Kad odem, kad me ðavo isprati glavnim sokakom i kad meseèina zaveje moj trag, nemoj tugovati jer

jednom svakom mali nemi slavuj doleti na prag. Kad odem, kad zamumla vetar zimske oèena e i kad mrtvo li æe potera u kas, za kaznu prognaæe i tambura e, zbog pogre ne pesme u pogre an èas. Hej, budi jaka ti, najlak e je plakati. To nam samo Gospod svira jesenju sonatu. Snio sam vrata u tom suvom zlatu, strah me da proðem, al' proæi æu. Znam, laf si stari ti, nemoj sve pokvariti, kresni samo jednu sveæu na svetog Jovana. Ne èuvaj dugo pepeo tih dana, kad jednom odem, a poæi æu. Kad odem, kad u prozor stavi prvu hrizantemu i kad popucaju divlji kesteni, ne pali uzalud fenjer na tremu kad me otmu magle jedne jeseni. Hej, budi jaka ti, najlak e je plakati. To nam samo Gospod svira jesenju sonatu. Snio sam vrata u tom suvom zlatu, strah me da proðem al' proæi æu. Znam, laf si stari ti, nemoj sve pokvariti, kresni samo jednu sveæu na svetog Jovana. Ne èuvaj dugo pepeo tih dana, kad jednom odem, a poæi æu. Kad jednom odem...

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful