Skripta iz psihopatologije

FADIL JONUZ

UVOD

Mesto psihologije u psihijatriji: Mesto dodira psihologije & psihijatrije - je psihodijagnostika (preciznije se odredjuju neki kvaliteti psihoza i bolesti uopste). Klinicka psihodijagnostika specijalizovana je za bavljenje psihodijagnostikom u psihijatriji. Psihijatrija je medicinska grana koja se bavi dusevno poremecenim ljudima.Ona se bavi uzrocima, klinickom slikom i lecenjem dusevnih poremecaja.Za razliku od ostalih medicinskih disciplina,psihijatrija nema osnovu i teorijsko ishodiste samo u patoloskoj biologiji,vec i u patoloskoj psihologijiji i sociologiji.Dusevni poremecaj je u svim fazama odredjen i bioorganskim i psihickim i socijalnim ciniocima.Psihijatri se sluze podjednako pojmovima bioloskih,psiholoskih i socioloskih nauka. Psihopatologija je nauka koja izucava ponasanje koje odstupa od normalnog.Opsta psihopatologija istrazuje i tumaci poremecaje psihickih funkcija.Opsta psihopatologija kao grana psihijatrije i medicinske psihologije,bavi se najpre fenomenoloskim aspektima,simptomima i sindromima bolesti. Psihijatrijska i psihololoska dijagnoza je jedan zavrsni cin. Za psihoterapeuta ponekad nije bitna dijagnoza. Na kraju se daje cista metodoloska forma postavlja se i djagnoza pacijentu. Opservacija ima veoma vaznu ulogu, ne samo zbog komunikacije nego i zbog tumacenja neverbalne komunikacije. Ona je najstarije u psiholoskom sazrevanju ljudskog bica, pa na osnovu nje moze da se zakljuci o psihickom stanju pacijenta, o emocijama. Opservacija je bitna za postavljanje psihijatrijske dijagnoze pacijentu. Koraci u postavljanju dijagnoze: 1. intervju i opservacija 2. testiranje i proucavanje dobijenog materijala 3. analiziranje dobijenih znacenja i postavljanje dijagnoze na osnovu tih rezultata 1. klinicka dijagnoza (sirok pojam) 2. dinamicka dijagnoza Zasto je nesto nastalo? Da li je patoloska pojava simbolicki izraz necega sto se pacijentu dogadja dugi niz god.? Da li to ima veze sa njegovim razvojem? 3. strukturna dijagnoza Postavlja je samo psiholog. Ona govori o tome kakva je struktura. Analiziraju se delovi licnosti, mehanizmi odbrane itd. Svaka psiholoska procena bica coveka je uvek aproksimativna. Ne postoji apsolutna procena. Klinicka psihologija veliki broj svojih bazicnih znanja crpi iz opste psihologije, razvojne psihologije (na osnovu tih znanja se postavlja dijagnoza) i socijalne psihologije (okolnosti zivljenja uticu da li ce se neki poremecaj ispoljiti ili ne npr. PTSD je normalan odgovor na nenormalnu situaciju) kao i iz opstih socijalnih uslova zivljenja. Psihologija koristi 3 globalne metode u istrazivanju i u tumacenju: 1. experimentalni metod 2. statisticki metod To je osnova ekstenzivnih i grupnih ispitivanja u psihologiji osnova za stvaranje psihometrije (npr. test inteligencije, Rorsahov test, TAT...) 3. klinicki metod To je saznajna procedura prilagodjena psiholoskom ispitivanju pojedinca svi su razliciti!!! Vaznost metoda istrazivanja je u tome sto se obraca paznja na iskustvo. Postoji problem uoblicavanja svih znanja i njihovo stavljanje u f-ju koristi pacijenta. Ono sto je zajednicko za psihologe i psihijatre su psiholoska pitanja koja mogu da postavljaju i jedni i drugi npr. Kakvo je ustrojstvo coveka? Kako se covek razvojno menjao? (uticaj spoljasnjih nadrazaja). Takodje postoji i problem projekcije strucnjaka. Sta to odrejuje kako tece ljudska komunikacija? Koji su motivi naseg ponasanja?

ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHIJATRIJE Istorijski razvoj shvatanja o dusevnim poremecajima tekao je jos od praistorije pa do sredine 19 veka kada pocinje naucni period razvoja psihijatrije. PREDNAUCNI PERIOD Prai storija-za coveka u praistoriji realno je ono sto je duhovno,sto nije culima dostupno.Duhovne sile upravljaju materijalnim svetom,one su krive sto je neko dusevno oboleo.U dusevnog bolesnika usao je duh(demon,necastivi) i da bi se taj covek izlecio iz njega treba isterati taj duh magijskim ritualom kako bi se oslobodio opsednutosti i kazne.Iz takvih shvatanja proistekle su metode lecenje kao sto su trepenacija lobanje,isterivanje djavola,spaljivanje vestica i mnogobrojni drugi krajnje nehumani i agresivni "metodi". Anticka Grcka i stari Rim -u antickom periodu dolazi do procvata prirodnonaucne i filozofske misli,dolazi do napustanja magijskih i demonoloskih shvatanja.Grcki i Rimski lekari odbacuju magijske metode lecenja. Hipokrat dusevne bolesti smatra bolestima mozga.Telo i dusa su povezani.Bolesti prema Hipokratu nastaju interakcijom cetiri tecnosti u organizmu:krvi,crne i zute zuci i flegme.On je opisao depresiju,maniju,sumanutost,negirao je da je epilepsija sveta bolest preko koje se salju specijalne poruke(pretnje,kazne). Galen iz male azije isticao je da su dusevni bolesnici,bolesne osobe a ne osobe opsednute duhovima pa stoga o njima treba brinuti.U staroj grckoj pre Aristotela postojala su dva pravca:materijalisticki ciji se koreni nalaze u Demokritovoj koncepciji atoma od kojih su sastavljeni dusa i telo i idealisticki pravac ciji je koren u pitagorejskom dualizmu koji je Platon razvio u idealisticko ucenje o dusi koje poznaje sebe i telo...nasuprot telu koje ne poseduje nikakvo znanje.Stari Rimljani isticali su znacaj zastite mentalnog bolesnika i smanjenje odgovornosti za pocinjena krivicna dela u posebnim stanjima(na primer:opijenost). Srednji vek-u srednjem veku poznatom kao mracnom periodu ponovo ozivljava demonisticko shvatanje o dusevnim bolestima,zatim batinjanje,mucenje,proterivanje i spaljivanje dusevnih bolesnika.U srednjem veku svestena lica preuzimaju brigu o dusevnim bolesnicima.Psihijatrijsko umece svodi se na traganje za jereticima.Dusevni bolesnici smestani su u manastire.U XV veku Papa se zalaze za spaljivanje tela opsednutih djavolom da bi se spasila dusa.Jedino arapska medicina nije prihvatala demonoloske koncepcije koje su dominirale u hriscanskom svetu.Arapski lekari prevodili su grcke spise.Arabljani u 8. veku osnivaju prvo skloniste za dusevne bolesnike(u Bagdadu),gde osim nege pruzaju i druge vrste pomoci dusevnim bolesnicima. Renesansa-u doba renesanse zahvaljujuci uticajima nauke i umetnosti,dominira borba protiv sujeverja,a odnosi prema dusevnim bolesnicima u azilima postaju humaniji.Mucenja i maltretiranja dusevnih bolesnika prestaju. XVI vek-obnavlja se zanimanje za prirodne i drustvene nauke.Vraca se pogledima grckih filozofa.Dusevna bolest dovodi se u vezu sa organskim procesima u mozgu.U Valensiji u Spaniji osniva se prva dusevna bolnica. XVII vek-dusevni bolesnici bili su zatvarani zajedno sa prosjacima,bogaljima,skitnicama,prostitutkama i kriminalcima.U medicini dominira mehanicisticko-materijalisticko shvatanje bolesti.I pored napretka medicine pristup dusevno obolelim osobama se ne menja bitno.Oni se i dalje sklanjaju sa ociju javnosti kao bica nedostojna humane paznje i brige.U 17. i 18. veku nastavlja se osnivanje dusevnih bolnica. XVIII vek-u vise zemalja inicira se reforma dusevnih bolnica.Zalaze se za humani tretman dusevnih bolesnika.Pinel u bolnici u Parizu 1793 godine skida lance sa dusevnih bolesnika.Taj dogadjaj je izazvao uznemirenost,strah od dusevnih bolesnika i proteste.Taj dogadjaj smatra se prvom revolucijom u psihijatriji. NAUCNI PERIOD -XIX vek-sredinom 19.veka zavrsava se prednaucni period razvoja psihijatrije.Pocinje nova era psihijatrije kao medicinske grane a samim tim i proucavanje anatomije i fiziologije

centralnog nervnog sistema.Svi fenomeni zivota shvataju se kao fizicko-hemijski.Psihijatrija je u znaku prirodno-naucnih i pozitivistickih shvatanja i priklanja se koncepcijama mehanicistickog-materijalizma.Znacajna imena koja se pojavljuju u 19 veku su: Emil Krapelin bio je pionir eksperimentalne psihijatrije.Isticao je znacaj klinickih posmatranja,psiholoskih eksperimenata,eksperimenata na zivotinjama a posebnu paznju skrenuo je na kros-kulturna istrazivanja.Postavio je nozoloski koncept o psihozama,odvojio paranoidna stanja od paranoje,opisao psihopatsku licnost kao nerazvijeni oblik psihoze i dao klasifikaciju vecine dusevnih poremecaja. Martin Sarko francuski psihijatar,postao je poznat po studioznom opisu klinicke slike histerije.Demonstrira primenu hipnoze u lecenju histerije .Kod njega su dolazili razni talentovani ucenici medju kojima su bili i Frojd i Brojer. Pjer Zane neurotske poremecaje objasnjava padom psihicke tenzije.Uvodi pojam disoijativne svesnosti(na primer:osoba nije svesna paralize sopstvenih ekstremiteta). Vladimir Behtjerev i Ivan Pavlov svojom neurofizioloskom skolom u Petrovgradu znacajno doprinose proucavanju uslovnih refleksa,koja ce kasnije postati osnova teorija ucenja i bihejvioralne terapije. XX vek-to je period velikih terapijski revolucija u psihijatrijipsihoterapijske(psihoanaliza,bihejvioralne terapije,gestalt,telesne...),organoterapijske(konvulzivna,insulinska,psihofarmakoterapija) i socioterapijske(terapijska grupa).Javlja se sarenilo naucnih pristupa:bihejvioralni,organodinamski,psihodinamski,psihobioloski,egzistencijalni... Neka od najznacajnih imena XX veka su: Sigmund Freud-osnivac psihoanalize.Njegovi radovi kao sto su uticaj nesvesnih psihickih procesa na psihicki zivot,otkrivanje mehanizama odbrane,psihoseksualnog razvoja,metod slobodnih asocijacija,tumacenje snova itd predstavljaju drugu revoluciju u psihijatriji.Frojd je zajedno sa Brojerom bio Sarkoov ucenik,tu se zainteresovao za histerije i zajdno sa Brojerom(koji je otkrio katarticki metod) objavio knjigu Studije histerije.Kasnije Frojd napusta Brojera(i hipnozu) i osniva psihoanalizu.Frojd sokira strucnu i ostalu javnost svojim radovima o decijoj seksualnosti i znacajem ranih seksualnih trauma.Frojd se bavio neurozama(histerijima,prislinom neurozom,anksioznim neurozama...).Od Frojda kasnije odvajaju se neki njegovi ucenici i osnivaju svoje pristupe: K.G.Jung(analiticka psihologija),Alfred Adler(individualna psihologija),Erih From,Vilhelm Rajh i drugi. Eugen Blojler-radio je kod Sarkoa i Manjana.Izdaje svoju monografiju demntio praecox.Opisuje primarne simptome sizofrenije,usavrsava klasifikaciju psihickih poremecaja i raniji naziv dementio praecox zamenjuje nazivom schizophrenia. Ernest Krecmer-nemacki psihijatar,nacine ponasanja povezuje sa telesnom gradjom i psihickom konstitucijom licnosti.Autor je tipoloske klasifikacije licnosti. Adolf Majer-svajcarski psihijatar,prenosi u SAD principe dinamske psihijatrije,isticuci znacaj bioloskih i socijalnih cinilaca za pojavu psihickih poremecaja,cime ucvrscuje dinamsko-bioloski pravac u americkoj psihijatriji. Antipsihijatriski pokret-vezan je za ime engleskog psihijatra Rolanda Lenga.Leng osporava sizofreniju kao poseban nozoloski entitet,kao bolest tj onako kako medicina shvata bolest.Osnovni stavovi antipsihijatrijskog pokreta su: antinozoloski i antiterapijski.Za Tomasa Sasa dusevna bolest je mit.Osnovni stav antipsihijatrije je da nema bolesnog pojedinca vec da je drustvo bolesno.Po njima sizofrenija je putovanje u unutrasnji svet tj prirodni pokusaj licnosti da se izleci. Franko Bazalja-italijan,zalaze se za zatvaranje ludnica sa ciljem demokratizacije i humanizacije institucionalne psihijatrije.On zatvara dusevnu bolnicu u Trstu i zalaze se za razvoj komunalne psihijatrije-psihijatrije u drustvenoj zajednici. Sociodinamske koncepcije sire se vrlo brze najpre u SAD a kasnije i u Evropi,dolazi do jacanja socijalne orijentacije i socijalnog angazovanja socijalne psihijatrije.

Psihofarmakoterapija-u dvadesetom veku dolazi do otkrica snaznih psihofarmakoloskih lekova tipa neuroleptika,koji uspesno otklanjaju izrazitu psihomotornu uznemirenost bolesnika,atmosfera u dusevnim bolnicama postaje mirna,a dusevno oboleli se lece u humanijim i manje sumornim uslovima.To je takozvana treca revolucija u psihijatriji.Zatim sledi pronalazak antidepresiva,anksiolitika i hipnotika.Takodje vrse se mnogobrojna istrazivanja koja se bave biohemijskom osnovom psihoza(kateholaminska hipoteza-snizenje kateholamina kod depresije,a povecanje kod manije), endokrinoloska ispitivanja dusevnih bolesnika,otkrice neurotransmitera kao i specificnih receptora za benzodiazepine i opijate.Takodje i genetika je obogatila biolosku psihijatriju otkricima naslednih faktora u genezi nekih bolesti(prekobrojni hromozom tj trizomija G izaziva radjanje dece sa Daunovim sindromom(mongoloizam)). TRI VELIKE REVOLUCIJE U PSIHIJATRIJI Prva psihijatrijska revolucija (XVIII vek) Pinel (francuski lekar) izdejstvovao je oslobadjanje dusevnih bolesnika iz lanaca. Druga psihijatrijska revolucija (XIX vek) Frojd je uveo novo tumacenje ponasanja ljudskog bica i otkrice nesvesnog. Revolucija u dijagnostici. Revolucija u terapiji. Treca psihijatrijska revolucija (60-ih god. XX veka) gde su otkriveni medikamenti, neuroleptici hemijska sredstva koja deluju na odredjene strukture u mozgu i tako poboljsavaju stanje pacijenta. NORMALNOST Gde je granica normalnosti i patologije? Frojd: uslovi normalnosti su da covek ume da voli i da ume da radi . Potrebno je dovoljno voleti, imati odnos sa objektom (roditelji primarno, prijatelji, posao), ali biti dovoljno separiran. Nije sustina da se radom nadomeste praznine. Frojd: Normalan ego je kao normalnost uopste, idealna fikcija! Ne postoji idealna normalnost. Opasno je sve podvoditi pod normalno. Bitno je da svako bude svoj. Vaznije je imati svest o sebi, nego govoriti o nekim posebnim kvalitetetima. Problem normalnosti se moze razmatrati sa psiholoskog, psihijatrijskog, osptemedinciskog, transkulturnog, socioloskog, filozofskog... stanovista kako god da ga posmatramo, tesko je definisati normalnost. Pojam normalnosti ne postoji kao jedna jedinstvena definicija. Sa stanovista klasifikacione nozologije (simptomatoloske psihijatrije) bolestan je onaj koji ispoljava psihopatoloske fenomene odnosno simptome . -U somatskoj medicini patoanatomski supstrat,patofizioloski mehanizam i klinicka slika omogucuju relativno lako postavljanje dijagnoze,medjutim u psihijatriji to najcesce nije moguce,osim u slucajevima jasnih uzrocnika-organski psihosindromi. Pokret socijalne psihijatrije, sire odredjuje koncept normalnosti koji dozvoljava da bolesni ljudi vise vremena provedu lececi se u svojim kucama (npr. manicno-depresivni ljudi kad nemaju maniju ili depresiju, oni su normalni, medjutim bolest pokazuje reemisiju tendenciju ka ponavljanju, rizik da se poremecaj jednog dana vrati). Socijalna psihijatrija je pomogla da se promeni stav o dusevnim bolesnicima. Ranije su bolnice bile na kraju ili van grada (1963. god. Palmoticeva u centru grada).Koncept socijalne psihijatrije da bi pomogao, postavio je pitanje sta je to normalnost. Sve ono sto je pomoglo da se otvori pitanje pojma normalnosti: 1. kad pocinje dusevna bolest, ko je bolestan, sta je psiholoski poremecaj, kako odrediti granicu... 2. pozicija u kojoj treba da se arbitrira tj. da se donosi misljenje o nekome (npr. da li neko moze da radi neki posao u kome treba da se da neko misljenje)

3. 4.

bracna savetovalista (npr. ko je podrobniji da nekome bude roditelj) psihoterapijski koncept siri koncept normalnosti (npr. kada treba da se razume zasto je neko nesto uradio ili kada mi treba da razumemo pacijenta klinicka psihopatologija); licnost ima svoju dinamiku i svoju strukturu 5. razvojni fenomeni iz decije psihologije koliko su neke stvari normalne (npr. kontrola sfingtera na kom uzrastu deca treba da prestanu da piske u krevet); svaki fenomen ima progresiju i regresiju covek je bice regresije (uvek postoji tendencija ka regresiji); ako ne znamo kontekst neke pojave, mozemo je pogresno proglasiti da nesto nije u redu, iako to moze biti razvojna promena( razlikovanje razvojnih kriticnih perioda i patoloskih fenomena) 6. pitanje normalnosti kod hendikepiranih bez obzira na psiholosku normalnost, fizicki hendikep je njihova psiholoska realnost (javlja se problem integracije u normalan zivot); postoje ljudi koji su hendikepirani, ali su psiholoski normalni (ziveti uspravno biti normalan); postoje i hendikepirani sa ozbiljnim somatskim bolestima Koncept normalnosti se moze siroko razvuci. Klinicka bolest je vidljiva. Putem testova moze se utvrditi tj. odrediti normalnost. Dinamicko i strukturno bolesno nekad nije dovoljno ali moguce je videti preko testova. Testovi licnosti, posebno projektivne tehnike pomazu nam u utvrdjivanju normalnosti. Tako dobijamo strukturne modele i strukturne defekte. Strukturni defekti problem odvajanja strukturalna nenormalnost. Da li je abnormalno isto sto i nenormalno? Pojam patologije je siri od od abnormalnog . Abnormalnost nije jednostavno i jasno videti. Abnormalnost je ono sto odstupa od ponasanja u drustvu gde abnormalna osoba zivi. Ono moze da predje i u patologiju i u normalnost.Homosexualci odstupaju od normale. Nekad je to bila patologija odmah su bili odbacivani, ali nove drustvene norme dovode do potune legalizacije, pa cak i ozvanicenosti homosexualnih brakova. Homosexualci mogu da imaju decu normalno?! to je abnormalno, ali ne mozemo da kazemo da je to psihopatologija. Da li samohrane majke mogu da vrse vestacku oplodnju?! Problemi vezani za nasu sredinu (ne za kulturu). Rat moze biti izazivac PTSD-a koji predstavlja reakciju na dozivljavanje traume, krizna reakcija ljudi koji nekad pokazuju psihicke smetnje pokazuju psihopatologiju, ali to je normalno ponasanje u odnosu na nenormalnu situaciju. Pojam normalnosti moze biti uslovljen kontekstom. Ovde je patologija napolju, ne unutra. Postoje predispozicije. Mozemo da se vratimo u normalu. Analizom licnosti Frojd je pokusao da napravi koncept strukture licnosti, da bi razumeli kako funkcionisemo. Potrebno je da imamo svest o sebi, da upoznamo sebe i sopstvene reakcije. Na osnovu uvida u sopstvene psihicke procese, mozemo da pravimo nasa odredjenja normalnosti i da je kontrolisemo. Antipsihijatrija Ne postoji dusevni bolesnik, postoji samo bolesno drustvo Bazalja, Leng, Kuper. Bazalja je raspustio psihijatrijsku bolnicu. Komunalna psihijatrija . Nekada su se po opstinama kontrolisali psihijatrijski bolesnici. Bio je trend da se ne lece (bez lekova), vec da zive u svojoj sredini, da ih leci drustvo. U SSSR-u mnogi ljudi su proglasavani za pacijente, jer su bili politicki protivnici. -Normalnost treba posmatrati u slozenoj medjuigri bioloskih,psiholoskih i drustvenokulturnih cinilaca.Od mnogih definicija normalnosti neki autori izdvajaju sledece: 1.)normalnost kao zdravlje-odsustvo simptoma ili psihopatoloskih fenomena i stanja. 2.)normalnost kao utopija(normalnost je fikcija-Frojd).

3.)normalnost kao prosecnost-utvrdjivanje proseka na osnovu statisticko-matematickih modela. 4.)perspektiva normalnosti kao proces(dinamicki razvoj) -normalno ponasanje je krajnji rezulatat interakcije razlicitih sistema(bioloskih,socijalnih i psiholoskih varijabli). -Definicija Svetske zdravstvene organizacije-zdravlje je stanje fizickog,dusevnog i socijalnog blagostanja,koje se ne sastoji samo u odsustvu bolesti ili mane.Ovakva definicija je suvise idealizovana pa zbog toga trpi mnoge kritike. -Kriterijumi Jahode-odnos prema sebi(samocenjenje,samopostovanje),samoaktuelizacija(maksimalno ostvarenje bazicnih kapaciteta licnosti),integracija(konherentnost i kontinuitet licnosti),nezavisnost,sposobnost da se dozivi realnost,socijalni senzibilitet(prilagodjavanje okolini,sposobnost da se voli i snalazi u interpersonalnoj komunikaciji). NORMALNOST-(Kecmanovic) -Osnovna pitanja su: 1.)Kada dusevna bolest pocinje? 2.)Ko je dusevno bolestan? 3.)Po cemu je neko dusevno bolestan? 4.)Kako i na koji nacin odrediti granicu izmedju dusevno zdravog(normalnog) i dusevno bolesnog(patoloskog) coveka? Resenje ovih navedenih problema je sa medicinskog stanovista tesko egzaktno utvrditi,zbog toga sto je tesko precizno utvrditi bolesne podloge,patofizioloske mehanizme bolesti,klinicke slike i nacin ispoljavanja svega ostalog.To je moguce samo u malom broju slucajeva(psihoorganski sindromi) dok je u vecini slucajeva to tesko tacno utvrditi,izmeriti i dokazati zato sto su psihijatrijski simptomi i poremecaji cesto nemerljivi . -Poteskoce nastaju na samom pocetku tj na razgranicavanju zdravo-bolesno.Trebalo bi znati sta je to zdravo da bi smo mogli odrediti sta je bolesno.Pored toga uz bolesno postoji i abnormalno sto nije identicno jer je pojam bolesnog u psihijatriji uzi od pojma abnormalnog.Drustvene strukture,obicaji,moral i socio-kulturno nasledje u znacajnoj meri odredjuju ono sto se u odredjenom trenutku smatra normalnim i abnormalnim pa je zbog toga normalnost viseznacni pojam u kome sudeluju:organski,psiholoski i socijalni faktori. NORMALNO U ORGANSKO-BIOLOSKOM SMISLU -Odredjivanje normalnosti ili bolesti sa organskog,bioloskog ili somatopatoloskog stanovista oslanja se na rezultate patoloske anatomije i histologije te predpostavlja da su dusevni poremecaji bolesti mozga.Ali za brojne dusevne bolesti nije utvrdjen organski supstrat ni somatski korelat. -Ako u psihijatriji pokusamo da odredimo normalnost kao kvantitativni pojam onda smatramo da je abnormalno sve ono sto odstupa od prosecnog u pozitivnom i negativnom smislu.Normalnost kao prosek utvrdjuje se statistickim putem prema proseku normalnog funkcionisanja pojedinog organa ili funkcionalnog sistema.Medjutim ovaj koncept ima i svoja ogranicenja jer se normalnost izjednacava sa prosekom.Zato se takva procena dopunjava i procenom normalnosti po vrednosti.Normalnost po vrednosti predpostavlja da je dusevno zdrav onaj covek koji dobro funkcionise a to se odredjuje prema stepenu prilagodljivosti pojedinca,nacinu zivota i normama drustva .Znaci ovde se ukljucuje pojam socijalnog funkcionisanja koje je drustveno prihvatljivo i individualno zadovoljavajuce. PSIHOLOSKO ODREDJIVANJE NORMALNOSTI

-Normalnost se sa ovog stanovista moze proceniti na osnovu: emocionalne zrelosti,stabilnog karaktera,sposobnosti resavanja konflikta,sepena ravnoteze izmedju unutrasnje i spoljne realnosti,stepen integracije delova licnosti u jedinstvenu celinu . SOCIJALNI FAKTORI U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI -Sa stanovista socijalne psihijatrije normalna osoba skladno dozivljava svet oko sebe i realno shvata i razume ono sto se u njemu(svetu) dogadja.Pri proceni zdravlje-bolest paznja se usmerava ne samo ka bolesnom pojedincu vec prema coveku posmatranom u njegovom totalitetu tj u vezi sa okolinom koja odredjuje sta je drustveno bolestan covek i sta je znacaj bolesti za tu licnost,druge ljude i drustvenu zajednicu. -Psihijatri danas tragaju za korenima psihickih poremecaja u najsirem kontekstu socijalne egzistencije svakog pojedinca.Nacini zivljenja i specificnosti pojedine kulture dovode do relativiziranja odredjenja normalnost-bolest u smislu kulturnog relativizma sa mogucim sirokim implikacijama.To je doprinelo i shvatanjima da dusevna bolest ne postoji tj da je samo fikcija(antipsihijatri). ULOGA PSIHIJATRIJE U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI -Dusevno bolestan covek uvek svojim gestom,mislju,ponasanjem,osecanjima itdnudi,izrazava odredjeno znacenje koje po pravilu nije u skladu sa stvarnoscu i odnosima u stvarnosti.Takva znacenja dusevno bolestan covek ne stvara slobodno,vec pod pritiskom biopsihosocijalnih zbivanja i promena koje imaju individualno-specificnu dinamiku.Takodje dusevno bolesno,patolosko po pravilu ometa pojedinca da potpuno ili delimicno razvije svoje ljudske,pojedinacne,profesionalne,socijalne itd-potencijale i mogucnosti. -Sa druge strane nepostojanje kvantitativnih,laboratorijskih pokazatelja na osnovu kojih bi se kao u ostalim granama medicine mogao utvrditi ili iskljuciti dusevni poremecaj ili stepen njegove izrazenosti,obavezuje psihijatre da budu veoma strpljivi,oprezni i kriticki prilikom postavljanja dijagnoze.

Klasifikacija mentalnih poremecaja

Zasto je klasifikacija bitna? Koji su razlozi klasifikacije? 1. strucno sporazumevanje da bi mogli da se usaglasimo (laksa komunikacija) 2. lecenje da bi mogli da pomognemo (dijagnostika je potrebna da bi nekog lecili, a klasifikacija je dijagnostika) 3. nauka opsti razlog -Prve psihijatrijeske klasifikacije bile su deskriptivne,odnosno simpotamotoloske,gde se na osnovu simptoma i sindroma bolesti pristupalo razvrstavanju u klase i podklase.Jedna od tih klasifikacija bila je i Krapelinova.On je psihicke poremecaje podelio u tri grupe:organske,psihogene i konstitucionalne.Psihoanaliticke skole ukazuju na nejednakost individua i raznovrsnost njihovih psihopatoloskih manifestacija. -Na osnovu etiologije sve mentalne bolesti se dele na egzogene i endogene.U grupi endogenih poremecaja,glavni uzrocni faktori su nasledje(pojedine psihoze),dok su u grupi egzogenih mentalnih poremecaja spoljnji faktori imali najznacajniju ulogu u izbijanju bolesti.U grupu egzogenih bolesti spadaju: 1.)simptomatski mentalni poremecaji -mentalni poremecaj je nastao kao posledica fizicke,hemijske ili infenkcijeske lezije mozga (tumori,alkoholizam,droge,encefalitis...). 2.)psihogeni mentalni poremecaji-sukob na relaciji strukture licnosti(ego,super ego,id) i spoljnje sredine 3.)reaktivni mentalni poremecaji -razni psihopatoloski sindromi(na primer depresija) mogu biti uzrokovani psihickim traumama.

4.)ekshaustivni mentalni poremecaji-bolesti nastale usled sloma adaptivnih mehanizama licnosti usled ucestalih psihickih trauma. -Klasifikacija na osnovu patolosko-anatomoskog supstrata obuhvata dve grupe poremecaja: 1.)Funkcionalni poremecaji-kod ovih poremecaja nije moguce utvrditi specificna strukturalana ostecenja mozga-neuroze 2.)Organski poremecaji-utvrdjene organske lezije mozga. -Na osnovu klinicke fenomenologije sve mentalne poremecaje mozemo podeliti na: 1.)neuroze 2.)psihoze 3.)mentalne deficite -Prema Medjunarodnoj klasifikaciji sve mentalne bolesti svrstane su u: 1.)psihoze-dusevna oboljenja u uzem smislu.Sustina psihoza je izmenjen odnos obolole osoe prema stvarnosti,poremecaj odnosa izmedju ja i spoljnjeg sveta,gubitak granica ja,povlacenje,iskrivljen dozivljaj stvarnosti... 2.)psihoneuroze-(funkcionalna oboljenja bez povreda mozga)-nesvesni impulsi su potisnuti a u svesti se pojavljuju preruseni u neurotske simptome.Za razliku od psihoza ne dolazi do gubljenja granica ja i ne postoji otudjenost od stvarnosti. 3.)poremecaji licnosti-seksualne devijacie,bolesti zavisnosti(alkoholizam,droga),poremecaji fizioloskih funkcija prouzrokovani psihickim faktorima,poremecaji ponasanja,anoreksija... 4.)mentalna subnormalnost(deficiti inteligencije) Definicija klasifikacije: Klasifikacija je pojava deljenja, rasporedjivanje pojava u grupe (klase) ili podgrupe prema jednoj ili vise njihovih osobina (grupe). U psihijatriji se klasifikacija zove nozologija (nozos bolest) klasifikacija entiteta po bolestima. Nomenklatura je pojava ili jedinica klasifikacionih sistema. Svaka klasifikacija je vrednija sto su klase jasnije determnisane. To je tesko i u psihologiji i u psihijatriji. To se radi tako sto procenjivaci moraju da se usaglase. Usaglasavanje oko iste bolesti veoma je vazno jer ako toga nema, ne moze se za nesto reci da je simptom. Usaglasavanje je vazno zbog lakseg i preciznijeg uspostavljanja dijagnoze . -Pouzdanost jedne dijagnoze oznacava stepen saglasnosti dve ili vise strucnjaka o tome da jedan ili vise pojedinaca ispoljava odredjeni poremecaj.Pouzdanost seutvrdjuje racunanjem stepena saglasnosti. -Strukturna validnost-da bi smo indentifikovali odredjeno oboljenje mora biti utvrdjena zajednicka etioloska osnova. Prognosticka validnost-ako kod svih pacijenata kod kojih se pretpostavlja postojanje odredjenog poremecaja utvrdi da i posle odredjenog broja godina,oni pokazuje iste ili slicne promene na psihickom planu,ili veoma slicno reaguju na istu terapiju,onda se to uzima kao dokaz da je u pitanju jedinstveni poremecaj. -Danas se usvetu koristi nekoliko klasifikacionih sistema dusevnih poremecaja.Medju njima najpoznatiji su Medjunarodna klasifikacija(bolesti,povreda i uzroka smrti) i klasifikacija Americkog psihijatrijskog udruzenja DSM(diagnostic and statistical manual). -Klasifikacija bolesti se moze izvrsiti na osnovu nekoliko principa: 1.)na osnovu zajednickog organskog uzroka 2.)na osnovu klinicke slike 3.) na osnovu ishoda. Posto je za najveci broj mentalnih poremecaja nepoznat organski uzrok,upuceni smo na klinicku sliku i tok odnosno ishod bolesti. -U Medjunarodnoj klasifikaciji koristi se prvenstveno deskriptivni princip tj klinicka slika,njen opis.To je prilicno nepouzdan princip zbog toga sto se ne precizira koji simptomi odnoso sindromi kod odredjenih bolesti moraju biti prisutni a koji samo mogu biti prisutni zatim koliko dugo moraju biti izrazeni itd da bi se postavila odredjena dijagnoza.Druga osnovna zamerka Medjunarodnoj klasifikacije je to sto je ona ishod kompromisa strucnjaka vrlo razlicitih psihijatrijskih orijentacija i skola.

-U Americkoj klasifikaciji koriste se operacione defenicije poremecaja.U njima su tacno oznaceni koji simptomi-sindromi moraju biti prisutni a koji ne smeju biti prisutni,koliko dugo moraju biti izrazeni,takodje dobro su odredjene granice unutar kojih se mogu javiti simtomi kod pacijenata.Osim toga u Americkoj klasifikaciji se koristi multiaksijalni sistem dijagnostikovanja. Poslednji oblici klasifikacijskih sistema (postoji vise sistema dusevnih poremecaja): 1. DSM 4 deskriptivnog je tipa i koriste je klinicari Pokusaj opisa dusevnih bolesti imenujuci simptome, opisujuci pojavu. Cesce se koristi, americkog je tipa. 2. ICD 10 ona je i deskriptivna, a mogu je koristiti i istrazivaci; koristi je cela medicina Deskriptivnog tipa (DSM 4): 1. simptomatologija koristi operacionalne definicije (koji tacno simptomi i sindromi moraju biti u nekoj bolesti, a koji tacno ne smeju biti prisutni u nekoj bolesti) 2. trajanje koliko dugo traju 3. granice unutar simptoma treba da budu dosta jasne (zna se tacno sta je anksioznost, sta strah...) MULTI AKCIJALNI SISTEM Kad pacijenta procenjujemo na osnovu 5 osa relativnih karakteristika dusevnih poremecaja: 1. dusevni poremecaji(klinicki sindromi) 2. promena licnosti ili specificnih razvojnih poremecaja 3. karakteristike fizickih poremecaja ili stanja 4. ozbiljnost psihosocijalnog stresora 5. socijalna adaptiranost osobe u predhodnoj godini u odnosu na: a. fenomen sta se desava simptom b. kontext unutar i oko pacijenta; zasto, kako, kada je nastao problem pa tek onda postavljamo dijagnozu i prognozu (americka klasifikacija daje da posmatramo pacijenta ovako) Istrazivackog tipa (ICD10): Na odredjen nacin ima sve ove prethodne klasifikacione entitete (svi su prisutni) fenomenoloski pristup, ali je iscepkan i velika je nomenklatura. Ovde se klasifikuje samo na osnovu simptoma (samo da li postoji simptom ili ne), a kontekst je zanemaren. Bitna je statisticka analiza. 1. organski mentalni poremecaji organski poremecaji koji izazivaju mentalne demencije (Alchajmerova, vaskularna, nespecifikovana) delirijumi (alkohol, droga) 2. shizofrene psihoze U americkoj klasifikaciji, shizofrene psihoze odvojene su od paranoicnih poremecaja, dok su ovde zajedno shizofrenije + psihoze. 3. afektivni poremecaji manijakalno-depresivni poremecaji 4. nepsihoticni poremecaji neuroze psihosomatske bolesti stresne reakcije (u njih se ubrajaju sve krize, PTSD...) 5. bihejvioralni simptomi udruzeni sa fizioloskim poremecajima i somatskim faktorima poremecaji spavanja poremecaji ishrane (anoreksija, bulimija)

10

sexualne disfunkcije koje nisu prouzrokovane organskim poremecajima poremecaji nagona nervoza 6. poremecaji licnosti i poremecaji ponasanja odraslih To su rano struktuirani poremecaji. Rano nastaju u prvim godinama detinjstva, a onda dolazi do dekompenzacije u odraslom dobu. Postoji problem lecenja jer agresivci ne mogu da kontrolisu svoje impulse. Problem agresivnosti cesto postoji kod ovih poremecaja. XX vek vek neuroza doneo je nestrukturisanu agresiju, devijantno manifestovanje. 7. mentalna retardacija (nije u upotrebi) = hendikepiranost intelektualni hendikep poremecaji inteligencije 8. poremecaji u detinjstvu Ovo je posebna grupa poremecaja. Treba obratiti paznju na doba kada se desava poremecaj, a posebno paziti kod dijagnoze do 7 god. prolazni periodi (prolazni razvojni fenomen progresija i regresija) rano detinjstvo pubertet adolescencija (energija vise osecamo nego sto mislimo, vise mislimo nego sto mozemo, cesto se samo ponasamo acting-out) Bitno je znati da su to razvojni poremecaji! Ali ako se zadrze i posle adolescencije, onda to postaju pravi poremecaji. Kontekst je razvojni period! Psihoze se javljaju do 16, 17 god. afektivne i shizofrene, a paranoje tek kasnije. Kako mi klasifikujemo? Na osnovu cega? Razgovor sa pacijentom: PRVI PSIHIJATRIJSKI = PSIHOTERAPIJSKI = DIJAGNOSTICKI INTERVJU prvo, sa pacijentom drugo, sa pratiocima -Psihijatrijski inetrviju je osnovni instrument identifikovanja prisustva odnoso odusustva pojedinih simptoma,stepena njihove izrazenosti tj dijagnostikovanja psihickih poremecaja. Preduslovi za intervju: Nikada ne razgovarati sa pratiocima, dok ne pitamo pacijenta! Zato sto: 1. terapeut mora postati najbitniji za pacijenta (bitniji od pratioca), mora dobiti potpuno poverenje, zato je vazno da se pacijent maximalmo uvazava 2. ne znamo unapred da li pacijent poseduje elemente paranoidne sumnjicavosti Pratioce po mogucstvu izbaciti, osim ako pacijent izricito ne zahteva da oni ostanu. - Predstavljanje pacijentu > personalizacija odnosa (uvazavanje, prihvatanje, ali i postavljanje jasne granice da se zna ko je ko). Intervju: - Dobijanje osnovnih podataka. - Razgovor zapoceti porodicnom anamnezom (sta radite; sta vam rade roditelji; koje ste dete po redu ako je prvo, da li je bilo dece pre vas;...). - Osnovni podaci iz ranog detinjstva, a ako se ne seca, onda ono cega se prvo seca (poremecaji navika, separacioni problemi, problem adaptacije, socijalizacije...). Rani odnosi odredjuju psihopatologiju. - Da li postoji osoba sa kojom je pacijent jako, povezan (bliskost) i koju voli (ljubav)? - John Bowlby (najveci pedijatar) prvi primetio da postoji problem privrzenosti (ne moze imati separacioni problem ako nije postojala privrzenost, tj. ako se nije vezalo). Afektivno (fizicko) vezivane attachment (privrzenost) je bitno za anamnezu jer to govori o stepenu zrelosti (patnja, tuga, depresivnost pri odvajanju).

11

Intelektualni razvoj (skolski uspeh, kad je pacijent posao u skolu, da li je postignut prosek...); mogu postojati i emotivni problemi u zrelosti. Intelektualna i emotivna zrelost se razvijaju paralalno. Medjutim, mogu postojati razvojne disharmonije: npr. raste intelektulno postignuce, a opada emocionalno napredovanje (detinjastost). Pitati za posebna interesovanja, sklonosti postoji li talenat koji nije realizovan? To je vazno jer je to deo supresije, pa ako se sputava, moze izazvati probleme samorealizacije samorealizacija kao izvor frustracije (npr. izbor zanimanja od ranog detinjstva). Odrasle ljude pitati za heterosexualne odnose. Izbor partnera uvek dosta govori o nekome. Profesionalni zivot (da li je pacijent zdovoljan svojim poslom, odnosi na poslu, zadovoljstvo na poslu...) Da li je u porodici postojala bilo kakva dusevna bolest ili neko poremeceno ponasanje (uloga genetike u psihijatriji kao i psihologiji nije explicitna, ali je ipak vazna). Da li vam je neko pricao da neko u porodici ima ili je imao ponasanje slicno vasem (ucenje po modelu) problem je sa modelim za identifikaciju koji imaju dusevne poremecaje. Ako pacijent odbija razgovor,ne treba kod prvog intervijua insistirati na verbalnoj komunikaciji. Iskrenost-lekar mora biti iskren bilo da na pitanja pacijenta govori o sebi bilo da iznosi misljenje o prirodi pacijentovog stanja. Lekar mora da pazi da tokom intervijua ne vodi glavnu rec,jer ako je nametljiv,agresivan,pacijent ce se povuci u sebe ili reagovati ljutnjom ili besom.Pacijenta treba pustiti da govori,a lekar treba da samo povremeno usmerava pacijentovo kazivanje,da probudi njegovo poverenje... Treba obratiti podjednaku paznju na ono sto pacijent kaze i na ono sto on precutkuje,propusta da kaze ili sistematski izbegava. Nije preporucljivo kruto se drzati odredjene seme pitanja narocito ako je pacijent psihomotorno uznemiren ili zakocen. Kod pacijenata sa sumanutim idejama,lekar treba da pokaze razumevanje za njih,ne treba da im se otvoreno suprotstavlja ali ni da ih podrzava. I nakon ovoga pocinemo da pitamo pacijenta o samom problemu (zasto ste dosli...) moze se ici i obrnutim smerom razgovor traje 45-50 pa i 90 min. potrebo je uveriti pacijenta da vam veruje bitno personalizovati odnos veca motivacija postovati motiv tuge PSIHIJATRIJASKA ISTORIJA BOLESTI

-Psihijatrijska istorija bolesti obuhvata sve ono sto moze posluziti sto potpunijem upoznavanju svega onoga sto moze da pomogne prilikom sagledavanja pacijenta i njegove bolesti-bioorganske,socijalne i personalne okolnosti koje su doprinele razvoju bolesti,pocetak poremecaja,njegov tok,uticaj pacijenta na sredinu u kojoj zivi,tok dosadasnjeg lecenja i postignuti terapijski efekti .Istorija bolesti ukljucuje i aktuelnisomatski,neuroloski i psihicki status pacijenta. -Istorija bolesti treba da sadrze sledece elemente: 1.)Utvrdjivanje identiteta pacijenta -opsti podaci o pacijentu,ako pacijent ne moze ili nece da ih da onda treba pitati pratioca. 2.)Iscrpan opis dosadasnjeg psihijatrijskog tretmana -da li je pacijent bio psihijatrijski tretiran(ambulantno ili hospitalno),dijagnoze pod kojima je vodjen i terapije kojima je tretiran.

12

3.)Razlog sadasnjeg dolaska na lecenje i okolnosti prijema pacijenta- sta je uslovilo da pacijent upravo sada dolazi na lecenje(klinicki ili socijalni razlozi).da li prihvata predlozenu hospitalizaciju ili pruza otpor. 4.)Opis sadasnje bolesti-kada su se javile prve smetnje i kako su se ispoljavale.kako je pacijent reagovao na pojavu smetnji i da li one uticu na obavljanje poslova. 5.)Porodicna anamneza-psiholoski profil majke,oca,brace,sestara,njihovo zanimanje,starost,odnosi medju roditeljima,opsta emocionalana atmosfera u porordici.Mentalno poremecene,devijantne osobe,cudaci,ubice,samoubice u blizoj i daljoj porodici. 6.)Licna anamneza-bolesti u detinjstvu,psihomotorni razvoj,skolska iskustva,kasnija skolovanja,zanimanje,vojni rok,seksualnost i brak,oblici zadovoljavanja seksualnog nagona,premorbidna licnost:karakter,sistem vrednosti,navike,interesovanja,odbrambeni mehanizmi,nacin resavanja konflikta... 7.)Sadasnji nalaz-konstitucija,uhranjenost,boja koze,maljavost,arterijski pritisak,puls...neuroloski nalaz(ispadi motornih,senzitivnih funkcija,ekstrapiramidalni i cerebralni znaci),psihicki nalaz(opsti izgled i ponasanje pacijenta,stanje svesti,afekti,misljenje,percepcija,nagoni,paznja,voljapamcenje,inteligencija...). 8.)Pomocne dijagnosticke metode: a.)neurofizioloske metode-EEG,poligrafija,hipnografija,somatosenzorna encelografija,reoenecelografija(REG-ispitivanje krvnih sudova u mozgu). b.)neuroradioloske metode-otkrivanje eventualnih morfoloskih promena ali i funkcionalnih poremecaja CNS(nuklearna magnetna rezonanca...) c.)neurobiohemijske metode-otkrivanje odgovarajucih neuroendokrinih,biohemijskih i neurofizioloskoh markera. d.)neuropatoloska metoda-biopsija i histoloska analiza mozdanih degenerativnih procesa,posebno presenilne demencija. e.)psiholoske-dijagnosticke metode-testovi inteligencije(Bine-Simonova skala i Veklserovi testovi),testovi i inventari licnosti(MMPI...),projektivne tehnike(TAT,Rorsahov test),skale procene...Psiholosko ispitivanje zavrsava se pismenim izvestajem.Rezultati ispitivanja se svode na klasifikacionu dijagnozu,na procenu ponasanja i licnosti sa dinamikom i interpretacijom. f.)socijalne pomocne metode-izvestaj socijalnog radnika,podaci od pacijentove rodbine,poznanika,suseda...

Pamcenje
Pamcenje omogucava da ono sto smo ranije doziveli ponovo ozivimo u nama, tj. ponovo dovedemo u svest.Pamcenje je saznajna funkcija koja se sastoji od: 1.) upamcivanje 2.) zadrzavanje upamcenog 3.) reprodukovanja,prepoznavanja(rekognicija),usteda pri ponovnom ucenju Kad ne bi smo pamtili bili bi smo na nivou nagona i ponasanja po refleksnim aktivnostima. Pamcenje daje coveku mogucnost da koristi svoje iskustvo (inventar znanja) u buducim aktivnostima, ponasanju ili drugim zivotnim situacijama (povezano je sa ucenjem). -Prema Secenovu,Behtjerevu i Pavlovu(ruska refleksoloska skola) proces pamcenja je zasnovan u vezama neurona CNS.Principi ucenja su vezani za uslovne reflekse.Tragovi pamcenja su novi putevi,nove asocijativne veze,koje povezuju pojedine centre u kori velikog mozga. -W.Haldstead je istakao znacaj nukleinskih kiselina u procesu pamcenja.DNK igra znacajnu ulogu ne samo u funkciji pamcenja,vec i u procesima nasledjivanja-pamcenja vrste. -Neurofizioloska osnova pamcenja-pripisuje se slepoocnom(temporalnom)reznju,odnosno holinergickom sistemu i ribonukleinskoj kiselini RNA.Zbog toga lekovi koji stimulisu acetiholin popravljaju funkciju pamcenja.Znacajnu ulogu u procesima pamcenja

13

igraju:neuropeptidi(koji se nalaze u neuronima),zatim fermenti(lipaza i proteaza) i kalcijum.Pamcenje nastaje stvaranjem engrama. Engram je neka vrsta otiska drazi,traga,urezivanja kao na gramofonskoj ploci.Ovaj neurofizioloski proces prolazi kroz dve faze: 1.)membransko ili privremeno pamcenje -bazira se na eksitaciji neurona.To je bioelektricna faza i to je kratkotrajno pamcenje. 2.)biohemijska faza-u ovoj fazi nastaje spajanje molekula ribonukleinske kiseline,koja se nalazi u neuronima.Ova faza predstavlja fazu dugorocnog pamcenja. Engram je hemijske prirode i sastoji se od proteina koji se sintetisu u mozgu. -Pamcenje prolazi kroz dve faze: 1.)ultrakratkotrajna faza-elektricni impulsi kruze u mozgu i ukoliko ne budu pojacani,dolazi do njihovog gasenja. 2.)kratka faza-informacije su snaznijeg intenziteta ili su znacajnije za licnost.Odredjene celije zbog toga stvaraju kopiju elektricnog impulsa,ali kopija ne traje duze od 20 sekundi i potom nestaje. -Ove dve faze cine takozvanu elektricnu fazu pamcenja.U drugoj fazi dolazi do stvaranja engrama sintezom novih belancevina.Visestrukim opazanjem iste informacije ponavlja se ovaj hemijski proces i na taj nacin dolazi do ucvrscivanja engrama. -Smatra se da je temporalni rezanj memorija kortkesa i da je u njemu skladiste engrama.U novije vreme izvesni autori tvrde da se informacije skladiste u neurogliji. -Pamcenje je slozena psihicka funkcija i ukljucuje sledece procese: 1.)percepcija(opazanje) 2.)apercepcija-shvatanje opazenog 3.)rekognicija,kratkotrajna i dugotrajna retencija engrama. -Komponentne funkcije pamcenja su: 1.)kratkorocna memorija(multikomponentna memorija)-odrzavanje memorije je postignuto prvenstveno elektrohemijskom aktivacijom odredjenih struktura. 2.)dugorocna memorija-trajno skladistenje informacija,obuhvata:registrovanje,zadrzavanje i prizivanje informacija. 3.)semanticka memorija-obuhvata informacije vezane za univerzalna znanja(na primer:Gde je Pariz),a epizodicka memorija obuhvata secanja povezana sa licnim iskustvom(na primer:sta sam juce rucao). 4.)proceduralna memorija-podrazumeva sposobnost ucenja vestina. -U procesu pamcenja ucestvuju sledece mozdane strukture: kora,bazalne ganglije,talamus,mozdano stablo,mamilarna tela i Amonov rog. -Vrste pamcenja: 1.)namerno pamcenje je rezultat postavljenog cilja da se nesto upamti. 2.)nenamerno pamcenje je zadrzavanje dozivljenog sadrzaja bez namere da se taj sadrzaj upamti. 3.)motorno pamcenje-reprodukcija naucenih pokreta(voznja bicikla,balet...) 4.)mentalno pamcenje-zadrzavanje i reprodukcija intelektualnih sadrzaja. 5.)logicko-verbalno pamcenje-zadrzavanje materije i reprodukovanje recima,odnosno grafickim simbolima. 6.)emocionalno pamcenje-upamcivanje i reprodukovanje osecanja. -Pamcenje zavisi od intenziteta drazi,od trajanja culnih utisaka,od brzine citanja ili ritma izlaganja,od prostornog grupisanja objekata,od fizickog stanja organizma,od paznje,interesovanja,motivacije,emocija... UCENJE -Ucenje je:trajna ili relativno trajna promena individue,koja se pod odredjenim uslovima moze manifestovati u odredjenoj aktivnosti,i koja je rezultat predhodne aktivnosti individue. -Transfer ucenja je prenosenje dejstva ranijeg ucenja na kasnije.poznavanje jednog jezika koristi za bolje ucenje nekog drugog srodnog jezika i to je pozitivni transfer.Negativni

14

transfer dolazi do izrazaja kada se u detinjstvu nauci lokalni dijalekt,koji kasnije otezava ucenje knjizevnog jezika. -Retroaktivna inhibicija je proces u kome ucenje novog sadrzaja ometa pamcenje nekog ranije naucenog sadrzaja.Proaktivna inhibicija je ometanje onoga sto se uci nekim predhodno naucenim sadrzajem.

Poremecaji pamcenja:
kvantitativni poremecaji pamcenja -Ovi poremecaji nastaju najcesce pri fizickom umoru,usled dejstva jakog afekta,organskih lezija mozga i kod nekih dusevnih bolesti.Najlaksi oblik je prolazna zaboravnost,koja je simptom umora,neuroza ili jakih afekata. 1. hipermnezija impresivna i bogata moc reprodukcije proslih utisaka(u hipnozi,febrilnim stanjima,prilikom davljenja,upotrebom nekih droga...) 2. hipomnezija smanjena ili oslabljena mogucnost secanja; ako je selektivna ne secanje samo odredjenih sadrzaja, onda je psihogeno uslovljena. Ostecenja organofunkcionalne osnove engrama razlog je organski uslovljenih hipomnezija koje se javljaju u sklopu usporenosti misaonog toka, hipovigilne paznje, nesigune orjentacije, smanjene kriticnosti. 3. lakunarna amnezija secanje samo fragmenata ranijih dogadjaja, pojedinih delova ili detalja situacije; nakon arterioskleroticno ostecenih krvnih sudova mozga, delitijuma, i svih perioda gde svest oscilira. 4. psihogene amnezije Prouzrokovana jako traumatskim iskustvom. Nema somatskih poremecaja. Postoji potiskivanje ka nesvesnom. Osoba ne moze da se seti nekog traumatskog dogadjaja. Dogadjaj je potpuno potisnut psiholoska zastita od retraumatizacije (prirodan proces). kod traume postoji poremecaj svesti 5. retrogradne amnezije nesecanje dogadjaja pre kritickog dogadjaja (sec., min., sati, redje dana). Osobe sa poremecajima mozga se ne secaju sta je prethodilo dogadjaju. Etiologija: sve sto ostecuje organo-funkcionalnu dispoziciju CNS-a za upamcivanje, zadrzavanje i reprodukciju (udarac u glavu, vesanje, akutno trovanje). 6. anterogradne amnezije nesecanje dogadjaja nakon traume. kongradna amnezija ne secaje za period u kome je bio prekinut kontinuitet svesti Retko postoje obe amnezije kod istog bolesnika. 7. amnezije dementnih Cesta pojava kod starih osoba (izumiru nervne celije demencija). 8. amnezije pod dejstvom supstanci Najcesce alkohol. Posle duzeg koriscenja prolazi kroz krvno-mozdanu barijeru i unistava mozdano tkivo. kvalitativni poremecaji pamcenja(paramnezije): 1. konfabulacija izmisljena secanja za amnesticki period (najcesce pri lakurnoj amneziji) kojima nastoji da premosti, prekrije i ispuni praznine u secanju. Potreba da se falsifikuje realnost.Niima se nesvesno popunjavaju praznine u secanju(ostrvca amnezije).Simptom su Korsakovljevog sindroma,senilnih psihoza,javljajuse kod mastanja dece,kod sizofrenih bolesnika. 2. alomnezije nije nuzno patologija; iluzije/ iskrivljena secnja. Iskrivljeno je prikazivamje u secanju neceg sto se stvarno zbilo. Etiologija: umor, nepaznja, trenutni patoloski afekat ili zelja da nesto prikazemo drugacije. 3. pseudomnezije halucinacije secanja. Secanje necega sto se nije desilo ili nije peripirano; manije, depresije, sumanute ideje 4. jamnis osecanje da se nikada nije odn. da se sada prvi put percipira (vidi, dozivljava, cuje, oseti) bice ili predmet koje je sigurno vise puta percipirano deja vu osecanje da je nesto sto se prvi put percipira,vec vidjeno,dozivljeno.

15

4. 5. 6. 7. 8.

Ovi fenomeni se javljaju pri naglom budjenju,u stanjima fizicke i psihicke iscrpljenosti,intoksacijakao i u slucajevima epilepsije,nekih neurotskih smetnji i sizofrenije. pseudologija fantastika (Mihnauzenov sindrom)-predstavlja mesavinu lazi,sumanutih ideja i falsifikovanih uspomena. obmane pod dejstvom drazi kad nam se nesto ucini. obmane pod dejstvom sugestije kod alkoholicara pricaju o necemu cega nema. patoloska lazljivost ili mitomanija je bolesna sklonost laganju,lazi uvek imaju simboliku imaginativnog ispunjenja zelja. ekmenzija-poremecaj pamcenja koji se ispoljava u trenutnom ozivljavanju,docaravanju prizora iz proslosti,koje subjekt dozivljava kao aktuelne.Ovaj fenomen je opisan kod histericnih(u stanju provocirane hipnoze),u epizodama sumanutosti,kao i kod dejstva halucinogenih droga. INSTINKTI I NAGONI

-Instinkti-su slozeni,nenauceni odgovori.To su nenauceni obrazci ponasanja,karakterisu se urodjenoscu,specificnoscu i nepoznavanjem cilja.Instinkt je urodjen i preformisan,sto znaci da je obrazac ponasanja dat iako nije naucen u toku razvoja-na primer:pile po izlazku iz jajeta kljuca,pace pliva... -karakteristike instinkta: 1.)urodjenost,preformiranost-nezavisan od iskustva,ne stice se ucenjem,vec se javlja u toku sazrevanja 2.)specificnost-svaka zivotinjska vrsta ima sebi svojstvene instinktivne obrazce ponasanja 3.)nepoznavanje cilja-zivotinja ne zna cilj i smisao svoje instiktivne aktivnosti 4.)pokrece se na dejstvo specificne drazi 5.)nepromenljivost redosleda aktivnosti u instinktivnoj radnji-osa pokajnica -Instinktivno ponasanje je arhaican oblik ponasanja.Na njega se nailazi u cistom obliku kod nekih zivotinjskih vrsta i mladih jedinki,dok se kasniji instinktivni obrazci ponasanja najcesce menjaju(kod nekih vrsta) procesom ucenja. -Nagoni-teznje za aktivnoscu izazvane organskim potrebama,koje imaju izvestan cilj,ali forme aktivnosti za zadovoljenje nagonskih potreba nisu urodjene,preformirane.Nagoni se pored ostalog odlikuju:filogenetskim kontinuitetom(nagon se nasledjuje),fizioloskom osnovom i univerzalnoscu(isti su za sve pripadnike iste vrste).Nagoni imaju svoju fiziolosku osnovu i njihovo odlaganje dovodi do poremecaja fizioloske ravnoteze. Covek nagon svesno dozivljava(za zivotinje se ne moze utvrditi da li dozivljavaju instinkte).Covek dozivljava nagona kao napetost,nemir,teznju.Zadovoljenje nagona izaziva:prijatnost,smirenje,olaksanje,zanos,dok osujecenje nagona prati neprijatna napetost,ponekad bes i agresivnost,ili potpuno iscrpljenje organizma. -Motivi-prema Rotu motivi su:organski ili psiholoski faktori koji pokrecu i regulisu ponasanje radi postizanja odredjenih ciljeva .Po njemu motivacija se moze definisati kao:proces pokretanja aktivnosti coveka,usmeravanje njegove aktivnosti na odredjene objekte i regulisanje te aktivnosti radi postizanja odredjenog cilja. -Nagonska aktivnost moze da bude slepa dok motivaciona aktivnost ima odredjeni smer. -Motovi se dele na: 1.)bioloske-to su motivi koji su odraz fizioloskih potreba i nazivaju se jos i fizioloskim ili primarnim motivima,Tu spadaju motivi:za hranom,vodom,seksualni,materinski(roditeljski)... 2.)socijalne-socijalni motivi su odraz psiholoskih potreba,koji se mogu zadovoljiti indirektnim ili direktnim ucescem drugih ljudi.Tu spadaju: gregarni motivi(teznja da se bude u drustvu,da se bude prihvacen), motiv samopotvrdjivanja(afirmacije),prestiza,sigurnosti,borbenosti,altruisticki motivi...Socijalni motivi su steceni. -Nezadovoljenje stecenih motiva covek podnosi lakse i duze.

16

-Pod satijacijom motiva podrazumeva se zasicenje ili prestanak u zadovoljavanju nekog motiva.Zadovoljen motiv ne pokrece na aktivnost.Obicno se zadovoljavaju trenutno najjaci i najvazniji motivi.To je onda dominantan motiv. -Hijerarhija motiva prema Maslovu: 1.)fizioloske potrebe-glad,zedj,seksualna zelja... 2.)potreba za sigurnoscu-licna egzistencija,finansijska sigurnost,sigurnost zaposlenja... 3.)potreba za ljubavlju i pripadanjem-za afektivnom vezanoscu 4.)potreba da nas drugi cene i da cenimo sami sebe 5.)potreba za samoostvarenjem(samoaktualizacijom)-da se razviju sopstveni potencijali. -Osnovni pojmovi iz oblasti motivacije: 1.)potreba-nedostatak odredjenih materija u organizmu i nuznost da se one nadoknade u cilju normalnog funkcionisanja organizma i odrzanja zivota.Ovako definisana potreba naziva se organska ili fizioloska potreba.Ali covek ima i svoje psiholoske potrebe-tu spada sve ono sto coveku psiholoski nedostaje. 2.)nagon-svesno dozivljena potreba(glad,zedj,seksualni nagon..).Neke potrebe kao sto su potreba organizma za mineralima i vitaminima ne dozivljavaju se svesno zato ovakve potrebe nisu nagoni. 3.)zelja-o zelji se govori kada uz potrebu i nagon postoji u svesti predstava privlacnog cilja koji moze da zadovolji postojecu potrebu. 4.)teznja-neodredjen motiv,ona nije kao zelja usmerena na odredjen konkretan objekat,vec ka nekoj vrsti objekta. 5.)namera-je motivacioni pojam ali je vezan za voljnu radnju i odluku.O nameri se govori kada postoji:a.)motiv b.)svesno voljno prihvatanje tog motiva c.)postavljanje cilja koji treba da se ostvari. Podela nagona: I. vitalni nagoni 1. nagon za samoodrzanjem a. nagon za zivljenjem Podrazumeva izbegavanje svih opasnih situacija koje su pretnja zivotu. Odbrana od agresije (spoljasnje & unutrasnje) koja je usmerena na coveka. Da li je agresija sila za sebe ili nagon? Pitanje je jos otvoreno. E.From (neoanaliticar) se bavio problemom agresije. Postoje 2 oblika agresije po njemu: 1. maligna agresija To je nesto sto vodi ka destrukciji. To nije u f-ji bioloske adaptacije. Ona ugrozava jedinku. Moze biti spoljasnja (grupna) ili unutrasnja (individualna koja moze dovesti do suicida ?nagon). 2. benigna agresija (kontrolisana) Sve ono sto treba da bude prilagodjeno okvirima, kontrolisanost. Treba je podsticati!? Ona nas stiti kada smo ugrozeni (od strane okoline). Socijalno je neprihvatljiva, pa je mi potiskujemo. A ova agresija nas stiti od toga. Mozemo da kazemo NE! Pravljenje granica (spoljasnjih & unutrasnjih) da bi se cuvali. To je nasa odbrana granica unutar ili izvan sebe. To je nacin da se ostvari cilj, a da se napravi ravnoteza izmedju unutrasnjosti & spoljasnjosti, izmedju okoline & nas. Facijalna expresija jako joj mnogo verujemo. Neverbalni deo je bitniji od reci. Neverbalno ponasanje i snovi su kanali za nesvesno. Ponasanje je filogenetski starije od reci, blize je instinktima & nagonskom delu. npr. Neko se pravi fin, a onda zalupi vrata. npr. Snovi! Ne postoji osoba koja nema jezgro za ludilo! npr. Omaske Treba razumeti dinamicnost. Zasto je neverbalno ponasanje vaznije?

17

Starije je. Filogenetski mladje f-je su dosta promenljivije. U razvoju covekovog govora postoje faze u ucenju govora & simbolizacije. Simbolicki reprezenat? Nase nesvesno ne pamti vreme! Ono pamti sadrzaje, iskustvo. Nekad ne mozemo da verbalizujemo, ali pokazujemo kroz ponasanje. (11-i poremecaj licnosti postoji defekt u razvoju) b. nagon za ishranom zedj, glad 2. nagon za odrzanjem vrste a. sexualni nagon Libido pojam koji uvodi Frojd. To je energija tela.Libido je energija seksualnog nagona. To je deo nagona u energetskom smislu. Sexualni nagon u energetskom smislu je libido. On ima svoj cilj ili (kako se kaze) objekat i ima nacin kako se zadovoljava. Patologija seksualnog nagona moze biti u odnosu na objekat (na primer:homoseksualnost,pedofilija,nekrofilija...)ili u odnosu na nacin zadovoljenja(na primer:oralno-analne perverzije...) b. roditeljski nagon socijalni nagoni (ili motivi) - afilijativni motiv potreba da budemo sa drugima - motiv za polozajem u drustvu - motiv saznanja - motiv samopotvrdjivanja - altruisticki motiv potreba da se zrtvuje (za bliznje, naciju...) - motiv za radom POREMECAJI VITALNIH NAGONA 1. nagoni za samoodrzanjem a. nagon za zivljenjem moze biti povisen ako tako nesto postoji, nije patoloski problem!? manija (jedan od simptoma) Manicni pacijenti ne mogu da propuste nesto. Imaju nesanice koje objasnjavaju time da nista ne mogu da propuste. Ogroman energetski deo se investira. Maniformno ponasanje kod adolescenata je normalno. snizen suicidalnost i autodestruktivnost depresije (to je jedan od osnovnih simptoma) Imaju nesanice od straha da ce umreti ili od samog sebe. Cesto imaju i strah od narednog dana, pa zato cesto pocinjavaju suicid u zoru. Krajnji oblik snizenog nagona za zivljenjem je suicid. Ne mora svaki suicid da bude realizovan. Suicidalni pacijenti su skloni suicidnim mislima i suicidnim tendencijama. suicidalne ideje crne misli mogu da dovedu do suicidalne tendencije razmisljanje kako ce on to da uradi Branko Copic serija suicida bezvoljnih pacijenata tentamen pokusaj suicida Svaki pokusaj suicida treba ozbiljno shvatiti. Tentameni su najcesce kao jedan apel za pomoc. Lose je reci: Tvoj zivot je u tvojim rukama. Ne mora svaki tentamen da bude uvek realizovan suicid. Tentamen treba uvek ozbiljno shvatiti. To je rizicna grupa jer, neki oblik psihopatologije ce se sigurno pojaviti. To je indikator postojanja odredjenih problema, bitan pokazatelj za patolosko stanje. suicid realizovan cin

II.

18

Sto je neko bolesniji to je suicid brutalniji. Npr. shizofrenicari se iskasape. Muskarci se cesce upucaju, a zene se cesce obese. Bitan je i kontekst (zivljenja) sada je oruzje najcesci uzrok suicida. U depresijama, bolesnici nemaju snagu da dignu ruku na sebe, ali imaju ideje. Medjutim, kad pocnu da izlaze iz depresije, pred kraj teske depresije, kad vec imaju malo snage, cesto vrse suicid zbog straha od buducnosti. Ocuvana svest & misljenje (uglavnom), inteligentne, introspektivne osobe uvelicavajuce staklo & tamne naocare tzv. bilansna samoubistva (pacijenti imaju ideju: Ne mogu da se izlecim ovo proizilazi iz bolesti) U zavrsnim fazam psihoterapije i kada treba da se separiraju od terapeuta (setting). Imaju strah od zivljenja samostalno. Apel za pomoc kao zavrsna faza. Proredjuje se poseta, ostaje se u kontaktu. Ako dodje do ovih suicida (ili tentamena), to je vise greska terapeuta (mozda u proceni pacijenta). Terapeut mora da cuje pacijenta. -U patoloskim stanjima bolesnici se sami ubijaju pod dejstvom imperativnih halucinacija,sumanutih ideja,depresivnih ideja gresnosti i krivice,sumanutog verovanja da se smrt vec odigrala,pa je samoubistvo samo formalnost.Nekada samoubistva mogu biti i odraz teznje da se kazni okolina.Postoje i takozvani demonstrativni ili teatralni pokusaji samoubistva(manipulativna samoubistva),koji mogu i tragicno da se zavrse.Medjutim svaki pokusaj samoubistva treba shvati ozbiljno-kao bolesnikovu poslednju molbu za pomoc. -Samoubistva mogu biti aktivna i pasivna.Kod aktivnog samoubistva osoba,sama sebi oduzima zivot,a kod pasivnog dovodi sebe u opasne situacije,pa se cesto takva samoubistva oglasavaju slucajnim. -Eutanazija je zahtev neizlecivih bolesnika ili beznadeznih ranjenika da im se skrate muke.Iako traze smrt,gde je egzekutor druga osoba,ti zahtevi nisu uvek odraz istinske zelje za smrcu. -Kod neuroticnih,najcesce depresivnih osoba ,postoji sklonost samopovredjivanju,ali bez svesne zelje za samounistenjem. b. nagon za ishranom(poremecaj nutricionog nagona) poremecaji u ishrani mogu biti: kvantitativni poremecaj - povecan bolesna prozdrljivost-bolesnici halapljivo jedu i mogu se ugusiti zalogajem koji ne sazvacu.To su najcesce: dementne osobe,lueticari,epilepticari.Postoji tzv Vucija glad-oblik bolesne prozdrljivosti,koji naglo nastaje,traje kratko i naglo prolazi.Svest je izmenjena-opisana je kod temporalne epilepsije. - smanjen(manifestuje se gladovanjem koje moze biti namerno usled strajka ili sumanutosti ili nenamerno) javlja se kod depresija, shizofrenija (mentalna) anoreksija-glavni simptomi su:gubitak apetita,mrsavljenje,neuroticni fenomeni i prestanak menstruacije kod zena. Oni koji ne jedu, a nije smanjena potreba za hranom. Postoji i strah od sexualnosti. To je ozbiljna bolest. Ne samo sto moze da ugrozi zivot vec moze i da hendikepira u buducnosti generativno-reproduktivni smisao. Dijeta je nezadovoljstvo telom. Cesto je fiksacija na jedan deo tela. Nema unutrasnje predstave svoga tela onakvog kakvo jeste. Kad uspesno udju u taj deo kontrola sto znaci: to sto kontrolisem hranu ja kontrolisem svoje telo & okolinu. Ne smeju da se opuste, jer gube kontrolu nad sobom & svojom okolinom. bulimija Oni koji mnogo jedu. bulimareksija (nije dijagnosticka kategorija) o tome govori dr. Rasel

19

Smenjivanje restriktivnog perioda & bulimije. Oni koji imaju anoreksiju, a krenu da odrzavaju liniju, pa mnogo jedu, a ono sto pojedu povracaju. Cesto je kod mladih. Moze cak da ugrozi i zivot. Poremecaji koji karakterisu anoreksiju: 1. progresivni pad telesne tezine (20-30 kg manje) Pri gubitku telesne mase, gube se tecnost, masti (pri gubitku masti gube se i masti u kojima se nalaze ovarijumi; estradiol masna kiselina) & proteini. 2. gubitak menstruacije (kod zena) 3. hipofiza vise ne luci prolaktin (ovarijum) 4. ne unosenje dovoljno elektrolita (Ka & Ca) Ako je praceno povracanjem, onda se gubi Ka. Moze doci do naglog zastoja srcanog misica hipokalemija, kad srcani misic moze da se zaustavi. One ne umiru zbog gubitka tezine, vec zbog gore navedenog. 5. nema smanjenja nagona za ishranom Sve se to moze desiti i kod bulimije, ali se ostvaruje malo drugacije. Ulazi se kao u neku vrstu ludila kvalitativni poremecaji -vidjaju se u trudnoci(neuobicajeni izbor hrane),ili su znak teske dusevne bolesti. 1. picae cudni prohtevi vezani za vrstu hrane; trudnoca 2. koprofagija jedenje fekalija(sopstvene ili tudje) Kada se jede fecis ljudi ili zivotinjski sekreti. 3. antropofagija jedenje ljudskog mesa(ljudozderstvo) Kada se jedu delovi ljudskog tela (mozga nastaju encefaliti). 4. nekrofagija jedenje leseva ljudi ili zivotinja Kada se jedu delovi mrtvog tela. 2. poremecaji nagona za odrzanjem vrste a. sexualni nagon kvantitativni poremecaji - povisen (hiper)manija satirijaza kod muskarca nimfomanija kod zena snizen etiologija moze biti organska ili psihogena. impotencija muskarci (nema erekcije, niti orgazma) anorgazmija zene (nema orgazma) frigidnost zene (gasenje libida)

kvalitativni poremecaji -dele se na dve grupe: 1.)anomalije izbora seksualnog objekta-inverzije 2.)anomalije u nacinu zadovoljavanja seksualnog nagona- perverzije sexualne inverzije u odnosu na objekat sexualnog zadovojavanja narcizam u prvoj fazi narcisticka faza (beba je sama sebi dovoljna), medjutim postoje i odrasli koji se tako ponasaju. homosexualnost objekat zadovoljavanja je osoba istog pola lezbejstvo ili tribadizam ili safizam zene pederastija ili uranizam muskarci

20

okazioni homosexualizam u specificnim uslovima zivota (vojska, zatvor...) homosexualizam izazvan poremecajima psihosexualnog razvoja organski homosexualizam poremecaj zlezda sa unutrasnjim lucenjem pedofiija objekat zadovoljavanja je daleko mladja osoba geronfilija objekat zadovoljavanja je samo starija osoba zoofilija objekat zadovoljavanja je zivotinja nekrofilija objekat zadovoljavanja je mrtva osoba ili zivotinja sexualne perverzije u odnosu na nacin sexualnog zadovoljavanja - nastrani nacini dozivjavanja orgazma masturbacija Ako je to jedini nacin zadovoljavanja u odraslom dobu; potpuno prirodno u situacijama u kojima se ne dozivljava orgazam. Prirodan nacin zadovoljavanja u odredjenim uslovima (mornari, zatvor...). homosexualnost i po nacinu je patologija Covek je protivurecno bice u svojoj bazicnoj osnovi, bazicnoj potrebi Covek ima potrebu da ima ljubav, pa onda introjektujemo objekte u sebe (introjektujemo odnos moskarac muskarac???) egzibicionizam U parkovima, pozoristu... ili vire ili se pokazuju. Infantilna struktura licnosti (nezrele osobe). Ne mogu da prevazidju najranije uzraste. voajerizam potreba za posmatranjem odnosa drugih sodomija odnos sa zivotinjama fetisizam obozavanje samo jednog objekta (ili samo jedna cela osoba ili stvari koje pripadaju jednoj osobi) sadizam & mazohizam potreba da muce druge osobe & potreba da budu muceni da bi doziveli orgazam transvestitizam moraju da obuku odecu osobe suprotnog pola (to ne mora biti vidljivo). To ima i kod dece to su koreni patologije. Pitanje u roditeljstvu kad roditelj hoce da ima sina ili cerku decaci duga kosa, roze garderoba suprotan pristup roditelja; devojcice musakrace roditelji se ponasaju kao prema sinu, nose stalno pantalone (ne mora uvek ali moze cesto). metatropizam postoji heterosexualni odnos, ali su uloge u sexualnom cinu potpuno promenjene felacio lizanje ili sisanje; izrazavanje kroz psovke nose frustracije -Poremecaji polnog identiteta: 1.)Transseksualizam-se ispoljava jos u najranijem detinjstvu,a pre puberteta kod decaka se javlja zelja da se pretvori u zenu.Transseksualizam se karakterise osecajem osobe da pripada drugom polu.Osoba zeli da ide na operaciju i promeni pol.Osoba zeli da zivi i da je prihvate kao licnost suprotnog pola.Takve se osobe podvrgavaju:hormonalnoj terapiji,kastraciji pravljenju vaginalne proteze... 2.)Transvestitizam-znaci privremeno uzivanje u pripadnosti drugom polu u oblacenju odece suprotnog pola.Transvestit ne zeli da promeni pol. -Poremecaji polnog identiteta u detinjstvu ispoljavaju se kao nelagodnost i nezadovoljstvo sopstvenim polom,kao i zeljom da se pripada suprotnom polu.

EMOCIJE
Emocije su specifican, subjektivan, nacin dozivljavanja okoline, ali i nas samih, pa samim tim uvek imaju individualnu boju. Kada se odnose na izvansubjektivnu stvarnost vise govore

21

o subjektu, a kada se odnose na samog subjekta izrazavaju biotonus ili difuznu nelagodnost odn. opustenost, blazenost vezanu za zadovoljenje nagonskih potreba.Osecajanja izrazavaju covekov odnos prema stvarima i pojavama.Kroz osecaje(osete) upoznajemo svojstva i osobine stvari a u osecanjima dozivljavamo svoj odnos prema tim stvarima. Emocije su specifican odnos coveka prema konkretnim predmetima ili pojavama i imaju subjektivan karakter, a odrazavaju neposredan dozivljaj naseg ja. Odrazavaju nas stav i odnos prema obektima. One su specijalna reakcija na informaciju zato su vazne. Covek misli ponekad, a oseca uvek, jer odnos prema odredjenom objektu je stalno prisutan u nama, hteli mi to ili ne. Neki ljudi tesko mogu da verbalizuju, ali osecaju aleksitimicne osobe. Emocionalni dozivljaji mogu biti uslovljeni informacijama spolja ili unutra. Elementi koji uticu na razvoj emocionalnog dozivljaja: 1. frustracije (nezadovoljenje) vitalnih nagona (motiva) 2. opazanje informacija (emocije kao reakcija na ono sto se opaza) 3. sopstvena ponasanja (ponos, stid, sram...) -Prema Krecu i Kracfildu postoji sest klasa emocija: 1.)primarne emocije(radost,gnev,tuga,strah) 2.)emocije kao odgovor na stimulacije cula(bol,odvratnost,nezadovoljstvo i zadovoljstvo) 3.)emocije koje se odnose na samoocenu(uspeh-neuspeh,ponossram,krivica,kajanje,samosvest) 4.)emocije koje se odnose na druge ljude(ljubav,ljubomora,zavist,mrznja,prezir) 5.)emocije vezane za procenjivanje sveta i naseg mesta u njemu (humor,estetska osecanja,cudjenje,divljenje,usamljenost) 6.)raspolzenja(timija)-relativno trajno i konstantno stanje nasih osecanja. -Osecanja mogu biti elementarna i kompleksna.Elementarna osecanja rezultat su culnog zadovoljstva-nezadovoljstva,odnosno neprijatnosti i prijatnosti a kompleksna osecanja nazivaju se emocijama. -U toku emocionalnih dozivljavanja nastaju promenu u radu unutrasnjih organa(krvotok,varenje,disanje),zatim karakteristicni izrazajni pokreti lica(mimika),tela(pantomimika) i glasa(vokalna mimika). RAZVOJ EMOCIJA -Dete pri dolasku na svet ne donosi sve emocije vec se one sticu tokom razvojaucenjem.Smatra se da su primarne emocije uslovljene nasledjem.a da se ostale sticu ucenjem. -Katarina Bridzes je posmatrala razvoj emocija kod dece od nekoliko dana pa do druge godine.Ona je ustanovila da se kvalitativno nove emocije javljaju uvek istim redosledom,iako se ne javljaju kod sve dece na istom uzrastu.Postojanje ovog istog redosleda sugerise ucesce faktora sazrevanja.Posle rodjenja javlja se prvo opste i difuzno stanje uzbudjenosti.Iz tog stanja postepeno se izdvajaju posebne emocije.Na uzrastu izmedju 1-3 meseca izdvajaju se dve emocije-opste stanje neprijatnosti i opste stanje prijatnosti.Vremenom iz njih se izdvajaju ostale emocije.Iz opsteg stanja neprijatnosti izdvajaju se:osecanje gneva,gadjenja i straha(3-6 meseca) i ljubomore(12-18 meseci).Iz opsteg stanja prijatnosti izdvajaju se: ponos,ljubav(6-18 meseci) i radost(18-24 meseca).Decije emocije su intenzivne ali kratkotrajne i prolazne .Danas se smatra da je izrazavanje primarnih emocija genetski programirano ,ali iskustvo stilizuje i modifikuje emocionalne izraze.

KLASIFIKACIJA OSECANJA -Strah-intenzivno osecanje velike napetosti i razdrazljivosti,koji se javlja kao reakcija na odredjenu realnu ili imaginativnu realnost.

22

-Anksioznost-iscekivanje nesrece ili uzasa.Opasnost je intrapsihicka,u nesvesnom delu psihe.Anksioznost je reakcija uzbune da bi nesto moglo prodreti u svest.Anksiozna osoba moze reagovati stuporom ili psihomotornim nemirom i agitacijom.Anksioznost moze biti neuroticna i psihoticna.Stah koji nije vezan za objekat nazivao lebdeci(difuzni)strah.Iracionalni(neuroticni) strahovi koji su vezani za odredjene objekte nazivaju se fobijama(na primer:klaustofobija,agorafobija...) -Uzas-je strah maksimalnog intenziteta. -Gnev,srzba ili bes-reakcija kao odgovor na ometanje i zadovoljenje nasih motiva i osujecenje nasih ciljeva. -Raptus-intenzivni,impulsivni izliv emocija.U takvom stanju osoba odluta(fuge),a moze i da pocini zlocin(ubistvo) ili samoubistvo. -Agitacija-stanje psihicke eksitacije,promenljivog intenziteta,praceno poremecenim psihomotornim ponasanjem,emocionalnom hiperaktivnoscu,pometnjom,gubljenjem kontrole. -Radost-emocionalan satisfakcija posle postignutog cilja. -Zalost-reakcija na gubitak objekta vaznog za licnost -Culna osecanja-osecanja koja prate culne utiske(osecaj bola pracen je neprijatnoscu). -Sentiment-emocionalni engram -Estetska osecanja-su proizvod ocenjivanja necega.o su osecanja lepog,postovanja... -Egzaltacija-psihomotorna uzbudjenost,a ekstaza je emocija neizmerne srece,blazenstva i bozanstva. -Patoloske ekstaze-odlikuje apsolutna nepomicnost,culna neosetljivost,uzvisena radost i tvrdnja osobe da je dosla do natprirodnog unutrasnjeg iskustva. OTKRIVANJE EMOCIJA -Telesne manifestacije:crvenilo lica pri stidu,bledilo pri strahu,promena ritma disanja,pulsa,krvnog pritiska,snizenje otpora koze na galvansku struju. -Jungov test-bazira se na brzom asociranju ispitanika kome se govore reci i trazi odgovor.Postoje indiferentne i diferentne reci.Kod reci koje imaju simbolicko znacenje za ispitanika(tj izazivaju odredjene emocije) javice se produzeno reakciono vreme. -Poligraf-registruje periodicne promene u srcanom ritmu,disanju i elektrofizioloskim manifestacijama,kao i u radu znojnih zlezda. -Projektivni testovi TEORIJE NASTANKA EMOCIJA 1.)Dzems-Langeova teorija-prema njima sema nastajanja emocija je:nadrazi se receptor(vidim medveda),zatim dolazi do reagovanja perifernih organa(suva usta,drhtanje..),zatim ti somatski znaci izazivaju emociju(plasim se medveda). 2.)Kenon-Bardova(talamicka) teorija-Prema toj teoriji,kada dodje do nadrazaja receptora dolazi do slanja informacija u korteks i talamus.Tada kora prestaje da inhibira subkortikalne centre(talamus),i talamus reaguje jednim od emocionalnih ponasanja tako sto salje periferiji impulse. 3.)Mek Linova teorija-smatra limbicki sistem sedistem emocija.U kori velikog mozga nastaje zauzimanje emocionalnog stava.U njoj ne dolazi do dezinhibicije diencefalona kako su mislili Kenon i Bard vec dolazi do aktivacije obrazaca u diencefalonu.

RASPOLOZENJA Raspolozenje je trajno i ravnomerno stanje osecanja i ono zavisi od temperamenta licnosti. Temperament je dispozicija za nacin emocionalnog reagovanja i to je uredjeno. Npr. hipomanicne osobe to nije patologija stalno su vesele; subdepresivne osobe; flegmaticne;

23

kolerici impulsivni... To je sve deo temperamenta.Raspolozenja su manje intenzivna emocionalna stanja,koja traju duze,ravnomerna su i izraz su vitalnih osecanja.Raspolozenja zavise od stanja vegetativnog nervnog sistema,endokrinog aparata,unutrasnjeg fizioloskog sklada(odsustvo bolova i bolesti),spoljnjih(nekada i klimatskih) faktora i drugih mnogobrojnih razloga.Sinonim za raspolozenje je timija.Regulisanje raspolozenja vezano je za odgovarajuce centre u medju mozgu i poznato je kao timicka funkcija.Pojacano raspolozenje je hipertimija,a snizeno ili ugaseno hipotimija ili atimija.Svi poremecaji raspolozenja nazivaju se distimije. AFEKTI Afekat je kratkotrajno, vrlo intenzivno stanje osecanja, praceno & somatskim (telesnim) manifestacijama. Npr. afekat straha sirenje zenica, suva usta... -Afekti deluju skoro na sve psihicke funkcije i smanjuju svesnu kontrolu postupaka.Remeteci logicno misljenje afekat izaziva rigidan misaoni tok,nekriticnost,odsustvo plana u intelektualnoj delatnosti.Afekat na svest deluje dvojako:ili popravlja stanje svesti(somnolentni se budi pod dejstvom jakog afekta) ili izaziva suzenje ili gubljenje svesti. -Afekat ima sintimno i katatimno dejstvo.Pod sintimnim dejstvom se podrazumeva mehanizam koji ne dozvoljava da neki drugi afektivni sadrzaji izmene opste raspolozenje(tuga izaziva iscekivanje pesimistickog ishoda). Katatimno dejstvo ogleda se u nesposobnosti objektivnog zakljuciovanja u situacijama koje su intenzivno obojene(zaljubljeni). Strah & anksioznost su bazicna podloga za razvoj patologije. Zdravi nacini odbrane obraditi razlog za strah. Iz stalnog trpljenja anksioznosti & straha moze se razviti patologija (fobije, prisile, depresija, anksiozne neuroze...). Karakteristike afekta su: 1. projiciranje (projektovanje) afekta premestanje sopstvenog stanja na druge ljude 2. iridacija afekta afektivna fiksiranost za neku osobu (prva asocijacija zbog imena) koju prosirujemo na nekog drugog, ko joj je slican (sirenje afekta) 3. abreakcija afekta praznjenje afekta,posle cega nastupa olaksanje 4. intelektualna (racionalna) obrada afekta 5. potiskivanje afekta Zasto su vazni afekti? Jer, afekti uticu na: misljenje pojava precenjenih ili sumanutih ideja svest suzenje svesti u afektu (kod elgrantnih pacijenata) paznja rasejanost, zaboravljanje pod dejstvom afekta percepcija pamcenje falsifikovana osecanja nagoni afekat moze da blokira nagon volja depresija (smanjenje volje) Tipovi reakcija kod stresa mogu biti: 1. bezanje 2. borba 3. zamrzavanje

POREMECAJI EMOCIJA

24

kvantitativni poremecaji emocija: 1. depresivno raspolozenje povlacenje u sebe, potistenost, pad vitalnih dinamizama, nesanica, gubitak apetita, opsednutost crnim mislima, usporenost misaonog toka, beznadeznost i bespomocnost. 2. manicno raspolozenje poviseno osnovno raspolozenje; hipotenacitet hipervigilna paznja; ubrzan misaoni tok i psihomotorika euforija ekstremna veselost,pracena pojacanom psihomotorikom i pojacanim impulsom za govorenjem(logoreja) 3. apatija pad raspolozenja; stanje utucenosti i ravnodusnosti. Podseca na depresiju, ali nedostaje tuzno raspolozenje (karakteristicno za depresiju), vise se oseca praznina i bezvoljnost.; shizofrenija, ostecen frontalni rezanj i masovno ostecenje mozdanog tkiva, rekovalescencija 4. emocionalna labilonost stanje lako promenljivog raspolozenja. Lako se oneraspolozi, jos lakse razvedri i razveseli. emocionalna inkontinencija do karikature pojacana labilnost 5. patoloska razdrazljivost(reakcija kratkog spoja) brzo i violentno (nasilno) reagovanje na mali povod mrzovoljom i odbojnoscu; epilepsija, psihopatija 6. amotivacioni sindrom-razvija se u slucajevima zloupotrebe psihoaktivnih supstanci(kod kanabisa i hasisa,na primer) 7. produzeni afekt-afekt duzeg trajanja i otporan na dejstvo novih situacija i dogadjaja.Srece se kod epilepticara i psihopata. 8. afektivna krutost-karakterise usporena izmena afektivnog tona.Emocionalno otudjeni,sizofreni bolesnici tesko se uklapaju u novonastale situacije. 9. afektivna ambivalencija-istovremeno postojanje dva suprotna osecanja-ljubavi i mrznje na primer. kvalitativni poremecaji emocija: -Kvalitativni poremecaji afekta karakterisu se neodgovarajucim afektivnim odgovorima na stimuluse iz spoljasnjeg sveta.Znak su ozbiljnih psihickih poremecaja celokupne licnosti. 1. afektivna inverzija obrt afektiviteta; shizofrenija. Izrazava se kao: a. paratimija osecanja suprotna karakteru drazi (na radosnu vest reaguje neraspolozenjem i obratno) b. paramimija nesklad subjektivnog raspolozenja i afektivnog izraza (tuzan bolesnik se smesi i obrnuto) 2. defekt emocionalne rezonance Najcesce su poremecaji kvantitiativni. Kvantitativni poremecaji najcesce pripadaju nepsihoticnoj psihopatologiji, a kvalitativni poremecaji pripadaju psihoticnoj psihopatologiji.

VOLJA
Volja & svest su posebne f-je. Na kraju ih proucavamo zbog evolutivnog toka coveka kao bica, jer se covek razlikuje od zivotinja bas po volji & svesti . Sve ostale f-je na odredjeni nacin mogu da se vide i kod drugih zivotinja. Volja & svest obelezavaju ljudski (coveciji) rod. I zivotinje pokazuju neku vrstu motornog ponasanja koje moze da pokazuje volju. To ponasanje je vezano za bezuslovne, instinktivne radnje. Deo f-je volje zivotinje mogu da manifestuju, ali svest nemaju. Tesko je definisati ove termine pa zato postoje razlicite definicije. Podela voljne aktivnosti: 1. voljna (trenutno se bavimo ovim) 2. nevoljna usko vezana za instinkte, motive, nagone

25

Osnovna karakteristika odrasle osobe je sposobnost da prigusi, odlozi, odbaci, potisne neke svoje zelje, motive, pa i akcije. Zato je volja usko vezana za svest. Covek ne bi mogao ovo da odlozi da nema svest. Volja & svest se uslovljavaju. Volja je osobina svesti, onog svesnog ja. Tako je volja najmladja f-ja. -Volja je psihicka funkcija koju mnogi autori ne priznaju,smatrajuci da se volja svodi na druge psihicke funkcije,najcesce na kombinaciju intelektualnih i emocionalnih funkcija. -Definicija:volja je sposobnost izbora cilja i sposobnost organizacije realizacije anticipiranog(ocekivanog) cilja. -Jaspers govori o volji i voljnim radnjama samo u slucajevima kada se dozivi izbor ili odluka.U protivnom javlja se osecanje da smo savladani,na nesto naterani ili se odigrava jedna slepa,nuzna bioloska radnja bez ikakve volje. -Mnogi osporavaju pojam slobodne volje.Prema njima na izbor cilja voljne radnje uticu drugi motivi.Slobodna volja bi se manifestovala kao sposobnost da se odbranimo od prvog motiva ili nezeljenih motiva. -Akcije koje se preduzimaju na osnovu svesno i namerno izabranih ciljeva nazivaju se voljnim radnjama.Volja dolazi do izrazaja upravo u voljnim radnjama.Njima covek ostvaruje ciljeve koje je prihvatio kao svrhu akcije.O voljnoj radnji se govori kada postoji: 1.)dozivljaj potrebe 2.)zamisljanje i predvidjanje cilja kojim se ona moze zadovoljiti 3.)svesno nastojanje da se prihvaceni cilj ostvari -Voljne radnje se razlikuju od refleksnih,kompulsivnih i automatskih aktivnosti .Kod refleksne aktivnosti kao sto je suzavanje zenice usled pojacane svetlosti,nema dozivljaja potrebe ni cilja.Kod kompulsivnih radnji kao sto je stalno pranje ruku kod opsesivnokompulsivnih neuroticara,nema dozivljaja odluke.Automatizovane radnje kao sto su na primer pisanje i hodanje,koje su bile nekada svesne radnje,ne sadrze vise ni dozivljaj potrebe ni izbora cilja,ni nacina izvrsenja aktivnosti. -Sistem voljnih radnji naziva se delatnoscu.Na primer delatnost fabrickog radnika se sastoji iz vise radnji-dolazak u fabriku,priprema masina i alata za rad,njihovog koriscenja za izradu odredjenih predmeta,proveravanje kvaliteta proizvedenih predmeta. -Voljne radnje mogu biti jednostavne i slozene.Jednostavne su one kod kojih se na dozivljaj potrebe neposredno nadovezuje javljanje,prihvatanje i ostvarivanje cilja kojim se potreba zadovoljava.Na primer:covek oseca glad i uzima hranu sa stola. Slozene su one voljne radnje kod kojih se bira izmedju vise motiva,vise zamisljenih ciljeva,a cesto i nacina njihovog ostvarivanja. -Sastavni deo voljne radnje je odluka.Pod tim se podrazumeva dozivljaj prihvatanja odredjenog cilja kao svrhe akcije-dozivljaj samog sebe kao uzroka preduzimanja akcije. -Volja bi bila energija koju svesno ja ulaze da bi realizovalo sopstvene zelje.Voljna radnja je svesna radnja.Ona podrazumeva svest o cilju koji se zeli ,o mogucnosti i nacinu ostvarivanja cilja,prihvatanje odredjenog cilja i akciju na realizaciji cilja voljne radnje.U svim ovim fazama mogu da postoje poremecaji koji osujecuju zavrsetak voljne radnje.Poremecaji mogu biti u fazi donosenja odluke,kao i u fazi organizovanja odluke.Subjekt cesto nije u stanju da prihvati odredjeni cilj i da donese odluku-tada je rec o konfliktnim situacijama.Prema Kurtu Levinu(gestaltisti) postoje tri glavna tipa konflikata: 1.)konflikt dvostrukog privlacenja-kada covek treba da se opredeli za jedan od dva privlacna cilja. 2.)konflikt dvostruktog odbijanja-kada covek dodje u situaciju da mora uciniti jednu od dve neprijatne stvari(od dva zla treba izabrati manje)-pod takvim okolnostima ljudi ponekad beze iz situacije na primer beze u bolest,koja ce ih uciniti nesposobnim,neodgovornim,neuracunljivim.(na primer-ratne neuroze) 3.)ambivalentni ili konflikt privlacenja i odbijanja -kada prema jednom istom objektu(osobi) postoji istovremeno i privlacenje i odbijanje(suprotna,ambivalentna osecanja).Ovo moze da bude najtezi tip konflikta.Na primer-ambivalentni stav decaka prema ocu koga i voli i mrzi.

26

-Za izvodjenje svih, i jednostavnih pokreta i slozenih akcija, potrebno je svesno angazujemo i usmerimo psihicku i motornu aktivnost u odredjenom pravcu tj. da izvrsimo voljni akt. Definicija volje: - volja se shvata kao kao jedna od osobina svesti (svesnog ja) to je najmladja f-ja - volja je energija svesnog ja koja se ulaze u realizaciju svesne zelje i njom svest koci odbacuje nase neprihvacene zelje - volja je svesna aktivnost i jedna od manifestacija svesnog ja. Ona je eneretska kategorija i predstavlja snagu koju svesno ja investira u odbacivanje ili u realizaciju snazne zelje. Kako nastaje volja? U svesti se javi zelja (instinktivna, motivisana), potreba da se nesto odredjeno uradi. Da li smo uvek svesni zelje, potrebe? Nekada smo svesni svoje potrebe a nekada ne! Razlog neostvarene (neosvescene) zelje ??? drugim delom je svesno. Zelja moze da bude rezultat nagona (vitalnih & socijalnih). Ona moze da je usaglasena sa motivima koje mi imamo. Konflikt motiva moze biti: 1. van nas socijalno uslovljen To stvara napetost, jer ne mozemo da odlozimo (svesno ja). 2. unutar nas Ako nasa moralnost (nad ja) napravi zapreku onda je to mnogo ozbiljnije. Postoji borba da svladamo konflikt nasih motiva. Tu ne dozvoljavamo sebi (depresija snazno nad ja). Super ego dolazi u jake konflikte ???. Upornost & doslednost su kvalitativna obelezja normalne volje. POREMECAJI VOLJE Poremecaji volje mogu biti i razvojni fenomen (npr. bezvoljnost u adolescenciji mrzovoljni smo). To se tesko leci i tesko se iz toga izlazi. Puno gresimo ako mislimo da neko drugi to treba da uradi za nas. Pritisak roditelja moze da izazove jos gore efekte. Potrebno je mobilisati energiju Znaci motiv (snaga motiva, odnosno nase zelje) da izadjemo iz ove situacije. Poremecaji volje zbog pada voljne aktivnosti: 1. gubitak a. kod ocuvane svesti - nemanje motiva, zelja, instinkata nesto koci; - snazan afekat (npr. zaljubimo se) sve mozemo afekat moze biti i podsticaj b. kod poremecene svesti Iz bilo kojih razloga, poremecaj svesti znacajno utice na sve ostale f-ja. -U poremecaje voljne aktivnosti ubrajaju se:slabost volje,impulsivni fenomeni i katatoni poremecaji. SLABOST VOLJE 1.)Hipobulija-snizenje voljnih dinamizama.Moze nastati u fizioloskim i patoloskim uslovima. a.)fizioloski uslovi-nesanica,umor b.)patoloski uslovi-psihicki poremecaji ili deficit inteligencije

27

-Snizenje i gasnje voljnih dinamizama nastaje zbog apatije,nesposobnosti izbora,nedoslednosti ciljeva,gasenja svih motiva ili stremljenja(anhormija),kao i zbog potiskivanja radi prevazilazenja intrapsihickog konflikta. 2.)Sugestibilnost-pasivno i cesto nekriticno prihvatanje tudjih naloga i ideja bez predhodne intelektualne procene o njihovoj logickoj svrsishodnosti.Sugestibilne osobe su:deca,emocionalno nezrele licnosti,oligofrene ili dementne osobe kao i psihicki obolele osobe. 3.)Abulija-gasenje voljnih podstreka usled emocionalnih poremecaja licnosti.To su po pravilu bezvoljne licnosti,psihopate,neuroticari,depresivni pacijenti i neki somatski bolesnici.Abulija se manifestuje slaboscu i usporenoscu volje pri prelasku sa zamisli,ideje ili zelje na akciju.Pri tome je sacuvana logicka i svesna ideacija. 4.)Apragmatizam-voljne aktivnosti su poremecene,pri cemu je sprecena realizacija koordinisanih aktivnosti.To je tzv produzeno nedelanje. 5.)Ambitendencija-nesposobnost izbora izmedju razlicitih,suprotnih motiva,a moze biti pracena ili izazvana afektivnom ambivalencijom. IMPULSIVNI FENOMENI -Impulsivne radnje ili postupci su nametnuti,neobuzdani fenomeni koji se odvijaju van procesa misljenja.Osoba ih je svesna ali ne uspeva da se od njih odbrani.Istovremeno sa pojavom impulsa javlja se i neodoljiva potreba da se on zadovolji.Osoba se nalazi u tzv zacaranom krugu-gde impulsivna zelja stvara napetost,od napetosti se brani praznjenjem i dozivljavanjem olaksanja,ali ubrzo dolazi do kajanja i osecanja krivice sto se impulsu podleglo i ponovo se krug obnavlja i prekida na isti nacin.Postoje mnogi primeri impulsivnih fenomena,jedan od njih je i kleptomanija-prisilna kradja. -Impulsivnost se moze usmeravati ka: 1.)objektima-seksualni,ubilacki,samoubilacki,kriminalni,destruktivni,autodestruktivni 2.)bezanju-dromomanija 3.)kradji-kleptomanija 4.)izazivanju pozara-piromanija 5.)toksikomanijama -Impulsivne radnje i postupci opisani su kod: epilepticara,psihotocnih,umno zaostalih osoba,psihopata ili su posedica organskog oboljenja mozga. KATATONI POREMECAJI -Ovi poremecaji su brojni,napadni i po svojoj fenomenologiji,nametnuti licnosti,ne podlezu misaonoj cenzuri,ali je svest pored toga najcesce bistra. 1.)Katalepsija-nepotrebno i prolongirano zadrzavanje nametnutog ili spontano zauzetog polozaja(katalepsis-ukocenost).Pacijenti ispoljavaju vostanu savitljivost,pa im mozemo modelovati polozaje tela koji oni dugo zadrzavaju bez vidnih znakova umora-uglavnom leze u vazduhu(fenomen psihickog jastuka). 2.)Katatonija-pacijent je skamenjen,nedostupan,poput kipa,kao mrtav.Dominiraju:negativisticka aktivnost(otpor),pasivnost,vostana fleksibilnost,plasticno modelovanje,sugestibilnost.Moze se javiti mimetizam,gde se bez predhodnog naredjenja oponasaju tudji govor,mimika,pokreti.Ove faze mogu biti naglo prekinute ispadima:stuporom ili napadom besa,eksplozivnom turbulencijom,impulsivnim nasiljem,kricima,ponekad i trajnim mutizmom kao vrlo akutnim izrazavanjem gneva. -Kod katatonije rec je o veoma dubokoj disocijaciji psihomotorne aktivnosti.Moguca je snazna psihicka aktivnost-halucinacije,ideje,uticaj,samooptuzivanje. -Ovi fenomeni se ispoljavaju kod- sizofrenije,infekcija i intoksacija CNS,patoloskog pijanstva,koriscenja hasisa,LSD-a kao i kod tumora mozga i ostecenja CNS . 3.)Eho-fenomeni-manifestuju se besmislenim ponavljanjem tudjih reci( eholalija),tudjih pokreta(ehopraksija) i tudje mimike(ehomimija).U slucajevima kada obolele osobe

28

ponavljaju radnje koje vide koristi se naziv- ehopatija.Kod osoba kod kojih se javljaju ovi fenomeni doslo je do gubljenja granica vlastitog ja. 4.)Negativizam-manifestuje se u pasivnoj formi(kada bolesnik ne izvrsava naloge) i u aktivnoj formi(kada bolesnik postupa suprotno od datog naloga). -Pasivni negativizam ispoljava se inertnoscu,a aktivni-agresivnom opozicijom.Zapazaju se jos i krutost drzanja,mutizam,odbijanje hrane,zadrzavanje akta uriniranja i defekacije. 5.)Mutizam-predstavlja odbijanje verbalne komunikacije bolesnika(ne govori ili sapuce po koju rec).Nastaje u sklopu negativizma i katatonog stupora,moze biti izazvan imperativnim halucinacijama koje bolesniku zabranjuju da govori,ili je jedan od simptoma depresije.Centri za govor i govorni organi nisu osteceni. 6.)Stereotipije-predstavljaju degradaciju mimike,gesta i stava.Takvi bolesnici zauzimaju isti polozaj ili ponavljaju iste pokrete.Postoji stereotipija drzanja,mesta(uvek zauzima isto mesto),govora(uvek govori isto),muzicka stereotipija(pacijent svira ili zvizduce istu melodiju). 7.)Maniniriranost i bizarnost-predstavljaju upadljiva izrazavanja i ponasanja koja postaju bizarna.Manirizam je odsustvo prirodnosti u komunikaciji i ponasanju.Odlikuje se verbalnom teatralnoscu,izvestacenoscu,neprirodnom gordoscu,nadmenoscu,fasadnom maskom javne ili zeljene licnosti kao zamenom za nedostatak nekog sopstvenog imidza. 8.)Stupor(neosetljivost,tupost)-predstavlja nagli prestanak intelektualnih,afektivnih i timickih manifestacija,pracen bezvoljnoscu(abulija).Nastupa maksimalna motorna inhibicija pokreta.Pacijent ne reaguje ni na vrlo bolne drazi,ali opaza sve sto se oko njega desava.Zbog toga nije preporucljivo da neko uvredljivo komentarise izgled i ponasanje bolesnika,jer iz ovog stanja pacijent moze da reaguje agresijom i katatonom uzbudjenoscu.Postoji vise vrsti stupora:epilepticni,sizofreni,depresivni,manicni i histericni.Moze se javiti i kod intoksacija,infekcija i drugih lezija CNS. 9.)Psihomotorni nemir-manifestuje se motornom uzbudjenoscu bolesnika,koji su stalno u pokretu,pokrecu pojedine delove tela,trce,beze,pevaju,svadjaju se ili grde.Javlja se kod bolesnika u delirijumu,agitiranoj depresiji,sizofreniji...

SVEST
Svest predstavlja celinu trenutnog dusevnog zivota. -Prema Jasperu,svest ukljucuje tri momenta: 1. realna prisnost dozivljaja(nasuprot spoljasnjosti istrazivanih bioloskih zbivanja) 2. razdvajanje subjekat-objekat(subjekt je usmeren na predmete koje opaza,predstavlja,zamislja) 3. svest o samom sebi(samosvest) -Tokom svog bioloskog,istorijskog i socijalnog razvoja covek se odvojio od zivotinje svojom svescu,koja se smatra najvisim oblikom psihickog zivota.Materijalni svet koji nas okruzuje deluje na nasa cula(pa tako i na nas mozak).Taj materijalni svet oko nas ne odrazava se kao fotokopija u nasoj sveti,vec prema tom svetu nasa svest ima svoj stav.Svest omogucava da se psihicke funkcije mogu odvijati nesmetano i u potpunosti. -Stanje budnosti je podloga sveukupne aktivnosti CNS,cime je omogucena integrativna aktivnost mozga.Ta integrativna aktivnost mozga obezbedjuje da sve psihicke funkcije funkcionisu povezano u sistemu koji i cini nasu svest. -Svest je jedina ljudska f-ja koja postoji samo kod coveka. Preduslov za svest: covek je u budnom stanju. Svest konstatuje postojanje svih ostalih f-ja. Treba razgraniciti pojam svesti od svesnosti. -Svest kao najvisa saznajna psihicka funkcija obezbedjuje jedinstvo funkcionisanja psihe,konstatuje odvijanje psihickih funkcija,obezbedjuje dozivljaje sopstvenog identiteta i integriteta,manipulise energijom nagona i emocija,donosi sudove o sopstvenom ponasanju...

29

-Svest u klinickom smislu se definise kao sposobnost orijentacije subjekta prema sebi i drugim licima(auto-psihicka orijentacija i alo-psihicka orijentacija),u prostoru i vremenu(spacio-temporalna orijentacija). -Pored svesti psihicki zivot se sastoji i od nesvesnog dela psihe.S.Freud se prvi bavio sistematskim proucavanjem nesvesnog dela psihe. On je do objasnjenja za psihopatologiju dosao otkricem postojanja nesvesnog aparata i nesvesnih psihickih procesa,koji su i ako van svesti,bitno uticu na psihicki zivot. Mi funkcionisemo na 2 nivoa.Psihicke smetnje su posledica potisnutih neprijatnih dozivljaja koji se nalaze u nesvesnom delu psihe,kao i nezadovoljnih nagona.. Frojd je svoju teoriju prosirio na svakodnevni zivot (omaske). Krucijalno otkrice je bilo tumacenje snova. Snovi su kraljevski put do naseg nesvesnog. Omaske, snovi,... mogu da pomognu u tumacenju & razumevanju naseg nesvesnog. Ova teorija je napravila revoluciju pocetkom XIX veke.Frojdova glavna ideja je da je id(nesvesni deo psihe)sediste nagona Frojd je napravio prvu teoriju licnosti ili mentalnog aparata. Nesvesno je ledeni breg, veliki deo koji je ispod povrsine, a svesno je samo mali deo koji se vidi. Frojd & Brojer su lecili pacijente(katarticki metod) sa histericnim smetnjama.Otkrili su da oni imaju konflikte u nesvesnom. Mislio je da hipnozom moze da resi problem.Ubrzo Frojd shvata sve slabosti hipnoze(ne mogu se sve osobe hipnotisati,simptomi se nekada vracaju ili se menjaju i na taj nacin se ne moze ispitati struktura i svi oni procesi koji ucestvuju u psihickom zivotu). Zato je pokusao sa snovima. Analizirao je snove (cak i sopstvene). Metoda slobodnih asocijacija klijent cuje sebe i kroz analizu snova, omaski... covek saznaje svoje nesvesno.Po Frojdovoj teoriji licnost se sastoji od tri insance: id, ego & super-ego. 1.)Ego(ja)-sastoji se od svesnog dela licnosti(onih dozivljaja koji su u svesti ili koji se mogu lako prizvati u svest),i od nesvesnog dela-oni dozivljaji koji su zbog svoje neprijatnosti potisnuti iz svesti.Ego se nalazi u situaciji da balansira izmedju nagonskih potreba,super ega(savesti) i realnosti. 2.)Id(ono)-nesvesni deo psihe,predstavnik nagonskog zivota.U Id-u se nalaze pored nagona i svi sadrzaji koji su potiskivani od rodjenja.Ovaj deo licnosti je istorijski najstariji i iz njega se tokom evolucije izdvojilo i nastalo Ja(ego).Nagoni poticu iz somatskih izvora a u Idu nalaze svoje prvo dusevno izrazavanje u vidu koji je nepoznat.Taj deo licnosti je nepristupacan,a ono malo sto se o njemu moze saznati,saznaje se pomocu analize snova,omaski i neurotskih simptoma.U idu se nalazi energija koja je potekla od nagona.U tom delu psihe,nema reda niti logike,vec samo stremljenje ka neposrednom zadovoljenju nagonskih potreba.Id se drzi nacela zadovoljstva a ego nacela realnosti.Ono(id) je cuvstveno a Ja razumsko.U idu se odvijaju primarni procesi koji ne postuju razlike,protivurecnosti,vremenske,prostorne i uzrocne odnose,dok Ja raspolaze sekundarnim procesima koji su analiticni,postuju nacela protivurecnosti,kategorije vremena,prostora i uzrocnosti.

30

D IN A M IC K I M O D E L L IC N O S T I S U P E R -E G O = N A D -JA ID E A L -JA E G O -ID E A L

R EA LN O ST

E G O = JA

ID

3.)Super-ego-predstavlja pounutren(interiorizovan) sistem roditeljskih zabrana,naloga,zapovesti,vrednosti,pogleda na lepo,posteno,neposteno,ruzno.Posto je rec o pounutrenju roditelja(zapravo njihovih nad-ja),detinje nad-ja je prenosilac tradcija i kulturnih vrednosti.Odrzavanje moralnosti u jedinki ostvaruje se posredstvom tri funkcije: 1.)samoposmatranje-mozemo posmatrati sopstvene sadrzaje svesti,nasa svest preti kaznom,narocito osecajem krivice makar i na pomisao o delu koje se kosi sa njom. 2.)Ja-ideal-ukazuje na to kakvi bi trebalo da budemo(idealno ja). 3.) savest-moralana savest,moralni sudija(internalizovana vaspitanjem,usvojen sistem vrednosti i normi,kao i sopstvenih vrednosti koje smo izgradili tokom zivota). Super-ego je uglavnom nesvesna formacija(energiju dobija iz id-a). I ako je nad-ja kruto, strogo, ako pritisne ja moze doci do depresije. Iz socijalnog polja takodje dolazi pritisak na ja. To su zahtevi sredine od pojedinca. Zahtevi ida su cesto neprihvatljivi i za ja, a kamoli za nad-ja i sredinu, a mi moramo da ih realizujemo. Mehanizmi koji stite ja od pritiska su mehanizmi odbrane. Oni imaju veliku ulogu u patologiji, ali i u razumevanju i tumacenju nasih postupaka. MEHANIZMI ODBRANE -Frojd je mehanizmima odbrane pripisao funkciju da u slucajevima prenaglasene anksioznosti iskrivljuju,falsifikuju ili poricu stvarnost.Deluju u nesvesnom delu psihe.To su postupci kojima se covekovo ja brani od ugrozavajucih spoljasnjih opasnosti i od sopstvenih neprihvatljivih zelja ili osecanja .Mehanizmi odbrane stite samopostovanje licnosti,razresavaju tenziju i obezbedjuju odgovarajuce funkcionisanje licnosti.Zadatak

31

mehanizama odbrane je ocuvanje i funkcionisanje psihodinaskog sistema tj odbrana od prodora u svest nagona cije bi zadovoljenje(ili samo prisustvo u svesti)moglo ugroziti integitet licnosti. -Prema Fenihelu mehanizmi odbrane su manevri koje ja koristi protiv nagonskih pulzija,antiinstikata koji postoje u super egu,kao i protiv neprijatnih percepcija i afekata. -Odbrane ja dele se na uspesne odbrane(koje prekidaju sve potisnute pulzije) i neuspesne odbrane(koje zahtevaju ponavljanje i produzavanje procesa potiskivanja da bi sprecile erupciju potisnutih pulzija). -U odnosu na zrelost mehanizmi odbrane se dele na cetiri grupe: 1.)narcisticke odbrane(kod psihoza)-negacija,projekcija,distorzija realnosti. 2.)nezrele odbrane(kod karakter neuroza) projekcija,sizoidno mastanje,introjekcija,skretanje na sebe,hipohondrijska preokupiranost,agiranje,regresija,somatizacija,blokiranje. 3.)neurotske odbrane intelektualizacija,izolacija,poricanje,racionalizacija,potiskivanje,premestanje,reaktivna formacija,seksualizacija,eksternalizacija,disocijacija. 4.)zrele odbrane-sublimacija,altruizam,svesna kontrola,anticipacija,humor,asketizam. -Najcesci mehanizmi odbrane: 1.)Introjekcija je simbolicko uvlacenje u sebe,unosenje objekta,razaranje objekta,koji prestaje da postoji.Za razliku od odentifikacije koja obuhvata celu licnost,introjetovani objekat ostaje strano telo za nase ja.Primer:tugovanje u kome postoji pokusaj zadrzavanja izgubljenog objekta.Depresivna osoba preuzima grehe osobe koje je izgubila. 2.)Identifikacija-u procesu sazrevanja dolazi do usvajanja osobina licnosti koje su predmet divljenja i ljubavi.Modeli identifikacije mogu biti i vrednosti sadrzane u grupnoj kulturi.Osecanje licnog neuspeha moze se ublaziti identifikovanjem,poistovecenjem sa nekom drugom osobom ili grupom.Uspeh svog razreda,skole,fudbalskog kluba,nacije oseca se kao svoj,te se na taj nacin dozivljava prijatno osecanje uspeha i vrednosti.Cesto se neuspesni roditelji identifikuju sa svojom decom,te neizivljene sopstvene ambicije pokusavaju da nadoknade njihovih uspehom.Postije sledece vrste identifikacije: a.)identifikacija sa voljenom osobom-smanjuje se strah od odvajanja ili napetost zbog neprijateljstva b.)identifikacija sa izgubljenim objektom-da bi se ponistio ili umanjio gubitak c.)identifikacija sa agresorom-poseban oblik odbrambene identifikacija-dete koje se oseca ugrozeno od oca dobija njegove karakterne crte,postaje mu slicniji,pa otuda ima vise sansi da mu se dopadne.Srece se i kod logorskih zatvorenika. 3.)Projekcija- je mehanizam pomocu koga se sopstvene potisnute i skrivene zelje i motivi pripisuju drugima.Ponekad se covek moze najbolje proceniti na osnovu njegovih sudova o drugima,jer se u njima projektuje njegova skrivena priroda.Primer:za zlog i nepoverljivog coveka skoro svi drugi ljudi su sebicni,zli i proracunati. 4.)Projektivna identifikacija-projekcija razdvojenih delova ja u drugu licnost.Ovaj mehanizam koriste paranoidne osobe.Agresivnost i neprijateljstvo se vide kod drugih a ne vide u sebi. 5.)Negacija-je poricanje,neprihvatanje neprihvatljivih sadrzaja.Sustina ovog mehanizma je u psihickoj odbrani od spoljasnjeg ugrozavanja.Odbrana se sastoji u previdjanju,nezapazanju opasnosti,u negiranju ili odbacivanju opasnosti,nepriznavanju ozbiljnosti situacije.Prema Fenihelu-tendencija da se negiraju bolne senzacije i cinjenice.Negacija je primitivna odbrana.Primeri:dete negira bol zuba,dnevnim mastanjem,sanjarenjem postize se relaksacija,amajlijom se negira strah,dete ne moze da poverue u smrt roditelja,pusac ne uzima u obzir cinjenice o stetnosti pusenja... 6.)Spliting(cepanje) je nezreli mehanizam odbrane.Rascepom dobri i losi objekti drze se razdvojeno.Dobri objekti se introjektuju a losi projektuju.

32

7.)Potiskivanje(represija) je mehanizam odbrane kojim se iskljucuju iz svesti(i smestaju,potiskuju u nesvesni deo psihe),impulsi i dogadjaji koji mogu izazvati u svesti konflikte,anksioznost,iskusenja,samokaznjavanja ili socijalno neprihvacena ponasanja.Na taj nacin sprecava se pojava straha i nastajanje patnje.Potiskivanje je uvek budno i aktivno zato sto potisnuti sadrzaji ne miruju u nesvesnom i treba ih potiskivati.Potiskuju se sadrzaji pre nego sto dodju u svest(primarno potiskivanje) ili polse njihovog boravka u svesti(sekundarno potiskivanje).Nereseni konflikt koji je potisnut,pretvoren je u nevidljivog neprijatelja nabijenog negativnom energijom. 8.)Racionalizacija-posto su pravi razlozi ponasanja potisnuti,covek pokusava da pronadje druge,prihvatljivije,opravdanije razloge svog ponasanja.Pri tome on nikoga ne obmanjuje vec stvarno u njih veruje-inace se to ne bi zvalo mehanizmom odbrane vec lazju i obmanom.Osoba se brani od kritike nad-ja.Postoje dve vrste racionalizacije: a.)kiselo grozdje-osobe kojima je neki cilj nedostizan cesto o njemu govore sa omalovazavanjem b.)slatki limun-vrednost onoga sto imamo se uvelicava. 9.)Sublimacija je najzreliji mehanizam.Sublimacije je proces transformacije energije sirovih i neprihvatljivih nagona u prefinjene,socijalno prihvatljive i cenjene motive.Sirova seksualna zelja sublimira se u osecanje neznosti prema odgovarajucoj osobi ili poetsko osecanje koje podstice umetnike na stvaranje.Snazan agresivni motiv moze biti sublimiran u sportski takmicarski duh,u motivaciju da se postane hirurg itd..Sublimira se najcesce inverzni i perverzni libido.Postize se deseksualizacija cilja i objekta.Frojd je smatrao da kultura nastaje kao proizvod sublimacije erotskih impulsa. 10.) Kompenzacija-zamena osujecenog motiva lakse ostvarljivim.Primeri:zena koja ne moze da ima dete,postaje odlican pedagog,usvaja,neguje i voli decu.Izvesni autori ravijaju tezu da osobe malog rasta teze ka postizanju velike vlasti(napoleonski kompleks).Natkompenzacija je upornoscu postignut natprosecan uspeh upravo na polju gdse je osoba hendikepirana. 11.)Sanjarenje-pomocu mastanje se zeljeni cilj ostvaruje. 12.)Intelektualizacija-odbrana od straha.Sve se premesta u sferu misljenja.Intelektualizacija je vid otpora u psihoterapiji. 13.)Regresija-intenzivan strah moze ometati prelazenje u zrelije faze psihoseksualnog razvoja.Problemi mogu dovesti do fiksacije libida na odredjenoj tacki psihoseksualnog razvoja.U regresiji odrasla osoba se vraca na obrazce ponasanja iz detinjstva koji su tada bili normalni.Regresija je normalna u snovima,igri,relaksaciji,tokom seksualnih odnosa.Po Frojdu neuroza je posledica regeresije na infantilnu seksualnost ,a psihoza je najdublja regresija koja dopire do narcistickog stadijuma. 14.)Reaktivna formacija-svesna manifestacija ponasanja koja je u suprotnosti sa nesvesnim tendencijama.Primeri:preterana ljubav majke prema detetu koje nije zeljeno,stidljivost kao zamena za egzibicionizam,prezir i mrznja prema homoseksualcima zbog sopstvenih homoseksualnih tendencija... 15.)Ritual i opovrgavanje-verovanje da ce se ritualom i magijskim putem predupreti zlo.Osoba pribegava ritualima,molitvama,brojanjima i talismanima... 16.)Retrakcija ja-izbegavanje neprijatnih situacija,bezanje od nezadovoljstva.Suzavanjem aktivnosti ili inhibicijom osoba se brani od realizacije zabranjenih impulsa(na primer:ne izlazi na ulicu). 17.)Premestanje-radi praznjenja nagona osoba premesta energiju i potisnutu agresivnost prazni na drugom mestu(vice na stadionu).Fobicar strah od agresije,seksualnog uzbudjenja,unutrasnje opasnosti zamenjuje strahom od spoljasnje opasnosti,koji je socijalno prihvatljiv ili razumljiv. 18.)Izolacija-kidanje,gubitak veze izmedju traumatskog dogadjaja,patogene traume i pratece emocije.Na primer:prostitucija u kojoj sesenzualnost izdvaja iz ostalog zivota... 19.)Konverzija-transformacija konflikat u simptom.Na primer:oduzetost kod histericara. 20.)Odbrane od afekta-nagoni se odbijaju kako bi licnost izbegla patnju,strah ili osecaj krivice.Svaka odbrana od nagona je istovremeno i odbrana od afekta.Afekat se moze projetovati,introjektovati,izolovati ili potisnuti.

33

POREMECAJI SVESTI -Poremecaji koji se manifestuju pogresnim dozivljavanjem sopstvene licnosti pripadaju kategoriji ozbiljnih psihickih poremecaja.To su: 1.)Depersonalizacija-gubitak osecaja integriteta i indentiteta.To je bolesni utisak osobe da se menja,ne lici na sebe,ogleda se ,raspituje se kod drugih,postaje sebi strana.Dozivljaj izmenjenosti je parcijalan ili globalan.Depersonalizaciju odlikuju sledeci simptomi:osecanje stranosti,unutrasnje praznine,sumnje u sopstveni identitet,strah od gubljenja osnova i cilja postojanja,zbunjenost izgledom sopstvenog tela sve do dozivljaja rasparcanosti tela,negiranje postojanja nekih organa,poremecaj percepcije o proticanju vremena.Depersonalizacija je pracena izrazitom anksioznoscu.Moze se javiti u stanjima dugotrajnog umora i lisavanja spavanja.Karakteristicna je kao simptom sizofrenije,depresivno-hipohondrijskog stanja i psihodelicnih stanja(LSD,kanabis...). 2.)Tranzitivizam-poseban oblik depersonalizacije u toku kojeg obolela osoba sopstvene dozivljaje(halucinacije na primer) i postupke prenosi na druge osobe(srece se kod nekih sizofrenih bolesnika). 3.)Cepanje i udvajanje sopstvene licnosti-jos jedan od fenomena depersonalizacije a karakterise ga cepanje i udvajanje sopstvenog ja,koje se ili rascepljeno ili udvojeno dozivljava istovremeno. 4.)Transformacija-je fenomen morbidnog verovanja pacijenta da je on neka druga osoba,zivotinja ili ptica.U trenutcima kada veruje da je on ta druga licnost,ponasa se adekvatno toj osobi. 5.)Likantropija-iluzija o pretvaranju u vuka ili neku drugu zivotinju.Najcesce je kreacija magijskog misljenja ili redje sumanutost likantropske transformacije. 6.)Derealizacija-obicno prateci fenomen depersonalizacije.Obolela osoba dozivljava svet oko sebe nestvarnim,neobicnim,stranim.Takav pacijent zakljucuje da su drugi ljudi cudni i verovatno bolesni.Svi dogadjaji imaju karkter nestvarnih. 7.)Autizam-karakterise poremecen odnos obolele osobe sa spoljasnjim svetom.Najcesce je praceno misljenjem koje anulira(negira) objektivnu stvarnost.Obolela(sizofrena) osoba zivi u svom svetu.U mnogim slucajevima dolazi do gubitka granica ega,kao i do nesposobnosti ega da vrsi selekciju i integraciju utisaka sveta oko sebe,sto se najcesce pojavljuje kod tzv kosmickog ludila. kvantitativni poremecaji svesti 1. somnolencija patoloska pospanost.U stanju pomucene svesti pacijent je usporenog psihomotiliteta,shvatanja i rasudjivanja.Budi se radi svojih fizioloskih potreba. Ponasa se pospano, apaticno, inertno. Percipira samo jace senzorne drazi. Tesko vezuje paznju za neki objekat. Nesigurna vremenska i prostorna orijentisan. Etiologija: trovanje ugljen monoksidom, intrakranijalnei tumori, obimna krvarenja, velike doze sedativa i neuroleptika, dugotrajna nesanica, dug i naporan fizicki posao. 2. sopor je tezi oblik pomucenja svesti,iz kojeg je pacijenta moguce probuditi jakim,bolnim drazima. Tesko se uspostavlja verbalna komunikacija. Vremenska i prostorna dezorijentacija. Poremecen je kontinuitet svesti tako da postoji amnezija ili fragmentarno secanje za period sopora. 3. koma najtezi oblik; To je prestanak budnog stanja. Nereagovanje na nocioceptivne drazi.Dolazi do gubitka fizioloskih refleksa i motorike(arefleksija i adimanija).Ugaseni su miotaticki i reflex zenica na osvetljenje. Potpuno je prekinut kontinuitet svesti. Etiologija: traume, intoksikacije, vaskularni indenti, metabolicki poremecaji, obilna unutrasnja i spoljasnja krvarenja. kvalitativni poremecaji svesti 1. konfuzno-oneiroidno stanje ovo stanje ima dosta zajednickog sa snom. Izazivaci: najcesce organski uslovljeno, mada moze biti i reakcija na stresnu situaciju,

34

2.

3.

4.

5.

toksikoinfektivna ostecenja CNS-a, kao predstadijum u razvoju delirijuma. Nesigurna orjentacija. Smetenost, zbunjenost, teze prepoznavanje ljudi i objekata (zato cesto zaluta), nesigurnost, neizvesnost (sve ovo osnova za fluidne nesistematizovane i prolazne ideje odnosa), naglasena sugestibilnost, labilan afekat, ostecena kriticka moc.Javljaju se raznovrsne vrste halucinacija,cesto pracene sumanutim idejama prolaznog karaktera,nalik su na snove.Osoba funkcionise kao da je u snu,nepotpuno je i nesigurno orijentisana,uplasena,ne prepoznaje okolinu. delirijum ili delirantni sindrom (dezorijentisamo sumracno stanje) osnovni sindrom akutnog mozdanog sindroma (koji se javlja kao propratna pojava nekog organskog poremecaja). Simptomi: prostorno-vremenska i auto-psihicka (prema sebi) i alo-psihicka (prema drugima) dezorijentisanost, culne obmane (iluzije i halucinacije po pravilu neprijatnog sadrzaja), strah, psihomotorna uzbudjenost (kao delom izraz opste intoksikacije, a delom povezana sa culnim obmanama brani se, bezi od nemani napada ljudi i zivotinja). Potpuna ostecenost paznje i shvatanja. Potpuna amnezija za period delirijuma. Svest obezbedjuje ocuvan odnos prema sebi, drugima, vremenu & prostoru. Etiologija moze biti razlicita: posledica trauma mozga, intoksikacija ili infekcija (alkohol, upotreba supstanci), arterioskleroticnih promena (senilni delirijumi). - delirijum alkoholnog tipa Postoje razliciti stadijumi u razvoju alkoholizma, pa se tako delirijum javlja u toksikomanskoj fazi, ili posle prestanka pijenja ili u toku pijenja. Javlja se psihomotorni nemir, a takodje i opticke halucinacije halucinacije malih zivotinja (konci i zice) i te zivotinje su uvek u pokretu. Halucinacije se javljaju se uvece pa zato alkoholicari cesto ne mogu da zaspe, a takodje mogu da napadnu jer hoce da se odbrane. U delirijumu postoji snazna sugestibilnost (das im prazan papir i kazes im prvu rec i oni tako kao citaju). Delirijum traje 3-5 dana. Moze postojati visoka temperatura i znojenje, a moze doci i do serije epilepticnih napada. Delirijum se zavrsava terminalnim snom koji traje 24-48 sati, i tada ih ne treba buditi. Oni se bude se izbistreni, cili, orni, normalni... Cesto imaju amneziju o tome sta se desavalo za vreme delirijuma. U delirijumu moze da stane srce. - delirijum od upotrebe psihoaktivnih supstanci Prolongirani su duze traju. Cesto se javljaju na LSD-u. U danasnje vreme se cesto javlja politoksikomanija, zbog uzimanja svega & svacega, pa se ne zna sta je pravi uzrok delirijuma. sumracno stanje(orijentisano)-specifican oblik kvalitativnog poremecaja svesti,kod kojeg je ocuvana samo svest o predmetima dok iscezava svest o vlastitom ja.Pojedinac je u stanju da obavlja razlicite radnje-da putuje,sklapa poznastva...Kako je za razliku od delirijuma ocuvana povezanost psihickih funkcija,pacijent ponasanjem nije upadljiv za okolinu.Bolesniku bitno nedostaje sposobnost osvescivanja vlastitih radnji i postupaka-on ne moze da mislju gleda i vidi sebe,zna sta radi i zasto radi.U sumracnom stanju svest je maksimalno suzena i dusevni zivot se odvija u nizim slojevima licnosti.Sumracno stanje obicno naglo nastupa i isto tako naglo iscezava.Prema nastanku najcesce je epilepticke prirode,znatno redje histericke.Opisano sumracno stanje pojedini autori nazivaju orijentisano za razliku od dezorijentisanog sumracnog stanja koje bi odgovaralo delirijumu. somnambulizam ili mesecarstvo javlja se parcijalna budnost i parcijalno motorno ponasanje.Sustina je u tome da je uz nepotpuno budjenje nastalo oslobadjanje motornog aparata.Postoje ostrvca u kori mozga koja nisu inhibirana.Javlja se kod dece,epilepticara i neuroticnih osoba. fuga javlja se kao simptom epilepsije,sumracnih i disocijativnih stanja.To su stanja suzene svesti u kojima bolesnik luta.Pacijent se ponasa koordinirano i u skladu sa unutrasnjim sadrzajima.Kad se svest razbistri,pacijent ne zna kako i zasto je dospeo u neki kraj grada ili neko drugo mesto.Postoji amnezija za period fuge.Mogu nastati oneiricni i halucinatorni simptomi.Kod histerije to su hodajuce bajke,pustolovine,mitomanije.U slucaju emocionalnog soka,alkoholnih i reaktivnih

35

psihoza pacijenti odlutaju daleko.Kod melanholije lutanja se mogu zavrsiti samoubistvom. 6. hipnoticko stanje stanje suzene svesti koje izaziva i prekida druga osoba(hipnotizer) koristeci se posebnim metodama hipnoze. Moze da bude razlicite dubine, lici na san, ali se po mnogome razlikuje od sna intenzitet i rasirenost inhibiranosti kore VM manji je u hipnozi, ostaje ocuvana veza sa spoljasnjim svetom.U stanju hipnoze hipnotisana osoba moze svoje telo dovoditi u veoma teske i zamorne polozaje,komunicirati sa hipnotizerom,mogu se izazivati pozitivne i negativne halucinacije...Hipnoza se koristi u lecenju psihogenog mucanja,impotencije i slicnih neurotskih smetnji. 7. Intermitentna svesnost-karakterise se smenjivanjem faza bistre i rasplinute,nejasne svesti.Javlja se kod alkoholisanih i drogiranih osoba kao i kod osoba sa arterioskleroticnim krvnim sudovima mozga. 8. Amentni sindrom(amencija)-karakterise nemogucnost sinteze opazenog,inkoherentnost,nemogucnost upamcivanja i nepotpuna orijentacija.Pacijent se najcesce cudi i zapitkuje sta se desava,shvata pojedinosti ali ne i celinu dogadjaja,ne uspeva da shvati kauzalitet dogadjaja.U amentnom sindromu narusene su integrativne sposobnosti obrade informacija,uz relativnu ocuvanost malih kognitivnih celina.

STRAH I ANKSIOZNOST
REAGOVANJA NA ANKSIOZNOST(sema reagovanja prema Peldingeru) 1. SVESNA - eliminacija anksioznosti racionalizacijom 2. NESVESNA (strah od suocavanja) ODBRAMBENI MEHANIZMI - fobije - opsesivno-kompulzivne neuroze b. KONVERZIVNI MEHANIZMI - akutna reagovanja-histericni sindromi-raptus,stupor - hronicna reagovanja: - bez organskih promena- neuroze organa - sa organskim promenama-psihosomatski poremecaji -Strah je nasledjena arhaicna reakcija,pa svesno ja ne moze da nadvlada stimuluse i eksitacije,signal je uzbune i bekstvo od opasnosti.Strah je prvobitna zastita od opasnosti-bioloska alarmna reakcija.Strah moze biti pozitivni podstrekac u razvoju licnosti i resavanju ljudske egzistencije. -U psihoanalitickom ucenju opisuju se cetiri vrste straha: 1.)strah od super-ega-strah od osecaja krivice,ako je individua prekoracila eticke norme ponasanja koje je usvojila. 2.)kastracioni strah-strasljivo iscekivanje nekog osvetnickog kaznjavanja 3.)separacioni strah-strah od napustanja,kao posledica nekog prestupa 4.)strah od ida-strah od gubitka kontrole nagona,odnosno integriteta ja,usled potrebe zadovoljenja nagona. -Anksioznost se najcesce definise kao teskoba,zebnja,strepnja a oznacava intenzivni strah pracen unutrasnjom napetoscu i psihomotornim nemirom.Pracena je mnogobrojnim telesnim i vegetativnim reakcijama.Sa bioloskog aspekta anksioznost je alarmni sistem koji upozorava licnost da je ugrozena njena egzistencija i da su joj potrebni odmor i zastita od mnogih traumatskih situacija. -Anksioznost je dugotrajnija od straha i dozivljava se bez prisustva realne(spoljne)opasnosti. -Anksioznost moze biti: 1.)normalna-signalna,zastitna emocionalna reakcija,javlja se povremeno,traje kratko,slabijeg je intenziteta,a cesto stimulise licnost na konstruktivno resavanje konflikata i frustracija. a.

36

2.)patoloska-intenzivna,stereotipna,slepa za prepoznavanje i konstruktivno resavanje konflikata i frustracija.Dugotrajnija je i ispoljava se u iznenadnim napadima-krize anksioznosti i napadi panike.Patoloska anksioznost moze biti neurotska ili psihoticna. -Anksioznost moze da se manifestuje akutno(kad su moguce i anksiozne reakcije panike) i hronicno(osoba zivi sa strahom). -Frojd je krajem XIX veka prvi put opisao anksiozne neuroze kao osecanje cistog straha.Taj strah se pojavljuje naglo ili postepeno i pracen je poremecajima ritma srcanog rada,jezom,drhtanjem,znojenjem,crevnim poremecajima i poremecajima sfinktera.On je smatrao da je anksioznost stanje napetosti i uznemirenja pred unutrasnjom opasnoscu.Anksioznost se prema Frojdu odnosi na opasnost od pojave potisnutih i nedopustivih ideja. -Anksioznost je stanje iscekivanja nesrece,zla,pretece opasnosti koja buducnost cini neizvesnom i bezperspektivnom,Kod straha je aktuelna sadasnjost a kod anksioznosti buducnost.U stanjima straha i anksioznosti dolazi do poremecaja krvotoka,disanja,varenja...Intelektualne funkcije su ili inhibirane ili stimulisane. -Anksioznost se moze manifestovati na nekoliko nacina: 1.)slobodno lebdeca anksioznost-Frojd je prvi opisao ovu vrstu anksioznosti.Coveka bez ikakvog vidljivog povoda obuzima stanje straha ili uznemirenosti.Nekada se ovo stanje opisuje i kao plasljivo iscekivanje.Ovakva vrsta straha moze se vezivati i premestati na razne objekte. 2.)fobije-prema Frojdu strah koji potice iz unutra(anksioznost) se premesta ili pomera na neki spoljasnji objekat,te covek pocinje da se iracionalno boji tog spoljanjeg objekta.Prema bihejvioristima fobije nastaju emocionalnim uslovljavanjem. 3.)napad anksioznosti ili panicni napad-po Frojdu,potisnuti nesvesni sadrzaji mogu iznenada,bez vidljivih razloga poceti da nadiru u svest.U tim situacijama covek pocinje da dozivljava snazan napad straka ili anksioznosti.Takav napad se naziva panicni napad.U tim slucajevima nastaju krajnje neprijatni telesni simptomi(snazno i ubrzano lupanje srca,vrtoglavice,nedostatak vazduha,stezanje u grudima,nestabilnost na nogama...).Ovakvo osecanje lako se vezuje za situacije u kojima se javilo i na taj nacin mogu nastati razne fobijeagorafobija,klaustofobije... 4.)Anksioznost se moze ispoljavati kroz telesne simptome koji su hronicni i nedostizu onaj stepen kao kod panicnog napada gde se oni javljaju naglo,vrlo su intenzivni i traju relativno kratko.Rec je o slicnim simptomima samo slabijeg intenziteta.To su smetnje u radu srca i krvnih sudova,neprijatan osecaj u grudnom kosu,osecaj hladnoce ili toplote,crvenilo ili bledilo u licu,misicne tenzije,osecaj malaksalosti,nestabilnosti na nogama,ostajanje bez daha... -Frojd je anksioznosti pripisao centralno mesto u nastanku psihoneuroza.Oni potisnuti sadrzaji koji bi se pojavili u svesti izazvali bi snazno osecanje anksioznosti,pa se oni potiskuju.To su sadrzaji koji nisu u skladu sa uvazenim moralnim vrednostima individue ili predstavljaju vrlo traumaticne dozivljaje. -Vrste neurotske anksioznosti: 1.)lebdeca-pracena lebdecim strahom i iscekivanjem da ce se nesto dogoditi 2.)socijalna anksioznost-ispoljava se kao strah od ljudi,javnih nastupa,crvenjenja,od osoba suprotnog pola,gubitka kontrole sopstvenog ponasanja... 3.)hipohondrijska anksioznost-prevelika za sopstveno zdravlje 4.)opsesivno kompusivna-jedan od simptoma opsesivno-kompulsivne neuroze,strah od izvrsenja ili neizvrsenja prisilnih radnji i rituala. 5.)fobicna anksioznost-vezuje se za predmete,ziva bica ili situacije iz svakodnevnog zivota.Moze biti simptom i neuroticnih i psihoticnih oboljenja. 6.)somatizovana anksioznost- tahikardija,muka,povracanje,grcevi,gusenja,misicni tremor ili tikovi,bolovi,vrtoglavice... -Psihoticna anksioznost je veoma intenzivna i destruktivna.Slabe sintetske funkcije ja,ja trpi konacni poraz,a psihoza moze da se javi kao izlaz iz smrtnog straha.Sizofrena anksioznost jedan je od simptoma sizofrenih psihoza ili pak dovodi do pojave mnogih simptoma psihoze(paranoidnost na primer).

37

-Depresivna anksioznost-prateci je simptom svih depresija(i neurotskih i psihoticnih).U slucajevima psihoticnih depresija moze se ispoljiti i moralna anksioznost a pracena je osecanjem krivice i samooptuzivanjem. Anksioznost je generator psihopatologije narocito neuroza i psihosomatskih bolesti. Funkcionalna oboljenja, nemaju vidljive znake organskog oboljenja. Svi ti psihogeno uslovljeni poremecaji imaju implikaciju na organski supstrat vegetativni sistem. Ovi poremecaji funkcionalno aktiviraju vegetativni sistem izlucuje se veca kolicina adrenalina, kortizola i pojavljuju se simptomi. Anksioznost sve ovo motivise. Adrenalin izaziva lupanje srca, a to izaziva strah (zatvoreni krug) to je mehanizam nastanka neuroticnosti. U odnosu na licnost, neurotsko reagovanje je jedna opsta nesposobnost organizovanja i svrsishodnog usmeravanja odredjenih potencijala (intelektualnih, kognitivnih...) koje licnost ima u ostvarivanju neke svoje aspiracije. Dublje traganje za razlogom (zasto?) vracanje do 2. ili 3. god., kada se odredjuju odbrambeni mehanizmi i nacin njihove upotrebe. Sustina psihoterapije je upoznati i prepoznati svoje odbrane i potisnute konflikte. Frustracije do 2-5 god. odredjuju formiranje ovog aparata & nacina upotrebe mehanizama odbrane. Neuroze se nenasledjuju, ali se uce obrasci neuroticnih ponasanja (nacin kako su nas vaspitali roditelji oni mogu biti neuroticari navike ishrane). To je vazno za etiologiju, uvek moramo pitati za nacin ponasanja & obrasce iz detinjstva. Zene su brojniji neuroticari u opstoj populaciji neuroticnih smetnji, a inace 50% psihijatrijskih poremecaja su neuroze tj. nepsihoticna psihopatologija, dok su drugih 50% zavisnosti, psihoze.

STRES
U ovom kontextu se govori o stresu, traumi, krizi, U sustini to nisu sinonimi. Stres moze da bude i izazov sazrevanju u bilo kom dobu (pozitivna konotacija stresa). Stres je poljubac smrti ili zacin zivota, izazov i sansa za sazrevanje ukoliko ga drzimo pod kotrolom. Hans Seli kanadski fiziolog je proucavajuci reakcije zivih organizama otkrio da postoji generalni adaptivni odgovor organizma na neki udar, koji moze biti spoljasnji ili unutrasnji.Seli smatra da je stres svaki zahtev za novim prilagodjavanjem koji sredina postavlja organizmu. Stres je reakcija organizma i to adaptivna, na dejstvo stresora. Ta adaptivna reakcija ima faze. To je jedna relativno kratkotrajna reakcija (za razliku od traume i krize), vremenski je ogranicena. -Najpre treba praviti razliku izmedju: 1.)stresne situacije-stresora 2.)reakcije na stresnu situaciji-stres -Stresne situacije mogu biti: 1.)fizicke,organske prirode-fizicka povreda koze,prelom kosti,hemijska dejstva na organizam(intoksacije),napad bakterija ili virusa,operacije,anestezija,ekstremna hladnoca ili toplota... 2.)psiholoske prirode-dozivljavanje snaznih emocija,emocionalna napregnutost,preterani rad(fizicki ili intelektualni)narocito kada se izvodi pod vremenskim pritiskom,predispitna atmosfera,sukobi na radnom mestu,gubitak posla,promene mesta boravka,buka i galama,bolest ili smrt bliske osobe,razvod braka... -Seli u stresore i stresne situacije ubraja i prijatne dozivljaje.Na primer:seksualni cin,zagrljaj i strastveni poljubac,velika radost,dobitak na lutriji...Mada neki autori smatraju da se od

38

prijatnih dozivljaja retko ko razboli.Seli kaze da se po d stresom obicno podrazumeva snazna stresna situacija i reakcija negativnog karaktera. -Stres ne mora uvek biti tako snazan da bi bio traumatican. Sta se desava u stresu? Organizam kao bioloski supstrat ima odredjene faze kada reaguje na dejstvo stresora jer on (stresor) je taj koji remeti homeostazu. Stresor mogu biti razne stvari npr. velika kolicina hrane, buke, naglo budjenje... Taj biloloski supstrat, zivo bice, i bioloski i psiholoski uvek zeli da bude u homeostazi (psiholoski po principu zadovoljstva). Vazno je da razumemo da organizam odredjuje kada ce da se bioloski alarm ukljuci. Bioloski alarm aktivira hipotalamus, izlucuju se tropni hormoni koji aktiviraju hormone nadbubrezne zlezde. Moze da se izluci veca kolicina adrenalina ili kortizola od cega zavisi kako ce organizam reagovati. Ako se izluci veca kolicina adrenalina onda odmah imamo i somatski odgovor. Ako se izluci veca kolicina kortizola kao alarm ne osecamo u prvom trenutku. Ipak, on deluje na killer-celije koje ubijaju celije raka. Kortizol ih unisti pa onda maligne celije mogu da se razvijaju, sto moze dovesti do teskih bolesti. Rusi se imunoloski sistem. Stresori mogu da budu: 1. spoljasnji: - toksicki - infektivni - fizicki (buka, povreda) 2. unutrasnji nase reakcije (mi sami sebi) na primer jake emocije,intrapsihicki konflikti... Ako ne umemo da prepoznamo tu reakciju...........? Osobe koje besne cesto imaju povecano lucenje kortizola ili adrenalina. Osobe koje ne mogu da savladaju tugu, depresivne osobe lakse obole od malignih oboljenja. U anksioznosti deluje adrenalin. Ko je podlozan stresu? Neka istrazivanja su ustanovila da to zavisi od licnosti, pa su tako podelili licnosti u 3 kategorije: 1. tip A Predisponirane licnosti: ambiciozne, kompetitivne(takmicarske), nestrpljive, preduzimljive, napete, cesto u sukobu sa okolinom i samim sobom, stalno ih nesto pokrece. cesce se izlucuje adrenalin. Ove osobe ne pokazuju psihopatologiju jasno. 2. tip C Osobe suprotne tipu A. Prigusuju osecanja, posebno neprijateljstva i nezadovoljstva. Kortikolski odgovor je prenaglasen pa se smanjuje imunitet i stvaraju se uslovi za mnoge bolesti: maligne, autoimune, alergijske. 3. tip B Imaju osecaj da kontrolisu situaciju i reaguju prilagodjeno, deluju lezerno i mogu da se pouste. Mere prevencije i strategije za prevazilazenje stresa su u skladu sa ovim tipovima licnosti. Upitnici Ne postoji anti-stresna pilula! Stres kao reakcija organizma prolazi kroz nekoliko faza: 1. faza soka (faza alarma)-organizam nije pripremljen na stresor i dolazi do poremecaja ravnoteze

39

2. faza prilagodjavanja organizam pokusava da se vrati u homeostazu povecanim naporom 3. faza iscrpljivanja-ako dejstvo stresora ne prestane,dolazi do iscrpljivanja rezervi organizma-tada dolazi do sloma,bolesti ili nekada i do smrti. Sta je bitno lekaru kad znamo da je neko pod stresom: 1. sta se to desava? cesto je situacija benigna 2. kakav to znacaj ima za mene? treba proceniti da li je to gubitak, povreda, pretnja ili izazov Pacijent je stalno na ivici i svaka promena se vidi kao negativna. Stres u psiholoskom smislu remeti kognitivne procese. Pitanje je da li je to ugrozavajuce ili ne, da li je to pretnja ili izazov? Stres izaziva i emocionalnu reakciju. Kida se veza izmedju emocija i misli. Preplavi nas stanje bespomocnosti to je neka faza prilagodjavanja jer posmatramo situaciju. Ako stanje bespomocnosti traje dugo dolazi do psiholoskog dizbalansa. 1. Sta ja mogu u ovoj situaciji stvarno da uradim ako poznajemo svoj tip licnosti? 2. Kako mogu? 3. Da li postoje alternativna resenja? Ne postoji jedinstven obrazac! Alternativne varijante nisu utesna resenja to je apsolutno netacno. Moguca trazenja alternativnih resenja sta bi jos moglo biti resenje? Kad se suocimo sa stresorom, da li smo u stanju da interpretiramo situaciju, odgovorimo na zahteve spoljasnje sredine, komuniciramo sa sredinom, da sacuvamo emocionalnu ravnotezu i kontrolu emocija, da zadrzimo samopostovanje i osecaj kompetentnosti. Imamo regije gde imamo mogucnost kompetencije. Motorne manifestacije mogu biti borba, begstvo ili zamrzavanje. Pitanje je da li smo u stanju da zadrzimo region moci? Ako smo to u stanju, uspecemo da preovladamo stres. Mehanizam prevladavanja prevladavanje usmereno na: 1. procenu situacije Dobra logicka analiza problema ili situacije pred kojom se nalazimo. Kognitivno redefinisanje, uporedjivanje sa onima koji su takodje ugrozeni (ili mislimo da smo jedini). Kognitivno izbegavanje (poricanje) necemo da se suocimo sa situacijom, hocemo to da minimiziramo, poreknemo ili negiramo, sto su mehanizmi odbrane. 2. problem Trazimo odredjenu informaciju, trazimo iskustva drugih, pa mozemo da se usmerimo na problem. To povecava i osnazuje nas dozivljaj samopostovanja. Strategija trazenje alternativnog resenja. 3 majmuna sa (jedan ne vidi, drugi ne cuje, a treci ne govori) i jedan od tih da upotrebim put do alternativnog resenja, a u f-ji samopostovanja. Jako je vaazan i self-koncept (svest o sebi) da bi u odredjenim momentima mogli da pomognemo sebi. 3. emocije Bes, ponos, izdrzljivost, hrabrenje i ponasanja u kojima delujemo luckasto (reagovanje crni humorom), reakcije gde neko bezi tako sto jede, pije, gleda tv radimo nesto a ne znamo zasto to radimo. Rezignirano prihvatanje svake situacije (fatalisticko prihvatanje). Visenacinski model suocavanja sa stresom BASIC PH napravio je Viktor Franko psihoanaliticar, Jevrejin koji je bio u logoru ali je sve vreme verovao da ce preziveti, mislio je da ga je samo verovanje spasilo od gasne komore. Ideja da je zahvaljujuci veri i nadi koja ga je drzala ostao ziv. Posle izlaska iz logora napisao je knjigu U traganju za smislom.

40

B believe (verovanje) A affect (emocije) vestina slusanja, expresija S social uloga drugih, grupe, organizacije (Adler) I intuition (intuicija) humor, imaginacija (Jung, de Bono) C cognition (realnost) kada znamo sta se desava (Lazarus i Elis) PH physical (telesno) trcanja, tusiranje (Pavlov, Votson) Razlike izmedji stresa & traume: 1. duzina trajanja kod traume stresna situacija traje duze 2. ucesce kognicije trauma podrazumeva vise psiholoskog ucenja, govori o kognitivno-emocionalnom konceptu Normalne & patoloske faze posttraumatskog odgovora (Horowitz, Stress-response Syndromes) Mi se secamo preko cula. To mogu biti podsetnici za traumu. Nekada mozemo da preskocimo neki dogadjaj ili da uvek idemo redom. To zavisi od ......................?? Moramo da prihvatimo da nista vise nece biti kao pre & da nastavimo da zivimo. Posle ovoga se cesto pitamo jesmo li normalni? Ustvari situacija je ta koja je nenormalna. Onda upadamo u stanje regresije: kod dece je jako upadljivo fizioloske f-je i kod odraslih problem sa ishranom, spavanjem. Poricanje i nametanje moze da se desi da se pojavi, pa da se ponovo vratimo na negiranje. Iz svake od normalnih faza mozemo da skliznemo u patologiju. To zavisi od spoljasnjih (neko s kim razgovaramo...) ali i od self-koncepta. Totalan krah sve ili nista. Iz burne reakcije, umesto poricanja, mozemo da udjemo u fazu panike ili iscrpljivanja. Iz poricanja u potpuno izbegavanje (velika kolicina sedativa). Iz nametanja u preplavljivanje a pricaju beskonacno. Iz prorade u psiho-somatske reakcije. Ili karakterne promene ili emocionalno otupeli nisu vise ono sto su bili. Posao ili partnerski odnos (porodica) Nesvesno nema predstavu o vremenu, samo tera ??princip. Prorada mora da se prodje.

41

N O R M A L N E I PA T O L O S K E FA Z E P O S T T R A U M A T S K O G O D G O V O R A n o rm a ln i o d g o v o r: D O G A D JA J p a to lo sk i o d g o v o r:

B U R N A R E A K C IJA (z a v is i o d tip a lic n o s ti - s tra h , tu g a , b e s )

PO R A ZEN O ST (p o tp u n a p o ra z e n o s t n e p o s re d n o m e m o c io n a ln o m re a k c ijo m )

P O R IC A N JE (o d b ija n je s u o c a v a n ja sa s e c a n je m n a d o g a d ja j)

PA N IK A IL I IS C R P L JE N O S T (k a o r e z u lta t e s k a la c ije e m o c io n a ln e re a k c ije )

N A M E TA N JE ( n e z e lja n e m is li o d o g a d ja ju )

E X T R E M N O IZ B E G A V A N JE (p rib e g a v a n je m e ra m a k a o s to s u le k o v i d a b i s e iz b e g a o b o l)

PR O R A D A (s u o c a v a n je s a re a ln o s c u d o g a d ja ja )

S TA N JE P R E P L A V L JE N O S T I (u z n e m ir a v a ju c e m is li, slik e i d o g a d ja ji k o ji p e rz istira ju )

Z AV R S A VA N JE ( n a s ta v lja n je z iv o ta )

SO M ATSK I O D G O V O R I (r a z v ija ju s e te le s n e s m e tn je u k o lik o n e m a r a z r e s e n ja )

K A R A K TER N E PRO M EN E (d u g o tra jn e p ro m e n e s p o s o b n o s ti z a lju b a v i r a d )

PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA
-Postoje eksperimentalni dokazi organske lezije mogu biti uzrokovane emocionalnim stresorima.Kod nekih bolesti se ne zna sta je pre nastalo-organsko ostecenje ili poremecena emocionalnost,koja izaziva organsko oboljenje.U najvecem broju slucajeva ogromnu ulogu u nastanku psihosomatskoh oboljenja imaju vegetativni nervni sistem i endokrine zlezde.Stanje emocionalne napetosti,prolongirana i hronicna anksioznost,intrapsihicki konflikti,tiranija osecanja krivice ili subjektivni osecaj manje vrednosti,naglasena ambicioznost i slicno moze izazvati poremecaje fizioloskih funkcija ili trajno ostecenje organa ili pojedinih tkiva. -Psihosomatska oboljenja su somatska oboljenja nepoznate ili malo poznate etiologije,u kojoj psihicki cinioci imaju znacajnu ulogu. -Intenzivne emocije,kao i potiskivanje i kumulacija besa,agresivnosti i slicno moze dovesti do telesnih oboljenja ili pogorsati postojeca somatska oboljenja. -Medju osobama sa psihosomatskim oboljenjima je zapazena aleksitimija(bez reci za osecanja)-nesposobnost da opisu sopstvena osecanja.

42

-U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisuje se-somatomorfna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema gde se simptomi ispoljavaju u podrucijima koje inervise vegetativni nervni sistem(srcana neuroza,neuroze zeludca,nervozna dijarea...)Opisuju se dva tipa simpotma: 1.)postoje objektivni znaci aktivacije VNS-palpitacije,znojenje,tremor... 2.)subjektivni i nespecificni znaci -bolne senzacije prolaznog karaktera,zarenje,osecaj tezine i nadutosti. -Etiologija-potiskivanje motiva,neurotski razvoj licnosti,neurotski strahovi i emocionalni poremecaji u kojima dominira osecanje beznadeznosti i bespomocnosti,realni i imaginatorni gubitak voljene osobe... Psihosomatika se moze podeliti na: 1. psihosomatske reakcije Vecina nas ih ima i to je vrsta reakcije gde postoji samo funkcionalni poremecaj, nema promene na organu (supstratu). Kod lupanja srca kad misic nije povredjen, znojenje dlanova, crvenilo na licu to su samo reakcije. To moze da traje dugo. 2. psihosomatske bolesti Podrazumevaju neku promenu na organu (supstratu)-ostecenje organa. Zasto se to razvija? Koji su faktori? 1. nasledje (bioloski faktor) To moze biti deo temperamenta. Govori se o psiholoskom delu nasledja, kvalitet odredjenih celija (postoje mozda kod nekog iz porodice). 2. rana emocionalna trauma Iskustvo iz ranog detinjstva ima takodje znacenje, kada su deca ostavljena... Bronhijalna astma je simbolicki prikaz gladi za ljubavlju. Hipertenzija je deprivacija agresivnosti, pa ti ljudi ne umeju normalno da se prazne. 3. stres 4. X faktor slucajnosti Kada se neko jednostavno zatekne u takvoj situaciji. Ali tu je psihoanaliticka paradigma nista nije slucajno. Psihosomatske bolesti: 1. kardio-vaskularne infarkt miokarda, hipertenzija arterije,vaskularne glavobolje -Nastajanju esencijane hipertenzije posebno doprinose agresivne i neprijateljske tendencije i emocije.Smatra se da su ovi bolesnici tokom detinjstva u porodicama morali da potiskuju i kontrolisu sopstvene agresivne tendencije. Vaskularne glavobolje mogu biti emocionalno uslovljene.Licnostima koje boluju od ovakvih problema pripisane su sledece psiholoske karakteristike:napetost,anksioznost,plasljivost i kompleks inferiornosti.Cesto su sklone perfekcionistickim tendencijama a nesposobne su da se opuste i relaksiraju. 2. gastro-intestinalne ulkus cir (najcesce na 12-o palacnom crevu),anoreksije,povracanje,gastricni bolovi i abdominalne kolike... 3. respiratorne bronhijalna astma (postoji predispozicija zona emotivne traume deca lisena paznje roditelja) Astma se pojavljuje kod dece uzrasta od dve do sedam godina.Gusenje deteta izaziva kod majke panican strah.To su najcesce anksiozne,nesigurne,agresivne majke koje odbacuju dete.Napad se javlja kao strah od napustanja ili pretece agresije majke. Hiperventilacija-pracena je vrtoglavicom,tahikardijom,glavoboljom i napadima placa.Strah podstice hiperventilaciju i osoba ulazi u zacarani krug pa se mora terapijiski intervenisati. 4. endokrine hipertireoza, hipotireoza, skakanje secera 5. poremecaji koze i zglobova

43

ekcemi, promene na kozi mijalagije, kocenje, bolovi u zglobovima Zasto je za nas vazna psihosomatika? Kada lekari somaticari ne mogu nikakvim lekovima da izlece neku bolest, onda oni salju klikenta kod psihijatra, jer se onda pretpostavlja da ta bolest ima psiholosku osnovu. Pozitivna osecanja, pozitivne misli cesto mogu da pomognu izlecenju. Zakljucilo se da cesto psihosomaticari jako lako pricaju o somatskom delu bolesti, ali kad ih pitate za stres i sl. oni govore da je sve u redu, malo govore. Oni tesko govore o svojim emocijama, a to se zove aleksitimija nemogucnost da identifikuju (izraze) sopstvena osecanja. Oni se samo ponasaju. Takvi ljudi su cesto iz kruga psihosomaticara. ZLOSTAVLJANJE I ZANEMARIVANJE Istrazivanja su pokazala da 50% pacijentkinja koje boluju od neuroze imaju u anamnezi zlostavljanje ili zanemarivanje. To moze ostaviti posledice u sexualnim odnosima ali i sire. Zloupotreba dece obuhvata sve delatnosti coveka (cinjenje ili ne cinjenje) ili okolnosti koje je stvorio i/ili koje tolerise covek a koje koce ili onemogucavaju razvoj urodjenih potencijala. (David Gil, 1981) Izostanak aktivnosti (propust, necinjenje) ili vrsenje aktivnosti (od strane roditelja ili staratelja) koje procenjuju kao neprikladne ili stetne za dete shodno postojecim drustvenim vrednostima i znanju strucnjaka (Garabarino i Gilliam, 1983) Zloupotreba dece sacinjava sve ono sto pojedinci, institucije cine ili ne cine a sto direktno ili indirektno skodi deci ili ostecuje njihove izglede za bezbedan i zdrav razvoj ka odraslom dobu. (Nacionalni komitet Velike Britanije za zastitu dece, 1996) Vrste zloupotrebe dece: 1. fizicko zlostavljanje U Denveru su se pojavljivala deca sa povredom glave, najcesce iz siromasnih krajeva. To su bile tzv. shaking-babies. Prvi put 1962. god. definisan je taj problem kada deca imaju traume pa pocnu da se tresu. Opasno je jer kosti lobanje kod beba jos uvek nisu cvrste, pa kad se dete udara, onda udarac u kost moze da izazove i hemoralgije (krvarenja). Pored toga javljale su se i povrede vezane za uvrtanje extremiteta, najcesce ruku. 2. sexualna zloupotreba Ovo je takodje ozbiljan problem jer se ovakve stvari desavaju 70-90% unutar porodica pa se to cesto zataskava. Mnogo manje desava se van porodice, na poslu, u institucijama, na ulici, u ratnim zonama... Ovoga ima puno i kod nas, ali ljudi nece o tome da pricaju. U vezi ovoga javljaju se 2 problema: 1. cuva se kao porodicna tajna 2. ne znaju kome da se obrate 3. psiholosko (emocionalno) zlostavljanje 4. zanemarivanje Fizicka zloupotreba Povredjivanje deteta koje nije slucajno, tj. namerno nanosenje povreda detetu. Specificni pokazatelji: - intrakranijalno krvarenje u odsustvu teske dokumentovane povrede - intraabdominalna trauma u odsustvu teske dokumentovane povrede - izmenjena svest i retinalna hemoralgija kod dece mladje od 3 god. - prelomi kod dece koja nisu prohodala - opekotine narocito od cigareta - prelom rebara kod dece mladje od 3 god. - modrice kod dece mladje od 9 meseci, posebno one prepoznatljivog oblika.

44

izjava deteta da je maltretirano povrede nastale uvrtanjem udova Munchaurenov sindrom.

Sexualna zloupotreba Svaka sexualna aktivnost (kontrolisano ili nekontrolisano) sa detetom bez pritiska deteta ili cak uz njegov pristanak ako je mladje od 14 god. ili uz primenu sile ili pretnju silom bez obzira na uzrast deteta. Specijalni pokazatelji: - nalaz koji ukazuje na povrede polnih organa (krvarenje, trauma) - bolesti koje se prenose polnim putem - nalaz koji ukazuje na povredu drugih delova tela (grudi, abdomen) - prisustvo sperme - trudnoca - izjava deteta - izjava svedoka Emocionalno zlostavljanje Emocionalno zlostavljanje kod dece se definise u okvirima 8 tipova roditeljskog / negovateljskog ponasanja: 1. odbacivanje 2. degradacija / obezvredjivanje 3. terorisanje 4. izolacija 5. kvarenje 6. exploatacija 7. uskracivanje esencijalne stimulacije, emocionalne razmene ili raspolozivosti 8. nepouzdano i nekonzistentno roditeljstvo (ovo je cesto prisutno i u prethodne 2 kategorije) Psiholosko zlostavljanje Aktivnost ili izostanak aktivnosti koje nanosi psiholosku povredu deteta od strane osoba kod kojih dete zavisi i koje cine dete ranjivim. Specijalni pokazatelji: - zaostajanje u razvoju - neorganski zastoj rasta - enureza / enkopreza (duze mokre / ne mogu da zadrze stolicu) - poremecaj navike (udaranje u glavu, ujedanje) - poremecaj spavanja - neuobicajene emocionalne reakcije ( fobije, hipohondrija, opsesivnost) - plasljivost - neprimereno starmalo ili infantilno ponasanje - iznenadne promene (uspeha u skoli, fizickog izgleda) - pokusaj samoubistva - izjava deteta ili svedoka - napustanje deteta (izjava deteta ili svedoka) Vazno: Emocionalno zlostavljanje obuhvata ponavljanje oblika ponasanja koji su narocito stetni za dete (kumulativni efekat). Frojd je otkrio da sexualnost igra odredjenu ulogu u patologiji. Deca nemaju velike neurotske smetnje ako se normalno razvijaju. Zanemarivanje Aktivnost, izostanak aktivnosti ili nacin roditeljske (starateljske) brige koji ne zadovoljava detetove osnovne fizicke potrebe i steti detetu ili ga izlaze riziku od ostecenja.

45

Osnovne fizicke potrebe su hrana, krov nad glavom, odeca, zdravstvena briga, zastita i higijena. Specijalni pokazatelji mogu ukljucivati: Zdravstveno zanemarivanje roditelj ili njegov zamenik ne obezbedjuje detetu zdravstvenu, stomatolosku ili psihijatrijsku zastitu neophodnu za sprecavanje bolesti. Zato postoje skole za roditelje. Nezgode uzimanje raznih supstanci, gusenja... Zanemarivanje moze biti namerno ili nenamerno, a moze da bude i smrtonosno. Posledice zlostavljanja i zanemarivanja u detinjstvu rane (u periodu detinjstva i mladosti) 1. smrtni ishod 2. trajni fizicki hendikep ili somatski poremecaji 3. emocionalne smetnje ili izmenjen dozivljaja sebe - depresivnost, strah - bes, neprijateljstvo - nisko samopostovanje, krivica, stid - PTSD 4. kognitivne smetnje - zastoj u razvoju kognitivnih f-ja - intelektualna inhibicija - teskoce koncentracije 5. poremecaji socijalnog funkcionisanja povecani rizik od : - antisocijalno (kriminalno ponasanje) - zloupotreba droga(droga,alkohola,lekova) - maloletnicke trudnoce - zrtva nove zloupotrebe u odraslom dobu - depresija - granicna organizacija licnosti - zlostavljanje drugih osoba (trans generacijsko prenosenje; nasilje radja nasilje roditelji koji su u detinjstvu bili zlostavljani cesto primenjuju iste obrasce ponasanja i na svojoj deci) Uzrocni modeli zlostavljanja dece: 1. Medicinsko-psiholoski model Povisena vulnerabilnost roditelja: - psihopatologija - samohrani, mladji roditelji - nisko samopostovanje - slaba kontrola impulsa - zlostavljani u detinjstvu Povisena vulnerabilnost deteta: - nezeljenjo dete - prematurus - mentalno i fizicki hendikepirano - neonatalna odvojenost od majke 2. Psihosocijalni model Nepovoljni porodicni uslovi - niski prihodi - nezaposlenost - brojna porodica Nepovoljne drustvene okolnosti - subkultura nasilja - drustvene i ekonomske krize Akutni stresori

46

disfunkcionalni brak razvod

Integrativni model drustveni i individualni cinioci se prelamaju kroz interakcije u porodici

IN T E G R A T IV N I M O D E L Z L O S T A V L JA N JA D E C E

d ru s tv e n e v re d n o s ti i s ta v o v i p re m a n a s ilju n e d o s ta ta k p o d r s k e / n e s ig u r n i o d n o s i u m a n ju ju e f e k a t ta m p o n a S IT U A C IO N I S T R E S O R I o d n o s i m e d ju r o d ite ljim a o d n o s i s a d e te to m s re d in s k i u s lo v i s tre s k o ji p o tic e o d d e te ta

in te r a k c ija ro d ite lj - d e te e fe k a t ta m p o n a

n ep o sre d n i k o n flik t

fiz ic k o i e m o c io n a ln o z lo s ta v lja n je

s is te m a ts k o p r e o p te r e c iv a n je

p s ih o p a to lo g ija ro d ite lja

Rezilijentnost znaci otpornost, strategije za prezivljavanje najneprijatnijih situacija. Razvoj kognitivnih sposobnosti ovde moze da dovede do nadkompenzacije.
O T K R I V A N J E s a v e to v a lis ta i s o c ija ln e u s ta n o v e M U P JT SU D T R E T M A N

SO S I N G O D I J A G N O Z A

s k o le i v rtic i

z d r a v s tv e n e u s ta n o v e

C E N T A R Z A S O C IJA L N I R A D

sud za p o ro d ic n e odnose

ja v n o tu z ila s tv o

k riv ic n i sud

P R A V N E

S A N K C I J E

47

U principu bi trebalo da se zlostavljac izbaci iz kuce, a kod nas se desava suprotno deca se izmestaju iz kuce. Nasilje treba videti kao drustvenu kategoriju i menjati stav prema nasilju.

ALKOHOLIZAM
Alkoholizam pripada bolestima zavisti. To je patoloska & socijalna bolest. Etioloski faktori su dosta nerazjasnjeni. U klinickoj praksi vazno je prepoznati alkoholizam. Kod nas je to veoma tesko jer svako pijenje je opravdano. Pijenje zavisi od stavova. Rigorozan kriterijum je makar i jedna casica svakoga dana. Alkoholizam je bolest ponasanja, obrazac za zivljenje. Stadijumi u odnosu na akutno-napito stanje: 1. stadijum pripitosti (0.0 1.5 promila) oko 2 flase piva 2. stadijum pijanstva (1.5 2.5 promila) 3. stadijum vazomotorne reakcije (2.5 3.5 promila) tonus krvnih sudova popusti, ali pre nego sto se ohlade krvni sudovi popustaju odjednom, i pacijenti su jako crveni, jako topli 4. komatozno stanje (3.5 4 promila) gubitak svesti, reflexa i tonusa Stadijumi u odnosu na stadijume pijenja i bolesti: 1. ekscesivno pijenje Karakterise ga pijenje i napijanje svakodnevno. Javlja se socijalna i intelektualna degradacija, a pri tome racionalizuju neuspehe neko drugi im je kriv. Nemaju uvid u bolest niti u sopstvenu zavisnost. Moze da se desi da posle nekog perioda pijenja, dodje neki period kada prestane. Medjutim nema sanse da se alkohol mimoidje, ali postoji mala kontrola. Uglavnom odbijaju da se lece. 2. stadijum adikcije Tu se javljaju vec ozbiljne smetnje, postoji prekid filma, postoje amnezije ne znaju sta je bilo ili s kim su bili proslog dana. Ovde je prag razdrazljivosti mnogo nizi, pa postaju mnogo agresivniji. U ovoj fazi se prvi put desava prekid filma sto oni strasno dozivljavaju kada im neko isprica sta su radili, pa se javlja kajanje. Imaju malo uvida pa se brane time sto napadaju. U ovom stadijumu, u porodici, bracni partner (cesto zena) umesto da zele ili zivot ili razvod, one sve preuzimaju na sebe i pustaju ih da rade to sto rade. Jer ako ga ostave javlja se osecanje krivice. Medjutim to je jedini nacin da alkoholicar dodje na lecenje. 3. hronicno pijenje Ovde se javljaju znaci komplikacije mentalni & telesni poremecaji. To je trajna karakterna promena licnosti (agresivnost, paranoidnost jer je projekcija mehanizam, excesivnost, zaboravnost kognitivne f-je, poremecaj svesti). Sve to vodi u hronicnomozdani psihosindrom. Ceste su telesne polineuropatije duz dugih nerava (od L4, L5 pa duz cele noge) pa se zato javljaju bolovi u nogama, vazo-motorne smetnje u nogama (trnjenja) i dispraksicke smetnje, kasnije i tremor, diskoordinacija, ne mogu da rade fine poslove... Takodje se javljaju i problemi sa jetrom. Hepatociti & neurociti su najplemenitije tkivo, pa tako ako su osteceni hepatociti (jetra) disfunkcija, sigurno su i neurociti (mozak), mada alkoholicari uspevaju da kompenzuju inteligenciju. Alkoholne psihoze (postoji vise formi): 1. delirijum tremens najcesca forma Delirijum jer je to poremecaj svesti, a tremens jer postoji drhtanje od tremora. Javlja se i profuzno znojenje zbog cega mogu da izgube kalijum sto moze da izazove momentalan srcani udar. Zato je neophodno da se kod ovih pacijenata vodi racuna o davanju elektrolita sto je tesko jer oni cesto cupaju igle. Delirijum traje 24-48 sati, nakon cega oni

48

upadaju u terminalni san koji moze da traje dosta dugo, a nakon toga se bude kao da se nista nije desilo. 2. alkoholna psihoza/ halucinoza Ovi pacijenti u vecernim satim imaju halucinacije najcesce opticke, ali i auditivne. 3. alkoholna ljubomora Posledica je alkoholizma i to je poremecaj misljenja. Onaj ko proganja pravi najdrasticnije i najdramaticnije scene. Najveca je zamka ako se popusti i pocne da se opravdava i objasnjava. To nikako ne treba raditi. Moze doci i do sumnje i do incestnim ponasanjima sto je sve poremecaj misljenja u kvalitativnom smislu . Ovo je jako tesko leciti jer se cesto ne klasifikuje kao alkoholizam, nego ljubomora. 4. korsakovljev sindrom/ psihoza Manifestuje se polineuritom i amnezijom (pamcenje je osteceno). Alkoholne demencije To su jaka ostecenja mozga, ali nema halucinacija i osobe su zaravnjene. Pored tremora alkoholicari cesto imaju i karakteristicne pokrete usta (pucenje usta, mljackanje...). Terapija alkoholizma: Osnovna podela 1. simptomatska terapija Daju im se vitamini B6, B12, C (antioksidans pravi vazospazam i ubrzava metabolizam) i zastitni faktor za jetru 2. sistematska porodicna terapija Alkohol je bolest koja prouzrokuje poremecaj u ponasanju i menja odnose (zena sve preuzima, kolega). Neophodna je prevencija. Jako je vazno znati: koliko dugo se pije nacin pijenja (svaki dan, pauze) Medjutim to se uglavnom ne moze saznati iz direktnih informacija, vec od nekoga ko zivi sa tom osobom. Alkoholicarima se daju sedativi i hipnotici, ali ne i neuroleptici.

PAZNJA
-Paznja je usresredjenost mentalne aktivnosti na ogranicen broj drazi i sposobnost distribucije te aktivnosti na nove drazi. -Telesne manifestacije paznje-oci se okrecu prema predmetu koji se opaza,misici su napregnuti,bubne opne napete,disanje zaustavljeno,karakteristicna mimika lica. -Fiziolosku osnovu paznje cini retikularna formacija.To je mrezasta struktura koje se proteze kroz mozdano stablo od kicmene mozdine pa navise.Nervi koji nose obavestenja o svetu imaju bocna vlakna koja idu u retikularnu formaciju.RF salje brojne impulse u razlicite delove kore mozga i na taj nacin odrzava budnost. -Kod paznje razlukujemo dva fenomena: 1.)usresredjenost(koncentracija,udubljivanje)-sposobnost udubljivanja u izvestan broj izdvojenih drazi. 2.)usmeravanje paznje predstavlja percipiranje jednih a zanemarivanje drugih drazi. -Sposobnost duzeg usresredjivanja paznje sve do postizanja cilja naziva se tenacitet paznje a dovodjenje novih drazi u zizu interesovanja- vigilnost paznje.Odnos izmedju tenaciteta i vigilnosti je obrnuto proporcionalan.Ukoliko je tenacitet veci,vigilnost je smanjena i obrnuto. -Drazi koje su intenzivne,iznenadne i u kontrastu sa svojom okolinom dovode do nenamerne,spontane ili pasivne paznje.Ako su drazi u skladu sa potrebama,interesima ili zadacima subjekta onda je to namerna,hotimicna ili voljna paznja. -Pasivna paznja zavisi od:

49

1.)intenziteta drazi 2.)kontrasta 3.)duzine trajanja drazi(prekidanje i ponavljanje drazi) 4.)od prostorne velicine 5.)relativne jacine drazi 6.)prestanka drazi -Na paznju takodje uticu emocije,profesionalna interesovanja,iskustvo,ocekivanja. -Voljna(aktivna) paznja zavisi od: 1.)cilja i interesovanja 2.)intelektualnih,profesionalnih i drugih kapaciteta. -Postoje intervali u kojima paznja slabi ili se sasvim prekida.Ovi intervali u zavisnosti od slozenosti percipirane situacije javljaju se nakon desetak minuta. -Pod obimom paznje podrazumeva se broj elemenata aktivno opazenih u jednom kratkom periodu.Tih elemenata ima oko sest. -U nekim psihozama(sizofrenim na primer) poremecaj paznje nastaje zbog nemogucnosti osobe da filtrira informacije,koje preplavljuju CNS. -Ispitivanje paznje se moze vrsiti Burdonovim testom.Od ispitivane osobe se trazi da precrta odredjeno slovo-metu u nekom tekstu.Ako na desetak reci napravi vise od dve greske,onda je paznja oslabljena.Takodje paznja se moze ispitivati i tahitoskopskim metodama. POREMECAJI PAZNJE -Slab tenacitet ili slaba koncentracija paznje moze biti posledica-zamora,emocionalnog investiranja koje dugo traje,straha ili drugih poremecaja afekta,izmenjenog stanja svesti,poremecenog nacina misljenja,niskog intelektualnog dometa....Slab tenacitet je cest simptom neuroza. -Slaba vigilnost ili slaba sposobnost distribucije paznje na nove predmete,zapazaju se kod mentalno subnormalnih osoba i kod nekih dusevnih bolesnika za koje kazemo da su bradipsihicni(usporeni).Takvi su depresivni,bolesnici sa tumorom mozga ili simptomima intoksacije CNS.Hipovigilnost paznje prati i motorna hipoaktivnost. -Kod pojacane vigilnosti paznja je prakticno rasuta i pracena motornom hiperaktivnoscu i povisenim raspolozenjem(kod hiponamicnih i manicnih stanja). -Rasejanost-kod dece rasejanost se objasnjava slabim tenacitetom,a povecanom vigilnoscu paznje.

POJAM PSIHICKOG ZIVOTA

-Tokom istorije postojala su dva dijametralno suprotna shvatanja duse i psihickog uopste.To su shvatanja da su dusa i telo odvojeni( idealisticko shvatanje) i shvatanje po kome su i dusa i telo jedan jedinstveni sistem. -Predstavnici idealistickog shvatanja tvrdili su da je dusa nezavisna od tela.Jos u staroj Grckoj postojala su misljenja koja su se protivila ovakvom shvatanju- Demokrit(po njemu sve je sastavljeno od atoma(nedeljivih cestica) i praznog prostora,pa je i dusa sastavljena od atoma duse). -Psiha i soma cine psihosomatsko jedinstvo,tako da ne postoje izolovane manifestacije,jer simptomi,sindromi ili bolesti imaju svoju psihicku i svoju telesnu komponentu. -Svest nastaje tek kada se tokom filogeneze razvio veliki mozak.Kod zivotinja ciji je razvoj na nizem stupnju,psihicki procesi se odvijaju automatski,bez svesti. -U savremenoj naucnoj literaturi istice se da pocetak psihickog zivota se ne moze odvajati od pocetka organogeneze(formiranja organa).Postoje dokazi o dozivljavanju i egzistenciji prenatalnog psihickog zivota.Jos nerodjeno dete poseduje motoriku i senzorni sistem,a socijalni stimulusi na buducu majku prenose se preko placente,sto cini takozvani signalni

50

sistem izmedju majke i ploda.Prema tome psihicki razvoj ne pocinje rodjenjem,vec je to samo pocetak sticanja novih iskustava fizicke razmene sa spoljasnjim svetom. -CNS sadrzi tri funkcionalna bloka: 1.)sistem energizacije i odrzavanja budnosti-retikularna formacija 2.)sistem za regulaciju nagonskog zivota i motivaciono-emocionalne integracije -limbicki sistem(motivacija i emocionalni zivot),hipotalamus,amigdale,strukture mozdanog stabla(nagoni) 3.)sistem kognicije-saznajne funkcije(misljenje,pamcenje,percepcija)-kora velikog mozga -Psihicki zivot je visi kvalitativno novi proizvod visoko organizovane materije-mozga. -Psihicke funkcije su rezultat najvisih integrativnih aktivnosti mozga.Psihicke funkcije mozemo podeliti u tri grupe: 1.)kognitivne(misljenje,pamcenje,paznja,percepcija) 2.)emocionalne-(emocije,afekti,raspolozenja) 3.)konativno-voljne(motivacija,nagoni) -Mozak prima informacije preko senzornih organa,obradjuje ih u visko diferenciranim celijama,a odgovor sledi preko motornog sistema.Pored CNS znacajnu ulogu u psihickom zivotu imaju i drugi sistemi:endokrini,vegetativni,senzomotorni...

POREMECAJI LICNOSTI
-Poremecaji licnosti ne predstavljaju bolest u medicinskom smislu,vec hronicnu maladaptaciju,neprilagodjenost uslovima svakodnevnog zivota i interpersonalnom socijalnom polju,kao i disharmonicnoscu stavova i ponasanja. -Poremecaji licnosti su razvojna stanja koja se javljaju u kasnom detinjstvu i adolescenciji i nastavljaju se u odraslom dobu.Poremecaji licnosti se razlikuju od promena licnosti koje su stecene u odraslom dobu,posle teskih i prolongiranih stresova,katastroficnih iskustava,ozbiljnih bolesti ili povreda mozga... -Za poremecaje licnosti postoje mnogobrojni nazivi: psihopatske licnosti,antisocijalni karakter,karakter neuroza,mral insanity.Poremecaje licnosti karakterisu slom odnosa roditelj-dete,impulsivne tendencije,sklonost trenutnom zadovoljenju impulsa,odsustvo inhibicija. -Szondi naglasava psihopatski trijas-nedovoljna ego kontrola,dominacija principa zadovoljstva i nepodnosenje unutrasnje tenzije. -U DSM-IV opisuju se tri klastera: 1.)Ekscentrici(cudaci)-paranoidni,sizoidni,sizotipalni 2.)Dramatici-histrionicni,narcisticni,antisocijalni,granicni 3.)Strasljivci-izbegavajuci,zavisni,opsesivno-kompulsivni -U Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB-X poremecaji licnosti se razvrstavaju u sledece grupe: 1.)paranoidni 2.)sizoidni 3.)antisocijalni 4.)emocionalno-nestabilni(granicni)-impulsivni tip,granicni tip 5.)histrionicni 6.)anankasticni(opsesivno-kompulsivni) 7.)anksiozni(izbegavajuci) 8.)astenicni(zavisni) 9.)drugi(narcisticni i nezreli) 10.)nespecifikovani -Etiologija-od znacaja su genetski faktori(neurofizioloski,biohemijski),socio-kulturni,procesi faktori,temperament,bioloski razvoja i sazrevanja.Genetski

51

faktori uticu na mnoge manifestacije poremecaja licnosti,zatim nesklad izmedju temperamenta deteta i vaspitnih faktora u porodici(porodicni dril,dresura),uticaj kultura koje ne ohrabruju agresivnost.Aleksander ove osobe smatra bicima bez super-ega,a Frojd objasnjava neuroticnu potrebu za kaznom obog osecaja krivice,koja se delikventnim ponasanjem provocira.Bihejvioralni model podrazumeca proces identifikacije sa patoloskim induktorima i patoloskim indukcionim grupama. PARANOIDNI POREMECAJ LICNOSTI -Bitne odlike osoba sa paranoidnim poremecajem licnosti :bezrazlozna sumnjicavost,ocekivanje neprijateljskog,eksplatatorskog i ugrozavajuceg ponasanja okoline,neopravdano strahovanje da ce biti prevareni.Preosetljivi su i niske tolerancije na frustraciju,ljutiti su ,iritabilni,ratoborni,skloni stalnom testiranju lojalnosti bliskih prijatelja,ne zaboravljaju niti prastaju uvrede koje su im nanesene. -Emocionalno su hladni i rigidni i ponosni na sebe zbog racinalnosti i objektivnosti.Koriste mehanizme projekcije.Ispoljavaju patolosku ljubomoru.Puni su prezira i distancirani su od inferiornih i hendikepiranih.
-Najcesce ispoljavaju probleme u braku,u porodici,profesionalnom okruzenju.Nepovoljan ishod je razvijanje klinicke slike parnaoidne sizofrenije. zivotu i radnom

SIZOIDNI POREMECAJ LICNOSTI

-Sizoidne licnosti su introvertovane,nezainteresovane za interpersonalne kontakte(samotnjaci),ekscentricne,udaljene,tihe,opredeljene za dozivotni model socijalnog povlacenja. -Preokupirani su fantazijama,introspekcijom,pri otudjenja od realnosti. cemu nema sizofrenog

-Spektar emocionalnih realcija je suzen,cesto su hladni,nezainteresovani za svakodnevne dogadjaje,zaravnjenog afekta,indiferentni su na kritike i pohvale,izrazito snizenih seksualnih interesovanja.Izrazito su neosetljivi na vazece socijalne norme i konvencije.Biraju aktivnosti i zanimanja gde su pretezno sami. DISOCIJALNI POREMECAJ LICNOSTI

-Ovaj poremecaj uslovljen je problemima ili nekim bolestima u adolescentnom dobu,cesci je u mnogoclanim porodicama siromasnih urbanih sredina. -Ponavljano laganje,tuce,nasilje,povredjivanje drugih neki su od oblika ponasanja.Cesto su prijatni i slatkorecivi u komunikaciji,sarmiraju ispitivace,islednike ili terapeute. -Osobe svrstane u ovu dijagnosticku kategoriju karakterise:neodgovornost i nepostovanje socijalnih normi i zakona,ponasanje koje je cesto osnova za hapsenje,neprihvatanje pravila i obaveza.Niske su frustracione tolerancije,olako ispoljavaju agresivnost,ukljucujuci nasilje i brutalnost,nezainteresovani su za osecanja drugih,skloni konfliktima sa drustvom,uvek okrivljuju druge ili drustveni sistem. -Finansijska ekstravagantnost i zaduzivanje,neodgovornost u ulozi roditelja,nesposobnost formiranja stabilnih emocionalnih i socijalnih veza. -Ne ispoljavaju anksioznost,osecanje krivice i depresivnost.Depresije koje nastaju posle nekih frustracija,hostilne su,pracene apatijom i atacima ljutnje. -Ove osobe su sklone promiskuitetu,zlostavljanju dece,zlostavljanju partnera,zloupotrebi alkohola,droga i lekova,somatskim preokupacijama,kao pretnjama samoubistvom.

52

EMOCIONALNO NESTABILNI POREMECAJ LICNOSTI -Bitna obelezja ovih licnosti su:afektivna nestabilnost i impulsivno ponasanje.Cesto dolazi do eksplozivnog praznjenja,nasilja i nedostatka samokontrole.Opisuju se dva tipa ovog poremecaja: 1.)Impulsivni tip:eksplozivna i agresivna licnost,na kritike drugih reaguje pretecim ponasanjem i nasiljem.Izostaje kontrola impulsa. 2.)Granicni tip(border-line):nestabilnost identiteta,interpersonalnih odnosa i raspolozenja.U sferi poremecaja identiteta manifestna je:nesigurnost predstave o sebi,nesigurnost polnog identiteta i profesionalne orijentacije.Postoji difuzija identiteta.U sferi seksualnog ponasanja karakteristicna je impulsivnost.Naglasena je promenljivost stavova i manipulacije,koje najcesce koriste za postizanje nekih licnih ciljeva.Tesko podnose samocu.Pribegavaju permanentnom trazenju drustva,da bi ublazili nepodnosljivo stanje usamljenosti,praznine,dosade,otudjenosti. -Granicni poremecaj licnosti je na granici izmedju neuroze i psihoze(polupropustljivost ego granica).Mogu postojati depersonalizacioni fenomeni,kratki periodi bizarnog i cudnog razmisljanja koje dostize razmere iluzija,kao i kratkotrajne psihoticne epizode.Sumanutosti ni kvalitativno ni kvantitativno nemaju razmere sizofrenog misljenja i otudjenja od realnosti.

HISTRIONICNI POREMECAJ LICNOSTI

-Klinicke odlike histrionickih licnosti su:egocentricnost,prenaglaseno i teatralno ponasanje,romanticna zaljubljenost,neadekvatno i provokativno zavodjenje,neodoljiva potreba da se bude privlacan,erotizacija kontakta.Skloni su seksualnim fantazijama,cesto su seksualno neuspesni(frigidnost,anorgazmija),okrivljuju okolinu ukoliko im stalno ne ukazuje paznju(napadi besa,placa).Odnosi sa drugima su povrsni,skloni su govornim impresionistickim triadama,sugestribilni su i cesto lakoverni,skloni kontinuiranom praznjenju uzbudjenja,lakoj povredivosti osecanja i dramatizaciji razocaranja. -Vejlan duhovito primecuje:Tesko je zamisliti kako histrionicna licnost ispoljava svoju simptomatologiju na pustom ostrvu.

ANANKASTICNI POREMECAJ LICNOSTI -Ovaj poremecaj naziva se jos i opsesivno-kompulsivni poremecaj licnosti.Dominantne karakteristike ovog poremecaja su:sumnja,opreznost,perfekcionizam,manija reda i urednosti,suzena emocionalnost,neodlucnost,tvrdoglavost,nefleksibilnost,preokupiranost organizacijom,redom,pravilima,detaljima,tako da aktivnosti gube svrsishodnost i smisao,veoma odani poslu i nemaju vremena za prijatelje i licna zadovoljstva,neprijatni i nekooperativni za saradnju sa onima koji ne prihvataju njihov stil rada i ponasanja,cepidlake kao rukovodioci,magaciniraju stvari(stare i nepotrebne) cak i za one za koje ih ne vezuje nikakva sentimentalna osecanja,skrti su,preterano savesni,hipermoralni,preterano i

53

neprimereno zaokupljeni produktivnoscu,a zbog preterane pedantnosti mogu biti nepodnosljivi bracni partneri ili roditelji.Ispoljavaju nespokojstvo zbog nametanja neprijatnih misli i impulsa.

ANKSIOZNI(IZBEGAVAJUCI)POREMECAJ LICNOSTI -Osobe svrstane u ovu grupu poremecaja ispoljavaju:ekstremnu osetljivost na negativnu procenu od strane drugih osoba,odbacivanje,socijalne inhibicije,osecanje neadekvatnosti,zbog cega pribegavaju sozijalnom povlacenju.Nisu to asocijalne licnosti vec stidljive. -Smatraju sebe neprivlacnim i inferiornim.U intimnim odnosima su uzdrzani,sputani,zbog straha da ce se osramotiti ili obrukati.Boje se kritike i omalovazavanja.Poseban strah do nivoa socijalnih fobija,ispoljavaju od javnih nastupa.

ZAVISNI POREMECAJ LICNOSTI -Frojd je opisao sledece osobine oralno zavisne licnosti:zavisnost,pesimizam,sumnja u sebe,strah od seksualnosti,pasivnost,sugestibilnost. -Ovom tipu poremecaja sklone su osobe koje su u detinjstvu bolovale od neke somatske bolesti,ili su hendikepirane na neki drugi nacin.U pitanju su:hipersenzibilne,submisivne licnosti,sa naglasenim strahom od separacije,osetljive na pretece odbacivanje.Osecaju se bespomocnim kada ostanu sami.izbegavaju odgovornost i izrazito su anksiozni ukoliko im se sugerise ili namece uloga lidera.Jedna od odlika je i pesimisticki stav prema zivotu.Ispoljavaju strah od seksualnih i agresivnih osecanja i tendencija.Nesamostalni su i u mnogim poslovima im je neophodna pomoc supervizora.Mogu dugo da trpe maltretiranje,zlostavljanje ili neverstvo svojih bracnih ili seksualnih partnera.

NARCISTICKI POREMECAJ LICNOSTI -Osobe sa ovim poremecajem licnosti imaju naglasen osecaj vaznosti i grandiozni dozivljaj da su jedinstveni. -Izdvajaju se sledece karakteristike:preuvelicani dozivljaj sopstvene licnosti,nerealno verovanje da su u toj meri jedinstveni da ih mogu razumeti samo posebni ljudi i institucije,preokupirani su fantazijama(o moci,lepoti,uspehu i romanticnim ljubavima),ambiciozni.Od drugih ljudi ocekuju divljenje,poseban tretman,skuceni su ili liseni empatskih kapaciteta,ljubomorni su na druge osobe,cesto su arogantnog ponasanja i skloni eksplatisanju drugih.Krhkog su samopouzdanja i skloni depresivnom reagovanju.

SOCIOPATIJE(SOCIOPATSKI POREMECAJ LICNOSTI)

54

-Terminom socipatije obuhvaceni su brojni poremecaji licnosti cija je sustina poremecen odnos izmedju licnosti i drustva-abnormalni stavovi prema socijalnoj sredini,neprihvatljiva socio-eticka nacela,upadljivo odstupanje od normi i ponasanja odredjene kulture.U sociopate su svrstani razni kriminalci,seksualno devijantne osobe,alkoholicari. -Osobine sociopatskih osoba:nesposobnost adaptacije,maladaptivno ponasanje,slaba socijalna stremljenja,teskoce emocionalnog vezivanja,devijacije seksualnog nagona,moralno otupljivanje,iritabilnost,arogancija,brutalni egoizam,destruktivno ponasanje.Ove osobe ispoljavaju revol prema autoritetu i drustvu. KARAKTERNE NEUROZE -U nespecifikovane poremecaje licnosti ukljucena je karakter neuroza kao i patoloske promenelicnosti koje nisu drugacije oznacene. -Za karakter neurozu karakteristicno je prisustvo neuroticnih simptoma koji se ne mogu svrstati ni u jednu grupu neuroza,kao i izmene karaktera licnosti,kod kojih super-ego nije tako razvijeno kao kod neuroticara.Ove osobe su:preosetljive,nesigurne,uvek nezadovoljne,nesposobne da trpe osujecenje,male su adapcione sirine,socijalno su netolerantni. PSIHOPATIJE U DETINJSTVU I MLADOSTI -Deca koja su izasla iz strepnje psihoticnih razmera,ili posle psihoticnih oboljenja imaju veci rizik oboljevanja. -Primarni simptomi:nedostatak osecanja prema drugima,teznja impulsivnom ponasanju bez promisljanja. -Sekundarni simptomi:egocentrizam,agresivnost,nedostatak stida,nesposobnost koriscenja sopstvenog iskustva,nesposobnost odlaganja nagonskih impulsa i zadovoljenja,neadaptivno ponasanje. -Negativni simptomi:znaci psihoza,depresija,oligofrenija. -Ova deca su prevrtljiva,lazljiva,impulsivna.Nesposobna su za saosecanje,neodgovorna su,pakosna,megalomanskih potreba za vazenjem,revoltirana i gnevna,mrzovoljna... POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMECAJ(PSTP) -Izlaganje jakim traumatskim iskustvima ostavlja neizbrisiv pecat na sve prezivele.Vecina ljudi prolazi kroz inicijalni period psiholoske nestabilnosti nakon cega sledi oporavak.Ipak odredjeni procenat ljudi izlozenih traumatskim dogadjajima prolazi kroz mnogo duzi period restitucije.Kod manje grupe ljudi psihopatoloski simptomi perzistiraju i dolazi do trajnog ostecenja licnosti. -Za opisivanje delovanja traumatskog dogadjaja i odgovora organizma sinonimno se koriste sledeci izrazi:stres,trauma,krizna situacija...Rec trauma je grckog porekla i originalno je oznacavala povredu ili ranu izazvanu nekim spoljnim uzrokom.U tom smislu psiholoska trauma je emotivna i kognitivna rana,poremecaj individualne psihosocijalne ravnoteze,koja nastaje kada su licne sposobnosti za prevladavanje preplavljene za duze vreme.Termin stres se upotrebljava za vremenski ogranicenu i relativno kratkotrajnu,neposrednu reakciju organizma na dogadjaj koji uzrokuje stanje stresa(stresor).Prema tome:

55

-stres je trenutna reakcija organizma -stresor je dogadjaj koji je uzrokovao poremecaj -trauma je vremenski trajniji psiholoski disbalans. -U ICD-10 klasifikaciji iz 1992 godine u poglavlje Reakcija na tezak stres i poremecaji prilagodjavanja ukljucena je: 1.)akutna stresna reakcija 2.)posttraumatski stresni poremecaj 3.)poremecaj prilagodjavanja -U poglavlje Trajne promene licnosti,koje se ne mogu pripisati ostecenju ili bolesti mozga ukljucena je kategorija:trajne promene licnosti posle katastroficnog dozivljaja. NORMALNA I PATOLOSKA REAKCIJA NA TRAUMATSKI DOGADJAJ -Intenzitet odgovora na traumu,pojava i odrzavanje karakteristicnih simptoma i razvoj hronicnih formi psihijatrijskih poremecaja individualno se razlikuju.Iako se predpostavlja da postoji odredjen prag jacine traume nakon kojeg svi ili najveci broj izlozenih razvija simptome,dokazano je da na razvoj poremecaja uticu i drugi faktori,kao sto su okolnosti u kojima se trauma desila(socijalni milje i eventualna podrska),predisponirajuci faktori(premorbidna licnost,ranije traume,uzrast)... -Faze razvoja odgovora na stresor: 1.)Faza protesta-trenutni odgovor na zastrasujuci dogadjaj je alarm,pracen jakom emocijom,cesto strahom.Ova prva faza naziva se faza protesta zbog reakcije alarma cesto pracene povikom koji izrazava upozorenje,strah ili poziv u pomoc.Ova faza moze izostati ili se javiti tek kada mehanizmi za prevladavanje budu konacno iscrpljeni.Patoloski fenomeni u ovoj fazi ukljucuju:paniku,neusmerenu destruktivnost,iznenadno predavanje,koji ukazuju na to da je osoba preplavljena emotivnom reakcijom. 2.)Faza poricanja-druga i treca faza se cesto javljaju zajedno.Faza poricanja ukljucuje ponasanje kao sto je zurenje u prazan prostor,izbegavanje lica drugih osoba,suzavanje paznje i nereagovanje na nove stimuluse.Jedna od vaznih karakteristika ove faze je unutrasnji osecaj zamagljenja percepcije,sa osecanjem da je okolina postala tamnija nego ranije.Mnoge od ovih reakcija su normalne.Patoloski fenomeni u ovoj fazi ukljucuju:ekstremno izbegavanje suocavanja sa iskustvom,koje poprima oblike zloupotrebe alkohola i droga,ili potragu za opasnim dozivljajima.Jedna od vaznih karaktesitika ove faze je dozivljaj tuposti,koji nije jednostavan nedostatak emocija.Tzv trauma membrana predstavlja slican fenomen-pristup u psihicki prostor se dozvoljava samo osobama koje su prezivele isto iskustvo,i tako su se potvrdile kao manje opasne i povredive. 3.)Intruzivna faza(intruzivan-euruptivan)-karakterise se hipervigilnoscu(stalna pripravnost na opasne stimuluse) i upornim proveravanjem spoljne sredine.Ovo dovodi do pojacanih reakcija trzanja na bezazlene drazi,koja mogu imati oblik zauzimanja odbrambene pozicije.U ovoj fazi su prisutene i perceptivne odbrane.U ovoj fazi vidljiva je emocionalna razdrazljivost koja moze uticati negativno na interpersonalne,bracne i profesionalne odnose i ponekad imati oblik destuktivnog acting out ponasanja usmerenog prema drugima ili prema sebi.Moguca je pojava i ponovnog odigravanja traumatskog iskustva,sto je posebno prisutno kod dece.

56

-Stalno smenivanje intruzivnih i izbegavajucih simptoma karakteristicno je za PTSP i predpostavlja se da je to uzrok odrzavanja simptoma. 4.)Faza obrade-karakterisana je ispitivanjem znacaja i smisla traumatskog dogadjaja,radom tuge kod gubitka znacajnih objekata i razmatranjem novih planova za suocavanje sa buducnoscu. 5.)Zavrsna faza-je dostignuta kada osoba uvidi dejstvo traume na svoju psihu.Kod predisponiranih osoba,faza obrade nece dovesti do pozeljne organizacije novih informacija o stresoru i posledicama na self-koncept.Posledice ukljucuju hronicne poremecaje ili trajne promene karaktera. -Marmar i saradnici razlikuju nekoliko razlicitih odgovora na traumatsku situaciju,u zavisnosti od predisponirajucih faktora: 1.)Normalan stresni odgovor-koji se javlja kod vecine odraslih ljudi koji su pre traumatskog dogadjaja relativno dobro funkcionisali,koji imaju dobru socijalnu podrsku,nemaju u zivotu traumu iz detinjstva ili adolescencije ili psihijatrijski poremecaj,i doziveli su jedan umereno snazan traumatski dogadjaj.Reakcija obicno traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci i vodi ka potpunom oporavku. 2.)Akutna stresna reakcija-javlja se tokom nekoliko sati ili dana posle traumatskog dogadjaja,a karakterisu je:panicne reakcije,kognitivna dezorganizacija,dezorijentacija,disocijacija,teska nesanica,tikovi i drugi poremecaji motorike,paranoidne reakcije i nesposobnost da se ucestvuje cak i u osnovnim aktivnostima na poslu,u interpersonalnim realcijama ili brizi o vlastitim potrebama.Dominiraju bes,srzba,ekstremna anksioznost pracena odgovarajucim vegetativnim reakcijama. 3.)Posttraumatski stresni poremecaj bez komplikacija-najcesce se javlja 6-18 meseci posle traumatskog dogadjaja.Dominiraju simptomi ponovnog prozivljavanja traume,izbegavanja i simptomi razdrazljivosti.Simptomi traju ne prolaze sa vremenom i uz podrsku porodice i prijatelja i negativno uticu na profesionalne aktivnosti i interpersonalne relacije.Ukoliko se osobama kod kojih simptomi traju 3-5 meseci ne obezbedi tretman,simptomi se nece povlaciti i postoji veliki rizik od pojave dodatnih poremecaja. 4.)PTSP komplikovan sa sekundarnim poremecajima-je posebno otporan na tretman.Najcesce se PTSP komplikuje upotrebom alkohola,droga,mesa se sa depresijom,fobijama i psihosomatskim poremecajima.Pojava ovih komplikacija je cesta posebno kod pojedinaca koji su i pre traume imali ovakve poremecaje u svojoj istoriji. 5.)Posttraumatski poremecaj licnosti-je oblik PTSP koji perzistira mnogo godina ili cak decenija posle traume.Javlja se kod osoba koje su prezivele fizicko ili seksualno zlostavljanje u detenjstvu,kod prezivelih iz koncentracionih logora i kod ratnih veterana.Mogu se javiti i mnogobrojne sekundrane komlikacije-osteceno fizicko zdravlje,ostecene profesionalne sposobnosti,burne interpersonalne realcije,koje se vremenom komplikuju sa narcistickim,izbegavajucim ili granicnim crtma licnosti.Osnovni uzrok je visegodisnji uticaj nerazresenog PTSP i sa njim povezane sekundrane komplikacije koje uticu na funkcije licnosti. -Za PTSP osim prisustva stresora karakteristicne su tri grupe simptoma: 1.)simptomi ponovnog prezivljavanja traumatskog iskustva: -nametljiva i neprijatna secanja na traumu,koja ukljucuju predstave,razmisljanja ili opazanja

57

-neprijatni snovi koji se odnose na traumu -ponasanja i dozivljavanja kao da se trauma ponovo odigrava,uzivljavanje u traumu,halucinacije,disocijativne epizode vracanja na traumu(na primer pri budjenju ili u stanjima intoksacije) -veoma izrazena neprijatnost prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima koji simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega -fiziolosko reagovanje prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima koji simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega. 2.)simptomi izbegavanja situacije koja je u vezi sa traumom i simptomi generalizovane otupljenosti: -izbegavanje razmisljanja,osecanja ili razgovora koji se odnose na traumu -izbegavanje aktivnosti,mesta ili ljudi koji bude secanja na traumu -nesposobnost prisecanja znacajnih aspekata traume -izrazito smanjenje interesovanja za ucesce u znacajnim aktivnostima -dozivljaji distanciranosti ili otudjenja od drugih osoba -suzen opseg osecanja(npr-gubljenje pozitivnih osecanja premadrugima) -dozivljaj besperspektivnosti ili prazne buducnosti,kroz nedostatak bilo kakvih planova u pogledu zanimanja. 3.)simptomi prenadrazenosti: -teskoce u koncentraciji -hipervigilnost-paznja previse usmerena i koncentrisana na moguce izvore opasnosti -previse izrazena reakcija trzanja(uplasenost na bezazlene stimuluse)

-Klinicka slika-veoma cesto je prisutno osecanje krivice,koje kod ratnih veterana moze biti u obliku krivice zbog prezivljavanja ili krivice zbog pocinjenih dela.Javljaju se bracni,profesionalni,interpersonalni problemi,seksualna disfunkcija,antisocijalno ponasanje i suicid.Ponovno prezivljavanje traume,pojacana razdrazljivost,pojacano trzanje i hipervigilnost smatraju se pozitivnim simptomima,a izbegavanje,emotivna tupost,izolacijanegativnim simptomima.Klinicka slika varira.Cesto se kod pacijenata srecu polimorfne somatske tegobe koje odgovaraju somatomorfnom poremecaju.Ukoliko je izrazeno ponasanje izbegavanja slika je bliza fobijama.Sekundarni poremecaji mogu biti:depresija,anksioznost,zloupotreba alkohola,droga,suicid. -Etiologija-kod pacijenta sa PTSP se javlja fiziolosko uzbudjenje.Pacijenti mogu pokazivati bazicno povecanje srcane frekvencije,krvnog pritiska,kozne provodljivosti ili drugih parametara prilikom eksplozije stimulusa koji izaziva senzorne ili kognitivne asocijacije na originalnu traumu.Ovi fizioloski odgovori vezani su za aktivaciju simpatickog nervnog sistema kao dela sireg stresnog odgovora organizma i ukljucuju nekoliko neurotransmiterskih sistema i osovinu hipotalamus-hipofiza-nadbubrezna zlezda.Potpaljivanje je predlozeno kao jedan od mehanizama nastajanja simptoma PTSP.Prema ovom modelu traume u detinjstvu ostavljaju trajne tragove u neurofizioloskom regulatornom sistemu mozga.Ovi se manifestuju

58

kao preosetljivost na kasnije stresore koji podsecaju na originalnu traumu,stresore koji inace ne bi dostigli prag za eksitaciju.Ponavljana traumatizacija kroz stvarne dogadjaje ili fenomene ponovnog prozivljavanja moze biti stimulus u PTSP.Endogeni opijati peptidi,koji imaju anksioliticko dejstvo i redukuju agresivnost,mogu se luciti kao deo bioloskog odgovora na psiholosku kao i na fizicku traumu.Kada traumatski stimulus nije prisutan,moze doci do redukcije u oslobadjanju endogenih opijata,sto dovodi do pojave simptoma karakteristicnih za apstinencijalni sindrom(anksioznost,insomnia,iritabilnost,pojacana reakcija trzanja).Na ovaj nacin endogeni opijati mogu zajedno sa noradrenergickom hiperaktivnoscu biti ukljuceni u kombinaciju intruzivnih i izbegavajucih simptoma PTSP. KOGNITIVNO-BIHEJVIORALNE TEORIJE

-Postoji nekoliko kognitivno-bihejvioralnih modela koji pokusavaju da objasne nastanak i odrzavanje PTSP simptoma. -Iz perspektivne klasicnog uslovljavanja traumatski dogadjaj je averzivni bezuslovni stimulus,koji je doveo do originalnog bezuslovnog odgovora u vidu ekstremnog straha.Podsecajujci faktori,spoljasnji i unutrasnji,prisutni u traumatskom iskustvu,postaju uslovne drazi,kroz njihovo povezivanje sa preplavljujucim emotivnim i fizickim reakcijama na traumu.Povremeno izlaganje podsetnicima pojacava bolnu uslovljenu reakciju straha. -Po principima operantnog ili instrumentalnog uslovljavanja osoba uci da pobegne ili izbegne kontakt sa situacijama ili objektima koji je podsecaju na originalni traumatski dogadjaj.Ovaj obrazac izbegavajucih odgovora negativno se pojacava privremenim smanjenjem uslovljene reakcije straha prilikom izbegavanja podsetnica.Tako je uslovljeni odgovor strahom zasticen od svog prirodnog procesa gasenja,koji bi se razvio ukoliko bi se uslovne drazi stalno percipirale,bez pojacavanja uslovljene reakcije straha. -Bihejvioralno-kognitivni model etiologije PTSP obezbedjuje direktne implikacije za procenjivanje i plan tretmana.Za procenjivanje zrtve traume,potrebno je sakupiti sistematske informacije o: 1.)eksplozivnim karakteristikama traume 2.)pocetnim bihejvioralnim,emotivnim,kognitivnim i psihofizioloskim reakcijama u toku traumtaskog iskustva i neposredno posle njega 3.)komponentne drazi i odgovora koje su postale deo secanja vezanog za strah ili signal za opasnost 4.)ranija izlaganja traumi(traumama) 5.)druge bioloske,psihofizioloske ili psihosocijelne karakteristike koje mogu uticati na razvoj i odrzavanje simptoma -U smislu tretmana K-B formulacije podvlace vaznost direktne terapeutske ekspozicije elemenata stimulus-odgovor kompleksa da bi se smanjio strah vezan za traumu i da se desenzitiraju podsetnice vezane za traumu. DINAMSKE TEORIJE -Slom odbrambenih mehanizama-energetski model po kome snazna spoljasnja trauma izaziva poremecaje u psihickoj energiji.Da bi se savladala frustrirajuca eksitacija,celokupna raspoloziva psihicka energija se koncentrise na stvaranje kontraenergije,te je zastitino polje ili stimulu-barijera iscrpljena,sto dovodi do blokiranja i slabljenja funkcija ja,nespecificnih

59

emotivnih kriza i specificnih simptoma ponavljanja traumatskog iskustva i poremecaja spavanja.Koncept stimulus-barijere je kasnije izmenjen,prepoznaje se aktivna uloga ega da se razlicitim mehanizmima zastiti od traumatizacije.Masivna psihicka trauma probija se kroz stimulusnu barijeru i remeti individualnu sposobnost za formulaciju iskustva.Dolazi do sloma odbrambenih mehanizama i fragmentacije selfa uzrokovanog traumom.Prva odbrana u tom slucaju je podizanje barijere protiv svesti o traumi primitivnim mehanizmima odbrane:negacijom,amnezijom,derealizacijom i depersonalizacijom. -Reaktivacija latentne traume-traumatski dogadjaj aktivira ranije probleme iz detinjstva i adolescencije koji se odnose na bezbednost,poverenje,rizik,povredu,gubitak,roditeljsku zastitu.Trauma kod odrasle osobe moze aktivirati specificne preedipalne i edipalne konstelacije,posebno one vezane za majcinsku zastitu i hranjenje,kontrolu emocija i telesnih funkcija i konflikte vezane za potenciju,rivalstvo i strah od osvete.Traumatski dogadjaj iz sadasnjosti se specificno veze za bilo sta sto je vec osteceno ili odstranjeno iz zrtvine proslosti. -Stepen integracije traumatskog iskustva-osobe koje su prezivele snaznu traumu pokazuju razlicit stepen integracije traumatskog dogadjaj unutar iskustva,od potpunog brisanja secanja na traumu do karakterisiticnih intruzivnih simptoma u kojima se secanje na dogadjaj namece samo od sebe. PSIHIJATRIJSKI MODELI -Psihickom poremecaju se moze pristupiti na vise nacina iz vise uglova.Danas dominiraju cetiri modela u psihijatriji: 1.)prirodnonaucni 2.)psihodinamski 3.)bihjevioralni 4.)socijalni -Psihijatrijski modeli sustinski se razlikuju prema tome koji sloj,koji aspekt coveka izdvajaju kao bitno odrediste psihickog i psihicki poremecenog.Takodje ovi modeli se razlikuju i po tumacenju i navodjenju mehanizama nastanka psihickog poremecaja i vrsti terapije koju podrazumevaju. 1.)Prirodno-naucni model-smatra da su psihicki poremecaji posledica biohemijskih promena u mozgu. -Uzrok poremecaja:povreda ili patoloski proces u mozgu. -Lecenje poremecaja:svi vidovi terapije koji uticu na fizicko-biolosko stanje mozga. 2.)Psihodinamski model-psihicki poremecaji su izraz nesvesnih psihickih procesa. -Uzrok poremecaja:nesvesni psihoseksualnom razvoju. psihicki konflikti i sa njima povezane smetnje u

-Lecenje poremecaja:individualna i grupna psihoterapija. 3.)Bihejvioralni modeli-dusevno poremeceno ponasanje se uci,nastaje ucenjem. -Uzrok poremecaja:procesi uslovljavanja,odnosno sticanja navika

60

-Lecenje poremecaja:promena ponasanja primenom postupaka koji se oslanjaju na principe teorija ucenja. 4.)Socijalni modeli-uzrok dusevnog oboljenja treba traziti u socio-ekonomskom okruzenju coveka. -Uzrok poremecaja:socio-ekonomski cinioci covekovog okruzenja -Lecenje poremecaja:promena socijalnih aspekata socijalne sredine. PSIHOZE -Psihoticna oboljenja se mogu podeliti u nekoliko grupa: 1.)Sizofrenija,sizotipski poremecaji 2.)Perzistentni poremcaji sa sumanutoscu 3.)Afektivne psihoze 4.)simptomatske psihoze SHIZOFRENIJA -Emil Krapelin je prvi ovoj bolesti dao ime dementio preacox,a kasnije Eugen Blojler uvodi naziv shizofrenija,sto u slobodnom prevodu oznacava rascep licnosti. -Sizofrenija je tesko dusevno oboljenje,oblik mentalnog otudjenja(alijenacije) licnosti.To je forma hronicne psihoze karakteristicna po dubokoj i progresivnoj transformaciji licnosti,koja iz sveta realnosti bezi u svoj imaginarni,autisticni svet fantasticnog haosa,sumanutih ideja i halucinacija. -Glavni simptomi sizofrenog sindroma,prema Blojleru su: 1.)poremecaj misaonog toka i raspolozenja 2.)ambivalencija i autizam 3.)perceptivni poremecaji 4.)sumanute ideje 5.)poremecaji mnestickih funkacija 6.)katatoni fenomeni 7.)karakteristicne verbalne kominikacije i rukopis. -U strucnoj literaturi mogu se sresti i sledece osobenosti:gubitak vitalnog kontakta sa stvarnoscu,intrapsihicka ataksija,intrapsihicka diskoordinacija,disocijacija licnosti. -Etiologija-pravi uzrok sizofrenije do danas nije otkriven.Jedna grupa autora smatra sizofreniju autointoksacijom CNS produktima poremecenog metabolizma,zatim fermentativnim poremecajem,nepoznatim organskim procesom koji ostecuje tkivo mozga i remeti psihicki integritet licnosti.Konstituciji i nasledju pridaje se veliki znacaj.U grupi infektivnih i zapaljenskih faktora znacaj se pridaje encefalitisima(zapaljenjima mozga),posebno ako je do ovog oboljenja doslo u detinjstvu.Osamdesetih godina ispitivanje se usmerava na ulogu endorfina-visak endorfina kod katatonih simptoma i pozitivni efekti lekova koji neutralisu efekte opijata.Druga grupa autora iznosi podatke o manjku

61

endorfina.Genetske teorije isticu znacaj nesledja u porodicama,koje je izrazitije kod monozigotnih blizanaca.Psihoanaliticari pridaju znacaj primarnom narcizmu u mehanizmu nastajanja sumanutosti velicine.Frojd iznosi:Neuroza ne porice stvarnost,ona nece nista da zna u vezi sa njom,psihoza je porice i tezi da je zameni.Postoji dezintegracija ega.Poseban fokus istrazivanje je porodica sizofrenog subjekta.Tu se navode neki indikatori:traumatski dozivljaji,odustvo emocionalne topline,poremecaji porodicne komunikacije(igra pozitivnih i negativnih poruka).Tu komunikaciju odlikuje sistem dvostrukih poruka(double bind).Postoji kontradiktornost izmedju neverbalnih i verbalnih poruka(matakomunikacija).Majke sizofrenih bolesnika okarakterisane su kao:dominantne,hladne,agresivne,ili igraju ulogu zrtve.Ocevi su :nesigurni,pasivni,nezreli,povuceni ili dominantni,sadisti,narcisticni,nadmeni.Socijalni faktori su nespecificni.Antipsihijatar Leng kaze:sizofrenija je psihicki zdrava reakcija na nezdrave socijalne uslove zivota.Za Lenga sizofrenija je iskustvo otkrovenja. -Tip licnosti-oko tri petine osoba ispoljava sizoidne crte: 1.)nedruzeljubivi,povuceni,stidljivi,sanjari,okrenuti senzibilni,skloni povremenim atacima besa. 2.)asocijalni,bestidni,agresivni 3.)nesigurni,konformisti,sa znacima nelagodnosti i bojazni u izrazavanju sopstvenog misljenja,submisivni,puni obzira i lepih manira. -Pojedini autori insistiraju na crtama sizoidnog karaktera-to su osobe konstitucije(leptosomne,astenicne),introvertne,zatvorene,preosetljive,sklone meditacijama,apstrakciji i iluzionistickom bekstvu iz realnosti. gracilne knjigama ili prirodi,naglaseno

-Klasifikacija-prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji(MKB-X,ICD-X) sizofrene poremecaje karakterise poremecaj misljenja i opazanja,neadekvatan ili zaravljeni afekat,dozivljaj citanja ili oduzimanja misli,interpretacija da je to dejstvo natprirodnih sila,bizarnost,katatoni i eho fenomeni.Za Tacno dijagnostikovanje znacajni su sledeci simptomi: 1.)eho misli,nepovezan tok misli,neologizmi 2.)sumanute ideje uticaja i upravljanja 3.)raznovrsne halucinacije 4.)sumanute ideje svemoci,velicine,komunikacije za vanzemaljskim bicima 5.)katatoni fenomeni-vostana savitljivost,negativizam,mutizam,stupor 6.)negativni simptomi-apatija,oskudna povlacenje i pad socijalne efikasnosti verbalizacija,tupost,nesklad emocija,socijalno

7.)gubitak interesovanja,besciljnost,lenjost,zaokupljenost sobom,socijalno distanciranje. -U sferi misljenja dominiraju:simbolizam,subjektivizam,apstraktno rezonovanje,sklonost magijskom misljenju,krutost,iracionalnost.Pismo i crteze sizofrenih bolesnika odlikuju:detaljisanje,stilizacija,fragmentiranost,bizarnost,ponavljanje figura,cesta upotreba brojeva,raspad strukture,preplitanje realisticnih i nerealisticnih detalja.Sto se tice emocionalnog zivota:dominiraju ambivalencija,bizarnost,zagonetnost ili emocionalna hladnoca,afektivno-nagonska regresija.Moze doci do impulsivnih raptusa safugama(bekstvima ilutanjima),odsecanja delova sopstvenog tela,nemotivisanih ubistava ili bizarnih samoubistava. -Vrste sizofrenije: 1.)Paranoidna sizofrenija-ova forma sizofrenije pocinje u odraslom dobu,posle tridesete godine zivota,a licnost ostaje relativno dobro ocuvana.Klinickom slikom dominiraju:pranoidne sumanute ideje i halucinacije.Karakteristicne su sumanute ideje

62

proganjanja,grandomanska sumanutost(ideje visokog,plemenitog porekla,misonarstva),erotomanska sumanutost,sumanutost ljubomore,ideje odnosa,imperativne akusticke halucinacije,halucinacije mirisa i ukusa,seksualne i druge telesne senzacije.Vizuelne halucinacije su retke.Afekt je neadekvatan,zaravnjen.Mogu se javiti katatoni simptomi.Bolesnici su cesto napeti,sumnjicavi,neprijateljski nastrojeni,skloni praznjenju besa i agresivnosti.U govoru postoje neologizmi,misaoni tok je nepovezan,javljaju se eho misli,nametanje,oduzimanje ili emitovanje misli,prekid misaonog toka.Bolest se moze javiti u epizodama ili moze dobiti i hronicni tok. 2.)Hebefrena sizofrenija-akutni ili preakutni pocetak se manifestuje:paranoidnohalucinatornim sindromom,depersonalizacijom i derealizacijom.Ponasanje je regresivno,primitivno,dezinhibirano,nesvrsishodno,besciljno,peaceno neadekvatnim smehom,bizarno.Izrazen je premecaj misljenja i gubitak kontakta sa stvarnoscu.Pacijenti su zaravnjenog afekta,bezvoljni a prognoza bolesti je losa. 3.)Katatona sizofrenija-pocinje akutno,simptomima katatonog sindroma.Bolesnik je u stanju stupora,ne reaguje ni na kakve drazi,can ni na veoma bolne drazi.Medjutim on opaza sve sto se oko njega desava i u stanju je da to verno opise kad izadje iz stanja stupora.Zbog toga nisu preporucljive nikakve neumesne opaske na njegov racun.Bolesnik u stanju stupora moze biti pod uticajem zastrasujucih halucinacija i sumanutih ideja.Moze ispoljavati stereotipije,automatizam,negativizam ili eho fenomene.Pacijent voljno zauzima neprikladan ili bizaran polozaj tela,negativistican je i nemoguce ga je pomeriti iz zauzetog polozaja.Oboleli ispoljava vostanu savitljivost,moze mu se nametnuti polozaj tela i udova,koji on dugo zadrzava bez vidljivih znakova umora.Iz stanja stupora moze iznenada da upadne u stanje neobuzdane motorne agitacije i agresivnosti,poznate kao katatona pomama.Ova forma sizofrenije najcesce ima dobru prognozu. 4.)Postsizofrena depresija-depresija nastaje posle sizofrene bolesti.Depresivni simptomi demaskirani su po povlacenju psihoticnih simptoma,ili su pak novonastali kao psihicka reakcija na bolest.U ovoj grupi obolelih postoji rizik od samoubistva.Prognoza je obicno losa.Kod nekih pacijenata terapija antidepresivima daje efekte a kod nekih je bez efekata. 5.)Rezidualne sizofrenija-karakterise se podmukloscu,postepenim tokom,progresivnim propadanjem,do potpune dezintegracije licnosti.To su emocionalno hladne,autisticne licnosti,koje svojoj okolini deluju kao osobenjaci.Bolest najcesce pocinje u adolescenciji,i nije pracena ni sumanutim idejama ni halucinacijama.Mogu se javiti bure emocionalnog besa i agresivnosti.Afektivna demencija i intelektualna neuspesnost predstavljaju poodmaklu fazu bolesti.Karakteristicno je osiromasenje sozijalnih kontakata obolelih osoba. SIZOTIPSKI POREMECAJ LICNOSTI -Sizotipski poremecaj je izdvojen kao poseban zbog sledecih osobensoti:ekscentricnog ponasanja osobe,neadekvatnog misljenja i afekata.Ove osobe su emocionalno hladne,cudnog,odsutnog ili neobicnog ponasanja,sklone su socijalnom povlacenju,magijskom misljenju,sumnjicave su i paranoidne,sklone metaforama,misaonim i govornim stereotipijama,opsednute opsesivnim idejama,strahom od deformiteta telesnog izgleda,nametanjem seksualnih i agresivnih sadrzaja,javljajuse iluzije sa depersonalizacijom i derealizacijom kao i povremenim kvazipsihoticnim epizodama u kojima dominiraju iluzije,halucinacije i ideje slicne sumanutim.Sizotipni poremecaj je cesci kod osoba sa odredjenom naslednom konstitucijom,obicno je hronicnog toka i moze evoluirati u sizforeniju. PONASANJE SIZOFRENIH BOLESNIKA

63

-Ponasanje sizofrenog bolesnika je promenljivo:agitirano,praceno raptusima besa.Ovakvo ponasanje ne mora biti nicim izazvano,mada su ovakva ponasanja cesto posledica paranoidnosti i naredbodavnih halucinacija. -Ponasanje moze biti:stereotipno,ekscentricno,nepredvidljivo sa fazama produzenog uzbudjenja.Stuporozni bolesnici su nepomicni,mutisticni,negativisticni.Socijalno povlacenje uslovljeno je bolescu.Raspolozenje je promenljivo:faza odustva zivotnih radosti,preziranje zivota,periodi manifestne anksiozonosti,ekstremni bes,sreca,religiozna ekstaticnost...Perceptivni poremecaji:akusticke halucinacije u vidu zastrasujucih glasova,grdnji,omalovazavanja,saveta,ruganja,naredbi i slicno,provociraju agresivnost koja moze biti usmerena ka pacijentu(samopovredjivanje) ili ka okolini(nanosenje telesnih povreda,ubisva).Perceptivni poremecaji mogu biti uzrok pojavi sumanutih ideja. -U interpersonalnim odnosima pacijenti su uzdrzani,oholi,lepljivi,napadni.Otudjenost od sebe i drugih osoba dovodi do socijaslne izolacije. -Izvestan broj obolelih se potpuno oporavi.Prema statistickim podacima 10-15% bolesnika koji su dostigli zadovoljavajuci oporavak,mogu tokom godine ispoljiti akutne psihoticne epizode.

PERZISTENTNI POREMECAJ SA SUMANUTOSCU -Poremecaje ove grupe karakterise prisustvo sumanutih ideja koje traju vrlo dugo.To je heterogena grupa oboljenja,i vecina autora smatra da nemaju veze sa sizofrenijom.U nastanku bolesti od znacaju su:genetski faktori,karakteristike licnosti i splet zivotnih okolnosti. -Frojd je pranoidne sumanutosti objasnjavao posedicom homoseksualnih impulsa. -Klasifikacija:prema DSM-III klasifikaciji opisuju se: 1.)paranoja 2.)indukovani paranoidni poremecaj 3.)akutni pranoidni poremecaj -Francuski autori opisuju grupu hronicnih sumanutih psihoza sa sledecim karakteristikama:sumanuto otudjenje bolesne osobe,sumanutost kao oblik zivljenja,odsustvo sizofrenog rascepa i autizma.U ovoj grupi psihoza nasle su se: 1.)sistematizovana sumanuta psihoza(paranoja) 2.)hronicne halucinatorne psihoze 3.)fantasticne psihoze -Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji perzistentni poremecaji sa sumanutoscu podeljeni su u tri grupe: 1.)Poremecaji sa sumanutoscu-paranoja,paranoidna psihoza,paranoidno stanje,parafrenija 2.)Drugi perzistentni poremecaji sa sumanutoscu-sumanuta dismorfofobija,involutivno pranoidno stanje,paranioa querulans 3.)Perzistentni poremecaji sa sumanutoscu,nesistematizovani -Razvoj,odredjene crte licnosti,kao i zivotne istorije premet su brojnih istrazivanja.To su osobe koje u detinjstvu nisu imale bazicne sigurnosti u sebi i svetu oko sebe(roditelji su cesto sadisti).Radi se o preosetljivim,nesigurnim licnostima koje pribegavaju precenjivanju

64

sopstvene licnosti.Osobe ne mogu da se suoce sa sopstvenom agresivnoscu i mrznjom,racionalizuju ljutnju svesno mrzeci osobe koje mrze njih,ljude dozivljavaju kao pretece,ugrozavajuce,postaju maksimalno oprezni. -Projekcija stiti pacijenta od neprihvatljivih impulsa.Hipersenzitivnost i osecanje inferiornosti kroz reaktivnu formaciju vodi ka sumanutosti grandioznosti i superiornosti. -DSM-IV klasifikacija nudi sledece tipove licnosti: 1.)erotomanski tip-odlikuju tri faze:nada srzdzba,osveta.Voljen je od neke cuvene osobe,pise pisma,yelefonira,salje poklone.Nekad krije sumanutost.Pradoksalnog su ponasanja.Zive povuceno,izolovano,sami,skromno,limitiranih seksualnih kontakata. 2.)grandiozni tip-megalomani,poseduju natprirodni talenat,posebna otkrica.Religiozni su i cesto postaju vodje religioznih grupa. 3.)ljubomorni-su njacesce medju muskarcima,stalno traze dokaze neverstva. 4.)proganjajuci tip-u svom fokusu imaju nepravdu,koju treba ispraviti legalnim akcijama. 5.)somatski tip-skloni su hipohondriji,dismorfofobiji(ruzan nos,velike grudi),odredjeni delovi tela ne funkcionisu,odaju cudni miris.Skloni su samoubistvu. 6.)mesani tip-nespecifikovani -Termin paranoidno prvi je upotrebio Krapelin.Navode se sledece karakteristike paranoidne sumanute strukture:apstraktne,nekoherentne,nesistematizovane,apsurdne sumanutosti.Druge osobe dozivljaju se kao neprijatelji,od kojih je subjekt motren,ugrozen. PARANOJA -Krapelin opisuje paranoju kao sumanutost sporog i podmuklog razvoja,trajnog i neoborivog sumanutog sistema,ocuvanje jasnoce i reda u mislima,volji delanju. -Ovoj bolesti sklone su licnosti koje se u strucnoj literaturi nazivaju paranoidni karakter. koji se odlikuje:hipertrofijom vlastitog ja,sumnjicavoscu,poremecajem rasudjivanja i socijalnom neadaptinoscu.Ove osobe su:ohole,sujetne,rigidne,suyperiorne,distancirane i usamljene,zive u atmosferi sumnje,uporne u svojoj ubedljivosti,buntovnici i progonitelji svojih izmisljenih progonilaca. -Opste karakteristike koje su karakteristicne skoro svim sistematizovanim psihozama.To su osobe koje se odlikuju:egocentricnoscu i samozaljubljenoscu,nepoverljivoscu i distanciranoscu od drugih ljudi,precenjivanjem sopstvene licnosti,rigidnim stavom,agresivnoscu,pogresnim rasudjivanjem i socijalnom neadaptilnoscu.Sumanute ideje su sistematizovane.U formalno-logickom smislu,sumanuta konstrukcija je logicna,ali zasnovana na pogresnim zakljuccima,pa je i ceo sistem bolestan.Bolesnik u svoje sumanute ideje investira dosta emocija.Fasada licnosti je dosta dugo ocuvana,nema halucinacija i intelektualnog opustosenja kao u sizofreniji.Sumanute ideje su raznovrsne-ideje velicine,nepriznatog prava,viskog porekla,pronalazastva,eroticnosti,ljubomore,mesijanstva,proganjanja... -Manjan opisuje cetiri evolutivna stadijuma paranoje: 1.)stadijum bolesnog samoposmatranja sa mnostvom hipohondrijskih preokupacija i tendencijom bolesnika da sva zbivanja dovodi u vezu sa sopstvenom licnoscu. 2.)stadijum proganjanja u kome bolesnik zakljucuje da postoji organizovana zavera protiv njega.

65

3.)stadijum transformacije licnosti u kome je bolesnik u analizi pretecih i ugrozavajucih po njega namera,dosao do zakljucka zasto to cine.Na tom stadijumu javljaju se sumanute ideje velicine,pronalazastva sa retrogradnim falsifikovanjem proslosti. 4.)stadijum otudjivanja karakterise se bolesnikovom identifikacijom sa sumanutim idejama,socijalnom izolacijom i tendencijama ka realizovanju sumanutih kreacija. PARAFRENIJA -Krapelin parafreniju smtra patoloskim stanjem izmedju paranoje i paranoidne sizofrenije.Pocinje u kasnim godinama zivota,razvija se postepeno,benignog je toka,bez sizofrenog poremecaja ega i sa zdravim delovima licnosti koji mu sluze kao odbrana od mnostva sumanutih ideja.U realan zivot ukljucuju se relativno dobro.Zene oboljevaju cesce od muskaraca.U klinickoj slici dominiraju nesistematizovane sumanute ideje raznovrsnog sadrzaja.Pacijenti dozivljavaju i halucinacije. SENZITIVNA PSIHOZA ODNOSA -Senzitivna licnost je:stidljiva,skromna,preosetljiva u interpersonalnim komunikacijama,rigidna,cesto netolerantna,ambiciozna,lako psihicki i fizicki umorljiva,sklona introspekciji,perfekcionizmu i osecaju nezadovoljstva.Osecanja i strasti drzi u sebi,a ranjivost i inferiornost mogu dovesti do depresivnih epizoda i sumanutih ideja odnosa.U psihotocnoj epizodi bolesna osobaje u centru zbivanja,zrtva je denunciranja zbog cega je sputana i depresivna. PSIHOZA INTERPRETACIJE -Dominantna sumanutost je bolesno ubedjenje osobe da je progonjena.Pogresno interpretirajuci culne ili intelektualne utiske ove osobe svemu pridaju tajanstveni smisao. -Ovde spada i indukovana psihoza sa sumanutoscu.Ova vrtsa psihoze jeste sumanutost dve osobe-induktora i indukovane osobe.Indukovana psihoza moze da zahvati porodice i vece socijalne grupe-kolektivno ludilo.Induktor je intelektualno superiornija osoba,po pravilu sa paranoidnim idejama proganjanja(perzekucije),koja svoju sumanutost emituje jednosmerno ka zdravim osobama.U ovom slucaju samo jedan clan boleuje od parvog psihoticnog poremecaja,dok su kod druge osobe sumanute ideje indukovane i nestaju kada se indukovana osoba ukloni od induktora.Indukovana osoba je zavisna i podredjena obolelom partneru.Bolest se razvija medju krvnim srodnicima ili bracnim partnerima. PSIHOZE PASIJE I REVANDIKACIJE -Psihoze pasije-ovde spadaju psihoze ljubomore i psihoze erotomanije.Kod psihoze ljubomore,kod obolelog se javlja sumanuta ideja o postojanju imaginatornog partnera koji se uhodi,opsuje i pruzaju se dokazi.Kod psihoze erotomanije,bolesnik sumanuto veruje da je voljen od drustveno priznatih licnosti(glumica,pevaca,politicara) koje mu na diskretan nacin preko televizije ili stampe otkrivaju svoju ljubav.

66

-Psihoze revandikacije-u ovu grupu psihoza svrstani su:kverulanti(oni koji vode maratonske sudske procese kako bi isterali pravdu),pronalazaci i pasionirani idealisti(borbene,agresivne licnosti u sustini inferirorne-mogu biti revolucionari,vodje sekti,skloni su nasilju...)

SIZOAFKETIVNI POREMECAJ

-Sizofreni i afektivni simptomi ispoljavaju se istovremeno,ili u razmaku od nekoliko dana. -Sizoafektivni poremecaj moze biti:manicnog,depresivnog ili mesanog tipa. 1.)Kod manicnog tipa i manicni i sizofrni simptomi ispoljavaju se istovremeno u toku zamaha bolesti.Mogu se javiti sumanute ideje velicine uz naglaseno samopostovanje obolelog.Govor je metaforica.Ideje proganjanja mogu biti pracene razdrazljivoscu i agresivnoscu.Postoje gubtci normalne socijalne kontrole. 2.)Depresivni tip-odlikuje epizoda istovremenog ispoljavanja depresivnih i sizofrenih simtoma.Depresivno raspolozenje praceno je gubitkom apetita,energije,telesne mase,usporenoscu,nesanicama,padom interesovanja i koncentracije,osecajem krivice,beznadeznosti i samoubilackim milsima.U grupi sizofrenih simptoma su:sumanutost emotivanja misli,ometanje ili upravljanje pacijentom,akusticke halucinacije,postojanje zavere i pretnje ubistvom pacijentu. AFEKTIVNI POREMECAJI -Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ovde su svrstani:manicna epizoda,bipolarni afektivni poremecaj,depresivna epizoda,rekurentni depresivni poremecaj,perzistentni poremecaj rasplozenja,drugi i nespecifikovani poremecaji raspolozenja. MANICNA EPIZODA -Manicnu epizodu odlikuju:poviseno raspolozenje,povecanje mentalne i telesne aktivnosti.U ovu grupu spadaju:hipomanija,manija bez psihoticnih simptoma,manija sa psihoticnim simptomima. 1.)Hipomanija-predstavlja umereno poviseno raspolozenje(veselost,radost,ekspanzivnost) koje znacajno utice na intelektualne i fizicke aktivnosti hipomanicnih osoba.Hipomanija moze da se javi kao posledica:stresa,tuge ili nekog traumatskog dozivljaja.Dominiraju sledeci simptomi:povecana aktivnost,motorni nemir,naglasena pricljivost,izrazena potreba za socijalnim kontaktima,povecana seksualna energija,nekriticno i neprimereno ponasanje,preterano trosenje novca,poremecaj paznje,rasejanost,teskoce u koncentraciji,smanjene potrebe za spavanjem,nadmeno ali i prostacko ponasanje,nastupi besa i agresivnosti. 2.)Manija bez psihoticnih simptoma-raspolozenje je poviseno(varira od veselosti do neobuzdanog uzbudjenja),prati ga hiperaktivnost,bujica misli,bekstvo ideja,odsustvo inhibicija i pristojnisti u socijalnim situacijama,isticanje sopstvene velicine,nerealnost

67

planova,nekontrolisano trosenje novca,prenaglasena seksualna energija i dezinhibicija.Nema sumanutih ideja i halucinacija. 3.)Manija sa psihoticnim simptomima-u klinickoj slici dominiraju:ekspanzivna sumanutost(preterano samopouzdanje do grandioznosti),religiozna sumanutost,erotska sumanutost i sumanute ideje odnosa.Pacijenti su iritabilni i sumnjicavi,nerazumljive verbalne ekspresije,u psihomotornom nemiru su agresivni i nasilni,zapostavljaju licnu higijenu,dovode sebe u stanja teske iscrpljenosti.Dolazi do ubrzanja svih vitalnih procesa i oslobadjanja nagonsko-afektivnih pulzija.Razdragani su i iz neobuzdane radosti mogu preci u nemotivisano tuzno raspolozenje ili jarost.Moze nastupiti manicna pomama.Dezinhibirano ponasanje ispoljava se u obliku:manicnog orgijanja,promiskuiteta,seksualnih nastranosti,prestupa,ekscesa ali i zloupotrebe alkohola i droga.Misaoni tok je ubrzan,postoji igra reci,bekstvo ideja.U megalomanskom obliku sumanutosti dominiraju sumanute ideje:velicine,svemoci,bogatstva i viskog porekla.Postoji poremecaj neurofizioloskog funkcionisanja sa nesanicama.Ovi bolesnici na ekstravagantan nacin uredjuju sebe i prostor: zene se oblace nakindjureno i nafrakano ili su pak aljkave i zanemarene licne higijene.Muskarci su takodje upadljivi-ekstravagantni,tetovirani,poglavice,ratnici...

DEPRESIJE -Depresija je patolosko raspolozenje koje se motivaciono,kvantitativno i kvalitativno razlikuje od normalne tuge.Kod tuge ne prostoji osecanje krivice,bespomocnosti,bezvrednosti kao ni dozivljaja sopstvene unutrasnje praznine.U depresiji gubitak je u nesvesnom.Ego je siromasan i prazan i zasluzuje kaznu od super-ega.Gubitak objekta transformise se u gubitak ega.U zalosti gubitak je u svesnom delu licnosti i lokalizovan je u spoljasnjem svetu i spoljanji svet postaje siromasan i prazan. -Psihoanaliticari isticu da konflikt ega i super-ega dovodi do internalizovanja agresije(okretanje agresije ka sebi),a konflikt ega i ego-ideala do narcisticke povrede i osecanja bespomocnosti.Super-ego zbog prekomerne strogosti izaziva nove frustracije koje pobudjuju agresivnost koja mora da bude ponovo blokirana,tako da ego postaje objekat agresije super-ega,sto cesto dovodi do besa prema vlastitoj licnosti.Osoba zbog toga vrsi samoubistvo u depresiji,jer ona na taj nacin ubija drugog u sebi,odnosno objekat sa kojim se nalazi u jednom ambivalentnom odnosu,tako da ga istovremeno mrzi i voli.Po Frojdu u melanholicnom napadu nad-ja postaje prestrogo,grdi,ponizava,zlostavlja ja.Abraham istice znacaj ambivalencije.Agresija prema roditeljima transformise su u agresiju prema sebi. -Bihejvioristi zakljucuju da je rec o obrazcima ponasanja neprilagodjenim objektivnoj situaciji.Averzivni stimulusi ili gubitak potkrepljenja mogu osobu usmeriti da razvije tzv naucenu bespomocnost. -Sociogenetske teorije isticu znacaj gubitka drustvenog statusa ili nemogucnost zadovoljenja egzistencijalnih potreba(imati,voleti,biti). -Opisuje se osam dogadjaja za nastanak simptoma depresije:bracne svadje,razvod,promena radnog mesta,uslova rada,oboljenje osobe ili clana porodice,smrt bliske osobe,odlazak clana porodice.Gubitak moze biti i imaginaran. -Znaci i simptomi depresije: 1.)emocionalni-depresivno raspolozenje,osecaj bezvrednosti,osecanje krivice,anksioznost,strahovanja,smanjen kapacitet emocionalnog reagovanja. 2.)motivacioni-neodlucnost,bezvoljnost,gubitak interesa,gubitak zivotnog elana,pesimizam.

68

3.)kognitivni-slaba koncentracija,otezano misli,monoideizam,samoubilacke misli. 5.)spoljni izgled-zabrinut pokreti,iscrpljenost,placljivost. izraz lica,oskudna

misljenje,depresivne

4.)somatski-gubitak energije,malaksalost,gubitak apetita,gubitak libida,bolovi. mimika,oskudni spontani

6.)psihomotorni-usporenost,zakocenost,monoton usporen govor,agitacija,suicidalne radnje. 7.)vegetativni-nesanica,gubitak telesne tezine,impotencija,opstipacija,dismenoreja. 8.)sociointegrativni-usamljivanje,smanjeni nivo zatajivanje,profesionalno zatajivanje,bespomocnost. aktivnosti,pad efikasnosti,socijano

BIPOLARNI AFEKTIVNI PORMECAJ -Bipolarno-afektivni poremecaj karakterise smenjivanje nemotivisanog lepog,euforicnog raspolozenja(u formi hipomanije i manije) i depresivnog raspolozenja.Izmedju ovih intervala postoji interval zadovoljavajuce remisije i uspesnog funkcionisanja.Manicne epizode traju krace a depresivne duze.Dejstvo razlicitih stresora,traumatskih dogadjaja,gubitci objekata ljubavi i reprezentativnih zivotnih vrednosti,znacajno uticu na pojavu ove bolesti. -Bipolarni afektivni poremecaj u kome dominira veselo,euforicno rasplozenje moze se ispoljiti u epizodama hipomanije,manije sa i manije bez psihoticnih epizoda. -U depresivnoj epizodi mogu se manifestovati epizode blage,umerene ili teske depresije bez psihoticnih i sa psihoticnim simptomima. -U teskoj depresivnoj epizodi prisutni su sledeci simtomi: 1.)sumanute ideje-u moralnoj propasti,proganjanja,bede,greha... sferi,u sferi zdravlja,sumanute ideje ekonomske

2.)halucinacije-po pravilu akusticke u skladu sa sumanutim idejama(grde ih,optuzuju,savetuju da ne zive...). -Premorbidna licnost menja se posle vise epizoda pasivnost,pesimizam,introverziju,demoralisanost,neefikasnost... bolesti i ispoljava

-Hipomanicne osobe su:srdacne,radosne,sklone sklapanju poznanstava,bez socijalne stege i kocnicauzivaju u zivotnim radostima(jelu,ljubavi i picu),dobrih empatskih kapaciteta,krasi ih bogatsvo ideja i kreativnost.Depresivne osobe su:istrajne,savesne,sklone religioznim temama. -Tipicne kombinacije premorbidnih crta licnosti manicno-depresivnih bolesnika: 1.)Melanholocni tip:istrajan,izbegava rizik,razborit,pedantan,smanjenog vitaliteta,postuje autoritete,neoriginalan,konvencionalan,jednostrano zainteresovan,nemastovit. 2.)Manicni tip:nepostojan,sklon riziku,entuzijasta,galantan,vitalan,samostalan,originalan,nekonvencionalan,visestruko zainteresovan,mastovit. 3.)Zajednicka obelezja:aktivan,sposoban,osecajan,dusevan. -Etiologija-za sada ne postoji teorija koja objasnjava uzroke ovog oboljenja.Nasledje se smatra dosta znacajnim.Takodje uticaj psihickih trauma je veoma vazan.Endokrine teorije smatraju da je manijako-depresivna psihoza posledica poremecaja zlezda sa unutrasnjim lucenjem(tireoidea),a najnovije teorije ukazuju na poremecaje nekih kateholamina i nekih minerala(natrijum i klacijum). -Klinicka slika:

69

1.)Manicna faza-pocinje postepeno iz blago manicne epizode(hipomanija) ili depresivne.Moze poceti i naglo posle depresivne faze.Glavni simptomi su:povisenje afekta u smislu nemotivisanog veselog raspolozenja(hipertimija sa euforijom),skok i diskoordinacija nagonsko-voljnih funkcija,psihomotorna hiperaktivnost.Takvo raspolozenje prati zivahna mimika i simbolicko odevanje u kome dominiraju vedre i zive boje.Zivahan afekt pracen je ubrzanim misaonim tokom.Tipicna je bujica ideja,povisen impuls za govorenjem,bekstvo ideja.Bolesnik moze ispoljavati sadrzajne poremecaje misljenja-sumanute ideje velicine,bogatstva,visokog porekla...Kriticnost i uvidjajnost bolesnika su izbrisane.Nagoskovoljne funkcije su naglasene-nagon za ishranom je povisen,seksualni nagon je razuzdan...Ovi bolesnici pate od nesanice,pa im se daju jake doze sedativa.Paznja je hipervigilna(skoro rasuta).Tenacitet paznje skoro ne postoji.Manicna faza zavrsava se:ozdravljenjem,prelaskom u hronicnu maniju ili depresivnu fazu. 2.)Depresivna faza-bolesnik je povisenog afekta ali u formi nemotivisane tuge i straha.Nagonske i voljne funkcije su snizene,kao i inicijativa bolesnika(hipoaktivnost).Dominantni simptom je depresivni ton raspolozenja.Bolesnik je tuzan,zabrinut,zastrasen,reducirane mimike.Ovakvo raspolozenje intenzivnije je u jutarnjim casovima i u toku prepodneva jer se bolesnik nalazi pred novim danom za koji cesto veruje da nije zasluzio da prezivi.U to vreme je i najveca opasnost da bolesnik ne izvrsi samoubistvo. -Misaoni tok je usporen sve do bloka u misljenju.Dominiraju sumanute ideje depresivnog tipa-krivice,ekonomske propasti,postojanju neizlecive bolesti...Bolesnik optuzuje sebe i falsifikuje proslost,tvrdeci da je celog zivota nemoralno ziveo i radio i da treba da dobije zasluzenu kaznu.Bolesnici gube apetit ili odbijaju hranu.Nagon za zivljenjem je izmenjen a samoubistvo se tretira kao nacin izbavljenja iz nepodnosljivog stanja.Bolesnici satima sede,nista ne traze.Moze se javiti i depresivni stupor.Distribucija paznje je nemoguca.Bolesnici su okrenuti sebi i svojim morbidnim sadrzajima.Javljaju se slusne iluzije.Kod agitirane depresije tuga i strah izazivaju psihomotorni nemir,bolesnik je uzbudjen,trazi spasenje ili pokusava samoubistvo.

PERZISTENTNI POREMECAJI RASPOLOZENJA

1.)Ciklotomija-faze blagih ushicenja i blagih depresija pocinju u ranom odraslom dobu i imaju tendenciju hroniciteta.U periodu povisenog raspolozenja osobe ostvaruju prijatne socijalne kontakte,govorljive su i duhovite,aktivne i preduzimljive,povecanih interesovanja za seksualne i druge aktivnosti koje pricinjavaju zadovoljstvo,optimisticne i kreativne.Ne zahtevaju psihijatrijsku pomoc.U periodu blagog depresivnog raspolozenja osobe gube kapacitete za lepe zivotne dozivljaje i uzivanja,sozijalne kontakte,dolazi do gubitka samopouzdanja i osecaja neadekvatnosti,teskoce u koncentraciji,nesanice,pesimizam... 2.)Distimija-karakterise se promenljivim odnosom blagih depresivnih faza i perioda relativne normalnosti.Slican je neurotskoj depresiji.Mena zivotnih radosti i uzivanja,pacijenti su tmurni,puni zalbi,napeti,rigidni,depresivni,smanjenog samopostovanja,snizenog seksualnog nagona...Poremecenog su apetita ali bez psihoticnih simptoma.

REAKTIVNA STANJA

70

-Reaktivna ili psihogena stanja predstavljaju odgovor na traumtski dozivljaj.Razni stresni dogadjaji,zivotne nesrece dovode do nepsihoricnih i psihoticnih manifestacija. -Bitne karakteristike ovih poremecaja su:vremenska povezanost i vremenski ograniceno trajanje,naglo pocinjanje,manifestovanje u raznovrsnim klinickim slikama i dobra prognoza. -Reaktivna stanja uprkos cinjenici da predstavljaju slom adaptivnih mehanizama,imaju i odbrambenu funkciju,jer stite osobu od daljeg dejstva traumatskih faktora.Ukljucuju se regresivni i disocijativni mehanizmi.To je nesvesno begstvo u bolest. -U reaktivnim psihozama dominira disocijativni licnost,bekstva,halucinatorno-delirantne reakcije i slicno. REAKTIVNE PSIHOZE -Reaktivne psihoze su akutno nastali psihicki poremecaji prouzrokovani dejstvima snaznih psihickih trauma.Smatra se da i najstabilnije licnosti ne mogu odoleti najsnaznijim traumama.Medjutim ove psihoze su mnogo cesce kod mentalno slabijih struktura.Najcesci faktori u njihovom nastajanju su:jacina psihotraume,iznenadnost,gomilanje traumatskih dozivljaja,povreda najosetljivijeg dela licnosti.Predisponirajuci faktori za nastajanje psihoze su:psihicka iznurenost,intoksacije,rekovalescencije,prolongirana stanja napetosti.Reaktivne psihoze dele se na:primitivne zastitne reakcije i slozene psihogene reakcije. 1.)Primitivne zastitne reakcije-histericno struktuirane,emocionalno nezrele,labilne i nesigurne licnosti su sklone ovakvom tipu reagovanja. a.)pseudodemencija-osoba nesvesno pribegava primitivnim nacinima odbrane od neprijatnih dogadjaja.Ona pri tom iskljucuje svoje intelektualne funkcije(nesvesno simulira),ali nije poremecene svesti.Iscezavanjem traumatskih faktora iscezava i psihoticna epizoda. b.)Ganzerova psihoza-slicna pseudodemenciji ali ovde postoji i poremecaj svesti sa retrogradnom potpunom ili delimicnom amnezijom.Bolest se najcesce javljaj u zatvorskim uslovima,a mehanizam nastajanja je autosugestija o postojanju psihickih oboljenja. c.)pseudokatatoni stupor-posle psihicke traume osoba zapada u stupor,negativizam ili motornu poslusnost sa stereotipijama i eho fenomenima ali sa zivahnom mimikom i demonstrativnim ponsanjem. d.)Puerilizam-posle traume.licnost bezi u svet svog detonjstva i ponasa se detinjasto. 2.)Slozene psihogene reakcije-traumatski dozivljaji deluju na licnost tokom duzeg perioda ili ih osoba dugo dozivljava. a.)sizofrenicke reakcije-nastupaju kod sizoidnih licnosti.Najcesce su pracene sumanutim idejama proganjanja i halucinacijama.Ipak emocionalno i intelektualno opustosenje licnosti se ne javlja. b.)Paranoidne reakcije-dominiraju sumanute ideje proganjanja. c.)Halucinatorno-delirantne reakcije-poremecaji opazanja sa raznovrsnim halucinacijama,iluzijama i sumanutim idejama proganjanja,sa maksimalno izrazenim strahom-najcesce se javljaju kod osoba osucenjih na samicu. ZATVORSKE PSIHOZE -Dele se na dve grupe:manifestacije konstitucionalne prirode i zatvorske psihoze. mehanizam-dvojna

71

-Delikventi,kriminalci,perverzni,sva ta nenormalna lica donose u zatvor svoje morbidne tendencije.Bolesto do tad latentne ili kompenzovane i drugi raznovrsni poremecaji mogu biti aktivirani u zatvorskim uslovima. -Zatvorske psihoze kod primarnih delikvenata nastaju odmah nakon dospevanja u zatvor i imaju dobru prognozu(prolazne su i izlecive). -Osobe koje ranije nisu ispoljavale znake mentalnih poremecaja,reaguju anksioznoscu,agitacijom,burnim panicnim manifestacijama,depresivnim,melanholicnim raspolozenjima,konfuzijom i stuporom. -Mogu se javiti sumanute ideje i halucinacije. -Zakasneli oblici manifestuju se posle nekoliko nedelja ili meseci provedenih u zatvoru. -U klinickoj slici dominiraju:stanje mentalne konfuzije,oneiricne agitacijom,nemogucnost zadrzavanja urina i fekalija,stupor. vizije pracene

-Osobe zavisne od alkohola i droga dospevaju u alkholni delirijum tremens,krize narkomana. REAKTIVNE DEPRESIJE -Mogu biti neuroticnog i psihoticnog tipa.Uzrocni faktor moze biti traumtaski dozivljaj ili kumulativno delovanje traumatskih dogadjaja.Obolele osobe su neraspolozene,osecaju se bespomocno i beznadezno ili su razdrazljive i eksplozivne.U etioloske faktore ubrajaju se:iznenadna smrt voljene osobe,grube uvrede,razocaranja,eticki konflikti i slicni intrapsihicki konflikti. -Maskirane depresije-patolosko raspolozenje maskirano je somatskim smetnjama:glavobolja,srcane smetnje,gastrointenstinalne tegobe,bolovi u vratu,vrtoglavice,sindrom neirnih nogu...

AKUTNI MOZDANI SINDROM(SIMPTOMATSKE PSIHOZE) -Akutni mozdani sindrom karakterisu:poremecaj orijentacije,kvalitativne izmene svesti,poremecaj pamcenja,shvatanja i rasudjivanja,afektivni poremecaji do neobuzdane psihomotorne uznemirenosti,kao i gubitak etickih kvaliteta licnosti. -Etiologija-mnogobrojni su uzroci koji dovode do reeverzibilnih i ireverzibilnih strukturalnih i funkcionalnih poremecaja mozga.Najcesci uzroci su:nedostatak kiseonika,glukoze i vitamina,deprivacija sna.deprivacija senzornih i socijalnih stimulusa,dejstvo toksicnih supstanci(droga,alkohol,psihoaktivne supstance),infektivna oboljenja(encefalitis,meningitis),cirkulatorni poremecaji u mozgu,intrakranijalni tumori,epilepsija,traumatske povrede glave i mozga,metabolicki poremecaji,endokrina oboljenja. 1.)Akutni delirijum-u predelirantnom intervalu bolesnik je u psihomotornom nemiru,razdrazljiv,promenljivog raspolozenja,zastrasen,sa teskocama upamcivanja i bistrog rasudjivanja kao i sa znacima telesnog zamora.Akutni delirijum pocinje naglo,najcesce nocu,nekad cak i u formi epileptickog napada.Furiozan psihomotorni nemir rezulatat je haoticnog unutrasnjeg dozivljavanja licnosti,sa iluzionim i halucinatornim fenomenima.Zastrasujuce opticke halucinacije-haluciniraju se umrle osobe,izazivaju panicni strah kod bolesnika.Javljaju se prolazne sumanute ideje proganjanja,velicine ili

72

depresivnosti.Zavisno od uzrocnika postoji vise delirijuma:febrilni,alkoholni,posttraumatski,postoperativni i nocni senilni delirijum.

vrsta

2.)Generativne psihoze-psihoze ili psihoticne reakcije ove grupe su u vezi specijalnim funkcijama i fazama u zivotu zena,kao sto suovulacija,menstruacija,oplodjenje,porodjaj,dojenje i involucija. a.)menstrualne psihoze-javljaju se u toku menstruacije,a manifestuju se raznim sindromima kao atipicno manicno,depresivno ili hipohondrijsko stanje,sizoidna katatona ili paranoidna stanja,sa sumanutim idejama ljubomore ili kao eroticna sumanutost. b.)nevestinske psihoze-psihoze prve bracne noci.Javljaju se kod zena psihicki i edukativno nepripremljenih za seksualni odnos ili su rezultat grubog i nasilnog razdevicavanja. 3.)Psihoze trudnica-trudnoca predstavlja jednu sasvim novu metabolicku,hormonalnu i psiholosku etapu u zivoti zene,kada je ona psihicki lako ranjiva.Simptomi su konfuznodelirantni,depresivno paranoidni,sa samoubilackim idejama,nekada cak i sumracnim stanjima.Ova stanja se mogu manifestovati i u toku porodjaja(moze doci i do cedomorstva).Psihoze posle porodjaja nastaju kao posledica poremecaja endokrinovegetativne ravnoteze.Majka je u stanju da izvrsi cedomorstvo ili samoubistvo. 4.)Involutivna melanholija-oblik depresivne psihoze,koja se javlja kod osoba koje u toku zivota nisu imale nikakvih psihoticnih epizoda. HRONICNI MOZDANI SINDROM -Hronicni mozdani sindrom karakterise se difuznim i najcesce trajnim strukturalnim i funkcionalnim ostecenjem mozga.Pod ovim sindromom podrazumevaju se demencije nastale usled trauma mozga,pracene intelektualnim propadanjem osoba. -Etiologija-degenerativna ostecenja CNS,mozdane traume,infektivna oboljenja,intrakranijalni tumori,endokrini,nutricioni i metabolicki faktori i epilepsija,kao i dejstvo medikamenata i toksicnih supstanci. -Klinicka slika-dominiraju kognitivni poremecaji(poremecaji pamcenja,misljenja,inteligencije,opazanja i paznje),emocionalni poremecaji(depresija,apatija,euforija,iritabilnost) i tesko propadanje licnosti. NEUROZE -Neuroze su funkcionalana nervna oboljenja bez vidljivih znakova organskih ostecenja.Neuroze su psihogene bolesti kojima savremena medicina nije pronasla patoanatomske ili patofizioloske mehanizme. -Neurozom se proglasava i neuspela adaptacija licnosti na zahteve socijalne sredine,vracanje na prevazidjene obrazce ponasanja karakteristicne za period detinjstva,ishod intrapsihickih konflikata licnosti,konflikt izmedju naginskih pulzija i ega,konflikt licnosti i socijalne sredine,nesrazmera izmedju nivoa aspiracije i mogucnosti realizovanja takvih aspiracija licnosti... -Specificna nesposobnost kod neuroticara nastaje usled postojanaja protivurecnih motiva,i subjekt gubi mogucnost da upotrebi svoje snage za savladavanje teskoca.U takvim situacijama licnost pribegava odbrambenim mehanizmima koji predstavljaju pseudoresenja,ili povratak na one nacine ponasanja i stavove kojima je nekada uspevala da ovlada svetom u svojoj okolini.Neuroza moze biti i posledica nepotupnog,neharmonicnog razvoja i organizacije licnosti usled nepovoljne emocionalne klime u prvobitnoj sredini,ili

73

kumulativnog dejstva mnogih traumatskih situacija,ili dejstva jedne snazne traume koja prevazilazi adaptivnu nosivost jedne licnosti.Nedovoljno zrele licnosti su potencijalni neuroticari,ciji labilnu unutrasnju ravnotezu moze lako poremetiti i relativno malo spoljasnje opterecenje.Neuroticar je osoba koja najvise trpi od svojih simptoma i emocionalne labilnosti. -Neuroticar je osoba koja moze da postavi jasne granice(za razliku od psihoticnog,sumanutog) izmedju sebe i realnosti,sebe i spoljasnjeg sveta.Neuroticna licnost se ponasa kruto,rigidno,zbog neelasticnih moralnih nazora.Izvesni elementi neuroticnosti smatraju se socijalno korisnim i gone licnost na umetnicko ili naucno stvaralastvo. -Etiologija-etioloski faktori su mnogobrojni.Smatra se da je period izmedju druge i pete godine u zivotu deteta,vrlo vazan i cesto sudbonosan za tzv neuroticnu predispoziciju.Neuroza se ne prenosi nasledjem ali se uce neuroticni obrazci ponasanja roditelja ili osoba koje su za dete u pomenutom periodu emocionalno vazne.Losa emocionalana atmosfera u porodici,defektna ili razorena porodica,ostavlja traumatske oziljke.Preterana strogost i kaznjavanje razvijaju kod deteta osecanje da je nezeljeno,da nije voljeno.Sledeci Frojdovu misao da je dete otac coveka,takva osoba kad odraste ce imati teskoca da se emocionalno veze za druge osobe.Jedna grupa autora u nastanku neuroza istice manje vrednosti pojedinih organa ili nervnog tkiva u celini.Prema njima osoba sa nekim fizickim nedostatkom osudjena je da bude neuroticna. -U odraslom dobu deluju mnogi faktori koji izazivaju psihicke traume.Ako je ta realnost neprijateljska,ugrozavajuca,nepodnosljiva ili frustrirajuca,pa licnost biva osujecena u nekim svojim aspiracijama,ona ce neuroticno reagovati.Neuroza se ovde moze javiti kao regresija,vracanje na prevazidjene obrazce ponasanja,trazenje zastite bezanjem u bolest. -Potrebno je razgraniciti neurotske reakcije od neuroza.U odraslom dobu mnogi traumatski faktori mogu izazvati neurotske reakcije raznih vrsta.Za razliku od neurotskih reakcija koje se mogu javiti povremeno u stresnim situacijama,neuroze su struktuirana oboljenja koja nastaju kod licnosti koje su predisponirane. -Po psihoanaliticarima neuroza nastaje kao kompromis izmedju nagonskih zelja i ego odbrana.Neuroza je dakle vracanje na intrapsihicki konflikt izmedju zaostalih ili ponovo aktiviranih infantilnih zelja i odbrana od njih. -Kod neuroza po pravilu postoji patogeni konflikt koji je internalizovan.Konflikt je izmedju ida sa jedne strane i super-ega ili ega sa druge strane.Konflikt je moguc i unutar ega licnosti.Formiranje simptoma je rezulatat neuspesno resenog konflikta. -Opisuju se neurotiski simptomi,neurostski karakter i neurotski manevri: 1.)neurotski simptomi:dovode do rasterecenja nagonske energije i simbol su nesvesnog konflikta.Manifestuju se u formi konverzije i psihosomatskih oboljenja. 2.)neurotski karakter:ego je stalno budan,a neurotske crte licnosti su prenaglasene. 3.)neurotski manevri:odigravaju se na nesvesnom nivou i predstavljaju indirektno rasterecenje afektivne tenzije pomeranjem konflikta sa primarnog infantilnog na njegove zamene u sadasnjosti. -Teorije o nastanku neuroza: 1.)Psihoanaliticari isticu znacaj traumatskih iskustava iz detinjstva,zatim pregentialne fiksacije libida,kao i probleme u domenu prihvatanja principa realnosti. 2.)Revizionari psihoanalize(Karen Hornaj,From...) isticu znacaj socio-kulturnih faktora u nastanku neuroza,uticaj aktuelnih zivotnih situacija koje stvaraju strah i nesigurnost,zatim moralnih problema u medjuljudskim odnosima,uz uvazavanje bioloskih etioloskih cinilaca.

74

3.)Bihejvioristicko shvatanje neuroza ukazuje na ulogu deficijentnog i neprilagodjenog ponasanja.Deficijentno ponasanje objasnjava se neuspelim odbacivanjem stimulusa ili neuspesnim reagovanjem,dok se neprilagodjeno ponasanje karakterise-odgovorima u neodgovarajucim okolnostima.Kognitivno-bihejvioralne teroije se oslanjanju na teorije ucenja i smatraju da su neurotski obrazci ponasanja nauceni. -Klasifikacija neurotskih poremecaja:nijedna od postojecih klasifikacija nezadovoljava u potpunosti etioloske kriterijume,fenomenologiju i empirijska iskustva. -Klasifikacija neuroza prema Frojdu: 1.)aktuelene neuroze:neuroza straha,neurastenija,traumatske neuroze,hipohondrija. 2.)psihoneuroze: a.)transferene neuroze:histerija,fobije,prisilna neuroza b.)narcisticke neuroze:psihoze c.)druge regresivne neuroze:perverzije,neurotski karakter 3.)mesane neuroze 4.)granicni slucaj -Podela neuroza prema Devetoj medjunarodnoj klasifikaciji: 1.)neuroze straha 2.)konverzivne neuroze(histerija) 3.)fobicne neuroze 4.)opsesivno-kompulsivne neuroze 5.)depresivne neuroze i reakcije 6.)neurastenije 7.)psihosomatska oboljenja 8.)karakterne neuroze i psihopatija -Prema Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti(MKB-10-1992) u grupu neurotskih sa stresom povezanih i somatomorfnih poremecaja nalaze se: 1.)fobicni anksiozni poremecaji 2.)drugi anksiozni poremecaji 3.)reakcija na tezak stres i poremecaji prilagodjavanja 4.)disocijativni(konverzivni)poremecaji 5.)somatomorfni poremecaji 6.)drugi neurotski poremecaji FOBICNI ANKSIOZNI POREMECAJI -Fobija je strah vezan za objekte,ideje,situacije i funkcije.Unutrasnja strepnja projektovana je u neku fobogenu situaciju.Strah od unutrasnje opasnosti zamenjen je strahom od spoljasnje opasnosti.Bojazan je nerealna ili neadekvatna.

75

-Unutrasnja opasnost i ugrozenost rezulatat je ranijih ili sadasnjih neprijatnih dozivljaja,koji deluju u nesvesnim slojevima licnosti.Pacijent se fobijom koristi kao bunkerom u kojem borave njegovi nesvesni konflikti. -Fobija je bitan faktor u nastajanju i toku neuroza,a cesto je i jedan od simptoma endogene psihoze.Fobije su pracene osiromasenjem kvaliteta zivljenja,patnjom i osujecenjem profesionalnih i drugih aktivnosti. -Uzrocni faktori-po psihoanaliticarima u egu postoji strah od nagonskih opasnosti,ili od kazne zbog nagonskih podsticaja.Pri tome potiskivanje nije dovoljna odbrana,pa se ukljucuje pomeranje ili projekcija.Nagonska pulzija ili neprijatni afekat se nesvesno prenose na prihvatljive zamene,tj na spoljasnji objekat ili situaciju.Bihjevioralne teorije objasnjavaju nastanak fobija mehanizmom emocionalnog uslovljavanja,ucenjem prema modelu i kognitivnim putem-prenosenjem informacija preko sredstava javnog informisanja,prepricavanjima... -Crtama licnosti pridaje se odredjeni udeo u genezi fobija.To su:stidljive,nesigurne,plasljive,preosetljive,zavisne,introvertne licnosti sa kompleksom nize vrednosti. -Psihodinamske teorije fobiju povezuju sa fiksacijom libida na falusnom nivou,sa dominirajucim strahom od kastracije. -Izbor fobije ima simbolicko i za licnost specificno znacenje.Zbog neuspesnog potiskivanja,emocionalni konflikt tezi da se probije u svesni deo licnosti i licnost u tim situacijama reaguje strahom.Strogi super-ego ne dozvoljava nagonskim silama da se slobodno krecu ka egu.Zbog toga ego premesta unutrasnji problem u spoljasnji svet,na moralno,eticki prihvatljive sadrzaje,na simbolicke situacije i objekte. -Postoje razne vrste fobija:od realnih osoba,od objekata i predmeta,od prostora,situacija,prirodnih pojava,od kontakta,od povrede i bolesti,od velikih i malih zivotinja... AGORAFOBIJA -Agorafobija-je strah osobe da se nadje na mestima iz kojih bi bekstvo bilo otezana ili nemoguce,ili u kojima pomoc ne bi bila dostupna-siroki bulevari,mase,ulice i trgovi,pozorsite,bioskop...Postoje dve vrste agorafobija:bez panicnog poremecaja i sa panicnim poremecajem. -Dominiraju:strah od gubitka svesti,strah od zivotne ugrozenosti,strah od ludila i gubitka kontrole i strah od gubitka samopostovanja.Najcesce su izrazeni sledeci simptomi:vrtoglavice,nesvestice,srcane smetnje,povracanje,gubitak kontrole na mokrenjem i crevima,depresija,depersonalizacija,derealizacija,kao i razvijanje stanja naucene bespomocnosti.U grupi somatskih i vegetativnih smetnji dominiraju:bol i nelagodnost u grudima i trbuhu,muka osecanje gusenja,lupanje srca,ubrzani srcani ritam,znojenje,drhtanje,otezano disanje.Moze doci i do napada panike,koju karakterise nekontrolisana i nezadrziva provala uzasa,straha velikog intenziteta.Agorafobija moze biti udruzena sa mnogim drugim fobijama,sa depresijom,sa opsesivno-kompulsivnom neurozom i depersonalizacijom.Frojd je fobicnu neurozu nazvao histerijom straha,odnosno anksioznom histerijom. -Uzrocni faktori-bolest,porodicne nesrece,smrti bliskih i dragih osoba,trudnoce rodjenje deteta... -Ponasanje-najsigurnija i najcesce praktikovana taktika je ne ostati sam,na ulici ili nekom drugom mestu.Pratilac ne predstavlja uvek roditelja zastitnika,vec nesvesno omrznutog roditelja.Cest oblik ponasanja je izbegavanje tabu objekata.Izlazci iz kuce svedeni su na

76

minimum,fobicar je bespomocan.Blizina kuce,telefon i lekovi u dzepu,taksi,mesto na kraju reda posebne su taktike fobicara. SOCIJALNE FOBIJE -Dominantan simptom ovog fobicnog poremecaja je:strah od pojave stavova i ponasanja drugih ljudi i odredjenih socijalnih situacija.Socijalne fobije mogu biti diskretne(nelagodnost pri uzimanju hrane pred drugim osobama,susret sa osobama drugogo pola,i drugi obrazci socijalne stidljivosti...) ili difuzne-podrazumevaju sve socijalne situacije van porodicnog kruga.Pojam socijalna fobija prvi je upotrebio Zane. -Socijalna fobija se manifestuje strahom da se bude u centru paznje,strahom od neprikladnog i ponizavajuceg ponasanja,zbog kojeg se pribegava taktici izbegavanja. -Uzrocni faktori-psihoanaliticke teorije povezuju socijalni strah sa stidom.Fenihel ukazuje na povezanost socijalnog straha sa kritikama,kaznama i proganjanjima.One su metafora introjektovanog roditelja ili osoba koje kod fobicara izazivaju stid,osecanje da su kritikovani,ismejavani,ponizavani,ostavljeni.Bihejvioralno-kognitivne teorije isticu znacaj ranih traumatskih iskustava u socijalnim interakcijama,nedostatak socijalnih vestina i razvoj pogresnih socijalnih modela. -U pitanju su licnosti koje su:plasljive,preosetljive,nesigurne,nekomunikativne. -Klinicka slika-opisuju se cetiri klinicke slike socijalnih fobija:opste socijalne fobije,socijalne fobije od gubitka kontrole,socijalne fobije od pogleda i kriticke procene drugih,socijalne fobije od javnog nastupa. -Opste socijalne fobije odlikuju se ekstremnom stidljivoscu fobicara,stidom i strahom,posebno u kontaktima sa sosbama suprotnog pola ili odredjenim autoritetima,strahom od ljudi(antropofobija),od pogleda,kritike,nastupa,zadrzavanja u malim grupama,strahom od gubitka svesti,od gubitka kontrole sfinktera,strah od povracanja pred drugim ljudima,strah od emocionalnog vezivanja.Strah u kontaktima sa drugim ljudima manifestuje se nemogucnoscu da se uspostavi verbalna komunikacija,strah da se ne izgovori neka glupost...Javljaju se i neke karakteristicne telesne i vegetativne smetnje:lupanje srca,znojenje,crvenjenje,drhtanje.Zbog anksioznosti fobicar je napet,nezadovoljan sobom i smanjenog samopouzdanja. -Strategija ponsanja je karakteristicna:fobicno izbegavanje tabu-situacije,izbegavanje socijalnih interakcija,profesionalnih i drugih aktivnosti,socijalna izolacija,bezanje u porodicni bunker. SPECIFICNE (IZOLOVANE) FOBIJE -Simptomi fobicnog straha ispoljavaju se u situacijama koje izazivaju strah ili u toku razmisljanja o tim situacijama.Specificne fobije vezuju se za strahove od zivotinja i insekata(psi,macke,sitne zivotinje),od prirodnih sila i okolnosti(od oluje,grmljavine,groma,vode,visine),od medicinskih i stomatoloskih intervencija,od dobijanja inekcija,gledanja krvi i rana,od odredjenih situacija(koriscenje lifta,prolazak kroz tunel,let avionom,javni saobracaj).Retki su napadi panike. -U ove fobije mogu se ukljuciti:strah od visine,zatvorenog prostora(klaustofobija),od ispita. -Termin polifobicni sindrom odnosi se na postojanje straha od vise objekata i situacija istovremeno.

77

GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMECAJ -Generalizovani anksiozni poremecaj odlikuje se neodredjenim,intenzivnim,hronicnim,slobodno lebdecim,strahom,zabrinutoscu,preplavljujucom strepnjom,strasljivim,napetim iscekivanjem buducih dogadjaja,kao i karakteristicnim telesnim i vegetativnim simptomima. -Uzrocni faktori-nasledni faktori udruzeni sa razvojnim problemima i ciniocima kaosto su:nepovoljni zivotni dogadjaji,interpersonalni konflikti,bolest ili smrt voljene osobe... -Klinicka slika-prelazak iz latentne u manifestnu fazu prouzrokuju neprijatni i traumatski dozivljaji,razne vrste stresova,hronicni stres.Slobodno lebdeca anksioznost smatra se jednim od najmucnijih osecanja. PANICNI POREMECAJ -Panicni poremecaj je oblik straha koji se ispoljava spontanim,ponavljajucim i neocekivanim napadima panike.Napadi nisu povezani sa izlaganjem opasnim situacijama.Karakteristika panicnog poremecaja je naglasen,snazan,onesposobljujuci strah od narednih napada,koji su u pocetku neocekivani a kasnije osoba nauci da ih predvidi ili predoseti. -Uzrocni faktori-napadima panike predhode dogadjaji koji imaju nesvesno,simbolicko znacenje.Aktiviraju se neurofizioloski mehanizmi i dolazi do napada.Pacijent izbegava aktivnost.Zaokupljen je verovanjem da je strah opasan i da ce ga vitalno ugroziti(dozivece infarkt,umrece),nastupice mentalni slom(poludece) i okolina ce ga prezreti i poniziti.Od znacaja su porodicne i familijarne istorije-veci broj depresija,socijalnih fobija,alkoholizma.Zatim traumatski dogadjaji kao sto su odvajanje od znacajnih za licnost vaznih osoba,razvod,izlaganje opasnostima,teska bolest,smrt clana porodice,prijatelja ili voljene osobe-predstavlja plodno tle za razvoj panicnog poremecaja. -Klinicka slika-napade panike karakterise diskretna epizoda intenzivnog straha ili nelagodnosti,zatim nagli pocetak.Panika dostize vrhunac posle nekoliko minuta,a traje majmanje jos nekoliko minuta.Tipicni su:poremecaj mentalnog funkcionisanja,kognitivni,somatski i vegetativni simptomi.Simptomi vegetativne nadrezenosti su:ubrzan srcani ritam,lupanje srca,znijenje,drhtanje,simptomi u grudnom kosu i trbuhu,otezano disanje,osecaj gusenja,bol u grudima,topli ili hladni talasi,obamrlost,osecaj peckanja.Strah od smrti je intenzivan.Osobe su u psihickom i motornom nemiru,agitirane ili u stuporu.Spavanje je praceno kosmarnim snovima. MESOVITO STANJE STRAHA I DEPRESIJE -U klinickoj slici dominira osecaj ugrozenosti i opasnosti,preterani dozivljaj osobe da je manje vredna,dozivljaj krivice,gresnosti ili nekog gubitka.Dperesija osobe okrenuta je proslosti a strah ka buducnosti.Osobe su napete,demoralisane,uznemirene,razdrazljive,sa teskocama koncentracije i spavanja,nesigurne su,pocenjuju svoju licnost i sklone su brzom i lakom zamoru kao i neodredjenim somatskim simptomima.

OPSESIVNO-KOMPULSIVNI POREMECAJI

78

-Prisilne neuroze dele se na: 1.)opsesivno-ruminativne-preokupiranost prislinim mislima i idejama 2.)opsesivno-kompulsivna postupcima,ritualima. stanja-pacijent pribegava prislinim radnjama i

-U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisane su sledece grupe:pretezno opsesivne misli ili ruminacije,pretezno kompulzivne radnje(opsesivni rituali),mesovite opsesivne misli,radnje i drugi nespecifikovani poremecaji. -Uzrocni faktori-veci rizik oboljevanja imaju osobe koje uz genetske faktore imaju i nepovoljne porodicne faktore(mentalne bolesti u porodici,pasivnost,izolovanost,preterana cistoca i urednost,moralna skrupuloznost),kulturoloske faktore,odredjene crte licnosti i razni stresori. -Prisilni anankasticni karakter je opisan sledecim obelezjima:opreznost,sumljicavost,sklonost proveravanju,preteranom redu i urednosti,sitnicavost,perfekcionizam,rigidnost ponasanja,nemastovitost,morlana ispravnost. -Bitne karakteristike prisilnog neuroticara su:analno-sadisticki karakter sa tendencijom mucenja samog sebe uz istovremeno dozivljavanje srece,sumnja u sve i svasta,hipermotivnost,sizoidnost,moralne krize,stidljivost i inhibicija u socijalnim kontaktima,sklonost introspekciji i manija reda i urednosti. -Mesaju se elementi erotizma i sadizma,teskoce u napustanju objekta,simbolicna vrednost novca,tvrdicluk,mesavina tvrdicluka i kompulsivnog rasipnistva,prljavstina,moralna rigidnost i asketizam. -U psihoanalitickim teorijama dominiraju stavovi o znacaju mehanizama odbrane(izolacija,ponistavanje,reaktivna formacija),o fiksaciji libida u analno-sadistickoj fazi i regresija. -Da bi neutralizovala strah osoba ukljucuje regresivne mehanizme ponasanja:ambivalenciju i magijsko misljenje.Povecanje samosvesti i samokriticnosti uz okrutan,kaznjavajuci superego,moze dovesti do osecanja krivice. -Klinicka slika-opisuju se: 1.)opsesije i sumnje(o sebi,bogu,djavolu,svetu...) 2.)fobicne opsesije(paljenje svetla u slucajevima fobije od mraka) 3.)impulsivne opsesije-prisilni strah od apsurdnih postupaka(izgovaranje bestidnih,skaradnih reci,strah od gubitka kontrole na javnom mestu). 4.)prisile-su najcesce simptom nesvesnog konflikta,gde se preplicu cistoca-prljavstina,ljubavmrznja,cednost-porok,pravda-nepravda.Izraz su zabranjenih radnji i mastanja,odbrana od izrazavanja tih teznji,samokaznjavanja zbog tih socijalno neprihvatljivih teznji i fantazija,kao i nesvesnog osecanja krivice.Moguce su i prisile magijskog misljenja:teranje baksuza,kucanje u drvo... -Prisilna ideja i prislina radnja najcesce se javljaju zajedno,mada se opsesije mogu javljati i bez kompulzija.Pacijent potisne emocionalni uzrok prisilne radnje,pa se u njegovoj svesti pojavljuje samo prisilna radnja,koja tad predstavlja simbolicku odbranu. 5.)prisilne radnje-su uvek simbolicke iako nekada mogu izgledati besmislene.Najcesce je to pacijentovo prisilno pranje ruku,opsednutost brojanjem,strah od gubljenja sposobnosti kontrole sfinktera,sto ga vezuje za kucu ili ga primorava da bezi taksijem,strah od izgovaranja bestidnih reci,strah od agresivnih i nemoralnih postupaka.Postoje i kompulzije:ciscenja,proveravanja,izbegavanja,sporosti u izvrsavanju poslova.Vrlo je neprijatna opsesivna zaokupljenost kriminalnim postupcima kao sto su ubistva,podmetanje pozara,bezocno ponasanje,samoubistvo.

79

-Kompulzivni fenomeni otkrivaju se u mnogim slucajevima,zloupotrebe i zavisnosti od droga,promiskuiteta i seksualnih devijacija. -Kleptomanija-predstavlja prisilu,cesto neodoljivu,da se ukrade predmet izlozen u trgovinskoj radnji,ili na dohvat ruke u tudjoj kuci.Iznenada iskrsla zelja pracena je ansioznoscu i borbom protiv realizacije.Izvrsenje cina dovodi do pada tenzije,ali i istovremeno do osecaja krivice.Ukradene stvari imaju simbolicku vrednost,nekada sa erotskom simbolikom,a materijalna vrednost je najcesce zanemarljiva.Ukradene stvari obicno se poklanjaju drugim osobama radi sticanja njihove naklonosti. -Piromanija-je sklonost podmetanju pozara.Smatra se da nije primarno opsesivni simptom i retko je u cistom stanju.Osoba se cesce uspesno bori protiv iskusenja. -Prisile se javljaju kod neuroticara i psihoticara.Neuroticar svoje prisile koje se kose sa moralom,nikada ne realizuje,jer je svestan da one poticu od njega,dok psihoticna,sumanuta osoba,verujuci da joj se to natura spolja,moze impuls i realizovati. -Prisilne neuroze se lece psihoterapijom i medikamentima.Terapija je duga i teska.Nekad evoluiraju u psihoze,a nekada i sizofrenija moze poceti kao vrsta prisline neuroze. KONVERZIVNA NEUROZA-HISTERIJA -U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ne koristi se termin histerija.Prednost je data terminu disocijativno,gde su grupisani poremecaji licnosti i disocijativnog i konverzivnog tipa,koji su ranije nazivani histerija. -Histerija je bila poznata jos u starom veku,u doba Hipokrata i Galena.Naziv histerija potice od Hipokrata,a dat je prema grckoj reci-hystera-materica.Hipokrat je smatrao da se bolest javlja kod zena nerotkinja,cija materica,zeljna deteta,luta po telu i izaziva razne simptome.Kasnije se verovalo da histerija nastaje u slucajevima seksualne apstinencije,pa nezadovoljena materica izaziva odgovarajuce bolesne manifestacije.Mnogo vekova kasnije zapazeno je da od histerije mogu da obole i muskarci.U srednjem veku se verovalo da su u tela obolelih usli djavoli,a simptomi su zlodela necastivog. -Uzrocni faktori-javlja se cesce izmedju 15. i 20. godine zivota,ali i posle 25. godine.Osobe zenskog pola ,kao i one na nizem nivou obrazovanja cine brojniju grupu.U predisponirajuce cinioce treba uvrstiti:porodicnu sklonost,histericne crte licnosti,psihosocijalni stres,porodicne bolesti i nesrece,smrt u porodici. -Histerija je simulacija bolesti da bi se razresili nesvesni konflikti.Konverzivni simptomi pocinju tiho,a disocijativni naglo. -Frojd je ovu neurozu nazvao konverzivna.Po njegovom misljenju konflikti izmedju nagonskih zelja i etickih principa licnosti,cesto izazivaju neurotske reakcije.Ako iz tih psihickih konflikata nastanu telesni simpotmi,tada je u pitanju konverzija,odnosno konverzivna neuroza.Frojd je isticao znacaj seksualnih pulzija,u genezi konverzivnih simptoma.Medjutim danas se istice znacaj agresivnih impulsa. -U histeriji(konverziji) simptom se pojavljuje kao metafora,kao govor tela i dovodi do emocionalnih satisfakcija i rasterecenja.Pacijenti upucuju okolini simptome koje treba desifrovati.Izbor organa koji ce oboleti je takodje metaforican.Kada se konflikt transformise u simptom,osoba dozivljava olaksanje i cesto ispoljava fenomen lepe ravnodusnosti- histericna osoba nije zabrinuta,cak ravnodusno ili uz osmeh saopstava da joj je ruka oduzeta,sto nije slucaj kod osoba sa organskim hendikepima koje su obicno zabrinute i depresivne. -Histericne osobe mogu oponasati svoje roditelje ili clanove porodice,erotizovani histericni roditelji mogu erotizovati odnose sa svojom decom,a postoje i mazohisticki izbori,kada osoba

80

postaje bolesna da bi dobila ili zadrzala ljubav i paznju.Bolescu se postize i sekundarna dobitkoje pacijent nije svestan.U protivnom to bi bila simulacija. -Histericni karakter-odlikuju sledece crte licnosti:egocentricne osobe koje sebe stavljaju u centar zbivanja zbog zelje da budu zapazene,cenjene,vazne.To je cesce zamena za osecanje sopstvene nesigurnosti nego stvarno osecanje vise vrednosti.Njihovo ponasanje je infantilno,emocionalno nezrelo,puno teatralnosti,pa cesto dobija karakter karikaturalnog.Postupci su cesto detinjasti,luckasti.Takve osobe imaju potrebu da budu voljene,ali nisu sposobne za dublja emocionalna vezivanja.Gode im divljenja,laskanja,zive hraneci se fantrazijama,pricama.Njihova seksualnost odlikuje se nezreloscu.Oni koketiraju,nude egzaltirane poze zaljubljenosti,a cesto su frigidne,impotentne,pa menjaju partnere,lako se i povrsno vezuju za nove objekte ljubavi,u koje se isto tako brzo razocaravaju.Sklone su teatralnosti i ekstremnim modelima reagovanja.Pribegavaju i teatralnim pokusajima samoubistva.Mogu da ispolje psihogene amnezije. -U grupu disocijativnih poremecaja spadaju: 1.)disocijativna amnezija-gubitak pamcenja bez organskih poremecaja CNS.Amnezija je vezana za skorasnje znacenje traumatskog dogadjaja ili stresa(nesrecni slucaj,smrt drage osobe).Amnezija varira ali postoji jedno stalno jezgro koje ne moze biti prizvano u svest u budnom stanju.Poremecaj pamcenja je organicen u vremenu,selektivan(osoba se seca nekih dogadjaja),opsti(nesecanje za sva desavanja pre kriticnog dogadjaja),stalan(od odredjenog trenutka u zivotu do momenta ispitivanja).Osoba je zbunjena,dezorijentisana.Moze ispoljavati zabrinutost,znake patnje ali moze biti i mirna.Po prestanku simptoma disocijativne amnezije osoba je svesna poremecaja koji je postojao. 2.)disocijativna fuga-bekstva9fuge) posledica su suzene svesti.U takvom stanju osoba luta ili bezi,a moze i izgubiti identitet i prihvatiti neku drugu licnost.Zaboravlja predhodni identitet.Mesto ima emocionalni znacaj za osobu koja je krenula na putovanje.Bekstvo zimbolizuje odbranu od neprijatnih i traumatskih situacija ili akcija.U kontaktima sa drugim osobama izrazeno je odsustvo inhibicija,a moguce je i violetno ponasanje.Poremecaj prestaje naglo i pracen je nesecanjem za period lutanja. 3.)disocijativni stupor-dominira stanje motorne inhibicije,odsustvo akcija,apatija i mirnoca.Pacijent nepomicno sedi ili lezi,negativistican je,odbija hranu,a verbalni kontakt zavisi od stepena povredivosti tema u komunikaciji.Pacijent reaguje na jace i bolne drazi. 4.)stanje transa i poremecaji zaposednutosti-osoba privremeno gubi svoj identitet,a postoji i poremecaj percepcije okoline.osoba je obuzeta nekom silom,bogom,zlim duhovima...Osoba je poremecene svesti,pada na zemlju,place,jeca,iskolacenih je ociju,sa grcevima i jezom.Moze biti i ushicena,angazovana u transu,preuzima drugi identitet,neobuzdano igra i peva.Moze demonstrirati neobuzdanu snagu i izdrzljivost.Ne oseca bol.Nakon igre i pesme moze se onesvestiti ili umiriti. 5.)disocijativni poremecaji motorike-simptomi se krecu u sirokom dijapazonu od besciljnih,parazitarnih,havarijskih pokreta do potpunog odsustva ispoljavanja motorike.Imaju odredjenu simboliku ili su besmisleni.Suprotna ovim motornim eksitacijama su motorne oduzetosti kao na primer histericne paralize.Oduzeti ekstremiteti nesposobni su samo za pojedine pokrete,dok su im fizioloski refleksi ocuvani,a patoloskih refleksa nema.Pacijent je potpuno nepomican.Histericna astazija i abzija karakterisu se nesposobnoscu pacijenta da stoji odnosno da hoda.Histericna afonija karakterise se iznenzdnim gubitkom glasa.Pacijent nije zabrinut za svoju bolest.Mogu se pojaviti tikovi,profesionalni grc prstiju ili saka koji mogu dovesti do agrafije. 6.)disocijativne konvulzije-najspektaluraniji je veliki histericni napad(disocijativna konvulzija),koji se po pravilu odvija teatralno,u prisustvu publike,koja svojom intervencijom moze napad da produzi i da ga ucini jos dramaticnijim.Osoba vice,govori ono sto je emocionalno tangira ili se ponasa kao da je u delirijumu sa poremecajem opazanja.Amnezija

81

ukoliko je ima delimicna je.Kod disocijativnih konvulzija bizarni pokreti podsecaju na klovnovska krivljenja i pantomimu koji u okruzenju izazivaju podsmeh. 7.)disocijativna anestezija i senzorni gubitak-osoba ispoljava anesteziju,hipoesteziju ili hiperesteziju na potpuno ogranicenim podrucijima,po cemu se i opisuje fenomen carapa,rukavica,slema... -Histericne glavobolje su odgovor na stanja neuroticne napetosti ili nekih pacijentovih briga.Ove glavobolje su rezistentne na terapiju analgeticima,lece se psihoterapijom i sedativima. -Senzorni gubitci su najcesce histericno slepilo i histericna gluvoca.Osoba ne zeli nesto da vidi i pri tome ispoljava lepu ravnodusnost ili zadovoljstvo.Histericna gluvoca je slican fenomen(jedna pacijentkinja je ogluvela onog trenutka kada joj je saopsteno da je njen suprug poginuo).Histericni poremecaji mirisa i ukusa takodje se javljaju. -U histericne fenomene ubrajaju se i tahikardija,gusenja slicna asmaticnim napadima,smetnje gutanja(knedla u grlu),muka,povracanje,anoreksija,dijarea,cesto mokrenje,poremecaji menstruacija,frigidnost,impotencija... 8.)poremecaj u vidu visestruke licnosti-redak fenomen.Predstavlja disocijativni odgovor na stres u kome se razvijaju dve ili vise kompletnih licnosti.Nastaje cepanje ja(ali ne svih njegovih delova) na ja koje posmatra(posmatrajuce ja) i iskustveno ja(ja koje dozivljava).Pojedinacne licnosti se razlikuju medju sobom.Jedna je po pravilu dominantna i funkcionise na svesnom nivou,dok druga funkcionise nesvesno i naziva se kosvesna licnost.Svesna licnost nista nezna o kosvesnoj licnosti. SOMATOMORFNI POREMECAJI -Ova grupa poremecaja je karakteristicna po upornim zalbama bolesnika na vise somatskoh smetnji,uz upadljivu emocionalnu obojenost i ubedjenje da sigurno postoji neko organsko oboljenje.Bolesni pribegavaju histericnom,teatralnom ponasanju.Mogu biti prisutni anksioznost i depresija. 1.)Hipohondrijski poremecaj-je bolesna briga za sopstveno zdravlje,zbog cega osoba biva preokupirana svojim telom.Pri tome dominira sumnja u postojanje nekog organskog oboljenja,koje nije otkriveno samo zbog nedovoljne strucnosti i povrsnog pregleda koji je obavio lekar.Frojd hipohondriju objasnjava narscistickim investicijama u telo.Dolazi do narcistickog povlacenja libida na sopstveno telo,na telesni simptom.Telesne senzacije tumace se pogresno i telesnim simptomima se pridaje prenaglaseni znacaj.Hipohondricna osoba je cesto anksiozna i depresivna.Ukoliko hipohondrijske preokupacije prati strah,klinicka slika lici na fobiju.Hipohondrijski poremecaj razvija se na terenu narcistickog poremecaja licnosti.Moze nastati zbog nepovoljnih zivotnih dogadjaja i traumatskih iskustava(razvod,bolest i smrt u porodici,neuspesna profesionalna karijera,gubitak ranijeg socijalnog statusa...).Izbor organa je simbolican.Hipohondriju treba leciti psihoterapijskim metodama i psihofaramoticima. 2.)Dismorfofobija-osoba inace normalnog izgleda,zaokupljena je nekim zamisljenim defektom.Ovakvo uverenje pacijenta nema karakter sumanutosti.Ukoliko postoji mali defekt ili mala fizicka anomalija zabrinutost je neprimerena i predimenzionirana.Pacijent je zabrinut da ima veliki nos,ruzan nos,klempave usi...Kod devojcica dominira nezadovoljstvo grudima.Dismorfofobija je strah od deformisanosti sopstvenog tela,a moze biti pracena i dozivljajem osobe da joj je telo izmenjeno u odnosu na predpostavljenu i ocekivanu predstavu o sopstvenom telu.

82

3.)Nozofobija-strah i uporno verovanje osobe da boluje od neke somatske bolesti.Osoba je zaokupljena analizom "simptoma"i sopstvenom klasifikacijom o otkrivenoj bolesti.Ovi pacijenti nisu prijemcljivi za razuveravanje racionalnim objasnjenjima. OPAZANJE(PERCPECIJA)

-Osnovu saznajnih procesa predstavlja opazanje.Fizicki i hemijski procesi koji deluju na covekova cula nazivaju se drazi.Delovanjem drazi na receptore culnih organa.dolazi do stvaranja nervnih impulsa koji se dalje preko nervnih provodnika(senzornih puteva) prenose do centara u kori velikog mozga,gde se vrsi njihova obrada,integracija i spajanje sa iskustvom.Covek nije svestan tog brzog procesa spajanja. -Oset(osecaj,senzacija) definise se kao cist sirov culni podatak,koji nastaje kao rezultat dejstva drazi na culne organe i koji je lisen interpretacije i osmisljavanja,na osnovu predhodnog iskustva.Oset se odnosi na delove tj svojstva celine nekog objekta koji se opaza(crveno,gorko,hladno,tvrdo...). -Opazaj-kod opazaja se prostim culnim podacima pridruzuje i izvesno znanje i znacenje.Odrastao covek koji poseduje iskustvo,skoro nikada nema ciste osete vec opazaja objekata i culnih kvaliteta.Odraslom coveku su osecaji sadrzani uvek u okviru opazaja.Do oseta se moze doci jedino vestackim izdvajanjem pojedin svojstava iz jedinstvenog opazaja.Opazaj se odnosi na celinu predmeta. -Opazanje nikada nije prosta kopija spoljasnjeg sveta.Pored senzacija(oseta0 opazaj uvek sadrzi i nas subjektivni odnos prema predmetima i pojavama.Ti subjektivni faktori su najcesce:iskustvo,potrebe,emocije,motivacija... -Apercepcija-je proces shvatanja,razumevanja onoga sto je opazeno. -Od mnogih psihologa koji su istrazivali percepciju najveci znacaj dali su Gestaltisti.Oni su formulisali neke zakonitosti opazanja: 1.)Verthajmerovi zakoni organizovanja drazi u opazaje-princip blizine,slicnosti,simetricnosti i kontinuiteta(zajednicke sudbine) 2.)Odnos figure i pozadine-dvojne figure,karakteristike figure i pozadine... 3.)Princip grupisanja(gestalt)-drazi se grupisu u celine,jedinstvene opazaje 4.)Konstantnost opazaja-iako se karakteristike drazi neprestalno menjaju,opazaj ostaje nepromenjen(sem velikih promena drazi). -Na opazanje uticu:iskustvo,znanje,potrebe,zelje,ocekivanja,motivacija,emocije... -Kod vizulelnog opazanja na opazanje prostora uticu-velicina slike na mreznjaci,iskustvo,okolina i boja predmeta.Na opazaje velicine uticu-udaljenost predmeta(velicina slike na mreznjaci),iskustvo...Opazanje dubine dobija se zahvaljujuci binokularnom vidjenju-slike na mreznjacama oba oka ne padaju na ista mesta,te slike(disparatne slike)) se u korteksu slivaju jedna u drugu i dobija se utisak dubine.Kada je disparatnost velika(kao kod alkoholisanosti ili paralize nekih misica oka),javljaju se dvostruke ili visestruke slike. -Opazanje vremena uslovljeno je trajanjem drazi,interesovanjem i emocionalnim stanjem subjekta.Vreme ispunjeno interesantnim dogadjajima se subjektivno dozivlja kako brzo prolazi,dok na primer u situacijama iscekivanja vreme se dozivljava kao citava vecnost.Kod sizofrenih bolesnika vreme moze proticati brzo dok je kod epilepticara i narkomana proticanje vremena usporeno.

83

-Opazanje pokreta-za opazanje pokreta jeznacajna brzina kretanja objekta.Ako je ona ispod odredjene granice,pokret se ne zapaza,takodje ako je brzina prevelika(kretanje projektila),pokret se ne opaza. POREMECAJI OPAZANJA -Poremecaji opazanja mogu nastati zbog: 1.)ostecenja cula,nervnih sprovodnika i odgovarajucih centara u mozgu 2.)usled intenzivnog iscekivanja ili stanja straha 3.)kao simptom dusevnoh poremcaja(psihoza) 4.)upotrebom halucinogenih droga(LSD) -Razlikuju se tri vrste poremecaja opazanja: 1.)agnozije 2.)iluzije 3.)halucinacije -Agnozije-su pracene nemogucnoscu prepoznavanja predmeta na osnovu culnih svojstava,pri cemu su senzorne funkcije ocuvane.Oko elementranih culnih centara u kori velikog mozga,nalaze se takozvani psihoculni centri cija je uloga da osecaj koji je nastao u elementarnom culnom centru povezu sa iskustvom licnosti i tako omoguci prepoznavanje informacija.Agnozije predstavljaju nesposobnost sinteze culnih utisaka,uprkos organskoj i funkcionalnoj ocuvanosti cula.Oboleli nije u stanju da sintetizuje slike secanja,ili su one unistene.Patogenetski mehanizam agnozija nije poznat,ali se predpostavljaju strukturalne i funkcionalne lezije odgovarajucih centara mozga.Postoje agnozije svih cula. 1.)Opticke(vizuelne) agnozije-nesposobnost obolelog da uprkos ocuvanoj funkciji oka i sprovodnog sistema,svetlosne utiske uoblici u simbole.Na primer:bolesnik nije u stanju da prepozna nacionalnu zastavu ili simbol kluba za koji navija.U voj vrsti agnozije ostecen je psihovizuelni centar u kori velikog mozga. 2.)Aleksija-je poremecaj u kojem osoba prepoznaje slova ali je zaboravila njihovu fonetsku vrednost.Pracena je agrafijom-nemogucnoscu pisanja. 3.)Akusticke agnozije-nemogucnost pacijenta da prepozna dobro poznati zvuk(melodiju,cvrkut ptica,glas svojih najblizih...).Ovakav poremecaj nastaje usled lezija psihoakustickih centara temporalnog(slepoocnog) reznja. 4.)Taktilne agnozije-u slucaju funkcionalne dezintegracije perijetalnog reznja,pacijent nije u stanju da imenuje predmet na osnovu taktilnih utisaka(pipanja).Na primer:ako pacijentu damo da opipa kljuc,zatvorenih ociju,on ce biti u stanju da kaze da je to metalni predmet,moci ce da opise njegov oblik i dimenzije ali nece znati da je to kljuc. 5.)Anozognozija-bolesnik nije svestan svoje bolesti(na primer;oduzetosti jedne polovine tela),dok kod somatotopagnozije bolesnik nije u stanju da odredi mesto sopstvenog tela ili njegovih delova u prostoru.

-Iluzije-su falsifikovana ili pogresno interpretirana opazanja realnih predmeta.Spolnja draz(predmet) realno postoji ali se pogresno opaza.Iluzije se mogu javiti i kod normalnih ljudi

84

u stanjima umora,iscrpljenosti,visoke temperature.Mogu nastati i kao posledica nepaznje ili intenzivnog straha.Ali ako subjektu na takve situacije skrenemo paznju,on ce se korigovati.Kada su iluzije simptom bolesti,takve korekcije su nemoguce,jer je pacijent nepokolebljiv u uverenju da ono sto opaza predstavlja objektivnu realnost.Iluzije se javljaju i u stanjima intoksacije CNS.Cest su simptom kod alkoholisanih i drugih akutnih delirijuma.Te iluzije su najcesce zastrasujuce i navode pacijenta da se brani od nekih divljih zveri koje jurisaju na njega.Iluzije se javljaju i u epileptickim napadima,sumracnim stanjima,depresijama i kod sizofrenija.Postoje iluzije svih cula.

-Halucinacije-predstavljaju opazaje bez predmeta.Spoljnja draz ne postoji,a pacijent vidi ljude,oseca mirise,cuje pretnje...Halucinacije se odlikuju jasnocom,intenzitetom i nepokolebljivim uverenjem da je rec o realnom opazanju-osoba koja halucinira veruje da su halucinatorni objekti realni.Pokusaji da se pacijent razuveri,logickim argumentima ostaje bez uspeha. -Halucinacije se javljaju u stanjima iscekivanja,straha,uzasa,kao simptom dusevnih bolesti ili organskih lezija centara mozga,kod tumora,gladovanja,iscrpljenosti ili hemijskih intoksacija. -Pouzdanog objasnjenja o mehanizmu nastanka halucinacija nema ni danas.U nastanku halucinacija vazan je odnos izmedju kore subkortikalnih regija mozga.Funkcija kore je u opadanju,a njenu ulogu preuzimaju subkortikalni centri.Navodi se i mogucnost da halucinacija nastaju kao posledica patoloskih eksitacija u mozdanoj kori,cije su fizioloske funkcije inhibirane.Halucinacije mogu nastati i psiholoskim mehanizmima.-na primer projekcijom,gde sumanutost moze da deluje kao unutrasnja draz,koja se materijalizuje,tj eksternalizuje u halucinaciju(sumanute ideje,ispunjenje bolesnikovih zelja).Ego bolesnika,cesto je ocepljen od ostatka licnosti,bez sposobnosti sinteze i kontrole senzorickih drazi. -Vrste halucinacija: 1.)Pseudohalucinacije-zive,reljefne slike secanja i predstava,koje nastaju kao rezultat burnih intrapsihickih dozivljavanja,ili u stanjima visoke febrilnosti.Tu spadaju:vizionarska dozivljavanja,histericne manifestacije,zatvorske psihoze mogu biti pracene ovim psihogenim halucinacijama.Pseudohalucinacije su cesce projekcije zelja nego rezultat strahovanja.Osobe sa pseudohalucinacijama postaju vrlo brzo kriticne i prihvataju ih kao plod maste.U ovu grupu halucinacija takodje spadaju i halucinacije u toku uspavljivanja(hipnogogne) ili budjenja(hipnopompicne),kao i vrlo slikovita mastanja kod dece ili nekih odraslih osoba. 2.)Prave halucinacije-su znak postojanja akutnog ili hronicnog psihoticnog oboljenja.Posoje halucinacije svih cula: -Opticke(vizuelne) halucinacije:mogu biti elementarne ili proste-(iskre,boje,svetlo,plamen) ili slozene koje su mnogobrojne-kao sto su: 1.)mikrohalucinacije-opazajni predmeti su mali(bube,misevi...),poseban oblik ovih halucinacija su liliputanske halucinacije,koje se javljaju pri trovanju alkoholom ili kokainom. 2.)zoopsije-halucinacije raznih zivotinja 3.)makropsije predtsavljaju vidjenje ogromnih,dizmorfopsije-vidjenje deformisanih,metamorfopsije-vidjenje premeta koji se menjaju dok je poropsija dozivljaj vece udaljenosti u prostoru.

85

4.)oneiricne halucinacije(oneiros-san)-su najcesce vizuelne,pokretne,obojene,slicne halucinacijama sna,nekada su zastrasujuce i pracene agitacijom. 5.)autoskopske halucinacije-oboleli vidi delove svog tela(srce,unutrasnje organe) kako se setaju u slobodnom prostoru,ili sopstveno telo halucinira u prostoru,pa sa tim dvojnikom vodi dijalog. 6.)heatuoskopija-subjekt opaza sopstveno telo izvan sebe,kao da posmatra svoju sliku u ogledalu. 7.)ekstrakampne halucinacije-bolesnik vidi van svog vidnog polja(iza ledja,kroz zid). 8.)graficke halucinacije-bolesnik vidi ispisane reci 9.)negativne halucinacije-realni predmeti i situacije se ne opazaju,jer bolesnik ne zeli da ih vidi.Cesto se javljaju kod histericnih osoba i mogu se izazvati u hipnozi. -Opticke halucinacije se najcesce javljaju u stanjima poremecene svesti,organskih lezija CNS,akutnih i hronicnih psihoza. -Akusticke halucinacije-mogu biti proste(sum,zujanje ili pucketanje) ili u formi glasova,reci,monologa i dijaloga(foneme).Glasovi dolaze iz najbizarnijih izvorakosmosa,drugih planeta,iz zemlje,iz tela bolesnika,zidova,lustera...Ovakve halucinacije mogu biti:prijatne,neprijatne,savetodavne ili naredbodavne.Pacijenti cuju nekad sopstvene misli,taj fenomen je poznat kao eho-misli.Fenomen kradje ili oduzimanja misli,karakterise se utiskom bolesnika da druge osobe izgovaraju sve ono sto bolesnik tog trenutka pomisli.Imperativne(naredbodavne) halucinacije naredjuju subjektu da nesto ucini.Takvi bolesnici mogu biti sucidni ili homicidalni.U slucaju antagonistickih halucinacija bolesnik na jedno uvo cuje jednu naredbu,a na drugo suprotnu naredbu. -Mirisne(olfaktivne) halucinacije-manifestuju se dozivljavanjem vrlo neprijatnih mirisa,a cesto su i simptom temporalne epilepsije.Bolesnik ove halucinacije,interpretira sumanuto,povezujuci ih sa necijom namerom da ih truje ili unistava. -Gustativne halucinacije(halucinacije cula ukusa)-manifestuju se subjektivnim utiskom da je hrana promenila ukus.Bolesnik zakljucuje da je otrovan. -Taktilne halucinacije(halucinacije cula dodira)-bolesnici ih opisuju kao ubod,dodir,svrab,toplotu,pecenje,vlazenje.Slicne osecaje osoba moze imati i na unutrasnjim organima-cenesteticke halucinacije. -Kohabitalne halucinacije-halucinacje polnih odnosa.Obolele osobe tvrde da su(najcesce nocu za vreme spavanja),neke osobe sa njima polno opstile. -Algohalucinacije-halucinaicje u sferi senzibiliteta za bol(na primer:fantomski ud). -Ponasanje pacijenata sa halucinacijama-ove osobe se ponasaju karakteristicno.Mimika je karakteristicna:halucinant gleda,smeje se,razgovara,gestikulira ili se ljuti na svoje halucinacije.U slucaju neprijatnih akukstickih halucinacija,pacijent noze biti u strahu,brani se stavljanjem vate u usi.Pacijent kontrolise zidove,slavine,cevi,radio ili TV. DRUGI NEUROTSKI POREMECAJI

86

1.)Neurastenija-u slobodnoj interpretaciji,neurastenija bi bila razdrazljiva slabost.Kod neurastenije adapativne funkcije ja postaju neuspesne jer osoba koristi maksimum energije za razresavanje nesvesnih konflikata,zbog cega se oseca premoreno,iako za taj premor nema somatskih uzroka.Osoba je razdrazljiva,anskiozna,napeta,u stanju strasljivog iscekivanja,ispoljava slabu koncentraciju,slabo pamcenje,pati od nesanica ili spava povrsno,budi se umorna,gubi apetit i telesnu tezinu,seksualno je nezainteresovana ili neuspesna.Neurastenicna osoba moze imati i niz vegetativnih,somatskih i senzitivnih simptoma-znojenje,glavobolje,trnjenje...Neurastenicna osoba ne uspeva da se relaksira,bez afiniteta je za zivotne radosti i dpresivna je. 2.)Depersonalizacija i derealizacija(otudjenje)-su disocijativna stanja sa odredjenom vizuelnom dramaticnoscu i prividom da je u pitanju tesko organsko ostecenje mozga i predstavljaju poremecaj mentalnog funkcionisanja jer dolazi do promene stanja svesti i izmenjenog dozivljaja identiteta licnosti.Odigrava se proces izdvajanja delova iz celokupnog sistema licnosti.Odredjeni dogadjaj stran egu,kao da je otcepljen ili je doslo do osecanja otudjenosti od sopstvenog dozivljaja. -Uzrocni faktori-ovi fenomeni ispoljavaju se u slucajevima nekih neuroloskih oboljenja(temporalna epilepsija,tumori mozga),mentalnih oboljenja(sizofrenija,depresija,manija,panicni poremecaj,opsesivno-kompulsivni poremecaj),intokasacija(halucinogenim supstancama,alkoholoh,kanabisom,barbituratima),metabolickih i endokrinih poremecaja,reakcija na traumu,u stanjima senzorne deprivacije,kod umora i iscrpljenosti.Ispoljavanje simptoma po pravilu pocinje naglo a predhodnica je neko traumatsko iskustvo.Osoba gubi kontinuitet sa svojom prosloscu.Dominira automatsko ponasanje i gubitak sposobnosti dozivljavanja emocija.Telo se promenilo,velicina organa,organi su nekud odlutali...Vreme juri ili je stalo.Okolina je nestvarana.Otudjenje od objekta manifestuje se dozivljajem osobe da su licnosti,stvari,mesta,dogadjaji i situacije nerealni,bezbojni,osiromaseni,vestacki i prazni.Dublji poremecaj kontakta sa svetomderealizacija znak je psihoze. -U otudjenju od vlastitog tela,delovi tela ili telo dozivljavaju se kao tudji.Osoba posmatra sebe sa cudjenjem. -U depersonalizaciji licnost gubi osecanje sopstvene realnosti i sopstvenog identiteta.Granice izmedju licnosti i realnog sveta su fluidne,narusene ili izbrisane. 3.)Mesecarstvo(somnabulizam)-karakterise se otkacenoscu lokomotornog aparata pri nepotpunom budjenju razlicitih funkcionalnih nivoa mozga.Traje nekoliko minuta ili casova,posle cega postoji nesecanje.Osoba moze da dozivljava halucinacije koje mogu da simbolizuju neprijatne traumatske dozivljaje.Somnabulizam je svrstan u neorganske poremecaje spavanja. MOZAK I PSIHA

-Covek nije odredjen samo trenutnim stanjem i potrebama.Svest i psihicki zivot zasniva se i na kontinuitetu dozivljavanja i rasudjivanja.Iako se stalno menjamo mi sebe dozivljavamo kao identicnost,kao trajanje u vremenu i prostoru.

ORGANIZACIJA PSIHICKOG

87

-Mozemo razlikovati tri nivoa tj tri strukture mentalnog funkcionisanja.Te tri strukture su neraskidivo funkcionalno povezane.To su nivo:bioloskog,individualno-psiholoskog i nivo socijalnog. -Nivo bioloskog-bioloska struktura,mozak,predstavlja materijalnu podlogu za odvijanje slozenih integrativnih funkcija.Razvoj mozga odredjen je genetskim programom koji sadrzi opste odrednice vrste ali i posebne karakteristike proistekle iz sazimanja genetskih programa roditelja.U okviru jednog konstitucionalnog tipa pored morfoloskih odredjene su i psiholoske karakteristike,zatim cesce se javljaju neke somatske bolesti,pa i psihicki poremecaji.Bioloska istrazivanja pokazuju da u osnovi ovih specificnosti mogu da budu i odredjene biohemijske odnosno funkcionalne karakteristike kao sto su aktivnost pojedinih enzimskih sistema i specificnosti metabolizma.Kada je u pitanju CNS bioloska osnova je podlozna raznim razvojnim varijacijama,vise nego drugi organski sistemi.Razlog tome je specificno mesto CNS u strukturi zivih bica-on povezuje zivi organizam sa spoljnjim okruzenjem a ta veza pocinje prijemom informacija iz spoljasnje sredine.Medju mnostvom informacija koje prima CNS tek rodjenog coveka za ljudsku jedinku su specificno znacajne one koje poticu iz medjuljudske komunikacije.Iskustva stecena tokom prvih godina zivota cine osnovu individualno-psiholoske dimenzije ljudskog bica. -Individualno-psiholoski nivo-odredjen je sa jedne strane specificnim odnosima koji se tokom ranih faza razvoja odvijaju u okviru porodicne grupe,a sa druge strane individualnim dozivljavanjima uslovljenim aktuelnim informacijama.Tokom ranog razvoja dete prolazi kroz niz priprema za ukljucivanje u siru drustvenu grupu.Kroz procese ucenja neprekidno se popunjavaju rezervoari pamcenja i time sticu iskustva neophodna za analiziranje situacija i pripremu adekvatnih odgovora na informacije iz spoljasnje i unutrasnje sredine.Intenzivno se usvajaju odredjene uloge i oblici ponasanja koji se u kasnijem zivotu,prepoznaju kao relativno stabilne karakteristike odredjene licnosti.Neki od sadrzaja koji za datu osobu imaju posebna znacenja bivaju trajno sacuvani i kasnije mogu znacajno da uticu na mentalno funkcionisanje.Individualno-psiholoski okvir sadrzi takodje i kontinuitet dozivljavanja sopstvenog ja i neku vrstu licnog vidjenja sebe i sveta koji nas okruzuje.Takvo dozivljavanje sebe omoguceno je integrativnom aktivnoscu mozga koji u svakom trenutku obavestenja koja dolaze iz okoline ili iz samog organizma poredi sa iskustvima,ukljucujuci i odgovarajucu emocionalnu pratnju sto celom procesu daje kvalitet licnog. -Socijalni nivo-covek je drustveno bice.Bioloska dimenzija licnosti definisana genetskim potencijalima,konstitucijom,dobro razvijenim CNS ostvaruje punu funkcionalnost tek kada se razviju procesi pomocu kojih se,na osnovu socijalnih informacija,mogu da programiraju odgovarajuca ponasanja,odnosno akcije.Zato se socijalna sredina smatra jednim od odlucujucih faktora razvojnog procesa.Izostanak uticaja socijalne sredine ili stalno siromasenje medjuljudskih odnosa dovesce do poremecaja funkcije i narusavanja integrativnih kapaciteta mozga.Mozak se razvija i funkcionise bivajuci neprestalno hranjen informacijama koje sadrze psiholoska i socijalna znacenja.Ukoliko nema takvih informacija,nema ni pravilnog funkcionalnog razvoja CNS.Sa druge strane bez adekvatno razvijenog mozga nema ni normalnog psiholoskog i socijalnog razvoja licnosti.Covek je znaci biopsihosocijalno jedinstvo i narusavanje bilo koje od ovih instanci dovesce do poremecaja homeostaze odnosno narusavanja zdravlja. INTEGRATIVNA AKTIVNOST MOZGA

88

-U mozgu se neprestalno odvija proces obrade informacija,zbog cega je neophodno postojanje niza slozenih veza koje spajaju pojedine funkcionalne strukture u CNS.Stalnim protokom nervnih impulsa od periferije ka centru odrzava se i stanje budnosti,a na toj osnovi odvijaju se dalji procesi analize novih informacija.Da bi se svi ti procesi odvijali sinhrono,prema odredjenom programu,mora da bude ocuvan niz morfofunkcionalnih veza koje na celijskom nivou obezbedjuju integrativne procese.Ogroman broj neurona sistematizovanih u jedra ili u manje grupe u razlicitim mozdanim strukturama,medjusobno je povezan aksonskim i dendritskim produzetcima. -Nervna celija je stabilna struktura slozene gradje cija je osnovna karakteristika nadrazljivost.Zahvaljujuci nadrazljivosti,nadrazaji kao fizicki korelati informacija,primljeni putem odredjenih specificnih receptora pristizu u odgovarajuce zone primarne obrade i dalje podlezu slozenoj analizi u asocijativnim regijama mozdane kore.Taj proces omogucen je nizom celijskih interakcija ciji podlogu cini sinapsa. -Sinapsa je osnovna funkcionalan jedinica kojom se obezbedjuje integrativna aktivnost mozga. -Nervni impulsi iz presinaptickog zavrsetka oslobadjaju supstance koje deluju na postsinapticke strukture.Te supstance se nazivaju neurotransmiteri koji su nosioci funkcije pojedinih sistema.Oni omogucuju selektivno prenosenje impulsa i time odredjivanje njegovog specificnog znacenja. -Farmakoloska izucavanja pokazala su da za isti transmiter postoji vise tipova funkcionalno razlicitih receptora,a izgleda da u nekim mentalnim oboljenjima su posebno poremeceni pojedini sistemi transmisije(dopaminergicki,serotonergicki). -Noradrenergicka transmisija podrzava aptetitivne kvalitete,serotonergicka averzivne,a dopaminski mehanizmi su znacajni za usmeravanje odnosno akciju. -Sve bolje poznavanje anatomske distribucije,kao i molekularne strukture i biohemijskofarmakoloskih aspekata funkcije,ucinilo je da se danas govori o biohemijskoj anatomiji CNS,a poremecaji se razmatraju u okvirima biohemijske patologije kao bolesti neurotransmisije. -Osnovne veze postaju funkcionalne kroz visi stepen integrativne aktivnosti koji obezbedjuje psihicke funkcije.Obrada informacija podrazumeva niz procesa pocev od bazicnih vezanih za uvodjenje u sveru psihickog(percepcija),preko usmeravanja na ocenjivanje znacaja i ocenu potrebe dalje obrade(paznja),procene mogucih vrednosti(inteligencija,misljenje),stavljanje u kontekst proslih iskustava(pamcenje),davanja afektivnih i motivacionih vrednosti(emocije,nagoni) i na kraju pripreme odgovora i akcije(voljni cin). -Ne postoje centri za pojedine psihicke funkcije.One se odvijaju u okviru slozenih sistema koji cesto nemaju jasnu anatomsku,morfolosku podlogu niti precizno ogranicenu topografiju,vec su odredjeni svojom funkcijom. FUNKCIONALNI SISTEMI -Izdvajaju se tri funkcionalna sistema: 1.)Sistem energetizacije i odrzanja budnosti-energetski metabolizam i kontinuirana aktivacija retikularne formacije mezencefalona putem kolateralnih veza sa ushodnim putevima koji nose senzorne informacije,obezbedjuju nivo budnosti neophodan za odvijanje svih ostalih modaliteta psihickog funkcionisanja. 2.)Sistem regulacije nagonskog ponasanja i afektiviteta-podrazumeva dva podsistema koji su medjusobno povezani.

89

a.)Stariji i po bioloskom programu jednostavniji je funkcionalni blok u kome se organizuju osnovna ponasanja usmerena na obezbedjivanje bioloskog opstanka.Ovaj sistem se nalazi u okvirima mozdanog stabla,posebno hipotalamusa i limbickih formacija(amigdala) sa kojima je hipotalamus visestruko povezan. b.)Sistem za slozenije i specificne oblike afektivnog ponasanja kao sto su emocionalni odgovori na slozene stimuluse,kao i slozene oblike motivacionog ponasanja.Ove strukture se nalaze u okvirima limbickog sistema i njegovih veza sa nizim delovima mozdanog stabla i sa telencefalickim strukturama-talamusom i neokorteksom. 3.)Sistem kognicije-podrazumeva niz funkcija i operacija pomocu kojih se odvijaju saznajni procesi.Asocijativne regije mozdane kore omogucuju te najvise integrativne procese.Procesi apstraktnog misljenja se odvijaju na nivou prefrontalne kore.Govor kao i logicke operacije organizuju se u levoj(dominantnoj) hemisferi kod desnjaka.Sa druge strane u subdominantnoj hemisferi odvijaju se neverbalne operacije,analiziraju specijalni modaliteti informacija(boja zvuka,intonacija) kao i prezentacija tela i telesna sema. -Svaki od ova tri bloka zahvaljujuci mnostvu medjusobnih veza,funkcionise sinhrono sa ostala dva i podleze njegovim uticajima. -Informacije pohranjene u depoima pamcenja,pored konkretnog znacenja sadrze i emocionalne oznake koje cine sastavni deo upamcenog materijala.Ova povezanost kognicije i afektiviteta ima bitan znacaj za odredjivanje individualnih okvira ljudskog bica,odnosno svesti o sebi i o svetu koji nas okruzuje. MISLJENJE -Misljenje pripada kognitivnim funkcijama,pomocu kojih se uspostavljaju veze izmedju predmeta i pojava u spoljasnjem svetu.Misljenje je uvek sluzilo coveku da pronalazi nacine da resava probleme svoje bioloske i socijalne egzistencije.Misljenje sluzi i zadovoljavanju saznajnih potreba coveka. U procesu misljenja koriste se opazanja,predstave,simboli,pojmovi,radi uvidjanja odnosa i resavanja problema.Motivi,secanja,osecanja,predrasude uticu na misljenje i ponekad mogu dovesti do pogresnog zakljucivanja. -Izmedju misljenja i govora postoje slozeni odnosi tokom razvoja.Deca progovore prosecno oko druge godine zivota(mada se i ranije mogu javiti prve presemioticke reci oko 8 meseci).Pre tog perioda,postoji period senzomotorne inteligencije.Taj period je preverbalni i dete u tom periodu resava prakticne probleme kao sto su dosezanje udaljenog objekta,trazenje skrivenih predmeta,prva upotreba orudja...U tom periodu decije misljenje je senzomotorno jer se sastoji jedino od opazaja i pokreta organizovanih u akcione seme koje dete primenjuje na realnost.To je period prakticne inteligencije u kojem ne postoji govor,pojmovi,apstraktno i logicko misljenje koje postoji kasnije kod odraslog coveka.Prema teorjima kognitivnog razvoja milsjenje u razvoju prolazi kroz kvalitativno razlicite stupnjeve razvoja.Oko druge godine kod deteta se javlja simbolicka funkcija i tada detetovo misljenje postaje unutrasnje,reprezentovano.Simbolicka funkcija omogucava da se reprezentuju odsutni objekti i ona znatno prosiruje opseg detetovog misljenja i na ono sto nije prezentno dato.U tom periodu(oko druge godine) dolazi do aktivnog sirenja recnika deteta i do javljanja semiotickih reci.Te reci deteta nisu pravi pojmovi(onakvi kakvi postoje kod odraslog) vec te reci predstavljaju funkcionalne ekvivalente pojmova,pomocu kojih dete analizira stvarnost.Prema Vigotskom u ovom periodu dolazi do ukrstanja misljenja i govora koji su se do tad razvijali nezavisnim i razlicitim linijama.Sada misljenje postaje govorno,a govor postaje intelektualan.Prema kognitivistickoj tezi(Pijaze),govor ne utice na misljenje,vec se misljenje razvija samostalno pomocu svojih mehanizama razvoja(interakcija izmedju AS iAK),a dete ce

90

usvajti govor i ovladavati njime onoliko koliko mu to dozvoljava trenutni razvojni stupanj misljenja.Prema nekim drugim autorima(na primer:Vigotski),razvoj govora moze i povratno uticati na misljenje. -Odrastao covek se u procesu misljenja veoma sluzi pojmovima.Pojmovi predstavljaju uopstavanja,oni se odnose na skup nekih predmeta,osobina ili pojava.Pravi pojmovi koje poseduje odrasli,su vrsta uopstavnja na osnovu apstraktno izdvojenog skupa osobina koje su sintetizovane u jednu logicki povezanu celinu.Takvi pojmovi odraslog su povezani u sistem pojmova u kojem postoje odnosi opstosti medju pojmovima(svi pojmovi se nalaze u nekom odnosu prema drugim pojmovima) i hijerarhijaska organizacija(pojmovi imaju svoje nadredjene pojmove)pojmova.Pojmovi se mogu razlikovati i po nivou opstosti na primer: kao cvet i ruza(pojam cvet je nadredjeni pojam,pojmu ruza).Intelektualni procesi koji dolaze do izrazaja u procesu formiranja pojmova su:analiza,rasclanjavanje,uporedjivanje,razlikovanje,apstrakcija i sinteza. -Apstrakcija je izdvajanje samo odredjenih svojstava,a zanemarivanje ostalih karakteristika objekata.Sinteza predstavlja povezivanje tako rasclanjenih i apstrahovanih elemenata. -Zakljucivanje je proces u kojem na osnovu poznatih ili datih podataka otkrivamo,nove veze izmedju objekata ili nove istine.Postoje dve vrste zakljucivanja: 1.)Induktivno-od pojedinacnog ka opstem(na osnovu pojedinacnih,datih premisa,dolazimo do opstih pravilnosti). 2.)Deduktivno-na osnovu opstih osobina,stavova dolazimo do pojedinacnih zakljucaka. VRSTE MISLJENJA 1.)konkretno(prelogicko) misljenje-sluzi se samo opazajima ili mentalnim predstava(koje su ireverzibilne).U takvom misljenju granice izmedju licnosti i objektivne stvarnosti su nejasne.Ovakvo misljenje srece se kod primitivnog coveka i kod dece predskolskog uzrasta. 2.)magijsko misljenje-to je misljenje u kome subjekt misli da moze sopstvenim mislima da utice na objektivnu realnost.Srece se kod male dece,primitivnog coveka,neuroticara i psihoticara. 3.)apstraktno misljenje-sluzi se apstraktnim pojmovima.Ako se u toku misaonog procesa dolazi do zakljucaka koji do tad nisu bili poznati,rec je o produktivnom misljenju. 4.)stvaralacko misljenje-to je misljenje u koem nastaju originalne tvorevine poput umetnickih dela,naucnih otkrica i tehnickih pronalazaka.Stvaralacko misljenje prolazi kroz cetiri faza:priprema(preparacija),inkubacija,iluminacija(inspiracija),proveravanje(verifikacija) 5.)kreativno misljenje-dolazi se do novih,originalnih resenja i pronalazaka. 6.)katatimno misljenje-misljenje optereceno afektima 7.)simbolicko misljenje-misljenje koje barata simbolima(mentalnim slikama,znacima,recima...tj znakovima koji reprezentuju nesto nije prezentno dato) 8.)tangencijalno misljenje-okolisno misljenje 9.)egomanija-precenjivanje sopstvenog ega 10.)sizofreno misljenje-simbolima se pridaju konkretna svojstva.Po Pijazeu sizofreno misljenje se nalzi izmedju autisticnog misljenje malog deteta i logickog misljenja odraslog normalnog coveka. 11.)autisticko misljenje-autizam predstavlja gubljenje dodira sa spoljasnjim svetom,dusevni zivot subjekta je okrenut sopstvenom unutrasnjem svetu.Autisticno misljenje je slicno prelogickom ali nije isto.Primitivan covek pravi razliku izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg

91

sveta,jer ne bi mogao da opstane.Kod autisticnog misljenja svet se oblikuje prema vlastitim stremljenjima,potrebama,zeljama,strahovima. 12.)viskozno(lepljivo) misljenje-karakterise se nesposobnoscu da se odvoji od jednog sadrzaja teme ili misli(na primer kod epilepticara). POREMECAJI MISLJENJA -Poremecaji misljenja po formi-sustina ovih poremecaja je u formi misaonog toka. 1.)Bolesna opsirnost-manifestuje se u bolesnikovoj nesposobnosti da se uvidi bitno i da se u misljenju drzi determinirajuce tendencije(direkcije).Veliki broj asocijacija koje preplavljuju pacijenta,onemogucava pacijentu da osnovnu misao privede cilju i gubi se u nepotrebnim detaljima.Bolesna opsirnost srece se kod:intelektualno inferiornih osoba,lepljivih epilepticara,manicnih i dementnih bolesnika. 2.)Usporenost misaonog toka-posledica je jedne dominantne ideje sa koje bolesnik ne moze da skrene svoju paznju.Ovaj poremecaj srece se kod depresivnih bolesnika koji imaju smanjenu vigilnost(distribuciju) paznje,govore vrlo sporo i okrenuti su svom morbidnom dozivljavanju.Ovaj poremecaj misli u kojem misaoni proces zapocinje tesko,tece sporo,poznat je kao bradilalija.Termin bradipsihija podrazumeva usporenje intelektualnih funkcija,usporenost ideacije,asocijacija i evokacija na verbalnom i psihomotornom planu. 3.)Blok u misljenju je iznenadni prekid misaonog toka.Doslo je do zaustavljanja psihicke i motorne aktivnosti,kidanja asocijacija. 4.)Ubrzani misaoni tok karakterise se najcesce bujicom ideja,pri cemu je impuls za govorenjem pojacan,sto se naziva logoreja.Logoreja je brza,uzurbana,verbalizacija sa kovitlacom ideja.Pacijent je pun sporednih asocijacija,a paznja mu je hipervigilna,sto se cesto srece kod manicnih bolesnika koji su skolni govornim triadama. 5.)Perseveracija je prisilno ponavljanje neke reci ili recenice. 6.)Verbigeracija se odlikuje zbrkanim ponavljanjem reci ili recenica,bez smisla a povezanih u vidu besede.Mogu se javit neologizmi.Opisana je kod sizofrenije,demencije,epilepsije kao i u konfuznim i oneiricnim stanjima. 7.)Govor u stranu karakteristican je po odgovorima koji nisu u skladu sa postavljenim pitanjima(kod sizofrenih na primer). 8.)Eliptican govor karakterisu:telegrafski stil,zagonetnost i praznine u sintaksi.Opisan je u demenciji i amnezijama posle konfuznih stanja. 9.)Nepovezano(nekoherentno) misljenje-nema logicke povezanosti izmedju predhodnih i narednih recenica.Recenice su gramaticki korektne. 10.)Disocirano misljenje karakterise nerazumljiv misaoni tok a u izrazavanju obolelog postoji dosta simbola,bizarnih i stereotipnih fraza. 11.)Rasulo misli karakterise se raspadom pojmova,stvaranjem neologizama,mnogih sufiksa. 12.)Glosolalija-sopstveni recnik obolele osobe,potpuno nov jezik. Poremecaji misljenja po sadrzaju: 1.)sumanute ideje

92

2.)precenjene ideje 3.)prisilne radnje SUMANUTE IDEJE -Sumanute ideje su zablude bolesnika,bolestan sud koji je tesko dostupan korekciji.Sumanute ideje su apsurdne po sadrzaju,u njih subjekt nepokolebljivo veruje,a korekcija iskustvom ili logickim argumentima je prakticno nemoguca.Sumanute ideje su u protivurecnosti sa stvarnoscu.Ovakve ideje su psiholoski shvatljive ako su proistekle iz afekata,potresnih dozivljaja,osecanja krivice,culnih obmana. -Pri strahu od neodredjene opasnosti nastaju subjektivna ubedjenja da subjekta neko prati,uverenja o gresnosti,osecanja krivice,ideje o bozanskom uzdizanju,identifikacijom sa bogom... -Sumanute ideje treba razlikovati od sujeverja,verovanja i religioznih zabluda primitivnih naroda,koje se smenjuju kao tipicne iluzije epoha.Zablude zdravih osoba su nesto zajednicko,opste,u sta svi veruju i svi prihvataju a proistekle su iz neinformisanosti,neznanja ili primitivnosti. -Sumanute ideje mogu biti sistematske i nesistematske.Kod nesistematske sumanutosti,bolesnici traze izvesnu povezanost.Sumanuti sistem predstavlja jedinstvenu,neprotivurecnu povezanost,gde je osnovni sud bolestan,a svi izvedeni zakljucci,iako logicni po formi,su ipak bolesni. Razlikuju se: 1.)sintimne-ideje nastaju iz patoloski izmenjenog afekta 2.)katatimne sumanute ideje nemaju veze sa afektivnim stanjem bolesnika. -Podela prema mehanizmu nastajanja: 1.)intuitivni-kod intuicije zakljucak je sveno dozivljen ali je proces zakljucivanja nesvestan.Intuicijom bolesnik nesto naslucuje,iscekuje. 2.)halucinatorni-halucinacije bitno uticu na nacin misljenja,halucinacije se u ovom mehanizmu sumanutosti obucno javljaju kao projekcija bolesnikovih nesvesnih sadrzaja. 3.)interpretativni-bolesno interpretiranje svega sto se zbiva oko pacijenta ili u njemu samom,dovodi do sumanutog otudjenja od realnosti.Zbog emocinalnog poremecaja stvara se ideo-afektivni blok. 4.)imaginativni-otudjenje nastaje bolesnom transformacijom maste koja za bolesnika postaje stvarni svet. -Podela prema strukturi: 1.)Paranoidne sumanute ideje su apsurdne,nelogicne,nesistematizovane,mobilne. 2.)Paranocike sumanute ideje predstavljaju cvrsto formiran sumanuti sistem u koji bolesnik nepokolebljivo veruje.Sistematizovane sumanute ideje proisticu jedna iz druge logicno.

93

-Podela prema temi: -Tematski sumanute ideje su neiscrpne,nestabilne apsurdne.One prate modu sto znaci da prate socijalna kretanja i dostignuca nauke(ranije su na dusevne bolesnike uticale vestice a sada kosmonauti). 1.)Ekspanzivne sumanute ideje-tu spadaju ideje velicine(pacijent je znacajna licnost),bogatstva(pacijent je neizmerno bogat),visokog porekla,pronalazastvatelepatske moci,fizicke snage,lepote,neunistivosti,besmrtnosti.Kod ovakvih sumanutih ideja spoljasnji svet je podredjen preuvelicanom ja bolesne osobe.Osoba se nalazi u stanju euforije,oholosti,gordosti ili dozivljava okolinu kao sujevernu,netrpeljivu od koje je proganjana. 2.)Depresivnme sumanute ideje-ideje gresnosti,samooptuzivanja,hipohondrijske ideje,ideje materijalne i socijalne propasti. 3.)Nihilisticke sumanute ideje anuliraju realnost,bolesnici nemaju nigse nikoga,nicega,nemaju unutrasnje organe... 4.)Persekucija-sumanutost proganjanja(pacijent misli da ga prate,proganjaju,da postoji zavera protiv njega...).Na ovakve ideje pacijenti reaguju emocinalnim distanciranjem,a mogu reagovati i kontranapadima,pretnjama,osvetom. 5.)Sumanutost dvojinika-pracena je unutrasnjim dijalogom sa dvojnikom. 6.)Interpretativna sumanutost-bolesno interpreetiranje svega sto se desava.Pacijent je u centru paznje,sve se odnosi na njega,ljudi se znacajno zagledaju zakasljavaju,dospatavaju sto bolesnik tumaci kao da mu je dosao kraj(crni petak). 7.)Sumanute ideje ljubomore-veoma su apsurdne a nacin proveravanja nevernog partnera je bizaran.Psihoticni bolesnik veruje da ga zena vara sa decom,iznemoglim starcima,sa najblizim rodjacima,zivotinjama,a proverava je kontrolisuci joj garderobu,tajno je snima i prati. 8.)Eroticka sumanutost(erotomanija)-karakterise se sumanutom idejom da su poznate licnosti zaljubljene u bolesnika.Te licnosti sepojavlju na TV jer bolesnik to zeli,pevaju mu poznate peseme... 9.)Sumanutosti ogromnosti-pacijent tvrdi da je ogroman ili da su mu pojedini delovi tela ogromni.Cest je fenomen u upotrebi pojednih droga. 10.)Religiozne sumanute ideje-(ideje mesijanstva)-komunikacija i identifikacija sa bogom daju pravo pacijentu da seponasa kao novi mesija. 11.)Sumanute ideje opsednutosti-obolela osoba je opsednuta bozanskim ili demonskim silama. -Trajanje sumanutih ideja zavisi od uzroka,od vrste bolesti.U slucajevima intoksacija ili prolaznih psihoticnih epizoda sumanute ideje nestaju.U drugim slucajevima potreban je dug terapijski postupak.Bolesnik u procesu ozdravljenja moze da tvrdi da je to sanjao,da je zaboravio ili da mu se ucinilo. Precenjene(prevalentne) ideje-predstavljaju posledicu prevelike afektivne investicije u nesto sto predstavlja profesiju ili pasiju subjekta(fiks ideje).Tu spadaju i profesionalne deformacije. Prisilne misli ideje i postupci-manifestuju se opsednutoscu pacijenta nekom cesto besmislenom idejom.Protivno svojoj volji pacijent strahuje od takvih misli(od realizacije) ili se bori protiv takvih ideja.Prisilne ideje neuroticara se ne realizuju ako nisu u skladu sa

94

moralnim kodeksom osobe.Prilisne ideje psihoticnog(na primer da nekog ubije) se mogu realizovati. INTELIGENCIJA -Termin inteligencija nastao je od latinske reci intelligere,koja znaci shvatiti,razumeti. -Postoje mnogobrojne definicije inteligencije koje se mogu podeliti u bioloske(to su one koje inteligenciju definisu kao sposobnost adaptacije i prilagodjavanja na nove probleme i uslove zivota) i psiholoske definicije koje inteligenciju definisu kao sposobnost ucenja,koriscenja starog iskustva u novim situacijama itd. -Spirman inteligenciju definise kao: 1.)shvatanje,uvidjanje odnosa izmedju datih clanova 2.)sposobnost apstraktnog misljenja,koje je najcesce vezano za govor -Pijaze opisuje inteligenciju kao sposobnost adaptivnog ponasanja i organizovanja misli i akcija. -Bine je smatrao inteligenciju kao jednu opstu sposobnost koje se manifestuje u resavanju veoma razlicitih zadataka-uocavanje slicnosti i razlika,nalazenje pravila,neposredno pamcenje,posedovanje opstih znanja... Znacaj nasledja i sredine-na razvoj inteligencije deluju i nasledje i socijalna sredina(svojim kulturnim i obrazovnim uticajima).Postoje mnogobrojne studije o uticaju genetskih faktora na razvoj inteligencije.Tu su proucavani monozigotni blizanci koji su ziveli u razlicitim sredinama.Monozigotni blizanci su pokazivali vecu slicnost intelektualnih sposobnosti od heterozigotnih blizanaca koji su rasli u istoj sredini.Takodje je ustanovljena veca slicnost u stepenu inteligencije izmedju dece i njihovih roditelja nego izmedju dece i njihovih usvojitelja.Smatra se da nasledje utvrdjuje granice u okviru kojih faktori sredine mogu uticati na povecanje ili snizavanje rezultata na testovima inteligencije.Na inteligenciju takodje bitno uticu:motivacija,struktura licnosti,jezicke sposobnosti,socijalno-psiholoski uslovi itd. Struktura inteligencije: -Tordajk deli inteligenciju na apstraktnu ili verbalnu(sa vestinom koriscenja brojeva),prakticnu(vestina manipulisanja objektima) i socijalnu(vestina postupanja sa ljudima). -Spirman koji je prvi primenio postupak faktorske analize formulisao je teoriju o dva faktora.Prema tome inteligencija se satoji od jednog opsteg faktora(G-faktor) i veceg broja specificnih faktora(S-faktora). 1.)G-faktor-se ogleda u sposobnosti shvatanja odnosa i apstraktnog misljenja 2.)S-faktor-sposobnosti kao sto su:logicka,psiholoska,mehanicka,aritmeticka,muzicka,razlicite sposobnosti pamcenja(brojeva,imena...).Spirman je smatrao da se ovi specificni faktori mogu objasniti kao kombinacija G faktora i specificnog vezbanja i interesovanja. -Terston je primenio nov postupak faktorske analize i zakljucio da se inteligencija sastoji od tzv primarnih mentalnih sposobnosti(kojih ima sedam) u koje on ubraja:fluentnost

95

reci(bogatstvo recnika),razumevanje verbalno izrazenog materijala,numericki faktor,spacijalni,faktor memorije,perceptivni faktor,faktor rezonovanja. -Gilford je sa svojim saradnicima nasao preko 50 sposobnosti. Pomenute faktorske analize ne mogu da daju odgovor sta je to inteligencija vec one samo pokusavaju da na osnovu korelacija izmedju odredjenih grupa zadataka izdvoje faktore za koje se predpostavlja da su manifestacije odredjenih sposobnosti. Merenje inteligencije-Francuzi Bine i Simon su prvi primenili svoju skalu za merenje inteligencije(1905 godine) u pariskim skolama,sa ciljem da razvrstaju subnormalnu od normalne dece.Ova skala je dozivela nekoliko revizija i koristi se i danas za merenje razvoja inteligencije.IQ-koeficijent inteligencije se dobija kada se podeli mentalni uzrast sa kalendraskim uzrastom deteta i pomnozi sa sto.Za razliku od Bine-Simonove skale Vekslerova skala za ispitivanje inteligencije se ne racuna na osnovu mentalnih uzrasta vec na osnovu DUK-a(devijacioni umni kolicnik)-koji predstavlja relativni polozaj ispitanika u grupi(populaciji) kojoj pripada. -Pijaze se nije bavio individualnim razlikama i merenjem inteligencije.Njega je zanimalo da utvrdi ono sto je zajednicko i univerzalno u misljenju dece na odredjenim uzrastima.Na osnovu tih ispitivanja Pijaze je nasao da razvoj inteligencije se odvija kroz cetiri kvalitativno razlicita stadijuma:senzomotorna inteligencija,preoperacionalni stadijum,stadijum konkretnih operacija,stadijum formalnih operacija. -Postoje razni testovi inteligencije.Oni se neverbalne(manipulativne),individualne i grupne. Klasifikacija inteligencije: -Klasifikacija na osnovu Vekslerovog testa inteligencije: 1.)defektni-IQ=65 i manje,procenat 2,2% 2.)granicni-IQ=66-79,procenat 6,7% 3.)tupi-normalni-IQ=80-90,procenat 16,1% 4.)prosecni-IQ=91-110,procenat 50% 5.)bistri-normalni-IQ=111-119,procenat 16,1% 6.)superiorni-IQ=120-127,procenat 6,7% 7.)veoma superiorni-IQ=128 i preko,procenat 2,2% -Pored ove klasifikacije,postoji i klasifikacija inteligencije na sedam kategorija: 1.)osobe vrlo visoke inteligencije(120-140) 2.)osobe visoke inteligencije(119-120) 3.)osobe prosecne inteligencije(90-110) 4.)intelektualno tupe(80-90) 5.)debili(50-80) 6.)imbecili(20-50) 7.)idioti(ispod 20) mogu podeliti na verbalne i

96

-Po shvatanju nekih autora kolicnik inteligencije opada za 3-4 poena svake decenije posle dvadesete godine zivota.Najstabilnijom smatra se tzv kristalizovana inteligencija.

POREMECAJI INTELIGENCIJE

-Nije pouzfano utvrdjeno kada se zavrsava razvoj inteligencije i kada pocinje njeno opadanje.Po nekim sutorima razvoj se zavrsava u 18 godini a po drugima u 25 godini zivota.Opadanje inteligencije je u pocetku sporo a kasnije brze.Intelektualno superiorne osobe i osbe koje se bave intelektualnim radom sporije gube svoj intelektualni posed. -Edukativna zaostalost-zbog odsustva vaspitnih cinilaca,odredjena deca nisu uspela da razviju svoje intelektualne potencijale i raspolazu malim brojem informacija i skromnijim iskustvom od svojih vrsnjaka. -Svi poremecaji inteligencije se mogu podeliti u dve grupe: 1.)oligofrenije(mentalna subnormalnost)-poremecaji nastali u periodu razvoja 2.)demencije-poremecaji nastali po zavrsenom razvoju inteligencije. OLIGOFRENIJE(MENTALNA SUBNORMALNOST) -Nastaju u detinjstvu i ranoj mladosti(period razvoja).Mentalno subnormalne osobe svrstane su u tri grupe:debili,imbecili i idioti. -Mentalne retardacije predstavljaju zaustavljen ili nepotpun mentalni razvoj.U njima dolazi do poremecaja kognitivnih,govornih,motornih i socijalnih sposobnosti. -Prema Desetoj(ICD-X) medjunarodnoj klasifikaciji mentalne na:lake,umerene,teske,duboke,druge i nespecifikovane retardacije. retardacije se dele

1.)Laka mentalna retardacija(IQ=50-69)-ove osobe mogu da nauce da govore,brinu o sebi(ishrana,odrzavanje higijene,kontrola sfinktera),sposobni su za mnoge poslove(prakticne).Imaju teskoce u citanju i pisanju.To su emocionalne nezrele osobe(debili).Ove osobe mogu da zavrse neki zanat.Nemaju radnih navika,a zbog sugestibilnosti su podlozni kriminalnim radnjama ili prostituciji.Bebili mogu biti poslusni,nemirni i razdrazljivi i seksualno perverzni.Cesti su poremecaji u razvoju,autizam,epilepsija. 2.)Umerene mentalna retardacija(IQ=35-49)-kod ovih osoba je usporen razvoj jezickih sposobnosti.Mogu ovladati citanje i pisanjem,racunanjem i mogu izvoditi jednostavne prakticne radnje,ali se retko osamostaljuju.Kod vecine ovih osoba postoji organska etiologija zatim autizam,razvojni poremecaji,epilepsija,neuroloska i telesna ostecenja.Ovoj kategoriji pripadaju imbecili.Imbecili imaju degenerativna obelezja kao sto su:velike usi,poremecen oblik glave i nosa,ostecen sluh.Mogu imati govorne defekte i epilepticke napade.Oni su usporeni,plasljivi,nekomunikativni,emocionalno tupi ili veseli,dobrocudni,poslusni,skloni seskualnim perverzijama.Njacesci broj imbecila je tesko prilagodljiv,pa se najcesce smestaju u specijalne domove.

97

3.)Teska mentalana retardacija(IQ=20-34)-domoniraju motorni deficiti i druga ostecenja ili poremecaji razvoja CNS.U ovu kategoriju treba svrstati:tesku mentalnu subnormalnost i tesku oligofreniju. 4.)Duboka mentalna retardacija(IQ=ispod 20)-razumevanje i upotreba govora veoma je ogranicena.Neverbalna komunikacije je veoma rudimentarna.Pokreti su ograniceni i neophodna im je stalna pomoc i nadzor.Organska etiologija je dominantna,zatim teska somatska i neuroloska oboljenja,epilepsija,ostecenja sluha,vida,razvojni poremecaji i autizam.U strucnoj literaturi koriste se sledeci nazivi:idiotija,duboka oligofrenija,duboka mentalna subnormalnost.Zivot ovih osoba je sveden na elementarne nagone.Malog su rasta,velike ili izrazito male glave,ispustaju zivotinjske krike. -Grupi mentalnih subnormalnosti pripadaju i: 1.)Kretenizam-uslovljen je hipofunkcijom tiroidne zlezde,karakteristican je patuljasti rast dece i gusavost.Postoji testast otok koze,slaba razvijenost genitalnog aparata i nesposobnost reprodukcije.Mentalna subnormalnost krece se sve do idiotije. 2.)Langdon-Daunov sindrom(mongoloizam,trizomija 21)-to je nasledno oboljenje.Ta deca imaju 47 hromozoma(jedan vise).U izgledu dominira;mikrocefalicna glava,veliki jezik koji je van duplje,kose oci. -Uzroci oligofrenije-nasledje,porodjajne traume,zapaljenje mozga,infektivne bolesti majke i ploda,biohemijski i endokrini poremecaji. DEMENCIJE -Demencije predstavljaju gubitak intelektualnog poseda.Dementne osobe gube sposobnost upamcivanja i duzeg zadrzavanja upamcenjog,logickog rasudjivanja,kreativnog misljenja,shvatanja bitnog,uvidjanja kauzalnih odnosa i veza.Ranije steceno znanje nestaje,osoba ispoljava znake gubitka prostorno-vremenske orijentacije i defekte etickih normi ponasanja. -Demencije mogu biti trajne ili privremene.Kod privremenih demencija stanje se popravlja blagovremenim i odgovarajucim lecenjem(na primer kod alkoholicara).Kod trajnih demencija nastaje definitivno intelektualno propadanje ili opustosenje licnosti. -Demencije se mogu podeliti na:globalne,lakunarne i sizofrene. 1.)Globalne demencije-srecu se kod senilnih osoba i pracene su propadanjem svih intelektualnih funkcija.Starost koja pocinje oko 70. godine ne podrazumeva gubljenje intelektualnih sposobnosti.Mali broj osoba oboli od senilne demecije.Presenilne demecije su nasledno-degenerativna oboljenja kod kojih uz neuroloske znake postoji i demencija.Alchajmerova presenilna demencija nastaje zbog propadanja neurona koje dovodi do kortikalne atrofije. 2.)Lakunarne demencije-prouzrokovane su najcesce arteriosklerozom mozga,a selektivno propadaju pojedine psihicke funkcije. 3.)Sizofrena demencija-nema dokazanu organsku podlogu.Nastaje zbog socijalne izolacije sizofrenih bolesnika koji zive u svom autisticnom svetu pri cemu ne sticu nove informacije i gube ranije stecena znanja i regrediraju na nivo konkretnog misljenja.Demencija je atipicnabolesnici mogu da resavaju komplikovane operacije,dok vrlo proste zadatke ne uspevaju da rese.

98

-Pseudodemencija-jedna od zastitinih,primitivnih psihogenih reakcija a prpada dijagnostickoj kategoriji-reaktivna psihoza.Ovakvom tipu odbrane pribegavaju osobe koje su:histericno struktuirane,psihopatske i emocionalno nezrele licnosti,labilne i nesigurne licnosti.Pseudodemecija je nesvesni mehanizam odbrane zbog cega se naziva i nesvesna simulacija.Osoba pribegava spasenju iskljucivanjem svih intelektualnih funkcija.Osobe se mogu ponasati:detinjasto(tepanje),glupo(pogresno racunaju,neznaju kloliko imaju godina...),kao teski dusevni bolesnici. ETIOLOGIJA PSIHICKIH POREMECAJA -Etiologija se bavi istrazivanjem uzroka mentalnih poremecaja.Patogeneza pronalazi i objasnjava fiziolosku povezanost izmedju uzroka i posledice,tacnije mehanizam kojim mehanicki faktor(trauma,na primer) ili,pak psihogeni faktori(strah,depresija,gubitak voljenog objekta...),izazivaju mentalne poremecaje.Savremena psihijatrija ukazuje na povezanost biopsiho-socijalnih faktora i pojave mentalnih poremecaja. BIOLOSKI CINIOCI -Sa bioloskog stanovista mentalno zdravlje se moze definisati kao odrzavanje sposobnosti nervnog sistema da u kontinuiranom procesu obrade informacija regulise adaptivno ponasanje,odnosno programira adekvatne odgovore na razlicite bioloske,psiholoske i socijalne stimuluse.Mentalni aparat regulise i odrzava stanje dinamicke ravnoteze koja se na nivou psihickog izrazava kao dobrobit,zdravlje. -Niz bioloskih faktora mozeda utice na trajno narusavanje te ravnoteze i pojavu mentalnih poremecaja.Oni sa jedne strane mogu biti pocetne karike patogenog lanca koji ce usloviti poremecaje na nivo psihickog i socijalnog sistema.Sa druge strane narusavanje psiholoskih i socijalnih faktora homeostaze dovesce do poremecaja na bioloskim strukturama.Zbog toga se bioloski cinioci razmatraju kao: 1.)primarni faktori u nastanku mentalnih pormecaja-poremecaji odredjeni genetskim ciniocima,direktne povrede nervnog tkiva u toku razvojnog procesa. 2.)patogenetski cinioci koji u okviru slozenih psiholoskih i socijalnih interakcija igraju manje ili vise znacajnu ulogu. -Genetski cinioci-u grupu genetskih poremecaja spadaju i anomalije u fizickom i mentalnom razvicu u slucajevima hromozoskih aberacija,na primer trizomija 21(Daunov sindrommongolooizam),ili polnih hromozoma.Malformacije u gradji lobanje i mozga.Nasledni faktor za pomenute poremecaje relativno je jasan i odredjen je defektom jedne bioloske komponente koju kontrolise jedan gen.poremecaj se nasledjuje po klasicnim principima dominantnog ili recesivnog nasledjivanja. -Nasledje bolesti same po sebi nije evidentno i moglo bi se reci da se nasledjuje bioloska podloga tj osetljivost za bolest.Nasledje bi u tim slucajevima bilo poligenetski regulisano izasnivalo bi se na istovremenom sadejstvu obelezja koja kontrolise veci broj gena i koji tek u zajednickom ispoljavanju formiraraju odredjenu karakteristiku. -Dosadasnja ispitivanja su pokazala da izuzev veoma malog broja,dusevni poremecaji se ne nasledjuju.Nasledjuje se izvesna bioloska podloga.Genotip sadrzi i to ne uvek samo mogucnost obolevanja,a do fenotipskog ispoljavanja bolesti dolazi samo ako u interakciji sa spoljasnjom sredinom dodje do konvergencija niza nepovoljnih uticaja i do prevazilazenja adaptivnih mogucnosti organizma.

99

-Razvojne interakcije: 1.)Bakterijeske infekcije i toksini,virusne infekcije-ostecuju mozdano tkivo,dovode do zapaljenjskih oboljenja(encefalitis,meningitis) ali i do mentalnih poremecaja. 2.)Hemijske intoksacije(egzogene i endogene)-mogu nervnom tkivu da nanesu ozbiljne organske lezije.Medju egzogene intoksacije ubrajamo:alkoholizam,dejstvo droga i hemijskih supstanci koje mogu da dovedu do ozbiljnih psihickih poremecaja. 3.)Endokrini poremecaji-poremecaji hormonalne i neurovegetativne ravnoteze predstavljaju morbogene faktore-na primer:oboljenje hipofize i tiroidne zlezde. 4.)Poremecaji metabolizma-(lipida,glicida,proteina,kateholamina) i fermentativni poremecaji dovode do poremecaja i oboljenja neuromisicnog sistema,kao i psihickih poremecaja. 5.)Nedostatak vitamina-u uslovima gladovanja,lose ishrane,elementarnih i drugih nepogoda,znacajan su faktor koji moze ucestvovati u nastanku mentalnih poremecaja.Tumori mozga,razne kongenitalne anomalije mozga ili krvnih sudova dovode do raznih organskih ili psikoorganskih sindroma,kao i mentalnih poremecaja. 6.)Mehanicki faktori-ovi faktori su ili fizikalni(udar strujom,hipertermija),ili fizicki(mehanicke traume mozga).Traumatska ostecenja glave brojna su pri automobilskim nesrecama.Ova grupa faktora moze izazvati poremecaje koji se svrstavaju u tzv. organski psihosindrom. 7.)U starosti bioloske rezerve CNS su jos uvek dovoljne ali niz faktora iz somatske sfere (telesne bolesti,degenerativne bolesti),kao i promene psihosocijalnog okvira(promene porodicnih odnosa,gubitak partnera,odlazak u penziju) mogu da izazovu mentalni poremecaj ili da pogorsaju opste stanje.U ovom periodu cesce su bolesti nastale usled organskog propadanja CNS(arterioskleroticne i senilne demencija). -Bioloski faktori su samo izuzetno gotovo jedini uzrok nastanka mentalnih poremecaja.Medjutim i u onim bolestima u kojima nije vidljiv neki pokazatelj organske disfunkcije,mozak se javlja kao cinilac etiopatogeneze. PSIHOSOCIJALNI CINIOCI -Grupu psihosocijalnih cinioca cine:stres,katastrofe,ratovi,emigracije,promene sociopsiholoskog okruzenja individue,socijalana dezorganizacija,prelazak iz seoske u gradsku sredinu,dolazak u bolnicu(hospitalizacija),gubitak voljene osobe(trauma odvajanja). -Razni oblici socijalne dezorganizacije(dekadentne grupe,subkulture,antikulture,bezvlasce,gubitak vrednosnih orijentacija,nesposobnost prilagodjavanja odredjenim kulturama...),mogu dovesti do manifestovanja mentalnog poremecaja.Socijalna dezorganizacija izaziva mentalni poremecaj na taj nacin sto je licnost lisena elementarnih potreba-ne moze da ispoljava agresivnost,neprijateljska i prijateljska osecanja(pruzanje i davanje ljubavi),lisena je u spontanosti i osujecena u realizaciji ciljeva profesionalnog i licnog samopotvrdjivanja,gubi identitet i lisena je mogucnosti da pripada grupi. -Rat-dovodi do poremecaja medju vojnim i civilnim stanovnistvom.Poznate su ratne neuroze i posttraumatski stresni poremecaj.

100

-U uslovima emigracije nastaju mnogi psihicki problemi kao sto su losa adaptacija ili tezi psihicki poremecaji(paranoidne reakcije),gde je nepoznavanje jezika jedan od znacajnih faktora u njihovom nastajanju. -Psihickim etioloskim ciniocima bavi se psihoanaliza i druge dinamske teorije.Istice se znacaj nesvesnih psihickih procesa koji uticu na covekovo ponasanje. KULTURNI CINIOCI 1.)Kultura odredjuje obrazac,oblik odredjenih specificnih dusevnih poremecaja,koji se javljaju samo u odredjenim izolovanim kulturama-na primer: koro i latah. 2.)Razlicite kulture se razlicito odnose prema onim ljudima cije ponasanje nije u skladu sa normama sredine.U nekim kulturama vise se neguju spoljasnji oblici kontrole a u drugim unutrasnji,oliceni u savesti,osecanju krivice i greha. 3.)Postojanje kulturno legalizovanih oblika ispoljavanja agresivnosti je znacajno za dusevno zdravlje ljudi. 4.)Kulturno shvatanje seksualnosti,u okviru odredjenih uzih zajednica precutno ili otvoreno se sankcionisu incestuozni odnosi. 5.)U kulturama u kojima postoji veci broj sukoba vise su naruseni odnosi medju ljudima sto je veoma nepovoljno za dusevno zdravlje.

101