7.

nastavna tema:

OKSIDOREDUKCIONE REAKCIJE

Osnovni pojmovi oksidoredukcionih procesa: oksidacioni broj, oksidacija, redukcija, oksidaciona i redukciona sredstva.

Oksidaciona sredstva lakše primaju nego što otpuštaju elektrone. Redukciono sredstvo vrši redukciju tako što se njegove čestice oksiduju i otpuštaju elektrone koje primaju čestice koje se redukuju Redukciona sredstva lakše otpuštaju nego što primaju elektrone. npr. Oksidoredukcione ili redox reakcije podrazumevaju istovremeno dešavanje oksidacije i redukcije u istoj reakcionoj smeši. Redukcija predstavlja primanje otpuštenih elektrona u atomima veće elektronegativnosti pri obrazovanju jonske ili kovalentne veze i smanjenje + oksidacionog stanja tih atoma. Nema oksidacije bez redukcije i iobrnuto.Oksidacioni broj predstavlja broj elektrona nekog atoma koji učestvuju u hemijskoj vezi sa različitim atomima. jer elektroni ne mogu da postoje van atoma. Prema opadajućem redukcionom dejstvu metali su poređani u naponski niz: LiKBaCaNaMgMnZnCrFeCdCoNiSnPbHCuAgHgAu (slajd 22). npr. . atomi metala i anjoni nemetala. Uslov za redox reakcije je prisustvo najmanje jednog oksidacionog i jednog redukcionog sredstva u reakcionoj smeši. Oksidaciono sredstvo vrši oksidaciju tako što se njegove čestice redukuju i primaju elektrone koje otpuštaju atomi koji se oksiduju. atomi nemetala i katjoni metala. Oksidacija predstavlja otpuštanje elektrona iz atoma manje elektronegativnosti pri obrazovanju jonske ili kovalentne veze i povećanje + oksidacionog stanja tih atoma.

Svaka supstanca koja učestvuje u redox reakciji može da bude u redukovanom (red) i oksidovanom (oxid) obliku. 14. . 17 i 18). Jednačine redox reakcija se sastavljaju elektronskom i elektronskojonskom metodom (primeri redox reakcija na sl. oksidaciono sredstvo je supstanca koja sadrži atome koji su u maksimalnom oksidacionom stanju. supstanca koja sadrži atome čije je oksidaciono stanje između minimalnog i maksimalnog može da bude i redukciono i oksidaciono sredstvo zavisno od ostalih reaktanata. Što znači da redox reakcije teku u smeru od jačeg ka slabijem redukcionom sredstvu i od jačeg ka slabijem oksidacionom sredstvu (red1>red2 i oxid2>oxid1). 15. Ako u redox reakciji učestvuju supstanca 1 kao redukciono sredstvo u svom redukovanom obliku red1 i supstanca 2 kao oksidaciono sredstvo u svom oksidovanom obliku oxid2. onda su polujednačine redukcije: red1 oxid1+ze. Redukciono sredstvo je supstanca koja sadrži atome koji su u minimalnom oksidacionom stanju. 16.i oksidacije: oxid2+zered2 i jednačina redox reakcije: red1+oxid2→oxid1+red2.Sve supstance čiji atomi menjaju oksidaciono stanje mogu da učestvuju u redox reakcijama.

.

.

Note the ring of water droplets that has collected on the cool portion of the flask. (F) Combustion reaction of butane and oxygen. Hydrogen gas formed in the reaction bubbles from the metal surface that dips into the acid.14 Some oxidation–reduction reactions. (D) Displacement reaction of zinc metal and hydrochloric acid. Copper dipped into a silver nitrate solution becomes coated with crystals of silver. (E) Displacement reaction of the alkali metal potassium with water. while the solution takes on a greenish-blue color due to the copper(II) ion. Butane liquid in the cigarette lighter vaporizes when the valve is opened. Iron reacts with oxygen in the air to produce iron(III) oxide. (B) The decomposition reaction of mercury(II) oxide into its elements. The butane vapor burns in air to yield carbon dioxide and water vapor. . The reaction is similar to the rusting of iron but is much faster. The heat of reaction ignites the hydrogen gas produced. Fe2O3. mercury and oxygen. (C) Displacement reaction of copper metal and silver nitrate. (G) T he combustion of iron wool.F 3. (A) The spectacular combination reaction of antimony and chlorine.

.

.

a sloj rastvora uz ploču negativno i nastaje dvostruki električni sloj koji ima određen (+) elektrodni ili redox potencijal (slajd 21).Pojam galvanskog sprega i elektrolize. Ako oxid oblik neke supstance lakše prima elektrone nego što ih red oblik otpušta na elektrodi se vrši redukcija.00V. Jačina redukcionih i oksidacionih sredstava egzaktno se izražava pomoću standardnih elektrodnih potencijala E0 u V. npr. npr.Cu2+(aq)+2e-→Cu(s) pri čemu se metal naelektriše pozitivno. Standardni elektrodni ili redox potencijal E0 (V) (tablica sa E0 slajd 24) predstavlja EMS galvanskog sprega (slajd 23) date elektrode u kojoj je rastvor jedinične koncentracije (c=1mol/dm3) i standardne vodonične elektrode (slajd 22) za koju se uzima E0(H2/2H+)=0. zbog čega se formira dvostruki električni sloj koji ima određen (-) elektrodni ili redox potencijal (slajd 20). pri čemu se metal naelektriše negativno. Korozija. a ako je E0 pozitivnije supstanca je jače oksidaciono sredstvo. Ako je E0 negativnije supstanca je jače redukciono sredstvo. . Ako red oblik neke supstance lakše otpušta elektrone nego što ih oxid oblik prima na elektrodi se vrši oksidacija. a sloj rastvora uz ploču pozitivno. Zn(s)→Zn2+(aq)+2e-. Elektrodu čine red i oxid oblik (redox par) neke supstance u električnom kontaktu.

.

.

.

.

.

. ali za razliku od galvanskih elemenata na pozitivnoj anodi i negativnoj katodi.Elektroliza predstavlja istovremeno dešavanje oksidacije na anodi i redukcije na katodi u rastvoru ili rastopu elektrolita. Ako se u elektrolitu nalazi više redukcionih sredstava na anodi se oksiduje najjače (sa najnegativnijim redox potencijalom) i ako se u elektrolitu nalazi više oksidacionih sredstava na katodi se redukuje najjače (sa najpozitivnijim redox potencijalom).. a u skladu sa uslovom da se pri elektrolizi na elektrodama dešavaju procesi za koje je potrebna najmanja energija (nadnapon). kao i u galvanskim elementima. Odstupanje od ovog pravila nastaje zavisno od prirode materijala od koga su napravljene elektrode. Pošto su procesi pri elektrolizi suprotni u dnosu na galvanske elemente i pošto su procesi u galvanskim elementima spontani uslov za elektrolizu je da napon između elektroda (napon razlaganja elektrolita) bude veći od EMS galvanskog elementa koga bi te elektrode mogle da grade. iznuđeno na račun energije izvora jednosmerne struje. . pri čemi se elektrolit razlaže i na elektrodama izdvajaju odgovarajući proizvodi. Elektroliza ima ogromnu tehnološku primenu .

Elektroliza vode u cilju dobijanja H2(g) kao goriva za automobile .

Primena elektrolize .

oksida azota.. posrebrivanje. presvlačenje plastičnim materijalima.. Prema načinu prostiranja korozija može da bude površinska. soli. baza.. Elektrohemijska korozija nastaje usled stvaranja lokalnih galvanskih elemenata kada se dva metala nalaze u kontaktu pri čemu se troši metal sa negativnijim redox potencijalom. lokalna (dubinska) i interkristalna (dubinska. hlora. ugljen-dioksida.corrodere-nagrizati). prevlačenje slojem manje korozivnih metala (pocinkovanje. elektrohemijska korzija. pozlaćivanje. ali ne mora da izazove promene na površini). Prema načinu nastajanja korozija može da bude hemijska i elektrohemijska.. Hemijska korozija nastaje dejstvom vode. sumpor-dioksida. .Korozija predstavlja razaranje svih materijala kada na njih deluje sredina u kojoj se nalaze (lat. Posebno je štetna korozija metala (procenjuje se da se 5% godišnje proizvodnje crne metalurgije gubi zbog korozije). proizvodnja nekorozivnih legura (hromni čelik. niklovanje. hromiranje). kiseonika. rastvora kiselina. Zaštita od korozije: bojenje. kalajisanje. manganski čelik).

Rđanje gvožđa .

Elektrohemijska korozija .