1.

) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ). - Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava. - Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec odnose izmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku. - Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava. - Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka. - Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava. - Ove dve grane prava stoje u interakciji. - Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava. - Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ). - Princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka. - U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti. - SPOR I PARNICA - Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava. - Pod sporom se smatra zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi. - Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom. - Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu. - Dakle, neophodno je razlikovati spor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i parnicu, procesnopravni odnos ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava. - Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).

1

2.) Pravna priroda parnicnog postupka
- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu i u kome se zasniva samo procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda. - Dakle, tek kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica, i uspostavlja se, osim inicijalnog, i procesnopravni odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog. - Procesnopravni odnosi koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su javnopravne prirode. - Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka. - Parnica se okoncava u momentu kada sud donese odluku o sporu koja vise ne moze da se pobija ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu, kada se parnica okoncava voljom samih stranaka ( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ). - Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od javnopravnih ovlascenja ( prava u materijalnom smislu ) i procesnopravnih tereta ( obaveza u materijalnom smislu ). - Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu. - Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku stranke nisu obavezne da vrse bilo kakve procesne radnje, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka izgubi spor. - Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta. - NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica toga sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca. Dakle, procesni teret predstavlja duznost u sopstvenom interesu. - O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.

3.) Pravo na pravnu zastitu
A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu ) - Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima svako ko tvrdi da mu odredjeno pravo pripada, da je ono povredjeno ili ugrozeno. - Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je irelevantno na kom cinjenicnom i materijalnopravnom odnosu se temelji zahtev tuzioca ( on moze da bude i besmislen ). - Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima faciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan. - U tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi. - Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka. - Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslovaprocesnih pretpostavki.

2

B) Obim prava na pravnu zastitu - O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja. - Starije teorije ( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastitu od materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda i trazi pravnu zastitu. - Novije teorije ( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnog ovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnu zastitu. - Teorija o pravnozastitnom zahtevu ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu. - Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu. - Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo. - Zbog toga se ova teorija i naziva ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu. - Medjutom, jasno je da je koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki i da ne odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa. - O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke. - Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba. - Druga teorija ( pravo na presudu ) svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa ( apstraktno pravo na pravnu zastitu ). - Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke. - Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na pravo na pravosudje. - Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu odgovara najvise principima pravne drzave. - Pravo na pravnu zastitu je javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu. - Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt. - Pojedinac ne moze da se, a priori, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava. V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS - Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno kao pravo na pravosudje. - Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.

4.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak
- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.

3

- Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka ex officio pazi da li resavanje spora spada u sudsku nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organ uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu. - U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda. A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari - Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari. - Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti mogu posluziti teoretski pristupi o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari. - Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici iz materijalnopravne norme gradjanskog prava. - Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa. - Ona se odredjuje po tome da li su stranke u pravnom odnosu ravnopravne ( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u odnosu subordinacije prema organu javne vlasti ( upravnopravni odnos ). - Ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava. - S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava. - Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja, odnosno obaveze iz pravnog odnosa. - Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari. - Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno gradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ). - U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom i negativnom sukobu nadleznosti odlucuje Ustavni sud. - Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce sledece: a) da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze da bude subjekt pravitanopravnih odnosa. b) da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa resava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ). v) kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos. B) Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka u upravnom postupku - U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i obrnuto. - U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.

4

Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela.To su sledece situacije: a) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru. . .Prema praksi suda u Strazburu. . . Ovde je to pritvoreno lice duzno da se prvo obrati Ministarstvu pravde. a to proizlazi a contrario iz clana 12. kada gradjanski sud resi upravnu stvar. tj. ocinstva i materinstva. EKLJP.Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja. . predstavlja posebnu procesnu pretpostavku za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka. A) Sustinske razlike .Vladajuce shvatanje o vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom pravnog organa ne treba prihvatati i nuzno je da se ono promeni usled primene clana 6. odluka suda moze da se pobija zalbom. ali samo dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom pravnom postupku. V) Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom .Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna stvar. 5 .Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice. dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije. ponosenje zahteva. osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred sudom.. Ovde prvo mora da se obrati vojnim organima.Kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja ustanovi da je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet. b) naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu. ZPP koji dopusta nezavisno odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti.Dominira shvatanje da je gradjanski sud vezan odlukom upravnog organa u granicama njene pravosnaznosti.Gradjanski sudski postupak pociva na dispozicionoj maksimi.Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom. . a krivicni postupak je obustavljen. . .Pravosnazne odluke gradjanskih sudova obavezuju upravne organe u granicama njehove nadleznosti. . najcesce organu uprave.Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su enumerisani u clanu 1.Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu odluku u roku od 3 meseca.Obrnuto.Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje postojanja braka. 5. ovakva odluka organa uprave obavezuje gradjanski sud. ZPP. ne postoji gradjanski postupak koji bi se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak ). upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada u nadleznost suda. takav upravni akt je nepostojeci. . . . obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku.) Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak . .U ovom situacijama.

osudjeni ne bi mogao da u gradjanskom sudskom postupku osporava svojstvo izvrsioca. . ne gubi pravo da iste zahteve istakne pred gradjanskim sudom. samo ako istovremeno krivicnom presudom optuzenog oglasi krivim. tj.U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima. gradjanski sud je vezan samo osudjujucom pravosnaznom presudom krivicnog suda i to dvojako: a) u pogledu postojanja krivicnog dela. . trazi naknadu stete zbog ucinjenih telesnih povreda ).Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje da ce stetnik-osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku. da odluci o imovinskopravnom zahtevu koji se odnosi na naknadu stete. . osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da zahtevaju da krivicni sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela.U okviru krivicnog postupka. ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama. ako zeli da odluku prepusti krivicnom sudu.Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka imalo za posledicu odugovlacenje krivicnog postupka.. vec istrazna ( inkviziciona ) maksima. B) Adhezioni postupak . G) Dejstvo presude krivicnog suda u gradjanskom sudskom postupku . V) Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku .Npr. .U primeru krivicnog dela nanosenja teske telesne povrede.Krivicni sud moze da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku.Jedinstvo pravnog sistema i potreba da se odrzi unutrasnja harmonija odlucivanja nalazu odstupanje od principa nezavisnosti. ZPP. arbitrarno odustane od krivicnog gonjenja. ostecenog moze da uputi na parnicu pred gradjanskim sudom. . odnosno da drzavni tuzilac npr. .Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom upucuje da svoj imovinskopravni zahtev realizuje u parnici. . postojanje protivpravnosti.Odsustvo dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni.Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak. a izuzetno moze i osteceni za uglavnom laksa krivicna dela. gradjanski sud moze da sam resava o postojanju krivicnog dela koje je vezano za imovinskopravni zahtev i o odgovornosti pocinioca. 6 . . ali moze i da prekine postupak. . . . koja po pravilu. nakon sto je optuznica stala na pravnu snagu. povracaj stvari ili ponistaj odredjenog pravnog posla. sud ce ostecenog uputiti da zahtev za zastitu prava iznese pred gradjanski sud. gradjanski u krivicni sud samostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnim pitanjima. .str. ).Kada krivicni sud donese presudu kojom optuzenog oslobadja od optuzbe ili odbije optuzbu ili iz drugog razloga dodje do prekida krivicnog postupka. . spadaju u nadleznost drugog suda. kada je o jednoj pravnoj stvari vec pravosnazno odluceno u bilo kojoj vrsi sudskog postupka ( primer 79.Nacelno.Krivicni postupak pokrece po pravilu drzavni tuzilac ex officio.Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke. bez obzira na to kakve cinjenice i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu.Tuzilac iz istog cinjenicnog stanja ( zivotnog dogadjaja ) koji je bio osnov za donosenje presude krivicnog suda izvodi svoje zahteve u parnici pred gradjanskim sudom ( npr.Prema clanu 13.

. kao i nastupanje same posledice koja podpada pod bice krivicnog dela. kao i iz opsteg ucenja o postovanju odluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti.On je vezan konstatacijom krivicnog suda da je steta pricinjena.Obrnuto.To narocito vazi kod preobrazajnih presuda ( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom ( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ).Ako je krivicni sud doneo oslobadjajucu presudu. predlog za ponavljanje parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak osudjeni za kakvo krivicno delo povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke.Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda kada materijalno gradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih pravnih dejstava za postojanje krivicne presude odredjene sadrzine. . njegovom detetu… . gradjanski sud je vazan tom odlukom. prozilazi da je krivicni sud vezan presudom gradjanskog suda. . . gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bice krivicnog dela. D) Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku . on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je vlasnik stvari. . ali ne i njenom visinom.Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja. b) u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca. gradjanski sud nije vezan presudom kada sudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile osnov za utvrdjivanje postojanja krivicnog dela i krivice ucinioca. E) Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku . . kao i u principu nezavisnog i samostalnog odlucivanja gradjanskog i krivicnog pravosudja. Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti nekog lica zbog krivicnog dela kradje. .To ima opravdanja u tome da kategorije krivice ( umisljaj i nehat ) nisu identicne u krivicnom i gradjanskom materijalnom pravu.Ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice.Ako je krivicni sud presudio ( oslobadjajuce ili osudjujuce ). . 7 .Ako presude krivicnog suda nema.Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra u slucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi. trebalo bi uzeti da je gradjanski sud vezan utvrdjenjem krivicnog suda.postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice.Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje stete od one koja cini bice krivicnog dela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda. narocito u situacijama kada mogucnosr i obim naknade stete zavise od vrste krivice. i onda kada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu. izmedju ostalog. .Npr. . .Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno. gradjanski sud je vezan utvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja kod osudjenog. gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju. ako ona ne cini obelezje krivicnog dela.Npr. Dj) Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda .

a ponekad to cini sudska praksa. .Ova teorija nija sasvim konsekventna.Vanparnicni postupak nije homogen. . . B) Osnovne razlike izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka a) Parnicni postupak se nikada ne pokrece po sluzbenoj duznosti. kada postoje suprotstavljeni interesi ucesnika. . onako kako se to cini u odnosu na upravni i krivicni postupak.Zbog ovakve heterogenosti vanparnicnog postupka nije moguce izvesti jasnu demarkacionu liniju izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka. radi zastite licnih i imovinskih interesa pravnih subjekata.Kada se u praksi radi o pravoj vanparnicnoj stvari. dok se vanparnicni nazivao voljnim.Najcelishodnije je poci od distinkcija koju je ucinilo rimsko pravo. A) Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupku . onda ce on biti takav.Zbog toga se kao kriterijum za razgranicavanje ovde koristi naredba zakonodavca. . . . a da spor ne postoji. .) Parnicni i vanaprnicni postupak .Najvise se za razgranicenje parnicnog i vanaprnicnog postupka koristi teorija spora: ako sud resava o sporu. odnosno drugoj vrsti postupka ne obavezuju sud u drugoj vrsti postupka. onda je sigurno da ce se ona raspravljati u vanparnicnom postupku. dok u vanparnicnom postupku moze da ucestvuje i samo jedna stranka.). v) U parnicnom postupku dominiraju samo dispoziciona i raspravna maksima. dispozicija ucesnika je bitno uza) V) Odnos parnicnog i vanparnicnog postupka . b) Parnicni postupak ne moze da postoji bez dve stranke ( tuzioca i tuzenog ). tako da samostalno ocenjuju da li se radi o parnicnoj ili vanparnicnoj stvari. dok je u vanparnicnom postupku dominantnija inkviziciona maksima(tj. gde se parnicni postupak nazivao spornim. kao sto je to slucaj kod egzekvature. gde je glavni kriterijum razgranicenja predmet postupka..Kod nepravih vanparnicnih stvari zakonodavac ponekad izricito odredjuje da one treba da se rasprave u vanparnicnom postupku.U vanparnicnom postupku ne resavaju se sporovi. lice se oglasava umrlim u postupku proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti. posto nema spora. u prvom redu. vec se on pokrece. i obrnuto. tj. odnosno nenadleznosti. resava primenom pravila parnicnog postupka i obrnuto. Takodje u nepravim vanparnicnim postupcima spor postoji.Kao dopuna razlikovanju parnicnog i vanparnicnog postupka mogu se koristiti razlicita teoretska merila. dok se vanparnicni postupka upravo pokrece na taj nacin. postoje razlicite vrste vanparnicnih postupaka koje su odredjene po svom predmetu ( zaostavstina se raspravlja u ostavinskom postupku.To ima za posledicu da tzv.Pravilo je da su parnicni i vanparnicni sud nazavisni u odredjenju sopstvene nadleznosti. deklaratorne odluke donete u jednoj. . suprotstavljenih interesa ucesnika u postupku. ..Kada se radi o nepravoj vanparnicnoj stvari. kao merila za razgranicenje ove dve vrste postupka mogu da posluze i drugi teoretski kriterijumi za razgranicenje. . jer parnica moze da se pokrene.Teorija spora moze da se dopuni i dvostranackim karakterom parnicnog postupka. pa ako je zakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnicni.6. ali je zakonodavac iz razloga celishodnosti odredio da se treba raspraviti po pravilima vanparnicnog postupka. 8 . jer se pokretao protivno volje tuzenog.

Procesne radnje koje je eventualno u medjuvremenu sproveo. izvrsni i stecajni postupak. takve radnje su validne i u vanparnicnom postupku koji se nastavlja pred nadleznim sudom.Pravilo je da je vanparnicni sud vezan pravosnaznim odlukama donetim u parnicnom postupku ( kada je parnicni sud odlucio o pravu svojine na nepokretnosti. .Prema clanu 19. .Principijelno bi trebalo poci od stava da odluke parnicnog suda obavezuju vanparnicni i obrnuto. u postupku se garantuje javnost i zbornost u sudjenju. . primarno. .Problematicna je vezanost suda pravosnaznim odlukama donetim u jednoj. .ZPP. kao i osnovne garancije koje sluze ostvarenju prava na pravicno sudjenje. 2.Kada je slucaj obrnut.Sudska vlast je jedinstvena. odluka doneta u vanparnicnom postupku obavezuje parnicni sud samo ako postoji identitet stranaka i identitet predmeta spora. . a takav slucaj ce biti u nepravim vanparnicnim stvarima u kojima postoje suprotstavljeni interesi ucesnika.Primarni izvor prava je Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1950. kao i procesnim radnjama preduzetim u parnicnom postupku. morace da se opet sprovedu u parnicnom postupku..U slucaju da je parnicni sud u medjuvremenu sproveo odredjene parnicne radnje. vanaprnicni.EKLJP se primenjuje ratione loci.Princip je da zakon ovu koliziju resava tako sto daje primat nadleznosti parnicnog suda.Ako je odluka suda o jednoj pravnoj stvari doneta u pogresnoj vrsti postupka.) EKLJP .Sudovi su nezavisni. donose odluke strictum iuris. 1. postupak ce se obustaviti resenjem. polozaj sudija u pravnom sistemu. . odnosno drugoj vrsti postupka jer su drugaciji obim i granice pravosnaznosti odluka. 9 . NPR: Vanparnicni sud koji odlucuje o raspodeli zaostavstine je vezan presudom parnicnog suda o razvodu braka. resenjem obustaviti parnicni postupak. ona nije nepostojeca. i odluke ne podlezu kontroli vansudskih vlasti. sud ce. .ZPP sadrzi posebna pravila o resavanju sukoba nadleznosti izmedju parnicnog i vanparnicnog suda. ako nadje da bi postupak trebalo sporovesti u skladu sa odredbama vanaprnicnog postupka. .Ustav sadrzi osnovne principe na kojima se temelji organizacija sudstva. .) Izvori Gradjanskog procesnog prava .. jer njehovo nesprovodjenje ima za posledicu da se odluka suda pobija po zalbi zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. Parnicni sud koji odlucuje o punovaznosti pravnog posla je vezan odlukom vanparnicnog suda o lisenju poslovne sposobnosti. vec jedino moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim sredstvima. i primenjuju se neposredno.) Ustav . .. .Norme koje regulisu gradjanski sudski postupak nisu sadrzane u jednom vec u cetiri pojedinacna zakona koja posebno uredjuju parnicni. na teritoriji i eksteritorijalno u ambasadama.Ako je vanparnicni sud utvrdio da resava o pravnoj stvari za koju je nadlezan parnicni sud. i njene norme imaju primat u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo. . 7. do donosenja odluke o glavnoj raspravi. ovakva odluka obavezuje vanparnicni sud u zemljisnoknjiznom postupku ).

Treba istaci da postoji povreda konvencije kada sud ne navede na kom materijalnopravnom propisu zasniva svoju odluku.Druga obaveza suda je da strankama omoguci da slobodno iznesu cinjenicne navode i dokazne predloge. 5. . prvo.Pravo na prinudno izvrsenje sudske odluke. iz obaveza suda da uzme u obzir sve cinjenicne navode. ali s veoma ogranicenim dejstvom. kao i opsta sednica Vrhovnog Kasacionog suda.U Srbiji je zanemarljiv znacaj.EKLJP nema retroaktivno dejstvo pa se primenjuje ratione temporis samo na one cinjenice koje su se desila nakon sto je Konvencija stupila na snagu u Srbiji..EKLJP se primenjuje ratione materiae na sve garancije koje su sadrzane u cl. --> Pravo na odluku u primerenom roku --> Pravo na usmenu raspravu i objavljivanje presude V) Pravo na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom G) Posebnost primene EKLJP na izvrsni i stecajni postupak . . .Sudska praksa nije izvor prava ili se moze reci da jeste izvor prava.“ B) Proceduralna ljudska prava koja nacionalni sudovi moraju da postuju: a) Pravo na pristup sudu ( pravo na tuzbu ) . b) Pravicno sudjenje. kao i njehove dokazne predloge. a pravna shvatanja usvojena na opstoj sednici obavezuju sva odeljenja. kao i zbog cinjenice da se u stecajnom postupku ne odlucuje o sporu ( npr. Konvecnije. . ali i svakog drugog izvrsnog naslova predstavlja derivat prava na pristup sudu. 10 . svu pravnu argumentaciju stranaka. ZVP.Prilikom utvrdjivanja stavova prema znacajnijim.) Pravna nauka . spornijim pravnim pitanjima odrzavaju se sednice odeljenja. javnost sudjenja. 2-14. 4.Prvostepeni sud je duzan da u ponovljenom postupku izvede sve parnicne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud.Svakom subjektivnom pravu ili ovlascenju. .Mnoge garancije koje sadrzi EKLJP ne mogu da se primene na stecajni postupak zbog njegove posebne pravne prirode.Usvojena pravna shvatanja na sednici odeljenja obavezuju sva veca u sastavu odeljenja.EKLJP se primenjuje ratione personae na sva lica koja dodju u kontakt s jurisdikcijom drzavnih organa Srbije.koje ukljucuje: --> Pravo na kontradiktoran postupak. sastoji se. ZSP. odnosno prava na tuzbu.) Zakoni: ZPP. mora da se pruzi pravna zastita. i to u primerenom roku. . ZIP. ravnopravnost stranaka ). A) Pravo na pravicno sudjenje . 3. .„U resavanju gradjanskih prava i obaveza svako ima pravo da njegovu stvar resi nezavisan i nepristrasan sud koji pociva na Zakonu. koje je tuzivo po nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi. --> Ravnopravnost stranaka --> Pravo na obrazlozenu sudsku odluku . ali prvostepeni sud i dalje nije u obavezi da usvoji pravna shvatanja viseg suda.) Sudska praksa .

. dalji postupak se provodi po pravilima vazeceg ZPP-a. . odnosno nepostojanje treba utvrditi.Vrsenje funkcije pravosudja. koji moze biti svojak: imunitet od jurisdikcije domacih organa. .Tuzbe protiv stranih drzava su dopustene samo ako predmet spora proizlazi iz delanja drzave iure gestionis. Npr: Prvostepena odluka je doneta 15. v) Odstupanje od trenutnog dejstva procesnopravnih normi predvidjeno je i za postupak po vanrednim pravnim sredstvima. februara. imunitet od izvrsenja. okolnosti cije postojanje. ograniceno je samo na njenu teritoriju.Ova neposredna primena znaci da norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo.Ova kategorija uziva imunitet od pravosudja domacih organa. februara 2005.neke kategorije stranaca. strane drzave i medjunarodne organizacije su izuzete iz jurisdikcije domaceg pravosudja.Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju na drzavljane RS kao i na strance i apatride koji su nastanjeni u RS.Tada se odredbe novog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku. . februara 2005. . . Tuzilac je izjavio zalbu 25.Zamoljeni sud ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje zahtevane procesne radnje celishodno. sud ukine prvostepenu odluku koja je doneta pre 22.Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom. . B) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione personae . na taj postupak ce se primeniti iskljucivo odredbe novog zakona. irelevantna je za primenu procesnih zakona. Ovi postupci. . okoncace se po pravilima starog zakona.Ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu. . kada je to predvidjeno medjunarodnim pravom. na dalji postupak ce se primeniti odredbe ZPP iz 1976. Postupak po zalbi ce se sprovesti po pravilima starog ZPP-a. koja treba da sadrzi naziv i opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog suda.U pogledu kategorije lica postoje izuzeci.Zakonodavac predvidja odredjena odstupanja od principa trenutnog dejstva: a) Ako je pre stupanja na snagu vazeceg ZPP-a doneta prvostepena presuda ili resenje kojim se okoncava prvostepeni postupak. b) Ako po stupanju na snagu vazeceg ZPP-a. domaci sudovi ce zamoliti da se procesna radnja izvrsi u okviru madjunarodne pravne pomoci.8. jedne od suverenih funkcija drzave. 11 . a parnica je u toku. .Pravna posledica koja nastaje kada se tuzba podnese protiv lica koja uzivaju imunitet od domaceg pravosudja jeste odbacivanje tuzbe zbog nepostojanja jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje spora.Cinjenica da stranke izvode svoje zahteve iz cinjenica koje su se desile pre nego sto je zakon stupio na snagu. zapoceti do dana stupanja novog zakona na snagu. .) Norme Gradjanskog procesnog prava A) Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka ratione loci .Kada je parnicni postupak zapocet nakon sto je novi zakon stupio na snagu. V) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione temporis .Druga situacija se javlja onda kada novi zakon stupi na snagu. de facto na teritoriju Srbije. .

stranaka i od drustva.Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga.VSS ima 11 clanova. te da sude na osnovu Ustava i zakona. .U pogledu proteka rokova. . 10. g) Obezbenjem medjusobne nezavisnosti sudija.) Izuzece sudije Kad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno. b) ako je sa strankom u odnosu saovlascenika. 2. i u tom slucaju ga predlaze VSS a bira Skupstina. saobveznika ili regresnog obveznika. v) Obezbedjem njihove materijalne nezavisnosti. zastupnik ili punomocnik stranke.) Nezavisnost sudstva .Legislativna i izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na sadrzinu pojedinacnih pravnih akata suda. g) ako izmedju stranaka i sudije tece parnica ili postoji drugi sukob interesa. .U Srbiji sudije bira i razresava Narodna skupstina ili Visoki savet sudstva. v) ako je clan ili akcionar pravnog lica koje je stranka u sporu. . dosledno se primenjuje princip o trenutnom vazenju procesnih zakona. izuzet iz sudjenja. A) Razlozi za iskljucenje.Nazavisnost suda podrazumeva tri aspekta: sud mora da bude nazavisan od drzave.) Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje srodstva izmedju sudije i nekog ucenika. Sudija ne moze suditi: a) ako je sam stranka. b) Stalnoscu i nepremestivoscu sudija. Iskljucice se sudija: - 12 .ZPP razlikuje iskljucenje od izuzeca sudije. . u tekucim parnicama bi trebalo primeniti stari zakon.Ustav stipulise da sudovi nazavisni.Biraju se na sledeci nacin: kada se kandidat imenuje prvi put. .Sudijska funkcija je stalna. a od toga 3 stalna clana ( predsednik VKS-a. . i mandat im je pet godina. ministar pravde i predsednik odbora za pravosudje u Skupstini ).Sto se tice primene procesnih normi na nadleznost sudova. Za postojanje tih razloga se vezuje neoboriva pretpostavka da sudjenje nece biti nepristrasno. 9. jer se na taj nacin obezbedjuje princip pravne sigurnosti. . 6 sudija. .Nezavisnost sudije se garantuje i ostvaruje na sledece nacine: a) Nacinom izbora sudija. in concreto postoje okolnosti koje ne daju garancije za postojanje nepristrasnog sudjenja. . . bira se na period od tri godine. a ne mogu ni da ih ukidaju niti da ih menjaju. 1 advokat i 1 profesor.postoje tri grupe: 1.) Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da niko ne moze da bude sudija u sopstvenoj pravnoj stvari..Kod izuzeca. .Sud finansira drzava a ne stranke. osim kada se sudija bira prvi put. postupajuci sudija moze biti iskljucen. tako da je finansijski nezavisan od njih.

Zahtev koji nema potrebnu sadrzinu je nedopusten i odbacice ga sudija pred kojim se vodi postupak.Kada javni tuzilac na osnovu ovlascenja koje mu daje zakon pokrece gradjanskosudski postupak. odnosno izuzece ne moze da bude pausalan. mora biti obrazlozen. Iskljucenje je nuzno: a) ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak. On moze samo da: 1. savetovanje stranaka tokom postupka. V) Postupak za iskljucenje... 3. izrazen stav sudije u odnosu na ishod spora. . subjektivno osecanje straha na strani stranke da mu sud ne pruza dovoljno garancija da ce biti nepristrasan. saznala nakon okoncanja prvostepenog postupka. ali ako izmedju sudije i stranke postoji zajednicko domacinstvo.) Javni tuzilac u gradjanskom postupku Javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ kome je u nadleznost povereno da goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela.a) ako mu je stranka.) Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa ucescem sudije u drugim postupcima u istoj ili povezanoj stvari. . . o izuzecu odlucuje predsednik suda..U gradjanskim sudskim postupcima uloga javnog tuzioca je ogranicena. zastupnik ili punomocnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji. b) ako je staralac. .Razlozi mogu biti razliciti: prijateljstvo ili neprijateljstvo . trebalo bi smatrati da je prekludirana da iz ovog razloga pobija sudsku odluku. B) Razlozi za izuzece .Cim sudija sazna da postoji neki od razloga za iskljucenje ili izuzece. blagovremen i da sadrzi okolnosti na kojima se temelji strah od pristrasnosti sudije.Kada postupajuci sudija ne odbaci predlog kao nedopusten. G) Odluka o iskljucenju. odnosno izuzece moze da potekne od samog sudije ili stranke. 11. pripadnistvo u istom udruzenju gradjana. na kojima moze da se temelji izuzece. on je stranka po duznosti. ili mu je supruznik srodnik po tazbini do drugog stepena. on mora da prekine svaki rad na predmetu ( doduse kad se radi o razlozima za izuzece.Inicijativa za iskljucenje. osim ako je za razloge.Za izuzece je dovoljno da postoji razumno. zakonskog zastupnika ili punomocnika.. . odnosno izuzecu . .Povreda gore navedenih pravila ima za posledicu da je sudska odluka apsulutno nistava.Ako stranke nije istakla zahtev za izuzece tokom postupka pred prvostepenim sudom. 13 - . da ulaganjem pravnih sredstava stiti ustavnost i zakonitost.Zahtev stranke za iskljucenje. onda ipak moze da preduzme one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje ) i da o tome obavesti predsednika suda. b) ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacije. odnosno izuzece . .) Pokrece neke sudske postupke kada to zakon izricito predvidja.. .. kao i u reviziji protiv presude. i na te povrede stranka se moze pozivati u zalbi na presudu. . usvojenik ili usvojilac stranke..Protiv resenja o odbacivanju zahteva kao nedopustenog nije dopustena posebna zalba ( kao i na odluku predsednika suda o zahtevu ).

d) u drugim slucajevima utvrdjenim zakonom. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. da se izvedu dokazi koje stranke nisu predlozile.) Intervenise u postupku izmedju trecih lica radi zastite javnih interesa. b) ako je bi advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa suprotna strana.JT pomaze sudu da spreci stranacke dispozicije koje su u suprotnosti s prinudnim propisima.. . da svojim postupcima i parnicnim radnjama doprinese zakonitom. predlog za utvrdjivanje smrti fizickog lica.Advokat ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranke. u granicama tuzbenog zahteva. . 3. JT nije stranka.JT moze da predlozi pokretanje nekih vanparnicnih postupaka: proglasenje nestalog lica za umrlo. .Pravo da ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica JT ce imati uvek kada postoji sumnja da jedna ili obe strane koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. . za lisenje roditeljskog prava. 12.O ulozi javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu govorimo kada ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica. A) Polozaj advokature u pravnom sistemu . v) ako je clan ili je bio clan zajednicke advokatske kancelarije u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa suprotna strana. . za ponistenje priznanja ocinstva. 2. . .Javni tuzilac moze da podigne tuzbu: za utvrdjenje nepostojanja. vec u parnici ima samostalni polozaj ( osnovna razlika od obicnog umesaca ). ali je i organ u sistemu pravosudja.TJ moze.ZOO priznaje javnom tuziocu pravo da zahteva utvrdjenje apsolutne nistavosti ugovora.. .JT se ne pridruzuje nijednoj stranci. za ponistenje braka iz razloga apsolutne nistavosti.Kada ucestvuje kao intervenijent. . g) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili sluzbeno lice u drzavnom organu.) Advokatura Advokatura je znacajna institucija za pravilno funcionisanje pravosudnog sistema i narocito za ostvarivanje prava stranaka na sudsku zastitu u parnicnom postupku. Statutom i Kodeksom. . pravilnom i efikasnom odvijanju gradjanskog sudskog postupka. . odnosno postojanja braka. za zastitu prava deteta. a priznato mu je i pravo da izjavljuje pravne lekove ( stranke ga ne mogu spreciti u tome ).Radi se o zahtevu za zastitu zakonitosti. da predlozi da se utvrde cinjenice koje stranke nisu navele. javnim poretkom i pravilima morala. - 14 .Advokat je duzan da stiti interese stranke..Advokat je duzan da odbije pruzanje pravne pomoci u sledecim slucajevima: a) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranu. .) Ulaze vanredne pravne lekove.Svoje ucesce u parnici moze da prijavi samoinicijativno ali i na poziv suda. koji moze da izjavi ex officio ili na predlog stranke.

Nikada ga ne moze pokrenuti sud po sluzbenoj duznosti. duzan je da klijentu koji je izgubio spor naknadi stetu prema opstim pravilima. tuzilac. . Od ovog principa nema izuzetka! Dakle ne vazi princip oficioznosti.Nije dopusteno ugovaranje nagrade u zavisnosti od rezultata u sporu.) Pocetak parnicnog postupka .Odnos advokata i klijenata se zasniva na ugovoru o nalogu ( bitna pismena forma ).. nije u radnom odnosu. . 1.Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledece uslove: diploma pravnog fakulteta.Povredom njegovih duznosti smatraju se postupci koji su protivni Zakonu i etickom kodeksu: a) postupanje protivno prinudnim propisima i moralu. b) preduzimanje nekorisnih parnicnih radnju ili preduzimanje parnicnih radnju protivno volji stranke. polozen pravosudni i advokatski ispit. V) Odnos advokata i klijenata . 13. advokat odgovara disciplinski pred organom i u postupku koji je regulisan opstim aktima Advokatske komore.Dispoziciona maksima u parnicnom postupku predstavlja procesnopravni pandan autonomiji volje stranaka u materijalnom gradjanskom pravu. a izuzetno advokat ne moze da odbije da zastupa stranku ako ga je postavio sud stranci u okviru njenog prava na besplatnu sudsku pomoc. da nije osudjivan za krivicno delo koje ga cini nedostojnim. odredjivanje predmeta i obima raspravljanja.Iz nacela dispozicije proistice da parnicni postupak pokrece stranka. drzavljanin Srbije. .. te cuva kao tajnu sve ono sto je od stranke saznao radi izvrsenja naloga. . nema drugu registrovanu delatnost. potpuna poslovna sposobnost. . v) javno samoreklamiranje i nudjenje svojih usluga. d) postupanje koje je protivno interesima stranke koju zastupa. g) kontaktiranje sa protivnom stranom. medjutim. - 15 . advokat i klijent mogu na drugi nacin da urede placanje honorara i troskova u pismenoj formi.Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troskova za svoj rad prema advokatskoj tarifi.Advokatura se obavlja kao nezavisno i samostalno zanimanje radi pruzanja pravne pomoci. kao pritivan javnom poretku.) Nacelo dispozicije u parnicnom postupku Nacelo dispozicije u parnicnom postupku ogleda se u tome sto je zakonodavac ostavio strankama mogucnost da svojom voljom uticu na pokretanje i razvoj postupka. .B) Organizacija advokature . .Advokat nije obavezan da prihvati ponudu klijenta. . da je dostojan poverenja. pa je takav sporazum pogodjen sankcijom apsolutne nistavosti.Za povredu svojih profesionalnih duznosti. odnosno prilikom pruzanja pravne pomoci. . G) Profesionalna odgovornost advokata .Obaveza advokata iz ovog ugovora o nalogu jeste da stranku zastupa po svom najboljem znanju i umecu.Ako je advokat propustio da se koristi procesnim sredstvima ili je pocinio greske u vodjenju spora.

.Tuzilac moze. u svakom slucaju.) Odredjenje predmeta spora . a ne ono sto je zahtevano u tuzbenom zahtevu. tako da tuzilac. 3.Tuzenom koji se vec upustio u spor je. 2.Drugostepeni usd moze odluku prvostepenog suda na osnovu zalbe da preispituje u onom delu u kome se prvostepena odluka pobija.Npr. a moze i da povuce vec ulozeni pravni lek. vec su vezanim inicijativom stranaka. da povuce tuzbu. cak i ako bi. . za razliku od aluid-a. tj. zakonodavac mu je priznao pravo da i u toku postupka disponira svojim tuzbenom zahtevom ( preinacenje tuzbe ).Stranke svojim predlozima i zahtevima odredjuju sudu i granice u kojima ce on da odlucuje. od momenta upustanja tuzenog u raspravu. . onda drugostepeni sud moze da eventualno ukine samo deo presude koji se odnosi na nematerijalnu stetu. tuziocu potrebna saglasnost tuzenog. kvalitativno ne razlikuje od pravne posledice koja je sadrzana u tuzbenom zahtevu. pa se na tu presudu tuzeni zali ali samo na iznos nematerijalne stete. u interesu da dobije konacno resenje za svoj sporni odnos s tuziocem. sadrzana u izreci presude.Dispoziciona maksima se proteze i na prigovor kompenzacije. sud ne moze vise da odlucuje po sopstvenoj inicijativi o tuzbenom zahtevu. ponekad. . dosao do zakljucka da bi tuziocu pripadao visi iznos. stranke same odredjuju sta je predmet spora u parnicnom postupku.Ni drugostepeni sud ni VKS ne pokrecu ex officio postupke po pravnim lekovima.Nasuprot tome. koji nije dopusten. na osnovu utvrdjenih cinjenica.Sud moze da dosudi tuziocu manje od onoga sto je trazio u tuzbenom zahtevu. 16 . 4.Tuzilac moze odmah nakon sto je povukao tuzbu da podnese novu sa istim tuzbenim zahtevom. aluid postoji onda kada sud tuziocu dosudi nesto drugo. . niti im moze odbiti zahtev koje one u toku postupka nisu iznele.Stranke mogu tokom postupka da se nagode o predmetu spora. . pa je parnica okoncana.. i nakon povlacenja. a sud je doneo presudu op raskidu ugovora.O odluci infra petita govorimo onda kada je tuziocu dosudjeno manje od onoga sto je trazio. . s obzirom na to da je rec o materijalnopravnom prigovoru o kome sud odlucuje u izreci presude ( dakle tuzeni mora sam da istakne prigovor kompenzacije ).Infra petita je dopustena.Da bi se ublazile negativne strane resenja. po kome tuzilac snosi inicijalni rizik.Stranka koja je izgubila parnicu moze potupno da se odrekne mogucnosti da ulozi pravni lek. . . u principu. . snosi inicijalni rizik prilikom odredjenja vrste i visine tuzbenog zahteva. ako je prvostepeni sud doneo presudu u kojoj obavezuje tuzenog da plati tuziocu 500000 na ime materijalne stete i 300000 na ime nematerijalne stete. te da zakljuce sudsko poravnanje. . .Sud ne moze svojom odlukom da dosudi strankama nesto sto one u toku postupka nisu zahtevale. pri cemu se pravna posledica. . sud ne moze tuziocu da dosudi visi iznos nematerijalne stete od zahtevanog. odnosno one strane koja je parnicu izgubila.RAZGRANICENJE ODLUKA INFRA PETITA I ALIUD . .Primer za aluid: tuzilac je trazio ponistenje ugovora.Npr.) Dispozicija stranaka u postupku po pravnim lekovima . onako kako ju je i podneo. te zakon predvidja da je za povlacenje tuzbe.) Okoncanja parnice voljom stranaka .

vec moze neposredno da zahteva prinudno izvrsenje sudskog poravnanja. . ali i okoncava parnicu i ima dejstvo izvrsne isprave.Sud ne moze da ispituje da li je ovakvo ponasanje stranaka celishodno.) Raspravno nacelo u parnicnom postupku 1.Dakle. . .U principu. 14.U prilog toj tvrdnji mozemo izneti i odredbu koja predvidja da sud utvrdjuje cinjenicno stanje “na osnovu rezultata celog postupka”. sud je duzan da odstupi od raspravnog nacela i da u osnovu svoje odluke uzme i onu cinjenicu koju nije saznao od stranaka i na koju se stranke ne pozivaju.I tuzenom moze da se ucini da je njegova dalja odbrana izlisna. poverilac ne mora vise da vodi novu parnicu protiv njega. nije mu potrebna nikakva saglasnost tuzioca.Postoji odredba koja obavezuje sud da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tuzbenog zahteva.Kada tuzeni priznaje tuzbeni zahtev. i tada moze da se odrekne tuzbenog zahteva. postavlja se pitanje na koji nacin ih on saznaje.Buduci da sud ne moze unapred znati za cinjenice na kojima se tuzbeni zahtev zasniva. .Od ovog pravila postoji izuzetak: Sud moze odluciti da se dokazuju i priznate cinjenice. . . ni obrnuto. . ne dokazuju se cinjenice koje je jedna stranka iznela. 17 . . .. . .Ovakvo zakljuceno poravnanje pred sudom proizvodi dejstvo materijalnopravnog ugovora.Tuzilac moze iz samog toka postupka da zakljuci da mu ne pripada pravo ciju je zastitu trazio u tuzbenom zahtevu. logicno je da nacelo dispozicije obuhvati i obavezu stranaka da pravno relevantne cinjenice u postupku iznesu pred sud. . 2. vec je vezan ovakvom dispozicijom i duzan da donese presudu na osnovu odricanja. odricanje od tuzbenog zahteva ima za posledicu donosenje sudske presude koja predstavlja konacno resenje spora za stranke.Ako duznik koji je naveden u sudskom poravnanju ne izvrsi dobrovoljno obavezu.) Dokazivanje A) Cinjenice o kojima se izvode dokazi . javnim poretkom i dobrim obicajima.Ovakav nacin saznanja cinjenica pociva na raspravnom nacelu koje nije nista drugo do derivat dispozicione maksime. a druga ih je izricito priznala. odnosno presudu na osnovu priznanja.) Saznavanje cinjenica .Dakle. sud moze da zasnuje svoju odluku samo na onim cinjenicama koje su stranke saopstile sudu u toku postupka. ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaze svojim zahtevom na nacin koji je u suprotnosti s prinudnim propisima. . .Iz raspravnog nacela proizlazi da sud izvodi dokaze samo o onim cinjenicama koje su medju strankama sporne.Parnicni postupak u Srbiji ne pociva na cistom raspravnom nacelu.Posto stranke po svojoj volji pokrecu parnicni postupak. . te mu zakonodavac ostavlja mogucnost da prizna tuzbeni zahtev.Za razliku od povlacenja tuzbe. ili ih nije osporila.

g) usmenost omogucuje da se prisutna stranka odmah izjasni o navodima svog protivnika.Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kada tuzilac iznese cinjenice koje govore u prilog njegovoj neosnovanosti. 15. . . nezavisno od volje stranaka. a iz kojih proizlazi da je tuzbeni zahtev osnovan. nakon dokaznog postupka.Medjutim.Stranke su duzne da pred sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve. pri cemu ih tuzilac u tuzbi ne navodi. uprkos tome sto je tuzeni propustio sam da iznese takve cinjenice.Pravilo je da sud ex officio utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki. do usvajanja tuzbenog zahteva moze doci i u uslucaju kada osnovanost tuzbenog zahteva proistice iz cinjenicnog navoda tuzenog.Tuzilac ne bi morao da ponavlja u postupku kao svoje one cinjenicna navode koje je izneo tuzeni. v) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje principa slobodne ocene dokaza. 18 . dok se pismene parnicne radnje preduzimaju predajom podnesaka sudu. .) Utvrdjivanje procesnih pretpostavki . b) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje raspravnog nacela. jer se navodi da nije bitno od koje strane je sud saznao za postojanje neke relevantne cinjenice ). . . ali sud moze da utvrdi da je dovoljno da se saslusaju samo dva svedoka po njegovom izboru.Sud nije duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile. pokaze da su one tacne. Razlozi koji govore u prilog principa usmenosti ogledaju se u sledecem: a) nacelo javnosti moguce je samo onda kada se parnicne radnje preduzimaju na rocistu. doslovna primena raspravnog nacela zahtava da se u postupku i sam tuzilac pozove na istu cinjenicu kako bi sud mogao da usvoji njegov tuzbeni zahtev ( ali to ipak nije potrebno. Sud ne moze da pozove na saslusanje nekog cevrtog svedoka za kojeg smatra da je bitan. . . 3. . 4. .Npr. jer je zakonodavac dao sudu mogucnost da sam odredi koji ce se dokazi izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica.) Nacelo usmenosti i pismenosti u parnicnom postupku Usmene parnicne radnje se preduzimaju na rocistima.Do usvajanja tuzbenog zahteva redovno dolazi onda kada tuzilac pred sud iznese cinjenice koje idu u prilog njegovom tuzbenom zahtevu i kada se.Npr.B) Vezanost suda dokaznim predlozima stranaka ..Prema vazecem ZPP-u ( za razliku od starog zakona ) sud moze izvoditi samo one dokaze koje su stranke predlozile.To znaci da sud. utvrdjuje (ne)postojanje cinjenica od kojih zavisi da li tuzilac i tuzeni imaju stranacku i parnicnu sposobnost.. cime se doprinosi koncentraciji postupka. da li postoji apsolutna nadleznost suda. tuzilac predlozi saslusanje tri svedoka. ako nijedna stranka nije to predlozila. pri cemu je za odluzivanje potpuno nebitno koja je od stranaka iznela koju cinjenicu.) Nacin primene raspravnog nacela .Ako tuzeni sam navodi cinjenice koje govore u prilog osnovanosti tuzbenog zahteva.

dokazne predloge i pravna razmatranja. ( dakle ovde ne dolazi do zakazivanja pripremnog rocista niti rocista za glavnu raspravu ).Najvaznije ogranicenje u primeni nacela usmenosti sadrzi odredba prema kojoj u odredjenim slucajevima sud nije duzan da raspravlja sa strankama. odgovora na tuzbu.ZPP predvidja da se odredjene parnicne radnje obavezno preduzimaju pismeno: podnosenje tuzbe. u formi podneska. a i iskljucuje se mogucnost da sud precuje neku relevantnu cinjenicu. ili presudu na osnovu odricanja tuzioca. . ali moze da je odrzi ( fakultativna usmena rasprava ). kada je potrebno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje. bez usmene rasprave.U postupku po predlogu za povracaj u predjasnje stanje. .Stranke.Shodno tome. . .Jedinstvo glavne rasprave znaci da stadijum glavne rasprave predstavlja jednu procesnu celinu. B) Jedinstvo glavne rasprave . . .Nase pravo stoji na stanovistu da je stvar slobodnog sudijskog uverenja da proceni priznanje i naknadno osporavanja neke bitne cinjenice ( u drugim pravnim sistemima ne postoji ta mogucnost ). i pored toga sto je. Od ovog pravila postoji izuzetak a to su slucajevi kada zakonodavac za odredjene parnicne radnje predvidja obaveznu pismenu formu. . prilikom donosenja odluke. . sud je duzan da uzme u obzir procesno gradivo koje je izneto na svim rocistima za glavnu raspravu. na pripremnom niti na rocistu za glavnu raspravu. . odrzavanje rocista za glavnu raspravu je fakultativno. odgovor na tuzbu i pravni lekovi moraju da se podnesu pismeno. . . v) da su ispunjene kako opste tako i posebne procesne pretpostavke. po pravilu.U privrednim sporovima. za GPP u Srbiji karakteristicna je njihova kombinacija. ali i tokom samog rocista da dostavljaju sudu podneske koji sadrze njihova objasnjenja cinjenica. vec moze neposredno da okonca spor presudom ( presuda bez odrzavanja rasprave ). kumulativno postavljeni uslovi: a) da je tuzeni podneo odgovor na tuzbu.U fazi pripreme za glavnu raspravu. stekao uverenje da se radi o jednostavnom sporu koji bi mogao da resi i bez usmenog izlaganja stranaka. A) Vazenje nacela usmenosti . - 19 . vec nakon prethodnog ispitivanja tuzbe. mogu birati da li ce svoje parnicne radnje preduzimati pismeno ili usmeno na rocistu.ZPP predvidja obavezni pismeni postupak jedino u postupku za izdavanje platnog naloga.Stranke mogu vec u toku pripremnog rocista.Presuda bez odrzavanja rasprave moze se doneti ako se ispune sledeci. u postupku po zalbi sud odlucuje. .Nacelo pismenosti je pojacano i izostankom obaveznih rocista na kojima stranke usmeno raspravljaju.U prilog nacela pismenosti mogu se izneti razlozi sprecavanja eventualnih zloupotreba procesnih prava. cak i kada nije okoncan na jednom rocistu. sud moze da donese i presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu propustanja. protivtuzbe.Zbog dobrih i losih strana oba principa.Tuzba.Sud je duzan da zakaze makar jedno rociste za glavnu raspravu. po pravilu. V) Nacelo pismenosti . pravih lekova i procesno punomocje. . b) da medju strankama nisu sporne cinjenice.

U okvire stranacke javnosti spada i prava stranaka da se neposredno upoznaju s procesnim radnjama suda i protivne strane. ako dodje do promena u personalnom sastavu veca tokom trajanja parnice.Od opste javnosti treba razlikovati stranacku javnost. .Transparentnost parnicnih radnji stoji u tenziji s pravom na privatnost i mogucnoscu povrede licnih prava ucesnika u postupku. . 20 .Treca lica imaju takvo pravo samo ako za uvid imaju opravdani interes. . pa se tada pred postupajucim sudom procita zapisnik o dokazima koji su izvedeni pred zamoljenim sudom. njihove zastupnike i umesace. .Sud ne moze ni u kom slucaju da s rocista za glavnu raspravu iskljuci stranke.Javnost raspravljanja pred sudom znaci da rocistima mogu da prisustvuju sva punoletna lica. .Kada je u pitanje saslusanje svedoka i stranaka. bez obzira da li je sa rocista bila iskljucena javnost.Protiv ove odluke suda u obliku resenja nije dozvoljena zalba.Ovo nacelo obuhvata dve stvari: 1.b) Sud u nepromenjenom sastavu treba da odrzi sva rocista za glavnu raspravu i da donese presudu. . ne bi smelo da se na ovaj nacin odstupi od nacela neposrednosti. - 17. moze da odluci da ne izvodi ponovo vec izvedene dokaze. medjutim. . bez obrazlozenja ). .) Nacelo javnosti u parnicnom postupku .Saglasnost stranaka za ovakvo resenje suda nije potrebna.) Objavljivanje presude .16.Od nacela neposrednosti se odstupa i u slucaju kada dokaze izvodi zamoljeni sud. .Za ocuvanje neposrednosti u postupku dovoljno je da presudu donese ono vece ciji su clanovi ucestvovali na poslednjem rocistu za glavnu raspravu.Premda zakon nalaze da se novo rociste za glavnu raspravu uvek odrzava pred istim vecem. ali je sud duzan da pruzi priliku strankama da se o tome izjasne.Rasprava uvek mora da pocne iznova. .Presuda se uvek objavljuje javno ( makar njena izreka.Sud. .) Nacelo neposrednosti u parnicnom postupku Nacelo neposrednosti ima dva vazna segmenta: a) Svako raspravljanje. postoje izuzeci od primene nacela neposrednosti u korist drugih nacela i zahteva se da se odluka donese u razumnom roku. a pogotovo izvodjenje dokaza treba da se obavi pred sudijom.) Javnost raspravljanja pred sudom . poslovne ili licne tajne ili razlozi morala. . 2. . ako to zahtevaju interesi cuvanja sluzbene. odnosno vecem koje rukovodi parnicom. . u formi pravne pomoci. . vec samo da procita zapisnike o njima.Zato zakonodavac predvidja da sud moze da iskljuci javnost s glavne rasprave. jer sud moze da se uveri u verodostojnost ovih lica samo u neposrednom kontaktu s njima.

bez obizra na to da li bi ishod spora bio drugaciji da je tokom parnice postovano ovo nacelo ( dakle ovo nacelo je strogo formalne prirode ). a zalba protivnoj strani na odgovor. v) sud mora da uzme u obzir navode. kao i sva treca lica koja ucestvuju u parnici. d) sud je duzan da uzme u razmatranje i pravna shvatanja stranaka. tuzilac je povisio tuzbeni zahtev na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan.Donosenje presude zbog propustanja nije protivno nacelu obostranog saslusanja. . . V) Posledice povrede nacela obostranog saslusanja . protivnoj strani mora da se obezbedi mogucnost da u postupku ospori donosenje takve odluke. zahteva ili predloga stranka..Ogranicenja ovog nacela imaju za cilj da sprece odugovlacenje postupka ili nalaze svoje opravdanje u onim postupcima ciji bi smisao bio osujecen. ali nisu duzne da se izjasnjavaju na navode i predloge protivne strane. . u postupku po zalbi.Neki postupci ( npr.Prava koja proizlaze iz ovog nacela uzivaju i umesaci. materijalna pravosnaznost presude. vec je nastavio postupak sa tuziocem.Povreda ovog nacela ima karakter apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka. . povlaci i ukida sudske odluke. zahtevima i predlozima protivne strane. kao i predlog za ponavljanje postupka. zahteve i predloge stranka. g) sud je duzan da razmotri svaki od navoda.18. B) Ogranicenje primene nacela obostranog saslusanja . ako bi se ona bazirala na cinjenicama i dokazima koji su izvedeni na rocistu.To znaci da ona. . odnosno sledeca prava stranaka: a) sud je duzan da stranci omoguci da iznese svoje cinjenicne navode.Kad je rec o pismenim podnescima stranaka ili parnicnim radnjama suda.Primeri povrede ovog nacela: prvostepeni sud je odlozio rociste i pozvao stranku da se u odredjenom roku pismeno izjasni o navodima njenog protivnika i doneo presudu pre isteka tog roka. ma kakvi oni sadrzinski bili. ma kakvi oni bili i da o tome donese odluku.) Nacelo obostranog saslusanja Sud ce svakoj stranci pruziti mogucnost da se izjasni o zahtevima. .Medjutim. . odredjivanje privremenih mera ) impliciraju hitnost i donosenje sudske odluke bez mogucnosti da se i druga strana izjasni o predlozima i navodima svog protivnika.Zbog ove povrede moguca je i revizija. - 21 .Sud bi bio duzan da takvoj stranci dostavi zapisnik sa rocista i ostavi joj mogucnost da se izjasni o rezultatima koji su nastali nakon odrzanog rocista. b) sud je duzan da stranci omoguci da se izjasni o navodima. zakljucio glavnu raspravu i usvojio povisen tuzbeni zahtev. a sud nije odlozio rociste i dostavio tuzenome prepis zapisnika s tog rocista. . cim je takva odluka doneta. A) Primena i domasaj nacela obostranog saslusanja . . presuda obema stranama. te lica na koja se prostire tzv. .Medjutim.Stranke mogu.Ovo nacelo obuhvata sledece duznosti suda. zahteve i predloge. u ovoj situaciji sud ne bi mogao da donese odluku na stetu odsutne strane. kada bi se insistiralo da se i protivnoj strani pruzi mogucnost da se izjasni. tuzba se obavezno dostavlja tuzenom na odgovor. sud moze da raspravlja samo s prisutnom strankom.. .Ako jedna stranka ne dodje na rociste. . predlozima i navodima njenog protivnika. jer je stranka propustila da se u odgovoru na tuzbu izjasni o navodima tuzioca.

. a ne o obavezi u materijalnopravnom smislu. - 22 .) Nacelo efikasnosti u parnicnom postupku Duznost je drzave da procesne zakone tako strukturira da bi stranke mogle efikasno i brzo da dodju do konacnog resenja spora.Ipak postoje tri vrste obaveza stranka: --> da savesno koriste procesna prava. --> da govore istinu.Obaveza naknade troskova zbog nesavesnog parnicenja odnosi se. .Npr. slucajem koji nju pogadja. a o njihovoj dopustenosti i dejstvima uvek ce odlucivati sud ( npr. 3. . u parnici je rec o procesnim teretima.Stranka u parnici moze da dela. 1. ali to nije duzna da ucini. predstavlja zloupotrebu prava. v) Zloupotreba procesnih ovlascenja . a) Prevarno stvaranje procesnih stanja ( fraus legis ) . .Fraus legis u parnicnom postupku se sastoji od stvaranja ili iznosenja laznih cinjenica kako bi se proizvela odredjena procesna posledica koje ne bi bilo da se stranka nije posluzila prevarom. na sve oblike taktickog preduzimanja parnicnih radnju sa ciljem da se postupak odugovlaci. da aktivno ucestvuje u postupku. Ako to i pokusaju. jer odgovara i za slucaj.Ovde se zapravo radi o zakljucenju procesnih ugovora van parnice.Stranka odgovara za umisljaj.19. . jedna stranka u parnici se ponasa suprotno onome na sta se u stvarnosti obavezala prema drugoj strani ).) Posledice povrede obaveze savesnog parnicenja . --> da ne zloupotrebljavaju svoja procesna prava. ali i za nehat. u prvom redu.Svako koriscenje procesnog prava protivno cilju radi cijeg ostvarenja je ono ustanovljeno objektivnim pravom. Tuzilac podeli tuzbeni zahtev na vise manjih iznosa i pokrene parnicu pred raznim sudovima. a ne zbog toga sto tuzilac ima pravnozastitnu potrebu ( u nasoj praksi cesto su vodjene prividne parnice za razvod braka radi ostvarenja uslova za sticanje stanarskog prava ).Zakon poznaje dva nacina na koji sud treba da se bori protiv zloupotrebe procesnih ovlascenja: A) Kao prvu sankciju za nesavesno parnicenje predvidja se obaveza da stranka naknadi svom protivniku troskove koje mu je prouzrokovala svojom krivicom ili cak i bez svoje krivice.Stranke ne smeju da preduzimaju procesne radnje ciji bi cilj bio odugovlacenje parnice. kako bi tuzenog izlozio sikani i troskovima.) Savesnost i postenje u parnicnom postupku . 2. b) Venire contra factum proprium . . koja se vodi u sasvim drugom cilju. duznost je suda da ih u tome spreci. tj.Zapravo.Poseban vid fraus legis-a je prividna parnica.) Nacini zloupotrebe procesnih prava .

Ovakav zahtev stranka moze da istakne samo prema drugoj strani.Primena hipotetickog pojma odugovlacenja trebalo bi da bude pravilo.Obavezu naknade troskova parnicnoj stranci ima i zastupnik njenog protivnika. za to predvidjenom stadijumu postupka.Zahtev za naknadu stete nastale usled zloupotrebe procesnih ovlascenja treba da se raspravi u posebnom postupku.Stranku pogadja obaveza da snosi troskove zbog nesavesnog parnicenja. b) Po drugom ( hipoteticki pojam odugovlacenja ). . . pogadja je prekluzija. B) Sud moze tokom parnice da izrice kazne strankama.) Nacin ubrzanja parnicnog postupka. uputi se ka sudu da bi ucestvovala na rocistu. stadijum u kome to cini tuzeni. . odnosno stranka ( naravno postoji mogucnost regresnih zahteva izmedju stranke i punomocnika ).Odbacivanje tuzbe zbog nedostatka pravnog interesa bi bilo najefikasnije sredstvo za sprecavanje prividnih parnica ( ali zakon to ne predvidja izricito ). te odluka donese na jednom rocistu za glavnu raspravu. . pri cemu je stranka duzna da odredjene cinjenice. ne i slucaj ). blokada puta ) zakasni. . odgovara vlastodavac.. dokazni postupak ). b) Primenom nacela koncentracije procesnog materijala. odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi trajao da parnicna radnja uopste nije preduzeta.Veliki pomak u Zakonu ucinjen je uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu. . .Eventualna maksima podrazumeva razlaganje postupka na stadijume ( stadijum u kome tuzilac iznosi svoje navode i predlaze dokaze. 4. 23 . odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi to bio slucaj da je parnicna radnje preduzeta na vreme. pri cemu zakonodavac ne dopusta pausalno osporavanje tuzbenog zahteva. umesacu ili vestaku. vestacima zbog zloupotrebe procesnih prava.Nacelno je moguce da zakonodavac resi problem efikasnosti postupka na dva nacina: a) Primenom eventualne maksime . . pa se rociste odlozi.Potpuno je irelevantno da li stranka na pripremno rociste nije namerno donela isprave ili predmete koji mogu da posluze kao dokaz ili je to zaboravila da ucini. .Stranka koja zloupotrebljava svoja procesna ovlascenja moze da postane duznik drugoj strani za naknadu stete koju joj je zloupotrebom pricinila. . dokaze i predloge iznese samo u odredjenom. .ZPP je u cilju efikasnog sprovodjenja postupka pomerio teziste raspravljanja na pripremno rociste.Ako je steta nastupila kao rezultat procesnih radnji koje je preduzeo punomocnik.Nacelo koncentracija procesne gradje podrazumeva da se sve cinjenice rasprave. . punomocnicima. zakonskim zastupnicima. umesacima. . ali samo ako postupak moze da mu se pripise u krivicu ( dakle samo umisljaj i nehat. ne i punomocniku stranke.Ako to propusti da ucini. svi dokazi izvedu. . ako se npr. vec zahteva od tuzenog da u odgovoru navede sve cinjenice i dokaze kojima potkrepljuje svoje navode.O tome sta se smatra odlugovlacenjem postupka postoje dva shvatanja: a) Po prvom ( apsolutni pojam odugovlacenja ). ali zbog slucaja ( npr.

U odredbama kojima se regulise stadijum pripremanja glavne rasprave odredjuje se obaveza suda da pouci stranku koje parnicne radnje moze preduzeti. .Sudija nije npr. . da uzme u obzir rezultat citavog postupka i da obrazlozi svoju ocenu. plus nagrada ).Sud poucava stranke i druge ucesnike u postupku o pravu da postupak prate na svom jeziku posredstvom tumaca. . . . onda se takav podnesak odmah odbacuje ). odnosno da li je ona istinita ili ne ( za razliku od nacela zakonske ocene dokaza ).) Nacelo slobodnog sudijskog uverenja u parnicnom postupku .Uslov za ovu vrstu pomoci jeste da stranka nema punomocnika u postupku i da se iz neznanja ne koristi procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu.20. .Arbitrarna ocena predstavlja povredu prava na fer sudjenje. .). . sud ima obavezu da zastane sa postupkom i da predlozi da se odredi drugi zakonski zastupnik.Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu postupalo. . . te oceni vrednost svih dokaznih sredstava zajedno. 24 .Ako bi usled propustanja zakonskog zastupnika mogla da nastupi stata za lice pod starateljstvom. . .Sud izuzetno moze da odlozi rociste za glavnu raspravu ako neuka stranka koja nema punomocnika a nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o predmetu o kojem se raspravlja.Sud je vezan zakonskim pravilima ocene dokaza samo u pogledu dokazne snage javnih isprava.U pozivu za svedocenje svedok se mora upozoriti na posledice neopravdanog izostanka i pravo na naknadu troskova ( kao i vestak. duzan da pokloni veru iskazu veceg broja svedoka.Sudija po slobodnom uverenju ceni da li je postojanje odredjene cinjenice dokazano ili ne. . . .Sud je duzan da oceni vrednost svakog dokaza posebno..U pozivu na rociste stranka se upozorava na posledice izostanka.Postoji i obaveza da se tuzena strana upozori na posledice propustanja davanja odgovora na tuzbu u propisanom roku. sud vraca takav podnesak stranci koja nema advokata radi ispravke ( ako ima advokata.Lica koja prisustvuju raspravi sa koje je javnost bila iskljucena se upozoravaju da cuvaju kao tajnu ono sto su saznala na raspravi uz ukazivanje na posledice odavanja tajne.Sud u toku postupka ukazuje strankama na mogucnost sudskog poravnanja.Sistem slobodnog sudijskog uverenja podrazumeva i jednaku vrednost svih dokaznih sredstva upotrebljenih u parnicnom postupku ( svedok.. .Strankama se daje uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka.Ovo nacelo ne sme biti povod za arbitrarnost u odlucivanju. 21.Svedok se poucava o pravu na uskracivanje svedocenja ili davanja odgovora na pojedina pitanja.) Nacelo pomoci neukoj stranci . . . .Prema odredbama ZPP-a sud ima obavezu zastite interesa neuke stranke u postupku u nizu situacija i duzan je da obavesti organ starateljstva da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju u zastuapnju. vestak.

.Pojam stranke je cisto procesnopravnog karaktera. V) Sticanje svojstva i identitet parnicne stranke . neophodno je ispuniti nekoliko uslova: a) Stranka mora da postoji. a tuzeni postoje stranka jer je tuzba podignuta protiv njega. staralac zaostavstine ) imaju polozaj organa imovinske mase u cije ime i za ciji racun ucestvuju u parnici.Prema teoriji duznosti.Ako je odredjenje stranaka nejasno ili neprecizno ili ako se tuzba dostavi pogresnom licu javlja se problem utvrdjenja identiteta stranaka.Do diskrepancije izmedju stvarne volje tuzioca u pogledu oznacenja stranke i identiteta lica navedenog u rubrumu tuzbe dolazi zbog nepreciznog oznacenja stranaka. naslednici.Prema teoriji zastupanja. koje u parnicnom postupku trazi od suda da pruzi pravnu zastitu njegovim povredjenim ili ugrozenim subjektivnim pravima. organ starateljstva.U parnicnom postupku. a tuzeni stice svojstvo kada je tuzba podneta sudu.Tuzilac je lice koje je podnelo sudu tuzbu.Da bi se steklo svojstvo stranke u parnicnom postupku. odnosno kada utvrdi da tuzeni prema tuziocu nema nikakvu obavezu gradjanskopravnog karaktera.Tuzilac stice svojstvo u momentu kada podnese sudu tuzbu.Tuzilac stice svojstvo stranke samim tim sto je podneo tuzbu. U tuzbi navodi da je pozajmio Z utuzeni iznos. javni tuzilac. B) Stranke po doznosti .To znaci da pojam stranke ne zavisi od toga da li u stvarnosti postoji neki materijalnopravni odnos i da li su tuzilac i tuzeni zaista i subjekti tog materijalnopravnog odnosa. . . U stvarnosti. stecajni upravnik su stranke po duznosti.22. . . . . vec samo zakonskog zastupnika pravnog subjekta kojeg u parnici zastupaju ( stecajni duznik. T i Z nisu zakljucili ugovor o zajmu. . . . a tuzeni je lice prema kome se ta pravna zastita trazi. . . zbog omaske u 25 .Jedna varijanta ove teorije je i organska teorija. .Danas se u procesnom pravu problem materijalnopravnog ovlascenja i obaveze tretira kao problem stvarne legitimacije stranaka. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. jer tuzba protiv nepoznatog lica nije dopustena. T tuzi Z i zahteva osudu na cinudbu u visini od 100000 dinara. b) Stranka mora biti poznata.Pravilo je da nije stranka ono lice koje je oznaceno u rubrumu tuzbe. T i Z su bili stranke u parnici. kada utvrdi da tuzilac nije titular subjektivnog prava ili ovlascenja.Npr.). . koje nastupaju u parnici na osnovu naredbe zakona i spore se o tudjem pravu. takvi organi nemaju svojstvo stranke u parnici. .Sud odbija tuzbeni zahtev meritornom presudom. v) Stranka mora da je odredjena.) Pojam i sticanje svojstva parnicne stranke A) Pojam stranke . Uprkos tome.Takva lica ( stecajni upravnik. vec ono kome takav procesni polozaj pripada iz tumacenja navoda i zahteva tuzbe. jer tuzba protiv nepostojeceg lica nije dopustena. odnosno tuzenog. stranke su tuzilac i tuzeni.

1. tuzilac smatra da mu je stetu pricinilo lice A. 3. . 2. . . rizikuje da se protiv njega donese presuda zbog propustanja koju moze da pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima.) Error in personam . ali i nakon ispravke.Ispravke u odredjenju identiteta stranaka ne smeju da budu takve da se. lice A umesto B ). sud ce tuzbu vratiti tuziocu radi ispravke ili dopune. a) Procesna sukcesija kao rezultat univerzalna sukcesije .Npr.Za ispravku identiteta tuzenog ne moze da ima za posledicu promenu pravnog subjekta: on mora da bude isti u momentu podnosenja tuzbe.Ako tuzilac u zabludi oznaci kao tuzenog pogresno lice i tuzba bude dostavljena upravo tom licu koje je oznaceno u tuzbi.) Dostavljanje tuzbe pogresnom licu .Ovo lice nije duzno da preduzima nikakve procesne radnje ( odgovor na tuzbu ) i nece zbog toga snositi nikakve stetne procesne posledice. a u stvarnosti stetu mu je pricinilo lice B. . moguce je da se ova omaska otkloni ispravkom u svakom stadijumu postupka.Naknadno sticanje svojstva stranke naziva se procesnom sukcesijom. kao i voljnu sukcesiju.odredjenju tuzenog ili zbog propusta u dostavljanju ii zbog zablude tuzioca u pogledu identiteta tuzenog.) Omaskom odredjen tuzeni .Ako to ne ucini. menja identitet stranaka. .Lice kome je tuzba pogresno dostavljena mora da odgovori na tuzbu i istakne prigovor nedostatka pasivne legitimacije. . . 26 . posle smrti ostavioca parnicu nastave njegovi naslednici ). .Tako.Shodno procesnom pojmu stranke. u parnicu na mesto inicijalne stranke stupa nova koja prima parnicu u onom stanju u kojoj se nalazi ( dakle parnice ne pocinje iznova ). Tada oni i ne postaje stranka. G) Naknadno sticanje svojstva stranke .Npr. ono postaje stranka u postupku.Ako je identitet tuzenog u rubrumu tuzbe omaskom odredjen ( npr.Naime.Kada je stranka neprecizno oznacena. te sukcesiju koja nastupa na osnovu zakona. . .Jer. ili se iz tuzbenog predloga vidi da je tuzilac hteo kao tuzenog da odredi drugo lice ( B ).Razlikujemo procesnu sukcesiju koja nastupa kao posledica univerzalne ili singularne gradjanskopravne sukcesije.Problemi u vezi s naknadnim sticanjem svojstva stranke ne nastaju kada je procesna sukcesija posledica gradjanskorpavne.) Neprecizno oznacenje stranaka . nakon zasnivanja parnice ( litispendencija ). pa i u postupku po pravnim lekovima. . u ovakvim situacijama lice kome je tuzba dostavljena postaje stranka u parnici. . univerzalni sukcesor stupa u parnicu na mesto svog prethodnika ( npr. univerzalna gradjanskopravna sukcesija povlaci za sobom procesnu sukcesiju ex lege. drugacije je ako se tuzba dostavi licu koje prema sadrzini tuzbe ni u najekstenzivnijem tumacenju ne moze da bude stranka.Postavlja se pitanje ko postaje stranka u parnici: da li lice oznaceno u rubrumu tuzbe ili ono kome je tuzba dostavljena.Medjutim. . tuzba se dostavi licu koje ima isto licno ima kao i zeljeni tuzeni. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev prema A kao neosnovan. 4.

medjutim.U tom smislu. jer se postupak prekida zbog smrti stranke ili usled prestanka pravnog lica. b) Procesna sukcesija kao rezultat singularne sukcesije . tuzba se odbacuje. . D) Prestanak svojstva parnicne stranke . . te saglasnost treceg lica koje stupa u parnicu umesto inicijalne stranke. . udruzenjima i drzavnim organima koji nisu subjekti prava.U ovom slucaju.Ako strano pravo iz bilo kog razloga ne bi priznalo stranacku sposobnost fizickom licu. stranacka sposobnost moze da se prizna i organizacijama.Saglasnost tuzenog se zahteva i u slucaju promene identiteta tuzioca. . ona se stupanjem u parnicu.To je razumljivo. kada umesto prvobitnog tuzenog tuzi drugo lice.Isto vazi i kada tuzilac izvrsi subjektivno preinacenje tuzbe. .Za subjektivno preinacenje tuzbe potrebna je salglasnost samog tuzenog kada se on vec upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.Osnovno je pravilo da stranka moze da bude svako fizicko i pravno lice ( dakle ko ima pravnu ima i stranacku sposobnost ). to ne povlaci ex lege i procesnu sukcesiju. . . .Do procesne sukcesije dokazi kada singularni sukcesor stupi u parnicu na mesto svog pravnog prethodnika ( npr.) Stranacka sposobnost Problem stranacke sposobnosti tice se odgovora na pitanje “ko sve moze da bude stranka”. pa dok pravno sposobna mogu da budu samo fizicka i pravna lica. . 23. . u slucaju kada tuzilac otudji stvar ili cedira pravo povodom kojeg tece parnica ).Saglasnost svih ovih lica je neophodna. odrice prava koja joj pripadaju na osnovu principa kontradoktornosti. . . jer svaki titular subjektivnog prava je ujedno i titular ovlascenja da zahteva zastitu svog povredjenog ili ugrozenog subjektivnog prava od suda.Stranacku sposobnost imaju i stranci. nacelno. pravilo je da u ovoj situaciji moze da dodje samo do voljne sukcesije. jer tuzeni ima interes da se parnica okonca odbijanjem tuzbenog zahteva prema inicijalnom tuziocu.Svakom fizickom licu je priznata pravna sposobnost. saglasnost stranka.Stranacka sposobnost se priznaje i zacetom a nerodjenom detetu ( ako se ne rodi zivo.Obrnuto. . te ono moze da bude stranka u parnici.. A) Stranacka sposobnost fizickih lica .Voljna sukcesija podrazumeva. zapravo. jer stranka koja stupa u parnicu mora da je primi u stanju u kome se ona nalazi. smrti fizickog. 27 - .Kada u gradjanskopravnom odnosu dodje do singularne sukcesije. ne dolazi do automatske sukcesije. primenu takvog prava trebalo bi otkloniti s pozivom na povredu domaceg javnog poretka. a parnicne radnje ostaju bez dejstva ). tako da ne moze da ponovi ili izmeni parnicne radnje koje je vec preduzeo njen prethodnik. a ocena njehove stranacke sposobnosti daje se po njihovom lex nationalis-u u momentu podnosenja tuzbe. .Stranacka sposobnost je sire priznata subjektima prava od pravne sposobnosti.Svojstvo stranke traje do okoncanja parnice. odnosno gubitka statusa pravnog lica.

) Parnicna i postulaciona sposobnost A) Pojam . . parnicna sposobnost ne moze da bude uslovljena. u sustini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranacke sposobnosti. pravilo je da su sva potpuno poslovno sposobna lica i parnicno sposobna.Ako se stranacka sposobnost stekne u toku parnice.B) Stranacka sposobnost pravnih lica .U sudskoj praksi se stranacka sposobnost priznaje npr: sportskom drustvu.Lex fori koji je merodavan za citav postupak. .Poslovna i parnicna sposobnost se.Nedostatak stranacke sposobnosti moze da se svede na problem utvrdjenja identiteta stranka i on je tada otklonjiv.Sud ex officio u toku celog postupka vodi racuna o tome da li subjekti koji se pojavljuju kao tuzilac i tuzeni imaju stranacku sposobnost. javni tuzilac ili organ starateljstva ).Pravilo je da sud odbacuje tuzbu. u sumnji se smatra da je ima. . smrt lica ). .Svostvo stranke moze da se prizna posebnim zakonom i entitetu koji nije fizicko ili pravno lice ( npr. G) Znacaj stranacke sposobnosti . tuzilac navede kao tuzenog Ministarstvo finansija. carinarnici. lovakom drustvu.Za razliku od poslovne. . preduzete parnicne radnje se konvalidiraju.ZPP izricito predvidja da sud moze da prizna stranacku sposobnost odredjenim oblicima udruzivanja koji nemaju status pravnog lica.U slucaju da se nedostatak parnicne sposobnosti ne moze otkloniti.. . 28 . postupak se prekida. a narocito ako raspolazu sredstvima na kojima se moze sprovesti izvrsenje. . i dace mu rok za ispravku ). medjutim. dok stranka u postupku moze da ima samo potpunu parnicnu sposobnost. . . pa ce ga sud pouciti da se ispravi i da kao tuzenog oznaci Republiku Srbiji. . sud ce doneti resenje kojim ukida radnje sprovedene u postupku i odbacuje tuzbu.Stoga. .Ako se spori o tome da li stranka ima ili nema strancku sposobnost.Ona predstavlja procesnopravni pandan poslovnoj sposobnosti.Parnicna sposobnost je sposobnost parnicne stranke da sama ili preko punomocnika punovazno preduzima parnicne radnje u parnici.Ako gubitak stranacke sposobnosti nastupi tokom postupka ( npr. . ako utvrdi da ne postoji stranacke sposobnost. . ako identitet stranaka moze da se utvrdi ispravkama il idopunama tuzbe ( npr. 24.. ne poklapaju. ( ali ne i SZR-u ). s obzirom na predmet spora. ZPP-a. . .Stranacka sposobnost stranih pravnih lica odredjuje se prema pravu drzave u kojoj su ona inkorporisana.Svakom pravnom licu je priznata neogranicena stranacka sposobnost. a ispunjavaju uslove iz clana 73. .Fizicko lice moze da ima delimicnu poslovnu sposobnost.Sud u SR bi mogao da prizna stranacku sposobnost i onim entitetima koji nemaju svojstvo subjekta prava po lex nationalis-u. V) Stranacka sposobnost organa i oblika udruzivanja koji nemaju pravni subjektivitet . ako nadje da ti entiteti. odredjuje domasaj stranacke sposobnosti.

Parnicna sposobnost predstavlja procesnu pretpostavku. parnicno sposoban.Pravna lica nemaju parnicnu sposobnost.U ostalim stadijumima parnice.Ako stranka koja inicijalno nije bila parnicno sposobna naknadno stekne parnicnu sposobnost moze da odobri sve vec preduzete parnicne radnje. G) Parnicna sposobnost maloletnika . . te moze i da povede parnicu ciji se predmet spora tice tog ugovora. dok takva mogucnost ne postoji u parnicnom procesnom pravu.Kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno poslovne sposobnosti samo preduzelo.. ono je u toj parnici parnicno sposobno. . . smatra se da je ona parnicno nesposobna.U njihovom postupku parnicne radnje preduzimaju zakonski zastupnici pravnog lica. tako i za meritorno odlucivanje. V) Parnicna sposobnost ogranicene poslovno sposobnih lica . .Maloletnik star 15 godina moze punovazno da zakljuci ugovor o radu. . b) duznost suda da od organa starateljstva zatrazi da postavi staraoca parnicno nesposobnom licu. tuzenom.Parnicno su nesposobna: a) lica potpuno lisena poslovne sposobnosti. . staraoca. postupak se prekida.Jer delimicno poslovno sposobna lica mogu nekada da preduzimaju pravne poslove uz saglasnost zakonskog zastupnika. . B) Parnicna sposobnost poslovno sposobnih lica . . jedino u fazi prethodnog postupka ispitivanja tuzbe.Obaveza suda da kontrolise postojanje parnicne sposobnosti je siroko postavljena: a) duznost suda da utvrdi da li parnicno nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li ovaj ima posebno ovalscenje za preduzimanje nekih radnji u postupku. 29 .Ova lica ne mogu da preduzimaju punovazno parnicne radnje i njih u parnici zastupa zakonski zastupnik. . . ako se javi sumnja u parnicnu sposobnost stranke.Ako stranka izgubi stranacku sposobnost u toku postupka. . .U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice delimicno liseno poslovne sposobnosti moze samostalno da preduzme. kako za punovaznost svake parnicne radnje.Nedostatak parnicne sposobnosti nije neotklonjiva smetnja. . Dj) Znacaj parnicne sposobnosti . sud ce zastati s postupkom i utvrditi njenu sposobnost. .Parnicno su sposobna potpuno poslovno sposobna lica.Uvek postoji mogucnost da organ starateljstva postavi stranci. D) Parnicna sposobnost pravnih lica .U sporovima iz pravnih poslova kojima je maloletnik raspolagao svojom zaradom on je.Ograniceno poslovno sposobna lica parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti. .Tuzba koju je podnelo lice koje nije parnicno sposobno odbacice se kao nedopustena. b) maloletna lica ispod 14 godina starosti. takodje.Maloletnici su parnicno sposobni u granicama priznate im poslovne sposobnosti.Kada je sporno da li je stranka parnicno sposobna.

25. b) stranci nije dopusteno da izjavi reviziju protiv presude ili resenje. a K pasivno legitimisan.Ako parnicne stranke nisu ujedno i ucesnici materijalnopravnog odnosa koji je bio povod za spor.) Stvarna i procesna legitimacija A) Stvarna legitimacija . .Stvarna legitimacija nije procesna pretpostavka. preduzima parnicne radnje u postupku.Parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost samo u dva slucaja: a) kada je fakticki nesposobna da vrsi parnicne radnje ( nema..te ce takva stranka nastaviti da vodi postupak putem punomocnika. kaze se da nisu stvarno legitimisane. .. ako je kupac u ugovoru o prodaji.Stranka moze da postoji.Parnicno nesposobna stranka moze u postupku da preduzme neku parnicnu radnju koja se smatra punovaznom sve dok se ne utvrdi da je nistava. bez icije pomoci.T je aktivno legitimisan.i tada se stranci postavlja tumac ). . ako je titular spornog prava ili ovlascenja iz odredjenog gradjanskopravnog odnosa s tuzenim. kada stranka ne moze da se izjasni o predmetu spora ili kada je slepa. sud ce resenjem odbaciti tuzbu i ukinuti sve sprovedene parnicne radnje. ako je prodavac. . . ali da nije stvarno legitimisana u parnici.. ne zna jezik suda. . da im nedostaje stvarna legitimacija.Postulaciona sposobnost se razlikuje od parnicne. .Dok su prvi kvaliteti iskljucivo procesnog karaktera.Postulaciona sposobnost nije procesna pretpostavka. To u ime stranke moze da ucini samo advokat. revizija se odbacuje kao nedopustena.Pasivno je legitimisan tuzeni. . . 30 . E) Postulaciona sposobnost . sud odlucuje meritorno i odbija tuzbeni zahtev kao neosnovan. . gluva..U slucaju da strankama nedstaje stranacka legitimacija.Ukoliko parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost. a u suprotnom.Sud samo odlaze rociste.Stvarna legitimacija moze biti aktivna i pasivna.Postulaciona sposobnost je fakticka sposobnost stranke da sama i neposredno. da ima stranacku i parnicnu sposobnost. . . . . ako je i subjekt obaveze u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor. stvarna legitimacija je stvar materijalnog prava. Za meritornu odluku je neophodno da se utvrdi da li su T i K stranke iz ugovora u prodaji. .Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene.U tom slucaju. da bude odredjena.. gluca. ne moze dopusteno da preduzima bilo kakvu parnicnu radnju. .Aktivno legitimisan je tuzilac. .U nasem pravu postulacionu sposobnost imaju sva parnicno sposobna lica.Povrede pravila o postulacionoj sposobnosti nisu razlozi koji imaju za posledicu nistavost presude.Povreda pravila o parnicnoj sposobnosti predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju drugostepeni sud u postupku po zalbi pazi po sluzbenoj duznosti. .

odnosno da on ( tuzeni ) nikad nije bio subjekt obaveze ( prigovor nedostatka aktivne ili pasivne legitimacije ).Na ovom stanovistu je i nase pravo jer dopusta da sticalac moze da stupi u parnicu na mesto inicijalne stranke.. te da u tuzbenom predlogu zahteva da se na cinudbu obaveze sticalac prava ili stvari. B) Procesna legitimacija .. ako se obe stranke sa tim saglase. polozaj zakonskog zastupnika stranke ( stecajni upravnik. kada ona imaju polozaj stranke po duznosti ( javni tuzilac ). vec procesnog karaktera.Zakon ovlascuje drzavne organe i lica da vode parnicu o tudjem pravu. Nakon pocetka parnice.Do diskrepance izmedju stvarne i procesne legitimacije dolazi po dva osnova: 1.Sporno je da li je dopusteno da stranka vodi spor u svoje ime o tudjem pravu. --> Prema vazecoj teoriji relevancije. pitanje prava na vodjenje spora nije materijalnopravnog. jer inicijalna stranka vodi spor o tudjem pravu.U Nemackoj.Procesna legitimacija je pravo jednog lica da u sopstveno ima vodi konkretnu parnicu. ali se dejstvo njene materijalne pravosnaznosti prostire i na sticaoca. Presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca.Navedena pravila ne vaze kada je u pitanju originarno sticanje prava svojine ( npr.O tome postoje dva stava uoblicena u okvire teorije irelevancije i teorije relevancije: --> Prema teoriji irelevancije. te se. vec u praksi ovo uglavnom istice tuzeni i tvrdi da tuzilac nije imalac spornog prava. S obzirom na gubitak stvarne legitimacije. ali ima i te kako materijalnopravni znacaj. . . .Na postojanje stvarne legitimacije sud ne pazi po sluzbenoj duznosti.U ovom slucaju. postavlja se pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni tuzbeni zahtev. ako stranka koja vodi parnicu o tudjem pravu ima neki pravom zasticen interes. U parnici. tuzeni moze da istice sve materijalnopravne prigovore koji se ticu otudjenja stvarnog prava ili stvari.Pravni poredak dopusta mogucnost da stranka vodi parnicu o tudjem pravu a ne o svom ( ali ne kao zastupnik ).S obzirom na diskrepancu izmedju stvarne i procesne legitimacije nakon otudjenja spornog prava ili stvari. jer se ova pravila primenjuju samo na singularnu sukcesiju ( prvi primer gore ). procesna i stvarna legitimacija poklapaju ( ali mogu i da se ne poklapaju. . . Nakon sto je parnica zapoceta.Npr: T tuzi Z i zahteva povracaj zajma od 100000din. presuda glasi samo na sticaoca. .). . T cedira potrazivanje iz ugovora o zajmu na C. b) Procesna legitimacija bez materijalnopravne sukcesije . tako da procesna legitimacija ima znacaj procesne pretpostavke.) Procesna legitimacija ex lege . privremeni staralac zaostavstine. kao i njegovog odnosa sa sticaocem. ako joj samo materijalno pravo nije preneto kakvim pravnim poslom ( cesija ). po pravilu. 2. . tako da glasi na sticaoca. mogucnost prenosa procesne legitimacije postoji. otudjenje spornog prava ili stvari nema nikakav procesnopravni niti mateorijalnopravni znacaj. retko ).P proda stvar K. tuzilac je duzan da izmeni predlog tuzbe. T bi morao da u tuzbenom predlogu zahteva da se Z obaveze da zajam vrati C. .Pravilo je da stranke same vode spor u svoje ime o svom pravu. 31 .Npr: T tuzi P i zahteva da mu kao prodavac preda stvar. . U drugom primeru.) Procesna legitimacija temeljem volje stranaka a) Singularna materijalnopravna sukcesija . . otudjenje spornog prava ili stvari nema procesni.U ovom slucaju. od nevlasnika ).

.Titular materijalnog prava.Zastupnik vodi parnicu u ime stranke i preduzima parnicne radnje u ime i za racun stranke. . pitanje pricati i 27.To moze biti samo advokat. a postoji jos i kolizijski staralac ( staralac odsutnom licu ili strancu ) i staralac nasciturus-a. moze da se saslusa i kao svedok. . b) punomocnik.) Zastupanje u parnicnom postupku .Maloletnu decu zastupaju roditelji.Zastupnik mora da ima stranacku i parnicnu sposobnost. . a ne moze da zastupnik jedne strane da bude druga stranka u istoj parnici. a zastupnik moze biti i organ starateljstva.Zastupnik nije stranka u sporu.U ZPP-u je exempli causa navedeno pet situacija kada sud postavlja privremnog zastupnika: 1 Uz 26. . i 28.1 27.) Zakonsko zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam . 26. stranka ne moze da zahteva od zastupnika naknadu stetesamo zato sto parnica nije presudjena u njenu korist ( to je moguce samo ako je stetu prouzrokovao nepazljivim i nepravilnim radom ).POLOZAJ ZASTUPNIKA . sticenike zastupaju njihovi staraoci.Zakonski zastupnik se postavlja parnicno nesposobnim strankama. a moze se postaviti i parnicno sposobnim licima koja nisu u mogucnosti da se pojave pred sudom ili nemaju punomocnika.Zakonski zastupnik vodi parnicu u ime lica koje je parnicno nesposobno ili iz nekog razloga nije u stanju da samo vodi parnicu ili da sebi postavi punomocnika. radi sticanja povoljnijeg procesnopravnog polozaja. zastupnik ne odgovara za neuspeh u parnici.) Dejstvo procesne legitimacije . . . .Medjutim.Prenos procesne legitimacije nije dopusten kada se to cini u cilju zloupotrebe procesnih pravanpr. . .. .Zastupnik je duzan da vodi racuna o interesima stranke i da se njima rukovodi. B) Ostali oblici zakonskog zastupanja a) Privremeni zastupnik .Zakonski zastupnik je onak cije ovlascenje za zastupanje proizlazi neposredno iz zakona. pitanje 32 . 3. . s obzirom na to da nije stranka u postupku.Punomocnik je zastupnik cije se ovlascenje za zastupanje temelji na pravnom poslu.Najvaznije dejstvo procesne legitimacije ( vodjenje parnice o tudjem pravu ) jeste da se pravosnaznost presude prosiruje na lice koje je steklo sporno pravo ili stvar tokom parnice. postoje tri vrste zastupnika: a) zakonski zastupnik. v) zastupnik pravnog lica.U zavisnosti od pravnog osnova zastupnistva.Njega postavlja sud tuzenom pod uslovima predvidjenim zakonom.

--> priznanje tuzbenog zahteva. --> povlacenje tuzbe. a tuzeni nema punomocnika. sud ne saslusava parnicno nesposobnu stranku ( to moze samo izuzetno da ucini ). 28.Punomocstvo je oblik voljnog.ovlascenja koje je od nje dobio. tj. povlacenje ili odricanja od pravnog leka.Sud poziva zastupnika na rocista. --> odricanje od tuzbenog zahteva.Zastupnik moze i da ratifikuje parnicne radnje koje je preduzela parnicno nesposobna stranka pre nego sto je on usao u parnicu.Punomocnik zastupa stranku i vodi spor u njeno ime na osnovu punomocja. kao i za meritorno odlucivanje. ove uslove treba tumaciti restriktivno.Na glavnoj raspravi. * ako obe strane imaju istog zakonskog zastupnika.U nasem pravu.Buduci da institut privremenog zastupnika remeti pravo na odbranu tuzenog. postupak se prekida. odnosno boraviste tuzenog nepoznato. .npr. G) Znacaj zakonskog zastupanja . 33 . ali postoji izuzetak kada je materijalnim normama predvidjeno da mu je potrebno posebno ovlascenje za: --> podizanje tuzbe. .Sud pazi tokom celog postupka kako zakonski zastupnik vrsi svoju duznost. * ako je prebilvaliste. pa je i obavezan da obavesti organ starateljstva ako staralac ne pokazuje potrebnu paznju u zastupanju.Ako u toku parnice zakonski zastupnik umre ili prestane njegovo ovlascenje za zastupanje. stranka moze sama da punovazno preduzima parnicne radnje. --> izjavljivanje. i protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. . V) Polozaj i ovlascenja zakonskog zastupnika .Uredno zastupanje predstavlja procesnu pretpostavku za pokretanje i vodjenje parnice. punomocnik nije neophodan. osim kod podnosenja revizije ( tu mora advokat ).) Ugovorno zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam . . .Nedostatak urednog zakonskog zastupanja predstavlja bitnu povredu pravila parnicnog postupka. b) Zastupnik za prijem pismena ( o njemu vise u odeljku o dostavljanju ). zbog koje se moze izjaviti zalba na koju u postupku po zalbi drugostepeni sud pazi po sluzbenoj duznosti ( isti nedostatak predstavlja i revizijski razlog i razlog za ponavljenje postupka). --> zakljucenje poravnanja.* ako je tuzeni parnicno nesposoban a nema zakonskog zastupnika.Zakonski zastupnik moze da preduzima sve parnicne radnje. a stranka nema punomocnika u toj parnici. nije ga imao od pocetka postupka ili je zakonski zastupnik umro u toku postupka. . . a ne zakonskog zastupanja. * ako postoje suprotni interesi tuzenog i njegovog zakonskog zastupnika.O postavljanju privremenog zastupnika sud odlucuje resenjem koje je duzan da bez odlaganja dostavi organu starateljstva i strankama. dostavljaju mu se podnesci i sudske odluke. vec njenog zakonskog zastupnika. . . .

B) Punomocje a) Pojam .. trajanja i dejstva nezavisno od ugovora o nalogu. .Ovaj unutrasnji odnos nije procesne prirode. . vec materijalnopravne prirode i njima se regulisu prava i obaveze nalogodavca i punomocnika shodno odredbama ugovora o nalogu. te se kao isprava predaje sudu. . obim punomocnikovih ovlascenja odredjen je zakonom. . te ne moze bez izricitog odobrenja stranke da disponira tuzbenim zahtevom. . . 34 . vec to moze da bude sva fizicko lice koje je potpuno poslovno sposobno. .Postoji vremenski ograniceno i neograniceno punomocje.Ako nalogodavac nije odredio obim punomocja. da preduzme sve radnje u postupku. odricanje od tuzbenog zahteva. zakljucenje poravnanja.Procesno punomocje je u pogledu punovaznosti.Za vodjenje odredjenih parnicnih radnji ( za pokretanje parnice za razvod ili ponistaj braka ) zahteva se specijalno punomocje.).Advokat moze. ako posumnja u istinitost punomocja. v) Obim punomocja . Povlacenje tuzbe je punovazno. a prema protivnoj strani od momenta kada je ona saznala za postojanje punomocja.Punomocje je jednostrana parnicna radnje koju vlastodavac vrsi prema sudu.Pravilo je da sud i protivna strana preduzimaju parnicne radnje prema punomocniku. priznanje tuzbenog zahteva. po kome je punomocnik ovlascen da u postupku preduzima sve parnicne radnje do njegovog pravosnaznog okoncanja. podnosenje zalbe. odricanje i odustanak od pravnog leka. . odnosno da preduzima sledece parnicne radnje: povlacenje tuzbe. . pa npr: A advokat povuce tuzbu protivno nalogu svog nalogodavca. prenosenje punomocja na drugo lice. nije nuzno da punomocnik bude advokat.Cak i kada se stranka odluci da vodi parnicu putem punomocnika. i smatra se da je sama stranka preduzela te radnje.Bilo kakvo ogranicenje punomocja koje nije u njemu izricito navedeno ( vec je npr. dok A odgovara za stetu nalogodavcu prema odredbama ugovora o nalogu. . vec je duzan najpre da otkloni sve nedoumice u vezi sa pravilnoscu zastupanja.Punomocje dato advokatu je prenosivo i bez saglasnosti stranke.Ovlascenja punomocnika koji nije advokat su daleko uza. d) Pravni polozaj punomocnika .Za punomocje se zahteva pismena forma. b) Zasnivanje i dejstvo .Obim punomocja odredjuje sama stranka ili punomocnik i nalogodavac svojim sporazumom. sadrzano u ugovoru o nalogu ) nema dejstvo prema spolja.Od punomocja treba razlikovati materijalnopravni odnos izmedju nalogodavca i punomocnika koji je pravni odnos izdavanja punomocja.Pravilo je da se izdaje opste punomocje.Punomocnik moze da preduzima sve parnicne radnje u ime i za racun stranke u granicama ovlascenja. dj) Polozaj stranke i punomocnika u parnici .Posebno punomocje ( retko ) izdaje se samo za preduzimanje odredjenih parnicnih radnju ( npr.Sud ne sme odbaciti tuzbu koju je podneo punomocnik tuzioca. g) Vrste punomocja . . ako u punomocju nije drugacije odredjeno.Ono proizvodi dejstvo od momenta kada je podneto sudu. .. .

Time se otvara problem istovremenog i eventualno nesaglasnog delovanja stranke i punomocnika u parnici. V) Znacaj punomocja kao procesne pretpostavke . . . kada je to potrebno radi otklanjanja stete koja bi za vlastodavca mogla nastati. stranka moze naknadno da ratifikuje sve procesne radnje. jer radnje koje preduzima u parnici imaju dejstvo prema stranci. . * smrcu punomocnika ili gubitkom poslovne sposobnosti.Stranka koja ima punomocnika ne mora da ucestvuje u postupku. odnosno dok sud o predlogu ne donese odluku. * smrcu stranke. da kazuje istinu ). stranka ne moze vise da opozove parnicnu radnju svog punomocnika. jer davanje punomocja ne iskljucuje mogucnost da i sama stranka ucestvuje u postupku. . neformalne parnicne radnje vlastodavca i punomocnika..U parnici je moguce da se javi i negotiorum gestor.Ako je tuzbu podnelo lice koje nema punomocje.Opoziv i otkaz punomocja su jednostrane. . moze da je pozove sud da se licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici.Kada su u pitanju cinjenicne tvrdnje ( priznanje i osporavanje cinjenica ). z) Prestanak punomocja . e) Supstitucija . dok je punomocje dato drugom licu prenosivo samo ako je tako predvideo vlastodavac u punomocju.Sud je duzan da ovakvom licu zabrani da vodi parnicu. ali zahteva od suda da mu dozvoli zastupanje i tvrdi da ce mu stranka dati punomocje. .Ako punomocnik preduzme neku drugu parnicnu radnju koja se ne tice cinjenica. stranka moze na rocistu odmah da opozove takvu cinjenicnu tvrdnju punomocnika. odnosno lice koje nema uredno punomocje.Kod diskrepance izmedju preduzetih parnicnih radnju punomocnika i vlastodavca treba praviti razliku izmedju cinjenicnih tvrdnji i ostalih parnicnih radnji.Punomocnik je duzan da se pridrzava naloga stranke. . i otkaz i opoziv moraju se saopstiti sudu. * opozivom i otkazom punomocja. jer je ona vec proizvela dejstvo u korist ili protiv stranke.Lice koje zastupa u parnici bez urednog punomocja je falsus procurator. * prestankom pravnog lica.Ako se radi o radnjama od neposrednog dejstva na postupak ( priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva ). . ista ce se odbaciti resenjem kao nedopustena. i njemu je sud duzan da uskrati zastupanje.Punomocje dato advokatu je prenosivo na zamenika ( supstituta ). . dok suprotno nije moguce. .Supstitut zastupa stranku a ne punomocnika.Ono prestaje: * okoncanjem parnice. vaze sledeca pravila: stranka moze da opozove procesne predloge ( predlog za izvodjenje dokaza ) samo dok je sama radnja opoziva.Kada punomocnik otkaze punomocje. duzan je jos mesec dana da preduzima radnje za stranku.Da bi proizvele dejstvo. 35 . . a od toga moze da odstupi samo ako je nalog protivan njegovim procesnim obavezama ( npr. . .Radnje koje je u parnici preduzelo lice koje nema punomocje nemaju nikakvo dejstvo. .Postojanje punomocja je procesna pretpostavka na koju sud pazi po sluzbenoj duznosti. medjutim. medjutim. .

. izdavanje punomocja ili zakljucenje sporazuma o izboru mesne nadleznosti ne bi bile parnicne radnje. jer se nada da ce se spor resiti mirnim putem sa A.Npr: T u parnici zeli da povuce tuzbu. b) Parnicne radnje suda. pa i njeno razgranicenje od materijalnopravne izjave volje nije odlucujuce da li je ponasanje stranaka uredjeno procesnim pravom. 31. .Parnicne radnje suda su po svojom pravnoj prirodi akti drzavnog organa. .Parnicna radnja je svako ponasanje procesnog subjekta koje u parnici proizvodi zakonom predvidjena procesnopravna dejstva. .Za njihovu punovaznost je odlucujuce da li ih je sud preduzeo u granicima svojih zakonom propisanih ovlascenja.Za postojanje parnicne radnje je dovoljno da postoji spoljasnji element volje.Sporno je da li je parnicna radnja svesni i voljni akt stranke. .Osnovna podela parnicnih radnju vrsi se prema kriterijumu subjekta koji ih preduzimaju. . odnosno u parnici.Razlikujemo unutrasnji i spoljasnji element volje: prvi se ogleda u formiranju volje koja se tice sadrzine radnje. za odredjene parnicne radnje. ako bi u celosti bile uredjene u materijalnom pravu.. pojam i vrste A) Pojam . 29. . ali izjavi da se odrice tuzbenog zahteva..Prema cistom procesnom ucenju. prema vladajucem funkcionalnom ucenju. .Npr: T je sastavio tuzbu.) Parnicne radnje stranaka. vec samo da li to ponasanje prevashodno proizvodi dejstvo na terenu procesnog prava. . ali ovde spadaju i negativne 36 .) Parnicne radnje.Nedostaci u formiranju volje ( unutrasnji element ) koja se tice njene sadrzine ne utucu na postojanje niti na punovaznost parnicne radnje.Suprotno tome. parnicnu radnju ne predstavlja radnja koja je preduzeta mimo ili protivno volji stranke. Supruga T podnese tuzbu sudu. pojam i vrste A) Pojam .Parnicna radnja predstavlja ponasanje stranaka u parnici. . B) Vrate parnicnih radnji .. funkcionalnom shvatanju. radi se o parnicnim radnjama. jer se njihovo dejstvo ispoljava prevashodno u parnici.Kako je postojanje spoljnog elementa volje nuzan preduslov za postojanje parnicne radnje.Prema prvom shvatanju. .Nedostatak urednog ovlascenja za zastupanje je apsolutno bitna povreda odredaba parnicnog postupka. a pod ponasanjem se podrazumeva svako aktivno ponasanje ( usmeno ili pismeno ). pa stoga zalikujemo: a) Parnicne radnje stranaka. a njen spoljasnji element se ogleda u formiranju volje da se parnicna radnja preduzme. . odnosno htenje da se parnicna radnja preduzme. al je nije podneo sudu.Prema drugom. parnicna radnja je svako ponasanje stranke u parnici koje je uredjeno procesnim pravom i cije su posledice uredjene procesnim pravom. .

radnje stranaka (njihove izjave da nece preduzimati neku parnicnu radnju, npr. stranka se odrekne prava na zalbu). - Parnicna radnje se moze preduzeti i necinjenjem, a rec je o situacijama kada zakonodavac za necinjenje procesnog subjekta vezuje nastupanje fikcije da je odredjena parnicna radnja preduzeta ( npr. ako na pripremno rociste ne dodje tuzilac, smatrace se da je tuzba povucena ). - Izuzetno, parnicna radnja se moze preduzeti i konkludentnim radnjama, tj. ovde subjekt preduzima odredjenu aktivnost koja prima facie nema karakter parnicne radnje, ali iz te aktivnosti moze posredno i sa sigurnoscu da se izvede zakljucak o postojanju namere da se odredjena parnicna radnja preduzme ( npr. Smatra se da je tuzeni pristao na preinacenje tuzbe, ako se upusti u raspravljanje po toj preinacenoj tuzbi, a pre toga se nije protivio preinacenju ). B) Razlika izmedju parnicne radnje i materijalnopravnih izjava volje - Parnicne radnje su procesni pandan materijalnopravnim izjavama volje, te se od njih razlikuju u tome sto su uredjene procesnim normama i sto svoja dejstva ostvaruju u parnici, ne i na planu materijalnog prava. - DVOSTRUKO FUNKCIONALNE PARNICNE RADNJE - Ovakve radnje su dvostruko funkcionalne, i njihovo preduzimanje ne povlaci samo procesnopravne, vec i materijalnopravne posledice. - Striktno razlikovanje izmedju same parnicne radnje i pravnog posla ovde nije moguce ( npr. prigovor prebijanja, otkaz i raskid ugovora, kao i sva preobrazajna materijalna ovlascenja ). - O pravnoj prirodi ovakvih parnicnih radnji postoje dva shvatanja: a) Prvo koje stavlja u prvi plan njihovu dvostruku pravnu prirodu. - Prema ovom shvatanju, ove parnicne radnje su jedinstvene, ali su njihova dejstva dvostruka. - Stoga, da bi parnicna radnja bila punovazna, mora da se ispune uslovi koje predvidja materijalno i procesno pravo. - Nedostatak jednog uslova ima za posledicu njenu nepunovaznost. b) Drugo koje smatra da je parnicna radnja jedinstvena, ali da ima dvostruku funkciju. - Prema ovom shvatanju, radi se o jedinstvenoj pravnoj radnji koja cini dispoziciju materijalnopravne i procesne norme. - Materijalnopravna nepunovaznost ne povlaci automatski i nepunovaznost na terenu procesnog prava. - Procesna dejstva se odredjuju prema procesnom, a materijalnopravna prema materijalnom pravu. V) Vrste parnicnih radnji 1.) Jednostrane i dvostrane - Sve parnicne radnje su, po pravilu, jednostrane. - Njihov adresat je sud i one proizvode dejstvo bez obzira na to kakav je stav suprotne strane i suda o preduzetoj parnicnoj radnji. - Samo izuzetno su parnicne radnje dvostrane, a to vazi npr. za razne oblike pristanka tuzenog na parnicne radnje koje je preduzeo tuzilac: pristanak tuzenog je potreban za preinacenje tuzbe, povlacenje tuzbe.. 2.) Radnje od neposrednog i posrednog dejstva na postupak - Radnje od neposrednog dejstva na postupak su one koje ex lege proizvode odredjeni procesnopravni efekat. - Za nastupanje dejstva same parnicne radnje nije potrebna nikakva procesna aktivnost suda. 37

- Npr: Povlacenje tuzbe i pristanak tuzenog na povlacenje tuzbe dovode do toga da parnica prestaje da tece. Sud nije ovlascen da donosi odluku kojom bi odobrio ili odbio povlacenje tuzbe. - Parnicne radnje koje samo posredno deluju na postupak nisu podobne da same po sebi proizvedu dejstvo, vec je potreba odluka suda. - Npr: Predlog stranke za odlaganje rocista ne dovodi do procesnopravne posledice, vec ce do odlaganja doci samo ako sud povodom predloga donese odluku kojom usvaja predlog. - Radnje od neposrednog dejstva na parnicu mogu da budu procesne izjave volje ( povlacenje tuzbe, odustanak od pravnog leka..), te saopstenja. - Radnje od posrednog dejstva na parnicu mogu imati oblik predloga, tvrdnji i ponuda dokaza. 3.) Predlozi, tvrdnje i ponuda dokaza a) Predlozi - Predlozi su parnicne radnje kojima stranka zahteva od suda da donese odredjenu odluku. - Oni mogu biti stvarni i procesni, u zavisnosti od toga da li se zahteva odredjeno procesno ponasanje ili se predlog tice merituma stvari. - Stvarni predlozi su npr: tuzba- predlog tuzioca da se usvoji tuzbeni zahtevl predlog tuzenog da se odbije tuzbeni zahtev; pravni lek- predlog podnosioca pravnog leka da se izmeni sudska odluka o tuzbenom zahtevu... - Procesni predlozi su npr: zahtev za vracanje u predjasnje stanje; zahtev za oslobodjenje od placanja parnicnih troskova.. b) Tvrdnje - Tvrdnje su izjave stranaka o cinjenicnim ili pravnim pitanjima koja se javljau povodom konkretne parnice. - Povodom tvrdnju koje iznose stranke sud ne donosi nikakvu odluku, vec ih samo prima k znanju. v) Ponude dokaza - To je dokazno sredstvo cije upotreba treba da uveri sud u istinitost njenih cinjenicnih tvrdnji. 4.) Postoje opozive i neopozive, i odbrambene i napadacke parnicne radnje - USLOVI ZA PUNOVAZNOST PARNICNIH RADNJI - Da bi parnicna radnja proizvela dejstvo moraju da se ispune sledeci uslovi: a) Parnicnu radnju punovazno moze samo da preduzme stranka koja ima i stranacku, parnicnu i postulacionu sposobnost. b) Parnicnu radnju u ime stranke moze da preduzme trece lice samo ako postoji ovlascenje za zastupanje, bilo na osnovu zakona ili punomocja. v) Parnicna radnja mora da bude preduzeta u zakonom predvidjenoj formi i sa zakonom predvijdenim sadrzajem. g) Nuzno je da adresat parnicne radnje ( sud ili suprotna strana ) istu zaista i primi, odnosno sazna za nju.

- NEDOSTACI PARNICNIH RADNJI 1.) Opsti principi - Ako je parnicna radnja preduzeta, a gorenavedeni uslovi nisu bili ispunjeni, nastupaju sledece pravne posledice: 38

a) Radnje od posrednog dejstva na postupak sud ce odbaciti kao nedopustene ( tvrdnja, procesni predlog..). b) Radnje od neposrednog dejstva na parnicu ostaju bez dejstva, tj. smatra se da nisu ni preduzete. - Ako se nedostatak parnicne radnje ogleda u formu ili njenom sadrzaju, stranka moze da je ponovi i tako otkloni nedostatke, a punovazno preduzeta parnicna radnja ima retroaktivno dejstvo. 2.) Mane volje - Ponistaj parnicne radnje zbog mana volje nije moguc, jer bi to imalo za posledicu vodjenje parnice u parnici. - Npr. nije dopusteno da se tuzbom pobijaju izjave o povlacenju tuzbe ili odricanju od tuzbenog zahteva. 3.) Zabrana zloupotrebe prava - Ako stranka vrsi parnicne radnje u cilju da zloupotrebi svoja procesnapravna ovlascenja, primenjuju se opsti principi koji vaze za zabranu zloupotrebe procesnih ovlascenja. - Ako se radi o parnicnoj radnji od posrednog uticaja na parnicu, sud ce odbiti resenjem predlog stranke ( predlog za izvodjenje dokaza sa ciljem da se postupak odugovlaci ). - Ako se radi o parnicnoj radnji neposrednog dejstva na parnicu ( npr. povlacenje tuzbe ), dejstvo parnicne radnje preduzete uz povredu principa zabrane zloupotrebe ce se najcesce otkloniti podnosenjem predloga za povracaj u predjasnje stanje. 4.) Opoziv parnicne radnje - S obzirom na to da preduzeta parnicna radnje ne moze da se pobija, vazi pravilo da svaka parnicna radnja moze da se menja, dopunjava, cak i opozove, sve dok protivna strana ne stekne kakvu procesnu poziciju. - Jedino radnje od neposrednog dejstva na postupak su, po pravilu, neopozive. - Procesni predlozi i cinjenicne tvrdnje su opozive, sve dok sud o njima ne donese svoju odluku. - Do donosenja presude tuzeni moze da opozove priznanje tuzbenog zahteva, a isto vazi i za odricanje od tuzbenog zahteva. - PROCESNOPRAVNI UGOVORI a) Pravi procesni ugovori- U njih spadaju: * sporazum stranaka da njihov imovinski spor sudi sudija pojedinac umesto veca. * sporazum stranaka o mesnoj nadleznosti. * predlog za sporazumni razvod braka. - Ove ugovore uredjuje procesno pravo- u pogledu uslova za njihovu dopustenost i uslova za njihovu punovaznost. b) Materijalnopravni ugovori sa procesnim dejstvom- U nji spadaju: * ugovor o arbitrazi. * sporazum stranaka kojim one odredjuju postupak pred arbitrazom. * sudsko poravnanje. - Bez procesnog dejstva ostaju tzv. dokazni ugovori, tj. ugovori kojima se stranke obavezuju da nece koristiti odredjena dokazna sredstva predvidjena zakonom...

32.) Podnesci
A) Pojam i vrste

39

- Podnesak je pismena parnicna radnja stranaka koja se preduzima vac rocista. - Zakon predvidja da sledece parnicne radnje moraju biti preduzete u formi podneska: a) punomocje. b) tuzba i protivtuzba. v) odgovor na tuzbu. g) svaki pravni lek ( redovni i vanredni ). Prema sadrzini i cilju parnicne radnje preduzete podneskom, oni se dele na:  Odredjujuci ( dispozitivni ) podnesci sadrze odredjeni procesni ili stvarni predlog. ( npr. tuzba, pravni lekovi, odricanje od tuzbenog zahteva...)  Pripremnim podneskom stranka nagovestava cinjenice koje namerava da iznese na rocistu za glavnu raspravu, kao i dokaze cije izvodjenje namerava na da predlozi. ( npr. obavestenje o novom dokazu cije izvodjenje stranka namerava da predlozi ).  U obicnom podnesku stranka saopstava sudu ili drugoj strani razne cinjenice koje mogu da budu relevantne za tok postupka. B) Sadrzina i podnosenje podneska - Uredan podnesak mora da bude sacinjen u zakonom predvidjenoj formi, i sa zakonom predvidjenom sadrzinom. - Obavezni sastojci podneska su: * naziv suda. * oznacenje stranaka. * oznacenje predmeta spora. - Ovi sastojci spadaju u rubrum ( zaglavlje podneska ). - Nakon sto je postupak otpoceo, svaki predmet dobija svoj broj na koji se poziva u svakom docnijem podnesku. - Odredjujuci podnesci sadrze: predlog stranke, cinjenice na kojima stranka zasniva svoj predlog, dokaze... - Obavezni sadrzaj podneska je i svojerucni potpis podnosioca. - Podnesak se podnosi u dovoljnom bruju primeraka za sud i stranke ( dakle najmanje 2 ). - Isprave se prilazu u originalu ili u prepisu. V) Neuredan podnesak - Podnesak je neuredan ako je nerazumljiv ili ako ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu moglo postupati. - Ako je neuredan podnesak predao advokat, sud ce ga odbaciti. - Ako to nije ucinio advokat, sud stranci vraca podnesak na ispravku ili dopunu i odredjuje rok za to. Ako stranka ispravi podnesak u roku, smatra se da je podnesak predat onog dana kada je prvi put podnesen, a ako ne ispravi podnesak u roku to ima za posledicu odbacivanje podneska.

33.) Vreme vrsenja parnicnih radnji

40

pre isteka roka. . a objektivni rok 60 dana od dana propustanja. od momenta kada je ona saznala za parnicnu radnju. kao dan predaje se uzima dan kada je podnesak predat vojnoj ili komandi zavoda. .U pogledu dejstva.Rokovi u parnicnom postupku pocinju da teku od momenta kada je podnesak dostavljen stranci. prekid postupka. ako nije dostavljen stranci. rokovi za podnosenje predloga za povracaj u predjasnje stanje.Smatrace se da je rok odrzan. dok traje. subjekti nemaju pravo da preduzimaju parnicne radnje. b) Sudski. mesece i godine.. rok za zalbu. b) kada podnesak upucuju lica koja se nalaze na obaveznoj vojnoj sluzbi. . . .. V) Racunanje rokova .npr: rok za uklanjanje nedostataka koji se ticu sposobnosti i pravilnog zastupanja.) Rokovi A) Pojam .. Rok za povracaj u predjasnje stanje.. b) Nerestitutivni. . . rokovi mogu biti: a) Subjektivni.Rok je vremenski period u kome stranka moze ili je duzna da preduzme odredjenu parnicnu radnju. tj. b) Dilatoni. 41 . tu je subjektivni rok 8 dana od zasnanja razloga propustanja..njihovim istekom subjekt stice mogucnost da preduzme neku procesnu radnju.Odrzati rok znaci preduzeti parnicnu radnju blagovremeno. v) Instrukcioni ( ovde zakonodavac odredjuje samo minimalno i maksimalno trejanje roka. dok sam rok u datim okvirima odredjuje sud ). kao i lica lisena slobode.Izuzetak od ovog pravila je fikcija odrzanja roka. G) Odrzanje roka .Mogu biti: a) Restitutivni. B) Vrste rokova .Procesni rokovi se razlikuju u racunanju od rokova u materijalnom pravu.su nezavisni od subjektivnog stava stranke. Sud ga moze produziti u slozenim stvarima. Npr.1. rok za izvodjenje dokaza.npr: rok za odgovor na tuzbu. ali ne duze od 15 dana.njihovim propustom moguce je da se zahteva povracaj u predjasnje stanje.npr: rok za pismenu izradu presude je 8 dana.se racunaju od momenta od kojeg je sama stranka saznala za neku cinjenicu. iako nije u roku predat sudskoj pisarnici. Npr. preporucenom posiljkom ili telegrafskim putem. . a to se desava u sledecim slucajevima: a) ako je podnesak upucen sudu postom.S obzirom na momenat od kojeg se tok roka racuna..Rokovi se racunaju na dane. . Npr: rok za zalbu. b) Objektivni...Pod rokom se smatra i vremenski period cijim istekom nastupa dejstvo parnicne radnje.Dan u kome je preduzeta parnicna radnja ne racuna se u rok.njihovim istekom subjekt gubi pravo da preduzme neku parnicnu radnju ( nastupa prekluzija ). rokovi mogu da budu: a) Peremtorni. kao dan predaje podneska uzima se dan kada podnesak predat posti.Najvanizja podela: a) Zakonski.

. i protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba. .Rociste je odredjeni vremenski period koji sluzi za preduzimanje parnicnih radnji suda i stranaka.Suprotno tome. 3. sud je obavezan da zakaze rociste za glavnu raspravu. a kada prestane taj dogadjaj. . . .Obavezna su rocista za koja je zakonom propisano da ih sud mora zakazati. on pocinje da tece iznova.) Propustanje parnicnih radnji . . . rok nastavlja da tece. a u nadlezni sud stigne po isteku roka. 42 .Do zastoja roka dolazi zbog nekog vanrednog dogadjaja koji ometa vrsenje parnicnih radnji.Parnicna radnja je propustena kada nije preduzeta u roku.Sud odlaze rociste resenjem i saopstava strankama mesto i vreme odrzavanja novog rocista.Rociste treba odloziti i kada punomocnik stranke zbog bolesti ne moze da mu prisustvuje.Troskove do kojih je doslo usled odlaganja rocista. 2. .) Rocista A) Pojam i vrste . o protiv resenja o odredjivanju rocista zalba nije dozvoljena.v) ako je podnesak predat nenadleznom sudu pre isteka roka. .Rociste se moze odloziti kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili kada to zahtevaju neki drugi opravdani razlozi. a koje joj pre toga nisu saopstene u podnesku.Jedino rociste koje je obavezno je rociste za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka.Poziv za pripremno rociste i rociste za glavnu raspravu dostavlja se najkasnije 8 dana pre odrzavalja rocista. V) Odlaganje rocista . . uzece se da je rok odrzan ukoliko se podnosenje podneska nenadleznom sudu moze pripisati neznanju ili ociglednoj omasci podnosioca.Obavezno je odlaganje i kada stranci nije blagovremeno dostavljen poziv na rociste.Fakultativno sud odlaze rociste na predlog stranka kada ona nije u mogucnosti da se izjasni o cinjenicama koje je usmeno na rocistu izneo njen protivnik. kada se rok prekine. i njega odredjuje sud. ako je njihovo ucesce potrebno. zbog nedostatka svedoka ili vestaka.Do obaveznog odlaganja rocista dolazi kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije prisustvovao ili kada zbog narusavanja reda udalji iz sudnice punomocnika stranke koja nije bila prisutna na rocistu. ne mogu izvesti dokazi radi cijeg dovodjenja je rociste zakazano. snosi stranka koja je prouzrokovala odlaganje svojom krivicom ili slucajem koji ju je pogodio. D) Zastoj i prekid roka .Rociste zakazuje sud. . .O odrzavanju rocista sud je duzan da obavesti stranke i eventualno ostale ucesnike u postupku. B) Zakazivanje rocista . ili kada se. .Ako se parnica ne okonca na pripremnom rocistu za glavnu raspravu.Fakultativno rociste sud zakazuje kada oceni da to zahtevaju potrebe postupka. nezavisno od ishoda spora.

Ako se ne izjasni.Restitucija moze da se zahteva samo onda kada su postojali “opravdani razlozi za propustanje”.Npr: Tuzeni je duzan da se u roku od 15 dana od obavestenja o povlacenju tuzbe o tome izjasni. .Vracanje u predjasnje stanje ne moze da se zahteva kada su propusteni materijalnopravni rokovi ili rokovi u izvrsnom i stecajnom postupku. G) Postupak . jer moze sve dok traje glavna rasprava da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze ( to je najslabija tacka ZPPa. 43 . ukoliko stranka ne odrzi rok za preduzimanje pismene radnje ili izostane s rocista. . iskljucuje mogucnost da sud honorise vracanje u predjanje stanje. .. B) Uslovi za vracanje . a to nije ucinila. smatra se da je dao pristanak.Pravilo je da propustanje parnicne radnje povlaci za sobom prekluziju.U drugim situacijama. . gubi pravo da tu radnju naknadno preduzme ( to vazi bez izuzetka za zakonske rokove koji su neproduzivi ). .) Vracanje u predjasnje stanje A) Pojam .Predlog za vracanje u predjasnje stanje nije dopusten kada stranka ima ili je imala mogucnost da propustenu parnicnu radnju naknadno preduzme ili kada je mogla da zahteva produzenje roka za preduzimanje parnicne radnje.Zahtevom za vracanje u predjasnje stanje trazi se ukidanje posledica koje je prekluzija proizvela.Bila kriva ili ne. 34. on nije ni u cemu prekludiran.Objektivni rok iznosi 60 dana i racuna se od dana propustanja ( u privrednim sporovima ovaj rok je 30 dana ). .Predlog za vracanje u predjasnje stanje nema izgleda za uspeh.Ako tuzeni propusti rociste za glavnu raspravu. V) Kada je iskljuceno vracanje u predjasnje stanje . osim lake nepaznje. te da se parnica vrati u stanju u kome je bila pre nego sto je prekluzija nastupila.Ponekad propustanje stranke da preduzme parnicnu radnju povlaci za sobom nastupanje fikcije. propustanje rokova ne povlaci prekluziju. gubitak prava. . .Predlog za vracanje u predjasnje stanje je pravno sredstvo kojim stranka trazi da se otklone posledice prekluzije. .Predlog u obliku podneska podnosi stranka koja je pogodjena prekluzijom. zbog sporosti postupka kao posledice toga ).Subjektivni rok iznosi 8 dana i racuna se od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propustanje.Svaki oblik krivice na strani stranke. .Pod opravdanim razlozima se smatraju samo oni dogadjaji koje stranka nije mogla da predvidi ( saobracajni udes ) ili cije nastupanje nije mogla da otkloni ( pad ledene kise. . ako stranka svoju nepovoljnu procesnopravnu situaciju moze da otkloni drugim redovnim procesnopravnim sredstvom. .visa sila ).

stranka je duzna da preduzme i propustenu procesnu radnju. ( u tom smislu se kaze da sud upravlja parnicom ). On odlucuje i o obrazovanju procesnog gradiva tako sto odredjuje dokazna sredstva. a protiv negativnog resenja po predlagaca moguca je zalba. Sve druge parnicne radnje imaju za cilj da kanalisu parnicu i parnicne radnje stranaka prema merotornoj odluci. a ako sud usvoji predlog.Pravilo je da sud o osnovanosti predloga za vracanje u predjasnje stanje odlucuje bez rasprave.. D) Odluke suda . kada predlagac nije pristupio samom rocistu. . . .Troskove snosi predlagac. Elementarno je da sud dostavlja poneske strankama. 36.O predlogu se odlucuje resenjem.Resenjem o restituciji parnica se vraca u stanje u kome se nalazila pre propustanja i ukidaju se sve odluke koje je sud doneo zbog prekluzije.Sud odbacuje predlog koji je neblagovremen.Rasprava se zakazuje samo ako sud smatra da je to potrebno.) Parnicne radnje suda Sudske parnicne radnje su pravni akti koje parnicni sud preduzima kao subjekt u parnici. .) Presuda A) Pojam i vrste 44 . a nedolazak predlagaca na rociste nema eo ispo za posledicu da se predlog za vracanje u predjasnje stanje odbije. 35. * kada je sud usvojio nedozvoljen predlog.) Sudske odluke Sudska odluka je pojedinacni pravni akt kojim sud na autoritativan i nesumnjiv nacin izrice da je nastupila. Najznacajnije su one parnicne radnje suda kojima on odlucuje o zahtevima stranka ( presude i resenja ).ZPP zabranjuje restituciju rocista zakazanog povodom predloga za vracanje u predjasnje stanje.Da bi sud doneo resenje kojim se parnica vraca u predjasnje stanje. a irelevantno je to da li je njegov predlog usvojen ili odbijen. Dj) Pravne posledice restitucije . 1.Uz predlog za restituciju.. . dovoljno je da ga predlagac uveri da su razlozi na koje se u predlogu poziva verovatni. odnosno da nije nastupila odredjena pravna posledica i kojim se strankama nalaze odredjeno ponasanje. nedozvoljen ( ako predlog podnese stranka koja nema pravni interes ) i neuredan. Sudskim odlukama mogu da se uredjuju procesnopravna i materijalnopravna pitanja.. kao i dokaze o tome da je opravdano propustila da preduzme parnicnu radnju. te da pripreme pravnu stvar za merotorno odlucivanje. protivnik predlagaca moze da izjavi zalbu iz dva razloga: * kada je sud usvojio neblagovremen predlog. .

. . .Konacnom presudom resava se predmet spora u celini. . vec samo u zalbi protiv merotorne odluke. presuda doneta protiv stranke koja nepostoji.Ako je presuda doneta uz povredu bitnih procesnih normi. “presuda bez dejstva” je i ona koja je doneta protiv lica koje uziva imunitet.Donosenje sudskih odluka je proces izvodjenja sudskog silogizma.Prema sadrzini. radi se o kontradiktornoj presudi.Njom se zasniva novi. .Pravilo je da se na resenja kojima se merotorno okoncava parnica. . 2. .Najznacajnija procesna resenja su ona kojima se okoncava parnica: resenje o odbacivanju tuzbe.Merotornom presudom sud resava o osnovanosti tuzbenog zahteva. na osnovu priznanja. dok je delimicnom presudom obuhvacena samo odluka o delu tuzbenog zahteva ( delimicna je i madjupresuda jer se njom konacno ne resava o predmetu spora ). . doneo ju je upravni organ ).Ako je doneta nakon raspravljanja.Medjutim. 3. ako u parnici postoji mogucnost da se nedostaci u postupku donosenja presude otklone ulaganjem radovnih i vanrednih pravnih lekova. .Resenja mogu biti procesna i merotorna ( kad sud ne odlucuje presudom. v) o troskovima postupka ( kao sporednom trazenju ) kada je odluka sadrzana u presudi.) Resenje . saslusava svedoka resenjima. sud odlucuje resenjem u: a) posesornim parnicama. . presuda koja naredjuje izvrsenje cinidbe koje ne poznaje materijalno pravo.Tzv.sporovi zbog smetanja drzavine. odlucuje o izvodjenju dokaza. v) Konstitutivne. b) u postupku za izdavanje platnog naloga. 45 . resenje kojim se konstatuje da je tuzilac povukao tuzbu. g) izuzetno i prema drugim sudovima u drugim postupcima. ..) Donosenje sudskih odluka . dejstva i mogucnosti pobijanja resenja.S obzirom na sadrzinu pojedinacnog pravnog akta. . . b) strankama. nistava presuda proizvodi dejstva. . .Presuda koja ne sadrzi formu i sadrzinu propisanu zakonom je nepostojeca. presude mogu da budu: a) Kondemnatorne.Ako raspravljanja nije bilo. te na resenja kojima se ona okoncava zbog procesnih razloga primenjuju pravila koja vaze i za presudu i to u pogledu: forme i sadrzine resenja.On odredjuje rociste. B) Dejstvo presude . presuda se moze doneti na osnovu dispozitivnih parnicnih radnji stranka: presuda na osnovu propustanja.Ona je pojedinacni pravni akt suda i proizvodi destvo prema: a) sudu. . ona je nistava. resenje o odbacivanju pravnog leka. o glavnoj stvari. te ne proizvodi nikakvo dejstvo ( npr. onda odlucuje resenjem ).Njom sud strankama nalaze izvrsenje odredjene cinidbe.Presuda je sudska odluka kojom sud odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva. b) Deklaratorne. na osnovu odricanja i presuda bez odrzavanja rasprave. odnosno ukida ili modifikuje postojeci pravni odnos ili subjektivno pravo. v) izuzetno i prema trecim licima.Meritorno.Ovakva resenja ne mogu da se pobijaju zalbom. presude mogu da budu samo meritorne..Njom utvrdjuje da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos.Najveci broj resenja sud donosi da bi formalno i materijalno upravljao parnicom.

. .Razdvajanje se vrsi tako sto se odredjeno pitanje rasclanjuje na jednostavnije elemente. pre svega. v) resenja koja sud donosi u upravljanju parnicom ne mogu se pobijati posebnom zalbom..Kogniciono ovlascenje suda se prostire samo do granica tuzbenog zahteva: sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. . da se dopune navodi stranaka o vazni cinjenicama. odredjivanje rokova za neke parnicne radnje.Pri tome sud ne sme da savetuje stranke. . b) sud nije vezan sopstvenim odlukama kojima upravlja postupkom. tj. o kojima se mogu izraziti samo dva misljenja. a predsednik veca uvek glasa poslednji. da formulise njihove procesne predloge niti da formulise njihove cinjenicne tvrdnje.Odluke se donose vecanjem. u rukovodjenju glavnom raspravom. .To cini tako sto na rocistu za glavnu raspravu postavlja pitanja strankama i stara se da one iznesu sve bitne cinjenice.. .Za parnicne radnje suda kojima se upravlja parnicom vaze sledeca zajednicka pravila: a) sud ih preduzima ex officio. razvrsta i pretrese procesni materijal ( cinjenicni navodi i dokazni predlozi ). . vec samo zalbom protiv presude.U upravljanje parnicom spadaju i odluke suda o spajanju i razdvajanju parnica. glasanje se ponavlja sve dok se ne postigne apsolutna vecina. .Vecanje je postupak u kome ucestvuju sve clanovi veca i raspravljaju o svim cinjenicama i pravnim pitanjima od kojih zavisi donosenje odluke.U formalno upravljanje parnicom spadaju sve radnje suda kojim on kreira vremenski razvoj parnicnog postupka: pripremanje i zakazivanje rocista. a zatim glasanjem.O jednostavnijim pitanjima se ne veca. jer je duzan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. 38. a razvrstavanje se vrsi na pravno relevantne i nerelevantne cinjenice. ne mogu da budu uzdrzani. . .) Upravljanje parnicnim postupkom .. a dokazi se razvrstavaju na podobne i nepodobne. . jer bi time narusio nacelo ravnopravnosti stranaka.Clanovi veca ne mogu da odbiju da glasaju.Sud ce ovo kogniciono ovlascenje da vrsi.pozitivno ili negativno.) Zapisnici 46 . .Ako su svi clanovi veca razlicitog misljenja. odluke o tome da li ce sud sam odluciti o prethodnom pitanju ili ce prekinuti postupak. .Odluka se donosi vecinom glasova. da se oznace ili dopune dokazna sredstva i da se pruze sva razjasnjenja koja su potrebna. .Radnje koje spadaju u materijalno upravjanje postupkom imaju za cilj da se prikupi.Materijalnopravno upravljanje parnicom obuhvata i obavezu suda da razvrsta procesni materijal. onda se glasanje obavlja tako sto se pitanja razdvajaju. vec se odluka donosi na samom rocistu. pa makar ih i stranke same ne iznele.U upravljanje parnicom spadaju sve parnicne radnje suda koje od preduzima kako bi se parnicni postupak sprovodio. 37. rukovodjenjem rasprave.Upravljanje parnicom ima svoj spoljni ( formalni ) i unutrasnji ( materijalni ) vid. pozivanje i dostavljanje. . . odrzavao u stanju i razvijao ka konacnoj merotornoj odluci.

. .Zapisnik sluzi visim sudovima u postupku po pravnim lekovima da se upoznaju sa sadrzinom radnji koje su preduzete na rocistima pred prvostepenim sudom. A) Sadrzina i vodjenje postupka . parnicni subjekti preduzimali radnje na rocistima. ..Stoga. vec samo na osnovu usmenog.Tu se unosi tok glasanja i odluka koja je doneta. zbog koje drugostepeni sud ukida presudu i vraca predmet na ponovno sudjenje.Svrha prigovora je dvostruka: da se zapisnik ispravi ili dopuni. a konstatuje se i izdvojeno misljenje nekog clana veca ( ali i ne mora ). on nije osnova za merotorno odlucivanje. tako da se opis preduzetih radnji verodostojno unese.) Dostavljanje 47 .Sud moze i da odbije prigovore na zapisnik.Ispravka zapisnika moze da se vrsi i tokom rasprave kada stranka primeti da je predsednik veca netacno protumacio kakvu cinjenicnu tvrdnju ili procesni predlog stranke. jer sud ne odlucuje o osnovanosti tuzbe na osnovu zapisnika. G) Znacaj i dokazna snaga zapisnika . ali je duzan da unese u zapisnik i prigovore koje je odbio. .Unose se samo bitni podaci o sadrzini preduzete radnje ( sto je u sustini protivno svrsi zapisnika. vreme.Ukoliko neka stranka nece da potpise zapisnik. izvrsi izmene i dopune zapisnika.Zapisnik predstavlja samo dokaz o tome na koji nacin su. . to predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila postupka.Zapisnik o vecanju i glasanju predstavlja sluzbenu tajnu. naznacenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka i njihovih zastupnika.Za vodjenje zapisnika o vecanju i glasanju vaze posebna pravila. V) Zapisnik o vecanju i glasanju . sud u zapisniku to belezi a navodi i razlog tome ).I sud moze da. v) Potpis parnicnih subjekata. neposrednog i javnog raspravljanja. te ih tako netacno izdiktirao u zapisnik. b) Opis preduzete radnje. B) Prigovor na zapisnik . da li zakonito ili ne. . .Zapisnik je javna isprava i ima dokaznu snagu javne isprave.Zapisnik o glasanju potpisuju svi clanovi veca i zapisnicar.Zapisnik sadrzi ( formalna sadrzina zapisnika ): a) Zaglavlje. ako uoci greske u njegovom vodjenju ili sadrzaju. . mesto. a ako ne potpisu. . ).Stranka nije u daljem toku postupka prekludirana da istice svoje prigovore koje nije istakla u vidu primedbi na zapisnik. i njega moze razgledati samo visi sud. .tu se unisi: nazi i sastav suda.Moguce je da opis preduzete radnje koji je unet u zapisnik ne odgovara njegovoj stvarnoj sadrzini. - 39.Zapisnik je javna isprava koja sadrzi podatke o parnicnim radnjama koje su preduzeli sud. i tada parnicni subjekti imaju pravo da stavljaju prigovore na zapisnik. stranke i drugi ucesnici u postupku. po sluzbenoj duznosti. . .

dostavljanje pismena ce se izvrsiti prema pravilima o obicnom dostavljanju. mesto i vreme dostavljanja ). . ..Ako se postupak ipak nastavi.. tj.) Posredno dostavljanje . .). . a moguce je i u sudu. uz naznacenje gde se adresat nalazi.Dostavljanje pismena licima koja nisu adresat nije dopusteno ako primalac pismena ucestvuje u parnici kao adresatov protivnik. .. . smatra se da je neuredno i parnica nece moze da se razvija ka merotornoj odluci. pa ce u tom slucaju odstavljac vratiti pismeno sudu. . zbog znacaja pismena ili isprava koje se prilazu. .ZPP predvidja da se najvazniji podnesci i akti suda moraju licno dostaviti adresatu. a to vazi za: --> Tuzbu. B) Vrste dostavljanja 1. vec posredno ( preko poste. ali ako ni tada ne nadje adresata na zakazanom mestu.Dostavljanje vrse po pravilu zaposleni u sudu i to fizickom predajom pismena adresatu u ruke.Dostavljac je duzan da adresatu ostavi pismeno obavestenje da u odredjeni dan i satu bude u svom stanu. . ..A) Pojam i znacaj . --> Presudu.Dostavljanje je temelj prava na odbranu. . odnosno nacela kontradiktornosti.Ako dostavljanje nije izvrseno u skladu sa zakonom. moze se dati clanu domacinstva. ono mora da bude uredno.U parnicnom postupku vazi pravilo da se pismena ne dostavljaju licno.Dostavljanje se vrsi adresatima prijema.Tada je dostavljac duzan da jos jednom pokusa da uruci pismeno. lice koje vrsi dostavu je duzno da se obavesti gde i kada moze da nadje adresata.Pravilo je da se adresatu pismeno urucuje u njegovom stanu ili na njegovom radnom mestu. .Ako se adresat ne zatekne u stanu ili radnom mestu. --> Vanredni pravni lek.Da bi nastupila pravne posledice dostavljanja. kako bi mu se moglo predati pismeno. .Dostavljanje nece biti dopusteno. sve docnije parnicne radnje. kolegi na poslu.Dostavljanje sud uvek vrsi po sluzbenoj duznosti. pa i odluka nece imati nikakav efekat. uprkos neurednom dostavljanju. . ako dostavljac utvrdi da je adresat odsutan i da mu primalac pismena ne moze pismeno predati na vreme.Dostavljanje pismena je parnicna radnja koju sud preduzima sa ciljem da se odredjenom licu na zakonom predvidjen nacin preda pismeno kako bi se ono upoznalo s njegovom sadrzinom.) Licno dostavljanje . --> Platni nalog. rociste moze da se odrzi tek ako je strankama poziv dostavljen. --> Resenje protiv kojeg je dozvoljena posebna zalba.Ostala pismena se dostavljaju licno samo kada je to predvidjeno zakonom ili ako sud smatra da je.Uredno dostavljanje podnesaka vezuje nastupanje vaznih procesnih dejstava: parnica pocinje da tece od momenta kada sud dostavi tuzenom tuzbu. 2. u skladu sa zakonom ( moraju da se postuju nacin. . potrebna veca opreznost. 48 . a to su pre svega stranke i njihovi zastupnici.

sud ce pozvati tuzenog da u odredjenom roku imenuje punomocnika za prijem pismena. u sudu. stranke mogu da se sporazumeju da im se pismeno dostavlja na odredjenu adresu. u stanu. platni nalog. . pravnog lica koje je registrovano za obavljanje poslova dostavljanja. o kojoj nije obavesten sud. i to predajom pismena licu koje je za to ovlasceno. . sto bi tuzeni trebao da ucini vec u odgovoru na tuzbu. . . * Drugi slucaj se tice nemogucnosti izvrsenja sporazuma o dostavljanju ( nrp. dostavljanje se vrsi u prostoriji za prijem pismena ovih organa. . ( na drugom mestu se moze vrsiti dostavljanje samo po odluci suda ). .Dostavljanje parnicno nesposobnoj stranci se vrsi preko njenog zakonskog zastupnika.Najveca razlika izmedju obicnog i licnog dostavljanja ogleda se u tome sto licno dostavljanje nije moguce da se izvrsi putem poste.Ako je parnicno sposobna stranka angazovala punomocnika. i to tako sto bi se adresatu koji se ne zatekne u svom stanu ili poslu ostavilo obavestenje da moze da podigne pismeno u odredjenom roku u posti. uobicajeno boraviste ili boraviste u inostranstvu.Obaveza nastupa samo kada ovi parnicni subjekti imaju domicil..Predaja pismena adresatu ili primaocu pismena vrsi se preko poste. punomocnika za prijem pismena imenuje sud resenjem. b) Punomocnik za prijem pismena .Ovlascenja punomocnika za prijem pismena se sastoje samo od duznosti da prima pismena u ime i za racun adresata ( ako ga sud postavi.Dostavljanje se smatra izvrsenim kada istekne rok od 8 dana od dana kada je pismeno okaceno. Na taj nacin se ne moze dostaviti tuzba. a ako to ne ucini.Ako je adresat drzavni organ.Kada se tuzba dostavlja tuzenom cije je prebivaliste ili uobicajeno boraviste u inostranstvu. preko lice koje je zaposleno u sudu.Ako tuzeni propusti da to ucini. . presuda i resenje protiv kojeg je dopustena poseba zalba ). a) Dostavljanje licu koje ima zastupnika ili punomocnika . V) Mesto i vreme dostavljanja . vanredni pravni lek. dostavljanje se vrsi iskljucivo punomocniku.Tuzba i platni nalog se ne mogu dostavljati punomocniku za prijem pismena.Fiktivno dostavljanje se vrsi stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. medjutim to je ponekad ipak nemoguce ). .Ovo dostavljanje je dopusteno u 3 slucaja: * Ukoliko se pismeno tokom parnice nije moglo uruciti na obican nacin ( bezuspesno dostavljanje ).) Fiktivno dostavljanje . * Treci slucaj fiktivnog dostavljanja tice se promene adrese.Tuzilac koji boravi u inostranstvu duzan je da u tuzbi oznaci punomocnika za prijem pismena.Postavljanje punomocnika moze biti obavezno i fakultativno. i protiv tog resenja zalba nije dopustena. 49 . G) Nacin dostavljanja . nadleznog organa opstine. on je privremeni zastupnik stranke ). . 3.Stranke ili njihovi zakonski zastupnici su duzni da imenuju punomocnika za prijem pismena kad se nalaze u inostranstvu. sud ce odbaciti tuzbu.Dostavljanje fizickom licu se vrsi: na radnom mestu. . .

posesorne.Dostavnica je javna isprava kojom se potvrdjuje da je izvrseno dostavljanje.Tuzba je parnicna radnja kojom se inicira parnicni postupak. v) Tuzbom tuzilac odredjuje i predmet spora.) Tuzba. . deklaratorne ( utvrdjujuce ) i preobrazajne ( konstitutivne ) tuzbe. b) Tuzbom tuzilac odredjuje i stranke u parnici. odnosno poslovnim prostorijama ili ce pismeno pribiti na vrata stana.PRAVNI INTERES ZA TUZBU .Ako neko od njih odbije da primi pismeno. cas i razlog odbijanja prijema.Urucenje pismena ne mogu da odbiju odrasli clanovi njegovog domacinstva.Buduci da je pravo na tuzbu javnopravno ovlascenje gradjanina prema drzavi.Tuzba ima tri funkcije: a) Tuzbom tuzilac odredjuje sud koji ce da odlucuje o tuzbenom zahtevu. . tuzba je u prvom redu upravljena prema sudu. B) Vrste . i to bez odlaganja. dostavlja ce se izvrsiti tako sto ce dostavljac ostaviti pismeno u adresatovom stanu.D) Odbijanje prijema .Adresat je duzan da primi pismeno. 40. ako se dostavljanje vrsi u mestu. Dj) Dostavnica .Tuzbe mogu da budu.Na dostavnici ce zabeleziti dan.Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo: kondemnatorne ( osudjujuce ). smatra se da je nedostatak otklonjen ).Tuzilac od suda tuzbom trazi da mu pruzi pravnu zastitu za ugrozeno ili povredjeno subjektivno pravo ili pravno ovlascenje. . . . ako je adresat na bilo koji nacin saznao za sadrzinu pismena. najkasnije na sledecem rocistu za glavnu raspravu ( u protivnom. .Dostavnica ima dokaznu snagu javnih isprava i ona stvara oborivu zakonsku pretpostavku. i nju uvek potpisuju i adresat i dostavljac. pravna lica niti drzavni organi. .Nedostaci u dostavljanju moraju da se istaknu u vidu prigovora. 50 .. .Tuziocu pripada pravo na tuzbu samo ako ima pravni interes vredan zastite. . kao i mesto gde je pismeno dostavljeno ( i time se smatra da je pismeno uredno dostavljeno ). .. naslednopravne. odnosno ako je ono na bilo koji nacin dospelo do njega. pojam i vrste A) Pojam . prema kriterijumima materijalnog prava: petitorne.Pod pravnim interesom za tuzbu podrazumevamo postojanje pravnozastitne potrebe na strani tuzioca. E) Otklanjanje nedostatka u dostavljanju .Dostavljanje ce se uvek smatrati urednim. u vreme i na nacin regulisan zakonom. .

kamate. . * dokazni predlozi. * tuzbeni predlog. stvarnu i mesnu nadleznost.U pogledu obima i duznosti specificiranja cinjenica iz zivotnog dogadjaja.Tuzbeni zahtev je cisto procesnopravni pojam koji ne zavisi od materijalnopravnog ovlascenja tuzioca koje on ima u skladu sa materijalnim pravom.Naprotiv..) Cinjenicni navodi . . 2.Tuzilac sam u tuzbi. po pravilu. subjektivno pravo.Pravonozastitna potreba postoji kada se tuziocevo subjektivno pravo ili pravno ovlascenje nalazi u stanju neizvesnosti ili ugrozenosti. Npr: T navodi da mu je C pricinio stetu u visini od 10000din. . 51 . * tuzbeni zahtev. po njegovim shvatanjima.Da bi tuzba bila uredna.. * oznaka vrednosti predmeta spora.Tuzilac ne moze jednostavno da pred sud iznese gole cinjenice i da ne odredi vrstu i obim pravne zastite koju zahteva. .Od tuzbenog zahteva.Sastojci tuzbe su nuzni i fakultativni. . . na osnovi dispozicione maksime.Tuzbeni zahtev tuzioca cini predmet spora. on je dovoljno odredjen kada je odredjen pravni odnos cije se postojanje.Nuzni sastojci tuzbe su: * podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak. proizlazi pravna posledica na koju se u tuzbenom zahtevu poziva. nuzan sastojak tuzbe bi morale da budu i cinjenice na osnovu kojih sud zasniva svoju direktnu medjunarodnu. odnosno predmeta spora strogo mora da se razlikuje sam objekt ( predmet tuzbe ): novac. . troskovi postupka. tuzbeni zahtev mora da bude dovoljno odredjen. propustanje ili trpljenje. . .U tuzbi bi tuzilac.Ako se radi o osudi na cinidbu.Cinjenicni navodi tuzioca u tuzbi cine osnov tuzbenog zahteva. . a moze da se otkloni samo intervencijom suda. .. * cinjenicni navodi. deliktnom radnjom. .zahteva da se u osnovu tuzbe navedu samo one cinjenice iz kojih proizlazi odredjena pravna kvalifikacija za pravnu posledicu na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu. 41. .) Sadrzaj tuzbe . stvar.Kad je u pitanju deklaratorni tuzbeni zahtev. radnja. odredjuje sta ce biti predmet spora.Iako se to zakonom izricito ne navodi. trebalo da navede zivotni dogadjaj iz kojeg. tuzbeni zahtev mora da bude odredjen u toj meri da je moguce da sud sporvede prinudno izvrsenje. tuzilac mora da odredi o kojem novcanom iznosu se radi.) Tuzbeni zahtev . . ako se radi o kondemnatornim zahtevima koji glase na novac.Preobrazajni tuzbeni zahtev je dovoljno odredjen kada se iz tuzbenog zahteva vidi koje konkretno novo pravno stanje sud svojom odlukom treba da konstituise.Tuzbeni zahtev treba da obuhvati i zahtev tuzioca u pogledu sporednih davanja. ako usvoji tuzbeni zahtev. odnosno nepostojanje utvrdjuje. 1. postoje dve teorije: a) Teorija individaulizacije.

Naime. vec je dovoljno da iznese samo one cinjenice za koje on smatra da su dovoljne da proizvedu trazenu pravnu posledicu.Tuzilac je duzan da navede i dokaze kojima potrkepljuje svoje cinjenicne navode.prema njoj navodjenje pravnog osnova ( pravnog odnosa ) iz kojeg tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ne ulazi nuzno u osnov tuzbe.Sadrzina tuzbenog predloga zavisi od toga kakav ishod tuzilac zeli u pogledu materijalne pravosnaznosti deklaratorne sudske odluke. Npr: T zahteva od S da mu plati iznos od 10000din.Nesto je drugacija situacija s deklaratornim i preobrazajnim tuzbenim zahtevima. .U sustini. tuzilac je u tuzbi duzan da navede samo one cinjenice na kojima zasniva tuzbeni zahtev. Naprotiv. sud ne moze da udovolji zahtevu tuzioca za pravnu zastitu. .Tuzilac ne mora da opisuje citav zivotni dogadjaj. tuzilac je u tuzbi duzan da navede sve cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost tuzbenog zahteva. . .Pravni osnov tuzbenog zahteva se odnosi na izbor materijalnopravne norme pod ciju dispoziciju tuzilac podvodi cinjenice koje je naveo u tuzbi. 4. tuzilac mora sam da odredi obim pravne zastite koju zahteva i da ga uokviri u tuzbeni predlog. jer ga je ugrizao pas S.Sud ne moze da odlucuje o necemu sto stranke nisu u toku postupka zahtevale.Kod preobrazajnih tuzbi. . .U fakultativne sastojke tuzbe. .Sama konkretizacija tuzbenog zahteva nalaze da tuzilac izvrsi odabir materijalnopravne norme na kojoj zasniva svoj pravnozastitni zahtev.) Dokazi . tuzbeni predlog mora da sadrzi pravnu posledicu koja proizlazi iz materijalnopravne norme koja ovlascuje tuzioca da zahteva da sud izvrsi promenu u odredjenom pravnom odnosu. pre svega.) Tuzbeni predlog . 3.Ako tuzilac zahteva da sud utvrdi da je vlasnik stvari.Pismeni dokazi podnose se uz tuzbu. .Odredba ZPP je kreirana u duhu ublazene teorije individualiziranja. . ne sve cinjenice koje cine zivotni dogadjaj i ne sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. . .FAKULTATIVNI SASTOJCI TUZBE . spada navodjenje njenog pravnog osnova. . 52 . Npr: T zahteva od S naknadu stete u visini od 10000din.dakle. ako bi utvrdio da tuzilac na stvari ima pravo zaloge. ako od te vrednosti zavisi sastav suda ili mogucnost da se izjavi revizija.Pod dokazima se podrazumevaju dokazna sredstva cije izvodjenje tuzilac predlaze tokom postupka.Sud postupa po tuzbi i kada tuzilac navodi ili ne navodi pravni osnov svog zahteva. te u deklaratornoj i preobrazajnoj tuzbi. tuziocu je sve jedno po kom pravnom osnovu je sud usvojio njegov tuzbeni zahtev.U kondemnatornim tuzbenim zahtevima koji ne glase na novac.b) Teorija supstanciranja.Na to ukazuje i konstatacija da stranke tokom citavog trajanja glavne rasprave mogu da iznose nove cinjenice i dokaze. po osnovu naknade materijalne stete koju je pretrpeo tako sto ga je na ulici ugrizao pas C koji se kretao bez nadzora S. .Kod deklaratornih tuzbi. . . tuzilac je duzan da navede i vrednost predmeta spora. . .

. A dospe u docnju.Npr1: T pozajmi A 10000 dinara. . 42... zahtev za obezbedjenje dokaza.) Kumulativno spajanje . . v) fakultativno. sud ce joj naloziti da nedostatke otkloni u odredjenom roku. jednom presudom. ali i na istom pravnom osnovu ( ugovor o prodaji ). sud ce je odmah odbaciti.Tuzilac moze u istoj tuzbi da istakne vise tuzbenih zahteva protiv istog tuzenog. T tuzi A za vracanje zajma i naknade stete zbog neurednog ispunjenja. zahtev da tuzeni podnese sudu ispravu. mora da se ispune sledeci uslovi: a) sud kome je podneta tuzba s vise tuzbenih zahteva mora da bude stvarno nadlezan za svaki od njih. . .Razlikujemo tri vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva: 1. odnosno zivotnih dogadjaja. sud ex officio pazi da li je tuzba uredna vec prilikom ispitivanja tuzbe. B) Dopustenost spajanja tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi . . mnozina tuzbenih zahteva ce postojati kada tuzilac zahteva protiv istog tuzenog izricanje vise pravnih posledica iz istog osnova tuzbe ( zivotnog dogadjaja ) ili kada zahteva samo jednu pravnu posledicu iz vise osnova tuzbe. zivotnom dogadjaju. 53 .. vise tuzbenih zahteva ( predmeta spora ) temelji se na istom cinjenicnom osnovu. . zahtevi tuzbe moraju da budu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom. sud ce odbaciti tuzbu.S obzirom na to da je urednost tuzbe procesna pretpostavka. . ne sadrzi potpis tuzioca). b) za resavanje po svim tuzbenim zahtevima mora da bude predvidjena ista vrsta postupka. K tuzi P za isporuku i za naknadu stete zbog docnje.NEUREDNA TUZBA .O kumulativnom tuzbenom zahtevu radi se kada tuzilac u tuzbi istice vise tuzbenih zahteva i trazi od suda da ih usvoji. .U ovoj situaciji. a ne istakne nekakav prigovor u vezi s nedostacima u nuznim sastojcima tuzbe. .Po teoriji o dvoclanom predmetu spora na kojoj se temelji i ZPP.Smatra se da su nedostaci u sadrzini tuzbe otklonjeni.Mnozina tuzbenih zahteva istaknutih u jednoj tuzbi postoji samo kada se tuzbom obuhvata vise predmeta spora. te 5000 dinara 2005. .) Kumulacija tuzbenih zahteva A) Pojam i vrste . Ukoliko je advokat podneo neurednu tuzbu. . te da o svim tuzbenim zahtevima resava istovremeno.Smisao isticanja vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi jeste da sud spoji parnice koje teku po vise tuzbenih zahteva u jedan postupak.Npr2: T pozajmi A 5000 dinara 2004.Tuzba moze da sadrzi i sledece fakultativne sastojke: zahtev za oslobodjenje placanja troskova postupka. T tuzi A za povracaj 10000 dinara.Neuredna je tuzba koja ne sadrzi sve zakonom propisane sastojke (npr. ako se tuzeni upusti u raspravljanje u meritumu.Ako je neurednu tuzbu podnela stranka koju ne zastupa advokat.Da bi sud mogao uopste da dopusti spajanje tuzbenih zahteva. a ako ako tako ne postupi.Npr: P ne isporuci na vreme K prodatu stvar.

Tuzilac istice pomocni.Ako tuzilac istice samo jedan zahtev koji pociva na vise zivotnih dogadjaja.Osudjujuca presuda predstavlja izvrsnu ispravu na osnovu koje moze da se zahteva i prinudno izvrsenje potrazivanja sadrzanog u izreci sudske presude.I kada je vise tuzbenih zahteva istaknuto u jednoj tuzbi. . gde se obaveza sastoji od davanja 2 ili vise predmeta. .) Kondemnatorna tuzba . .Takav je slucaj i sa alternativnim obavezama duznika.Stoga.Kada o nekim zahtevima koji su istaknuti u jednoj tuzbi treba da odluci vece. V) Dejstva spajanja tuzbenih zahteva . kupac. 2.Kod alternativnog spajanja tuzilac u tuzbi istice dva ili vise tuzbenih zahteva. pricinjenu deliktom iz 2004. . 54 .. o svima ce odluciti vece.) Alternativno spajanje . parnica pocinje da tece za svaki od njih posebno sa svim svojim materijalnopravnim i procesnim dejstvima. za slucaj da sud nadje da je glavni zahtev neosnovan ( dakle pomocni zahtev je istaknut samo pod uslovom da se glavni pokaze kao neosnovan ). a drugi pomocni. kondemnatorne tuzbe mozemo da podelimo na tuzbe za davanje i cinjenje ( pozitivna kondemnatorna tuzba ) i na tuzbe za propustanja i za trpljenje ( negativna kondemnatorna tuzba ). monopola i povrede prava konkurencije. . jedan glavni. moraju biti u vezi. godine. . .Kondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da ima prema tuzenom neko potrazivanje materijalnog prava i trazi da sud donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na davanje.Npr: T. a o drugim sudija pojedinac. . sud bi trebalo da oceni da li je celishodnije da se o tako spojenim tuzbenim zahtevima odvojeno odlucuje i raspravlja. sada.Npr: Predaja prodate stvari ili naknada stete zbog neispunjenja. sto znaci da su i glavni i pomocni tuzbeni zahtev istovetnog ekonomskog interesa. i glavni i eventualni. ali se duznik moze osloboditi obaveze kad preda samo jedan predmet.Kondemnatorna tuzba za propustanje je najvazniji oblik zastite tuzioca od nelojalne utkamice na trzistu. tuzilac u jednoj tuzbi istice dva zahteva. cinjenje. . .Npr: T tuzi S za naknadu stete u visini od 100000 dinara. zahteva da sud obaveze presudom prodavca da snizi kupoprodajnu cenu ili da mu isporuci ispravnu stvar. necinjenje ili trpljenje.Kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva. sud moze da odredi spajanje parnica radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. . oba zahteva. 43. u mestu X i u mestu Y ucinjenu 2005. od kojih sud treba da usvoji samo jedan kao osnovan ( bilo koji ).Ovo je dopusteno samo ako takva mogucnost proizlazi iz materijalnopravne norme.Da bi eventualno spajanje bilo dopusteno. . 3.) Eventualno spajanje .Tuzba na osudu na propustanje je upravljena na osudu tuzenog da propusti vrsenje odredjene radnje kojom se vrsi povreda ili ugrozava kakvo subjektivno pravo tuzioca. .Ako su ispunjeni uslovi za spajanje tuzbenih zahteva. ali.

tuzilac moze da podnese novi tuzbeni zahtev. . . pri cemu kondemnatorna tuzba moze da se podnese i pre isteka zakupodavnog odnosa.Pravni interes nedostaje kada tuzilac moze na drugi nacin da ostvari svoju pravnozastitnu potrebu.Samopomoc je zabranjena.Nakon sto potrazivanje dospe. .) Deklaratorna tuzba 55 . A) Dospelost potrazivanja .U ovim situacijama. nedostajace mu pravni interes da podnese protiv tuzenog kondemnatorni tuzbeni zahtev. b) Drugi izuzetak odnosi se na tuzbu za povracaj stvari datih u zakup. do uz pomoc prvosudnih organa.Potrazivanje ne mora da bude dospelo u momentu podnosenja tuzbe sudu. .Pretpostavka kod kondemnatornih tuzbenih zahteva jeste da se oni isticu radi ostvarenja potrazivanja koja su. sud moze da obaveze tuzenog na placanje i onih obroka potrazivanja ili rente koji nisu dospeli u momentu zakljucenja glavne rasprave. --> kada sud nadje da je osnovan tuzbeni zahtev za naknadu stete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda na osnovu zarade ili izgubljenog izdrzavanja.Kondemnatorne tuzbe koje su upravljene na trpljenje se sastoje od zahteva da sud obaveze tuzenog da trpi vrsenje odredjene radnje tuzioca ( najcesci razlog za podnosenje ove tuzbe je ostvarivanje prava stvarne sluzbenosti ).Ako potrazivanje nije dospelo.Ako potrazivanje ne dospe do zakljucenja glavne rasprave.. . . . v) Treci izuzetak odnosi se na zahtev tuzioca da mu sud dosudi i naknadu buduce nematerijalne stete koju je izvesno da ce da trpi i u buducnosti. .Ovim resenjem se stiti pravnozastitna potreba tuzioca da obezbedi osudjujucu presudu u svoju korist. . 44. . nece postojati identitet predmeta spora. da prinudi tuzenog na odredjeno ponasanje. pravni interes tuzioca za podnosenje kondemnatorne tuzbe se ogleda u dobijanju izvrsnog naslova. po odredbama materijalnog prava. vec dospela. tj.ZPP predvidja sledece izuzetke u kojima tuzbeni zahtev moze da se istakne i kada potrazivanje nije dospelo do zakljucenja glavne rasprave: a) Prvi izuzetak se odnosi na obligacije dugorocnim izvrsenjem prestacija: --> kada sud nadje da je tuzbeni zahtev osnovan koji se tice izdrzavanja. tuzbeni zahtev se odbija kao preuranjen.Postojanje pravnog interesa tuzioca se pretpostavlja.Dakle. . pa tuzilac ne moze na drugi nacin. sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. kada postoji opasnost da bi tuzeni mogao da izbegne izvrsenje svojih sukcesivnih obaveza. . jer se tuzbeni zahtev zasniva na drugacijim cinjenicama.Kada tuzilac moze da zahteva neposredno izvrsenje na osnovu verodostojne isprave ili na osnovu sudskog poravnanja.Dovoljno je za uspeh kondemnatorne tuzbe da ono dospe do momenta zakljucenja glavne rasprave. B) Pravni interes za kondemnatornu tuzbu .

pa cak i utvrdjenje postojanja ili nepostojanja potrazivanja. mislimo na pravni odnos izmedju parnicnih stranaka.Predmet deklaratorne tuzbe moze da bude utvrdjenje postojanja ili nepostojanja ugovora. b) Obicne cinjenice.Pravni odnos cije se postojanje.Prema tome da li se deklaratornom tuzbom zahteva utvrdjenje postojanja prava ili pravnog odnosa ili utvrdjenje nepostojanja istih. . postojanja prava svojina. A) Pravo ili pravni odnos . utvrdjenje naslednog prava na zaostavstini lica koje je jos zivo. . 56 . postojanje krivice. . mane u izjavama volje. . .U tom slucaju. . neophodno je za podnosenje takve tuzbe da sporni pravni odnos ima neposredan uticaj na pravni polozaj tuzioca.S druge strane.. postojanja prava na naknadu stete. .Deklaratornom tuzbom se od suda trazi da utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa ili istinitost.Npr: A je dao u zakup svoje zemljiste B. .S druge strane. ona moze da bude pozitivna i negativna. tuzilac ne tvrdi da je doslo do povrede njegovog subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja.Pod pravnim odnosom podrazumevamo konkretan odnos izmedju dva subjekta ili odnos izmedju subjekta i stvari. Npr.) Pojam i vrste .Kada govorimo o pravnom odnosu. g) Tumacenje apstraktnih pravnih normi.Moguce je da se tuzba za utvrdjenje odnosi i na postojanje pravnog odnosa ciji je ucesnik samo jedna od strana ili postojanje pravnog odnosa izmedju potpuno trecih lica. C tvrdi da na zemljistu A ima pravo plodouzivanja. ne moze se traziti utvrdjenje buducih i nepostojecih pravnih odnosa ). odnosno neistinitost neke isprave. odnosno nepostojanje utvrdjuje mora da bude gradjanskopravnog karaktera. predmet deklaratorne tuzbe ne mogu da budu: a) Elementi ili prethodna pitanja iz jednog pravnog odnosa ( postojanje protivpravnosti. .Pravni odnos cije se utvrdjenje tuzbom trazi mora biti postojeci ( tj.Cilj ove tuzbe jeste da izmedju parnicnih stranaka stvori izvesnost i pravnu sigurnost kako bi one mogle da odrede svoje buduce ponasanje.Deklaratorna tuzba nije dopustena ako je cinidba iz spornog prava ili pravnog odnosa vec dospela ( u tome se ogleda njen supsidijarni karakter u odnosu na kondemnatornu tuzbu ). 2.1.Pravni odnos je postojeci. d) Prava koja nisu tuziva.. . .U deklaratornoj tuzbi.). nema smetnji da se zahteva utvrdjenje postojanja pravnih odnosa zasnovanih pod odloznim ili raskidnim uslovom ili rokom. . . A podnosi tuzbu protiv C i trazi da sud utvrdi da pravo plodouzivanja ne postoji. ako su se stekle sve cinjenice iz dispozicije materijalnopravne norme za njegovo zasnivanje. . te da se ucini kraj jednoj neizvesnoj pravnoj situaciji. osim izuzetno kada je to posebnim propisima predvidjeno ( npr.. naslednog prava.Smisao ove tuzbe jeste da se takva povreda spreci. . utvrdjenje da li je dug izmiren ).) Dopustenost deklaratorne tuzbe. ocinstva i materinstva.. v) Pravna kvalifikacija jednog pravnog odnosa.

ZPP konkretizuje postojanja pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe na sledeci nacin: a) Zakon moze da predvidi mogucnost da tuzilac zastiti svoj pravni polozaj podnosenjem tuzbe za utvrdjenje ( npr. u toku postupka. pre nego sto dospe potrazivanje iz takvog odnosa.Za razliku od kondemnatornih zahteva kod kojih postojanje pravnog interesa proizlazi iz samog cilja podnosenja tuzbe ( dobijanje izvrsnog naslova ).Primeri: * A podnese kondemnatornu tuzbu protiv B i zahteva placanje kupoprodajne cene.Ovom tuzbom moze da se zahteva da se utvrdi autenticnost isprave (ali ne i istinitost sadrzaja). jer ne postoji identitet izmedju zahteva istaknutog u deklaratornoj i kondemnatornoj tuzbi. v) Zakon pretpostavlja postojanje pravnog interesa za tuzbu i kada tuzilac trazi da se utvrdi autenticnost neke isprave. . kondemnatornom ili preobrazajnom tuzbom. i u ovom slucaju. .Ako je pravnu zastitu moguce postici drugim sredstvima. 57 . dok kod negativnih tuzbi takav interes postoji kada tuzeni tvrdi da odredjeni pravni odnos postoji ili tvrdi da ima potrazivanje prema tuziocu. pak. B podize negativnu deklaratornu tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da ugovor ne postoji.Medjutim.U prvom slucaju. Ako sud odbije tuzbeni zahtev. kod deklaratorne tuzbe se zahteva postojanje posebne pravnozastitne potrebe. tako da je tuziocu. nestaje pravni interes tuzioca za deklaratorni tuzbeni zahtev.. ( ovde se radi o dopustenosti tuzbe u pogledu buducih potrazivanja iz vec nastalog pravnog odnosa ). nego sto je to slucaj sa zahtevom iz deklaratorne tuzbe. isticanjem kondemnatornog zahteva u postupku. * A podnese protiv B deklaratorni.Ovde tuzeni trazi od suda da mu pruzi siru zastitu. cime je ostvarena potpuna pravna zastita tuzenog. istakne kondemnatorni zahtev i zahteva da sud obaveze A na naknadu ugovorne stete. tuzilac nece moci nikada da istakne deklaratorni tuzbeni zahtev. . tuzilac moze da zahteva utvrdjenje da postoji protivpravna nelojalna konkurencija na trzistu ). npr. B) Pravni interes za deklaratornu tuzbu . . deklaratorna tuzba je nedopustena. . . .U drugom slucaju. nece postojati slucaj zabrane dvostruke litispendencije. pravni interes postoji kada tuzeni osporava postojanje odredjenog pravnog odnosa. .Kod pozitivnih deklaratornih tuzni. kada su potrazivanja iz spornog pravnog odnosa vec dospela.U principu. nedostaje pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe. . b) Pravni interes za podnosenje ove tuzbe ce postojati i kada tuzilac ima pravni interes da se utvrdi postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa. obezbedjena potpuna pravna zastita. pozitivni ili negativni. .Zbog toga se kaze da je deklaratorna tuzba supsidijarna u odnosu na kondemnatornu. . kada je neophodno da se ostvari pravna izvesnost i da se izbegne nastajanje novih sporova. tuzbeni zahtev da ugovor ne postoji. odluka suda sadrzi u sebi implicitno i odluku o nepostojanju ugovora. B. Ako sud odbije tuzbeni zahtev tuzenog kao neosnovan. jer vec tece parnica izmedju istih stranaka u istoj pravnoj stvari ( zabrana dvostruke litispendencije ). odluka ce implicitno da obuhvati i odluku suda o zahtevu tuzioca iz deklaratorne tuzbe.Tuzilac moze da zahteva deklaratornu sudsku zastitu samo kada je to celishodno.

v) Pravni odnos cije je postojanje.) Prejudicijelni zahtev za utvrdjenje . 58 . . B odbija jer spori da je A vlasnik. b) Prejudicijalni pravni odnos mora da postane sporan u toku trajanja parnice. odnosno nepostojanju prejudicijalnog odnosa ulazi u izreku presude. zakon izricito napominje da njeno podnosenje ne znaci i preinacenje tuzbe. odluka suda o takvom tuzbenom zahtevu obuhvacena je pravnom snagom presude koje je ogranicena i u subjektivno ( na stranke ) i u objektivnom smislu ( na predmet spora ). niti menja materijalnopravni odnos koji je predmet sudske zastite.V) Znacaj pravnog interesa za deklaratornu tuzbu . drzalac. i sud odbije takav tuzbeni zahtev kao neosnovan. B u eventualnim kasnijim parnicama nece moci da osporava pravo svojine A. a nedostatak pravnog interesa vodi odbacivanju tuzbe.Medjutim.Isticanje prejudicijalnog tuzbenog zahteva uz glavni bi trebalo da se smatra preinacenjem tuzbe prema opstim pravilima.S druge strane.Dopustenost isticanja incidentnog zahteva za utvrdjenje je vezana za ispunjenje niza uslova: a) Zahtev moze da se podnese samo ako parnica vec tece i to do zakljucenja glavne rasprave. g) Sud mora da bude stvarno nadlezan i za resenje prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje.Sud o prejudicijalnom zahtevu odlucuje zajedno s glavnim tuzbenim zahtevom. te da ostane sporan do zakljucenja glavne rasprave. odnosno ne postoji. i takva odluka suda ce biti obuhvacena pravnom snagom presude. preda pokretnu stvar. . ako A. Nije moguce da sud odluci najpre o prejudicijalnom zahtevu. . 45.Deklaratorna sudska odluka niti stvara. . nije iskljuceno da je postojanje pravnog odnosa bilo sporno izmedju stranaka i pre pocetka toka postupka. Stoga. istakne i zahtev da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. ako A podneo protiv T negativnu tuzbu za utvrdjenje da ne postoji obaveza da T naknadi stetu iz vanugovornog odnosa.Tuzilac moze tokom trajanja parnice da istakne prejudicijalni ( incidentni ) zahtev za utvrdjenje da jedan pravni odnos postoji.Medjutim. . Sud je u kasnijoj parnici vezan ranijim utvrdjenjem da postoji obaveza A da T nakadi stetu. ovakva odluka suda bi ga vezivala i u kasnije postupku po kondemnatornoj tuzbi T prema A za naknadu stete. i to medjupresudom. . .Dakle.Radi se o tome da prethodno pitanje postaje predmet posebnog tuzbenog zahteva. pored kondemnatornog. . vlasnik zahteva tuzbom da mu B.Primer: A. od njegovog resenja mora da zavisi i ishod spora. . G) Domasaj deklaratornog tuzbenog zahteva . tuzeni B moze i nakon donosenja kondemnatorne sudske odluke da osporava pravo svojine A. tako da odluka o postojanju.Npr. odluka suda o deklaratornom tuzbenom zahtevu je podobna za materijalnu pravosnaznost.Postojanje pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe je procesna pretpostavka na cije postojanje sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. odnosno nepostojanju pravnog odnosa javilo kao prethodno. A podize deklaratorni zahtev za utvrdjenje da je vlasnik stvari. . . odnosno nepostojanje predmet prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje mora da bude prejudicijalan za merotorno resenje glavnog pitanja.Ako sud usvoji kondemnatorni zahtev A i obaveze B da preda stvar. tako da obavezuje sud i u drugom postupku u kome bi se pitanje o postojanju. medjutim.

Ako sud odbije preobrazajni tuzbeni zahtev kao neosnovan.Presude kojima se resava o konstitutivnoj tuzbi deluju erga omnes.).S obzirom na sadrzinu tuzbenog zahteva razlikujemo: a) tuzbe u kojima se zahteva konstituisanje jednog pravnog stanja ili pravnog odnosa. cak i kada osnov tuzbe ( cinjenice ) ostane isti.Za dopustenost ove tuzbe ne zahteva se posebno postojanje pravnog interesa tuzioca. te da je C stekao pravo svojine od nevlasnika. isti zivotni dogadjaj ( iste cinjenice ) a trazi drugu pravnu posledicau.Za razliku od deklaratorne.Preobrazajna tuzba je upravljena ka stvaranju.Objektivno preinacenje tuzbe znaci: 1.Buduci da se predmet spora sastoji od dva cinioca ( cinejnica i pravne posledice ).Preobrazajna tuzba je procesnopravni pandan materijalnim preobrazajnim ovlascenjima.Za konstitutivne tuzbe vazi princip numerus calusus. 47. .Razlog je celishodnost kao i organaska vezanost incidentnog zahteva za utvrdjenje s glavnim kondemnatornim zahtevom. 59 . . .Njen cilj je da autoritetom sudskog judikata stvori promenu u pravnom polozaju izmedju parnicnih stranaka. 46. . B) Vrste . tj. .Npr: V trazi tuzbom da mu B vrati gitaru koju mu je dao na poslugu. Kada V sazna da je B prodao gitaru. takva odluka suda je u dejstvima jednaka s deklaratornom sudskom odlukom kojom se utvrdjuje nepostojanje odredjenog pravnog odnosa. b) tuzbe u kojima se zahteva promena u jednom pravnom odnosu. . . . .) Promenu istovetnosti tuzbenog zahteva. status privrednog drustva.Ako se menja pravna posledica koja se tuzbom trazi.Tuzbeni zahtev se menja kada se promeni predmet spora. . preobrazajna tuzba koja prodje u postupku konstituise novo pravno stanje ( deklaratorna samo konstatuje postojanje nekog stanja ).) Preobrazajna ( konstitutivna ) tuzba A) Pojam i smisao . V zahteva naknadu stete. tuzba za ponistenje ili razvod braka. preinacenje tuzbenog zahteva u ovom smislu znaci promenu bilo kog cinioca predmeta spora. . .. razvod braka ).. promeni ili gasenju pravnih odnosa izmedju parnicnih stranaka. . dopustene su samo one tuzbe s preobrazajnim karaterom koje zakon izricito predvidja. .Konstitutivne tuzbe mogu da budu upravljene da odluka po njima proizvodi dejstvo ex tunc ( to su tuzbe upravljene na ponistaj odluke skupstine akcionara ) ili ex nunc ( takvo dejstvo imaju osnovani konstitutivni zahtevi koji su upravljeni na razvod braka )..Zakon predvidja da preobrazajna ovlascenja u nekim osetljivim pravnim odnosima ( porodicni odnosi. v) tuzbe u kojima se zahteva da sud izrekne prestanak jednog pravnog odnosa ( npr. postoji preinacenje tuzbe.) koji imaju i uticaj na pravni polozaj trecih lica mogu da se vrse samo u parnicnom postupku ( npr..Dakle.) Objektivno preinacenje tuzbe .

cime ne dira u sam tuzbeni zahtev. .Zakon dopusta preinacenje tuzbe u prva dva vida ( promena istovetnosti zahteva i povecanje postojeceg zahteva ) kada. ali i ne mora da navede u tuzbi. tuzi B.) Povecanje tuzbenog zahteva. zatrazi od suda da utvrdi njegovo vlasnistvo. predstavlja njeno preinacenje ( tuzilac sad umesto 10 zahteva 15 hiljada kao naknadu stete ). ako se time istovremeno ne menja i njen osnov ( npr. pozivanje na drugi pravni osnov u tuzbi ne znaci i njeno preinacenje. odnosno momenat dostavljanja tuzbe.) Subjektivno preinacenje tuzbe 60 . ZPP isticanje drugog tuzbenog zahteva uz postojeci smatra preinacenjem tuzbe. odnosno parnica po preinacenoj tuzbi. kao i slucaj kada je tuzilac samo promenio. . .Smanjenje tuzbenog zahteva nece predstavljati preinacenje tuzbe. . . parnica po inicijalnom tuzbenom zahtevu se gasi i pocinje da tece novi postupak.Svako povecanje tuzbenog zahteva. . kao sto je predlog za obezbedjenje dokaza ili odredjenje privremenih mera. . tuzilac trazi 5 umesto 10 hiljada ). niti zahteva koji spadaju u fakultativne sastojke tuzbe. .Stricto sensu. njegovo smanjenje.Kada se tuzba preinaci. 2. . 5. . sa svim procesnim i materijalnopravnim posledicama koje povlace sa sobom momenat podnosenja. nakon podizanja tuzbe.Na smanjenje tuzbenog zahteva ne primenjuju se odredbe o povlacenju tuzbe. nastupe nove okolnosti koje opravdavaju da se tuzbeni zahtev izmeni. ovaj slucaj preinacenja tuzbe predstavlja kumulaciju tuzbenih zahteva.) Poseban vid preinacenja tuzbe ( kada se ne zahteva pristanak tuzenog ) .Pod preinacenjem tuzbe ne smatra se ni isticanje zahteva za naknadu stete prouzrokovane nesavesnim vodjenjem parnice ( u ovakvom slucaju sud ce razdvojiti postupak ). i zahteva povracaj poklona koji je ucinila zbog predstojeceg.Npr: A.) Isticanje drugog zahteva uz postojeci.Preinacenjem tuzbe se ne smatra promena pravnog osnova tuzbenog zahteva.S obzirom na to da odredjenje predmeta spora ne obuhvata i pravnu kvalifikaciju cinjenica koju tuzilac moze.. Nebitno je za predmet spora da li se A u tuzbi poziva na neblagodarnost poklonoprimca ili istice kondikcijski zahtev. . dopunio ili ispravio pojedine navode.Pod preinacenjem tuzbe ne podrazumeva se isticanje incidentnog zahteva za utvrdjenje. . 4. 48.Od momenta preinacenja tuzbe pocinje da tece litispendencija po preinacenom tuzbenom zahtevu.Nece postojati preinacenje ni kada tuzilac s kondemnatornog zahteva prelazi na deklaratorni niti ako tuzilac umesto povracaja stvari. cak i bez promene osnova tuzbe. kako bi mogucnost ovakvog nacina kumulacije tuzbenih zahteva podvrgao blazem rezimu koji vazi za preinacenje tuzbe.Tuzba se uvek preinacuje kada tuzilac s deklaratornog tuzbenog zahteva prelazi na kondemnatorni.) Sta se ne smatra preinacenjem tuzbe . verenika. 3.Moguce je da se zamisli i preinacenje tuzbe kada tuzilac zeli samo da dopuni cinjenicne navode. verenica. . ali neodrzanog vencanja.Medjutim. ali iznosenjem novih cinjenica obuhvati dispoziciju druge materijalnopravne norme.

one nece imati uticaja na vec jednom zasnovanu stvarnu i mesnu nadleznost suda. Tokom parnice shvati da je B.DOPUSTENOST PREINACENJA TUZBE . ako se on vec upustio da raspravlja u meritumu ( ista je stvari i kada se menja tuzilac ).Do subjektivnog preinacenja tuzbe moze da dodje kada tuzilac iz zablude osnaci kao tuzenog drugo lice. . a ne ono prema kome zeli da ostvari pravnu zastitu. Interes je tuzenog da sud konacno odluci o spornom odnosu s tuziocem i da ga obaveze da snosi troskove postupka.Podnosenjem tuzbe sudu nastupaju procesne posledice: a) Parnicni postupak pocinje da tece. . sud je duzan da merotorno resi spor i odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. da li je nadlezan i u kom sastavu ce voditi parnicu i odlucivati. Ako on izostane.. . Do subjektivnog preiznacenja tuzbe moze doci samo uz pristanak P i C.Sud moze. ali i inicijalno tuzenog.Preinacenje je dopusteno ako se stekne jedan od dva alternativna uslova: a) ako se tuzeni saglasi s preinacenjem. A zeli da umesto P tuzi C.) Dejstva podnosenja tuzbe sudu A) Uopste . da je vrati tuziocu da je u za to ostavljenom roku uredi. . v) U slucaju elektivne nadleznosti. te da je stetu pricinio C. odnosno nepostojanje apsolutne nenadleznosti redovnih sudova. ako tuzbu nije podneo advokat. izbor suda koji je tuzilac ucinio u tuzbi je neopoziv. da otkloni njene formalne i sadrzinske nedostatke. 61 . Naime.Ako tuzilac zeli da tuzi drugo lice umesto inicijalnog tuzenog. pa npr: A bude povredjen na pesackom prelazu. U parnici za naknadu stete ispostavi se da je P bio na odmoru u vreme stetnog dogadjaja.Druga je situacija kada postoji error in personam u pogledu odredjenja identiteta tuzenog. B) Procesna dejstva . stranke u parnici su A i P. Smatra da bi umesto B trebalo sada da tuzi X doo. . .Tuzba se podnosi pisarnici suda.Tuzilac moze do zakljucenja glavne rasprave da.U ovom slucaju. bio sam zastupnik X doo. prilikom zakljucenja ugovora. Stoga. . tuzi drugo lice. b) ako sud odluci da preinacenje dopusti ( a dopustice ako je preinacenje celishodno i ako postupak po preinacenoj tuzbi nece znatno produziti trajanje parnice ). 49. .Ne radi se o preinacenju tuzbe kada se samo zeli ispraviti greska u navodjenju identiteta tuzenog. . neophodan je pristanak novog. ako se u medjuvremenu promene okolnosti koje mogu uticati na nadleznost suda.Pravilo o ustaljuvanju nadleznosti nema dejstva u odnosu na: * postojanje.Preinacenje je dopusteno samo do zakljucenja glavne rasprave. . b) Perpetuatio fori: po prijemu tuzbe sud ocenjuje. . .Kod subjektivnog preinacenja tuzbe radi se o promeni identiteta tuzenog u postupku. smatra se da je tuzilac ovo pravo iskoristio. umesto prvobitno tuzenog.Npr: A podnese tuzbu protiv B iz ugovora o delu. Smatra da ga je udarilo vozilo ciji je vlasnik P. po sluzbenoj duznosti.Subjektivnom preinacenju tuzbe ne moze da se protivi nuzni suparnicar na kojeg se tuzba prosiruje tokom parnice.

ako rok za ispunjenje obaveze nije odredjen. preinacenjem tuzbe. b) prekid roka za odrzaj.Pocetak litispendencije povlaci za sobom i zabranu dvostruke litispendencije.) Pravne posledice litispendencije A) Procesnopravne posledice .Zabrana dvostruke litispendencije ima za cilj da harmonizuje odlucivanje u okviru jedinstvenog pravnog sistema. i ona nastupa u momentu kada sud dostavi tuzenom tuzbu.Od momenta podnosenja tuzbe. stranka i njeni zastupnici su duzni da obaveste sud o promeni adrese.) Litispendencija 1.Litispendencija prestaje: a) Nastupom pravosnaznosti merotirne odluke. . g) duznik pada u docnju. kada su to akti dostavljeni protivnoj strani.* postojanje. . .Najvaznije posledice su: a) prekid zastarelosti pod uslovom da se postupak nastavi.Litispendencija znaci da je parnica pocela da tece. parnica pocinje da tece od onog trenutka kada je o njima obavesten protivnik podnosioca zahteva. 2. d) naslednici sticu pravo da nastave postupak u vezi sa zastitom nekih licnih i neprenosivih prava ostavioca. ako je on vec pokrenuo postupak. * pravila medjunarodnog prava o izuzecu od jurisdijcije domacih sudova do kojeg je doslo nakon sto je postupak poceo da tece. odnosno nepostojanje direktne medjunarodne nadleznosti suda RS ( ona se ustaljuje tek kad tuzba bude dostavljena tuzenom ). v) na iznos neplacenih i dospelih kamata moze se zahtevati zatezna kamata. . . incidentnim zahtevom za utvrdjenje. 50. . a u kojoj nije doneta pravosnazna 62 .Ako sud u parnici koja je kasnije pocela da tece propusti da odbaci tuzbu i donese presudu koja postane pravosnazna. a takav slucaj je s protivtuzbom. g) Kao i iz ostalih razloga zbog kojih parnica prestaje. ukljucujuci i sudsko poravnanje. . b) Pravosnaznoscu resenja o odbacivanju tuzbe.Od vogo principa postoji jedan izuzetak: pravosnaznost presude bi trebalo da ima prednost u odnosu na litispendenciju.Unutrasnja harmonija sistema iskljucuje mogucnost da istovremeno pred sva razlicita suda teku dve parnice sa istim predmetom spora ciji bi ishod mogao da bude potencijalno razlicit. .Sto se tice ovih zahteva.Podnosenjem tuzbe prekidaju se i materijalnopravni rokovi za podnosenje tuzbe od cijeg odrzanja zavisi dopustenost tuzbe. tj. v) Povlacenjem tuzbe.Parnica pocinje da tece i kada su zahtevi tuzioca ili tuzenog istaknuti i u toku postupka. parnica koja je ranije pocela da tece. V) Materijalnopravna dejstva . .) Pojam i znacaj .

ali ne i kod nas ). A tuzi T i zahteva da sud utvrdi obrnuto. . . a potom i negativna tuzba za utvrdjenje. . na osnovu istih cinjenica. to ne znaci da ce usvojiti tuzbeni zahtev A kao osnovan. identitet predmeta spora ne postoji.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. . Ovde ne postoji identitet predmeta spora. 63 . . . bice obustavljena resenjem o odbacivanju tuzbe.Ova dejstva se odnose na savesnost drzaoca stvari. jer postoji identitet cinjenica. kao i javnog tuzioca u javnom interesu.Povreda pravila o zabrani dvostruke litispendencije predstavlja zalbeni razlog. jer eventualna presuda doneta u korist T nema dejstvo izvrsnosti. ali na ovu povredu postupka drugostepeni sud ne pazi ex officio.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je ugovor punovazan. . Tuzba A protiv T da ugovor nije punovazan ne bi bila doputena.O zabrani dvostruke litispendencije prvostepeni sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti. dj) obavestenje treceg lica o parnici.Npr: T tuzi Z i zahteva placanje zakupnine za maj. g) podizanje protivtuzbe. uvek postoji identitet tuzbenih zahteva kada se najpre podnese kondemnatorna tuzba. Ovu drugu bi sud trebalo da odbaci zbog nepostojanja pravnog interesa. v) podizanje tuzbe glavnog mesanja.Identitet stranaka postoji kada se iste stranke javljaju kao stranke u obe parnice ( nije neophodno da imaju iste procesne uloge ). Ovde ne postoji identitet predmeta spora. .Kada je podneta kondemnatorna tuzba.Ako je odluceno o zahtevu o kome je parnica vec pocela da tece. drugostepeni sud ce doneti resenje kojim ukida prvostepenu presudu i odbacije tuzbu. vazno je napomenuti da takav identitet postoji i izmedju pozitivne i negativne deklaratorne tuzbe. . B) Ostale procesnopravne posledice: a) za preinacenje tuzbe potreban je i pristanak tuzenog. uprkos tome sto je ranije pokrenuta ( tako je u uporednom pravu. A tuzi T i zahteva da mu T preda stvar.presuda. e) otudjenje spornog prava ili stvari nakon nastupa litispendencije nema vise uticaja na parnicu.Zabrana dvostruke litispendencije ne moze nikada da obuhvati i podnosenje dve pozitivne tuzbe za utvrdjenje niti podnosenje tuzbe za utvrdjenje i kondemnatorne tuzbe na osnovu istih cinjenica.deklaratorna. .Suprotno tome. za postojanje zapocete parnice saznaje iz prigovora tuzenog ( prigovor litispendencije ). jer ako sud odbije tuzbeni zahtev T kao neosnovan. V) Materijalnopravne posledice . a zatim.Zabrana dvostruke litispendencije vazi samo onda kada postoji identitet stranaka i identitet spora. .Buduci da sud nema uvid u sve parnice koje su u toku. . . d) cesce umesaca. . b) podizanje prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje.Sto se tice identiteta predmeta spora. Z tuzi T i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o zajmu nistav ili prestao otkazom.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je T vlasnik stvari.

Izuzetno. i njihovo postojanje nije regulisano u normativnim aktima. . sud moze vec i u ovoj fazi postupka da merotorno resi spor. B) Tok pripremnog postupka .Do parnice dolazi i kada procesne pretpostavke nedostaju ( dakle termin”procesne pretpostavke” nije dobar ).Procesne pretpostavke su cinjenice ( uslovi ) koje moraju da se ispune da bi sud mogao da se upusti u odlucivanje i merotorno odluzi o predmetu spora.Pripremanje glavne rasprave pocinje podnosenjem tuzbe sudu i traje sve do rocista za glavnu raspravu.) Procesne pretpostavke 1. b) direktna medjunarodna nadleznost domaceg suda. mogucnost da se odredjena pravna stvar resava pred sudom u parnicnom postupku. tuzba se odbacuje kao nedopustena. on najpre ispituje da li uopste postoje uslovi da se raspravlja o tuzbenom zahtevu. d) zakazivanje rocista za glavnu raspravu. v) odsustvo imuniteta za tuzenog koji je strani drzavljanin.) Pojam i sustina .Poklonoprimac se smatra savesnim drzaocem sve dok ne sazna za zahtev za vracanje poklona. . 64 .Kada je tuzba podneta sudu.Kada parnica pocne da tece po reivindikacionoj tuzbi.) Podela procesnih pretpostavki A) Procesna pretpostavke koje se ticu suda: a) apsolutna nadleznost..U ovoj fazi postupka. funkcionalna i mesna nadleznost suda kojem je podneta tuzba.Zalba protiv odluka o upravljanju postukom koje se donose u toku pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena.Radi se o pretpostavkama za meritorno oducivanje.Ovaj postupak obuhvata: a) prethodno ispitivanje tuzbe. .) Pripremanje glavne rasprave A) Pojam i znacaj . . . 52. tuzeni od ovog momenta odgovara kao nesavestan drzalac. g) odrzavanje pripremnog rocista. se ispituju procesne pretpostavke i odredjuje se i koncentrise procesna gradja o kojoj se raspravlja na glavnoj raspravi. 2. g) stvarna. . . .Procesne pretpostavke su teorijska kostrukcija. d) nepostojanje arbitraznog sporazuma ili nekog drugog ugovora kojim stranke poveravaju resavanje spora izabranom sudu. v) dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor. po pravilu. .predmetu spora.Ako uslova nema. B) Procesne pretpostavke koje se tizu stranaka: a) postojanje stranaka. 51. a ne o pretpostavkama za nastanak parnice.

pravnog interesa za podizanje tuzbe. . samo do odredjenog momenta u parnici. stupanje u pojedine stadijume parnice ili za preduzimanje odredjenih parnicnih radnji ( npr. do pravosnaznosti okoncanja parnice.Opste procesne pretpostavke vaze u svakoj parnici. v) parnicna sposobnost tuzioca i tuzenog. 3.. . postojanju litispendencije.Pod negativnim pretpostavkama se podrazumevaju one cinjenice cije postojanje predstavlja smetnju za raspravljanje i odlucivanje o tuzbenom zahtevu. Dj) Ostale podele .).Postojanje posebnih procesnih pretpostavki je uslov za pokretanje posebnih parnica.b) stranacka sposobnost tuzioca i tuzanog.Ako nadje da postoji smetnja za dalje vodjenje postupka koja je otklonjiva. dok relativne sud uzima u obzir samo po prigovoru stranke. a u slucaju odsustva parnicne sposobnosti postojanje urednog zakonskog zastupanja. . G) Procesne pretpostavke koje se tizu predmeta spora: a) nepostojanje ranije zapocete parnice izmedju istih stranaka sa istim predmetom spora.Sud ispituje postojanje procesnih pretpostavki vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. v) postojanje tuzivosti subjektivnog prava.Ako se radi o neotklonjivoj procesnoj smetnji: nedostaktu apsolutne nadleznosti. V) Procesne pretpostavke koje se ticu tuzbe: a) tuzba mora da bude uredna.po pravilu. prava na vodjenje spora. Sud tuzbu odbacuje kao nedopustenu.Sud je duzan da sa strankama posebno raspravlja o postojanju. . . prekoracenju roka za podizanje tuzbe. g) uredno zastupanje kada je u pitanju zastupnik pravnog lica.. .Pozitivne procesne pretpostavke su cinjenice koje moraju da postoje da bi sud mogao da se upusti u raspravljanje i odlucivanje o predmetu spora. b) nepostojanje pravosnazne presude u istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka. odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki i da izvodi dokazni postupak o cinjenicama na kojima se one zasnivaju. . odsustvo medjunarodne nadleznosti domaceg pravosudja. d) postojanje urednog punomocja kada stranka vodi spor putem punomocnika.) Znacaj procesnih pretpostavki A) Momenat ocene i odluka suda . .Apsolutne su one na koje sud pazi ex oficio. . postojanju res iudicata. b) za podizanje tuzbe mora da postoji pravni interes. nepostojanju pravnog interesa. vrednost spora iznad 500000 dinara je posebna procesna pretpostavka za dopustenost za podnosenje vanrednog pravnog leka-revizije ). .O postojanju ili nepostojanju neke od procesnih pretpostavki sud odlucuje resenjem na koje posebna zalba nije dozvoljena.Postoje otklonjive ( sve ostale ) i neotklonjive smetnje ( nedostatak apsolutne nadleznosti suda. B) Nuznost postojanja procesnih pretpostavki 65 .zabrana dvostruke litispendencije.Prema duznosti suda da pazi na procesne pretpostavke razlikuju se: apsolutne i relativne. sud preduzima mere da se ovakvi nedostati otklone. dj) postojanje prava na vodjenje spora.

. * nepostojanje ostalih procesnih smetnju. * odsustvo imuniteta tuzenog. * postojanje derektne medjunarodne nadleznosti. tuzba se ne odbacuje.Sud je duzan da prethodno odluci o postojanju procesnih pretpostavki. dok kaznije moze i da odpadne.. * prigovor zabrane dvostruke litispendencije. a predmet vraca prvostepenom sudu kako bi se u novom postupku otklonili svi procesni nedostaci. dok je vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe utvrdio da se navodi izneti u listu uopste ne odnose na T. doslo bi do povrede osnovnih nacela postupka zbog kojih bi presuda bila nistava.Npr: T tuzi list A zbog navodne povrede prava licnosti za naknadu stete.Zakon ne predvidja redosled po kome sud treba da ispituje procesne pretpostavke. b) za postojanje mesna nadleznosti je dovoljno da postoji u momentu kada je tuzba podneta sudu ( perpetiatio fori ). sud bi ipak morao prvo da odlucuje o procesnoj smetnji i da se prodje dokazni postupak za parnicnu sposobnost lica T ). . vec se prvostepena presuda ukida. kao sto je sporazum o arbitrazi. * postojanje pravnog interesa za tuzbu. odmah se vidi da je zahtev neosnovan. ( dakle. * postojanje stvarne i mesne nadleznosti. nuzno je da procesne pretpostavke postoje u momentu kada je glavna rasprava zakljucena. * tuzivost subjektivnog prava..Kada se radi o neotklonjivim procesnim smetnjama. . . takva odluka je nistava i moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. tuzba ce se odbaciti i u postupku po zalbi na provostepenu presudu. * procesna legitimacija.Ako se pojave nedostaci u pogledu postojanja stranke. iako je slucaj jednostavan. tj. pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.Od ovog pravila postoje sledeca odstupanja: a) za postojanje direktne medjunarodne nadleznosti domaceg suda dovoljno je da je ona data u momentu pocetka parnice ( perpetuatio iurisdictionis ).) Redosled po kome se vrsi ispitivanje procesnih pretpostavki . sud posumnja da je T parnicno sposoban. Na pripremnom rocistu. meritornom odlukom protiv stranke koja nije parnicno sporobna. * apsolutna nadleznost suda opste nadleznosti. * stranacka i parnicna sposobnost. stranacke i parnicne sposobnosti. tuzba se ne odbacuje. vec se postupak prekida. V) Posledice nedostatka procesnih pretpostavki .Kada su u pitanju otklonjive procesne smetnje.Da bi sud mogao meritorno da odluci. . .Ali trebalo bi se pridrzavati sledeceg redosleda: * urednost tuzbe. . 4.. 66 .Ako je sud odlucio meritorno i pored toga sto su postojale procesne smetnje.Naime. * postojanje stranke. .

. . i ona znaci krug poslova koji vrsi sud. .Nadleznost privrednog suda ratione personae moze da se zasnuje na dva nacina: a) Prvi.Kada za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda nije dovoljno samo postojanje subjektivnog kriterijuma. nadleznost vrste suda i stvarnu nadleznost u uzem smislu. . zakon trazi da spor nastane “u obavljanju delatnosti privrednih subjekata”.Obavljanje delatnosti privrednih subjekata odvija se putem ugovora u privredi. . . 1. trazi se postojanje subjektivnog kriterijuma ( svojstvo stranaka u postupku ).Stvarna nadleznost privrednih sudova . postupanje sudova zavisi od vrste sporne stvari. . objektivni uslov se odnosi na pravnu prirodu spora.Kad je sud nadlezan. razlikujemo.Nadleznost privrednih sudova se zasniva prvenstveno na subjektivnom ( personalnom kriterijumu ). . 54.Pomocni kriterijum je objektivni i odnosi se na predmet spora.Privredni sud je nadlezan da sudi i sporove izmedju privrednih subjekata i drugih pravnih lica. . . Ali.Relativnom nadleznostu vrsi se razgranicenje poslova izmedju domacih sudova.. cak i kada su oni fizicka lica. to mogu da budu i ugovori koji su na bilo koji nacin vezani za obavljanje registrovane privredne delatnosti. ali samo kada spor nastane u obavljanju delatnosti privrednih subjekata. privredni subjekti zakljucuju privredne ugovore ciji se predmet odnosi na njihovu delatnost.Ako se nadleznost privrednog suda zasnuje na jedan od ova dva nacina. siri se i na materijalne suparnicare stranaka.) Pojam i vrste nadleznosti 1. b) Drugi nacin podrazumeva kombinaciju subjektivnog i objektivnog kriterijuma.Pod drugim licima treba smatrati banke. funkcionalna i mesna nadleznost. . osim kada zakon izricito predvidja nadleznost privrednog suda.Apsolutnom nadleznoscu vrsi se razgranicenje delatnosti izmedju parnicnih sudova i ostalih drzavnih sudova.Pravilima o nadleznosti vrste suda resavanje sporova se raspodeljuje izmedju sudova opste i posebne nadleznosti.Nadleznost sudova je uredjena zakonom.53. .Medjunarodna nadleznost daje odgovor na pitanje da li je domaci sud nadlezan da postupi. . .Sudovi opste nadleznosti sude sve gradjanskopravne sporove.Stranke u parnici moraju da budu domaci i strani privredni subjekti.Dakle.) Pojam . finansijske i osiguravajuce organizacije.) Vrste nadleznosti . . u okviru stvarne nadleznosti.) Stvarna i funkcionalna nadleznost Stvarna nadleznost. .Relativna nadleznost je: stvarna.) Nadleznost vrste suda . Zakonom se direktno predvidja koji ce od sudova da postupa kao prvostepeni: osnovni. .Uobicajeno. visi ili privredni.. o nje i duzan da postupa u odredjenoj pravnoj stvari 2.Kako u nasem pravnom sistemu postoje sudovi opste nadleznosti i sudovi posebne nadleznosti. - 67 .

. sporovi povodom strajka.Kada je osnovni sud nadlezan u prvom stepenu u vanparnicnom i izvrsnom postupku.) Funkcionalna nadleznost . kada je spor vezan za medjusobne privredne odnose.Kada osnovni sud resava sporove. . ako je istovremeno ispunjen i subjektivni kriterijum. 68 . a koji u postupku po vanrednim pravnim lekovima.Privredni sud je stvarno nadlezan da sudi i sporove o autorskom pravu.Visi sud sudi kao prvostepeni u imovinskopravnim sporovima cija vrednost dopusta izjavljivanje revizije. . ako Zakonom nije predvidjena nadleznost nekog drugog suda. paternitetski i maternitetski sporovi. .U sledecim pravnim stvarima visi sud je uvek nadlezan bez obzira na vrednost predmeta spora: sporovi iz autorskog prava ili iz prava industrijske svojine.Ovim institutom regulise se sudjenje po instancama u istoj pravnoj stvari. . ako je steta proizasla iz medjusobnog privrednog odnosa ili je u posrednoj vezi s tim odnosom.On je nadlezan da sudi imovinskopravne sporove u kojima nije dopustena revizija s obzirom na vrednost predmeta spora. 3.Osnovni sudovi su nadlezni i da pruzaju medjunarodnu pravnu pomoc. . u drugom je nadlezan visi sud.) Stvarna nadleznost u uzem smislu . . .Posto je odluceno koji sud je nadlezan da odlucuje o konkretnoj pravnoj stvari.Kada je visi sud nadlezan u prvom stepenu. sporovi nastali povodom povrede i zastite prava licnosti.Osnovni sud je nadlezan da vodi parnicni. B) Stvarna nadleznost visih sudova . pravila o funkcionalnoj nadleznosti odredjuju koji ce sud u toj istoj stvari postupati u drugom stepenu.. u drugom stepenu je nadlezan Apelacioni sud ( Apelacioni sud odlucuje i po zalbama na presude osnovnih sudova ). vec i vrednost predmeta spora. razgranicava se nadleznost izmedju razlicitih prvostepenih sudova iste vrste.Kada su pravila o stvarnoj nadleznosti resila pitanje koji sud u konkretnoj pravnoj stvari odlucuje u prvom stepenu. . obaveznog socijalnog osiguranja.. . sporovi radi ispravke informacija objavljenih u sredstvima javnih informisanja.Ova nadleznost obuhvata i sporove koji proizlaze iz vanugovorne odgovornosti za stetu. vanparnicni i izvrsni postupak.Privredni sud je nadlezan da postupa po tuzbama za ponistaj arbitraznih odluka.Nadleznost privrednog suda postoji i kada se spor tice prava svojine i drugih stvarnih prava. . ali samo u sporovima male vrednosti. A) Stvarna nadleznost osnovnih sudova . . 2. visi sud odlucuje po zalbi na odluku osnovnog suda. vec moze biti rec i o drugim izvorima obligacija ). bez obzira na svojstvo stranke u parnici.Kriterijum za razgranicenje stvarne nadleznosti osnovnih i visih sudova nije samo predmet spora.NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA RATIONE CAUSAE . ..Za zasnivanje nadleznosti privrednog suda dovoljno je da spor ima bilo kakve veze s privrednim poslovanjem ( dakle ne mora da se radi samo o ugovorima.Privredni sud odlucuje o svim sporovima koji proizlaze iz primene ZPD i drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata. kao i o sporovima koji proizlaze iz primene propisa o privatizaciji i stranih ulaganja. kao i o pravu industrijske svojine pod uslovom da svojstvo stranaka imaju privredni subjekti.

56. b) Posebnu. osim kada je to zakonom izricito iskljuceno.Za mnostvo parnica. .) Vrste .Nece postojati opsta mesna nadleznost suda na cijem podrucju tuzeni ima redovno boraviste. a ponekad na osnovu veze koje predmet spora ima s teritorijom suda ( objektivni kriterijum ). mesna nadleznost se radije odredjuje na osnovu veze predmeta spora sa teritorijom suda. odredjene prema predmetu spora. u drugom je nadlezan Privredni apelacioni sud.Opsta mesna nadleznost se zasniva prema tome gde se nalazi prebivaliste. ako tuzeni nema prebivaliste ( npr.Ponekad se terotorijalno razgranicenje nadleznosti vrsi na osnovu veze koje parnicne stranke imaju s teritorijom suda ( subjektivni kriterijum ). . . ali moze i ugovorom. jer tuzilac moze da bira da li ce tuzbu podneti sudu opsteg ili posebnog foruma. 55. jer se na taj nacin obezbedjuje da se spor resava pred subjektivno neutralnim forumom. a moze da je odredi i sud. . .U postupcima po reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje uvek Vrhovni kasacioni sud. radi o porodicnim sporovima..Pred sudom opsteg foruma se moze voditi svaka parnica. 2.Kada je privredni sud nadlezan u prvom stepenu. studira ). opsta mesna nadleznost se moze zasnovati i na boravistu tuzenog fizickog lica. 69 .Izuzetno. mesna nadleznost se odredjuje na osnovu subjektivnog kriterijuma. .Ako se npr.Mesna nadleznost se uredjuje zakonom ( po pravilu ).) Pojam . odnosno sediste tuzenog.Pred posebne forume mogu se izneti samo zakonom predvidjene parnice.) Opsta mesna nadleznost ( forum generale ) . . Ovakvi forumi se nazivaju elektivni. beskucnik ). . .Mesna nadleznost se deli na: a) Opstu.) Opsta i posebne mesne nadleznosti 1. .Pravilima o mesnoj nadleznosti odredjuje se duznost stvarno nadleznog suda da postupa u odredjenoj pravnoj stvari teritorijalno. ako se moze uzeti da ce tuzeni u kratkom vremenskom periodu to mesto napustiti. pojam i vrste 1. .Tuzba moze da se podnese i sudu gde tuzeni ima redovno ( trajno ) boraviste. dok se od obicnog boravista razlikuje po tome sto je lice vezano za odredjeno mesto time sto se u njemu nalazi centar njegovih aktivnosti ( npr.) Mesna nadleznost.Uobicajeno boraviste se razlikuje od prebivalista po odsustvu subjektivnog elementa ( namera da se u odredjenom mestu stalno zivi ).Opredeljenje zakonodavca za objektivni ili subjektivni kriterijum temelji se na vrednovanju interesa stranaka.Redovno boraviste je mesto koje je centar zivotnih interesa jednog lica. .Ako se radi o interesima pravne sigurnosti. otvara se pored opsteg i poseban forum.

Ovde je iskljucivo nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi sediste komande vojne jedinice. 70 . iskljucivo je mesno nadlezan sud na cijem podrucju se ta nepokretnost nalazi. kao i mogucnosti da tuzbu podnese sudu na cijem podrucju se nalazi njegovo prebivaliste. . B) Alternativna ( elektivna ) nadleznost ( forum electivum ) .Kada je rec o sporovima zbog smetanja drzavine na pokretnoj stvari. parnica za zastitu drzavine na pokretnoj stvari moze se povesti i pred sudom na cijem se podrucju dogodilo smetanje. odnosno brod upisan. . 2. b) Stvarnopravni sporovi .Tuzilac ne moze da podnese tuzbu sudu opsteg foruma. odnosno boraviste.Kod postojanja elektivne nadleznosti tuzilac moze da bira da li ce tuzbu da podnese sudu opste ili sudu posebne nadleznosti.Postoje 4 slucaja iskljucive mesna nadleznosti: a) Sporovi o nepokretnostima .To su lica koja se nalaze u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ( suvlasnici ). . .Opsti forum se primenjuje i za zasnivanje nadleznosti kada u parnici ucestvuju materijalni suparnicari. .Tuzba protiv materijalnih suparnicara se moze podneti onom sudu koji je mesno nadlezan samo za jednog od njih. .Za sporove ciji su predmet pravo svojine ili druga stvarna prava na nepokretnostima..Posebni elektivni forumi vaze za sledece sporove: a) Bracni i porodicni sporovi. odnosno ustanove.Kod sporova za zakonsko izdrzavanje. odnosno cija prava i obaveze proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova.vise stetnika pricini stetu ostecenom na osnovu istih cinjenica.Bracni sporovi mogu da se resavaju pred opstim forumom ili pred sudom na cijem podrucju su supruznici imalo poslednje zajednicko prebivaliste. sporovi o zakonskom izdrzavanju . tuzilac je obicno dete. v) Sporovi iz odnosa s vojnim jedinicama i vojnim ustanovama .U sporovima za utvrdjivanje ili osporavanje ocinstva i materinstva. vec samo sudu koji je iskljucivo nadlezan. odnosno boraviste. b) Sporovi o vazduhoplovu i brodu . .Iskljuciva mesna nadleznost uklanja mogucnost da se parnica vodi pred bilo kojim drugim stvarno nadleznim sudom. odnosno stecajni postupak.) Posebna mesna nadleznost ( forum speciale ) A) Iskljuciva mesna nadleznost ( forum exlusive ) . g) Sporovi u izvrsnom i stecajnom postupku .forum rei sitae.Postoji iskljuciva mesna nadleznost suda na cijem se podrucju nalazi sud koji sprovodi izvrsni. tuzilac moze da bira izmedju opsteg foruma.Ovde je iskljucivo mesno nadlezan sud na cijem se podrucju vodi upisnik u koji je vaduhoplov. te ono moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju ono ima prebivaliste. . smetanje drzavine ili zakup na nepokretnosti.Za parnice koje se vode povodom sticanja stvarnog prava na nepokrtnosti ne postoji iskljuciva mesna nadleznost suda.

pa je cak i zabranjen po Regulativi Brisel 1. . . ali samo pod uslovom da je obaveza nastala za vreme boravka tuzenog u Srbiji.Ponekad je jasno da postoji jurisdikcija domaceg suda. . moze biti nadlezan kako sud opste nadleznosti.Do pravosnaznog okoncanja ostavinskog postupka. d) Sporovi o naknadi stete ( forum loci delicti commissi ) . tako i sud na cijem podrucju se nalazi ostavinski sud. g) prebivalistu ili boravistu tuzioca u bracno-imovinskim sporovima u vreme podnosenja tuzbe. tuzilac-kupac moze da zasnuje i nadleznost suda koji je opste mesno nadlezan za prodavca.Sporovi iz ugovornih odnosa mogu se izneti pred sud na cijem podrucju je obaveza nastala ( forum loci contractus ) ili pred sud na cijem podrucju se nalazi mesto izvrsenja obaveze ( forum loci solutionis ). pri cemu je mesno nadlezan sud gde se stvar nalazi ( forum rei sitae ).v) Sporovi iz naslednopravnih odnosa . ali i naomrazeniji. ali u konkretnom slucaju ne moze da se primeni nijedno pravilo o odredjenju mesne nadleznosti. .Kada kupac vodi parnicu radi zastite prava na osnovu garancije proizvodjaca. 57. .Javlja se u dva vida: --> kao vindikacioni forum ( tuzilac trazi predaju stvari ). dj) Sporovi iz radnih odnosa ( forum loci laboris ) . kada tuzeni nema prebivaliste u Srbiji. V) Pomocna mesna nadleznost ( forum subsidiale ) .Osim pred opsti forum.Sporovi koji se ticu placanja po ceku ili menici koje povedu njihovi drzaoci mogu se voditi i pred sudom na cijoj teritoriji se nalazi mesto koje je na menici oznaceno kao mesto placanja.Tada se koristi pomocna ( supsidijarna ) nadleznost radi odredjenja mesna nadleznosti domaceg suda. odnosno nastupila stetna posledica ( dakle tri foruma kod distancionih delikata su na raspolaganju ). kada se spor tice prava i obaveza iz radnog odnosa. b) prebivalistu tuzioca u sporovima za zakonsko izdrzavanje ili mestu nalazenja imovine tuzenog. 71 . kao i u sporovima o potrazivanjima poverioca. tuzilac-osteceni moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju je izvrsena stetna radnja. --> kao opsti forum za sve imovinske sporove. Nije moguc sporazum stranaka o stvarnoj i funkcionalnoj nadleznosti. . v) poslednjem zajednickom prebivalistu supruznika ili prebivalistu tuzioca u bracnim sporovima.Pomocna nadleznost se zasniva na sledecim cinjenicama: a) boravistu tuzenog. Ovaj sporazum spada u procesnopravne ugovore.) Prorogacija nadleznosti Prorogacioni sporazum je ugovor stranaka o mesnoj nadleznosti suda.Najefikasniji je. i njime se derogira nadleznost inace mesno nadleznog suda. d) prebivalistu tuzioca u paternitetskim i maternitetskim parnicama. pored opsteg foruma.Forum je otvoren za zaposlenog pred sudom na cijem se podrucju rad obavlja ili se obavljao. g) Sporovi iz ugovornih odnosa. e) Imovinskopravni sporovi ( forum imovine ) . te uspostavlja mesna nadleznost suda prema izboru stranaka. za sudjenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa.

. .1.Ovi su uredjeni delom procesnim normama ( obavezni sastojci. Kada nastupe te okolnosti. delom materijalnim pravilima ( mane volje. kada tuzeni ne istakne prigovor mesna nadleznosti suda kojem je tuzilac podneo tuzbu ( sud ne pazi ex officio na mesnu nadleznost.Od dopustenosti prorogacionog sporazuma treba razlikovati uslove za njegovu punovaznost.) Delegacija . 58.Prorogacioni sporazum nije dopusten samo u slucajevima kada zakon predvidja postojanje iskljucive nadleznosti.Zakljucenje prorogacionog sporazuma je moguce sve do momenta dok ne nastupi litispendencija.) Izricita prorogacija .Prorogacioni sporazum se zakljucuje nakon sto je spor nastao. usled izuzeca ili iskljucenja sudije ili drugih razloga. da izmeni i stvarnu nadleznost sudova.Do precutne prorogacije dolazi. predmet i forma ). . u protivnom. te tada dolazi do delegacije nadleznosti.U izvesnim slucajevima. za razliku od izricite.Postoji: a) Nuzna delegacija. .U pogledu uslova pod kojima je prorogacioni sporazum punovazan. nakon toga visi sud ne moze da se oglasi stvarno nenadleznim za predmete iz nadleznosti nizeg suda. po pravilu. . . ali samo u jednom slucaju: Ako se tuzba podnese visem sudu. .Kada je ocigledno da ce se pred drugim mesno nadleznim sudom lakse sprovesti postupak ili kada postoje drugi vazni razlozi za delegaciju.Nadleznost se prenosi s mesno nadleznog na drugi sud. tuzeni je duzan da vec u tom podnesku istakne prigovor mesne nadleznosti. ne moze da postupa. . . . .Precutna prorogacija moze.S obzirom na nuzne sastojke odgovora na tuzbu.Delegaciju vrsi neposredno visi sud. vec samo po prigovoru ).Za obe vrste izricite prorogacije neophodna je pismena forma. 2. te se smatra da je ucinjen precutni pristanak na zakljucenje prorogacionog sporazuma. prvostepeni sud obavestava neposredno visi koji odredjuje resenjem da u datoj stvari postupa drugi stvarno nadlezan sud s njegovog podrucja.Tzv. b) Svrsishodna delagacija. ). inace mesno nadlezan sud ne moze fakticki da postupa u konkretnoj pravnoj stvari ili to nije celishodno.Do nje dolazi kada inace mesno nadlezni sud. jer se radi o posebnom pravnom ugovoru s procesnim dejstvima..Protiv resenja o delegaciji zalba nije dopustena.) Delegacija i ordinacija nadleznosti 1. generalna prorogaciona klauzula kojom se predvidja nadleznost suda za resavanje svih sporova iz svih pravnih odnosa koje postoje izmedju stranaka nije dopustena.Prorogaciona klauzula je inkorporirana u pravni posao iz kojeg bi spor mogao na nastane.Ona ima nezavisnu pravnu sudbinu od pravnog posla u koji je inkorporirana. prekludiran je da to ucini u docnijim fazama postupka. a ne stvarno nadleznom nizem. pravilo je da se visi sud oglasi nenadleznim i ustupi predmet stvarno nadleznom sudu. razlikujemo prorogacioni sporazum i prorogacionu klauzulu. ali to moze da ucini samo dok se ne odrzi pripremno rociste. sudovi nadlezni za 72 . . .) Precutna prorogacija ( prorogatio tacita ) . .. .

Nadleznost suda u odredjenoj pravnoj stvari zasniva se na njenoj povezanosti s nekim drugim postupkom ( parnicnim. b) Privlacenje nadleznosti po protivtuzbi .Ovde je privlacenje potpuno. 73 . . dolazi do privlacenja nadleznosti ( koja je nepotpuna ). povezanost parnice s nekim drugim postukom dovodi samo do promene mesne. . v) Privlacenje nadleznosti kod objektivnog spajanja tuzbenih zahteva . ali iz okolnosti slucaja ne moze da se utvrdi koji bi sud bio mesno nadlezan. B) Vrste privlacenja nadleznosti .Moze se ocekivati da ce sud pred kojim se vodi neki drugi postupak ( npr.Tuzbu glavnog mesanja podnosi trece lice protiv stranaka ( tuzioca i tuzenog ) u toku njihove parnice. odredjuje mesno nadlezni sud. .Sud ce i u daljem toku parnice imati prilike da ispita da li je nadlezan. na pripremnom rocistu za glavnu raspravu.Kod nepotpunog privlacenja. na predlog stranke.Tada VKS sam. jer sud koji odlucuje o tuzbi moze odlucivati i o protivtuzbi samo ako je stvarno nadlezan da postupa u parnici po protivtuzbi. . . a slabije kad privlacenje ide obrnutim tokom. stecajni ) mnogo brze i jeftinije da sprovede postupak ciji je subjekt sam stecajni duznik i cije se predmet tice pravnih poslova stecajnog duznika. .Ovde je privlacenje nepotpuno. ne i stvarne nadleznosti. pri cemu u tuzbi trazi za sebe pravo o kome tece prvobitna parnica.) Atrakcija ( privlacenje ) nadleznosti A) Pojam . . . te na rocistu za glavnu raspravu. a on je ispituje razmatrajuci cinjenice koje su navedene u tuzbi i cinjenice koje su mu poznate.) Ispitivanje.Potpuno privlacenje nadleznosti podrazumeva da postojanje jednog postupka ima za posledicu promenu u stvarnoj i mesnoj nadleznosti u povezanoj parnici. jer sud koji je nadlezan da resava o tuzbenom zahtevu tuzioca protiv tuzenog postoje nadlezan da resava i u parnici koju vodi trece lice protiv tuzioca i tuzenog. 2. kada je sigurno da postoji direktna medjunarodna nadleznost sudova u Srbiji. vanparnicnim ili stecajnim ).delegaciju mogu.Protivtuzba je tuzba koju tuzani podnosi protiv tuzioca u toku inicijalne parnice.Sud je duzan ex officio da ispita svoju nadleznost odmah nakon prijema tuzbe.Do spajanja tuzbenih zahteva u istoj tuzbi dolazi samo kada je za svaki od njih predvidjena ista vrsta postupka i kada je isti sud stvarno nadlezan za svaki od njih.Kada je ovaj uslov ispunjen. i to prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. izvrsnim. da donesu resenje da u konkretnom predmetu postupa drugi stvarno nadlezni sud. . 59.) Ispitivanje nadleznosti .) Ordinacija .Ordinaciju nadleznosti vrsi VKS. zasnivanje i ustaljenje nadleznosti 1.Jace privlacenje postoji kada nizi sudovi privlace predmete iz nadleznosti visih. 60. a) Privlacenje nadleznosti u sporu po tuzbi glavnog mesanja . bilo na predlog stranke ili inace nadleznog suda.Zasnivanje ovakve nadlenoznosti lezi u razlozima procesne ekonomocnosti. koji se vodi pred tim sodom ili na njegovom podrucju.

Kasnija promena cinjenica ( okolnosti ) na kojima je nadleznost zasnovana nema uticaja na vec ustanovljenu nadleznost u momentu podnosenja tuzbe ( npr.Pravilo o ustaljivanju nadlenznosti vazi za mesnu i obe vrste stvarne nadleznosti. prorogacija nadleznosti vise nije moguca.. . B) Razlozi . 74 . .Nenadlezni sud moze da postane nadlezan samo ako stranke nakon tog momenta izricito ili precutno prorogiraju njegovu nadleznost.Ako je za sudjenje po povecanom tuzbenom zahtevu stvarno nadlezan visi sud.Ako tuzeni ospori postojanje cinjenica na kojima bi sud trebalo da zasnuje svoju nadleznost. . pravilo perpetuatio fori ne vazi. sud je duzan da sprovede dokazivanje. .Pravilo je da sukob nadleznosti sudova iste vrste resava zajednicki neposredno visi sud. . 61.Za postojanje nadleznosti je dovoljno da je ona postojala samo u jednom momentu tokom trajanja parnice.S slucaju da tuzilac poveca tuzbeni zahtev.Pravilo perpetuatio fori se ne primenjuje kada je tuzba podneta nenadleznom sudu. nizi sud mora da se oglasi nenadleznim i da ustupi predmet visem sudu. . . zbog vazenja pravila o zabrani dvostruke litispendencije. tuzeni promeni domicil ).Naprotiv. . te se pokrece postupak za resavanje sukoba nadleznosti.Izmedju samih sudova moze doci samo do negativnog sukoba nadleznosti u kome dva suda odbijaju da postupaju u konkretnoj pravnoj stvari. . steta nije nastala ).Ostale sukobe nadleznosti resava VKS.Ako je sud bio nadlezan prema cinjenicama koje su postojale u momentu podnosenja tuzbe.Posebna pravila vaze za razgranicenje jurisdikcije redovnih sudova o arbitraza. kada se okaminila nadleznost inace nadleznog suda. . .Tada kazemo da se nadleznost ustalila ( perpetuatio fori ). sud nece odbaciti tuzbu. i ovaj sud kome je predmet ustupljen moze da se smatra nenadleznim. V) Nadleznost za resavanje sukoba nadleznosti .Nase pravo ne sadrzi pravilo da je odluka suda koji se smatra nenadleznim obavezna za sud kome se predmet ustupa.Pozitivni sukob nadleznosti nije moguc.Obrnuto. .Apelacioni sudovi i Privredni apelacioni sud resavaju sukob nadleznosti izmedju nizih sudova sa svog podrucja. vec ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.) Zasnivanje i ustaljivanje nadleznosti ( perpetuatio fori ) . pri cemu je teret dokazivanja na tuziocu. on ostaje nadlezan sve do momenta okoncanja parnicnog postupka. . najkasnije u momentu kada je zakljucena glavna rasprava.Ako sud nadje da osnov za nadleznost ne postoji ( npr. ukljucujuci i nadleznost vrste suda. . 2.) Sukob nadleznosti A) Pojam i vrste . . .Sukob nadleznosti postoji kada razna tela koja odlucuju o pravima i obavezama gradjanskopravnog karatera prisvajaju ili odbijaju da odlucuju o konkretnoj pravnoj stvari.

onda je sud kome je ustupljen predmet vezan odlukom drugostepenog suda ( pa mora da postupa ). . D) Lazni sukob nadleznosti . . ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3 miliona dinara. a drugostepeni sud je odbio zalbu i potrvrdio resenje prvostepenog suda..Postupak pokrece sud kome je predmet ustupljen. 75 .. cija vrednost prelazi 3 miliona ninara.nezavisno od vrednosti predmeta spora.Postupak o sukobu nadleznosti okoncava se resenjem protiv kojeg nije dozvoljena zalba.Sve dok se sukob nadleznosti ne resi.Sud kome je predmet ustupljen je vezan tim resenjem. a trebalo je da bude ustupljen drugom sudu.prava na upotrebu firme.Pravila o sastavu sudu uredjuju personalni sastav sudeceg tela u pojedinim fazama parnice. ako sudi u vecu. * u privrednim sporovima.Ostale sporove sudi u prvom stepenu vece koje cine sudija i dvoje sudija porotnika. uzoraka.. sporove koji se odnose na zastitu ili upotrebu pronalazaka i tehnickog unapredjenja. . umesto veca. kao i od vrednosti predmeta spora i vrste sporne stvari. pogresno protumacio predmet spora ili pogresno shvatio podatke na osnovu kojih je odredjen tuzeni.Odredjuje se: da li sud sudi u vecu. a izuzeci se mogu zakonom predvideti. .) Pojam . . pa je drugostepeni sud odlucujuci po zalbi ukinuo presudu i predmet ustupio drugom sudu.G) Postupak za resavanje sukoba nadleznosti . 2.Ocigledna omaska postoji kada je sud koji ustupa pogresno odredio identitet tuzenog.Stranke mogu da se sporazumeju da njihov imovinskopravni spor. . . sudi sudija pojedinac ( sporazum o inokosnom sudjenju. . ako je drugostepeni sud istovremeno nadlezan i za resavanje sukoba nadleznosti.Da li se sudi u vecu ili inokosno prvenstveno zavisi od stadijuma postupka.Vece u prvom stepenu sudi sporove iz autorskog prava.Pravilo je da sud sudi u vecu ( zborno sudjenje je ustavom predvidjeno ). .Sukob nadleznosti ne postoji kada je stranka ulozila zalbu na resenje suda kojim se oglasava nenadleznim.U prvom stepenu sudi sudija pojedinac: * u sporovima po imovinskopravnim zahtevima.) Sastav suda 1..dostavlja ustupljeni predmet sudu koji je nadlezan da resi sukob nadleznosti.cist procesnopravni ugovor ). . * u drzavinskim parnicama.Lazni sukob nadleznosti postoji i kada je odluku doneo stvarno nenadlezni usd.Lazni sukob nadleznosti postoji kada je drugom sudu predmet ustupljen zbog ocigledne omaske. . 62. kakav je njegov sastav. . .) Sastav prvostepenog suda .Ako je taj drugostepeni sud nadlezan da resava i sukob nadleznosti.Tada ce sud kome je predmet ustupljen jednostavno proslediti predmet drugom sudu i o tome ce obavestiti sud koji mu je predmet ustupio. sud kome je ustupljen predmet je duzan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. .

g) visina sudskih taksi.Ovaj sporazum se moze zakljuciti sve do zakljucenja glavne rasprave ( pismeno.U ostalim slucajevima ( kada nije rec o novcanom potrazivanju ).Nema smetnji da stranke zakljuce sporazum o inokosnom sudjenju i u prorogacionom sporazumu ( ali ne moze ako dodje do bracnog.Vece se sastoji od 7 sudija. sudija pojedinac mora da prepusti vecu da nastavi postupak ( to se moze desiti npr. b) dopustenost revizije. to se moze izpraviti ad hoc.Vrednost predmeta spora je obavezan sastojak tuzbe. ex officio. .revizija u imovinskopravnim sporovima nije dopustena ako vrednost predmeta spora ne prelazi pola miliona dinara. pa tuzba u kojoj nije navedena vrednost predmeta spora se odbacuje kao neuredna.Na svoj sastav sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom celog postupka. a moze i da nastavi samo da postupa u tom predmetu ( pogotovo ako se radi o poodmakloj fazi postupka ).) Znacaj sastava suda . B) Opste pravilo za odredjivanje vrednosti spora . 4. . .vece koje cine 3 sudije.Povrede pravila o sastavu suda predstavljaju apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka. .Ako se radi o obrnutom slucaju. 3. na zapisnik. maternitetskog ili paternitetskog spora ). . i to ceni na osnovu cinjenica koje su navedene u tuzbi. 76 .) Sastav drugostepenog suda.) Vrednost predmeta spora A) Pojam i znacaj .sporovo o imovinskopravnim zahtevima u prvom stepenu sudi sudija pojedinac kada vrednost predmeta ne prelazi 3 miliona dinara. .Odlucuje u vecu o 3 sudije kada sudi u drugom stepenu ili na raspravi. d) visina advokatskog honorara.Visina utuzenog novcanog potrazivanja cini vrednost predmeta spora. . . a ustanovi se da bi trebalo da je sudio sudija pojedinac.Vrednost predmeta spora je vrednost zahteva koji tuzilac istice u tuzbi izrazen u novcu. a pri tom se sporedna trazenja ( kamate.Visi sudovi su nadlezni da sude sporove u kojima vrednost predmeta spora prelazi pola miliona dinara. odmah po prijemu tuzbe.) ne priracunavaju. .Od vrednosti predmeta spora zivisi: a) sastav prvostepenog suda. kada odlucuje po vanrednim pravnim lekovima.) Sastav VKS . Protiv ovakvog resenja veca. 5. . troskovi. ako tuzilac poveca tuzbeni zahtev preko 3 miliona dinara ). ceni da li ce u konkretnoj stvari postupati vece ili pojedinac.pravila o parnici u sporovima male vrednosti primenjuju se kada tuzbeni zahtev na koji se odnosi potrazivanje u novcu ne prelazi iznos od 100000 dinara. izricito ). .. vrednost spora cini vrednost glavnog zahteva koju odredjuje sam tuzilac. v) vrsta postupka.Ako sud zapocne postupak u nepravilnom sastavu. 63.Odlucuje u vecu od 5 sudija kada se radi o reviziji..Ukoliko je postupak pocelo da radi vece. zalba nije dozvoljena. ono moze resiti da nastavi da sudi pojedinac. .Prvistepeni sud.

Ako je tuzilac i suvise visoko ili i suvise nisko oznacio vrednost predmeta spora. 2.Za odredjivanje vrednosti predmeta spora merodavan je momenat u kome je tuzilac podneo tuzbu.Kada je spor imovinskopravni. a ako je zakup zakljucen na krace vreme. V) Posebna pravila 1.U slucaju kada su u jednoj tuzbi alternativno istaknuta dva tuzbena zahteva.Kod buducih sukcesivnih davanja. vrednost zahteva se sabira. .) Sporovi o postojanju zakupnih ondnosa .. onda visina ukupne zakupnine.) Kumulacija tuzbenih zahteva . za vrednost predmeta spora se ipak uzima ona vrednost koja je oznacena u tuzbi. .Ovde je vrednost predmeta spora jednaka visini jednogodisnje zakupnine.Medutim. 77 . jer izvrsenjem tog zahteva tuzeni se moze osloboditi obaveze. a sud je duzan da brzo ( do pocetka rasprave o glavnoj stvari ) i na prigodan nacin proveri vrednost predmeta spora. 3. .Ako je vise zahteva istaknuto u jednoj tuzbi protiv jednog tuzenog ( objektivna kumulacija tuzbenih zahteva ) vrednost spora se odredjuje na dva nacina: a) ako svi zahtevi proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. .) Buduca davanja koja se ponavljaju . . . za vrednost predmeta spora se uzima vrednost zalozene stvari. vrednost premeta spora ce biti jednaka iznosu potrazivanja.Ako predmet zaloge ima vecu vrednost od iznosa potrazivanja koje treba obezbediti. pa se tada vrednost spora odredjuje za svaki zahtev ponaosob.) Sporovi po zahtevu za davanje obezbedjenja . kao vrednost predmeta spora se uzima zbir svih davanja u periodu od 5 godina. V) Korekcija vrednosti predmeta spora . ovo pravilo ne vazi kada su alternativno istaknuti zahtev u novcu i nenovcana cinidba ( npr.U suprotnom. b) ovo pravilo ne vazi kada zahtevi istaknuti kumulativno u jednoj tuzbi ne pocivaju na istom cinjenicnom i pravnom osnovu.Ako obaveza na buduca davanja treba da traje duze od 5 godina. .To ne treba mesati s trzisnom vrednoscu predmeta povodom kojeg se parnica vodi ( dakle nema objetivnih kriterijuma za odredjivanje vrednosti predmeta spora ). T tuzi P i zahteva da mu ovaj vrati stvar ili da mu isplati 100000din ). tuzilac ce po pravilu vrednost predmeta spora da odredi u skladu sa onim ekonomskim interesom koji za njega ima pravosnazna odluka doneta u njegovu korist. vrednost predmeta spora se racuna prema zbiru svih buducih davanja. a njihov zbir cini vrednost predmeta spora ( npr.Nakon pocetka raspravljanja. tuzeni moze u odgovoru na tuzbu da prigovori i podnese dokaze. jednom zubom se trazi 100000 na ime stvarne stete. te se ovde uzima kao vrednost predmeta spora samo visina novcanog iznosa. 100000 na ime izgubljene dobiti i jos toliko na ime neimovinske stete ). za vrednost predmeta spora se uzima vrednost manjeg zahteva. 4.

No. a zahteva predaju stvari ).U pogledu postojanja stvarne i mesne nadleznosti suda.) Pojam . a kada je otlonjiva. onda se tuzba odbacuje. te ce ovde sud vratiti tuzbu tuziocu da otkloni nedostatke u primerenom roku. . .Tuzba moze biti manljiva formalno. tuzilac tvrdi da je raskinuo ugovor o pradaji. onda ce je odbaciti kao nedopustenu.. d) tuzilac nema pravni interes za podizanje tuzbe. 2. trebalo bi sud da odlozi odlucivanje o postojanju procesnih pretpostavki. odnosno da je predata bez zakonom predvidjenog sadrzaja ( i to je otklonjiv nedostatak ). .Sto se tice postojanja/nepostojanja ostalih procesnih smetnji ( zabrana dvostruke litispendencije. . . * u slucaju izuzeca od jurisdikcije tuzenog ( imunitet ).Ex officio ce odbaciti tuzbu i ( nema u zakonu ): * u slucaju nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti suda RS. a ako je neurednu tuzbu podneo punomocnik koji je advokat. . prethodno ispitivanje tuzbe vrsi se na osnovu navoda u tuzbi i cinjenica koju su mu poznate.Ovde se misli na netacno ili nedostatno odredjenje stranaka u tuzbi ( ostali nedostaci koji se ticu samog pojma stranke su neotklonjivi ) b) nedostaci u urednom zastupanju stranke.) Odbacivanje tuzbe . 78 .) Prethodno ispitivanje tuzbe 1.Tuzba se odbacuje samo kada je procesna smetnje neotklonjiva.Ispitivanje tuzbe podrazumeva stav suda o tome da li postoje procesne pretpostavke ili postoje smetnje za meritorno odlucivanje. . a ako ih ne ispravi. da ako je nenadlezan. g) u istoj stvari izmedju istih stranaka je doneta pravosnazna presuda ili poravnanje. v) o istom zahtevu vec tece parnica izmedju istih stranaka ( zabrana dvostruke litispendencije ). b) tuzba je podneta neblagovremeno. . da ustupi predmet nadleznom sudu ).Otklonjive su sledece procesne smetnje: a) nedostaci u vezi sa stranackom i parnicnom nesposobnoscu. sud nije vezan navodima tuzioca. .).Dovoljno je da tuzilac ucini verovatnim da su se ostvarile pretpostavke za merotorno odlucivanje. dj) tuzilac u roku koji je sud odredio nije postupio po meri koju mu je nalozena radi otklanjanja nekog procesnog nedostatka.Teze je ispraviti sadrzinski manljivu tuzbu ( npr. vec utvrdjivanje postojanja ovakvih procesnih smetnji zahteva po prirodi stvari.Sud ce odbaciti tuzbu resenjem kada: a) odlucivanje o tuzbenom zahtevu ne spada u sudsku nadleznost ( apsolutna nenadleznost ). u slucaju poteskoca u dokazivanju. sud je duzan da primeni mere kako bi je otklonio ( npr. te da o njima odluci zajedno sa glavnom stvari.izvidjaje.64. . ako je posebnim propisima odredjen rok za njeno podizanje. .Sud ispituje tuzbu i u pogledu forme i sadrzine.

sud moze da donosi resenja koja se ticu formalnog i materijalnog upravljanja parnicom. . pitanja ( litispendencija ).Odgovor na tuzbu mora da sadrzi: a) sve sastojke kao i svaki drugi podnesak. v) izjasnjavanje tuzenog o tome da li priznaje ili osporava tuzbeni zahtev. kao sto to cini tuzilac u tuzbi. dok je tuzenom ostavljeno samo 30 dana da se izjasni o tvrdnjama tuzioca. o oslobadjanju tuzioca od troskova postupka.. A) Odgovor na tuzbu 1.Neka od tih resenja donosi na osnovu predloga koji je tuzilac podneo u tuzbi. prigovore kojima se osporava dopustenost tuzbe.Zakon govori da je tuzeni duzan da odgovori na tuzbu ( ovde se radi o procesnom teretu. dok druga donosi ex officio ( npr.) Odbrana tuzenog . ne i o tuzbenom zahtevu.Protiv odluka suda o upravljanju postupkom tokom prethodnog ispitivanja tuzbe.Uz to. .Odgovor na tuzbu je inicijalni podnesak tuzenog u kome on istice svoje pravne zahteve. 2. o spajanju parnica ili o razdvajanju postupka. 79 .Jer u komplikovanim pravnim stvarima. odnosno o duznosti u sopstvenom interesu ). . resenje o obezbedjenju dokaza.Dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor je obavezno. . . . . .Propust da se odgovori na tuzbu moze da znaci i okoncanje parnice donosenje presude zbog propustanja.Na tako zakazanom rocistu moze da se raspravlja samo o odredjenju privremenih mera. b) procesne prigovore.).Opravdanje za zakazivanje rocista bez dostavljanja tuzbe tuzenom na odgovor moze da bude zahtev tuzioca da sud odredi privremene mere. . sud je duzan da tuzenog i upozori da je duzan da na tuzbu odgovori.Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom u roku od 30 dana od dana kada je primio tuzbu.) Sadrzina odgovora na tuzbu . 65. .) Pojam i znacaj . gde sud moze da zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu i gde naredjuje da se primerak tuzbe dostavi tuzenom.) Upravljanje postupkom . .Prekluzivnost inace kratkog roka od 30 dana za odgovor na tuzbu otvara pitanje ravnopravnosti stranka. zalba nije dopustena.. tuzilac priprema tuzbu neograniceno. .On moze da iznese svoju odbranu ili da ima drugaciji stav prema tuzbenom zahtevu (priznanje).3.U toku ove faze postupka. da ga pouci o tome kakav bi trebalo da bude sadrzaj odgovora na tuzbu.Prvo prica iz 50. te da upozori na posledice propustanja odgovora na tuzbu. prekluzivan je i pocinje da tece od momenta kada je tuzba dostavljena tuzenom.Rok za odgovor na tuzbu je 30 dana. . osim u jednom slucaju kada to nalazu posebne okolnosti ( hitnost ).

.) Upustanje tuzenog u merotum spora . .) Osporavanje dopustenosti tuzbe . kao i dokaze koji potkrepljuju njegove cinjenicne tvrdnje.Upustanje tuzenog u meritum spora podrazumeva da tuzeni ospori osnovanost tuzbenog zahteva.Propust tuzenog da u odgovoru na tuzbu istakne procesne prigovore ne povlaci za sobom prekluziju. v) ne moze vise da zahteva aktorsku kauciju. i mesna nadleznost inace mesno nenadleznog suda.Odgovor na tuzbu moze imati i fakultativne elemente: moze da zahteva oslobodjenje od placanja troskova postupka.Upustanje tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari vazan je procesni momenat jer: a) od tog momenta on vise ne moze da istice prigovor mesne nenadleznosti. .g) ako osporava tuzbeni zahtev. sto sudu odmah doje prostor da donese presudu zbog propustanja ( to nije fer jer u slucaju kada tuzilac podnosi neurednu tuzbu. * tvrdnjom da je tuzba nekonkludentna ( ona je takva ako iz cinjenica navedenih u tuzbi ne proizlazi ona pravna posledica na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu ). time se remeti ravnopravnost stranaka pa je ovakvo resenje neodrzivo ). odnosno da postoje smetnje za merotorno odlucivanje.Tuzeni osporava dopustenost tuzbe tako sto istice procesne prigovore. B) Stav tuzenog prema tuzbi i tuzbenom zahtevu 1. zastarelost.Tuzeni vec u odgovoru na tuzbu treba da se izjasni da li priznaje tuzbeni zahtev ( tada sud donosi presudu na osnovu priznanja ). ako tuzeni ima prebivaliste ili boraviste u inostranstvu. tuzeni ne porice tacnost cinjenica niti tvrdi da je tuzba nekonkludentna. kojima on ukazuje sudu da ne postoje pretpostavke. . ili da su se ostvarile ali na drugaciji nacin od navedenog u tuzbi ). . da zahteva da sud obaveze tuzioca na placanje aktorske kaucije. . 2. b) ne moze da istice prigovor nedostatka stvarne nenadleznosti ako se visi sud prvog stepena oglasio nadleznim umesto istog stvarnog nadleznog suda nizeg stepena. d) imanovanje punomocnika za prijem pismena. g) u tom momentu se precutnom prorogacijom uspostavlja direktna medjunarodna nadleznost naseg suda. te da zahteva od suda da tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan.Materijalnopravnim prigovorima tuzeni istice da: --> tuziocevo subjektivno pravo nije nastalo ( npr. vec da postoje druge cinjenice koju mu daju mogucnost da odbije ispunjenje tuziocevog pravnozastitnog zahteva. on je moze ispraviti. --> tuziocevo subjektivno pravo je prestalo ( npr. apsolutno nistav ugovor ). te da tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. vec je duzan da navede cinjenice na kojima zasniva svoju tvrdnju o neosnovanosti tuzbenog zahteva.Isticanjem ovih prigovora.) Uopste .. ili smatra da tuzba nije dopustena ili je tuzbeni zahtev neosnovan ( tada iznosi i svoja odbrambena sredstva koja su upravljena na to da sud odbaci tuzbu kao nedopustenu ili da sud odbije tuzbu kao neosnovanu ).Tuzeni meritorno osporava tuzbeni zahtev na tri nacina: * osporavanjem cinjenica iznetih u tuzbenom zahtevu ( tvrdi da se cinjenice nisu ostvarile. * isticanjem materijalnopravnih prigovora. 80 . 3. raskid ugovora ). smatrace se kao da nije ni podnet. tuzeni to ne moze da ucini pausalno.Ako je odgovor na tuzbu dat sa formalnim ili sadrzinskim nedostacima. .

usled toga. .) Prigovor kompenzacije . te obaveza tuzenog jos nije dospela. a poverilac ipak podnese tuzbu protiv duznika. . 1.--> tuziocevo subjektivno pravo je vezano za rok ili uslov. po pravilu. kompenzacionom protivtuzbom i prigovorom kompenzacije( najjace sredstvo ). . on nema na parnicu vece implikacije.S druge strane. sto ima za posledicu da do prebijanja dolazi tek konstitutivnom odlukom suda.Kada se kompenzacioni prigovor izjavi pre pocetka postupka. ratione materiae nisu vezana za gradjanskopravne sporove ( npr.Kada se ovo desi. duznik izjavljuje da prebija svoje istorodno. vladajuce. pa sud najpre raspravlja o onom prigovoru koji bi najpre mogao da dovede do odbijanja tuzbenog zahteva ( te ako se on pokaze osnovanim. . 2. shodno tome. te zahteva da sud.) Prigovor prebijanja u parnici . prigovor kompenzacije dat u parnici je parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od suda da utvrdi od suda da utvrdi da je utuzeno potrazivanje tuzioca u celosti ili delimicno prestalo da postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio vlastitim potrazivanjem prema tuziocu. u celosti ili delimicno odbije tuzbeni zahtev tuzioca. 3. medjutim on ima i procesna dejstva jer je sadrzan u parnicnoj radnji kojom se ovaj prigovor istice. --> Drugo. duznik. makar istorodna.) Prigovor prebijanja izjavljen van parnice .Za razliku od protivtuzbe. 66. da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.Tuzeni moze da istakne prigovor kompenzacije bezuslovno i uslovno. jer zadrzava svoj materijalnopravni karakter. te ce sud. dospelo potrazivanje s potrazivanjem poverioca i oba potrazivanja se. u parnici ce se pozvati na cinjenice da se poveriocevo potrazivanje ugasilo prebijanjem.) Eventualni kompenzacioni prigovor . u parici ne moze da se izvrsi preboj potrazivanja koja. zapravo jednostranom izjavom volje upucenom poveriocu.Dva shvatanja: --> Prvo. 81 .Ovim prigovorom. shvatanje kod nas. . b) Dopustenost kompenzacionog prigovora .Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na tri nacina: posebnom tuzbom. kompenzacioni prigovor moze da se istakne u tekucoj parnici i pred sudom koji ne bi bio stvarno nadlezan da odlucuje o zahtevu istaknutom u kompenzacionom prigovoru. o ostalim prigovorima se ne raspravlja ).Posebno je znacajan exeptio non adimpleti contractus kojim tuzeni istice da nije duzan da ispuni svoju obavezu iz ugovora dok tuzilac ne ispuni svoju.Ako se tuzilac poziva na vise prigovora. sada tuzeni.Za razliku od kompenzacionog prigovora van parnice. da se radi o institutu s dvostrukom funkcijom: on predstavlja materijalnopravnu izjavu volje. . .Ona je opoziva. polazi od toga da je prigovor prebijanja u parnici samo paricna radnja. tuzeni ne bi mogao da istice preboj svog fiskalnog potrazivanja prema tuziocu ). a) Pravna priroda kompenzacionog prigovora . a potrazivanja se gase tek konstitutivnom odlukom suda.Ova praznica radnja se u svojoj pravnoj prirodi razlikuje od jednostrane izjave volje kojom se vrsi preboj potrazivanja. gase ex tunc. vazi nacelo najlikvidnijeg prigovora.

a ista stranka ga iznesi u drugoj parinici u vidu prigovora kompenzacije. koja su na prvi pogled nepomirljiva ali ipak nije tako ). kompenzaciona i prejudicijelna ( i eventualna ).Obrnuto. sud utvrdjuje da postoji potrazivanje. .) Protivtuzba A) Pojam i vrste . on ne bi mogao da se na isto potrazivanje poziva u drugoj.) Odluka suda povodom prigovora kompenzacije . . sve dok sud u prvoj parnici ne odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan ili dok tuzeni ne povuce kompenzacioni prigovor. da odlucuje o osnovanosti protivpotrazivanja i da. svaki prigovor kompenzacije je eventualni. 4.Prigovor prebijanja moze da se izjavi samo do zakljucenja glavne rasprave. v) u trecem.Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca ne postoji. onda se prigovor odbija kao neosnovan.Stoga.) Postupak povodom prigovora kompenzacije . ako nadje da ono postoji. .Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna. jer on nece moci da istakne prigovor presudjene stvari.Normalno je da tuzeni ( koji ima izvesno potrazivanje prema tuziocu ) nema interesa da istice ovaj prigovor i dopusti da se njegovo potrazivanje ugasi.Izreka presude kojom je sud odlucio o prigovoru kompenzacije sastoji se od 3 dela: a) u prvom. B) Dopustenost protivtuzbe . sud konstitutivno prebija u celosti ili delimicno potrazivanje protivpotrazivanjem i odbija u celosti ili delimicno tuzbeni zahtev. 67. izrekne njihov preboj.Sporno je da li isticanjem prigovora kompenzacije pocinje da tece parica po zahtevu istaknutom u prigovoru ili ne ( pa ima dva shvatanja o tome. . osim ako norma o protivtuzbi ne predvidja nesto drugo. . kada tuzeni istakne prigovor kompenzacije. odnosno o postojanju utuzenog potrazivanja. . a tek. ako moze drugim sredstvima da odbije tuzbeni zahtev.Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv tuzioca. .Ako bi potrazivanje bilo obuhvaceno tuzbenim zahtevom. tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan. b) u drugom. . sud mora napre da odluci o osnovanosti tuzbenog zahteva.U svakom slucaju. dat pod uslovom da sud smatra da je tuzbeni zahtev osnovan.Bilo kakva promena cinjenica u vezi s protivpotrazivanjem koja bi nastala nakon ovog procesnog momenta ne uzima se u obzir.Tuzeni moze u novoj parnici protiv tuzioca da utuzi citavo svoje potrazivanje. 82 .Za dopustenost njenog podnosenja vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe. . a tuzbeni zahtev usvaja ).Prigovor kompenzacije moze da se izjavi samo do visine utuzenog potrazivanja tuzioca. . a ciji je predmet spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca. . pravni interes za tuzbu u prvoj parnici otpada. 5. sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje. paralelnoj parnici ili da isto potrazivanje utuzuje u posebnoj parnici.. ne upustajuci se u raspravljanje o postojanju protivpotrazivanja ( ako utvrdi suprotno.Odluka suda o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog u kompenzacionom prigovoru obuhvacena je pravnom snagom presude. eventualno.

Radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od prejudicijalnog znacaja za merotornu odluku po tuzbi. 4. 3.) Eventualna protivtuzba . ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog prava za prestanak obaveze prebijanjem. . ali to nema uticaja na postupak po protivtuzbi jer je ona samostalna. K se s tim ne slaze i zahteva da sud utvrdi da je ugovor nistav. tuzilac moze da je povuce.S druge strane. da odlucuje o incidentnom zahtevu za utvrdjenje. po osnovu ugovora o obrocnim otplatama cene. podnosenje prejudicijalne protivtuzbe ima tu prednost sto je sud duzan da odluci o ovakvoj protivtuzbi. narocito kada je tuzbeni zahtev iz protivtuzbe visi od visine samog tuzbenog zahteva.Sud moze da odbaci tuzbu kao nedopustenu. kada su oba tuzbena zahteva ekonomski uslovljena. protivtuzba moze da se podigne samo u formi podneska. A podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala ) 2. d) Peto. samo dok nije odlucio o zahtevu iz tuzbe. . T tuzi A i zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o radu. v) Trece. .U novije vreme se smatra da je veza izmedju tuzbe i protivtuzbe uspostavljena. kao i ista vrsta pravila o stvarnoj nadleznosti suda. nece biti dopustena protivtuzba tuzenog u kojoj trazi da sud utvrdi da tuzilac nije vlasnik stvari.a) Prvo. s druge strane. cak i kada tuzilac povuce tuzbu ili kada je sud odbaci kao nedopustenu.) Kompenzaciona protivtuzba . . ako nadje da je ugovor zaista nistav. K osporava tuzbeni zahtev. g) Cetvrto.) Koneksna protivtuzba . . tj. b) Drugo. 83 . ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po tuzbi. .Odluka suda o prejudicijalnoj protivtuzbi ulazi u izreku presude i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. 1.Podnosenje ove tuzbe ima smisla. protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja glavne stvari. izmedju stranaka u pranici mora da postoji identitet.Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav.O ovoj protivtuzbi vazi mutatis mutandis sve sto je receno za tuzbu za utvrdjenje. protivtuzbu moze da podnese samo tuzeni protiv tuzioca. za dopustenost i dalju sudbinu parnice po protivtuzbi je irelevantno sta ce biti sa tuzbom.Kompenzaciona protivtuzba moze da se podnese. Medjutim.Izmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza. . .Za razliku od incidentnog zahteva za utvrdjenje. .Ako vlasnik stvari podnese tuzbu za utvrdjenje. pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom zivotnom dogadjaju ( npr. podize i protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze T da mu vrati prodatu stvar. za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka. Protivtuzba tuzenog moze da glasi da se utvrdi da je on vlasnik stvari.) Prejudicijalna protivtuzba Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da mu ovaj plati izvesnu sumu novca za dva dospela obroka. .Sud moze.

Priprema za glavnu raspravu vrsi se tako sto sud utvrdjuje da li su ispunjene pretpostavke za merotorno odlucivanje. V) Tok pripremnog rocista .Pravilo je da pripremno rociste otpocne tako sto tuzilac izlaze tuzbu. u interesu procesne ekonomije. 68. kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani. vec i u ovoj fazi postupka da merotorno okonca parnicu. . . zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu. pripremi rocista za glavnu raspravu.Poziv za pripremno rociste mora da im se dostavi najkasnije 8 dana pre odrzavanja rocista. ako to nije ucinjeno u prethodnom stadijumu postupka. . . . a potom se raspravlja o procesnim pretpostavkama. tek kada se stekne uslov ( usvajanje tuzbenog zahteva ).Sud nece zakazivati pripremno rociste ako proceni da to. B) Zakazivanje pripremnog rocista . s obzirom na jednostavnost spora. on moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi ).Isticanjem eventualnog tuzbenog zahteva tece parnica po tom zahtevu koja se gasi kada sud odbije tuzbeni zahtev po tuzbi kao neosnovan.Ono sluzi. . b) presudu na osnovu odricanja.Na pripremnom rocistu se ne odlucuje meritorno. . odmah nakon sto je primio uredan odgovor na tuzbu. u prvom redu.Pripremno rociste je prvo rociste na kome stranke preduzimaju i usmene parnicne radnje. vec se samo stvaraju pretpostavke za merotorno odlucivanje. a tuzeni odgovor na nju. sud moze.Eventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud odlucuje o eventualnom protivtuzbenom zahtevu. spoji parnice ( u suprotnom.U pripremanju glavne rasprave sud moze da donese: a) presudu na osnovu priznanja. V) Postupak po protivtuzbi . zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku. . 84 .Pravilo je da se obavezno zakazuje resenjem. onda se ne zakazuje. . jer je spor jednostavan ili medju strankama nema spornih cinjenica. spoji obe parnice. nije neophodno za ostvarenje nacela koncentracije glavne rasprave.Pravilo je da sud. .Vrsi se na takav nacin sto se sud stara da se definise i koncentrise procesna gradja. postupak u parnicama o sporovima male vrednosti.Ali. . A) Znacaj .Pripremno rociste se zakazuje najdalje u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok za odgovor na tuzbu. ali ako procesno gradivo ne daje povoda da se zakaze.) Pripremno rociste ..Smisao podnosenja protivtuzbe je da sud.Sud je to duzan da ucini kada je celishodno da. .Za neke parnicne postupke zakonodavac izricito predvidja da se ne zakazuje pripremno rociste: postupak za izdavanje platnog naloga.

pa cak i kada se odvija na nekoliko rocista. .Kako je tuzeni duzan da se upusti u merotorno raspravljanje vec u odgovoru na tuzbu.Dalji tok pripremnog rocista je usmeren na raspravu o predlozima i zahtevima stranaka i cinjenicnim navodima. cinjenicne tvrdnje i predloge. . G) Odluke suda na pripremnom rocistu .Ovde se formira procesno gradivo. jedino.Tuzeni moze. . D) Izostanak s pripremnog rocista . postupak ce se nastaviti. . ona je nistava ) . ako je propustio da prigovore istakne u odgovoru na tuzbu ( dakle uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu.) Glavna rasprava . te kako je u odgovoru na tuzbu duzan da iznese i svoje procesne prigovore. jer zapocinje analizom rezultata koji su dobijeni na pripremnom rocistu. ili ne dodje tuzilac a tuzeni zahteva da se ipak odrzi pripremno rociste. .Procesno gradivo se formira tako sto stranke usmeno izlazu svoje zahteve.Ovo je centralni stadijum prvostepenog postupka.. pa i pravna shvatanja.Glavna rasprava predstavlja samo nastavak pripremnog rocista.Tri vrste odluka: a) Prve. b) Druge.Nedolazak tuzioca povlaci za sobom nastupanje fikcije da je tuzbu povukao i time se postupak okoncava. .ZNACAJ I JEDINSTVO . 69. jer ovaj zahtev tuzenog nije obavezan sastojak odgovora na tuzbu. 85 .ticu se utvrdjenja postojanja procesnih pretpostavki. . onda moze da utvrdi koja ce od dokaznih sredstava koje su stranke predlozile i da izvede na glavnoj raspravi.Glavna rasprava predstavlja celinu.Kada sud utvrdi koje su cinjenice bitne u vezi spora.Ukoliko na pripremno rociste ne dodje tuzeni. . te se stvara konacan osnov za odluku o osnovanosti tuzbenog zahteva. a cilj ove rasprave je da se predlozi i zahtevi rasprave i da se tacno utvrdi koje su cinjenice izmedju stranaka sporne i koje su bitne za odlucivanje. on to ne moze vise da ucini na pripremnom rocistu. pripremno rociste je izgubilo na znacaju u procesnim posledicama ). . i u njemu se odlucuje o glavnoj stvari. v) Presuda o glavnoj stvari ( meritorno resenje ).Stranke su duzne da na pripremno rociste donesu sve isprave i predmete koje im sluze kao dokaz. Dj ) Zakazivanje rocista za glavnu praspravu .koje se ticu materijalnog i formalnog upravljanja parnicom.Poslednji zadatak suda na pripremnom rocistu jeste da zakaze resenjem rociste za glavnu raspravu.Najznacajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kome se izvode dokazi i ocenjuju rezultati dobijeni izvodjenjem dokaza. ali ne i kontradiktorna presuda ( ukoliko je nju doneo. da na pripremnom rocistu zahteva placanje aktorske kaucije.

koji objavljuje sta je predmet raspravljanja.Predsednik veca je ovlascen da van rocista za glavnu raspravu donese presudu na osnovu priznanja ili odricanja. ).rukovodi saslusanjem svedoka. . B) Nacin . vec se samo vece upoznaje sa rezultatima pripremnog rocista. kao i o procesnim prigovorima stranka..Glavnom raspravom rukovodi predsednik veca i on u tom cilju preduzima razlicite procesne radnje cije je svrha da se parnica razvija.On je duzan da utvrdi da li su dosla sva pozvana lica.Sud je duzan da strankama. a narocito dokazni.Pravilo je da stranke izlazu i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora. . stara se o odrzavanju reda na raspravi. tako i materijalnog upravljanja parnicom.Vece ima kontrolnu i korektivnu funkciju u odnosu na parnicne radnje koje je preduzeo predsednik veca. .) Rukovodjenje glavnom raspravom A) Pojam . . . o bitnim spornim cinjenicama.Vece odlucuje o postojanju procesnih pretpostavki.Sud resenjem usvaja ili odbija dokazne predloge stranaka ( protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba ). spajanje ili odvajanje parnica..Materijalno rukovodjenje glavnom raspravom je upereno na raspravljanje o predmetu spora. te da se odvija ekonomicno i celishodno.Predsednik veca je duzan da strankama zabrani da postavlju sugestivna pitanja ili pitanja koja se ne odnose na predmet spora. da se rasprave sve vazne i sporne stvari koje su relevantne za meritorno odlucivanje.. v) da se preciziraju i razjasne procesni predlozi..Formalno rukovodjenje se vrsi preduzimanjem parnicnih radnji koje uticu na vremenski razvoj glavne rasprave ( zakazivanje ili odlaganje rocista. tuzba i odgovor na tuzbu se ne iznose ponovo. . .TOK GLAVNE RASPRAVE 1.. kao i da zakljuci sudsko poravnanje. .. a to ima za cilj: a) da se preciziraju i razjasne zahtevi stranka.) Raspravljanje na rocistu za glavnu raspravu . njihovim zastupnicima postavlja pitanja.Sudija je duzan da se stara da stranke iznesu sve bitne cinjenice.Ako je odrzano pripremno rociste. . o procesnim predlozima i cinjenicnim tvrdnjama stranaka.). vestaka. . . .. dopuni.Otvara je predsednik veca. . 2.Na glavnoj raspravi predsednik veca ispituje stranke. tuzbenom zahtevu ( npr..) Pocetak glavne rasprave .Na glavnoj raspravi se konkretizuju i sledeca procesna nacela: usmenosti... .. 86 . . daje im rec.). istinitosti.Teziste glavne rasprave je na raspravljanju stranaka i suda o zahtevima stranaka.Radi rukovodjenja glavnom raspravo sud donosi resenja ( koja moze kad hoce da opozove.Vece ima i ovlascenje da donese niz procesnih odluka koje se ticu kako formalnog. te u sklopu toga. kontradiktornosti. . b) da se preciziraju i razjasne cinjenicne tvrdnje i da se oventualno navodi dopune. te da li su oni koji su izostali svoj izostanak i opravdali. i protiv njih nije dozvoljena posebna zalba.. ravnopravnosti. izmeni. 3. postavljanje pitanja strankama..Stranke mogu da iznose nove cinjenice i nove dokazne predloge sve do momenta zakljucenja glavne rasprave.

.Sud moze da odlozi rociste kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili onda kada to nalazu drugi opravdani razlozi.Ako s rocista neopravdano izostanu obe stranke. . . --> kada stranku. do odlaganja rocista dolazi kada glavna rasprava nije dobro pripremljena. sud raspravlja s prisutnom strankom. sud resenjem izrice opomenu ili novcanu kaznu. a istovremeno se strankama saopstava mesto i vreme odrzavanja novog rocista. --> kada udalji punomocnika stranke iz sudnice. b) kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. . sud ce joj izreci novcanu kaznu.Po pravilu. 4. 5. sud ce odloziti rociste i dostaviti tuzenom prepis zapisnika s tog rocista.Ako neka strana zloupotrebljava procesna ovlascenja. a stranka nije prisutna. 87 .Odluku o odlaganju rocista donosi vece u formi resenja. .Neispunjenje uslova za odrzanje rocista za glavnu raspravu znaci da postoji neka smetnja za dalje vodjenje postupka ili da bi njegovo odrzanje imalo za posledicu povredu nekog vaznog procesnog nacela. . a moze i udaljiti iz sudnice izgrednika. . nema punomocnika i nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o poredmetu o kome se raspravlja.Glavna rasprava se zakljucuje nakon izvedenog dokaznog postupka i zavrsne reci stranka u kojoj sumiraju svoje stavove. . --> kada udalji javnog tuzioca ili pravobranioca.Ako neko narusava red. . --> kada u privrednom sporu stranke predloze sprovodjenje medijacije.Stranka na rocistu moze da iznese nove cinjenice ili predlozi izvodjenje novih dokaza ( novote ) s kojima protivna strana nije imala prilike da se upozna. .Sud je duzan da odlozi rociste ako postoje smetnje u pogledu urednog zastupanja stranke ( ako ustanovi da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju te usled toga moze da nastane steta za stranku ). koja ne prisustvuje na rocistu zastupa punomocnik. . . tako da se o njemu moze doneti merotorna odluka..Zlaba protiv resenja o izricanju disciplinske mere ne zadrzava njeno izvrsenje.Ako je s rocista izostala samo jedna stranka.) Odlaganje rocista za glavnu raspravu . ako je potrebno da se ona licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici.Sud moze da odlozi rociste ( ne mora ): --> ako je stranka neuka. . smatra se da je tuzilac povukao tuzbu ( fikcija povlacenja tuzbe ). te je sud duzan da drugoj strani omoguci da se izjasni o novim cinjenicama pa onda je duzan da odlozi rociste i da joj mogucnost da se pripremi i izjasni o novotama.Sud je duzan da odlozi rociste za glavnu raspravu kada preti povreda nacela kontradiktornosti: a) kada utvrdi da stranke nisu uredno pozvane ili nisu dosle ali su opravdale svoj izostanak. 6. na koje nije dozvoljena zalba. .) Izostanak stranaka s rocista za glavnu raspravu.Sud zakljucuje glavnu raspravu kada je stekao uverenje da je predmet dovoljno raspravljen.Samo opravdan izostanak stranaka s glavne rasprave ima za posledicu da se rociste odlaze.) Odrzavanje reda i odrzavanje procesne discipline na glavnoj raspravi. tako da se nisu stekli uslovi da se ona odrzi.

sto ima za posledicu neracionalno rasipanje vremena. onda moze da o takvom prigovoru donese posebno resenje ili da odluku o procesnom prigovoru unese u sastav presude. ima jedan tuzilac. pravilo je da o svakom zahtevu tece posebna parnica. .Stranke nemaju pravo da predlazu ponovno otvaranje glavne rasprave. tj kada je predmet raspravljen u onoj meri koja omogucuje donosenje odluke. zajedno sa glavnom stvari.Moguca je i subjektivna kumulacija tuzbenih zahteva ( suparnicarstvo ) kada vise lica tuze ili budu tuzena jednom tuzbom. i protiv tog resenja stranka ima pravo da izjavi samostalnu zalbu. . cime se parnica vraca u stadijum glavne rasprave. .Kakvo god da je spajanje tuzbenih zahteva.U praksi sudovi koriste mogucnost da o procesnim prigovorima ( koji mogu da se izjavljuju i u fazi glavne rasprave ) odlucuju tek u presudi. . jednan tuzbeni zahtev i jedan tuzeni. b) vremenske granice pravosnaznosti presude vezuju se za ovaj procesni momenat a cinjenice koje potom nastanu nisu obuhvacene pravosnaznoscu. te moze da odluci da se glavna rasprava ponovo otvori. .RASPRAVLJANJE I ODLUCIVANJE O PROCESNIM PRETPOSTAVKAMA . da se stvar jos malo raspravi kako visi sud ne bi ukinuo merotornu odluku.ZAKLJUCENJE GLAVNE RASPRAVE . 88 . v) stranka ne moze da zahteva iskljucenje ili izuzece sudije.2 2 Ova prica moze i uz 42.Ako sud odbije prigovor. 70. . . . resenje o odbacivanju tuzbe). .Izuzetno je moguce objektivno spajanje tuzbenih zahteva kada tuzilac prema tuzenom u jednoj tuzbi istice vise tuzbenih zahteva. onda ukoliko ga odbije. tj.Sud resenjem o zakljucenju glavne rasprave nije vezan. pa ako je o njemu odlucivao zajedno sa glavnom stvari.Ako sud usvoji procesni prigovor. .Parnica je po pravilu dvostranacki koncipirana..PONOVNO OTVARANJE GLAVNE RASPRAVE .U momentu zakljucenja glavne rasprave nastaju sledeca dejstva: a) nijedna stranka ne moze vise da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze. . g) tuzeni ne moze da podigne protivtuzbu. d) tuzilac ne moze da preinaci ili da povuce tuzbu. . tj. pitanje.Ako je o prigovoru raspravljao odvojeno od glavne stvari.) Spajanje parnicnih postupaka . .Moguce je da sud raspravlja i odlucuje o procesnim prigovorima odvojeno ili zajedno sa glavnom stvari ( procenjuje sta je ekonomicnije ).Ratio ovakvog resenja jeste ekonomicnost.Glavnu raspravu okoncava predsednik veca resenjem i to saopstava ucesnicima postupka.Sud ce zakljuciti raspravu kada stekne uverenje da je stvar sazrela za odlucivanje. on odmah nastavlja da raspravlja o glavnoj stvari i ne izradjuje pismeni sastav resenja kojim se odbija prigovor. on o tome donosi resenje (npr.

. onda mora da odgovara istini. arbitraran ) nacin.Cilj gradjanskog postupka je ostvarenje materijalnopravne pravicnosti. i istovremena parnica po protivtuzbi ). vec da sporne cinjenice istinito utvrdi.Kada ZPP iz 2005. tacnije na njihovu subjektivnu predstavu o stvarnosti. . * isto lice je protivnik raznih tuzilaca ili raznih tuzenih.Ovaj uslov je ispunjen kada su parnice cinjenicno povezane i kada u obe parnice figuriraju ista dokazna sredstva.Spajati se mogu i parnice u kojima ne sudi isto vece. 89 . ne misli se ni na sta drugo do na njihovu subjektivnu istinu. .Zakon je ukinuo mogucnost da sud ex officio odredjuje i izvodjenje dokaza koje nijedna stranka nije predlozila. .Spajanje parnica ne utice na povecanje vrednosti predmeta spora. . a spojena parnica ce se nastaviti pred onim vecem koje je prvo donelo resenje o spajanju. T tuzi S i zahteva iz istog zivotnog dogadjaja naknadu materijalne i nematerijalne stete. svaka istina je subjektivna. te sud moze da razdvoji parnice i donese samo odluku o naknadi materijalne stete.ODVOJENO RASPRAVLJANJE O POJEDINIM ZAHTEVIMA IZ ISTE TUZBE . treba da se ispune sledece pretpostavke: a) parnice koje se spajaju treba da teku pred istim sudom. da je duzan da primenjuje savremena pravila nauke. utvrdi da li je njegova predstava o spornoj cinjenici bliska realnom.. ( kojim je ukinuto nacelo materijalne istine ) vise ne govori da je sud duzan da “tacno i istinito” utvrdi sporne cinjenice. a sud njima nije vezan. . b) parnice trebaju da budu subjektivno povezane. .Ratio spajanja su razlozi ekonomicnosti ( smanjenje troskova i ubrzanje postupka ).Ne da utvrdjuje materijalnu istinu.) Nacelo utvrdjivanja istine u parnicnom postupku .Ljudski zakoni su samo proizvod nasih kognitivnih sposobnosti da stvorimo saznanje o realnim dogadjajima i zakonima ( Zemlja je bila okrugla i pre nego sto je covek to saznao ). pravila iskustva i praske. nalaze strankama i ostalim ucesnicima u postupku da govore istinu. a to znaci dvostruko: * da vise parnica tece pred istim subom izmedju istih stranaka. to vise ne znaci da je nacelo utvrdjenja istine bitno ograniceno. -To su dve razlicite stvari: “istinito” znaci nacin na koji sud utvrdjuje sporne cinjenice. a premda se ZPP-om iz 2005. . sud moze i da odredi razdvajanje parnica. . 71. .Protiv resenja o razdvajanju i spajanju parica nije dozvoljena posebna zalba. premda se dokazivanja odnosi na sve bitne cinjenice. sud moze da donese odluku da spoji parnice. Prvi zahtev je sazreo za odlucivanje. . te da na takav.Treba naglasiti da je sud i dalje duzan da cinjenicno stanje utvrdjuje istinito.Moze da se desi da pred istim sudom u isto vreme tece vise parnica izmedju istih lica ( klasican primer je parnica po tuzbi. . . pri cemu je nebitno u kakvim ulogama se one nalaze u razlicitim parnicama.U tom smislu.U ovakvim situacijama. a da bi odluka bila pravicna. . te da o njema zajednicki raspravlja.Isto vazi i za delatnost suda. a takva situacija moze da nastupi prilikom objektivne kumulacije tuzbenih zahteva koji su istaknuti u istoj tuzbi. a ne drugi ( npr.Npr.Iz razloga celishodnosti.Da bi sud mogao da spoji parnice. . .

da oznaci dokazno sredstvo. . na koje se ne poziva tuzeni da bi osporio osnovanost tuzbenog zahteva.) Predmet dokazivanja .Predmet dokazivanja su cinjenice koje pred sud iznose stranke u okviru raspravnog nacela. .Predmet dokazivanja moze da bude postojanje neke cinjenice. da oznaci parnicnu radnju stranke koja dokazuje postojanje.Predmet dokazivanja su i cinjenice koje izlaze iz okvira raspravnog nacela. . nego njih sud saznaje ex officio. odgovoru na tuzbu ili na glavnoj raspravi.Pojam “dokaz” se u parnicnom postupku koristi u trojakom smislu: a) Prvo.Istinitost cinjenicnih tvrdnji sud proverava u postupku dokazivanja.Dokazno sredstvo je ljudska radnja ili cinjenica koja nam pruza podatke o istinitosti o postojanju ili nepostojanju neke druge cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja.Ovaj postupak obuhvata niz parnicnih radnju suda i stranaka koje su upravljene na utvrdjivanje istinitosti cinjenicnih navoda stranaka. premda su one “vazne za donosenje odluke”.Pod cinjenice ne spadaju ni pravne norme. u ovom smislu. odluku suda o izvodjenju dokaza.Pod cinjenicama podrazumevamo dogadjaje i stanja koji su vremenski i prostorno definisani. umetnickog i strucnog iskustva i saznanja koji se dokazuju izvodjenjem vestacenja. ali i sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. . stav da je covek smrtno bice ). sam dokazni postupak.) Dokazivanje 1. koje se ne dokazuju.Predmet dokazivanja mogu da budu sve cinjenice koje se nalaze u dispoziciji materijalnopravne norme. te stavove naucnog.Smatramo da.Postupak dokazivanja u sirem smislu obuhvata predlaganje dokaza. da oznaci rezultat dokazivanja. v) Trece. sud ne bi mogao da utvrdjuje i cinjenice od kojih ne zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.) Zadatak dokazivanja i terminosloska razgranicenja . . . .72. .Predmet dokazivanja su konkretne cinjenice. odnosno na koje se stranke ne pozivaju. pa i da predlozi dokaze koji potvrdjuju postojanje tih cinjenica. sve do momenta zakljucenja rasprave.To su cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. . . . . kao i ocenu dokaza koju na kraju ovog postupka daje sud.U odgovoru na tuzbu. . kao i njeno nepostojanje. tuzeni iznosi svoje vidjenje o cinjenicama na koje se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu i nudi dokaze koji potkrepljuju njegove navode.Dokazna snaga jeste podobnost sredstva dokazivanja da kod sudije stvori uverenje o istinitosti postojanja ili nepostojanja neke cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja.Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede cinjenice na kojima zasniva svoj tuzbeni zahtev. b) Drugo. 90 . 2. . . u tuzbi. . odnosno ne postojanje cinjenice. odnosno dogadjaji ili stanja koji su prostorno i vremenski definisani.Od cinjenica treba razlikovati stavove opsteg iskustva koji se ne dokazuju ( npr.

da li je zajmoprimac dao predmet zajma.) Neophodnost dokazivanja . kada je tvrdnja o postojanju neke cinjenice ucinjena na rocistu kome nije prisustvovala i suprotna strana.kod njega se radi o tome da stranka priznaje postojanje jedne po nju nepovoljne cinjenice.. 91 . ako cinjenice koje je tuzilac naveo u tuzbi ne protivreci predlozenim dokazima. vec naprotiv.Stranka moze da prizna cinjenice izricito ili precutno.) Kada dokazivanje nije neophodno A) Kada stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu . predmet dokazivanja mogu da budu samo cinjenice koje su odlucne za pravnu kvalifikaciju takvog pravnog posla.Dokazuju se samo one vazne cinjenice koje su sporne. * da sud na osnovu slobodne ocene dokaza oceni svako drzanje stranke.Postoji i: --> Anticipativno priznanje. .Naime.Neophodno je dokazivati i cinjenice od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki.Priznanje moze da se da samo u toku parnice i to pred sudom. . 3. 4. pre nego sto se njen protivnik pozvao na njeno postojanje u postupku. * da stranka osporava navode protivnika ( sistem negativne litiskontestacije ). .Ne dokazuje se ni pravna kvalifikacija pravnih poslova. vazne cinjenice su da li je ugovor zakljucen. .Od pravila da se priznate cinjenice ne dokazuju.U prilog primeni principa afirmativne litiskontestacije govore i razlozi za donosenje presude zbog propustanja. . . . tek kada se stranka u ciju korist je postojanje ovakve cinjenice. . . odnosno one koje su za stranku koja priznaje nepovoljne. donosenje ove presude je moguce. . i to ili u formi podneska ili izjavom stranke na rocistu.Priznati se mogu samo cinjenice koje su za protivnika u postupku povoljne. Zakon odstupa samo kada sud utvrdi da stranke priznanjem odredjene cinjenice zele da postignu cilj koji je protivan javnom poretku. .Ako je priznanje dato van parnice.Priznanje cinjenice je jednostrana parnicna radnja jedne od stranaka kojom ona priznaje da je odredjena cinjenicna tvrdnja njenog protivnika istinita. na nju u postupku i pozove ( ako se to ne dogodi. sud dokaznu snagu tog priznanja ocenjuje na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja. .Pasivno drzanje stranke ( u vezi sa priznanjem ili osporavanjem odredjene cinjenice ) moze da se tumaci na 3 nacina: * da stranka priznaje cinjenicne navode protivnika ( sistem afirmativne litiskontestacije ).Za donosenje odluke vazne cinjenice su one koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ( npr.Pravilo je da se i kod anticipativnog priznanja ne izvodi dokazivanje. te da li je zahtev za povracaj zajma dospeo ). . primenjuju se opsta pravila o oceni dokaza ). .Za donosenje odluke vazne su sve cinjenice kojima tuzeni osporava osnovanost tuzbenog zahteva.Primena pravila o afirmativnoj i negativnoj litiskontestaciji nema nikakav znacaj. ako tuzilac zahteva povracaj zajma. a priznanje moze da bude potpuno ili delimicno.

ali istice da je ugovor raskinuo ili istice prigovor prebijanja. iz cinjenice. Sud nije duzan da izvodi dokazni postupak u pogledu postojanja ugovora o prodaji ). ako se ono protivi opstepoznatim cinjenicama.Priznanje cinjenice moze da se opozove u celosti ili delimicno. pa zatim osporene cinjenice. . .Od priznanja cinjenica treba razlikovati priznanje tuzbenog zahteva. moze ovakvo priznanje da opozove. ocem deteta koje je rodjeno u braku smatra se muz majke deteta ). . a njihovo postojanje ili nepostojanje moze se saznati bez teskoca ( istorijski dogadjaji. pretpostavka odnosi na postojanje negovog pravnog stanja ili pravnog ovlascenja. odnosno pravne posledice ( npr. V) Zakonske pretpostavke . sud ceni na osnovu opstih pravila o oceni dokaza. ali istovremeno izjavljuje kakvo odbrambeno ili napadno sredstvo kojim tezi da odbije tuzbeni zahtev ( Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene.S obzirom na mogucnost opoziva radi se o parnicnoj radnji za ciju pravovaljanost moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke. b) Priznanje cinjenica i priznanje tuzbenog zahteva . jer sud donosi poresudu na osnovu priznanja. B) Kada se radi o opstepoznatoj cinjenici . vec ih ex officio uzima u podlogu svoje odluke ( ali je prema zakonu sud duzan da ih saopsti strankama na raspravi ). vec tuzbeni zahtev kao takav. odnosno priznanje pravne posledice koju tuzilac navodi u svom zahtevu.Zakonske pretpostavke se sastoje od dva cinioca: prvog. kojim se parnica okoncava.). s druge strane. . .Priznanje nije materijalnopravnog karatera ( jednostrana izjava volje ) jer ne proizvodi nikakvo dejstvo na nivou posledice materijalnopravne norme. cinjenice objavljene medijima. kod kojih se radi o tome da zakonodavac neoborivo vezuje nastajanje odredjenog subjektivnog prava za postojanje odredjene cinjenice.Ovde stranka priznaje odredjenu cinjenicu kao istinitu.Predmet priznanja tuzbenog zahteva nisu cinjenice.Ove cinjenice su poznate sirokom krugu ljudi. te kada se priznanje protivi stavovima iskustva ili istinitosti o cinjenicama do cijeg saznanja je sud dosao u nekom drugom postupku.Stranka koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke duzna je da dokazuje samo onu cinjenicu koja cini njen osnov. pri njenom postojanju.. iz pretpostavljene pravno relevantne cinjenice ( takve pretpostavke su cinjenicne ).Ne dokazuju se ni cinjenice koje ulaze u dispoziciju norme koja sadrzi zakonsku pretpostavku.--> Kvalifikovano priznanje. . . jer zakonodavac.U praksi se uzima da sud o opstepoznatim cinjenicama ne izvodi dokazivanje.Priznanje cinjenica ne znaci i da ce sudska odluka biti u korist one stranke kojoj priznanje cinjenice ide u prilog. govorimo o pravnim pretpostavkama.Priznanje cinjenica nema dejstvo. K ne spori da je zakljucio ugovor o prodaji.. .O dejstvu priznate. odnosno iz postojanja odredjene cinjenice. a) Pravna priroda priznanja cinjenica .Ako se. pretpostavlja i postojanje druge odredjene cinjenice. drugog. .Stranka na cijoj strani su se stekle mane volje pri priznanju. . 92 . pri cemu je nebitno da li je pravna posledica nastupila prema redovnom toku stvari. .Od zakonskih pretpostavki treba razlikovati zakonske fikcije. .

tumaci. protivdokaz i dokaz o protivnom ( shodno cilju dokaza ) Primer: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene. ne i teret tvrdnje kolika je njena visina. kada protekne rok koji je sud odredio za izvodjenje dokaza.Odlucivanje po slobodnoj oceni je dopusteno samo ako je sud iscrpeo sva raspoloziva dokazna sredstva. --> da dokaz nece moci da se izvede u primerenom roku. stranke. A) Glavni.Povreda slobodne ocene suda predstavlja bitnu povredu odredaba ZPP-a zbog koje odluka suda moze da se pobija.) Necelishodnost dokazivanja .Naprotiv.Dokazna sredstva u nasem pravnom poretku jesu: svedici.Kod zakonskih pretpostavki. moze da se pretpostavi da neki dokaz nece moci da se izvede.Cilj glavnog dokaza jeste da sud uveri u istinitost vazne cinjenice koja cini osnov tuzbenog zahteva ( iskaz svedoka A ). . . 93 . sud polazi od opstih stavova iskustva. protivna strana moze da ospori i sam osnov zakonske pretpostavke podnosenjem dokaza koji obaraju sam osnov. 6. sto je pravicnije nego da se smisao restitucije izgubi u bezizglednom i beskrajnom dokazivanju visine stete. 5.) Pojam i vrste dokaznih sredstava . prema okolnostima slucaja. vestaci. zakon dopusta sudu da visinu stete odredi po slobodnoj oceni ( ukoliko je dokazivanje prave stete nemoguce ili je skopcano sa velikim teskocama ).Slobodna ocena suda o visini stete ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. 73. kao i od rezultata sprovedenog dokaznog postupka.Tuzilac ovde snosi samo teret tvrdnje da je steta nastala. . a sud to moze da ucini ako se alternativno ispuni jedna od pretpostavki: --> da. T u tuzbi navodi da je ugovor zakljucen u prisustvu A. K osporava postojanje ugovora o prodaji. b) drugo. ona stranka koja iz pretpostavke izvodi neko svoje pravo dokazuje samo njen osnov.Iz razloga ekonomicnosti postupka..) Slucajevi u kojima se dokazivanje ne izvodi . . kada stranka koja je predlozila izvodjenje kakvog dokaza ne predujmi iznos koji je neophodan da bi se dokazni postupak sproveo ( tada sud odustaje od izvodjenja predlozenog dokaza ).Medjutim. . .Postoje dve vrste slucajeva u kojima se nece izvoditi dokazivanje o spornim cinjenicama: a) prvo. .Zakonom je propisana mogucnost suda da odredi rok za izvodjenje odredjenog dokaza.Dokazna sredstva su lica ili stvari koja omogucavaju sudu da sazna vazne i cinjenice koje su od znacaja za resenje glavne stvari. isprave i predmeti uvidjaja. . i duzan je da svoju odluku obrazlozi. --> da dokaz treba da se izvede u inostranstvu. K u odgovoru na tuzbu predlaze da se u postupku saslusa B kome je K ispricao da sa T nije postigao saglasnost o ceni. dok njen protivnik osporava postojanje pretpostavke tako sto nudi dokaz o protivnom. .

za uspeh protiv dokaza.Kada takvo dokazivanje nije moguce.Cilj protivdokaza jeste da ospori i obori istinitost cinjenicne tvrdnje protivnika potkrepljene glavnim dokazom ( iskaz svedoka B ). .Predlaganje dokaza. na osnovu opsteg zivotnog iskustva.Od indicija traba razlikovati prima faciae dokaz koji spada u pitanja ocene dokaza. . CD i komp. . da zakljuci o postojanju takve cinjenice.Potpunim dokazom predlagac u potpunosti uverava sud u istinitost svoje cinjenicne tvrdnje.Dokazom o protivnom stranka osporava postojanje osnova pretpostavke ( npr.IZVODJENJE DOKAZA ( DOKAZNI POSTUPAK ): .U okviru dispozicionog i raspravnog nacela. stranke se sluze posrednim dokazima ili indicijama.. kao i dokazna sredstva kojima se istinitost ovih cinjenica potkrepljuje.Dokazni postupak u uzem smislu obuhvata skup pravila o parnicnim radnjama stranaka u suda kojim se uredjuje nacin na koji se izvode dokazi. ako je pobudio sumnju u istinitost tvrdnje njegovog protivnika potrepljene glavnim dokazima. . jer se ne zasniva na utvrdjenju indicija. . B) Neposredni i posredni dokaz ( indicija ) .Rezultat izvodjenja nepotpunog dokaza jeste uverenje suda da je ovo sto se tvrdi samo verovatno. . za razliku od glavnog dokaza.Dokaz o protivnom je takodje glavni dokaz. Npr: Svedok C navodi da je video A kako biciklom napusta kucu B.Za odlucivanje su odlucni neposredni dokazi. zapisima.Predlagac protivdokaza je uspeo u njegovom izvodjenju. . . dovoljno je da je verovatno da tvrdnja predlagaca glavnog dokaza nije istinita. a njeme predlagac dokaza obara zakonsku prezumpciju. vec na oceni dokaza na osnovu primena opstih stavova iskustva o cinjenicama koje spadaju i dispoziciju norme.Dokazni postupak pociva na dispozicionoj i raspravnoj maksimi ( sud izvodi samo dokaze koje su stranke same predlozile ). ali iz njihovog postojanja sud moze.Dokazna sredstva predlazu stranke i to sve do zakljucenja glavne stvari.One same ne kazuju o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju materijalnopravne norme. te na nacelu obostranog saslusanja stranaka. G) Nova dokazna sredstva ( kao rezultat novih tehnickih izuma ) . . ..Dakle. upotreba ovih posrednih dokaznih sredstava je dopustena tek ako sudu i strankama ne stoje na raspolaganju neposredni dokazi. . . .Istrazna maksima i dalje vazi za neke posebne parnicne postupka. dokazom o protivnom muz majke deteta rodjenog u braku osporava da je dete rodjeno u braku ). kao sto su postupci u bracnim i porodicnim sporovima. same stranke odredjuju cinjenice koje treba da dokazu. .Radi se narocito o podacima zapisanim na tonskim i video trakama. dokazi iz kojih se direktno izvodi saznanje o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme. .Po pravilu. 94 . V) Potpun i nepotpun dokaz ( prema rezultatu dokazivanja ) . Npr: Svedok C navodi da je bio prisutan kada su A i B zakljucili ugovor o prodaji bicikla.

jer je cinjenicna tvrdnja koju stranka istice vec opovrgnuta dosadasnjim rezultatima dokaznog postupka.Sud ne sme da odbije izvodjenje dokaza sa obrazlozenjem da svedok nije pouzdan jer je ranije u drugim postupcima kazivao neistinu. . . sud ce odbiti da izvede dokaz kada smatra da predlozeni dokaz nije vazan za njegovu odluku.Stranke mogu da predlazu dokaze i na pripremnom rocistu i na rocistu za glavnu raspravu. ..Sud je duzan da odbije izvodjenje dokaznog sredstva do kojeg se doslo na nedozvoljen nacin. . jer dokazno sredstvo pruza malo izgleda na uspeh.Uloga suda. vec niz cinjenica iz kojih bi tek eventualno trebalo da sazna koja bi cinjenica bila vazna za njegove tvrdnje ).. a narocito ce se smatrati da predlozeni dokaz nije vazan kada: * cinjenica o cijem postojanju ili nepostojanju se predlaze dokazivanja nije bitna za odluku. . tacnije povredom neke materijalnopravne norme medjunarodnog ili unutrasnjeg prava. * kada dokazni predlog ne sadrzi temu dokazivanja ( ovde se radi o tome da predlagac dokaza ne navodi vaznu cinjenicu o kojoj bi trebalo izvesti dokaz. * kada postoji zabrana upotrebe dokaznog sredstva.Ovde se najcesce radi o radnjama koja ulaze u bice krivicnog dela. . kao sto je to neovlasceno prisluskivanje.Stoga. vec samo u zalbi koja se izjavljuje protiv konacne presude. .S obzirom na to da sud ceni rezultat dokaznog postupka ne samo u pogledu svakog dokaznog sredstva ponaosob. .O predlogu stranaka iz izvodjenje dokaza odlucuje sud. vec i na osnovu citavog rezultata dokaznog postupka. .Posebno o dokazima do kojih se doslo na nedozvoljen nacin.Tuzeni je duzan da u odgovoru na tuzbu ponudi dokaze kojima ukazuje na istinitost cinjenica kojima osporava navode tuzioca. . bitno je da se svi dokazi izvedu na jednom rocistu za izvodjenje dokaza. povreda tajnosti pisama. ako se postuju nacela neposrednosti i koncentracije procesne gradje. ova resenja i ne mogu da se pobijaju posebnom zalbom.Po pravilu.Sud odlucuje koje su cinjenice bitne za odlucivanje i koji ce od dokaznih predloga koje su predlozile stranke izvesti radi utvrdjivanja istinitosti tih bitnih cinjenica. .. .Rociste za izvodjenje dokaza . . .Tuzilac mora da predlozi dokaze kojim potkrepljuje navode iz tuzbe. . * kada je sud vec uveren o istinitosti cinjenice o kojoj treb da se izvede dokazivanje. i na taj nacin zakon vodi racuna da ce sud najbolje steci uverenje o dokaznoj vrednosti i snazi pojedinog dokaznog sredstva.Dokazi se izvode na glavnoj raspravi.Od principa neposrednosti u dokazivanju se odstupa u korist nacela ekonomicnosti postupka kada se izvodjenje pojedinih dokaza poverava zamoljenom sudu.Sadrzina resenja o izvodjenju dokaza je znacajna zbog ocuvanja nacela kontradiktornosti i ravnopravnosti.Resenje suda o izvodjenju dokaza jeste resenje o materijalnom upravljaju parnicom kojim sud nije vezan. * kada dokaz cije se izvodjenje predlaze nije bitan ili pogodan za saznanje istinitosti cinjenice cije se postojanje dokazuje. . 95 . jer u protivnom rizikuje da njegova tuzba bude odbacena kao neuredna. .U parnicnom postupku cesto se nude dokazi do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. jer u protivnom rizikuje da ce sud da usled neurednosti odgovora da donese presudu zbog propustanja ili da meritorno resi spor s obzirom da medju strankama nisu sporne cinjenice. .Sud je duzan da o izvodjenju svakog pojedinog dokaza donese resenje koje mora da sadrzi: spornu cinjenicu o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo.

a kod dokazivanja ispravama se utvrdjuje sam sadrzaj pismena. i ona je duzna da omoguci uvidjaj. 96 . a pod ovim treba razumeti svaku okolnost koja je od znacaja za pravilno utvrdjenje vaznih i odlucnih cinjenica ( npr.Treca lica nemaju duznost da dopuste vrsenje uvidjaja.Uvidjaj se razlikuje od dokazivanja ispravama u tome sto se prilikom uvidjaja culno opaza samo pismeno i njegova svojstva. pa da bi rasvetlio okolnost od koje zavisi verodostojnost svedocenja.Kod razgranicenja od vestacenja merilo je rezultat dobijen upotrebom dokaznog sredstva. . . kada je stvar koja je predmet uvidjaja zajednicka za trece lice i stranku koja se poziva na cinjenicu koju bi trebalo utvrditi uvidjajem. sud ce ex officio obezbediti da se izvede dokaz uvidjajem. radi se o vestacenju ili o kombinaciji vestacenja i uvidjaja. i vrsi ga vece. duzna je da sudu omoguci vrsenje uvidjaja. . .Uvidjaj se visi na sudu ili van njega. Sudija utvrdjuje da li je zid napukao. a u njenoj moci je da omoguci uvidjaj. koje moraju da postoje u sadasnjosti ( nezamislivo je da se culno opazaju cinjenice koje su se desile u proslosti ). kada je ono po zakonu duzno da omoguci uvidjaj.) Uvidjaj A) Pojam i znacaj .Kada je vrsenje uvidjaja u moci protivne strane.Kada se predmet na kome bi trebalo izvrsiti uvidjaj nalazi kod drzavnog organa. G) Duznost da se tvrpi uvidjaj . . . a o tome ne daje nalazi i misljenje. radi se samo o svedoku ( npr.Sud je duzan da stranke obavesti o vremenu i mestu izvodjenja uvidjaja kako bi mu prisustvovale.74.Predmet i zadatak uvidjaja je dvostruk: a) Sud njegovim izvodjenjem utvrdjuje sporne cinjenice izmedju stranaka. .. kada on uskrati ili odbije da omoguci uvidjaj.Uvidjaj je jedino pravo neposredno dokazno sredstvo ( dokazna vrednost ogromna ).Treba istaci da se pregled i slusanje audio-vizuelnih zapisa smatra uvidjajem. medjutim. V) Izvodjenje dokaza uvidjajem . lekar pregleda ostecengo i o tome obavestava sud ).Ako vestak prisustvuje uvidjaju i daje sudiji samo obavestenja o pojedinostima predmeta ( mesto udesa ) koji sud neposredno opaza.Protivnik stranke ne moze da se prisili da trpi uvidjaj. Npr.Kada se stranka poziva na cinjenicu cije bi postojanje trebalo da se utvrdi uvidjajem. .Uvidjaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim culnim opazanjem utvrdjuje odredjene cinjenice ili razjasnjava izvesne okolnosti. medjutim protivnik moze da odbije da omoguci uvidjaj iz istih razloga iz kojih svedok moze da uskrati svedocenje i odgovore na pojedina pitanja. . B) Razgranicenje od ostalih dokaznih sredstava . u postupku je sporno da li je svedok s terase mogao da vidi dogadjaj o kome je svedocio. te ako unisti ili sakrije stvar koje je predmet uvidjaja. sud vrsi uvidjaj ). b) Zatim se koristi uvidjaj radi razjasnjenja “neke okolnosti”. a vestak utvrdjuje svojstvo materijala i nacin gradnja. .Pravilo je da se na duznost da se trpi uvidjaj primenjuju pravila o duznosti edicije isprava. . . --> drugom.. a izuzeci postoje u dva slucaja: --> prvom.Ako strucno lice ispituje svojstva lica ( telesne povrede ) ili predmeta. sud takvo ponasanje stranke ceni na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza.

. 97 .. tako da je na stranci koja se na nju poziva teret tvrdnje i dokazivanje da je isprava autenticna. menica ). . a to je postupak u kojem sudovi i notari overavaju da je kopija isprave verna originalu.) Javne i privatne isprave ( u zavisnosti ko je njihov izdavalac ) .Javnu ispravu je u propisanom obliku izdao drzavni organ u granicama svojih ovlascenja. .S druge strane. od legalizacije privatne isprave treba razlikovati njenu vidimizaciju. ne i njegova kopija ( osim ako je zakonom izricito odredjeno ). V) Istinitost isprave . privatno pismo ).) koje ovlasceni organi ( sud. odnosno da izjava volje koja je sadrzana u ispravi potice od njenog potpisnika. . . privredno drustvo ili druga organizacija u vrsenju ovlascenja koje joj je povereno zakonom.) Isprava A) Pojam i znacaj . .Autenticnost privatnih iprava se ne pretpostavlja.). B) Vrste isprava 1.U dokaznoj snazi su izjednacene s javnim ispravama.Dokazne isprave ne sadrze nikakav pravni akt.. lekarsko uverenje. 2.Dispozitivne isprave su one u koje je neposredno inkorporiran pravni akt ( testament.Za njihovo koriscenje u parnicnom postupku je nebitno da li je isprava sacinjena s namerom da posluzi kao dokazno sredstvo ( ugovor ) ili se slucajno koristi u parnicnom postupku kao dokaz ( npr. ugovor. resenja. sadrzina odredjenih misli.Postoji pretpostavka da je isprava autenticna ako je autentican potpis izdavaoca isprave. .Isprava se smatra istinitom ( autenticnom ) ako potice od onoga koji je na njoj oznacen kao njen izdavalac.Isprave su lisene subjektivnosti. . morao bi to da dokazuje. . .Isprava je telesni predmet na kome su pisanim znakovima zabelezeni odredjeni podaci. .) Dispozitivne i dokazne isprave . .75. a lazna je kada ne potice od lica koje je naznaceno kao izdavalac..Pod ispravo se smatra samo originalni predmet zapisa.Autenticnost se odnosi samo na onaj tekst koji se nalazi iznad potpisa. izvod iz maticne knjige. priznanica. ali se moze obarati svim dokazima.Ako bi potpisnik ispave tvrdio da potpis nije njegov. te kao predmeti koji inkorporisu odredjeni sadrzaj predstavljaju pouzdana dokazna sredstva.Sve druge isprave koje nisu javne smatraju se privatnim ispravama. .Sudovi i notari na zahtev drzaoca privatnih isprava overavaju da je ispravu potpisao njen izdavalac.Od privatnih i javnih isprava treba razlikovati privatne overene isprave(legalizovane isprave ). . dok sud ceni njenu autenticnost na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. .Dispozitivne javne isprave su razne odluke ( presude. vec samo obavestenje o cinjenici koja je vezana za postojanje nekog pravnog akta ( npr. organi uprave ) donose u okviru svoje nadleznosti.Autenticnost javnih isprava se pretpostavlja.

.Autenticnost isprave moze da bude i predmet posebne parnice koja se pokrece tuzbom za utvrdjenje istinitosti isprave. ako njen sadrzaj odgovara realnim cinjenicama. G) Dokazna snaga isprava .Pod zajednickom ispravom se smatra isprava koja inkorporira neki pravni posao izmedju stranaka ( ugovor ). porice da se isprava nalazi kod nje. pa se u parnici moze dokazivati da su cinjenice koje sadrzi javna isprava neistinito utvrdjene.Kod dokazne snage javnih isprava ne treba mesati njihovu formalnu i materijalnu dokaznu snagu.da li cinjenice koje se smatraju istinitim. smatra se netacnom ( falsifikovanom ). .Resenje suda o tome da druga stranka preda ispravu se ne moze prinudno izvrsiti. stranka koja se poziva na ispravu moze protiv protivne strane da podigne kondemnatornu tuzbu u kojoj bi zahtevala njeno izdavanje. sud moze novcano da kazni stranku koja.Tada sud donosi resenje kojim nalaze protivnoj strani da u odredjenom roku podnese doticnu ispravu. sud moze na tu okolnost da izvodi dokaze kako bi utvrdio da li su ovi navodi istiniti. . b) Pribavljanje isprave od protivnika stranke koja se na nju poziva. .Ako je naknadno izmenjen njen sadrzaj.Stranka je duzna da je sama podnese.Stranka kod koje se nalazi isprava ne moze da uskrati njenu ediciju u sledecim slucajevima: * vec se sama na nju pozvala u postupku. .Trece lice nema duznost edicije isprave. ..Takodje. .Dokazna snaga privatnih isprava u celosti podleze principu slobodne ocene dokaza. . onda ce sud tu okolnost ceniti slobodno. protivnu uverenju suda.Ako protivna stranka porice da se kod nje nalazi isprava.Ipak. . suprotno volji izdavaoca. . ali ako ta stranka ne preda ispravu po nalogu suda. pod zajednickom ispravo se smatra ona koja je upravo i sacinjena u svrhu dokazivanja.Kod duznosti pribavljanja ( edicije ) isprave razlikujemo 3 situacije: a) Pribavljanje isprave od stranke koja se na nju poziva. ali postoje dva izuzetka: 98 . ali i onaj do cijeg je zakljucenja doslo posredstvom treceg.Videli smo da ZPP uredjuje samo formalnu dokaznu snagu javnih isprava ( pretpostavlja se da je istinito ono sto je u javnoj ispravi sadrzano ). . .Pretpostavlja se da je sadrzaj javne isprave istinit ( isto vazi i za dokazne i za dispozitivne javne isprave ). * duzna je prema posebnim zakonskim propisima da je preda ili pokaze. D) Pribavljanje isprave . .Druga strana moze da uskrati podnosenje isprave u istim slucajevima u kojima svedok moze da uskrati svedocenje ili odgovore na neka pitanja. . materijalne snage sadrzine javnih isprava. v) Pribavljanje isprave od treceg lica. a teret dokazivanja snosi onaj koji osporava istinitost.Takodje.Dokazna snaga isprava zavisi od istinitosti njihovog sadrzaja.Drugo je pitanje tzv. . jer su sadrzane u javnoj ispravi. . ali ova pretpostavka je oboriva. * isprava je zajednicka za obe stranke. . ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje stranka u parnici izvodi neko svoje pravo. .Isprava je istinita. a protiv tog resenja nije dozvoljena zalba.

b) Lice mora da bude u stanju da opazenu cinjenicu reprodukuje pred sudom.Resenje o kazni moze da se opozove ako svedok naknadno pristane da svedoci ili opravda svoj izostanak. . 99 . B) Sposobnost da bude svedok .Pravosnazno resenje kojim se trecem licu nalaze podnosenje isprave moze se prinudno izvrsiti. .Svedok se razlikuje od vestaka.Sposobnost da bude svedok ne zavisi niti od uzrasta. . . od intelektualnog i socijalnog polozaja.Zakonodavac predvidja i mogucnost da sud novcano kazni trece lice koje nije postupilo po resenju kojim mu je nalozeno podnosenje isprave.I punomocnik stranke moze da bude saslusan kao svedok.Ako se ne odazove pozivu. V) Duznosti i prava svedoka . 76. sud moze da naredi njegovo prinudno dovodjenje i izrekne kaznu do 30000 dinara ( ista kazna je i ako odbije da svedoci. niti od zdravlja ( ukljucujuci u psihicko ). odnosno lice koje moze u postupku da bude saslusano kao stranka ( ne moze ni postupajuci sudija ). od njegove fakticke mogucnosti da ispuni zadatak.Uopste. .--> kada je posebnom zakonoskom normom predvidjena njegova obaveza da odredjenu ispravu pokaze ili podnese.Svedok je fizicko lice koje pred sudom daje iskaz o cinjenicama koje je culno opazilo. . pa cak ni od njegove ekonomske zainteresovanosti za ishod parnice u kojoj svedoci.Svedok je najcesce. ali i najnepouzdanije dokazno sredstvo u parnicnom postupku ( zbog subjektivnog dozivljaja realnih dogadjaja ). vec samo govorom iznosi subjektivno opazanje. .Neodazivanje pozivu ili odbijanje da svedoci povlaci i posledicu placanja troskova strankama. . --> kada je rec o ispravi koja je po svojoj prirodi zajednicka za trece lice i stranku koja se na ispravu poziva.Sposobnost fizickog lica da bude svedok zavisi. . jer on ne daje svoje misljenje o cinjenicama.. . .Svedok jedino ne moze da bude ono lice koje je stranka u postupku. . g) Pribavljanje isprave od organa. a moze ga i zatvoriti dok ne pristane da svedoci ali najduze mesec dana ). odnosa sa strankama.Za sposobnost da bude svedok su bitne samo dve stvari: a) Lice mora da bude sposobno da svojim culima opazi cinjenicu koja se dokazuje. pre svega. .Takvu ispravu ce sud na predlog stranke ili ex officio pribaviti ( ukoliko stranka ne moze sama ). organizacije i preduzeca.Sud moze da kazni odgovorna lica u organima ako ne postupe po resenju suda.) Svedok A) Pojam i znacaj . .Svedok ima 4 duznosti u postupku: * duzan je da se odazove pozivu i da svedoci.

v) Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja .Sud odmah upozorava svedoka na to pravo. troskovi ishrane. . D) Pravo svedoka na naknadu troskova .Svedok moze da uskrati odogovor na odredjena pitanja ukoliko za to postoje vazni razlozi. . b) Pravo na uskracivanje svedocenja. lekari. G) Postupak izvodjenja dokaza svedocenjem a) Pozivanje svedoka . znatnoj imovinskoj steti ili krivicnom gonjenju sebe ili sebi blisko lice. onda sud suocava svedoke. ali propust da to uradi ne povlaci sankcije. koje imaju: punomocnici stranaka. * o cinjenicama koje se ticu rodjenja. . verski ispovednici. .. zanimanje i boraviste. te da navede njegovo ime. * o cinjenicama koje se tizu imovinskih odnosa uslovljenih bracnom vezom.( prekrsenje uskracivanja svedocenja predstavlja krivicno delo i povlaci disciplinsku odgovornost odredjene profesije ). * duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka ( osim ako nije zakonom oslobodjen te duznosti). i to tako sto slobodno izlaze o cinjenicama i kojima je pozvan da svedoci. . a povlaci i gradjanskopravnu odgovornost za stetu nanetu nekoj stranci zbog laznog svedocenja ). . prenociste i izgubljena dobit ).Svedoci se saslusavaju pojedinacno i iskljucivo usmeno.Ovaj postupak pokrece stranka. .Ako se iskazi vise svedoka ne podudaraju. a u suprotnom to pravo gubi. koja je duzna da predlozi da se odredjeno lice saslusa kao svedok.Ogranicenja.Svedok iskazuje pred sudom na rocistu za glavnu raspravu ( izuzetno u svom stanu ).* duzan je da kazuje istinu ( lazno svedocenje je krivicno delo. predsednik veca a zatim i stranke mogu da svedoku postavljaju pitanja ( nije dozvoljeno strankama da postavljaju sugestivna pitanja i pitanja koja se ne ticu teme ). notari. a svedok je duzan da odmah nakon saslusanja zahteva naknadu troskova. smrti ili sklapanja braka. * kada je na osnovu posebnih propisa duzan da podnese prijavu ili da da izjavu. * duzan je da kazuje sve sto mu je poznato o cinjenicama o kojima treba da svedoci ( o tome je duzan i sud da ga upozori i upozna sa posledicama ).Nakon tog izlaganja. . a ta zabrana prestaje kada nadlezni organ oslobodi to lice cuvanja tajne.Svedok ne moze da uskrati svedocenje pozivajuci se na opasnost da se izlozi imovinskoj steti u sledecim situacijama: * kada je prisustvovao zakljucenju pravnog posla kao pozvani svedok.. 100 . * o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. b) Saslusanje svedoka . kao i o cemu svedok treba da bude saslusan.Svedok ima pravo na naknadu troskova koji su nastali time sto je pozvan da svedoci ( putni troskovi. a) Zabrana saslusanja svedoka . advokati.Kao vazan razlog je exempli causa naveden slucaj u kome bi svedok odgovorom na neko pitanje izlozio teskoj sramoti.Sud je duzan da upozori o ovome doticna lica.To vazi za lica koja bi svojim iskazom povredila duznost sluzbene ili vojne tajne.

koje se koristi rada razjasnjenja cinjenica ( daje nalaz i misljenje ). predmet spora.Odbijanje da se vrsi vestacenje povlaci za sobom represivne mere suda prema vestaku.Pravilo je da sud odredjuje drugog vestaka. . . .ZPP sadrzi nerazumno ogranicenje i zahteva od stranke da predlozi vestaka koji se nalazi na listi stalnih sudskih vestaka ( sud moze da odredi i drugo lice ).) Vestak A) Pojam i znacaj .Stranka sama predlaze sudu vestaka s liste stalnih sudskih vestaka. da li svedok cuti da iznenada postavljana pitanja. za slobodnu ocenu dokaza ostaje malo prostora kada se radi o utvrdjenju ili razjasnjenju cinjenica koje je dao vestak primenjujuci svoje strucno znanje.Za vestaka moze. kao da se radi o svedoku. * kao dokazno sredstvo. predmet i obim vestacenja.Primeri za objektivne kriterijume za ocenu verodostojnosti iskaza: sklad iskaza sa sipravama. onda sud moze da nalozi stranci koja je svedoka pozvala da mu naknadi troskove u roku od 8 dana ( na ovo se stranka moze zaliti ).U nasem pravu lice koje je u resenju suda odredjeno za vestaka je duzno da svedoci. a u slucaju nesaglasnosti stranaka. a ako predujam nije polozen. Dj) Posebno o oceni iskaza svedoka . da li menja verziju dogadjaja. V) Duznost vestacenja i duznosti vestaka . .Vestak se u parnici pojavljuje u dva vida: * kao pomocnik suda..O zahtevu svedoka sud odlucuje resenjem. . .Sud odredjuje vestacenje resenjem koje mora da sadrzi: ma i zanimanje vestaka. V) Postupak odredjenja vestaka ...Ako sud utvrdi da je vestacenje slozeno i tada odredjuje vestaka sam. kojim moze da nalozi da se troskovi svedoku plate iz polozenog predujma. B) Sposobnost biti vestak . nuzno je da u parnici ucestvuje i vestak koji takvim strucnim ( nepravnickim ) znanjem raspolaze. da li je direktan. da bude odredjeno svako fizicko lice koje poseduje odgovarajuce strucno znanje ( fizicko lice se pojavljuje na rocistu iako je pravnom licu povereno vestacenje ).vestak samo utvrdjuje cinjenice na osnovu posebnog strucnog znanja kojim raspolaze ( analiza krvi ). . kao i obavezu vestaka da strankama naknadi stetu koju im je time prouzrokovao. predmet i obim vestacenja i rok za dostavljanje nalaza i misljenja u pismenom obliku. .Premda sud ceni nalaz i misljenje vestaka slobodno. . . o tome odlucuje sud. nezavisno od sporazuma stranaka ( a moze da angazuje i vise od jednog vestaka ako je bas slozeno ). nacelno.Pravilo je da sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju. ako imenovani vestak ne dostavi nalaz i misljenje u ostavljenom roku.Duznost vrsenja vestacenja obuhvata i obavezu vestaka da se odazove pozivu suda i da sudu dostavi nalazi i misljenje ( najvaznija obaveza vestaka ). 77.Druga strana moze o takvom predlogu da se izjasni.Ako se ne moze da utvrdi ili razjasni neku cinjenicu. 101 .

te cini apsolutno bitnu povredu pravila postupka ). . .Ukoliko sud ili stranke posumnjaju u pravilnost vestacenja ( npr. nepotpuno.Nalaz i misljenje se dostavljaju strankama i to najmanje 8 dana pre nego sto je zakazano rociste za glavnu raspravu.Ako sud smatra da se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim dostavljanjem nalaza i misljenja.Sud u resenju odredjuje i predmet i obim vestacenja. .Na nalaz i misljenje vestaka stranke mogu da stave primedbe. .Razlozi za oslobodjenje od duznosti vestacenja su isti oni koji se primenjuju na slucajeve u kojima i svedok moze da uskrati svodocenje..Gradjanskopravna odgovornost vestaka prema strankama koju vestak pricini netacnim nalazom ( ako je postupao sa namerom ili grubom nepaznjom ) je deliktne prirode. b) Saslusanje vestaka . D) Ocena dokaza . . 102 .Nalaz vestaka je osnova za izradu misljenja u kome vestak razjasnjava cinjenice. ne moze poveriti duznost vestacenja trecem licu.. .Obaveza vestaka je licna. . tj.Izvodjenje dokaza vestacenjem podrazumeva i saslusanje vestaka na rocistu za glavnu raspravu ( propust ovoga predstavlja povredu nacela kontradiktornosti koja povlaci za sobom nistavost presude ). to znaci da sud nije omogucio strankama da raspravljuju o rezultatima dokaza. ne sme prima faciae da uzme cinjenice iz nalaza vestaka kao dokazane ( sto je jako cesto u praksi ). . a na te cinjenice vestak primenjuje stavove i pravila svoje struke..Nalaz i misljenje moraju da budu pismeno sacinjeni i obrazlozeni.Duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjasnjenje iskaza i tvrdnju iz nalaza i misljenja. a pod tim treba razumeti cinjenice koje vestak treba da utvrdi ili da razjasni ( zato mu se stavlja na raspolaganje predmet vestacenja ). . a ne vestak.Izrada nalaza i misljenja predstavlja komplikovan intelektualni poduhvat koji bi trebalo da bude u skladu s raspravnim nacelom i principom da sporne cinjenice utvrdjuje sud. . . G) Izvodjenje dokaza a) Nalaz i misljenje . misljenje je nejasno. usmeno ili pismeno ( ako to ne ucini.). od donosi resenje da se vestacenje obnovi ( protiv ovoga nije dozvoljena zalba ).Sud je duzan da nalaz i misljenje vestaka ceni slobodno. sud ce naloziti vestaku da ispravi ili dopuni svoj nalazi i misljenje u odredjenom roku. .Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka.Vestak je duzan da govori istinu ( lazni nalaz i misljenje su krivicno delo ). DJ) Pravo vestaka na naknadu troskova i nagradu ( u vezi troskova sve isto kao kod svedoka ). .Sud mora da omoguci strankama da ravnopravno raspravljaju o nalazu i misljenju vestaka u kontradiktornom postupku. ali vestak moze da se oslobodi svoje duznosti i ako postoje bilo koji drugi opravdani razlozi. . tj.Pravilo je da vestak na rocistu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i misljenje.

Ako je stranka parnicno nesposobna. .Nuznost da se o bitnim cinjenicama salusaju obe strane proizlazi i iz nacela ravnopravnosti i obostranog saslusanja stranaka. koje nije dokazno sredstvo. te sud moze ( ali i ne mora ) da izvodi ovaj dokaz samo onda kada nema drugih dokaza. ali i cinjenice kojima osporava navode svog protivnika. vec je njegova svrha samo da stranke razjasne sudu svoje navode ili predloge.78.Saslusanje stranaka je dokazno sredstvo putem kojeg same stranke iskazuju o bitnim cinjenicama koje su relevantne za merotorno odlucivanje.Sud moze da saslusa samo jednu stranku u sledecim slucajevima: * kada se uverio da jednoj stranci nisu poznate sporne cinjenice.Pravila o tetetu tvrdnje se ne primenjuju u postupcima u kojima vazi inkviziciono nacelo. ako je njeno saslusanje moguce.Uslov da se saslusa stranka jeste da ima ista ona svojstva koja se zahtevaju i od svedoka ( mogucnost opazanja i saopstavanja cinjenica ). ili kada smatra da je saslusanje stranaka ipak potrebno. informativnim saslusanjem stranaka.Kako se parnica. 103 . * kada saslusanje jedne stranke nije moguce.Stranka moze da predlozi ( dakle ne moze ex officio ) da se samo ona salusa ili da se saslusaju obe stranke. odvija prvenstveno u okvirima raspravnog nacela. .Svaka stranka je duzna da pred sud iznese sve cinjenice na kojima zasniva svoj zahtev. . stranka nije duzna da iskazuje.) Teret tvrdnje i teret dokazivanja .Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka ne treba mesati sa tzv. . sud moze da odluci i nju da salusa pored zakonskog zastupnika. kao sto nije duzna da preduzima parnicne radnje ( ova okolnost se uzima u obzir prilikom ocene dokaza ). te se na izvodjenje ovog dokaza supsidijarno primenjuju odredbe o svedocima. kao i poredlu procesnih tereta na stranke u vezi s duznoscu iznosenja cinjenica u parnici ( subjektivni teret tvrdnje ).) Saslusanje stranaka kao dokazno sredstvo A) Pojam i znacaj . B) Izvodjenje dokaza a) Predlog stranka . v) Dokazni postupak .Teret tvrdnje .Pravila o teretu tvrdnje regulisu nacin iznosenja cinjenica pred sud ( objektivni teret tvrdnje ).Za razliku od svedoka koji je duzan da svedoci.Stranke se saslusavaju na isti nacin kao i svedoci. 79. . . b) Princip ravnopravnosti . * kada jedna stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazova pozivu suda. . . a sud odlucuje o tome da li ce saslusati samo jednu ili obe stranke. . po ZPP-u iz 2005.Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka je najnepouzdanije dokazno sredstvo ( stranke su subjektivne u svojim stvarima ). pitanje tereta vrdnje moze i te kako da ima uticaja na ishod parnice.

sud je duzan da dokaznim postupkom obuhvati sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. i to iz dva razloga: * Najpre. 104 . pogodile bi je negativne posledice pravila o raspodeli subjektivnog tereta tvrdnje ( sud bi morao da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.Stoga. ne i u postupcima koji se zasnivaju na istraznoj maksimi.Za donosenje odluke u situaciji non liquet odlucujuca su pravila o objektivnom ( materijalnom ) teretu dokazivanja.Neophodnost primene pravila o teretu dokazivanja javlja se zbog toga sto pravna posledica materijalnopravne norme moze da nastupi samo ako su ispunjene pretpostavke iz njene dispozicije.Ako stranka ne ponudi dokaz koji potvrdjuje postojanje cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje izvodi svoj zahtev.Tuzilac je duzan da vec u tuzbi iznese sve one cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost njegovog tuzbenog zahteva. . . B) Objektivni teret dokazivanja .On daje odgovor na pitanje koje dokaze je sudu duzna da ponudi stranka u parnici. kada tuzilac ne iznese neku cinjenicu na kojoj temelji postojanje zeljene posledice ).Po pravilu. .Teret dokazivanja A) Pojam i zadatak . parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja. kao i da se stara da stranke na glavnoj raspravi ukazu na sva dokazna sredstva. --> Sud ne moze da stvori uverenje da li cinjenica koja podpada pod dispoziciju materijalnopravne norme zaista i postoji u stvarnosti ili ne.Medjutim ovakav ishod spora je samo teoretski. .Rezultat dokaznog postupka moze da bude trojak: --> Sud moze da se uveri o postojanju cinjenice na osnovu koje stranka zasniva svoj zahtev. --> Sud moze da se uveri da se takva cinjenica nije desila u stvarnosti. u slucaju da odlucne cinjenice ne mogu da se dokazu. parnica ce biti resena na njenu stetu. .Ovakva situacija ( kao sto je to slucaj i kod tereta tvrdnje ) je samo teoretska. s obzirom da je sud duzan da se stara da stranke na glavnoj raspravi iznesu sve bitne cinjenice i da dopune navode o svim vaznim cinjenicama. * Sud mora ex officio da utvrdi da li su ispunjene pretpostavke za primenu one materijalnopravne norme na cijoj dispoziciji tuzilac i zasniva svoj tuzbeni zahtev.Ona ne sadrzi resenje za slucaj da supsumcija pod dispoziciju materijalnopravne norme ostane nejasna. . dok je tuzeni duzan da u odgovoru na tuzbu navede sve one cinjenice ( prigovore ) zbog kojih smatra da tuziocevo pravo nije ni nastalo. da je prestalo ili na osnovu kojih smatra da moze da uskrati cinidbu tuziocu. pravila o teretu dokazivanja stvaraju fikciju da je rezultat dokaznog postupka postojanje ili nepostojanje odredjene cinjenice. pri cemu sud nije uspeo da ostvari takav rezultat sprovodjenjem dokaznog postupka. . tako da je nemoguce da i sud i stranke propuste da u toku parnice raspravljaju o cinjenici koja je bitna za donosenje odluke.Postoji subjektivni i objektivni teret dokazivanja. . . .Subjektivni ( formalni ) teret dokazivanja ima ulogu samo u parnicnom postupku koji pociva na raspravnom nacelu.Ako bi neka od stranaka propustila da u parnici iznese cinjenicu na osnovu cijeg postojanja izvodi odredjenu pravnu posledicu.. . .

negativne cinjenice. da cinjenica postoji ( ako ne uspe u tome. stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje tog prava. dovoljno je da se stranka na koju pada teret dokazivanja ogranici na jednostavnu tvrdnju da takve cinjenice u stvarnosti nema. . . stetnik je duzan da naknadi stetu. . .Prema ZPP-u. odnosno neistinitosti. sto se odrazava na stetu jedne od stranaka u postupku. .Kod deliktne odgovornosti za stetu. kada sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje cinjenice. * Trece pravilo o podeli objektivnog tereta dokazivanja glasi: ona stranka koja se poziva na izuzetak od pravila snosi teret dokazivanja za postojanje cinjenica na kojima se izuzetak zasniva.Non liquet situacija nastupa kada su ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje neke cinjenice ( tada sud o postojanju te cinjenice odlucuje primenom pravila o teretu dokazivanja ). duznik se moze osloboditi ove obaveze ako dokaze da bi stvar koja je predmet ispunjenja slucajno propala i da je on obavezu ispunio na vreme. vazi Rozenbergova formula: sva stranka u postupku snosi teret dokazivanja u pogledu one cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme koja je za nju povoljna.. . * Drugo. . pretpostavlja se da cinjenica nije nastupila i teret dokazivanja pada na onu stranku koja iz cinjenica izvodi kakvo procesno ovlascenje. A tvrdi da je ugovor o prodaji zakljucen s pocekom. kada zakonom nije uredjena podela tereta dokazivanja. i to materijalnopravnim normama.Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se nalaze u nizu materijalnopravnih normi. osim ako ne dokaze da stvar nije bila uzrok stete.U slucaju neophodnosti dokazivanja negativnih cinjenica ( da neka okolnost nije nastupila ). . . Ako sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi ovu cinjenicu. . odnosno na ciju stetu ce sud da odluci kada nije u stanju da razjasni vazne cinjenice.Vlasnik stvari koji vindicira stvar. odnosno da stekne uverenje o njihovoj istinitosti.Vlasnik opasne stvari odgovara objektivno. .Dakle. podela objektivnog tereta dokazivanja regulisana je zakonom. . ali ni i kada dokaze da je steta nastupila bez njegove krivice.NPR: kad poverilac zahteva naknadu stete zbog docnje u ispunjenju obaveze. . mora da dokaze da je vlasnik stvari i da se stvar nalazi u drzavini tuzenog.Ako postoji situacija non liquet.Tada je njen protivnik duzan da dokazuje suprotno. U ovom slucaju. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja. T snosi teret dokazivanja i sud je duzan da odbije tuzbeni zahtev. . .Po pravilu. sud ce smatrati da cinjenica ne postoji ). a) Podela objektivnog tereta dokazivanja * Prvo.Pravila o podeli tereta dokazivanja vaze i kada su predmet dokazivanja tzv. postupa i odlucuje kao da ta cinjenica ne postoji.Ova pravila daju odgovor na pitanje koja od stranaka snosi rizik nedokazanosti neke od odlucnih cinjenica.Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se primenjuju i kada je u pitanju dokazivanje postojanja ili nepostojanja procesnih pretpostavki. te je sud duzan da u slucaju non liquet odluci o postojanju sporne cinjenice na osnovu pravila o podeli tereta dokazivanja sadrzanih u ovim normama. dok stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice kojoj se sprecava nastanak ili ostvarivanje prava ili u pogledu cinjenice zbog koje je pravo prestalo da postoji.Npr: T tuzi A i zahteva placanje kupoprodajne cene. odnosno pozitivno stanje. 105 . T je duzan da dokaze da je zakljucen kupoprodajni ugovor cije ga odredbe ovlascuju da kupoprodajnu cenu potrazuje odmah.

V) Sporniji primeri iz sudske prakse: * pretpostavlja se da pismeni ugovor izrazava pravu vilju ugovornih strana.Tako da je razdvajanje pravila o teretu dokazivanja tesko odvijivo od same materijalnopravne norme. . . 106 . onda snosi i teret dokazivanja cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. * ispunjenje obaveze.da ugovorom o cesiji nisu bile obuhvacene i kamate. pravila o raspodeli tereta dokazivanja koja su sadrzana u zakonu.Ali one se pomera na osnov pretpostavke. * zajam/poklon/posluga. odnosno na cinjenicu iz cijeg postojanja zakonodavac izvodi pretpostavku o postojanju neke druge cinjenice ili prava.stranka koja se poziva da je obavezu ispunila. Pretpostavlja se da je drzalac pokretne stvari ujedno i njen vlasnik. v) Obrt tereta dokazivanja . moze da obara postojanje cesije ( protivdokaz usmeren na bazi pretpostavke ).onaj ko se poziva na zloupotrebu prava. a neisplacene kamate.Pod osujecenjem dokaza podrazumevamo situaciju u kojoj stranka na kojoj nije subjektivni teret dokazivanja svojim cinjenjem ili necinjenjem onemoguci upotrebu nekog dokaznog sredstva protivnoj strani na koju pada subjektivni teret dokazivanja. treba to i da dokaze. odredjena su prvenstveno u skladu sa idejom zakonodavca o ostvarenju ideje pravicnosti. .Nase je shvatanje da bi bilo smisleno dopustiti obrt tereta dokazivanja u onim situacijama u kojima to zakon izricito ne zabranjuje i u kojima bi jedna od stranaka dolozno osujetila upotrebu nekog dokaznog sredstva ( npr. duzan je da dokaze i cinjenice na kojima se takva zloupotreba zasniva. unisti predmet uvidjaja ). ako je tuzen za kamate. .tuzilac koji tuzi za redaju ili vracanje stvari duzan je da dokaze da je ugovor pravovaljano nastao.Teret dokazivanja kod zakonskih pretpostavki lezi na onoj stranci kojoj zakonska pretpostavka ide u korist.Protivnik moze da podnese protivdokaz koji je usmeren na obaranje osnova pretpostavke.U literaturi je sporno da li situaciju sa osujecenjem izvodjenja dokaza treba resiti u okviru pravila o oceni dokaza ili primenom pravila o teretu dokazivanja. odnosno pravnog ovlascenja (jbt) . ali i da podnese dokaz o protivnom.Od zakonskih oborivih pretpostavki treba razlikovati preasumptiones jure et de jure cije postojanje ne moze da se obara nikakvim dokaznim sredstvima ( npr: Smatra se da je uslov nastupio ako njegovo nastupanje spreci strana na ciji je teret odredjen.Ova pravila nemaju nikakav uticaj na sam materijalnopravni odnos niti na pravni polozaj njegovih ucesnika.S druge strane. duznik. . * zloupotreba prava. .U navedenim primerima.Npr: pravilo je da su punoletna lica poslovno sposobna.Norme o teretu dokazivanja su procesnopravne prirode. ali i dokaz o protivnom koji je usmeren na obaranje tacnosti pretpostavke. . b) Pravila o podeli tereta dokazivanja kod zakonskih prezumpcija ( smrt naslov! ) .. jer one sadrze nista vise do iskaz kako treba odluciti u situaciji non liquet.Primeri: Pretpostavlja se da su cesiom cesionaru ustupljenje i dospele. g) Pravna priroda tereta dokazivanja . pa ako neko lice tvrdi neciju poslovnu nesposobnost. * jemstvo. . protivno nacelima savesnosti i postenja ).jemac je duzan da dokaze da je glavni duznik namirio dug. .

Moderno procesno pravo ne poznaje vise teoriju zakonske ocene dokaza kojom je sud bio vezan cvrstim pravilima o oceni dokaza. .Kada sud vrednost dokaza ceni u okvirima rezultata citavog postupka. . stvara i uverenje da je neka cinjenica istinita.Sud je duzan da navede na osnovu kojih stavova iskustva je stekao uverenje da je nesto istinito. tacnije na osnovu licnih opstih stavova iskustva. B) Nacelo slobodne ocene dokaza .Premda je ocena sudije o vrednosti i dokaznoj snazi nekog dokaznog sredstva subjektivna. vec je i objektivizirana duznoscu upotrebe opstih stavova iskustva. . jer je istina subjektivno poimanje stvarnosti svakog coveka. po zalbi. on stice uverenja o istinitosti neke cinjenice u okvirima pravila ( gore su navedena. a koju ne. shodno tome. . te ovom objektivizacijom omogucuje i drugostepenom sudu da.Subjektivna teorija ( Rozenberg ) objasnjava kada se stice uverenje o istinitosti. .Od principa slobodne ocene dokaza treba razlikovati slobodnu ocenu suda.). . 107 . odnosno nepostojanju cinjenica. . .Uverenje o istinitosti se stice kada postoji toliki stepen verovatnoce da vise ne moze da postoji razumna sumnja u suprotno. kao i stavovima nauke.Slobodna ocena dokaza ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju.80. njihov stav prema izvodjenju pojedinih dokaza. zakonodavac od suda trazi da da svoj sud o tome koju cinjenicu smatra istinitom. .Za sticanje uverenje o istinitosti cinjenica vazan je i licni utisak suda prilikom iskazivanja svedoka i stranaka.Sud utvrdjuje da li rezultat izvedenih dokaznih sredstava opravdava da neka cinjenica koja je bila predmet dokazivanja moze da se smatra istinitom ili ne.. .) Ocena dokaza A) Uopste .Danas se predvidja da sud odlucuje po svom uverenju koje ce cinjenice smatrati dokazinim. postojanje cinjenice je dokazano kada sud stekne uverenje o verovatnosti njenog postojanja. kontrolise da li upravo primena tih stavova iskustva omogucuje logican zakljucak o postojanju. pri cemu iskljucuje neophodnost postojanja uverenja o istinitosti. .Dokazni postupak se okoncava tako sto sud vrsi ocenu dokaza. da preduzme pojedine parnicne radnje.Sud moze slobodno. .Primenom pravila o oceni dokaza stvara se kod sudije neophodan stepen verovatnoce da se nesto u stvarnosti zaista i odigralo. .UVERENJE SUDA . . . . ka o i na osnovu objektivno saznatljivih stavova iskustva drugih. a narocito nauke.Buduci da je svaka istina subjektivna. . a slobodna ocena se narocito primenjuje i prilikom odmeravanja visine naknade stete.Brizljiva i savesna ocena dokaza znaci da je sud duzan da svoje uverenje i istinitosti cinjenice koja je bila predmet dokazivanja formira na osnovu svog najboljeg znanja i umeca. to znaci da sud uzima u obzir i sve iskaze stranaka date u postupku. te se. narocito odbijanje da se da odgovor na pojedina pitanja.Po objektivnoj teoriji ili teoriji o uverenju u verovatnost.Odavde proizlazi da ocena dokaza nije cisto subjektivna stvar. svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata citavog postupka. u okviru zakona.Ovo uverenje sud stice na osnovu savesne i brizljive ocene svakog dokaza ponaosob.

po svojoj pravnoj prirodi. na osnovu opstih stavova iskustva.Zakljucak se izvodi na osnovu uobicajenog toka stvari.Ovaj postupak se pokrece iskljucivo po obrazlozenom predlogu stranke. kao i dokaze koje treba izvesti.Sudska odluka kojom je povredjen princip slobodne ocene dokaza sadrzi apsolutno bitne povrede postupka zbog cega bi drugostepeni sud trebalo da je ukine po zalbi. odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki.Uverenje o dokazanosti cinjenice ( uverenje o istinitosti ). . zakljucak o postojanju i druge cinjenice. .Ovaj postupak po svom cilju i obliku najvise podseca na postupak za odredjenje privremenih mera. vec kada se resava o pitanjima dopustenosti pojedinih parnicnih radnji ili kada je rec o pitanjima koja se ticu materijalnog upravljanja parnicom ili donosenja resenja radi efikasnog sprovodjenja postupka. kao i o drugim procesnim pitanjima. . odnosno da odredjeni uzrok proizvodi odredjenu posledicu i obrnuto. te ime i prebivaliste protivnika. oblik vanparnicnog postupka jer mu je svrha prevencija. . postignuto je kada je dostignut visok stepen verovatnoce koji se granici sa izvesnoscu ili koji iskljucuje razumnu sumnju o postojanju suprotnog.Dokazanost u vidu stepena obicne verovatnoce je dopustena samo kada to zakon izricito predvidja. vec se njime samo olaksava dokazivanje.Primenom dokaza prima faciae ne menja se teret dokazivanja. primenjuje objektivna teorija. najcesce lanca adekvatne uzrocnosti. . . B) Predlog .To je slucaj kada se spor ne okoncava meritorno. odstupa bitno od nacela kontradiktornosti. i to tako sto se iz postojanja jedne cinjenice izvodi. .Npr: za izuzece sudije je dovoljno da je verovatno da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. 81. kako bi rezultati dokaznog postupka mogli da se koriste u parnici. dokaza prima faciae. .Dokaz prima faciae ima i ulogu da spreci nastajanje situacije non liquet. . te zbog toga sto se u ovom postupku. tako da moze da se pretpostavi da nece moci da budu izvedena na glavnoj raspravi. .Arbitrarnost u oceni dokaza podlece i kontroli pred ESLJP zbog povrede prava na pravicno sudjenje. te da otkloni primenu pravila o teretu dokazivanja.S vremenom dokazna sredstva mogu da budu unistena ili izmenjena. .. . 108 .Predlog sadrzi navodjenje cinjenice koje treba dokazati.Za meritorno resenje spora postoji saglasnost da treba primeniti subjektivnu teoriju. bitno za meritorno odlucivanje. dok se prilikom odlucivanja o postojanju.Postupak za obezbedjenje dokaza je. .) Obezbedjenje dokaza A) Pojam .Naime. njihovo izvodjenje otezano. V) Arbitrarnost u oceni dokaza .Postupak za obezbedjenje dokaza ima za predmet da se pojedini dokazi ( na predlog stranke ) izvedu van parnice. dokazom prima faciae olaksava se dokazivanje. iz razloga hitnosti.Primena opstih stavova iskustva je od znacaja i za odredjenje stepena dokazanosti kada je u pitanju ocena tzv. .

- U predlogu stranka mora da ucini verovatnim da postoji “opravdana bojazan” da dokaz nece uopste moci da se izvede ili da ce njegovo izvodjenje biti otezano. V) Nadleznost suda - Ako je parnica u toku, o predlogu odlucuje sud pred kojim parnica tece, a ukoliko postupak jos nije pokrenut, onda o predlogu odlucuje prvostepeni sud na cijoj teritoriji se nalazi stvar koju treba razgledati ili boravi lice koje treba saslusati. D) Postupak - Postupak je hitan. - Sud nije duzan da protivniku dostavi predlog za pokretanje postupka, ako postoji opasnost od odlaganja i moze i bez njegovog izjasnjavanja da odluci o predlogu. - O predlogu odlucuje sud resenjem, koje dostavlja protivniku, ali to nije duzan da ucini ako to nalaze hitnost postupka. - Protiv resenja kojim se usvaja predlog o obezbedjenju dokaza nije dopustena posebna zalba, dok bi suprotno vazilo da je sud odbio predlog. - Sud koji je obezbedio dokaze dostavlja zapisnik s rocista parnicnom sudu. - Medjutim, ako je obezbedjenje dokaza izvrseno pre pocetka postupka, pogotovo bez prisustva protivnika, a dokazna sredstva se nisu izmenila, trebalo bi izvedene dokaze ponoviti da bi se ispostovalo nacelo neposrednosti i kontradiktornosti.

82.) Prekid i zastoj postupka
- PREKID POSTUPKA - Postupak se prekida ex lege ili po odluci suda. - Ex lege postupak se prekida: a) Ako je nestala jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje parnice: * smrt stranke. * gubitak parnicne sposobnosti. * smrt zakonskog zastupnika strane ili prestanka njegovog ovlascenja za zastupanje. * prestanak pravnog lica ili zabrana rada pravnog lica. * nastupanje pravnih posledica otvaranja stecaja ili likvidacije. b) Ako je nastupila fakticka nemogucnost da se parnica dalje vodi (rat i vanredne okolnosti). - Sud moze i ne mora da prekine postupak kada: --> odluci da sam ne resava o prethodnom pitanju. --> ako stranka ne moze, usled vanrednih okolnosti, fakticki da pristupi sudu ( clan 215. ). - Odluka suda, resenje o prekidu postupka na osnovu razloga kada do prekida dolazi po sili zakona je deklarativne prirode. - Nasuprot tome, kada sud prekida postupak na osnovu clana 215. ZPP-a, njegovo resenje je konstitutivno. A) Dejstvo prekida postupka - Najvaznije dejstvo prekida ogleda se u tome da sud od momenta pravosnaznosti resenja o prekidu ne moze da preduzima nikave procesne radnje ( jer ne bi imale dejstvo ). - Zakazana rocista ne mogu da se odrze niti sud sme da zakazuje nova rocista. - Zakon pravi jedini izuzetak od zabrane preduzimanja procesnih radnji kada predvidja da sud moze da donese odluku, ako je do prekida doslo nakon zakljucenja glavne rasprave. - Parnicna radnje koju je stranka preduzela u vreme trajanja prekida postupka ne dejstvuje samo prema drugoj stranci ( relativna zabrana ), a njeno dejstvo pocinje tek kada se postupak nastavi. 109

- Stranke mogu, naravno, da preduzimaju parnicne radnje koje su upravljene na prekid postupka, odnosno nastavak prekinutog postupka. - Sledece dejstvo prekida postupka odnosi se na prekid toka rokova za izvrsenje parnicnih radnji. - Rok pocinje iznova da tece, i to nakon sto je stranki dostavljeno resenje o prekidu postupka ( dakle i za vreme dok traje prekid, stranka moze da preduzima parnicne radnje prema sudu ). - Ako je postupak prekinut zbog razloga koji se ticu samo jedne stranke ( smrt stranke ), rokovi ne teku samo prema njoj, ali teku prema suprotnoj strani.. - S druge strane, kada je razlog za prekid opsti ( rat ), rokovi ne teku prema obe strane. B) Nastavak prekinutog postupka - Postupak se nastavlja kada se ispune za to zakonom predvidjeni uslovi ili kada sud o nastavku donese resenje po zahtevu stranke. - Sud je duzan da, po sluzbenoj duznosti, nastavi postupak kada prestane fakticka nemogucnost za rad. - Po zahtevu stranke, postupak se nastavlja kada prestanu vanredne okolnosti na osnovu kojih je sud sam odredio prekid postupka. - U ostalim slucajevima, do nastavka postupka dolazi kada se steknu za to zakonom predvidjeni uslovi. - Kada je postupak prekinut zbog smrti ili parnicne nesposobnosti stranke, nastavlja se kada naslednici, staralac zaostavstine, zakonski zastupnik, stecajni upravnik il pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kada ih sud na to pozove. - Dovoljno je da naslednici obaveste sud da traze nastavak postupka, i sud je tada duzan da donese resenje o nastavku prekinutog postupka. - Ako pravni sledbenik ne izjavi da preuzima postupak ili ako se ne pojavi na rocistu i ako postoji spor o identitetu naslednika, sud ce nastaviti postupak i raspravljace samo s jednom strankom. - Kada je sud prekinuo postupak zbog prethodnog pitanja, postupak se nastavlja ex officio kada je o prethodnom pitanju pravosnazno odluceno ( moze i ranije ako vise ne postoje razlozi za cekanje ishoda resavanja prethodnog pitanja ). - ZASTOJ U POSTUPKU - Sud zastaje s postupkom iz 3 razloga: a) kada je to izricito predvidjeno zakonom: * kada se pokrene postupak za resavanje spornog pravnog pitanja pred VSS. * kada se pokrene postupak medijacije. b) kada oceni da je to celishodno. v) kada odluci da saceka ishod neke procesne delatnosti ili ishod preduzimanja neke parnicne radnje. - Sud ce zastati s postupkom kada sud ili stranka pokrenu inicijativu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti nekog opsteg pravnog akta pred Ustavnim sudom. - Do zastoja dolazi i kada se procesne radnje preduzimaju u inostranstvu. - Za razliku od prekida postupka, do zastoja u postupku uvek dolazi ex officio resenjem suda. - U pogledu dejstva, zastoj postupka se razlikuje od prekida dvojako: --> Prvo, sud moze da preduzima parnicne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. --> Drugo, zastoju u postupku nema uticaja na rokove za preduzimanje parnicnih radnji.

110

83.) Prethodno pitanje
A) Pojam i vrste - Pod prethodnim ( prejudicijelnim ) pitanjem podrazumevam pitanje o postojanju ili nepostojanju jednog subjektivnog prava ili pravnog odnosa cije resenje logicki prethodi resenju glavnog pitanja. - Prethodno pitanje je uvek: a) Pravno pitanje ( postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa ili subjektivnog prava ), a nikad cinjenicno. b) Pravno pitanje koje se postavlja in concreto u odnosu na glavno pitanje; Stoga, u prethodno pitanje ne spadaju opsta pravna pitanja, tumacenje pravnih normi i standarda. v) Prethodno pitanje se, po pravilu, javlja uvek u dispoziciji materijalnopravne norme ( pravnom osnovu ) na koju se stranka u postupku pozvala prilikom tvrdnje da joj pripada odredjena pravna posledica. - Da bi sud odlucio o pravnoj posledici koju tuzilac zahteva ( npr. placanje cene ), prethodno mora da odluci da li je ugovor punovozan ( prethodno pitanje ). - Prethodno pitanje uvek cini samostalnu pravnu celinu, tako da o njemu moze da se resava kao o glavnom pitanju u nekoj drugoj parnici ( tuzba za utvrdjenje postojanja ugovora ). - Prethodno pitanje moze da je javi i iz drugih grana prava, tako da je za njegovo resavanje, kao o glavnom pitanju, civilni sud apsolutno nenadlezan. - Primer: U, usvojenik, podnosi tuzbu protiv T, testamentarnog naslednika, i zahteva pravno na nuzni deo. T osporava da je usvojanje punovazno ( ovde je punovaznost usvojenja prethodno pitanje, i ono je upravna stvar ). B) Sistemi resavanja prethodnog pitanja - U Francuskoj vazi sistem potpune vezanosti. - Svaki drzavni organ je vezan pravosnaznom odlukom drugog drzavnog organa. - U Nemackoj vazi pravilo da svaki drzavni organ resava o prethodnom pitanju samostalno, ali samo s vazenjem za postupak u kome se ono postavi. - Sud nije vezan odlukom drugog drzavnog organa koji je u okviru svoje nadleznosti resio o prethodnom pitanju kao o glavnom. - Mesoviti sistem ( vazi kod nas ). - U mesovitom sistemu resavanja prethodnog pitanja postupa se razlicito, u zavisnosti od toga da li je nadlezani organ vec resio o prethodnom pitanju kao o glavnom u okvirima svoje nadleznosti. - I obrnuto, suprotna pravila vaze kada o prethodnom pitanju ne postoji pravosnazna odluka nadleznog drzavnog organa. a) Nereseno prethodno pitanje - Parnicni sud moze sam da resi o prethodnom pitanju, ako je ono gradjanskopravne prirode ili upravna stvar, ako o prethodnom pitanju jos ne tece parnica, odnosno ako nije pokrenut upravni postupak u kome se o prethodnom pitanju resava kao o glavnom. - Ako je parnica o prethodnom pitanju kao o glavnom pocela da tece, odnosno ako je pokrenut upravni postupak, sud moze, prema svojoj oceni, ili sam da resi prethodno pitanje ili da prekine postupak i saceka pravosnaznu odluku suda, odnosno upravnog organa. - Postupak valja prekinuti, kada se radi o slozenom prethodnom pitanju od kojeg zavisi resenje niza spornih odnosa izmedju stranaka i o kome tada nije celishodno resavati kao o prethodnom.

111

- Prema sudskoj praksi, o pitanjima koja ce ticu postojanja braka i koja ce ticu osporavanja materinstva i ocinstva, uvek se resava kao o glavnom pitanju. - Parnici sud moze da resava o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju ( izuzetak je jedino kada je krivicni postupak ranije obustavljen zbog smrti okrivljenog ). - Do prekida parnicnog postupka do donosenja odluke krivicnog suda moze da dodje i kada se tokom postupka javi osnovana sumnja da se prethodno pitanje tice falsifikovanja isprave koja je podneta na rocistu ili laznog iskaza svedoka ili vestaka koji su dati na rocistu. b) Pravosnazno reseno prethodno pitanje - Pravilo je da odluke drugih sudova i drzavnih organa ( ali ipak pogledaj kraj podnaslova! ) u kojima je reseno o prethodnom pitanju kao o glavnom pitanju vezuju parnicni sud. - Ako bi sud nanovo resavao o prethodnom pitanju koje je pravosnazno vec odluceno, to bi predstavljaju bitnu povredu odredaba ZPP-a i imalo bi za posledicu nistavost sudske odluke. - Ako bi sud pogresno uzeo da je vec pravosnazno reseno o prethodnom pitanju, to bi predstavljalo relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. - Mora se smatrati da parnicni sud nije vezan odlukama organa uprave u kojima je on resio o prethodnom pitanju kao o glavnom ( suprotno bi ukazivalo na zavisnost suda od organa uprave ). - Ako sud odluci da prekine postupak i saceka odluku upravnog organa o prethodnom pitanju, ni tada nije njom vezan, vec slobodno ceni rezultate upravnog postupka u okviru vlastitog dokaznog postupka. V) Odluka suda o prethodnom pitanju - Odluka suda o prethodnom pitanju ne ulazi u izreku sudske odluke, vec u njeno obrazlozenje. - Stoga, ona ne proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, vec ima dejstvo samo za konkretnu parnicu u kojoj je to pitanje reseno. - O prethodnom pitanju moze da se odluci i u obliku prejudicijelnog zahteva za utvrdjenje, kao i u obliku prejudicijelne protivtuzbe kada ono postoje obuhvaceno pravnom snagom presude.

84.) Presuda, pojam i vrste
A) Pojam - Presuda je odluka kojom sud sadrzinski ( meritorno ) odlucuje o tuzbenom zahtevu, kao i o ostalim trazenjima stranaka. - Presuda suda je pojedinacni pravni akt koji sadrzi obavezu i zapovest strankama za njihovo buduce ponasanje u konkretnom pravnom odnosu. - Osim o glavnom ( tuzbenom ) zahtevu, sud odlucuje presudom i o protivtuzbi, prejudicijelnoj tuzbi za utvrdjenje, kao i o prigovoru kompenzacije ( uobicajeno je u sudskoj praksi i da se odluka o troskovima donese u okvirima izreke sudske presude ). B) Vrste presuda - Uobicajena je podela presuda: a) Prema stavu suda prema tuzbenom zahtevu- presude mogu biti one kojime se tuzbeni zahtev u celosti usvaja ili one kojima se tuzbeni zahtev u celosti odbija ( mesovitom presudom sud delimicno usvaja ili delimicno odbija tuzbeni zahtev ). - Razlikovanje je vazno, jer samo na stranka koja nije uspela u parnici moze da ima pravni interes za ulaganje pravnih likova protiv presude. b) Prema vrsti pravne zastite koja se presudom pruza- one mogu biti kondemnatorne(osudjujuce), deklaratorne ( utvrdjujuce ) i konstitutivne ( preobrazajne ). 112

s druge strane.v) Prema obimu pravne zastite. kada je porazenom potrebno vreme da ukloni izvor buke ). . bilo pozitivni bilo negativni.Kondemnatorna presuda moze da se donese ako je cinidba dospela do zakljucenja glavne rasprave. npr.On odlaze nastupanje izvrsnosti sudske presude ( dakle dok ne istekne ne moze se traziti izvrsenje ).) Deklaratorna presuda . propustanje ili trpljenje. . . odnosno ne postoji.Pravna zastita je pruzena kada sud na trazenje tuzioca utvrdi da pravni odnos ili pravo postoji.. .Sud moze da obaveze tuzenog na cinidbu.Ako stranka u ciju korist je kondemnatorna presuda doneta pokrene izvrsni postupak.Ovom presudom sud usvaja deklaratorni tuzbeni zahtev kao osnovan. .Ove presude nemaju svojstvo izvrsnosti ( izvrsiti se moze samo odluka suda o troskovima ).Sud ne moze da odredjuje drugaciji paricioni rok koji se odnosi na izvrsenje cinidbi koje sa sastoje od novcanog davanja. .Ovaj rok pocinje da tece od prvog dana od dostavljanja stranci kojoj je izvrsenje cinidbe nalozeno. g) Prema nacinu nastanka. 113 .Osuda na cinidbu ne mora uvek da bude bezuslovna.Ovo je jedna vrsta presude u zavisnosti od vrste pravne zastite koju pruza. . odnosno podobna je za prinudno izvrsenje prema ZIP-u. 86.Ona proizvodi dejstvo izvrsnosti. i presudu na osnovu propustanja. . s jedne strane. rok u kome stranka koje je obavezana na cinidbu mora da je izvrsi ( to ne vazi ako je obavezan na necinjenje ili trpljenje. . tuzeni ce moci da se u tom postupku pozove na postojanje svoje protivcinidbe i uskrati izvrsenje. ako nije posebnim propisom drugacije odredjeno. . paricioni rok.Paricioni rok je zakonski i iznosi 15 dana. . mada je i tu ponekad neophodan ovaj rok.Kondemnatornom presudom sud usvaja kondemnatorni tuzbeni zahtev tuzioca i nalaze tuzenom da u korist svog protivnika izvrsi neku cinidbu ili ga obavezuje na neko necinjenje.Svaka kondemnatorna presuda mora da sadrzi i tzv. . 85. cak i uz obavezu da tuzilac istovremeno ispuni obavezu tuzenom ili uz obavezu da stranka u ciju korist je presuda doneta najpre ispuni protivcinidbu svom protivniku. . . presudu na osnovu priznanja i presudu na osnovu odricanja.Paricioni rok je odlozan gradjanskopravni rok. kao i medjupresudu.Kondemnatorne odluke uvek deluju inter partes.razlikujem potpune i delimicne presude.razlikujemo kontradiktorne presude. .) Kondemnatorna presuda . a prestaje da tece ulaganjem redovnog pravnog leka ( ili istekom 15 dana ukoliko zalba nije ulozena ). ali to moze u pogledu svih drugih cinidbi.

pri cemu zahteva 10 soma za naknadu stvarna stete. . a ostatak za dve godine.Smisao za donosenje ovakve presude lezi u ostvarenju zahteva za donosenje odluke u razumnom roku ( princip ekonomicnosti ).Delimicna presuda moze da se donese samo ako postoji mogucnost da sud tacno i precizno kvantitativno podeli procesnu gradju. pri cemu iznos od 4000 dinara treba odmah da plati. tada sud moze.) Potpuna. b) kada postoji objektivno kumulativno spajanje tuzbenih zahteva ( npr. pri cemu je zahtev prema C1 sazreo za odlucivanje ). Tada sud donosi omah delimicnu presudu da mu ovaj plati odmah 4 soma ). . Sud moze da donese odmah delimicnu presudu za naknadu ocigledne stvarne stete ). stvaraju.87.Treba istaci da se delimicna presuda u svakom slucaju procesno osamostaljuje u odnosu na ostale zahteve istaknute u parnici ( samostalna pravna sudbina u pogledu pravnih lekova i u pogledu izvrsenja ). a ostatak za nematerijalnu stetu. . T ne osporava da su se stranke dogovorile o visini cene. da donese delimicnu presudu.Delimicna presuda A) Pojam i smisao .Ako se tokom parnice ispostavi da je samo jedan deo zahteva istaknutog u parnici ili samo jedan od vise istaknutih zahteva postao zreo za odlucivanje.Svaka konstitutivna presuda sadrzi i implicitno utvrdjenje suda o postojanju osnova za preobrazaj prava. v) u slucaju prostog suparnicarstva ( npr.To ce biti slucaj kada sud stekne uverenje da su dokazane sve cinjenice iz kojih proizlazi upravo ona pravna posledica koju su stranke u svojim zahtevima istakle.Donosenje delimicne presude je moguce: a) kada je istaknut jedan tuzbeni zahtev koji je kvantitativno deljiv i samo taj deo tuzbenog zahteva je postao zreo za odlucivanje ( npr: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara. . 88.Za ove presude je karateristicno da. donece potpuno presudu kojom odlucuje o svim zahtevima koji su istaknuti tokom pranice. . menjaju ili okoncavaju odredjeni pravni odnos ili pravno stanje.) Preobrazajna presuda . 114 . T tusi S za naknadu stete od 100000 hiljada.Kada sud oceni da je predmet raspravljen.Ne proizvode dejstvo izvrsnosti. nastupom njihove pravosnaznosti. . . delimicna i dopunska presuda .Potpuna presuda . . ali i ne mora.Deluju uvek erga omnes. . B) Pretpostavke za donosenje . T zahteva naknadu stete od C i C1.Konstitutivnom presudom sud usvaja preobrazajni tuzbeni zahtev kao osnovan.

. sud ne odlucuje i o troskovima spora ( oni se obracunavaju prema konacnom ishodu parnice ). . ako bi kompenzacioni prigovor poticao iz istog cinjenicnog stanja ili pravnog osnova ). . . . sud ne deli procesni materijal.Stranka o cijem zahtevu nije odluceno moze da bira da li ce da zahteva donosenje dopunske presude ili da izjavi zalbu protiv presude ( moze i jedno i drugo ). . d) u slucaju tuzbe i kompenzacionog prigovora. .Ako predlog stranke ne bude usvojen. .Sud moze.Rok u kome moze da se zahteva donosenje ove presude je ogranicen na 15 dana od dana prijema presude kojom nije odluceno o delu ili svim istaknutim zahtevima.g) u slucaju tuzbe i protivtuzbe ( delimicna presuda se moze doneti bilo da je sazreo zahtev za odlucivanje po tuzbi ili protivtuzbi ). B) Pretpostavke i postupak za donosenje .Razlozi za diskrecionu ocenu suda ne stoje kada se npr. dj) ako su parnice spojene radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. V) Postupak za donosenje delimicne presude . odbacice ili odbice predlog resenjem ( nezadovoljna stranka ima pravo na posebnu zalbu ). . ako nadje da je predlog za dopunu presude osnovan. odnosno povuce tuzbu u delu tuzbenog zahteva. ali i cinjenicu da li je deo ili jedan od vise istaknutih zahteva sazreo za odlucivanje.Sud moze da donese ovu presudu samo ako je previdom odlucio infra petita ili ako je propustio da odluci u potpunosti o troskovima postupka. V) Odnos izmedju predloga za donosenje dopunske presude i zalbe . e) ako tuzeni prizna deo tuzbenog zahteva ili se tuzilac odrekne dela tuzbenog zahteva.Dopunska presuda je u odnosu na presudu koju dopunjuje samostalna.Kada se zalilac na presudu zalio samo zbog toga sto je prvostepeni sud odlucio infra petita.Dopunska presuda je vrsta delimicne presude. ali je obavezna zbog kontradiktornosti ako se radi o necem drugom ). vec je stranka duzna da predlozi dopunu presude. da pokrene novu parnicu. delimicna presuda se donosi po diskrecionoj oceni suda koji utvrdjuje da li su se stekli uslovi. pa je sud duzan da donese delimicnu presudu. vec propusta da u celosti odluci o tuzbenom zahtevu ili o svim zahtevima koji su stavljeni u postupku. medjutim.Kada sud nadje da je predlog za donosenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan. stranka moze. nije moguce doneti delimicnu presudu. . takva zalba ce se smatrati predlogom da se donese dopunska presuda ( na ovaj nacin se ne prekida litispendencija ). medjutim. kada sud nadje da je tuzbeni zahtev sazreo za odlucivanje ( ovde. tuzilac odrekne tuzbenog zahteva u jedom delu. . ali i ne mora.Odlucivanje infra petita predstavlja relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a.Dopunska presuda ne sledi ex officio.Po pravilu. konacna. u pogledu zahteva o kome nije odluceno.Kada donese delimicnu presudu.Dopunska presuda A) Pojam i smisao . 115 . da zakaze glavnu raspravu ( ona je izlisna ako se dopunska presuda zahteva samo u pogledu troskova.

Nacelo efikasnosti postupka i donosenja odluke u razumnom roku zahtevaju da se neopravdana prekluzija stranka sankcionise. .Ako tuzeni i ospori tuzbeni zahtev.) Presuda zbog propustanja ( kontumaciona presuda ) U presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parnicnih radnju stranka spadaju presude koje se donose samo na osnovu cinjenicnih navoda jedne od stranka ( ovde spada i ova presuda ). . sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu ( isto vazi i ako je tuzilac podneo tuzbu mesno nenadleznom sudu. sud moze da donese presudu zbog propustanja.U parnicnom postupku.Presuda zbog propustanja moze da se donese samo ako su ispunjeni: a) Procesnopravni uslovi . B) Ratio . . . i ne otkloni taj nedostatak ).Donosenje tuzbe zbog propustanja znaci i osnazenje principa afirmativne litiskontestacije. vec jedino pasivna stranka moze na snosi negativne posledice nedelovanja ). vec njih samo pogadjaju procesni tereti ( dakle sud ne moze da natera stranku da preduzme neku parnicnu radnju. .Za donosenje presude zbog propustanja moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke koje se ticu dopustenosti tuzbe ( ovo nije zakonom izricito predvidjeno. sto stvara uslov za donosenje presude zbog propustanja. V) Pretpostavke za donosenje . . . - 116 . b) Materijalnopravni uslovi . da li osnovanost tuzbenog zahteva proizlazi iz cinjenica koje su navedene u tuzbi. dakle. samo u sistemu sa obaveznim advokatskim zastupanjem i u drzavi koja finansijski moze da pomogne zastupanje stranaka putem advokata koje za njegovo angazovanje nemaju sredstava ( sto u Srb nije slucaj ).Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene.Donosenje presude zbog propustanja ima smisla.Sud je duzan da ispita: da li cinjenice na kojima se zasniva tuzbeni zahtev nisu protivne dokazima koje je tuzilac podneo uz tuzbu ili ili opstepoznatim cinjenicama. sud ce smatrati da odgovor na tuzbu nije ni podnet. . A) Opsta razmatranja .Kada tuzeni de da odgovor na tuzbu u roku od 30 dana od njenog prijema.Presuda na osnovu propustanja je nov procesni institut u nasem pravu i veoma je kritikovan. znaci fikciju da tuzeni priznaje navode tuzioca.Istovremeno. . ali podrazumeva se ). zakon zadrzava postulacionu sposobnost i za sasvim neuke parnicno sposobne stranke. .U suprotnom. . on to mora da ucini pozivajuci se na cinjenice i nudeci dokaze. .89.Pasivno drzanje tuzenog ( ili pausalni odgovor ).Upravo mogucnost donosenja presude zbog propustanja cini posredan pritisak na tuzenog da aktivno ucestvuje u postupku. stranke nisu duzne da preduzimaju procesne radnje.Jasno je da nuznost odgovora na tuzbu zahteva i odredjeno pravnicko znanje.Ovi uslovi se odnose na osnovanost tuzbenog zahteva.

prirodne katastrofe ).Naime. sud zakazuje pripremno rociste na kome tuzilac moze da preinaci tuzbu. . sud ne moze da donese presudu zbog propustanja.U vezi donosenja presude zbog propustanja. ako ne postoje dokazi da je tuzenom tuzba uredno urucena. E) Pravni lekovi .. .Ova presuda ima oblik kao i svaka druga kontradiktorna presuda. . Dj) Oblik i dejstvo .Medjutim. a ne i u pogledu procesnih nedostataka ili u pogledu konkludentnosti tuzbe.Naime. --> donosenje ove presude je iskljuceno u bracnim.Ovakvo resenje je jako lose.Ako to nije slucaj. a da ostatak tuzbenog zahteva odbije kao neosnovan. . a sud u obrazlozenju navodi samo razloge kojima se rukovodio za donosenje ove vrste presude. 117 . . .Sud je duzan da ex officio donese presudu zbog propustanja kada se steknu uslovi.Ovi uslovi podrazumevaju da je sud duzan da ispita da li cinjenice koje su navedene u tuzbi ulaze u dispoziciju upravo one materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi trazenu pravnu posledicu. . predvidja se da za slucaj da tuzba nije konkludenta.Iz ovog proizlazi da propust tuzenog da se izjasni na tuzbu ne stvara samo fikciju da on priznaje cinjenicne navode tuzioca kao istinite. ali se zna da mu je otposlata. . v) Posebni uslovi ( smetnje ) . --> tuzbeni zahtev ne sme da se odnosi na raspolaganje koje je protivno javnom poretku. jer fikcija priznanja istinitosti cinjenica (usled pasivnosti tuzenog) vazi samo u pogledu onih cinjenica koje su navedene u tuzbi.Tuzeni protiv koga je doneta presuda zbog propustanja moze da zahteva vracanje u predjasnje stanje.Do odlaganja moze da dodje i kada sud smatra da je neophodno da utvrdi da li je tuzbeni zahtev protivan javnom poretku. nakon sto se ona dostavi tuzenom. jer se ona donosi bez odrzavanja rocista.Ova presuda ne moze da se pobija zbog pogresno i nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. G) Postupak za donosenje presude zbog propustanja . tuzeni ne bi mogao u roku za koji je sud odlozio donosenje presude zbog propustanja da ospori tuzbeni zahtev odgovorom na tuzbu ( po meni glupo! ).Ovu presudu donosi sudija pojedinac ili predsednik veca. . zahteva i i njegov pristanak ( a ovde toga nema.Presuda zbog propustanja ima dejstvo izvrsnosti i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. . te da protiv presude izjavi zalbu.Sud moze i delimicno da usvoji tuzbeni zahtev i u delu u kome usvaja tuzbeni zahtev da donese presudu zbog propustanja. . . sud moze i da odlozi donosenje presude ( max 30 dana ). vec i da povlaci za sobom i prekluziju. odnosno ne smeju da se steknu sledeci uslovi: --> tuzba mora uredno da bude dostavljena tuzenom i u njoj moraju da budu navedene posledice propustanja dostavljanja odgovora na tuzbu.Za donosenje presude zbog propustanja moraju.Poznato je i da preinacenje tuzbe. te bi zbog svega toga primenu ove odredbe trebalo zanemariti ). zakon sadrzi i jedno neodrzivo resenje. . paternitetskim i maternitetskim sporovima. --> ne smeju da postoje opstepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da je tuzeni bio opravdano sprecen da podnese odgovor na tuzbu ( npr.

Za punovaznost izjave o priznanju i odricanju od tuzbenog zahteva potrebno je da se steknu sledeci uslovi: a) da tuzeni izjavi da priznaje. koji je istaknut u tuzbi. a ne smeju da budu ni vezane ni za kakav rok ili uslov ( u protivnom su nepunovazne ). . odnosno presudu na osnovu odricanja.Posledica priznanja. . stranka nece moci lako da je opozove.Odricanjem od tuzbenog zahteva tuzilac izjavljuje da njegov zahtev. . medjutim.Zakon predvidja da za odricanje od tuzbenog zahteva nije potreban pristanak tuzenog. prinude ili zablude. moze da se poziva da je do propustanja doslo usled pretnje.Protiv ove presude mogu da se izjave i svi vanredni pravni lekovi. G) Dejstvo priznanja i odricanje od tuzbenog zahteva . pa i procesne prevare suprotne strane. jer je sud duzan. 90. b) da su ispunjene sve procesne pretpostavke za preduzimanje takvih dispozicionih parnicnih radnji. odmah nakon sto je primio izjavu.Jednostranost ovih procesnih radnji znaci da se one izjavljuju sudu. odnosno da tuzilac izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. B) Pojam i pravna priroda . . medjutim.I tuzilac i tuzeni mogu da opozovu svoje izjave o priznanju. bez obzira sto bi on na osnovu iznetih cinjenica bio drugog uverenja o osnovanosti tuzbenog zahteva.Kod priznanja tuzbenog zahteva tuzeni izjavljuje da je zahtev tuzioca istaknut u tuzbi na zakonu osnovan. zbog fikcije o istinitosti cinjenicnih navoda tuzioca.Izjave treba da se saopste izricito i jasno. .. donese presudu na osnovu priznanja. odnosno o odricanju sve dok sud ne donese presudu. po sluzbenoj duznosti. . da zakljuci raspravu i donese presudu na osnovu priznanja. odnosno odricanja ( tako da prakticno nema vremena stranka da opozove izjavu ).Priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva moze da bude potpuno ili delimicno.Sud je vezan priznanjem ili odricanjem od tuzbenog zahteva. . .) Presuda na osnovu priznanja i odricanja A) Uopste . te da suprotna strana nije adresat ovih procesnih radnji i da za njih ne mora da zna. 118 . duzan je da. zahtev za ponavljanje postupka ne bi mogao da se zasniva na novim cinjenicama i dokazima. priznanje i odricanje od tuzbenog zaheva se odnose na sam tuzbeni zahtev. odnosno odricanja. nije osnovan.Za razliku od priznanja cinjenica u postupku.Radi se o jednostranim procesnim radnjama.U zalbi. .Stoga. v) da je izjava o priznanju ili odricanju od tuzbenog zahteva dopustena. . .Ako je izjava data na raspravi. odnoso odricanja od tuzbenog zahteva jeste donosenje presude na osnovu priznanja. V) Izjava i opoziv .

. .Revizija protiv ovih presuda moze da se izjavi samo zbog postojanja bitnih povreda ZPP-a. b) da je tuzbeni zahtev upravljen na davanje bilo novca bilo druge vrste zamanljivih stvari. konacna presuda . sud ne iznosi utvrdjeno cinjenicno stanje. nastavlja se redovni parnicni postupak. te da 119 .Presuda na osnovu priznanja i odricanja proizvodi dejstvo kao i svaka druga maritorna presuda.) Medjupresuda.Ove presude ne mogu ni da se pobijaju zalbom zbog pogresne primene materijalnog prava.Medjutim. odnosno odricanju. . ako smatra da je neophodno da se obavesti da li je preduzimanje ovih dispozicionih parnicnih radnji stranaka protivno javnom poretku.Izuzetno.Ako i drugostepeni sud takodje ima misljenje da se nisu stekli uslovi za donosenje ovih presuda. g) da je stvar u pogledu osnova sazrela za odlucivanje. te je zbog toga za njeno donosenje potrebno da su ispunjeni i svi drugi procesni uslovi koji se ticu donosenja presude. kada ih obrazlaze. . kod medjupresude se radi o tome da se tuzbeni zahtev dela kvalitativno. o to na njegov pravni osnov i visinu.Predlog za ponavljanje postupka moze da se podnese iz svih razloga. vec samo razloge koji opravdavaju donosenje ovakvih presuda. sud moze. . iz razloga celishodnosti. sud je duzan da obustavi svako dalje raspravljanje o spornoj stvari.Sud ce moci da odbije donosenje ovih presuda jedino u slucaju ako utvrdi da se priznanje..Ove presude jesu konacne merotorne presude. sud moze i da odlozi donosenje ovih presuda. da donese medjupresudu. ove presude ne mogu da se pobijaju zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. . S osporava da je uopste pricinio stetu T.Npr: Po tuzbi T protiv S za naknadu stete.Medjutim. usled pretnje ili prevare. . ali i zbog toga sto su izjave date u zabludi. jer se njome ne odlucuje o celokupnom tuzbenom zahtevu.I medjupresuda je vrsta delimicne presude. odnosno odricanje ticu predmeta spora kojima stranke ne mogu slobodno da raspolazu.Ako bi sud. . . v) da je kvalitativna podela na osnov i visinu tuzbenog zahteva moguca i smislena. .Nakon izjave o priznanju. 91. . . . protivno zakonu odbio da donese ovakve presude.Medjupresuda A) Pojam i znacaj . . ako su ispunjeni sledeci uslovi: a) da je tuzbeni zahtev osporen i po osnovu i visini. jer stranke ovim parnicnim radnjama disponiraju samim tuzbenim zahtevom.Stoga. D) Pravni lekovi .Ako tuzeni ospori tuzbeni zahtev po osnovu i visini.Obe vrste presuda mogu da se pobijaju zalbom samo zbog postojanja bitnih povreda odredaba ZPP-a. stranke bi imale pravo na posebnu zalbu. osim onih koji se odnose na postojanje novih cinjenica i dokaza. za razliku od delimicne presude kod koje se tuzbeni zahtev cepa kvantativno.

dok medjupresuda ne postane pravosnazna. . ako ne postoji deliktna odgovornost S. ima i delimicna i dopunska presuda. . . i to tako kao da visina zahteva nije sporna. . pored potpune presude kojom je obuhvacen celokupni tuzbeni zahtev ili svi istaknuti zahtevi.Pravilo je da sud. mora da utvrdi postojanje svih cinjenica koje ulaze u duspoziciju materijalnopravne norme na ciju primenu se tuzilac poziva. jer i ova cinjenica spada u dispoziciju materijalnopravne norme koja sankcionise deliktnu odgovornost tuzenog.za nju nije odgovoran. . to ne bi bila prepreka za donosenje medjupresude.Sud mora da utvrdi i da li je steta uopste nastala. pri cemu ce se o srazmeri podeljene odgovornosti izjasniti u delu postupka po visini tuzbenog zahteva.Cak i ako utvrdi sud da postoji podeljena odgovornost stetnika i ostecenog. moze da se pobija svim redovnim i vanrednim pravnim lekovima.Medjupresuda je samostalna. nakon njene pravosnaznosti. Ne bi bilo u skladu s principom ekonomicnosti postupka da sud izvodi dokaze o postojanju stvarne stete.Zbog pravne izvesnosti.Konacnom presudom se okoncava prvostepeni postupak u onom delu u kome je odluceno o tuzbenom zahtevu ili pojedinacnim zahtevima. znacaj konacne presude.Donosenje presude je postupak formiranja volje sudije pojedinca ili veca u pogledu osnovanosti tuzbenog zahteva. . ako ih je bilo vise. sud nastavlja dalje da raspravlja samo o visini tuzbenog zahteva.Zato je to psihicki postupak sudije kojim se formira njegov stav prema osnovanosti tuzbenog zahteva. ne odlucuje medjupresudom. . moze da donese medjupresudu.Medjupresuda je obavezujuca za sud koji ju je doneo. izgubljene dobiti i nematerijalne stete.) Donosenje i objavljivanje presude . odnosno pravnog posla. vec tuzbeni zahtev odbija u celini kao neosnovan. . . .U navedenom smislu.Ako se tuzani poziva da je potrazivanje tuzioca prestalo kompenzacijom.Konacna presuda . .Ako sud nadje da ne postoji pravni osnov tuzbenog zahteva. prilikom odlucivanja o osnovu tuzbenog zahteva. B) Razgranicenje osnova i visine . V) Priroda i dejstvo medjupresude . 92. jer odlucuje o postojanju ili nepostojanju prava. zakon nalaze da sud zastane s postupkom o iznosu tuzbenog zahteva.Nakon pravosnaznosti medjupresude. rukovodeci se razlozima celishodnosti. G) Postupak .Po svojoj prirodi. tako da. ali buduci da ne resava spor u celini.Misljenja smo da pravo stranaka da od suda zahtevaju donosenje medjupresude ili delimicne presude proizlazi iz njihovog prava na tuzbu. jer je vezan medjupresudom.Medjupresuda stice svojstvo formalne pravosnaznosti. ne moze da stekne dejstvo materijalne pravosnaznosti. .I postupak vecanja i glasanja je cisto interni postupak ( takodje nesaznatljiv sva za treca lica ). .Medjupresudu donosi sud po sopstvenoj inicijativi. medjupresuda je deklaratorna. . 120 . u pranici ne moze vise da se otvara pitanje postojanja pravnog osnova tuzbenog zahteva.

kao i razloge kojim se rukovodio povodom odlucivanja.Sud je duzan da pismeno izradi presudu u roku od 8 dana od donosenja. . b) cinjenicne navode stranaka na kojima su one i zasnovale svoje zahteve. . te da ponovo otvori glavnu raspravu. . a pobednik u sporu od tog momenta moze da zahteva i odredjivanje prethodnih mera. ako sud nadje da je tuzbeni zahtev makar delimicno osnovan. tj.Od momenta objavljivanja presude. i tu javnost ne moze da se iskljuci ( za izreku ).Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda.Od momenta dostavljanja presude strankama. .Vazno je istaci da je momenat zakljucenja glavne rasprave odlucujuci i za vremensko vazenje pravosnaznosti presude. i tek od tog momenta postaje obavezujuca za sud. . kao i razloge zbog kojih su oni odbijeni. .Nakon zakljucenja glavne rasrpave predsednik veca cita izreku presude i ukratko je obrazlaze.Presuda se donosi neposredno posle zakljucenja glavne rasprave. ne objavljuje je.Sve dotle postoji samo nacrt presude i sud moze da izmeni njen sadrzaj li da zakljuci da stvar nije jos dovoljno raspravljena. . i resenja o odbijanju procesnopravnih prigovora ako je sud ustanovio da nisu osnovani.Znacajan deo obrazlozenja presude otpada na utvrdjenje cinjenicnog stanja. ona postaje perfektan pravni akt koji sud ne moze vise da izmeni i koji je za njega vezan. v) odluka o prejudicijalnim zahtevima za utvrdjenje. . izreke i obrazlozenja. 121 . zatim paricioni rok. . . na iznosenje razloga zbog kojih se sud uverio u istinitost tvrdnje da neka cinjenica postoji ili nepostoji.Prema strankama presuda pocinje da proizvodi dejstvo od momenta kada im je dostavljena. v) dokaze cije su izvodjenje stranke predlozile. .SADRZINA PRESUDE . dok u slozenijim slucajevima rok je 15 dana ( instruktivni rokovi ). pocinje da tece rok za zalbu. ali u slozenijim slucajevima njeno donosenje moze da se odlozi za rok od 8 dana ( medjutim prekoracenje roka ne povlaci nikakve pravne posledice ).Objavljivanje presude je akt kojim presuda napusta internu sferu suda i postaje saznatljiva i dostupna strankama i trecim licima. vec strankama i drugim ucesnicima dostavlja pismeni otpravak presude. kao i presudu bez odrzavanja rasprave donosi sudija pojedinac u toku pripreme glavne rasprave ili na pripremnom rocistu za glavnu raspravu.Pismeni otpravak presude se sastoji od uvoda ( rubruma ). kada je sud resio da o njima odlucuje zajedno sa glavnom stvari.Presude na osnovu propustanja. b) odluka o prigovoru kompenzacije. g) odluku suda o procesnopravnim prigovorima.U izreku presude se unosi: a) odluka o usvajanju ili odbijanju tuzbenog i protivtuzbenog zahteva. g) resenja o troskovima postupka.Obrazlozenje presude mora da sadrzi sledece: a) zahteve stranaka koje su iznele tokom postupka. . .Presuda postoje dostupna znanju stranaka i trecim licima tek od momenta kada je objavljena.Kada sud odlozi donosenje presude. priznanja. .. odricanja. d) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. .

d) presude koje su objavljene i pismeni otpravak izradjen. da joj se ne mogu priznati pravna dejstva presude. 122 . .Presuda bez dejstva ( nistava presuda ) ima.Minorni nedostaci ( ocigledne omaske u pisanju ili racunanju ) u sudskoj presudi uklanjaju se bez ulaganja pravnih lekova.) Nedostaci. kao i o onim koje su nastale tokom pismene izrade presude. i to za svaki slucaj njene ispravke. . vec organ uprave.Sud utvrdjuje koje su cinjenice i zbog cega nesporne. u postupku po zalbi ne mogu da iznose nove cinjenice. jer stranke. presude na osnovu odricanja i priznanja. po pravilu.Najzad. b) presuda doneta protiv stranke koja ne postoji. . .Predsednik veca ili sudija pojedinac mogu da izvrse ispravku presude u svako doba. . ispravljanje i dopuna presude . . . po svojim spoljasnjim svojstvima.Trebalo bi usvojiti resenje da rok za ulaganje pravnog leka pocinje teci tek od dostavljanja resenja o ispravljanju presude. . g) presuda koja obavezuje na cinidbu koja je nepoznata nasem pravnom poretku. sud navodi kako je cenio rezultat dokaznog postupka ( navode se i razlozi zbog kojih je sud odbio pojedine dokazne predloge stranaka ).. ali cija sadrzina ne moze vise da se utvrdi ( npr.Nepostojeca presuda je ona presuda koja po svojim spoljnim obelezjima ne ispunjava uslove da bi mogla uopste da se smatra sudskom odlukom.Nepostojece presude su pravni nullum tako da nema mogucnosti niti potrebe da se njeni nedostaci otklanjaju pravnim lekovima. . . ali pod prinudom. . . g) presude koje nisu objavljene ili ciji pismeni otpravak nije dostavljen. i to ispravljanjem presude.U skracenom obliku se obrazlazu presude zbog propustanja. a zatim konstatuje koje su sporne i koje dokaze je izveo radi utvrdjenja istinitosti spornih cinjenica. zbog pozara u sudu ). sva obelezja sudske presude. a to su: a) presude koje uopste nije izrekla sudska vlast. b) presude koje nije donelo lice koje je po zakonu ovlasceno da vrsi funkciju sudije.Poslednji deo obrazlozenja se sastoji od supsumiranja ( sudski silogizam ) cinjenicnog stanja pod konkretnu apstraktnu materijalnopravnu normu i izvodi zakljucak o postojanju ili nepostojanju odredjene pravne posledice.Nistave su sledece presude: a) presuda doneta krsenjem pravila medjunarodnog prava o jurisdikcionom imunitetu. jer se ne moze postaviti siguran kriterijum za razgranicenje situacija u kojima stranka nije imala nikakvu sumnju u stvarni sadrzaj presude. . v) presuda doneta bez tuzbe ili nakon sto je tuzilac povukao tuzbu. 93.Ispravljanje presude je vazno. v) presude koje je doneo sudija.Medjutim.Radi se o onim greskama koje su nastale tokom donosenja presude. a u postupku po reviziji uopste ne mogu da se pozivaju na pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje. po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke. ovakva presuda sadrzi procesne nedostatke takvog graviditeta.Ispravljanje presude se vrsi u formi resenja koje se unosi u izvornik presude i koje se dostavlja strankama ( protiv ovog resenja moze da se izjavi posebna zalba ).

. a kada nije objavljeno.Sud moze da donese resenja na rocistu i van njega.) Resenje A) Pojam i vrste .Prema strankama resenje proizvodi dejstva od momenta kada je objavljeno.U slucaju narocito teskih povreda u postupku. podobna su samo za formalnu pravosnaznost. .Ovakvo resenje je podobno za formalnu pravosnaznosti. . od momenta dostave. po pravilu. takva resenja su obavezujuca. .Deo izreke presude u kome se odlucuje o troskovima postupka se smatra resenjem.Nistave presude nisu bez dejstva. . b) na osnovu resenja moguce da se zahteva izvrsenje. sud tokom postupka odlucuje o procesnopravnim pitanjima. v) Resenja o daljem toku parnice: kada drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu i vrati je prvostepenom sudu na ponovno resavanje. 94.Ostali nedostaci u presudi. 123 . b) Resenja kojima se odlucuje o procesnim pretpostavkama: kada sud nadje da postoje neotklonjive procesne smetnje za vodjenje spora odbacice tuzbu resenjem. g) kada je resenje doneto van rocista.Medjutim.Nedostaci u ovakvim presudama se otklanjaju redovnim i vanrednim pravnim lekovima. B) Donosenje i dostavljanje resenja . ma koliko bili znacajni. one ne proizvode dejstvo izvrsnosti niti materijalne pravosnaznosti. . . dj) preobrazajna presuda kojom se uredjuje pravni odnos koji ne postoji izmedju stranaka ( npr.Resenja suda kojim on odlucuje o otklonjivim procesnim smetnjama ( npr. medjutim ovim resenjima sud nije vezan.Ova resenja su podobna i za formalnu i za materijalnu pravosnaznost. . i one su podobne za formalnu pravosnaznost.d) presuda cija je izreka nerazumljiva ili protivrecna sam sebi tako da nije podobna za izvrsenje. v) kada to zahteva upravljanje parnicom.Druga resenja kojima se postupak okoncava ( npr.Resenje je vrsta sudske odluke kojim. . g) Resenja o materijalnom upravljanju postupkom: ovim resenjima sud upravlja parnicom radi njenog ekonomicnog i celishodnog odbijanja.Samo izuzetno se resenjem odlucuje o tuzbenom zahtevu. strankama stoji na raspolaganju zahtev za ponavljanje postupka. . . ne sprecavaju da presuda stekne formalnu i materijalnu pravosnaznost i dejstvo izvrsnosti ( ona naravno moze da se pobija ). resenje kojim se tuzba odbacuje ). ali dostavljanje je obavezno ako je: a) protiv resenja dopustena zalba.Resenje se po pravilu ne dostavlja strankama. . i to u parnicama zbog smetanja drzavine i u postupku izdavanja platnog naloga. nedostatak parnicne sposobnosti ). te ne mogu da steknu svojstvo formalne pravosnaznosti. .Resenja kvalifikujemo u sledece grupe: a) Resenja kojima se postupak okoncava: ovim resenjem sud konacno odlucuje o zahtevima stranaka za pravnu zastitu ( npr. . resenje o okoncanju postupka zbog povlacenja tuzbe ) podobna je samo za formalnu pravosnaznost. ali i za materijalnu pravosnaznost. razvod nistavog braka ).

ali i sva ona resenja kojima se postupak okoncava ( npr. nakon ovog momenta. . . . o objavljivanju. samo kada je protiv njega dopustena zalba.) Pravosnaznost presude U dejstva presude spadaju: * cinjenicno dejstvo * preobrazajno dejstvo * intervencijsko dejstvo * dejstvo materijalne pravosnaznosti * dejstvo izvrsnosti Formalna pravosnaznost presude je uslov za nastupanje njenih dejstava ( ona je njeno svojstvo. sud je duzan da resenje obrazlozi. takva je presuda obavezujuca za isti sud i u delu u kome odlucuje o visini naknade stete. 95.Formalno pravosnazne postaju sve vrste presuda i resenja kojima se meritorno okoncava spor. unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da sud vise ne moze da je manja drugom presudom. .Resenja kojima se merotorno okoncava postupak izvrsavaju se u izvrsnom postupku na predlog stranke. cak i kada bi.Resenja kojima sud kaznjava stranke zbog nepostovanja discipline izvrsavaju se po sluzbenoj duznosti po pravilima izvrsnog postupka. dosao do zakljucka da ona nije na zakonu zasnovana. medjutim.FORMALNA PRAVOSNAZNOST A) Smisao i pojam . . ali to na znaci i sveobuhvatnu nemogucnost izmene presude ). resenje o odbacivanju tuzbe ). - 124 . kao i presuda.Formalna pravosnaznost znaci da presuda vise ne moze da se pobija redovnim pravnim lekovima u instancionim postupcima ( nemogucnost da se presuda izmeni po redovnim pravnim lekovima.Resenje ima sve sastavne delove. unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da je sud presudom vezan i u daljem toku postupka u istoj pravnoj stvari. o nacelu neposrednosti.Pravosnazna ne postoaju nikada resenja o materijalnom upravljanju parnicom. kao i resenja koja su obavezujuca za sud i stranke ( resenje o prekidu postupka ).Unutrasnje vezujuce dejstvo presude ima dva oblika: negativan i pozitivan. . .U pozitivnom msislu.Ako je sud medjupresudom odlucio da je osnovan zahtev za naknadu stete. dostavljanju i dopunskoj presudi. o izpravljanju presude. .Na resenje se shodno primenjuju sledeca pravila o presudi: o paricionom roku. o dejstvu resenja prema strankama.Ova pravna izvesnost i sigurnost se postizu institutom formalne pravosnaznosti.UNUTRASNJE VEZUJUCE SVOJSTVO PRESUDE . kao i unutrasnje vezujuce svojstvo presude ). o pismenoj izradi. G) Primena pravila o presudi .V) Sadrzaj i izvrsnost resenja . resenja o troskovima postupka.U negativnom smislu.Pravna sigurnost i normalno funkcionisanje pravnog poretka zahteva da se svaki spor okonca. . B) Predmet formalne pravosnaznosti . . odnosno da ju je doneo uz povredu procesnih ili materijalnih normi.

v) odluke suda o materijalnim prigovorima tuzenog. podeljene pravosnaznosti. dok prema drugoj nije. . presuda je postala formalno pravosnazna u odnosu na stranku koja se nije koristila pravnim lekom.Stoga. ako je prigovor kompenzacije izjavljen van parnice. .Za odredjenje dejstva materijalne pravosnaznosti ( ne bis in idem ) odlucujuce je utvrdjenje da li postoji identitet predmeta spora u parnici koja je pravosnazno okoncana i parnici koja otpocinje novom tuzbom. K istakne prigovor kompenzacije u visini od 5000 dinara koji sud odbije kao neosnovan i usvoji u celosti tuzbeni zahtev T.Obrazlozenje presude nije obuhvaceno njenom pravnom snagom.Odredjenje identiteta predmeta spora se utvrdjuje poredjenjem predmeta spora u novoj tuzbi s predmetom spora o kome je pravosnazno odluceno u izreci presude.Pravnom snagom presude je obuhvacena odluka suda o tuzbenom zahtevu. ako bi se to potrazivanje pojavilo kao predmet spora u novoj tuzbi.Medjutim. b) utvrdjenje suda o cinjenicama na kojima se zahtevi zasnivaju. tj. a druga nije. . 125 . . .Pravnom snagom presude ( u ovom primeru ) kojom je usvojen tuzbeni zahtev obuhvacena je i odluka suda da protivpotrazivanje ne postoji. .Pravilo da je odluka o kompenzacionom prigovoru obuhvacena pravnom snagom presude ne vazi. 96. . novu tuzbu treba odbaciti kao res judicata. .Objektivne granice pravosnaznosti presude odredjuju koji su delovi presude obuhvaceni njihovom pravnom snagom. ali i pravna razmatranja suda. formalna pravosnaznost presude nastupa prema svakoj stranci posebno.) Granice pravosnaznosti presude A) Objektivne granice pravosnaznosti . . g) pravna shvatanja suda. ako je samo jedna stranka ulozila zalbu.Naime.Pravnom snagom presude nisu obuhvaceni razlozi presude. v) odricanjem prava na zalbu. i to: a) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. prevashodno cinjenicni dogadjaj na kome se zahtev iz tuzbe zasniva.V) Nastupanje formalne pravosnaznosti: a) kada protiv presude nije vise dopustena zalba ( presuda doneta u drugom stepenu ). “tuzeni se obavezuje da tuziocu plati 10000 dinara” ). b) istekom roka za pravni lek kada zalba nije ulozena. o kojoj je vec pravosnazno odluceno na bazi sustinski istog cinjenicnog dogadjaja.Nase pravo usvaja sistem tzv. . ne moze da se utvrdi identitet predmeta spora. odnosno o zahtevu iz protivtuzbe koji su sadrzani u izreci presude. jasno je da iz same izreke presude ( npr.Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara. za utvrdjenje predmeta spora koji je resen pravosnaznom presudom neophodno je tumaciti i razloge presude. bazirajuci ga na sustinski istom cinjenicnom dogadjaju.Zato. g) povlacenje zalbe. . .Identitet predmeta spora postoji kada tuzilac u tuzbi istice isti zahtev. . jer izreka presude sadrzi samo stav suda o pravnoj posledici istaknutoj u tuzbenom zahtevu. .

B) Subjektivne granice pravosnaznosti a) Pravilo . a tuzeni proda stvar nako sto presuda postane pravosnazna. . . ona je res inter alios acta.. mutatis mutandis. b) Izuzeci . svakom ucesniku u postupku mora da se pruzi prilika da se izjasni na cinjenicne i pravne navode protivne strane ( zato je presuda za treca lica res inter alios acta ). Z ospori da postoji pravnovaljani ugovor o zakupu i sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. .Ako tuzilac otudji stvar ili pravo nakon sto je doneta pravosnazna presuda kojom se tuzbeni zahtev odbija ( npr.Isto bi. jer stupaju u pravni polozaj svog prethodnika. --> prirode prava ili odnosa koji postoji prema trecim licima. sada za placanje zakupnine za mesec avgust. jer treca lica ne mogu da osporavaju tacnost konstituisanja prava u presudi. . a tuzilac docnije cedira svoje potrazivanje na cesionara. jer se pravna snaga presude prosiruje i na njega. vazilo ako bi tuzbeni zahtev bio usvojen. u tom delu. . pri cemu bi odluka o njemu bila obuhvacena pravnom snagom presude ( one prve ).Slucaj singularne sukcesije ne povlaci nuzno za sobom i prosirenje subjektivne granice pravosnaznosti presude na treca lica. ovo dejstvo je ograniceno. ako dodje do singularne sukcesije na strani tuzenog: Tuzba je podneta sa zahtevom da tuzeni preda stvar tuziocu u svojinu po osnovu ugovora o prodaji i tuzbeni zahtev bude usvojen. .Otklanjanje ovakvih nedoslednosti. tada se subjektivne granice pravosnaznosti presude ne prosiruju automatski i na sticaoca. tuzilac bi mogao da istakne ovakav zahtev ( postojanje ugovora o zakupu ).Zakon predvidja da pravosnazna presuda deluje i prema trecim licima zbog: --> prirode spornog odnosa ili prava.Slozenije su situacije. za njih ostaje res inter alios acta.Treca lica nisu ucestvovala u postupku i presuda. Sud usvoji tuzbeni zahtev. U novoj tuzbi T protiv Z. . .Prilikom odlucivanja o gradjanskim pravima.Za treca lica. . . . veoma uskog domasaja objektivnih granica pravosnaznosti presude.Erga omnes deluju sve preobrazajne presude. da je tuzilac vec bio pravosnazno odbijen u tuzbenom zahtevu za naplatu duga. nije vazno da li je cesionar bio svestan ili ne.Priroda pravnog ovlascenja stranaka iz preobraazajnog prava je takva da je svako trece lice vezano preobrazajnim dejstvom presude.Primer: T tuzi zakupca Z za placanje zakupnine za mesec juli. tj. odbijen je zahtev tuzioca da mu tuzeni plati dug od 10000 dinara ). .Pri tom. moguce je jedino isticanjem u parnici prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje.Medjutim. a trce lice nakon pravosnaznosti presude preuzme dug. .inter partes. . presuda deluje i prema pravnim sledbenicima stranaka. --> kada je to zakonom izricito predvidjeno. cesionar vise ne moze da podnese tuzbu za placanje istog duga protiv cesusa ( tuzenog ).Presuda deluje i na univerzalne sukcesore stranaka.U gornjem primeru. 126 . .Izricito se predvidja da pravosnazna presuda deluje samo izmedju stranaka.Zbog pravne prirode pravnog odnosa stranaka i treceg lica.

Npr: Sud je provasnazno odlucio da T nema pravo na povracaj stvari. 127 . da se poziva na svoje preobrazajno pravo. ako stranka nakon pocetka toka parnice otudji spornu stvar ili pravo.I obrnuto. . .Primer: S je presudom obavezan da T plati celokupnu stetu koju mu je S pricinio deliktom. presuda deluje i prema sticaocu.Subjektivne granice pravosnaznosti se prosiruju i na stvarno legitimisano lice. . nakon pravosnaznosti presude. . Nije iskljucena nova tuzba T protiv D. b) Drugo. ali ih stranke nisu iznele. pravosnazna odluka kojom je odluceno o potrazivanju obavezuje stecajnog duznika i sve stecajne poverioce.Pravilo je da stranka ne moze. . sporno je da li su pravnom snagom presude obuhvacene i cinjenice na kojima se zasniva vrsenje kakvog preobrazajnog prava ( raskid ugovora. ako tuzeni otudji stvar koja je predmet spora u toku parnice. . . U naknadnoj parnici.Na ovakav zakljucek upucuje smisao materijalne pravosnaznosti presude. Da li stranke mogu da se na njih pozovu u nekoj docnijoj parnici? .Trebalo bi uzeti da su stranke prekludirane da se u nekom docnijem postupku pozivaju na cinjenice koje su postojale u prvoj parnici do momenta zakljucenja glavne rasprave ( nova reperta ).Subjektivne granice presude prosiruju se i u stecajnom postupku: Ako je podneta tuzba za utvrdjenje postojanja potrazivanja protiv stecajnog duznika. stranke nisu prekludirane da ih iznesu u novoj parnici. v) Trece. tako da stranke mogu da zasnuju novu tuzbu na cinjenicama koje su nastale nakon ovog momenta. kada sticalac stekne pravo svojine od tuzenog na osnovu pravila o sticanju od navlasnika ( ovde se na savesnog sticaoca ne prosiruje dejstvo pravosnaznosti ). kako se odrazava pravosnaznost presude na cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave.Daleko slozenija je situacija. jer ove cinjenice nisu obuhvacene pravnom snagom presude.Granice provasnaznosti presude prostiru se samo do tog momenta. prebijanje ).Ali ako je podneta reivindikaciona tuzba i tuzeni koji je izgubio spor prenese drzavinu na stvari nekom trecem licu.Vremenske granice pravosnaznosti presude zahtevaju odgovor na tri pitanja: a) Prvo. V) Vremenske granice pravosnaznosti . . jer je tuzeni vodio spor u svoje ime o tudjem pravu. S ne moze da se poziva na podeljenu odgovornost T. ako nakon zakljucenja glavne rasprave D stekne drzavinu na stvari. jer se ona do momenta zakljucenja glavne rasprave nije nalazila u drzavini tuzenog D. T zahteva placanje nematerijalne stete. u slucaju novih cinjeica ( nova producta ) koje su nastale nakon zakljucenja glavne rasprave. . .Ako tuzilac otudji sporno pravo ili stvar u toku parnice. ako su se cinjenice koje su neophodne za vrsenje preobrazajnog prava stekle do momenta zakljucenja glavne rasprave. jer je on singularni sukcesor tuzenog u obavezama.Zakon dopusta singularnu sukcesiju u spornom pravu ili na stvari koja je predmet spora i regulise je od momenta pocetka toka parnice..Vremenske granice pravosnaznosti postavljene su na onom cinjenicnom stanju koje je utvrdjeno do zakljucenja glavne rasprave. jer tu cinjenicu nije istakao u prethodnoj parnici koja je pravosnazno okoncana. tada presuda proizvodi dejstvo i prema njegovom singularnom sukcesoru. ali i resenje zakonodavca da u zalbi nije dopusteno da se iznose nove cinjenice i dokazi. . . subjektivno dejstvo pravosnaznosti proteze se i na novog drzaoca.

ali ona deluje erga omnes.Dejstvo mat.Dejstvo presude kao cinjenice nastaje bez posebne napomene suda o tom dejstvu u presudi.Nakon sto je presuda postala formalno pravosnazna i kada istekne paricioni rok.97.) Cinjenicno dejstvo . . .Materijalna pravosnaznost znaci da je konacno i autoritativno.Postojanje pravosnazne presude je cinjenica za ostvarenje dispozicije iz materijalnopravne norme.Izvrsnost presude znaci da poverilac oznecen u presudi ima pravo da zatrazi od nadleznog suda da je prinudno izvrsi u okvirima izvrsnog postupka. .Dejstvo materijalne pravosnaznosti ne ostvaruje medjupresuda kojom se tuzbeni zahtev usvaja. nazavisno od volje stranaka. . prav.) Preobrazajno dejstvo . ali i onim kojima se usvaja tuzbeni zahtev ( kod njih je sporno ). . presuda na osnovu odricanja i na osnovu priznanja ).One proizvode pravnu promenu koja nastupa kao posledica formalne pravosnaznosti.Dejstvo materijalne pravosnaznosti pripada i resenjima kojima se spor merotorno resava u parnicama zbog smetanja drzavine. B) Sudske odluke podobne za pravosnaznost .) Dejstvo izvrsnosti .Materijalna pravosnaznost znaci vezanost svih sudova na teritoriji jedne drzave sadrzinom presude koja je postala formalno pravosnazna. i kod svih resenja ). jer se njome ne resava konacno o tuzbenom zahtevu. 5. . kojima je sustinski odluceno o sporu ( kondemnatorne i deklaratorne presude. i ovo dejstvo je znatno sire od dejstva materijalne pravosnaznosti.Ovo dejstvo nastupa nakon sto presuda postane formalno pravosnazna. konacne i delimicne.U tome je razlika izmedju preobrazajnog dejstva presude i dejstva materijalne pravosnaznosti koje deluje po pravilu samo inter partes.) Dejstva pravosnazne presude 1. ona proizvodi i dejstvo izvrsnosti ( samo kod presude koja glasi na osudu na cinidbu. ne moze da osporava da je u prethodnoj parnici doneta presuda koja nije na zakonu zasnovana. . presuda doneta zbog propustanja. odluceno sta je pravo u konkretnoj situaciji ( sto znaci da stranke ne mogu u novoj parnici pred bilo kojim sudom u zemlji da osporavaju tacnost presude ). .) Dejstvo materijalne pravosnaznosti A) Smisao . sve sudske odluke kojima je meritorno odluceno o tuzbenom zahtevu. samo ex lege. .Formalna pravosnaznost je uslov za nastupanje materijalne pravosnaznosti. pre svega. kontradiktorne. 128 .Ono se sastoji od toga da umesac.) Intervencijsko dejstvo . u potonjem sporu koji stranka na cijoj strani se mesao u parnici povede protiv njega. 3. pripada preobrazajnim presudama kojima se odbija tuzbeni zahtev.Promena se odnose na pravni odnos izmedju stranka ( brak ). .Konstitutivne presude proizvode preobrazajno dejstvo. 4. 2. . pojedinacnim pravnim aktom. kao i u postupku za izdavanje platnog naloga.Dejstvo materijalne pravosnaznosti proizvode.

ona stvara samo procesnopravne implikacije. . u dejstvu materijalne pravosnaznosti vidi negativnu procesnu pretpostavku koja je smetnja za ponovno raspravljanje o istoj pravnoj stvari.Pozitivno dejstvo se ogleda u obavezujucem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici. s pravom. . kao o predmetu spora. . .Ako sud zanemari pravosnazno presudjenu stvar i ne uzme je u podlogu odluke u drugoj parnici. b) U vezujucem dejstvu presude u drugom postupku. prvo resenje o odbacivanju tuzbe je postalo pravosnazno. .Drugi sud je duzan da u drugoj parnici bez raspravljanja i odlucivanja uzme u podlogu svoje odluke pravosnaznu presudu kojom je odluceno u prvoj parnici o drugacijem predmetu spora. . nije dopustena nova tuzba o istom predmetu. V) Teorije o materijalnoj pravosnaznosti .Ako sud ne postuje pravilo ne bis in idem. .Presudom se materijalno pravo ne dira. tako da ce biti dopustena. .Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti presude znaci i da je presudom odluceno i o tzv.Ako je tuzba pravosnazno odbacena zbog nedostatka neke procesne pretpostavke ( parnicna sposobnost ). . . osim ako nije u prvoj parnici istaknuto u vidu prejudicijelne tuzbe za utvrdjenje.Vladajuca procesnopravna teorija odrice..Dakle. . . kada se pitanje o kome je.pozitivno dejstvo ( res judicata pro veritate habetur ).Npr: kada je pravosnazno utvrdjeno da je T vlasnik stvari. .Starija materijalnopravna teorija smatra da formalno pravosnazna presuda ima i materijalnopravno dejstvo. ali se druga tuzba zasniva na novim cinjenicama.Novija teorija ( ne bis in idem ). odluceno u prethodnoj parnici pojavi kao prejudicijalno pitanje. dejstvu pravosnaznosti presude svaku implikaciju na terenu materijalnog prava. takva presuda je apsolutno nistava i moze da se pobija zalbom. . ako je podneta.Od ovog dejstva materijalne pravosnaznosti treba striktno razlikovati odluku suda u prvoj parnici o prejudicijelnim pitanjima koja nisu obuhvacena pravnom snagom presude.Ona deluje konstitutivno.negativno dejstvo ( ne bis in idem ). G) Dva dejstva materijalne pravosnaznosti . logockoj suprotnosti ( npr: kada sud u parnici izmedju T i D odluci da je T vlasnik stvari.Ono znaci da drugi sud u drugoj parnici s razlicitim predmetom spora ne moze da odluci drugacije. pravosnazno je utvrdjeno i da D nije vlasnik stvari. stvara novi osnov za materijalnopravne odnose izmedju stranaka vezano za predmet spora. nova tuzba u istoj pravnoj stvari ce biti dopustena kada se te procesne smetnje otklone. druga presuda je doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba ZPP-a. 129 . na kojoj pociva i nase pravo. .Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u tome da u istoj pravnoj stvari vise nije moguce raspravljanje i odlucivanje. ukljucujuci i materijalnu pravosnaznost. sud ce je resenjem odbaciti ( na to pazi ex officio tokom celog postupka ).Ako je o predmetu spora vec presudjeno. u naknadnoj parnici izmedju T i D za naknadu stete i sl.Dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u dva vida: a) U prigovoru res judicata. Stoga bi bila nedopustena tuzba koju bi D podneo za utvrdjenje da je on vlasnik stvari ). D ne moze vise da spori vlasnistvo T.

sudsko poravnanje ima svojstvo izvrsne isprave i na osnovu njega se pod uslovom da je protekao paricioni rok moze doneti resenje o izvrsenju.Trece.) Procesna legitimacija i momenat . . a stranke pred prvostepenim sudom zakljuce poravnanje. . 130 . ali ono je titular izvrsnog naslova i moze da pokrene postupak prinudnog izvrsenja.Zakljuceno sudsko poravnanje je negativna procesna pretpostavka za vodjenje parnicnog postupka. b) stranke mogu da urede svoje odnose i van granica predmeta spora. sto okoncanjem parnice na drugi nacin nije moguce.Drugo. okoncavaju parnicu. .Stranke ( mogu da ucestvuju i treca lica ) mogu u toku celog postupka. jer za njen nastavak nedostaje pravni interes.Sudsko poravnanje je mirno. . po svojoj pravnoj prirodi. . . onda ce drugostepeni sud obustaviti postupak jer je parnica okoncana.Od sudskog poravnanja treba razlikovati vansudsko poravnanje koje je. .) Sudsko poravnanje .POJAM I SMISAO .98. pa tada sud donosi resenje kojim utvrdjuje da je presuda bez dejstva i obustavlja parnicni postupak. v) stranke mogu da budu i treca lica.Dejstvo poravnanja kao presude se na to trece lice ne odnosi.Ako vec tece drugostepeni postupak.Eventualnu novu tuzbu u stvari u kojoj je zakljucio sudsko poravnanje sud ce odbaciti. sporazumno resenje spora i ima velike prednosti u odnosu na parnicenje: a) psiholoski. .Ugovorom se uredjuju pravni odnosi izmedju stranka. stranke zakljucenje sudskog poravnanja same.nema pobednika ni pobedjenog. a ne samo parnicne stranke.Umesto da se postupak vodi do donosenja sudske presude. pred parnicnim sudom da zakljuce poravnanje o predmetu spora.Najvaznija posledica zakljucenog poravnanja je u tome sto se ono izjednacava s pravosnaznom sudskom presudom. zakljuceno sudsko poravnanje ima i materijalnopravno dejstvo.Stranke mogu da zakljuce sudsko poravnanje u korist treceg lica koje ne mora da ucestvuje u zakljucenju poravnanja. .Izmedju stranka prestaje da tece parnica.DEJSTVA SUDSKOG PORAVNANJA . materijalnopravni ugovor ( ne proizvodi dejstvo pravosnaznosti i nema svojstvo izvrsne isprave.ZAKLJUCENJE SUDSKOG PORAVNANJA 1. temeljem procesnopravne dispozicije. .Parnicne stranke mogu da zakljuce poravnanje i nakon sto je doneta prvostepena presuda. . . .Sudsko poravnanje je ugovor izmedju parnicnih stranaka o predmetu spora koji je zakljucen pred sudom i kojim se parnica okoncava. . jer se stvar smatra presudjenom. do njegovog pravosnaznog okoncanja. .

. u pogledu ostatka tuzbenog zahteva parnica nastavlja da tece ).. 131 .Sud je duzan da u toku postupka ukaze strankama na mogucnost sudskog poravnanja i da im pomogne da zakljuce poravnanje ( povreda ove duznosti nije sankcionisana ).Redovno su predmet poravnanja i troskovi njegovog zakljucenja. . tj. v) nepostojanje presudjene stvari ili vec zakljucenog poravnanja.Zakon predvidja da je nuzno da se ispune sledeci uslovi: a) zakljucenje ugovora o predmetu spora ( sporazum stranaka o poravnanju ). te je zato njegova priroda dvostruka. .) Pravna priroda sudskog poravnanja A) Sudsko poravnanje kao mesovit.2. .Smatra se da zakljucenjem sudskog poravnanja stranke zele da rese i medjusobni materijalnopravni odnos. 3.Moguce je da. stranke zakljuce poravnanje o jednom tuzbenom zahtevu ili da se stranke poravnaju o samo delu tuzbenog zahteva ( u tom slucaju. nedostatak forme. )..Sudsko poravnanje se zakljucuje o predmetu spora.Otud proizlazi da je sudsko poravnanje punovazno nastalo. odbice njegovo zakljucenje resenjem ( protiv njega je dopustena zalba ).) Bitni elementi sudskog poravnanja .Shodnom primenom ove teorije. niti o onima o kojima se resava u vanparnicnom postupku.Ono se moze odnositi i na neke druge obaveze i cinidbe. . ali i zbog procesnih nedostataka ( stranacka ili parnicna neposobnost.) Ostali uslovi za zakljucenje poravnanja . tuzeni u odbrani ). . 6. a u protivnom.Ako sud utvrdi da ne postoje uslovi za zakljucenje poravnanja.) Postupak zakljucenja . g) postojanje parnicnog postupka ( ne i litispendencije ). .Sudsko poravnanje je i ugovor materijalnog prava i parnicna radnja. 4.) Predmet . jedinstven ugovor ( vladajuce shvatanje ) .Kod poravnanja je dovoljno da stranke ili barem jedna od njih koriguje svoj procesnopravni polozaj ( tuzilac malo popusti u napadu.Potrebno je da se steknu i osnovne procesne pretpostavke koje se ticu: a) nadleznosti suda. . ako postoji vise tuzbenih zahteva. to je materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom. 5. . za koje su nadlezni drugi organi.. sudsko poravnanje se pobija kao i ugovor materijalnog prava ( nedostatak saglasnosti. mane volje. primenjuju se opsta pravila. a ne redovni sudovi. samo kada je punovazan materijalnopravni sporazum stranaka i kada su ispunjeni svi procesni uslovi za punovaznost ove parnicne radnje. ). . b) unosenje tog sporazuma u zapisnik suda i njegovo citanje.Sudsko poravnanje se ne moze zakljuciti o zahtevima. a ne samo one koje su predmet spora. b) stranacke i parnicne sposobnosti. v) potpis stranaka na zapisniku u koji je unet sadrzaj poravnanja. .Stranke same odredjuju sadrzinu poravnanja u skladu sa zakonom.

. materijalnopravni aspekti sudskog poravnanja se pobijaju tuzbom za ponistaj.Primenom ove teorije. umesto da podigne tuzbu.) Pobijanje sudskog poravnanja .Sudsko poravnanje se moze pobijati samo tuzbom.buduci tuzilac moze da se obrati sudu sa ciljem da pokusa da postigne poravnanje. . te da se smatra da poravnanje nije ni zakljuceno.Sama stranka.Ova stranka moze i sudu da uputi predlog za zakljucenje sudskog poravnanja. .Pravilno bi bilo da je zakonodavac enumerisao razloge za ponistaj sudskog poravnanja. tuzilac moze da se suoci sa cinjenicom da nedostaju dokazi ili da 132 .Nistavost procesnog aspekta parnicne radnje ne znaci i njenu nepunovaznost na polju materijalnog prava. . tuzbu za ponistaj. ako ga sud ponisti. odnosno da opoziva svoj zahtev za pruzanje pravne zastite. . . zakljuceno poravnanje u pogledu zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati. V) Ocena .U takve propise spadaju i norme ZPP-a koje regulisu procesne pretpostavke. . .Ovakav pretorijanski poziv protivnoj strani nju nista ne obavezuje. i u tom slucaju ce sud pozvati protivnu stranu i upoznati je s predlogom.) Povlacenje tuzbe A) Interesi stranaka .Kako je u srpskom pravu sudsko poravnanje jedinstveni ugovor ( materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom ). 99. . parnica nastavlja da tece. .Ako se poravnanje ponisti. npr: mogu da se pojave cinjenice koje znace gubitak interesa tuzioca na nastavak parnice. a materijalnopravna prema materijalnom pravu. dok bi njegova procesna nistavost trebalo da se utvrdi u postupku po pravnim lekovima. 7.Moguce je da stranke podnesu zajednicki predlog za zakljucenje sudskog poravnanja.Nesporno je da zakon predvidja samo jedno sredstvo za pobijanje sudskog poravnanja.. postavlja se pitanje kako treba postupiti kada su prekrsene procesne odredbe o zakljucenju sudskog poravnanja.B) Ucenje o dvostrukoj funkcionalnosti sudskog poravnanja .To moze uraditi iz vise razloga. . formu i nacin zakljucenja sudskog poravnanja. te da nistavost jednog od njih povlaci nistavost sudskog poravnanja u celini. pa ne mora ni da se odazove. . .Procesnopravna dejstva se odredjuju prema procesnom pravo.Otud proizlazi da su i procesni i materijalnopravni elementi sudskog poravnanja povezani. narocito u pogledu ispunjenosti pretpostavki za njihovu punovaznost. . ).Ovo ucenje odvaja materijalne i procesne elemente i funkcije parnicnih radnji i posmatra ih izolovano.Kako ZPP govori samo o nistavosti sudskog poravnanja zbog nedopustenog raspolaganja stranaka parnicnog postupka ( npr.Povlacenje tuzbe je procesna radnja tuzioca kojom izjavljuje ( do zakljucenja glavne rasprave ) sudu da vise ne zeli pravnu zastitu.PRETORIJANSKO SUDSKO PORAVNANJE . i na njegov ponistaj treba primeniti rezim koji vazi za nistave ugovore koji su protivni prinudnim propisima.

ili ako na glavnoj raspravi izostanu obe stranke. onda sud dostavlja to tuzenom da se ovaj izjasni u roku od 15 dana. . . Ovde bi ipak D bio duzan da snosi troskove jer je dao povod tuziocu da protiv njega trazi pravnu zastitu ).tuzeni nema imovinu te nece moci da realizuje svoj zahtev.Izjava tuzioca o povlacenju i izjava tuzenog o pristanku na povlacenje su neopozive parnicne radnje i ne mogu da se daju pod uslovom.Ako smatra da je to materijalnopravni ugovor.Odricanje od tuzbenog zahteva je procesna radnja tuzioca kojom on priznaje da je njegov zahtev neosnovan.Do ove fikcije dolazi ako na pripremnom rocistu za glavnu raspravu izostane tuzilac. pa sve do momenta dok se tuzeni ne izjasni u meritumu o glavnoj stvari ( sto ukazuje da povlacenje tuzbe bez pristanka tuzenog kod nas ima mali znacaj.Zakon uvazava ovaj interes i dopusta povlacenje tuzbe samo uz pristanak tuzenog ( ukoliko se on vec upustio u raspravu ). . G) Sporazum stranaka o povlacenju tuzbe . pa ako to ne ucini.Kada tuzilac povuce tuzbu. tako da tuzilac moze odmah. 133 .Ako smatra da je to procesni ugovor. da podnese novu sa istim zahtevom ( to ima smisla ako je u medjuvremenu pribavio nove dokaze ). D plati dug. a mogu biti pismene ili usmene. tako da tuzilac ne moze vise da podnese tuzbu u istoj stvari ( osnovna razlika ). onda sporazumom otpada pravni interes tuzioca za dalje nastavak spora ( dakle oba shvatanja vode istom rezultatu ). . moze da se desi i da tuzeni udovolji zahtevu tokom postupka. . .Pod upustanjem tuzenika u raspravljanje o glavnoj stvari ( meritumu ) podrazumevamo cinjenicne i pravne navode tuzenog kojim se u celosti ili delimicno osporava osnovanost pravne posledice na koju se poziva tuzilac. ako se nalazi u povoljnijem procesnom polozaju. pa do njenog dostavljanja.Ako tuzeni nije prisutan na rocistu kada tuzilac povuce tuzbu. Dj) Fikcija povlacenja . uzece se da je dao pristanak. D) Povlacenje tuzbe i odricanje od tuzbenog zahteva . B) Dopustenost povlacenja tuzbe . . .Povlacenjem tuzbe parnica se okoncava. . te sud donosi presudu kojom se zahtev odbija. sud ce ga resenjem obavezati da tuzenom naknadi troskove ( osim npr.Ne smatra se upustanjem u meritum isticanje procesnih prigovora.Ako tuzilac ( uprkos ranije postignutom sporazumu sa tuzenim o povlacenju tuzbe ) ipak nastavi s parnicom. ali ne meritorno. U periodu od podnosenja tuzbe sudu. interes tuzenog nije takav da se parnica okonca bez odluke o tuzbenom zahtevu.Smatra se da povucena tuzba nije ni podneta.Kada je tuzba povucena u skladu s pravilima. posto tuzeni vec u odgovoru na tuzbu se izjasnjava ). V) Dejstva povlacenja tuzbe . onda tuzenom stoji na raspolaganju prigovor o zloupotrebi procesnih prava.Sudu za to stoje na raspolaganju dva nacina u zavisnosti kako shvata sporazum o povlacenju tuzbe. . to ima za posledicu gasenje parnice i to sa dejstvom ex tunc(kako u pogledu materijalnopravnih tako i u pogledu procesnopravnih dejstava).S druge strane. tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. nakon povlacenja tuzbe. u ovakvom slucaju: T istakne kondemnatorni dospeli zahtev protiv D. .Ova presuda proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.Tuzilac moze da povuce tuzbu u celosti ili delimicno od momenta pocetka toka postupka. . .

.Zahtev za naknadu troskova je akcesoran u odnosu na glavni zahtev. .Ovaj zahtev je iskljucivo regulisan procesnim pravilima.kojima se delimicno pokrivaju troskovi rada suda. troskove predujmljuje ona strana na koju pada teret dokazivanja. tako da o njemu ne moze da se odlucuje u posebnoj parnici. narocito punomocnika stranaka ( advokatska tarifa ).UOPSTE .On se izuzetno koriguje primenom principa krivice.Princip uspeha ( kauze ) ne vazi potpuno.Dakle. i to samo na zahtev stranke. v) Izdaci zastupnika..Osnovni je princip da se troskovi raspodeljuju prema uspehu stranaka u parnici ( princip kauze ).. obaveza da se nadoknade troskovi je zakonska obligacija.Princip uspeha se koriguje principom krivice u sledecim slucajevima: a) Kada tuzeni nije da tuziocu povoda za tuzbu.Ako sud. .Kako je i pravo na pravnu zastitu javnopravne prirode.Po svojoj pravnoj prirodi.Stranka koja u celini izgubi parnicu.U troskove spadaju: a) Sudske takse.100.Opste je pravilo da svaka stranka prethodno snosi troskove koje je prouzrokovala svojim radnjama. b) Izdaci prouzrokovani izvodjenjem dokaza. . duzna je protivnoj strani da naknadi troskove.) Troskovi postupka . nezavisno od uspeha u sporu. .) Osnovni principi raspodele . 2. . . . d) Izdaci koji su nastali pre nego sto je postupak zapoceo: povodom obezbedjenja dokaza. po sluzbenoj duznosti. prema vrednosti predmeta spora.NAKNADA PARNICNIH TROSKOVA 1.Shodno ovom principu. sve dok se parnica o glavnoj stvari ne okonca. .Ko je po okoncanju parnice duzan da konacno snosi troskove postupka.) Pravna priroda ( priroda zahteva je sui generis ) .Smatra se da tuzeni nije dao povoda za tuzbu kada pre podnosenja tuzbe nije dovodio u pitanje postojanje tuziocevog subjektivnog prava ili ovlascenja. . takodje javnopravne prirode.PRETHODNO SNOSENJE TROSKOVA . . odlucuje sud svojim resenjem.Troskovi su izdaci koji su ucinjeni u toku ili povodom konkretnog parnicnog postupka. po pravilu. . da svom protivniku naknadi troskove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slucajem koji se njoj dogodio. stranka je obavezna. bez raspravljanja.Sud moze da resi da svaka stranka snosi svoje troskove ili da jedna stranka nadoknadi protivniku srazmeran deo troskova. tako je i obaveza titulara prema drzavi da predujmi troskove ( placanje sudskih taksi ). odredi da se izvede odredjeni dokaz. nije bilo potrebe da tuzilac podnosenjem tuzbe ostvari svoje pravo. . .u koje spadaju troskovi koje je sud imao povodom izlaska iz zgrade za izvrsenje uvidjaja ili saslusanja svedoka. . . . a njihova visina se obracunava pausalno. g) Izdaci samih stranka i ostalih ucenika u postupku ( umesaca ). 134 .

b) Kada su troskovi postupka nastali zbog odlaganja rocista: Troskove snosi stranka koja opravdano izostane, pa se usled toga odlozi rociste. v) Kada su troskovi nastali svesnim odlugovlacenjem postupka: ovde se radi o tome da je stranka nesavesno preduzela neku parnicnu radnju u kasnijem, a mogla je to da ucini i u ranijem procesnom momentu ( te da je tako uradila, izbegli bi se nepotrebni troskovi ). g) Predloga za vracanje u predjasnje stanje: Troskove koji su nastali u postupku povodom ovog predloga uvek snosi stranka koja je podnela predlog. d) Troskova koje je prouzrokovao zastupnik: ove troskove snosi stranka, bez obzira na uspeh u sporu, ako je njn zastupnik skrivio nastanak troskova (npr. nepotrebno sastavljanje podnesaka). 3.) Posebna pravila o raspodeli obaveze na naknadu parnicnih troskova - Posebna pravila vaze za: a) Povlacenje tuzbe- tuzilac je duzan da naknadi tuzenom parnicne troskove. b) Odustanak od pravnog leka- stranka koja odustane je duzna da protivniku naknadu trskove. v) Zakljucenje sudskog poravnanja- merodavan je sporazum stranka, a ako ga nema, onda svaka stranka snosi svoje troskove. g) Suparnicari- ako npr. suparnicari solidarno odgovaraju, onda solidarno odgovaraju i za obavezu naknade parnicnih troskova. - TROSKOVI ZA KOJE SE MOZE TRAZITI NAKNADA - Stranka ima pravo da trazi naknadu samo za one troskove koji su bili potrebni radi vodjenja parnice ( o tome odlucuje sud resenjem i bez rasprave, ceneci sve okolnosti konkretnog slucaja ). - OSTVARIVANJA PRAVA NA NAKNADU PARNICNIH TROSKOVA 1.) Zahtev za naknadu parnicnih troskova - Za odluku o parnicnim troskovima je neophodan zahtev stranaka ( dakle ne odlucuje sud ex officio kao u drugim pravnim sistemima ). - Zahtev treba da bude blagovremen, tj. najkasnije do zavrsetka raspravljanja. - S obzirom da je zahtev za naknadu troskova akcesoran, trebalo bi da ovaj zahtev ne moze da bude predmet posebnog spora. - Medjutim, izuzetak vazi za troskove koji su ucinjeni pre pocetka toka postupka ( npr. za obezbedjenje dokaza, a posle do parnice ni ne dodje ). 2.) Odluka o troskovima postupka - Donosi se bez raspravljanja. - Odluka suda o naknadi parnicnih troskova se uvek smatra resenjem, cak i onda kada je sadrzana u presudi. - Odluka suda o troskovima se moze pobijati zalbom, i postoje tri mogucnosti: a) ako se istovremeno napadaju i meritorna odluka i odluka o troskovima postupka, odluka o troskovima se pobija zalbom protiv presude. b) ako se pobija samo odluka o troskovima, to se cini posebnom zalbom protiv resenja. v) ako jedna stranka napada presudu samo meritorno, a druga iskljucivo u pogledu troskova, visi sud ce o oba pravna pravna leka odluciti jednom odlukom. - Ako visi sud odbaci ili odbije pravni lek, odlucice samo o troskovima koji su nastali u instancionom postupku. - Ako visi sud ukine odluku i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje, onda ne odlucuje on o troskovima. - Ako visi sud preinaci odluku ili je ukine i odbaci tuzbu, odlucuje o troskovima citavog postupka. 135

101.) Oslobodjenje od troskova postupka
1.) Pojam i znacaj - Efektivno i efikasno pravo na tuzbu je garantovano svima, pa i onima koji nisu finansijski u mogucnosti da snose ab initio troskove postupka. - Jedan od instituta koji sluzi ostvarenju tog cilja jeste i siromasko pravo, pravo stranke da bude oslobodjena od placanja troskova postupka, ako fakticki nije u mogucnosti da ih snosi. 2.) Pretpostavke za oslobodjenje - Titular ovog prava je stranka ( fizicko ili pravno lice ) koja: prema opstem imovinskom stanju nije u mogucnosti da snosi troskove postupka ( zakon ne sadrzi kriterijume za odredjivanje ovakvog stanja ). - Gorenavedenu sintagmu bi trebalo shvatiti na nacin da su se ispunili uslovi uvek kada je imovno stanje stranke takvo da bi predujmljivanjem parnicnih troskova bilo dovedeno u pitanje nuzno izdrzavanje stranke i clanova njene porodice ( tu ce se ceniti mnostvo okolnosti ). 3.) Obim prava - Oslobodjenje od placanja troskova postupka se odnosi iskljucivo na obavezu stranke da prethodno snosi ( predujmljene ) izdatke koji nastaju da bi se preduzele parnicne radnje. - Ako stanka koja je uzivala siromasko pravo izgubi parnicu, sud je ne moze osloboditi obaveze da svom protivniku nadoknadi parnicne troskove. - Sud moze da oslobodi stranku od obaveze da predujmljuje sudske troskove delimicno ili u potpunosti. - Delimicno oslobadjanje se odnosi samo na obavezu placanja sudskih taksi. - Potpuno oslobadjanje obuhvata kako sudske takse, tako i predujam za troskove svedoka, vestaka, uvidjaja i sudskih oglasa, a sud stranci postavlja i advokata ( tada se svi troskovi isplacuju iz sredstava suda ). - Advokat koji je postavljen resenjem suda, nema pravo na zalbu protiv ovog resenja, a ima pravo samo da zahteva naknadu stvarnih troskova i nagradu. 4.) Postupak za ostvarenje siromaskog prava - Postupak se pokrece na predlog stranke, koja je duzna da podnese i uverenje o svom imovnom stanju. - Ako se zahteva potpuno oslobodjenje od troskova, onda zahtev moze da se stavi samo do okoncanja prvostepenog postupka. - Ako se zahteva samo delimicno oslobodjenje ( sudske takse ), moguce je da se zahtev iznese i kada parnica tece po pravnim lekovima. - Najracionalnije je da se predlog stavi vec pre nego sto je postupak pokrenut, jer tuzilac time stvara izvesnost u pogledu na svoju procesnu situaciju. - Da bi sud usvojio predlog stranke za dodelu siromaskog prava, predlagac mora da ucini verovatnim da su ispunjeni uslovi za to. - Sud mora da omoguci protivniku da se izjasni o ovom predlogu. - Sud odlucuje resenjem, protiv koga, ukoliko je predlog usvojen, nije dozvoljena zalba, a ukoliko nije usvojen ili je delimicno usvojen, onda je dozvoljena zalba.

136

5.) Prestanak siromaskog prava - Sud moze na sopstvenu inicijativu ili po zahtevu jedne od stranaka da ukine resenje o oslobodjenju od troskova postupka i postavljanju besplatnog punomocnika. - To ce uciniti ukoliko se stranci popravi u medjuvremenu imovno stanje, ili ukoliko stranci vise ne bude potreban zastupnik ili ustanovi da joj nije ni bio potreban. - Kada ukine resenje o oslobadjanju od troskova, sud ce odluciti i o tome da li je stranka koja je bila oslobodjena sada duzna na nadoknadi one troskove od kojih je bila oslobodjena. 6.) Obaveza naknade troskova kojih je stranka bila oslobodjena - Ako stranka koja je oslobodjena placanja troskova postupka izgubi spor, ona nece biti u obavezi da isplati troskove kojih je bila oslobodjena, te sudske takse i ostali iznosi koji su isplaceni iz sredstava suda padaju definitivno na teret tih sredstava. - Ostale troskove koji joj padaju na teret ( izdaci protivne strane ) duzna je da snosi stranka kojoj je bilo priznato siromasko pravo. - Ako je slucaj obrnut, svi troskovi padaju na teret stranke koja je spor izgubila.

102.) Suparnicarstvo, pojam i vrste
- POJAM - U parnici ucestvuju, po pravilu, samo dve stranke: tuzilac i tuzeni. - Medjutim, na strani tuzioca moze da se javi vise procesnih subjekata, kao i na strani tuzenog. - Kada vise procesnih subjekata trazi pravnu zastitu od jednog tuzenika ( aktivno suparnicarstvo), te kada jedan procesnih subjekat zahteva pravnu zastitu prema vise tuzenika ( pasivno suparnicarstvo ), govorimo o suparnicarstvu ili o subjektivnoj kumulaciji. - Smisao suparnicarstva se bazira na ostvarenju nacela procesne ekonomije i interne harmonije odlucivanja ( jer se otklanja mogucnost izricanja protivrecnih sudskih odluka ). - ZASNIVANJE I VRSTE - Suparnicarstvo moze da nastane na sledeci nacin: a) kada tuzilac u tuzbi navede da tuzi vise tuzenih ili kada u rubrumu tuzbe stoji vise procesnih subjekata na strani tuzioca. b) kada jednoj ili drugoj stranci tokom parnice pristupi druga stranka. v) kada, tokom postupka, na mesto jedne ili obe stranke, univerzalnom sukcesijom na njihovo mesto stupi vise procesnih subjekata. g) kad ato zakon izricito predvidja. - Ako suparnicarstvo nastaje vec u momentu podnosenja tuzbe, onda je ono inicijalno, a ako nastaje kasnije, onda je ono naknadno. - Ako suparnicarstvo nastane procesnom voljom tuzioca, onda je to procesno suparnicarstvo, a ako ono nastane kao rezultat posledice odgovarajuce materijalnopravne norme, onda je to materijalnopravno suparnicarstvo. - Najznacajnija podela suparnicarstva vrsi se u skladu sa odnosom suparnicara prema predmetu spora, kao i njihovim ulogama u materijalnopravnom odnosu s kojim je tuzeni povezan, te otuda razlikujemo formalno ( nepravo ) i materijalno ( pravo ) suparnicarstvo. - Znacajna je i podela suparnicarstva na prosto i jedinstveno, pri cemu se kao linija razgranicenja uzima polozaj suparnicara u parnici.

137

- Treba napomenuti da zakon ne nalaze tuziocu da jednom tuzbom obuhvati vise lica, te je zato suparnicarstvo fakultativnog karaktera, osim u slucaju nuznog suparnicarstva. 1.) Formalno ( nepravo ) suparnicarstvo - Kod formalnog suparnicarstva, suparnicari nisu ni na koji nacin povezani u pogledu predmeta spora niti povezani u jednom materijalnopravnom odnosu. - Dakle, smisao pojave vise procesnih subjekata na jednoj strani u parnici lezi iskljucivo u razlozima procesne ekonomije. - Zakon propisuje da je formalno suparnicarstvo moguce, ako su predmet spora zahtevi ili obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom cinjenicnom i pravnom osnovu. - Npr: T je angazovao A za popravljanje krova, B za gradnju garaze i C za popravku kupatila u svojoj kuci. A, B i C podnose tuzbu protiv T i svaki od njih zahteva placanje naknade po osnovu ugovora o delu. - Formalno suparnicarstvo je dopusteno samo ako je sud stvarno i mesno nadlezan za svaki tuzbeni zahtev i za svakog tuzenika u parnici. 2.) Materijalno ( pravo ) suparnicarstvo - Za materijalno suparnicarstvo je karateristicno da se suparnicari nalaze u odnosu koji spada u dispoziciju iste materijalne norme. - Materijalno suparnicarstvo postoji: a) kada postoji pravna zajednica vise tuzilaca ili vise tuzenika. b) kada prava ili obaveze suparnicara proizlaze iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. Npr: Suvlasnici A i B tuze T i zahtevaju utvrdjenje prava vlasnistva na stvari. - Pod pravnom zajednicom se podrazumeva zajednica u pogledu predmeta spora. - U pravnoj zajednici su uvek solidarni duznici ili poverioci, suvlasnici, bracni drugovi u pogledu zajednicke imovine ili u pogledu odgovornosti prema trecim licima. - Materijalno suparnicarstvo podrazumeva da zahtevi i obaveze suparnicara moraju kumulativno da proizlaze iz istog cinjenicnog i istog pravnog osnova ( sam osnov tuzbe nije dovoljan ). - Mat. sup. je moguce samo ako je isti sud stvarno nadlezan za sve zahteve i za sve suparnicare. - Tuzba protiv materijalnih suparnicara moze da se podnese onom mesno nadleznom sudu koji je nadlezan za bilo kog od njih ( atrakcija nadleznosti ). 3.) Prosto suparnicarstvo - Ucesce vise tuzioca, odnosno tuzenih u parnici ne menja njihov procesni polozaj. - Svaki suparnicar ostaje samostalna stranka. - Radnje koje preduzima ili propusti neki od njih nemaju korisnog niti stetnog dejstva u odnosu na ostale suparnicare. - Kada prosti suparnicari preduzimaju parnicne radnje cije je dejstvo protivrecno ( npr. priznanje i osporavanje tuzbenog zahteva ), sud o domasaju takvih radnji odlucuje na osnovu slobodne sudijske ocene dokaza. - Sud moze meritorno da odluci razlicito u pogledu svakog suparnicara. - Po pravilu, sud u slucaju obicnog suparnicarstva odlucuje jedinstvenom presudom, razlicito prema svim suparnicarima. - Formalno suparnicarstvo je uvek prosto suparnicarstvo.

138

Npr: Tuzba kupca nepokretnosti protiv suvlasnika nepokretnosti radi upisa vlasnistva u zemljisne knjige. kada rok za preduzimanje procesne radnje nije istekao prema bilo kom suparnicaru.Sud ne moze da usvoji tuzbeni zahtev prema jednom. susvojina ). . a da ga odbije kao neosnovan prema drugom. kod jedinstvenog suparnicarstva postoji samo jedna parnica u kojoj suparnicari ucestvuju kao jedna stranka. jer se suparnicari smatraju jednom strankom u postupku. kao i ogranicenja u pogledu samostalnog dejstva procesnih radnji. ako je bar jedan suparnicar odgovorio na tuzbu ). . ucesnici jednog materijalnopravnog odnosa. dok su drugi propustili to da ucine ( npr.Jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga je nuzno.Posebnost ovog suparnicarstva se sastoji od toga da tuzba moze da se podigne samo ako su u njoj naznacena.Npr: Akcinari A i B pobijaju odluku skupstine akcionarskog drustva AD. . nedostaje procesna legitimacija. sva lica koje materijalnopravno norma odredjuje kao ucenike materijalnopravnog odnosa. moraju da budu obuhvacena sva lica.Jedinstveno suparnicarstvo postoji kada spor moze da se resi samo na jednak nacin prema svim suparnicarima.Jedinstveno suparnicarstvo moze da postoji iz procesnopravnih ili materijalnopravnih razloga.) Jedinstveno suparnicarstvo . . Zakon predvidja da bilo koji suparnicar moze da preduzme procesnu radnju cije je preduzimanje vezano za rok. bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani.Nuzno suparnicarstvo postoji i kada se podnose tuzbe za utvrdjenje i preobrazajne tuzbe. .Nuzno suparnicarstvo postoji kod zajednickog obligacionog ili stvarnopravnog materijalnog ovlascenja ( zajednicka svojina.Za razliku od prostog suparnicarstva gde se vise parnica spaja u cilju zajednickog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije. . u slucaju da je samo jedan suparnicar preduzeo procesnu radnju. .Jedinstveno suparnicarstvo iz procesnih razloga postoji i u svim slucajevima kada se donosi preobrazajna presuda. postoje ogranicenja u pogledu mogucnosti da jedinstveni suparnicari preduzimaju parnicne radnje. tako da je sud duzan da odbaci tuzbu kao nedopustenu.Stoga. jedinstveno suparnicarstvo nastaje u slucaju kada se pravosnaznost presude prosiruje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku.Npr: Tuzba za utvrdjenje prava na nuzni deo protiv vise testamentarnih naslednika. . 139 . kao stranke.Npr: Suparnicarstvo branih drugova po tuzbi javnog tuzioca za ponistaj braka.Ako to nije slucaj. . . b) Drugo.Dejstva jedinstvenog suparnicarstva: . Odluka suda moze da bude jednaka i prema A i B i njeno dejstvo se prosiruje i na ostale akcionare. .U ZPP-u su predvidjena samo dva izricita izuzetka u pogledu ogranicenja samostalnosti jedinstvenih suparnicara. .Iz procesnopravnih razloga. . . . Zakon kreira fikciju da se preduzeta procesna pradnja proteze u dejstvu na sve suparnicare. a bitno je da materijalnopravno ovlascenje pripada vecem broju lica.Ono postoji kada tuzbom.4. kao i samostalnog dejstva procesnih radnji koje je jedan od suparnicara preduzeo: a) Prvo. . . ne moze se doneti presuda zbog propustanja.

.Nece imati dejstva u parnici radnje kojima se disponira tuzbenim zahtevom. . te da istakne eventualni tuzbeni zahtev prema L za naknadu stete. i proda je A koji je dalje proda B. potpunom usvajanju tuzbenog zahteva. pa istice isti tuzbeni zahtev prema glavno i supsidijarno tuzenom. . . tj. 5.) Suparnicarstvo na osnovu zakona . tj. ona nema dejstva ne prema kome.Ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi s jednim jedinstvenim suparnicarem. i tome on pokrece novu parnicu ( dakle ne mesa se u staru. ako je preduzeta neka nepovoljna parnicna radnja.Koje su radnje povoljne. kao to naziv kaze ).ZPP predvidja dve situacije u kojima nalaze suparnicarstvo. 6. V moze glavnim tuzbenim zahtevom da vindicira stvar od B. umesac ne sme da bude stranka.Moze da se generalizuje pravilo da sve procesne radnje koje preduzima jedinstveni supranicar imaju dejstvo prema svim suparnicarima.I obrnuto. samo ako su korisne. i tuzba glavnog mesanja.Jednom tuzbom mogu da budu obuhvaceni glavni duznik i jemac samo ako se radi o slodarnom jemstvu. a povoljne radnje kod pasivnog suparnicarstva su one koje su najblize ostvarenju njihovog cilja.Tuzilac zahteva da tuzbeni zahtev bude usvojen prema sledecem ( eventualnom ) tuzenom.) Suparnicarstvo sa eventualno tuzenim .Npr: L ukrade pokretnu stvar od vlasnika V. .Pravne lekove moze da ulozi i samo jedan jedinstveni suparnicar s dejstvom i za ostale.Lice koje tvrdi da mu sporno pravo pripada moze da podnese jednu tuzbu protiv obe stranke u tekucoj parnici. ako sud pravosnazno odbije tuzbeni zahtev prema A.Npr: Tuzilac podnosi tuzbu za naknadu stete u visini od 50000 dinara protiv A. .Smisao podnosenja tuzbe ( isti zahtev ) protiv glavno i eventualno tuzenog se sastoji od toga da tuzilac obezbedi ocuvanje svojih materijalnopravnih ovlascenja ( prekid zastarelosti )..Da bi ova tuzba bila dopustena mora da se steknu uslovi koji uopste vaze za dopustenost tuzbe. cak ni prema onom suparnicaru koji su je preduzeo. potpunom odbijanju tuzbenog zahteva. . a ne po konkretnom procesnom polozaju suparnicara u parnici.Povoljne radnje kod aktivnog suparnicarstva bi bile one koje su najblize ostvarenju cilja parnice. a protiv B. ako sud nadje da je tuzbeni zahtev prema B neosnovan ( jer je stekao pravo svojine od nevlasnika ). i plus: parnica vec mora da tece izmedju inicijalnih stranka. . bez obzira na to da li su se stekli napred navedeni uslovi za dopustanje suparnicarstva: suparnicarstvo glavnog duznika i jemca. ako bude pravosnazno odbijen prema tuzenom koji je u tuzbi naveden. stranke u parnici koja tece postaju jedinstveni suparnicari. . .Ovde tuzilac nije siguran u pogledu postojanja pasivne legitimacija tuzenog. umesac mora da zahteva sporno pravo za sebe. ili kada glavni duznik ne ispuni svoju obavezu ( imaju polozaj prostih suparnicara ). . . postupak se prekida s dejstvom i na ostale. ali i ostvarenje ekonomicnosti i efikasnosti postupka. cak i kada se tako preduzetoj radnju protivi i samo jedan suparnicar.Po tuzbi glavnog mesanja. . treba odrediti apstraktno. 140 . a koje stetne po suparnicare. jer ce presuda po ovoj tuzbi da proizvede dejstvo erga omnes. . . kao sto su priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva. zakljucenje poravnanja.Tuzbu glavnog mesanja podnosi lice koje trazi stvar ili pravo o kome vec izmedju drugih lica tece parnica.

Medjutim. pri cemu se i T saglasio da A vrsi poslove nadzora u vezi s gradjenjem.Umesac ( sporedni umesac. jer ima pravni interes da ona uspe.Uvek ce postojati pravni interes za intervenciju kada sudska odluka doneta u parnici izmedju stranaka proizvodi neposredno ili posredno dejstvo na gradjanskopravni polozaj umesaca. . sud pocinje da raspravlja sa eventualnotuzenim tek kada pravosnazno okonca parnicu protiv glavnog tuzenog ( to je necelishodno i protivno nacelima ekonomicnosti ). jer ce tuzeni. . kada bi se uspehom stranke na cijoj se strani umesac mesa njegov pravni polozaj poboljsao ili kada bi se njenim neuspehom njegov pravni polozaj pogorsao. ako izgubi spor.Ovde je jasno da tuzilac istice razlicite tuzbene zahteve prema glavnom i eventualnom tuzenom koji pocivaju na dva razlicita zivotna dogadjaja. . jer oba dogadjaja imaju isti uzrocnik.* imenovanje prethodnika. . da bi pomogao stranci na cijoj strani se mesa da usme u sporu.Zakon predvidja sledece pretpostavke za dopustenost ucesca obicnog umesaca: a) Mesanje je dopusteno u parnici koja vec tece.Arhitekta ima pravni interes da se umesa na strani tuzenog. * drugo. b) Umesac ne sme sam da bude stranka ( ali mora da poseduje stranacku i par.* ucesce drzavnog tuzioca. .intervenijent ) je trece lice koje ucestvuje u tudjoj parnici na strani jedne od stranka.Npr: T podnese tuzbu protiv G i zahteva naknadu stete po osnovu nedostataka gradjevine koju je.* ucesce umesaca. sposobnost ). Dakle. 141 . .Medjutim. a Zakon razlikuje sledece oblike ucesca trecih lica u parnici: .Postoji pravni interes za ucesce umesaca. dejstvo resenog prethodnog pitanja u pogledu materijalnopravne obaveze intervenijenta.) Ucesce umesaca u postupku Trece lice moze da bude ucesnik u tudjoj parnici samo kada ima za to opravdan pravni interes.Pravni interes umesaca da stupi u parnicu moze da se ogleda i u tome sto se dejstvo presude prosiruje i na njega. 103. .) Obicni umesac . - 104.Obicno mesanje u tudju parnicu postoji kada presuda u parnici izmedju stranka deluje samo inter partes. . ti zahtevi su u vezi. da bi kontrolisao nacin na koji stranka vodi spor. . . .Obicni umesac stupa kao ucesnik u parnici iz dva razloga: * prvo. u neku ruku. pravni interes se ogleda u tome da neuspeh tuzenog u glavnoj parnici ima posredno za posledicu pogorsanje pravnog polozaja intervenijenta.Ishod glavne parnice ima u odnosu na docniju parnicu izmedju intervenijenta i stranke koje je izgubila spor.Umesac i glavna stranka u parnici na cijoj strani on intervenise su uvek povezani nekim materijalnopravnim odnosom. v) Umesac mora da ima pravni interes ( ne moralni ili ekonomski ). . izgradio G. G se brani da je staticke proracune poverio po ugovoru o nalogu arhitekti A.Po sudskoj praksi. . .. .* obavestenje o parnici. po ugovoru. da povede parnicu protiv njega za naknadu stete.

. Tokom parnice. interes da stupi kao umesac u par.Ono sto moze umesac u parnici. V) Intervencijsko dejstvo presude .Umesac moze sam da sazna da vec tece parnica za ciji je ishod zainteresovan i tada moze da obavesti sud podneskom ili izjavom datom na rocistu da stupa u parnicu.Ovo dejstvo se ne prostire i na drugu stranku koja je ucestvovala u prvoj parnici. . C ima prav.Objektivno intervencijsko dejstvo presude se ispoljava dvostruko: --> prvo..Umesac preduzima parnicne radnje u svoje ime. .I stranka moze sama da obavesti umesaca da tece parnica s pozivom da u njoj uzme ucesce kao intervenijent. A) Stupanje umesaca u parnicu . ali one proizvode dejstvo na stranku.Ukoliko se ustanovi da postoji pravni interes. . ako takav pravni interes ne postoji.Umesac moze da ulozi i redovne i vanredne pravne lekove. ako sud u prvoj parnici odluci na temelju primene pravila o teretu dokazivanja ( non liquet ).Protiv odluke suda kojom se intervencija dopusta nije dozvoljena posebna zalba.. stavljanje dokaznih predloga.Ovo dejstvo podrazumeva da su tacni cinjenicni i pravni navodi sadrzani i u obrazlozenju presude donete u parnici u kojoj je ucestvovao i umesac. ispitati da li postoji pravni interes umesaca i odbice resenjem mesanje kao nedopusteno. i nijedna stranka se ne protivi mesanju. . . umesac je duzan da u podnesku iznese one cinjenice na kojima zasniva postojanje svog pravnog interesa.Umesac je duzan da primi parnicu onako kako se ona nalazi u momentu u kojoj je ona bila kada je stupio u parnicu ( stoga i umesaca pogadja prekluzija jednako kao i stranku ). ali ne protivno volji stranke ( rokovi su oni isti koji teku i za stranku ). te on moze da spreci svojim ucescem u parnici i donosenje presude zbog propustanja. ako ih ona prihvati.Subjektivno intervencijsko dejstvo presude obuhvata umesaca i stranku na cijoj strani se on mesao. .Sud ce. . . sud dostavlja podnesak umesaca strankama. dok je protiv odluke kojom se odbija mesanje dopustena zalba.Intervencijsko dejstvo ima siri domasaj od dejstva materijalne pravosnaznosti..Npr: T je podneo tuzbu protiv D i zahteva naplatu potrazivanja u visini od 10000 dinara. i time je mesanje otpocelo. te da je stranka lose vodila parnicu. ali sud ne moze da ga obaveze na placanje parnicnih troskova. . . . . kao i njene pravne sledbenike. po sluzbenoj duznosti. . jeste da preduzima sve parnicne radnje koje bi mogla da preduzme i stranka.Presuda ne proizvodi intervencijsko dejstvo. 142 . T cedira potrazivanje na C. na strani T. --> drugo.Pravilo je da intervenijent preduzima samo one radnje s kojima bi se saglasila i sama stranka. . u sklopu intervencijskog dejstva presude vazi pravilo da je sud u potonjoj parnici izmedju intervenijenta i stranke vezan sudskom presudom doneto u prethodnoj parnici . a koje se odnose na iznosenje cinjenica.Umesac ima pravo na naknadu troskova. intervenijent ne moze u novoj parnici sa strankom da istice da je sud doneo pogresnu odluku.Da bi sud mogao da oceni da li postoji pravni interes. B) Procesni polozaj obicnog umesaca .Umesac ne moze da preduzima parnicne radnje koje bi bile u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke.

.Umesac moze da nastavi da vodi parnicu do njenog okoncanja.Umesac i stranka se smatraju jednom strankom.jedinstvenog suparnicara u parnici . kao i stranci. .Dostavljanje mu se vrsi posebno.Tuzeni je duzan da imenuje prethodnika pre nego sto se upusti u raspravu.Umesac ima polozaj jedinstvenog suparnicara. podnese tuzbu protiv C. B tuzi A za naknadu nematerijalne stete. cak i protivno volji stranke na cijoj strani se umesao. .Jasno je da vlasnik stvari moze da vindicira stvar od svakog drzaoca. . Uprkos tome. o parnici koja tece izmedju njega i vlasnika. Presuda doneta u sporu izmedju T i C proizvodi neposredno dejstvo i na pravni odnos izmedju C i O. .Npr: T. U parnici izmedju B i A za naknadu stete. 106. a tvrdi da stvar drzi ili pravo vrsi u ime treceg lica.. za razliku od obicnog. osteceni.Tuzeni moze da smatra da prethodnik ima vise argumenata da odbije tuzbeni zahtev tuzioca.Npr: T. .Vazno je naglasiti da ovakav umesac moze da izjavljuje pravne lekove.Imenovanje prethodnika je vid obavestenja treceg lica o parnici. i to bilo zbog prirode predmeta spora.) Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara A) Pojam . iako nije ucestvovao u parnici do momenta pravosnaznosti presude. vlasnik stvari.Cilj instituta jeste da pravni prethodnik stupi na mesto tuzenog u parnicu. O obavestava trece lice. . 143 . A isprica trecim licima da je advokat B sacinio nistav ugovor. presuda deluje neposredno na pravni odnos izmedju umesaca i protivnika stranke na cijoj strani se on mesa.Umesac jedinstveni suparnicar moze i sam da izjavi vanredni pravni lek. ima polozaj stranke u postupku. zahteva od ostavoprimca. . .) Imenovani prethodnik . 105. B) Polozaj umesaca.Sud je duzan da ovakvom umesacu pruzi priliku da se izjasni o svim navodima protivnika. kada dejstvo presude treba da se odnosi i na umesaca. O.Npr: T uspe u sporu protiv A. jer se pokaze da je intervenijent B. tako da je smisao imenovanja prethodnika jedino u tome da tuzeni na taj nacin ostvari odredjeni materijalnopravni efekat na pravni odnos koji postoji izmedju njega i treceg lica. vlasnika vozila koji je osiguran do odgovornosti za stetu nanetu trecim licima kod O. vec samo protiv umesaca. . tako da se pravni polozaj umesaca ne razlikuje od polozaja bilo kog jedinstvenog suparnicara. a rokovi za izjavljivanje pravnih lekova teku nezavisno od rokova koji vaze za stranku.Ovakav umesac. . presuda doneta izmedju T i A nema intervencijsko dejstvo. .Imenovanje prethodnika preduzima u parnici tuzeni koji drzi neku stvar ili koristi neko pravo. . advokat sacionio pravnovaljan ugovor.sporednog umesaca.Kod umesaca s polozajem jedinstvenog suparnicara. ostavodavca. tako da stranka sama ne moze pravnovaljano da disponira tuzbenim zahtevom. bilo na osnovu zakona. . . ako se umesac tome protivi.Intervencijsko dejstvo presude ne moze da se koristi protiv stranke. povracaj stvari. da se protivi priznanju tuzbenog zahteva.

.Javni tuzilac kao umesac u javnom interesu moze da preduzima parnicne radnje u granicama tuzbenog zahteva koje se odnose na utvrdjenje cinjenica i predlaganje dokaza koje stranke nisu iznele ili cije izvodjenje nisu predlozile.Pravnim lekom se zahteva preispitivanje. osim kada tuzilac prema tuzenom istice i druge zahteve koji nemaju veze s drzanjem stvari ili vrsenjem prava u tudje ime. . . . 144 .Pravni lekovi su parnicne radnje stranaka ili drugih ovlascenih lica kojima zahtevaju da sud ispita tacnost sudske odluke.Ulaganje redovnih pravnih lekova sprecava da presuda postane pravosnazna u delu koji se pobija pravnim lekom ( suspenzivno dejstvo ).Sve greske nastale povodom donosenja presude mogu da nastanu zbog povrede procesnih normi ( error in precedendno ). .Za to nije potreban pristanak tuzioca.Cilj pravnih lekova jeste da se ovakvi nedostaci otklone. medjutim.O postojanju ovakvih radnji javnog tuzioca obavestava sud pred kojim parnica tece. jer njome nije u potpunosti ili delimicno udovoljeno zahtevima stranaka u postupku. . pa npr: ako je sud odbio da izvede dokaz na neku okolnost vaznu za odlucivanje to ima za posledicu pogresan stav suda prema cinjenicama.Javni tuzilac ucestvuje u tudjoj parnici kao umesac radi zastite opstih interesa. .Redovni pravni lekovi se ulazu protiv odluka koje jos nisu postale pravosnazne. 3 Ovaj deo pricati uz 103. . . b) kada preduzimaju radnje sa cinjem da izbegnu javne finanskijske obaveze. te zbog pogresne primene materijalnog prava ( error in decidendo ). .) Pojam i obelezja pravnih lekova A) Pojam i ciljevi pravnih lekova .Presuda moze da pociva na greskama.Sud je duzan da pozove prethodnika na rociste. 107. v) kada preduzimaju parnicne radnje da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. . i to u sledecim slucajevima: a) kada jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. pa tako i sama moze da bude pogresna ( netacna ).MESANJE JAVNOG TUZIOCA U PARNICU3 . sto ima za posledicu da izmedju njega i tuzenog nastupa u kasnijoj parnici intervencijsko dejstvo presude. .Mogucnost ulaganja pravnih lekova protiv sudskih odluka pojacava pritisak na prvostepeni sud da postupa zakonito i donosi tacne presude. B) Vrste pravnih lekova . zbog pogresno utvrdjenih cinjenica.. izmena ili ukidanje sudske odluke.Sve ove greske su uglavnom povezane. pitanje.Vanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih sudskih odluka. . njegov ne dolazak ili odbijanje da stupi u parnicu nema za dejstvo da tuzeni istupa iz parnice.Naprotiv. . tuzeni istupa iz parnice. On ima za posledicu supsumaciju pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja pod pogresnu materijalnopravnu normu. samo kada prethodnik pristane da stupi u parnicu na njegovo mesto ( tada on postaje tuzeni ).Prethodnik moze da stupi u parnicu i kao sporedni umesac.

nego o njemu resava sud koji je doneo odluku u prvom stepenu. . onda je zalba tuzenog bila osnovana ( sto nema veze sa dopustenoscu zalbe ). . . za njihovo ulaganje vaze opste procesne pretpostavke. .) Dopustenost pravnih lekova .Zakon predvidja posebne procesne pretpostavke za dopustenost svakog leka ponaosob cije postojanje ispituje sud po sluzbenoj duznosti. v) pravnog interesa za ulaganje pravnog leka. .Dakle. a s druge strane. A) Posebne procesne pretpostavke za ulaganje pravnih lekova . jer pretpostavke za dopustenost tuzbe nisu isto sto i pretpostavke za dopustenost pravnog leka ). ovo pistanje spada u sferu osnovanosti pravnog leka ( a ne dopustenosti pravnog leka.Redovni pravni lekovi su: a) zalba protiv presude. za ulaganje i postupanje po pravnim lekovima moraju da budu ispunjenje i posebne procesne pretpostavke koje se ticu: a) dopustenosti pravnog leka. d) direktna revizija. ako utvrdi da je tuzba bila nedopustena.Devolutivno dejstvo nema zahtev za ponavljanje postupka.U pravne lekove ne spada i zahtev za povracaj u predjasnje stanje. .U nasem pravu. o njima resava neposredno visi instancioni sud ili VKS. g) revizija protiv presude i revizija protiv resenja. .Pravnim lekovima se napada izreka presude. b) zalba protiv resenja. b) procesne legitimacije stranaka za njegovo ulaganje. tj.Redovni pravni lekovi imaju devolutivno dejstvo. .Pravnim lekovima se mogu pobijati procesna resenja. jer se odnosi na otklanjanje prekluzije.Osnovanost pravnog leka odnosi se na ispitivanje zakonitosti i tacnosti sudske odluke koja se pobija. a ne na ispitivanje tacnosti sudkse odluke. . 108. Npr: Prvostepenom odlukom je tuzba odbacena kao nedopustena zbog nedostataka procesnih pretpostavku ( apsolutna nenadleznost ). . ne i njeno obrazlozenje.Osim toga. v) prigovor protiv platnog naloga. nedostaci u nistavim presudama se otklanjaju ulaganjem pravnih lekova. U postupku po pravnim lekovima. V) Predmet pravnih lekova .Razlikujemo dopustenost i osnovanost pravnih lekova. vanredni pravni lek je samo predlog za ponavljanje postupka.Pravni lekovi mogu pobijati sve vrste sudskih presuda. g) forme i sadrzine pravnog leka.Pravni lek nije moguc protiv nepostojecih presuda.Kako su pravni lekovi parnicne radnje stranaka. ali i resenja o materijalnom upravljanju parnicom. 145 . resenja kojima se okoncava spor.. kao i sve druge meritorne odluke donete u obliku resenja. .

dok posebna pravila vaze za dozvoljenost predloga za ponavljanje postupka. zalba na presudu drugostepenog suda ). uprkos tome.Materijalni interes za pravni lek postoji. . tuzbeni zahtev usvojio. . . a ne i formalni. a tuzeni je kompenzacioni prigovor izjavio samo kao eventualni.d) rokova za njihovo podnosenja. b) Procesna legitimacija . . pogresno naznacio doluku kao presudu. . umesaci ( medjutim sa razlicitim dejstvom. odnosno da to lice moze da ocekuje kakvu pravnu korist od izjavljenog pravnog leka. ako se on pokaze kao osnovan. suprotno tome.Kod presude zbog propustanja moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka.Npr: tuzeni je zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan.Dozvoljenost pravnog leka znaci da zakon predvidja mogucnost da se protiv odredjene sudske odluke ulozi zakonom predvidjen pravni lek. v) Pravni interes za ulaganje pravnog leka .Ako pravni lek nije dozvoljen ( npr. a sud je. . . . a sud je. . jer obicni umesaci mogu da uloze pravni lek samo ako to nije u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. jer tuzeni nije postavio nikakav procesni zahtev u postupku.Formalni pravni interes za ulaganje pravnog leka postoji uvek kada izreka sudske presude odstupa od zahteva stranaka koji su izneti u parnici ( za tuzioca to nije sporno jer se uporedjuje sadrzina tuzbenog zahteva sa izrekom presude ).Ipak.Pravo na podnosenje pravnih lekova imaju: stranke. tj.Materijalnopravni interes bi postojao.Postojanje pravnog interesa za izjavljivanje pravnog leka podrazumeva da je sudska odluka izrecena na stetu lica koje izjavljuje pravni lek. sud ce odbaciti pravni lek kao nedopusten. . kada je tuzbei zahtev odbijen kao neosnovan zbog preboja potrazivanja. ako je sud npr.Zakon predvidja da se zalba protiv presude podnosi protiv presude donete u prvom stepenu. njihovi univerzalni sukcesori. . ulozeni pravni lek se odbacuje resenjem. B) Dopustenost pravnog leka ( odavde u sustini pocinje ispitno pitanje ) a) Dozvoljenost pravnog leka . onda vazi princip najveceg povlascenja stranke. pravni lek ce se odbaciti kao nedopusten. a ona je trebalo da bude doneta u formi resenja. . . ona moze da bira koji ce pravni lek da ulozi: onaj protiv odluke suda ciji je naziv pogresno oznacen ili onaj protiv odluke suda koju je sud trebalo tacno da oznazi. dok umesac s polozajem jedinstvenog suparnicara moze da podnese pravni lek i protiv volje stranke ).Ako pravni interes ne postoji. odbacio tuznu kao nedopustenu.Ukoliko sud pogresno naznaci naziv odluke. tada stranka ne bi mogla da ulozi zahtev za ponavljanje postupka.Formalni pravni interes na strani tuzenog ce postojati u slucaju kada je tuzeni zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan u potpunosti ili delimicno.Ako je pravni lek izjavilo lice koje za to nije ovlasceno. kada bi izreka presude imala za posledicu nepovoljniju materijalnopravnu poziciju stranke u odnosu na stanje pre pocetka parnice.Za dozvoljenost pravnog leka je bez znacaja kako je stranka pravni lek nazvala. 146 . revizija protiv presude donete u drugom stepenu.

. . v) zahtev stranke upucen sudu koji odlucuje od pravnom leku.To je od znacaja.Nedostaci u formi pravnih lekova imaju za posledicu da se oni odbacuju kao nedopusteni. i obrnuto. .Ako je sadrzina pravnog leka manjkava. moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka i on se ogleda samo u tome da presude donete na osnovu ovih parnicnih radnji u svojoj sadrzini odstupaju od sadrzine priznanja.Parnicin postupak moze da se okonca u razumnom roku samo ako je i mogucnost za ulaganje pravnih lekova vremenski ogranicena.U tom postupku sud ne moze da odlucuje van granica predmeta spora o kome je doneta sudska odluka. b) razloge zbog kojih pobija sudsku odluku. ako zahtev ne sadrzi neki od zakonskih razloga za ponavljanje. smatrace se da je pobija u delu u kome nije uspela u parnici. . jer su razlozi bitan uslov za dopustenost zahteva za ponavljanje postupka koji ce sud odbaciti kao nepotpun.Ovaj postupak cini jedinstvo s prvostepenim postupkom u kome je odluceno o zahtevima stranaka. zbog toga i zakon predvidja posebne rokove za njihovo ulaganje koji su prekluzivni i koje sud ne moze da produzi ( u slucaju propustanja roka.Kod presuda na osnovu priznanja i na osnovu odricanja. nuzno je da se zahteva izmena sadrzine odluke ( preinacenje ). .U praksi je uobicajeno da se ovi zahtevi u pogledu izmene sadrzine odluke isticu eventualno. .Ako se sudska odluka pobija zbog gresaka u primeni materijalnog prava. 147 . .GRANICE KONTROLE SUDSKE ODLUKE PO PRAVNIM LEKOVIMA: . on se odbacuje kao nepotpun. a koji se tice izmene ili ukidanja pobijane sudske odluke. jer sud osnovanost pravnog leka ispituje samo u granicama razloga koji su navedeni u pravnom leku ). vec postupak u kome se ispituje samo zakonitost i tacnost odluke o tuzbenom zahtevu. .Zbog gubitka prava na podnosenje pravnog leka moze da se zahteva vracanje u predjasnje stanje.Rokovi pocinju da teku do dostavljanja pismenog otpravka sudske odluke. 4 Svi naredni naslovi se mogu pricati uz pitanje 107.Pravilo je da svaki pravni lek mora da sadrzi najmanje tri cinioca: a) izjavu stranke u kom delu pobija sudsku odluku ( to je vazno posebno za reviziju. .Navodjenje razloga je posebno vazno kod vanrednih pravnih lekova.U pogledu redovnih pravnih lekova. takodje. a eventualno njeno ukidanje. sud odbacuje lek kao neblagovremen ).odnosno odricanja . 30 dana za reviziju.FORMA I SADRZINA PRAVNOG LEKA4 . . . pravilo je da se zahteva ukidanje pobijane odluke.Ako se odluka pobija zbog procesnopravnih gresaka. odnosno da podnosilac pravnog leka zahteva preinacenje sudske odluke. . kako bi moga postupak ponovo da se sprovede. sako stranka nija navela u kom delu pobija sudsku odluku.Postupak po pravnim lekovima nije nov postupak o osnovanosti tuzbenog zahteva. . .. .ROKOVI ZA ULAGANJE PRAVNIH LEKOVA . jer u pogledu dela odluke koji se ne pobija nastupa pravosnaznost.Rokovi su u nasem pravu kratki: 30 dana za zalbu (15 dana u menicnim i cekovnim sporovima).

Iskljucena je mogucnost da stranke iznose nove cinjenice i predlazu nove dokaze. nego je dovoljno da zalba sadrzi makar: 148 . b) Sadrzine. jer se odluka o ovim pitanjima ne tice predmeta spora i nije obuhvacena izrekom presude.Nije dopusteno preinacenje tuzbe. . * razloge zalbe. i ona ima suspenzivno i devolutivno dejstvo. .Ova zabrana ne vazi ako je i druga strana izjavila zalbu. . upravo iz straha da sud ne izmeni odluku na njihovu stetu. .ZABRANA REFORMATIO IN PEIUS .Medjutim nedostatak nekih od zakonom izricito propisanih sastojaka zalbe na presudu ne povlaci ( kako bi trebalo ) odbacivanje nepotpune zalbe. jer o njenoj osnovanosti resava neposredno visi sud.. . tako da su kogniciona ovlascenja drugostepenog suda snazno ogranicena. isticanje prigovora kompenzacije ili zastarelosti. a ne moze se podici ni protivtuzba.To je zbog toga sto presuda postaje pravosnazna u delu koji se ne pobija. -Npr: nije dopusteno da u postupku po pravnim lekovima stranka oznaci novo dokazno sredstvo ( svedoka ) ali jeste da u zalbi navede cinjenice koje ukazuju na pogresnu ocenu dokaza ( npr. . . tako da drugostepeni sud odlucuje samo o onom delu u vezi kojeg zalilac nije zadovoljan ( sto ukazuje da nova odluka ne moze da pogorsa njegov polozaj ).Sud ne moze da izmeni sadrzinu sudske odluke na stetu onog lica koje pobija presudu pravnim lekom. 109.) Zalba protiv presude. stranke bi cesto porpustale da ulazu zalbe. navodjenje cinjenice da je svedok vec ranije osudjen zbog laznog svedocenja ).Zalba protiv presude je rednovni pravni lek protiv presude donete u prvom stepenu.Zalba mora nuzno da sadrzi: * oznacenje presude koja se zalbom pobija.Postupak po zalbi predstavlja nastavak prvostepene parnice.To znaci da sve parnicne radnje koje su stranke punovazno preduzele u prvostepenom postupku vaze i u postupku po pravnim lekovima ( one se ne ponavljaju ). . pojam i obelezja A) Pojam i znacaj .Njome se pobijaju sve vrste presuda.Zabrana beneficio nonorum se medjutim ne odnosi i na nove cinjenice i dokaze o procesnopravnim pitanjima.Ova zabrana ne vazi ni kada sud preispituje sudsku odluku iz razloga na koje pazi ex officio.Da na vazi ovo pravilo. . . B) Uslovi za dopustenost zalbe . * potpis podnosioca zalbe.Ova zabrana se ne odnosi ni na iznosenje novih cinjenica kojima se objasnjavaju ili pojasnjavaju vec iznete cinjenice ili se dopunjavaju cinjenice o dokaznoj snazi pojedinih dokaza na cijem rezultatu je prvostepeni sud zasnovao odluku.Nuzno je da se steknu uslovi koji se ticu: a) Forme ( podnesak ). * izjavu da li se presuda pobija u celini ili samo delimicno. . . .

Eskulpaciju podnosioca zalbe moguce je zamisliti samo u dva slucaja: * da stranka nije znala da neka vazna cinjenica postoji.Naime.Nepravilna primena procesne norme podrazumeva i netacno utvrdjenje postojanja njene dispozicije ( cinjenica ). --> sta su nedostaci suda u oceni dokaza. tj. .. presuda se moze pobijati zbog: 1. --> koje dokazne predloge je sud odbio.To su one povrede kod kojih zakonodavac neoborivo pretpostavlja da su imale za posledicu donosenje nezakonite i nepravilne odluke. u slucaju kada sud odustane od izvodjenja dokaza. .Zakon razlikuje: A) Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka . ali ne u smilu da presuda ne proizvodi nikakvu dejstvo.Ovde se radi samo o mogucnosti iznosenja tzv. . .) Zalbeni razlozi . --> koji nedopusteni dokazi su izvedeni ili izvedeni na nacin protivan postupku. ili ako se lice odreklo ulaganja zalbe ili je vec povuklo zalbu ). . onih koje su objektivno postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave. kao i sumpsumacionu gresku ( podvodjenje cinjenica pod pogresnu procesnu normu ). onda sud poziva stranku da je dopuni ). 149 . predlog podnosioca da visi sud ili kasira ili izmeni sadrzinu prvostepene presude. tj.Ovde se radi o teskim povredama znacajnih procesnih pravila na koje bi sud.Njihovo postojanje cini presudom nistavom. nije mogao da ih iznese do zakljucenja glavne rasprave ). --> koje procesne norme je sud prekrsio. .oznacenje presude koje se pobija i potpis podnosioca ( cak i ako neceg od ovog nema. ali podnosilac zalbe ih nije izneo i za to ne snosi krivicu ( potrebno je da ucini verovatnim da.One postoje ako sud nije primenio ili je nepravilno primeni odredbe ZPP-a. bez svoje krivice.Razlozi zalbe bi trebalo da budu obrazlozeni i to na sledeci nacin: --> koje bitne cinjenice sud nije utvrdio ili ih je pogresno utvrdio. V) Beneficio novorum . podnosilac zalbe moze da zahteva da se taj dokaz izvede.Ovde je tesko napraviti razliku izmedju prava stranke da iznosi nove cinjenice i povrede procesnih pravila koje je pocinio sud. --> u cemu se ogleda pogresno pravno shvatanje suda. 110.Podnosilac zalbe bi mogao jos u jednoj situaciji da u zalbi predlaze izvodjenje novog dokaza. g) Dozvoljenosti ( nedozvoljena je ako nedostaje procesna legitimacija ili pravni interes. trebalo da pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. v) Blagovremenosti ( rok je 30 dana ). .) Bitne povrede parnicnog postupka . * da je sud manjkavim vodjenjem postupka sprecio stranku da iznese cinjenicu. . jer stranka nije predujmila troskove za njegovo izvodjenje. ali samo ako ucini verovatnim da troskove nije predjumio iz opravdanih razloga. po pravilu.Fakultativni sastojak zalbe je i zalbeni predlog. subjektivno novih cinjenica. .Zakon predvidja tri razloga za zalbu protiv presude. .

stranacke i parnicne sposobnosti sposobnosti i pravilno zastupanje. * nepostojanje ovlascenja za vodjenje parnice na osnovu zakona ili nepostojanje punomocja. ako utvrdi postojanje apsolutno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.Apsolutno bitne povrede parnicnog postupka mogu da se klasifikuju na sledeci nacin: a) Povreda pravila o procesnim pretpostavkama: --> s obzirom na sud: * nepropisan sastav suda. --> nacela javnosti. . • na res judicata.. stranke. presude na osnovu prinzanja ili odricanja. --> s obzirom na stranke: * nepostojanje stranke. --> presuda ne sadrzi razloge o bitnim cinjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrecni. . bez obzira kakav je njen materijalnopravni rezultat. • na povredu javnog poretka. --> nacela nepristrasnosti u sudjenju ( ucesce sudije koji je trebalo da bude izuzet/iskljucen ). --> povreda pravila javnog poretka ( odluka suda pociva na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka ). • na poredu nacela kontradiktornosti. odnosno ukine presudu. --> presuda nije obrazlozena. * nedostatak parnicne sposobnosti.On je duzan da to ucini. tj.Nistavost presude znaci da je drugostepeni sud obavezan da. * prekoracenje ovlascenja od strane zakonskog zastupnika ili punomocnika.. v) Povreda pravila o odlucivanju: --> donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. • na ucesce sudije u postupku koji je trebalo da bude iskljucen/izuzet. • na donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. * nepropisno zastupanje parnicno nesposobne stranke od strane zakonskog zastupnika. Po slozbenoj duznosti sud pazi samo na sledece apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka: • na pravilan sastav suda. --> s obizrom na predmet spora: * nepostojanje tuzivosti subjektivnog prava (tuzba je podignuta nakon zakonom propisanog roka) * povreda principa res judicata ili zabrane dvostruke litispendencije. b) Povreda elementarnih procesnih nacela: --> povreda nacela kontradiktornosti --> nacela o upotrebi supstvenog jezika u postupku. --> izreka je protivrecna sama sebi ili razlozima presude. kada je sadrzina manljiva: --> izreka presude je nerazumljiva. kasira. * povreda pravila o stvarnoj nadlenzosti suda. --> postoji protivrecnost izmedju onog sto se navodi u razlozima presude i pismenim dokazima. B) Relativno bitne povrede odredaba parnicnog postupka 150 . * postojanje apsolutne nenadleznosti parnicnog suda. --> povreda pravila o donosenju prasude zbog propustanja. g) Povreda pravila o sadrzini presude. • na postojanje.

111. .) Pogresna primena materijalnog prava .. a sud onda utvrdjuje da li su te povrede relevantne.Ovo se odnosi na propuste suda da formira uverenje o postojanju. . . .) Pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje .One postoje kada sud nije primenio neku procesnu normu ili ju je nepravilno primenio. tj.Kod postojanja relativno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.Ovde zakonodavac ne pretpostavlja neoborivo da je povreda imala za posledicu donosenje nezakonite i netacne odluke. najcesce.Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kada je sud stekao uverenje da jedna cinjenica postoji. ako je sud nepotpuno ili netacno utvrdio cinjenicno stanje.Spisak ovih povreda je neogranicen. . .Relativno bitne povrede parnicnog postupka su i slucajevi kada je sud odlucio infra petita ili extra petita. vec sam podnosilac zalbe na njih mora da se pozove.Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje je. a to je moglo da ima uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude. odnosno koje su bitne i vazne za donosenje odluke.Sud pazi na pravilnu primenu materijalnog prava po sluzbenoj duznosti. b) pogresno tumacenje materijalnopravne norme ( kod pravnih standarda je to najcesce ).Nepotpuno cinjenicno stanje postoji kada je sud propustio da utvrdi postojanje neke cinjenice iz koje stranke izvoed svoje zahteve. odnosno ne postoji sto je u suprotnosti sa realnim sledom dogadjaja u stvarnosti.Ono postoji kada je sud neku bitnu cinjenicu pogresno utvrdio. 2.Ona postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kada takvu odredbu nije pravilno primenio.Pogresna primena materijalnog prava se odnosi na pogresno resenje jednog pravnog pitanja. tako da nije vezan materijalnopravnim obrazlozenjem zalbe. ali i cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.Na ove povrede sud ne pazi po sluzbenoj duznosti. . jer to neminovno povlaci za sobom primenu dispozicije pogresne materijalnopravne norme. rezultat pogresne primene pravila o oceni dokaza ili netacne primene stavova iskustva. jer svaka neprimena ili pogresna primena procesne norme moze u konkretnom slucaju da ima za posledicu da odluka suda bude nepravilna ( uglavnom se radi o povredama pravila o dokazivanju ). . da li su in concreto imale za posledicu donosenje nepravilne odluke. odnosno nepostojanju neke cinjenice o kojima se izvodi dokazivanje. . odnosno kada je nije utvrdio.Pogresna primena materijalnog prava je izvesna. . v) sumpsumiranje cinjenicnog stanja pod dispoziciju pogresne materijalnopravne norme.Pogresna primena moze da se javi kao: a) primena pogresne materijalnopravne norme ( greska u kvalifikaciji ). podnosilac zalbe mora da ucini makar verovatnim da je povreda procesne norme mogla da ima neposredno za posledicu donosenje nepravilne odluke. 3. .) Postupak po zalbi 151 . . .

. .Kada je sud odlucio da otvori raspravu.ZPP iz 2005. nepotpuna ili nedozvoljena. a neblagovremen odgovor se ne uzima u razmatranje ). . odnosno da parnicu meritorno okonca.Sud dostavlja i podnosiocu zalbe odgovor na zalbu. .Sudija izvestilac ne daje misljenje o osnovanosti zalbe. vec prilikom prvog ispitivanja pobijane preusde duzan da je preinaci. .Ako se u zalbi iznese i nova reperta. 152 . V) Tok postupka .. po pravilu. B) Odlucivanje na raspravi u vecu . .Drugostepeni sud odlucuje o osnovanosti zalbe. . bez rasprave. uvodi jednu novinu u cilju donosenja odluke u razumnom roku: Ako je prvostepena presuda vec jednom ukinuta po zalbi.Kada se presuda pobija zbog pogresne primene materijalnog prava. vac samo sumira tok i rezultate prvostepenog postupka.Rasprava pred dugostepenim sudom se odvija prema pravilima koja vaze i za postupak pred prvostepenim sudom. a) Granice ispitivanja prvostepene presude .Jedini bitan izuzetak je da odsustvo jedne ili obe stranke nema nikakav uticaj na tok postupka.Ipak. vec je duzan da zakaze raspravu i da odluci o svim zahtevima stranaka. . . drugostepeni sud ne moze i po drugi put da ukida pobijanu presudu. . . rasprava pred drugostepenim sudom moze da se odrzi iz razloga celishodnosti. kada su u provostepenom postupku ucinjene bitne povrede odredaba ZPP-a ili kada je neophodno da se potpuno i tacno utvrdi cinjenicno stanje. drugostepeni sud je.Drugostepeni sud moze da smatra da je celishodnije da zakaze raspravu. . i to u dovoljnom broju primeraka za sud i protivne strane.Kontrola se vrsi samo u delu presude na koji se podnosilac zalbe pozvao. kada je ona neblagovremena. te zatim prvostepeni sud citav spis predmeta dostavlja drugostepenom sudu ( u instruktivnom roku od 8 dana ). podnosilac zalbe je duzan da uz zalbu podnese i dokaze kojima se dokazuje postojanje uslova za tu mogucnost.Zalba se uvek podnosi prvostepenom sudu koji je doneo presudu koja se pobija. vazno je naglasiti da izostanak jedne stranke ima za posledicu da sud raspravlja samo s prisutnom.Ako nadje da je zalba dopustena.Tada se na raspravi pred drugostepenim sudom ponovo izvode oni dokazi koji su izvedeni i u prvostepenom postupku. sud dostavlja jedan njen primerak protivnoj strani na odgovor ( koja ima rok od 15 dana za odgovor.Prvostepeni sud odlucuje o dopustenosti zalbe i odbacuje je.POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM A) Sudija izvestilac . dok izostanak obe stranke stvara fikciju da je tuzba povucena. .Ovaj postupak pocinje aktivnostima sudije izvestioca koji sacinjava izvestaj radi razmatranja predmeta.POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM . svejedno.

Ako se presuda pobija iz razloga koji se ticu pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. ali je rezultat ucenja o pravosnaznosti sudskih odluka o nacela dispozicije stranaka koje odredjuju investituru suda. on formira svoj stav prema postojanju ili nepostojanju neke vazne cinjenice. . . .Ovo resenje moze da izgleda nelogicno.Ako bi drugostepeni sud postupio drugacije.Kada drugostepeni sud nadje da je cinjenicno stanje pogresno ili nepotpuno utvrdjeno. ali i one cinjenice za koje smatra da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio.Princip vezanosti drugostepenog suda cinjenicnim stanjem koje je besprekorno utvrdio prvostepeni sud bi trebalo bez ogranicenja da vazi kada drugostepeni sud donosi presudu kojom se prvostepena presuda potvrdjuje ili presudu kojom se prvostepena presuda preinacuje.. . . utvrdi da je provostepena presuda bez dejstva i da odluci o zahtevima stranaka. . odnosno da li je doneta uz postovanje minimalnog standarda procedure i pravilne primene materijalnog prava. .) Odluke drugostepenog suda po zalbi Drugostepeni sud moze na dva nacina da okonca postupak po zalbi: presudom i resenjem. na osnovu kontrole pobijanog dela presude. drugostepeni sud ispituje razloge zalbe samo u onom delu koji je u zalbi naveden. .Kada drugostepeni sud zakazuje raspravu u vecu.U delu u kome se ne pobija. kao i zakljucak na osnovu iskustva.Ako se to iz zalbe ne vidi izricito. otkloni povrede. . presuda postaje pravosnazna. drugostepeni sud formira sopstvenu ocenu o njegovoj dokaznoj snazi. . * da ukine presudu i odbaci tuzbu. Resenjem drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao nedopustenu ( ako to vec nije ucinio prvostepeni sud ).Sud je potpuno vezan razlozima zalbe. cinio bi bitnu povredu odredaba parnicnog postupka. * da odbije zalbu kao neosnovanu i na potvrdi provostepenu presudu.Sud koji resava po pravnim lekovima vezan je cinjenicama koje je utvrdio prvostepeni sud.Ako se podnosilac zalbe poziva na nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje. * da usvoji zalbu. * da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. cinjenicnu gadju za njegovu odluku cine one cinjenice koje je utvrdio na raspravi. b) Cinjenicni osnov za donosenje presude drugostepenog suda . A) Odbijanje zalbe kao neosnovane - 153 . Presudom drugostepeni sud moze: * da preinaci prvostepenu presudu i odluci o zahtevima stranaka.Nakon ocene iskaza svedoka u prvostepenom postupku. cak i kada bi drugostepeni sud nasao da je presuda nistava i u delu u kome se ne pobija. ukljucujuci ovde i nova reperta. . smatra se da se presuda pobija u onom delu u kojem stranka nije uspela u parnici. 112.Zakon predvidja da drugostepeni sud kontrolise ex officio da li je provostepena presuda zakonita. ispitivanje se svodi samo na one cinjenice na koje se podnosilac zalbe u zalbi i poziva.

.Kod kvalitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. radi se o tome da je prvostepeni sud odlucio o necem drugom. .Samo kasiranjem presude u celini prvostepeni sud stice novu mogucnost da u potpunosti otkloni nedostatke koji su sprecili donosenje pravilne odluke. .U ovom slucaju drugostepeni sud smatra da je prvostepena presuda zakonita i pravilna u svom meritornom rezultatu. .Drugostepeni sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu. . . drugostepeni sud kasira presudu i vraca predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. duzan je u resenju da navede: * koje se parnicne radnje ukidaju. . jer su zahvacene apsolutno bitnim povredama odredaba parnicnog postupka.Npr: Tuzilac je tuzbom trazio povracaj stvari. b) Drugostepena medjupresuda . . * sta su nedostaci u utvrdjenom cinjenicnom stanju.Za donosenje drugostepene medjupresude je nuzno da ne postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka.Drugostepeni sud je duzan da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje i kada nadje da cinjenicno stanje nije potpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava.Kada drugostepeni sud ukine presudu i vrati predmet prvostepenom na ponovno odlucivanje. kao ni razlozi na koje pazi ex officio.U slucaju kvanitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. . a ne o onom sto je tuzbom trazeno ( sto je predmet spora ). ali ne sme da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.Presuda kojom se zalba odbija i potvrdjuje prvostepena odluka je novi pojedinacni pravni akt koji samo potvrdjuje sadrzinu prethodnog. ako nadje da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija.Sud je duzan da ukine presudu prvostepenog suda. sud je dosudio vise nego sto je tuzbenim zahtevom istaknuto. kada se do pravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja moze doci i ponovnim izvodjenjem dokaza pred drugostepenim sudom. B) Ukidanje prvostepene presude .Drugostepeni sud je duzan da ukine provostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje prvostepenom sudu kada postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka i kada je neophodno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje zbog toga sto je sud sud dopustio nove cinjenice i dokaze. ako je nasao da je prvostepeni sud pogresno vrsio ocenu dokaza ili je pogresno primenio stavove iskustva prilikom ocene dokaza.Tada se zakazuje rasprava u vecu pred drugostepenim sudom i dokazi iz provostepenog postupka se ponovo izvode. a) Presuda extra petita ..Drugostepeni sud je duzan da ovako postupi. a sud je doneo deklaratornu presudu da je T vlasnik stvari. ili da je manljivo izveo postupak u vezui sa izvodjenjem nekog dokaznog sredstva. . jer tada drugostepeni sud je duzan da presudu ukine u celosti.U slucaju kvalitativnog dosidjenja extra petita.Tada drugostepeni sud ukida svojom odlukom presudu u onom delu u kome je tuzbeni zahtev prekoracen. . . 154 .

. posredno izvedenim dokaziva ili dokazima prima faciae. . d) da postoji povreda zabrane dvostruke litispendencije.. jer je tada drugostepeni sud duzan da ukine presudu i predmet vrati na ponovno sudjenje. sud mora da stekne uverenje o osnovanosti pravnog osnova tuzbenog zahteva na osnovu cinjenica koje su utvrdjene u postupku pred prvostepenim sudom.Preinacenje se ogleda u tome sto se donosi presuda drugog sadrzaja: utvrdjuje se da je valjan osnov tuzbenog zahteva. . . drugostepeni sud samo moze da potvrdi ili ukine presudu prvostepenog u tom delu. dok ce je ukinuti u delu koji se odnosi na visinu tuzbenog zahteva i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. 155 . izmenu sadrzine izreke presude novom meritornom odlukom o zahtevima iz prvostepene parnice. v) Pogresno je primenjeno materijalno pravo. ali se ukida odluka prvostepenog suda o visini tuzbenog zahteva. sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu. v) da ne postoji stranka ili stranacka sposobnost.Ovde ne spada i izvodjenje novih dokaza ( nova reperta ). jer se radi o oceni dokazne vrednosti indicija i isprava.To cini drugostepeni sud ako ustanovi da postoje neotklonjive procesne smetnje. kao i sumpsumacionu gresku prvostepenog suda. vec sud odlucuje o zalbi na nejavnoj sednici.Donosenje drugostepene medjupresude znaci preinacenje presude provostepenog suda. a odluka suda je iskljucivo zasnovana na tim cinjenicama. . .Ovime se ne vredja nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza. . . * prvostepeni sud iz cinjenica koje je utvrdio je izveo nepravilan zakljucak o postojanju drugih cinjenica. b) da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. ali ne i da donese drugostepenu medjupresudu.U oba slucaja se ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom. . . G) Preinacenje presude .U tom slucaju.U tom slucaju. ispravama. da bi sud mogao da preinaci presudu. . --> drugu.Pogresna primena materijalnog prava obuhvata interpretativnu. .Preinacenje je moguce ako: a) Postoji nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje.Preinacenje nije moguce ako su pocinjene bitne povrede odredaba parnicnog postupka. b) Postoje greske u oceni dokaza.Preinacenje obuhvata dve parnicne radnje: --> prvu.Donosenje drugostepene medjupresude moguce je samo ako u postupku pred drugostepenim sudom nije istaknut prejudicijalni zahtev za utvrdjenje. potvrdice provostepenu presudu u delu koji se odnosi na osnov tuzbenog zahteva. a presuda je zasnovana na tim cinjenicama.Prvenstveno se misli na dve situacije: * prvostepeni sud je pogresno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze. i to: a) da postoji apsolutna nenadleznost suda.Da bi doneo drugostepenu medjupresudu.Dakle. odluka prvostepenog suda mora da se zasniva samo na indicijama. ukidanje prvostepene presude. . g) da je vec o istoj stvari pravosnazno presudjeno ili je zakljuceno sudsko poravnanje. kao i dokaza prima faciae. V) Ukidanje prvostepene presude i odbacivanje tuzbe .

Revizija nije dopustena protiv odluke o troskovima postupka. vrati prvostepenom sudu predmet na ponovno odlucivanje. resenja: o iskljucenju sudije ili protiv resenja kojim se usvaja zahtev za njegovo izuzece. V) Vrste a) Posebna. ogranicen i dvostran pravni lek protiv presude donete u drugom stepenu. nego se njome unapredjuje i sudska praksa i pravna sigurnost.PREDMET REVIZIJE. na predaju stvari ili izvrsenje druge cinidbe.. osim kada to zakon izricito iskljucuje.Ona je jednostrani pravni lek jer se ona ne dostavlja na odgovor protivnoj strani.DOPUSTENOST I OGRANICENJA REVIZIJE .. . samostalna zalba na resenje je uvek dopustena. .Drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao neblagovremenu. presuda ne moze da se pobija revizijom.) Revizija protiv presude . * da preinaci resenje ili ga ukine i.. .Protiv resenja prvostepenog suda je uvek dopustena zalba.POJAM I SMISAO . odnosno poseban pravni lek. 156 . .Revizija je dopustena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje u novcu. osim kad to zakon iskljucuje. devolutivan.Resenje protiv koga nije dopustena zalba se moze odmah izvrsiti.113. . 114. kada odbije ili dopusti preinacenje tuzbe.Revizija protiv presude je redovan. po potrebi. kojim se usvaja predlog za obezbedjenje dokaza. B) Dopustenost . (ne)suspenzivan. nepotpunu ili nedozvoljenu. ako vrednost pobijanog dela pravosnazne presude prelazi pola miliona dinara.Ako je presuda postala pravosnazna vec nakon okoncanja prvostepenog postupka ( npr.Na zalbu protiv resenja u ostalom delu se shodno primenjuju pravila o zalbi protiv presude. . protekom roka za zalbu ).Jedino se u postupku po zalbi na resenje nikada ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom.ODLUKE KOJE MOGU DA SE POBIJAJU REVIZIJOM . . nesamostalna zalba ne predstavlja posebnu zalbu. .U nekim slucajevima zakon izricito zabranjuje posebnu zalbu na resenje: kada sud odbije zahtev za izuzece sudije.Revizija ne sluzi samo interesima stranka. .Takva su u prvom redu sva resenja koja se tizu materijalnog upravljanja parnicom.Zalba protiv resenja je devolutivan i suspenzivan pravni lek.. jer zadrzava izvrsavanje resenja. * da odbije zalbu kao neosnovanu i potvrdi resenje prvostepenog suda. b) Vezana.) Zalba protiv resenja A) Pojam i dejstva . . G) Ostala pravila .Ona moze da se izjavi samo protiv presude donete u drugom stepenu. . vec se resenje prvostepenog suda pobija zalbom protiv presude. npr.

. .Revizijski sud je. po oceni VKS. . ako je sud protivno odredbama ZPP doneo presudu zbog propustanja..RAZLOZI ZA REVIZIJU PROTIV PRESUDE .Revizija protiv presude ne moze da se izjavi zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. A) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka . b) U sporovima o pravu na naknade stete zbog izgubljenog izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja.Pogresna primena materijalnog prava moze da se istakne u raviziji bez ogranicenja. jer se ispravljanjem gresaka niznih sudova u primeni prava ostvaruje svrha revizije. ..Revizija nije dopustena kada tuzilac nije odredio vrednost spora.Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogresne primene materijalnog prava kada je. . . znacaj distinkcije cinjenicnog i pravnog pistanja u reviziji umanjen je.Razlog za reviziju su i relativno bitne povrede parnicnog postupka koje su pocinjene u postupku pred drugostepenim sudom. potrebno da se razmotre pravna pitanja od opsteg interesa i tako ujednaci praksa i da novo tumacenje prava.U nasem pravu. . cak i kada je drugostepeni sud izmenio cinjenicno stanje utvrdjeno u postupku pred drugostepenim sudom. d) U sporovima o zasnivanju.Videli smo da se revizija ne moze izjaviti zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. ako su povredjena pravila res judicata i zabrana dvostruke litispendencije.Razlozi za reviziju koji se odnose na apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka obuhvataju sve razloge zbog kojih moze da se pobija prvostepena presuda.. v) U imovinskim sporovima koji nastaju iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinacnih akata kojima se pravna ili fizicka lica stavljaju u neravnopravna polozaj na jedinstvenom trzistu. B) Pogresna primena materijalnog prava . i to bez obzira na to da li se u konkretnom slucaju javlja kao posledica sumpsumacione ili interpretativne greske suda. ako je sud uskratio stranci mogucnost da raspravlja u postupku. * Cinjenicno i pravno pitanje u reviziji .Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka razlog su za reviziju i kada su pocinjene u postupku pred prvostepenim sudom ( nebitno da li se podnosilac revizija na njih pozvao i da li je drugostepeni sud smatrao da takve povrede nisu pocinjenje. 157 . ali ne i eliminisan. ogranicen na kontrolu pravnih pitanja. . tj. . po samom zakonu. modela. ne moze da se izjavi revizija: ako je sud odlucio o tuzbenom zahtevu za koji je stvarno nadlezan visi sud iste vrste.Pogresna primena materijalnog prava je kljucan revizijski razlog. .Zbog prekoracenja tuzbenog zahteva revizija se moze izjaviti samo ako je takva povreda ucinjena pred drugostepenim sudom. g) U sporovima zbog povrede autorskog prava.Revizija je dopustena bez obzira na visinu predmeta spora u sledecim slucajevima: a) U parnicama o pravu na izdrzavanje ili o pravu na ukidanje izdrzavanja.Izuzeci postoje.Nema razlike da li je greska nastala u prvostepenom ili drugostepenom postupku. priroda takvih povreda je takva da uvek cine presudu nistavom ). zastite i upotebe uzorka. postojanju i prestanku radnog odnosa. .

. procesnih pretpostavki. --> izjavljena protiv presude protiv koje se po zakone ne moze podneti. .Revizija je nedopustena u slucaju kada je: --> izjavilo lice koje nije ovlaceno na ponosenje revizije.). . .Cinjenicna pitanja se odnose na utvrdjenja cinjenica. i predmet vrati na ponovno sudjenje.U slucaju da je revizija dopustena.. i to u roku od 15 dana od prijema predmeta. a po potrebi i odluke nizih sudova. .Najteze je klasifikovati tzv.O reviziji odlucuje VKS u vecu sastavljenom od petorice sudija na nejavnoj sednici bez odrzavanja rasprave ili na osnovu rasprave koju zakazuje pod uslovima po kojima moze da se zakaze rasprava pred drugostepenim sudom.POSTUPAK PO REVIZIJI A) Odlucivanje o dopustenosti revizije .O dopustenosti revizije odlucuje VKS u vecu sastavljenom od trojice sudija. jer se radi o sumpsumciji cinjenica pod dispoziciju pravilne materijalnopravne norme. koji je duzan da reviziju i spise predmeta dostavi drugostepenom sudu u roku od 3 dana. prakticno na mala vrata. trebalo bi smatrati da i ova pitanja podlezu reviziji. .Naime. --> lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnosenje revizije. resenjem ce usvojiti reviziju.Na taj nacin se. tumacenje domasaja parnicnih radnju. . --> izjavilo lice koje nije advokat.Revizija se podnosi prvostepenom sudu. ..Rok za odgovor na reviziju je 30 dana. uvodi ovlascenje revizijskog suda da kontrolise da li su nizi sudovi pravilno utvrdili cinjenicno stanje. ukljucujuci i pitanja ocene dokaza.Pravno pitanje se odnosi na: primenu pravne norme.U sumnji.Isto ovlascenje ima revizijski sud kada posumnja da su cinjenice na kojima je zasnivana odluka pravilno utvrdjene. B) Odlucivanje o osnovanosti revizije .. ukinuti u celini ili delimicno presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostpenog suda i predmet vratiti na ponovno sudjenje istom ili drugom vecu prvostepenog odnosno drugostepenog suda. . ukljucujuci i sve pretpostavke za njenu primenu ( stavove iskustva i pravila o logickog zakljucivanju ). . da li je strah opravdan kod prinude ). ukine resenjem pobijanu odluku. kao i pitanje dokazivanja kod posrednih dokaza i dokaza prima faciae. --> izjavilo lice koje je odustalo od revizije. VKS je dostavlja suprotnoj strani na odgovor u roku od 8 dana. . questiones mixte kod kojih su pravni i cinjenicni aspekti toliko isprepletani da ih je gotovo nemoguce odvojiti ( npr. 158 . ako revizijski sud nadje da je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno i zbog toga nema uslova za preinacenje pobijane presude. . . . a drugostepeni sud svoje spise predmeta VKS u narednom roku od 3 dana..Uzima se da je odmeravanje visine naknade stete.Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u granicama koji se navode u reviziji i samo u onom delu u kome se pobija revizijom.( priznanje cinjenica. instituta i standarda.Nedopustenu reviziju VKS odbacuje resenjem protiv kojeg nije dopustena zalba. tumacenje sadrzine javnih i privatnih isprava. pravno pitanje. tumacenje svih pravnih pojmova.

Direktna revizija se izjavljuje protiv prvostepene presude. * da su povredjena pravila o zabrani dvostruke litispendencije. dj) da stranku koja je fizicko lice zastupa advokat. . d) da je pravni lek blagovremen ( 15 dana od dostavljanja prvostepene odluke ). ali nije vezan pravnim shvatanjem revizijskog suda. g) Da usvoji reviziju i preinaci pobijanu presudu i odluci o svim zahtevima stranaka. u delu u kojem se nalaze preduzimanje odredjenih parnicnih radnji i raspravljanje odredjenih pravnih pitanja. i vraca predmet u ranije faze. * da je stvar vec pravosnazno presudjena ili da je zakljuceno poravnanje.Uslovi za dopustenost ovog pravnog leka su: a) da se ovim pravnim lekom pobija presuda protiv koje je revizija inace dozvoljena. B) Dopustenost . godine i naziva se “zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje”. . . b) da je u zalbi istaknut predlog da o njoj odlucuje VKS.ako utvrdi da je pocinjena neka od bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. * da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. kada nadje: * da postoji apsolutna nenadleznost parnicnog suda.) Direktna revizija A) Pojam i smisao . zbog potrebe za ujednacavanjem sudske prakse formiranjem stava prema nekom spornom pravnom pitanju.Svoju odluku o osnovanosti revizije. nove cinjenice je dopusteno iznositi samo u delu koji se odnosi na postojanje odredaba parnicnog postupka. 115.U postupku po reviziji. prava ). .ako utvrdi da je pogresno primenjeno materijalno pravo. g) da VKS oceni da je o ovom pravnom leku potrebno odlucivati.ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena.Ova revizija se uvodi ZPP-om iz 2005.VKS moze: a) Da odbije reviziju kao neosnovanu.. b) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog i prvostepenog suda.Smisao ovog pravnog leka lezi u tome da se sbog efikasnosti postupka preskoci drugostepeni postupak po zalbi.Ukidanje presude i vracanje parnice u neku od prethodnih faza je nuzno kada je priroda povrede takva da njeno saniranje moze da se obavi samo naknadnim postupanjem nizih sudova ( npr. . . 159 .Sud kojem je predmet vracen na sudjenje je vezan resenjem revizijskog suda. VKS donosi na osnovu cinjenica koje je utvrdio drugostepeni sud. postojanje razloga za izuzece sudije ).VKS ukida presude nizih sudova prema navedenim principima i kada nadje da je cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava. . v) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog suda.VKS ukida i drugostepenu i prvostepenu presudu i odbacuje tuzbu. . kao ni razlozi na koje pazi po sluzbenoj duznosti ( pravilna primena mat. v) da se s koriscenjem ovog pravnog leka saglasi i suprotna stranka. * da ne postoji stranacka sposobnost.

Zahtev za zastitu zakonitosti jeste vanredan. koji takodje ceni dopustenost. pa ako nadje da je dopusten. devolutivan. odlucio je po tuzbi koja je podignuta posle isteka roka. G) Postupak a) Postupak pred nizim sudovima . D) Ocena . stav 2.Ako protivna stranka ne da saglasnost u odgovoru na zalbu.Ako VKS nadje da nema potrebe da o zalbi neposredno odlucuje.VKS odlucuje o dopustenosti direktne revizije u vecu koje je sastavljeno od trojice sudija. 116. . onda se predmet dostavlja VKS-u. . 160 .Ne postoje revizijski razlozi na kojima sud pazi po sluzbenoj duznosti. --> bitne povrede odredaba parnicnog postupka iz clana 361. a o njenoj osnovanosti u vecu sastavljenom od petorice sudija. b) Postupak pred VKS . ogranicen i dvostran parvni lek. . . pa ako i on utvrdi da je dopusten. dozvoljen).Tada ima smisla da stranke prepuste VKS ocenu o pravnom pitanju. V) Razlozi: --> pogresna primena materijalnog prava. sud je zasnovao svoju presudu na nedosvoljenim raspolaganjima stranaka ).Zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje se podnosi sudu koji je odlucio u prvostepenom postupku. .Gorenavedena pravila su brisana Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009. .Dopustenst pravnog leka ne zavisi od toga li je je odluka prethodno bila pobijana zalbom. . dalji postupak se nastavlja prema pravilima koja vaze za zalbu protiv presude. .Provostepeni sud odlucuje o dopustenosti ovog pravnog leka ( blagovremen.) Zahtev za zastitu zakonitosti A) Osnovne napomene .VKS moze odbiti pravni lek i potvrditi provstepenu presudu ili preinaciti prvostepenu presudu. te se predvidja da VKS o direktnoj reviziji odlucuju isto onako kako drugostepeni sud odlucuje po zalbi. .Ovaj pravni lek moze da ima znacaj u situacijama u kojima se stranke ne spore oko cinjenica i kada je prvostepeni sud besprekorno sporveo postupak.e) da odlucivanje po direktnoj reviziji nije u suprotnosti s principom donosenja odluke u razumnom roku. on ce resenjem odbaciti zalbu kao nedopustenu i vratiti predmet drugostepenom sudu koji nastavlja redovan postupak po zalbi. potpun.Prvostepeni sud dostavlja zalbu drugoj strani da se izjasni. onda se smatra da je zalba protiv prvostepene presude povucena. . nesuspenzivan. onda ga dostavlja drugostepenom sudu. ( sud je odlucio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadleznost.Zahtev se moze podneti protiv odluka koje su pravosnaznost stekle u prvom ili drugom stepenu. i ako se ona saglasi sa ovakvim predlogom. jer se smatra da ce on kvalitetnije da odlucuje o tome on nizih sudova.

Sednica pocinje izvestajem izvestioca koji izlaze stanje stvari ne dajuci svoje misljenje o osnovanosti izjavljenog pravnog leka. . . dostavlja ga strankama na odgovor. javni tuzilac moze podici zahtev za zastitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena revizija one stranke cija mu je revizija ranije dostavljena.Pravni lek se moze izjaviti zbog toga sto je protivno odredbama zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. B) Rokovi . .Po prijemu odgovora. nepotpun ili nedopusten. V) Razlozi za izjavljivanje pravnog leka . ili po bezuspesnom poreteku roka od 30 dana. . racuna se od dana kada se ta odluka vise nije mogla pobijati zalbom. . a zatim ce podnosilac zahteva obrazloziti pravni lek. dostavlja vrhovnom sudu.Rok za podnosenje pravnog leka iznosi 3 meseca. a protiv odluke donete u prvom stepenu protiv koje nije bila izjavljena zalba.Zahtevom za zastitu zakonitosti ne mogu biti pobijane pravosnazne odluke koje je povodom revizije i zahteva za zastitu zakonitosti doneo VKS. .Posle toga ce se procitati presuda na koju se odnosi pravni lek.Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zastitu zakonitosti. stranka koja je podnela predlog je ovlascena sama da izjavi pravni lek u roku od 30 dana od prijema obavestenje da javni tuzilac nece izjaviti zahtev. 161 . javnom poretku i moralu.Za podnosenje zahteva ovlascen je Republicki javni tuzilac. ..O zahtevu odlucuje VKS.Ovaj rok se racuna od dana pravosnaznosti odluke. .Zahtev za zastitu zakonitosti i revizija organizacioni i funkcionalno su uskladjeni pravni lekovi.Protiv drugostepene odluke protiv koje nije bila izjavljena revizija rok se racuna od dana kada je odluka dostavljena onoj stranci kojoj je dostavljena kasnije. . . . . a ako je protiv odluke izjavljena revizija. .Ukoliko javni tuzilac ne podigne zahtev za zastitu zakonitosti u rokovima predvidjenim zakonom.Ako prvostepeni sud zakljuci da je pravni lek dopusten. G) Postupak i odlucivanje po pravnom leku . .Predsednik veca vrhovnog suda odredjuje sudiju izvestioca u cilju pripreme predmeta za odlucivanje. . tj.Postupak se odvija shodno odredbama kojima je regulisan postupak po reviziji. o oba pravna leka odlucuje se jednom odlukom. sto omogucava spajanje postupka i zajednicko odlucivanje o oba pravna leka. zahtev se. moze se izjaviti samo zbog postojanja apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka.Protiv pravosnazne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti.Protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje je izjavljena revizija.O zahtevu se odlucuje na sednici veca bez odrzavanja rasprave. putem drugostepenog suda. od dana donosenja odluke revizijskog suda kojom je postupak zavrsen.Zahtev je ogranicen pravni lek. javni tuzilac moze u roku od godinu dana podici zahtev za zastitu zakonitosti zbog toga sto je ugovor po svojoj sadrzini ili cilju protivan prinudnim propisima. . .Podnosi se prvostepenom sudu koji je ovlascen da pravni lek odbaci kao neblagovremen.

kao i lica na koja se prostiru subjektivne granice pravosnaznosti presude ( umesac ).Ponavljanje postupka mogu da traze zahtevom stranke i njihovi univerzalni sukcesori. • odbaciti zahtev kao neosnovan i potvrditi pobijanu odluku. premda ga zakon klasifikuje u vanredne pravne lekove.Njime zakonodavac u izvesnim slucajevima najtezih procesnih povreda daje prednost materijalnoj pravicnosti u odnosu na pravnu sigurnost koja se uspostavlja pravosnaznoscu presude.) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka: a) ako nekoj stranci nezakonitim postupanjem. • ukinuti odluku i predmet vratiti prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno sudjenje. 2. v) ako je do odluke suda doslo usled krivicnog dela sudije.Pravilo je da razlozi na kojima moze da se temelji zahtev za ponavljanje postupka ne vaze. resenja o odbacivanju tuzbe i zalbe kao nedopustene.Stricto sensu. 117. . ako je okoncan odlukom suda. .Sud moze odlucivati na sledece nacine: • odbaciti zahtev kao neblagovremen. resenja kojima se usvaja predlog za izdavanje platnog naloga. ili stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlasceno lice. . a narocito propustanjem dostavljanja. • preinaciti pobijanu odluku. . nepotpun ili nedopusten.On nema devolutivan niti suspenzivan efekat.Ovde vazi princip supsidijarnosti. • ukinuti odluku i odbaciti tuzbu. koja je podobna za pravosnaznost: presude.) Ponavljanje postupka . b) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana. . . i ostale povrede u vezi sa zastupanjem. ili nekog drugog ucesnika postupka. resenja kojima se okoncava postupak u parnicama za smetanje poseda.POJAM I CILJ . 162 . .RAZLOZI . naprotiv.Razloge za ponavljanje postupka mozemo da svrstamo u 4 grupe: 1. njegovo ulaganje upravo i pretpostavlja postojanje pravosnazne sudske odluke.Postupak moze da se ponovi.ODLUKE PROTIV KOJIH SE MOZE PODNETI OVAJ PRAVNI LEK . b) ako je u postupku kao tuzilac ili kao tuzeni ucestvaovalo lice koje ne moze biti stranka u postupku.) Postojanje krivicnih dela: a) ako se odluka suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka.Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravosnaznih sudskih odluka i njihovu zamenu zakonitim i pravilnim sudskim odlukama. nije bila data mogucnost da raspravlja pred sudom ( stiti se nacelo obostranog saslusanja stranaka ).PROCESNA LEGITIMACIJA . ako su vec bezuspesno isticani u ranijem postupku. ponavljanje postupka ne predstavlja vanredni pravni lek. .

to bi predstavljalo razlog za ponavljanje pravosnazno okoncanog parnicnog postupka ). 163 . subjektivno nove cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave ( stranka se nije na njih pozvala.) Stavljanje van snage sudskih odluka: a) ako stranka stekne mogucnost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je ranije medju istim strankama doneta o istom zahtevu. . a ta odluka bude pravosnazno preinacena.U ovoj fazi postupka. 3.Parnicni sud sam ceni koliki uticaj ima krivicna presuda o osudi svedoka i vestaka na tacnost izjave odnosno misljenja datih u postupku. . v) ako je naknadno pred nadleznim organom pravosnazno reseno prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana ( npr.) Ispitivanje dopustenosti .Ponavljanje postupka se odvija u 3 faze: 1.Protekom ovog roka. .Nove cinjenice su samo nova reperta. . osim ako se ne radi o razlozima koji se ticu povrede nacela kontradiktornosti. . a racuna se od dana kada je stranka saznala za postojanje razloga za ponavljanje postupka. te neblagovremene. oslanjajuci se na raniju presudu krivicnog suda kojom je naslednik oglasen krivim za pokusaj ubistva ostavioca. kada je stekla mogucnost da taj razlog upotrebi.Predlog za ponavljanje postupka se uvek podnosi sudu koji je odlucivao u prvom stepenu. ako je Ustavni sud u postupku po ustavnoj zalbi utvrdio da postoji povreda ljudskog prava zajemcanog Ustavom. .Predlog mora da bude supstanciran i da sadrzi: zakonski osnov po kome se trazi ponavljanje. jer se radi o ocuvanju osnovnih principa u vrsenju pravosudja. o odluci Ustavnog suda ili o odluci ESLJP-a. jer nije znala da postoje ). ESKLJ doneo odluku o istom ili slicnom odnosu protiv Srbije.ROKOVI .Nova reperta i novi dokazi mogu da cine razlog za ponavljanje postupka samo ako su podobni da proizvedu povoljniju odluku za podnosioca zahteva.POSTUPAK . b) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda. nepotpune ili nedozvoljene predloge odbacuje resenjem predsednik veca bez odrzavanja rocista. . sud ispituje postojanje pretpostavki od kojih zavisi da je dopusten predlog za ponavljanje postupka. 4. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokaze kojima se potkrepljuju navodi predlagaca. a racuna se od dana pravosnaznosti odluke. . stranka nema vise pravo da trazi ponavljanje postupka. odnosno. izuzev prava na sudjenje u razumnom roku. po pravosnazno okoncanom postupku pred domacim sudom. ako bi parnicni sud doneo odluku da se neko lice oglasava nedostojnim za nasledjivanje.. dakle.Nepotrebno je da se ustanovi kauzalna veza izmedju pocinjenih krivicnih dela i sadrzaja pobijane presude. ukinuta ili ponistena. . pa krivicni sud u kasnijem postupku preinaci ili ukine tu odluku. . on se dostavlja suprotnoj stranci na odgovor ( ne mora da ga da ) u ruku od 15 dana.Subjektivni rok iznosi 30 (60) dana.Objektivni rok iznosi 5 godina. -* Postupak se moze ponoviti i: ako je.Ako je predlog dopusten.) Nove cinjenice ili novi dokazi: ako stranka sazna za nove cinjenice ili nadje nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te cinjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.

Ako zakon i dopusta istovremeno izjavljivanje dva vanredna prvna leka.nova producta. . . 3. i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka iz clana 422. litispendencija) i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka. .U resenju kojim dozvoljava ponavljanje postupka. a ne u postupku koji je rezultirao ukinutom odlukom.To je evidentno iz mogucnosti VKS da istovremeno jednom odlukom odlucuje i po reviziji i po zahtevu za zastitu zakonitosti. .Do trece faze dolazi samo ukoliko je nadlezni sud ukinuo svojim resenjem raniju pravosnaznu presudu. predsednik veca ce istovremeno izreci da ukida odluku u ranijem postupku ( a ukoliko se razlog za ponavljanje odnosi na postupak pred visim sudom. smatrace se da je stranka izjavila samo reviziju.2.) Ponovno raspravljanje o glavnoj stvari ( judicum rescissorium ) . jer se u tom slucaju tuzba odbacuje.) Odnos ponavljanja postupka i drugih vanrednih pravnih lekova .Donosenje odluke o ukidanju ranije presude ima preobrazajno dejstvo i ukida raniju presudu ex tunc.U novom postupku. . zakon ne predvidja mogucnost da sud potvrdi ukinutu odluku.Kada se istovremeno pred sudom nadju revizija i predlog za ponavljanje postupka. ako se ponavljanje postupka trazi zbog povrede principa res judicata. . nalaze jedinstveno odlucivanje. .U ponovljenom postupku. vec mora da donese novu istog sadrzaja. .Za materijalnu pravosnaznost i njene granice bitan je momenat zakljucenja glavne rasprave u ponovljenom postupku. 118. sud mora da stekne visi stepen uverenja ( od obicne verovatnoce ) o istinitosti postojanja razloga na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka. .Da bi odobrio ponavljanje postupka. sud moze da dodje do istog meritornog rezultata kao sto je bila i izreka ukinute odluke.Nova glavna rasprava se ne odrzava.) Ispitivanje osnovanosti predloga za ponavljanje postupka ( judicum rescidens ) .Ako stanka izjavi reviziju zbog razloga navedenih u clanu 361. onda ce predsednik veca prvostepenod suda da dostavi predmet visem sudu.O osnovanosti predloga za ponavljanje postupka se raspravlja na rocistu pred prvostepenim sudom.Ponovno odlucivanje o glavnoj stvari odvija se po pravilima koja vaze za parnicni postupak. . . sud ce zastati s postupkom povodom predloga za ponavljanje postupka do zavrsetka postupka po reviziji . sud ce zastati s postupkom po reviziji do zavrsetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka.ZPP pociva na principu jedinstvenosti pravnog leka. . dopusteno je iznositi i nove cinjenice i dokaze.Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog drugog razloga.U tom slucaju. koji ce onda moci da ukine odluku ). ( postojanje krivicnog dela ). .Nakon rocista. ( presudjena stvar.Prilikom utvrdjivanja osnovanosti predloga. 164 . stav 2. . . sud je vezan razlozima za ponavljanje postupka koje je naveo predlagac. predsednik veca ce resenjem odluciti o osnovanosti predloga za ponavljanje.

posredni i neposredni drzalac. kao tuzeni bi tuzbom trebalo da budu obuhvacena oba lica.. .Smetanje drzavine nastaje kada se samovlasno.Prema ostalim licima i takav drzalac ima pravo na drzavinsku zastitu.) Pojam i vrste posebnih parnicnih postupaka ZPP u trecem delu posebno normira odredjene parnicne postupke koje razlicito tretira po predmetu spora. te da je na njoj fakticku vlast uspostavlja tuzeni. . . zakoniti i nezakoniti.) Smetanje drzavine . . 119.Drzavinske parnice imaju za cilj da sprece samovlasno oduzimanje drzavine. a ako je to lice preduzelo smetanje po nalogu ili u interesu drugog lica.PRAVO NA DRZAVINSKU ZASTITU . a nekada zastita posebnih interesa pojedinih ucesnika u postupku ( porodicni sporovi ). pri cemu ona ne menja drzaoca. .Pasivnu legitimaciju u parnici ima ono lice koje je preduzelo radnju smetanja drzavine. 165 . clam i precario. i to samo prema licu koje je odmah povratilo drzavinu u roku za samopomoc.Pravo na drzavinsku zastitu pripada svakom drzaocu.Parnica zbog smetanja drzavine pokrece se kada dodje do neovlascenog smetanja ( oduzimanja ili uznemiravanja ) poseda. .Tuzilac moze da zahteva da tuzeni bude osudjen na vracanje oduzete drzavine.Uznemiravanje znaci da se na stvar vrsi nedopusten uticaj. jer im je svrha da efikasno i brzo uspostave poslednju fakticku vlast na stvari. da mu zabrani dalje uznemiravanje.U svim drugim slucajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka. Zakonodavac se ovde rukovodi razlicitim pravno-politickim razlozima: nekada je to hitnost postupanja ( drzavinski postupak ).Oduzimanje znaci da prestaje fakticka vlast tuzioca na stvari.Pravo na drzavinsku zastitu nema jedino drzalac koji je drzavinu stekao vis.. . fizicki. telesnim radnjama zahvata drzavina. . 120. a koji ce da nastavi. . tako i medjusobno u slucaju smetanja poseda. na sudu je da odluci s kojim ce postupkom da zastane. a za pokretanje ovog postupka je irelevantno kakvo svojstvo ima drzalac i kako je stekao drzavinu.Drzavinska parnica se ogranicava samo na pretresanje i dokazivanje poslednjeg stanja drzavine i nastalog smetanja. . .Pravo na drzavinsku zastitu imaju i sudrzaoci. . pravi i manljivi. Karakteristivno je da su odredbe u posebnim postupcima lex specialis u odnosu na norme koje regulisu opsti parnicni postupak ( one se primenjuju samo supsidijarno ). savesni i nesavesni..POJAM I ZNACAJ .Pravo na drzavinsku zastitu u ovoj parnici imaju drzalac stvari i drzalac prava. i to kako svaki prema trecim licima. sto iskljucuje mogucnost da posredni drzalac vodi posesornu parnicu protiv neposrednog.

sud ce razmatrati samo one cinjenice koje se odnose na poslednje stanje drzavine i na nastalo smetanje. Objektivni rok je godinu dana od povrede. odnosno ranije fakticko stanje drzavine na stvari ( vracanje stvari ili prestanak uznemiravanja i zabrana daljeg uznemiravanja ). pravnom osnovu za drzavinu. g) drzavinska tuzba se mora podici u subjektivnom roku od 30 dana. na osnovu zakonskog ovlascenja. paricioni rok odredjuje sud.Predmet drzavinske parnice je uspostavljanje restitucije.. • revizija nije dozvoljena. ..Sporno je od kada se racuna subjektivni rok kada je smetanje preduzeto radnjama koje se ponavljaju.Resenje kojim se usvaja tuzbeni zahtev ima kondemnatorni karater. • zalba ne mora da ima uvek suspenzivno dejstvo. savesnosti ili nesavesnosti drzaoca. .Privremene mere se ( po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke ) izricu: --> radi sprecavanja nastupanja nenadoknadive ili tesko nadoknadive stete.Potrebno je da su kumulativno ispunjeni sledeci uslovi: a) tuzeni mora da bude drzalac stvari. ne postoji protivpravnost.. v) smetanje drzavine mora da bude protivpravno ( tj. odluke suda. jer sud moze da odluci da zalba ne zadrava izvrsenje resenja. cak i do momenta zakljucenja glavne rasprave. posebna zalba nije dozvoljena. b) zakonski rokovi za vrsenje parnicnih radnji su kraci: rok za zalbu je 8 dana. . 166 . --> radi otklanjanja hitne opasnosti od protivpravnog ostecenja stvari. . .. tj. ali ovaj period moze biti i kraci. a ponavljanje postupka je moguce samo zbog povrede nacela kontradiktornosti. B) Hitnost postupka .Odluka o tuzbenom zahtevu se mora doneti u roku od 90 dana. . V) Privremene mere . g) nedolazak tuzenog na rociste nije smetnja da se ono odrzi.Subjektivni rok je materijalnopravni i prekluzivan.Raspravljanje u ovoj parnici je ograniceno. G) Odluka o tuzbenom zahtevu . v) tuzba se tuzenom ne dostavlja na odgovor niti se odrzava pripremno rociste. i ono je podobno za formalnu i materijalnu pravosnaznost i predstavlja izvrsnu ispravu.PREDMET SPORA . sud ne saslusava protivnu stranu.Kada donosi privremenu meru. ako se smetanje vrsi uz pristanak drzaoca.).TOK I SPECIFICNOSTI POSTUPKA A) Pokretanje postupka .. --> radi sprecavanja nasilja. a protiv resenja kojim se odredjuje ova mera.Hitnost se u ovim parnicama ostvaruje na sledeci nacin: a) poziv na rociste ne mora biti dostavljen 8 dana pre rocista. D) Pravni lekovi Protiv resenja stranke mogu izjaviti zalbu: • rok iznosi 8 dana. .. b) tuzilac je morao da bude drzalac stvari u momentu kada mu je drzavina samovlasno oduzeta. koji se racuna od dana kada je tuzilac saznao za povredu drzavine i ucinioca. ali preovladava shvatanje da za svako novo smetanje pocinje da tece novi rok. • o zalbi uvek odlucuje drugostepeni sud na osnovu rasprave.Iskljucena je mogucnost da se u drzavinskoj parnici raspravlja o: naknadi stete.

Dakle. . nije moguce da se izda platni nalog.Mandatni postupak je izraz nacela ekonomicnosti postupka. • tuzba je nekonkludentna. . a protekom tog roka tuzilac gubi pravo da u izvrsnom postupku zahteva izvrsenje resenja.Dj) Prinudno izvrsenje .Kad god je moguce da se na osnovu verodostojne isprave zahteva izvrsenje. nije neophodno da poverilac vodi novi drzavinski spor.Ovaj postupak ( mandatni. v) tuzeni je glavni duznik. • prebivaliste tuzenog je u inostranstvu. . osim ako in concreto opravdano posumnja u njihovu istinitost ili autenticnost.I jedna i druga vrsta naloga moze da se izda samo ako su ispunjene sve procesne pretpostavke. 121.Sud ce doneti platni nalog samo ako tuzilac ucini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. b) tuzilac mora priloziti uz tuzbu verodostojnu ispravu kojom dokazuje svoje potrazivanje. • tuzbeni zahtev ne glasi samo na novac. . . bez odrzavanja rocista. • cinidba nije tuziva. ako su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi. treba da se ispune sledeci uslovi: a) tuzbeni zahtev treba da se odnosi na dospelo potrazivanje u novcu. 167 . nakon sto je postupio po resenju suda. Sud ne sme da izda platni nalog kada: • tuzbu inace treba odbaciti.Sud ne sme da ospori svojstvo verodostojnih isprava.Tuzilac je duzan da u roku od 30 dana podnese predlog za izvrsenje resenja koje je doneto u posesornoj parnici. tj. Sud ne moze da izda platni nalog kada: • prebivaliste tuzenog nije poznato.Sud meritorno odlucuje na osnovu same tuzbe. g) ne postoji verodostojna isprava.Izvrsna isprava vazi i za slucaj da duznik.POJAM I ZNACAJ .se izdaje u sledecim slucajevima: a) tuzbeni zahtev se odnosi na dospelo novcano potrazivanje ciji iznos nije visi od 100000 din. sud donosi nalog tuzenom da plati dospelo nesporno potrazivanje. b) tuzilac u tuzbi iznese osnov i visinu duga i naznaci dokaze na osnovu kojih moze utvrditi istinitost tuzbenih navoda.) Postupak izdavanja platnog naloga . . . • cinidba nije dospela. 2. • njeno ispunjenje zavisi od ispunjenja protivcinidbe. ponovi smetanje. . skraceni ) predstavlja poseban parnicni postupak koji se odvija po tuzbi za osudu na placanje novcanog iznosa.Da bi sud doneo dokumentarni platni nalog.) Nedokumentarni platni nalog.) Dokumentarni platni nalog . .VRSTE PLATNOG NALOGA 1.

Ako nadje da je prigovor osnovan. . izjava o tome da li se pobija nalog u celini ili delimicno. . koja se ne dostavlja tuzenom na odgovor.Neblagovremene. .koju mogu da izjave i tuzilac i tuzeni. a ne u mandatnom postupku. razlozi prigovora. . . on ce zakazati glavnu raspravu.U platnom nalogu. a moze i pobijati dokumantarni platni nalog onda kada ima opravdan interes da se o njegovom tuzbenom zahtevu odlucuje u redovno. sud izrice tuzenom da u roku od 8 dana ( 3 dana u menicnim i cekovnim sporovima ) po prijemu naloga isplati tuziocu trazeni novcani iznos. sud nece odbaciti tuzbu. sud ce sprovesti postupak po pravilima za sporove male vrednosti.Ako predsednik veca nadje da je prigovor dopusten.a) tuzbeni zahtev se moze pokazati potpuno osnovanim.Tuziocu koji je ishodio izdavanje platnog naloga pripada i pravo na naknadu parnicnih troskova.Zalbom ce tuzilac pobijati odluku o troskovima mandatnog postupka. a ako predloga nema. 168 . . pa sud donosi presudu kojom ukida platni nalog i odbija tuzbeni zahtev. potpun ( oznacenje platnog naloga koji se pobija. prigovor je remonstrativan (o njemu odlucuje sud koji je izdao nalog) i suspenzivan pravni lek ( sprecava pravosnaznosti i izvrsnost ).moze da ulozi samo tuzeni.Progovor se moze podneti iz istih razloga kao i zalba u redovnom parnicnom postupku. .. .U zavisnosti od rezultata do kojih dovede rasrpava o osnovanosti tuzbenog zahteva. . .Tuzeni podnosi zalbu samo kada pobija odluku o troskovima mandatnog postupka.Prigovor ima dvostruki karakter: on je u isto vreme i pravni lek i odgovor na tuzbu. B) Izdavanje platnog naloga . sud ce otpoceti raspravljanje o osnovanosti tuzbenog zahteva.Pokrece se tuzbom. Postupak po progovoru: . . . te sud donosi presudu kojom platni nalog odrzava na snazi. i ne zakazuje se nikakvo rociste.Postoje dva pravna leka protiv platnog naloga: a) Zalba protiv resenja. b) Prigovor protiv platnog naloga. .Nedokumentarni platni nalog sud izdaje samo na predlog tuzioca.Prigovor treba da je blagovremen ( u roku od 8 dana ). vec ce nastaviti postuapk po opstim pravilima parnicnog postupka.MANDATNI POSTUPAK A) Pokretanje . .Predmet raspravljanja u postupku koji tece nakon prigovora jeste pravilnost i zakonitost platnog naloga. . potpis podnosioca ) i dozvoljen.PRAVNI LEKOVI . nepotpune i nedozvoljene prigovore predsednik veca ce odbaciti resenjem.Po svojoj pravnoj prirodi. sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu i ukida platni nalog svojim resenjem.Ako sud nadje da nisu ispunjeni uslovi koji su potrebni za izdavanje platnog naloga. .b) tuzbeni zahtev se mzoe pokazati neosnovanim. mandatni postupak se moze okoncati na 3 nacina: .Po pravosnaznosti tog resenja.Merotorno odlucivanje o prigovoru svodi se na odlucivanje da li platni nalog treba odrzati na snazi. .

pa sud donosi presudu kojom platni nalog delimicno odrzava na snazi. . b) da sve cinjenice i dokazi treba da budu iznete do zakljucenja glavne rasprave.. V) Izostanak stranaka . pri cemu vrednost njihovog predmeta ne prelazi zakonski iznos.Presuda se uvek donosi i objavljuje odmah po zakljucenju glavne rasprave.Zato ce sud ipak odrzati raspravu bez tuzenog. a parnice koje se pokrecu deklarativnim i preobrazajnim tuzbama ne mogu se smatrati sporom male vrednosti. 169 . pa u tom slucaju ce se spor dovrsiti po pravilima opsteg parnicnog postupka ( i obrnuto. ukoliko se preinacenjem tuzbe smanji vrednost spora ). bitna sadrzina izvedenih dokaza. Glavna pravna posledica prigovora na platni nalog jeste da se posebni mandatni postupak pretvara u opsti parnicni postupak.Izostanak tuzioca s rocista za glavnu raspravu povlaci za sobom fikciju o povlacenju tuzbe. stranke mogu izjaviti redovne zalbe. .Sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na novcano potrazivanje ili predaju pokretne stvari. odluke protiv kojih je dozvoljena zalba. sud ce usvojiti tuzbeni zahtev presudom zbog izostanka.Sporovi male vrednosti su samo oni sporovi koji se pokrecu kondemnatornim tuzbama. vec sud po prethodnom ispitivanju tuzbe zakazuje rociste za glavnu raspravu. ako je tuzilac u tuzbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja trazene cinidbe primi novcani iznos koji ne prelazi propisanu granicu. v) da se odluka moze pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka. medjutim.Sadrzina zapisnika ogranicena je na najnuznije podatke o preduzetim parnicnim radnjama: izjave stranaka od bitnog znacaja. Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009. a sto on nije tu. nema pripremne rasprave.POSTUPAK A) Pripremanje glavne rasprave .Tuzenom se ne podnosi tuzba na odgovor.PRESUDA . odnosno 300000 dinara u postupku pred provrednim sudovima. • cija vrednost spora ne prelazi 100000 dinara. Protiv presude kojom je odluceno po prigovoru. . podatke o tome da li su stranke prisustvovale objavljivanju presude. cak i kada vrednost spora ne prelazi zakonom propisan iznos.POJAM I ZNACAJ . ..Moze se desiti da usled preinacenja tuzbe vrednost predmeta spora predje granicu. . . B) Vodjenje zapisnika . G) Poziv za glavnu raspravu . 122. ko ga j.) Postupak u sporovima male vrednosti . presuda zbog izostanka je ukinuta. Sporovi male vrednosti su: • oni koji se odnose na potrazivanje u novcu.U sporove male vrednosti spadaju u sporovi koji se ticu predaje pokretne stvari.Ako s glavnog rocista izostane tuzeni.U pozivu je sud duzan da stranke pouci o specificnostima bagatelnog spora: a) da ce se smatrati da je tuzilac povukao tuzbu ako ne dodje na prvo rociste.- v) tuzbeni zahtev se moze pokazati delimicno osnovanim. .

. a u postupku po zalbi vece od trojice sudija. * pogresna primena materijalnog prava. B) Stranke i zastupnici Specificnosti: • stranka ne moze izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika.PRAVNI LEKOVI A) Zalba protiv resenja .U bagatelnim sporovima zalba je dozvoljena samo protiv resenja kojima se okoncava postupak.Pod privrednim sporom se smatra svaki spor za koji je predvidjena stvarna nadleznost privrednih sudova. a stankama koje nisu bile prisutne ipak dostavlja prepis.POJAM I ZNACAJ .U bagatelnim sporovima postoje samo dva razloga za zalbu: * apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka.Pariocioni rok i rok za podnosenje predloga za dopunu presude je svega 8 dana. V) Rocista i rokovi . za izvrsenje ugovora i naknadu stete usled neizvrsenja ugovora. Punomocnici tada moraju imati punomocje koje je izdao stecajni upravnik. odnosno dostavljanja ( ako se dostavlja ). . .) Postupak u privrednim sporovima . • ako se nad pravnim licem otvori postuapk stecaja ili likvidacije.Statusni sporovi koji nastanu povodom upisa u registar.TOK POSTUPKA A) Nadleznost i sastav suda . . .U slucaju da sud odlozi rociste.Tuziocu stoje na raspolaganju dva elektivna foruma: a) Forum loci solutionis. tako i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto gde je po sporazumu stranka tuzeni duzan da izvrsi ugovor.Sud ne mora da dostavlja prisutnim strankama prepis presude. ako smatra da zbog novih cinjenica i dokaza treba odrzati novu glavnu raspravu pred drugostepenim sudom. tuzilac moze podici. .Privredne sporove u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac. kako pred sudom opste mesne nadleznosti.. 123. . .Nije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka. odgovor na zalbu se mora podneti u roku od 3 dana (8).Ovde vaze kraci rokovi: rok za zalbu protiv presude i resenja je 8 dana ( umesto 15 ). vec to cini samo na njihov zahtev. B) Zalba protiv presude .Rok za zalbu je 8 dana od objavljivanja presude. duzan je da zakaze novo u roku od 30 dana.Drugostepeni sud ne moze ukinuti presudu i vratiti predmet na ponovno sudjenje. 170 . . ex lege dolazi do prestanka punomocja koje je izdao statutarni zastupnik. b) Nadleznost prema mestu upisa u registar.Tuzbu za utvrdjenje postojanja ugovora.Resenje koje donosi sud u sporu male vrednosti moze se pobijati zalbom samo zbog pogresne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede pravila parnicnog postupa. mogu se voditi pred sudom opste mesne nadleznosti i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto upisa u registar.

.Sud moze da izvodi dokaze i ex officio. 124..) Sastav suda ... postupka se primenjuju supsidijarno ). 3.Sudije i porotnici mogu biti samo oni koji su stekli posebna znanja o pravima deteta. * prvo rociste mora da se zakaze tako da se odrzi pre isteka roka od 15 dana od dana kada je tuzba primljena u sud.Sud ne moze da donese presudu na osnovu priznanja. .U porodicnim sporovima ne vazi raspravno vec ublazeno istrazno nacelo.bla bla.ZAJEDNICKA PRAVILA ZA SVE POSTUPKE 1. zbog propustanja. G) Pravni lekovi .5 miliona dinara.Sud moze da utvrdjuje i one cinjenice koje medju strankama nisu sporne. 4. na osnovu odricanja. .) Postupci u vezi sa porodnicnim stvarima . nema ni sudskog poravnanja.Prisutan javni interes u porodicnim sporovima zahteva i da nacelo dispozicije bude ograniceno: a) sud moze da izrekne i one pravne posledice koje nijedna stranka nije zahtevala. . . bez svoje krivice.Revizija nije dozvoljena ako vrednost pobijanog dela presude ne prelazi 2. .Da bi se postupak ubrzao. * sud bi trebalo da sprovede postupak na najvise 2 rocista.U zalbi protiv presude stranke ne mogu iznositi nove cinjenice ni dokaze. kao i cinjenice koje nijedna stranka nije iznela.Drugi stepen..trojica sudija. b) sporovi se ne mogu okoncati dispozitivnim stranackim radnjama. cinjenice nije mogao da iznese do zakljucenja glavne rasprave (to isto vazi i za redovni parnicni postupak). osim ako zalilac ucini verovatnim da. 171 .) Ogranicenja dispozicije stranaka . 2.Prvi stepen.sudija i dva porotnika.POJAM I ZNACAJ Porodicni zakon regulise posebna postupka u vezi s porodicnim odnosima: • bracne sporove • paternitetske i maternitetske sporove • sporove za vrsenje prava deteta • sporove za vrsenje. vaze sledeca pravila: * sud ne dostavlja tuzbu tuzenom na odgovor. .) Hitnosti postupka .Poseban znacaj materije porodicnog prava zahteva i poseban nacin regulisanja postupanja u porodicnim sporovima ( opsta pravila par.) Istrazno nacelo . .Objektivni rok za podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje iznosi 30 dana. odnosno lisenje roditeljskog prava • sporove za ponistaj usvojenja • alimentacione sporove • sporove za zastitu od nasilja u porodici . * drugostepeni sud je duzan da donese odluku u roku od 30 dana.

Sve tri vrste presuda deluju erga omnes. B) Principi . odricanje se smatra povlacenjem tuzbe.Presuda koja je doneta na osnovu predloga stranka za sporazumni razvod moze da se pobija zalbom samo iz dva razloga: bitne povrede postupka.Sud donosi odluku o naknadi parnicnih troskova po slobodnoj oceni. a potpis vlastodavca overen.5 5 Mislim da nije potrebno uciti o svakom posebnom postupku. te organ starateljstva. za utvrdjenje postojanja/nepostojanja braka. stranke ne mogu preduzimati dispozitivne radnje kojima se okoncava spor. D) Presuda i pravni lekovi .Parnica se pokrece deklaratornom tuzbom. sud nije vezan da odlucuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku. imovinsko stanje.pravo na vodjenje spora u tudjem pravu u ovim sporovima ima i javni tuzilac. lisenju roditeljskog prava. 172 . oni koji imaju pravni interes i javni tuzilac. G) Utvrdjenje (ne)postojanja braka . sud ce ex officio odluciti o: vrsenju roditeljskog prava. 8.Ona je uvek dopustena. ovo je dovoljno. odredjivanju mera zastite od nasilja u porodici. .BRACNI SPOROVI A) Vrste: sporovi za razvod braka.Tuzba za razvod je konstitutivne priride. koju mogu da podnesu supruznici. kao i presuda o razvodu.Ulaganje vanrednih pravnih lekova je iskljuceno kada je doneta presuda kojom se brak razvodi ili ponistava. krivica stranka za pojedine troskove. B) Razvod braka .) Naknada parnicnih troskova .Presuda kojom se brak razvodi ili nisti je konstitutivne prirode... kao i sva lica koja imaju pravni interes da brak bude ponisten. tuzbu mogu da podnesu supruznici. .Ako se u tuzbi navodi neki od razloga koji cine brak apsolutno nistavim.Brak se moze razvesti po tuzbi za razvod braka i na osnovu predloga za sporazumni razvod braka.5. . za ponistaj braka.) Revizija . .Od nacela dispozicija se dvostruko odstupa: * Prvo. . tj. . sporazum zakljucen pod prinudom. i kada nijedna stranka to ne zahteva. 6.Punomocje za zastupanje mora biti specijalno.) Locus standi. a presuda kojom se brak oglasava (ne)postojecim je deklaratorne prirode. vodeci racuna o razlozima pravicnosti ( uspeh u sporu. V) Ponistaj braka . ). bez obzira na vrednost predmeta spora. . * Drugo.Presude se pobijaju redovnim pravnim lekovima po opstem rezimu. . .Tuzbu mogu da podnesu samo supruznici. a naslednici mogu jedino da nastave vec zapocetu parnicu i to samo ako imaju pravni interes za nastavak parnice.) Iskljucenje javnosti 7.U slucaju da se tuzilac odrekne tuzbenog zahteva.

. . .Opsti vanparnici postupak ne postoji. imovinska ili druga nesporna stvar.To su one stvari u kojima ne postoji suprotstavljen interes ucesnika u postupku.) Pojam i obelezja vanparnicnog postupka A) Pojam i znacaj .) Prave vanparnicne stvari . d) davanje dozvole za stupanje u brak.Uz znanje osnovnih principa vanparnicnog postupka. • da o ovoj stvari ne moze da se vodi parnica zbog nemogucnosti da se uspostavi dvostranacki odnos u postupku. . . dj) postupak za utvrdjenje radne sposobnosti. b) zemljisnoknjizne stvari. V) Predmet vanparnicnog postupka . 6 HAHAHAhahahahahahha:))))))))))):-) 173 . ali ne i spor u materijalnopravnom smislu.Pod vanparnicnim postupkom podrazumevamo skup procesnih normi koje uredjuju postojanje gradjanskog suda i ucesnika prilikom resavanja tzv. studenti mogu lako i samostalno da primene pravila koja vaze za svaki vanparnicni postupak ponaosob. .U prave vanparnicne stvari spadaju i pravne stvari koje su imovinskopravnog karatera. cak i kada Zakonom nije izricito predvidjeno da se resava u vanparnicnom postupku. . • da se u postupku ne istice da postoji povreda ili ugrozavanje subjektivnog prava.Vanparnicni postupak je deo gradjanskog postupka u kome se odlucuje o vanparnicnim stvarima.Ovaj postupak je blizi upravnom nego parnicnom postupku. .Temeljem zakona u vanparnicne stvari spadaju: 1. v) proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti.Vanparnicna stvar je i svaka druga pravna stvar koja se ne temelji na sporu. porodicna. . . vanparnicnih stvari.U prave vanparnicne stvari spadaju sve one u kojima se odlucuje o statusu fizickih lica: a) postupak lisenja poslovne sposobnosti.Vanparnicna stvar je licna. .To je sudski postupak i postupak u kome se resavaju gradjanske ( ne i upravne ) nesporne stvari.Zakon regulise posebne postupke u razlicitim vanparnicnim stvarima. b) postupak za zadrzavanje lica u ludnici. stvari cije resavanje neposredno odredjuje imovinskopravnu poziciju ucesnika u vanparnicnom postupku: a) raspravljanje zaostavstine. g) produzenje roditeljskog prava. neophodno je: • da je za njeno resavanje nadlezan sud.Osnovni subjekt vanparnicnog postupka je sud. v) protest menice i ceka.6 B) Pravna priroda . . Da bi se i ovakva pravna stvar resavala u vanparnicnom postupku.U vanparnicnom postupku se ne resavaju sporovi u materijalnopravnom smislu.Izmedju ucesnika moze da postoji de facto spor.125. a ne organ uprave.

pravni mir i sigurnost. srodnici. .g) sastavljanje. vec shodno. . vec samo po predlogu ovlascenog lica. 126.organ starateljstva. . Njegov sused B je o tome obavestio svog prijatelja S koji je sudija opstinskog suda. neki oblici vanparnicnog postupka ne pokrecu se po sluzbenoj duznosti. . 2.Inicijativu za pokretanje postupka mogu da daju i ovlasceni predlagaci. podnosenje predloga sudu ne znaci i da je vanparnicni postupak pokrenut. cuvanje i ponistaj isprava. . . po pravilu.Ovde spadaju imovinskopravne stvari u kojima postoji suprotstavljen interes ucesnika: a) odredjivanje naknade za eksproprisanu imovinu. priznanja cinjenica. ako na bilo koji nacin sazna za okolnosti koje spadaju u dispoziciju one pravne norme cije ispunjenje povlaci obavezu smesaja u ludnicu ili lisenje poslovne sposobnosti. po sluzbenoj duznosti.. jer se njegovim vodjenjem stiti pravni polozaj. d) priznanje stranih sudskih i arbitraznih odluka. sudskog poravnanja. jer se npr.. odricanja ili priznanja zahteva.medjutim. . . v) deoba zajednicke stvari ili imovine.Ove stvari bi se mogle resavati i u parnicnom i u upravnom postupku.Podnosenje predloga sudu ima samo znacaj u okviru opsteg prava na sudsku zastitu prema kojem je sud duzan da ovakav predlog razmotri u pogledu njegove dopustenosti i osnovanosti. po sluzbenoj duznosti. 174 . . . i zdravlje ucesnika kojima je takva zastita potrebna.Vanparnicni postupak je zastitni.Shodna primena znaci da se norme ZPP-a primenjuju tek kada nije drugo izricito odredjeno u ZVP. tj. potvrdjivanje. . b) uredjenje upravljanja i koriscenja zajednicke stvari.Vanparnicni postupak pokrece sud.Sud okoncava postupak.Vanparnicni postupak je preventivan. nema preinacenja ili povlacenja tuzbe. postupkom za uredjenje medja ili deobu zajednicke stvari sprecava samovlasce i nastupanje stete.) Neprave vanparnicne stvari . onako kako ga je i zapoceo. . G) Shodna primena odredaba ZPP-a na vanparnicni postupak .) Nacelo oficioznosti . . tj.Sudija S je duzan da pokrene postupak za lisenje poslovne sposobnosti ili postupak za zadrzavanje u zdravstvenoj organizaciji neuropsihijatrije..) Nacela vanparnicnog postupka 1. osim u nepravim-kontencioznim vanparnicnim stvarima.U vanparnicnom postupku nema slobodne dispozicije precesnim radnjama. .Izuzetno. medjutim zakonodavac za njih predvidja vanparnicni postupak.To znaci i elasticnost. licnost.U svim ovim postupcima se primarno ostvaruje javni interes. opija se.Norme ZPP-a se ne primenjuju na vanparnicni postupak supsidijerno..Npr: Punoletni A se kocka. . odnosno mogucnost primene ZPP samo kada je takva primena u skladu sa ciljem i nacelima vanparnicnog postupka.Sud nije vezan sadrzinom predloga za pokretanje postupka. dovodi u pitanje gzistenciju svoje porodice. g) uredjenje medja.Ovlascenje za pokretanje postupka se ceni prema normama ZVP i materijalnog prava.

duzan da utvrdjuje stanje zdravlja ovih lica. .U statusnim i imovinskim vanparnicnim stvarima sud je duzan da se stara o zastiti interesa i prava stranka koje iz bilo kog razloga to nisu u stanju da same cine.Npr: postupak za proglasenje lica za umrlo je prava vanparnicna stvar.U statusnim vanparnicnim stvarima. materijalna istina i ocena dokaza .Ne primenjuje se pravilo perpetuatio fori. 3.Postupak ovdi sudija pojedinac. te da po sluzbenoj duznosti donese i odluku o vracanju poslovne sposobnosti.Vazi nacelo saslusanja stranaka. .) Subjekti vanparnicnog postupka . mesna nadleznost se odredjuje prema prebivalistu predlagaca. mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi prebivaliste. .) Ostala nacela vanparnicnog postupka . .) Sud .Ne vazi nacelo javnosti.Za sprovodjenje vanparnicnog postupka stvarno je nadlezan osnovni sud. 2.Opsti imenitelj koji bi odredio koji se vanparnicni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.Sud je. te da taj organ poziva na rociste i dostavlja mu podneske ucesnika. a koji po predlogu ovlascenog predlagaca nije moguc. 2.VRSTE 1. a postupak se pokrece po predlogu javnog tuzioca ili lica koje za pokretanje ima neposredni pravni interes.) Istrazno nacelo.U tom smislu. .) Nacelo zastite ucesnika u postupku . ako to nalazu razlozi celishodnosti i zastite interesa ucenika u postupku. vac je opsta javnost uvak iskljucena. . odnosno boraviste lica u cijem interesu se postupak vodi.U vanparnicnom postupku sud ne odlucuje o osnovanosti tvrdnji stranaka. cak i priznanje cinjenica ne oslobadja sud da i drugim dokaznim sredstvima pravilno utvrdi postojanje cinjenica koje su vazne za donosenje odluke. . jer sud koji je zapoceo postupak moze uvek da ustupi predmet drugom sudu cija nadleznost postoji prema izmenjenim okolnostima. te da izvedene i one dokaze koje ucenici u postupku ne pominju i ne predlazu. on je duzan da utvrdi i one cinjenice.Vazi nacelo pismenosti. 4. . tj.Sud donosi odluku na osnovu slobodne ocene dokaza. dok se nacelo kontradiktornosti ne primenjuje. . dalje. . .Sud postupa u vanparnicnom postupku inkvizitorski.) Ucesnici 175 .Obim utvrdjenja cinjenica i potreba za izvodjenjem dokaza omedjeni su granicama dispozicije materijalnopravne norme koju sud utvrdjuje i ciju pravnu posledicu primenjuje u vanparnicnom postupku. vec tezi da istinito utvrdi cinjenice od kojih zavisi pravilna primena imperativne materijalnopravne norme.. .Sud je u ovim postupcima duzan da o njihovom pokretanju uvak obavesti organ starateljstva.U ostalim vanparnicnim stvarima. . 127.

.U kontencioznim vanparnicnim stvarima.Ako to lice zaista i preduzme procesne radnje na cije preduzimanje ga ovlascuje zakon.Materijalnopravni ucesnik postaje formalni ucesnik: * kada se u postupku odlucuje o njegovim pravima i interesima. • ka svedoci se ne mogu saslusati lica koja imaju svojstvo formalnih ucesnika. bez obzira da li formalno ucestvuju u postupku. Odluka suda u vanparnicnom postupku tangira njihovu imovinskopravnu poziciju. Znacaj razlikovanja formalnog i materijalnog ucesnika: • sud je duzan da saslusa formalnog ucesnika. v) Formalni postupak koji se vodi po predlogu stranke . . .Ovde ne postoje stranke. pojam materijalnog ucenika se poklapa s pojmom formalnog ucesnika. . . formalni ucesnik je svako lice kome zakon daje pravo na pokrene postupak ( materijalnopravni i formalni ucesnik se poklapaju ).je lice o cijim pravima i obavezama odlucuje u postupku. . odnosno za postojanje stvarne legitimacije. ucesnici su svi naslednici i legatari.U ovim postupcima formalni ucesnik je svako lice.B i D su materijalnopravni ucesnici. ali izjavi zalbu na odluku suda.Pojam ucesnika u vanparnicnom postupku se striktno vezuje za adresate materijalnopravne norme.U pravim vanparnicnim stvarima. ucesnici se nazivaju predlagacem i protivnikom predlagaca. . B i D. lice o cijim pravima i interesima se odlucuje je ucesnik. kao i lice ciji je status ili imovinskopravni polozaj tangiran odlukom vanparnicnog suda. . jer im zakon daje ovlascenje da podnesu predlog za pokretanje postupka i zbog toga spadaju u krug lica koja su po zakonu duzna da izdrzavaju unuka. D ne ucestvuje u postupku.Ova lica su materijalnopravni ucesnici.Npr: u ostavinskom postupku. b) Formalni ucesnik u postupku koji se pokrece po sluzbenoj duznosti . . lice po cijem predlogu se pokrece postupak se naziva predlagac. ne formalnih. . B podnese predlog sudu da se A lisi poslevne sposobnosti. .U ovom primeru. materijalnopravni ucesnici su A. ako se u postupku ne pojavljuju kao formalni ucesnici. D postaje formalni ucesnik tek kad izjavi zalbu. . a formalni ucesnici su samo A i B. .U kontencioznim vanparnicnim stvarima. .Ako se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. ono je formalni ucesnik u postupku. • razlozi za iskljucenje i izuzeca sudije se odredjuju prema krugu materijalnih ucesnika. * kada preduzima procesne radnje.Formalni ucesnik u ovakvim postupcima moze da bude samo neko lice iz kruga lica koja su ujedno i materijalnopravni ucenici.U kontencioznim vanparnicnim postupcima.Npr: A ima babu B i dedu D. . vec samo ucesnici.Postoje: a) Materijalnopravni ucesnik. odnosno organ kome zakon daje ovlascenje da podnese predlog za pokretanje postupka ili da preduzima procesne radnje..STRANACKA I PROCESNA SPOSOBNOST 176 . dok svedociti mogu materijalni ucesnici.

Pravo na ulaganje pravnih lekova imaju svi materijalnopravni ucesnici. korektivnu parnicu ( ili upravni postupak ) o istom zahtevu o kome je odluceno u vanparnicnom postupku.Ovde je postojanje procesne sposobnosti procesna pretpostavka. premda se takav predlog smatra neblagovremenom zalbom. odredbe o parnicnoj sposobnosti treba shodno primeniti i na vanparnicni postupak. jer i sam prvostepeni sud moze. prvostepeni sud ne moze da preinaci ili ukine svoje resenje.U vanparnicnim postupacima koji se vode po sluzbenoj duznosti razlikovanje procesne i poslovne sposobnosti nema veci znacaj.Vanparnicni sud samostalno odlucuje i o prethodnim pitanjima kada o njima nije vec pravosnazno resio drugi sud ili drzavni organ u drugoj vrsi postupka.Kada ucesnik ne pokrene parnicu u roku. prvostepeni sud je duzan i neblagovremenu zalbu da dostavi drugostepenom sudu.Prvostepeno resenje kojim se postupak okoncava pobija se zalbom koja moze da se izjavi u roku od 15 dana. tako ako drugostepeni sud nadje da nema uslova da odluci o predlogu ka o neblagovremenoj zalbi. . da donese novo resenje kojim preinacuje ili ukida zalbom pobijano resenje. nuzno je da nova odluka suda ne dira u prava ucesnika.U vanparnicnom postupku je nacelno dopustena revizija.Kada je podnet predlog za ponavljanje postupka. duzan je da je pokrene u roku od 30 dana.O zalbi ne mora nuzno da odlucuje visi sud. . ukljucujuci i odlucivanje o prethodnim pitanjima. 177 .Ali. . . . kada je zalba izjavljena. bez obzira da li su nastupali kao formalni ucesnici. tj.. . . .Ulozena zalba ne mora da ima suspenzivno niti devolutivno dejstvo ( sud moze da odluci da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja kada za to postoje vazni razlozi ). . vanparnicni sud je duzan da okonca postupak.Sud odlucuje u vanparnicnom postupku u formi resenja. * U drugom.) Sudske odluke u vanparnicnom postupku .Ucesnik koji je upucen na parnicu. da sam resi prethodno pitanje i donese odluku u glavnoj stvari.I nakon provosnaznog okoncanja vanparnicnog postupka ucesnici mogu da povedu i tzv.Rok za izjavljivanje zalbe nije prekluzivan.Predlog za ponavljanje postupka se javlja u dva slucaja: * U prvom. dok u kontencioznim stvarima koje se pokrecu po predlogu ucesnika ovo pitanje razlikovanja ima znacaj. . . . on se tretira kao neblagovremeno podneta zalba.Resenje mora da bude obrazlozeno kada je protiv resenja dopustena posebna zalba.S druge strane. sud prekida postupak i upucuje stranke na parnicu. on se tretira kao predlog za ponavljanje postupka. koji moze ( i ne mora ) da odlucuje i o neblagovremenoj zalbi.Treba naglasiti da su parnicni i vanparnicni sud nezavisni u odlucivanju. .Da bi prvostepeni sud ukinuo ili preinacio resenje ili da bi drugostepeni sud mogao da odlucuje o neblagovremenoj zalbi. . . . kada postoji spor o cinjenicama. odnosno drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom resenju. . . 128. . Tada o predlogu za ponavljanje postupka odlucuje prvostepeni sud.Ucesnik u vanparnicnom postupku moze da bude svako ko ima stranacku sposobnost.

ako je to dopusteno. . ako se pod ovom podrazumeva negativno dejstvo odluke ( ne bis in idem ) i njeno obavezujuce pozitivno dejstvo u drugim postupcima. ako je sud odbio predlog javnog tuzioca da se fizicko lice proglasi umrlim. sud utvrdi da se deoba mora izvrsiti javnom prodajom i podelom novca.Pitanje pravosnaznosti nije kljucno u vanparnicnom postupku.Dakle. ucesnici mogu da iznose nove cinjenice i po zalbi. .Ako formalna pravosnaznost znaci nemogucnost pobijanja odluke suda redovnim pravnim lekovima.Dokle god odluka suda moze da se pobija redovnim pravnim lekovima. b) kada se ucesnik. .MATERIJALNA PRAVOSNAZNOST . . . te u neblagovremenoj zalbi.) Pravosnaznost resenja u vanparnicnom postupku . U vanparnicnom postupku. a drugostepeni sud je o njoj odlucio i odbio je kao neosnovanu ili preinacio resenje prvostepenog suda. jer nije njegov cilj da okameni pravno stanje.U ovakvim situacijama. i to ne samo one cinjenice koje su postojale u vreme kada je doneta prvostepena odluka. . od kada i u kojoj meri obavezan da postuje resenje koje je doneo vanparnicni sud.129. 178 .Za materijalu pravosnaznost podobne su sve odluke vanparnicnog suda cija je sadrzina negativna ( npr. zajednicari ne mogu u izvrsnom postupku da tvrde da je njihov suvlasnicki udeo veci nego sto je to odredjeno u resenju vanparnicnog suda o deobi imovine. .Npr: A i B su zajednicari na kuci. parnicni sud koji odlucuje u istoj pravnoj stvari ne obavezuje resenje vanparnicnog suda. donetih u postupku u kome je sud resio neprave vanparnicne stvari i koja su stekla svojstvo formalne pravosnaznosti i izvrsnosti.Pravilno je shvatanje da resenja vanparnicnog suda ne proizvode dejstvo materijalne pravosnaznosti.I sam ZVP predvidja izricito da resenje doneto u vanparnicnom postupku ne sprecava ucesnike da o istom zahtevu povedu parnicu.Resenje u vanparnicnom postupku moze da stekne svojstvo formalne pravosnaznosti samo: a) kada je zalba izjavljena u roku. ne moze biti govora o formalnoj niti materijalnoj pravosnaznosti. .Materijalnoj pravosnaznosti resenja donetog u vanparnicnom postupku protive se i principi o vremenskim granicama pravosnaznosti.O materijalnoj pravosnaznosti resenja u vanparnicnom postupku moze da bude govora samo onda kada je moguce da ono postane formalno pravosnazno.U vanparnicnom postupku. vec i cinjenice koje su nastale od tog momenta pa sve do donosenja odluke suda u drugom stepenu. .Ono sto je kljucno za vanparnicni postupak jeste ko je. u vanparnicnom postupku ne moze da se govori o formalnoj pravosnaznosti. .Dejstvo materijalne pravosnaznosti moze da se ogleda samo u ogranicenom broju kondemnatornih resenja. jer ucesnici mogu da uloze zalbu i neblagovremeno. . odnosno kada su se svi ucesnici.FORMALNA PRAVOSNAZNOST . . . v) kada je postupak okoncan sudskim poravnanjem. . odrekli prava na zalbu ili od nje odustali ( onoliko koliko je to dopusteno u vanparnicnom postupku ). u novom postupku na osnovu istih cinjenica ne bi mogao da izvede drugi pravni zakljucak ).

B) Vanparnicni sud i parnicni sud . da smatra da je testament nistav.To znaci da resenje o ukidanju ili preinacenju prvostepenog resenja ima dejstvo samo ex nunc.Preobrazajne presude donete u parnici ( razvod braka ) obavezuju vanparnicni sud. A je drzavljanin Nemacke ali tvrdi da je dobio i drzavljanstvo Srbije. kao sto je da li je fizicko lice liseno poslovne sposobnosti. ako to nije protivno svrsi i cilj vanparnicnog postupka. vezan je odlukom o lisenju poslovne sposobnosti nekog lica ). a isto vazi i kada je vanparnicni sud uputio ucesnike postupka na parnicu. . ukidanjem resenja ne sme da se dira u prava drugih ucesnika u postupku.Npr: U ostaviskom postupku. Sud odluci da lisenju nema mesta.Po pravilu.130.Organ uprave nije vezan kondemnatornim resenjima vanaprnicnog sud ( deoba imovine. .Negativne odluke vanparnicnog suda u statusnim i drugim stvarima ne obavezuju parnicni sud.Npr: Ako V zahteva upis prava svojine na nepokretnosti u zemljisne knjige na osnovu presude parnicnog suda u kojoj je utvrdjeno da je on vlasnik stvari. .Deklaraticnim resenjima vanparnicnog suda organ uprave nije vezan. . tim resenjem je vanaprnicni sud vezan. .Za odlucivanje u statusnim stvarima fizickih lica iskljucivo je nadlezan vanparnicni sud. A proda stvar K u toku trajanja vanparnicnog postupka. .Vanparnicni sud je vezan konstitutivnim aktima organa uprave.Odluka drugostepenog suda deluje samo ex nunc. . te i da razrezuje porez na imovinu B i C ). Naposletku.U prvom slucaju. za testamentarnog naslednika je oglasen A.) Prethodno pitanje u vanparnicnom postupku . dok u drugom slucaju izmena prvostepenog resenja ne sme da vredja prava drugih lica koja su zasnovana na pobijanom resenju.PRETHODNO PITANJE I KECINOG PRIRUCNIKA ( ovo je bitno ): 179 .Prvostepeni sud je duzan da ukine ili preinaci svoje resenje kada je izjavljena zalba. . . da udlucuju kao o prethodnim pitanjima. .Pozitivne konstitutivne odluke vanparnicnog suda obavezuju sud u parnici ( npr. . ---* Dejstvo ukidanja ili preinacenja resenja u vanparnicnom postupku .Isto moze da ucini i drugostepeni sud povodom zalbe ili cak neblagovremene zalbe. . . presude parnicnog suda su obavezujuce za vanparnicni sud.Organi uprave su vezani konstitutivnim resenjima vanparnicnog suda. . . .Npr: Javni tuzilac zahteva da se A lisi poslovne sposobnosti. navodeci da on nije vlasnik nepokretnosti.Npr: Sud odlucuje o lisenju poslovne sposobnosti A. sud ne sme u zemljisnoknjiznom postupku da odbije zahtev V. Pa ako je organ uprave doneo resenje o naturalizaciji lica A. . A) Vanparnicni sud i organ uprave . Zakonski naslednici B i C su upuceni na parnicu radi osporavanja punovaznosti testamenta ( organ uprave moze.Npr: Organ starateljstva je duzan da postavi staraoca licu lisenom poslovne sposobnosti. ). osim ako nisu nistavi. za razliku od vanparnicnog suda.Kondemnatorne i deklarativne odluke vanparnicnog suda ( narocito ostavinsko resenje ) ne obavezuju parnicni sud. tako da drugi sudovi i drzavni organi ne mogu o pitanjima. On ne moze da dovodi u pitanje zakonitost i tacnost odluke vanparnicnog suda.. A zahteva u parnici povracaj stvari zbog nistavosti ugovora ( nedostatak poslovne sposobnosti ).

U postupku svako cinjenicno pitanje.Na pokretanje postupka pred nadleznim organom sud upucuje onog ucenika cije pravo smatra manje verovatnim. i odredjuje mu rok od 30 dana u kojem treba da pokrene parnicu/upravni postupak. ta odluka vezuje vanparnicni sud. . 180 .U ovom slucaju ucesnici se moraju uputiti da u odredjenom roku pokrenu parnicni ili upravni postupak u cilju donosenja odgovarajuce odluke. vanparnici postupak se prekida sve do donosenja pravosnazne odluke o prethodnom pitanju. vanparnicni sud ce nastaviti postupak ne vodeci racuna o prethodnom pitanju. postoje vanparnicni postupci u kojima vanparnicni sud ne moze odlucivati povodom odredjenih prethodnih pitanja nego je obavezan da uputi ucesnike na pokretanje postupka pred nadleznim sudskim ili upravnim organom.U slucaju da ucenik ne pokrene postupak u roku. .To prakticno znaci da od drzanja ucesnika u postupku zavisi da li ce vanparnicni sud biti u prilici da odlucuje o ovom pitanju.Vanparnicni sud ne moze odlucivati ako su sporne cinjenice od kojih zavisi odluka o prethodnom pitanju. . . to ne iskljucuje inicijativu zainteresovanih subjekata ( a to moze biti u privatnom ili javnom interesu ). dakle. ..Ako postupci budu pokrenuti u roku.Vanparnici sud moze odlucivati o prethodnom pitanju uz nesto snaznija ogranicenja od onih koja postoje u parnicnom postupku: --> Prvo. 7 Ovo pitanje je izvadjeno iz Kecinog prirucnika. B) Pokretanje postupka . . ukljucujuci i ono od cijeg zavisi donosenje odluke o prethodnom pitanju. --> Drugo.Odredbe ZVP-a gotovo da ne regulisu prvostepeni vanparnicni postupak.Ako je nadlezni organ vec doneo odluku. o prethodnom pitanju se moze odlucivati samo pod uslovom da o njemu vec nije odluceno u upravnom ili sudskom postupku. . kao i naredno 132. . .Postupak se moze pokrenuti i po sluzbenoj duznosti i po predlogu. 131.) Prvostepeni vanparnicni postupak7 A) Uvodne napomene .Kada je pokrece po sluzbenoj duznosti.Ne postoji. . na nacin kako je to prisutno u parnicnom postupku. vec je regulativa o tome uglavnom sadrzana u odredbama kojima se uredjuju posebni vanparnicni postupci. ucesnici mogu uciniti spornim. odluka vanparnicnog suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u postupku u kojem je doneta.I sud moze na osnovu sopstvenih saznanja ( u vrsenju funkcije ili licnih saznanja sudije ) da dodje do zakljucka da postoji osnov za pokretanje postupka. . . . jedna opsta struktura vanparnicnog postupka kojom bi se precizno. odredili stadijumi prvostepenog postupka.Posto odlucuje o predmetu za koji nije nadlezan.Postupak se moze ( kao sto je gore receno ) pokrenuti i po nacelu dispozicije predlogom fizickih ili pravnih lica ili drzavnih organa koje zakon ovlascuje na pokretanje.

. medja. . bez obzira da li je izricito ili precutno. postupku za proglasenje nestalog lca za umrlo. ne znaci da ce doci do obustave postupka.To se dalje prenosi i na organizaciju drugih procesnih ustanova.U slucaju negativnog odgovora odbacuje predlog i obustavlja postupak.Samom radnjom tih lica ( predlagaca ) dolazi do pokretanja postupka.Posle toga sud utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki od kojih zavisi dopustenost maritornog odlucivanja.Dokazni postupak je deformalizovan.u vezi eksproprijacije. pa tako npr.. 181 .Kao najznacajnije moze se istaci da prvostepeni vanparnicni postupak nije podeljen na posebno odredjene i razdvojene procesne celine poput stadijuma pripremanja glavne rasprave i same glavne rasprave u parnicnom postupku. . . u roku od 15 dana od dana prijema odgovarajuceg obavestenja. mogu predloziti ostali ucesnici pod uslovom da su ovlasceni da pokrenu taj postupak.Zajednicka obelezja su suzena. sudskog depozita. . . . .Opste odredbe ZVP-a ne odredjuju formu i sadrzaj predloga ( pismena forma se pretpostavlja ). i to je bitna razlika prema najraznovrsnijim formama davanja inicijative za pokretanje postupka koji se pokrece po sluzbenoj duznosti. .. . postupku raspravljanja zaostavstine.Povlacenje predloga. . . deobe i upravljanja i koriscenja zajednickih stvari. .Funkcija pomenutih rocista nije jednoobrazna i postoje razlike u pogledu sadrzaja procesnih aktivnosti koje se njima obavljaju.Sudu se omogucuje da do relevantnog cinjenicnog stanja dolazi na nacin koji smatra najcelishodnijim ili u skladu sa konkretnim okolnostima odredjenog postupka. . pre svega na dokazni postupak koji prestaje biti lociran u jedan posebni ( i centralni ) deo prvostepenog postupka.Principijelne razlike koje postoje izmedju razlicitih grupacija posebnih vanparnicnih postupaka sprecavaju formulisanje jedinstvenog koncepta ovog vida pravne zastite. u postupku za davanje dozvole za stupanje u brak. ..Obavezno zakazivanje rocista se odredjuje u: postupku za lisenje i vracanje poslovne sposobnosti. . .Prva procesna aktivnost u postupku jeste prethodno ispitivanje predloga ako je u pitanju postupak koji se pokrece po nacelu dispozicije.Predlog se moze povuci do donosenja prvostepene odluke.. a bio je uredno pozvan. donosenju odluke o njegovom pokretanju prethodi pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki.Ovo pravilo nema apsolutni znacaj. ali i do pravosnaznosti okoncanja postupka uz dodatna ogranicenja ( ukoliko povlacenje ne vredja prava drugih ucenika u postupku na koje se odnosi prvostepena odluka ).Kada se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. .Do povlacenja predloga dolazi na osnovu izricite izjave predlagaca ili se to pretpostavlja zbog njegovog neopravdanog propustanja rocista ili zbog toga sto se nije odazvao na poziv suda radi saslusanja. .Pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki znaci dalji nastavak postupka sve do momenta kada se steknu uslovi za donosenje meritorne odluke. zajednicki predlog ucenika moze biti povucen izjavom jednog od predlagaca. V) Tok postupka .Nekada je pokretanje postupka sasvim deformalizovano i svedeno na usmenu komunikaciju predlagaca i suda. postupku za produzenje roditeljskog prava.Nastavljanje postupka.

U navedenom smislu. . pa npr.) Lisenje poslovne sposobnosti . . . te da odmah donese resenje o vracanju poslovne sposobnosti kada prestanu razlozi zbog kojih je lice liseno poslovne sposobnosti. 2. .Ovaj postupak se pokrece i vodi radi zastite licnosti i zdravlja dusevno bolesnog lica. u samoj organizaciji pravnog leka. ne postoje bitnija odstupanja u odnosu na zalbu izjavljenu u okvirima zakonskog roka.Postupak je hitan.) Vanparnicni postupci povodom uredjenja licnih stanja 1. sud mora doneti resenje o zadrzavanju odredjenog lica u ustanovi u roku od 15 dana a najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka.) Zadrzavanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi . .Sud je duzan da po sluzbenoj duznosi da prati zdravstveno stanje lica koje je liseno poslovne sposobnosti. 132. 182 . postupati po neblagovremenoj zalbi znaci postupati po vanrednom pravnom leku. postupanje i odluke drugostepenog suda. . .) Neblagovremena zalba u vanparnicnom postupku . imajuci u vidu zalbene razloge.U postupku o pojedinim vanparnicnim stvarima trajanje postupka se vremenski ogranicava. .S druge strane.Postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti ili na predlog lica koja su enumerisana u ZVP.Ponakad je nuzno da se dusevno bolesnom licu ogranici sloboda kretanja.ZVP potencira navedeno obelezje jer neblagovremenoj zalbi daje ulogu jednog drugog vanrednog pravnog leka. te da na to rociste obavezno pozove organ starateljstva. . sud je duzan da odredi poslove koje to lice moze preduzimati samostalno. sud ga dostavlja maticaru radi upisa u maticnu knjigu.Kada resenje postane pravosnazno.U daljem toku postupka ona moze koristiti samo vanredna pravna sredstva.Sud je duzan da zakaze rociste na kome ce odluciti o predlogu. lice prema kome se postupak vodi. . odnosno privremenog zastupnika i predlagaca. njegovog staraoca..Propustanje roka za podnosenje zalbe u parnicnom postupku ima za posledicu nastupanje formalne pravosnaznosti prema stranci koja ga je propustila. postupci koji su uredjuni Zakonom o privrednim drustvima se moraju okoncati u roku od 60 dana od prijema predloga za pokretanje.predloga za ponavljanje postupka. ali i radi zastite drugih.U slucaju delimicnog lisenja poslovne sposobnosti. potpuno ili delimicno. . kao i organu starateljstva. .Postupak za lisenje poslovne sposobnosti se pokrece kada postoji sumnja da punoletno lice nije u stanju da se stara o svojim pravima i obavezama zbog toga sto je nesposobno da normalno rasudjuje.Ako sud nadje da je predlog osnovan.U ovoj komponenti neblagovremena zalba ni u cemu nije drugaciji pravni lek od onog podnesenog u roku. . 133. donece resenje kojim doticno lice lisava poslovne sposobnosti. organu koji vodi zemljisnu ili drugu javnu knjigu nepokretnosti.

kao i javni tuzilac.Oboleli moze odlukom suda da se zadrzi najduze godinu dana u ustanovi. . v) Treci stadijum pocinje nakon isteka roka od 3 meseca od objavljivanja oglasa. .Sud donosi resenje o zadrzavanju u roku od 15 ( eventualno 30 ) dana. na koju se primenjuju pravila koja vaze za pobijanje resenja o lisenju poslovne sposobnosti. a ako ustanova smatra da je potrebno jos.Protiv resenje o zadrzavanju je dopustena zalba.U ovom postupku se nestalo lice proglasava za umro kada vise ne postoje sigurni dokazi da je ono zivo. i ako oceni da jesu. i tada sud zakazuje rociste na kome se izvode dokazi. ukoliko utvrdi da su prestali razlozi za njegovo zadrzavanje. da se bez odlaganja jave sudu. 3. odnosno boraviste. • lice je nastalo u brodolomu. b) U drugoj fazi.Postoji dovrovoljno ( pismeno ovlascenje u prisustvu dva svedoka bolesnog lica ) i prinudno zadrzavanje. ili ukoliko sud na bilo koji nacin sazna da je nestalo lice zivo. te ako se nadje da su se ispunili uslovi. . pozaru.) Proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti . sud donosi resenje kojim nestalo lice proglasava umrlim. onda odredjuje nestalom licu staraoca ciji je zadatak da prikupi dokaze o nastanku. a ima vise od 70 godina. .Sud po sluzbenoj duznosti pokrece i vodi postupak za zadrzavanje u ustanovi ( to cini i kada na bilo koji nacin sazna da je lice primljeni u ustanovu ). .Postupak se sprovodi u 3 sukcesivna stadijuma: a) U prvom. • poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o njegovom zivotu.Za odlucivanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je nastali imao poslednje prebivaliste. a okolnosti pod kojima je lice nastalo cine verovatnim da vise nije u zivotu. . . . . sama ustanova je duzna da o tome obavesti mesno nadlezno sud u roku od 3 dana. Materijalni uslovi za proglasenje nestalog lica umrlim: • poslednjih 5 godina o njemu nije bilo nikakvih vesti. kao i svako drugo lice koje zna nesto o njegovom zitovu. 183 . koje se ne poklapa sa pretpostavljenim. • lice je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim dogadjanjima. a o njegovom zivotu nij ebil ovesti godinu dana od prestanka neprijateljstva.Ovo resenje moze da se ukine ukoliko se doticno lice licno javi sudu.Predlog za proglasenje moze podneti svako lice koje ima neposredni pravni interes. saobracajnoj nasreci ili drugoj neposrednoj zivotnoj opasnosti. sud izdaje oglas u kome navodibitne okolnosti slucaja i poziva nastalo lice. .. odnosno zivotu nestalog lica i da ih iznese pred sud. ondaju duzna da 30 dana pre proteka vremena zadrzavanja da o tome obavesti sud i predlozi produzenje.Do izmene resenja dolazi. sud proverava da li su ispunjene procesne i materijalnopravne pretpostavke za vodjenje postupka. .Kada se neko prinudno prima na lecenje u ustanovu. a o njegovom zivotu nije bilo vesti 6 meseci od prestanka opasnosti.Sud moze i pre proteka odredjenog vremena da donese resenje o pustanju lica. ukoliko se naknadno sazna tacno vreme smrti.

sud je duzan po sluzbenoj duznosti ( ili po predlogu deteta. .Ostavinski postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti cim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglaseno za umrlo. jer je u knjizi pisano uglavnom ono sto smo vec ucili iz naslednog. 134.Na rocistu se saslusavaju roditelji obavezno. . roditelja ili organa starateljstva ) da donese odluku da roditeljsko pravo prestaje. kada ono zbug dusevnog bolesti.Mesno je nadlezan sud na cijem podrucju predlagac ima svoje prebivaliste/boraviste. te se brak moze zakljuciti samo na osnovu dozvole suda. .RASPRAVLJANJE ZAOSTAVISTINE . 5. 8 Ovo pitanje je samo ukratko napisano..Za raspravljanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je umrli imao u vreme smrti prebivaliste/boraviste.Kada prestanu razlozi za produzenje. zaostalog dusevnog razvoja. poverilac ostavioca ) ili organa starateljstva.tj.Ako su naslednici nepoznati.Pravosnazno resenje kojim se dozvoljava zakljucenje otklanja postojanje smetnje. ...Privremene mere moze narediti sud na cijem podrucju je ostavilac umro i sud na cijem se podrucju nalazi njegova imovina. onda se postupak pokrece zajednickim predlogom. a organ starateljstva daje misljenje o celishodnosti produzenja roditeljskog pava.) Davanje dozvole za stupanje u brak . dete.U resenju u kome sud produzava roditeljsko pravo odredjuje. kao i o svojoj licnosti. ... .Postupak pokrecu roditelji ili organ starateljstva.Sud odlucuje na rocistu na koje poziva organ starateljstva. .nije u stanju da se samo stara o svojim pravima i interesima.U postupku raspravljanja zaostavistine ( ostavinskom postupku ) sud utvrdjuje ko su naslednici umrlog.Naknadno sam dodao i nesto iz Kecinog prirucnika. .4.U postupku se odlucuje da li ce se dozvoliti zakljucenje braka kada postoje otklonjive smetnje. . . i da li se dete u statusu izjednacava s mladjim ili starijim maloletnikom.Predmet ovog postupka je odlucivanje o produzenju roditeljskog prava posle punoletstva deteta. . . nepoznatog prebivalista ili ih uopste nema.Protiv resenja kojim se odbija predlog.Revizija u ovom postupku nije dopustena. .) Vanparnicni postupci povodom uredjenja imovinskih odnosa8 . koja imovina sacinjava njegovu zaostavstinu i koja prava iz zaostavstine pripadaju naslednicima i drugim licima. takodje. telesnih mana.One se odredjuju samo na predlog lica koje za to ima pravni interes(npr. .. staraoca deteta i njegove roditelje. zalbu moze da izjavi samo maloletnik.U ovom postupku se detetu obavezno odredjuje staralac koji ga zastupa. 184 . a kada oba verenika ne ispunjavaju uslove. . ostavinski sud moze odrediti mere za obezbedjenje zaostavistine u toku celog postupka.. mislim da nije potrebno vise na ispitu od ovoga. .) Produzenje roditeljskog prava .Postupak se pokrece na predlog lica koje ne ispunjava uslove za punovaznost braka.

O naslednim pravima naslednika i legatara ne moze se vise odlucivati ni u parnicnom ni u vanparnicnom postupku. .Oni mogu i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da isticu u parnici zahteve koji ne proizlaze iz naslednopravnog odnosa da se izdvije pojedine stvari ili prava iz zaostavstine. . u zavisnosti od njegove prirode.Predmet spora izmedju naslednika jeste samo postojanje naslednog prava ili visina naslednog dela. ostavinski sud moze da postavi i privremenog staraoca zaostavstine. • donosenje resenja o izvrsenju. deo resenja o nasledjivanju kojim se utvrdjuje sastav zaostavstine ne obavezuje ni formalne. ko su naslednici. ostavinski sud prekida raspravljanje i upucuje na parnicu onog ucesnika cije pravo smatra manje verovatnim. Ranko kaze ovako: . • popis i procena zaostavstine. • raspravljanje zaostavstine.Ukoliko izmedju samih naslednika ili naslednika i legatara postoji spor.Resenje o nasledjivanju nema dejstvo materijalne pravosnaznosti: * Subjektivno. . • postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice. Ostavinski postupak se obavlja u nekoliko faza: • priprema raspravljanja zaostavstine. .Tok postupka cine dve celine: prethodne radnje i raspravljanje zaostavstine.Resenje o nasledjivanju je merotorna i konacna odluka ostavinskog suda ( ne moze biti delimicno resenje ) kojim se utvrdjuje: sta cini zaostavstinu. koja prava pripadaju legatarima i koja prava na zaostavstini pripadaju drugim licima. .Pravilo o prekidu ostavinskog postupka i upucivanju na parnicu se primenjuje i kada su sporne cinjenice od kojih zavisi resenje prethodnog pitanja. . . koliki su im delovi.Lice koje je naslednik po normama ZON. moze i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da ostvaruje svoja nasledna prava u parnici. (-) Prethodne radnje . a jos manje materijalne ucesnike u ostavinskom postupku. 185 . a pri tom je nebitno da li se ucesnici spore oko cinjenica ili prava.Ostavinski sud je vazan presudom parnicnog suda. vanparnicni sud nastavlja i dovrsava ostavinski postupak ne uzimajuci u obzir pravo za koje je ucenik upucen na parnicu. * Objektivno.Radi zastite interesa naslednika i ocuvanja nasledne mase. .Ako su za ucenike sporne cinjenice. . on se ne resava u ostavinskom postupku. ono je obavezujuce samo za formalne ucenike u ostavinskom postupku.U preduzimanju prethodnih radnji pored ostavinskog suda ucestvuju i nadlezni organi uprave. .Nacin resavanja spora zavisi od toga li se stranke spore o cinjenicama na kojima se pravo zasniva ili se spor tice primene prava. .Ako ucesnik ne pokrene parnicu u odredjenom roku. . .Ostavinski sud donosi resenje o prekidu postupka i upucuje ucesnike na parnicu i kada izmedju njih postoji spor o sastavu zaostavstine.Suprotno tome . vec u parnicnom i eventualno upravnom postupku.Gosn. . kada se spori o primeni prava.Ostavinski sud u oba slucaja samostalno resava prethodno pitanje.. . premda uopste nije ucestvovalo u ostavinskom postupku. . o njemu odlucuje sam ostavinski sud.

zapisnicar i svedoci. sud upucuje stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom ali nece prekidati raspravljanje zaostavstine. .Vec u momentu sastavljanja smrtovnice proverava se da li je posle umrlog ostao pismeni testament i ako jeste. .Postupak po prijemu smrtovnice vodi se pred ostavinskim sudom i moze rezultirati obustavljanjem postupka ako prema podacima iz smrtovnice ostavilac nije imao ni nepokretnu ni pokretnu imovinu..O proglasenju pismenog testamenta sastavlja se zapisnik u koji se unosi: koliko je testamenata pronadjeno. (-) Raspravljanje zaostavstine . . odnosno ispravu o usmenom testamentu ako se kod njih nalazi. . se zajedno sa izvornim testamentom i drugim ispravama dostavlja ostavinskom sudu. o deci. .Upozoravaju se da se u slucaju njihovog izostanka sa rocista ili nedavanja izjave o prihvatu nasledja.Popis i procenu imovine umrlog vrsi opstinski organ uprave. koji svedoci su prisustvovali otvaranju i proglasenju testamenta.U ovoj fazi postupka raspravljaju se pitanja koja se ticu zaostavstine. . velicine naslednog dela i prava na legat. .Prethodne radnje obuhvataju: sastavljanje smrtovnice. popis i procenu imovine ostavioca.Sud proglasava testament kada ustanovi da je lice koje je ostavilo testament umrlo.Ako sud nema saznanje o postojanju naslednika. 186 . (-) Resenje o nasledjivanju .Ako izmedju naslednika ne postoji spor o cinjenicama ( kada se upucuju na parnicu. ili da naznace svedoke usmenog testamenta. . (-) Postupak sa testamentom . . . obavestava ih javnim oglasom i poziva da se jave u roku od godinu dana ostavinskom sudu. . prava na nasledje.Zainteresovana lica se obavestavaju o pokretanju postupka. i da ce sud odlucivati o njihovim pravima prema podacima kojima raspolaze.Mere obezbedjenja zaostavistine mogu biti odredjene u toku celog postupka. podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini i njenoj vrednosti. da li je testament predat zatvoren ili otvoren. a vrsi se po odluci ostavinskog suda ili na zahtev nekog od naslednika ili legatara. u slucaju da nijedan od naslednika nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog naslednika.Ako medju strankama postoji spor o pravu na legat ili o drugom pravu iz zaostavstine. ko ih je predao sud.Sud pristupa donosenju ovog resenja kada utvrdi kojim licima pripada pravo na nasledje. . (-) Postupak po prijemu smrtovnice . postupak sa testamentom i postupak po prijemu smrtovnice. obezbedjenje zaostavstine. koji datum nose i gde su pronadjeni. . a moze i sud. licima koji su testamentarni naslednici. bez obzira da li je nadlezan za raspravljanje zaostavstine. o ostalim srodnicimakoji su zakonski naslednici. i to sud kod kojeg se testament nalazi. dostavlja se sudu zajedno sa smrtovnicom. a prekida ostavinski postupak ) vec postoji spor o primeni prava.Popis i procena ce se izvrsiti i bez odluke suda prilikom sastavljanja smrtovnice ako to trazi neki od naslednika ili legatara. podaci o eventualnim dugovima. pretpostavlja da prihvataju nasledje. a lica pozvana na nasledje ne zahtevaju sprovodjenje postupka.Do obustave moze doci i ako je ostavilac imao samo pokretnu imovinu. o bracnom drugu. ta pitanja se resavaju u vanparnicnom postupku.Zapisnik koji potpisuju sudija. kao i o postojanju testamenta i pozivaju se da odmah dostave pismeni testament.Smrtovnicu sastavlja maticar. a u smrtovnicu se unose podaci: o umrlom licu.

Predmet postupka jeste uredjivanje nacina upravljanja i koriscenja zajednicke stvari suvlasnika. . kada se kao naslednik pojavi lice koje nije ucestvovalo u postupku raspravljanja zaostavstine. sukorisnika i drugih zajednicara. . ako je on ocenio da sadrzina sporazuma ide na stetu drzave. legitimisana lica ne mogu svoja prava ostvarivati u ostavinskom postupku. . (-) Naslednopravni zahtevi posle pravosnaznosti resenja o nasledjivanju .ODREDJIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST A) Predmet postupka . odnosno visinu naknade.Takav sporazum se zakljucuje u roku od 2 meseca nakon sto je resenje o eksproprijaciji postalo pravosnazno.Regulisanje postupka ostvarivanja pravne zastite povodom naslednopravnih zahteva koji se pojavljuju po pravosnaznosti resenja o nasledjivanju se ogranicavaju na slucajeve: kada se naknadno pronadje testament. .O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odlucuje u vecu sastavljenom od predsednika veca i dvojice sudija porotnika. .Sud donosi resenje kojim odredjuje oblik i obim. . kada se pronadje imovina za koju se u vreme donosenja resenja nije znao da pripada zaostavstini koje se neki od naslednika ranije odrekao. te je izvrsni naslov. V) Resenje o naknadi .Drugostepeno resenje o naknadi se ne moze pobijati revizijom. nema potrebe da se donosi novo resenje ).Resenje se dostavlja svim naslednicima i legatarima. .Troskove postupka snosi korisnik eksproprijacije.Radi se o nepravom kontencioznom vanparnicnom postupku.U vanparnicnom postupku se odredjuje visina naknade za eksproprisanu nepokretnost kada se korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik nepokretnosti nisu sporazumeli o visini naknade ili kada je njihov sporazum osporio javni pravobranilac. za koju se u vreme donosenja resenja nije znalo ( dakle.U ovom postupku. . B) Postupak . te se izvode dokazi o vrednosti nepokretnosti koje sud pribavlja po sluzbenoj duznosti ( nalazi i misljenja vestaka ). 187 . .. . .Sporazum predstavlja poravnanje zakljuceno u upravnom postupku.U navedenim slucajevima. . na kome se obavezno saslusavaju korisnik eksproprijacije i bivsi vlasnik nepokretnosti. . koji je hitan i vidi se po sluzbenoj duznosti.Resenje o nasledjivanju sluzi kao osnov za raspodalu zaostavstine ako se po njegovoj pravosnaznosti pronadje imovina.Na rociste se poziva i javni pravobranilac. vec se upucuju da o svojim zahtevima pokrenu parnicni postupak. zakazivanje rocista je obavezno.Sud po sluzbenoj duznosti naredjuje izvrsenje potrebnih upisa u odgovarajuce javne knjige i predaju tih upisa ovlascenim licima.Pravilo je da nadlezni drzavni organ zakljuci sporazum s vlasnikom eksproprisane nepokretnosti o visini naknade koja treba da se isplati vlasniku. izuzev troskova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg vlasnika nepokretnosti. kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavstine.UREDJENJE UPRAVLJANJA I KORISCENJA ZAJEDNICKE STVARI A) Predmet postupka .

V) Upucivanje na parnicu . a ako ucesnik ne pokrene ove postupke u roku. .Svim ovim situacijama je zajednicko da je za upravljanje i koriscenje zajednicke stvari potrebna saglasnost svih ili vecine zajednicara. .Kada je medju zajednicarima sporno pravo na stvar povodom koje se postupak vodi ili je sporan obim ili udeo u pravu. udelima zajednicara. sud ce uputiti predlagaca da u odredjenom roku pokrene parnicu ili upravni postupak. smatra se da je predlog povukao. . na kojem sud prvo poziva zajednicare da zakljuce sporazum.Postupak se pokrece predlogom koji moze da podnese svaki zajednicar.Nakon prijema predloga.Predlog moze da podnese svaki zajednicar koji smatra da je povredjen u pravu upravljanja ili koriscenja zajednicke stvari ( npr.Ako saglasnosti nema. . 188 . .Ako ucesnik pokrene postupak u zadatom roku. odnosno suvlasnicima nema spora o svojinskim pravima . .Ako to nije slucaj. sud ce prekinuti vanparnicni postupak do okoncanja parnicnog ( ili upravnog ) postupka.Deoba zajednicke stvari ili imovine se vrsi samo ako o tome nema sporazuma medju zajednicarima. sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva sve zajednicare i lica koja na predmetu deobe imaju stvarna prava.Zajednicari i suvlasnici mogu da se izricito ili precutno sporazumeju o deobi zajednicke stvari. vanparnicni sud prekida postupak i upucuje predlagaca na parnicu. .Ako sporazum zajednicara izostane. . . on onda ima dejstvo sudskog poravnanja. zajednicke prostorije u zgradi ).Pravosnaznost resenja vanparnicnog suda nije smetnja da se ucesnici docnije u parnici pozivaju na svojinska i druga stvarna prava u odnosu na stvar.Ako postoji spor. . o upravljanju i koriscenju stvari odlucuje sud. onda se razvrgnuce vrsi u parnicnom postupku.. a sporazum proizvodi dejstvo sudskog poravnanja. i samim zajednicarima.Protiv resenja suda nije dopustena revizija.DEOBA ZAJEDNICKE IMOVINE A) Sporazum ucenika .Izmenju zajednicara postoji spor koji prethodi pokretanju postupka. B) Predmet postupka . .U ovom postupku je rociste obavezno.Ako predlagac ne pokrene parnicu u roku od 30 dana.Predlog za deobu se moze podneti tek ako medju zajednicarima. sud ce izvesti dokaze i na osnovu njih ce doneti resenje kojim uredjuje nacin koriscenja i upravljanja zajednickom stvari. .Predlog mora da obuhvati sve zajednicare i mora da sadrzi potrebne podatke o zajednickoj stvari i razloge zbog kojeg se postupak pokrece. . . . V) Postupak .U ovom postupku je predvidjen izuzetak od pravila da vanparnicni sud samostalno odlucuje o svim prethodnim pitanjima. odnosno imovine. onda ce se smatrati da je predlog povukao. .Predlogom moraju da budu obuhvaceni svi zajednicari. te stoga ovaj postupak spada u neprave.. B) Predlog i postupak . kontenciozne vanparnicne postupka. i on mora da sadrzi podatke o predmetu deobe. pa ako to i ucine.

onda ce se smatrati da je predlog povucen ).Odluka suda se donosi na osnovu izvedenih dokaza. sud utvrdjuje medje izmedju susednih nepokretnosti kada su medjni znaci unisteni. koje predstavlja izvrsni naslov i izvrsava se u okvirima ZIP. . . uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova. a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. narocito saslusanja ucesnika.Sud se ovde ne upusta u svojinskopravna pitanja.G) Resenje suda . 189 . osteceni ili pomereni.UREDJENJE MEDJA A) Predmet postupka . nastanak subjektivnog prava ili pravnog posla se ne temelji na javnim ispravama. osim ako njegove potrebe ne opravdavaju da se stvar dodeli upravo njemu. gorenavedenu normu treba primenjivati na slucajeve kada to Zakon izricito nalaze ili kada su stranke svojim sporazumom predvidele da odredjeni pravni posao sacine uz prisustvo sudije.Za sastavljanje isprave mesno je nadlezan svaki opstinski sud.Stoga.) Vanparnicni postupci povodom isprava 1. . .Resenje vanparnicnog suda je jedna od retkih odluka suda u vanparnicnom postupku koja prozivodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.) Sastavljanje isprave i potvrdjivanje sadrzine isprave . . sudija najpre utvrdjuje identitet ucesnika. .Priliko sastavljanja isprave. V) Resenje suda .U slucaju neuspeha. geometre i svedoke. .Po prijemu predloga. . * principom poslednjeg mirnog poseda. u skladu sa odredbama materijalnog prava.Ovaj postupak se sprovodi kada je za nastanak prava ili punovaznost pravnog posla potrebno da on bude zakljucen u formi javne isprave.Revizija nije dozvoljena.Sud se prilikom uredjenja medja rukovodi sledecim principima: * principom jaceg prava. a ako ona nije moguca onda civilnu. . .Postupak se pokrece predlogom koji moze podneti svaki od vlasnika ili korisnika susednih nepokretnosti. . . B) Predlog i postupak .Potrebno je i prisustvo dva punoletna svedoka. kad je to zakonom oderedjeno onda predlog moze podneti i nadlezni organ.Nacelno.Na rocistu sud ce utvrditi granicnu liniju izmedju parcela i obeleziti je granicnim znacima.U slucaju da predlagac ne dodje na rociste.Nije moguce da sud dosudi stvar samo jednom suvlasniku. 135.U ovom postupku. * pravicnoscu.Sud ce izvrsiti fizicku deobu. . sud zakazuje rociste na licu mesta i na njega poziva ucesnike. . . sud moze zakazati rociste u sudu na koje poziva ucenike i pokusava da oni postignu sporazum oko uredjenja medja. ono ce se ipak odrzati ukoliko to predlozi neko od ucenika ( ukoliko to niko ne uradi.

menice. sud potvrdjuje sadrzinu privatne ili druge nejavne isprave kada je to zakonom odredjeno ( to treba razlikovati od overe potpisa ). gradjevinska ili radna dozvola. konosman.) Ponistenje ( amortizacija ) isprave A) Predmet postupka .. .Potvrdjivanje sadrzine vrsi se tako sto sudija stavlja potpis na ispravu i pecat suda. 190 .U ovom postupku. 5. ili je nem/gluv. .Sudija salusava slobodno kazivanje zavistaoca i unosi u zapisnik njegovu izjavu. pravosnazno resenje o ponistaju isprave zamenjuje nestalu ispravu dok se ne izda nova. kao i da vrati ispravu njenom podnosiocu na njegov zahtev. a za ostale isprave. a tumaci kada testator ne zna jezik koji je u sluzbenoj upotrebi. zavestalac sam cita zapisnik o testamentu i duzan je da izjavi da je njegova poslednja volja verno unesena.).Postupak se pokrece predlogom u kome se obrazlaze zbog cega je cuvanje isprave nuzno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. varanti.) Sastavljanje sudskog testamenta . . .) Cuvanje isprava .Ako utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za punovaznost pravnog posla. odnosno da potvrdi da je tacno ono sto u njoj pise ( do potvrdjivanja dolazi npr.Nacelno. kada je nuzno da se potvrdi sadrzina isprave koja sadrzi podatke o srodstvu odredjenih lica kako bi ona mogla da ostvaruju svoja nasledna prava ).) Potvrdjivanje sadrzine isprave . .Kod nas ne postoji mogucnost amortizacije serijskih hov ( akcije. onako kako je to zavestalac ucinio..U ovom postupku se ponistavaju domace isprave na kojima se neposredno zasnivaju neka materijalna prava ( npr. . sud donosi resenje kojim odbija da sastavi ispravu... . lice koje protivpravno ili slucajno dodje u posed isprave ne moze da vrsi prava koja su inkorporisana. 4.Svedoci prisustvuju sastavljanju sudskog testamenta kada je testator nepismen. pravila za sastavljanje isprava primenjuju se mutatis mutandis i na sastavljanje sudskog testamenta. 2. obveznice.. nuzno je da je cuvanje neophodno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava.Sud je duzan da primi na cuvanje testament. cekovi.Ponistaj znaci da resenjem suda isprava gubi svoju pravnu valjanost. 3.Nakon sto je sudija sacinio zapisnik. pojedinacne hov podlozne amortizaciji ( skladisnica.S druge strane. .Stoga. ako za ovaj pravni posao nije nesto drugo odredjeno. ) i cije je posedovanje nuzno radi ostvarenja tih prava. hov. . verno.). .Sud je duzan da predlagacu izda potvrdu o prijemu izprave na cuvanje. tj. debitne kartice. . . duzan je i da ucesnicima objasni smisao pravnog posla i da im ukaze na njegove pravne posledice. zatim ispituje da li postoji slobodna volja ucenika da zakljuce pravni posao.Cilj ovog postupka jeste da sud potvrdi sadrzinu privatne isprave. dok su ostale hov.Sudija ispituje da li ucesnici imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se trazi za zakljucenje pravnog posla u pitanju.

191 .Oglas proizvodi dejstvo na pravni polozaj duznika iz isprave od momenta kada mu je dostavljena ili od momenta kada je na drugi nacin saznao za pokretanje postupka amortizacije. u sudski depozit se predaju novac.Po pravilu.Obaveza postoji jedino kada je to predvidjeno posebnim materijalnopravnim propisima. . a na osnovu rezultata dokaznog postupka. . ako ne postoje podaci na osnovu kojih nadlezni organ moze da izda duplikat isprave.Sud zakazuje rociste po proteku oglasnog roka.Ako predlog nije odbacen. B) Postupak . sud nalaze izdavaocu isprave i poveriocu da se u odredjenom roku izjasni da li je isprava izdata i da li postoje smetnje da postupak bude sproveden. ako predlagac ne polozi na vreme novac za izdavanje oglasa.Na osnovu pravosnaznog resenja kojim se isprava ponistava.Od gorenavedenog momenta. plemeniti metali i druge dragocenosti. kao i cinjenicne navode iz kojih proizlazi da je predlagac ovascen da podnese predlog i da postoji verovatnoca da je siprava nestala ili unistena. ne postoji obaveza suda da prima stvari u sudski depozit i da ih cuva. moze sudski ponistiti i isprava na kojoj se zasniva neko nematerijalno pravo. hov i druge isprave koje se mogu unovciti.Duznik ne moze da tvrdi da nije znao da je pokrenut postupak za amortizaciju isprave. V) Odbacivanje predloga i dalji postupak . .Sud odbacuje predlog ukoliko nadje da nisu ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka. G) Polozaj duznika iz isprave . sud oglasom objavljuje pokretanje postupka za ponistaj isprave. takodje. ako trece lice donese licu ispravu ili dokaze postojanje isprave. .Ukoliko duznik u medjuvremenu dodje u posed iprave. . sud donosi resenje o ponistenju isprave. niti sme da je preinaci.. obnovi ili prenese na drugo lice. .Kada primi izjasnjavanje. . odnosno resenje o odbijanju preloga za ponistaj isprave.Predlod sadrzi identitet isprave.Sud ce obustaviti postupak za ponistaj: ako predlog bude povucen. na koje se pozivaju predlagac.Ova zabrana traje sve dok resenje o ponistenju isprave ili o obustavi postupka za ponistaj iprave ne postane pravosnazno.Postupak pokrece predlogom svako lice koje je na osnovu isprave ovlasceno da ostvaruje neko pravo ili koje ima pravni interes da se isprava ponisti.Cinjenica da predlog ne sadrzi sigurne dokaze da je isprava izgubljena nije dovoljna da bi se predlog odbacio. .Nacelno. D) Resenje suda . izdavalac i sva lica koja su istakla prigovor protiv predloga.Kod nas se.) Sudski depozit A) Predmet postupka . on je duzan da je zadrzi i da sud obavesti o imenu lica koje mu je podnelo ispravu radi ispunjenja obaveze.Po odrzanom rocistu. a moze da zahteva da mu duznik o njegovom trosku izda novu ispravu. predlagac moze da ostvaruje sva prava koja su inkorporisana u ponistenoj ispravi. duznik ne sme da ispuni obavezu iz isprave. . 136. . . . .

sud o tome izvestava predlagaca. . cinjenica da su ugovaraci u losim licnim odnosima ). vec samo pojedine stvari ili prava iz te imovine. . V) Preuzimanje stvari . 192 . .) Izvrsni postupak. poverilac moze na prinudni nacin da ostvari svoje potrazivanje prema duzniku jedino u sudskom izvsnom postupku. .Medjutim.Sudski izvrsni postupak je samostalan deo gradjanskog procesnog prava.Pokrece se predlogom u kome predlagac mora da navede razloge zbog kojih se predmeti deponuju. .Predmet izvrsenja ili obezbedjenja u sudskom izvrsnom postupku nije citava imovina duznika.Sudski izvrsni postupak je zakonom uredjen postupak u kome se realizuju ovlacenja poverioca iz pojedinacnih pravnih akata. te moze doneti resenje kojim odredjuje da predlagac preuzme stvar.Ako predmet ne podigne korisnik u roku od 3 godine od kada je uredno pozvan da to ucini. sud je duzan da primi u depozit bilo koje predmete kada je zakonom odredjeno da duznik moze umesto ispunjenja da polozi stvar kod suda koju duguje. rok i uslov za preuzimanje. 137. pojam i obelezja .Ali postoje i situacije u kojima duznik nece da postupi po zapovesti iz sudske odluke. B) Postupak . ako ispunjava uslove za prijem stvari.Ali.. nacin.Osnovanost predloga se uvek ceni sa stanovista materijalnopravnih propisa ( docnja. troskove snosi protivnik predlagaca kada je pao u poverilacku docnju i time inicirao pokretanje postupka za smestaj stvari u sudski depozit. primenom monopola sile drzave. . kao i uslove pod kojima korisnik moze da podigne predmete iz depozita.Sud moze da odbaci predlog ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta ili ako predlagac ne predujmi troskove cuvanja. dok su drugi razlozi irelevantni ( npr.Pravo na sudsku zastitu obuhvata i pravo titulara sudske odluke da drzava prinudno izvrsi sudsku odluku protiv duznika. .Pravilo je da duznik iz sudske odluke dobrovoljno postupi onako kako mu je to sud nalozio. .. . sud resenjem utvrdjuje da je predmet postao drzavna svojina. ali i upozorenje na pravne posledice.).Sudski izvrsni postupak je samo prirodan nastavak kognicionog postupka. ako predmet ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje. oznaci njihovu vrednost i navede lice u ciju korist se polazu. i on se odvija po drugacijim principima od onih u kognicionom postupku. i to na prinudan nacin.Kako je samopomoc zabranjena. .Resenje suda sadrzi oznacenje lica koje je ovlasceno da preuzme predmet. .Za raspodelu troskova vaze opsta pravila vanparnicnog postupka.U izvrsnom postupku se i obezbedjuju potrazivanja poverilaca koja nisu utvrdjena pravosnaznom odlukom suda.Sud poziva korisnika da u odredjenom roku primi predmet iz depozita. .Predlagac je duzan da u predlogu opise predmete. . .Ako korisnik ne zeli da podigne predmet. . G) Resenje suda .

.U vezi sa sadrzinom predloga za izvrsenje vazi nacelo dispozicije.Sud je vezan ovim predlogom. vec je duzan da bez odlaganja donese resenje u izvrsenju kada mu je podnet predlog za izvrsenje.138.Kada se izvrsni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. to znaci da postupak pokrece sam sud.Izvrsni sud ne moze da ispituje da li je ona zakonita i tacna.Postupak prinudnog izvrsenja moze da se pokrene i po sluzbenoj duznosti. . ali ne i kada se time dira u stecena prava trecih lica. predlog izvrsnog poverioca da se izvrsenje odlozi. . a radi se o postupcima izvrsenja naplate novcanih kazni u parnicnom postupku izrecenim zbog nepostovanja prvesne discipline. . ocekujuci da ce sud sam da odredi predmet i sredstvo ( nacin ) izvrsenja.Kada izvrsni poverilac povuce predlog za izvrsenje. te nema dvostranacja jer sud ne moze da bude stranka ( nema izvrsnog poverioca ).Izvrsni poverilac ne moze sudu da preda blanko predlog za izvrsenje. osim da podnese predlog za izvrsenje. . .) Nacela izvrsnog postupka 1.Poveriocu ne sme da se preda manje nego sto potrazuje.Od drugih dispozitivnih procesnih radnji stranaka od znacaja je npr. 2. .Izvrsenjem ne sme da se vredja pravo na postovanje njegove licnosti. .Izvrsni postupak se pokrece na predlog za izvrsenje koji sudu podnosi izvrsni poverilac. .Od nacela sudskog kretanja postupka treba strogo razlikovati pokretanje izvrsnog postupka po sluzbenoj duznosti ( nacelo oficioznosti ). . izvrsni postupak se obustavlja.U izvrsnom postupku vazi nacelo sudskog kretanja postupka: Izvrsni poverilac nije duzan prakticno da preduzima nikakve procesne radnje u postupku. dok duzniku ne sme da se uzme vise nego sto duguje. . . . jer se on odvija po sluzbenoj duznosti od momenta kada je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje.) Nacelo zastite duznika . 3.Naime. ako su ispunjene i druge procesne pretpostavke.) Nacelo dispozicije i nacelo sudskog kretanja postupka .Potpuno namirenje poverioca ne sme da ima za posledicu da se duznik ekonomski unisti. ..) Nacelo formalnog legaliteta .Postavlja se pitanje koliko je ova konstrukcija odrziva iz ugla prava na pravicno sudjenje. izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za izvrsenje specificira predmete izvrsenja: nepokretne ili pokretna stvari. kao i naplate novcanih kazni koje se izricu u izvrsnom postupku.Medjutim. . 193 . te potpuno ili delimicno povlacenje predloga za izvrsenje. .. naplate taksi i troskova postupka.U izvrsnom postupku se ne sprovodi novi kognicioni postupak u vezi s pravom ili pravnim ovlascenjem koje sud treba prinudno da izvrsi. potrazivanja. znacaj dispozitivnih procesnih radnji u sudskom izvrsnom postupku je mali.Ovo nacelo znaci da je sud vezan izvrsnom ispravom ( pravosnaznim pojedinacnim pravnim aktom ) koja sluzi kao osnov za izvrsenje.

ima prioritet u odnosu na poverioca koji je stekao sudsko zalozno pravo.Ovo nacelo vazi u dva smisla: a) Prvo. b) Drugo. * Princip ekskluziviteta. namiruju se: poreske i druge dazbine. . a potom potrazivanja na osnovu zakonskog izdrzavanja.Sticanje prava na prioritetno namirenje vezano je sticanje sudskog zaloznog prava na predmetu izvrsenja ( izvrsni poverilac stice sudsko zalozno pravo na pokretnoj stvari u momentu kada sudski izvrsitelj potpise zapisnik o popisu stvari ).srazmerno namirenje poverilaca istog reda.Od ekonomske ruine duznik se stiti na sledeci nacin: a) Prvo.. da u resenju o izvrsenju ogranici izvrsenje na odredjene predmete duznika. .U izvrsnom postupku vaze jos 3 principa koja se ticu vremenskog redosleda namirenja: * Princip realnog prioriteta. . ostecenje ili umanjenje vrednosti.Vremenski redosled postupanja suda s predlozima za izvrsenje nema nikakvog uticaja na vremenski redosled namirenja poverioca.prvenstvo u namirenju se stice bez obzira na to kada je steceno pravo na namirenje ( namirenje potrazivanja za zakonsko izdrzavanje ). . oni se namiruju onim redom kako su vremenski stekli pravo na namirenje. * Princip egaliteta. b) Drugo. .Ako je izvrsni poverilac ranije stekao zalozno pravo na predmetu izvrsenja pravnim poslom. izvesne stvari koje cine osnov minimalne egzistencije duznika ne mogu biti predmet izvrsenja ( odeca. .Pravilo je da izvrsi sud odredjuje izvrsenje onim sredstvom i na onim prdmetima koji su navedeni u predlogu za izvrsenje.na odredjenim predmetima namiruju se samo neka potrazivanja ( npr. radi zastite imovinske pozicije duznika.. potrazivanja obezbedjena zaloznim pravom. ako je to dovoljno za namirenje.Po prirodi stvari. . potrazivanja na osnovu naknad stete zbog ostecenja zdravlja. medjutim. . . izvrsenje se uvek sprovodi samo u obimu koji je dovoljan da se potrazivanje namiri.Iz cene koja je dobijena prodajom nepokretnosti namiruju se najpre troskovi izvrsnog postupka. 194 . obuca. svota novca. v) Trece. min. . ako se na istoj stvari sprovodi izvrsenje u korist vise izvrsnih poverilaca protiv istog duznika. sud je duzan da predmete uzima u rad po vremenskom redosledu po kojem ih je primio.Sticanje prava na namirenje zavisi od predmeta izvrsenja. izvrsni sud je duzan da prioritetno resava o predlogu poverioca za odredjenje provremenih mera. . narocito one koje mogu da uticu na njegovu propast..Posebnim okolnostima slucaja smatraju se one koje su od uticaja na predmet izvrsenja. a kada se prodaje nepokretnost onda se prodaje po trzisnoj ceni.). izvrsenje na primanjima vijnih invalida moze da se odredi samo radni namirenja potrazivanja za naknadu stete nastale usled ostecenja zdravlja ).Kada izvrsni poverioac namiruje svoje novcano potrazivanje na pokretnim stvarima vazi princip vremenskog prioriteta. Tek nakon namirenja ovih potrazivanja. sud moze po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka. .) Nacelo vremenskog redosleda .. 4.Kada se stvari prodaju na javnoj prodaji ili pogodbom. u toku postupka moze da dodje do promene sredstva izvrsenja ( na predlog duznika koji moze da postavi do preduzimanja prve izvrsne radnje ). gleda se da se postigne najbolja cena.Od osnovnig principa u redosledu odstupa se samo u dva slucaja: kada drugaciji redosled postupanja zahteva priroda potrazivanja i kada to zahtevaju posebne okolnosti slucaja.

Kada sudski izvrsitelj strankama ili ucesnicima u postupku pricini nesavesnim ili nezakonitim radom stetu. a po pravnim lekovima vece od trojice sudija.On je ovlascen da zatrazi i asistenciju policije koja je duzna da sudskom izvsitelju pruzi svu neophodnu pomoc u toku sprovodjenja izvrsenja. . v) Trece. .. a izostanak stranaka sa rocista nema nikakav uticaj na dalji tok postupka.U izvrsnom postupku jedan sud moze da bude nadlezan da donese resenje o izvrsenju. a drugi da sporvede izvrsenje. . ali ima i siroka diskreciona ovlascenja. za preduzimanje odredjenih procesnih radnji koje odredjuje sud rok ne moze biti duzi od 3 dana. za njeno otklanjanje odgovara Srbija.Izvrsni postupak se odvija na osnovu podnesaka.Stranke u izvrsnom postupku su izvrsni poverilac i izvrsni duznik. .Mesna nadleznost suda se odredjuje shodno vrsti i sredstvu izvrsenja ( na pokretnoj/nepokretnoj stvari. 139. ukoliko sud smatra da je celishodno. osim ako se ne pobija resenje o izvrsenju. principijelno je predvidjena nadleznost suda na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste. . .Stranke i ostali ucesnici u izvrsnom postupku ne mogu da uloze nikakvo efikasno pravno sredstvo protiv nezakonito i nepravilno preduzetih izvrsnih radnji.On je duzan da postuje licnost duznika i njegove porodice. kako to zakon kaze ).Ostvarenje prava na sudsku zastitu postize se samo oko se izvrsni postupak sprovede bez odlaganja i odugovlacenja.Najcesce su to tuzilac i tuzeni ( parnicni postupak ) ili formalni ucesnici ( vanparnicni postupak ). .5. b) Drugo.U izvrsnom postupku se ne primenjuju pravila o vracanju u predjasnje stanje. medjutim.Zahtev za iskljucenje. 195 .) Nacelo pismenosti . odnosno izuzece sudije mora da se dopusti sve do okoncanja izvrsnog postupka ( a ne do isteka roka za podnosenje pravnog leka.).ZIP konkretizuje ovo nacelo na tri nacina: a) Prvi nacin se tice kratkih rokova za preduzimanje procesnih radnji: o predlogu za izvrsenje sud je duzan da odluci u roku od 3 dana. vazi prekluzija za propustanje zakonskih ali i sudskih rokova.) Subjekti izvrsnog postupka A) Sud . . . procesna disciplina ucenika u izvrsnom postupku obezbedjuje se novcanim kaznama. B) Sudski izvrsitelj . . 6.U prvom stepenu odlucuje sudija pojedinac. da vrsi radnje u okviru zakljucka izvrsnog suda. .Neposredne radnje u postupku izvrsenja sprovodi sudski izvrsitelj ( radnik u sudu ).Rocista se zakazuju izuzetno. V) Stranke .Za odredjenje i sprovodjenje izvrsenja stvarno je nadlezan osnovni sud a u privrednim stvarima privredni sud. .) Nacelo efikasnosti .

- Ako izvrsni poverilac ili izvrsnik duznik nemaju stvarnu legitimaciju, sud ukida resenje o izvrsenju po zalbi izvrsnog duznika. - Stranke u izvrsnom postupku moraju da budu jasno odredjene, jer uvek mora da se zna u korist koga i protiv koga se sprovodi izvrsenje. - Ako to nije slucaj, izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. - Poseban problem se javlja kada nakon pravosnaznosti sudske odluke koja predstavlja izvrsni nalov dodje do materijalnopravne sukcesije, tako da se izvrsni postupak ne sprovodi u korist lica na koje glasi izvrsna isprava ili protiv lica na koje glasi izvrsna isprava. - Kada je u pitanju univerzalna sukcesija, sukcesor moze da povede ili nastavi izvrsni postupak. - Svojstvo sukcesora dokazuje konacnom odlukom donetom u parnicnom, upravnom ili prekrsajnom postupku. - U slucaju singularne sukcesije ( cesija ), svojstvo sukcesora se dokazuje javnom ispravom ili overenom privatnom ispravom. - U nasoj praksi, sudovi uvek zahtevaju da singularni sukcesor povede novi izvrsni postupak, sto je pogresno. - Pitanje legitimacije stranka u izvrsnom postupku nije procesnopravno, vec materijalnopravno, pa stoga, sud ne sme da odbaci predlog za izvrsenje, ako izvrsni poverilac u predlog za izvrsenje pruzi dokaz o pravnom sledbenistvu. G) Ucesnici - Ucesnici su lica ciji je imovinskopravni polozaj neposredno tangiran izvrsnim postupkom. - To su u prvom redu vlasnik stvari koja je obuhvacena popisom stvari koje su predmet izvrsenja, te duznik samog izvrsnog duznika kada je predmet izvrsenja plenidba potrazivanja. - Drugi ucesnici su banke, drzavni organi...

140.) Tok izvrsnog postupka
- Prvostepeni postupak ima dva stadijuma: * U prvom sud odlucuje o odredivanju ( dozvoli ) izvrsenja. * U drugom se izvrsenje sprovodi. - Sprovodjenje izvrsenja sleduje samo pod uslovom da je, u celini ili delimicno, usvojen predlog izvrsnog poverioca i doneto resenje o izvrsenju. - Ako je odluka negativna i sud donese resenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvrsenje, sprovodjenju izvrsenja se ne pristupa. - U ovom slucaju stadijumu dozvole izvrsenja moze sledovati drugostepeni, zalbeni postupak, a od ishoda tog postupka zavisi da li ce doci do sprovodjenja izvrsenja. - Granice izmedju prvostepenog u drugostepenog postupka su relativizirane. - Moguce je da provstepeni postupak ( sprovodjenje izvrsenja ) tece uporedo sa zalbenim postupkom. - Zalba protiv resenja o izvrsenju principijelno ne odlaze izvrsenje i njegovom sprovodjenju se najcesce pristupa odmah po donosenju resenja bez obzira na eventualno izjavljivanje zalbe. - S druge strane, postoji mogucnost postupanja i po neblagovremenoj zalbi, i time se sasvim omeksava granica izmedju stadijuma dozvole izvrsenja i stadijuma sprovodjenja izvrsenja. - Zakljuckom se izdaje nalog sudskom izvrsiocu za sprovodjenje pojedinih procesnih radnji i odlucuje o pitanjima upravljanja postupkom.9
9

U sklopu ovog pitanja pricati i 141. i 142. pitanje..

196

141.) Odredjivanje izvrsenja
- U prvom stadijumu postupka sud odlucuje o tome da li ce odrediti izvrsenje potrazivanja utvrdjenog u izvrsnoj ili verodostojnoj ispravi. - O predlogu za izvrsenje mora da se odluci resenjem u roku od 3 dana od njegovog podnosenja. - Postupak je pismen: O odredjivanju izvrsenja sud odlucuje na osnovu podataka sadrzanih u predlogu za izvrsenje i prilozenih ( obligatornih ) isprava. - Izvrsnom duzniku se ne pruza mogucnost izjasnjavanja, a o pokretanju postupka se ne obavestava ako sud odbaci predlog za izvrsenje kao nedopusten ili odbije kao neosnovan. - O predlogu se odlucuje resenjem u kojem moraju da budu navedeni sledeci podaci: izvrsni poverilac i duznik, izvrsna ( odnosno verodostojna ) isprava o potrazivanju, potrazivanje izvrsnog poverioca, sredstvo i predmeti izvrsenja i svi drugi podaci potrebni za sprovodjenje resenja. - U resenju o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave sud obavezuje izvrsnog duznika da u roku od 8 dana namiri potrazivanje zajedno sa troskovima i odredjuje izvrsenje radi ostvarenja tih potrazivanja. - Resenje o izvrsenju dostavlja se i izvrsnom poveriocu i izvrsnom duzniku, dok se resenje kojim se odbija predlog za izvrsenje dostavlja samo izvrsnom poveriocu. - Kada je u pitanju izvrsenje na novcanom potrazivanju, resenje o izvrsenju se dostavlja i duzniku izvrsnog duznika. - Resenje o izvrsenju nad sredstvima na racunu izvrsnog duznika se dostavlja i organizaciji za prinudnu naplatu. - Ako sud koji donosi resenje o izvrsenju nije nadlezan za sprovodjenje izvrsenja, on upucuje resenje nadleznom sudu radi njegovog dostavljanja stranakama i drugim adresatima, kao i radi sprovodjenja izvrsenja.

142.) Sprovodjenje izvrsenja
- Sprovodjenje izvrsenja jeste poseban stadijum prvostepenog postupka. - Ne postoji sistem pravila koji bi se sprovodjenje izvrsenja ostvarivalo po jednom opstem metodu koji bi vazio u svim postupcima. - Osnovne odredbe ZIP-a regulisu samo ogranicen broj pitanja koja imaju opsti domen primene. - Veoma iscrpna regulativa se nalazi, medjutim, u delu ZIP-a u kojem su sadrzana posebna pravila o sprovodjenju izvrsenja novcanih i nenovcanih potrazivanja. - Osnovno je pravilo da ovaj stadijum postupka sleduje po okoncanju stadijuma odredjivanja izvrsenja i donosenja resenja o izvrsenju. - Prelazak iz jednog u drugi stadijum ostvaruje se po sluzbenoj duznosti i pre nastupanja pravosnaznosti resenja o izvrsenju pre svega u cilju sprecavanja izvrsnog duznika da osujeti sprovodjenje izvrsenja. - Izvrsenje se sprovodi danju do 20h, radnim danima. - Izvrsitelj je ovlascen da udalji lice koje ometa sprovodjenje izvrsenja i da dobije odgovarajucu pomoc policije. - Stranke i ucesnici u postupku mogu od suda zahtevati otklanjanje nepravilnosti koje je sudski izvrsitelj ucinio u sprovodjenju isvrsenja, a sud resenjem moze ukinuti nezakonite i nepravilne radnje izvrsitelja. - Sledi deo iz Jaksiceve knjige: 197

- Izvrsenje se sprovodi preduzimanjem izvrsnih radnji ( sredstava izvrsenja ) koje imaju za cilj da se prinudno naplati poveriocevo potrazivanje. - Sredstva izvrsenja se sprovode na predmetima izvrsenja ( sve stvari i prava duznika ). Sredstva izvrsenja radi namirenja novcanih potrazivanja: - Popis, procena i prodaja pokretnih stvari. - Utvrdjivanje vrednosti i prodaja nepokretnosti. - Zaplena potrazivanja izvrsnog duznika prema njegovom duzniku i prenos tih potrazivanja na izvrsnog poverioca. - Plenidba dela zgrade i njen prenos na izvrsnog poverioca. - Zaplena stednog uloga i tekuceg racuna i isplata poveriocu. - Zaplena, procena i prodaja hov. Sredstva izvrsenja radi reazliacije nenovcanih potrazivanja: - Oduzimanje i predaja stvari izvrsnom poveriocu. - Ispraznnjenje i predaja nepokretnosti izvrsnom poveriocu. - Prinuda nad duznikom kada dogovanu radnju samo on moze da izvrsi. - Vracanje stvari u posed izvrsnom poveriocu... - Sredstva izvrsenja su data zakonom numerus clausus, te nije dopusteno da se procesnim ugovorima predvijdaju neka druga, ali je dozvoljeno da se takvim ugovorima ogranicava upotreba nekih sredstava i predmeti izvrsenja.

143.) Izvrsni postupak na osnovu izvrsne isprave10
A) Izvrsna isprava - Izvrsna isprava je pojedinacni pravni akt kojim je autoritativno utvrdjeno postojanje potrazivanja. To su samo one isprave za koje je zakon odredio da se smatraju izvrsnim ispravama- numerus clausus: • izvrsna sudska odluka. • izvrsno sudsko poravnanje. • izvrsna odluka doneta u upravnom ili prekrsajnom postupku. • poravnanje doneto u upravnom postupku. • strane sudske i arbitrazne odluke. • druge isprave koje se na osnovu posebnih zakona smatraju izvrsnim ispravama.11 - Izvrsnom odlukom suda smatra se presuda suda, resenje suda, platni nalog i arbitrazna odluka. - Sve sudke odluke nisu ujedno i izvrsne isprave: Deklaratorne i preobrazajne odluke suda ne mogu biti izvrsne isprave, jer one po svom sadrzaju i po svojoj zapovesti neposredno kreiraju novo stanje. - Svojstvo izvrsne isprave ima samo kondemnatorna presuda ili resenje, i to bez obzira na to da li sadzi osudu na cinjenje, necinjenje, propustanje ili trpljenje. - Izvrsna isprava je i resenje suda kojim on odredjuje privremene mere radi obezbedjenja potrazivanja poverioca.

10

Delove ovog pitanja treba pricati i uz 140. pitanje koje je kucano iz Kecinog prirucnika posto ga nema pod tim naslovom u Jaksicevoj knjizi. 11 Ove tacke stavljam zato sto se svidjaju Ivani Martinovic ( Rondi ) 06/576 :-)

198

- Prema Zakonu o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar zaloznog prava, izvrsnu ipravu predstavlja i izvod iz Registra zaloge. - S druge strane, izvrsnom ispravom se ne smatra ugovor o hipoteci i zalozna izjava. B) Izvrsnost izvrsne isprave 1.) Nastupanje izvrsnosti - Izvrsna isprava postaje izvrsna kada je pravosnazna i kada istekne rok u njoj za dobrovoljno izvrsenje obaveze. - Paricioni rok se odredjuje u samoj izvrsnoj ispravi i iznosi 15 dana (8 dana u trgovinskim stv.). - Rok pocinje da tece kada se izvrsna isprava dostavi izvrsnom duzniku. - Rok se prekida ako izvrsni duznik ulozi redovni pravni lek, te pocinje da tece ponovo nakon odluke drugostepenog suda. - Ako u izvrsnoj ispravi nije naveden paricioni rok, to cini izvrsni sud resenjem o izvrsenju. - Rok za dobrovoljno izvrsenje se odredjuje samo u onim sudskim odlukama koje glase na cinjenje. - Momenat nastupanja izvrsnosti sudskih odluka koje glase na cinjenje ili trpljenje se poklapa s momentom nastupanja pravosnaznosti sudske odluke. - Dakle, izvrsnost izvrsne isprave normalno vremenski sledi nakon njene pravosnaznosti. - Izuzetak moze da postoji samo ako Zakon izricito predvidja da ulaganje redovnog pravnog leka nema uticaja na nastupanje izvrsnosti isprave. - Tada izvrsna isprava moze da se izvrsi i pre nego sto postane pravosnazna. - Kada je u izvrsnoj ispravi duznik obavezan na placanje ili izvrsenje cinidbe, izvrsnost nastupa tek kada je potrazivanje dospelo. - Kada je dopelost cinidbe vezana za nastupanje roka koji je kalendarski odredjen ( iseljenje iz stana ), izvrsni poverilac ne mora da dokazuje nastupanje roka. - Drugacije je sa ispunjenjem uslova: Izvrsni poverilac je duzan da dokaze da je uslov nastupio, i to tako sto izvrsnom sudu podnosi javnu ispravu ili privatnu overenu ispravu. - Ako izvrsni poverilac to nije u mogucnosti da pribavi, nastupanje uslova dokazuje pravosnaznom odlukom suda ili upravnog organa. - Ako izvrsna isprava sadrzi obavezu istovremenog ispunjenja obaveza izvrsnog poverioca i izvrsnog duznika, izvrsnost nastupa kada izvrsni poverilac podnese sudu bilo kakav dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. 2.) Klauzula ( potvrda ) izvrsnosti - Ova klauzula se stavlja na izvrsnu ispravu i znaci sluzbenu potvrdu da je izvrsna isprava stekla svojstvo izvrsnosti i predstavlja procesnu pretpostavku za vodjenje izvrsnog postupka. - Potvrdu izvrsnosti daje onaj drzavni organ koji je odlucivao u prvom stepenu. - On je, takodje, ukida resenjem, ako se ispostavida izvrsna isprava nije stekla svojstvo izvrsnosti. - Medjutim, stavljanje klauzule izvrsnosti nije nuzno, ako je izvrsni sud onaj koji je i doneo izvrsnu ispravu. - Duznik moze da pobija izvrsnu klauzulu posebnim predlogom upucenim sudu koji ju je i izdao, ali i pravnim lekovima ( zalba, prigovor ) u izvrsnom postupku ( ne moze u parnici ). - Na sudsko poravnanje se ne stavlja ova klauzula, vec ono postaje izvrsno kada je potrazivanje dospelo. - Potvrda o izvrsnosti je akt sudske uprave ( pisarnica ) koji se stavlja u formi beleske na otpravak sudske odluke.

199

istim ili razlicitim sredstvom izvrsenja.Uz predlog za izvrsenje prilaze se i izvrsna isprava ili verodostojna iprava.Predlog za izvrsenje podnosi izvrsnom sudu izvrsni poverilac. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje ako ne sadrzi tacan opis.V) Podobnost izvrsne isprave za izvrsenje . jer bi to bilo protivno cilju izvrnog postupka i nacelu efikasnosti. kao i potvrda o izvrsnosti. . a ona nije potpuno odredjena u tenoru sudske odluke. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. D) Odluke suda . . . 144. osim zahteva za zastitu zakonitosti koji izjavljuje javni tuzilac. odnosno odredivosti predmeta izvrsenja.) Pravni lekovi u opstem izvrsnom postupku U izvrsnom postupku dopusteni su samo redovni pravni lekovi. vrsta i obim ispunjenja obaveze.U pogledu odredjenosti. ovo resenje mora da bude obrazlozeno kada se predlog odbacuje ili odbija. .Pocetkom toka izvrsnog postupka ne nastupa litispendencija. kolicinu. . G) Predlog za izvrsenje .U skladu s mestom nalazenja stvari koje je predmet izvrsenja.Dakle. analogno pravilima koja se primenjuju na odvacivanje neuredne tuzbe.Sud ne moze u izvrsnom postupku da ispituje tacnost i zakonitost izvrsne isprave. izvrsna isprava je podobna za izvrsenje. ali je odrediva iz obrazlozenja sudske odluke. . . . trebalo bi da vaze sledeca pravila: --> ako je predmet izvrsenja nepokretnost. ako u njoj nije tacno oznacen izvrsni poverilac. . . trpljenje ili propustanje se izvrsni duznik obavezuje ili koju tacno stvar je duzan da preda poveriocu. protiv koga i na cemu se sprovodi izvrsenje. nema smetnji da izvrsni poverilac protiv duznika povede dva istovremena paralelna postupka po istoj izvrsnoj ispravi. A) Zalba . duznik i predmet. predlog za izvrsenje se odbacuje kao neuredan.Zalbu ulaze izvrsni duznik kako bi otklonio dejstvo izvrsnosti izvrsne isprave.Ako izvrsni poverilac ovako ne postupi.U izvrsnoj ispravi uvek mora tacno da se navede u ciju korist.U ispravi mora da bude navedeno na koje cinjenje.U izvrsnom postupku sud donosi resenja i zakljucke. . .Dakle. --> ako je predmet izvrsenja pokretna stvar. odredjuje se i mesna nadleznost sudova kod pojedinih sredstava izvrsenja. tacan rok za ispunjenje obaveze. Vanredni pravni lekovi nisu dopusteni. tako da su razlozi za uzlaganje zalbe ograniceni samo na one cinjenice koja su nastupila nakon onog - 200 .Izvrsni postupak pocinje da tece kada izvrsni sud dostavi izvrsnom duzniku predlog za izvrsenje . drugi se obustavlja.U slucaju da se jedan postupak izvrsenja okonca potpunim namirenjem poverioca.Obrnuto. tacnu oznaku vrste.Sud ne obrazlaze resenje o izvrsenju kojim predlog za izvrsenje usvaja. necinjenje.

. . • ukidanje. . ponistaj ili preinacenje izvrsne isprave. • nedostatak svojstva izvrsne isprave.Potrazivanje prestaje po odredbama materijalnog prava. oprost duga ).Moguce je da izvrsni duznik tek u izvrsnom postupku stekne mogucnost da upotrebi dokaz da je potrazivanje izvrsnog poverioca prestalo ( npr. Materijalnopravni razlozi: • nenastupanje roka ili uslova • prestanak potrazivanja.U neblagovremenoj zalbi.procesnog momenta u kognicionom postupku za koji se vezuju vremenske granice pravosnaznosti izvrsne isprave ( zakljucenje rocista za gravnu raspravu u parnici ). .Ili. b) kada je potrazivanje prestalo na osnovu cinjenice koja je postojala pre vremena nastupanja izvrsnosti izvrsne isprave. • protek roka za podnosenje predloga za izvrsenje. kada dokazuje da se potrazivanje ugasilo ( prigovor kompenzacije.Resenje o izvrsenju moze da se pobija iz sva tri razloga zbog kojih moze da se pobija i presuda parnicnog suda ( npr. • nedostatak izvrsnosti izvrsne isprave. . izvrsni duznik moze da se poziva i na cinjenicu da se potrazivanje poverioca ugasilo kompenzacijom nakon momenta zakljucenja glavne rasprave u kognicionom postupku. apsolutno bitna povreda odredaba postupka ). • odlaganje izvrsenja po predlogu izvrsnog poverioca. ali izvrsni duznik u izvrsnom postupku gasenje potrazivanja moze da dokazuje samo javnim ispravama.Jer.Smisao mogucnosti ulaganja neblagovremene zalbe jeste ukazivanje sudu na cinjenicu da je izvrsni poverilac izgubio pravni interes za sprovodjenje izvrsnog postupka. ako je u instancionom postupku bio dopusten beneficio novorum. sudski odlukama. . koji nije posedovao tokom prvostepenog kognicionog postupka.Izvrsni poverilac moze da ulozi zalbu samo ako je predlog za izvrsenje odbijen ili u vezi s troskovima izvrsenja. 201 . • nedostatak stvarne legitimacije stranaka. priznanica ). . novacija. moguce je da izvrsni duznik nakon ovog momenta stekne kompenzibilno potrazivanje prema poveriocu. . B) Razlozi Procesni: • nenadleznost izvrsnog suda. nakon pravosnaznosti izvrsne isprave. . .U praksi su najznacajniji materijalnopravni prigovori izvrsnog duznika. Izvrsne smetnje su: • odredjenje izvrsenja u resenju o izvrsenju na stvarima na kojima zakon to nedopusta.Izvrsni duznik moze da izjavi neblagovremenu zalbu iz dva razloga: a) kada je potrazivanja prestalo na osnovu cinjenice koja je nastupila posle izvrsnosti izvrsne isprave ili posle zakljucenja sudskog poravnanja. kao i pravosn. te da se u zalbi pozove na cinjenicu da se potrazivanje ugasilo prebijanjem. • ponistaj ili stavljanje van snage sudskog poravnanja.

. D) Prigovor treceg lica . tj da podigne izlucnu tuzbu kojom trazi da parnicni sud proglasi izvrsenje na odredjenoj stvari nedopustenim ( ova tuzba je preobrazajnog karatera ). ali trece lice moze da zahteva odlaganje izvrsenja.Ako mu to ne podje za rukom. ne moze vise na iznosi u daljem toku izvrsnog postupka. pa sve do okoncanja izvrsnog postupka. . najpre. Dalje. prvostepeni sud ne moze da odbije zalbu kao neosnovanu.Sto se tice devolutivnog dejstva. .Izvrsni duznik je duzan da u zalbi iznese sve cinjenice i dokaze zbog kojih pobija resenje o izvrsenju. .V) Postupak . ali je propustio. zakupoprimac. trece lice mora da ucini najmanje verovatnim da ima pravo na stvari koje sprecava izvrsenje.Zalba na resenje o izvrsenju se dostavlja poveriocu na odgovor.Sud bi trebalo ovaj prigovor da dostavi izvrsnom duzniku i izvrsnom poveriocu da se izjasne. . On moze da odluci da uopste ne resava po zalbi kada je duzan da predmet dostavi na resavanje drugostepenom sudu. . .Ako je prigovor osnovan. te da zahtevaju ovim prigovorom da sud proglasi izvrsenje nedopustenim na predmetu koji je u njihovom vlasnistvu.Sud moze da zakaze i rociste da bi raspravljao sa stranakama o zalbi. a ovo se dogadja jer se prilikom izvrsenja na pokretnim stvarima popisuju sve stvari koji se nalaze u drzavini izvrsnog duznika. i za odgovor ima rok od 3 dana.Izlucnom tuzbom moze da se trazi da sud proglasi nedopustenim izvrsenje kada se stvar nalazi u drzavini duznika koji je primalac lizinga. vaze sledeca pravila: prvostepeni sud moze.Zalba se podnosi onom sudu koji je doneo resenje u roku od 3 dana. ZIP daje mogucnost trecim licima da uloze prigovor prvostepenom sudu na resenje o izvrsenju.Zbog toga. on moze da je usvoji kao osnovanu u celosti ili delimicno. 202 .Neretko se desava da predmet izvrsenja postanu i stvari koje su u vlasnistvu trecih lica.. Najzad. da odbaci zalbu kao nedopustenu. .Podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje je dopusteno samo ako je propusten rok da se izjavi zalba protiv resenja o izvrsenju ili prigovor protiv resenja o izvrsenju donetog na osnovu verodostojne isprave. . .Zalba nema suspenzivno dejstvo. inace ga pogadja prekluzija.U prigovoru. .Prigovor treceg lica i podnosenje izlucne tuzbe ne sprecavaju dalje sprovodjenje izvrsnog postupka.U ovom postupku vazi pretpostavka da su bracni dugovi suvlasnici na jednakim delovima na svim stvarima u kuci i poslovnoj prostoriji duznika.. . . . izvrsni postupak se nastavlja uz pretpostavku da trece lice nema nikakva prava na stvari koja bi sprecila izvrsenje. .Prigovore koje je mogao da iznese u zalbi. Dj) Vracanje u predjasnje stanje .Prigovor moze da se izjavi pocev od popisa stvari. sud ce uputiti trece lice da protiv izvrsnog poverioca pokrene parnicu u roku od 15 dana.

Obustavlja se i u slucaju kada je potvrda izvrsnosti pravosnazno ukinuta.Ako su razlozi fakultativni. izvrsnog duznika ili treceg lica. 203 . .145.Sud faklutativo ( moze a ne mora ) da odlozi resenje. . . duznik ocekuje da ce sudovi ukinuti izvrsnu ispravu ili ukinuti potvrdu o izvrsnosti.Pravilo je da ce izvrsni sud mnogo brze da sprovede postupak izvrsenja.U predlogu mora da se naznaci rok za koji se trazi odlaganje. do nastavka moze da dodje i ranije. preinacena. . .Kod obaveznog odlaganja.Pravni lekovi u izvrsnom postupku. po pravilu. izvrsenje se moze odloziti samo jednom i to ne duze od 90 dana. g) ako izvrsni poverilac nije ispunio ili ne pokazuje spremnost da istovremeno ispuni svoju dospelu obavezu.Tacnije. a po predlogu poverioca. pretpostavke na osnovu kojih je doneto resenje o izvrsenju. odnosno konacno ukinuta. . nego sto ce VKS da odluci po reviziji protiv izvrsne isprave i eventualno ukine je ili preinaci. nemaju suspenzivni karater. . . .) Odlaganje i obustava izvrsenja .U praksi. ZIP poznaje institut odlaganja izvrsenja.Sud obavezno odlaze izvrsenje ako se stekao jedan od sledecih uslova: a) ako je prvostepenom odlukom izvrsna isprava stavljena van snage. v) ako je doneta prvostepena odluka kojom se ukida izvrsnost izvrsne isprave. sud je obavezan da zakaze i odrzi rociste. . b) Za odlaganje postoje opravdani razlozi koje duznik dokazuje javnom ispravom ili privatnom overenom ipravom. . pa sud nakon podnosenja predloga za izvrsenje po sluzbenoj duznosti preduzima mere koje vode hitnom okoncanju izvrsnog postupka.Do obustave dolazi u onim slucajevima kada tokom postupka prestanu da postoje. ako kumulativno: a) Duznik ucini verovatnim da bi mu sprovodjenje izvrsenja nanelo nenadoknadivu ili tesko nadoknadivu stetu. sud moze da zahteva od izvrsnog duznika da polozi jemstvo.Izvrsenje se moze odloziti potpuno ili delimicno po predlogu izvrsnog poverioca. .I javni tuzilac moze da zahteva odlaganje ili prekid izvrsenja. b) ako je arbitrazna odluka ponistena u prvom stepenu. izvrsni duznik najcesce trazi odlaganje izvrsenja.Ako iz bilo kog razloga odredi odlaganje izvrsenja. .Odlaganje izvrsenja .Izvrsenje se obustavlja ako je izvrsna isprava pravnosnazno. . ako odluci da podigne zahtev za zastitu zakonitosti izvrsne isprave.Do obustave dolazi po predlogu stranke ili po sluzbenoj duznosti.Obustava izvrsenja ( iz Kecinog prirucnika ) . a smisao odlaganja jeste da duznik ocekuje povoljan procesni polozaj u pogledu otklanjanja procesnih pretpostavki za izvrsenje.Po ovakvom predlogu izvrsnog duznika. ponistena ili stavljena van snage. ili se pokaze da nisu ni postojale. izvrsenje se odlaze do okoncanja parnicnog postupka ili postupka za ponistaj arbitrazne odluke.Izvrsenje uvek nastavlja izvrsni sud ix officio kada prestanu razlozi zbog kojih je odredio odlaganje. . . . .Stoga.

. ali i znacajem radnje koje je trebalo da se obavi.Fizickom licu se moze odrediti kazna u rasponu od 3000-150000 dinara. ) koja ucestvuju u izvrsnom postupku. o on odlucuje resenjem hitno.. zahtev za odredjivanje sudskih penala ne moze biti kumuliran sa predlogom za izvrsenje potrazivanja.Duznik ima pravo da zahteva smanjenje iznosa dosudjenih penala ako. .Pre izricanja kazne izvrsnom duzniku se pruza prilika da se izjasni. smrti i prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika.Prilikom odredjivanja visine kazne.Novcane kazne . .Sudski penali predstavljaju dodatni pritisak na izvrsnog duznika da izvrsi nenovcanu obavezu.Penali se odredjuju u odredjenom novcanom iznosu za svaki dan. kao i njena visina. kazna se moze ponovo izreci u povecanom iznosu uz donosenje resenja o sprovodjenju izvrsenja prethodne kazne.. . .Sudski penali . . sud se rukovodi ekonomskom snagom ili materijalnim prilikama lica kojem se odredjuje kazna.u kojem duznik kasni sa ispunjenjem nenovcane obaveze.) Novcane kazne i sudski penali . ali se tim ne moze dirati u stecena prava trecih lica.. a po potrebi se zakazuje rociste u cilju izvodjenja dokaza.Ako lice kojem je izrecena kazna ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili i dalje postupa protivno izrecenoj zabrani. .Resenje o odredjivanju sudskih penala ima znacaj resenja o izvrsenju i sprovodi se prema pravilima za izvrsenje novcanog potrazivanja. po njihovom odredjivanju i pre nego sto izvrsni poverilac pokrene postupak izvrsenja. .Do obustave dolazi i ako je potrazivanje prestalo usled propasti predmeta izvrsenja. .Kao posebno sredstvo pritiska na izvrsnog duznika ali i na treca lica ( duznikov duznik. banka. .Mogucnost izricanja novcane kazne mora biti izricito propisana povodom preduzimanja odredjenih radnji. 146.Odredjuje ih sud po zahtevu izvrsnog poverioca ako je pravilima obligacionog prava predvidjeno njihovo placanje zbog neispunjenja nenovcane obaveze. mesec.. nedelju. . 204 . prebijanjem potrazivanja.Protiv resenja o izricanju kazne dozvoljena je posebna zalba u roku od 3 dana. . .Od dispozicije izvrsnog poverioca zavisi da li ce zahtevati sudske penale ili pokrenuti izvrsni postupak. a pravnom licu u rasponu 30000-1500000 dinara. . . ZIP propisuje mogucnost izricanja novcanih kazni. .Na lice koje je dalo povoda za izricanje kazne pada i obaveza naknade troskova nastalih izricanjem i izvrsenjem kazne.Zahtev se moze postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvrdjeno pravosnaznom sudskom odlukom. dobrovoljno ispuni svoju nenovcanu obavezu..O obustavi izvrsenja odlucuje sud resenjem kojim ukida i sve sprovedene izvrsne radnje.Zahtev se podnosi sudu koji je nadlezan za izvrsenje odluke kojom je utvrdjena nenovcana obaveza. .Dakle.

.Nevezano za svojstvo izvrsnog poverioca.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsnog postupka na osnovu verodostovjne isprave vaze sledece razlike u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. 2. • akreditiv. 5. 4. a njihov smisao je da se olaksa i ubrza izvrsenje prvenstveno ratione personae kada stranke u izvrsnom postupku nisu fizicka lica ili su. Ako se resenje o izvrsenju pobija samo iz drugog razloga.) Prigovorom se pobijaju dva elementa resenja o izvrsenju: prvi. . 3. ispune uslovi koji se ticu pravnog statusa duznika u izvrsnom postupku. • obveznica i druga hov izdata u seriji. • fatkura ( racun ).) Izvrsni postupak na osnovu verodostojne isprave .ZIP sadrzi posebna pravila za postupak izvrsenja u trgovinskim i kvazitrgovinskim stvarima.) Novcano potrazivanje sadrzano u ispravi mora da bude dospelo.) Izvrsenje u trgovinskim stvarima . pak. a postupak se nastavlja kao da je izjavljen prigovor protiv platnog naloga. sud nalaze izvrsnom duzniku da ispuni obavezu u roku od 3 ( odnosno 8 dana ). i drugi. duznik u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moze da bude samo: a) Pravno lice. .Primena ovog postupka izvrsenja zahteva da se. kao sto je to zlucaj sa zalbom protiv resenja o izvrsenju donetom na osnovu izvrsne isprave.) Ovde prigovor ima suspenzivno dejstvo. utvrdjenje obaveze izvrsnog duznika da plati odredjenu sumu. sud odredjuje prinudno izvrsenje potrazivanja koje je utvrdio u prvom delu resenja.12 156. 205 . b) u drugom delu resenja.Izvrsni postupak moze da se odredi i provede bez izvrsne isprave. prvenstveno.) Kada sud nadje da je prigovor osnovan.Ove odredbe su lex specialis u odnosu na opsti izvrsni postupak.147.) Posebni izvrsni postupci . i ovaj deo resenja predstavlja izvrsnu ispravu. sam nacin izvrsenja. Verodotojne isprave su date enumerativno: • menica i cek s protestom i povratnim racunom. postupak po prigovoru i odluke se donose. • izvodi iz poslovnih knjiga. • javna isprava koja konstituise novcanu obavezu. fizicka lica koja obavljaju privrednu delatnost. • overena zijava izvrsnog duznika koja ovlascuje izvrsnog poverioca na prenos novcanih sredstava. . resenje o izvrsenju se stavlja van snage. samo na osnovu verodostojne isprave.Sud na osnovu predloga poverioca donosi resenje o izvrsenju koje je u izreci dvodelno: a) u prvom delu. 12 Naredna dva pitanja ( 156 i 157. 148.) Izvrsenje moze da se zahteva i odredi samo radi naplate novcanog potrazivanja. ) idu u sklopu ovog pitanja. • bankarska garancija.

Akcija privrednog dustva je telesna pokretna stvar.Radnje izvrsenja u ovom postupku su: plenidba. * overena isprava koja konstituise novcanu obavezu. . * dospela bezuslovna bankarska garancija.d. . naziv banke i broj racuna poverioca.b) Preduzetnik. 3. postupak za izvrsenje u trgovinskim stvarima se primenjuje kada se izvrsavaju odluke privrednih sudova bez obzira na cinjenicu ko je izvrsni poverilac iz izvrsne isprave. 157. izvrsni poverilac mora u predlogu za izvrsenje da zahteva da se izvrsenje sprovede na akcijama ili udelima u privrednim drustvima. onda se vrsi fikticno dostavljanje. stranke u parnicnom postupku pred privrednim sudom i stranke u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moraju da koincidiraju. .Ali. . . . u ovom postupku.) Dostavljanje predloga za izvrsenje izvrsnom duzniku se ne vrsi po ZPP. predlog za izvrsenje mora nuzno da sadrzi: maticni broj izvrsnog duznika.Skraceni izvrsni postupak moze da se zahteva i sprovede kada gorebavedeni privredni subjekti poseduju ispravu koja sadrzi nesumnjive podatke o postojanju. * svaki ugovor u privredi. fizicko lice koje je duznik u ugovoru iz komercijalnog kredita.Ako dostavljanje bude neuspesno.Bez obzira na svojstvo izvrsnog poverioca i duznika. procena i prodaja akcija. tako da ovo sredstvo izvrsenja povlaci posebnost u odnosu na plenidbu. * dospeli bezuslovni akreditiv. preduzetnik. .Zakon exempli cusa daje primere verodostojnih isprava koje nesumnjivo dokazuju postojanje. odnosno udela p. .fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti.) Stvarno i mesno nadlezan je privredni sud na cijoj teritoriji se vodi registar privrednih drustava. * obveznice i druge hov. . poreski broj duznika. a ako ne moze ni njemu. visinu i dospelost potrazivanja: * menica i cek s protestom i povratnim racunom. kada se zahteva izvrsenje na akcijama ili udelima privrednog dustva. . * overena izjava duznika kojom se izvrsni poverilac ovlascuje na prenos novcanih sredstava. .S obzirom na subjektivni i objektivni uslov za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda. 2.) Skraceni izvrsni postupak . nazive banaka i broje racuna duznika. . v) Fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren racun u smislu pravila o platnom prometu. 206 .U ovom postupku vaze sledece posebnosti u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. pod uslovom da je sacinjen u pismenoj formi i da je potpise ovlascenih lica za zastupanje overio nadlezni sud. dostavlja se licu koje je ovlasceno za zastupanje izvrsnog duznika. visini i dospelosti potrazivanja. postupa se kao po predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave. Uz to.Dakle. u poslednjem slucaju. procenu i prodaju pokretnih stvari izvrsnog duznika jedino utoliko sto je obavezni ucesnik u ovom postupku Centralni registar za hov.U suprotnom.) Predlog za izvrsenje ima istu sadrzinu kao i prdlog koji se podnosi u opstem izvrsnom postupku.Udeo u privrednom drustvu jeste bestelesna pokretna stvar. oba subjekta izvrsnog postupka ( poverilac i duznik ) moraju da budu: pravno lice.Specificnost postupka je u tome sto je izvrsni poverilac duzan da u predlogu za izvrsenje naglasi da zahteva sprovodjenje skracenog izvrsnog postupka.

• da obaveza iz isprave jos nije dospela. . .Cesto se desava da se izvrsni poverilac potpuno namiri.Ako se izvrsni poverilac namirio na stvarima na kojima izvrsenje nije dopusteno. ali sada u izmenjenim ulogama. . . medjutim. Izvrsni duznik moze da prigovori: • da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadrzaj. po pravilu. v) ako je resenje o izvrsenju pravosnazno ukinuto ili preinaceno. izvrsni duznik ima pravo na prigovor na resenje o izvrsenju.Prigovor duznika ne sme da bude pausalan. ako se stekne jedan od sledecih razloga: a) ako je izvrsna isprava ukinuta.Otuda u izvrsnom postupku postoji i institut protivizvrsenja kojim izvrsni duznik moze brzo i efikasno da povrati ono sto je bio duzan da izvrsi poveriocu. izvrsni duznik ne bi imao pravo da zahteva protivizvrsenje. • da je obaveza iz isprave izvrsena.Prigovor ima suspenzivno dejstvo. 207 . --> nalog za placanje u pismenoj formi kojim dokazuje da je potrazivanje namireno.. . on se podnosi iz drugih razloga nego kod verodostojne isprave. --> izvod iz registra kojim dokazuje da je neovlasceno lice potpisalo ispravu. .Protivizvrsenje se odredjuje.Pravna sredstva koja izvrsni duznik ulaze protiv resenja o izvrsenju su. g) ako je pravosnaznom odlukom suda utvrdjena nedopustivost izvrsenja ( ova odredba nema smisla ).Izvrsni duznik moze da pobija zalbom odluku suda po prigovoru kojim je on odbijen ili odbacen.) Protivizvrsenje A) Uopste .Protivizvrsenje bi moglo da se sprovede jedino ako bi izvrsni duznik dobrovoljno izvrsio svoju obavezu. preinacena. a predmeti izvrsenja se jos nalaze u vlasnistvu izvrsnog poverioca. • da poverilac jos nije ispunio istovremenu obavezu. .Drugostepeni sud moze samo da ukine resenje veca ili da ga potvrdi ( ne moze da ga preinaci ). jer se izvrsni postupak upravo i vodi sa ciljem da se izvrsni poverilac namiri. predmet se dostavlja parnicnom sudu koji nastavlja postupak kao kada je ukinuto resenje o izdavanju platnog naloga. ponistena ili stavljena van snage na bilo koji nacin.I u ovom postupku.Ako ga sud usvoji. b) ako je izvrsni duznik u toku izvrsnog postupka dobrovoljno izmirio poveriocevo potrazivanje. po pravnim lekovima ili preinaci izvrsnu ispravu. a sud je duzan da o njemu odluci u roku od 8 dana. 149. . B) Stranke . a da kasnije VKS ukine. .Stranke u postupku protivizvrsenja su izvrsni duznik i izvrsni poverilac iz postupka izvrsenja. pa je duzan da za svaku tvrdnju podnese dokaze: --> pravosnaznu sudsku odluku kojom je utvrdjeno da je isprava neistinita ili izvod iz Cantralnog registra za hov. V) Razlozi . nesuspenzivna i nedelotvorna. • da je ispravu potpisalo neovlasceno lice.

odnosno 15 dana od dana okoncanja izvrsnog postupka ( kada je izvrsni duznik dobrovoljno izmirio svoju obavezu ). koji se podnosi u roku od 30 dana do dana kada je sudska odluka dostavljena duzniku. D moze da tuzi Srbiju za naknadu stete. . .Trece lice bi moglo samo vlasnickom tuzbom da zahteva povracaj stvari od izvrsnog poverioca.Izvrsenje se ne sprovodi na svim bestelesnim stvarima vec samo na potrazivanjima duznika i pravima koja su inkorporisana u hov. dok sud moze da zakaze i rociste kako bi sa strankama raspravljao o predlogu.S obzirom na to da je izvrsni duznik platio nedugovano. . izvrsni duznik ne moze da zahteva protivizvrsenje ( prekluzivni rokovi ). npr: Izvrsni duznik D plati P dobrovoljno 100000 dinara. prodaja stvari i namirenje poverioca.) Izvrsenje radi naplate novcanog potrazivanja A) Uopste . onda trece lice ne moze s uspehom da vindicira svoju stvar ). Ovde D moze da od P zahteva protivizvrsenje u visini od 100000 dinara. D) Parnica . . .Nacin sprovodjenja izvrsenja zavisi od vrste potrazivanja koje se namiruje.Sprovodjenje izvrsenja prolazi kroz 3 osnovna stadijuma: sticanje prava na namirenje. ali je dobilo pravosnaznu odluku u svoju korist kada je izvrsni postupak vec okoncan.U razlogu pod b) moze da dodje do problema.Nakon isteka rokova.Izvrsni poverilac moze da se o ovom predlogu izjasni u roku od 3 dana. da u parnici zahteva do izvrsnog poverioca placanje nedugovanog.Ako je trece lice podnelo izlucnu tuzbu..Iz jedne faze izvrsenja u drugu prelazi se shodno nacelu sudskog kretanja postupka.U ovakvom bednom slucaju. ako mu je predata radi namirenja ( a ako je stvar prodata radi namirenja. ono ne moze da zahteva protivizvrsenje ( ZIP ne predvijda trece lice kao stranku u postupku protivizvrsenja ).Ako se nadje da je predlog osnovan. sud donosi resenje kojim nalaze izvrsnom poveriocu da izvrsnom duzniku vrati u roku od 8 dana ono sto je u toku izvrsenja primio. . 208 . 150. jer se u sustini duznik oslobodio duga i time bez osnova uvecao svoju imovinu. G) Postupak .Ovo resenje suda je izvrsna isprava. on moze. B) Stadijumi i osnovne izvrsne radnje . .Postupak pokrece predlogom za protivizvrsenje. . U izvrsnom postupku. cak i kada se nije koristio predlogom za protivizvrsenje. izvrsni sud zapleni i proda automobil D ili B za 500000 dinara i odatle namiri poverioca s jos 100000 dinara. ali moze svoja prava da ostvaruje u parnici. . postupci namirenja se razlikuju prema toma da li je predmat namirenja telesna i bestelesna stvar. kao i od vrste predmeta na kome se potrazivanje namiruje.Kada se namiruju novcana potrazivanja. . Naturalna restitucija nije moguca. trece lice moze jedino da tuzi duznika na osnovu neosnovanog obogacenja.Resenje o protivizvrsenju ima karater resenja o izvrsenju. jer je B stekao vlasnistvo na autu. .

Kada je predmet izvrsenja novcano ili drugo potrazivanje.plenidbe . izvrsni poverilac u momentu plenidbe stice sudsko zalozno pravo. * procena stvari. .U svim stadijumima. G) Predmet popisa. B) Popis.Popis. . .Predmet zaplene mogu da budu samo telesne stvari koje se nalaze u neposrednoj drzavini izvrsnog duznika.Inicijalna izvrsna radnja u postupku izvrsenja na pokretnim stvarima je njihov popis ( odnosno plenidba u izvrsenju na hov ). odnosno plenidba je procesna radnja suda kojom se izvrsni duznik lisava prava da raspolaze stvari.U takvim situacijama. 209 . sudski izvrsitelj urucuje izvrsnom duzniku resenje o izvrsenju i poziva ga da dobrovoljno plati iznos odredjen u resenju. * prodaja stvari. a u nekim slucajevima i prava da drzi stvar.. . vec plene ). * namirenje poverioca.plenidba stvari .O popisu sa sastavlja zapisnik u kome se navode sve popisane stvari. uvek je mesno nadlezan sud na cijoj teritoriji se stvari nalaze. Izvrsenje na pokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Mesna nadleznost .Pre popisa. kao i samo sprovodjenje izvrsenja.Mesna nadleznost u postupku izvrsenja na telesnim pokretnim stvarima je elektivna: Izvrsni poverilac moze da povede paralelne postupka izvrsenja pred vise sudova koji su stvarno i mesno nadlezni za izvrsenje. .Ako to duznik ne zeli. .Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje. a moguce je i da se stvari koje su predmet izvrsenja ne nalaze na teritoriji suda kome je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. osnovne isvrsne radnje se svode samo na plenidbu stvari i njen prenos izvrsnom poveriocu. . nije u stanju ili nije prisutan. osnovne izvrsne radnje prilikom sprovodjenja postupka namirenja na telesnim pokretnim stvarima su: * popis stvari ( hov se ne popisuju.Kod svih ovih sredstava izvrsenja.13 151. sudski izvrsitelj pristupa izvrsenju. i na njima izvrsni poverioci sticu zalozno pravo. . 13 Naredna 4 pitanja se pricaju uz ovo pitanje. izvrsni poverilac podnosi predlog za izvrsenje sudu na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste/boraviste/sediste ( a same izvrsne radnje kasnije sprovodi onaj sud na cijoj teritoriji se nalaze stvari ).Moguce je da poverilac ne zna gde se nalaze stvari izvrsnog duznika. V) Postupak popisa.zaplene .

Ali npr: Ako sudski izvrsitelj pleni klavir supruge S. suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih radnji koje se zateknu u njihovoj kuci.Duznik je neposredni drzalac popisane stvari.. osim ako duznik nije u mogucnosti da ih cuva s duznom paznjom. * drugo. duzna su da o tome obaveste sud.Kad su u pitanju stvari koje se nalaze kod treceg lica. ne mogu se pleniti stvari koje se nalaze u posrednoj drzavini izvrsnog duznika niti one koje se nalaze u njegovoj detenciji ( npr.U protivnom smatra se da je duznik vlasnik stvari koje se nalaze u njegovom posedu.Ako treca lica polazu pravo vlasnistva na stvari. izvrsnog duznika D.Bitne povrede odredaba izvrsnog postupka sprecavaju nastanak sudskog zaloznog prava.Sudski izvrsitelj je duzan da novac. i tako ce i biti ako u svom predlogu ucini verovatnim da bi izvrsni duznik mogao da otudji stvar li da ona propadne..Stvari koje su u drzavini izvrsnog duznika popisuju se u skladu s nacelom proporcionalnosti: pleni se upravo onoliko koliko je potrebno za namirenje potrazivanja izvrsnog duznika i namirenje troskova izvrsnog postupka. hov. . tada na S pada teret dokazivanja ( po pravnim lekovima u izvrsnom postupku ) da je ona iskljucivi vlasnik klavira. izvrsenje se obustavlja. nacelno. poslovnoj prostoriji. .ZIP postavlja oborivu zakonsku pretpostavku da su bracni i vanbracni drugovi. .Ostale stvari. . .U ovakvoj situaciji.Izvrsni poverilac moze da trazi da se njemu ili trecem licu predaju stvari na cuvanje. preda na cuvanje u sudski depozit. njih izvrsitelj ne moze da popisuje bez pristanka trceg lica. .Sudsko zalozno pravo nastaje cak i na popisanim stvarima trecih lica.U izvesnom smilu. .Najznacajnija teorija koja se bavi pravnom prirodom sudskog zaloznog prava je mesovita teorija ( prihvacena u nasem pravu ). stanu. vozila na popravci u automeh. Dj) Cuvanje popisanih stvari . E) Dejstva popisa/plenidbe stvari . pa time prestaje i sudsko zalozno pravo ). te da istaknu prigovor u kome od suda traze da izvrsenje proglasi nedopustenim. izvrsni poverilac u tom momentu stice sudsko zalozno pravo na popisanim stvarima. sudsko zalozno pravo je akcesornog karatera. . . .Akcesornost se ne vezuje za postojanje potrazivanja.. za potrebe popisa. ... da joj vrednost bude smanjena. pa i onda kada u stvarnosti poverilac prema duzniku nema nikakvo potrazivanje. . D) Obim popisa .Duznik snosi troskove cuvanja i rizik slucajne propasti i ostecenja stvari. izvrsni sud zakljuckom prenosi pravo izvrsnog duznika na predaju stvari prema trecem licu na izvrsnog poverioca. radnji ).Popis stvari u izvrsnom postupku povlaci za sobom dve vazne posledice: * prvo.. izvrsnom duzniku je od tog momenta zabranjeno da raspolaze tim stvarima. dragocenosti. prema kojoj je sudsko zalozno pravo i privatnopravnog i javnopravnog karatera: . . ostaju u drzavini izvrsnog duznika. vec izvrsne isprave ( ukidanjem ili stavljanjem van snage izvrsne isprave.Stvari izvrsnog duznika koje se nalaze u drzavini izvrsnog poverioca su takodje predmet plenidbe. te moze da je upotrebljava i ubira plodove. .Medjutim. . 210 .

. • prodaja se objavljuje na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre nego sto se odrzi rociste za javnu drazbu.Prodajom popisane stvari i predajom cene sudskom izvrsitelju dolazi do realne subrogacije i samim tim do prava sledovanja. u tom slucaju. njenu vrednost odredjuje sud i to putem vestaka.Ukoliko stvar prodaje komisionar. . radi se o ugovoru o prodaji privatnog prava. . radi se o bezdrzavinskoj zalozi.Kada stvari nisu poverene na cuvanje izvrsnom poveriocu ili trecem licu. . .Ako su predmet izvrsenja akcije.Nacin prodaje odredjuje sud zakljuckom. drugo. • vrsi se nakon isteka roka od 15 dana nakon izvrsenog popisa. ukljucujuci i sticanje prava svojine od nevlasnika. njena vrednost se odredjuje na osnovu srednje vrednosti u poslednjih 30 dana. vrednost utvrdjuje sudski izvrsitelj rukovodeci se trzisnim cenama. . osim ako stranke ne predloze raniju prodaju. I) Prodaja stvari . sa ciljem da se izabranim nacinom postigne najbolje unovcenje stvari.Od momenta upisa.Za vrednost popisanih stvari merodavan je sporazum stranaka. . • sud zakljuckom odredjuje vreme.Uslov za sticanje prava svojine jeste da su postovane procesne norme vezane za popis. tako da kupac stice pravo svojine na prodatoj stvari po opstim pravilima. . u protivnom se postupak obustavlja.Da bi. . Sam postupak prodaje tece na sledeci nacin: • pokrece se tek nakon pravosnaznosti resenja o izvrsenju. . vaze sledaca pravila: prvo. Z) Procena stvari . ako se akcija kotira na berzi. • ako na prvom rocistu stvar nije prodata. prodajnu cenu i druge uslove.Sudski izvrsitelj moze neposredno da zakljuci ugovor o prodaji s kupcem ili da stvar poveri komisionaru radi prodaje ( dakle van javne drazbe ).Prodaja stvari se obavlja na javnoj drazbi ( usmenim i javnim nadmetanjem ) ili neposrednom pogodbom.. da nalozi da vrednost stvari odredi vestak. . treca lica koja eventualno steknu neko pravo na stvari ne mogu da se pozivaju na cinjenicu da nisu znala da je stvar opteresena bezdrzavinskom zalogom. cak i kada prodata stvar nije bila vlasnistvo izvrsnog duznika ili je ta cinjenica bila poznata najboljem ponudjacu. 211 .Ako njega nema.. odredjuje se drugo na kojoj je pocetna cena prodaje polovina procenjene vrednosti stvari ( naredna javna drazba se odredjuje jedino na predlog jedne od stranaka koji su duzne da podnesu u roku od 30 dana od prve drazbe. zaloga proizvodila dejstvo prema trecim licima.). • pocetna cena je procenjena trzisna cena. ako akcija nema berzansku vrednost. procenu i prodaju stvari..Sud moze. mesto. . na predlog stranke. neophodno je da se ispune formalnosti publiciteta ( upis zaloznog prava u registar.Najpovoljniji ponudjac stice na javnoj drazbi pravo svojine na prodatoj stvari na osnovu izvrsne radnje suda ( originarni nacin sticanja ).

. nepokretnost je upisana u knjigama na lice A.. troskovi odredjeni u izvrsnoj ispravi. pa i nepokretnosti za koje se ne vode javne knjige. sud je duzan da po sluzbenoj duznosti takav upis izvrsi. koje je prodalo nepokretnost licu C koje je sada izvrsni duznik. u tom slucaju namiren do polovine vrednosti procenjene vrednosti.Kada se namiruje vise poverilaca. ovde izvrsni poverilac dokazuje ostavinskim resenjem i ugovorom o prodaji vlasnistvo lica C ). resenje ostavinskog suda. poverilac je duzan da uz predlog za izvrsenje podnese isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine u korist izvrsnog duznika u zemljisne knjige ( npr. . .Kada se namiruje jedan poverilac.Ako se popis i zaplena stvari vrsila istovremeno u korist vise poverilaca.U tom slucaju. pokretne stvari koje su imobilizacijom postale deo nepokretnosti ( radijator ). . onda se smatra da je sudsko zalozno pravo nastalo istovremeno u korist svih. dosadasnji vlasnik stvari ( izvrsni duznik ) postaje vlasnik na novcu. uz predlog za izvrsenje.Predmet izvrsenja moze da bude i idealni deo suvlasnika na nepokretnosti. formiraju se izvrsni redovi poverilaca: prethodni izvrsni red iskljucuje potonji.). J) Namirenje poverioca . 212 . .. sud resenjem odlucuje da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire: troskovi izvrsnog postupka..Ako su svi predlozi stigli istovremeno. sudsko zalozno pravo se stice prema momentu prijema predloga za izvrsenje. . . oni se namiruju onim redom po vremenu sticanja zaloznog prava. a poverioci istog izvrsnog reda namiruju se srazmerno. resenje o deobi zajednicke imovine. pod nepokretnim stvarima smatraju se i njeni pripaci ( garaza ). .) Izvrsenje na nepokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Nepokretnost duznika . 152.Predmet izvrsenja mogu da budu i nepokretnosti koje su vanknjizno vlasnistvo izvrsnog duznika. .Ako nepokretnost nije upisana u javne knjige.Ako stvar nije mogla da se proda na javnoj drazbi ili neposrednom pogodbom. overena privatna isprava. .Izvrsni poverilac je duzan da. podnese i dokaz ( izvod iz zemljisnih knjiga ). . .Osim nepokretnosti. .Moguce je da izvrsni poverilac ispravama dokazuje sled sticanja vlasnistva izvrsnog duznika na nepokretnosti ( npr.Kada izvrsni poverilac preda sudu isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine na nepokretnosti u korist izvrsnog duznika. a izvrsni poverilac nastavlja da bude zalozni poverilac na novcu dobijenom od prodaje.Nepokretnost koja je predmet izvrsenja mora da bude u svojini izvrsnog duznika. sud dosudjuje stvar izvrsnom poveriocu. kamata.Smatra se da je izvrsni poverilac. kao i vegetacija na zemljistvu i plodovi koji nisu odvojeni od zemljista. glavno potrazivanje ( visak se predaje duzniku ). koje je umrlo i nepokretnost je presla na lice B.Do predaje prodajne cene ( novca ) izvrsnom poveriocu.

Pravo namirenja.. kao i vrednost nepokretnosti umanjenu za navedene terete. pa zato stranke mogu da zahtevaju da se njena vrednost ponovu utvrdi ( zahtev za to moraju da podnesu najkasnije 8 dana pre prodaje i moraju da ucine verovatnim da se trzisna vrednost znatno izmenila ).Pravo na namirenje je javnopravno ovlascenje izvrsnog poverioca prema drzavi koje obuhvata pravo da se nepokretnost proda.Takodje. povrsina granice. 2. sud bi trebalo da proceni i vrednost prava kojima se vrednost nepokretnosti uvecava ( sluzbenost u korist povlasnog dobra ). koje je neprenosivo. . izvrsni poverilac bi mogao da zahteva zavrgnuce suvlasnicke zajednice na osnovu resenja o izvrsenju na idealnom delu nepokretnosti ( ista pravila vaze i za zajednicku svojinu ). pravo namirenja se stice popisom nepokretnosti kojim se odredjuje njena tacna lokazija.Nakon upisa zabelezbe. procesne radnje koje preduzima jedan od njih nemaju uticaja na procesni polozaj ostalih poverilaca ).Kada je u pitanju vanknjizno pravo svojine. i tom zabelezbom poverilac stice pravo namirenja iz novcane sume dobijene prodajom nepokretnosti. B) Izvrsne radnje . . .) Zabelezba resenja o izvrsenju u javnu knjigu .Kada je u pitanju izvrsenje na nepokretnosti.Pravilo je da sud utvrdjuje trzisnu vrednost nepokretnosti na dan procene. njihova saglasnost je neophodna kada se u izvrsnom postupku prodaje citava nepokretnost.Ali. vec zadrzavaju nezavisan polozaj u odnosu na druge izvrsne poverioce ( njihovi interesi su suprotstavljeni. .Kada sud donese resenje o izvrsenju. . proizvodi dejstva prema svakom docnijem vlasniku nepokretnosti. 213 .) Procena vrednosti nepokretnosti .Ako saglasnosti nema. . ona nemaju svojstvo prostih suparnicara. .Kada se zbog pristupanja izvrsenju na strani izvrsnog poverioca nadje vise lica. . . vazi princip jedinstva izvrsnog postupka: svi ostali poverioci izvrsnog duznika mogu samo da pristupe vec zapocetom izvrsnom postupku ( oni mogu da pristupe sve do momenta pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti kupcu ). i to na osnovu misljenja vestaka. .Izvrsene na nepokretnosti se sprovodi u 4 faze: 1.Zabelezba o izvrsenju proizvodi i procesna dejstva: ona predstavlja procesnu smetnju da se na istoj nepokretnosti odredi postupak izvrsenja radi namirenja kakvog drugog potrazivanja poverioca koj ije predlozio izvrsenje ili radi namirenja potrazivanja drugih poverioca. vrsi se njegova zabelezba u javne knjige. kao i pravo da se izvrsni poverilac namiri iz dobijenog novca. svi pravni poslovi koje bi duznik zakljucio u vezi s nepokretnoscu. .Takodje. . nemaju dejstva prema izvrsnim poveriocima. njena trzisna vrednost moze da se izmeni. ono obezbedjuje izvrsnom poveriocu prioritet u namirenju u odnosu na sve ostale poverioce koji su nakon upisa zabelezbe stekli zalozno pravo na nepokretnosti.Od momenta procene do momenta prodaje nepokretnosti.Sud bi trebalo da utvrdi trzisnu vrednost nepokretnosti bez stvarnopravnih ( hipoteka ) i obligacionopravnih ( zakup ) tereta.Za prodaju idealnog dela jednog suvlasnika nije neophodna saglasnost svih suvlasnika. . deluje erga omnes.

javna drazba ) i neposredna pogodba. jemstvo koje je polozio kupac se uracunava u kupoprodajnu cenu.Ovaj zakljucak moze da se donese tek kada i resenje o izvrsenju i resenje izvrsnog suda o proceni nepokretnosti steknu svojstvo pravosnaznosti. kao sastavni deo rocista. vreme. osim izvrsnog duznika. sve dok drugi ponudilac ne izrekne povoljniju ponudu.U zakljucku sud odredjuje uslove prodaje. sud ne zakazuje ex officio vec samo po predlogu izvrsnog poverioca ( rok za predlog najranije 3 meseca a najkasnije godinu dana ).Ponuda je pravnovaljana ako odgovara uslovima koji su utvrdjeni u zakljucku o prodaji. .Nakon sto je objavljen zakljucak i uslovi prodaje nepokretnosti. .Ponuda ucinjena tokom javne prodaje nije gradjanskopravnog. .Na drugom rocistu. ne moze da se odrzi. a medjusobni sporazumi izmedju potencijalnih kupaca su nistavi. mesto. . . nacin. svim zaloznim poveriocima i licima koja imaju pravo prece kupovine. . .Ponudilac je vezan svojom ponudom. ako mu nije prisutan makar jedan ponudilac.Eventualna naredna rocista za prodaju iste nepokretnosti. .Postoje dva nacina: usmeno javno nadmetanje ( aukcija.Aukcija .. vec javnopravnog karatera. . . nepokretnost se prodaje ispod procenjene vrednosti. javno nadmetanje.Ako je prodaja nepokretnosti uspela.3.Ako nije uspela prodaja nepokretnosti.Ponudiocem se smatra lice koje je polozilo jemstvo i koje je prisutno na rocistu za prodaju nepokretnosti.Na polozenom jemstvu se ex lege konstituise sudsko zalozno pravo u korist svih ostalih izvrsnih poverioca u postupku. . ali ne nize od 2/3 procenjene vrednosti ( osim ako se drugacije ne dogovore duznik i poverioci ). jer data najpovoljnija podnuda ima za posledicu obavezu suda da donese resenje o dosudjivanju nekretnine najpovoljnijem ponodiocu. . . i to u roku od 10 minuta nakon sto je izrecena najpovoljnija ponuda.) Prodaja nepokretnosti A) Zakljucak o prodaji .Jemstvo je sredstvo kojim se obezbedjuje izvrsenje obaveza kupca nepokretnosti. . a treba i da se dostavi strankama i ucesnicima. sudije i sudskog izvrsitelja i lica koja su ucestvovala u proceni nepokretnosti.Ostalim ucesnicima u javnoj prodaji jemstvo se vraca.Postupak javne drazbe se okoncava ako se ne javi ponudilac koji bi ponudio za 5% visu cenu od prethodno ponudjene.Potencijalni kupac je duzan da polozi jemstvo. .Treba podvuci razliku izmedju uslova za odrzavanje rocista za prodaju nepokretnosti i samog postupka javnog nadmetanja koji se na tom rocistu odvija: da bi se rociste odrzalo. .Javno nadmetanje pocinje tako sto sud objavljuje pocetnu cenu i poziva ponudioce da ucine ponudu. . cim se postupak javnog nadmetanja okonca. B) Postupak prodaje nepokretnosti .Zakljucak se objavljuje na oglasnoj tabli i u medijima. . S druge strane. . nije nuzno da mu prisustvuju stranke i ostali ucesnici. 214 . sud ce potencijalnim kupcima omoguciti da odredjeno vreme razgledaju nepokretnost. sud je duzan da zakaze novo rociste za prodaju u roku koji ne moze biti kraci od 30 dana od dana kada je odrzano prvo rociste. .Kupac moze da bude svako lice.Protiv ovog zakljucka nije dozvoljen pravni lek.

Za razliku od zaloznog prava. . sud donosi resenje o predaji nepokretnosti sticaocu u drzavinu. . da nepokretnost kupuje pod uslovima koje je dao najbolji ponudilac.  Predaja nepokretnosti sticaocu u drzavinu. . . preda nepokretnost kupcu udrzavinu ( sud donosi i zakljucak o iseljenju ).Donosenje ovog resenja proizvodi vazna dejstva:  Sticanje prava svijine.Titular ovog prava vrsi ovo pravo tako sto jednostranom izjavom volje saopstava sudu. a ako uplata izostane. a ako ni oni ne poloze cenu na vreme. sud ce resenjem prodaju oglasiti nevazecom i odredice novu prodaju u roku od 45 dana od pravosnaznosti resenja kojom je prodaja oglasena nevazecom.Nakon njegove pravosnaznosti. sud donosi resenje kojim oglasava prodaju nevazecu.U izvrsnom postupku. sud donosi resenje o dosudjenju nepokretnosti najpovoljnijem ponudiocu.Protiv ovog resenja nije dozvoljeno da se ulazu pravni lekovi.Ako je nakon pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti sticaocu ukinuto ili preinaceno resenje o izvrsenju. tereta i plodovi. odmah po zakljucenju javnog nadmetanja. . . bez obzira na to da li su zalozni poverioci namireni ili ne. odnosno da ulozi zalbu u izvrsnom postupku. titulari prava prece kupovine mogu da se koriste ovim pravom. . 215 . odnosno 3. . .Nakon sto je kupac polozio cenu. pravo svojine se upisuje u zemljisne knjige u korist sticaoca. .  Dejstvo resenja o dosudjenju nepokretnosti na stvarna prava koja terete nepokretnost. postup. titular moze tuzbom da trazi ponistaj javne prodaje.  Prelazak rizika. najboljem ponudjacu. . sud donosi resenje kojim nepokretnost dosudjuje 2.Pravosnaznoscu ovog resenja prestaju i sva zalozna prava na nepokretnosti.Nakon sto je sud doneo resenje o dosudjivanju. . . stvarne sluzbenosti se ne gase. kupac je duzan da u roku polozi cenu. . ono se pobija tek zalbom protiv resenja o predaji nepokretnosti kupcu. titulari zakonskog prava prece kupovine uzivaju prioritet u odnosu na one koji su to pravo stekli ugovorom.Izvrsni duznik je obavezan odmah. .Ako u ovom postupku pravo prece kupovine nije postovano. .Ono se objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zakljucak o prodaji nepokretnosti. .Zato je vazno da sud uredno obavesti titulare prece kupovine o postupku i rocistu za prodaju nepokretnosti.Ukoliko najpovoljniji ponudjac ne uplati u roku cenu.Pravo prece kupovine najpre imaju suvlasnici idealnog dela i suvlasnici koji su dali pristanak da se odredi izvrsenje na citavoj nepokretnosti i zajednicari.Nakon sto je utvrdio koja je najpovoljnija ponuda. sticanje je originarno. cim mu se dostavi resenje o predaji nepokretnosi ( dakle i pre njegove pravosnaznosti ). kao i ponudiocima u postupku javne prodaje.Resenje o dosudjenju nepokretnosti .Justus titulus i modus aquirendi sticu se u jednom aktu.Zalba protiv ovog resenja moze da se izjavi analogno pravilima koja vaze za opsti par. ta cinjenica nema nikakvog uticaja na vec steceno pravo vlasnistva na nepok.Pravo prece kupovine . .Kada je postupak javne prodaje nepokretnosti okoncan.. .

. .Sporazum se zakljucuje u pismenoj formi ili izjavama stranaka na zapisnik kod suda. .Ne gase se ni licne sluzbenosti i stvarni tereti.Kupac nepokretnosti stice pravo svojine na isti nacin kao i najpovoljniji ponudilac na aukciji.Izvrsni poverioci se klasifikovani u redove. . 4. na rocistu za deobu.Ipak. pri cemu vazi princip prioriteta ( visi red iskljucuje mogucnost da se namire poverioci iz nizeg reda ).Da bi se bilo koje od ovih lica namirilo mora da poseduje izvrsnu ispravu i da bude navedeno kao poverilac u resenju o izvrsenju. pod uslovom da su upisani u zemljisne knjige pre nego sto je u te knjige upisano hipotekarno pravo na namirenje izvrsnog poverioca koji je predlozio izvrsenje.  titulari licnih sluzbenosti i stvarnih tereta koji se gase prodajom nepokretnosti. .Kada odlucuje o deobi. odmah po pravosnaznosti resenja o prodaji nepokretnosti. cak i kada su upisane u zemljisne knjige. vazi princip proporcionalnosti: ako novac dobijen prodajom nije dovoljan da se namire svi poverioci istog reda.Prodajom nepokretnosti ne prestaju ugovori o zakupu poslovne prostorije ili stana. zalozni poverioci i titulari licnih sluzbenosti. sud odredjuje brisanje ovih tereta iz zemljisnih knjiga. .Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom . i to pre nego sto pocne aukcijska prodaja.U okviru jednog reda. . . isplata se vrsi sledecim redom:  poreske i druge dazbine koje terete nepokretnost za poslednju godinu. oni se namiruju srazmerno visini svojih potrazivanja.Po pravosnaznosti resenja o namirenju.Sud je duzan da zakaze rociste za deobu prodajne cene. pritoritetno se namiruju troskovi izvrsnog postupka i potrazivanja iz zakonskog izdrzavanja. 216 . b) Rociste za deobu . . ..  potrazivanja na osnovu naknade stete zbog ostecenja zdravlja.Da bi opstao zakup stana.) Namirenje poverilaca a) Osnovni principi namirenja . kupac ima pravo da zahteva prestanak licnih sluzbenosti. se namiruju onim seldom kojim su njihova prava upisana u zemljisne knjige. to prakticno znaci da sva lica koja polazu pravo na namirenje moraju da budu navedena u resenju o izvrsenju kao izvrsni poverioci.Stranke i zalozni poverioci mogu u svako doba da se sporazumeju da se nepokretnost prda neposrednom pogodbom. pri cemu njihovom tituraru placa naknadu. .Iz cene dobijene prodajom nepokretnosti namiruju se izvrsni poverioci. gubitka radne sposobnosti…  zalozni poverioci koji se namiruju prema vremenskom sledu sticanja zaloznog prava. . .Iz cene dobijene prodajom. .Sve ostale licne sluzbenosti se gase.Nakon namirenja ovh potrazivanja. a zakupodavac da bude u posedu stana pre nego sto je upisano zalozno pravo nekog od izvrsnih poverilaca. ugovor o zakupu mora da bude zakljucen na neodredjeno vreme. .S obzirom na to da na jednoj nepokretnosti moze da se vodi samo jedan izvrsni postupak. sud uzima u obzir samo ona potrazivanja za koje je resenje o izvrsenju postalo pravosnazno najkasnije do toga dana.

.Da bi sud usvojio predlog poverioca-predlagaca.Predlog za obustavu resenja moze da se podnese u roku od 8 dana nakon sto je donet zakljucak o pradaji. ali to nema uticaja na pravo koriscenja koje proizvodi desjtva i prema novom vlasniku. . .Osim opstih razloga na osnovu kojih se izvrsenje obustavlja. izvrsni poverioci na ciji predlog je odredjeno izvrsenje.Nakon vracanja nepokretnosti. pod uslovom da resenje o izvrsenju postane pravosnazno. ali ono nije postalo pravosnazno do ricista za deobu ( ovo resenje zakonodavca je suprotno principu jedinstva izvrsnog postupka ). i kada ne zaheva javnu prodaju. . . izvrsni poverilac je duzan da snosi i troskove za upravljanje i odrzavanje nepokretnosti.Njime je reseno ko ima svojstvo izvrsnog poverioca i kakvo pravo ima sumu dobijenu prodajom u izvrsnom postupku.Dejstvo resenja o namirenju je iskljucivo procesnopravno.Obustava izvrsenja . formiranja izvrsne mase iz koje bi se poverioci namirili. . a ona nije mogla da se proda neposrednom pogodbom u roku koji su odredile stranke. .Oni mogu da se svedu na nemogucnost ostvarenja cilja izvrsenja.Nakon toga se namiruju potrazivanja izvrsnih poverilaca u ciju korist je doneto resenje o izvrsenju. sud moze da je dosudi izvrsnom poveriocu. i to na njegov predlog. kao ni materijalnopravna pitanja izmedju izvrsnih poverioca.Kada se steknu uslovi za obustavu izvrsnog postupka.Isti princip vazi i za potrazivanja ciji nastanak zavisi od nastupanja odloznog uslova ( radi namirenja takvih potrazivanja.Izvrsnom duzniku ostaje nuda proprietas. izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da mu dodeli nepokretnost na koriscenje uz naknadu ( smisao ovog instituta je da se poverilac namiri iz plodova nepokrtnosti ). te da je vrati izvrsnom duzniku nakon sto je istekao rok odredjen resenjem suda.Nedospela potrazivanja obezbedjena zalogom dospevaju na dan donosenja resenja o namirenju. . a time se smatra da je izvrsni poverilac namiren do 2/3 procenjene vred. . izvrsni poverilac je duzan da sudu podnese izvestaj o koriscenju nepokretnosti. . . .Ako nepokretnost nije uopste uspela da se proda. visak imovinske masese deponuje u sud sve dok odlozni uslov ne nastupi ). . nuzno je da on dokaze da utvrdjena vrednost nepokretnosti ne pokriva visinu njegovog potrazivanja. .Od plodova nepokretnosti. . te se i ona namiruju iz ostatka imovinske mase. nakon neuspele druge javne prodaje.Resenjem o namirenju se ne resavaju materijalnopravna pitanja koja se ticu nepokretnosti koja je bila predmet postupka. kao i da visak ubranih plodova preda izvrsnom duzniku.Sud obustavlja izvrsenje jos u dva slucaja: ako izvrsni poverilac. On moze da raspolaze nepokretnoscu. ne moze da dodje do obustave izvrsenja. Prema njoj je duzan da postupa paznjom dobrog domacina. Zakon poznaje i posebne razloge koji se ticu izvrsenja na nepokretnosti.Kada se nepokretnost prodaje na aukciji. 217 . ne zahteva u predvidjenom roku da se zakaze sledece rociste za prodaju. . .

Nacelno. Izvrsne radnje su: • zaplena potrazivanja. studentske stipencije. sud odredjuje po zahtevu izvrsnog poverioca. . --> primanje na osnovu naknade zbog telesnog ostecenja po propisima o invalidskom osiguranju. 218 . . .) Izvrenje na potrazivanju izvrsnog duznika radi naplate novcanog potrazivanja .Izvrsni poverilac u ciju korist je zaplenjeno potrazivanje ima obavezu da vrsi sve pravne i fakticke radnje potrebne za ocuvanje potrazivanja i sporednih prava.Stavarno su nadlezni osnovni sudovi ( odnosno privredni ). .Ako je zaplenjeno potrazivanje obezbedjeno zalogom ili hipotekom. resenje o prenosu potrazivanja donosi se kada resenje o zapleni postane pravosnazno.Dvojako je adresovana: * prvo. pa se izvrsenje na zaradi. nadleznost . . . B) Pokretanje postupka. --> deciji dodatak. • prenos potrazivanja izvrsnog duznika na poverioca ( radi naplate ).Plenidba se odredjuje resenjm o izvrsenju. penziji i naknadi zarade moze sprovesti do iznosa od 2/3 primanja izvrsnog duznika. G) Prenos potrazivanja na izvrsnog poverioca . . odnosno nathipotekarnog izvrsnog poverioca.Od izvrsenja su izuzeta sledeca potrazivanja: --> primanje po osnovu zakonskog potrazivanja. primanja vojnika.Izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o tome da li i u kojem obimu priznaje zaplenjeno potrazivanje.Na pojedinim potrazivanjima izvrsenje je ograniceno. izvrsni poverilac zaplenom stive polozaj podzaloznog. da li je voljan da ga namiri i da li je njegova obaveza eventualno uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze.. --> primanja po osnovu socijalne pomoci. izvrsnom duzniku se zabranjuje da naplati navedeno potrazivanje i da njime raspolaze u korist trecih lica ( zabrana raspolaganja ).Po predlogu izvrsnog poverioca sud donosi resenje o prenosu potrazivanja.Ako je prethodno bilo doneto resenje o zapleni potrazivanja. poverilac stice zalozno pravo na potrazivanju. . mesno je nadlezan sud prebivalista/sedista izvrsnog duznika..Dostavljanjem resenja o zapleni izvrsnom duzniku. ali i po sluzbenoj duznosti. . V) Plenudba potrazivanja . A) Izuzimanje od izvrsenja i ogranicenje izvrsenja . resenjm se zabranjuje duzniku izvrsnog duznika da potrazivanjee koje je predmet izvrsenja namiri izvrsnom duzniku ( zabrana ispunjenja ). . * drugo.Postupak se moze pokrenuti predlogom izvrsnog poverioca. nadoknade stete nastale usled ostecenja zdravlja ili gubitka radne sposobnosti i zbog gubitka izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja. --> primanja po osnovu privremene nezaposlenosti.Ako je izvrsenje upravljeno na predaju stvari.Predmet izvrsenja u ovom postupku jeste odredjeno potrazivanje ( novcano ili nenovcano ) koje izvrsni duznik ima prema trecem licu. mesno je nadlezan forum rei sitae.153.

. Dj) Presnos potrazivanja umesto isplate .Ovom izvrsnom radnom zaplenjeno potrazivanje prelazi na izvrsnog poverioca do prenesenog iznosa sa dejstvom ustupanja potrazivanja uz naknadu. izvrsni poverilac moze predloziti sprovodjenje izvrsenja radi predaje stvari. .Po zahtevu izvrsnog duznika i u roku koji odredi sud. . . resenje se donosi u roku od 3 dana od dana kada je izvrsnom poveriocu dostavljeno obavestenje o tom izjasnjavanju. . u obavezi je da u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljeno resenje o zapleni podnese predlog za namirenje ili prenos potrazivanja ( propustanje roka vodi obustavi izvrsenja ). . da mu oprosti dug ili na drugi nacin raspolaze prenesenim potrazivanjem. izvrsnom duzniku vratiti isprave koje je odnose na potrazivanje. ima obavezu da taj visak polozi sudu koji ga predaje drugim zaloznim poveriocima i izvrsnom duzniku pod uslovom da na to imaju pravo.Ovlascen je da vrsi sve radnje koje su potrebne radi ocuvanja i ostvarenja prenesenog potrazivanja i da koristi prava u vezi sa zalogom koja su data za obezbedjenje tog potrazivanja.Prenos je sproveden dostavljanjem resenja o prenosu duzniku izvrsnog duznika. a po zahtevu poverioca na kojeg je preneto potrazivanje. . izvrsni poverilac na kojeg je prenesen deo potrazivanja ima obavezu polaganja jemstva da ce. izvrsni poverilac moze predloziti predaju te stvari sudu u cilju ispunjenja obaveze prema duzniku izvrsnog duznika. . .Prenosom radi naplate izvrsni poverilac stice pravo da od duznika izvrsnog duznika trazi isplatu ( dospelog ) iznosa odredjenog u resenju o prenosu potrazivanja.Izvrsni duznik odgovara za istinitost i naplativost prenesenog potrazivanja. ali i one koje ima prema poveriocu. . . i ako je takva obaveza utvrdjena pravosnaznom presudom.. D) Prenos potrazivanja radi naplate . . .Ukoliko se u ovom postupku izvrsni poverilac naplati u visem iznosu nego sto iznosi njegovo potrazivanje.Nije ovlascen da sa duznikom izvrsnog duznika zakljuci poravnanje.Na ispravi koja se predaje izvrsnom poveriocu sud stavlja belesku da je sproveden prenos potrazivanja za koje je odredjeno izvrsenje. .Ako izvrsni duznik ne postupi po odluci suda u roku koji mu je odredjen.U slucaju kada je potrazivanje izvrsnog duznika prema duzniku uslovljeno obavezom predaje stvari koje se nalazi u drzavini izvrsnog duznika.Zaplenjeno potrazivanje se prema predlogu izvrsnog poverioca prenosi radi naplate ili umesto naplate.Izvrsni poverilac na kojeg je preneto potrazivanje umesto isplate smatra se namirenim i samim prenosom u visini prenetog potrazivanja.U roku koji odredjuje sud.Ako se izvrsni poverilac predlogom za izvrsenje ogranicio samo na plenudbu potrazivanja.Rec je o jednoj vrsti cesije potrazivanjasa izvrsnog duznika na poverioca.Obaveza je izvrsnog poverioca da se savesno ponasa i vodi racuna o naplati prenesenog potrazivanja.Prema izvrsnom poveriocu duznik izvrsnog duznika moze isticati sve one prigovore koje bi mogao istaci protiv izvrsnog duznika. izvrsni duznik pruza obavestenja koja su poveriocu potrebna radi ostvarivanja zaplenjenog potrazivanja i predaje isprave koje se odnose na to potrazivanje. po ostvarenju potrazivanja. . . E) Posebne odredbe o izvrsenju na zaradi i ostalim novcanim primanjima 219 .Ako je bilo predlozeno izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o zaplenjenom potrazivanju. .Prenos novcanog potrazivanja koje je po definiciji deljivo odredjuje se i sprovodi samo u iznosu koji je potreban za namirenje poveriocevog potrazivanja.

Momentom plenidbe izvrsni poverilac stice zalozno pravo na zaplenjenim hov. prodajom i namirenjem izvrsnog poverioca. isplacuje izvrsnom poveriocu.Ako poverilac ne raspolaze podacima o stednom ulogu duznika.. Z) Izvrsenje na stednom ulogu i tekucem racunu .Resenjem o izvrsenju na zaradi odredjuje se plenidba na odredjenom delu zarade izvrsnog duznika i nalaze se drzavnom organu.Procena. J) Izvrsenje na drugim hov . i od tada izvrsni duznik ne moze raspolagati hartijama od vrednosti. . .Izvrsni poverilac u predlogu za izvrsenje mora navesti podatke o stednom ulogu. . I) Izvrsenje na hov o kojima se vodi javni registar . izvrsni duznik ima stedni ulog. . po tvrdnju poverioca.Izvrsenje se vrsi sledecim izvrsnim radnjama: zaplenom i prenosom potrazivanja. . duzniku i Centralnom registru hov. K) Izvrsenje na sredstvima na racunu izvrsnog duznika .) Produzeni izvrsni postupak radi naplate novcanog potrazivanja 220 . prodaja hov i namirenje poverioca vrse se po pravilima kojima se regulise izvrsenje na akcijama u smislu odredaba o izvrsenju u trgovinskim stvarima. pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvrsnom duzniku isplacuje zaradu. procenom. broju i nazivu banke kod kojee izvrsni duznik ima stedni ulog.U pitanju je poseban postupak na ( novcanom ) potrazivanju izvrsnog duznika ostvarenog po osnovu zarade koju ova stranka ima prema poslodavcu ( on je ovde duznikov duznik ).Ova vrste izvrsenja sprovodi se prema izvrsnom duzniku koji ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnika. da novcani iznos za koji je odredjeno izvrsenje. . . sud navedeni podatak pribavlja od banke kod koje.Plenidba potrazivanja zasnovana na hov koja se prenosi indosamentom ili za cije je potrazivanje inace potrebno posedovanje te hartije sprovodi se oduzimanjem te hartije od izvrsnog duznika i njenom predajom sudu.Plenidba ovog potrazivanja izvrsnog duznika ostvaruje se dostavljanjem resenja o zapleni banci.Prenos potrazivanja moze biti izvrsen radi naplate ili umesto naplate prema opstim pravilima o izvrsenju na novcanim potrazivanjima izvrsnog duznika. . a resenje se dostavlja izvrsnom poveriocu. 154.Donosenjem resenja o izvrsenju vrsi se plenidba hov koja je predmet izvrsenja.Resenjem o izvrsenju.Resenje o izvrsenju na zaradi obavezuje i novog poslodavca izvrsnog duznika. pa se time predupredjuje mogucnost da izvrsni duznik stalnim promenama radnog mesta osujeti ovaj vid izvrsenja. . . .Resenje o izvrsenju dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaze finansijskim organizacijama kod kojih se vode racuni izvrsnog duznika da obistave sve isplate sa tih racuna do konacne naplate potrazivanja. bankama i drugih finansijskim organizacijama nalaze se da izvrse prenos novcanog iznosa za koji je odredjeno izvrsenje sa racuna izvrsnog duznika na racun izvrsnog poverioca.Izvrsenje u ovom postupku se sprovodi sledecim radnjama suda: zaplenom. .Prenos potrazivanja je sproveden kada sud na hov stavi izjavu o prenosu i preda je izvrsnom poveriocu.

a ono nece da stvar vrati dobrovoljno. sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva i izvrsnog duznika.Kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika. . izvrsni poverilac predlaze sudu ( rok 8 dana ) da sud donese resenje kojim obavezuje izvrsnog duznika na placanje vrednosti stvari. sud prenosi potrazivanje na predaju stvari sa izvrsnog duznika na izvrsnog poverioca.Izvrsna radnja se sastoji u tome sto sudski izvrsitelj ( forum rei sitae )oduzima izvrsnom duzniku stvari i o tome mu daje potvrdu. .Izjava izvrsnog duznika o njegovoj imovini ne kreira i pravo prvenstva u namirenju izvrsnog poverioca iz naknadno pronadjene imovine. . .Postupak za uzimanje izjave izvrsnog duznika pocinje po predlogu poverioca. a izvrsnog duznika upisuje u knjigu izvrsnih duznika.Duznik se iz ove knjige brise cim namiri potrazivanje. 155. u suprotnom cini krivicno delo. izvrsni poverilac koji nije potpuno namiren moze da zahteva od suda da dobije izjavu o imovini izvrsnog duznika. ..Izvrsenje moze da otpocna samo kada protekne rok od 8 dana nakon donosenja resenja o izvrsenju. . prazni je od svih stvari i predaje je u drzavinu poveriocu.Ako nezamenljiva stvar ne moze da se nadje ni kod izvrsnog duznika ni kod treceg lica. . V) Izvrsenje obaveza na cinjenje. . . necinjenje i trpljenje 221 .Izvrsenje se sprovodi tako sto sudski izvrsitelj prinudno iz nepokretnosti udaljuje sva lica. u odredjenom roku pribavi te stvari. .Ovaj postupak se vidi kada izvrsni poverilac ima stvarnopravni ili obligacionopravni zahtev da mu izvrsni duznik preda stvar. on je duzan da je voljno preda.U takvoj situaciji.Duznik je duzan da kazuje istinu o svojoj imovini. sud jedan primerak dostavlja izvrsnom poveriocu.Izjava izvrsnog duznika mu daje pravo da zahteva da se izvrsenje sprovede i na imovini izvrsnog duznika koja je naknadno pronadjena ili koju on naknadno stekne. . izvrsni poverilac predlaze sudu da ga sud ovlasti da na trosak izvrsnog duznika.Dalji postupak izvrsenja se vodi prema pravilima o izvrsenju radi naplate novcanih potrazivanja.Ako se stvar nalazi kod treceg lica.Naprotiv.U izvrsnom postupku vazi princip potpunog namirenja izvrsnog poverioca. . izvrsitelj ne sme da primenjuje prinudu prema njemu.Ako on tako ne postupi. . . odnosno najranije nakon isteka roka o 3 godine od dana izvrsenog upisa. B) Izvrsenje i predaja nepokretnosti . tako da se dalji postupak odvija kao i kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika.Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi nepokretnost. . . ali moguce je da izvrsni duznik u momentu izvrsenja nema dovoljno imovine ili imovinu krije ili je imovina nepoznata izvrsnom poveriocu. . u suprotnom.) Izvrsenje radi ostvarenja nenovcanog potrazivanja A) Predaja pokretne stvari . sudski izvrsitelj mu je oduzima.Ako izvrsni duznik da izjavu o imovini. te sud poziva izvrsnog duznika da u roku od 10 dana dostavi izjavu sudu o imovini.Ako zamenljive stvari ne mogu da se nadju kod izvrsnog duznika i treceg lica.

Moguce je da je duznik svojim radnjama.O predlogu za izvrsenje odlucuje sud koji je mesno nadlezan na teritoriji prebivalista predlagaca. sud ne bi vodio novi postupak. izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da on sam ili trece lice.Nezamenljive radnje mogu da budu i pozitivne i negativne. jer izvrsenje radnje iskljucivo zavisi od volje izvrsnog duznika.Ako kaznjavanje duznika ne urodi plodom. . pa u toj situaciji poverilac moze od duznika samo zahtevati naknadu stete. .radnje koje umesto duznika moze da izvrsi i drugo lice. a izvrsenje sprovodi sud na cijoj teritoriji se nalazi dete. licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na cuvanje i vaspitavanje. nego bi odredio prestanak smetanja poseda i izrekao novcanu kaznu za slucaj da duznik ponovo postupi protivno zabrani. odnosno da je duznik dobrovoljno izvrsio obavezu. .U takvim situacijama. onda sud ex officio izvrsava resenje o novcanoj kazni ). duznik je protivno gradjevinskoj dozvoli sagradio objekat i zatvorio izvor svetlosti poveriocu ). 2.Ovaj postupak se ponavlja sve dok duznik ne izvrsi dugovanu radnju ili dok ukupni zbir novcanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prvoizrecene novcane kazne.Sudske odluke o dodeli roditeljskog staranja izvrsavaju se prinudnim oduzimanjem i predajom deteta roditelju. 1. tj.Pozitivne su one koje ne mogu da preduzmu treca lica. jer tada izvrsenje dugovane prestacije ne zavisi iskljucivo od volje izvrsnog duznika.Protiv resenja o izricanju novcane kazne nije dozvoljena zalba. . pa mora odmah ). te da je ono izvrsno. te kaznu za slucaj da duznik ne izvrsi svoju obavezu ( ako ne izvrsi.Izvrsnom duzniku se ostavlja rok od 3 dana da dobrovoljno preda dete ( osim ako detetu preti opasnost. . .Pozitivne radnje koje moze da izvrsi samo duzniku su npr. .Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji je duznik duzan da obavezu izvrsi ( prema ugovoru ili ZOO-u ). ukupna visina novcanih kazni nije limitirana.Kaznjavanje duznika se ne primenjuje kada je u pitanju izvrsenje obaveze intuitu personae ( slikar ).U ovakvim situacijama nema mogucnosti da se dugovana cinidba prinudno izvrsi.Takve radnje su prestacije iz ugovora o radu ili delu cije ispunjenje ne zavisi od svojstava duznika ( pozitivne radnje koje se ne odnose na predaju novca ili neke druge stvari ). vec proizveo stanje koje izvrsnog poverioca lisava njegovog prava ( npr. po njegovom predlogu. . otkloni promenu radi vracanja u predjasnje stanje. sud nanovo kaznjava duznika. koje su suprotne sadrzini izvrsne isprave. .Moguce je da je protiv izvrsnog duznika doneto resenje u parnici zbog smetanja poseda.Naprotiv. nakon toga. 222 .Ovde se prica i pitanje 146. o trosku izvrsnog duznika. .Kod obaveza necinjenja i trpljenja.Pravilo je da sud u resenju o izvrsenju odredjuje i obavezu da duznik predujmi troskove koji su neophodni radi izvrsenja radnje. . . G) Predaja i oduzimanje deteta . ponovio smetanje. . da sam ili preko drugog lica izvrsi dugovanu ranju o trosku izvrsnog duznika.Sud resenjem odredjuje rok za dobrovoljno izvrsenje radnje. ..Izvrsenje se sprovodi tako sto sud ovlascuje izvrsnog poverioca. sud resenjem odredjuje zabranu odredjenog ponasanja i istovremeno duzniku izrice novcanu kaznu ako postupi protivno zabrani.Ako bi duznik. . .) Nezamenljive radnje . . . osuda drustva kapitala da omoguci uvid akcionarima u finansijske izvestaje. .) Zamanljiva radnje. izvrsni duznik se novcanim kaznama primorava na izvrsenje cinidbe. . novcane kazne i sudski penali.

E) Upis prava u javnu knjigu . . 158.Moguce je da izvrsni duznik u izvrsnoj irpavi obavezan da da neku izjavu volje. moze i u izvrsnom postupku radi vracanja zaposlenog na rad i bez posebne izvrsne isprave da zahteva naknadu izgubljene zarade.).Pri tome razlikujemo dve situacija: * U prvoj.) Postupak obezbedjenja A) Pojam . . . zaostavstina. smatra se da je duznik dao izjavu volje sadrzine kao u izvrsnoj ipravi u momentu kada je sudska odluka postala pravosnazna.Smatra se da je izjava volje data kad aje poverilac svoju obavezu ispunio. tako i tuzeni. . davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke poverioceve obaveze ili od ispunjenja uslova.Sudska odluka o deobi stvari ima nepotpuno preobrazajno dejstvo.O nacinu deobe odlucuje sud u vanparnicnom postupku.Poverilac ima pravo da obezbedi sprovodjenje postupka izvrsenja na imovini duznika nakon sto dobije izvrsnu ispravu. . . a njegovo resenje predstavlja izvrsnu ispravu. izvrsni sud vrsi upis po sluzbenoj duznosti.U prvoj fazi. odnosno zaloge na pokretnim stvarima. . .O predlogu kojim izvrsni poverilac zahteva da bude vracen na rad odlucuje sud na cijem podrucju se nalazi sediste poslodavca. nastupa fikcija da je izjavu volje dao..Izvrsenje se sprovodi tako sto izvrsni sud naredjuje da se u javnu knjigu izvrsi upis sadrzan u izvrsnoj ispravi.Ako je upis odredjen u samom resenju o izvrsenju.Predlog se podnosi u prekluzivnom roku od 30 dana. od dana isteka paricionog roka iz izvrsne isprave. deoba moze da bude fizicka ili civilna. . B) Vrste ZIP poznaje 4 vrste sredstava obezbedjenja ( numerus clausus ): 223 .Izvrsenje se sprovodi radi ostvarenja prava poverioca na deobu zajednicke stvari na kojoj postoje suvlasnicka prava ( nepokretnost. * U drugoj.Postupak obezbedjenja potrazivanja je poseban postupak hibridnog karatera. promene i prestanka pravo svojine.. on je kognicioni.Kod upisa u javnu knjigu radi se o upisu sticanja.Izvrsni poverilac. .Njome se ukida usvlasnicka zajednica.Predlog za izvrsenje mogu da podnesu kako tuzilac.Zavisno od izreke izvrsne isprave. hipoteke i ostalih stvarnih prava na nepokretnim stvarima. . . . Z) Izdejstvovanje izjave volje . jer sud sumarno ispituje da li su se stekli uslovi da odredi obezbedjenje potrazivanja.D) Vracanje zapolsenog na rad . . ali se pravnozastitna potreba ostvaruje tek u izvrsnom postupku.Izvrsni duznici su suvlasnici. .Ak oduznik ne postupi po izreci iz izvrsne isprave. Dj) Deoba stvari . sud donosi resenje o obezbedjenju koje se izvrsava po pravilima izvrsnog postupka. .U drugoj fazi. zaposleni. i to deobom stvari.

b) razlog zbog kojeg se trazi obezbedjenje. poverilac ne moze vise da zahteva da sud odredi privremene mere.Odredjivanje privremene mere kao sredstva obezbedjenja je supsidijarno u odnosu na ostala sredstva obezbedjenja potrazivanja.Resenje o obezbedjenju se pobija zalbom koja se izjavljuje u roku od 3 dana. • zasnivanje zaloznog prava na nepokretnosti na osnovu izvrsne isprave.) Uopste .Nacelo kontradiktornosti je ograniceno time da se resenje o obezbedjenju donosi. odnosno o glavnom zahtevu.PRIVREMENE MERE A) Opsta pravila . . za odluku za obezbedjenje stvarno i mesno je nadlezan onaj sud pred kojim se pokrece kognicioni postupak. . • 159. • prethodne mere. ali nema suspenzivni karater. 3. g) vrsta sredstava obezbedjenja cija se primena zahteva. kognicioni i izvrsni. duznik nema imovinu na kojoj bi moglo da se zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima. v) cinjenice i dokazi koji opravdavaju postojanje razloga za obezbedjenje.U orvoj situaciji. odredjenje privremenih mera dolazi u obzir samo ako npr. . stvarno i mesno je nadlezan onaj sud koji je nadlezan da odlucuje i o potrazivanju.Postupak se pokrece predlogom koji mora da sadrzi elemente koje propisuje Zakon: a) potrazivanje cija realizacija treba da se obezbedi.) Sud .) Prethodne i privremene mere .Postupak je hibridan. . 2. .O osnovanosti predloga sud pozitivno odlucuje kada se uveri da su argumenti poverioca verovatni. . . . . 224 . • privremene mere ( najznacijnije sredstvo u praksi ).O predlogu za obezbedjenje odlucuje sudija pojedinac. V) Osobenosti postupka 1.Ako poseduje odluku donetu u njegovu korist u prvom stepenu.) Predlog i resenje o obezbedjenju .Ako poseduje izvrsnu ispravu. a ako iz prikazanih cinjenica i dokaza ne proizlazi da je verovatan razlog za obezbedjenje.U njemu vazi dispoziciono i raspravno nacelo. vec samo prethodne mere.zasnivanje zaloznog prava na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka. odbacuje se kao nedopusten.Ako se istovremeno pokrece kognicioni ( parnicni ili drugi postupak ) i podnosi predlog za obezbedjenje.Kod nadleznosti suda razlikujemo situaciju u kojoj je postupak obezbedjenja pokrenut pre pokretanja kognicionog postupka i situaciju u kojoj je predlog stavljen nakon sto je kognicioni postupak pokrenut. predlog se odbija kao neosnovan. . a da pri tom duznik nije imao mogucnosti da se izjasni o predlogu za obezbedjenje.Ako predlog ne sadrzi sve elemente.

U ovom postupku siroko se koristi institut jemstva. . poverilac u predlogu za odredjenje privremenih mera ne mora da dokazuje postojanje opasnosti. B) Resenje o odredjenju privremene mere . . .Dakle. jemstvo moze da polozi duznik umesto odredjenja privremenih mera ( to mogu da predloze i duznik i poverilac ). .Kod odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja nenovcanih potrazivanja opasnost da ce duznik da osujeti ili znatno oteza ostvarenje potrazivanja mora da postoji objektivno. -->ako se protiv izvrsnog duznika vec vodio izvrsni postupak zbog neispunjenja obaveza iz zakonskog izdrzavanja. jer je duznik odbio da saopsti podatke gde se nalazi njegova imovina ili je davao netacne podatke u vezi s imovinom. . sud moze da uslovi privremene mere tako sto ce poverilac da polozi jemstvo. ako je tada duzan da ucini verovatnim da ce izvrsni duznik odredjenim privremenih mera pretpsti samo neznatnu stetu. kao i njegove obaveze utvrdjene pravosnaznom odlukom suda vece od njegovih prihoda.U ovom slucaju. V) Uslovi za odredjenje privremenih mera . kao i da se produze ). .Potrebno je ispunjenje dva uslova: prvi.U ovom slucaju.Za razliku od odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja novcanih potrazaivanja. --> ako je protiv izvrsnog duznika vec pokusano izvrsenje koje nije uspelo.Izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za odredjenje privremenih mera iznosenjem cinjenica i dokaza ucini verovatnim postojanje opasnosti..Poverilac mora da poseduje poseban pravni interes za odredjenje privremene mere.Ako se privremena mera odredjuje pre nego sto je poceo kognicioni postupak.Radnje koje duznik preduzima ili bi mogao da preduzme da bi osujetio ili znatno otezao naplatu potrazivanja jesu: otudjenje. a ako ga nema. prikrivanje i drugi nacini raspolaganja imovinom.Odredjene privremene mere proizvode dejstva onoliko dugo koliko je to odredjeno u resenju suda ( ali mogu da se ukinu i pre. vec i prema ucesnicima u postupku.ZIP-om su odredjene okolnosti kada se smatra da opasnot postoji: --> ako bi potrazivanje trebalo da se ostvari u inostranstvu. i uz to rok trajanja mere. kad god drugom merom moze da se ostvari isti cilj koji se postize privremenom merom. .Ovo resenje sadrzi sve sastojke kao i svako resenje o obezbedjenju.Sud moze da odredi privremenu meru obezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja da bi se sprecila upotreba sile ili nastupanje nenadoknadive stete. . da ce da je otudji. . . ali ipak. --> ako su zakonske obaveze izvrsnog duznika. da postoji opasnost da poverilac nece moci da realizuje svoje potrazivanje. G) Vrste privremenih mera ZIP exempli causa navodi sledece privremene mere: 225 . ..Ove resenje proizvodi dejstva ne samo prema strankama. da ce cedirati potrazivanja na trece lice. znatno pogorsanje ili opste lose imovinsko stanje duznika nije indikator za odredjenje privremenih mera. sud moze da odredi i drugacija kada postoji subjektivna opasnost da ce duznik da osujeti i znatno oteza naplatu potrazivanja. da potrazivanje postoji. sud odredjuje u rok u kome je poverilac duzan da podnese tuzbu. izvrsni poverilac u svom predlogu za odredjenje privremenih mera mora da ucini verovatnim da ce duznik da unisti ili pokvari stvar koju duguje.. . predlog za odredjivanje ove mere se odbacuje kao nedopusten. . i drugi. kada se radi o obezbedjenju nenovcanih potrazivanja.Donosenjem resenja o privremenoj meri izvrsni poverilac ne stice zalozno pravo. . privremena mera ne moze da se odredi.

Iz enumeracije privremenih mera koje se odnose na obezbedjenje nenovcanih potrazivanja ( naredbe i zabrane ) vidno je da njihovo odredjenje. i sadrzinski i temporalno.. vidno je da se prema izreci iz resenja o privremenoj meri postupa kao da je doneta pravosnazna presuda kojom je tuzbeni zahtev radnika usvojen..Resenje o privremenoj meri se vezuje. • zabrana banci da isplacuje novac izvrsnom duzniku s njegovog racuna.  kada ona vise nije potrebna.Medjutim kada je privremena mera odredjena radi ostvarenja nenovcanih potrazivanja.Resenje o ukidanju privremenih mera trebalo bi da ima dejstvo ex tunc. • naredba izvrsnom duzniku da preduzme radnje da se stvar sacuva. • oduzimanje gotovog novca i polaganje novca u depozit. ako oni ne postupaju po resenju o odredjenju privremene mere kojom se obezbedjuje izvrsenje nenovcanog potrazivanja. navodno netacne cinjenice o licnosti izvrsnog poverioca ).Izvrsni duznik moze tuzbom da zahteva da mu izvrsni poverilac naknadi stetu koju je pretrpeo zbog toga sto je sud odredio privremenu meru: 226 • • • . . . odluka o odredjenju privremenih mera radi ozbezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja bi konzumirala i tuzbeni zahtev ( a to je zabranjeno ).Odstetne zahteve po osnovu vodjenja ovog postupka moze da istice izvrsni poverilac prema prema izvrsnom duzniku i ucesnicima u postupku. jer se to ostavlja parnicnom sudu kada resava o meritumu stvari. . . . a) Izvrsenje privremene mere i tuzbeni zahtev . kada sud privremenom merom odredi da poslodavac radniku placa platu dok tece parnica o zakonitosti odluke na osnovu koje je radniku prestao radni odnos. Dj) Ukidanje privremene mere Ukidanje sledi po predlogu izvrsnog duznika kada:  izvrsni poverilac nije poveo kognicioni postupak u roku koji mu je sud odredio. zabrana otudjenja ili opterecenja nepokretnosti. . za momenat kada se odlucuje o predlogu za odredjenje privremene mere.Bez tih ogranicenja. E) Odstetni zahtevi izmedju stranaka i ucesnika u postupku obezbedjenja . odnosno propustanja vrsenja odredjenih radnji ( npr. ono je ujedno i izvrsno. otpadanjem razloga koji su opravdavali njeno odredjenje. jer se predvidja da se ukidaju i preduzete radnje u postupku.Npr. zabrana duzniku izvrsnog duznika da ovom poslednjem namiri potrazivanje ili da mu preda stvar.  istekao je rok za koji je privremena mera odredjena. njeno ukidanje dejstvuje samo ex nunc ( jer je njome stvoreno pravno stanje u kome potpuna restitucija nije moguca ). . ukida se i privremena mera. . prejudicira ishod spora ili cak i konzumira tuzbeni zahtev.Promenom okolnosti. u neku ruku.U momentu kada sud odredjuje privremenu meru.Cim je resenje o odredjivanju privremenih mera doneto. D) Izvrsenje privremenih mera . dnevnom listu se zabrani da stampa. ne zna se da li je izvrsni poverilac zaista poverilac i da li je izvrsni duznik zaista duznik.zabrana raspolaganja pokretnim stvarima i njihovo oduzimanje od duznika.Ovakva konzumacija tuzbenog zahteva putem odredjenja privremene mere evidentnija je kada se privremenom merom izrice obaveza necinjenja. .

. jos nije postala pravosnazna ili izvrsna. medjutim. .Odredjenje privremene mere ne moze da se smatra neosnovanim. dakle predstavlja izvrsnu ispravu.* kada izvrsni poverilac ne povede kognicioni postupak u roku koji je sud odredio. visina potrazivanja.Takodje. kao i saglasnost duznika da zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima. . nuzno je da postoji opasnost da ce se ostvarenje potrazivanja osujetiti ili znatno otezati.Ove mre sud odredjuje sa istim ciljem kao i privremene mere(ipak imaju manji znacaj u praksi).Kod pokretnih stvari. vec utvrdjenog u domacoj sudskoj odluci koja.) Zalozno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka .PRETHODNE MERE . tj. . vreme njegovog dospeca. zalozno pravo na nepokretnim stvarima se zasniva na osnovu sporazuma stranaka i na osnovu rocista koje se odrzava pred izvrsnim sudom. slucaj kada izvrsni poverilac izgubi parnicu protiv izvrsnog duznika.U ovom postupku.Ovako sacinjen zapisnik ima dejstvo sudskog poravnanja. * kada se utvrdi da je privremena mera bila neosnovana ( to je npr. . 160.Ove mere se odredjuju radi obezbedjenja naplate novcanog potrazivanja.U zapisnik sa rocista se unosi sporazum stranaka. . zalozno pravo se stice njihovim popisom i unosenjem u zapisnik. Ziga 227 . . ako drugostepeni sud po zalbi nadje da ne postoji verovatnoca u pogledu postojanja potrazivanja ili u pogledu postojanja opasnosti. pokaze se da ne postoji potrazivanje ). da bi se ove mere odredile.