s tarog rukavca Dunava. Pocetkom n 1948. nasao sam neko1iko stotina strukova sladica kod seJa Glisiceva, liz Kavadara, u Makedoniji, pored duma, nedaleko od reke I~uda Mara, na peskovitom humoznom recnom nanosu, na jednoj njivi pod jecmom. I to bi i ostatak Jedne kultre sladica, jer starosedeoci kaz da njiva pripadala nekom uglednom Turcinu, koji se pre 1912. god. odselio Tr s ku. Na njivi. se godinama gaje razni usevi, ali pored svega toga sladic n-ije
i unten.

Gajenje. - SJadic se gaji ili, bolje reci, jos cesce razmnozava kao medicinska iljka u S,panij1, manje Kalabriji, na Siciliji, juinoj Francuskoj, Engleskoj i u nekim drugim evropskim zemljama, ali manjim kolicinama. U SAD se sladic poc jnje gajiti naveliko, jer se koren sve vise trazi -i droga se mora vozHi za industrij raznih napitaka, duvana za Zv~kanje itd. Sastav.- U svezem korenu ima oko 2/ n1ineralnih i oko 0,4 do 1/ Inasnih aterija, do SOo/o vlage, do 300/ s.kroba, malo manitola, asparagina, gorkih ma terij a, do 4'1/ saharoze, jedan flavonski heterozid (1~ikv.iritozid) kojli hidrolizom da1e glikozu, amnorz;u i dilii.droksi-flavanon. Slast i lekovitost korena potic pre svega od 1:itepens,i<Jih ISaponozida, osoito g 1i i r i z i n (4-5/). GJicJ.rizjn se slaclicu na lazi oliku kalcijumove i amonijmove soli. Tesko

604

LECENJE BlUEM

ga izolovati cistom stanju, jer se prilikom ekstrakcije lako raspada. Godine 1950. Kos telo SAD sladicu otkrio s t r g n h r n s t r oi d _n g r d , zbog cega ova stara droga, u nekim zemljama naps tena, odJ ednom <1 i l r v r z r e d n i z n u m d i i n i. Upotreba u jeva. trbuhu. Ulazi sastav raznih lekova za organe za vaenje . i disanje. Prasak slup anje pilula. Suv ekstrakt i prasak upotrejavaju se zi apotekama za posi1 za izradu rnase za pilule, u veterinarskoj medicin.i ulazi u sastav nekih pilla. Upotrejava se u oliku tecnog ekstrakta, uglavnom kao sladak korigens me sto sirupa u lekovitim miksturama. Najveci deo svezeg korena ~Sluzi za proizvodnju g 1 i i n i Succus Liquiritiae (tzv. crni see&): kao palac debeli komadi, slicni pecatnom vosk, ali crni i osobitog, vrlo slatkog ukusa; grejanjem se razmeksaju; u vodi se potpuno, ali mutno rastvaraju. Crni seeer esto falsifikovan. Slatkim korenom slade pivo, razne penusave limunade i druga pica. U SAD ga mnogo trose za izradu duvana za zvakanje. Upotreba sladica nekad i sad. - Istor.ija upotrebe sl atkog korena vrlo zanirnljiva. jedna od najstarijbl1 lekovitih biljaka ne samo evropskih vec i induske i kineske n1edicine vec vise hiljada godina, i to bez prestanka. Koliku su rnu vaznost pripi~Sivali vidi se tome sto ga svi klasicni i kasnije srednjovekovni medicinski pisci navode i preporucuju uglavnom za lecenje organa za varenje i ctisanje, dakle, isto kao i danasnja eksperimenta1na naucna medicina. Slatki koren su upotrejavali kao slatku materiju jos stari narodi oko Sredozemnog mora i u istocnoj Aziji. Teofrast i Dioskorid 1 p oznavali su zgusnut sok i upotrejavali drogu za leeenje ogana za disanje i protiv kaslja (Radix dulcis u Latina). U sredUem vek:u gaj io se u Italiji, krajem XVI veka u Engleskoj i Nemaokoj. Krajem proslog i pocetkom ovog veka, pojavom smtetskih lekova, zatim Yitamina, hormona i antiotika, slatki koren prilicno napusten i zaboravlj~en, bar u skolskoj medicini. Medutim, narod.na medicina tli, bolje i tacij e reeeno, varoski sve t nije napustio > >fijaker prasak. Tek 1964. god. zahvaljujuci upornom radu nekoliko generacija jedne ugledne .potekarske porodice iz Holandije, slatki koren vracen u terapiju, plicceno nje govo pO\lj.no delovanje u leeenju cira zelucu. bila prekretnica za ovu klasicnu lekovitu ljku i ona se danas sve vise koristi za izradu velikog broja patentiranih farmaceutskih prepara-ta sa izmisljenim imenima. Utvrdeno , naime, da i o.na topla zuta slatkog korena nije samo , nego i lek i da potice od tzv. f 1 v n s ..k i h jedinjenja koja deluju protiv upala sluzokoze i doprinose lece.nju cira zelucu. Naglom porast vrednosti slatkog korena bio uzrok velika potraznja pos]e rata. Turska i susedn.e zemlje rpos1e ra1a izvoze stotine blljada tona sl~ dica samo SAD, ali ne toliko za spravljanje lekova, nego kao redstvo koJe daj~e svojstven i trazen UkttS duvana za zvakanje. i uvozimo sladic, mofemo ga gajilni, podmi.ivati sopstvene potrebe i viskove izvozi ti.
nau~noj mediclnl. - Slatki koren U!lazi u sastav plcnih caUpotrejava se kao g sredstvo za iskasljavanje i protiv nadimanja

SLATJ KORN,

SI.ADtC .. .

605

Kad se tome doda da sladic jedna od najjevtinijih i najefikasniji11 bio loski/1 mera borbi protiv klizanja zemljista i eroz.ije - onda se ~ v.i~e moze sh,,attii zasto smo ocilnah pos1e rata tinili sve da se ova tako vafna biljka pot ne gajiti i kod nas. Eto kako posle vise hiljada godina potrebe, ali bez hemijskog poznavanja, sladicu dokazano sta u njemu deluj.e lekovito. Godine 1933. doktor Leklek, jedan od najvecih fitoterapeuta . veka, dokazao e~perimentalno da slatki koren smanjuje grceve i bolove koji nastaju od lekova koji se upotrejavaju kao energicna sred&tva protiv zatvora, tzv. purgativna sedstva. Inace, i u naim i ino.SJtranim apotekan1a, isto tako i u industriji leko,,a i najraznovrsnijih napitaka za Zivanje, osobito penu~avih, redovno se kao sred..stvo za maskiranje neprijatnih ukusa i za zasladivanje upotreljava slatki koren, ~ vi5e nJegov ek'Strakt, koji se manje-vHe proizvodi ItaHji, na Siciliji, Kalabriji, jufoj Francuskoj i Ukrajini. remlje su glavni snabdevaci celog sveta kako cvrstim tako i tenim ekstraktom dobijenim iscrplj.ivanjem slatkog korena pomocu vode i razbla.Zenog amonijaka.

'
CAJNE SMESE SA SLATKIM KORENOM

U apotekama, pogotovu u Biljnoj apoteci u Beogradu morete dobiti slatki koren, isto tako i razne me~ane Ca.jeve od kvalitetnih lekovitih biljaka za leeenje raznih bolesti. Svaka fanakopeja svetu ima svoje smese sastavljenc od tra v a koje jedna drugoj pomaz, pojacavaju lagotvorno lekovito dejstvo svake biljoke pojed.acno tako da cajna smesa mnogo efikasnije i potp nije delje nego svaka lekovita biljka posebno uzeta. Evo nekoliko tak,,ih sme~a koje se ,kori~te naucnoj medicini i farmaciji u Evropi i na drugim kontinentima.

PROTIV GASTRITA (ZAPALJENJA ZELUDACNE SLUZNICE)

1. Je dnaki delov.i slatkog korena (iseckanog da ne d krupniji od psenicnog zrna), korena belog sleza (isto tako sitno iseckanog), cveta kamilice i korena (rizoma) zubace - sve se pomesa i v u najlonskoj kesi na hladnom mest. Za pojedJnce dovoljno ako se pomesa 20 g od svake biljke, z:.1 vise osoba domacinstvu treba uzeti vi5e. Tri u supene kasike popari se s pola litra kljcale vode, odmah poklopi i ostavi celu noc da se kiseli, da voda izvuce lekovite sastojke iz biljaka. Sutadan se odliva i pije, umesto vode, 'J)rotiv gas-trita. 2. nogim bolesnicima pomogla i ova smesa trava: 100 g slatkog korena, pitome nane i korena elog sleza i crnog gaveza. SpraVlja se, cuva i upotreljava .kao i sme~a pod 1. 3. nogim bolesnicima dobro cinila i ova sm~a t-rava (moze se dobiti Biljnoj apoteci): 100 g pitome nane i maticnjaka, cveta kamilice, lista zalfije i s latkog korena. Spravlja se i pij-e kao pod 1.

606

LE.CENJE BIU L.\1

PROTIV ZATVORA, TVRDE, NEUREDNE STOLICE

4. Sto grama s1atkog koren.a, 150 g kore k.ruSine ii 50 g kima, anisa i moraca. Dve upe.ne ka5ik.e ove sme~ popar.i se sa 300 g kljucale vode, dobro poklopi, drzi na kraju stednjaka (ali da ne vri) 2 sata, ostavi dan da se ekstrahuje i uveee popije da bi se sutradan imala normalna stolica. 5. Sto grama slatkog ..korena, 100 g kore kusime, 200 g iseckanih suvih sljiva i 200 g moraca. Dve supene kasike k uvati 15 minuta u poklop1jenom sudu, ostaviti nakraj stednjaka i uvece piti .kao p od 4. 6. Za osetljive s: . 100 g lane nog semena i korena belog sleza i 50 g slatkog korena, kore ku'Sine, moraca i nane. Spravlja -se i upotreljava kao pod 4. 7. Za nervozne i slabih iivaca: 50 g slatkog korena, korena omana, gaveza i odoljena, cveta kamilice, belog sleza i lavanduJe i 100 g kore krusine. Biljna apoteka ima za ovu bolest i druge mesane cajeve. 8. u svim nasim i inostranim apotekama vekovima se spravlja cuv~na smesa protiv zatvora, lenjih creva i raznih tegoba crevima, Liquiritiae pulvis. aromatican pra5ak sv.o.jstvenog mi,r isa i uksa u raznim farmakopejama 4ma aznu recepturu, ali njemu glavni lekoviti sastojak slatki koren. Sastoji se od samlevenog slat k og korena (15-200/) , samlevenog lisca ili, jos bolje, plodova sene (15-20/), samlevenih p1odova moraca ili anisa (oko 15()/), preciseenog apotekarskog sumpora (10/) i secera (5()1/). U novije vreme dodaj se i sarnleveni cvetovi kamilice (Biljna apoteka Beogradu), sto se pokazalo Vlrlo kooisno, osobito za osetljJve s.
AJEVI ISASLJAVANJE

ZA

U svetkoj farmakomedicinskoj literaturi ima vHe kompozicija cajeva kojima jedan od glavnih sastojaka slatkJ tkoren, jer ova lekovita biljka ima saponozida ~jectinjenja koja pene u vodi, slicno sapunu) koji najmanje draZe, za razlik od rnnogih drugih takode saponinskih biljaka, veoma vafnih za terapiju, a1i ciji saponozidi drafe organe za disanje u toj meri da se boleniku vise odmafe no s to se pomafe. Evo smese trava koje s lage, ne nadrafuju, vec ulafju: 9. Sto grama slatkog korena, 100 g korena belog sleza, 50 g lista i cveta belog sleza, 100 g lista podbela i 100 g moraca. Tri 1 kasike caj-ne sme.Se popari se s pola litra klj.u cale vode, smesta poklopi, posle 2 sata ocedi i pije umesto vocLe, pre jela nezasladen, posle jela zasladen C\'etnim, lipovim ili bagremovim medom.
ZA LECENJE ZAPALJENJA JEZIA (GLOSITIS)

zik kod ove bolesti eesto podsecaju na granic:e na nekoj geografskoj kart'l, se naziva geografski jezik, sto se cesto javlja kod prooskolske dece.

upala sJuznice jezika. Moze biti akutna ili hroniena. Sare na ~

Dobro

iz.vrstan

jesti kvasac, limn, p5enicne klice ( Trivit iz S~b~tic~ koncentrat svih faktora vitamina ), istovremeno 1Spl!fati

SLACICA BBLA

607

usta i pi1i nacinjen od 100 g slatkog korena, koji se kuva pola sata u jednorn Jitru \!Ode i ostavi da se prohladi. Mlakim ~jem treba ispirati us ta (jezik) .i progutati. Ovo najvBe upotreJjavaju zene u Francuskoj, u klimakterijumu. SIRUP SA SLADICEM se j ednaki delovi tecnog ekstrakta sladica (sJatkog korena), divlj eg kestena i majkine dusice, se ta smesa zasladi sirupom od visanja ili od m lina. Ovo vrlo prijatan napitak, koji cak i deca, koja inace nerado piju lekove, uzimaj s velikirn zadovoljstvorn. Deci se daje dva do tri sata jedna kafena, odraslim supena kasika.
Pome.Saj

SLACICA BELA

Sinapis alba L. -

Cruciferae

Upotreba. - Bela slaica se upo treljava za daZenje koze. Trosi se vise za izrad Slacice, senfa, dakle, kao zacin, osobito sevemoj i zapadnoj Evropi. Sluii i za cedenje masnog l. Cela zrna 'Se potreljavaj i protiv zatvora (mehanicko delovanje sluzi). Bela slacica odlicno sredstvo za 'konzev.isanje namirnica. Ne sarno sto se hrana dobro v vec slaica uz to i vrlo ukusan i ne5kodlj~v konzervans. Kad se seme bele slaice potopi u vodu, ono nabubri i otpSta mnogo s 1 u z i, koja potice od spoljnog sloja semene ljuske. Kad se vodi smrvi, daje zutu emuJziju ljutog kusa, ali n m m i r i s , jer proizvod hidrolize s.inalbozida ne veti, ne daje etarsko ulje. Kad se seme fvace, . kao crna slacica. Sastav. - Serne l slaice ima oko 300/ 0 m ..s n g u 1 ' , oko 25/ belancevlna, oko 25/ s l u z i, ezirna i r z i n i oko 2,So/o s i n 1 i SLAClCA BELA ili s i n 1 z i d , od koga potice ljut ukus sernena i koji se pod uticajem mirozina i u prisstvu vode razlaZe s i n n i n i druge sastojke. Ostala narodna tmena: l gorjuSica, bela gorusica, eli renof, gorusnica, gorica, mutarda, \SeDf, "Sladica, slaica.

608 SLACICA CRNA

LECENJB BIUBM

Brassica nigra Koch -

Cuciferae

Mnoge biljke lju tog ukusa i b ez mirisa, kad se fvacu, otpu~ taju svojstven ljurt miris koji drazi) gusu i . Ovo potic e od senevo lnih Hi sumpoillh hete rozida, koji se pod uticajem enz:ima m i r z i n z ( i r oz i n ) hidro]jzuju na tredukcione secer e i is.parljive tecnosti ljutog mirisa koje draie, izazivaju suzenje, na .slnici i kozi crvenilo, osecaj topline i plikove (kad se .strZe ren, secka luk, jede s1acica i sl.). U maloj kolicini izazivaju apetit. Senevoli imaju
ogromnu antimikrobnu

(fiton-

cidi).
izotiocijaS=C=NH. Glavni predstaiVni'k senevolnih aglikona etarsko ulje dobijeno od samlevenog i fermentiranog (u pri's ustvu hladne vode) semena crne s lacice destilacijom s vodenom parom, Aetheroleum Sinapis nigrae) kQje se sastoj.i od a~litlsenevola ili alil-izo-tiocijanida . Senevolnib heterozida ima mnogim iljtkama, pogotovu onim iz porodice Cruciferae, zatim Resedaceae) Capparidaceae, Tropaeolaceae)

su najee~ce navodoniOe kisene:

etri

i dr.

S i nd go: z i d i sinig11iJn senevol111i heterozid koji prvi izdvojen. Pod uticajem enzima mirozinaze, koja se nalazi odvojeim 6ebl:jama u semenu slacioe sinigrozid se razlaze na glikozu, alilsenevol i kalijum k.iseli sulfat. Gotovo svi senevoli su lako isparljivi i zbog toga dl r ev,ulzivno, lokalno d rare, osim senevola s i n 1 z i d (bele slacke) koji vrlo malo i>5~parCRNA SLACK Jj;iv i zbog toga ima SJlao revu111iv no dej St VO. Gajenje cme sla~ice. - SlaCica se gaji, raste i divlja i poludivlja bezmalo oeloj Zemljinoj kugli. Slacica jednogoc\i~nja bHjika, v.i:soka do 1 m. Cveta sitnim zutim cvetovima od maja do avgu.sta. Crna slacica danalS prava kulturna bilj:ka. Gaji se u znatni'm kolici.nama, narocito Holandiji, Ind.ijJ, SSSR-4il, SAD, Ita1tjd, Nemaokoj, Francuskoj, kod nas najvise Vojvodini. Holandija proizvodi najtbolj slacic. Indija i Jufnoafric ka Unija su novije vreme najveci konkuren.ti evropskoj drogi. Na Istoku, naroCJto SSSR- gajj .se Brassica juncea (L.) Czern. i prodaje pod .imemom ruske iLi ISa,reptan~Ske slacioe za izradu etaskog ulja i slacice (moutarde, Senf).
1

SLACIC

CRNA

609

Slacica traii h umoznu, dobru, sitnu, laku zemlj1 u preko zime uzoranu
i polozj dobro zastieen od hladnih vetrova. Neposredno dubrenje staj-

skim dubretom nije ipreporuclji\'0. Najbolja zemlja u staroj snazi, posle krompira i d rugih okopavJi11a. Moze se na hektar zemje aciti do 600 kg superfosfata i l.i do 200 kg salitre. Seje se rano u p roleee ili vee kraje m zime ako v re m e pogodno. Sctva, obrda .i S\te ost alo kao za uljanu repicu. Seje se oko 10 kg na hektar na rastojanj u od 30 30 . KlijaYost seme na traje 3-5 godina i iznosi oko 85/ 0 S u m r n ci u r i v (gips) povecavaju procenat sumpornog he terozida. tetva. - Zanje se leto dok staljika ~ zele na, kad L iSce pocne opada ti i k ad ljuske poiu te, s t.: do nj im ljuskam a postane mrko. Zanje se nocu, za rose d a se seme ne bi o mlatilo. Snopici se o stave 10-15 dana u krstinama i kamaram a da se osuse zatim vrse ili mlati kao pasulj. Sv.aka ljuska d!n1a d esetak zma. S jednog hE"~k tara se dob ija oko 1.000 kg semena. Se m e Se OSUSi na t avanu kao zito i ces to lopata da se ne bi upalilo, dok se po tp uno ne osusi . lzgled semena. - Zrelo i osuseno 3 seme slacice okruglasto, tn rkocrvena, S HEMA POPRECNOG PRESEA sitno, preoi l svega 1-1,6 mm veSEMENA SLACICE : 1. SEMENI , liko. Lu pom se vidi kalro veoma fino 2. KOILEDON I , 3. E RION i prril no mreiasto-jamasto n r . Na preseku semena vidi se lupom zuto-zelenkasta uljasta k 1 i sa d\':1 ve)j ka k t i d n s v i n je d an oko dirugog k 1 i. U o toru o''og oluka vidi se obrnut, valjkast, pov.ijen korencic. kotiledo ni ma su jednom redu nanizani sitni sudovni snopioi. U vod.i seme postaje sluzavo .i sk lisko i mrezasti nabori iseeznu, jer e pisperm jako nabubri usled ''eli ke kolicine s 1 u z i. Slacicno seme z mirisa. Me(lutim , kad se z v , ukusa u pocctku ulj astog, nagorkog i na kiiSelog, zatim ukusa i mirisa vrlo Ij.u tog, , gusi i 1 i. is ti ljuti miris oseti se kad se se me prah stuca i pokvas i vodom (slaci cr ulje, alil-iz<>-sulfocijanid). Brano. - Kad se slacit no brano (samleveno seme, pokvasj vodom, mora otpu~tati vr lo ljut miris koji izaziva suze. Ovaj mirio se ne more ja\'iti ako prasak (ili seme) prelij emo kljucalom vodom, kiselino m, bazama ili alkoho lom, jcr tada cnzim mirozi n ne moze delovati, ne moze doci do hidroJize sinigrozid a . S lacicno brasno iz koga e trom i1i p e trole trom odstranjeno masno ulje ima belicas tu boju, bolje se c uva jer ISe u~e~e i aktivn ije . Kad se prokuva 1 g slacicnog brasna u 50 vode i filtruje, tenos t, kad se ohladi, ne sn1e popla,iti s jodnim ras tvorom (sk rob). Slacicno seme mora da ti najmanje 0,7/. a lil-izo-sulfocija nida .

610
gina), ~to

LBCENJE

Sastav. - U slacicnom semenu ima oko S(J/o s i n i g r z i d (sinicini Q}Of o do l,(/ etarskog ulja. Ima ~ i oko 32/0 m s n g u 1 , do 25(/ belanevina, do 200/ s 1 u z i, enzima .i r z i n i tragova
sinalozida.

U slacicnom ulju ima 9()1Jfo alil-izo-sulfocijanida. Prema tome, s1acicno etarsko .l n '5 t i u s m n u s 1 . d , kao StO tO s1ucaj ~ vecinom drugih etarskih u1ja U bilju, nego vezano u obl.~ku hete021ida !atvorenog u svim celtijama koje ne sadr-Ze enzima mirozina. Zato se hidro1iza i oslobodavanje ulja ne mogu odigrati netaknutom semen, jer su m i r z i n i s i n i g r z i d 1 k 1 i z v n i u raz l i.Citim, odvojendm celijama. Etarko u1je se d()ija destilacijom iz semena, koje prethodno samleveno i cedenjem opod pritiskom oslobolteno masnog ulja, zatim macerovano hladnoj vodi! Ovo ulje bezbojna . Z6kasta, bist ra tecnost, 1 t g i r d r n g m i r s , izaziva suzenje, jako dra.Zi sluzokofu, koza pocrveni i jav1jaju se p1rilkovi, cak i rane; usa vr1o ljutog. Rastvara se ablroho1u i etru, malo wdi; vodenon1 rastvoru se z raspada. Odre4lvanje alllsenevola. - Vrednost crne s lacice odreduje se prema procentu ISinigrozida, ovaj se jzracunava na osnovu odredivanja alilsenevo1a. Tacan post1..11pak odrediv.anja opisan u famakopej.i .

ue

UPOTREBA SLACICE Domaclnstva s decom u kuct treba uvek da lmaju semena slaclce

Slacieno brasno deluje samo ako sveze. Zbog toga u uci .t cvati ccl<J seme .i, tek kad zatreba, samleti ga u mHn za m!k .i kafu ili istucati
a van .

SlaCiono seme i u1je su sreds~ za dra:Zenje koze: revulziv, rubefaciens (izaziva crvenilo koze), ako se drii duie na kozi, more izazvati i plikove, dakle, i vezikans. U vecoj dozi droga otrovna; izaziva povacanje. Upotrebljava se i kao zaein, narocito kao izvsno sreds.tvo za konzervisanje. namir. nica, jer deluje atibakterijski. Sveie spav1jeno s 1 i n r s n (Farina Sinapis) fu6kastoze1enkaste . Od n.jega se naOini .kasa vodi, meme na laneno plat no i stavi na telo kao oblog. Kad poene peci, skine ISe i to mesto namZe masnim uljem da se ulaZi l .i r neprijatne posledice l koze. Charta sinapisata, h t d s s 1 i m, sliOo se upotreljava. Pre nego sto se prilepi rna h''tij, i2 sla6ienog brSna se odstmllli masno ulje. 5 1 c .i 111 i s i r i t u s (Spiritus sinapisatus) saddi 2/ etaskog ulja. SJicno se 1.JJPOtreljava. Slaeicno bra5no -se upo1Jreb1java razni. m obo1jenjJma 01rgana za disanje, kao: bronhitisa, lakseg zapaljenja l, zapaljenja plucne maamice (suvog ili s izlivom). Najcesce se upotrejarva u oliku obloga iH ku pke. Slacicni olog (prozganica, prozik) prav.i se ovako: na lita mlake '\:Odc (oko 36) stave se dve sake slacicnog brasna. Kad slacica poene da pu.Sta lj tin (sto se poznaje parama koje stipaju za nos i za oei), u tu sme.S se

SL..AC ICA CRNA

611

potopi car~av Hi pelena (prema uzrastu deteta). Tim pokva~enim ar~avom se bolesnik obvije oko grudi leda, ruke ostanu slobodne. Preko toga se st avi suv flaneJs-lci Ca.rsav i pod tim se bolesnik ostavi 3-5 minuta. Ako slacica dobra, za to vre me sva koza pocrveni. Zato treba brzo skinuti olog, kofu oprati mlakom vodom da ne i nj oj ostala s lepljena slaica, k oja n1oze da st\'Oi opekotine. Kozu nam azati sveiim jestivim ulj em da ne bi do~lo do reba davati ce-Sce od 1-2 puta s tvaranja p likova i rana. Takav olog ne t dae\rno, i to ISamo savetu lekaa.

S/acicna kupka: u vodu koja spremljena za kup anje potope se dve sake ~lajcnog brasna, stavlje.nog u kesicu od tan1 kog platna. Voda treba da ima oko 40. Kad se oseti ljut miJis , stavi se boles.nik u vodu i ostavi 5-10 inuta, sto za\llisJ od dejs tva slaeice. d koza pocrvenJ, opere se obinom vodom, dobro osusi i namaie uljem ; bolesnik treba posle toga da lezi u post eJji. Deci i osetl jiv im osobam a, da bi se ulaZ.ilo en ergicno nadaZajno dejstvo slacicnog b rasna, na pokvasenu slaicnu a rtiju na pokvaseno brSno na pJatnu doda se lanenog bra.Sna, razume se, potpuno svefe samlevenog! Je dnostavno se lkas ikom pospe svuda podjednako. Svojom sJ.uzi i masnim uljem laneno brasno vrlo lagotvorno deluje, ulaiuje bol i spreeava pojavu opekotina, mehurova i rana. U slucajevima kome, apopleksije , reumatizma i raznih greva razmuti se 30-40 g svezeg slaCicnog braSI!la u 1 litar mlake vode (oko 30) i u ton\e drie ruke ili noge. . Unut raSja u potreba slacice reda, .i tu ~ mor a blti ~ opreznjji! Tako , pore d ostalog, slacica zajedno s renom bila glavni sastojak antiskm-butitnog vina.. U zapad,n oj Evropi jos se pravlj a mesani u kome ima 60 g stucan.og slacicnog .semena, 60 g nastruganog 1torel!a rena i 30 g limunove kore. Ov.o se S\'e s tavi u lonac, popari s d va litra klj ~e vode, berme Hcki poklopi i ostavi 20 sati. Od ovoga se uzima puta dnevno jedna solja kao sredstvo koje poj::tcava mokrenje i pomaze osobam a ciji su bubrezi oboleli. Najcesce se i ma s me dom , j er onda lek prijatniji. I za s poljnu, pogo tovo za unutrasnju up otre bu slacice, pita ti le kara.
etarsko ulje. - Ovo etarko ulj vrlo efikasno i energicno a:n.tisepticno i paraziticidno sredstvo, ali opasno, t e u rukama nestrucnjaka moze izazvati te5ka tro\ranja, cak i sm rt! Zbog tcga se ovo ulje u apotekam a drii pod kljuoem i izdaje se samo na l ekaski recept. U apote karna u farmaceu skoj in dustriji od slacicnog ulja se spravlja velik broj raznih lekova , ali se oni smeju upotrebiti jedino i iskljucivo savetu lekara. Upotreba na svoju r u1 ku, nestruno i neznalacki, eesto izaziva nezeljene posled ice koje se, ako bolesni.k prezivi, te~ko lece. Od 4 grama slacicnog ulja zec ugine za nepuna dva sata, od 15 gr ama za syega 15 minuta. Akti\'i sastojak slacicnog etarskog ttlja (alil-izotiocijanid) ima mali molekul i zbog toga brzo prodire u sve or gane, izluuje se preko pluca i mokracom. A 11 tiakterijska moc slacicnog etarsk og ulja vrlo velika; Cak ~ u razaienju od 1:300.000 zaus tavlja razvoj veCine zaraznih . klica. Otud opravSlai.no

612

LECBN.JE BIUBM

dana upotreba tzv. senfa i1i mutarda kao za~ina i dodatka uz mnoga jela, osobito slana. Ljtina sla~ice deluje, dakle, pre,rentivno.

Slacicni spiritus spravja se u apotekarna kod nas i svuda u svetu. 1/o-ni lli 2/-. rastvor sla~i~nog et.askog l ~istom ( 80-900/o-nom) alkohol. Moze se upotreljavati, ali samo spolja umesto sla~icne karte i ologa, vrlo oprezno. Cim \Se oseti toplina, odmah treba to mesto na tel oprati i namazati svefim ljem da bi se spre~ilo crvenilo i opekotine.
najce~ce

Pr<>tiv rematizma i slicnih oboljenja, upot.reljavaju se, osim sla.icnog spiritus a, .i r.azne emulzije, linime nta, pomade, lekov.ite rnasti kojima se mazu bolna mesta na telu. Upotreba -slacice, njenog bra.Sna i etaskog l veterinskoj mecticini ~ cesea i raznovrsn~ja nego u humanoj medicini. Razume se da se i ovde mot~ju peduzeti sve mere opreznosti.
M asno ulje se doblja indrustrijski .iz semena ome slaoice. Ced'enje ili ekslrakdja vrlo rentabilna, jer lacica ima v:ise od / masnog ulja koje se potreljava za ishranu i raz.ne industrijske svrhe.

blarodna lmena. - Osim imen: crna lacica, musta.rda i senf postoje i druga narodna Uena, npr.: ardalj, gorusica, ognjica, mustarda, mtar, hardat itd.

SLEZ BELI, PITOMI SUEZ, SLEZOVINA, SUEZ, SLIZ, BELODUN, DILJ, LINJA

Altheae officinalis L. -

Malvaceae

Dugovecna, lepa upadljiva reljasta biljka, visoka 1-2 m. Cela k <>bras la gustim svilastim dlakama, tako da su listovi srebrnoelicasti i pod prs!ima kao kadifa meki. Stajika v, jednostavn-a ili razgranata i pri dnu odvenjena. Lilstov.i su spiralno poredani, iz n}ihov:ih pazuha pri vrhu stajike 1 i ogranaka izbijaju kite 1 1 r u zi s t i h, 1- 2 cm velikih, lepih v t v . Cveta preko celog leta. Listovi ISa gornjeg dela stabljike su jajasti i na osnovi klinasti, sa srednjeg de]a ISU neSto malo .krupniji i trokraki, na osnovi zaobljeni i1i srcasti, list.ovi sa donjeg dela staljike su najveCi 1 (do 10 cm), petokrakJ, i imaju najdZu drSku, dugaoku skoro lkao lisna ploea. Rub LiS1ta nejednako zupeast, zacepljen na 3-5 mesta; ima isto toliko pt'stastih nerava, istaknutih na nali~ju. Listovi su dosta deeli, laki, kao k d i f m k i od gustih, belih, zvezdastjh, dugih i mekih dlaka. Li.st belicasto-zelene , b ez mlrisa i s l uz s t g u k u s . Nasa farrnal.-opeja propisuje koren i list belog sleza. Narod upotrebljava i v t , Flos Althaeae. Bere se let!i vrlo suvom vremenu, kad spadnc rosa, i brzo osi na .p romaji ili u susnici. Nestrucno i nehatno osuseni i ba ni cvetovi potarnne i poplesnive. Celija sa ISluzi ima svuda, najvi~ u mezofilu krunicnih u donjoj epidermi ca~icnih listica. Hemi}ski sastav i upotreba slicni su kao kod lista i korena.

SLEZ BELI,

PIOMI

SUEZ.. .

613

t.:a ~ u Au straL IJU 1 Am~ku. U mnogim zemljama zapad ne i srednje Evrope .zb~g k, lt.sta i cveta, koj i se upotretjavaj u u medicini. U nas g~ HaJVJ ~e ~ recntm os tvima i ritovima pored Tirse, Dunava, Save i drugth reka. Vol1 la~u, d uboku, vlafnu zemlj u, najvie rreni nanos, koji po-

!'-aspostranjenost. -. Misli se da eli s lez poreklom iz zemalja oko ~aspiJSkog, ~~? i ist~~ni delova Sredozemskog mora. Odatle se rasirio

gaJ1 s.e

vremeno popJavlJen . berba. - U Belgiji, Francuskoj , Nemakoj i y.i5e upotreljava koren od 1 m n n g . n 1 .1 ~, Jer m eks1, m esnatij i, deljj , jednolicnij i, nije tako zilav 1 s d r z11 v 1 s s l u z o d d ivljeg. Izborom varijeteta, zemlje, dubriva, naina ob rade i drugim agrotehnicki m radovima dob ijene ~s u izvesn e sorte b elog sleza. se prve ili dr uge godi ne u jesen. Nasa r n s t r v , tzv. d i r i t v i, vodoplavo zem jiste, najbolja s u mesta za gaj enje ili r zm n za v n ove vafne b ilj.ke. . Na 1 he kta r potrebno 1 kg semena. l i b rie se dode do koristi rasalivanJem mladi izdeljenih glava s pupolj cima. One se mogu u jesen utrapiti u proleee r asaditi. Kod nas pored re ka s-am a voda raznosi i seje slez. N~ 1 hekta r rpotrebno oko 70.000 sadnica na rastojanju 50 50 cm . Sa 1 hekta ra doij a se oko 1.200 kg li:sta , 1.500-2.000 kg korena i o ko 125 kg cveta. Bolj i prinos s lakog, p eskovitog rastresHog zemlj ista (recni nanosi) dttbrenog p epelom i dobro pregorelim stajskim duretom ili sa 1.500 kg vestackog du,b reta u kome ima 12 de1ova azota, 16 ,d elova fosfora i 20 delova kalijuma. BELI SLEZ Koren jskopa n prve godine najbolj i, jer ,s ad rzi najv.iSe sluzi. Starenjem p ostaje, i~Stana, sve delji, ali sve tvrdi, vlaknastiji, drvenastiji i losiji. Iz semena izvedena bil}ka ima kratak rjzom iz koga re gra na nekoliko podjednakih mesnatih i belo-zuckatih koreno,,a debelih oko 3 cm , i delj ih. Post o se korcn izvadi i odse6e delje kor enje, glava se razrere na onol)ko delova koko na njo j ima pupoljaka, vati u zemlju ~ zatpa na r astoj anju 50 50 cm da bi n ar~dne godine dala novo korenje. Rizom vremenom postaje sve krupnij~ viseglav. IDa bi 5 dobila sto lepSa i iolja dl!"oga, kor enje se m or.a odmah postQ iskopano ocistiti od ze mlje, oprati, odseci sporedno -sit no k oenje, S't ru ganj em pomoeu rfa oguliti i osu5iti 5to brie na te1 nrperaturi od 60 do 70 da druga ne bi poplesnivila ili dobila neprijatan ukus i tamu b oju. Seckanje korena vSi se posle su~nja.
Gajenj~, raznu:tof.avanje 1 nek~m d'rugJ~ ~ernlJ~ma .sve se

614

LE.CENJE. BIUEM

Cesto se de sa,a da nestrucni biljari s~e koren na suvise visokoj temperatui, zbog cega koren potamni, slttz i skrob se nloze. Ili suAe neogu1jeno korenje.
Nedostaci. - U skladistima osusen koren b elog 1Sleza vrlo cesto izbuse insekti. Kad se koren 'Potopi u vodu, na .povrsinu isplivaj. beti~sti crvici. Takv drogu treba nistiti , pros to riju i ambalafu podvrgnuti dezinsekciji. tfpotreba korena belog sleza u nau~noj medlcinl. - Beli sJez se u nas i u .inostranstvu vrl o mnogo potreljava. Zog velike kolicie izvrsne s luzi daje se .protiv upala organa za disanje ~ zdrela, interno ili za ispiranje guse i nosa u ik m ~ r t : ieckan koren drZ:i ISe oko d v s t u 111 d n \! d i (nikako kljucaloj) i za to vreme cesce promeS. Na taj nac.i se ekstrahuje samo s1uz. Kuvanje korena (dekokot) nije dobro, jer se time izv]aci i skrob, tecnost gusca, ali mutnija i brzo se pokvari, uskisne. Skrob balas t, ruje Jek. vrlo lago sltno sredstvo daje se i protiv proli~a, za zapkanje mokracnoiJolnih , o rgana, za klizrne, za ologe na upaljena n1esta itd. Ulazi u sas tav raznih grudnih cajeva, koje jrzradju apoteke u nas i u tudini. Cesto se razne miksture protiv tkaslja dodaje sirup od belog sleza, naroOito u decjoj praksi. Pra.Sak, dobijen mlevenjem i prosejavanjem korena oolog sleza, UlpOtrejava se za posipanje pilula i za izradu raznih poslastica i lekova.

Sastav. - U koreu belog sleza ima oko 30-S/ s 1 u z i, oko 100/ 0 k t i n , oko 35/ s k r , do !/ .s h r (.. , malo invertnog se cera, oko 2tJ/ 0 as.paragina, betaina, 1,5 masnog ulja i dr. Pepela ostavlj najvi5e ?/; u l ima mnogo fosfata. Slz se rastvara hladnoj vodi i hidrolizom daje glikoz, galaktozu i ksiloz. NajvJSe sluzi ima oktobru, na kraj vegetacije, zbog cega koren to doba valja vaditi.

CAJEVI
Cajevi za lakse iska~ljavanje i ulaiavanje nadramja. - 1. 50 g korena b elog sleza, moraca i lis ta podela se pomesa . Jedna 1 supena kasika te tnesavine popari se sa 200 g kljucale vode, poklopi i posle 2 sata toplo !pije jedna .ka.Sika S\'akih 10-15 minuta. Za'Sladitfi sirupom od visanja ili
mana.

2. 50 g korena i lista belog sleza, lista bokvice i podbela, i rnoraca se pomesa. Spravlja se i pije kao ~pod 1. . 50 g korena i cveta ielog sleza, lista podbela i pitome nane i cveta ki se pomesa. Spravlja se i pije kao pod 1. Ovaj mi.risan, se preporcuje osetljivijim osobama. 4. 50 g korea, lista i cveta belog sle-za se pome~a. Ovatj se ne kva, nego s e drij vodi 2-3 sata na obicnoj temperaturi i posle pije. I ovaj lek se zasladuje s irupom od \lisanja, riblzla Jli malina da i bio prijatniji, s lez sluzav, jutav i otuian, ga mnoge osobe ne podnose.

SLZ BELI, PITOMI SUBZ ...

615

~ Ietenje up~e mo~racnlh puteva. - 5. 50 g korena belog sleza, bre;ovog ~ ~s~ovog ltsta, l1sta medvedeg grozda, zalfije i ra&tavica se pomesa. t1 kas1ke ove smese se popari sa 1 litra kljucale vode i poslc 2-3 sata odlije i pije 4-5 puta dnevno 1 casa.
. .6 .. 50 g korena belog sleza, lanenog semena brezovog i borovinog l1 sta 1 lis-ta od m edvedeg grozda se pomesa i upotreljava kao pod 5.

.sto vode.

Protiv prollva. - 7. 50 g korena, lista i cveta belog sleza, lista podbel~, crnog .sl~za, kupine i pitome nane se pornesa. Pet ka.Sika se popari 1 lrom kljucale vode, poklopi i posle 3 sata ocedi i pije nezaslad.en ume-

8. Deci se daje ia s ta sme5a, a1i se doda jos 50 g karnilice.

Sluz od belog sleza. - 9. Koren belog sleza se ne sme kuvati. Jedna kasjka sitno zdroljenog korena elog sleza prelije se 200 g hladne vode i drzj 2-3 sata na obicnoj temperaturi s mesajuCi. OdliJe se i tom s luzi se gglja i kraju popije. Za lecenje upaJe grkJjana. - 10. Pedeset grma korena belog sleza, 30 g slatkog 'korena, 10 g korena ljubicice i 40 g lista podbela se pome5a. Tri kasike se popari sa pola ~.itra lcljueale vode i l 3 sata odlije, grg1ja i pije u toku dana.
11 . Deci se daje isti , ali mu se doda jos i 50 g 'k amilice.

Sirup od belog sleza. - 12. Pedeset grama korena belog sleza drfi se 12 sati u 300 g hladne vode na oblcnoj temperaturi. Od1ije se i pomesa sa 1 kg meda ili si. od mal.ine, visnje i r.ilbizle. Mora 5 cu'Vati na hladnom mestu, jer se brzo kvari. Pije
ISe

na 2 s ata

ksika.

Pastile za ivakanje. - Potrosnja belog sleza raste paralelno sa razvojem induiStrije i velikih gradova. Sve vece kolicine belog sleza troSe fabrike l:>onbona, pastHa, gume za hrakaa1je ~ drugih sredstava za ivanje. U na.s proizvodnja i pot rosnja p astila s elim sle:rom vrlo mala, to steta. Istorija. - Beli slez jedna od naj$tarijih lekovitilh biljaka. I Teofrast (371-287. pre na5e ere) ga preporucuje kao lekovitu biljku, . osobHo Dioskorid koji u svom klasicnom delu De Materia Medica, pisanom 77. ,god. I veka. daje uputstva upotrebl belog sleza i dr.u gog bilja. Karlo VeHki 812. god . . svojim Kapitularima narredio da se beli slez 1nora gaji1:i na svim driavnim imanji.n njegove prostrane imperije, mi posle jedanaest i vekova jos to ne Cinimo na na.Sim poljskim dobrima, jer ne mozemo da se )>ubedimo. Bell slez lek, moze ltt 1 hrana, ~ 1 otrov. - U osusenom korenu beJog sleza ima vrlo mnogo hranljivih materija, oko 75f1/o raznih ugljenih hidrata. Zbog toga on vrlo valan izvor skroba i secera u 5lucaju gladi i 1-ata, jer u nuzdi moze da posluzi za spravljanje hrane. Beti slez p otpuno neotrovan, neskodljiv, ipak od njega mnoge zene umiru. Zasiljenim korenom belog sleza neoprezne , neobave5tene zene izazivaju . Posto koren uvek prljav, redovno dolazi do sepse (trovanja krvi), koja se cesto zavrsava 'S mrcu. Na ovu opasnu upotrebu elog sleza kod

616

LECENJE BJUEM

nas se ne obraca bezmalo nikakva painja. Eto ~ jcdnog ktasinog primer~ gde vrlo va.Zna i potpuno neskodljiva lekovita biljka moze blti smrtonosa ako ~ ne upotrei za ono za sta treba da se koristi.

SLEZ CRNI
CVET CRNOG SLEZA

Malva silvestris L. -

Mal,,aceae

Crni slez najobicnija biljka, ras.prostranjena od Siira do , naselj.ima, utrinama i poljanarna. ulicama nasih ravnicarskih sela ne ' 'idi se skoro nikakva druga trava do crni slez, slezovaca ili guscija trava. U Belgiji, Nemackoj i drugde gaji se jedna odlika velikog sleza. Malva silvestris var. glabra zbog lepih, 1kupnil1, kao v~no crvenih cvetova, koji su.Sejem poplave. v crnog sleza se 1 b ere kad potpuno rascvetano, su\om vremenu i z susi i susnici zagejanoj na 40-50 . Cvetovi su oicno ruzicasto-ljubicasti, susenjen1 pomodre. Ispod easice nalaze se tri rasljasta, cek ~n,j a\a, siljasta, uzduz prugasta Hstica spoljasnje casice. Casica na petoro razdeljena, rasljasta, obrasla vecim racvJStim .i manjim z v z d s t i m d 1 k . Pet krupnih listica 3-4 puta s u dUZ.i od casice, klinasti, obratno jajasti, na obodu uezai, na dnu suzeni kratak klin, gde su belicasto dlaka,,j i srasli s mnogobrojnim jednobra tskim prasnicima. Plodnica okrugfa, spljostena i ima rnnogo pregrada; deca rado jedu i nazivaj pogaCice. Osim navedenih dlaka, na cvet ima i zlezdastil1 glavicastih dlaka. Mil<roskopom tSe \1 ide svi.m delovima cve1a 1 i s s 1 z i i oksalatnim kristalima. Cvet crnog sleza sadrii sluzi i antocijana 1v i n , zbog cega infuz () tSluzast i malo plavkast..o-zelenkast. Upotreljava se kao i beli slez, olik , i to samo cvece ili sastavu plucnih cajeva za ublazavanje kaslja. Osu$en cvet crnog sleza mora se cvati od svetlosti i vlage, i.nace izledetj i poplesniviti.

LIST CRNOG SLEZA Lisce se bere kad il}ka cvetu, od dve vrste crnog s)eza, velikog i malog. Lisce okrglo; pri dnu malo srcas to izrezano ili bubezas to i 1ma dgacke drSke, iroko oko 8 cm, ima 5-7 prstas.to poredanih n erava i oLlgovarajuCi broj krisaka ili nejasno i~Scepano; rubu dvojno zupcastoreckasto. Gornja sana lista tamnozelena, donja leda i pomalo dlakava. List .z mirisa, k s s 1 z s t g i pomalo oporog. Listovi velikQg 5~leza s malo krupniji od malog.

SMIUE, SMIU,

CIUE . SMOVA .

..

617

Sadrii s 1 z i i malo t n i n . List crnog sleza ulazi sastav plucnih caje,ra . Malo se upo trct)ljava cak na rodnoj medicini. Slez se upotreljava za lek od najdavnijih vremena. Tako ga vec Diosko r id Plinije preporucj kao sredstvo za izlcivanJe sluz.i. za ulalavanje kaslja. Semenke s ceru1i kao afrodizijak (sredstvo za povecanje polne moci).

Narodna lmena: velika slezovaa, veliki sljez, ' 'eliki sljez, gscernjak, c1ivja s kra, divj.i papel, divji slez, divji slezenovc, dovji papel, klobcicovje, planinski Sliz/ Slez, IS}iz, slijez, sljez, sljez, srcru klobk, cureca trava, crcija tra,ra, crni sljez, crni sljez.

SMILJE, SMILJ, CMILJE

Helichrysum arenarium DC. - Compositae

Trajna zeljasta iljka sivkaste od oilja vunastih dlaka. Staljika ' ' isoka 10-40 , sprrna, nerazgranjena, obras l duguljastim listovima, \'rhu nosi nekoliko zulih glavica.tStih cvasti. Cveta leti. Raste na pesku. Upotreljavaju se cvetne glavice kad se cvetovi pocnu otvarati ( elichrysi, Gapl1alii flos). Jma flavonslci.h heterozida, tanina, mole, gok.ih materija, oko 0,4~/ etarskog ulja i drugih nedovoljno proeenih sastojaka. Omiljeno narodno C\te6e i lek za lecenje zuci (za izbacivanje zucnog kamena) i organa za mokrenje: supene kasike cveta popafli se sa pola litra kljucale vodel poklopi, ostavi celu noc i sutradan popije u doze pre jela. Ostala narodna lmena: zuto smilje, zlatnocvita tra\'a, zneljek, laska kamilica, marjetica, sneljek. SHcnog sasta\'a dejstva su i druge domace Virste smilja: elichrysn orie11tale DC. (kozja metica, magriZ, neven, sempr.ica, smilje, cmilje), . b1acceatum . W. (slamno cvece, crveno smilje), . italicum Don. (l brada, ilo zelje, bllobrada, molova roza, moljacak, s}edina, smilj, smi1je, cmilje, crnilj) i dr. Sve imaju izraiena antiakterijska svojstva (vid. Fitoncidi) .

SMOKVA, SMOKVENICA, SMOKVINA, SMOKOVNICA, FIGOVINA

S.,

Ficus carica L. -

Moraceae

Smokva 1 raste djvlje i gaji se nas u Dalrnaoiji i Mcrkedoniji obblku gustog grma ili dveta. Ima kupne, tamnozelene, dubok.o ~.izdeljene listove koZ:ne konzistencije. Uspeva i na najrn.rSa\rijem tlu, na j1utom kr~u.

618

LECENJE BIUEM

Gaj.i se narocito mnogo zemljan1a oko Sredozemnog mora i u drugim toplim predelima. Glavni proizvozaci smokve s Mala Azija, Gr6ka 1 ~pa nija. Ima vise odlika pitome ~ diVlje smakve. Smokva nepravi, ISlozen, mesat plod oliku k rtlske, vrlo slatkog kUISa. Puna sirtnog semena. Zel~n plod ima mnogo mleenog soka. Suva smokva .sadm do 500/ i n v r t n g s (tnema saharoze), zaflim organs.kih kisebl:na, S{J/o petina, malo masnih i proteinskih materija i oko 20D/o vlage. Jede se presna , sSena, c~to posuta brasnom. Zabelciena jos egipatskim medicinskim spisima kao lek. Smokva purgans i ekspe'ktorans. Ul~ u sastav grudnih cajeva. Daje se i s listom sene i s dugim laJksancijama. U na.s se bez razloga malo upotrebljava. Prfena smokva slufi kao zamena ili dodatak kafi zbog vrlo prijatnog mirisa i ukusa. Smokva dobra i zdava hrana, . I ek i poslastica.

SRDUIVA

KOPRIVA,

.R.V

KOPRIVA,

KONOPLJENA,

ZEBRAT

Galeo psis dubia Leers ( = Galeo psis ochroleuca Lam.) -

Laiatae

JednogodiSnja bilj.ka, visoka do 50 . Cela biljka dlakava. I.Jistovi su 3-6 dgacki 1-3 siroki, meki, ovalni, obodu nazjeni, sa istakn tom 1 perastorn nervatrom na nalicj. Cvetovi su zti, udru.Zeni prjvidnim prsljenovima. Cveta od .l do oktobra. Raste na pesr kovitom zemljistu, kamenjaru, grm1j., pored useva.

Droga.- Gornja poloU cvet (Galeopvima b1ljke 1 sidis herba). Sastav. - Sadrii do 90/ tanina, saponina, do 1/ silikata, malo etarskog ulja, smole, fi toterola, rnasnih kiselina, holina i stahidrina. Upotreba. - P~rotiv plt1 cnog katara s gustim sekretom, suvog kaslja, bronhitisa., aS'tme. Narodni lek. Ulazi sasttav mesanih plucnih i diuretieni.h cajeva. Slicnog sastava li dejstva su i druge domace vrste

SMRDUlVA KOPRIVA

SOFORA, JAPANSA SOFORA. ..

619

!stog roda: .Galeopsis tetrahit L. (srba, smrdljiva kopriva), G. ladanum L. (ntva kop1va, smrdeea Zigavica, smrdljiva kopriva, srba) i dr.

SOFORA, JAPANSA SOFORA,

JAPANSI

BAGREN

Sophora japonica L. -

Papilionaceae

Sadi .se kod nas na javnim mestima kao dekorativno drvo koje ima gusttl krunu i zelene grane. Li.stovi su perasto deljeni kao u bagrema. Cvetovi s u s.itni, belieasti, udruzeni u velike metlice. Plod socna valjkasta mahuna dugacka do 6 . Cveta u avgtlstu. Poreklom iz , Mandzurije .i ine.

Droga. - ~ neotvoreni cvetni pupoljci, rede list (Sophorae flos er

folium).
Sastav. - Za sada najbogatiji prirodni izvor r u t z i d ili r u t i n (10-200/); u lisc i mladim granama ima do 5fJ/o ovog flavonskog etero zida.
Rtina ima i nekim drugim biljkama, aLi znatno manje: tl rti (Ruta graveolens, u njoj otkriv~ i njoj dobio ime), zovi (Sambucus nigra), heljdi (Fagopyrum esculentum) i dr.

Upotreba. - Glavnina d~roge se potrehljava za inds trij sk ekstrakciju rutina, leka koji tice na otpornost kapi'lara i na njihovu propustljivost. Cvet se moze uzimati na vise nacina: 30 kapi ti.rkture 3--4 puta dnevno '(20 g cveta drzi se u 1 g 7~/ alkohola) ili se cvet zdrobi u prah i s medom uzima pola grama 3-4 SOFOR puta dnevno. Rutin smanjuje krtost i povecava propustljivost kapilara, se upotreljava za leeenj e raznih k r vavljenja i za sprecavanje .p rskamja .krvnrih ~udo,,a. Rutin uopste smanjuje propustljivost povSinkih slojeva celija. Nedostatak vitamina (citirana) u organizmu 'Prouzrokuje smanjenu otpornost kapilaa (postaju krti, lomljivi, prS>kaju), sto tSe uzimanjem rutina popravlja. \ fazno napome nuti da rutin nije skodljiv i da se biljke s rutinom mogu upotrejavati z bojazni. Ru tin se upotreljava za lecenje veteg broja bolesti kojima povecana naklonost krvavljenju (ili ono vec postoji) kao posledica smanjene otpornosti ka.pilara zbog njihove krtosti.

620
KOPRIVA OD SRCA, KOPRIVICA

LECBNJB BIUEM

SRDAiCA, SRDAAC, SRENICA, SRANIK,

Leonurus cardiaca L. -

Labiatae

Trajna zeljasta t>iljka, visoka 50-130 cm. Stajika razgranata, eet\'ooug lasta, cesto ljubicastocrvena i dlakava. Listovi su izde\jeni na 5--7 reinjeva i nazujeni; gornje 1isce manje deljeno. Cvetovi su crveni ili ru.Zicasti, sitni, sakupljeni pazscima pricvetnih listova pri vrhu stablj ike i grana. c,,eta od juna do septemra. Raste pored pteva. Upotreblja,,a se iljka cvetu (Leonuri l1erba). Sadrzi gorku materij leol'll 1'i1", do 7/ tania, oko 0,05~/ alkaJoida nepoznate grade, saponozida i etarskog ulja . .Narodni lek protiv grceva i za uredivanje neuredne menstruacije, lupanja srca (otud blljci i latinsko ime), teskog mokrenja i malokvnosti. Uzima ~ pre jela vise puta dnevno (50 g na 1 litar kljucale vode), praska (1 kasika u casici crnog ''ina) ili tinkture (1 kafena kasicica). Cesce se detje u smesi s drugim drogan1a za umirivarzje, sa odoljenom i maticnja,kom.

SRCOPUC
Antennaria dioica Gaentmer (Gnaphaliurn dioicum L.) Compositae

IzgJed biljke. - Dugovena zeljasta mala biljka, visoka 5-25 cm. sivosrebrnasta od oilja v1astih dlaka. Iz razgranatog .pcleglog rizoma izij aj u rozett mnogobrojih jezicastih listova koj.i s .s lica zeleno-belicasti, s oaJicja beLo vunasti. Na vrhu stabljika su cvasti ~sa cvetnim glavicama velicine 6-9 rnm. Biljka dvodoma (dioica); zenske cvasti su svetlocrvene, hern1afroditne bele, retko kad crvenkaste. Cveta od maja do jula, u planii do septembra.

Rasprostranjenost. vati do 2.500 visine.

Suvi planinski, rede brdski pasnjaci,

osoito

su-

Droga. - Cvetne gla,rice (Arztenrzariae flos), osoi.to zenske jer se vise cene, rede nadzemni deo biljke u cvetu (Arztem-zariae herba). Bere se pocetko1 leta i brzo osasi. Ako se beru cvetne staljike, onda ih treba vezati u kitice, nanizat.i na kanap i sSiti na promaji. Mora se paziti da se ocuva ziva crvena cveta. Sastav. - Tanini, alkaloidi, etarsko ulje, smola, karoten, fitosteroli, vilaun . BiJjka nije dovoljno proucena. Upotreba. - Narodni lek u raznim evropskim zemljama za 1ecenje n1nogih unutrasnjih .bolesti. Pojacava lLtcenje Z.uC.i, zeludacnog i pankreasnog soka. Upot:ljava se kuo holagog pri oboJjenjima zucnih 'Pteva, smesi s mahuama od paJSulja proti"' secerne bolesti. Najcesee se upotreblja,~a kao sastojak tzv. cvetnog plucnog << koji se pije kao za lakSe iskasljavanje:

SRCOPUC

621

1. Cvetni plucni : pomeSa. se 10 g cveta srcopuca, ljublcice, podbela, belog i crnog sleza, turcinka, trandavilja i divizme; . s upene k.Sike ove sme~ popari se s pola litra kljucale vode, poklopi i posle 15 minuta odlije, zasladi 1nedom i pije toplo svaka 2 sata 1 ka~iku. 2. Cir teluca i dvanae.s topalacrzog creva: 50 g sroopuca, 90 g slatkog korena i 60 g C\1 eta kantariona- tpomeSa se. Tri supene kasike ovog kuvati 10 minuta u poklopljenom sudu pola litra vode, ostaviti 5ata da se ekstrahuj~e i piti urnes to vode najmanje 2 meseca.
Gnaphalium ttligirzosum L. 1 jednogodisrja zeljasta biljka koja ra.ste

na vlafnin1 mestiana.

Sicnog

sastava i upotrebe kao srcopuc.

SRCOPUC

Narodna lmena: bublca, vednik, grifnica, z nozica, zajcja tacica. 1 ozice, majnica, macje tace, rnedvedove tacioe, s krince, smilje, srcopuc,
cmilje. Gnapltalium uliginosum narod naziva: stresca, molova rofa, ruta-

vica, srcopuc mrki.

622
SRCENJA

LE~BNJE

BIUEM

Polygonum bistorta L.

Polygonaceae

Sreenjak dgoveena zeljasta iljka. Iz debelog, kr.ivog, kosog rizoma izbija dgacko, jezicasto-kopljasto li~ce i prava, nercgranata, 20 do 90 visoka staljika na kojoj ima svega nekoliko malih listica. Net. vrhu staljicice nalazi se val}kast klas slozen od gustih ru.Zicastih cvetica. Rasprostranjenost.- Ima ga kod nas mestimicno vrlo mnogo, ali se ne iskori~eava. Raste vllnim livadama , cesto zajedno s tormentilom, gradeCi prave zelene cilime na brdslcim i planinskim barama.

Berba. - Rizom se vadi u jesen, odreze korenje, staljilka, truli i mrtvi delovi, ocisti od zemlje, propere hladnom vodom i brzo osu.Si u zagrejanoj ssnici. Svez rizom na prelom belo-I11Zieast, ali odmah pocne
rveniti.

Droga. - Rizom velitk kao prst, 5-10 dgacak i. 1-2 debeo, kriv, kvrgav, d\rapt z:vrnt (otd naziv bis-torta) oblru Iatilnskog S'lova S ili lle. Spolja rizom tamnork, izputra crveno-mrk. U k u s vrlo aporog, zatim malo gorkog; nema mirisa. Sastav.- Srcenjak sadrzi 15 do 25; 0 t n i n (katehinskog), t n i ns k g r v n 1 , oko 30:>/ sk roba, vrlo malo galne kiseline, oksalata i dr. Upotreba.- Srcenjak se daje u oI.i!k tecnog ekstrakta ili dekokta kao adstringens s polja i iznu t ra, isto kao tormentila. Srcenjak moze da zameni ratanij. Srcenjak se mnogo vi!Se upotrelja\'a narodnoj nego u skolskoj medicini, narocito protiv proliva, krvave stoLice, smrdljivih rana, emo roida, razruh koznih bo1esti itd. Narodna tmena: volujsko zelje, zeludtnjak, zelucara, jemen, kacja tra-

SRCENJAK

STAFISAGR1JA, USUIVICA, USU[VAC. STRASNIK. . .

623

\la, maJj srcanik, racjak, srcanica, srcenjaca, trava od srdobolje, trava od

srca, st avlji'ka.

STAFISAGRIJA, USUIVICA, USLJIVAC,

VASUIVA,

GRANUUA

Delphinium staphisagria L. -

Ranunculaceae

Dvogodisnja ili jednogodiSnja biljka, poreklom iz ju2ne Evrope. Upotrejava se s--eme (Staphisagriae semen). Ukusa gorkog, nepijatnog i ljutog, t i 1 i . Pri mlevenj.u se oseea neprijatan miris.

U scmenu ima oko 30 masnog ulja i do 1 ,3;0 1 k 1 i d . GlavDi alkaloid d 1 f i n i n. u vodi rastvoljiva, kristalna su'Pstancija gorkog ukusa () , koja deluje slicno akonitinu i veratrinu. Slabijeg dejstva su; manje .ima jos i alk.aloida delfizina, delfinoidina i stafisag7oina. Daj e se u oiku rpraska (s duvanom, sabadilom, buhacom) ili masti kao paraziticid.
Opomena! Uslj.ivica

Vtrlo otrovnal

SRASNIK, RAVA

OD

SRAVE, ZLATNA

PAPRAT, SLEZINICA,

Caterach officinarum

L.

et DC. -

Polypodiaceae

Sitna zeljasta paprat, rate na vlaznim stenama i zidinama, visoka 5-20 . U olirk-u (200/) daje ;se s anisom i nanom za suzbijanje oksalne !Qseline ili oksalata u mokraci. Deluje kao jelenak. U narodu se upotreijava i u. praznoverne svrbe 1 (protiv straha stavljaju u ode1o, pod glavu i s l.).

STRASNIK

624
S~tUSA, ST~21CA

LCENJE.

Sisymbrium offioinale (L.) Soop. -

Cruciferae

'

.~

JednogodHnja zeljastta, dlakava, razganata biljka, visoka 30-70 cm. Listovi su perasto useeeru obodu. Cvetovi su vr]o \Sitni, ledo~uti, sakupljeni u cvasti na vrhovima granica. Cveta od aprila do jula. Raste svuda, najvise pored puteva, naselja i ogrnda. Upotrejava se svez list ili sve!a biljka cvetu (Sisymbrii dli Erysimi folium et hrba). sve iljke iz iste fam.ije, i striZa ljutog ukrusa koji pali od pi1isutnog sumpornog h.eterozida; ima i vitamina . SSenjem se potepeno gubi heterozid, zog cega se preporoC.u.je upotreba sveie, tek uzabrane iljke za pravljanje tinkture, ekSitrakta, s.irupa i drugih lekova. Uzima se d.nevno 10-20 g kasika sveze biljke ili 1 kafena tinkture (50 g sveze bllj1 k e na 200 g 700/0'"nog alkohola) 3-4 puta dnevno protiv a:kutnog laringita. Ili se pome.Sa 50 g ekstrakta sa 500 g meda i .uzima 4-5 puta dnevno 1 kafena ka~icica . . i ren, rotkva, SlaCica i srodne biljke sa sumpornim heterozidima, i striiusa pri fvakanju, mlevenju i seckanju otpusta sumporno etarsko ulje veliike antimik:robne moci koje, osim toga, drafi sltnicu organa za disanje i varenje, iclazivajuci n lueenje pljuvake, zeludacnog soka, bolji apetit i bde varenje hrane; iz istih razloga izaziva omeksavanje sluzi i lak5e i~kasljava nje, se upotreljava za leenje promuklosti i katara pluca. Zbog vitamina deluje kao antiskorbutik. Ulazi u 'Sastav eajeva i drugih lekova protiv zunog kamena i za ulafavanje bolov.a od kamena u bubrezima. Ostala narodna lmena: vranja nofica. ognjica, oranj, osak, tava od poljacine.

STRitUSA

STRIHNOS-DRVO. STRlHNIN-DRVO. STROFANTUS

625

SJi~nog dejst,,a su i rodoe blljke gotovo istog hemijskog sastava: Szsymbnum sophia L. (ocak, strizusa, oranj), S. alliaria Scop. (lukovac, l~..,. smradoluc) i druge vrste roda Sisymbrium, Erysimum (zl1jarica, tt tzaiJ), Barbarea (dicak, curcevica), Cardamine (retuha, ovcica, divlji tC'n), Nastrtita (gatS, krstovni k , _I.otoe&rka, dragu5ac), Armoracia (rren, hen), Lepidium (gronica, bela trava, belju~ika), Alyssum (zutenka, t~ica) i dr. (id. Fitoncide).

STRINOS-DRVO,

STRIHNIN-DRVO,
KURJE

R,

KOLACICI,

Strychnos nux vomica L.- Loganiaceae

Drvo visoko vi~e od 10 m, koje raste od tropske Indije do sevemog dela Aust,ra1ije. Glavni aktivni sastojak osusenog zrelog semena ove iljke s trnin. jedna od najgorcih priodnih 's upstancija. Cak i u raza zenju 1:5,000.000 oseca se gorcina vode u kojoj su rast\'orene tako male koliCie ovog alkaloida. Daje tSe u ob'lik nitrata. S trihnin spada med najs tabJinije najenergicnije poznate otrove. Deluje nadrazajno na centralni er-\1 ni sistem. Zbog velike gorcine upotreljava se kao gorko sredstvo, jer izazi\ta obilno lucenje pljuvacke i stomacnog soka. Upotreljava se i protiv crevni poremecaja, u trovanj barbltura~tima i hronicnom alkoolizm. Cesto se prepisuje zajedno s arsenovim fosfornim jed.Jnjenjima. Izdaje se apoteci samo na lckarski recept.
SROFANUS

Pod Strophantus (Apocynaceae) ima v.i~e od 40 vrsta, od kojih se mesamo tri. Sve su to velike tropske lijane koje rastu u Africi. Glavni leko,,iti sastojak strofantusovog zrelog semena kardiotonick.i glikozid strofarztin. Delje srcani miic kao i gli~ozidi digitalisa, ali dejstvo nastpa mnogo brie, traje krace. Daje se samo intravenskim injekcijama, u aktutnom popustanju tS canog rada. Pojedinacna doza iznosi jedan deseti deo do jedne cetvrtine miligrama. U srcanih olesnika lecenje sc obi~no zapocinje strofantinom, na'a diaitalisom. Bolesnik treba da IZGL1 ED SEMENA RAZNIH STROFANTUSA. stavlJ - 5. HISPIDUS, 2 - S. . kafe lekaru, koji mu odre<'iuje stro - s. GRATUS fantin za lecenje, da 1i ,poslednja tri dana uzimao kapljice (ili neki drugi olik) digitalisa, po~to se injekcija strofantia tSme dati samo posle pauze od nekoliko dana. Intravensko b1"izgavanje strofantina mora da se vrsi pod strogim lekarskJm nadzorom, jer strofantjn vrlo otrovan.
dicii potreljavaj

626
SUNCORET

LECE.NJE. BIUEM

Helianthus annuus L.- Compositae

L:uti, jezicasti, obodni cvetovi (Heliantlti f los) be ru se suvom sunt anom \'emenu i brzo osuse da sto bolje SaCU\1aju lepu prirodnu boju. Ukusa ~u nagorkog i mal o sluzavog, mjrisa na med. Nadeni su flavonski heterozidi, betain, holin i ksantofil. C\1et ul~ sastav cvetnih, obojenih cajeva za Jecrnje grozn ice i bolova t rbhu. Spravlja se tinktura (1 :5) i daoje ] ~ L~am 5-6 pu ta dnevno. Z cle semenke i1naju mnogo u lja (\ise od 300/) , bclancevjn a i drugih koi sn ih sastojaka. Ulje se s::tstoj i pretezno od ~ gli ceida nezasiceih masnih kiselina: 55ilfo linolnc, 300fo oleinske i dr. Uljane pogace su boga te azotnim atcr.ijama, zb og cega se cene kao jaka stoena hrana, upot relj a\'aju se i za spr~ ljnnje dijctalni t, osoblto za obolele od seceme bolesti (hleb, rec i\'u za dijabeticare). Narodna imena: ljubon1ir, pods unac, sluncogled , solncica, soncogle d, sunokret, suncukret, s uncani cvijet, stcan ik, suncenjak, suncogled, tornizol, cuncogla, cuncugled dirasol, sisantuba.
MEDUNIA 1 SVINJURA

SURUCICAJ

Filipendula ult11aria (L.) Maxim. (=Spiraea ulmaria L.) -

Rosaceae

Lepa v.i..Segodisnja zeljasta bilj.ka. Staljika prava, do 2 visoka, donji d eo slabo od,rvenjen, gornji razgranat. Listovi su perasto deljeni, obodu nazt1ljeni. Cvetovi s u mirisni, b eli . zuckasto-belicasti, sitni i sakupljeni u zbljene cvas ti. Cveta leti. Rasprostranjenost. - Kraj planinkih i brdskih iz\fora i potoka i vla~nim liva da ma. Droga. - Vhovi gran6ica C\'etu i list (Ulmaiae sunl1nitas et folium). Cvasti se beru kad polovina c\re tova ot\rena, druga polovina jos zatvo r. Mora se b rzo i pailjivo s to p re osusiti da i se sto bolje sacuvala prirodna . Lis t se bere kad i cvet. Droga oporog ukusa. Sastav. - U cvetu ima oko 0,2o/u etarskog ulj a koje se sastoji od sali cilnog aldehida, metilsalicilata, van.ilina, heliotropina i verovatno kumarina. U biljci ima tanina, salicilnog heterozida galuterozida, fenolnog hetero zida spireina i fla vonoida. Upotreba. - Diuretik, torik, ads tringens, dijaroretik. Upotreljava se i r roti\' aku,tnog i hronicnog reumatizma (dejstvo salicilnih derivata}, protlv gojaznost.i i uJoga. : 25 g droge popari se sa pola litra kljucale vode, ostavi preko noci i sutrada n p opije u 3-4 obroka pre j ela. Alkoholatua i sitp se spra\'ljaju apoteci. Narodna lrnena: laga jabuka, buctiteljica, oslad, osinka, sracica. Filipe11dula hexapelala Gili. u svom k r tolas tom korenu ima ezmalo iste sastojke, ali znatno vise tanina, se zbog toga koristi protiv proliva i srdoboljc. 0\'U iljku narod naziva raznim imenima: grizelj, gripelj, divlji grasak, koncara, lomikame n, ljetna liandra, mali paprat, pasja ruta, siru tarka, s urutarka, filipenda.

TATULA

Datura stramonium L. -

Solanaceae

Pred sam II svetski rat iz No\rog Sada dolazio l ek za -podmladivanj e iz nekog tajans tve nog laboratorijuma: Pr oda\ahu ga kao cudotvoran le k p reko otmeni11 dama iz ' 'isih krugova<<, razume se, lJasnosJovno skupo. Svr t ka o svet , voli tude i ono sto ne razume. Starija gospoda, u zelji da ~ to du.Ze ostanu mlac, ne pitahu t lek, nego sarno >>ima Li ga jos. Ni lladi ni~S u izos tali. Najzad, J<ad se osusise od na glog podmladi\1anj a i kad se 5 javljati znaci hronicnog trovania, stvar dosla anal izu. Dok smo vrsili pregled praska, tecnosti i piluJa i nasli cudot vomom leku nema ni 1 pomena hormon~ma, nego da ima ta tule (de]j ci s emena, &taljike, ploda .i lista), generalni direktor pariskog la ho ratorijuma, kome se, navodno, proizvodio Cudotvoran lek, vec odavna bio s one st rane granioe. Kaiu da kao svaki uredan covek, uvek imao vi:zi.ran pasos za sve ev.ropske zemlje, zlu trebalo. Otputovao sapstvenom limuzinom .s Iricnom ISekretarJcom i vjse se ni kad nije j avlj ao. Svj t i lekovi prodavani su s poaetka tajno kao cudotvorni lekovi za podmlat!ivanje, kasnjje i javno apotekama kao sred.stvo za mrsavljenje. Ot m ena darna, zena il faut, nije smela biti debela. Vitka linija pre svega. Bivalo i razv.oda .raka zbog nenormalnih di enzija supruge u siin u . Z dave i jes ne<< zene bile su nesr etne zbog toga i da bi koli.ko-toliko muzevima i modi udovoljile, .uzimale su neko1i:ko pttta dnevno te lekove, koji s svi de lovali laksantno ili purg.artivno. Cim se ruca, odmah se popije za mrsavJje nje, p.ilule su tSe uzimale uvece i 1zjutra. Hrana se pod uticajem ovih lekova nije mo~la zadriati, nije se mogla svariti, no za nepun sa t bila odstranj.ena. pomalo p odseea na doba 1 i r , koji u svoje vreme zigosao n cznanje tadasnjih [ekar a i apotekara, se sva medicina bila .svela na purgiranje1 klistiranje i pu.Stanje krvi. I ukoliko gradann i o gat iji, otmeniji, utoliko morao viS-e tih cudnih tretiranja, ili, bolje reci. tor tura izdrzati. Nolesse olige. Za jednog od mnogobrojnih Lujeva, mo~da bas savremenka Molijerova, kao pohvalno se iznosi tadasnjoj medicinskoj a ka de mij.i da god isnje imao 365 klist1ra, nesto manje purgiranja i vise od stotjnu pustanja krvi. Kako to moralo i zgJe.dati .komicno kada, na primer, sred kraljevog sveeanog i JSkosnog prijema u Versaju dolazi dvoranin

da

628

LECENJE. BlUEM

i saopstava mu da VIreme da ve licanst.\'0 doij e lklisi r . Apotekari i 1ekati

toga \' remena slikani su, kari kira ni svi odreda sa k1is tir ima t-ukama, ogro ni m i s t as nim, jer irn to bllo S\1 ije tlo oru.Zje{<. Za jed nog drugog vladara se pr,i.Ca (Napoleon u Holandij i) da izgublo i tk u i zan1alo s to nije i glavu ostavio na b ojnom polju samo za-

G~
\~

.<--~~
")
':.
\,
.

'f.? . :>

---=--~

..........

~-
'""/.~

-~ ~ v

Yt . . .

V.

~ ,

,'

"'''" .... \_. . ~~

::-...

~~~'~

TATULA: . VRH GRANClCE U CVETU, . RAZV1J ENA RUNICA.t . U , D. CVETNI D rJAGRA , . OTVORENA ZRELA CAUR!\ F. cAURA NA POPRECNOM PRESEKU, G. VlDI SE KRfV E BRI ON

to srto mu lekari nisu dali da krene u pre n ego sto dobije & voj obavezni jutarnji kllstir. U to doba razni imucni uobaZeni bolesnici li SLt !Pra,,a agodet za mnoge veste tlekae. Oni ih cvrsto driahu za zi,,u glavu n e ispustahu tSvoju zrtvu, svoju sigurnu dozivotnu penziju. Ta k o i kod nas bilo s uim pilula ma. koliko neko bio imucniji vi5em polozaj u, u1oliko vise uzimao tih pilula rza podmladivanje. Je dan b eogradski apotekar na Vozdovcu, koji ~ sam bio p roizvoc:tac 1ih cudotvonih pilula (imao malu fabriku le kova)' tolik~ se bio pod-

TAULA

629

mladjo upotreljavajuci ih 5vakodnevno u toku nekoliko godina da morao posle da se leci. Sanitetske vlasti s u 1940. god. poslale njegove pilule na analizu. Pored aloja, reuma, opodofilina i jalape nactena znatna kolitina {vise nego .Sto u deklaraciji bilo navedeno) atropina i hioscijamina, dva Dlkaloida, koji mogu poticati od velebilja, tatule ili bunike, ti na~ najoic ni droge s ovim otrovima. Naknad.nim ispitivanjrem na~li s mo pored atropina ~ antrahinonska jedinjrenja. Sve navedene droge deluJU kao vrlo energticna, drasticna purgancija.

HRONlCNA I KRIMINALNA TROVANJA TATULOM

T atula vrlo otrovna. Zabelefeni su sluc!jevi alw11nili trovanja, vise i eesce hronicnih. Ona , reklo bi se, najcesea otrovna biljka koju razni narodi u Evropi, cak i u Sibiru upotreljavaju za medusobna trovanja. Nisu to slucajevi od juce. , izgleda, od pamtiveka. sto razni tanovnici tropskih predela truju svoje strele i drugo oruije raznirn fudroajantnim (munjevito brzog dejstva) otJrovima (strofants, kurare, IS't rihnos, ipoh) , tako s, verovatno, nasi preci u Evropi i bladniirn, umerenim predclima Azije t rovali svoja koplja n, salje diiskije i Zelene maceve otrovnim biljem, od kojeg su kukurek i tatula svoj prilici bile najeesce otrovnice, jer su to najopristupacnije i je dne od najotrovnijih ilja.ka naseg tk1imata.

Gde ima najvBe tatule? - sto vraJpci prate lju,dka naselja, tako cini i tatla. Bunis ta i du, b rista, dobro nadub rena zemlja, to u~vek zapust,eThim nasim selima, mesta su kao porucena za tatulu. Ukoli.ko selo neurednije i ukobl.tko ima vise stoke koja ISe s lobodno .kre6e, toliko vise tatule. Dakle, do tatule najlakse doci. Gde ISe pojavi, ona osvoji zemlj. Raste brzo bujno i izdrii najvr-elija leta i suse. Gradska metlista su uvek ob rasla najkrpnijom tatulom, isto tako i poruseni gradovi i sela za vreme rata. Opis blljke. - Tatula (Datura stramonium L. - Solanaceae) jednogodisnja zeljasta bilj1 ka, visoka do 1,5 m. Stalj ika snafna, gola i trojno viljuskasto 1 razgranata. Listovi su krupni, do 25 dugack.i i do 18 cm s.iroki, nezni, socni, tamnozeleni i oodu duboko Lzdeljeni. Cveta preko celog leta. Ima d ivne, krupne, bele, l evkaste, petozue pojedinacne cvetove . i, sto najupadljivije, tatula ima krupne kcao orah okruglasto -duguljaste vrlo bodljikave, .skoro trno''i. t e caur e, k oje, kad sazru, p & ure ~ na vrhu puknu na ~etvoio, se iz njih prosipa mnogobojno, crno, rapavo, oka-uglasto-bubrezasto semenje, veliko 4-5 mm, debelo 1 do 1,5 m m. Kad se seme pregrize, unutra jezgra bela, mas.n.a, neprijatnog i l juto-gorkog ukusa. Seme, kad se 7.vace, cela b:iljka kad se b ere Hi protrlja med prntima, oda1e svoj S~tven neprijatan m iris, smrad koji izaziva gadenje i n eke s tera na povracanje. Celu ilj.ku, celo lisce i celo seme mogu ana1iti.Car i ekspert toksikolog poznati goljm okom ili 1 pomocu !. Medutim, kako trovaci r etiko kad d celo lisce i semenje, nego isitnjeno prah, potrebno u tim slcajevima koristiti mik roskop i

630

LHCENJE BIUEM

izv~iti hem.ijske i fiziolo~ke reakcije na malim laboratorijtSkim zivotinjama. Anatomska grata tatulinog lista i semena 1karakteristicna, tako da se lako moze izvrsiti J.detifikovanje: dlake, kristali&, spermodema i sl.

OD CEGA POTICE OTROVNOST I LEKOVITOST TATULE? od a1kaloida hioscijamina, odnosno atropina najvise alka1oida 0 ,4-,?/, liist malo m' do 0 ,60/, u cvetu jos manje, u korenu najmanje, oko 0,1; 0 Ukoliko zemlja , dubrevitija, ima vise azotnih j.edinjenja .(orgarnski vezanog azota i oliku nitrala), zat.im i kalijumo,,ih ISoli, fosfora i kreca - utoHko biljka bujnija, daje mnogo veci prinos, dZe cveta i droga sadrzi vise al kaloida, dakle, 1:o1iko otrovnija, , dakle, i lekovirt.ija i utoliko skuplje platiti apotekar farmacetlltska imdustnija, .jer iz robe izvuci veCi procena,t ekstrakta i vise alkaloida. Primeceno da procenat a lkaloida biva utoliko veCi ukoliko 1eto toplije, suvlje, isto tako su aktivnije i one iljke k.oJe astu na suncu. P.r~ma tme, na Sa rodna crcica, osobito razorana zemlja oko naselja, gde su bila seoska dubrista i torovi, najbolja su mesta za gajenje tatule za farrnaceuttsk-e svr.he. Ovo navodimo zbog toga sto se nadarno da medu cHaocima biti interesenata za gajenje lekovitog bllja.
i skopolmnina. U
Otovnost tatJe potice rsemen ri.a

UPOTREBA TATULE KROZ VEKOVE tome da li su Grcj, EgiJpcani, Rimljani i drugi tari narodi pozna\'ali i upotreljavali tatulu autori se ne sla.Zu. Veeina njih m.iosli da se ne moze dati tacan sud, 1 & esto pod imenom i pretpostav.kom ta1:ule upotrebljavala buni1 ka ili \7elebilje, biljke iz tiste farnilije, skoro istog hem ijskog sastava i istog fiizioloskog dejstva. nogi misle da tatU!la .p orelclom az turkmenskih zemalja oko KaspijS:kog i Aralkog mora. Turci .i srodni narodi i nazivaju tatula, nije iskljueeno -da smo i mi to ime pinlili od njih, ovo utoliko pre sto nasim krajevima koji 's u i manje pod Turcima ne nazivaju tatulom, n ego .sasvim drukcije : ku.Znjak, bi\rolciCi, trava od zagSi , trava od sipnj e, svinjsko cvece, smdac, sm.rdljika, pasja jabuka, stenicnjak, bulnjak, bl'Sor, 'Strkac, maslak, djvlji oraSic, sul.ud!J.jiva p omoCnica, trava od protisli, zubni crv, trava od reome .i sl. Izgleda da nama tatula donesena tek tposle otkrica Ameike i da su to bili Cigani koji s n preneli.

UPOREBA TATULE U NARODNOM :tiVOTU Okretne i I }Ukave Ciganke, narocito .selima cak i oko Beograda, vade praznovernim bolesnicima, pogotovu zenama i deoi., orve ociju, zuba i rana, zato ~Se prethodno na belegu mora staviti zlatna ili srebrna para, danas stotka ili hi1jadarka. Bolesnilka prethodno zbune kojekakv.im pokretima, zevanjima i dru g im smicalicama, . kad \fii,d e da 'p eeen, onda ga nadnesu ([lad Z., pokrij. poveeom tktpom ili pokrov-

TATULA

631

, ne~to

nerazumljivo govore, bolesnitku ka.Zu da cv:nst.o zafmuri. Posle ne koliko trenutaka naglo ga otkriju i kafu m.u da brzo otvori oci i poglec1a u zar, da vidi kako ~bacio nekoliko krupnili crvi. Obajsnjenje: seme ta tule iLi njene ses tre iste tak\re otrovnice bunike, kad se baci na zar, taspukne se i jezg.r a irz.ije kroz omotac kao neki crvic, pocne da se U\'rce i Pi~ti, jer sebl ima vode i ulja, se uvija kao kad Se \1 baci na zar.

Eto tako se >,l leba z. motike(< . Bio bih neoicno zah,ralan onim c itaocima koji .i me polize ovom prolemu mogli obavestiti, isto ta ko da li kogod zna da tatulu, pored os talog, nazivaj jos i cigansko cvece. Imam s nekoliko strana izvestaj da tako nazivaju, ali mi ~ nij eda tSaradnik dosad nije poslao iljku, niti mi verno opisao kako izgleda.

TATULA U NARODNOJ MEDICINI

Upotreba ta tule u narodnoj medicini cesta i raznovsna. U aj kaskoj (Baoka) ima zena koje drie tatulino seme komo,rici rakiji preko cele gocLine i lece ukucane i ko leka zatrafi. U Curugu do 1937. god. jednoj b.abi dolazilo podosta bolesnika i iz okolnih sela da ih le6i ovom Specijom<< od reumatizma, isijasa, zglobobolje, raznih protisli (suljeva), zubobolje. Lece ucrvljale junce i ostala goveda eorbom od skuvanog duvana i bikova (tatle). Ona bodljikava r sa ISemenom zajedno stca se drenoj zdjeli, zatirn se dod.a gasa (petroleurna), ostavj dan-dva, previje na mes1o gde ima crvi, npr. u konja, ovaca, krava ili svinja; crvi ugin ili i lako izvade<< (Milica Jovicic iz Bosanske G. r adiske, 1946). Jezdimir Bojovic iz Dragaceva kod cacka ovako pise 1947. godine: LiS't ta1ule Se malo prepere dobrom rakijom i mece na stare rane.<( Trebalo i mnogo prostora da nabrojimo za sta sve nas narod po trelj ava ta tulu. U vecini slcajeva ne onako i n~ svhe kako to cini n medicina. I. p ak, ilo nekoliko narodnih lekara (mahom isluzenil1 bolniara) , koji mi rekose da lece zagus (astm) tatulom obli'k oigara ili praska za kadenje. Prouca\rajuci le kovito ilje i njegov upotrebu narodu, i.spitivac doiv.ih otkrica, ne samo pogledu medicinskom i bioloslazi do veoma zanlmlj kom LIOpSte, vec i StO se tice tproucavanja porekla stanovnistva, migracija, , praznoverja.

AKUTNA TROVANJA TATULOM

Osim hronicnih i kriminalnih trovanja tatulom, poznati s i akutni s lucajevi. Kad smo deca, jgrali smo se vojske i svatova, brali repuv i kukutu, epuv umesto suncobrana, kktu umest.o zastave. Tatli nim divnim cvetovima smo ))kitili neveste . onda se, oicaju, voj. I1i se neopranim rukama iz pesnice jede hleb. Tu s ka malo privati(< una slucaje va aktnih tro,1 anja. dogala se da nestrpljiv astmaticar m vecu doz lekova od tatule.

632

L.ECENJE

IU

Znacl akutnog trovanja: n eizdrt ivo sufenje usta i grla, nesnosna 7.ed , gadenj e, zenice vemna ra~irene, oci ne reagu.ju svetlost, \'id poremecen. mi~icna slabos t, vrtogla\'ica, glavobolja, jedna naro~ita \Ts ta zanosnog pijanstva, suluda radost, sumanuto smejanje, vikaje, kojekak,,e ludosti i besovi, promuklost, izgujena svest i .pamcenje, ubrZa\'anje pulsa i disanja, strasne vizije i h alucinacj_ie, zatvor i prestanak mo krenj a i sl. s lucajevima k ad se uzme toksicna, ali ne smrto~ nosna doza. U tezim slucajevim, navedeni znaci trovanja s u istaknuti, brze i naglijc se ispoljavaj u i na kraju nastaje potpuna o tupelost prema spoljnjm uticaj1 ima, d r tavica, grcenje lica, neosetljivost i srnrt u kOJni (m1tav san). pr\J U otrovanom daje se tanin, jod-jodkalijum, aktivni ugalj ili neko drugo sredst\10 za talozenje, vezivanje, inaktivi~anje alkaloida. Za tim s1-edstva za \'r ili, jos bolje, ispi.ranje stomaka. Daju se i purgati\'1 s1edst\'a za s to Z praznjenjce ore\'a. Dobro otrovaog trljati grubom tkainot, narocito noge. Proti\' furioznog deliiuna dobro davati blorad, hloroform, ali ne morfin. ProHv kome se daje jaka kafa, Jrofein, , rakija, vino ili neko drugo alkoholo pice. Branje 1 suenje. - r se tatulin list bez petelj ke celog leta sve do.k i1jka cveta, ali najbolje prvo kolo, brano kad se na biljci pojave prvi cvetovi. Treba brati samo zdravo i ml.ado, potpuno razvijeno lisce, bez pega, ozlcda i drugih nedostataka. Obrano lisce treba brzo suSiti vrlo tankom s loju na veliokoj promaj i ili u zag.rejanoj su.Snici na 50-60 i dobro zapakova.no cuvati na suv om mestu, jer tatula vrlo brzo privlat.i vlagu, usled cega se pokvari, poplesnivi i izgubi lekovite .sastoj1 ke. Najbolje osti!Seno lisce odmah r pr?savati i zapakovati visestruku zilavu, nepromoeivu crnu h art.iju.. Tatu'la nerijatnog, gokog, odvratnog i nalanog wkusa. Suv lit se vrJo lako lomi i drobi, zbog cega treba biti pafljiv prikom pakovanja. Opomena. - Cela biljka vrlo otrovna, najvise semenje i lisce Zato tatulu ne srnej u rati deca i trudnice. Posle rada ruke treba dobro oprati toplom vodom i sapunom. - Sus.iti i cvati odvojeno od ostalog bilja. Primedba. - Tatule se nikad ne sakupi dovoljno, jer trafe fabrike lek<>va ogromnim kolicinama za vadenje atropina (hioscijamina). Zbog toga se preporucuju njeno branje i gajenje ili, bolje re61, razmnotavanje bunis tima. Razmnozav-a se vlo lako i u.spesno semenom.

UPOTREBA TATULE U NAUCNOJ MEDICINI

S uspehom se daje protiv astme u obliku cigareta, praSika za kac1enje i udisanje, svecica za kadenje ri oliku tinkture. U antiastmaticnim cigaretaina iLi samo list tatule, ili ima i lista loelije, veleja, bunike i duvana, sa iH bez dodalka sali tr e. Daje se oliku tinkture protiv kaslja, neuralgije i dr. Fai~maceutska industrija traii seme i lit tatule za ekstrakciju alkaloida.

TAULA

633 CUVAJ SE SVATOVSKE MEDENE RAKIJE

Trovanje tatulom opasan narodnl olatj za alu 1 razonodu

> > Kad neko nekom naije ognji~te, se n~ sutradan ( ponekad ni treccg dana) ne seti da trea da ide kuci - uspevamo da se ratositjamo takvog apasnika jedino medenom ra1 kijom ... Tako se govori i iill u mnogim n sim krajev.ima. U toku dugogodiSnjeg proucavanja narodne meclicine, mofda najkarakteistiniji ~sluaj koj i narn 1948. god. saopstio Gru.Zanin Sava Bankovic, lugar na Gou. Ozenio se pre rata. Svadba bila u januaru, velika, vesela i pomalo neobina, tako da se i danas njoj go,ror.i. Dobra domac.inska kuca, bi1o svega Sto zemlja dala. Tre6eg dana pustosva1i, po~to su sve u kuCi pojeli i popili, zakla5e i domacinovu steonu kra'ru ( to se narodu smatra za !prokletst\ro, nesrecu). Kad su propali svi poku~aji da ih privo1i da odu svojim kucama (kao ono gazda Ivko na slavi kad moli Kalu, Smuka i Kurjaka), domaC.ica ode u Ces1 tin i na saonicama donese staru baku Andu, koja Zna svakoga vraga, i pijane nezvane goste iz ku6e isterati . tetvrtog jutra, licern na Sv. Svu, poslufi~e mamurne goste medenom rakijom. Posle sat-dva u gostinskoj sobi ; da v-ri, kao da kuca gori, takva se galama podigla. ~ i u dvoriSte .izlaziti. Ku6a se isprazni. Kum, gologlav, u kosulji. dohvatio kosu ispod kosa i kositi livadu ( sneg do kolena), zene dohvatise gralje i vile da kupe seno. Druge, gologlave, kosuljama i bosooge, pevajuci i podvri klljuCi, estidno zaclig~e S:uknje (:ovisoko .i neprjstojno), drfeci se jedna uz drugu lkao da prelaze duboku \du u reci. Epilog: Kuma su u trecem selu jedva i mcno savldali i vezali. jer bio nasrtljiv, neuraunljiv i vrlo opasan s .kosorn koju ispravdo na kosistu liila na koplje. Stalno promuklim glasom vikao de ste Turci . . . i onom kosorn jurjsao. Preneli su. ga u bolnicu, odakle posle citiri dana otpusten bez dijagnoze z neklh ozbiljnijih posledica, osim sto ] posJe toga dugo kunjao, osusio se .i bio utucen, ispijen i uvao se medene rakije kao ljute guje. Osvetoljubivog starojka su nasli polumrtvog i prozeog pored druma za Kragujevac. Celirn putern mahao i pretio velikom se.k<irom viuCi, tesko i prornuklo, prete6.i ... glavu cu njemu odseci kao sto on meni najbolju livadu odsekao ... Preneli su ga njegovi .seljaci u bolnicu gde usko umro. Slino 6U ~pro~li i ostali. Na pitanje za5to to cine, odgovor bio uglavom isti svim anketiranim selirna: , gospodine, lako ' 'ama tamo t1 Beog:radu, imate svakojak ih zabava. mi, crni kukavci, pogotovu zimi, zaveje sneg niko nikud. eto tako, b ez bioskopa i pozori~ta, mi sami sebi iz1nisl zabave, ma1o da se razonocLimo, da ubij.emo vreme i dosadu, duge zimske noci i samocu ...
SVEMO~NA

ANUJKA

Pre rata najuvenija zena u juznom Banatu bila vraara Anujka. Njeno prisusto se svuda osecalo, osobito rurnunskim selima. Postovali su iz straha, jer bila svemocna, mogla da uin.i dobro, jos ~ da

634
audi : gazda~ ki

LECENJE

BfU'M

sin jedinac da ne slufi voj sku, imucna kuca da .ima samo j edno de te kako i kapital (irnanj e~ ostao neokrnjen i jos uvecan zenidbom s bogatom mirazdZikom da se pronadu ukradeni parado~i, makr vratnci ili odve deni s o.ne strane granice, u Rumuniju ili k Dunava, da se nestrpljivi naslednici s to pre doeepaju imetka imucnog koji bas nikako nece da umre i sl. Eto, to se i danas zivo prica Banatu jednoj zeni zbog koje su mnogi mladiCi (kojJ su mogl:i da pl~te), stas.ali r.za egrutaciju, pomrli, drugi stt ostali ' 'eciti invalidi. Bilo godina i sela gde tek deseti mladic bio sposoban za vojsku. Sve njih leeila i izleCila Anj,ka. Vlati su ka.lnjavaJe, ali ona sve kazne U redno placala i ISvake godine sve vi5c zemlje kupo,rala, lagoslovene zemlje banatske, kako kare nas veliki pesnik, Banaeanjn f>ura aksic. Najzad, kad zlo prevsilo meru, zatvorena i os1ena na smrt. U njerum lekovima, specijama i mandZama, najvise nadeno samlevenog semen. tatle, zatim ziv e i drugih otrova. Tatulu sama brala na kraju sela gde svinje lere, ziv } kupovala u apotekama. Kad s apotekari odbili da prodaju zivu, ona preko svojih poverenika pokupovala S\'e termometre, polupaJa ih i povadila mvu, jer za nju tO nije i skpo. Smrcu baba-Anujke zlo nije prestalo. Ona kao da rasadnik, skola z)a. Jedna njena sledbenica trovala , Jukavo i oprezno, svog znartno starijeg mu2a, penzionisanog kapetana cuvene bele latle i becke lalle. koja vcxzila izletn.ike od do Crnog mora. Nasledila kapetanove kuce u nekoliko mesta gradovima pored Dunava i kucu Kov.inu gde su fiveli. Brat, seoski svinjar, brao tatulu ona mu za tu slugu 8 lanaca prvoklasne rernlje pod selorn. Izbio rat i s estra ne htede da prepise bratu n zem1ju. I tu pocinje da se kolo raspliee i ,postepeo da se otkr.ivaju i druga trovanja tatuJom tom delu Banata. Godirie 1944. Rozika b ila bogarta zena, prva rni.r.Zcllika, a1i jqj 1 novac dosao glave. Godine 1945. Pancevu jedna mla da zena morala iti s~treljana, jer iskore.ndla kcu Aleklsica. TatJulom najpre otrovala svekrvu, zatim muia, svekra i na !kraju os tale kn.

MLADI LJUDI

PO~ALJU

SVOJE ZENE NA MORE

Poce tkom avgusta, odmah neka ko posle t, hitno smo bili pozvani u Vojno-medicinsku akademi}u U Beogradu. Zatekosmo tni mlada snaina coveka u ludackim kosuljama, s rukama (rukavima) vezanim na Iedin1a, u soi s resetkama. Jedan umro, d\rojica su posle cetiri dana dosla k sebi. Niceg se nisu secali i cudili su se kad su im neki njihoyj ratni drugovi ispricali kakve su sve ludos ti praviH savskoj plazi. Simptomj trovanja biLi su vrlo jasni (tipicno trovanj~ atrop.inom), ali oni nisu hteli priznati sta su popili. Pomoglo lukavst\'O sanitetskog geneala dra Radm.ila Jo\lanO\'iea: Vase poboljsanje samo pr1vremeno, proJazno i priVIidno, ako ne karete sta ste C.inili, mi vam ~ pored sveg zalagaja ne moremo pomoci, smo u nemogucnosti da primen1mo terapiju protivot rova ...

TATULA

635

r~ni Lianin, mladi, snatniji i plahovitiji, najzad progovori: Bili sn1o na gadanju na DeHl~tskom pesku, smo u Alibunaru (dakle, opet baba-nuj!Una nahija) nabavili neko crno seme koje pornafe, mu~ku snagu. na Savi golotinja - lepotinja, se, eto, prevarismo. Pokazao seme. od tatule; pili s ga samlevenog crnoj kaii.

Sve ovo sto receno tatuli nije zbog toga da se citaoci truju (mi5leCi da se lece). Niti se zeli da ovo pisanje stv;-ra sarlatane i tro\;ace. Ne, to nikako! Sve ovo javnosti saopsteno najboljoj nameri da se v ovog otrovnog korova, koji na svakom koraku prati coveka i njegovo obltavaliste. Ovo samo mali izvadak belezaka sa terena. Koliko astmaticara, srcanib i dntgih bolesnika platti.lo g1avom nestrucn wpotrebu tatle.

Naavou~enlje. -

DA LI SE OVA OTROVNA BILJKA GAJI NEGDE U SVETU? Za ekstrakcij atropina sve se manje koristi di\lja tatula, jer se kolicina ovog alkaloida divljoj biljci sa raznih nalaz1sta koleba irokim granicama, zbog cega se ne dobija homogena, kvalitetna roba kakvu trZe apoteke i farmacet~ka indl..l!Strija. Zato se tatula sve vise gajj, osobito indstrijski najrazvijenijim ze1nljama. Ali ne gaji se nek,,alitetna, nego samo oplemenjena tatula sa vise od ,/ artropina. Eto tako i ovaj opasan i prezren korov postao u veku kulturna iljka, na cijem odabiranj i oplemenjavanj rade mnogi eminentni farmakognosti ISVet. Na tome se radi i u Institut za procavanje le kovitog bllja i Institut za farmakognozij Farmaceutskog fakulteta . Beograd. Tatula 'Se moze vrlo lako i &pesno razmnozavai razbacivanjem semena gradskim smetlistima i slicnim dUJbrevitim mestima. Privredni znaij . - Mnoge porodice sakupljaj list (rede i seme) tatule i prodaju preduzeeima za irzvoz lekovitog bilja. Za dobijeni novac kupuju sebi odecu, obucu i hran. U tatlu se nista ne ulafe, jer se bere list divlje iljke naseljima i oko njih. napstenin1 torovima, osobito svinjskim, dbristima i gradskim smetisma ima najvise i najbjnije tatule, Lako da se tu za jedan dan moze mnogo nabrati i trd 5 isplati. I Beograd za vreme rata i neko vreme posle toga bio obrastao tatulu, jer to tilpicna nitrofHna (voli azot) biljka koja nalazi optimalne s love zn svoj razvoj na rusevinama, zapstenim i slicnim mes-tima gde ima
tulezi.

Narodna imena. - Potrebno za ovu vain le.kovi1u i is tovremeno opasnu i otro,rnu i1jku nasih naselja navesti i drga narodna .imena kojin1a Se 0\' rmdJj,i.vi korOV naZi\I U 2:im nasim krajevrima. Tatula skolski narodni naziv, latinski Datura stramonium L. ZanjJjivo navesti da isto ime upotreljavaj . i mnogi narocli od MecliteJ-ana do Indije i Sibira. U Sajkaskoj (deo Backe) i selima oko Novog Sada tattd n ar od naziva bikovi, jer Sl1 nekad sen i jamri davali bblcovima da udu blkovi-

636

LE.CENJE. BIUBM

tiji prcma kravama i rato borniji prema ikovima suparnicima s kojirna su se borili. U banatskom Potisju ovu biljku naz1vaj krava, kra\1ica i kravljata, jer s davali kravama da vode, da ne ostan jalove. Eto, i ta J.mena 1kazju na njen upotreb i povod da tatulu i ~ovek upotrebi .kao afrodizijak (za jacanje polne moci). NaSi otani~ari i d.r ugi IPrirodnjaci zabelezili su jos i mnogo drugih imena koja imaju sire .i u2e jezicko podrucje ili s u sasvim lokalni nazivi: kuznjak (rec podseca na kugu, najstrasnij bolest), pasja k, korov, smrdljuga, smadac, . tra\'a od astme ( se narodu upotreljava za le~enje zagusi, zaptivanja, astme), trava od sipnje (Cigani lece ne samo ljude nego i sipljive konje, pogotovu izjtra kad kren ipazar da prodaj konje), volcici. Os~m dosad navedenih, dajemo i ostala narodna .imena za tatuJu: bazdulja, bika, bikov list, bikova~a, bodeca jabu.ka, bode~a k, bodljiva jabuka, volek, vocic, divj i oresic, zli ~iea~k, zubna trava, kristavec, polonino seme, svinjs:ka dsica, smrdac, smrdljiva pomocnica, 'smduljka, smrdusa, smrduska, shirnjak, tatlina, teoci, hdobilnik.

Napomena 1 opomena! - Ne upotrebljavajte domaCinstv tatulu za Iek, jer vrlo otrovna. Sakupljajte list i seme za prodaju. Oko svojih doroova unistavajte da se deca ne tr kao ona na Kamick u Sapcu (igrali se svatova, svi odrasli ukcani bili na ietvi), i da nije energicno post'Pio dr Slavko Belic, tada5nji tlpravnik sabacke bolnice, nijedno dete ne bi ostaJo zivot. takvih trovanja na zalost, ima mnogo, samo malo ko na to obraca paznj.

TERPENTINSKO UUE
se dobija nih stabala raznih vrsta bora.
.erpentinSiko l detilacijorn tepentina

koji

cri

iz oz1ede-

S 1 se daje obliku obloga protiv rematizrna i neralgije, osobito $Cijaticne. Inhalira se proti'' bronhitisa i dru.gih obolJenja organa za disanje. I z n u t r se daje protiv z~nog kamena, putridnog bronhiiJtisa, plcne gangrene, hronicnog katara bronhija, katara besike, cistiti-sa i ~1. antidol fosfora upotrebljava se samo staro, ozonirano ulje (5-15 kapi). Ono oksid.iSe fosfor na fosforn kisel.in. Nefriticarima se ne sme dati, jer drazi kozu, jos vi5e .sluzokozu, izazivajCi s pocetka crvenilo i bol ka~nije opekotine i mehurove. Interno se daje oblik sirupa, kapsula :ili perla 0,25-2 g dnevno ili 10-20 kapi mlek vise puta dnevno. U slcajevima fosforizma daje se mnogo v.ie: 15, 30 i 40 g, dnevno starog ulja, svakih pola sata jedan gram i vise. Ozbiljne poremecaje mogu izazvati 15-30 g, vece doze i smrt. Ulazi u sas.tav nekih flastera i melema. Lndustrijska upotreba velika i raznovi1Sa. U nov.ije vreme od osobitc vaznosti za proizvodnju sintetskog kamfora, manje terpina, terpineo1a, lakova, ' dr.

IMIJAN, GAJENA ILI f .IN DUSICA

637

TIMIJAN, GAJENA ILI PITOMA IN DUSICA

Thymus vulgaris L.- Labiatae

T1mijan slican maj.kinoj dusici, ali visi i staljika mu ne puzi zcJnlji, nego raste upravno (do 30 ); listovi su uii, cvasti ni5u tako zbljene i bilj.ka ne .raste kod nas divlje, nego se mestimicno gaji. Rasp1ostranjenost. - Tirnijan raste na suvim mestima zapadnog MedlLerana. Kod n!S se gaji uglavnom Vojvodlni. Gajenje. - U jesen, cim ipocnu prve ki~e. dele se busenovi i rasaduju na udaljenosti oko 50 . I se u lejama proizvodi asad koji se rasadje na staJna mesta cim biljke odrast, ob,icno 50-60 dana posle setve. Ukoliko kljma toplija suncanija zemljJste rastresitije, utoliko s UISpeh, prinos i kvalitet bolji. Cveta od juna do oktoba. Gaj.i se i i<ao ukrasna i medonosna l>iljka. Berba. - Gornja polovia bil,ike bere se u cvetu ili pred samo cvetanje. U novije vreme trazi se samo list. U prometu se nalazi ceta ili iseckana droga. Moguce s u dve zet ve, ' u jtu, druga septembru. Droga. - Gornja polovina biljke t1 cvet, list (najbolja droga, jer ima najvise etarskog l i tanina), etarsko uje i timol (Thymi herba, folium, aellteoleum et th)molum). Mlade grancice su cetvorouglaste, kratke .i gusto obrasle belicast-im dlaicama, staritje su , gole i chrvenaste. L i s sitno, sedece ili na kratkoj drsci, do 12 mm dgacko, u celini dguljasto, -sko1X> i g 1 s t , d, celo, nadole jako povijeno, kruto, od gore S'koro golo, na naJicju obraslo finim, mek.im, sivim dlaCicama i posuto mrlcim kvriicama (z 1 z d ), .koje sc lporn bolj e vide. C\rast ima oko 5 rzicastih, 3-6 mm d gack cvetica na kratkim drskama. Casica cevasta, kratko maljava, zelena ili n1alo . r uzicasto-lj ubicasta i dvousnat a: donja ima dva -ig licasta, gornja tri t upa zuba. Krunica r z i .s t ; donja usna opstena i trozba. Svojstvenog, jakog, aromaticnog, taplog, oporog u k u s i k g prijatnog i r i s na t i 1. t. r s k g u 1 , malo smole, oko 1oo ;u t n i n , gorkih materija i saponozida. Kolic ina u lja zavisi od rnnogih okolnos ti, najvise od vremena kad se bere. Najvise ulja ima timijan uzabran oko 2 sata .podne. Aetheroleum Thymi etarsko u~je dobijeno destilacijom m vodene pare iz svezeg timijana u C\letu, najvise juinoj Francukotj ~pamiji. bezbojna tecnost, koja brzo postaje crvenofuta ili crvenomrka; jako.g mirisa na timol, aromaticnog i ljutog ukusa. Ulje rnora imati ni manje od 2/ ni vise od. 42/0 fenola: t i 1 i k r v k r 1 . Ima jos i i n , borneoJa, linalola, pinena i dr. Hemijski sa stav ulja od spanskog, francus~kog i se\'etoafrickog, gajenog i divljeg i od raznih ' 'arijeteta tirnijana razlicit. Za ekstrakciju 1 1 i nlolu uporreljavaj se samo vrste u lja :ko.ja d.maj mnogo timola. Timol se ulju .idvaja u oliku bezbojnih kristala karakteristicnog mirisa na majkinu dusic, aron1aticnog i ljtog uksa.

Sastav.- TJmijan .s addi

0,5-2,50/

Upotreba. - Lek i zacin. Uiazi sastav raznih preparata protiv obicn , kontratusin, tso nog, narocito protiv \te likog kaSlja, kao sto su pertusimaltin, Extractum Thymi fluidum i Sirupus Tymi compositus. EtJrsko l

638 zbog prisutnog tin1ola u sa tav voda i paStta za narocito timol daju se ankilostome i oksiura). tanina.

LE.CE.NJE BIUEM

i katrvakrola Jzvrsno antisespticno sredsvo. Ulje ulazi usta, lekova protiv vrenja. Timijan, njegovo ulje, protiv cevnih parazita (trihoficalusa, duodenalne Timol izVl'Stan konzervans. Antidijaroik zog

1. Grudni ( za prsa) J.ugoslovenskoj farmakopeji: 2 g cveta crnog ~leza, turcinka i divizme, 4 g anisa, 15 g korena elog sleza, 20 g lista tjjjana, 25 g slatkog korena i g li!sta belog sleza, usHni se, proseje i s. Tri supene kasike ove srnese popari se sa pola litra kljucale vode, poklopi i posle 2 sata ocedi, iscedi, zasladi medom i pi.je na 2 sata 1 kasika . 2. Protiv velikog kaslja: kas~ke tri.Jn.~ja:novog lista poparri se sa pola Iitra kljucale vode ci postupi se kao pod 1. - Ili se uzme . 1 kasika timijanovog lista, majkine dusice i Jista pitomog kestena, pomesa se .i. postupi kao pocl 1. - Na isti nacin se moze spraviti i upotrebiti od SIeSe tirnijana, kestena i rosulje.

tin1ijana: 20 g blSita timijama p~elije se smeSo-m od 10 g 58 g destilovane vode, ddi se 8 dana rne5ajuci, zatim se ooedi i ciscedi. Tin'ktura se uzima 20-30 kapi na koc~u seeera vise pu1.a dnevno. Slu.Zi i za izradu slozenog t imij.anovog sirupa. 4. Sloi.eni tin1ijanov sirup (protriv velikog lkasfja): g amonijurn-bromada i . 1 g natrij.um i kalijum-bromida rastopi se u 50 g vode; kad se rastvori, pomesa se 150 g ti'li!janove t:imJ.tJure, doda g am01111ijaka i 800 g meda. Uzima se 4-6 puta dneVIIlo 1 kasika. 5. Protiv nadimanja, gasova, bolova trbuhu: 20 g tiiDJij!Ila, mjtk1ne dusice, IDane, kaanilice i hajduoice se pomesa. Tri supene kasi.ke ove smese popari se sa .pola litra kljucale vode, poklopi i posle sata pije -se svakog sata 1 kasika ( toplo). 6. Hronicni katar teluca: 30 g timiJcma, hajducice i kamilice i 10 g s]atkog korena, lkao pod 5. 7. Za ispiranje rana i posekotina: 20 g timijana, hajducice, petrovca, bokvice i kamilice, kao pod 5. 8. Protiv crevnih parazita (trihocefala i duodenalme ankilostome): 2-8 g (zavisi od u:-asta) timola popije se odjednom rastv oren u vocnom ISoku i odmah posle toga popije 2 kasike ricinusovog ulja.
Ostala narodna imena: bosiljak, majcina du.Sica, manja mazurana, manji sanseg, timas, timljan.

. Tinktura od gliceola, alk.ohola

TISA, TIS, TISOVINA, TISENJ, JELICICA, PLODNA

Taxus baccata L. -

Crnogorican sib ili drvo koje dozivi vekovnu ~tarost. Tisa zakonom zasti6ena u prirodi, jer postala vrlo retka. Plod lici na crvenu bobicu. Ponegde se jos upotreljva list za lecenje raznih bolesti. Tisa otrovna za coveka ti domace ivotinje i moze izazvati smrt! Zbog roga se 111Jikako ne preporucuje upotreba tise za leeenje. Glavni otrovni sastojak alkaloid taksin.

JTRICA

ILI

AILICA

639

TITRICA ILI

AILICA

/vlatricaria cha1nomilla L. -

Compos4tae

U jesen, kad pocnu i danju i nocu da sipe dosadne ki~e. i kad sela i graclove oba\1 ije nezdrava magl.a i dim, malo ljudi koji ne obole od nazeba i gripa. s koJama, ioskopima, pozoristima, kasarnama, zeleznickim cekaonicama i drugim javnirn mestirna gde se sakupljaj velike mase sveta, prenose se razne bolesti. U nekirn skol.ama i internatima gde se preko jeseni i zime, izjutra , v, davala jedna solja jakog . od kamilice, kao pres re ds tvo, ilo mnogo manje gipa, inflence, angine i slicnih boventivno Iesti organa za disanje nego tamo gde to nije cinjeno. zakljucak do koga su dosli ne ki lekari. I kaslja ilo mnogo manje. Mi s Lim da bi tom pravc trebalo ' 'rsiti dalja ispitivanja, vec sad poceti sirok propagand svakodnevne potrebe t i t r i v s i i i v i 1 n i m k 1 k t i v i m . N t i n i s s m n i r rn l n .i h 1 n s i k i h n r d n i h s 1 v , g t v r d n g n r d v 1 i k i h k 1 k t i v . S n i i s r s v k d rn v n d s t n i h u f r i k m , s k l , r d i n i am i v 1 i r d n i k . .i t t i r i n s i u r v r d i, u .sp h s k 1 i. sto neke zem]jje tocile i pos1e n~koblko deccnija navik1e svoje gradane na t k.inesku drogu, tako i mi mozemo uciniti preko j esen i i zi m e s masom tinricom. S\e to stvar na~Vie. c asa toplog i osladenog od kamilice ozelom ptniku na nekoj stanici nesmnjivo Viise pomoci i prijati nego casica neke sumnjive rakije. jedan veoma va.Zan prolem kome ve c sada treba razmisljati. t r ~ n v z ri v . v d n s k d r g . - Zbog toga njoj malo vi5e govoriti. Vojvodin daje celom covecans tv milione ki1ograma ovog mirisnog i lekovitog cveta, ali svetske potrebe jos nis zado\lj en e. Iz ovo g tizlazi da njer proizvodnj treba povisitJi. S druge s.trane, titrica se kod nas ne tosi onoliko i onako raznovrsno kao u drugim zemljama, narocito onima koje v drogu ku od nas. Mi ne cenimo, valjda zato sto n asa - kai neki duhovi~i ljdi. Mislimo da s i oni u pravu, a1i da glavni razlog n edovoljne potrosnje slaba obavestenost i nasih lekara i laika le kovJtoj vrednosti nas e titrice. U SAD, koje s glavni kupci nase titrice, ne zadaraj vise decja , zenska i druga neka bolnicka odeljenja na karbol, lizol i druge 5mra dove i otrove, nego prijatno i lago miris na nasu titric. Kod nas se t i,trica uglavnom potreljava oiiku , koji svaka majka s:kuva de tetu kad zatreba. Medtim, postoji velik broj raznih gotovih, patentiranih 1eJcova, koj e smo pre rata kpovali , kojima glavni i cesto jedini lekoviti sastojak blla bas na.Sa titrica. Trebalo bi prociti sve te .strane preparate od kamilioe, zad.rZati ono sto dobro i proizvodtiti te lekove. od tltrice. - Titrica se najvise wpotre1java za lek u o:lik . On i mogao iti i najbolji galens ki preparat kad i ga svi uvek znali naciniti kako treba. VeCina domaCica tome gresi. Ne'koliko cvetica me1n lonce vode i s t i k v na s tednjra k., verujci da lek toliko b iti jaci ukoJiko se dZe kuva, jer misle da se dugim iskuvavanjem bolje ekstrahuju leko i cemo

640 \'iti sa~tojci. .pogre~no. Glavi le.koviti sastojak ti trice koje pri kuvanju izvetri zajedno s vodenom parom.

LECENJE BlUEM

etarsko ulje,

I d ruga greska nasih domacica dolazi od neznanja i neobavestenosti. Njjma se to ne sme zameriti, nasa d1..1znost da i1t obaves timo kako treba raditi. Narime, kad god se kuva kamiltej , uvek ISe u tlone metne vrlo malo, sasvim d v 1 n t i t r i . Nekoliko cveto\ra pola litra vode uo])Ste ne mogu pomoci bolesfiiiku. Titrice treba staviti u dovoljnoj kolicini, jer ona i otrovna ni skodljiva i nema opasnosti nep ijatnosti usled vece doze.
od tit1ice treba spravljati 11 ovaj nacin. U Oist lonic metne se dve pune bsike (za supu) tit11ice i .W sa 200 g klj ueale vode; odmah poklopi, m alo prornesa i ostavj pola sat~ ili sat ukraj stednjaka (ali da ne vri), \tec pr~ma tome da 1i se zeli jaci ili slabiji . Zatim se ocedi, osladi i pije. Ako potrebno da se bol.e snik preznoji, treba da pije sto topliji . Ako se pije za apetit, onda se pije bladan i nesladen jak na pola sata pre jela.

Mi ISe nadarno da se uskoro i kod nas titrica mnogo vise trositi ugledu na industrijske zemlje, koje mnogo vise trose nego rni, iako od nas kupuju. Stotine porodica mo6i naCi dobru i laku zarad'U na jednom lepom .poslu kad jednoga dana podignemo radionice za preradu titrioe i izradtt S redstava od 1ritrice za skoku potrosnju: razni raznih lekova i kozmetickih mcsanih v za mirc nj e, za decu, za stomak, za znojenje, za grgljanje, protiv '}Jroliva rnale dece, za kupaj e, protiv nekih koznih bolesti, za zapiranje u gi,nekologiji, za jzradu vodice oct 1 titrice, ek51trakta, taleta, .sirupa, tinkture, ulja, losiona i drugih proizvoda. Kod nas na tom polju gotovo niSta nije uinjeno. I zato bi, eto, bio jedan od zadataka nasih proizvodaa lekova i kozmetike biljnog pore kla da pristupe ogledima i proucavanjima mogucnosti proizvodnje novih preparata od ove domace droge. Bolje inostranstvu prodati nekoliko IStotina kilograma etarskog ulja od titrice nego izvoziti stotine hiljada kilograma kabastog cveta. Za ove preradevine se vise d obiti, osim toga, d i g li i s i n s i n d u s t .r i u, z s 1 i 1 i n as u radnu snagu i ci nili nepotrebnim uvoz nekih lek v i h 1 g i n s k - k z t k i h s r d ts t v i z t u d n . U svakom slucaj u, od svih vojvodanskih korova za sada se titica naj\'ise eksploatise i donos.i oaj vise koriiSti. Za taj korov mi smo iz inos tra nstva doblli u zam en mnoga fabrjk.a postrojenja i azne lekove. Na beskrajnim i pus1im vojvodanskim s latinama ti.trica prava lagodet. Ona moci donosili jos vise korisr,i ako se omoguCi nastavak zapocetih proucavanja. Mozda 6emo jednog dana biti mogucnosti da podigne mo 1 n s t i t z r v nje r i z v d n t i t r i , jer ona i sad donosi vise korist<i nego psenica i kkuruz, d\'a glavna u se\'a Vojvodini. Na medunarodnom trfistu placa se za kHogram suve titice 4.000-5.000 st. dinara, za kilogram titricinog etarskog ulja 700.000-800.000 st. dinara. $ ta leci tit rica? Upoll'eba. - Terapijska upotreba titrice cesta i raznovsa ne samo narodnoj vec i skolskoj, naunoj m edicini. Daje se spolja i izutra. Ona ima veliko preimucst,,o s to nije otrovna i sto uopste nije skodliiva. Netna daas nijedme farma!kopeje u svetu koja ne propisuje cvet titrice kao oba\1CZnu dogu koj u r i m t i s v k t ka. jedan od najomiljeij ih i najpoznatijih domacih, ku6ih, porodicnih lekova, osobito

TIRICA

ILI

IU

641

s mnogo dece. Titrica jedno od najboljih sredstava za leeenje ~ l . n k z i s 1 z k f . antifloghsticno dejstvo titrice 1 ekspemcntalno dokazano: pornoc slacicnog etarskog ulja v~tackJ izazvana crve nila i drge upale raznih organa cove ka i domacih fivotinja t su izleoene vrlo razla.Zenim rastvorom etarskog ulja (0,060/), jakim eajem i drgjm gale nskim preparatima od titrice. antiflogistik titrica se daje za lecenje raznih opekotina, n, cireva, za klistiranje, za zapiranje i ispiranje polih organa, ojedefi.ih mesta, i, nosa, u~iju, usta, za grgljanje i ~t za sve osetljive organe s kojima \Se mora veoma oprezno i pazljivo postupati. Pranje glave jakim cajem od titrice poma!e obolelom korenu kosc. U olik de kokta, intuza ili tinkutre, titrica omiljeno sredS'tvo za pozlaCivanje pla\'e kose ili da crna i kestenjasta kosa dobije svetliji ton. Osim toga, kosa postaje meka . sjajna. Iznutra se daje oblilk , naroCito maloj deci i odojcadi protiv boJova i grceva trbuh za umirivanje. Zbog toga tritrica ulazi u sastav mnogih cajeva protiv raznih tegoa nastalih od te~kog varenja, n.e sanice i dru~h smetnji . Kamilica izaziva znojenje, vazno za leeenJe nekih bolesti. Poznato da se novorodencetu, .k ad place ili kad majt.ka nema mleka, sme dati samo kamiltej. Posle wzimanja kamili.ce utrostrucje se broj lekocita, olak~ava se vareje, odstranjj gaJSovi i 5 tim u vezi dosadna nadimanja i smetnje u orgaaima za ''n, sn sekrecija i putridne (smrdljive) upa'le s1uzokoze creva, zog eega se titrica upotreljava protiv zatvora. U svets-kom ratu mnogi na~i lekari, nedostatk drgih lekova, davali su jak tirice m uredivanje menstruacije i za umirivanje, najce~ce zajedno s gorkom detelinom i valerijanom; ovo potvrduju i Lekler, Zips, Braun i drugi ~ttvenl lekari.

kcama

OD CEGA POTICE LEKOVITOST

AILICE?

Titrica poslednJih nekoliko decenija hemijski mnogo is-ta.Zivana, otkriveno nekoliko desetina jedinjenja koja pripadaju raznim bemijskim grupama, aJi rprema sadasnjem stanju farmakognozije izlazi da iz ove mirisne lekovite biljcke ~ ni s irldvojene s ve sup'S:tancije. Ovo zato sto mnogobrojna jcdinjenja koja s dosad iz titrice iZidvojena i mnoga farmakodinamski ispitana, ne mogu potpunosti da objasne mnogostru!ko i raznovrsno fiziolosko dejstvo i zbog toga tako ~irok terapijsku p r.imenu. k amilice njeno Svi itrazivati se danas slaZ da nosHac lekovitosti t etarsko ulje. Medtim, utvrdeno da dejstvo cveta kamHice potpunije, r azno,rr.snije, laie i bolje od nJenog etarskog ulja doijenog dugotrajnom des tilacijom s \d enom parom. Smole, gorke materije, tanini, gume i neka clr uga jedinjenja koj a se nalaze cvetu titrice dopunj.uj. dejstvo njenog etarskog u1ja, xbog oega cvel in1a, kako se t o kaie, kompleksno delova11je. Ukoliko kamilica ima ''i~e etarkog ulja (0,2-lO/o), utoliko se vi~e i i skuplje placa, pogotovo ako ulje tamnoplave , jer to zrna!k da ima 1nnogo z 1 n , koji glavni lekoviti sastojak kamilice i njenog ulja.

642

LECENJE BIUE.M

z l n ugljovodonik tk oji ne rpostoji kao takav u iljci, nego se jnvlja i prelazi s vodenom parom p~ilikom destilacije. U raznim preparatima titrice, koji se nalaze svet, azulen se vrlo z gubi. Zato n 1 i r r t k s ' r v 1 n k d z t r . Radi to5a i ulje, kao i drogu, treba cvat i na bladnom mracnom mest punim, malim, dobro zapsenim bocama 1 ili mr. k e . .sistematskim istraiivanjima gotovo na celoj temtoriji Jugoslavije utvrdeno da ne samo koLicina vec i etarskog ulja od kami lice brane na razliciotJim mestima nije i.sta. Tako objasnjeno zasto titrica iz razn krajeva nema i.stu lekovitost. sve ovo u vidu, i kod na.s (lnstitut za proucavanj e lekovitog ilja u Beogradu) i svetu vrsi se odabiranje tri trice radi gajenja takvih sorti koje imaj mnogo ulja s to tamnije plave .
Im.aj ci

Dgogodisnjim

RAZLIKOVANJE TITRICE OD SLICNIH

BIUAA

Zamene, p rimese, necistoce i fal5i. f ikati kamilioe nis retki, jer ~k i uvek !Se mnogo trai . Strane cvasti iz iste biljne famiJ.iJe (kompozite) poznaju se '<lrukCijem iris, cvetne .g1avice s u kupnije i vek s.u t v r d , jer im c\etiste n -i mesnato, i1i im cvetiS.te puno i pokriveno ljuspicama, dok cvetiste t1trice s 1 . Neke od ovih primesa imaj nepr.ijatan miris ..U prirodi se poznaj jos i tome sto su za oko sve t e biljke lepse, upad1jivije , cvetne glavice su im krupnije. NeC.istoee koje poticu od drugih biljaka, kao, na primer, od rusornace i drugih biljaka iz porodice krS'taSica, zatim raznih trava, lako drogi i u prirodi razlikovati i ra~poznati.

2:ABNJAK ( AILICU NAZIVAJU U BANATU I POSTAO IZVOZNI ARTIKAL SVETSKOG ZNAcAJA?

1 tit.rica , kao, uostalom i vise od 90 procenata ostalih lekovitih ljaka, do pre 70 godina bila potpuno nekorisna. U maju 1900. ili 1901, ikindu doptovao jedan trgovac na velblco iz Hamburga svom poslovnom prijatelj trgovc Mesingeru. Posle dobog rucka domaCin pozove gosta da se fijakerom provozaju . okolini ikinde. Na jednom mest, izu sela Sajana, nemaeki trgu,,ac zamoli da zaws tave kola. Na bes!krajnom z.elenom pasnjak spazio S\' uda ptem citava polja bela kao da pala slana ili sneg. Sa mesta na kome su se kola zastavila pesice otisao do tih belih polja. ovo mi beremo Sak$onijd i prodajemo celom 5vetu. Ovo kamte. Samo vas mirisniji, krupniji, lepSi i ima ga mnogo vie nego kod natS ... Mesingeru, trgovcu par ekselen, nije treba1 lo mnogo .govoriti. Posao posao. 1 vec is te godine pote ek51ploatacija tog banatskog korova. Najpre s ga brali rtllkom, cvet cvet. asnije se neke devojcice doseti~e da izvade iz

TIRIC

rLI

JoC.ULICA

643

kose ce~alj, kad se posao sve vise razvijati, decurlij a se sama dovijala ka ko znala i umela: nacinili ISU danasnji tip graljica. Sve se to razvijalo spontano. Niko nije ulozAo ni dina ra, niti iko i pomisljao da nesto doprincse za auc noistrafivacki rad. Ako neSto .i ucinjeno (vazdusne i tenniC.ke & usare, pako,,anj e), sve to urade no da se za s to krace vreme nabralo sto Yise cveta, da i se sto brie osusilo. Titrica nije droga znacaja opijuma, beladone. tatule, digitalisa i slicn droga znacajnog farmakoloskog dejstva, ali ono sto za Povardarje opijum, za dinas ke planine beladona, mrazovac i lincura, za nase primorje buhac i zalfija, to za gor nji Banat titrica. U dobim godinama se nabere vise od 200 vagoa siovog cveta, od cega se doblja vise od 30 vagona sttvog cv~ta za .jzvoz. Tome treba dodati jos i oko 8 ''agona neophodnih za podmirenje domacih potreba. Mi smo do sada primili iz inostranstva milionc dolara za taj korov i kupili citve fabrike. ne treba izgubiti iz vida da se nikad ne obere sav cvet, da U'' ek Y eci deo OStane neobran, jer titrica takav kOOV koji ni domace ziVO tinje ne jedu. , zatim, da ga -svake godine, ako se ne obere, sunce sprn i vetar aznese, kao i svaki drugi prezreni korov. iljka koja se ne javlja pojedinaco, nego u velikoj grupi, mestimicno desetine i stotine h ektara zemlje.

IZGLED BILJKE Titrica jednogodis nja, mala zeljasta iljka. Naraste visoko svega 10-30 , rede i pola metra. Izuzetno, na jakoj zemlji, kad kise irna dovoJj no i na vreme, i u sklopu s drugim visim biljkarna, titrica tporaste i do 60 c m . Treba pro6i mnogo banatske zemlje da se naide na nekoliko strukova visokih i do 70 cm. Najkrupnija, najrazgranatija, najcistija i najlepsa titrica se javlja zitistima, pre svega ozimoj psenici. 1 ukoliko zemlja , vise nadubrena, bolje obradena i teza, .utoblko titrica veea. Ona se tu ne javlja celoj njivi, kao sto slucaj pasnjacima, ledinama i livadama, nego s na ogumke. Najvise ima mestia gde psenica ili neko drugo ozimo s tno zito uginulo UJSled dugotrajnog stajanja vode ili gde nije ni.klo zbog \lelik.i grudvi i suse za vreme set,,e. su tzv. Vrtace, manja ili veea, nepravilna parcad sJatine , t eske i pogane glinuse koja ne prima vodu, ne propusta i voda dugo stoji, tako da kltume iljke na t.i.m mestima uginu. Naprotiv, tHrici skodi takva zcmlja. Ona se zadovoljava malim. Sa tih zitnih njiva dobija se najbolja i naJsku!pocenija droga. U gomjem Baatu to nazivaju ocu.''a'1 f.abnjak, jer su sopstvenici tih slatinjavih njiva cuva1i svaki svoj da ih drugi noeu ne oberu. Naime, svi beraci gledaju da nadu mesta na kojin1a na alom prostoru ima mnogo i gustog zabnjaka, i to sto krupnijeg, jer se u susari taj krupan cvet uvek radije prima i bolje placa. , eto n 1 i d k z d t i t r i t r g i t i i d s g n i r inl n m 5 v 1 i h s v r m 111 1 i h g r t h n i k i h i g r i 1 s k i h m r n n k v 1i t t z n t n r v i t i.

644
VETAR

LECENJB BIUEM

GLAVNI SEJAC

AILICE

U PRIRODI

Kad hilj.ka sazri, cvetna glavica se sva ospe, jer vrlo drobna. Seme v sitno i lako. U d n m k i 1 g r m u ima oko 20 m i 1 i n s m n 'k i. Zato ih v t r 1 k r z n s i i na taj nacin s t i t r i u. Ta ko se i mo!e objasniti na koji natin ona pokriva veCi deo Pamonkog basena. Seme tarko Jako da ga moze .nos.iti i slab vetar. u Vojvodini cesto, pogotovo prolece, duva nekoliko nedelja ka ko~ava, glavnom od juga na sever. Vetar t zamenio coveka sejaea ili ma~in sejaCicu. Zanimljivo primetiti da se n v l ~ t i t r i n 1 azi ~ krajevima gde se ko~ ~ v n v i ~ s : k d n ra,rnom Banat i dalje na s v r d r s 'k , k i u r v n i i i s t n d r k is . Izmedu Ti se i Dunava ima manje titrice, pogotovo madarskom del, je.r od Subotice na sever uglavnom pesak.
R

Titrica se bere krajem a:prila i pocetkom maja, nekad ranije, nekad kasnije, ~to zavisi da li prolece rano ili kasno, i da li s u aprilu padale lage kise. Ti tica cveta k celog leta, se ipak bere samo to prvo kolo, jer u to vreme naj.Cistija. Sva ostala trava ili jos nije nikla, ili mala, u ~to vreme n mnogo posla na sema, svakp posle duge zime jedva docekao da KAI L ICA U CVETU ( MARl CR IA ograne prolece da nesto zaradi. I druge CRAOMILLA) ) UZDUN PRESEK ROZ CVAST okolnosti s uticaJ.e da se titica bere (SUPUA ) samo prolece. Bere se cesljevima il.i ) SEMENJE graljicama koje beraci preko zime sami nacine. Ima vecih i manjih graljica, okovanih i1i oicnili, od v ili topole, eesce i od camovine, rekto od metala. Cvet najeesce beru .izjtra rano, dok ne zagreje dan, i poslepodne, kad prestane W'tlCina. Ako s noci vidne, r se i n. Posle vecere krene drustvo u zabnjak, stigne pre pono6i i bere do zore, ili dok ne ograne stce, dok ne zagej,e d.an, dok kocija~ ne dode obrano cve6e. ri biraj polja gde na malom prostoru ima mnogo cveea. N cesto svrart:e neko tde zito gde ima dobrog zabnjaka i tamo ga oberu. Precvetao pofuteo zabnjak ne eru, jer on krunj i u s~ari ga ne pimaju. Oni koji imaju mnogo dece eesto se udruzuj sa ovekom koj1 i nema dru~tva, ima konje i kola. Ili placaju kola, oicno oko 15'()/ od cene sirovog cveta. U nekim mestima koeija~ uzima i 25/.

T ITRICA I LI

A ILICA

645

Najgore p rolaze oni koji nem a ju s kim da se udru.Ze, nego na l~e dima nose ne koliko kilom eta.ra dzak nabije n c\~tom titriooe. Covek se od tereta ugreje , ~ tak~de ti ~rica clZa!k, je r na bijena ta ko da posle ne koliko s ati nosenja lnDOgl ffiOaJ U SaV C\'e t baciti. jer cim se tol~ko pregreje, cim k roz njega p rode \la tra, u susari ga ne 'Primaju.

SUSENJE Obra na kamilica mora se sto pre osu's iti. Temperatura ne sme preci 45 . Ako se ta temperatra p rede, izvetrice skufPoceno eta-rsko ulj e i tirne i lekovitost ka milioe. Zbog toga se tako strogo kontr olise njeno susenj e. Banat, koji p os tao sve t Siki p roizvodac prvoklase kamilice, ima nekoliko desetina terickil1 i ne koliko stotina v~dusnih su sara za kamilicu. CUVANJE I PAKOVANJE Osusena ti trica se cuva u suvim JSklRdis tima veHkim gomHama. Skladista se moraju dobro prov:etravati. Osusen cvet 'Se pakuje u sandke od camo\ine standar dnog oika i veliOine, koji su iznuta oozeni debelom tarnnoplavom hartijom . Da se sanduci ne -i prilikom prenosa raspali, svaki sanduk cvrs to povezan ciklop-v.rpcom. Na -svaki ISanduk namenjen iz\ozu napise se crnom bojom: Product of Yugoslavia. Ranije ~se i obracala dovoljna pafnja na euvanje i pakovanje, u.sled eega n a jbolja droga cesto postajala losa. Nestrucno cuvanje i pakovanje ili s.u naj ce5ci razlog i uzrok nepoverenja i rdavog misljenja nasi drog.ista, lekara i apotekara nasoj titrici. Uzroci kvarenja osusene titrice su rnnogobrojni. Po d uticaj em u 1 t r 1 u i s t i h z .r k v s u n v s v tt 1 s 1 i nastaj d,UJboke he mij 1 S1ke promene. Takva titrica izbledela i izguiJ a veci d eo svojih le kovitih sastoja ka. z 1 n, glavni sastojak titricinog etar skog ulja, na j vise strada od sunceve S\'etlos ti. Zato se obrano cvece ne s~me su si1 i na suncu i mora se pakovati u sanduke obloze ne crnom itli tamnoplavom hartijm. Pogres no i zastarelo ..sh vatanje pojedinaca da se titrica moze pakovati retke vrece ili kutije s izbusenim poklopcem, jer mi s le da njoj treba vazduha. Dobro i hermeticki zapakovana, suva titrica moze se veoma dt1go cu vati bez bojazni od nekog kvara. Po d ticaj em v 1 g titrica se vrlo brzo kvari, kao, uostalom, i sve ostale droge. Za to, ako titrica nije bila dobro osu5ena, ili ako se cuva lose zapakovana i na vlaznom mestu, jos ako toplo vreme, brzo njoj nastupiti razlaganje lekovitih satojaka (hid.ro1iza, aksidacija i druge i<Ohemijske
p omene).

GLAVNI KUPAC NASE

KA.:ILICE?

Naj vis-e se izveze u SAD, Nemacku, Italiju, nordijske i mnoge druge zemlje . Socijalni znacaj. - U maju citava sela u gornjem Banatu mirisu na kamilicu, je r se i s ta.r o i mlado digne zabnjak. Hiljade porodica za mesec da-

646

LECENJE BIUEM

na, .ko1bl<o oblcno traje b erba tit.rice, vise zarade n ego u toku celog leta. i jeseni radeC.i mnogo tere poljske poslove. Narodna imena: bela rada, bela s, beli zaljak, bijeli margic sitni, la zena b ela, bolivac, buvija (buvlja) trava, vonjavke, gamelica, gamilica. gomolj ica, gorcak, zalja trava, zaji cvet, zabnjak, zdravic, jarmen, kalumela, kamHa\'a, kamilka, kamomJ-la, kokornjak, ko. m ornilja, komonika, lepa kata, l.pi ca, rnateri cnjak, maternik, matornjak, podrumice, pstenak, rarnenak, ramojn, amunika, rman, 1odino cveee, rodnjak, romanika, telenak, tetrica, trava od buva, hermane k, hrnn, carev cvet.

TOLU-BALSA

S\rez balsam gwsta tecnos-t, dzim stajarijem ocvrsne~ irisa vlo prijatnog i aromat.icnog, vanilu i izmiru. Deluje kao veoma prijatan i dobar antis eptik, donekle i kao eksointans. Sirupus tolutanus jedan od najttkusnijih i najstabilnij.ih sirupa, koji istovremeno korigentna mikstura i mnogih te cnih lekova, jer im daje vrlo prijatnu, ba1samitnu aromu.

RAVA-IVA, IVA-RAVA, IVICA, DUACAC, CILJ, DUCAC

DUPCAC,

GORSI

Teucrium montanum L. -

Labiatae

Trava-iva mala bi1jka koja u obHku okruglastih, poleglih, otpornih, maJih b;enova pokriva go kamen nas~l1 rda i planina. Ukusa vrlo . g orkog, g i aromaticnog, jer sadrii gorkih materija, tanina i etarskog ulja i spada u grupu arornaticnih oporjh amara. Nasi Dinarci m.nogo cene ovu biljc icu. Mes timiCno to najvise urpotreij'crana lekovHa b iljka prema kojoj se cesto ima neogramceno poverenje. Njome lece mnoge oles-ti, pre svega oboljenja organa za varenje i disanje (cak i pJucnu tuberkulozu). vrlo cenjen tonik, stomahik i bolagog. Nozem iLi, jos bolje, oS1:.rim makazama &eku se lisnati vrhovi gi i1 jke u cvetu (Tcucrii montani herba) i z suse na promaji da cvece s-acuva belicasto-fuckastu, lisce srebnozele.nu boju i svojs-tven miris. Travu-ivu treba mestimicno zastititi, jer preti opJSnot od uni.Stenja, ona pored svoje lekovitoti korisna jos i zato jer izvsno vezuje ono malo zemlje na ogoJjenom kamenjaru.

RAVA

OD

ETILJA,

PROTIVAK, METIUEVA NOVCIC

RAVA, PENJAZA,

Lysimachia nummul'aria L. -

Primulaceae

Trajna reljasta biljka vlafnih, travnih i senovitih mesta. Staljika tanka, ce t,,rtasta, do 70 cm dugacka, . zemlji p uzi, oldcena kao cipka naspram-

TRAVA OD SRDOBOUE,

SRCENJA. .

..

647

nim listovima cijim se pazusia na1azi jedan zurt cvet, s donje strane izblja cuperak adventJvnog korenja. Cveta leti. Upotreljava .se cela iljka u cvetu. Ima tanina, enzima primverozidaze i saponina. Zbog tanina narodni lek protiv proliva, Irdobolje, upale hemoroida, stomatita i drugih oboljenja sluznice UJSta, prevelikog odliva krvi u menstrnaciji i dr. Upot.reljava se i protiv metiljavosti ovaca. Slicnog sastava i dejstva i srodna vrsta Lysimachia vulgaris L. (metilj-tra,ra, protivak, trava od daltka, metiljoka, zlatnoglav), koji ima uspra\'n staljik visok do 120 cm i saddi jos i rlltozida.
RAVA

OD SRDOBOUE, SRCENJA, SRCENJACA, SITNI SRCANIK

Potentilla torment.illa Neok. ( =Potentilla erecta Ham.pe) Rosaceae

Dugovecna mala zeljasta ~biljka, .r aste vristinama, sumama i vlainim pasnjacima. Ima sitne fute cvetove sa 4 kruniena Jistica i troprste sedece listove n razgranatim 10--40 .
Rv IStaljicicama

visokim svega

Droga. - Rizam (Tormentillae rhizoma) se kopa u jesen ili prolece. Kad se svez rizom presece, brzo pocrveni kao kv usled stvaranja taninskog crvenila. Rizom 4-10 cm dugacak i 1-3 debeo, veoma tvrd, v r 1 <> n r v i 1 n, klinast, valjkast ili vretenast, donekle krto1ast, manje-vise kriv, k v r g s t i v i s g 1 v. Spolja crnomrk i vr1o rapav od ostataka i oziljaka korencica, ppoljaka i staljike. Na !prelomu rizom crveno-mrk. Ukusa v r l r g. Sastav. - U sve.Zem rizom ima 20-300/ f 1 t n i n . Stara droga ima manje, Jer veCi deo tanina presao nerastvorljivo t r m n t i 1 - rv n i l . Ukoliko droga starija, toliko ima manje tanina, vise taninskog crveiJa. Ima jos i kinove ki~Seline, malo elagne kiseline, t r n t 1 (kristalno, dekstrogkno, neazotno jedinjenje), srnole, gume, skr.oba dr. Trava od srdobolje doblla naziv Tormentilla od recj tormina, kako s u u srednjem vek azivali dizenterij, srdobolju i k su lecili ovom biljkom, potentilla dolazi od potentia, sto znaci naga, sHa, cime se oznaeava mala bilj1 k a, ali jakog dejstva. Upotreba. - Tanin tormentile slican taninu ratanije. Zbo~ toga ova domaca droga moze zamemti ameicku rataniju, ovo utoliko sto tormen-

648

LECBNJB BIUBM

tila ima skoro dvaput vi~e tanina, ~to infuz prijatnog mirisa i to dornaca droga. Torme ntila adstringens i antidijaroik od realne vrednosti. tonik, stiptik i hemostatik. Slicne su droge i rizomi od drugih iljaka iz porodke ruza : Potentilla anserina L. (ezanka, gusj(llk, petoprsta teza, "tcepLtc, s teza), . reptans L . (zabnik, peto Hsta, petopsnica, petoprstica, ta va od grozmjce, cela~ica), zamim razne Geum-vrste, F,-agaria vesca (jagoda, ~umsk.a jagoda, mamica) i dr . Sve ove biljke narod upotreljava za lece nje naj,razlicitiljrih olesti, najcesce 1. zaustavljanje proliva i protiv rdo bolje. Kod .nas se tormen tila maLo po treljava kolskoj medicini. U narod~ noj mediciJD.i, brdskim i planinsktm krajevima, mnogo vHe se potrejava cak i protiv cblzente:rqje (sdobolje) ~to se vidi rpo narodnom im.e nu bilj ke.
1

i pije

Tormentila sta11i naJrOdnli lek. Upotreljavali su jos anticki narodi . Posle uvodenja ame!'lioke droge atanije u ~ropsku ~kolsku mcccinu tormenti1a potpuno zaboravljena, ali se u narodu i da~j e upotrebljavala. U I svetskom ratu, nedostatku rartanije, polaJco uvede.na u evropsku skolsku medici!Ilu, ispi tana i danas s pravom sve v.i se potiskuje rataniju. 1. Protiv proliva (obicnog i krvavog): 20 g rizoma trave od srdobolje i srcenjaka, korena sumske jagode, kamilice i plodova borovnice; sve se pome~a dobro isitnjeno. Tr.i supene ka5ike ove smese kuva se u pola li tra vode 5 m~inuta poklopljenom sudu, otavi prekonoc i sutradan umesto vode. 2. Vino: 80 g simo zdroljene droge prelije se boci 1 litrom nv OD SRDOBOUE ljeg crnog vina, zapu~i i, CeSCe muckajuci, ddi 10 dana. zatim se profiltruje 1 rakijs ka casica triprut na dan pre jela kao slfedstvo za jacanje.

Zaustavljanje krvi iz nosa: 10 g trave od rdobo~je 5 g hratove kore sitno se isecka i kuva pola s;;1ta u 200 g vode, zatim se doda 5 g kami1ice, poklopi, skine s vatre, ostavi 15 minuta, procedi i, kad se ohladi, ilSpira se nos ili se natopi vata i drti u nozdrvi. 4. Bolan napon prcdelu mokracne besike: 20 g rave od srdobolje, odoljena, hmelja, kore bele topole .i ~rizoma site. Pet kasika sme~e kuva se 5

RANDAV11.JE

649

1ninta poklopljenom sdu sa 1 Litrom vode, ostav.i 2 sata i to pije toku

dana u 5-6 obroka.

Jaka 1 kraslJka. Cetiri kasike ove smese popari se sa pola bltra kljucale vode, poklopi, osta,,i 4 sata, ocedi i pije svaka 2 sata 1 kasika .

5.. Krv r:zoktaci: 20 g trave od srdobolje, hajducice, kamilicc, pluc-

. ~ Upa_,Za "!~ta i zdrela: 20 g trave od dl, bedninca, hatjducice, kamJ11ce 1 z~. Dve spene kasike ove smese popari se sa 300 g kljucale vode, poklopl, drii 2 sata ukJra;j stednjaka, procedi i grglja.
7. Za ispitanje rarza: 25 g .rave od srdoolje uva se cetvrt sata pola litra vode, zatim se doda 25 g lista hajdcice, poklapi, posle 5 sati ocedi i time

rana

ispia

l.Z

platnom natopljenim u tom caju.

Ostala narodna imena: brizovaea, griznica, koren protiv proliva, krvomok, petaprstka, sedmoprst, srcana kitica, srcanica, srcenjaoica, steza, s1ezni k, trava od zrnije, trava od srca.

RANDAVILJE

Althaea rosea Ca:v. -

Malvaceae

CVET TRANDAVIUA
Malvae arboreae flos

Trandavilje

do

m visoka

iljka,

poreklom iz

j goistoene

Evrope

i Male Azije. Gaji .se kao cveee s mnogo varijeteta: sa crvenim, ruzicastim,

i tamnoljuicasto-crvenim , krupnim lepim cvetovima , bastama, jer ne zahteva gotovo nikakv negu, za godinu dana izraste ogromna, prava, malo razgranata, nesto glasta staljika, s mnogo krupnih grubih listova. Cvetovi su pojedinacni ili cesce kitama u pazuhu listova. Beru se celog leta i dobar deo jeseni, sve dok biljka cveta. Upotrebljavaj se sarno tamnoljubieasto-crveni cvetO'VIi. Oni imaju obicno pet krupnih listica, ali u bastama se sve vise sreee dpli trandofil, tj . s mnogo listiea krunice ~kao u rure (Althaea rosea). runicni Hstici srcasti, malo talasasto povijeni, do 4 ~iroki .i 5-6 dgacki . Osuseni cvetDVIi su sluzastog ukusa. SadZe mnogo s 1 u z 1, zatim t an.i n , kojj sa fei soJima tamno pozeleni, antocijanske i dr. Trandavilje r n arodni lek obl:iku potiv kaslja i za grgljanje protiv upale usta i grla. Njime vino, neke namirnice i razne grudne eajeve. Narodna imena: grudiSnik, grudni~nik, vrtni slez, 6lj, koroder, laski slez, malvaroza, pasmacicak, patmaC:ieak, pitomi malovesak, .pitomi slez, pitomj sljez, pnikomorska rZica, rdeci slez, rozlin, r ozasti slez, rozati slez, ru1nen-cYet, umen-{:vijet, slezovaea, slezovi na, trandav.ilj, trandafil, trandovilje, trandofilj, trandofio, trenda, trendavil, trendofilj, trndovilj, trndovilje, tmdofil, carev cvije t, crveni slez, ~icak, crnicak.

ljuicastim, beJim osobito seoskin1

650
RUUA,

LECE.NJE BIUEM

VODENI ILI

KONJSI

MORAC

Oenanthe aquatica (L.) Poiret- Umbelliferae

Krupna trajna zeljasta bilj1 ka, visoka 50-150 . Staljika vrlo raz. granata, gola prugasta i suplja. Listovi su visestruko sHno deljeni. Podvodni listo\ri s u konca1 sti. Cvetovi su .sitni, beli, udruzeni stitove. Cveta leti.
1

TRUUA

TRN, TRNJINA, CRNI TRN ...

651

Rasprostranjenost.- Stajaee vode, t i mocvare do 1.000 m nadmorske visine. Svojstva. - Cela biljka, osobito plodovi su svojstvenog neprijatnog irisa koji izaziva gadenje na povracanje i ljutog neprijatnog ukusa. Otrov1tal Droga.

Zreli plodovi (Phellandrii fructus). U plodovima ima l-2,5fl/o etarskog i oko 200f 0 masnog ulja Narodni lek za leeenje bronhita i bronrnjalne astme i pro-

Sastav. smole.

Upotreba. tiv .nadimanja.

Opomena!- U vecoj kolicini uzet, plod trb1lje izaziva nesvestku i dg znake trovanja. Posto u nasoj flori ima 'b oljih i manje opasnih biljnih lekova, trbu]j treba dzbcgavati. Ovde spomenuta vHe kao opa'sna i otrovna nego kao Jekov-ita biJj,k a, dalkle, kao opomena biljarima da ne beru i ne koriste. OstaJa narodna imena: bedrenicak, 'konj,ski kumen, konjsk i mokrorok, morok, kropilo, rnorak. rSHcnog hemijskog sastava i dejstva s i druge domace vrste istog d: Oe11C!.nthe pimpine!loides L. (r), . media Beck, . banatica u., . fistulosa L. (kropilo, 1:rbulja) i dr.
kojski

RN, RNJINA,

CRNI

RN, ALI RN

Prunus spinosa L. -

Rosaccae

Trnovit, vrlo otporan, veomra razgranat i gust grm, V i.sok 1-3 rn, obrastao sitnim izdzenim jajastim, obodu testerastim liSJtovima. Cvetovi su 1nnogobrojni, 1Si tni i beli. Plod okrug1a gotovo crna, oko 1 cm velika kost nica preknivena belicastim vostanim pepeljkom; ukusa oporog i kiselog. C\1 eta rano, marta-aprila. Rasprostranjenost. rcevine,

obodi suma, zive og.rade; raste svuda.

Droga. - Cvet, zreo plod, rede kora (Pruni spinosae flosJ fructus et cortex) . Cvet treba braiOi poluotvaren, pazljivo osusti hladu .na prornaji i c uvat i dobro zapakovan m.a bladnom i suvom m.estu da ne bi lizgubio lekov<ite sastojke . Plod se bere dok cvrs-t, jedar, pre nego sto ga -biju slana i maz. Kora se gli 1 jesen kad se i plod bere. Sastav. i plodu .jma mnogo tanina, .u semenu cijanogenetskih heterozida (gorcina semena) . U pulpi ploda ima pektina, organski~h ki,s elina i vatamina .

u C\ etu
1

ima cijanogenets1k.ih

flavon.skih heterozida.

u kori

Upotreba. - c,,et g lak sans i diretik. Kora i plod zbog tanina deJuju sti'Pticno, se potreljavaj kao i drge taninske droge protiv proliva i sl. PJodovi (trnjine) deluju rpovoljno na 2:apaljenu o&luznicu organa za varenje zbog prisu tnog tanina i pektina; dobar tonik oblik '.kompota (vid. Voce i povrce). Napomena: Cvet trna brzo gubi leko\ritost. Zato od sveteg cveta spravljaju apotekama razne galenske preparate.

652

LECENJE BIUEM

Ostala narodna imena: gmulja, derancelj, divlja sljiva, drac, draceva, mr ki trn , trenina, trlinka, trnavka, trnina, tranika, tr njo lica, crna tmovina, c ni trn. U narodu nazivaju i t rn i nj egov plod icstim imenima: kukinja, trninica, tr nula, t rnulja, tmj ina, tmj inka , trnjula.

.. . ROSKOT, TROSA, TROSAVICA, I

TRAVA

Polygonum aviculare L. -

Polygonaceae

Je dnogodisnja, sitna, zeljasta iljka cije tanke, cvrste, zilave, razgranate staljiike, 20-50 dgacke puze zemlji. Obrasla sitnim duguljas6m listovirna i vrlo sitnim belim, rZicas tim ili crvenkas tim cvetovima. Ras1e gzenim mestima oko k pored puteva. Cveta od p r oleca do kasne j eseni. Upotrelj ava se cela iljka u cvet u (Polygoni avicularis herba). Sastav. Flavons ki het.e rozidi, oko 4'0/ tanina, oko 90 mgo/o vitamina , voska, sluzi, smole, secera i silikata: o ko 1~/ nerastvorljivih i oko 0,2/ rat vorlj ivih vodi. Upotreba. - Droga ISe vise i raznovrsnije potreljava u narodnoj nego naucn.oj medicini, pre svega kao lago adstingentno sr edstvo za lecenje organa za varenje: cira na dvanaestopalacnom crevu i zelucu, proliva l(i krvavog), zeludacno-orevnih zar aljenja, preve1i-kog lcenja crevne sluznice, povraeanja. Ulazj u sas tav lekova za r astvaranje kamena i p eska b brezima.

TROSKOT

1. Diureticni : 20 g troskota, ~ubace, z, r-astavjca .i peteljki od visanj a . Tri spene ka sike ove smese kva se 10 minuta pola Iitra vode i poslc s.ata ocedi i triput dnevno 1 solja pre je la. 2. Diureticni : tpO 50 g tros kota 'f8Stavica, kao pod 1. . Protiv pojacane i produzene menstruacije: g t.rosd<ota .i pasti.ske torbice i 40 g ime le. Dve ISupene kasike ove sme5e kva se 15 minuta u 400 g vode, p osle 4 sa ta ocedi i popije pola irzjutra, pola uvece pre jela. 4. B elo p ranje: 25 g nroskota, bele mrtve kopive, kamilice i ajducice. Dve kasike 1 kuvati 5 minruta i posle sata ocediti .i popii u dva obroka iz jutra i v j ela. 5. Krv mokraci: 20 ~g troskota d lista l>prive d 30 g 1ita borovnice i 1 izoma vodene perunike, kao pod 1. Ostala narodna imena: adreselj , vrica, dvornik, dsomaca. zivinska trava , kame nieac, k ozjavka, ko kosica, krupnik, molja'Vka, aputina, pasja trava, podvomica, .ru~no zelje, slak, treskovac, troskovac, toskotac, trus.kavac.

TRSA .

TUJA

653
RS

Phragmites communis T,r in. i

Gramineae

Vrlo rasprostranjena barska biljka, visoka do 4 1n. U narodnoj medicise upotreljava rizom kao diure tik i dijaforetik, osobito protiv uloga i oksalata u bubregu: 25 g rizoma od trske, korena sapunjace, daninoea i breze se po1nesa. T~i supene kasike sm ese s'e prokuva 10 minuta u pola litra vode, poklopi i .posle 4 sata ocedi i toplo pij e u toku dana u 3-4 doze pre j ela. Uipotreblj'a se i za znojenje: 30 g rizoma od trske, lipe li zove i 10 g razvodnika se pomesa i spravi kao pethodni ; piti sto toplije. - Prisu stvo silicijumove kiseline objasnjava upotreb u trske za lecenje p lucnih bolesti. Narodni lek ne d o,,oljno -istra.Zen .. Narodna imena: bika, vodena trs, vodena trska, vodena trst, vodena trstika, maklja, treska, tros l, trsljika, L len , tstenika, ls tica, trsljika, savar, Savor, sevar, vitki sevar.

TUJA

Thuja occidentalis L. i Thuja orientalis L. -

Cupressaceae

Kod nas se tuj e sade kao ukrasno zimzeleno drveee, narocito grobljima. Nekad su se upotreljavali vrho,,i grancica, Thujae suunitat es. Danas to sa-svim IIJapusten Jek. Tuja se ovde navodi samo za~to sto t v n .

654

LECBNJ BIUEM

Sadzi tanina, smole, ~ecera, gorku materiju pinipikrin, jedan heterozid i etarsko ulje kome ima oko 60/ o trovnog ketona tujona (slicno kao pelenu, zatfiji vraticu). Dejstvo slicno sablni. Upotrelj ava se za , 5to najce~6e L tZrok trovanja. Izaziva neizdriljrive bolove u trbuhu.

Narodna bnena za Thuja occidentalis: amer.icka tuj a, americki klek, vita jela, zerav, zapada smreka , grbava tuja. Za Thuja orientalis: istocni klek, obicna tuja.

TURCINA,BULA,BULA,BULICA

Papaver rhoeas L. -

Papaveraceae

Turcinak. je dnogodisnja biljka, visoka o ko rpola metra. Kod nas raste svuda kao korov, osobito zitnim i zapustenim njivama za vreme losih godina. Svojim nezim, krupnirn, k k r v r v n i rn, upaclljivim v t \' i turcinak U potpunjuje lepotu majske i junske prirode. Berba. - Upotreljavaj u se samo k r n i n .i 1 i s t i i (Rhoeados flos). Moraju se bmt i oprezno , vrlo pailjivo, da se sto manje oztede, suvom vrernen.u i odmcl1 vr lo brizlji.vo i . rzo osu~iti: .rasire se vrlo tankom sloju i suse na SlO sunc ili, jos bolje, top1oj ts>snici do 50 ; za to vrerne se rukonl ne smeju dirati i ~pevrtati da ne bi pomodre1i. Sporim i nepa.Z1jivim radom listiCi potamne i zgue drogi,stick vrednost. Od 100 kg svezih, dobija se jedrva oko 12 kg .suvih listica. Droga.- Do 6 cm dugacki i i!Sto toliko siroki, najcesce izgZvani, tamni purprnocrveni osse.ni krunicni Hstici turcinka s skoro ovalnog olika; na bazi se ma1o suzavaj i tu imaj r n u m r 1 u. Oni su nezni, .kao kadifa mekani, tan.Jci, gotovo prozirni, iSarani tankom mre.Zicom sitnih nerava. rub s celi. Svezi r k runicni listiCi m i r i s n r k t i n , kad se osuse, skoro su sasvim rez mirisa. U k s su sluzastog, ihljtavog i nagokog. Jako privlace vlag i lako se kvare. Zato se moraju cvati henneticki zatvoreni i na s vom m.e stu. Zamene s mogu6e ~pri sabkanju sa .n ekim varijetetima (Papaver dublunz L .: beli trcinak, turCinac, . argemone L.: bionica, crna bu1ka, makljika, okolicka i dr.) lkoji im.aju sitnije i lede cvetove, i ovarij m drukcij.i.
Sastav. - U drogi ima famakoloslci neai](tiWlog aJ.kaJlotda ! d d n ; ca~ici i ovarijmu ima vise readina nego u lkrunici. Ima jo.S i s1uzi, gume, r v n , 5e6era itd. Nema mofina niti d. r ugih opijumskih alkaloida. I nfuz pocrveni s razla.Zenim kiselinama, posmedi s bazama, poze1eni s koncentrovanom sumpornom kiselinom (antocijani).

Upotreba. - Cvet trcinka ulazi , sastav plucnog . Sluz glavni leko,,iti sastojak. Misli se da turCinak ima i slabo nakotitne osobine, ali se tome .ne s1Zu s vi autori. Nekada to bila mnogo vise cenjena droga, verovatno zato ~to se pretpostavlja1o da sadrii opijurnov.e a1kaloide. Danas jr e to uglavnom narodni lek za organe za disanje. Za zivotinje trcinak skodljiv i one ga ne s. Turcinak nije dovo1jno ispitan.

TURCINA. BULA,

BULA. . .

655

Sirup: 100 g cveta od turcinka popari se sa 1.300 g kljucale destilovane vode U koju se tpre 1 toga iscedi pola limuna; poklopi se i posle 8 sati ocedi i iscedi, se 2,5 kg ~ecera doda, zagreje da provri i, kad se obladi,' razlije u male od 100-200 g.
Daje Daje Daje Daj se se se se deci deci deci deci do 15 meseci do godine do 5 godina do 1 goclina 5 10 20 30 g g g g dnevno dnevno dnevno dnevno

25 g cveta turcinka i belog sleza, osu~enih ribizla, malina i vi-

sanja. Dve supene kasike ove smese prokuvati 5 minuta i .posle 2 sata odliti, zasladiti i piti na 2 sata 1 kasiku (deca kafenu, odrasli supenu). Ostala narodna imena: almak, be>Zanka, bozuriga, boliglava, bologlavac, burlidZa, divlji mak, makovnica, mak-turCinak, omak, ;peperuga, poljski mak, turcin-cvijet, turcinak, t.urcinee, crvena bulka, cam.ula, can1bula, dZelendzik.

u
UGAS,
RSTOVNIK, R,

DRAGUSAC, DRAGUSIC
Cuciferae

Nasturtium officinale R. Br. -

Trajna zeljasta biljka cija tStaljika puzi zemlj.i ili povrsini vode; rnoze da bude dugacka i do 2,5 m. Staljika sjajna, uglasta, suplja i meti micno obrasla adventivnim korenjem. Listovi su goli, socni i perasti. Cvetovi su beli, sitni, udruzeni na vrhovima staljika u gozdaste cvasti. Cveta od maja do oktobra. Rasprostranjenost. - U izvorima, potocima, obalama reka i zabarenim mestima. Svojstva. - Kad se prstima rastrlj, oslobada poseban miris. Svojst\,enog ljutog ukusa koji i pomalo gorak. Droga. - List i cela nadzemna bi ljka u cvetu (Nasturtii folium et l1erba recens), ali samo sveia, jer sSenjem brzo izgubi lekovitost. Gajenje. - Pored bistrih potoka .i u ba s enima. NajbZe se gaJi sadenjem oziljenih delova staljike . Moze se i sejati. Odabiranjem su doijene povrtaske sorte ugasa sa socnijim i mesnatijim liscem. Na Zapadu to prava kulturna biljka koja se svuda gaji za proizvodnju povrca, najcesce u basenima s vodom. Sastav. - Glavni sastojak sumporni heterozid glikonasturciozid (vid. Fitoncidi). U soku ima rnnogo vitamina i provitamina i D. Upotreba. - Preporucuje se svakome 'ko ima mogucnosti da gaji ugas i da ga koristi kao zdravu zelenu salatu bogatu vil!aminima i raznim solima. Dnevno se moze trosit'i do 250 g ugasa. Pomate bolesnicima obolelima od secerne bolesti, malokrvnosti, katara pluca i skorbuta, obolelima na besici i zuci. Ostala narodna imena: boboViilj ak, vodena gorusica, vodena loCika, vodeni kres, gardun, gosumac, grbak, derazga, drezga, rezanica, resnik, studencica, beli ugaz.

DU

TRAVA, SPORIS

Achillea millefolium L. -

Compositae

Latinski izraz biljke dolazi od Ahila, mitoloskog junaka koji njome isceJio ranu Telefus i 1nile = htiljadaj folium = list, jer list mnogostruko dejen. Sparis dgovecna zeljasta, vrJo oiena hiljka, koja k od nas raste svuda na suvdr metima kao korov. Staljhka pil'"ava, n erazgranata. do 80 cm visoka, vrlo cvrsta i obrasla dgackim lis tovima, koji s visestruko vlo sito i fino kitnjasto-perasto deljeni kao aj finija cipka. Cvet.n e glavice .s sitne i bele, ponekad malo ruzicaste, dru.Zene cvasti na vrhu ogranaka staLjike i lspoedene u ol:itku stita. Cveta celog leta. Cvetne glavice s velike do 5 mm i elicaste. U sredini su cveto\ri cevasti, r su jezicasti i ima ih 5-6.
i r i s svo. j stvenog, malo aromat.icnog, tjcnog i naslanog.

ukus

gorkog, aroma-

Droga.- Cvet, trava i lis t sporisa (Milefolii flos, herba et folium).

List se b ere pre no sto iz rozete izbije staljika. Tek rascvctale cvasti odsecaju se ostrim mCllkazama da drske budu sto krate (5-10 cm). . Na isti nacin se bere trava (vrhovi grancica cvetu), ali se odseca na dul.ini oko 25 cm, veze u male kHe, obese se u hladu .na promaji da se sto pre osse ili ssnici na 35-40, da biljka sto bolje sacva prirodnu , se ossene kitice pafljivo slore kar tonske ktije. Ukoliko drogi vise stabljika, utoliko se m anje ceni. U stabljici nema lekoviti sastojaka; zato bolj e u1>otrelja\,ati sam list .ili sam cvet.

Sastav. - HajduC.ka trava nije dovoljno ispitana. Sadd i vitamina , 0,05-0,40/ t .r s k g u 1 , gorku materiju h i 1 i n, f 1 t n i n , malo nekog cijanogenetskog glikozida, a konitne kiseline i gume. P8pela ne sn1e ostati vjse od 15/. Etasko ulje ponekad p1avo zbog z l n , sto zavisi od fizioloskog vaijeteta i nacina i vremena desuilacije. SadZi oko 10~/ i n l , i n n , k r i f i 1 n , t u n , .r n 1 , m ravlje i valerijanske kiseline (slobodne i vezane) i dr. Staro ulje mrke .

658

LBCE.NJE BIUE.M

Upotreba. - Hajducka trava na~ najpoznatiji i najcesce upotreja vani lek, kako iznulra tako i spolja. gorak aromatik. Nekad i u kolskoj medicini uzivala vrlo dobar glas kao tonik, stomahik, stirnulans, antispazmoctik, emenagog i febrifug. Dobro deluje protiv hemoroida (Leclerc). Kod nas haj ducicu narod upotreljava protiv najrazlJcitijih bolesti; cak i istucanu stavljaju na 1-ane i uboje (dejstvo tanina, azuJena i c ineola); sve lo Lreba ispitati. Daje se protiv katara zeluca i creva, smetnji u bubrezima i jetri i dr. Narod ima ve1iko poverenje prema ovoj drogi. Eksper.imentima utwdeno da ahilein ima hemostaticna svojstva i da ekstrakt iz lista usporava razvoj p atogenih klica. Tako objanj ena veU narodnom ranarstvu. Hajduci su uvek nosili kovna U!pOtreba hajduCice fino samlevenog i kroz svbleno si:to (dakle, najfiniji prah) prosejanog lis ta hajducioe, koji su stavljali .rane i u melem za leeenje rana. T anini i etarsko ulje doprinose spreeavanju zagnojavanja rana i nj.ihovom brzom zaraCivanju i .ulaiavanju l. Protiv hemoroi'da (suljeva) ne u apoteci na ovaj nacin:
Leklek

preporucuje supozitorije izrade-

0,25 g vodenog ekstrakta hajducice 1 g melema od pupoljaka cme topole (Unguentum Populeum) g kakaovog masla (Oleum ) 1 g belog voska (Cera alba). 1 kai ka tinkture izradene od 10 delova hajd UCice i 90 delova prepeenice. U istu ISVrhu moze se utpotrebiti i spravljen na ovaj nacin: 2 kasike hajduCice popari se sa 200 g klj.ucale vode, poklopi i, kad se ohladi, pije se pre jela. Haj ducica nije otrovna. ne izaziva naviku .i moze se svakodnevno upotreljavati za jaeanje organa za varenje. Ulazi u sastav velikog broja slozenih cajeva od .r aznih m irisnih, gorkih i oporih trava. 1. Bronhijalna astma: 1ista hajducice, podbela, isopa i matiojaka i cveta crnog sJeza 20 g - pomesati, od te smese svako jutro spremiti za dan , koji treba p iti ume5'to vode: supene kasike ove sme:Se popariti sa pola litra kljucale vode, poklop.iti, ostaviti 2 sata, odliti i piti. 2. bubregu: lista hajducice, breze i medvedeg grozda, kukuruzne svile i peteljaka od visaja - 20 g pomesati. Tri supene kasike ove smese popariti sa pola litra klj.ucale vode, opoklopiti, ostaviti oelu noc i sutradan odliti i .pi ti umesto vode.
. Protiv gasova, trbobolje, nadimanja, teJkog varenja: cvet :i List hajducice, kicica, gonka detelina, lincura, n i morac - 25 g pome.Sati i od te smese .puta dne vno pre jela piti : 1 ka!ik a smese se popari sa 100 g kljuca)e vode, poklopi i, kad se srnlaci pije na pola sata pre jela.

Za jacanje, za apetit pije se tniput dnevno pre

4. Hronicni katar i.eluca: list oi cvet hajducice, podubica, trava-iva, majkina duS.ica i kamihica- 20 g. Spravljanje i upotr eba kao pod . 5. Hronicni katar teluca: liista hauducice i trave--ive kima, kamilice ii poduice 10 g. Upotreljava se kao pod .

g,

petovca,

DU RAVA,

SPORIS

659

6. P1'otiv hro11icnog zatvora (za ured.ivanje stolice): cveta hajducice, kore krusine, ploda sene, ka:mil!ice uizoma zubace - 20 g. Spravlja se k ao pod 2. P.i je se uvece
7. Kamen iucnoj kesici: list i cvet hajducice, n1sa, pelen, srnilje, anis, nana, p1od sene - 25 g pomesa se. Jedna kasika smese popari se sa 200 g kljucale vode, poklopi, ostavi 2-3 sata, odlije i popije posle jela. Piti t1iput dnevno. 8. Belo 1 (zapiranje): lista i cveta hajducrce i kamilice 40 g, zalfije i Hsta koprive 10 g. - etiri kasike smese popariti 1 litrom kljcale \rode i, kad se prohladi na coveeju temperaturu, upotreiti za zap1ral11je. 9. Belo pranje (zapiranje): list i cvet hajducice, podubica, kopriva, kamilica, zaJfija i ruzmarin- 25 g, kao pod 8.
10. B elo pranje ( za pice): cvet i 1ist hajducice, trava-iva, podublca, kaInilica, zalfija, vranilo~ka i l mrtva kQpriva- 25 g, kao pod 2. 11. Belo pranje ( za pice): cvet i I.ist hajducice, ,J.Iist vitrka, lmcure, rtroskota, bele mrtve J<oprive i rujevog lisea - 25 g, kao pod 2.

Narodna jmena. - Retko koja nasa lekovita biljka ima tako mnogo narodruh imena kao ova: ajducica, ajducka trava, armanj, beli ravanj, belo ivanjsko cvece, jalova mesecina, jalovi mesecnjak, jalovo mesecje, kunica, kunja opa.S, kunji rep, meseci;1.a, r , petrovsko cvece, ravan, ravlj, ravuni!ka, rman, romanika, snop, sporiseVI.ina, stol!ista, stolistnik (Orfelin), tintorova tra\ra i dr. Kod nas rastu i neke druge vrs-te r oda Achillea, ali one nemaju tako siroku upotrebu narodnoj i skolskoj m.edici.ni, manje su poznate i uglavnom imaju samo lokalan z. su Achillea abrotanoides Vis., . asplenifolia \ 1ent., . atrata L., . Clavenae L ., . collina Beoke.r, . distans W. ., . nobilis L., . pannonica Schreck., . ptarmica L., . stricta Scbl. i druge. S'. ove vrste imaju etaskog ulja, gorkih i oporih ~sas tojaka, dakle, slicnog S>U hemijskog saSitava kao ajducica i zog toga im i dejstvo slicno, ali posto nisu dovoljno J&pitane, one SUJ ostale .uglavnom kao omiljeni bezopasni narodni lekovi, pretefno fPlaninskim kajevima. Gajenje.- Hajducica i druge vrste roda Acl'lillea vrlo se lako gaje semenom . iJ.Ji deljffiljem busenova.
Etarsko ulje. - Destilacijom hajducice s vodenom parom kod nas se pos]e rata .p roizvodi skupoceno etarsko ulje, koje se koris.ti u medicini, farmaciji, parf.irnerijama i kozmetici. Ukoliko ovo ulje tamnije plave , utoliko s e vise ceru i skuplje plaea, jer ima vase azulena, od lkoga potice lekovitost ulja i hajducice. Odabin:talnjem (selekcijom) mogu se d'Odtri vaijeteti hajducice sa mnogo etarskog ulja tamnoplave . Zato se nan1eee potreba g ove korisne .biljke, ali se prethodno moraju odairati takve hemijske rase koje daju i mnogo i kvalitetnog etars'kog ulja, jer se 's amo tako i splati gajenje. Ovo ulje, uko1itko tamnije plave , .u toliko bolje d~luje tl sprecavanju i lecenju upala sluznice i koze. Zato ekstrakt, pogotvu etarsko ulje od hajduOice ulazi u sastav skupocei h kozmetickih preparata za suncanje da i se sprecilo crvenilo i druge nezeljene posledice nastale usled naglog i neopreznug szmcanja. Ovo od osobitog znacaja za one ko:jd idu na letovje na m

660

LCENJE

BIUEM

i u planinu. Posle rata primeteno da oni koji dolaze na na~e primorjc iz sever i zapadn delova hladnc, ki~ovite i vlafne Bvrope redovno donose razne kremove, pomade i ulja plave lzradene od n~e kamilice i hajducice,

jer naucno, eksperimentalno dokazano da s u blljke sa azuleno1n vrlo koris ne potpuno bezopasne eak i za najosetljiviju kofu, ~to vrlo vazno za osobe ir koje ne podnose vecinu kozmet i ckih preparata u prome tu. Kozrneticka i famaceutska ;indu strija proizvodi svake godine sve veci broj raznih preparata za ulepsavanje, jer svako hoce da bude (ili bar da izgleda) mlad, zdrav i lep. Medu tim morem preparata koji su preplavili svetsko trfiste, azulinski zauzimaju glavno mesto. Domacice nemaju opremu i mogucnos ti da rade kao fabrike koje rasrpolafu modrenim masinama. Ipak savetujemo svima da pre polaska na izlet, narocito na letovanje, lagovremeno pripreme zastitno ulje kojim se treba namazati pre suncanja. Ovo napominjemo zato s to S\1e porodice nisu mogucnosti da kupe skupe kozmetickc ~J>reparate, pogotovu one s malim prihodima, bas tamo ima najvise dece, jer nije prazna ona narodna mudrost deca -su bozji lagoslov.
ULJE ZA SUNCANJE

.pt.1Jta i prasine u vretne kad se rozeti ponema rose, suv i zdrav list, pazljivo slagati kuci i na Ci s toj hartiji tanJcom sloj osusiti na jakoj promaji. Osu.Sen list zapakovati najlonske kese i cuvati na bladnom i mracnorn mestu. U litar potpno s vezeg ulja od kuikruznih klica (Vital ili drugo) sa mnogo liposolubilnih vitarnina staviti 100 g sitno zdr obljenog lista hajducice, tegl povezati (povrsti) najlonorn bli pergament-ha~rtij om, umotati u oist krpu i stav,it~ lonac s hladnom vodom, na dno lonca metnuti drvenu slam. ili podelji sloj cisti h krpa, kuvati da voda lago kljuca 3 sata. Kad se voda lonc ohladi, izvaditi teglu i kroz cisto S\'0 flanelsko platno procediti ulje, razti suve, ciste bocice od 50 g. zapus i ti novim pltenrm eepom, umotati u tamnu debelu hartij.u i nositi na letovanje. Mazati oelo telo, ne stedeti, sve dok s e ne pocrni, dok ne prestane opasnost od cvenila, l 1 koze.

hajdCice bJ"ati daleko od jave s.taljiike. Brati oko podne, kad u korp , ne nabijati, sto pre peneti

List

(binda) od ovog ulja. Natopi se malo parce cistog mekog platna (flanela) i uvece tavi na hemoroide da prenoci. ir teluca mnogi s dzleei J'li .r ula!ili tegoe upotreborn ovog ulja ili, jos 1, ulja nacinjenog od jednakih delova lista hajducice i cveta s plodovima (kad S\'e crvenosmeae) kantariona. Uzme se 50 g bajducice i kantariona i :ulje sprerni kao sto ran~je receno. Pije se 1 kafena kasicica izjtttra i uvece pre jela. Slicno dejstvo ima i ulje spravljeno na isti' nacin od jednakib delova hajducice, kantariona, idirota i slatkog k1 ( 25 g litar zejtina). llpale slznice i koze ublazava, cesto i leci ovo ulje spravljeno ranije opisani nacin; 30 g lista hajducice i cveta i ploda kantariona i 40 g kamilice. Ovo ulje se prodaje pod raznim izrnisljenim imenima kao patentirani kozmeticki tpreparati.

Upalu hemoroida (suljeva)

ulafava g

US :

HEUDA. ININOVO ILI INA-DRVO ...

661

Sva ova uJja imaju svojstven miris, koj1 se moze menjati, doterJvati prema ukusu. Najvecu antisepticku rnoc i najjaci miris koji pokriva, maskira veCiu drllgih ima ulje od karanfilica (Caryophylli aetheroleum). Ovo ulje moze se doti svakoj apoteci. Nije skupo i ne skodi. Na litar .ranije opisanih ulja dovoljpo dodati 1-2 g karanfilieevog u]ja da se doblje patpuno nov m.iris. Dodatkom ovog mirisa povecava se anti.septicka moc ulja protiv raznih upala.

HAAELIS

se O'S:usen list i kora severnoamerickog drveta Hamarnelis virginiana L. - Hamamelidaceae. Ima g 1 t n :i n , sloboone galne iselitne i flobatanina, do 0,2/ 0 holia, jednog kiselog aponoorida, u vodi rastvorlj~vdh heterozida i jednu gorku supstanciju.
Upotreba.- Hamame1is adstringens i hemostatik zbog tanina. U Americi v.rlo popularan lek, peaifik za lecenje prosirenih koznih vena. Ulazi sastav masti i dugih lekova protiv hemoroida. Daje se i protiv .proliva. nogo vi.se se upotreljava kozmetici kao s redstvo za jacanje koze i sluznice.

Upotreljava

HEUDA, EUDA, JELDA, ELSA, AJDINA, AJDA, HAJDINJE, 90LOKUD

Fagopyrum esculentum

nh

Polygonaceae

Gaji se-kao jednogodisnja biljka za proizvodnju semena koje se koristi za isranu. U celoj bHjci jma flavonskog heterozida rutozida ili .rutina; u sve~em listu 1,80/, cvetu 0,7()/n, staljjci vrlo malo (0,1/); u p lodu i semeu ga n. Tek pokosena heljda u cvetu koristi se kao indusbrijska sirovina za proizvodnju rt: sttsenjem se rutitn rzo gubi. Rutoid n~je otrovan i danas se uogo koristi kao dohro sredstvo koje povecava otpornost kapilara i smarzjuje rzjifvu propustljivost; donekle sa:rizava IOrvni pritisak i poveeava lucenje rnokrace. Rutozid pojacava dejstvo vitamina . i dugi flavonski derivati, i tutozic ima svojstva vitamina .

HININOVO ILI KINA-DRVO, CINHONA, CARSA KORA, LOKSA-HINA

Cinchona div.- Rubiaceae

Upot:rebjava se kora sa stabl.a i grana raznih v.rsta roda Cinchorza koje rastu divlje na Andin1a Juinoj Amer.ici i gaje se na Javi, Indiji i jos ne-

kjm drugim tropskim zemljama. Pored svih uspeha postignutih poslednjih nekoliko decenija upotrebom DDT-ja i dru~ insekticida, tropkim kra-

662

LECENJE BIUBM

jevima jos vek l od malarije oko 700 miliona ljudi. Po~to hinin gla,rni lek protiv ove zarazne boles ti, va.Znost cinhone ogro mna za covecastvo. U 'kori od 1820. godine , kada s Pe1etije i Kavantu Parizu otkrJli i izdvojili hinin, dosad otkriveno oko 30 alkaloida.
Upotreba - Za lek se upot-relj avaj u kora i blin , novije vreme i cinhonin, cinorudin, hinidin i totakina. Najveci deo kore trooi se tvonicama za eks trakcijou hinina na Javi iti u Holandiji, manje drugim evopskim zemljama i SAD.

Daje se olik dekokta i raznih galenskili preparata kao izvrstan gorak i opor tonik i stomahik: Extractn Chinae fluidum et siccum, Tinctura Clzinae, Tinctura Chinae composita, Vinum Chirt.ae ri dr. Dej.stvo se osniva .glavnom n a gorcini koja potice od alkaloir d a i hinovina, sredstva za izazivanje apetita i jacanj e, i na roboratnom dejtvu tanina. Zbog tanina kora d.eluje kao ads tringeDJS i kao baktericidno sreds-tvo, za grg1janje, za ispiranje sta obliku vode i pra.Ska, za posipanje smrdljJvih rana koje tesko zaceljju i Sl. Upotreba kore iz godine U godiu biva sve neznatnija prema sve vecoj potrosnjci. cistog hinina, u novije v.r eme osobito totakine. Protiv m 1 r i daje se hirnn i totakina preventivno i kurativno. Cinhonidin ima slabije antitparazitne osobine od hinina. Ovl alkaloidi su specificni hemoterapijski agensi protiv malarje (Plasmodium vivax). Cinhcmin 40-50 puta otrovn-ij:i za uzrocnike mala'.ije g hinin. Hinin de1uje i kao n t i i re t i k i zato se odavno kora upotrelja vala protiv groznice i uopste protiv povisene tempera:ture. Hin in vrlo goak. Gorcina se oseca u razlaienju 1:10.000. Hinin protoplazmatski otrov, jer zaustavlja fermentativne s 6elije. U vecoj dozi otrovan, izaziva r.azne poremeca}e i jednu vrstu hininskog pijastva. Hiniclion se daje za leee nje nepravJlnog srcanog rada (srcane aritmije).

LOROFILNE

DROGE

Terapij-s ko interesovanj e za hlorofil os-niva se na cinjenici sto ovaj prirodni zeleni rpigment bilja ima osobinu, pored os talog, i da ubrzava zarasCivanje .rana, delj e kao bakteriostatik. Posipanjem zagac!enih r ana hlorofilom brzava se 1ecenje i obnavljanje tkiva. Osim toga, blorofiJ deluje i kao dezodorans. Imajucj, dakle, vidu ogromnu ulog I1lorofila bios intezi organs.ki materija prirodi, pri1 stupilo se i2nalai.enju takvih zelenili bi1jaka koje su veoma bogate hlo.~ofilom. Za sada se najv.ise korite 1 blst koprive (Urtica dioica L.) i lit 1ucerke (/v1edicago sativa L.).

Osusen i samleven list koprive ekstrahuje se na obienoj temperaturi

smesom metanola i acetona. Kad se ovom ekstraktu doda voda, talog u kome Jma oko 3~/ nepromenjenog hlorofila.
doija

se

HMBU

663

Pod ticaje m toplog a lkoholnog .rastvora bakar-acetata doblja se ))bakari hlorofil, koji 1 i ma :Ziivlj i sti zelen. q d prirod!nog r , njegovom mo1ekl magnezijum zamenjen bakrom. Priodni bakarni blorofili sc ne rastvaraj vadi, rastvaraju se u mastJma.

Humulus lupulus L. 1 merenorn

Cannabinaceae

potice iz istocne Evrope. Raste divalj se gaji predelima sa klimom Ev.rope, Azije i Sev. Amerike. Kod nas raste \ grmlje ''lainirn mestima kao dugovecna divlja povijsa dugacka 4-6 m. G i se kod nas i drugim zemlj.ama ve likim koHcinama za potrebe tvornica piva. U Sloveniji i Vojvodini hrneljas t\ro vazna privredna grana. Mi izvoziino hme1j . P ivarske zemlje s glavni proizvodaoi hrnelja svet. Cehoslo\1 acka glavna proizvodacka zernlja .najboljeg hme lj a. S tari narodi nis pot1eljaval i hmelj za lek. Pitanje da li su i glavne danasnje pivar ske zemlje, eska, Engleska, Nemacka, SSSR i Francska, srednj1 e m i pocetkom novog ''eka up-otreljaval e hmelj? U XV i XVI vek Engleskoj hmelj, stavise, i zabranjen za izrad piva, jer da , navodno, skodljiv. Upotreba hmelja pi,rarst\ru novijeg datuma, me-dicini tek od pocetka XIX veka. Smola lpulina konzervise pivo sprecavajci razvoj m1ecno-ikiselih bakterija, etarsko uJje mu daje prijatan miris, gorke materije gor6in, tanin ga bistri talozeCi elancevine jecmenog sl.ada. Gaje S e samo zenske biljke, j er one daju sisarice (stroblli) d njima zlezdaste dlake (lupulin). Hmelj se bere septembru lpO lepom i s'vom vre1ellll i brzo Ssi na ta\In Hi zagrejanim susarama. Dobro osusen hmelj ima l zelen . Negde ga 1 pre pakovanja sumporisu radi konzervisanja. Droga. Sisarice i
lpulin

(Strobili Lupuli et l...upulirzum.).

Hmelj. - Upotreljava se samo gajen hmelj. S i s r i s.u jajaste, lake, rastresite cvasti, dugacke 3-4, siroke oko 2 c m, nesto pljosna te, toplog i gorkog k \S , prijatnog svojstvenog aromaticnog m i r i s (dgo c van a i pokvarena droga zaudara na stari odoljen, izovaler ijansku kiselin.) . Sisarice se ] za pste. - Oko krivudave osovine, dgacke oko 2 m , poredani su plodni listici unaokolo cikcak, kao crepovi na krovu. Na njjhovo1 bazi golim okom se mogu videti, 01l, sjaj ne, prozime, z,te z l z d , koje se mogu lako is tres-ti (luplin). - Plodni listici (brakteje) su vrlo tanki, hartijasti, jajasti, zuto-zelenkasti ili zuti (n i:kako mrki), oko 10 mm dugacki i oko 7 n1ID siroki, mrez~to isarani sitnim .nervima (bolje se vidi lUJPom) i lako se ogu odvojiti. Lupulin. - S v z r s k z u t - z 1 n ,k s t, ka~Snije pos.t aje zeleno-zt. Stajan jem posmedi i zat1dara na star vaJerijan ili poJ{\rareni sir; takva droga nepotreljiva. Svojstvenog i aromaticnog rnirisa. Gorkog i aroma tickog kusa. Sastav. - Sisarice sadrie t n i n (hmjlo-tanin'Ska kiselina), pektinskih materija, kalij umovih soli, trimetil-amina i l u l i n , koji najvafniji sastojak droge.

664

LBCENJE BtUEM

L 1 i n sadrfi oko soo ;0 15 1 i 1-3/ t r s k g 1 , voska, tanina, nekih baznih jedij enja (alkaloidi ?) i dr. t r s k 1 vrlo aromatic no i lako. Ulje se sastoji uglavnom od i r n i h 1 n . Ima i s t r m i r 1 sa v l r i n s k m , s r t n i m s 1 111 k is 1.i n . Staro i pokvaren o u lj e ima neprijatan miris na pok\rar en sir i s tar vaJerijanu zbog oslobod ene valerij cmske kiseline. Micen aJ.i fa tski tepen. Miri5e n a rZu. Smola tSe sastoj i iz h u 1 n i 1 1 n , dve krist alne, vrlo gorke su pstance. Upotreba. - Hmelj amarum aromatik i s d t i v. SiSarice su tonik i s tomahitk svojim gorkim aterijama, se dativ svoj i eta-rskirn l i anafrodizijak 1upu.lino. Da je se u olik :infuza (10: 1.000), alkoholnog ekstrakta (0,20-2,0) <Sirupa (25-80) protiv ne rnanja apetita, teskog va re nja, ~S krofuloze, za rnjr,ivanje zivaca i s<tisavanje polne nadraienosti (lpulin) i sl. Cini se da jastuc i pnjeni hmeljom pomazu od nesanice. U t svrh u nekim zernljama n j ast1ke i dseke bolnicama za zivcane bole sti. Luplin se dajc 0,50-2,0 g dnevno u k pilla ili taleta protiv polne nadra:Zenos ti (onaniza, polucije). Uzet vecoj kolicini hmelj izaziva trovanje: gadenje, pov rac~nje, gla!VOboij , usporavanj e cirkulacije i dr. Na radnicima zaposle nim oko hmelja zapazene s u ,, zapaljenja ociju i kozna oboljenja. Narodna imena: lst, kdilj.ic-e, vina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina.
k,ke,

melika, me lj, meljevi1 n a, milje-

HOLARENA

Holarrhena antidysenterica R.

njena kor a vekovima h olarene izdvoj eno vise alk aloida, od kojih se upotrelj ava protiv amebne dizenterije.
RASTOVA

. Apocynaceae raste ,u Indiji, gde potreijava narodu lkao febrifug i antidizenterik.

naj,v a2niji k

se Iz s i n, koji

KORA

Quercus cortex
U rano pro leee, pre olistavanja ili u jesen kad opadne Hst, oljusti se i ossi jos potpuno g 1 t k k r sa mladih talji:ka, letorata i grana Ilrasta lfnjaka , Quercus pedunculata Ehrh. n hrasta Jtjutika .iLi imjaka, Quercus sessiliflora Smrith. - Fagaceae. Izgled droge. - Droga se sastoji od cevastih ili zlebastih komada debelih 1-3 mm. Spolja su g 1 } t k i, sjaj,ni, srebrnas, tosivo-zelen'ka-sti do s.iv kas t o-rki. Na povrsini i m aju beliastih lenticela, katkad i lisajeva. Iznutra kora mrko-crvena uzdu.Z n r v i 1 n r g s t . Prelom kore grub i vJaknast.

HRASTOVA KORA

665

Lupom se vidi na poprecnom preseku taman r s t n koj.i deli koru zelenkas t spoljni i mr k, zilav, koncast unutra.Snji deo (lika) Baran koncentricnim slojevima i k v d r t n i m polj ima. Hrastova kora vrlo oporog i nagorkog uku-sa. Hrastova kora sadr.Zi 15-200/ hrastovog t n i n , Acidum U staroj kori .ima svega 5-1 00/, u sve!oj, mladoj i vieod 200/fJ tanina. Zatim ima slobodne 1 g n i g 1 n k i s I .i n , floron s k g r v n i 1 (flobafena), 5-60 gume, masti, smole, glucinola, t n i pektinskih, slatkih (~e6er, kvercit) i gorkih (kvercin) materija. n i n iz hrastove kore me~ovit. Sastoji se pretezno od katehinskog (florogluoinolskog) tanina, ima i elagnog. Hrastov tanin amorfan, crvenkast praSak; nepotpuno se rastvara vodi. Cuvanjem, vremenom ta rastvorljivost opada usled stvaranja flobafena ili taninskog crvenila. Hidrolizom pon1ocu razlaiene sumporne ki,s eline ne dobija se galna kiselina kao od tanina iz ~jt$ke (galotanin), nego h r s t v r v n i 1 , crveno-mi'k flobafen, jedna smolasta masa nerastvorljiva vodi, etanolu i etru. Hidrolizom se dobija i malo elagne kiseline. Sastav. qercitannicum.

Upotreba. - Hrastova kora adstringens kao i druge izrazito taninske droge. Droga sluzi i kao antiseptik, potrebi i kao antidot pri trovanju alkaloidima i te~kim metalima. Mnogo vecu vainost ima hrastova kora za industrij tanina i za ~tav ljenje koia. Pden hrastov Zlr, Quercus semen tostum. - Olju~ten ir se su~i i prZ.i na vatri, kao kafa, dok ne dobije mrku boju i dok ~Se ne uzrnogne lako zdrobiti i mleti. Prfenjem se krob delimicno pretvara dekstrin i smanju je kolicina tanina. d se ohladi, smrvi se krupan prasak. Ukusa oporog, ali znatno manje od nepZenog zira. Zir sadrzi oko 300/ s k r , 6-So/o t n i n , kvercita, ~cera, masti, limunove kiseline, dosta fosfora i dr. Svojim taninom deluje kao sve adstringen tne droge, aktivnim ugljem kao adso!'bens. Narodna lmena. - U Botanikom reniku Dragutina Sirnonovica navedena su ova narodna imena za Quercus pedunculata: beljig, beljik, goun, gorun-maznik, grm, dab, dub, dubica, dubovina, kocur, luzni hrast, luznjak, rani hrast, ranj, ras t, stezevo, hrast 1uznjak, za Quercus sessiliflora: bel, beli la gun, belohrst, ~l, beljig, elj~k. bjelorastic, bjelosum, bjeljic, kitnja1k, ljutik, maznika, ras t, src, StrZ, teljig, hrast-brdnjak, crni dab, cmi hrast, crnika, cmok, crepinjak.
1

CELER

Apium graveolens L. -

Umelliferae

Divlji celer raste zaslanjenim barama i blat ima pored mora, ali se korjsti samo gajeni celer kao omiljen aromatican zaci1 n , sorte 5 krupnim koenjem i kao cenjeno povrce i salata. Celer dvogodisnja zeljasta bHjka, visoka do 1 m. Li.stovi su sjajni, tamno zeleni, debeli, socni i petodelni. Cvetovi su belo-zelenkasti i udrZeni stitaste cvasti. Cveta leti. Cela biljka svoj.stvenog mirisa i zaclnskog toplog ukusa. Droga. - Rizom s korenjem, lisnate grane s cvetovima i zreo plod (Apii 1hizoma, he1ba et f1'ctus). Rizom se vadj oktobra prve godine.

Sastav.- U rizomu ima svega oko 0,100/ etarskog ulja, liscu nesto vise, u plodo,rima 2,5-/. Glav.ni sastojak ulja limonen. U plodovima i oko lil/o nJasnog ulja.
Upotreba. - Celer , !pre svega, aromatican zacin koji delu je slicno ostalim zacinskim stitarlcama. Najcesce se daje kao diuretik: 20 g korena celera, rr, persuna, spargle i kostike. Ponekad se daje i za jzazivanJje ape tita: 25 g korena celera, moraea, lincure i kicice. spr.a,tljen od ove smese pije se pre jela. Za bolje varenje luane: 25 g ploda celera, an'isa, moraca i :ima. se pije posle jela . Narodna imena: ak, , dere\riz, zelena kretu5, opih, pitomi celer, selen, celer, cereviz, se]in.

IL, LU, SR2, ENEGLED, RIZALINA,

LOBUCAC

Cyclamen europaeum L.- Primulaceae

Dugovecna, ,,r lo \ zeljasta biljka, visoka 8-15 cm, s knupnom okrugJas torn k11tolom (2- 5 cm) obraslorn tankim .k~renjem: ~i.st?vi .s ..u n~ dugackim drskama, bubrezasti, na osnovi srcasti, s naliCJa crven1 111 1Jubicasti, obodu

C IKLAA , KOLUTA , SR.l...

667

nazuljeni. Cve tne drs ke su dZe od lisnih i za '' rerne sazre\tanja ploda spjralno se uvjj aju. Cvetovi su nagnuti, nlficas to-ljubieasti, na rocitog olika i izgleda . C\reta od let a do eseni. Rasprostranjenost. - Suve, kamenite, svetle sume , cesto u velikom mnos tvu. Razmnozava ISe i gaji serne nom odmah cim seme sazn. Svojstva. - Cvet svojstvenog prijatnog mi.risa . rtola bez rnirisa, gorka, ljuta, nepl-ijatna, otrovna.

Sveza krtola (Cyclaminis tuber). Susenjem brzo gubl aktiwst, je r se ciklam ]IJl razlaze. Sastav. - Saponozid ciklamozid (ciklamin), skrob, jabucna kiselina, gume, pektini drugi n e dovo1jno istrazeni sastojci. Upotreba. - Sok iz sv e zih krtola i vodeni rastvor ciklamina deluju SilaZno i brzo, kao poznati otov za IS'trele kur.are. Prema tome, ciklamu ne treba upotrejavati, jer moze do6i do trovanja: povraeanje, proliv, zujanje usima i drugo. U narodnoj medicini se upotreljava za le cenje mnogih boles.ti. Upotrejava se i razne sujeverne sv.r he. Ciklama vrlo cenje na ukrasna biljka, se zbog toga najviSe gaji. Narodna imena. - Pored naIL ved.enih, evo jos narodnih imena za ciklamu: bogova zlica, bokalcic, viadim, VO!VCje jabelku, vac ja jabucica, divj.i oris ac, zemaljrSka jabucica, zecja krtola, jabucac, J<onjska jabuka, krvavi lisec, kurica, lacuni, mihojlica, svinjko koenje, s,k rizalica, soldaske ka pirce, termen, uzmenj ak. U raznim lkrajevima Jugoslavije rastu druge v.ste ciklama licnog sas ta,ra i de j s tva: Cyclamen neapolitanum Ten. (vuqja jabuka, gadove.rozice, klobucac, kolutka, mijolj.ice, skriz, skrizalina), . repandum S.S. (mailii k1obu eac, sl<rz) i dr.

Droga. -

668
I,

LBCENJ E

BILJ E~1

INDIJSKI 1

INESKI CIMET, SL ANELA, CIMETNJA

DRVCE,

Cinnamomum div.

Lauraceae

vrlo prijatnog mirisa i s latkog, toplog u kusa doijena od raznih vrsta roda Cim1'7101Hrn iz tropskc Azijc. Daje se u ol iku c.imetne vode, z s irupa, likera i tinktra. Mnogo sc ceni kao zacin i prijatan aromatik, korigcns, c1onekle i kao hemos tatik, stomahik ervin, S\jim tainom i proti'' poliva. Upotreljava sc i p.fimeriji.

CRNA TOPOLA
Populus nigra L. -

Salicaceae

i martll, beru se mladi, socnj, vrlo JepljiYi, jos z.t,oreni, miis ni i sjajni pupoljci r topole, rede sa jalana (Populus p)namidalis Roz.) i suse na lcsama. Ovo d t"\'ece as te i kod s, jalan mnogo sade, osobito na jugu, poied kanala, jazovn za na\dnjaYaje i oko imnnja, kao omiljeno ukras no l, is lo kao cempes u primorju. U n prolece kad jalan pupi, sjri se oko nj ega prijatan mii s.
Na
izmak

zime,

febtaru

Droga. - i su jajasto-siljas ti, m<:~lo povijeni, svet lorke ejednake velicine, dugaCk i 10-25 m1, debeli 3-7 m. Imaju 4-8 priJjllljenih ljusaka lis tica, od koj H 1 se \1ide samo tri spolj asja, debclo oblozena zu to-zelenkas tom l~pljivom, smolas tom materijom balsamicog mirisa i aromaticnog ukusa. Tri spolj.na zaliska su nejedaka, kozasta i lolji,ra, unutrasnji su tanki i mrki. i r i s s u prij~tog, balsamicn og, u k u s svojst\renog, aromaticnog, gorkog i ne~to slatkog. Sastav. - Osuseni pupoljci s.drze smo last.i mateija, 0,5/n t r s k g 1 (alfa-kariofi]en), \'Oskn, smo1e, manitola, jabucne i galne kiseline, t 11 i n , flavona i nekoliko sali cilni glikozjda: 11 1 i n (bezoilsalicin) i sa licin a . Ima jos i hrizina i t ekto hrozin a, koji hidrolizom d .,roglucinol, bezocvu i sircctnLt kiselin. Upotreba. - Pupoljci topole s u ugla\mom arodni lc.k. Nekoliko farmakopeja ih propisu . Od s\rezih, zdroljenih pupol jaka izraduje se Unguentum Popli, mat za rane, za lecenje ispucanih u5ana dojki, reumatizma i uloga, narocito protiv Lt~pale hemoroida. Iznutra se daje kao s)ab ekspektorans i s tiulans. Od pupoljal se izradttj e vrlo akti galj s ,,e1ikom aclsorpcionom moci. Upotteljava se kao diurctik i protiv poJiartr-ita, l mokracne be~ikc. Cnu topolu narod aziva ovim imeima: divlja topola, n, jaged, Jagnjeda, jagnjcdovina, jagnjet, jagnjila, janj, janjac, janjic, topol, topola, crni jagnjed.

CRNA TOPOLA

669

U nedostat ku crne to pole mogu se upot,r ebiti i pupoljci od kanadske i drugih vrsta topola i od tre petljike ili jasike (Populus tremula L.). Jasiku naI'od naziva: zuorika, uasik, jasika, oina, topola, topolka, trepetld:ka, trepetusa, trepo]a, treptelika, treptika, jagnjed, janja. Jal an narod naziva jos i ovim imenima: alam , vitka topola, joha, kavak, kavadzik, laska topola, ne rod, pitoma topola, topola.

AULMOGRA

Masno ulje dobijeno iz zrelog semena raznih vrsta roda H ydnocarpus (Flacourtiaceae) iz Indonezije. U svojoj postojbini caulmogrino ltlje odvajkada upotreljavano za lecenje gube i mnogih koznih bolesti. U Evropi se koristi tek od poeetka veka. UvidajuCi lagotvorno dejstvo ulja ne samo za lecenje Jepre, psorijaze, trahoma i nekih drugih bolesti, SAD 1921 . godine, k druge zemlje posle toga, organizuju u mnogim tropskim zemljama naucne ekspedicije za botanicko identifikovanje drveta i iznalazenje drugih vrsta koje bi dale efikasnije ulje. Ciklopentenske kisel.ine caulmogrinom ulju su nosioci ba.ktericidne moci droge, ali su tf:sko podno5ljive i draie, osim toga, deluju otro\'no na nadbubrezne zlezde.

RI

Veratrum L.

Osuse n rizom s korenjem bele (Ve1'atrum l L.) i zelene cemer.Lke (V e.1atr111 vi1ide Aiton) - Liliaceae. Prva ras.te kod n, drug a u Kanadi. 0\' d\'e biljke i droge su vr1 o b1iske, timaju gotovo isti hemijSJJ.Q sastav i ista farmakodinamska svojstva. - Na nasim planinama raste i Veratrum igrum L., ali nije jos dovoljno proucen. Cemeri ka nasa dugo,recna, s nazna i bujna iljka, visoka do 1,5 m. Raste brdskim i planinskim vlaZim livadama, suvatima, rede svetlim sumama, najvise kraj baCijskih torova, gde cesto raste u velikorn mnosnu kao otrovan korov, skoro redovno zajedno s mrazovcem. Kod nas ima vlo mnogo. Listovi su vrlo krupni, obodu celi, ovalni, S.iljasti, debeli i kruti, jaki, got()\'O kozasti, imaju paralelne i vrlo istaknute nerve. Gornja polovina ili trecina staljike malo razgranata i s\ra gusto, kao metlica okicena neugledrutn belo-zelenkastim cvetovima. Plod suva caura sa sitnim semenjem. Biljka u celini lici na duvan. Cela ilj.ka v r 1 t r v n , ljutog, neprijatnog i gorkog ukusa, u ustima i izaziva pojacano lucenje pljuvacke. Kad se suva biljka tuca, izaziva neizdriljivo k i n (zato ulazi u sastav burmurt:a).

RI

671

. Ber~.a. - s e cirn precv.eta. Treba ikopati .rizom, zajcdno s koreJem (zila ma). I ma 2-3 glave. Nj ih treba ostrirn noiem odseCi i vratiti u ze.mJj u . Na . taj. nacin s: ~~gata pri.odna nalazi~ta sacuvati od unis tenja. R1zom s k or enJem treba OClStlti od zemlJe, ostataka 11sca, suvih, trulih i mrtvih ~l\', opra t i bladnom vo dom , delje rizome uzd Z raseej i sto p re os U'Siti. Ako ~ ~ v.r~me, mo.~ se rizomi nanizati na kanap i ssi ti na suncu . Najbolje 1h su1Srt1 u susn1C1 na 40-45 . T reb a p aziti da rizom b ude brzo i port:pu.no o su S-en , d a ne bi pop1esnivio. Vecina al'kaloida eemerike su labllna estarska jedinje nj a , lak o se raspadaju p od ut ic ajem vode , Yisoke temperatre i kiseonika. Pogresno sh vat anj e da kore nje treba odstraniti, jer zapravo k or n u i m v i s 1 k 1 i d n g u r i z m . Treba pazi ti da drogi ne d n1nogo delova gla\re, stabljike i lisca. Prilikom rada s ceme rikom treba b1ti v.rlo oprezan: ne smej se dir ati oci, n os i UJSta , na l.ice tre ba metnuiti masiku lkad se skladis tu radi sa os8enim k orenjem , zavsetku r ada ruke treba dobro oprati. Prilikom mleven ja ili tucanja oomerike treba o bratiti jos vise pafnje. Droga. - Ossen rizom (V eratri rhizoma) vrlo tv.d, viSeglav, 2-3 om 3-8 cm dugacak, sivo-mrk. Na vrhu 6esto ima ostatke lisca i sta~bljike. Potpuno r s t do 10 dgackim . 1-4 mm debelim, smezu ranim, n ab orima, mekim, sivo-zutim ili mrkim korenjem, ili su ostali samo oziljci od njih.
d,

Sastav.- SadrZi oko 1,5olo smese a1kaloida alkaminske s teroidne grade: u .korenju do 2,5, r:izomu do 1,3, u trav.i do o,oso;(}>. Osnovno strukturno j.ezgro ISvih alkaloida zelene i bele emerike 27 - amino-alkohol alkamin. Steroidni alkaminski alkaloidi rasprostranjeni su u biljkama iz n ekoliko fa rnilija , osobito Ranunculaceae i Liliaceae. Od njih poticu otrovnost .i lekovHost ovri.h b iljaJ<a , koje i ko d nas u izobilju rastu i spadat}u u na.~e najotrovnije biljke, sto se vidi i iz narodnih imena: 6emerika, jadic ili jedic. Upot.r eba. - Posle svetskog .rata, otkad otkriveno hipotensivno dej s1vo cemerike , ona se izvozi, najv.ise u anglosak,sonske ze rnlje, g.d e se upotebljava ilo cela droga ili alkaloidi. Re de se daje sama, vise t1 smesi sa re zerpinom, rutinom, belim lulkom, imelom i drugim lekovima da bi se dobilo kon1!pleksno vazodila tatorno i hipotensivno de jstvo. Alka loidi cemerike deluj jos i depresivno i sedativno na src.e. U vete rinarskoj me dicini se daje glavnom protiv vasiju, buva i drugih insekata. N apomena i opomena! - Cemerika vrlo otrovna i zbog toga se ne sme upotreb,javati b ez saveta ~lekara. Sto njoj ovde i:pa!k tolilko pisano, razlog potrZnja Ceerike za izvoz, s to za p1anince ~afn~ kao ~opn ska zarada. Osim toga, eemerik kod nas jos uvek upotreblJaV aJu prot1v vasljivosti i su ge domacih zivotinja (za vreme rata i ljudi), te s zabeleieni sluca joevi trovanja. Narodna imena za V eratrum alum: b ela cemerika, bela cmerika, bel-i kukuek, b1jeli tkukur.ijek, boZD.anjak, gorska eemerika, zavlac?i koren, kihavac, planinska eem e rika, prestr ele n, cere mika. Za Veratr:n ntgrum: zdravac, zdr avinJak, kukurek , ku,kri}ek, crna ceme rika, crna cme rika.

672
CEPRES, IPARIS,

LECE.NJE BIUEM

SELVIJA, CIPRES-DRVO, KUPRES, CEPARIZ

Cupressus sempervirens L. -

Cupressaceae

Crnogoricno ukas no dvo u primorju, visoko do 25 m. U sv.im delovima i tanina i etarskog ulja prij.atnog mirisa. Upotreljava se slicno boru i d. r ugjm crnogo:icama. Sisarice se koriste kao zamena za americku drogu Hamamelis za lecenje h emoroida i vena na nogama upotrebom tinkture (2Qa/ 0 ), ekstrakta ili s upozitorij a: 0,15 g ekstrakta empresa, 0,02 g ekstrakta opijuma i beldone i 5 g kakaova masla - za 1 supozitoriju; s tavlja se u cmar 1-3 supozitorije toku d[lna.

CESVINA,

ZELENIA, B02UOVINA

Ilex aquifolium L. -

Aquifuliaceae

Zimzele n, ' 'rlo dekorativan grm ili ni sko drvo obraslo koZa.stim, jakim, sjajnim, bodljikavrm blstovima. Plod crvena okruglasta kostunica. Ima pogdegde u bukovim sumama . Sadi se p arkovima kao ukrasni si.

CESV I N

C~UUGA.

CISTAC ...

673

Cesvina otrov za srce. Deluje slieno digitalisu. Jedno dete umrto od 30 bobica. Zbog toga: ne tre ba ovu biljku upotreljavati za lek.

Druga narodna lmena: bodljika, bozje drvce, veprina, vodolist, grohovo, zelen grm, zelenik, zele nica, zimzelen, jelenovo zele nj.e, ostrollist, svib, cesmika, cesmina, CeS'IIlnka.

CESUUGA, CESUIA, BELI U

Dipsacus laciniatus L., Dipsacus silvester Huds. - Dipsacaceae i druge vrste roda Dipsacus upotreljavaj u se kao narodni lek za znoj<enje, mokrenje, p.rotiv koZn..ih bolesti, proliva i d.ruge swhe. Upotreljava se koren kom e irna tanina, saponozida (skabiozida) i drugih sastojaka. su bodlj.ikave dYogodisnje zeljaste biljke , visoke do 2 m. Donj e lisce oko staljik~ sraslo gradeCi easu u. kojoj se skuplja voda od kise, koju pastiri susnim krajevima piju, n arod ponegde jos upcteljava u praznovcre svre. Cv~tovi s sakup1 1 jeni u kupaste glavicaste bodljd.kave cv!Sti dugacke 5-9 c.m, debele 3-4 . Raste vlainim mstima.
Narodna imena za Dipsacus laciniatus: bela sikavica, visoki vodostanj, trava od ustava. Za Dipsacus silvester: beloi CkaLj, bodelj, veJ!iki icak, niski vodostanj, glD.vat. slikD.vica, konjska glava, ostraeak~ patrljac, sjekavac, troak, ceslika, eesaljka, eesliga, eeslja, eescljigovina, cesljika, cesljuga, sisobalj.

su i neke druge domace biljke iz iste poro dice (Dipsacaceae): Scabiosa succisa L. (vruji ugriz, zakusak, modri piskavac, pi~kavica, pregrizka, peskoc, preskocka, pupcelo, sikavica, t r ava od vrata) i druge vr ste iz istog roda i Knautia arvensis Coult. (garjevo zelje, zvezdogla\'ka, metljasica, prenica, prijeskoc, plava ili modra udovica, crno oko, se1etljika) i druge wste isrog 1'oda. Na~rodm lekovi za lecenje raznih koznih bole-sti i za lakse iskaslja,;anje. Neke vrste su otrovne (Succisa), ih treba izbegavati.

Slicnog sastava i

upotree

CISTAC, SUCERA, DIVUI CIN, KOSOVSKO CVECE, DIV-CAJ,

KORitNJA

Sideritis scardica Gr:is. -

Labiatae

Mala zeljasta usnatica okicena sitnirn futim cvetiCima. Ra'Ste krsu Make donijj i Srbiji. Donji de o staljike dvenast; taj s-e deo ne bere. Cela biljka gus-to maljava, zbog cega belicas to-zelena. Rere se gornja polovina stabljike u cve tu (Sideritis herba) veze u kitice i susa na toplom tavanu.- Sa-

674

U:.CENJE BIUEM

drZi malo etarskog ulja, tanina i gorke mate.rije. Najy,i~e se potro~i kao jevtina narodna zamena za ruski i kao slao aktivan lek protiv nazeba. vrlo lepe zutosmet1e i prijatnog mirisa i ukusa. Ovaj poznat nas pod nazivom: sarplanin..ski, Ljubotensk.i, albanski, galicki, gorski, grcki, debarski ili makedonili .

I, TOPINAUR,
MORSA

REPA,

ACKUREPA, SLAI
RUPIR

eliant hus

tuberosus L. -

Copositae

zeljasta bilj:ka koja se gaji zbog krupnih rZieastih oslatkih krtola u ko ima nema skroba, nego inulina, zbog cega ih za ishranu koriste osobe obolele od ~ecer ne bolest!i. Slufi i za industnijsku ek; strakciju inulina, poli.saharida kcxji hidrolirom ne daje glkozu, nego fruktozu, zbog cega se i peporueuje za. ishranu clijabeticara, najbolje presan.
! ~

Vi~egodi~nja

C~,AGAREC1C~,AGARECITRN

Onopordon acanthium L.- Compositae

Dv.ogodisnja zeljasta bodlji-kava biljlka, visoka do 170 cm. Listovi su vr1o krupni, obodu grubo deljeni i vrlo bodljikavi. Na vrhu razgranjene s taljike se nalaze crvene, krupne, bodljikave cvasti. Cv. e ta leti. Bujan sna-

CUBAR

675

Zan. korov na dubevi tim mestima. Nadzemni deo bil}ke u cvetu (Onopordoni herba) sadrzi inulina i SJpOnozida i upotreb1}ava se u narodu protiv astme, kaslja, za lecenje rana .i tumora. kalj nije dovoljno istrazen.

Ostala narodna imena: badavcina, bela sik avica, bodljaca, builak, magareci repuh, eki osat, modri repuv, oslji obad, plani;ki strljivac, repsina, sjekavac, trnovka, cigans.ka dsica, ceslja, skalj.

CUAR

Satureja hortensis L.- Lablatae

Jednogodisnja zeljasta, vrlo razgranata i m.iris na iljka, visoka -40 Raste nasem primorj i gaji se svuda kao zacinska i lekovita iljka. Listovi s ski, do cm dt1gacki, oodu celi i naspramni. Cvetovi s sitni, beli ili rzicasti. Cveta leti. Upotreljava se .nadzemni deo biljke cvet (Saturejae herba). Saddi do 21 etarskog ttlja i 4-7;() tanina. Dejtstvo r slicno deJovanj' vranilove trave, jer sadrl.i u1je sa mnogo k r v k r 1 , cimena, tepena i nekih nepoznatih f n 1 .
.

1 n i n s k i r (Satureja montana L.) i vrisak, wijesak, fresina (Satureja subspicara Vis.) imaju gotovo isti !Sastav i dejstvo kao i cubar.

ilbog fenoJni jedinjenja etaskom ulju sve tri vr ste imaju jako antisepticno dejstvo. Upotreljavaj se kao vrlo korisne i neskodljive mirisne iljke za Ieeenje organa za disanje, varenje i mokrenje, spolja za lecenje raznih l koze i sluznice. 1. taj protiv proliva i tegoba crevima: 40 g eubra i rizorna trave od srdobolje .i 20 g Hsta pitome n. Tri supene kasi k e ove smese popariti sa rpola litra kljucale vode, pdklopiti i posle saif:a piti toplo tok dana umesto vode.

676

LBCENJB

CUBAR

2. Protiv grceva i elu.cu i crevim: 40 g eubra i majkine du~ke i 20 g karnilice. Upotrejava se kao pod 1.

Narodna tmena: jaber, ku-

bar, osogriz, serenak. serzenak,

PLANINS.l

CUBAR,

VRIJESA

capr, cupar, ci-ric, r, cuer:ica, cuburi!ka, cubrica, cumborak, cupar.

CUVARUCA, CUVARA,

PAZIKUCA. ..

677

CUVARUCA, CUVARA, PAZIKUCA,

VAZDA2IVA, STOLIST, GRLUSA

Sempervivum tectorum L. Casulaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka 5-50 cm. Listovi s.u vrlo soeni debeli i mesnati; gade velike zbijene rozete na krovO\'Una seoskih kuea ili na kamenjaru. Na vrhu statljike nalaze se cvasti s crvenim C\Jetovima. Cveta leti. Upoteljava se sok isceden iz cele sve2e biljke ili samo list (Sempervivi tectori succus et folium). SadrZi jabucne i mravlje kiseline i njihove soli. Naodni lek za ulaiavanje raznih upala -spolja i iznutra, kao i druge slicne iljke iz iste familije koje imaju socne, mesnate lis.tove (vid. Debela .koka). Slicnog sastava i dejstva su i druge vrste istog roda: Sempervivum patens Gis. et Schenk (zecji kuipus), S. Schlehani Scl1ott (cuvarkuca), S. ciliosum Pancic i dr.
1

CUVARUCA

s
SAFRAN

Crocus sativus L. -

Iridaceae

$afran dugovecna bi}ka. Iz okrugle, cvrste, ktolate lukovice izbija najpre nekoliko duguljastih listova, zatim u njihovoj sredini 2-3 vrlo lepa, krupna, 1 u i s t cve.ta. U cvetu se V i di fut tucak sa tri krupna cr\ena ziga. Cveta u jesen. Ima vise botanickih i trgovackih vrsta safrana. Rasprostranjenost. - Ne zna se tacno geografsko poreklo safrana. Oda\'no se gaji u Persiji (Iranu), Indiji, Maloj Aziji. Oda.nde prenesen u Evrop, gde se gaji u $paniji, Francskoj, Grckoj, SAD i drugim zemljama. Gajenje, berba. - $afran se rasadje sredinom leta u dobru sitn zem1j na rastojanju red od reda oko 18 cm, struk od struka 1-2 cm. Sa 1 hektara prve godine se doije svega oko eetvrt kiJograma droge, druge godine okQ 7 kg, trece do 20 kg, cetvte do 12 kg. Devedeset do ~to hiljada cvetov:1 daje svega do 5 kg sirovog safrana ili 1 kg droge. Gajenje i branje safrana vrlo piJpav posao. Iziskuje mnogo pafnje i strpljenja i z to vrlo jevtin radnu snagu. Nekadasnje velike planta:Ze safrana postepeno nestaj otkako s nacinjene mnogo j cvtinije ' 'eStacke . Nekad su na gla-s astrijski, ruski i persijski safran. Danas ga proizvodi jedino $paruja i Francu.ska. Od 1942. godine gaji se i Rumuniji. Gajenje nije vise rentabilno, iako i danas safran skup. Droga. - U.potreljavaj.u se zigovi (Croci stigmata) . Oni su t r k r k i i nasadeni na koncastom tuck; dgacki su 2-3 , malo povijeni, v s t i, na\ise se postepeno lev.kas to sire tako da ~SU pri vrhu siroki 3-4 mm. obodu s s~itno zpcasti i zuckasti. Potpno osseni zigovi su k, lomljivi, goli, pomalo ma>Sno sjajni i tamnocrvene . Droga se sastoji od pojedinih zigova (astrijski safran) ili su zigovi u vezi sa malim delom tucka (francuski safran). $af.r an higroskopan {privlaci vlagu), posebnog i i s i nagorkog, pornalo ljtog i aromaticnog u k u s . Pljuvack boji ztonarandzasto; 0,01 g s f n z t t r i 1 i t r v d .
i

Sastav.- $afran sadrti crve nu bojenu materiju glikozidne prirode k r ili 1 i h r t, zatim ezhojan, kristalan, gora1k glikozid i k r -

SAFRANJIA.

SEBOJ

679

k r i n (oko 0,6/), oko 1/ t r s k g u 1 , masnog ulja, voska i organ skih materija.

Etarsko ulje bezbojno. Sastoji se pretefno od jednog terpena i malo cineola. Upotreba ~afrana u medicini danas vrlo ogranicena, ali se zato u nar~dno~. medic~i ~ uvek dosta tro~i protiv atonicne amenoreje, nervoze, hlsteJe, nesace, grceva i slicnih bolesti, protiv kojih se sa v uspeha daje \'alerijana. U vecoj dozi ~afran otrovan. Izaziva povracanje, prolive, grceve i smrt. Kod nas ga vrlo cesto daju s kin.inom za . - Najvi~e se ~f potro~i kao zacin u ktthin}i, za pos1astice i likere. Istorija. - Anticki naodi su poznavali ~a fran : Grci s ga gajili i upotreljavali zbog , m~risa i lekovitosti. U $paniji se gaji od veka. Narodna lntena: bendtt~ka, brndu~a, f avran, ~afran, !unfran, zaferan, zafran, krok, pitomi ~afran, pravi fafran, safran , caforan, cafran, crljeni fuf. r, cafran, ~avran .

SAFRANJIA, 2UCICA, URSKI CAFRAN, DIVLJI SAFRAN,

SAFRANIA

Carthamus tinctor.i us L. -

Compasitae

$afranjika jednogodi~nja biljka koja se od davnina gaji zbog zi,,e narandfaste . ~ od pre nekoliko decenija gotovo svaka ba~ta Vojvod1!i imala d malo ~afranjike. Sintetske potisle su mnoge prirodne, i ~afranjiku. ~ s stari Egipcani iz os~nih ztih cvetova ~afranjike izvlacili . kojom s bojadisali svoje mmije. - Beru se cvetne glavice (Carhami flos) lepom vremenu, sve dok biljka cveta i brzo s.Se da ~to bolje sv narandZastu . $afranjika ima dve : zt, koja se rastv-a vodi, i crven, koja ISe ras-tvara alkalnoj vodi. se naziva ka1t amin. Safran.Pka se upotreljava k ao , cesto i za falsifikovanje safrana. Ulazi sasta'' cajeva za kac:tenje. u novije veme obraca se veea paznja na ~afranjikino seme, oer ono ima vise od 300/ masnog ul~a i mnogo belam.cevina. Rafiiniranjem ovog l moze se dobl ti za medicinske svrhe i z-a jelo.

SEBOJ

Cheiranthus cheiri L. -

Cruciferae

Seboj na~e omiljeno narodno cvece. vegodi~nja z~ljasta bilj.k a, visoka oko 50 , razgranate staljike koja na osnovi odrvenJena, tako da Jici na m ali grm. Cvetovi s zlatnozti mnogo nijansi, sakpljeni guste cvasti. Cveta od maja do l. Jakog svojst\renog mirisa i naljtog ukusa.

680

LECENJE BIUEM

Rasprostranjcnost. - Poreklom iz Azije, prenesen u Egipat, zatim u Grcku, gde su ga stavljali kao ukras u hramove. Iz Grcke se seboj raAirio kao cve6e na sve kontinente. Droga. et flos).

Vrhovi

gran~ica

u cvetu i samo cvece (Cheiranthi summitas

Sastav. - Glavni sastojci su kardiotonicni heterozidi digitalisove gupe, zog ~ega seboj l ekovit i otrovan. Ima malo etarskog ulja, flavonoida, sumpornih heterozida tkao i druge krstasice) i drugih sastojaka. Upotreba. lekara!
otovan

i sme se upotrebiti samo pod nadzorom

Narodna imena: vihojla, viholje, !t viola, zuta ljubica, zuta rumanija, iuti seboj (Orfelin), psteka, rmene f.iolce, rumena vijolica, sebenik, span ska fiolica.

SIBIKOVINA,

ALINOVINA, R,

BEKOVINA

Viburnum opulus L. -

Caprifoliaceae

Vrlo razgranat sib ili drvo, visoko do 4 m. Listovi s nasprami, siroko jajasti, trodelni, d nejednako zupcasti, odozdo sivkasto dlakavi. Obodni cvetovi su krupniji. Cvetovi s beli ili ruiicasti, udruieni razgranatim cvastima na vrhovima grana. Cveta od maja do jula. Raste s dru gim siljem pored reka i potoka i opste vla2nim mestima. Upotreljava se kora, rede zreo plod (Viburni cortex et fructus). Kora se guli rano u prolece, plod bere krajem leta, kad sazri. Plod crven, socan, okrugao, ima jedno seme. U kor.i ima heterozida viurnina, smole, tanina, slobodnih i vezanih organskih kiselina, voska, fitosterola i drugih sastojaka. Narodni lek protiv pojacane i prodzene menstruacije, bolne menstruacije, histerije, proliva i teskog mokrenja. - Zreo plod l vitam1na . UposiBIKOVI~ treljava se kao dodatS~k vitaminskim ~ajevima i kao narodni lek za leeenje cira zeluca i kao diuretik. Dve supene kasike sitno smrvljene kore kva se 5 minta 400 g vode, ostavi pola sata i pije svaka 2 sata 1 kasika. Ostala narodna lmena: bela , l , belo drvo, l smrdljiga, bobut, vodeni zov, drenjula, dul.Sin, d.u1istak, dlka, kalina, ka1inka, trsljika, clika-beku-vica, crna hudika, iika.

SISIR,

BUS. SIPUR, SIPA. ..

SISIR, BUS, I R,

ZELENICA,

RCELA

Buxus sempervirens L. -

Buxaceae

Vrlo gust, z.imzelen, veoma otporan ~ib kofastih lis tova, koji r as te kod nas na jugu i gaji se parkovima. Upotreljavaju se kora s korena i lit (Bux; cortex et foliu1n) kao naroclti lek za znojenje, protiv re umatizma, futice, groznice, koZih i drugih bolesti. Ne treba upotreljavati ~im~ir za leeenje, jer otrovan i moze izazvati sma1:, posto sadrii wlo akmivne aJkaloide bukSfin, paabuksin i slicne derivate. Svi delovi simsira su vrlo gorki 4. 111epr.ijatni.

SfMSIR

SIPURA, SIPA, SIPURIA, DIVUA RU2A, PASJA RUZA

Rosa canina L. -

Rosaceae

Upoteljava se svef i osusen, nepotpuno zreo plod divlje rZe (Rosa cm-zina) i dugih srodnih vsta divljih ruza (Rosa rugosa, R. mollis, R. arvensis, R. cinnamomea, R. acicula1is i dr.). u se . plodovi pitornih ruza.

Rasprostranjenost. - Divlja ili pasja ruza vrlo tmoYit grm, visok oko 2 m. Raste svuda, najvise obodima suma i Ziva ograda pored puteva i medama u celoj Evopi, sevemoj Afrioi . sevemoj i zapadnoj Aziji. Berba. - Treba brat.i jos t v r d, n d z r 1 d s n r v en - n r aiD d z s t . U zelenom sipku, isto ta~ko i u prezrelom (nlekaom, tamne, mutne ), ima manje vitarnina nego poluzrelom. Sipak se beJie pocetkom j eseni ili krajem leta, sto zavisi od kraja, nadmorske visine i godine. Sipak treba brati lepom i suvom vremenu i d h r r d i t i ili susiti. Brre se osusi smrvljen ili uzduz raseen nego sipak, ali u isi tnjenom plodu veCi gubitak ' 'itamina prilikom susenja i cuvanja, jer veca povrsina izlozena razornom dejstvu kiseonika iz vazduha i drngih negativnih spoljnih cinilaca.

682

LBCBNIE BIUEM

Droga. - Plod (Rosae fructus) raznih wsta ru!a 1 razCitog obl!ika i velicine. SVIi imaju doLe malu ~ku, gore manje ili vi~ ostt~enih ostataka od Ca.~ice, pra~nika i tuckova. Plod divlje rufe jajast, od drugih vBe okrugla~t. ~ipak nepra\ri, socan, jagodast plod; cvetna lofa se pretvorila u meg,. nat socan. ovalan oklop u kome se naiaze mnogobr-Ojne cekinjaste dlake i usp!\'DO, pravilno por~dani, vrlo tvrdi i sjajasto ooldnjavi 1 d V i, koje svi pogesno nazivamo sernenkama (Cygosbati semen). Sipak dugacak oko 2 cm. Plodovi s u r k ao kost tvrdi, sivkasto-zuckasti, oko 5 mm dugaoki i 2-3 mm debeli, glatki, jajati, coskati, z mirisa; zbog prisutnih dlaka izazivaju ne~nosan svrab. S~z sipak cvrt, sotan, gJadak i sjajne crvene , osuSen tvd, crveno-mr.k malo naboran. U 'k u s prijatno nakiselo-slatkog i pomalo oporog.

Sastav. - Nadena velika kolicina v i t m i n (do 1.700 mf!jJ/0), mnogo vitamina , 12-18 mgfJ/o k r t n (provitamina ), oko 0,02 mga/0 vitamina 2 i oko 40 bioloskih jedinica u gramu vitamina . Sipcj iaju ~ i flavonoida, oko 2,5/ t n i n , oko 3/0 1 i n v i u n k is 1 i n , oko 100/ pektina, do 15/ ~ r (invertnog i saharoze), malo masnog ulja i vrlo malo etarskog ulja (sa aldehidjma), od ~koga potiOe prijatan rniris , koncentrata i raznih galenskih preparata od sipuraka. U liscu ima oko
0,4/ 0

vitamina

Upotreba - U fabrikama se i~raduju vitaminski koncentrati i ekstrakti, u arpotekama si r up i drugi galenski preparati. Svezi i osuseni sip ci upotrebljaYaju se kao blag adstringens pri oboljenju creva, narocit'O protiv dosadnih letnjih decjih proliva. Cynosbati semen se upotebijava i kao di-etoik. (0 sip ku ' 'ideti u poglavlju Voce i povrce kao lek, Vitamini, Zamene za kineski ).

Nijed!na kuca ne bi smela bitri bez nekoko kilograma osusenog sipka, osoito selima u brdskim i planinskj krajevima gde isbrana preko zime cesto avitaminozna. ~kole krajem leta i pocetkom jeseni treba da ostave sto ' 'ise sipka za ~kolsku kuhinju. isto vaZi i za armiju. Umesto prienog secera, ueenicima i vojnicima svako jutro davati od sipka, jer to najjevtinija i potpuno efikasna mera protiv pojave skorbuta. Ne samo vitamin oego i ostali sastojci sipka cine da covecji organ.izam postaje otporniji prema mnogim bo]estirna. Sipu.rak sa nanon1: 1 ka.~ika ;droljenog ~ipka kuva se 5 minuta sa 300 g vode, doda 2-3 lis ta nane, poklopi, posle 2 sata odlije, medom zasladi pije kao veoma .prijatan napHak, osobito umesto vode posle ve6ere radi dobrog dubokog i mirnog sna.

Diureticni : 20 g sipurka, klelcitnja, zecjeg trna, svile od kukuruza i pete.ljkri od vi sanja. Tri supene ka~ik.e ove smese kuva se 5 minuta pola litra vode i pos1e 3 sata ocedi i pije u toku dana umesto vode.
Ostala narodna imena za Rosa caniaa: bela rufa, divljJ sipak, d~vja rZa visoka, pasja draca, pasja roia, plotna ruiica, rosa od plota, sepurika, sepurina, ~ibek, Sip, sipek, sipke, Sipkovina, sipt1ilfla, slipcanica, SCipalk.

SUfV.

SPARGLA,

SPRG...

683

SUIVA
Prunus do1nestica L. -

Rosaceae
~lj i

Sljiva se gaji raznim odblkarna ~bog vrlo kusnih plodova. Suva \'a se izvozi velikim kolicinama iz Srbije i Bosne. Droga. Zreo piod ~lji\re, asusen i1i sve! (Pruni fructus).

Sastav. - U pulpi ima oko 440fo s , 2/ jabucne kiseline, pektina, vitamina i i vode. U semenu ima oko 45/0 m s n g u lj , malo m i gd 1 z i d i benzoeve kiseline. Upotreba. - SU\1e s lji\re su zdrava hrana i poslastica; u obliku kompota pomaz osobama koje pate od tvrde stolice i emor,oida. Daju se sa listom s . Kostice sluze za jzradu ugJja, velike moci upijanja, za pnjenje fiJtara u maskama za zastitu od otro,n ga5ova.
Protiv l1ronic1Zog zat 1ra: 1 kasika ploda sene (Se~1nae f7uctus) zdroi se i kuva 15 minuta u 300 g \ 1ode, osta\'i da se srnlaci, ocedi, razmuti 2 kasike

marmelade od sljiva i uvece popije. Ili se pre spavanja pojede 15-20 svi sljiva ili 2 kasike marrnelade i 1p0pije od kamilice. Dobar i kornpot od s uvih sljiva koji se doda i suvih smokava. Narodna imena: bistrica, bistricanka, istrickinja, bo!jaka, bona sliva, madarusa, rnadzarka, madzarusa, masarka. ndra sliva, modrica, pozaka. pozega, pozegaca, pozegi nja, pozeskinja, sliva, slive n1odrice, , C\'esplR. cepika, , crnoslj i'Ja, cesplja, citlovka, sliva, sljiva-jesenka, sljiva obicna.

SPARGLA, SPARGA, VILINA L, PITOM.E SPAROGE

Aspa7'agus officinalis L. Convallariaceae

Trajna zeljasta biljka, \r.isoka do 120 cm; u kJturi krupnija i visa. Cvetovi su s itniJ beli ili zuckasto-zelenkasti. Plod Cl\'ena i velicine gra~ka. U narodnoj medicini se upotreljavaju rizom i koren (Asparagi rhizoma et radix); rede se koiste i rnladi izdanci ~koji se inace ccne kao vrlo ttkusno povr6e. Ima asparagina, arginina, hoHna, m anana, sapOOJii1a i helidonske kiseline. Na Zapadu se ceni kao diuretik. Ulazi sastav diurelicnog sirupa: 100 g korena spargle, moraca, per~na, celera i kostike se popari sa 3 Jitra kljueale vode, ostav.i 12 sati, ocedi, itscecbl i teenost skuva sa 2 kg secera. Uzima se 30-60 g 2-3 puta dne'Wlo. Slicnog sastava i dcjstva su i druge domace vrste itStog roda: Asparagus acutifolius L. (vija, belus, sparog, rmol ika ~paroga) . . tenuifolius Lam. (d1vlja spargaJ zecje perje, krupavce, rebrusa) i dr. Napomena! - Ncke osobe ne podnose ~parglu, tako da njen sok izaziva upalu kore, kij anje, slenje i gusenje slicno astmi.

684
SISARA, RASTOVA SISARA

LECENJE

BIUM

Galla quercina
Upotrejavaju se ~iSarke s raznih vrsta hrasta. Sadrf~ mnogo tanlna

(alepske i klne.ske do 100fo galotanina). Samlevene ~i~arke upotreljavaju se za posipanje u veterini, ciste pomesane s ta lkom ili likopodijumom. U humanoj medicini daje se dekokt kao spoljasnji i unatrasnji d s t r i n g n s i kao protlvotro'' u sluaje, ima trovanja alkaloidima i teskim metalima. Inace, najesce se upotrej ava t1 obliku tinkture, Tinclura Gallarum, ili kao oficina lni tanin za lecenJe desni, usta, za grgljanje i td. Tehnicki se vr1o mnogo upotreljavaju razne sdsarke za proizvodnju tanina. za bojenje , stavljenje koze i sl. Jos stari Egipcani UipOtreljavahu sisake za pravljenje masti1a.

STAVOU, STAVELJ, KISELJA, KISELICA, KONJSKO ZEUE,

KONJSTA

Rumex L. -

Polygonaceae

Kod nas raste veliki b roj vsta i bastarda roda Rumex , koje na rod razrum krajevima razJicito naziva; neke upotreljava kao povrce i zacin, neke za lek. Sadcle kiseli kalijum-oksalat i zbog toga su prijatnog ~iselog ukusa koji osvezava (otud nazivi kiselica, kiseljak, kiselo zelje i sl.), ali to mlado lis6e uzeto u vecoj koliOini moZe izazvati slabija ili trovanja (vid. Otrovnost oksalne kiseline). Zato se ovo rano prolecno lisce ne sme odje dnom mnogo po.jestti. Ono se kooisti osoito za vreme rata, gladnih godina i neredovnih prilika, Zelje se svakog proleca skoro svuda upoteljava i .na pijaci prodaje. Umerena upotreba mlad.og lisea aznih vrsta .r oda Rnex opravdana iz ,,ise razloga: to vr1o korisna prolecna zelena hrana bogata vitan1ino11'l , !1lorofilom, karotenoidima, raznim solima (osobito gvozdem) drugim kori nim s&stojcima, tako potrebnim rano proleee posle dugotrajn.e zimske upotrebe konzevirane hrane. Zato ovo lisee ulazi u sastav raznih tzv. prolecnih kura zajedno s koprivom, maslackom, rnisjakinjom, moracom i drugim ranim divljim zelenim povrcem. Sve ovo lisce moze se koristiti kuvan.o kao povree samo dok potpuno tnlado. im ostari, pos-taje oporo (zbog tanina) i garko (zbog antrahdnona), se moze kori.stiti samo kao lek, ne kao p ovrce iJi zacin. Za ishranu se koriiSti mlado lisce, pre svega, ovih ''rsta roda Rumex: Pitomo zelje, z - Rumex domesticus Hartm. Poljsko zelje, z 1 , livad!sko zelje - R. pulcher L. Z 1 , engleski spanac, pbl:oma kiselica- R. patientia L. Kiseljak, vlaska kiiselica - R. scutatus L. Kiseljak, veltka kise1ica - R. acetosa L. (l!laj\ni~e presan). Kiselica, sitan kiseljak - R. acetosella L. (najcesce presna).

SUMSA

JAGODA

685
Za lek se upotzeijava k r n, rede 1 d 1 l i s t ovih vrs ta roda Rumex: Stav?li, pla11in.s~i stavolj, ~tava1I1Jj, ra\rent - Rumex alpinus L. KonJSt~k, stavolJ, stavelj - R. acutus L., R. obtusifolius L. StavolJ, vodeni stavalj, konj stak, seavblka - R. aquaticus L. Voden.i kon.jstak- R. hydrolapathum Huds. Stavalj, stavlje - R. sanguineus L. Stav~lj, poljs.ko zelje - R. c1ispus L. i drugi. ~ svtm o~ganim~, n~jvise korenju svih vrsta ima manje ili vise (do _l lu) antrahz.n.ons~zh derJvata, zbog cega su upotreljavani za edivanje st?li~e. laksa11S1 su napusteni, jer sadrfe i tanine, jedinjenja opora, sti!p~cna, razne ~ tavske materije (otud im i opst4 naziv sta~olj i s1.) koji delu~u supr otno, st~zu i z~tvaraju, tako da sprecavaju lasantno dejs tvo antrah1nona. Za lecenJe ptoliva, zatvora, preterane menstruaoije, maJo<krvnosti i drugih bolest i danas se koristi drugo bi1je.

SUSA

JAGODA

Fragaria vesca L.- Rosaceae

.rajna mala zeljasta biljka, visoka do 20 cm. Rirom crn. . razvijen, valjkast i manje vise kos; iz njega izbijaju staljike, litStovi i do 40 cm du-

gacke, zemlji polegle vreze ili lozice (stoloni) pomocu kojih se jagoda razmnozava. Staljike i lisne drske su retko dlakave. Listovi su na dugackim drskama, trodelni, na nalicju svilast.a dlakavi i obodu zupcasti. Cvetovi su beli, dosta !Sitni, nezni, udrui.e.ni na vrhu dugacke drske cimozne cvasti. Od C\eta postaje soC.na ukusna ua goda, nepravi plod nastao uglavnom od cvetista. Cveta od aprila do jula. Raspr(\stran}enost. - Raste svuda, naJvi~e planinskim sumskim pozaristima i krcevinama gde mestimicno gradi mirisne cilime, do 1.600 m nadmorske visine. Gajenje. - Moze se gajiti kao i pitoma jagoda salenjem oziljenih vreza, najl b olje krajem leta ili poetkom jeseni, cim padne dobra jesenska kBa. Droga. - Rizom, li-st, trava u. cvetu i zreo plod (Fragariae rhizoma, folium, herba et fructus) . Jagoda dugo cveta, tako da i ber.b a nadzemnih delova dugo traje, sve dok cveta. Rizom se vadi u jesen ili rano u proleC.e, opere, ocisti i brzo osusi. List, pogotovu rizom vrlo opor zbog obilja tanina. Sastav. - U rizomu ima oko 100/ katehinskog tanina, slicnog onom u kina-kori. Tanin se nalazi vidu heterozidnog kompleksa koji se hidrolizom razlaie dajuci secer . fragarin, supstanciju slicnu kina-crvenilu. U rizomu nadena i materija slicna k1na-vinu, malo galotanina, tritenpena i pentozan.a. - U J.istu ima elagnog tanina, flavonoida, malo etarskog ulja prijatnog' miri~;a na Iimun i vise od 220 mg vitamina . Upotreba. - Rizont tipicna taninska droga cije dejostvo slicno srcenjaku i travi od srdobolje i me>Ze ih zameniti (vid. Tormen.tillae et Bistottae rhizorna). Prisustvo tanina i flavonoida listu objaSjava uspesnu upotrebu prot.iv proliva, dize nterije, raznih zeludacno-crevnih zapaljenja, spo-

686

LECENJE. BTUEM

lja protiv upala hemoroida (~lj eva) i za ispiranje sta pri lo~em zadahu. Deluje i d.iureticno; mokraea n..tZicasta, fekalije (osto1ica) crvenkaste to ne treba da zbuni bolesnika. Prevreo list se upotrejava kao zamena za kineski ili kao ratni (vid. poglavlje Zamer za kineski ). List gajene, ba~teske j agode delje sblcno, ali slabije, ga pri Jotre bi treba uzeti dvapt vi~e. Zrele jagode s najprijatnije i najzdravije voce. Osim veoma prijatne a rome, u njima ima < 1 00/ secera, 111/ limunove i vinske ilseblne, pekti.nskih i drugih korisnih sastojaka. Sok, slatko, marmelada, kompot, pekmez, siup i drugi poizvodi od jagoda s u najprijatnija poslastica, lek i b1agotvorna hrana (vid. poglavlje Voce i povrce - lek i hrana). V ocni i r svaka lrola da pripremi veblkim kol.icinama za zim ~ pocetak proleea za skolstku kuhinju kad se u na.Soj ishrani to liko mnogo oseca potreba za vitaminima i drugim vainim biogenim faktocima. Osu~erze zrele sumske jagode (tsu.Se se okao i sve drugo voee) dodane najmanjoj kolic.ini (makar svegR 10/) nekom , osobto za d,e cu, olesnilre . 1:rudnice, potpllo ga osveze svojom diWlom Jromom, o svezavajueom lciselJinom i lepom nriri.castom bqjom. Narodna imena: vodolje~ka, divlja jagoda, jagodica, jagodnjak, jagodnjaca, mamica, pozemlj1tt~a, rudeea jagoda, spel:jZ troskva, firagtilil, crvena jagoda. Slicnog sast.va i dejstva su i Fragaria viridis Duch. ( =F. collina): l~ke jagode, pucavica, truka, truskalice, hrustovke i Fragaria elatior Ehrh. ( =F. 1noschata: w-tna jagoda, kitnjaca, troska, .troskolica, troskva.

LITERATURA

1. 2. 3. 4. -

. , . . : .(
r .(z , r,

1968.

. , . . .t't>: (z .z , , 1968. . , I-VI, r , 1951-1968.

. : ( , ,

1883.

5. 6. 7. 8. 9. -

. : ..uzu ~, , 1959. . : ( , , 1967.

F. Kusan: Ljekovito i srodno bilje, Zagreb, 1956.

z. .. , , . : (-,

1970. , 1948

1964.

10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21 . 22. -

. : ., , 1971. . . : .(z, , 1967. . Coiciu et G. Racz: Plante medicinale aromatice, Bucure~ti, 1962. Madaus: Lehrbuch d. iologischen Heilmittel, Lcipzig, 1938.

. Denol:

Cours de Pharmacognosie, Liege, 1947. . . Wallis: Textbook of Pharmacognosy, London, 1960. Blafek-lueera-Hubik: Lecive Rostliny, Praha, 1952. F. Berger: Handbuch der Drogenkunde, Bd. 1-VI, Wien, 1954. R. Pais et . Moyse: Precis de Matiere medicale, I-II, Paris, 1965.
t... , , , 1962.

Benigni, Capra et Cattorini: Piante medicinali, I-II, Milano, 1964.

, : : wt, , 1969.. . Leclerc: Precis de Phytotherapie, Paris, 1935. . Meyer: Pflanzliche Therapie, Leipzig, 1935.

23. -

SADRZAJ

Predgovor
OPSTI DEO

Letenje biljem u nas Lekovito i mirisno bilje u n~oj narodnoj poeziji i medicim.i . Orfelin - na! prvi farmakognozijski pisac .

9
10

19

LEKOVITOG BILJA ROZ VEKOVE . Nae lekovlto bllje - nal zelenl mdnfcl . Od tega sve zavlsl Iekovltost svake blljke? . . . . Pakovanje i lvanje lekovltog bllja. - Uzrocl kvarenja Iekovitostl lekovitim sastojcJma medlcinskog bllja . Alkaloidne blljke . . . . Upotreba alkaJoldn blljaka 1 8stih alkaJoida Glikozidne blljke hisno lekovlto bllje . Bilje sa s1uzfma, giuama 1 pektlntma . Taninskrt i s rodna poHfenolska jedlnjenja Antiakterljsld sastojcl vi!eg bllja .

UPOREBA

24
38
44 droga t
guijenja

45 49 50 53 55 59 64 65 67

LEKOVITOST VOCA 1 POVRCA . belom 1 cmom blebu: vitaminizacija belog brasna i belog bleba . IZRADA I UPOREBA BIUNIH LEKOVA .
Praktt~na uputstva upotret Jekovltog bllja u doma~lnstvu .
SE BOLESTI MOGU

73 88 91 101 107 108 110 110 1.12 114 114

IZLECITI ILI ULA2ITI EDICINSI BIUEM Bolestt usta . Neprijatan zadah iz usta Smetnje u organima za varenje Zapaljenje jednjaka (ezofagitis) Zapaljenje zeludatne sluznice, katar zeluca (gastritis, gastroenteritis) . Cir zeluca i dvanaestopalat nog creva . Ooljenja zeluca. Poveeano lucenje zeludacne sone kiseline (blperaciditet, hiperblorbldrija)

115

716

LECENJE

Smanjeno lurenje zeludacne sone kiseline (hipoaciditet ili hipoblorbldrija) Poremeeaj varenja. Dispepsija . Zapaljenje tankog creva (enteritis) Zapaljenje debelog creva (kolitis) . Proliv (dijareja) . Zatvor, tvrd.a, neuredna stolica (opstipacija, konstipacija) Protiv gat1enja, povraCa.nja, podrigivanja Gorka sredstva za jafanje. Za jacanje apetita i za lueenje zeludacnog soka Crevnt parazltl. Pantljieara (tenija), crevna glista (askaris), sitne gliste - crvici (oksiure) . Oboljenja jetre f fufnlh puteva. Upala jetre (hepatitis), zapaljenje fucne kesice (holecistitis), rastvaranje kamena u fucnoj kesici (holelitijaza), ciroza jetre Seeerna olest (dijabetes). Cajevi za lecenje seeeme bolesti Cajevi za mrsavljenje olesti organa za mokrenje. Cajevi za lakse mokrenje . Zapaljenje bubrega (nefritis), zapaljenje bubreme karlice (pijelitis), zapaljenje tkiva bubrega (pijelonefritis) Kamen u bubregu i mokracnoj besici. Zapaljenje mokracne besike ( cistitis) Upala grla 1 k:rajnlka (faringitis i laringitis) . Za lake lskasljavanje. Akutan i hronican bronhitis (zapaljenje ogranaka du.Snica) Oboljenja srca. Neuroza s. Zapaljenje sreanog misica (miokarditis). Zapaljenje unutrasnje sCane opne (endokarditis) . Zapaljenje sreane kese (~ rikarditis). Nepravilnost u ritmu srCanih otkucaja (aritmija) . Zakreceni krvni sudovi i povisen krvni pritisak (arterioskleroza i hipertenzija). Angina pektoris (stenokardija) Ooljenja vena. Zapaljenje vena (flebitis). Prosirenje vena (varikoziteti). Suljevi (hemoroidi) . . . . . . . . . . . . . . . . . Zlvme bolesti. Neuroze, neurastenija, blsterija i nesanica (inosomnija). Neuralgija. Protiv nocnog mokrenja poda se. igrena . Zenske bolestl. Za r egulisanje menstruacije . Reumatlzam, iAijas, artrltls f ulozi (podagra, giht). Sredstva za drafenje koze (flogistika i revulziva) . . . . . . . Cajevi za znojenje, protiv nazeba (sudorifika ili dijaforetika). Protiv znojenja. Protiv groznice d nazeba Kome bolestf. Zapaljenje kofe i lisaji. Ekcemi Promrzline. Kupke i
olozi

116 116 117 118 120 121 123

124 125

128
131

134
135

137 140
142

143 146
148 149

152 lSS
157 159 162

Malokrvnost (anemija). Lekov.L za jaeanje organizma (tonika ili roboranoija)

166

D R

BRA LEKOVITO BIUE

169 174 176 177

ZaJtita bUjara

za lekovito bllje . Blljarski kalendar

PraktJ~na sara

SADR2AJ

717
VRTI~

Gubltak u te!lnl lekovttog prillkom suJenja na vazduhu .

OGLEDNO-UGLEDNI
Vitrfna OM

ZA LEKOVITO BIUE

lzlofba lekovttog .

180 182 183

PREGLED VAZNIJ D GLAVNIJE D~ LEOVI BIUU

RECNI

184
190

GLAVNIJIH

EDICINSIH

NAZIV .

POSEBNI DEO

V G D D

- Agar-agar - Bagrem _ . - V-elebilje - Gavez - Daninoe -Dumbir - Eukaliptus - 2ablca .

Zdravac

209

- -

221
260
288 300 300 328

331
339 350
360

Z -

1 - Ivanjsko Jabuka

cvere .

. L - Lavandula Lj- Ljoskavac - Majk.ina dica N - Navala - Ovas - Pavit R - RaZena glavnica S - Salata - Tatula U - Ugas - Hajdu~ka trava - Celer - Caulmogra S - Safran . Literatura Registar imena biljaka Registar Iatinskih naziva biljaka Registar naziva bolesti .

368 426 449 452

500 515
528

565

...

. -

-.

587

627 656 657

. -=664 ...;;;.-~
670 678
~78

688 701 708

Aga1' -

Clz011d1us crispus

Angelika- Angelica archangelica

Artisoka -

Cynara scol ym'us

Badem -

Amygdalus comm unis

Bedrinac- Pimpinella saxifraga

Bela saponarija- Gypsophila paniculata

Beli bor- Pinus silvestris

Beli bun - Scopolia camiolica

laf.cni

ckalj -

Cnicus benedictus

Bokvica srednja- Plantago media

Bokvica uskolista -

Plantago lanceolata

Bokvica sirokolista- Plar'ltago major

Borai ina- Bo1rago o!fici11alis

Borovnica- Vaccinium. myrtillus

Bosiljak - Ocintl/111 basilicum

Bracic-

Fct1s esiculosus

Brtlanka- Amica mOI'ltana

Breza - Belula verr-ucosa

Btsnica-

Vaccinium vitis idaea

Brsljan- d helix

Bunika- Hyoscyamus niger

Velebllje- Atropa

belladona

\1 elebllje

i.uLo - Atropa belladom1a \lar. lutea

Vidicak -

Eup/uasia officil'llis

Vilino sito- Carlina acaulis

Vodopija- Cichorium in.tybus

Vrailovka-

Origami1n vulgare

'Vratic - Tan.acetum vulgare

VrbiCica- Lythrum salica1'ia

Vucja lika- Daphne mezereum

Glog- Crataegus

- Glusac-

J~m iperus

sablna

Gorocvet - Adonis vernalis

Grcica - Menyanthes trifoliata

Gujina trava- Silybum marianum

Daninoc - V iola t ricolor

Detelina livadska- Trifolium pratense

Divlja salata - Lacluca virosa

- ~

..

..
Di11lja tik\la- Bryonia dioica
Dilji

kesten- Aesculus hippocastanum

Divlji krastavac- E cballium elaterium

Digitalis vunasti- Digitalis la11ata

Digitalis kntpnocvetni-Digitalis aigua

Digitalis purpurni - Digitalis

purprea

Dinjaca

Fumaria offici11alis

Dragu~ ica-

Serzecio

D1en -

Co n tus 1 11as

Dt/\JQ/1 -

N ico tir111a ra b acum

fJurt!evak- Convallaria m.ajalis

Eukaliptus- Eucalyptus globulus

Efedra -

Epl1edra vulgaris

2.avornjak -

Delpl'linium consolida

lalfija -

Salvia officinalis

1.ril'aljevirta -

Galega oftici11alis

1.uti zetji trn.- Sarotl1annt us scoparius

Zelje- Rumex patientia

Zecji f1n- Ononis spinosa

Zil?'l(.e1en - Vinca minor

Zla tnica- Solidago

irga-aurea

Zova - Sambucus nigra

t!irot

Acorus calamus

lm ela- Viscum

slrmdsl<i

lisa ; -

Ce l raria islandica

/.;-

Hyssopus officillalis

Jaglika niska-

Prinla

acaulis

Jagoi'Cevina- Primula officinalis

Jedic -

Acoitun1

napellus

Jele1'Zak- Scolopendrium vulgare

Katario- Hypericn

perforacum

Kapar- Capparis spmosa

Kactmak muski - Oc/'zis mascula

Kacuak pegavi -

Orc l1is macula ra

. ...

.....
.,
,

,.

~ ."! .. : " \

Kasikara- Cocblearia officinalis

Kim- Carum carvi

Kicica -

Centairm1

rmrbellat u m

Kleka - Juniperus comnrzis

Kozlac -

Arum macu.lattlm

Kopi tnjak- s11 europaeum

Kopria-

Urtica dioica

Korijandar- Cor iand1um sa ti\'ttm

Ko1ijandar- plodovi- COJ'icmdntm sativum

Krin- Lilium candidum

KrsllLsac -

Polygala vulgaris

Krusina- Rl1amnus frangula

Kukuta- Conium maculatum

Kupina -

Rubus fruticosus

/.Parr.dula

Lavandula vera

Lazarki11ja- Asperula odorata

Lamiarija

Laminaria flexicaulis

Lan -

Li11um usitatissimum

Ujander -

Nein

oleander

Limun- Citru.s vulgaris

Lincura- Gentiaa lut ea

Lincura- ko1enje- Gentiana lut ea

Lipa- Tilia corda1a

Lipija -

Lippia cit rioclota

Lisicji rep- Ecblum vulgare

Lobelija- Lobelia urens

Lovorvisnja-

11s latocerasus

Lovorika - Laurus

noilis

Ljoskavac- PILysalis alkek e1 1gi

Ljublcica- Viola odorata

\laJki11a

clu ~Lca-

TII\'111US serpyllttlll

Majorana hot e11sis

Majska rul.a- Rosa centifolia

Majska rul.a- Rosa gallica

Mak- Papaver somniferum

Mak- obrezane caure

Malina - Rubus idaeu.s

Maslacak- r11 of(icinae

Maticnjak- .\llelissa o((ici,mlis

Medetle g1'oitle- Arctostapllylos ll\1 si

sapa -

H eracl eum sphondylium

1

Misinac -

Cynoglossum officinale

,.

. . . , ' ,, ., . . . "\~ ''. ,.

1

,,~ "('' 1 ' .,

'

11.

'{'\ . . . )

,,, \ 1 .. ~~

-f ~: /~

\ ) .

Morac -

Foen.i culum vulgar e

Mr-azovac -

Col cblcum autumnale

/,

m irta-

fy nus

co mmunis

Na\lala -

Dry opteris f ilix. m as

Na1 1a pitoma- ,\1entlla piperita

Nm'- Pu 1 1ica

ganat um

Nar -

Punica granarum

Neven - Calendula otficinalis

Odoljen- Valeriana officinalis

ll'lUla helenium

Ocajn.ica -

Manuium

\IU[gare

Pavit- Clematis ,,ifalba

P r;dl'e n -

Rl1amnus ca tl1artica

Pasiflora -

Passi{lora incamata

Pasji trn- Hippopha rhamnoides

Pelen - Artemisia absinlhium

Perunika- ris germanica

Petrovac - Agrimonia eupatoria

Pirevina - Agropyrum repens

Piskavica-

Trigoella

foenum graecum

Plutnjak- Pulmonaria officinalis

Podbel - Tussilago farfara

Pomorandza - Citrus aurantium

Pomocnica - Solanum nigrum

Precica -

Lycopodium clavatum

Razvodnik- Solanum dulcamara

Razlicak -

Centaea

cyanus

Ranilist - S tachys officinalis

Rauvolfija -

Rauvolfia

s erpet i11a

Rastavic- Equisetum arvense

Reum- Rheum palmatum

Riiz l a -

Ribes rubrum

t 1

Ricmus -

Ricimt ~

commtmi'i

Roslja -

Drosera

ro t udifo lia

;. . .....

.~

(.~\

..

.-..,., .... ... .

1

..
;

R usa - Chelido11ium majus

Rusomaca- Capsella bursa pastoris

Ruta- Ruta graveolens

Sa punjaca - Saponaria officinalis

Sasa -

pulsatilla

Selen - Levisticum officinale

.. '.;., :... . :. -.,.,.. . ~ s.-: . ".

',~ ~
~ ....

Slalka paprat- Polypodium vulgare

Slatki koren - Glycyrrhiza glabra

Slatki koren - koren- Glycyrrhiza glabra

Slacica crna- Brassica nigra

..

Slez beli- Altlzaea officinalis

SLez crni- Mal va silvestris

Smilje- Helichrysum arenarium

Smrca- Picea excelsa

Srdacica-

Leourus

cardiaca

Srcenjak-

Polygoum istorta

Steza - Potentilla anseri11a

Suncokret- elianthus annuus

Sucica _

Spiraea ulmaria

Tatula- Datura stramol'lium

Timijan- Thymus vulgaris

Tisa- Ta xus baccata

Titrica, kami/ica- Ma tricaria cllamomil/a

Titrica, kami/ica cf1anmilla

Matricaria

Titrica t uta -

Mat 1 icaria discoidea

Trava od srdobolje- Potentilla tormentilla

Tranda\lilje -

Altl1aea rosea

Tmnda v e l

Alll1aea rosea var. ro pur

Trn- Prunus spinosa

T urcinak - Papaver rhoeas

Ugas- Naslurtium officinale

Hajducka trava - Acl1illea millefolium

Hmelj- Humulus lupulus

t-

topola- Populus nigra

Cmi

gaez-

Symphy tum officinale

Cemerika- Verat rtlm album

Cempres - Cupressus sempervirerzs

Cesljuga- Dipsacus laciniatus

,
Safran- Crocus sat ivus
$ ipurak~ sipak- Rosa canina

$ipurak,

~ipak

- plodovi - Rosa canirza

Sipurak,

~ipak -

osuseni- Rosa canina

Stmlj

plani11sk i - Rume:c alpillllS

Sumska jagoda- Fragaria vesca

RAD
~

Beograd Pijade 12

Korek tori:

Milica Stambolic
ovanka

Obrenovic
Strunja~

Bojana

*
Nacrt za korice
ilos

Majstorovic

*
Drugo izdanje Stampano u 5.000 primera.ka

*
Stampa GRO ))Kultura OOUR ))Slobodan ovicc Beograd Stojana Protica 52