1.

) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ). - Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava. - Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec odnose izmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku. - Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava. - Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka. - Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava. - Ove dve grane prava stoje u interakciji. - Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava. - Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ). - Princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka. - U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti. - SPOR I PARNICA - Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava. - Pod sporom se smatra zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi. - Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom. - Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu. - Dakle, neophodno je razlikovati spor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i parnicu, procesnopravni odnos ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava. - Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).

1

2.) Pravna priroda parnicnog postupka
- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu i u kome se zasniva samo procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda. - Dakle, tek kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica, i uspostavlja se, osim inicijalnog, i procesnopravni odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog. - Procesnopravni odnosi koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su javnopravne prirode. - Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka. - Parnica se okoncava u momentu kada sud donese odluku o sporu koja vise ne moze da se pobija ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu, kada se parnica okoncava voljom samih stranaka ( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ). - Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od javnopravnih ovlascenja ( prava u materijalnom smislu ) i procesnopravnih tereta ( obaveza u materijalnom smislu ). - Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu. - Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku stranke nisu obavezne da vrse bilo kakve procesne radnje, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka izgubi spor. - Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta. - NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica toga sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca. Dakle, procesni teret predstavlja duznost u sopstvenom interesu. - O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.

3.) Pravo na pravnu zastitu
A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu ) - Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima svako ko tvrdi da mu odredjeno pravo pripada, da je ono povredjeno ili ugrozeno. - Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je irelevantno na kom cinjenicnom i materijalnopravnom odnosu se temelji zahtev tuzioca ( on moze da bude i besmislen ). - Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima faciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan. - U tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi. - Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka. - Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslovaprocesnih pretpostavki.

2

B) Obim prava na pravnu zastitu - O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja. - Starije teorije ( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastitu od materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda i trazi pravnu zastitu. - Novije teorije ( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnog ovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnu zastitu. - Teorija o pravnozastitnom zahtevu ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu. - Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu. - Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo. - Zbog toga se ova teorija i naziva ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu. - Medjutom, jasno je da je koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki i da ne odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa. - O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke. - Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba. - Druga teorija ( pravo na presudu ) svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa ( apstraktno pravo na pravnu zastitu ). - Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke. - Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na pravo na pravosudje. - Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu odgovara najvise principima pravne drzave. - Pravo na pravnu zastitu je javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu. - Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt. - Pojedinac ne moze da se, a priori, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava. V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS - Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno kao pravo na pravosudje. - Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.

4.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak
- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.

3

- Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka ex officio pazi da li resavanje spora spada u sudsku nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organ uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu. - U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda. A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari - Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari. - Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti mogu posluziti teoretski pristupi o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari. - Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici iz materijalnopravne norme gradjanskog prava. - Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa. - Ona se odredjuje po tome da li su stranke u pravnom odnosu ravnopravne ( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u odnosu subordinacije prema organu javne vlasti ( upravnopravni odnos ). - Ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava. - S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava. - Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja, odnosno obaveze iz pravnog odnosa. - Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari. - Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno gradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ). - U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom i negativnom sukobu nadleznosti odlucuje Ustavni sud. - Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce sledece: a) da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze da bude subjekt pravitanopravnih odnosa. b) da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa resava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ). v) kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos. B) Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka u upravnom postupku - U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i obrnuto. - U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.

4

. A) Sustinske razlike . Ovde je to pritvoreno lice duzno da se prvo obrati Ministarstvu pravde.Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su enumerisani u clanu 1.Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela. b) naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu.Vladajuce shvatanje o vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom pravnog organa ne treba prihvatati i nuzno je da se ono promeni usled primene clana 6.Dominira shvatanje da je gradjanski sud vezan odlukom upravnog organa u granicama njene pravosnaznosti.Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom. . . dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije. . Ovde prvo mora da se obrati vojnim organima.Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje postojanja braka.U ovom situacijama. . ZPP koji dopusta nezavisno odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti.Gradjanski sudski postupak pociva na dispozicionoj maksimi.) Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak . ocinstva i materinstva. ali samo dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom pravnom postupku. 5. . osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred sudom.Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna stvar. . .Kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja ustanovi da je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet.Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja. predstavlja posebnu procesnu pretpostavku za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka. najcesce organu uprave. kada gradjanski sud resi upravnu stvar. V) Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom . ovakva odluka organa uprave obavezuje gradjanski sud. EKLJP. takav upravni akt je nepostojeci. . a to proizlazi a contrario iz clana 12. . . obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku. tj.Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu odluku u roku od 3 meseca. a krivicni postupak je obustavljen. odluka suda moze da se pobija zalbom. upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada u nadleznost suda. 5 .Prema praksi suda u Strazburu.Pravosnazne odluke gradjanskih sudova obavezuju upravne organe u granicama njehove nadleznosti.Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice. ponosenje zahteva. . ne postoji gradjanski postupak koji bi se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak ). .To su sledece situacije: a) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru. ZPP.Obrnuto. .

6 . samo ako istovremeno krivicnom presudom optuzenog oglasi krivim.U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima. . gradjanski sud je vezan samo osudjujucom pravosnaznom presudom krivicnog suda i to dvojako: a) u pogledu postojanja krivicnog dela. .U primeru krivicnog dela nanosenja teske telesne povrede. . sud ce ostecenog uputiti da zahtev za zastitu prava iznese pred gradjanski sud. ).Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke. a izuzetno moze i osteceni za uglavnom laksa krivicna dela. spadaju u nadleznost drugog suda.Kada krivicni sud donese presudu kojom optuzenog oslobadja od optuzbe ili odbije optuzbu ili iz drugog razloga dodje do prekida krivicnog postupka. arbitrarno odustane od krivicnog gonjenja. ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama. ZPP. . ako zeli da odluku prepusti krivicnom sudu.str. ne gubi pravo da iste zahteve istakne pred gradjanskim sudom. B) Adhezioni postupak .Odsustvo dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni. ostecenog moze da uputi na parnicu pred gradjanskim sudom. .Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom upucuje da svoj imovinskopravni zahtev realizuje u parnici. postojanje protivpravnosti.U okviru krivicnog postupka. tj. . koja po pravilu. da odluci o imovinskopravnom zahtevu koji se odnosi na naknadu stete.. povracaj stvari ili ponistaj odredjenog pravnog posla. gradjanski u krivicni sud samostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnim pitanjima. G) Dejstvo presude krivicnog suda u gradjanskom sudskom postupku . . bez obzira na to kakve cinjenice i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu. gradjanski sud moze da sam resava o postojanju krivicnog dela koje je vezano za imovinskopravni zahtev i o odgovornosti pocinioca. . trazi naknadu stete zbog ucinjenih telesnih povreda ). nakon sto je optuznica stala na pravnu snagu.Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak.Prema clanu 13.Nacelno. . . . V) Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku . vec istrazna ( inkviziciona ) maksima.Krivicni sud moze da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku.Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje da ce stetnik-osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku.Jedinstvo pravnog sistema i potreba da se odrzi unutrasnja harmonija odlucivanja nalazu odstupanje od principa nezavisnosti. odnosno da drzavni tuzilac npr.Krivicni postupak pokrece po pravilu drzavni tuzilac ex officio.Tuzilac iz istog cinjenicnog stanja ( zivotnog dogadjaja ) koji je bio osnov za donosenje presude krivicnog suda izvodi svoje zahteve u parnici pred gradjanskim sudom ( npr. . osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da zahtevaju da krivicni sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela.Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka imalo za posledicu odugovlacenje krivicnog postupka. kada je o jednoj pravnoj stvari vec pravosnazno odluceno u bilo kojoj vrsi sudskog postupka ( primer 79. osudjeni ne bi mogao da u gradjanskom sudskom postupku osporava svojstvo izvrsioca.Npr. ali moze i da prekine postupak. .

Dj) Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda . gradjanski sud je vazan tom odlukom.Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje stete od one koja cini bice krivicnog dela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda. b) u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca. E) Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku . D) Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku .Npr. on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je vlasnik stvari.Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda kada materijalno gradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih pravnih dejstava za postojanje krivicne presude odredjene sadrzine.postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice. kao i nastupanje same posledice koja podpada pod bice krivicnog dela.Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno.Ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice. 7 . predlog za ponavljanje parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak osudjeni za kakvo krivicno delo povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke. kao i u principu nezavisnog i samostalnog odlucivanja gradjanskog i krivicnog pravosudja. ali ne i njenom visinom.To narocito vazi kod preobrazajnih presuda ( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom ( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ). .Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra u slucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi. . prozilazi da je krivicni sud vezan presudom gradjanskog suda. i onda kada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu. . gradjanski sud nije vezan presudom kada sudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile osnov za utvrdjivanje postojanja krivicnog dela i krivice ucinioca. gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju. njegovom detetu… . kao i iz opsteg ucenja o postovanju odluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti.Ako je krivicni sud doneo oslobadjajucu presudu. . gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bice krivicnog dela. Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti nekog lica zbog krivicnog dela kradje. . gradjanski sud je vezan utvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja kod osudjenog.Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja.Ako presude krivicnog suda nema. trebalo bi uzeti da je gradjanski sud vezan utvrdjenjem krivicnog suda.Obrnuto.On je vezan konstatacijom krivicnog suda da je steta pricinjena.Npr. . . .Ako je krivicni sud presudio ( oslobadjajuce ili osudjujuce ). izmedju ostalog. ako ona ne cini obelezje krivicnog dela.To ima opravdanja u tome da kategorije krivice ( umisljaj i nehat ) nisu identicne u krivicnom i gradjanskom materijalnom pravu. . . narocito u situacijama kada mogucnosr i obim naknade stete zavise od vrste krivice. .

dok je u vanparnicnom postupku dominantnija inkviziciona maksima(tj.Zbog ovakve heterogenosti vanparnicnog postupka nije moguce izvesti jasnu demarkacionu liniju izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka.Najvise se za razgranicenje parnicnog i vanaprnicnog postupka koristi teorija spora: ako sud resava o sporu. a da spor ne postoji. dok u vanparnicnom postupku moze da ucestvuje i samo jedna stranka.Teorija spora moze da se dopuni i dvostranackim karakterom parnicnog postupka.To ima za posledicu da tzv. onako kako se to cini u odnosu na upravni i krivicni postupak. kao sto je to slucaj kod egzekvature. jer se pokretao protivno volje tuzenog. lice se oglasava umrlim u postupku proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti. odnosno drugoj vrsti postupka ne obavezuju sud u drugoj vrsti postupka. a ponekad to cini sudska praksa. dok se vanparnicni nazivao voljnim. . B) Osnovne razlike izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka a) Parnicni postupak se nikada ne pokrece po sluzbenoj duznosti. . dok se vanparnicni postupka upravo pokrece na taj nacin. gde je glavni kriterijum razgranicenja predmet postupka. .Ova teorija nija sasvim konsekventna. jer parnica moze da se pokrene. tj. .Kada se u praksi radi o pravoj vanparnicnoj stvari. . v) U parnicnom postupku dominiraju samo dispoziciona i raspravna maksima. ali je zakonodavac iz razloga celishodnosti odredio da se treba raspraviti po pravilima vanparnicnog postupka. odnosno nenadleznosti. . dispozicija ucesnika je bitno uza) V) Odnos parnicnog i vanparnicnog postupka .. onda je sigurno da ce se ona raspravljati u vanparnicnom postupku. onda ce on biti takav. . . . Takodje u nepravim vanparnicnim postupcima spor postoji.. 8 . .Vanparnicni postupak nije homogen. radi zastite licnih i imovinskih interesa pravnih subjekata.Pravilo je da su parnicni i vanparnicni sud nazavisni u odredjenju sopstvene nadleznosti. vec se on pokrece. postoje razlicite vrste vanparnicnih postupaka koje su odredjene po svom predmetu ( zaostavstina se raspravlja u ostavinskom postupku. pa ako je zakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnicni.Kod nepravih vanparnicnih stvari zakonodavac ponekad izricito odredjuje da one treba da se rasprave u vanparnicnom postupku. suprotstavljenih interesa ucesnika u postupku. A) Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupku . posto nema spora. gde se parnicni postupak nazivao spornim.). tako da samostalno ocenjuju da li se radi o parnicnoj ili vanparnicnoj stvari. .Kao dopuna razlikovanju parnicnog i vanparnicnog postupka mogu se koristiti razlicita teoretska merila. deklaratorne odluke donete u jednoj.U vanparnicnom postupku ne resavaju se sporovi.Zbog toga se kao kriterijum za razgranicavanje ovde koristi naredba zakonodavca.Kada se radi o nepravoj vanparnicnoj stvari. kada postoje suprotstavljeni interesi ucesnika. i obrnuto.Najcelishodnije je poci od distinkcija koju je ucinilo rimsko pravo.6.) Parnicni i vanaprnicni postupak . resava primenom pravila parnicnog postupka i obrnuto. kao merila za razgranicenje ove dve vrste postupka mogu da posluze i drugi teoretski kriterijumi za razgranicenje. u prvom redu. b) Parnicni postupak ne moze da postoji bez dve stranke ( tuzioca i tuzenog ).

Parnicni sud koji odlucuje o punovaznosti pravnog posla je vezan odlukom vanparnicnog suda o lisenju poslovne sposobnosti. ako nadje da bi postupak trebalo sporovesti u skladu sa odredbama vanaprnicnog postupka. . izvrsni i stecajni postupak. morace da se opet sprovedu u parnicnom postupku.Principijelno bi trebalo poci od stava da odluke parnicnog suda obavezuju vanparnicni i obrnuto. . .ZPP sadrzi posebna pravila o resavanju sukoba nadleznosti izmedju parnicnog i vanparnicnog suda. kao i osnovne garancije koje sluze ostvarenju prava na pravicno sudjenje. . . sud ce. odnosno drugoj vrsti postupka jer su drugaciji obim i granice pravosnaznosti odluka. NPR: Vanparnicni sud koji odlucuje o raspodeli zaostavstine je vezan presudom parnicnog suda o razvodu braka.Sudska vlast je jedinstvena. 7. . i njene norme imaju primat u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo. .Kada je slucaj obrnut.U slucaju da je parnicni sud u medjuvremenu sproveo odredjene parnicne radnje. polozaj sudija u pravnom sistemu. ona nije nepostojeca. jer njehovo nesprovodjenje ima za posledicu da se odluka suda pobija po zalbi zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. .Primarni izvor prava je Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1950..Sudovi su nezavisni. takve radnje su validne i u vanparnicnom postupku koji se nastavlja pred nadleznim sudom.Problematicna je vezanost suda pravosnaznim odlukama donetim u jednoj. primarno.Pravilo je da je vanparnicni sud vezan pravosnaznim odlukama donetim u parnicnom postupku ( kada je parnicni sud odlucio o pravu svojine na nepokretnosti. kao i procesnim radnjama preduzetim u parnicnom postupku.Ako je vanparnicni sud utvrdio da resava o pravnoj stvari za koju je nadlezan parnicni sud.) Izvori Gradjanskog procesnog prava . 9 .Procesne radnje koje je eventualno u medjuvremenu sproveo.Prema clanu 19. postupak ce se obustaviti resenjem. u postupku se garantuje javnost i zbornost u sudjenju. . na teritoriji i eksteritorijalno u ambasadama.) Ustav . a takav slucaj ce biti u nepravim vanparnicnim stvarima u kojima postoje suprotstavljeni interesi ucesnika.Norme koje regulisu gradjanski sudski postupak nisu sadrzane u jednom vec u cetiri pojedinacna zakona koja posebno uredjuju parnicni.EKLJP se primenjuje ratione loci. ovakva odluka obavezuje vanparnicni sud u zemljisnoknjiznom postupku ). donose odluke strictum iuris.. do donosenja odluke o glavnoj raspravi. i primenjuju se neposredno. 1. .Ustav sadrzi osnovne principe na kojima se temelji organizacija sudstva.Princip je da zakon ovu koliziju resava tako sto daje primat nadleznosti parnicnog suda. vanaprnicni.Ako je odluka suda o jednoj pravnoj stvari doneta u pogresnoj vrsti postupka. 2. resenjem obustaviti parnicni postupak. . . odluka doneta u vanparnicnom postupku obavezuje parnicni sud samo ako postoji identitet stranaka i identitet predmeta spora. i odluke ne podlezu kontroli vansudskih vlasti.ZPP. .. vec jedino moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim sredstvima.) EKLJP .

EKLJP nema retroaktivno dejstvo pa se primenjuje ratione temporis samo na one cinjenice koje su se desila nakon sto je Konvencija stupila na snagu u Srbiji. 5.Svakom subjektivnom pravu ili ovlascenju.Treba istaci da postoji povreda konvencije kada sud ne navede na kom materijalnopravnom propisu zasniva svoju odluku.Prilikom utvrdjivanja stavova prema znacajnijim. A) Pravo na pravicno sudjenje . --> Pravo na odluku u primerenom roku --> Pravo na usmenu raspravu i objavljivanje presude V) Pravo na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom G) Posebnost primene EKLJP na izvrsni i stecajni postupak . javnost sudjenja. spornijim pravnim pitanjima odrzavaju se sednice odeljenja. .“ B) Proceduralna ljudska prava koja nacionalni sudovi moraju da postuju: a) Pravo na pristup sudu ( pravo na tuzbu ) .Prvostepeni sud je duzan da u ponovljenom postupku izvede sve parnicne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud. iz obaveza suda da uzme u obzir sve cinjenicne navode.Mnoge garancije koje sadrzi EKLJP ne mogu da se primene na stecajni postupak zbog njegove posebne pravne prirode.) Pravna nauka .„U resavanju gradjanskih prava i obaveza svako ima pravo da njegovu stvar resi nezavisan i nepristrasan sud koji pociva na Zakonu. 2-14. ZVP. kao i opsta sednica Vrhovnog Kasacionog suda. .Pravo na prinudno izvrsenje sudske odluke. Konvecnije. mora da se pruzi pravna zastita.EKLJP se primenjuje ratione personae na sva lica koja dodju u kontakt s jurisdikcijom drzavnih organa Srbije. a pravna shvatanja usvojena na opstoj sednici obavezuju sva odeljenja. ZSP. kao i njehove dokazne predloge. 10 . ali i svakog drugog izvrsnog naslova predstavlja derivat prava na pristup sudu. sastoji se. 3. ZIP. .Sudska praksa nije izvor prava ili se moze reci da jeste izvor prava.) Sudska praksa . . . ravnopravnost stranaka ). ali s veoma ogranicenim dejstvom.) Zakoni: ZPP.. i to u primerenom roku. prvo. .EKLJP se primenjuje ratione materiae na sve garancije koje su sadrzane u cl.U Srbiji je zanemarljiv znacaj. .koje ukljucuje: --> Pravo na kontradiktoran postupak. svu pravnu argumentaciju stranaka.Druga obaveza suda je da strankama omoguci da slobodno iznesu cinjenicne navode i dokazne predloge.Usvojena pravna shvatanja na sednici odeljenja obavezuju sva veca u sastavu odeljenja. b) Pravicno sudjenje. 4. kao i zbog cinjenice da se u stecajnom postupku ne odlucuje o sporu ( npr. odnosno prava na tuzbu. ali prvostepeni sud i dalje nije u obavezi da usvoji pravna shvatanja viseg suda. --> Ravnopravnost stranaka --> Pravo na obrazlozenu sudsku odluku . koje je tuzivo po nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi.

.Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju na drzavljane RS kao i na strance i apatride koji su nastanjeni u RS. Tuzilac je izjavio zalbu 25. odnosno nepostojanje treba utvrditi. dalji postupak se provodi po pravilima vazeceg ZPP-a. Ovi postupci. na taj postupak ce se primeniti iskljucivo odredbe novog zakona.8.Ova kategorija uziva imunitet od pravosudja domacih organa.Cinjenica da stranke izvode svoje zahteve iz cinjenica koje su se desile pre nego sto je zakon stupio na snagu. okolnosti cije postojanje.Tada se odredbe novog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku. Npr: Prvostepena odluka je doneta 15.U pogledu kategorije lica postoje izuzeci. februara 2005. imunitet od izvrsenja. .Ova neposredna primena znaci da norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo. kada je to predvidjeno medjunarodnim pravom. V) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione temporis . . . 11 . . B) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione personae . de facto na teritoriju Srbije. februara.Ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu. strane drzave i medjunarodne organizacije su izuzete iz jurisdikcije domaceg pravosudja. . .Tuzbe protiv stranih drzava su dopustene samo ako predmet spora proizlazi iz delanja drzave iure gestionis. okoncace se po pravilima starog zakona.Vrsenje funkcije pravosudja.Zakonodavac predvidja odredjena odstupanja od principa trenutnog dejstva: a) Ako je pre stupanja na snagu vazeceg ZPP-a doneta prvostepena presuda ili resenje kojim se okoncava prvostepeni postupak. v) Odstupanje od trenutnog dejstva procesnopravnih normi predvidjeno je i za postupak po vanrednim pravnim sredstvima.Kada je parnicni postupak zapocet nakon sto je novi zakon stupio na snagu. Postupak po zalbi ce se sprovesti po pravilima starog ZPP-a. . zapoceti do dana stupanja novog zakona na snagu. .neke kategorije stranaca.Pravna posledica koja nastaje kada se tuzba podnese protiv lica koja uzivaju imunitet od domaceg pravosudja jeste odbacivanje tuzbe zbog nepostojanja jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje spora. irelevantna je za primenu procesnih zakona.Zamoljeni sud ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje zahtevane procesne radnje celishodno. jedne od suverenih funkcija drzave. na dalji postupak ce se primeniti odredbe ZPP iz 1976.Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom.Druga situacija se javlja onda kada novi zakon stupi na snagu. b) Ako po stupanju na snagu vazeceg ZPP-a.) Norme Gradjanskog procesnog prava A) Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka ratione loci . a parnica je u toku. . koja treba da sadrzi naziv i opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog suda. . domaci sudovi ce zamoliti da se procesna radnja izvrsi u okviru madjunarodne pravne pomoci. koji moze biti svojak: imunitet od jurisdikcije domacih organa. . ograniceno je samo na njenu teritoriju. februara 2005. sud ukine prvostepenu odluku koja je doneta pre 22.

jer se na taj nacin obezbedjuje princip pravne sigurnosti. . . i u tom slucaju ga predlaze VSS a bira Skupstina.Nazavisnost suda podrazumeva tri aspekta: sud mora da bude nazavisan od drzave.postoje tri grupe: 1.VSS ima 11 clanova. g) Obezbenjem medjusobne nezavisnosti sudija. . .Ustav stipulise da sudovi nazavisni.Kod izuzeca. g) ako izmedju stranaka i sudije tece parnica ili postoji drugi sukob interesa. 1 advokat i 1 profesor.) Izuzece sudije Kad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno. stranaka i od drustva. ministar pravde i predsednik odbora za pravosudje u Skupstini ). postupajuci sudija moze biti iskljucen. . . 2. Iskljucice se sudija: - 12 . bira se na period od tri godine. b) ako je sa strankom u odnosu saovlascenika. a od toga 3 stalna clana ( predsednik VKS-a.U pogledu proteka rokova. te da sude na osnovu Ustava i zakona. i mandat im je pet godina. dosledno se primenjuje princip o trenutnom vazenju procesnih zakona.ZPP razlikuje iskljucenje od izuzeca sudije. Sudija ne moze suditi: a) ako je sam stranka.Sudijska funkcija je stalna.Legislativna i izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na sadrzinu pojedinacnih pravnih akata suda. .) Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje srodstva izmedju sudije i nekog ucenika.Nezavisnost sudije se garantuje i ostvaruje na sledece nacine: a) Nacinom izbora sudija. saobveznika ili regresnog obveznika. osim kada se sudija bira prvi put. v) Obezbedjem njihove materijalne nezavisnosti. . Za postojanje tih razloga se vezuje neoboriva pretpostavka da sudjenje nece biti nepristrasno. v) ako je clan ili akcionar pravnog lica koje je stranka u sporu.) Nezavisnost sudstva .. 10. in concreto postoje okolnosti koje ne daju garancije za postojanje nepristrasnog sudjenja. tako da je finansijski nezavisan od njih.Biraju se na sledeci nacin: kada se kandidat imenuje prvi put. b) Stalnoscu i nepremestivoscu sudija. u tekucim parnicama bi trebalo primeniti stari zakon. izuzet iz sudjenja. .Sto se tice primene procesnih normi na nadleznost sudova.Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga. 9.U Srbiji sudije bira i razresava Narodna skupstina ili Visoki savet sudstva. zastupnik ili punomocnik stranke. A) Razlozi za iskljucenje. . . .) Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da niko ne moze da bude sudija u sopstvenoj pravnoj stvari. 6 sudija. a ne mogu ni da ih ukidaju niti da ih menjaju.Sud finansira drzava a ne stranke.

) Javni tuzilac u gradjanskom postupku Javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ kome je u nadleznost povereno da goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela. saznala nakon okoncanja prvostepenog postupka. .U gradjanskim sudskim postupcima uloga javnog tuzioca je ogranicena. 13 - .a) ako mu je stranka. zastupnik ili punomocnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji.Razlozi mogu biti razliciti: prijateljstvo ili neprijateljstvo . b) ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacije.. izrazen stav sudije u odnosu na ishod spora.Kada postupajuci sudija ne odbaci predlog kao nedopusten. . odnosno izuzece moze da potekne od samog sudije ili stranke. . na kojima moze da se temelji izuzece. zakonskog zastupnika ili punomocnika.Protiv resenja o odbacivanju zahteva kao nedopustenog nije dopustena posebna zalba ( kao i na odluku predsednika suda o zahtevu ). ili mu je supruznik srodnik po tazbini do drugog stepena. pripadnistvo u istom udruzenju gradjana. G) Odluka o iskljucenju. blagovremen i da sadrzi okolnosti na kojima se temelji strah od pristrasnosti sudije. usvojenik ili usvojilac stranke. .Inicijativa za iskljucenje. 11.Kada javni tuzilac na osnovu ovlascenja koje mu daje zakon pokrece gradjanskosudski postupak. B) Razlozi za izuzece ... mora biti obrazlozen. on mora da prekine svaki rad na predmetu ( doduse kad se radi o razlozima za izuzece. i na te povrede stranka se moze pozivati u zalbi na presudu. . . Iskljucenje je nuzno: a) ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak. odnosno izuzece ne moze da bude pausalan. 3. odnosno izuzecu . . On moze samo da: 1.) Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa ucescem sudije u drugim postupcima u istoj ili povezanoj stvari. da ulaganjem pravnih sredstava stiti ustavnost i zakonitost. odnosno izuzece .. onda ipak moze da preduzme one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje ) i da o tome obavesti predsednika suda.) Pokrece neke sudske postupke kada to zakon izricito predvidja.Zahtev koji nema potrebnu sadrzinu je nedopusten i odbacice ga sudija pred kojim se vodi postupak. trebalo bi smatrati da je prekludirana da iz ovog razloga pobija sudsku odluku.Za izuzece je dovoljno da postoji razumno.Ako stranke nije istakla zahtev za izuzece tokom postupka pred prvostepenim sudom. b) ako je staralac. . ali ako izmedju sudije i stranke postoji zajednicko domacinstvo. .. osim ako je za razloge.Cim sudija sazna da postoji neki od razloga za iskljucenje ili izuzece. subjektivno osecanje straha na strani stranke da mu sud ne pruza dovoljno garancija da ce biti nepristrasan.Povreda gore navedenih pravila ima za posledicu da je sudska odluka apsulutno nistava. savetovanje stranaka tokom postupka.Zahtev stranke za iskljucenje. o izuzecu odlucuje predsednik suda. kao i u reviziji protiv presude. on je stranka po duznosti.. V) Postupak za iskljucenje..

. - 14 . vec u parnici ima samostalni polozaj ( osnovna razlika od obicnog umesaca ). . . . . 3. .Advokat je duzan da odbije pruzanje pravne pomoci u sledecim slucajevima: a) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranu.O ulozi javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu govorimo kada ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica. da predlozi da se utvrde cinjenice koje stranke nisu navele. b) ako je bi advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa suprotna strana. za ponistenje braka iz razloga apsolutne nistavosti.Svoje ucesce u parnici moze da prijavi samoinicijativno ali i na poziv suda. A) Polozaj advokature u pravnom sistemu . a priznato mu je i pravo da izjavljuje pravne lekove ( stranke ga ne mogu spreciti u tome ). Statutom i Kodeksom. ali je i organ u sistemu pravosudja. odnosno postojanja braka.Advokat je duzan da stiti interese stranke.JT moze da predlozi pokretanje nekih vanparnicnih postupaka: proglasenje nestalog lica za umrlo.) Intervenise u postupku izmedju trecih lica radi zastite javnih interesa. javnim poretkom i pravilima morala.TJ moze.Javni tuzilac moze da podigne tuzbu: za utvrdjenje nepostojanja. g) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili sluzbeno lice u drzavnom organu.Pravo da ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica JT ce imati uvek kada postoji sumnja da jedna ili obe strane koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. 2.) Advokatura Advokatura je znacajna institucija za pravilno funcionisanje pravosudnog sistema i narocito za ostvarivanje prava stranaka na sudsku zastitu u parnicnom postupku. za ponistenje priznanja ocinstva.. d) u drugim slucajevima utvrdjenim zakonom. u granicama tuzbenog zahteva. . za zastitu prava deteta.JT pomaze sudu da spreci stranacke dispozicije koje su u suprotnosti s prinudnim propisima. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. da svojim postupcima i parnicnim radnjama doprinese zakonitom. 12.Kada ucestvuje kao intervenijent.) Ulaze vanredne pravne lekove. v) ako je clan ili je bio clan zajednicke advokatske kancelarije u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa suprotna strana. koji moze da izjavi ex officio ili na predlog stranke. JT nije stranka. za lisenje roditeljskog prava. .JT se ne pridruzuje nijednoj stranci. predlog za utvrdjivanje smrti fizickog lica. pravilnom i efikasnom odvijanju gradjanskog sudskog postupka.Advokat ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranke.ZOO priznaje javnom tuziocu pravo da zahteva utvrdjenje apsolutne nistavosti ugovora. .Radi se o zahtevu za zastitu zakonitosti. ... . . da se izvedu dokazi koje stranke nisu predlozile.

b) preduzimanje nekorisnih parnicnih radnju ili preduzimanje parnicnih radnju protivno volji stranke. . . medjutim.Iz nacela dispozicije proistice da parnicni postupak pokrece stranka.Povredom njegovih duznosti smatraju se postupci koji su protivni Zakonu i etickom kodeksu: a) postupanje protivno prinudnim propisima i moralu.Odnos advokata i klijenata se zasniva na ugovoru o nalogu ( bitna pismena forma ). .Advokatura se obavlja kao nezavisno i samostalno zanimanje radi pruzanja pravne pomoci. da nije osudjivan za krivicno delo koje ga cini nedostojnim. G) Profesionalna odgovornost advokata .Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledece uslove: diploma pravnog fakulteta. g) kontaktiranje sa protivnom stranom. potpuna poslovna sposobnost. v) javno samoreklamiranje i nudjenje svojih usluga. Od ovog principa nema izuzetka! Dakle ne vazi princip oficioznosti.B) Organizacija advokature . da je dostojan poverenja.Obaveza advokata iz ovog ugovora o nalogu jeste da stranku zastupa po svom najboljem znanju i umecu. advokat i klijent mogu na drugi nacin da urede placanje honorara i troskova u pismenoj formi. tuzilac. advokat odgovara disciplinski pred organom i u postupku koji je regulisan opstim aktima Advokatske komore. . nema drugu registrovanu delatnost.) Pocetak parnicnog postupka . pa je takav sporazum pogodjen sankcijom apsolutne nistavosti. d) postupanje koje je protivno interesima stranke koju zastupa. te cuva kao tajnu sve ono sto je od stranke saznao radi izvrsenja naloga. - 15 .Nikada ga ne moze pokrenuti sud po sluzbenoj duznosti. polozen pravosudni i advokatski ispit. . drzavljanin Srbije. 1.Dispoziciona maksima u parnicnom postupku predstavlja procesnopravni pandan autonomiji volje stranaka u materijalnom gradjanskom pravu. odnosno prilikom pruzanja pravne pomoci.Za povredu svojih profesionalnih duznosti. . a izuzetno advokat ne moze da odbije da zastupa stranku ako ga je postavio sud stranci u okviru njenog prava na besplatnu sudsku pomoc.Nije dopusteno ugovaranje nagrade u zavisnosti od rezultata u sporu..Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troskova za svoj rad prema advokatskoj tarifi. . kao pritivan javnom poretku. 13.Advokat nije obavezan da prihvati ponudu klijenta. V) Odnos advokata i klijenata .Ako je advokat propustio da se koristi procesnim sredstvima ili je pocinio greske u vodjenju spora. nije u radnom odnosu. odredjivanje predmeta i obima raspravljanja. . .. duzan je da klijentu koji je izgubio spor naknadi stetu prema opstim pravilima.) Nacelo dispozicije u parnicnom postupku Nacelo dispozicije u parnicnom postupku ogleda se u tome sto je zakonodavac ostavio strankama mogucnost da svojom voljom uticu na pokretanje i razvoj postupka.

te da zakljuce sudsko poravnanje. stranke same odredjuju sta je predmet spora u parnicnom postupku.Sud ne moze svojom odlukom da dosudi strankama nesto sto one u toku postupka nisu zahtevale. snosi inicijalni rizik prilikom odredjenja vrste i visine tuzbenog zahteva. na osnovu utvrdjenih cinjenica. odnosno one strane koja je parnicu izgubila. pri cemu se pravna posledica.Primer za aluid: tuzilac je trazio ponistenje ugovora. cak i ako bi.Nasuprot tome. 3.. te zakon predvidja da je za povlacenje tuzbe.Sud moze da dosudi tuziocu manje od onoga sto je trazio u tuzbenom zahtevu. . 4. da povuce tuzbu. .Tuzenom koji se vec upustio u spor je. a sud je doneo presudu op raskidu ugovora. 16 . . . s obzirom na to da je rec o materijalnopravnom prigovoru o kome sud odlucuje u izreci presude ( dakle tuzeni mora sam da istakne prigovor kompenzacije ). po kome tuzilac snosi inicijalni rizik.Dispoziciona maksima se proteze i na prigovor kompenzacije. kvalitativno ne razlikuje od pravne posledice koja je sadrzana u tuzbenom zahtevu. u interesu da dobije konacno resenje za svoj sporni odnos s tuziocem.) Okoncanja parnice voljom stranaka . dosao do zakljucka da bi tuziocu pripadao visi iznos. 2. sud ne moze vise da odlucuje po sopstvenoj inicijativi o tuzbenom zahtevu.Ni drugostepeni sud ni VKS ne pokrecu ex officio postupke po pravnim lekovima. vec su vezanim inicijativom stranaka.Npr. niti im moze odbiti zahtev koje one u toku postupka nisu iznele. tuziocu potrebna saglasnost tuzenog.Infra petita je dopustena.) Odredjenje predmeta spora . . ako je prvostepeni sud doneo presudu u kojoj obavezuje tuzenog da plati tuziocu 500000 na ime materijalne stete i 300000 na ime nematerijalne stete.O odluci infra petita govorimo onda kada je tuziocu dosudjeno manje od onoga sto je trazio. za razliku od aluid-a. sadrzana u izreci presude. koji nije dopusten. od momenta upustanja tuzenog u raspravu. .) Dispozicija stranaka u postupku po pravnim lekovima . . u principu. ponekad. a moze i da povuce vec ulozeni pravni lek. u svakom slucaju. .Da bi se ublazile negativne strane resenja. .RAZGRANICENJE ODLUKA INFRA PETITA I ALIUD . tj. .Stranke svojim predlozima i zahtevima odredjuju sudu i granice u kojima ce on da odlucuje. . .Stranka koja je izgubila parnicu moze potupno da se odrekne mogucnosti da ulozi pravni lek. tako da tuzilac. sud ne moze tuziocu da dosudi visi iznos nematerijalne stete od zahtevanog. aluid postoji onda kada sud tuziocu dosudi nesto drugo. pa se na tu presudu tuzeni zali ali samo na iznos nematerijalne stete. onako kako ju je i podneo. pa je parnica okoncana. .Npr. .Tuzilac moze.Stranke mogu tokom postupka da se nagode o predmetu spora.Drugostepeni usd moze odluku prvostepenog suda na osnovu zalbe da preispituje u onom delu u kome se prvostepena odluka pobija. onda drugostepeni sud moze da eventualno ukine samo deo presude koji se odnosi na nematerijalnu stetu. a ne ono sto je zahtevano u tuzbenom zahtevu.Tuzilac moze odmah nakon sto je povukao tuzbu da podnese novu sa istim tuzbenim zahtevom. zakonodavac mu je priznao pravo da i u toku postupka disponira svojim tuzbenom zahtevom ( preinacenje tuzbe ). i nakon povlacenja.

Za razliku od povlacenja tuzbe. nije mu potrebna nikakva saglasnost tuzioca. ili ih nije osporila. . te mu zakonodavac ostavlja mogucnost da prizna tuzbeni zahtev. odnosno presudu na osnovu priznanja.U prilog toj tvrdnji mozemo izneti i odredbu koja predvidja da sud utvrdjuje cinjenicno stanje “na osnovu rezultata celog postupka”.) Raspravno nacelo u parnicnom postupku 1.Ovakvo zakljuceno poravnanje pred sudom proizvodi dejstvo materijalnopravnog ugovora.Postoji odredba koja obavezuje sud da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tuzbenog zahteva.Parnicni postupak u Srbiji ne pociva na cistom raspravnom nacelu.) Dokazivanje A) Cinjenice o kojima se izvode dokazi . .Sud ne moze da ispituje da li je ovakvo ponasanje stranaka celishodno. . .Ako duznik koji je naveden u sudskom poravnanju ne izvrsi dobrovoljno obavezu.Buduci da sud ne moze unapred znati za cinjenice na kojima se tuzbeni zahtev zasniva. poverilac ne mora vise da vodi novu parnicu protiv njega.Posto stranke po svojoj volji pokrecu parnicni postupak. . odricanje od tuzbenog zahteva ima za posledicu donosenje sudske presude koja predstavlja konacno resenje spora za stranke. 17 .Iz raspravnog nacela proizlazi da sud izvodi dokaze samo o onim cinjenicama koje su medju strankama sporne. sud moze da zasnuje svoju odluku samo na onim cinjenicama koje su stranke saopstile sudu u toku postupka. 14. . postavlja se pitanje na koji nacin ih on saznaje. a druga ih je izricito priznala.Od ovog pravila postoji izuzetak: Sud moze odluciti da se dokazuju i priznate cinjenice. . sud je duzan da odstupi od raspravnog nacela i da u osnovu svoje odluke uzme i onu cinjenicu koju nije saznao od stranaka i na koju se stranke ne pozivaju. .Dakle.Dakle. ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaze svojim zahtevom na nacin koji je u suprotnosti s prinudnim propisima. .U principu. javnim poretkom i dobrim obicajima.Tuzilac moze iz samog toka postupka da zakljuci da mu ne pripada pravo ciju je zastitu trazio u tuzbenom zahtevu. . logicno je da nacelo dispozicije obuhvati i obavezu stranaka da pravno relevantne cinjenice u postupku iznesu pred sud. i tada moze da se odrekne tuzbenog zahteva.) Saznavanje cinjenica . 2. ne dokazuju se cinjenice koje je jedna stranka iznela. .Ovakav nacin saznanja cinjenica pociva na raspravnom nacelu koje nije nista drugo do derivat dispozicione maksime.Kada tuzeni priznaje tuzbeni zahtev. ali i okoncava parnicu i ima dejstvo izvrsne isprave. . vec moze neposredno da zahteva prinudno izvrsenje sudskog poravnanja. ni obrnuto. . . vec je vezan ovakvom dispozicijom i duzan da donese presudu na osnovu odricanja. .I tuzenom moze da se ucini da je njegova dalja odbrana izlisna..

. . pri cemu ih tuzilac u tuzbi ne navodi. doslovna primena raspravnog nacela zahtava da se u postupku i sam tuzilac pozove na istu cinjenicu kako bi sud mogao da usvoji njegov tuzbeni zahtev ( ali to ipak nije potrebno.) Utvrdjivanje procesnih pretpostavki ..Stranke su duzne da pred sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve. a iz kojih proizlazi da je tuzbeni zahtev osnovan.Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kada tuzilac iznese cinjenice koje govore u prilog njegovoj neosnovanosti. tuzilac predlozi saslusanje tri svedoka. Sud ne moze da pozove na saslusanje nekog cevrtog svedoka za kojeg smatra da je bitan. jer se navodi da nije bitno od koje strane je sud saznao za postojanje neke relevantne cinjenice ). . ali sud moze da utvrdi da je dovoljno da se saslusaju samo dva svedoka po njegovom izboru. nakon dokaznog postupka. 15. utvrdjuje (ne)postojanje cinjenica od kojih zavisi da li tuzilac i tuzeni imaju stranacku i parnicnu sposobnost. pokaze da su one tacne.Tuzilac ne bi morao da ponavlja u postupku kao svoje one cinjenicna navode koje je izneo tuzeni. 18 .Do usvajanja tuzbenog zahteva redovno dolazi onda kada tuzilac pred sud iznese cinjenice koje idu u prilog njegovom tuzbenom zahtevu i kada se. b) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje raspravnog nacela. Razlozi koji govore u prilog principa usmenosti ogledaju se u sledecem: a) nacelo javnosti moguce je samo onda kada se parnicne radnje preduzimaju na rocistu. .Pravilo je da sud ex officio utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki.) Nacelo usmenosti i pismenosti u parnicnom postupku Usmene parnicne radnje se preduzimaju na rocistima.. . do usvajanja tuzbenog zahteva moze doci i u uslucaju kada osnovanost tuzbenog zahteva proistice iz cinjenicnog navoda tuzenog. . 3. da li postoji apsolutna nadleznost suda.Sud nije duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile. dok se pismene parnicne radnje preduzimaju predajom podnesaka sudu. cime se doprinosi koncentraciji postupka. . nezavisno od volje stranaka. pri cemu je za odluzivanje potpuno nebitno koja je od stranaka iznela koju cinjenicu. g) usmenost omogucuje da se prisutna stranka odmah izjasni o navodima svog protivnika. v) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje principa slobodne ocene dokaza.B) Vezanost suda dokaznim predlozima stranaka .Medjutim.Prema vazecem ZPP-u ( za razliku od starog zakona ) sud moze izvoditi samo one dokaze koje su stranke predlozile. ako nijedna stranka nije to predlozila.) Nacin primene raspravnog nacela . 4. . jer je zakonodavac dao sudu mogucnost da sam odredi koji ce se dokazi izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica.To znaci da sud. uprkos tome sto je tuzeni propustio sam da iznese takve cinjenice.Ako tuzeni sam navodi cinjenice koje govore u prilog osnovanosti tuzbenog zahteva. .Npr.Npr.

.Sud je duzan da zakaze makar jedno rociste za glavnu raspravu.U fazi pripreme za glavnu raspravu. kumulativno postavljeni uslovi: a) da je tuzeni podneo odgovor na tuzbu. vec moze neposredno da okonca spor presudom ( presuda bez odrzavanja rasprave ). odgovora na tuzbu. ali moze da je odrzi ( fakultativna usmena rasprava ). protivtuzbe. . . A) Vazenje nacela usmenosti . za GPP u Srbiji karakteristicna je njihova kombinacija.Zbog dobrih i losih strana oba principa. B) Jedinstvo glavne rasprave .Nase pravo stoji na stanovistu da je stvar slobodnog sudijskog uverenja da proceni priznanje i naknadno osporavanja neke bitne cinjenice ( u drugim pravnim sistemima ne postoji ta mogucnost ).U privrednim sporovima. . odgovor na tuzbu i pravni lekovi moraju da se podnesu pismeno. cak i kada nije okoncan na jednom rocistu.ZPP predvidja obavezni pismeni postupak jedino u postupku za izdavanje platnog naloga. bez usmene rasprave.Najvaznije ogranicenje u primeni nacela usmenosti sadrzi odredba prema kojoj u odredjenim slucajevima sud nije duzan da raspravlja sa strankama. ( dakle ovde ne dolazi do zakazivanja pripremnog rocista niti rocista za glavnu raspravu ). na pripremnom niti na rocistu za glavnu raspravu. v) da su ispunjene kako opste tako i posebne procesne pretpostavke. . - 19 .Tuzba. .Shodno tome. V) Nacelo pismenosti . .Stranke mogu vec u toku pripremnog rocista.Nacelo pismenosti je pojacano i izostankom obaveznih rocista na kojima stranke usmeno raspravljaju. dokazne predloge i pravna razmatranja. kada je potrebno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje. u formi podneska. po pravilu. . sud je duzan da uzme u obzir procesno gradivo koje je izneto na svim rocistima za glavnu raspravu.Presuda bez odrzavanja rasprave moze se doneti ako se ispune sledeci.Stranke. sud moze da donese i presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu propustanja. u postupku po zalbi sud odlucuje. a i iskljucuje se mogucnost da sud precuje neku relevantnu cinjenicu. . pravih lekova i procesno punomocje. mogu birati da li ce svoje parnicne radnje preduzimati pismeno ili usmeno na rocistu. ili presudu na osnovu odricanja tuzioca. b) da medju strankama nisu sporne cinjenice. stekao uverenje da se radi o jednostavnom sporu koji bi mogao da resi i bez usmenog izlaganja stranaka. po pravilu. . .U prilog nacela pismenosti mogu se izneti razlozi sprecavanja eventualnih zloupotreba procesnih prava. prilikom donosenja odluke.ZPP predvidja da se odredjene parnicne radnje obavezno preduzimaju pismeno: podnosenje tuzbe.Jedinstvo glavne rasprave znaci da stadijum glavne rasprave predstavlja jednu procesnu celinu.U postupku po predlogu za povracaj u predjasnje stanje. ali i tokom samog rocista da dostavljaju sudu podneske koji sadrze njihova objasnjenja cinjenica. . . i pored toga sto je. odrzavanje rocista za glavnu raspravu je fakultativno. Od ovog pravila postoji izuzetak a to su slucajevi kada zakonodavac za odredjene parnicne radnje predvidja obaveznu pismenu formu. vec nakon prethodnog ispitivanja tuzbe.

. odnosno vecem koje rukovodi parnicom. u formi pravne pomoci. .Saglasnost stranaka za ovakvo resenje suda nije potrebna. jer sud moze da se uveri u verodostojnost ovih lica samo u neposrednom kontaktu s njima. . - 17.Od nacela neposrednosti se odstupa i u slucaju kada dokaze izvodi zamoljeni sud. moze da odluci da ne izvodi ponovo vec izvedene dokaze. ali je sud duzan da pruzi priliku strankama da se o tome izjasne.Protiv ove odluke suda u obliku resenja nije dozvoljena zalba.b) Sud u nepromenjenom sastavu treba da odrzi sva rocista za glavnu raspravu i da donese presudu. . bez obzira da li je sa rocista bila iskljucena javnost. .Sud.Za ocuvanje neposrednosti u postupku dovoljno je da presudu donese ono vece ciji su clanovi ucestvovali na poslednjem rocistu za glavnu raspravu.Transparentnost parnicnih radnji stoji u tenziji s pravom na privatnost i mogucnoscu povrede licnih prava ucesnika u postupku. postoje izuzeci od primene nacela neposrednosti u korist drugih nacela i zahteva se da se odluka donese u razumnom roku.Kada je u pitanje saslusanje svedoka i stranaka.Sud ne moze ni u kom slucaju da s rocista za glavnu raspravu iskljuci stranke. .) Objavljivanje presude . . . 2. ne bi smelo da se na ovaj nacin odstupi od nacela neposrednosti. ako to zahtevaju interesi cuvanja sluzbene.) Javnost raspravljanja pred sudom .Ovo nacelo obuhvata dve stvari: 1.16. vec samo da procita zapisnike o njima. .U okvire stranacke javnosti spada i prava stranaka da se neposredno upoznaju s procesnim radnjama suda i protivne strane.) Nacelo neposrednosti u parnicnom postupku Nacelo neposrednosti ima dva vazna segmenta: a) Svako raspravljanje. a pogotovo izvodjenje dokaza treba da se obavi pred sudijom. .Javnost raspravljanja pred sudom znaci da rocistima mogu da prisustvuju sva punoletna lica. njihove zastupnike i umesace.Od opste javnosti treba razlikovati stranacku javnost. poslovne ili licne tajne ili razlozi morala. medjutim. bez obrazlozenja ). . . . ako dodje do promena u personalnom sastavu veca tokom trajanja parnice.Rasprava uvek mora da pocne iznova.Treca lica imaju takvo pravo samo ako za uvid imaju opravdani interes.Zato zakonodavac predvidja da sud moze da iskljuci javnost s glavne rasprave. pa se tada pred postupajucim sudom procita zapisnik o dokazima koji su izvedeni pred zamoljenim sudom. .Presuda se uvek objavljuje javno ( makar njena izreka. .) Nacelo javnosti u parnicnom postupku .Premda zakon nalaze da se novo rociste za glavnu raspravu uvek odrzava pred istim vecem. 20 .

kao i sva treca lica koja ucestvuju u parnici. . zahteve i predloge. tuzilac je povisio tuzbeni zahtev na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. zahteva ili predloga stranka. cim je takva odluka doneta. ako bi se ona bazirala na cinjenicama i dokazima koji su izvedeni na rocistu. odredjivanje privremenih mera ) impliciraju hitnost i donosenje sudske odluke bez mogucnosti da se i druga strana izjasni o predlozima i navodima svog protivnika. ma kakvi oni sadrzinski bili. b) sud je duzan da stranci omoguci da se izjasni o navodima.To znaci da ona. sud moze da raspravlja samo s prisutnom strankom. presuda obema stranama.Sud bi bio duzan da takvoj stranci dostavi zapisnik sa rocista i ostavi joj mogucnost da se izjasni o rezultatima koji su nastali nakon odrzanog rocista.Zbog ove povrede moguca je i revizija. povlaci i ukida sudske odluke. V) Posledice povrede nacela obostranog saslusanja .Medjutim.Neki postupci ( npr. predlozima i navodima njenog protivnika. zahtevima i predlozima protivne strane. ma kakvi oni bili i da o tome donese odluku.Ako jedna stranka ne dodje na rociste.Prava koja proizlaze iz ovog nacela uzivaju i umesaci. kao i predlog za ponavljanje postupka. g) sud je duzan da razmotri svaki od navoda. . . zahteve i predloge stranka. protivnoj strani mora da se obezbedi mogucnost da u postupku ospori donosenje takve odluke. . . kada bi se insistiralo da se i protivnoj strani pruzi mogucnost da se izjasni. .Stranke mogu.Ogranicenja ovog nacela imaju za cilj da sprece odugovlacenje postupka ili nalaze svoje opravdanje u onim postupcima ciji bi smisao bio osujecen. materijalna pravosnaznost presude. jer je stranka propustila da se u odgovoru na tuzbu izjasni o navodima tuzioca. tuzba se obavezno dostavlja tuzenom na odgovor. vec je nastavio postupak sa tuziocem. v) sud mora da uzme u obzir navode. u postupku po zalbi.Povreda ovog nacela ima karakter apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka. A) Primena i domasaj nacela obostranog saslusanja . .Kad je rec o pismenim podnescima stranaka ili parnicnim radnjama suda. a zalba protivnoj strani na odgovor.Ovo nacelo obuhvata sledece duznosti suda. . . ali nisu duzne da se izjasnjavaju na navode i predloge protivne strane. .. u ovoj situaciji sud ne bi mogao da donese odluku na stetu odsutne strane. bez obizra na to da li bi ishod spora bio drugaciji da je tokom parnice postovano ovo nacelo ( dakle ovo nacelo je strogo formalne prirode ). a sud nije odlozio rociste i dostavio tuzenome prepis zapisnika s tog rocista. odnosno sledeca prava stranaka: a) sud je duzan da stranci omoguci da iznese svoje cinjenicne navode. - 21 . d) sud je duzan da uzme u razmatranje i pravna shvatanja stranaka.Primeri povrede ovog nacela: prvostepeni sud je odlozio rociste i pozvao stranku da se u odredjenom roku pismeno izjasni o navodima njenog protivnika i doneo presudu pre isteka tog roka..18. te lica na koja se prostire tzv. B) Ogranicenje primene nacela obostranog saslusanja . . .) Nacelo obostranog saslusanja Sud ce svakoj stranci pruziti mogucnost da se izjasni o zahtevima. zakljucio glavnu raspravu i usvojio povisen tuzbeni zahtev.Donosenje presude zbog propustanja nije protivno nacelu obostranog saslusanja.Medjutim.

. u prvom redu. a o njihovoj dopustenosti i dejstvima uvek ce odlucivati sud ( npr. - 22 . . predstavlja zloupotrebu prava. 2. . jedna stranka u parnici se ponasa suprotno onome na sta se u stvarnosti obavezala prema drugoj strani ). duznost je suda da ih u tome spreci.Poseban vid fraus legis-a je prividna parnica.Fraus legis u parnicnom postupku se sastoji od stvaranja ili iznosenja laznih cinjenica kako bi se proizvela odredjena procesna posledica koje ne bi bilo da se stranka nije posluzila prevarom. v) Zloupotreba procesnih ovlascenja . Tuzilac podeli tuzbeni zahtev na vise manjih iznosa i pokrene parnicu pred raznim sudovima. u parnici je rec o procesnim teretima.Ovde se zapravo radi o zakljucenju procesnih ugovora van parnice.Obaveza naknade troskova zbog nesavesnog parnicenja odnosi se.) Nacelo efikasnosti u parnicnom postupku Duznost je drzave da procesne zakone tako strukturira da bi stranke mogle efikasno i brzo da dodju do konacnog resenja spora. .Zapravo. ali i za nehat. na sve oblike taktickog preduzimanja parnicnih radnju sa ciljem da se postupak odugovlaci.Npr. . ali to nije duzna da ucini. a) Prevarno stvaranje procesnih stanja ( fraus legis ) . --> da govore istinu. tj. b) Venire contra factum proprium . koja se vodi u sasvim drugom cilju.Stranke ne smeju da preduzimaju procesne radnje ciji bi cilj bio odugovlacenje parnice.Ipak postoje tri vrste obaveza stranka: --> da savesno koriste procesna prava.) Savesnost i postenje u parnicnom postupku .Stranka u parnici moze da dela.Svako koriscenje procesnog prava protivno cilju radi cijeg ostvarenja je ono ustanovljeno objektivnim pravom.) Posledice povrede obaveze savesnog parnicenja . da aktivno ucestvuje u postupku.19. slucajem koji nju pogadja. a ne zbog toga sto tuzilac ima pravnozastitnu potrebu ( u nasoj praksi cesto su vodjene prividne parnice za razvod braka radi ostvarenja uslova za sticanje stanarskog prava ).Stranka odgovara za umisljaj.) Nacini zloupotrebe procesnih prava . kako bi tuzenog izlozio sikani i troskovima. a ne o obavezi u materijalnopravnom smislu. . Ako to i pokusaju. jer odgovara i za slucaj. 3. 1. --> da ne zloupotrebljavaju svoja procesna prava.Zakon poznaje dva nacina na koji sud treba da se bori protiv zloupotrebe procesnih ovlascenja: A) Kao prvu sankciju za nesavesno parnicenje predvidja se obaveza da stranka naknadi svom protivniku troskove koje mu je prouzrokovala svojom krivicom ili cak i bez svoje krivice.

dokaze i predloge iznese samo u odredjenom.ZPP je u cilju efikasnog sprovodjenja postupka pomerio teziste raspravljanja na pripremno rociste. vestacima zbog zloupotrebe procesnih prava. b) Primenom nacela koncentracije procesnog materijala.Ovakav zahtev stranka moze da istakne samo prema drugoj strani.O tome sta se smatra odlugovlacenjem postupka postoje dva shvatanja: a) Po prvom ( apsolutni pojam odugovlacenja ). 23 . te odluka donese na jednom rocistu za glavnu raspravu. 4. . pri cemu je stranka duzna da odredjene cinjenice. dokazni postupak ). umesacima. uputi se ka sudu da bi ucestvovala na rocistu. ne i slucaj ). .Nacelo koncentracija procesne gradje podrazumeva da se sve cinjenice rasprave.) Nacin ubrzanja parnicnog postupka.Potpuno je irelevantno da li stranka na pripremno rociste nije namerno donela isprave ili predmete koji mogu da posluze kao dokaz ili je to zaboravila da ucini. odnosno stranka ( naravno postoji mogucnost regresnih zahteva izmedju stranke i punomocnika ). .Stranka koja zloupotrebljava svoja procesna ovlascenja moze da postane duznik drugoj strani za naknadu stete koju joj je zloupotrebom pricinila. . ali samo ako postupak moze da mu se pripise u krivicu ( dakle samo umisljaj i nehat. . .Stranku pogadja obaveza da snosi troskove zbog nesavesnog parnicenja. ne i punomocniku stranke.. ako se npr. stadijum u kome to cini tuzeni.Odbacivanje tuzbe zbog nedostatka pravnog interesa bi bilo najefikasnije sredstvo za sprecavanje prividnih parnica ( ali zakon to ne predvidja izricito ). . svi dokazi izvedu.Ako je steta nastupila kao rezultat procesnih radnji koje je preduzeo punomocnik. . odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi trajao da parnicna radnja uopste nije preduzeta. . . . vec zahteva od tuzenog da u odgovoru navede sve cinjenice i dokaze kojima potkrepljuje svoje navode. .Nacelno je moguce da zakonodavac resi problem efikasnosti postupka na dva nacina: a) Primenom eventualne maksime .Primena hipotetickog pojma odugovlacenja trebalo bi da bude pravilo. pa se rociste odlozi. . ali zbog slucaja ( npr. punomocnicima.Zahtev za naknadu stete nastale usled zloupotrebe procesnih ovlascenja treba da se raspravi u posebnom postupku. blokada puta ) zakasni. odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi to bio slucaj da je parnicna radnje preduzeta na vreme.Obavezu naknade troskova parnicnoj stranci ima i zastupnik njenog protivnika. b) Po drugom ( hipoteticki pojam odugovlacenja ). umesacu ili vestaku.Ako to propusti da ucini.Eventualna maksima podrazumeva razlaganje postupka na stadijume ( stadijum u kome tuzilac iznosi svoje navode i predlaze dokaze. zakonskim zastupnicima. pri cemu zakonodavac ne dopusta pausalno osporavanje tuzbenog zahteva. odgovara vlastodavac. za to predvidjenom stadijumu postupka. pogadja je prekluzija.Veliki pomak u Zakonu ucinjen je uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu. B) Sud moze tokom parnice da izrice kazne strankama. .

.Strankama se daje uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka. .Arbitrarna ocena predstavlja povredu prava na fer sudjenje. .).Ako bi usled propustanja zakonskog zastupnika mogla da nastupi stata za lice pod starateljstvom.Prema odredbama ZPP-a sud ima obavezu zastite interesa neuke stranke u postupku u nizu situacija i duzan je da obavesti organ starateljstva da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju u zastuapnju. .Uslov za ovu vrstu pomoci jeste da stranka nema punomocnika u postupku i da se iz neznanja ne koristi procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu.Sud poucava stranke i druge ucesnike u postupku o pravu da postupak prate na svom jeziku posredstvom tumaca. .Sud je vezan zakonskim pravilima ocene dokaza samo u pogledu dokazne snage javnih isprava.) Nacelo slobodnog sudijskog uverenja u parnicnom postupku . . 21.U pozivu na rociste stranka se upozorava na posledice izostanka.) Nacelo pomoci neukoj stranci . sud ima obavezu da zastane sa postupkom i da predlozi da se odredi drugi zakonski zastupnik.Sudija nije npr. .Postoji i obaveza da se tuzena strana upozori na posledice propustanja davanja odgovora na tuzbu u propisanom roku.Lica koja prisustvuju raspravi sa koje je javnost bila iskljucena se upozoravaju da cuvaju kao tajnu ono sto su saznala na raspravi uz ukazivanje na posledice odavanja tajne.Sud je duzan da oceni vrednost svakog dokaza posebno. .. sud vraca takav podnesak stranci koja nema advokata radi ispravke ( ako ima advokata.Sistem slobodnog sudijskog uverenja podrazumeva i jednaku vrednost svih dokaznih sredstva upotrebljenih u parnicnom postupku ( svedok.U odredbama kojima se regulise stadijum pripremanja glavne rasprave odredjuje se obaveza suda da pouci stranku koje parnicne radnje moze preduzeti.Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu postupalo. . .20.. . .Svedok se poucava o pravu na uskracivanje svedocenja ili davanja odgovora na pojedina pitanja.Sudija po slobodnom uverenju ceni da li je postojanje odredjene cinjenice dokazano ili ne. onda se takav podnesak odmah odbacuje ). 24 .Sud u toku postupka ukazuje strankama na mogucnost sudskog poravnanja. . .U pozivu za svedocenje svedok se mora upozoriti na posledice neopravdanog izostanka i pravo na naknadu troskova ( kao i vestak. plus nagrada ). . te oceni vrednost svih dokaznih sredstava zajedno.Sud izuzetno moze da odlozi rociste za glavnu raspravu ako neuka stranka koja nema punomocnika a nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o predmetu o kojem se raspravlja. . .Ovo nacelo ne sme biti povod za arbitrarnost u odlucivanju. odnosno da li je ona istinita ili ne ( za razliku od nacela zakonske ocene dokaza ). duzan da pokloni veru iskazu veceg broja svedoka. da uzme u obzir rezultat citavog postupka i da obrazlozi svoju ocenu. vestak. . .

. v) Stranka mora da je odredjena. organ starateljstva.. jer tuzba protiv nepoznatog lica nije dopustena. .Da bi se steklo svojstvo stranke u parnicnom postupku.Jedna varijanta ove teorije je i organska teorija. a tuzeni je lice prema kome se ta pravna zastita trazi.U parnicnom postupku. vec samo zakonskog zastupnika pravnog subjekta kojeg u parnici zastupaju ( stecajni duznik.Tuzilac stice svojstvo u momentu kada podnese sudu tuzbu. . U stvarnosti. Uprkos tome. .Prema teoriji duznosti.) Pojam i sticanje svojstva parnicne stranke A) Pojam stranke .Danas se u procesnom pravu problem materijalnopravnog ovlascenja i obaveze tretira kao problem stvarne legitimacije stranaka. zbog omaske u 25 . . odnosno tuzenog. . T i Z su bili stranke u parnici. . B) Stranke po doznosti . vec ono kome takav procesni polozaj pripada iz tumacenja navoda i zahteva tuzbe. b) Stranka mora biti poznata. .Takva lica ( stecajni upravnik. U tuzbi navodi da je pozajmio Z utuzeni iznos.Pravilo je da nije stranka ono lice koje je oznaceno u rubrumu tuzbe.Do diskrepancije izmedju stvarne volje tuzioca u pogledu oznacenja stranke i identiteta lica navedenog u rubrumu tuzbe dolazi zbog nepreciznog oznacenja stranaka. . T i Z nisu zakljucili ugovor o zajmu. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. stecajni upravnik su stranke po duznosti. T tuzi Z i zahteva osudu na cinudbu u visini od 100000 dinara. takvi organi nemaju svojstvo stranke u parnici. stranke su tuzilac i tuzeni. staralac zaostavstine ) imaju polozaj organa imovinske mase u cije ime i za ciji racun ucestvuju u parnici. odnosno kada utvrdi da tuzeni prema tuziocu nema nikakvu obavezu gradjanskopravnog karaktera.Ako je odredjenje stranaka nejasno ili neprecizno ili ako se tuzba dostavi pogresnom licu javlja se problem utvrdjenja identiteta stranaka. a tuzeni postoje stranka jer je tuzba podignuta protiv njega. .Tuzilac stice svojstvo stranke samim tim sto je podneo tuzbu.Npr. kada utvrdi da tuzilac nije titular subjektivnog prava ili ovlascenja. koje nastupaju u parnici na osnovu naredbe zakona i spore se o tudjem pravu. jer tuzba protiv nepostojeceg lica nije dopustena. .Tuzilac je lice koje je podnelo sudu tuzbu.Sud odbija tuzbeni zahtev meritornom presudom.22. . . V) Sticanje svojstva i identitet parnicne stranke .Pojam stranke je cisto procesnopravnog karaktera. naslednici. javni tuzilac.To znaci da pojam stranke ne zavisi od toga da li u stvarnosti postoji neki materijalnopravni odnos i da li su tuzilac i tuzeni zaista i subjekti tog materijalnopravnog odnosa.).Prema teoriji zastupanja. koje u parnicnom postupku trazi od suda da pruzi pravnu zastitu njegovim povredjenim ili ugrozenim subjektivnim pravima. . neophodno je ispuniti nekoliko uslova: a) Stranka mora da postoji. a tuzeni stice svojstvo kada je tuzba podneta sudu.

ili se iz tuzbenog predloga vidi da je tuzilac hteo kao tuzenog da odredi drugo lice ( B ).Za ispravku identiteta tuzenog ne moze da ima za posledicu promenu pravnog subjekta: on mora da bude isti u momentu podnosenja tuzbe. posle smrti ostavioca parnicu nastave njegovi naslednici ). . .Npr.) Error in personam .Postavlja se pitanje ko postaje stranka u parnici: da li lice oznaceno u rubrumu tuzbe ili ono kome je tuzba dostavljena.Medjutim.Shodno procesnom pojmu stranke. pa i u postupku po pravnim lekovima. 1. nakon zasnivanja parnice ( litispendencija ). u ovakvim situacijama lice kome je tuzba dostavljena postaje stranka u parnici. 2. .Razlikujemo procesnu sukcesiju koja nastupa kao posledica univerzalne ili singularne gradjanskopravne sukcesije.Ako to ne ucini. univerzalna gradjanskopravna sukcesija povlaci za sobom procesnu sukcesiju ex lege. 3. . tuzba se dostavi licu koje ima isto licno ima kao i zeljeni tuzeni. . rizikuje da se protiv njega donese presuda zbog propustanja koju moze da pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima.Jer.Ako je identitet tuzenog u rubrumu tuzbe omaskom odredjen ( npr. . a u stvarnosti stetu mu je pricinilo lice B. . menja identitet stranaka. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev prema A kao neosnovan. sud ce tuzbu vratiti tuziocu radi ispravke ili dopune. moguce je da se ova omaska otkloni ispravkom u svakom stadijumu postupka. a) Procesna sukcesija kao rezultat univerzalna sukcesije .Lice kome je tuzba pogresno dostavljena mora da odgovori na tuzbu i istakne prigovor nedostatka pasivne legitimacije. tuzilac smatra da mu je stetu pricinilo lice A. u parnicu na mesto inicijalne stranke stupa nova koja prima parnicu u onom stanju u kojoj se nalazi ( dakle parnice ne pocinje iznova ). . drugacije je ako se tuzba dostavi licu koje prema sadrzini tuzbe ni u najekstenzivnijem tumacenju ne moze da bude stranka. te sukcesiju koja nastupa na osnovu zakona.) Neprecizno oznacenje stranaka . ali i nakon ispravke.Ovo lice nije duzno da preduzima nikakve procesne radnje ( odgovor na tuzbu ) i nece zbog toga snositi nikakve stetne procesne posledice.Kada je stranka neprecizno oznacena.Npr. G) Naknadno sticanje svojstva stranke .Ispravke u odredjenju identiteta stranaka ne smeju da budu takve da se. Tada oni i ne postaje stranka. . lice A umesto B ). .Problemi u vezi s naknadnim sticanjem svojstva stranke ne nastaju kada je procesna sukcesija posledica gradjanskorpavne. 4. univerzalni sukcesor stupa u parnicu na mesto svog prethodnika ( npr.Tako.Naknadno sticanje svojstva stranke naziva se procesnom sukcesijom.Naime. .Ako tuzilac u zabludi oznaci kao tuzenog pogresno lice i tuzba bude dostavljena upravo tom licu koje je oznaceno u tuzbi. .) Omaskom odredjen tuzeni .) Dostavljanje tuzbe pogresnom licu . ono postaje stranka u postupku. 26 .odredjenju tuzenog ili zbog propusta u dostavljanju ii zbog zablude tuzioca u pogledu identiteta tuzenog. . kao i voljnu sukcesiju.

A) Stranacka sposobnost fizickih lica . . pravilo je da u ovoj situaciji moze da dodje samo do voljne sukcesije. zapravo. udruzenjima i drzavnim organima koji nisu subjekti prava. u slucaju kada tuzilac otudji stvar ili cedira pravo povodom kojeg tece parnica ). ne dolazi do automatske sukcesije. a parnicne radnje ostaju bez dejstva ). jer stranka koja stupa u parnicu mora da je primi u stanju u kome se ona nalazi.Stranacku sposobnost imaju i stranci.Voljna sukcesija podrazumeva.Svojstvo stranke traje do okoncanja parnice.Do procesne sukcesije dokazi kada singularni sukcesor stupi u parnicu na mesto svog pravnog prethodnika ( npr.Obrnuto. te ono moze da bude stranka u parnici.Ako strano pravo iz bilo kog razloga ne bi priznalo stranacku sposobnost fizickom licu. tako da ne moze da ponovi ili izmeni parnicne radnje koje je vec preduzeo njen prethodnik. . 23. a ocena njehove stranacke sposobnosti daje se po njihovom lex nationalis-u u momentu podnosenja tuzbe.U ovom slucaju.Saglasnost svih ovih lica je neophodna.Stranacka sposobnost je sire priznata subjektima prava od pravne sposobnosti. . stranacka sposobnost moze da se prizna i organizacijama. .Za subjektivno preinacenje tuzbe potrebna je salglasnost samog tuzenog kada se on vec upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.Stranacka sposobnost se priznaje i zacetom a nerodjenom detetu ( ako se ne rodi zivo. 27 - . smrti fizickog.Isto vazi i kada tuzilac izvrsi subjektivno preinacenje tuzbe. D) Prestanak svojstva parnicne stranke .To je razumljivo. saglasnost stranka. .Saglasnost tuzenog se zahteva i u slucaju promene identiteta tuzioca. to ne povlaci ex lege i procesnu sukcesiju. b) Procesna sukcesija kao rezultat singularne sukcesije .Osnovno je pravilo da stranka moze da bude svako fizicko i pravno lice ( dakle ko ima pravnu ima i stranacku sposobnost ). . . . jer svaki titular subjektivnog prava je ujedno i titular ovlascenja da zahteva zastitu svog povredjenog ili ugrozenog subjektivnog prava od suda. te saglasnost treceg lica koje stupa u parnicu umesto inicijalne stranke. nacelno.) Stranacka sposobnost Problem stranacke sposobnosti tice se odgovora na pitanje “ko sve moze da bude stranka”. . . odnosno gubitka statusa pravnog lica. jer se postupak prekida zbog smrti stranke ili usled prestanka pravnog lica. ona se stupanjem u parnicu. .. kada umesto prvobitnog tuzenog tuzi drugo lice.U tom smislu. odrice prava koja joj pripadaju na osnovu principa kontradoktornosti. medjutim. . tuzba se odbacuje.Kada u gradjanskopravnom odnosu dodje do singularne sukcesije. .Svakom fizickom licu je priznata pravna sposobnost. pa dok pravno sposobna mogu da budu samo fizicka i pravna lica. jer tuzeni ima interes da se parnica okonca odbijanjem tuzbenog zahteva prema inicijalnom tuziocu. primenu takvog prava trebalo bi otkloniti s pozivom na povredu domaceg javnog poretka. .

V) Stranacka sposobnost organa i oblika udruzivanja koji nemaju pravni subjektivitet . a narocito ako raspolazu sredstvima na kojima se moze sprovesti izvrsenje. medjutim.U slucaju da se nedostatak parnicne sposobnosti ne moze otkloniti. i dace mu rok za ispravku ). . javni tuzilac ili organ starateljstva ). smrt lica ). postupak se prekida. . . . ako utvrdi da ne postoji stranacke sposobnost. 24. tuzilac navede kao tuzenog Ministarstvo finansija.Ako gubitak stranacke sposobnosti nastupi tokom postupka ( npr. preduzete parnicne radnje se konvalidiraju. . . sud ce doneti resenje kojim ukida radnje sprovedene u postupku i odbacuje tuzbu. ako nadje da ti entiteti.B) Stranacka sposobnost pravnih lica .Stranacka sposobnost stranih pravnih lica odredjuje se prema pravu drzave u kojoj su ona inkorporisana. dok stranka u postupku moze da ima samo potpunu parnicnu sposobnost.ZPP izricito predvidja da sud moze da prizna stranacku sposobnost odredjenim oblicima udruzivanja koji nemaju status pravnog lica.Ako se stranacka sposobnost stekne u toku parnice.Parnicna sposobnost je sposobnost parnicne stranke da sama ili preko punomocnika punovazno preduzima parnicne radnje u parnici.Lex fori koji je merodavan za citav postupak. . . u sustini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranacke sposobnosti.Stoga. G) Znacaj stranacke sposobnosti . u sumnji se smatra da je ima. ako identitet stranaka moze da se utvrdi ispravkama il idopunama tuzbe ( npr. .Za razliku od poslovne.. carinarnici. pa ce ga sud pouciti da se ispravi i da kao tuzenog oznaci Republiku Srbiji.Svakom pravnom licu je priznata neogranicena stranacka sposobnost.Poslovna i parnicna sposobnost se.) Parnicna i postulaciona sposobnost A) Pojam . a ispunjavaju uslove iz clana 73.Pravilo je da sud odbacuje tuzbu. odredjuje domasaj stranacke sposobnosti.Nedostatak stranacke sposobnosti moze da se svede na problem utvrdjenja identiteta stranka i on je tada otklonjiv. . ZPP-a. . .U sudskoj praksi se stranacka sposobnost priznaje npr: sportskom drustvu. 28 . .Svostvo stranke moze da se prizna posebnim zakonom i entitetu koji nije fizicko ili pravno lice ( npr. ( ali ne i SZR-u ).Sud ex officio u toku celog postupka vodi racuna o tome da li subjekti koji se pojavljuju kao tuzilac i tuzeni imaju stranacku sposobnost.Fizicko lice moze da ima delimicnu poslovnu sposobnost. lovakom drustvu. ne poklapaju.Sud u SR bi mogao da prizna stranacku sposobnost i onim entitetima koji nemaju svojstvo subjekta prava po lex nationalis-u. s obzirom na predmet spora. . parnicna sposobnost ne moze da bude uslovljena. pravilo je da su sva potpuno poslovno sposobna lica i parnicno sposobna. . .Ako se spori o tome da li stranka ima ili nema strancku sposobnost.Ona predstavlja procesnopravni pandan poslovnoj sposobnosti..

.Obaveza suda da kontrolise postojanje parnicne sposobnosti je siroko postavljena: a) duznost suda da utvrdi da li parnicno nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li ovaj ima posebno ovalscenje za preduzimanje nekih radnji u postupku.Jer delimicno poslovno sposobna lica mogu nekada da preduzimaju pravne poslove uz saglasnost zakonskog zastupnika. tako i za meritorno odlucivanje. B) Parnicna sposobnost poslovno sposobnih lica . jedino u fazi prethodnog postupka ispitivanja tuzbe. sud ce zastati s postupkom i utvrditi njenu sposobnost.Maloletnik star 15 godina moze punovazno da zakljuci ugovor o radu. .U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice delimicno liseno poslovne sposobnosti moze samostalno da preduzme.Maloletnici su parnicno sposobni u granicama priznate im poslovne sposobnosti.. . tuzenom. .Kada je sporno da li je stranka parnicno sposobna.Parnicno su nesposobna: a) lica potpuno lisena poslovne sposobnosti. ono je u toj parnici parnicno sposobno.Ova lica ne mogu da preduzimaju punovazno parnicne radnje i njih u parnici zastupa zakonski zastupnik. . D) Parnicna sposobnost pravnih lica . . takodje. postupak se prekida.Parnicna sposobnost predstavlja procesnu pretpostavku. te moze i da povede parnicu ciji se predmet spora tice tog ugovora. ako se javi sumnja u parnicnu sposobnost stranke. staraoca. . b) duznost suda da od organa starateljstva zatrazi da postavi staraoca parnicno nesposobnom licu. G) Parnicna sposobnost maloletnika . smatra se da je ona parnicno nesposobna. V) Parnicna sposobnost ogranicene poslovno sposobnih lica . .Parnicno su sposobna potpuno poslovno sposobna lica. Dj) Znacaj parnicne sposobnosti . .U ostalim stadijumima parnice.U sporovima iz pravnih poslova kojima je maloletnik raspolagao svojom zaradom on je.Ograniceno poslovno sposobna lica parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti. . .Kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno poslovne sposobnosti samo preduzelo.Tuzba koju je podnelo lice koje nije parnicno sposobno odbacice se kao nedopustena. .Ako stranka izgubi stranacku sposobnost u toku postupka.U njihovom postupku parnicne radnje preduzimaju zakonski zastupnici pravnog lica. kako za punovaznost svake parnicne radnje. . parnicno sposoban.Uvek postoji mogucnost da organ starateljstva postavi stranci.Ako stranka koja inicijalno nije bila parnicno sposobna naknadno stekne parnicnu sposobnost moze da odobri sve vec preduzete parnicne radnje. .Nedostatak parnicne sposobnosti nije neotklonjiva smetnja. dok takva mogucnost ne postoji u parnicnom procesnom pravu. 29 .Pravna lica nemaju parnicnu sposobnost. . b) maloletna lica ispod 14 godina starosti.

i tada se stranci postavlja tumac ). 25. .Pasivno je legitimisan tuzeni.Povreda pravila o parnicnoj sposobnosti predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju drugostepeni sud u postupku po zalbi pazi po sluzbenoj duznosti.Parnicno nesposobna stranka moze u postupku da preduzme neku parnicnu radnju koja se smatra punovaznom sve dok se ne utvrdi da je nistava.Stranka moze da postoji. .te ce takva stranka nastaviti da vodi postupak putem punomocnika. ako je prodavac.Stvarna legitimacija moze biti aktivna i pasivna. ne zna jezik suda.Ukoliko parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost.Dok su prvi kvaliteti iskljucivo procesnog karaktera. .. . .Postulaciona sposobnost nije procesna pretpostavka. gluca. da ima stranacku i parnicnu sposobnost.U nasem pravu postulacionu sposobnost imaju sva parnicno sposobna lica.. E) Postulaciona sposobnost . a K pasivno legitimisan.Postulaciona sposobnost se razlikuje od parnicne. .Ako parnicne stranke nisu ujedno i ucesnici materijalnopravnog odnosa koji je bio povod za spor..U slucaju da strankama nedstaje stranacka legitimacija. bez icije pomoci. . preduzima parnicne radnje u postupku. . . ako je kupac u ugovoru o prodaji. sud odlucuje meritorno i odbija tuzbeni zahtev kao neosnovan. gluva. da im nedostaje stvarna legitimacija. . b) stranci nije dopusteno da izjavi reviziju protiv presude ili resenje. 30 .. revizija se odbacuje kao nedopustena. . ako je i subjekt obaveze u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor. kaze se da nisu stvarno legitimisane. Za meritornu odluku je neophodno da se utvrdi da li su T i K stranke iz ugovora u prodaji. . . . da bude odredjena. a u suprotnom.Parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost samo u dva slucaja: a) kada je fakticki nesposobna da vrsi parnicne radnje ( nema.Postulaciona sposobnost je fakticka sposobnost stranke da sama i neposredno.Sud samo odlaze rociste. stvarna legitimacija je stvar materijalnog prava. ne moze dopusteno da preduzima bilo kakvu parnicnu radnju. ako je titular spornog prava ili ovlascenja iz odredjenog gradjanskopravnog odnosa s tuzenim. ali da nije stvarno legitimisana u parnici.U tom slucaju.Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene.Povrede pravila o postulacionoj sposobnosti nisu razlozi koji imaju za posledicu nistavost presude. kada stranka ne moze da se izjasni o predmetu spora ili kada je slepa. ..Aktivno legitimisan je tuzilac. .) Stvarna i procesna legitimacija A) Stvarna legitimacija .Stvarna legitimacija nije procesna pretpostavka. . sud ce resenjem odbaciti tuzbu i ukinuti sve sprovedene parnicne radnje. .T je aktivno legitimisan. To u ime stranke moze da ucini samo advokat.

U Nemackoj. ako joj samo materijalno pravo nije preneto kakvim pravnim poslom ( cesija ). .Npr: T tuzi Z i zahteva povracaj zajma od 100000din. otudjenje spornog prava ili stvari nema nikakav procesnopravni niti mateorijalnopravni znacaj. kao i njegovog odnosa sa sticaocem.Npr: T tuzi P i zahteva da mu kao prodavac preda stvar. .P proda stvar K. T cedira potrazivanje iz ugovora o zajmu na C. B) Procesna legitimacija . procesna i stvarna legitimacija poklapaju ( ali mogu i da se ne poklapaju. te se. . Presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca. T bi morao da u tuzbenom predlogu zahteva da se Z obaveze da zajam vrati C. b) Procesna legitimacija bez materijalnopravne sukcesije .Sporno je da li je dopusteno da stranka vodi spor u svoje ime o tudjem pravu. . polozaj zakonskog zastupnika stranke ( stecajni upravnik. ako se obe stranke sa tim saglase. ali se dejstvo njene materijalne pravosnaznosti prostire i na sticaoca. . . privremeni staralac zaostavstine.U ovom slucaju.Do diskrepance izmedju stvarne i procesne legitimacije dolazi po dva osnova: 1. U drugom primeru. od nevlasnika ). otudjenje spornog prava ili stvari nema procesni. Nakon sto je parnica zapoceta..O tome postoje dva stava uoblicena u okvire teorije irelevancije i teorije relevancije: --> Prema teoriji irelevancije. 31 . retko ). jer inicijalna stranka vodi spor o tudjem pravu.Pravilo je da stranke same vode spor u svoje ime o svom pravu. Nakon pocetka parnice. .) Procesna legitimacija ex lege . U parnici. vec procesnog karaktera.Na ovom stanovistu je i nase pravo jer dopusta da sticalac moze da stupi u parnicu na mesto inicijalne stranke. S obzirom na gubitak stvarne legitimacije. . tako da procesna legitimacija ima znacaj procesne pretpostavke. . mogucnost prenosa procesne legitimacije postoji. .Pravni poredak dopusta mogucnost da stranka vodi parnicu o tudjem pravu a ne o svom ( ali ne kao zastupnik ). tako da glasi na sticaoca. tuzilac je duzan da izmeni predlog tuzbe. ali ima i te kako materijalnopravni znacaj. te da u tuzbenom predlogu zahteva da se na cinudbu obaveze sticalac prava ili stvari.Na postojanje stvarne legitimacije sud ne pazi po sluzbenoj duznosti. odnosno da on ( tuzeni ) nikad nije bio subjekt obaveze ( prigovor nedostatka aktivne ili pasivne legitimacije ). pitanje prava na vodjenje spora nije materijalnopravnog.. kada ona imaju polozaj stranke po duznosti ( javni tuzilac ).Navedena pravila ne vaze kada je u pitanju originarno sticanje prava svojine ( npr. po pravilu. 2.). ako stranka koja vodi parnicu o tudjem pravu ima neki pravom zasticen interes. jer se ova pravila primenjuju samo na singularnu sukcesiju ( prvi primer gore ).Zakon ovlascuje drzavne organe i lica da vode parnicu o tudjem pravu. presuda glasi samo na sticaoca. vec u praksi ovo uglavnom istice tuzeni i tvrdi da tuzilac nije imalac spornog prava. tuzeni moze da istice sve materijalnopravne prigovore koji se ticu otudjenja stvarnog prava ili stvari.Procesna legitimacija je pravo jednog lica da u sopstveno ima vodi konkretnu parnicu.) Procesna legitimacija temeljem volje stranaka a) Singularna materijalnopravna sukcesija .U ovom slucaju. --> Prema vazecoj teoriji relevancije.S obzirom na diskrepancu izmedju stvarne i procesne legitimacije nakon otudjenja spornog prava ili stvari. . postavlja se pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni tuzbeni zahtev.

i 28. . . . moze da se saslusa i kao svedok. zastupnik ne odgovara za neuspeh u parnici. B) Ostali oblici zakonskog zastupanja a) Privremeni zastupnik .Zastupnik vodi parnicu u ime stranke i preduzima parnicne radnje u ime i za racun stranke. a postoji jos i kolizijski staralac ( staralac odsutnom licu ili strancu ) i staralac nasciturus-a.Medjutim..Punomocnik je zastupnik cije se ovlascenje za zastupanje temelji na pravnom poslu.Njega postavlja sud tuzenom pod uslovima predvidjenim zakonom. .Zakonski zastupnik se postavlja parnicno nesposobnim strankama.Titular materijalnog prava. a ne moze da zastupnik jedne strane da bude druga stranka u istoj parnici.) Zakonsko zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam .Prenos procesne legitimacije nije dopusten kada se to cini u cilju zloupotrebe procesnih pravanpr.U ZPP-u je exempli causa navedeno pet situacija kada sud postavlja privremnog zastupnika: 1 Uz 26. s obzirom na to da nije stranka u postupku.) Zastupanje u parnicnom postupku . 3.Najvaznije dejstvo procesne legitimacije ( vodjenje parnice o tudjem pravu ) jeste da se pravosnaznost presude prosiruje na lice koje je steklo sporno pravo ili stvar tokom parnice. . radi sticanja povoljnijeg procesnopravnog polozaja.Zakonski zastupnik je onak cije ovlascenje za zastupanje proizlazi neposredno iz zakona. .POLOZAJ ZASTUPNIKA . . postoje tri vrste zastupnika: a) zakonski zastupnik. stranka ne moze da zahteva od zastupnika naknadu stetesamo zato sto parnica nije presudjena u njenu korist ( to je moguce samo ako je stetu prouzrokovao nepazljivim i nepravilnim radom ).) Dejstvo procesne legitimacije . .Zastupnik je duzan da vodi racuna o interesima stranke i da se njima rukovodi. b) punomocnik.U zavisnosti od pravnog osnova zastupnistva.Zakonski zastupnik vodi parnicu u ime lica koje je parnicno nesposobno ili iz nekog razloga nije u stanju da samo vodi parnicu ili da sebi postavi punomocnika. a zastupnik moze biti i organ starateljstva. pitanje 32 . .Maloletnu decu zastupaju roditelji. a moze se postaviti i parnicno sposobnim licima koja nisu u mogucnosti da se pojave pred sudom ili nemaju punomocnika.1 27.To moze biti samo advokat. . 26. sticenike zastupaju njihovi staraoci. v) zastupnik pravnog lica.Zastupnik mora da ima stranacku i parnicnu sposobnost. pitanje pricati i 27. . .Zastupnik nije stranka u sporu.

Punomocnik zastupa stranku i vodi spor u njeno ime na osnovu punomocja. a stranka nema punomocnika u toj parnici.Nedostatak urednog zakonskog zastupanja predstavlja bitnu povredu pravila parnicnog postupka. * ako postoje suprotni interesi tuzenog i njegovog zakonskog zastupnika. pa je i obavezan da obavesti organ starateljstva ako staralac ne pokazuje potrebnu paznju u zastupanju. vec njenog zakonskog zastupnika. 28. stranka moze sama da punovazno preduzima parnicne radnje. punomocnik nije neophodan.Sud poziva zastupnika na rocista. V) Polozaj i ovlascenja zakonskog zastupnika . odnosno boraviste tuzenog nepoznato.Ako u toku parnice zakonski zastupnik umre ili prestane njegovo ovlascenje za zastupanje. nije ga imao od pocetka postupka ili je zakonski zastupnik umro u toku postupka.* ako je tuzeni parnicno nesposoban a nema zakonskog zastupnika.O postavljanju privremenog zastupnika sud odlucuje resenjem koje je duzan da bez odlaganja dostavi organu starateljstva i strankama. povlacenje ili odricanja od pravnog leka. --> povlacenje tuzbe. i protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. 33 . dostavljaju mu se podnesci i sudske odluke. zbog koje se moze izjaviti zalba na koju u postupku po zalbi drugostepeni sud pazi po sluzbenoj duznosti ( isti nedostatak predstavlja i revizijski razlog i razlog za ponavljenje postupka). osim kod podnosenja revizije ( tu mora advokat ). kao i za meritorno odlucivanje. --> zakljucenje poravnanja. --> priznanje tuzbenog zahteva.Punomocstvo je oblik voljnog.Zastupnik moze i da ratifikuje parnicne radnje koje je preduzela parnicno nesposobna stranka pre nego sto je on usao u parnicu. * ako obe strane imaju istog zakonskog zastupnika. . . . tj. . . .npr. postupak se prekida. . sud ne saslusava parnicno nesposobnu stranku ( to moze samo izuzetno da ucini ). . .Na glavnoj raspravi. ove uslove treba tumaciti restriktivno. ali postoji izuzetak kada je materijalnim normama predvidjeno da mu je potrebno posebno ovlascenje za: --> podizanje tuzbe. a tuzeni nema punomocnika. b) Zastupnik za prijem pismena ( o njemu vise u odeljku o dostavljanju ). . --> odricanje od tuzbenog zahteva.Sud pazi tokom celog postupka kako zakonski zastupnik vrsi svoju duznost.Uredno zastupanje predstavlja procesnu pretpostavku za pokretanje i vodjenje parnice.) Ugovorno zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam .U nasem pravu.Zakonski zastupnik moze da preduzima sve parnicne radnje.ovlascenja koje je od nje dobio. a ne zakonskog zastupanja. --> izjavljivanje.Buduci da institut privremenog zastupnika remeti pravo na odbranu tuzenog. * ako je prebilvaliste. G) Znacaj zakonskog zastupanja .

B) Punomocje a) Pojam . odricanje od tuzbenog zahteva. . . .Ovaj unutrasnji odnos nije procesne prirode.Procesno punomocje je u pogledu punovaznosti. zakljucenje poravnanja. dj) Polozaj stranke i punomocnika u parnici .Od punomocja treba razlikovati materijalnopravni odnos izmedju nalogodavca i punomocnika koji je pravni odnos izdavanja punomocja.Posebno punomocje ( retko ) izdaje se samo za preduzimanje odredjenih parnicnih radnju ( npr. ako u punomocju nije drugacije odredjeno.Pravilo je da se izdaje opste punomocje. obim punomocnikovih ovlascenja odredjen je zakonom. vec je duzan najpre da otkloni sve nedoumice u vezi sa pravilnoscu zastupanja.Postoji vremenski ograniceno i neograniceno punomocje. da preduzme sve radnje u postupku. .Ovlascenja punomocnika koji nije advokat su daleko uza. odricanje i odustanak od pravnog leka. po kome je punomocnik ovlascen da u postupku preduzima sve parnicne radnje do njegovog pravosnaznog okoncanja.Ako nalogodavac nije odredio obim punomocja. sadrzano u ugovoru o nalogu ) nema dejstvo prema spolja.Pravilo je da sud i protivna strana preduzimaju parnicne radnje prema punomocniku. priznanje tuzbenog zahteva. 34 . . . Povlacenje tuzbe je punovazno..Za punomocje se zahteva pismena forma. podnosenje zalbe. te ne moze bez izricitog odobrenja stranke da disponira tuzbenim zahtevom. g) Vrste punomocja .. . vec to moze da bude sva fizicko lice koje je potpuno poslovno sposobno. dok A odgovara za stetu nalogodavcu prema odredbama ugovora o nalogu. te se kao isprava predaje sudu. . nije nuzno da punomocnik bude advokat.Za vodjenje odredjenih parnicnih radnji ( za pokretanje parnice za razvod ili ponistaj braka ) zahteva se specijalno punomocje.). . v) Obim punomocja . pa npr: A advokat povuce tuzbu protivno nalogu svog nalogodavca. prenosenje punomocja na drugo lice. a prema protivnoj strani od momenta kada je ona saznala za postojanje punomocja.Punomocje dato advokatu je prenosivo i bez saglasnosti stranke. .Sud ne sme odbaciti tuzbu koju je podneo punomocnik tuzioca. d) Pravni polozaj punomocnika . trajanja i dejstva nezavisno od ugovora o nalogu. b) Zasnivanje i dejstvo .Advokat moze. i smatra se da je sama stranka preduzela te radnje. .Punomocje je jednostrana parnicna radnje koju vlastodavac vrsi prema sudu. .Ono proizvodi dejstvo od momenta kada je podneto sudu. .Bilo kakvo ogranicenje punomocja koje nije u njemu izricito navedeno ( vec je npr. ako posumnja u istinitost punomocja.Punomocnik moze da preduzima sve parnicne radnje u ime i za racun stranke u granicama ovlascenja.Obim punomocja odredjuje sama stranka ili punomocnik i nalogodavac svojim sporazumom.Cak i kada se stranka odluci da vodi parnicu putem punomocnika. vec materijalnopravne prirode i njima se regulisu prava i obaveze nalogodavca i punomocnika shodno odredbama ugovora o nalogu. odnosno da preduzima sledece parnicne radnje: povlacenje tuzbe.

dok je punomocje dato drugom licu prenosivo samo ako je tako predvideo vlastodavac u punomocju. .Ako se radi o radnjama od neposrednog dejstva na postupak ( priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva ).Kod diskrepance izmedju preduzetih parnicnih radnju punomocnika i vlastodavca treba praviti razliku izmedju cinjenicnih tvrdnji i ostalih parnicnih radnji.U parnici je moguce da se javi i negotiorum gestor. i njemu je sud duzan da uskrati zastupanje. z) Prestanak punomocja . a od toga moze da odstupi samo ako je nalog protivan njegovim procesnim obavezama ( npr.Sud je duzan da ovakvom licu zabrani da vodi parnicu. . stranka moze naknadno da ratifikuje sve procesne radnje..Radnje koje je u parnici preduzelo lice koje nema punomocje nemaju nikakvo dejstvo. .Stranka koja ima punomocnika ne mora da ucestvuje u postupku. V) Znacaj punomocja kao procesne pretpostavke . vaze sledeca pravila: stranka moze da opozove procesne predloge ( predlog za izvodjenje dokaza ) samo dok je sama radnja opoziva.Punomocnik je duzan da se pridrzava naloga stranke.Ono prestaje: * okoncanjem parnice. * prestankom pravnog lica. * smrcu punomocnika ili gubitkom poslovne sposobnosti.Da bi proizvele dejstvo.Opoziv i otkaz punomocja su jednostrane. stranka ne moze vise da opozove parnicnu radnju svog punomocnika. * opozivom i otkazom punomocja. moze da je pozove sud da se licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici. medjutim. ali zahteva od suda da mu dozvoli zastupanje i tvrdi da ce mu stranka dati punomocje. . . . .Kada punomocnik otkaze punomocje. . . duzan je jos mesec dana da preduzima radnje za stranku. ista ce se odbaciti resenjem kao nedopustena.Time se otvara problem istovremenog i eventualno nesaglasnog delovanja stranke i punomocnika u parnici. medjutim. dok suprotno nije moguce.Lice koje zastupa u parnici bez urednog punomocja je falsus procurator. * smrcu stranke. kada je to potrebno radi otklanjanja stete koja bi za vlastodavca mogla nastati. .Punomocje dato advokatu je prenosivo na zamenika ( supstituta ).Ako je tuzbu podnelo lice koje nema punomocje. . odnosno dok sud o predlogu ne donese odluku. .Kada su u pitanju cinjenicne tvrdnje ( priznanje i osporavanje cinjenica ). . neformalne parnicne radnje vlastodavca i punomocnika. jer davanje punomocja ne iskljucuje mogucnost da i sama stranka ucestvuje u postupku. jer je ona vec proizvela dejstvo u korist ili protiv stranke. odnosno lice koje nema uredno punomocje.Ako punomocnik preduzme neku drugu parnicnu radnju koja se ne tice cinjenica. e) Supstitucija . da kazuje istinu ). stranka moze na rocistu odmah da opozove takvu cinjenicnu tvrdnju punomocnika.Supstitut zastupa stranku a ne punomocnika. . 35 . i otkaz i opoziv moraju se saopstiti sudu. .Postojanje punomocja je procesna pretpostavka na koju sud pazi po sluzbenoj duznosti. jer radnje koje preduzima u parnici imaju dejstvo prema stranci.

jer se nada da ce se spor resiti mirnim putem sa A. . . .Kako je postojanje spoljnog elementa volje nuzan preduslov za postojanje parnicne radnje. . prema vladajucem funkcionalnom ucenju.Prema drugom.. a pod ponasanjem se podrazumeva svako aktivno ponasanje ( usmeno ili pismeno ). pa stoga zalikujemo: a) Parnicne radnje stranaka.Suprotno tome. parnicna radnja je svako ponasanje stranke u parnici koje je uredjeno procesnim pravom i cije su posledice uredjene procesnim pravom. . .Prema cistom procesnom ucenju. za odredjene parnicne radnje. . izdavanje punomocja ili zakljucenje sporazuma o izboru mesne nadleznosti ne bi bile parnicne radnje. jer se njihovo dejstvo ispoljava prevashodno u parnici.Razlikujemo unutrasnji i spoljasnji element volje: prvi se ogleda u formiranju volje koja se tice sadrzine radnje.Npr: T je sastavio tuzbu. ali izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. 31.Parnicna radnja predstavlja ponasanje stranaka u parnici. a njen spoljasnji element se ogleda u formiranju volje da se parnicna radnja preduzme.. . radi se o parnicnim radnjama. ako bi u celosti bile uredjene u materijalnom pravu.. pojam i vrste A) Pojam . vec samo da li to ponasanje prevashodno proizvodi dejstvo na terenu procesnog prava.Parnicne radnje suda su po svojom pravnoj prirodi akti drzavnog organa. . .Osnovna podela parnicnih radnju vrsi se prema kriterijumu subjekta koji ih preduzimaju.Sporno je da li je parnicna radnja svesni i voljni akt stranke. b) Parnicne radnje suda.) Parnicne radnje stranaka. parnicnu radnju ne predstavlja radnja koja je preduzeta mimo ili protivno volji stranke.Parnicna radnja je svako ponasanje procesnog subjekta koje u parnici proizvodi zakonom predvidjena procesnopravna dejstva. ali ovde spadaju i negativne 36 .Nedostaci u formiranju volje ( unutrasnji element ) koja se tice njene sadrzine ne utucu na postojanje niti na punovaznost parnicne radnje.Nedostatak urednog ovlascenja za zastupanje je apsolutno bitna povreda odredaba parnicnog postupka.Npr: T u parnici zeli da povuce tuzbu. .Za postojanje parnicne radnje je dovoljno da postoji spoljasnji element volje. Supruga T podnese tuzbu sudu.Za njihovu punovaznost je odlucujuce da li ih je sud preduzeo u granicima svojih zakonom propisanih ovlascenja. funkcionalnom shvatanju. .) Parnicne radnje. pojam i vrste A) Pojam . pa i njeno razgranicenje od materijalnopravne izjave volje nije odlucujuce da li je ponasanje stranaka uredjeno procesnim pravom. . odnosno u parnici. 29. odnosno htenje da se parnicna radnja preduzme. B) Vrate parnicnih radnji .Prema prvom shvatanju. al je nije podneo sudu.

radnje stranaka (njihove izjave da nece preduzimati neku parnicnu radnju, npr. stranka se odrekne prava na zalbu). - Parnicna radnje se moze preduzeti i necinjenjem, a rec je o situacijama kada zakonodavac za necinjenje procesnog subjekta vezuje nastupanje fikcije da je odredjena parnicna radnja preduzeta ( npr. ako na pripremno rociste ne dodje tuzilac, smatrace se da je tuzba povucena ). - Izuzetno, parnicna radnja se moze preduzeti i konkludentnim radnjama, tj. ovde subjekt preduzima odredjenu aktivnost koja prima facie nema karakter parnicne radnje, ali iz te aktivnosti moze posredno i sa sigurnoscu da se izvede zakljucak o postojanju namere da se odredjena parnicna radnja preduzme ( npr. Smatra se da je tuzeni pristao na preinacenje tuzbe, ako se upusti u raspravljanje po toj preinacenoj tuzbi, a pre toga se nije protivio preinacenju ). B) Razlika izmedju parnicne radnje i materijalnopravnih izjava volje - Parnicne radnje su procesni pandan materijalnopravnim izjavama volje, te se od njih razlikuju u tome sto su uredjene procesnim normama i sto svoja dejstva ostvaruju u parnici, ne i na planu materijalnog prava. - DVOSTRUKO FUNKCIONALNE PARNICNE RADNJE - Ovakve radnje su dvostruko funkcionalne, i njihovo preduzimanje ne povlaci samo procesnopravne, vec i materijalnopravne posledice. - Striktno razlikovanje izmedju same parnicne radnje i pravnog posla ovde nije moguce ( npr. prigovor prebijanja, otkaz i raskid ugovora, kao i sva preobrazajna materijalna ovlascenja ). - O pravnoj prirodi ovakvih parnicnih radnji postoje dva shvatanja: a) Prvo koje stavlja u prvi plan njihovu dvostruku pravnu prirodu. - Prema ovom shvatanju, ove parnicne radnje su jedinstvene, ali su njihova dejstva dvostruka. - Stoga, da bi parnicna radnja bila punovazna, mora da se ispune uslovi koje predvidja materijalno i procesno pravo. - Nedostatak jednog uslova ima za posledicu njenu nepunovaznost. b) Drugo koje smatra da je parnicna radnja jedinstvena, ali da ima dvostruku funkciju. - Prema ovom shvatanju, radi se o jedinstvenoj pravnoj radnji koja cini dispoziciju materijalnopravne i procesne norme. - Materijalnopravna nepunovaznost ne povlaci automatski i nepunovaznost na terenu procesnog prava. - Procesna dejstva se odredjuju prema procesnom, a materijalnopravna prema materijalnom pravu. V) Vrste parnicnih radnji 1.) Jednostrane i dvostrane - Sve parnicne radnje su, po pravilu, jednostrane. - Njihov adresat je sud i one proizvode dejstvo bez obzira na to kakav je stav suprotne strane i suda o preduzetoj parnicnoj radnji. - Samo izuzetno su parnicne radnje dvostrane, a to vazi npr. za razne oblike pristanka tuzenog na parnicne radnje koje je preduzeo tuzilac: pristanak tuzenog je potreban za preinacenje tuzbe, povlacenje tuzbe.. 2.) Radnje od neposrednog i posrednog dejstva na postupak - Radnje od neposrednog dejstva na postupak su one koje ex lege proizvode odredjeni procesnopravni efekat. - Za nastupanje dejstva same parnicne radnje nije potrebna nikakva procesna aktivnost suda. 37

- Npr: Povlacenje tuzbe i pristanak tuzenog na povlacenje tuzbe dovode do toga da parnica prestaje da tece. Sud nije ovlascen da donosi odluku kojom bi odobrio ili odbio povlacenje tuzbe. - Parnicne radnje koje samo posredno deluju na postupak nisu podobne da same po sebi proizvedu dejstvo, vec je potreba odluka suda. - Npr: Predlog stranke za odlaganje rocista ne dovodi do procesnopravne posledice, vec ce do odlaganja doci samo ako sud povodom predloga donese odluku kojom usvaja predlog. - Radnje od neposrednog dejstva na parnicu mogu da budu procesne izjave volje ( povlacenje tuzbe, odustanak od pravnog leka..), te saopstenja. - Radnje od posrednog dejstva na parnicu mogu imati oblik predloga, tvrdnji i ponuda dokaza. 3.) Predlozi, tvrdnje i ponuda dokaza a) Predlozi - Predlozi su parnicne radnje kojima stranka zahteva od suda da donese odredjenu odluku. - Oni mogu biti stvarni i procesni, u zavisnosti od toga da li se zahteva odredjeno procesno ponasanje ili se predlog tice merituma stvari. - Stvarni predlozi su npr: tuzba- predlog tuzioca da se usvoji tuzbeni zahtevl predlog tuzenog da se odbije tuzbeni zahtev; pravni lek- predlog podnosioca pravnog leka da se izmeni sudska odluka o tuzbenom zahtevu... - Procesni predlozi su npr: zahtev za vracanje u predjasnje stanje; zahtev za oslobodjenje od placanja parnicnih troskova.. b) Tvrdnje - Tvrdnje su izjave stranaka o cinjenicnim ili pravnim pitanjima koja se javljau povodom konkretne parnice. - Povodom tvrdnju koje iznose stranke sud ne donosi nikakvu odluku, vec ih samo prima k znanju. v) Ponude dokaza - To je dokazno sredstvo cije upotreba treba da uveri sud u istinitost njenih cinjenicnih tvrdnji. 4.) Postoje opozive i neopozive, i odbrambene i napadacke parnicne radnje - USLOVI ZA PUNOVAZNOST PARNICNIH RADNJI - Da bi parnicna radnja proizvela dejstvo moraju da se ispune sledeci uslovi: a) Parnicnu radnju punovazno moze samo da preduzme stranka koja ima i stranacku, parnicnu i postulacionu sposobnost. b) Parnicnu radnju u ime stranke moze da preduzme trece lice samo ako postoji ovlascenje za zastupanje, bilo na osnovu zakona ili punomocja. v) Parnicna radnja mora da bude preduzeta u zakonom predvidjenoj formi i sa zakonom predvijdenim sadrzajem. g) Nuzno je da adresat parnicne radnje ( sud ili suprotna strana ) istu zaista i primi, odnosno sazna za nju.

- NEDOSTACI PARNICNIH RADNJI 1.) Opsti principi - Ako je parnicna radnja preduzeta, a gorenavedeni uslovi nisu bili ispunjeni, nastupaju sledece pravne posledice: 38

a) Radnje od posrednog dejstva na postupak sud ce odbaciti kao nedopustene ( tvrdnja, procesni predlog..). b) Radnje od neposrednog dejstva na parnicu ostaju bez dejstva, tj. smatra se da nisu ni preduzete. - Ako se nedostatak parnicne radnje ogleda u formu ili njenom sadrzaju, stranka moze da je ponovi i tako otkloni nedostatke, a punovazno preduzeta parnicna radnja ima retroaktivno dejstvo. 2.) Mane volje - Ponistaj parnicne radnje zbog mana volje nije moguc, jer bi to imalo za posledicu vodjenje parnice u parnici. - Npr. nije dopusteno da se tuzbom pobijaju izjave o povlacenju tuzbe ili odricanju od tuzbenog zahteva. 3.) Zabrana zloupotrebe prava - Ako stranka vrsi parnicne radnje u cilju da zloupotrebi svoja procesnapravna ovlascenja, primenjuju se opsti principi koji vaze za zabranu zloupotrebe procesnih ovlascenja. - Ako se radi o parnicnoj radnji od posrednog uticaja na parnicu, sud ce odbiti resenjem predlog stranke ( predlog za izvodjenje dokaza sa ciljem da se postupak odugovlaci ). - Ako se radi o parnicnoj radnji neposrednog dejstva na parnicu ( npr. povlacenje tuzbe ), dejstvo parnicne radnje preduzete uz povredu principa zabrane zloupotrebe ce se najcesce otkloniti podnosenjem predloga za povracaj u predjasnje stanje. 4.) Opoziv parnicne radnje - S obzirom na to da preduzeta parnicna radnje ne moze da se pobija, vazi pravilo da svaka parnicna radnja moze da se menja, dopunjava, cak i opozove, sve dok protivna strana ne stekne kakvu procesnu poziciju. - Jedino radnje od neposrednog dejstva na postupak su, po pravilu, neopozive. - Procesni predlozi i cinjenicne tvrdnje su opozive, sve dok sud o njima ne donese svoju odluku. - Do donosenja presude tuzeni moze da opozove priznanje tuzbenog zahteva, a isto vazi i za odricanje od tuzbenog zahteva. - PROCESNOPRAVNI UGOVORI a) Pravi procesni ugovori- U njih spadaju: * sporazum stranaka da njihov imovinski spor sudi sudija pojedinac umesto veca. * sporazum stranaka o mesnoj nadleznosti. * predlog za sporazumni razvod braka. - Ove ugovore uredjuje procesno pravo- u pogledu uslova za njihovu dopustenost i uslova za njihovu punovaznost. b) Materijalnopravni ugovori sa procesnim dejstvom- U nji spadaju: * ugovor o arbitrazi. * sporazum stranaka kojim one odredjuju postupak pred arbitrazom. * sudsko poravnanje. - Bez procesnog dejstva ostaju tzv. dokazni ugovori, tj. ugovori kojima se stranke obavezuju da nece koristiti odredjena dokazna sredstva predvidjena zakonom...

32.) Podnesci
A) Pojam i vrste

39

- Podnesak je pismena parnicna radnja stranaka koja se preduzima vac rocista. - Zakon predvidja da sledece parnicne radnje moraju biti preduzete u formi podneska: a) punomocje. b) tuzba i protivtuzba. v) odgovor na tuzbu. g) svaki pravni lek ( redovni i vanredni ). Prema sadrzini i cilju parnicne radnje preduzete podneskom, oni se dele na:  Odredjujuci ( dispozitivni ) podnesci sadrze odredjeni procesni ili stvarni predlog. ( npr. tuzba, pravni lekovi, odricanje od tuzbenog zahteva...)  Pripremnim podneskom stranka nagovestava cinjenice koje namerava da iznese na rocistu za glavnu raspravu, kao i dokaze cije izvodjenje namerava na da predlozi. ( npr. obavestenje o novom dokazu cije izvodjenje stranka namerava da predlozi ).  U obicnom podnesku stranka saopstava sudu ili drugoj strani razne cinjenice koje mogu da budu relevantne za tok postupka. B) Sadrzina i podnosenje podneska - Uredan podnesak mora da bude sacinjen u zakonom predvidjenoj formi, i sa zakonom predvidjenom sadrzinom. - Obavezni sastojci podneska su: * naziv suda. * oznacenje stranaka. * oznacenje predmeta spora. - Ovi sastojci spadaju u rubrum ( zaglavlje podneska ). - Nakon sto je postupak otpoceo, svaki predmet dobija svoj broj na koji se poziva u svakom docnijem podnesku. - Odredjujuci podnesci sadrze: predlog stranke, cinjenice na kojima stranka zasniva svoj predlog, dokaze... - Obavezni sadrzaj podneska je i svojerucni potpis podnosioca. - Podnesak se podnosi u dovoljnom bruju primeraka za sud i stranke ( dakle najmanje 2 ). - Isprave se prilazu u originalu ili u prepisu. V) Neuredan podnesak - Podnesak je neuredan ako je nerazumljiv ili ako ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu moglo postupati. - Ako je neuredan podnesak predao advokat, sud ce ga odbaciti. - Ako to nije ucinio advokat, sud stranci vraca podnesak na ispravku ili dopunu i odredjuje rok za to. Ako stranka ispravi podnesak u roku, smatra se da je podnesak predat onog dana kada je prvi put podnesen, a ako ne ispravi podnesak u roku to ima za posledicu odbacivanje podneska.

33.) Vreme vrsenja parnicnih radnji

40

Odrzati rok znaci preduzeti parnicnu radnju blagovremeno. rok za izvodjenje dokaza. b) Sudski. ali ne duze od 15 dana. . Sud ga moze produziti u slozenim stvarima.Smatrace se da je rok odrzan. tj. a to se desava u sledecim slucajevima: a) ako je podnesak upucen sudu postom. rokovi za podnosenje predloga za povracaj u predjasnje stanje. .. . .su nezavisni od subjektivnog stava stranke. Npr.njihovim propustom moguce je da se zahteva povracaj u predjasnje stanje. subjekti nemaju pravo da preduzimaju parnicne radnje. .Pod rokom se smatra i vremenski period cijim istekom nastupa dejstvo parnicne radnje. od momenta kada je ona saznala za parnicnu radnju.. kao dan predaje podneska uzima se dan kada podnesak predat posti.) Rokovi A) Pojam . b) Objektivni.S obzirom na momenat od kojeg se tok roka racuna.se racunaju od momenta od kojeg je sama stranka saznala za neku cinjenicu. dok traje.. rokovi mogu da budu: a) Peremtorni.. a objektivni rok 60 dana od dana propustanja. Npr: rok za zalbu..Izuzetak od ovog pravila je fikcija odrzanja roka. rok za zalbu. b) kada podnesak upucuju lica koja se nalaze na obaveznoj vojnoj sluzbi. dok sam rok u datim okvirima odredjuje sud ). pre isteka roka. Rok za povracaj u predjasnje stanje. b) Nerestitutivni. kao dan predaje se uzima dan kada je podnesak predat vojnoj ili komandi zavoda.Procesni rokovi se razlikuju u racunanju od rokova u materijalnom pravu. b) Dilatoni.Najvanizja podela: a) Zakonski. .U pogledu dejstva. G) Odrzanje roka .Mogu biti: a) Restitutivni.npr: rok za pismenu izradu presude je 8 dana. v) Instrukcioni ( ovde zakonodavac odredjuje samo minimalno i maksimalno trejanje roka. B) Vrste rokova ..Dan u kome je preduzeta parnicna radnja ne racuna se u rok.. V) Racunanje rokova . prekid postupka.1. .njihovim istekom subjekt gubi pravo da preduzme neku parnicnu radnju ( nastupa prekluzija ).npr: rok za odgovor na tuzbu. rokovi mogu biti: a) Subjektivni.Rokovi se racunaju na dane.njihovim istekom subjekt stice mogucnost da preduzme neku procesnu radnju. kao i lica lisena slobode. 41 .Rok je vremenski period u kome stranka moze ili je duzna da preduzme odredjenu parnicnu radnju.npr: rok za uklanjanje nedostataka koji se ticu sposobnosti i pravilnog zastupanja. tu je subjektivni rok 8 dana od zasnanja razloga propustanja.. . mesece i godine.Rokovi u parnicnom postupku pocinju da teku od momenta kada je podnesak dostavljen stranci. preporucenom posiljkom ili telegrafskim putem. . ako nije dostavljen stranci. iako nije u roku predat sudskoj pisarnici. Npr.

.Rociste je odredjeni vremenski period koji sluzi za preduzimanje parnicnih radnji suda i stranaka. 42 .Do zastoja roka dolazi zbog nekog vanrednog dogadjaja koji ometa vrsenje parnicnih radnji.Rociste treba odloziti i kada punomocnik stranke zbog bolesti ne moze da mu prisustvuje. D) Zastoj i prekid roka .Sud odlaze rociste resenjem i saopstava strankama mesto i vreme odrzavanja novog rocista. .Obavezno je odlaganje i kada stranci nije blagovremeno dostavljen poziv na rociste. kada se rok prekine. .O odrzavanju rocista sud je duzan da obavesti stranke i eventualno ostale ucesnike u postupku. uzece se da je rok odrzan ukoliko se podnosenje podneska nenadleznom sudu moze pripisati neznanju ili ociglednoj omasci podnosioca. zbog nedostatka svedoka ili vestaka. V) Odlaganje rocista .Jedino rociste koje je obavezno je rociste za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka.Do obaveznog odlaganja rocista dolazi kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije prisustvovao ili kada zbog narusavanja reda udalji iz sudnice punomocnika stranke koja nije bila prisutna na rocistu. . ne mogu izvesti dokazi radi cijeg dovodjenja je rociste zakazano. ako je njihovo ucesce potrebno. .Parnicna radnja je propustena kada nije preduzeta u roku. . nezavisno od ishoda spora.Ako se parnica ne okonca na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. . rok nastavlja da tece. . 2.Obavezna su rocista za koja je zakonom propisano da ih sud mora zakazati. a koje joj pre toga nisu saopstene u podnesku.) Rocista A) Pojam i vrste .Fakultativno rociste sud zakazuje kada oceni da to zahtevaju potrebe postupka. . i protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba.Troskove do kojih je doslo usled odlaganja rocista. on pocinje da tece iznova. ili kada se. B) Zakazivanje rocista .Rociste se moze odloziti kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili kada to zahtevaju neki drugi opravdani razlozi. sud je obavezan da zakaze rociste za glavnu raspravu. . .Fakultativno sud odlaze rociste na predlog stranka kada ona nije u mogucnosti da se izjasni o cinjenicama koje je usmeno na rocistu izneo njen protivnik. .Poziv za pripremno rociste i rociste za glavnu raspravu dostavlja se najkasnije 8 dana pre odrzavalja rocista. a u nadlezni sud stigne po isteku roka.) Propustanje parnicnih radnji .v) ako je podnesak predat nenadleznom sudu pre isteka roka.Suprotno tome. . o protiv resenja o odredjivanju rocista zalba nije dozvoljena. snosi stranka koja je prouzrokovala odlaganje svojom krivicom ili slucajem koji ju je pogodio. 3. i njega odredjuje sud. a kada prestane taj dogadjaj.Rociste zakazuje sud.

ukoliko stranka ne odrzi rok za preduzimanje pismene radnje ili izostane s rocista. . . . .Npr: Tuzeni je duzan da se u roku od 15 dana od obavestenja o povlacenju tuzbe o tome izjasni. gubi pravo da tu radnju naknadno preduzme ( to vazi bez izuzetka za zakonske rokove koji su neproduzivi ). .. 43 . propustanje rokova ne povlaci prekluziju. gubitak prava. .Objektivni rok iznosi 60 dana i racuna se od dana propustanja ( u privrednim sporovima ovaj rok je 30 dana ). osim lake nepaznje. jer moze sve dok traje glavna rasprava da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze ( to je najslabija tacka ZPPa.Ako tuzeni propusti rociste za glavnu raspravu.Pod opravdanim razlozima se smatraju samo oni dogadjaji koje stranka nije mogla da predvidi ( saobracajni udes ) ili cije nastupanje nije mogla da otkloni ( pad ledene kise. . a to nije ucinila.Ponekad propustanje stranke da preduzme parnicnu radnju povlaci za sobom nastupanje fikcije.) Vracanje u predjasnje stanje A) Pojam . . ako stranka svoju nepovoljnu procesnopravnu situaciju moze da otkloni drugim redovnim procesnopravnim sredstvom.Vracanje u predjasnje stanje ne moze da se zahteva kada su propusteni materijalnopravni rokovi ili rokovi u izvrsnom i stecajnom postupku. .Subjektivni rok iznosi 8 dana i racuna se od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propustanje.Bila kriva ili ne.visa sila ). iskljucuje mogucnost da sud honorise vracanje u predjanje stanje. B) Uslovi za vracanje .U drugim situacijama. on nije ni u cemu prekludiran. smatra se da je dao pristanak. .Predlog u obliku podneska podnosi stranka koja je pogodjena prekluzijom.Predlog za vracanje u predjasnje stanje nije dopusten kada stranka ima ili je imala mogucnost da propustenu parnicnu radnju naknadno preduzme ili kada je mogla da zahteva produzenje roka za preduzimanje parnicne radnje. te da se parnica vrati u stanju u kome je bila pre nego sto je prekluzija nastupila. .Predlog za vracanje u predjasnje stanje nema izgleda za uspeh. Ako se ne izjasni. V) Kada je iskljuceno vracanje u predjasnje stanje .Zahtevom za vracanje u predjasnje stanje trazi se ukidanje posledica koje je prekluzija proizvela.Restitucija moze da se zahteva samo onda kada su postojali “opravdani razlozi za propustanje”. . zbog sporosti postupka kao posledice toga ). 34.Predlog za vracanje u predjasnje stanje je pravno sredstvo kojim stranka trazi da se otklone posledice prekluzije. G) Postupak .Svaki oblik krivice na strani stranke.Pravilo je da propustanje parnicne radnje povlaci za sobom prekluziju.

a irelevantno je to da li je njegov predlog usvojen ili odbijen. . kada predlagac nije pristupio samom rocistu. Sve druge parnicne radnje imaju za cilj da kanalisu parnicu i parnicne radnje stranaka prema merotornoj odluci.. Sudskim odlukama mogu da se uredjuju procesnopravna i materijalnopravna pitanja. te da pripreme pravnu stvar za merotorno odlucivanje.) Presuda A) Pojam i vrste 44 . a protiv negativnog resenja po predlagaca moguca je zalba. 1.Sud odbacuje predlog koji je neblagovremen. protivnik predlagaca moze da izjavi zalbu iz dva razloga: * kada je sud usvojio neblagovremen predlog.Da bi sud doneo resenje kojim se parnica vraca u predjasnje stanje. a nedolazak predlagaca na rociste nema eo ispo za posledicu da se predlog za vracanje u predjasnje stanje odbije. ( u tom smislu se kaze da sud upravlja parnicom ). Elementarno je da sud dostavlja poneske strankama. On odlucuje i o obrazovanju procesnog gradiva tako sto odredjuje dokazna sredstva.O predlogu se odlucuje resenjem. Najznacajnije su one parnicne radnje suda kojima on odlucuje o zahtevima stranka ( presude i resenja ).) Parnicne radnje suda Sudske parnicne radnje su pravni akti koje parnicni sud preduzima kao subjekt u parnici.Rasprava se zakazuje samo ako sud smatra da je to potrebno.. . a ako sud usvoji predlog. stranka je duzna da preduzme i propustenu procesnu radnju. D) Odluke suda . 36. . . Dj) Pravne posledice restitucije . .Uz predlog za restituciju. dovoljno je da ga predlagac uveri da su razlozi na koje se u predlogu poziva verovatni. . nedozvoljen ( ako predlog podnese stranka koja nema pravni interes ) i neuredan.Pravilo je da sud o osnovanosti predloga za vracanje u predjasnje stanje odlucuje bez rasprave.Troskove snosi predlagac.Resenjem o restituciji parnica se vraca u stanje u kome se nalazila pre propustanja i ukidaju se sve odluke koje je sud doneo zbog prekluzije. * kada je sud usvojio nedozvoljen predlog..ZPP zabranjuje restituciju rocista zakazanog povodom predloga za vracanje u predjasnje stanje. odnosno da nije nastupila odredjena pravna posledica i kojim se strankama nalaze odredjeno ponasanje. kao i dokaze o tome da je opravdano propustila da preduzme parnicnu radnju.) Sudske odluke Sudska odluka je pojedinacni pravni akt kojim sud na autoritativan i nesumnjiv nacin izrice da je nastupila. 35.

presude mogu da budu: a) Kondemnatorne.) Donosenje sudskih odluka . onda odlucuje resenjem ). presuda doneta protiv stranke koja nepostoji.Ako je presuda doneta uz povredu bitnih procesnih normi. . resenje o odbacivanju pravnog leka. resenje kojim se konstatuje da je tuzilac povukao tuzbu. 2. b) u postupku za izdavanje platnog naloga.Prema sadrzini. ako u parnici postoji mogucnost da se nedostaci u postupku donosenja presude otklone ulaganjem radovnih i vanrednih pravnih lekova.Ako raspravljanja nije bilo. b) strankama.On odredjuje rociste.Najveci broj resenja sud donosi da bi formalno i materijalno upravljao parnicom. te na resenja kojima se ona okoncava zbog procesnih razloga primenjuju pravila koja vaze i za presudu i to u pogledu: forme i sadrzine resenja.Njom sud strankama nalaze izvrsenje odredjene cinidbe. nistava presuda proizvodi dejstva. doneo ju je upravni organ ). saslusava svedoka resenjima.Njom se zasniva novi. . .Najznacajnija procesna resenja su ona kojima se okoncava parnica: resenje o odbacivanju tuzbe.Ona je pojedinacni pravni akt suda i proizvodi destvo prema: a) sudu.Presuda koja ne sadrzi formu i sadrzinu propisanu zakonom je nepostojeca. v) o troskovima postupka ( kao sporednom trazenju ) kada je odluka sadrzana u presudi. .Tzv. 3.Ako je doneta nakon raspravljanja.) Resenje .Merotornom presudom sud resava o osnovanosti tuzbenog zahteva. . b) Deklaratorne.Ovakva resenja ne mogu da se pobijaju zalbom. odlucuje o izvodjenju dokaza. . presude mogu da budu samo meritorne. .Resenja mogu biti procesna i merotorna ( kad sud ne odlucuje presudom. dok je delimicnom presudom obuhvacena samo odluka o delu tuzbenog zahteva ( delimicna je i madjupresuda jer se njom konacno ne resava o predmetu spora ). . odnosno ukida ili modifikuje postojeci pravni odnos ili subjektivno pravo. g) izuzetno i prema drugim sudovima u drugim postupcima. radi se o kontradiktornoj presudi.Donosenje sudskih odluka je proces izvodjenja sudskog silogizma.Njom utvrdjuje da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos.Medjutim...Presuda je sudska odluka kojom sud odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva. na osnovu priznanja.Pravilo je da se na resenja kojima se merotorno okoncava parnica.Meritorno. B) Dejstvo presude . dejstva i mogucnosti pobijanja resenja. te ne proizvodi nikakvo dejstvo ( npr. . na osnovu odricanja i presuda bez odrzavanja rasprave.Konacnom presudom resava se predmet spora u celini. presuda se moze doneti na osnovu dispozitivnih parnicnih radnji stranka: presuda na osnovu propustanja. . . o glavnoj stvari. v) Konstitutivne. . .sporovi zbog smetanja drzavine. v) izuzetno i prema trecim licima. “presuda bez dejstva” je i ona koja je doneta protiv lica koje uziva imunitet. 45 . sud odlucuje resenjem u: a) posesornim parnicama. . vec samo u zalbi protiv merotorne odluke. ona je nistava. . .S obzirom na sadrzinu pojedinacnog pravnog akta. presuda koja naredjuje izvrsenje cinidbe koje ne poznaje materijalno pravo.

. .. 38. 37. . pre svega. a razvrstavanje se vrsi na pravno relevantne i nerelevantne cinjenice.Za parnicne radnje suda kojima se upravlja parnicom vaze sledeca zajednicka pravila: a) sud ih preduzima ex officio.Clanovi veca ne mogu da odbiju da glasaju.Radnje koje spadaju u materijalno upravjanje postupkom imaju za cilj da se prikupi. . . odluke o tome da li ce sud sam odluciti o prethodnom pitanju ili ce prekinuti postupak.Odluka se donosi vecinom glasova.Sud ce ovo kogniciono ovlascenje da vrsi.pozitivno ili negativno.U formalno upravljanje parnicom spadaju sve radnje suda kojim on kreira vremenski razvoj parnicnog postupka: pripremanje i zakazivanje rocista. rukovodjenjem rasprave. odredjivanje rokova za neke parnicne radnje. v) resenja koja sud donosi u upravljanju parnicom ne mogu se pobijati posebnom zalbom.Materijalnopravno upravljanje parnicom obuhvata i obavezu suda da razvrsta procesni materijal. tj.To cini tako sto na rocistu za glavnu raspravu postavlja pitanja strankama i stara se da one iznesu sve bitne cinjenice.Pri tome sud ne sme da savetuje stranke. . . . .Odluke se donose vecanjem. . onda se glasanje obavlja tako sto se pitanja razdvajaju.U upravljanje parnicom spadaju i odluke suda o spajanju i razdvajanju parnica.Vecanje je postupak u kome ucestvuju sve clanovi veca i raspravljaju o svim cinjenicama i pravnim pitanjima od kojih zavisi donosenje odluke. da formulise njihove procesne predloge niti da formulise njihove cinjenicne tvrdnje. pa makar ih i stranke same ne iznele.. .Kogniciono ovlascenje suda se prostire samo do granica tuzbenog zahteva: sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.U upravljanje parnicom spadaju sve parnicne radnje suda koje od preduzima kako bi se parnicni postupak sprovodio. .Razdvajanje se vrsi tako sto se odredjeno pitanje rasclanjuje na jednostavnije elemente. glasanje se ponavlja sve dok se ne postigne apsolutna vecina. razvrsta i pretrese procesni materijal ( cinjenicni navodi i dokazni predlozi ). . . odrzavao u stanju i razvijao ka konacnoj merotornoj odluci. vec se odluka donosi na samom rocistu. a dokazi se razvrstavaju na podobne i nepodobne. da se oznace ili dopune dokazna sredstva i da se pruze sva razjasnjenja koja su potrebna. a zatim glasanjem. . pozivanje i dostavljanje. jer je duzan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. a predsednik veca uvek glasa poslednji. u rukovodjenju glavnom raspravom.) Upravljanje parnicnim postupkom . . o kojima se mogu izraziti samo dva misljenja. jer bi time narusio nacelo ravnopravnosti stranaka. b) sud nije vezan sopstvenim odlukama kojima upravlja postupkom.. vec samo zalbom protiv presude.) Zapisnici 46 . ne mogu da budu uzdrzani.Ako su svi clanovi veca razlicitog misljenja. da se dopune navodi stranaka o vazni cinjenicama.Upravljanje parnicom ima svoj spoljni ( formalni ) i unutrasnji ( materijalni ) vid.O jednostavnijim pitanjima se ne veca.

sud u zapisniku to belezi a navodi i razlog tome ). po sluzbenoj duznosti. B) Prigovor na zapisnik . a ako ne potpisu. ).I sud moze da.Zapisnik sadrzi ( formalna sadrzina zapisnika ): a) Zaglavlje. vec samo na osnovu usmenog. V) Zapisnik o vecanju i glasanju .Za vodjenje zapisnika o vecanju i glasanju vaze posebna pravila. . ako uoci greske u njegovom vodjenju ili sadrzaju.Svrha prigovora je dvostruka: da se zapisnik ispravi ili dopuni. i tada parnicni subjekti imaju pravo da stavljaju prigovore na zapisnik.Stranka nije u daljem toku postupka prekludirana da istice svoje prigovore koje nije istakla u vidu primedbi na zapisnik. . naznacenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka i njihovih zastupnika.Zapisnik o glasanju potpisuju svi clanovi veca i zapisnicar. . a konstatuje se i izdvojeno misljenje nekog clana veca ( ali i ne mora ).tu se unisi: nazi i sastav suda.Stoga. . tako da se opis preduzetih radnji verodostojno unese. .. mesto.Tu se unosi tok glasanja i odluka koja je doneta. v) Potpis parnicnih subjekata. i njega moze razgledati samo visi sud. ali je duzan da unese u zapisnik i prigovore koje je odbio. izvrsi izmene i dopune zapisnika. . .Unose se samo bitni podaci o sadrzini preduzete radnje ( sto je u sustini protivno svrsi zapisnika. zbog koje drugostepeni sud ukida presudu i vraca predmet na ponovno sudjenje. G) Znacaj i dokazna snaga zapisnika . on nije osnova za merotorno odlucivanje.Sud moze i da odbije prigovore na zapisnik.Zapisnik predstavlja samo dokaz o tome na koji nacin su.) Dostavljanje 47 ..Zapisnik je javna isprava i ima dokaznu snagu javne isprave. vreme. stranke i drugi ucesnici u postupku. . jer sud ne odlucuje o osnovanosti tuzbe na osnovu zapisnika. - 39.Ukoliko neka stranka nece da potpise zapisnik. . . b) Opis preduzete radnje. te ih tako netacno izdiktirao u zapisnik. to predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila postupka. .Zapisnik sluzi visim sudovima u postupku po pravnim lekovima da se upoznaju sa sadrzinom radnji koje su preduzete na rocistima pred prvostepenim sudom. parnicni subjekti preduzimali radnje na rocistima. neposrednog i javnog raspravljanja. da li zakonito ili ne. A) Sadrzina i vodjenje postupka .Zapisnik je javna isprava koja sadrzi podatke o parnicnim radnjama koje su preduzeli sud.Moguce je da opis preduzete radnje koji je unet u zapisnik ne odgovara njegovoj stvarnoj sadrzini.Zapisnik o vecanju i glasanju predstavlja sluzbenu tajnu.Ispravka zapisnika moze da se vrsi i tokom rasprave kada stranka primeti da je predsednik veca netacno protumacio kakvu cinjenicnu tvrdnju ili procesni predlog stranke.

. uprkos neurednom dostavljanju. a to vazi za: --> Tuzbu.Pravilo je da se adresatu pismeno urucuje u njegovom stanu ili na njegovom radnom mestu. mesto i vreme dostavljanja ). pa ce u tom slucaju odstavljac vratiti pismeno sudu. .Ako se adresat ne zatekne u stanu ili radnom mestu.Dostavljanje je temelj prava na odbranu. . vec posredno ( preko poste.ZPP predvidja da se najvazniji podnesci i akti suda moraju licno dostaviti adresatu. odnosno nacela kontradiktornosti.Da bi nastupila pravne posledice dostavljanja.U parnicnom postupku vazi pravilo da se pismena ne dostavljaju licno.) Licno dostavljanje . . uz naznacenje gde se adresat nalazi. ako dostavljac utvrdi da je adresat odsutan i da mu primalac pismena ne moze pismeno predati na vreme. . ali ako ni tada ne nadje adresata na zakazanom mestu.Ostala pismena se dostavljaju licno samo kada je to predvidjeno zakonom ili ako sud smatra da je. potrebna veca opreznost.Dostavljanje pismena licima koja nisu adresat nije dopusteno ako primalac pismena ucestvuje u parnici kao adresatov protivnik. 48 .. . moze se dati clanu domacinstva. . --> Vanredni pravni lek. rociste moze da se odrzi tek ako je strankama poziv dostavljen. a to su pre svega stranke i njihovi zastupnici. . --> Presudu. . dostavljanje pismena ce se izvrsiti prema pravilima o obicnom dostavljanju.. . a moguce je i u sudu.Uredno dostavljanje podnesaka vezuje nastupanje vaznih procesnih dejstava: parnica pocinje da tece od momenta kada sud dostavi tuzenom tuzbu.). zbog znacaja pismena ili isprava koje se prilazu. --> Platni nalog.Ako dostavljanje nije izvrseno u skladu sa zakonom. . .Dostavljanje se vrsi adresatima prijema. ono mora da bude uredno.) Posredno dostavljanje .Dostavljanje vrse po pravilu zaposleni u sudu i to fizickom predajom pismena adresatu u ruke. .Dostavljanje nece biti dopusteno. . lice koje vrsi dostavu je duzno da se obavesti gde i kada moze da nadje adresata.Tada je dostavljac duzan da jos jednom pokusa da uruci pismeno. smatra se da je neuredno i parnica nece moze da se razvija ka merotornoj odluci. kolegi na poslu.Ako se postupak ipak nastavi.. tj.Dostavljanje pismena je parnicna radnja koju sud preduzima sa ciljem da se odredjenom licu na zakonom predvidjen nacin preda pismeno kako bi se ono upoznalo s njegovom sadrzinom. --> Resenje protiv kojeg je dozvoljena posebna zalba. .Dostavljanje sud uvek vrsi po sluzbenoj duznosti. 2. kako bi mu se moglo predati pismeno. sve docnije parnicne radnje.A) Pojam i znacaj .Dostavljac je duzan da adresatu ostavi pismeno obavestenje da u odredjeni dan i satu bude u svom stanu. pa i odluka nece imati nikakav efekat. u skladu sa zakonom ( moraju da se postuju nacin.. B) Vrste dostavljanja 1.

Dostavljanje se smatra izvrsenim kada istekne rok od 8 dana od dana kada je pismeno okaceno. dostavljanje se vrsi u prostoriji za prijem pismena ovih organa. a) Dostavljanje licu koje ima zastupnika ili punomocnika . . . G) Nacin dostavljanja . V) Mesto i vreme dostavljanja . 3. platni nalog.Kada se tuzba dostavlja tuzenom cije je prebivaliste ili uobicajeno boraviste u inostranstvu. dostavljanje se vrsi iskljucivo punomocniku. a ako to ne ucini. . preko lice koje je zaposleno u sudu.Tuzba i platni nalog se ne mogu dostavljati punomocniku za prijem pismena. i protiv tog resenja zalba nije dopustena. i to predajom pismena licu koje je za to ovlasceno. . .. stranke mogu da se sporazumeju da im se pismeno dostavlja na odredjenu adresu. Na taj nacin se ne moze dostaviti tuzba. presuda i resenje protiv kojeg je dopustena poseba zalba ).Ako je parnicno sposobna stranka angazovala punomocnika.Ovo dostavljanje je dopusteno u 3 slucaja: * Ukoliko se pismeno tokom parnice nije moglo uruciti na obican nacin ( bezuspesno dostavljanje ). * Treci slucaj fiktivnog dostavljanja tice se promene adrese. i to tako sto bi se adresatu koji se ne zatekne u svom stanu ili poslu ostavilo obavestenje da moze da podigne pismeno u odredjenom roku u posti. 49 . u stanu. . .Dostavljanje parnicno nesposobnoj stranci se vrsi preko njenog zakonskog zastupnika. on je privremeni zastupnik stranke ). uobicajeno boraviste ili boraviste u inostranstvu. sud ce odbaciti tuzbu. .Postavljanje punomocnika moze biti obavezno i fakultativno.Fiktivno dostavljanje se vrsi stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda.Ako je adresat drzavni organ. sud ce pozvati tuzenog da u odredjenom roku imenuje punomocnika za prijem pismena.) Fiktivno dostavljanje .Ovlascenja punomocnika za prijem pismena se sastoje samo od duznosti da prima pismena u ime i za racun adresata ( ako ga sud postavi.Dostavljanje fizickom licu se vrsi: na radnom mestu. b) Punomocnik za prijem pismena . nadleznog organa opstine. pravnog lica koje je registrovano za obavljanje poslova dostavljanja.Tuzilac koji boravi u inostranstvu duzan je da u tuzbi oznaci punomocnika za prijem pismena. medjutim to je ponekad ipak nemoguce ). u sudu. * Drugi slucaj se tice nemogucnosti izvrsenja sporazuma o dostavljanju ( nrp. o kojoj nije obavesten sud.Ako tuzeni propusti da to ucini. .Najveca razlika izmedju obicnog i licnog dostavljanja ogleda se u tome sto licno dostavljanje nije moguce da se izvrsi putem poste.Obaveza nastupa samo kada ovi parnicni subjekti imaju domicil. punomocnika za prijem pismena imenuje sud resenjem. . . ( na drugom mestu se moze vrsiti dostavljanje samo po odluci suda ). sto bi tuzeni trebao da ucini vec u odgovoru na tuzbu.Predaja pismena adresatu ili primaocu pismena vrsi se preko poste.Stranke ili njihovi zakonski zastupnici su duzni da imenuju punomocnika za prijem pismena kad se nalaze u inostranstvu. vanredni pravni lek.

Pod pravnim interesom za tuzbu podrazumevamo postojanje pravnozastitne potrebe na strani tuzioca. tuzba je u prvom redu upravljena prema sudu. prema kriterijumima materijalnog prava: petitorne.Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo: kondemnatorne ( osudjujuce ). .PRAVNI INTERES ZA TUZBU . .) Tuzba. deklaratorne ( utvrdjujuce ) i preobrazajne ( konstitutivne ) tuzbe.Tuzba je parnicna radnja kojom se inicira parnicni postupak.Urucenje pismena ne mogu da odbiju odrasli clanovi njegovog domacinstva. najkasnije na sledecem rocistu za glavnu raspravu ( u protivnom. . kao i mesto gde je pismeno dostavljeno ( i time se smatra da je pismeno uredno dostavljeno ). Dj) Dostavnica . . pravna lica niti drzavni organi.Adresat je duzan da primi pismeno. B) Vrste .D) Odbijanje prijema . odnosno ako je ono na bilo koji nacin dospelo do njega. pojam i vrste A) Pojam . E) Otklanjanje nedostatka u dostavljanju . v) Tuzbom tuzilac odredjuje i predmet spora. 40.. u vreme i na nacin regulisan zakonom. .Dostavnica ima dokaznu snagu javnih isprava i ona stvara oborivu zakonsku pretpostavku. . . ako se dostavljanje vrsi u mestu.Buduci da je pravo na tuzbu javnopravno ovlascenje gradjanina prema drzavi. naslednopravne. cas i razlog odbijanja prijema. .Na dostavnici ce zabeleziti dan. smatra se da je nedostatak otklonjen ). ako je adresat na bilo koji nacin saznao za sadrzinu pismena. odnosno poslovnim prostorijama ili ce pismeno pribiti na vrata stana.Tuzilac od suda tuzbom trazi da mu pruzi pravnu zastitu za ugrozeno ili povredjeno subjektivno pravo ili pravno ovlascenje.Tuzbe mogu da budu. .Nedostaci u dostavljanju moraju da se istaknu u vidu prigovora.Dostavnica je javna isprava kojom se potvrdjuje da je izvrseno dostavljanje. .Ako neko od njih odbije da primi pismeno. . i to bez odlaganja. posesorne. i nju uvek potpisuju i adresat i dostavljac. dostavlja ce se izvrsiti tako sto ce dostavljac ostaviti pismeno u adresatovom stanu.. 50 .Tuziocu pripada pravo na tuzbu samo ako ima pravni interes vredan zastite.Tuzba ima tri funkcije: a) Tuzbom tuzilac odredjuje sud koji ce da odlucuje o tuzbenom zahtevu. b) Tuzbom tuzilac odredjuje i stranke u parnici.Dostavljanje ce se uvek smatrati urednim.

) Sadrzaj tuzbe . troskovi postupka. odredjuje sta ce biti predmet spora. .kamate. * tuzbeni zahtev. . propustanje ili trpljenje. . stvarnu i mesnu nadleznost.Pravonozastitna potreba postoji kada se tuziocevo subjektivno pravo ili pravno ovlascenje nalazi u stanju neizvesnosti ili ugrozenosti.Tuzbeni zahtev je cisto procesnopravni pojam koji ne zavisi od materijalnopravnog ovlascenja tuzioca koje on ima u skladu sa materijalnim pravom. .Ako se radi o osudi na cinidbu. 1.Preobrazajni tuzbeni zahtev je dovoljno odredjen kada se iz tuzbenog zahteva vidi koje konkretno novo pravno stanje sud svojom odlukom treba da konstituise.Tuzbeni zahtev tuzioca cini predmet spora. stvar. ako se radi o kondemnatornim zahtevima koji glase na novac. . . a moze da se otkloni samo intervencijom suda.. tuzilac mora da odredi o kojem novcanom iznosu se radi.. ako usvoji tuzbeni zahtev. tuzbeni zahtev mora da bude odredjen u toj meri da je moguce da sud sporvede prinudno izvrsenje.Cinjenicni navodi tuzioca u tuzbi cine osnov tuzbenog zahteva.) Tuzbeni zahtev . odnosno nepostojanje utvrdjuje.. 41. * tuzbeni predlog. . . proizlazi pravna posledica na koju se u tuzbenom zahtevu poziva. na osnovi dispozicione maksime. 51 .Iako se to zakonom izricito ne navodi. .Sastojci tuzbe su nuzni i fakultativni. radnja.zahteva da se u osnovu tuzbe navedu samo one cinjenice iz kojih proizlazi odredjena pravna kvalifikacija za pravnu posledicu na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu. * dokazni predlozi.Nuzni sastojci tuzbe su: * podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak.U pogledu obima i duznosti specificiranja cinjenica iz zivotnog dogadjaja. . nuzan sastojak tuzbe bi morale da budu i cinjenice na osnovu kojih sud zasniva svoju direktnu medjunarodnu.Naprotiv. .Tuzilac sam u tuzbi. . po njegovim shvatanjima.Tuzilac ne moze jednostavno da pred sud iznese gole cinjenice i da ne odredi vrstu i obim pravne zastite koju zahteva. tuzbeni zahtev mora da bude dovoljno odredjen.Tuzbeni zahtev treba da obuhvati i zahtev tuzioca u pogledu sporednih davanja. postoje dve teorije: a) Teorija individaulizacije.) Cinjenicni navodi .Od tuzbenog zahteva. 2. on je dovoljno odredjen kada je odredjen pravni odnos cije se postojanje. trebalo da navede zivotni dogadjaj iz kojeg. deliktnom radnjom. po pravilu.Da bi tuzba bila uredna. .U tuzbi bi tuzilac. subjektivno pravo. Npr: T navodi da mu je C pricinio stetu u visini od 10000din. .Kad je u pitanju deklaratorni tuzbeni zahtev. odnosno predmeta spora strogo mora da se razlikuje sam objekt ( predmet tuzbe ): novac. * cinjenicni navodi. * oznaka vrednosti predmeta spora.

. jer ga je ugrizao pas S. . .) Tuzbeni predlog .Odredba ZPP je kreirana u duhu ublazene teorije individualiziranja.Kod preobrazajnih tuzbi. . . .Kod deklaratornih tuzbi. . pre svega.Nesto je drugacija situacija s deklaratornim i preobrazajnim tuzbenim zahtevima. . . . tuzbeni predlog mora da sadrzi pravnu posledicu koja proizlazi iz materijalnopravne norme koja ovlascuje tuzioca da zahteva da sud izvrsi promenu u odredjenom pravnom odnosu. 4.U kondemnatornim tuzbenim zahtevima koji ne glase na novac. . po osnovu naknade materijalne stete koju je pretrpeo tako sto ga je na ulici ugrizao pas C koji se kretao bez nadzora S. .Pismeni dokazi podnose se uz tuzbu.Sadrzina tuzbenog predloga zavisi od toga kakav ishod tuzilac zeli u pogledu materijalne pravosnaznosti deklaratorne sudske odluke. sud ne moze da udovolji zahtevu tuzioca za pravnu zastitu. ne sve cinjenice koje cine zivotni dogadjaj i ne sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.Sama konkretizacija tuzbenog zahteva nalaze da tuzilac izvrsi odabir materijalnopravne norme na kojoj zasniva svoj pravnozastitni zahtev. .Tuzilac je duzan da navede i dokaze kojima potrkepljuje svoje cinjenicne navode.Sud ne moze da odlucuje o necemu sto stranke nisu u toku postupka zahtevale.Sud postupa po tuzbi i kada tuzilac navodi ili ne navodi pravni osnov svog zahteva. tuzilac je duzan da navede i vrednost predmeta spora. tuzilac je u tuzbi duzan da navede samo one cinjenice na kojima zasniva tuzbeni zahtev.b) Teorija supstanciranja.) Dokazi .Ako tuzilac zahteva da sud utvrdi da je vlasnik stvari. ako od te vrednosti zavisi sastav suda ili mogucnost da se izjavi revizija. tuzilac je u tuzbi duzan da navede sve cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost tuzbenog zahteva. 52 . . vec je dovoljno da iznese samo one cinjenice za koje on smatra da su dovoljne da proizvedu trazenu pravnu posledicu.Tuzilac ne mora da opisuje citav zivotni dogadjaj.U sustini. Npr: T zahteva od S naknadu stete u visini od 10000din.FAKULTATIVNI SASTOJCI TUZBE .Na to ukazuje i konstatacija da stranke tokom citavog trajanja glavne rasprave mogu da iznose nove cinjenice i dokaze.U fakultativne sastojke tuzbe. ako bi utvrdio da tuzilac na stvari ima pravo zaloge. . te u deklaratornoj i preobrazajnoj tuzbi. . 3. . Naprotiv. tuzilac mora sam da odredi obim pravne zastite koju zahteva i da ga uokviri u tuzbeni predlog. tuziocu je sve jedno po kom pravnom osnovu je sud usvojio njegov tuzbeni zahtev. Npr: T zahteva od S da mu plati iznos od 10000din.Pod dokazima se podrazumevaju dokazna sredstva cije izvodjenje tuzilac predlaze tokom postupka.dakle. spada navodjenje njenog pravnog osnova.Naime.prema njoj navodjenje pravnog osnova ( pravnog odnosa ) iz kojeg tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ne ulazi nuzno u osnov tuzbe.Pravni osnov tuzbenog zahteva se odnosi na izbor materijalnopravne norme pod ciju dispoziciju tuzilac podvodi cinjenice koje je naveo u tuzbi.

. T tuzi A za vracanje zajma i naknade stete zbog neurednog ispunjenja. T tuzi A za povracaj 10000 dinara. .) Kumulacija tuzbenih zahteva A) Pojam i vrste . ne sadrzi potpis tuzioca). .Smatra se da su nedostaci u sadrzini tuzbe otklonjeni.Po teoriji o dvoclanom predmetu spora na kojoj se temelji i ZPP. v) fakultativno. .O kumulativnom tuzbenom zahtevu radi se kada tuzilac u tuzbi istice vise tuzbenih zahteva i trazi od suda da ih usvoji.Razlikujemo tri vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva: 1. zahtev da tuzeni podnese sudu ispravu. 53 .U ovoj situaciji. sud ex officio pazi da li je tuzba uredna vec prilikom ispitivanja tuzbe. K tuzi P za isporuku i za naknadu stete zbog docnje.Da bi sud mogao uopste da dopusti spajanje tuzbenih zahteva. zivotnom dogadjaju. a ne istakne nekakav prigovor u vezi s nedostacima u nuznim sastojcima tuzbe. odnosno zivotnih dogadjaja. zahtevi tuzbe moraju da budu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom.Ako je neurednu tuzbu podnela stranka koju ne zastupa advokat.Npr2: T pozajmi A 5000 dinara 2004. B) Dopustenost spajanja tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi . . vise tuzbenih zahteva ( predmeta spora ) temelji se na istom cinjenicnom osnovu.Neuredna je tuzba koja ne sadrzi sve zakonom propisane sastojke (npr. sud ce joj naloziti da nedostatke otkloni u odredjenom roku. ako se tuzeni upusti u raspravljanje u meritumu.) Kumulativno spajanje . sud ce je odmah odbaciti. . mnozina tuzbenih zahteva ce postojati kada tuzilac zahteva protiv istog tuzenog izricanje vise pravnih posledica iz istog osnova tuzbe ( zivotnog dogadjaja ) ili kada zahteva samo jednu pravnu posledicu iz vise osnova tuzbe.Tuzilac moze u istoj tuzbi da istakne vise tuzbenih zahteva protiv istog tuzenog.Tuzba moze da sadrzi i sledece fakultativne sastojke: zahtev za oslobodjenje placanja troskova postupka. te 5000 dinara 2005.Npr: P ne isporuci na vreme K prodatu stvar. 42.S obzirom na to da je urednost tuzbe procesna pretpostavka. b) za resavanje po svim tuzbenim zahtevima mora da bude predvidjena ista vrsta postupka.Npr1: T pozajmi A 10000 dinara. zahtev za obezbedjenje dokaza..Smisao isticanja vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi jeste da sud spoji parnice koje teku po vise tuzbenih zahteva u jedan postupak. mora da se ispune sledeci uslovi: a) sud kome je podneta tuzba s vise tuzbenih zahteva mora da bude stvarno nadlezan za svaki od njih. . jednom presudom. Ukoliko je advokat podneo neurednu tuzbu. ali i na istom pravnom osnovu ( ugovor o prodaji ).Mnozina tuzbenih zahteva istaknutih u jednoj tuzbi postoji samo kada se tuzbom obuhvata vise predmeta spora.NEUREDNA TUZBA . . sud ce odbaciti tuzbu.. . . te da o svim tuzbenim zahtevima resava istovremeno. a ako ako tako ne postupi. A dospe u docnju. .. .

a drugi pomocni. V) Dejstva spajanja tuzbenih zahteva . . pricinjenu deliktom iz 2004. .) Eventualno spajanje . 43. sada. parnica pocinje da tece za svaki od njih posebno sa svim svojim materijalnopravnim i procesnim dejstvima. jedan glavni.. . sud moze da odredi spajanje parnica radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. sud bi trebalo da oceni da li je celishodnije da se o tako spojenim tuzbenim zahtevima odvojeno odlucuje i raspravlja.Ako su ispunjeni uslovi za spajanje tuzbenih zahteva.Ovo je dopusteno samo ako takva mogucnost proizlazi iz materijalnopravne norme. . ali.Tuzba na osudu na propustanje je upravljena na osudu tuzenog da propusti vrsenje odredjene radnje kojom se vrsi povreda ili ugrozava kakvo subjektivno pravo tuzioca. u mestu X i u mestu Y ucinjenu 2005.Stoga. .I kada je vise tuzbenih zahteva istaknuto u jednoj tuzbi. monopola i povrede prava konkurencije.) Alternativno spajanje .Npr: T tuzi S za naknadu stete u visini od 100000 dinara.Kondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da ima prema tuzenom neko potrazivanje materijalnog prava i trazi da sud donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na davanje. 54 . o svima ce odluciti vece. . od kojih sud treba da usvoji samo jedan kao osnovan ( bilo koji ). ali se duznik moze osloboditi obaveze kad preda samo jedan predmet. moraju biti u vezi.Ako tuzilac istice samo jedan zahtev koji pociva na vise zivotnih dogadjaja.Da bi eventualno spajanje bilo dopusteno.Kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva. . tuzilac u jednoj tuzbi istice dva zahteva.Npr: T. i glavni i eventualni. .Kada o nekim zahtevima koji su istaknuti u jednoj tuzbi treba da odluci vece. sto znaci da su i glavni i pomocni tuzbeni zahtev istovetnog ekonomskog interesa. 3. . oba zahteva. .Kondemnatorna tuzba za propustanje je najvazniji oblik zastite tuzioca od nelojalne utkamice na trzistu. kupac. a o drugim sudija pojedinac.Npr: Predaja prodate stvari ili naknada stete zbog neispunjenja.Kod alternativnog spajanja tuzilac u tuzbi istice dva ili vise tuzbenih zahteva. godine.Osudjujuca presuda predstavlja izvrsnu ispravu na osnovu koje moze da se zahteva i prinudno izvrsenje potrazivanja sadrzanog u izreci sudske presude.Takav je slucaj i sa alternativnim obavezama duznika. . .Tuzilac istice pomocni. 2. kondemnatorne tuzbe mozemo da podelimo na tuzbe za davanje i cinjenje ( pozitivna kondemnatorna tuzba ) i na tuzbe za propustanja i za trpljenje ( negativna kondemnatorna tuzba ).) Kondemnatorna tuzba . zahteva da sud obaveze presudom prodavca da snizi kupoprodajnu cenu ili da mu isporuci ispravnu stvar. gde se obaveza sastoji od davanja 2 ili vise predmeta. za slucaj da sud nadje da je glavni zahtev neosnovan ( dakle pomocni zahtev je istaknut samo pod uslovom da se glavni pokaze kao neosnovan ). necinjenje ili trpljenje. . cinjenje.

Ako potrazivanje ne dospe do zakljucenja glavne rasprave. da prinudi tuzenog na odredjeno ponasanje. . kada postoji opasnost da bi tuzeni mogao da izbegne izvrsenje svojih sukcesivnih obaveza. sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. . . . . sud moze da obaveze tuzenog na placanje i onih obroka potrazivanja ili rente koji nisu dospeli u momentu zakljucenja glavne rasprave. . tuzilac moze da podnese novi tuzbeni zahtev. tj. vec dospela. pa tuzilac ne moze na drugi nacin.U ovim situacijama. jer se tuzbeni zahtev zasniva na drugacijim cinjenicama.Pretpostavka kod kondemnatornih tuzbenih zahteva jeste da se oni isticu radi ostvarenja potrazivanja koja su. A) Dospelost potrazivanja .Potrazivanje ne mora da bude dospelo u momentu podnosenja tuzbe sudu.ZPP predvidja sledece izuzetke u kojima tuzbeni zahtev moze da se istakne i kada potrazivanje nije dospelo do zakljucenja glavne rasprave: a) Prvi izuzetak se odnosi na obligacije dugorocnim izvrsenjem prestacija: --> kada sud nadje da je tuzbeni zahtev osnovan koji se tice izdrzavanja.Pravni interes nedostaje kada tuzilac moze na drugi nacin da ostvari svoju pravnozastitnu potrebu.Kada tuzilac moze da zahteva neposredno izvrsenje na osnovu verodostojne isprave ili na osnovu sudskog poravnanja. po odredbama materijalnog prava. do uz pomoc prvosudnih organa. 44.) Deklaratorna tuzba 55 . v) Treci izuzetak odnosi se na zahtev tuzioca da mu sud dosudi i naknadu buduce nematerijalne stete koju je izvesno da ce da trpi i u buducnosti. .Kondemnatorne tuzbe koje su upravljene na trpljenje se sastoje od zahteva da sud obaveze tuzenog da trpi vrsenje odredjene radnje tuzioca ( najcesci razlog za podnosenje ove tuzbe je ostvarivanje prava stvarne sluzbenosti ).. .Ovim resenjem se stiti pravnozastitna potreba tuzioca da obezbedi osudjujucu presudu u svoju korist. pravni interes tuzioca za podnosenje kondemnatorne tuzbe se ogleda u dobijanju izvrsnog naslova. nedostajace mu pravni interes da podnese protiv tuzenog kondemnatorni tuzbeni zahtev.Samopomoc je zabranjena.Dakle. . B) Pravni interes za kondemnatornu tuzbu . nece postojati identitet predmeta spora.Ako potrazivanje nije dospelo. --> kada sud nadje da je osnovan tuzbeni zahtev za naknadu stete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda na osnovu zarade ili izgubljenog izdrzavanja.Postojanje pravnog interesa tuzioca se pretpostavlja. . . pri cemu kondemnatorna tuzba moze da se podnese i pre isteka zakupodavnog odnosa.Nakon sto potrazivanje dospe.Dovoljno je za uspeh kondemnatorne tuzbe da ono dospe do momenta zakljucenja glavne rasprave. . b) Drugi izuzetak odnosi se na tuzbu za povracaj stvari datih u zakup. tuzbeni zahtev se odbija kao preuranjen.

odnosno neistinitost neke isprave. mane u izjavama volje. A podnosi tuzbu protiv C i trazi da sud utvrdi da pravo plodouzivanja ne postoji. osim izuzetno kada je to posebnim propisima predvidjeno ( npr. d) Prava koja nisu tuziva. . Npr. tuzilac ne tvrdi da je doslo do povrede njegovog subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja. postojanje krivice.) Pojam i vrste .Cilj ove tuzbe jeste da izmedju parnicnih stranaka stvori izvesnost i pravnu sigurnost kako bi one mogle da odrede svoje buduce ponasanje..U tom slucaju. mislimo na pravni odnos izmedju parnicnih stranaka.Smisao ove tuzbe jeste da se takva povreda spreci. postojanja prava na naknadu stete. b) Obicne cinjenice. ona moze da bude pozitivna i negativna. . .U deklaratornoj tuzbi. .Predmet deklaratorne tuzbe moze da bude utvrdjenje postojanja ili nepostojanja ugovora. utvrdjenje da li je dug izmiren ). ako su se stekle sve cinjenice iz dispozicije materijalnopravne norme za njegovo zasnivanje. postojanja prava svojina.).Pravni odnos cije se utvrdjenje tuzbom trazi mora biti postojeci ( tj. . naslednog prava. .Kada govorimo o pravnom odnosu.1. ne moze se traziti utvrdjenje buducih i nepostojecih pravnih odnosa ). utvrdjenje naslednog prava na zaostavstini lica koje je jos zivo. .Moguce je da se tuzba za utvrdjenje odnosi i na postojanje pravnog odnosa ciji je ucesnik samo jedna od strana ili postojanje pravnog odnosa izmedju potpuno trecih lica. predmet deklaratorne tuzbe ne mogu da budu: a) Elementi ili prethodna pitanja iz jednog pravnog odnosa ( postojanje protivpravnosti.Npr: A je dao u zakup svoje zemljiste B. te da se ucini kraj jednoj neizvesnoj pravnoj situaciji. 56 .Pod pravnim odnosom podrazumevamo konkretan odnos izmedju dva subjekta ili odnos izmedju subjekta i stvari.) Dopustenost deklaratorne tuzbe.Deklaratornom tuzbom se od suda trazi da utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa ili istinitost. v) Pravna kvalifikacija jednog pravnog odnosa..Pravni odnos cije se postojanje. ocinstva i materinstva.Deklaratorna tuzba nije dopustena ako je cinidba iz spornog prava ili pravnog odnosa vec dospela ( u tome se ogleda njen supsidijarni karakter u odnosu na kondemnatornu tuzbu ). .. pa cak i utvrdjenje postojanja ili nepostojanja potrazivanja.Pravni odnos je postojeci. . . neophodno je za podnosenje takve tuzbe da sporni pravni odnos ima neposredan uticaj na pravni polozaj tuzioca. g) Tumacenje apstraktnih pravnih normi. .S druge strane. . C tvrdi da na zemljistu A ima pravo plodouzivanja. . 2.S druge strane. ..Prema tome da li se deklaratornom tuzbom zahteva utvrdjenje postojanja prava ili pravnog odnosa ili utvrdjenje nepostojanja istih. . nema smetnji da se zahteva utvrdjenje postojanja pravnih odnosa zasnovanih pod odloznim ili raskidnim uslovom ili rokom. odnosno nepostojanje utvrdjuje mora da bude gradjanskopravnog karaktera. A) Pravo ili pravni odnos .

( ovde se radi o dopustenosti tuzbe u pogledu buducih potrazivanja iz vec nastalog pravnog odnosa ). cime je ostvarena potpuna pravna zastita tuzenog. . dok kod negativnih tuzbi takav interes postoji kada tuzeni tvrdi da odredjeni pravni odnos postoji ili tvrdi da ima potrazivanje prema tuziocu. . odluka ce implicitno da obuhvati i odluku suda o zahtevu tuzioca iz deklaratorne tuzbe. 57 . . obezbedjena potpuna pravna zastita. . pravni interes postoji kada tuzeni osporava postojanje odredjenog pravnog odnosa. * A podnese protiv B deklaratorni. . nece postojati slucaj zabrane dvostruke litispendencije.Ovom tuzbom moze da se zahteva da se utvrdi autenticnost isprave (ali ne i istinitost sadrzaja). pak. .U principu. pre nego sto dospe potrazivanje iz takvog odnosa.. b) Pravni interes za podnosenje ove tuzbe ce postojati i kada tuzilac ima pravni interes da se utvrdi postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa. tuzilac moze da zahteva utvrdjenje da postoji protivpravna nelojalna konkurencija na trzistu ).Tuzilac moze da zahteva deklaratornu sudsku zastitu samo kada je to celishodno.Za razliku od kondemnatornih zahteva kod kojih postojanje pravnog interesa proizlazi iz samog cilja podnosenja tuzbe ( dobijanje izvrsnog naslova ). nestaje pravni interes tuzioca za deklaratorni tuzbeni zahtev. tuzilac nece moci nikada da istakne deklaratorni tuzbeni zahtev. Ako sud odbije tuzbeni zahtev.Ovde tuzeni trazi od suda da mu pruzi siru zastitu. kod deklaratorne tuzbe se zahteva postojanje posebne pravnozastitne potrebe. nedostaje pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe. B) Pravni interes za deklaratornu tuzbu . npr. u toku postupka.Kod pozitivnih deklaratornih tuzni.Zbog toga se kaze da je deklaratorna tuzba supsidijarna u odnosu na kondemnatornu. . B podize negativnu deklaratornu tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da ugovor ne postoji. jer ne postoji identitet izmedju zahteva istaknutog u deklaratornoj i kondemnatornoj tuzbi. . odluka suda sadrzi u sebi implicitno i odluku o nepostojanju ugovora.U prvom slucaju. v) Zakon pretpostavlja postojanje pravnog interesa za tuzbu i kada tuzilac trazi da se utvrdi autenticnost neke isprave. .U drugom slucaju. . jer vec tece parnica izmedju istih stranaka u istoj pravnoj stvari ( zabrana dvostruke litispendencije ). kada je neophodno da se ostvari pravna izvesnost i da se izbegne nastajanje novih sporova. . tuzbeni zahtev da ugovor ne postoji.Medjutim. deklaratorna tuzba je nedopustena. Ako sud odbije tuzbeni zahtev tuzenog kao neosnovan. istakne kondemnatorni zahtev i zahteva da sud obaveze A na naknadu ugovorne stete.Ako je pravnu zastitu moguce postici drugim sredstvima. i u ovom slucaju. kada su potrazivanja iz spornog pravnog odnosa vec dospela.ZPP konkretizuje postojanja pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe na sledeci nacin: a) Zakon moze da predvidi mogucnost da tuzilac zastiti svoj pravni polozaj podnosenjem tuzbe za utvrdjenje ( npr. tako da je tuziocu.Primeri: * A podnese kondemnatornu tuzbu protiv B i zahteva placanje kupoprodajne cene. nego sto je to slucaj sa zahtevom iz deklaratorne tuzbe. B. pozitivni ili negativni. kondemnatornom ili preobrazajnom tuzbom. isticanjem kondemnatornog zahteva u postupku.

. nije iskljuceno da je postojanje pravnog odnosa bilo sporno izmedju stranaka i pre pocetka toka postupka.Postojanje pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe je procesna pretpostavka na cije postojanje sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. odnosno nepostojanju pravnog odnosa javilo kao prethodno. te da ostane sporan do zakljucenja glavne rasprave. . . zakon izricito napominje da njeno podnosenje ne znaci i preinacenje tuzbe.Dakle. preda pokretnu stvar.) Prejudicijelni zahtev za utvrdjenje . b) Prejudicijalni pravni odnos mora da postane sporan u toku trajanja parnice. istakne i zahtev da sud utvrdi da je A vlasnik stvari.Medjutim. ako A. . odnosno ne postoji. a nedostatak pravnog interesa vodi odbacivanju tuzbe. Nije moguce da sud odluci najpre o prejudicijalnom zahtevu.Dopustenost isticanja incidentnog zahteva za utvrdjenje je vezana za ispunjenje niza uslova: a) Zahtev moze da se podnese samo ako parnica vec tece i to do zakljucenja glavne rasprave.Radi se o tome da prethodno pitanje postaje predmet posebnog tuzbenog zahteva. ovakva odluka suda bi ga vezivala i u kasnije postupku po kondemnatornoj tuzbi T prema A za naknadu stete.Sud o prejudicijalnom zahtevu odlucuje zajedno s glavnim tuzbenim zahtevom. .Ako sud usvoji kondemnatorni zahtev A i obaveze B da preda stvar. odnosno nepostojanju prejudicijalnog odnosa ulazi u izreku presude.Medjutim. 45.Isticanje prejudicijalnog tuzbenog zahteva uz glavni bi trebalo da se smatra preinacenjem tuzbe prema opstim pravilima. odluka suda o takvom tuzbenom zahtevu obuhvacena je pravnom snagom presude koje je ogranicena i u subjektivno ( na stranke ) i u objektivnom smislu ( na predmet spora ). odnosno nepostojanje predmet prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje mora da bude prejudicijalan za merotorno resenje glavnog pitanja. tako da obavezuje sud i u drugom postupku u kome bi se pitanje o postojanju. Stoga. . B odbija jer spori da je A vlasnik.S druge strane. vlasnik zahteva tuzbom da mu B. v) Pravni odnos cije je postojanje. g) Sud mora da bude stvarno nadlezan i za resenje prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. 58 . .Deklaratorna sudska odluka niti stvara. odluka suda o deklaratornom tuzbenom zahtevu je podobna za materijalnu pravosnaznost. Sud je u kasnijoj parnici vezan ranijim utvrdjenjem da postoji obaveza A da T nakadi stetu.Primer: A. tako da odluka o postojanju. . tuzeni B moze i nakon donosenja kondemnatorne sudske odluke da osporava pravo svojine A. G) Domasaj deklaratornog tuzbenog zahteva . drzalac. pored kondemnatornog. A podize deklaratorni zahtev za utvrdjenje da je vlasnik stvari. i to medjupresudom. i takva odluka suda ce biti obuhvacena pravnom snagom presude.Tuzilac moze tokom trajanja parnice da istakne prejudicijalni ( incidentni ) zahtev za utvrdjenje da jedan pravni odnos postoji. od njegovog resenja mora da zavisi i ishod spora. .Npr. medjutim. . B u eventualnim kasnijim parnicama nece moci da osporava pravo svojine A. niti menja materijalnopravni odnos koji je predmet sudske zastite. ako A podneo protiv T negativnu tuzbu za utvrdjenje da ne postoji obaveza da T naknadi stetu iz vanugovornog odnosa. i sud odbije takav tuzbeni zahtev kao neosnovan. .V) Znacaj pravnog interesa za deklaratornu tuzbu .

).Za konstitutivne tuzbe vazi princip numerus calusus. b) tuzbe u kojima se zahteva promena u jednom pravnom odnosu.Dakle. postoji preinacenje tuzbe.Njen cilj je da autoritetom sudskog judikata stvori promenu u pravnom polozaju izmedju parnicnih stranaka. . status privrednog drustva.) Objektivno preinacenje tuzbe . .Za razliku od deklaratorne.Objektivno preinacenje tuzbe znaci: 1.Tuzbeni zahtev se menja kada se promeni predmet spora. tuzba za ponistenje ili razvod braka.Preobrazajna tuzba je procesnopravni pandan materijalnim preobrazajnim ovlascenjima. .. tj.) Promenu istovetnosti tuzbenog zahteva.. ..Razlog je celishodnost kao i organaska vezanost incidentnog zahteva za utvrdjenje s glavnim kondemnatornim zahtevom. takva odluka suda je u dejstvima jednaka s deklaratornom sudskom odlukom kojom se utvrdjuje nepostojanje odredjenog pravnog odnosa. 46. promeni ili gasenju pravnih odnosa izmedju parnicnih stranaka.Npr: V trazi tuzbom da mu B vrati gitaru koju mu je dao na poslugu. isti zivotni dogadjaj ( iste cinjenice ) a trazi drugu pravnu posledicau.Za dopustenost ove tuzbe ne zahteva se posebno postojanje pravnog interesa tuzioca. te da je C stekao pravo svojine od nevlasnika. .) Preobrazajna ( konstitutivna ) tuzba A) Pojam i smisao . . . .Presude kojima se resava o konstitutivnoj tuzbi deluju erga omnes. preinacenje tuzbenog zahteva u ovom smislu znaci promenu bilo kog cinioca predmeta spora.S obzirom na sadrzinu tuzbenog zahteva razlikujemo: a) tuzbe u kojima se zahteva konstituisanje jednog pravnog stanja ili pravnog odnosa.Preobrazajna tuzba je upravljena ka stvaranju.. v) tuzbe u kojima se zahteva da sud izrekne prestanak jednog pravnog odnosa ( npr. .) koji imaju i uticaj na pravni polozaj trecih lica mogu da se vrse samo u parnicnom postupku ( npr.Ako se menja pravna posledica koja se tuzbom trazi.Zakon predvidja da preobrazajna ovlascenja u nekim osetljivim pravnim odnosima ( porodicni odnosi. B) Vrste . . razvod braka ). V zahteva naknadu stete.Ako sud odbije preobrazajni tuzbeni zahtev kao neosnovan. dopustene su samo one tuzbe s preobrazajnim karaterom koje zakon izricito predvidja.Konstitutivne tuzbe mogu da budu upravljene da odluka po njima proizvodi dejstvo ex tunc ( to su tuzbe upravljene na ponistaj odluke skupstine akcionara ) ili ex nunc ( takvo dejstvo imaju osnovani konstitutivni zahtevi koji su upravljeni na razvod braka ). 47. Kada V sazna da je B prodao gitaru. . .Buduci da se predmet spora sastoji od dva cinioca ( cinejnica i pravne posledice ). . preobrazajna tuzba koja prodje u postupku konstituise novo pravno stanje ( deklaratorna samo konstatuje postojanje nekog stanja ). cak i kada osnov tuzbe ( cinjenice ) ostane isti. 59 . .

48. . 3.) Povecanje tuzbenog zahteva.Stricto sensu. 4.Pod preinacenjem tuzbe ne smatra se ni isticanje zahteva za naknadu stete prouzrokovane nesavesnim vodjenjem parnice ( u ovakvom slucaju sud ce razdvojiti postupak ). sa svim procesnim i materijalnopravnim posledicama koje povlace sa sobom momenat podnosenja. kako bi mogucnost ovakvog nacina kumulacije tuzbenih zahteva podvrgao blazem rezimu koji vazi za preinacenje tuzbe. . ZPP isticanje drugog tuzbenog zahteva uz postojeci smatra preinacenjem tuzbe. parnica po inicijalnom tuzbenom zahtevu se gasi i pocinje da tece novi postupak. .Smanjenje tuzbenog zahteva nece predstavljati preinacenje tuzbe. ali i ne mora da navede u tuzbi.) Sta se ne smatra preinacenjem tuzbe . nakon podizanja tuzbe. cak i bez promene osnova tuzbe. . ali neodrzanog vencanja. .Zakon dopusta preinacenje tuzbe u prva dva vida ( promena istovetnosti zahteva i povecanje postojeceg zahteva ) kada.) Subjektivno preinacenje tuzbe 60 . kao i slucaj kada je tuzilac samo promenio.Od momenta preinacenja tuzbe pocinje da tece litispendencija po preinacenom tuzbenom zahtevu. 2. pozivanje na drugi pravni osnov u tuzbi ne znaci i njeno preinacenje.Pod preinacenjem tuzbe ne podrazumeva se isticanje incidentnog zahteva za utvrdjenje. odnosno momenat dostavljanja tuzbe. njegovo smanjenje.Npr: A. .) Isticanje drugog zahteva uz postojeci. kao sto je predlog za obezbedjenje dokaza ili odredjenje privremenih mera. odnosno parnica po preinacenoj tuzbi. ali iznosenjem novih cinjenica obuhvati dispoziciju druge materijalnopravne norme.Medjutim. Nebitno je za predmet spora da li se A u tuzbi poziva na neblagodarnost poklonoprimca ili istice kondikcijski zahtev.Moguce je da se zamisli i preinacenje tuzbe kada tuzilac zeli samo da dopuni cinjenicne navode.) Poseban vid preinacenja tuzbe ( kada se ne zahteva pristanak tuzenog ) .Nece postojati preinacenje ni kada tuzilac s kondemnatornog zahteva prelazi na deklaratorni niti ako tuzilac umesto povracaja stvari. . cime ne dira u sam tuzbeni zahtev. ako se time istovremeno ne menja i njen osnov ( npr. .Svako povecanje tuzbenog zahteva. . .Tuzba se uvek preinacuje kada tuzilac s deklaratornog tuzbenog zahteva prelazi na kondemnatorni. predstavlja njeno preinacenje ( tuzilac sad umesto 10 zahteva 15 hiljada kao naknadu stete ). . verenica.Na smanjenje tuzbenog zahteva ne primenjuju se odredbe o povlacenju tuzbe. i zahteva povracaj poklona koji je ucinila zbog predstojeceg.S obzirom na to da odredjenje predmeta spora ne obuhvata i pravnu kvalifikaciju cinjenica koju tuzilac moze. niti zahteva koji spadaju u fakultativne sastojke tuzbe.. 5. verenika. nastupe nove okolnosti koje opravdavaju da se tuzbeni zahtev izmeni. zatrazi od suda da utvrdi njegovo vlasnistvo.Kada se tuzba preinaci. ovaj slucaj preinacenja tuzbe predstavlja kumulaciju tuzbenih zahteva. dopunio ili ispravio pojedine navode. tuzilac trazi 5 umesto 10 hiljada ).Preinacenjem tuzbe se ne smatra promena pravnog osnova tuzbenog zahteva. . tuzi B. .

da je vrati tuziocu da je u za to ostavljenom roku uredi.. U parnici za naknadu stete ispostavi se da je P bio na odmoru u vreme stetnog dogadjaja. Interes je tuzenog da sud konacno odluci o spornom odnosu s tuziocem i da ga obaveze da snosi troskove postupka. da otkloni njene formalne i sadrzinske nedostatke.U ovom slucaju. da li je nadlezan i u kom sastavu ce voditi parnicu i odlucivati. . sud je duzan da merotorno resi spor i odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.Preinacenje je dopusteno samo do zakljucenja glavne rasprave. prilikom zakljucenja ugovora. .Tuzba se podnosi pisarnici suda. smatra se da je tuzilac ovo pravo iskoristio.Podnosenjem tuzbe sudu nastupaju procesne posledice: a) Parnicni postupak pocinje da tece. one nece imati uticaja na vec jednom zasnovanu stvarnu i mesnu nadleznost suda.Subjektivnom preinacenju tuzbe ne moze da se protivi nuzni suparnicar na kojeg se tuzba prosiruje tokom parnice. A zeli da umesto P tuzi C. Stoga. . a ne ono prema kome zeli da ostvari pravnu zastitu. v) U slucaju elektivne nadleznosti. ako tuzbu nije podneo advokat. . odnosno nepostojanje apsolutne nenadleznosti redovnih sudova.Ako tuzilac zeli da tuzi drugo lice umesto inicijalnog tuzenog. .Sud moze. . B) Procesna dejstva .Do subjektivnog preinacenja tuzbe moze da dodje kada tuzilac iz zablude osnaci kao tuzenog drugo lice. b) ako sud odluci da preinacenje dopusti ( a dopustice ako je preinacenje celishodno i ako postupak po preinacenoj tuzbi nece znatno produziti trajanje parnice ). Smatra da ga je udarilo vozilo ciji je vlasnik P.Druga je situacija kada postoji error in personam u pogledu odredjenja identiteta tuzenog. b) Perpetuatio fori: po prijemu tuzbe sud ocenjuje. Naime. pa npr: A bude povredjen na pesackom prelazu. tuzi drugo lice. ali i inicijalno tuzenog. 61 .Npr: A podnese tuzbu protiv B iz ugovora o delu. stranke u parnici su A i P. Smatra da bi umesto B trebalo sada da tuzi X doo. ako se on vec upustio da raspravlja u meritumu ( ista je stvari i kada se menja tuzilac ).) Dejstva podnosenja tuzbe sudu A) Uopste . . .DOPUSTENOST PREINACENJA TUZBE . . izbor suda koji je tuzilac ucinio u tuzbi je neopoziv.Kod subjektivnog preinacenja tuzbe radi se o promeni identiteta tuzenog u postupku. umesto prvobitno tuzenog. bio sam zastupnik X doo. . te da je stetu pricinio C.Ne radi se o preinacenju tuzbe kada se samo zeli ispraviti greska u navodjenju identiteta tuzenog. ako se u medjuvremenu promene okolnosti koje mogu uticati na nadleznost suda. po sluzbenoj duznosti. Do subjektivnog preiznacenja tuzbe moze doci samo uz pristanak P i C.Pravilo o ustaljuvanju nadleznosti nema dejstva u odnosu na: * postojanje.Tuzilac moze do zakljucenja glavne rasprave da. neophodan je pristanak novog. Tokom parnice shvati da je B. 49. . Ako on izostane.Preinacenje je dopusteno ako se stekne jedan od dva alternativna uslova: a) ako se tuzeni saglasi s preinacenjem. .

b) Pravosnaznoscu resenja o odbacivanju tuzbe. ako rok za ispunjenje obaveze nije odredjen. 50. odnosno nepostojanje direktne medjunarodne nadleznosti suda RS ( ona se ustaljuje tek kad tuzba bude dostavljena tuzenom ). i ona nastupa u momentu kada sud dostavi tuzenom tuzbu. v) Povlacenjem tuzbe. 2.Litispendencija znaci da je parnica pocela da tece. g) duznik pada u docnju. a u kojoj nije doneta pravosnazna 62 . .Sto se tice ovih zahteva.Od momenta podnosenja tuzbe. d) naslednici sticu pravo da nastave postupak u vezi sa zastitom nekih licnih i neprenosivih prava ostavioca. ako je on vec pokrenuo postupak. * pravila medjunarodnog prava o izuzecu od jurisdijcije domacih sudova do kojeg je doslo nakon sto je postupak poceo da tece. .Od vogo principa postoji jedan izuzetak: pravosnaznost presude bi trebalo da ima prednost u odnosu na litispendenciju.Najvaznije posledice su: a) prekid zastarelosti pod uslovom da se postupak nastavi. . g) Kao i iz ostalih razloga zbog kojih parnica prestaje. . v) na iznos neplacenih i dospelih kamata moze se zahtevati zatezna kamata.) Pojam i znacaj . . ukljucujuci i sudsko poravnanje.Parnica pocinje da tece i kada su zahtevi tuzioca ili tuzenog istaknuti i u toku postupka.Pocetak litispendencije povlaci za sobom i zabranu dvostruke litispendencije. tj. preinacenjem tuzbe. . parnica pocinje da tece od onog trenutka kada je o njima obavesten protivnik podnosioca zahteva. . a takav slucaj je s protivtuzbom. b) prekid roka za odrzaj.) Pravne posledice litispendencije A) Procesnopravne posledice . kada su to akti dostavljeni protivnoj strani.Zabrana dvostruke litispendencije ima za cilj da harmonizuje odlucivanje u okviru jedinstvenog pravnog sistema.Ako sud u parnici koja je kasnije pocela da tece propusti da odbaci tuzbu i donese presudu koja postane pravosnazna. .Podnosenjem tuzbe prekidaju se i materijalnopravni rokovi za podnosenje tuzbe od cijeg odrzanja zavisi dopustenost tuzbe. parnica koja je ranije pocela da tece.Unutrasnja harmonija sistema iskljucuje mogucnost da istovremeno pred sva razlicita suda teku dve parnice sa istim predmetom spora ciji bi ishod mogao da bude potencijalno razlicit. V) Materijalnopravna dejstva .* postojanje.) Litispendencija 1. stranka i njeni zastupnici su duzni da obaveste sud o promeni adrese.Litispendencija prestaje: a) Nastupom pravosnaznosti merotirne odluke. incidentnim zahtevom za utvrdjenje. .

jer postoji identitet cinjenica.Kada je podneta kondemnatorna tuzba. .Suprotno tome. jer eventualna presuda doneta u korist T nema dejstvo izvrsnosti. kao i javnog tuzioca u javnom interesu. . . .Buduci da sud nema uvid u sve parnice koje su u toku. ali ne i kod nas ). b) podizanje prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje. identitet predmeta spora ne postoji. . Ovde ne postoji identitet predmeta spora. . jer ako sud odbije tuzbeni zahtev T kao neosnovan. Ovu drugu bi sud trebalo da odbaci zbog nepostojanja pravnog interesa.Zabrana dvostruke litispendencije ne moze nikada da obuhvati i podnosenje dve pozitivne tuzbe za utvrdjenje niti podnosenje tuzbe za utvrdjenje i kondemnatorne tuzbe na osnovu istih cinjenica.Identitet stranaka postoji kada se iste stranke javljaju kao stranke u obe parnice ( nije neophodno da imaju iste procesne uloge ).Ova dejstva se odnose na savesnost drzaoca stvari.presuda. na osnovu istih cinjenica.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je A vlasnik stvari.Zabrana dvostruke litispendencije vazi samo onda kada postoji identitet stranaka i identitet spora. d) cesce umesaca. . drugostepeni sud ce doneti resenje kojim ukida prvostepenu presudu i odbacije tuzbu. g) podizanje protivtuzbe.Ako je odluceno o zahtevu o kome je parnica vec pocela da tece. Tuzba A protiv T da ugovor nije punovazan ne bi bila doputena. a zatim. uprkos tome sto je ranije pokrenuta ( tako je u uporednom pravu. v) podizanje tuzbe glavnog mesanja. dj) obavestenje treceg lica o parnici. a potom i negativna tuzba za utvrdjenje.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je T vlasnik stvari. A tuzi T i zahteva da mu T preda stvar. za postojanje zapocete parnice saznaje iz prigovora tuzenog ( prigovor litispendencije ). . .Sto se tice identiteta predmeta spora. V) Materijalnopravne posledice . .Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je ugovor punovazan. .Povreda pravila o zabrani dvostruke litispendencije predstavlja zalbeni razlog. to ne znaci da ce usvojiti tuzbeni zahtev A kao osnovan. 63 . B) Ostale procesnopravne posledice: a) za preinacenje tuzbe potreban je i pristanak tuzenog.O zabrani dvostruke litispendencije prvostepeni sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti. Ovde ne postoji identitet predmeta spora. A tuzi T i zahteva da sud utvrdi obrnuto. Z tuzi T i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o zajmu nistav ili prestao otkazom. ali na ovu povredu postupka drugostepeni sud ne pazi ex officio. .deklaratorna. uvek postoji identitet tuzbenih zahteva kada se najpre podnese kondemnatorna tuzba. e) otudjenje spornog prava ili stvari nakon nastupa litispendencije nema vise uticaja na parnicu. . bice obustavljena resenjem o odbacivanju tuzbe. .Npr: T tuzi Z i zahteva placanje zakupnine za maj. vazno je napomenuti da takav identitet postoji i izmedju pozitivne i negativne deklaratorne tuzbe.

g) stvarna. . po pravilu.Ovaj postupak obuhvata: a) prethodno ispitivanje tuzbe. . a ne o pretpostavkama za nastanak parnice. . 2.) Pripremanje glavne rasprave A) Pojam i znacaj .Izuzetno.U ovoj fazi postupka. on najpre ispituje da li uopste postoje uslovi da se raspravlja o tuzbenom zahtevu..Zalba protiv odluka o upravljanju postukom koje se donose u toku pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena. tuzba se odbacuje kao nedopustena. i njihovo postojanje nije regulisano u normativnim aktima.Procesne pretpostavke su cinjenice ( uslovi ) koje moraju da se ispune da bi sud mogao da se upusti u odlucivanje i merotorno odluzi o predmetu spora.predmetu spora. . B) Procesne pretpostavke koje se tizu stranaka: a) postojanje stranaka. sud moze vec i u ovoj fazi postupka da merotorno resi spor. . funkcionalna i mesna nadleznost suda kojem je podneta tuzba. v) dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor. . .Pripremanje glavne rasprave pocinje podnosenjem tuzbe sudu i traje sve do rocista za glavnu raspravu. v) odsustvo imuniteta za tuzenog koji je strani drzavljanin. d) nepostojanje arbitraznog sporazuma ili nekog drugog ugovora kojim stranke poveravaju resavanje spora izabranom sudu.Kada je tuzba podneta sudu. . d) zakazivanje rocista za glavnu raspravu. mogucnost da se odredjena pravna stvar resava pred sudom u parnicnom postupku.) Pojam i sustina .Kada parnica pocne da tece po reivindikacionoj tuzbi.Procesne pretpostavke su teorijska kostrukcija.Do parnice dolazi i kada procesne pretpostavke nedostaju ( dakle termin”procesne pretpostavke” nije dobar ). B) Tok pripremnog postupka . 64 .) Procesne pretpostavke 1.Radi se o pretpostavkama za meritorno oducivanje.Ako uslova nema. g) odrzavanje pripremnog rocista. 51.) Podela procesnih pretpostavki A) Procesna pretpostavke koje se ticu suda: a) apsolutna nadleznost. tuzeni od ovog momenta odgovara kao nesavestan drzalac. se ispituju procesne pretpostavke i odredjuje se i koncentrise procesna gradja o kojoj se raspravlja na glavnoj raspravi. . 52. b) direktna medjunarodna nadleznost domaceg suda.Poklonoprimac se smatra savesnim drzaocem sve dok ne sazna za zahtev za vracanje poklona.

.Ako nadje da postoji smetnja za dalje vodjenje postupka koja je otklonjiva. Dj) Ostale podele .).. v) parnicna sposobnost tuzioca i tuzenog. .b) stranacka sposobnost tuzioca i tuzanog. B) Nuznost postojanja procesnih pretpostavki 65 . V) Procesne pretpostavke koje se ticu tuzbe: a) tuzba mora da bude uredna. prava na vodjenje spora. . do pravosnaznosti okoncanja parnice. a u slucaju odsustva parnicne sposobnosti postojanje urednog zakonskog zastupanja. .Sud ispituje postojanje procesnih pretpostavki vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. . Sud tuzbu odbacuje kao nedopustenu.Postojanje posebnih procesnih pretpostavki je uslov za pokretanje posebnih parnica.) Znacaj procesnih pretpostavki A) Momenat ocene i odluka suda . . . . odsustvo medjunarodne nadleznosti domaceg pravosudja. 3.Pod negativnim pretpostavkama se podrazumevaju one cinjenice cije postojanje predstavlja smetnju za raspravljanje i odlucivanje o tuzbenom zahtevu.zabrana dvostruke litispendencije. G) Procesne pretpostavke koje se tizu predmeta spora: a) nepostojanje ranije zapocete parnice izmedju istih stranaka sa istim predmetom spora.Ako se radi o neotklonjivoj procesnoj smetnji: nedostaktu apsolutne nadleznosti. vrednost spora iznad 500000 dinara je posebna procesna pretpostavka za dopustenost za podnosenje vanrednog pravnog leka-revizije ). stupanje u pojedine stadijume parnice ili za preduzimanje odredjenih parnicnih radnji ( npr. . pravnog interesa za podizanje tuzbe.Sud je duzan da sa strankama posebno raspravlja o postojanju. b) nepostojanje pravosnazne presude u istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka. dj) postojanje prava na vodjenje spora.Opste procesne pretpostavke vaze u svakoj parnici.. . b) za podizanje tuzbe mora da postoji pravni interes.Prema duznosti suda da pazi na procesne pretpostavke razlikuju se: apsolutne i relativne. nepostojanju pravnog interesa. samo do odredjenog momenta u parnici. sud preduzima mere da se ovakvi nedostati otklone. postojanju res iudicata. g) uredno zastupanje kada je u pitanju zastupnik pravnog lica.Apsolutne su one na koje sud pazi ex oficio.po pravilu. dok relativne sud uzima u obzir samo po prigovoru stranke.Pozitivne procesne pretpostavke su cinjenice koje moraju da postoje da bi sud mogao da se upusti u raspravljanje i odlucivanje o predmetu spora.O postojanju ili nepostojanju neke od procesnih pretpostavki sud odlucuje resenjem na koje posebna zalba nije dozvoljena. d) postojanje urednog punomocja kada stranka vodi spor putem punomocnika.Postoje otklonjive ( sve ostale ) i neotklonjive smetnje ( nedostatak apsolutne nadleznosti suda. v) postojanje tuzivosti subjektivnog prava. postojanju litispendencije. prekoracenju roka za podizanje tuzbe. odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki i da izvodi dokazni postupak o cinjenicama na kojima se one zasnivaju.

4. pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.Od ovog pravila postoje sledeca odstupanja: a) za postojanje direktne medjunarodne nadleznosti domaceg suda dovoljno je da je ona data u momentu pocetka parnice ( perpetuatio iurisdictionis ). 66 .Naime. . vec se prvostepena presuda ukida.Kada su u pitanju otklonjive procesne smetnje.Ako se pojave nedostaci u pogledu postojanja stranke.Kada se radi o neotklonjivim procesnim smetnjama. takva odluka je nistava i moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. b) za postojanje mesna nadleznosti je dovoljno da postoji u momentu kada je tuzba podneta sudu ( perpetiatio fori ). dok kaznije moze i da odpadne. * prigovor zabrane dvostruke litispendencije. nuzno je da procesne pretpostavke postoje u momentu kada je glavna rasprava zakljucena. tj. sud bi ipak morao prvo da odlucuje o procesnoj smetnji i da se prodje dokazni postupak za parnicnu sposobnost lica T ). .. . vec se postupak prekida. dok je vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe utvrdio da se navodi izneti u listu uopste ne odnose na T. doslo bi do povrede osnovnih nacela postupka zbog kojih bi presuda bila nistava.) Redosled po kome se vrsi ispitivanje procesnih pretpostavki . a predmet vraca prvostepenom sudu kako bi se u novom postupku otklonili svi procesni nedostaci. odmah se vidi da je zahtev neosnovan. stranacke i parnicne sposobnosti.Sud je duzan da prethodno odluci o postojanju procesnih pretpostavki. sud posumnja da je T parnicno sposoban. * nepostojanje ostalih procesnih smetnju. * postojanje stvarne i mesne nadleznosti. * apsolutna nadleznost suda opste nadleznosti. . * postojanje derektne medjunarodne nadleznosti.Da bi sud mogao meritorno da odluci.Zakon ne predvidja redosled po kome sud treba da ispituje procesne pretpostavke. ( dakle. * postojanje stranke. Na pripremnom rocistu.Npr: T tuzi list A zbog navodne povrede prava licnosti za naknadu stete. kao sto je sporazum o arbitrazi. . * odsustvo imuniteta tuzenog. . * postojanje pravnog interesa za tuzbu. tuzba se ne odbacuje.. tuzba se ne odbacuje. tuzba ce se odbaciti i u postupku po zalbi na provostepenu presudu. .Ali trebalo bi se pridrzavati sledeceg redosleda: * urednost tuzbe. * stranacka i parnicna sposobnost..Ako je sud odlucio meritorno i pored toga sto su postojale procesne smetnje. meritornom odlukom protiv stranke koja nije parnicno sporobna. * procesna legitimacija. . iako je slucaj jednostavan. V) Posledice nedostatka procesnih pretpostavki . * tuzivost subjektivnog prava.

Apsolutnom nadleznoscu vrsi se razgranicenje delatnosti izmedju parnicnih sudova i ostalih drzavnih sudova.Medjunarodna nadleznost daje odgovor na pitanje da li je domaci sud nadlezan da postupi. siri se i na materijalne suparnicare stranaka.) Pojam i vrste nadleznosti 1. .Nadleznost privrednog suda ratione personae moze da se zasnuje na dva nacina: a) Prvi. i ona znaci krug poslova koji vrsi sud. osim kada zakon izricito predvidja nadleznost privrednog suda.Nadleznost privrednih sudova se zasniva prvenstveno na subjektivnom ( personalnom kriterijumu ). u okviru stvarne nadleznosti. to mogu da budu i ugovori koji su na bilo koji nacin vezani za obavljanje registrovane privredne delatnosti. . 1. b) Drugi nacin podrazumeva kombinaciju subjektivnog i objektivnog kriterijuma. 54. ..Stranke u parnici moraju da budu domaci i strani privredni subjekti. privredni subjekti zakljucuju privredne ugovore ciji se predmet odnosi na njihovu delatnost.) Vrste nadleznosti .Pravilima o nadleznosti vrste suda resavanje sporova se raspodeljuje izmedju sudova opste i posebne nadleznosti. - 67 .Relativna nadleznost je: stvarna. razlikujemo.) Stvarna i funkcionalna nadleznost Stvarna nadleznost.Obavljanje delatnosti privrednih subjekata odvija se putem ugovora u privredi.Relativnom nadleznostu vrsi se razgranicenje poslova izmedju domacih sudova. . . .Pod drugim licima treba smatrati banke. funkcionalna i mesna nadleznost.) Nadleznost vrste suda . zakon trazi da spor nastane “u obavljanju delatnosti privrednih subjekata”.Kako u nasem pravnom sistemu postoje sudovi opste nadleznosti i sudovi posebne nadleznosti.Pomocni kriterijum je objektivni i odnosi se na predmet spora. cak i kada su oni fizicka lica.Sudovi opste nadleznosti sude sve gradjanskopravne sporove. ali samo kada spor nastane u obavljanju delatnosti privrednih subjekata.Privredni sud je nadlezan da sudi i sporove izmedju privrednih subjekata i drugih pravnih lica.Uobicajeno.Nadleznost sudova je uredjena zakonom. . finansijske i osiguravajuce organizacije. trazi se postojanje subjektivnog kriterijuma ( svojstvo stranaka u postupku ). . Zakonom se direktno predvidja koji ce od sudova da postupa kao prvostepeni: osnovni. . . o nje i duzan da postupa u odredjenoj pravnoj stvari 2. .. . Ali. .Kad je sud nadlezan.Stvarna nadleznost privrednih sudova . postupanje sudova zavisi od vrste sporne stvari.Dakle. .Ako se nadleznost privrednog suda zasnuje na jedan od ova dva nacina.53. visi ili privredni. objektivni uslov se odnosi na pravnu prirodu spora. nadleznost vrste suda i stvarnu nadleznost u uzem smislu. . . .) Pojam .Kada za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda nije dovoljno samo postojanje subjektivnog kriterijuma.

Kriterijum za razgranicenje stvarne nadleznosti osnovnih i visih sudova nije samo predmet spora.Kada osnovni sud resava sporove. kao i o sporovima koji proizlaze iz primene propisa o privatizaciji i stranih ulaganja.) Stvarna nadleznost u uzem smislu . kao i o pravu industrijske svojine pod uslovom da svojstvo stranaka imaju privredni subjekti. pravila o funkcionalnoj nadleznosti odredjuju koji ce sud u toj istoj stvari postupati u drugom stepenu.. u drugom stepenu je nadlezan Apelacioni sud ( Apelacioni sud odlucuje i po zalbama na presude osnovnih sudova ).Osnovni sudovi su nadlezni i da pruzaju medjunarodnu pravnu pomoc. sporovi radi ispravke informacija objavljenih u sredstvima javnih informisanja. sporovi nastali povodom povrede i zastite prava licnosti. . ako je steta proizasla iz medjusobnog privrednog odnosa ili je u posrednoj vezi s tim odnosom.Visi sud sudi kao prvostepeni u imovinskopravnim sporovima cija vrednost dopusta izjavljivanje revizije.Nadleznost privrednog suda postoji i kada se spor tice prava svojine i drugih stvarnih prava. . kada je spor vezan za medjusobne privredne odnose. 3. ali samo u sporovima male vrednosti. B) Stvarna nadleznost visih sudova . .Posto je odluceno koji sud je nadlezan da odlucuje o konkretnoj pravnoj stvari. vec i vrednost predmeta spora.Privredni sud je stvarno nadlezan da sudi i sporove o autorskom pravu. . bez obzira na svojstvo stranke u parnici. u drugom je nadlezan visi sud. vanparnicni i izvrsni postupak.Za zasnivanje nadleznosti privrednog suda dovoljno je da spor ima bilo kakve veze s privrednim poslovanjem ( dakle ne mora da se radi samo o ugovorima. paternitetski i maternitetski sporovi. . . . vec moze biti rec i o drugim izvorima obligacija ).Privredni sud je nadlezan da postupa po tuzbama za ponistaj arbitraznih odluka.NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA RATIONE CAUSAE .U sledecim pravnim stvarima visi sud je uvek nadlezan bez obzira na vrednost predmeta spora: sporovi iz autorskog prava ili iz prava industrijske svojine.On je nadlezan da sudi imovinskopravne sporove u kojima nije dopustena revizija s obzirom na vrednost predmeta spora.. . . razgranicava se nadleznost izmedju razlicitih prvostepenih sudova iste vrste. ako je istovremeno ispunjen i subjektivni kriterijum.. ako Zakonom nije predvidjena nadleznost nekog drugog suda.Kada je visi sud nadlezan u prvom stepenu. A) Stvarna nadleznost osnovnih sudova .Privredni sud odlucuje o svim sporovima koji proizlaze iz primene ZPD i drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata. a koji u postupku po vanrednim pravnim lekovima.Ovim institutom regulise se sudjenje po instancama u istoj pravnoj stvari. 2. 68 .Kada su pravila o stvarnoj nadleznosti resila pitanje koji sud u konkretnoj pravnoj stvari odlucuje u prvom stepenu. obaveznog socijalnog osiguranja. .Ova nadleznost obuhvata i sporove koji proizlaze iz vanugovorne odgovornosti za stetu. .) Funkcionalna nadleznost . sporovi povodom strajka.Osnovni sud je nadlezan da vodi parnicni. .Kada je osnovni sud nadlezan u prvom stepenu u vanparnicnom i izvrsnom postupku. . visi sud odlucuje po zalbi na odluku osnovnog suda.

Za mnostvo parnica.) Mesna nadleznost.Redovno boraviste je mesto koje je centar zivotnih interesa jednog lica. 2.Nece postojati opsta mesna nadleznost suda na cijem podrucju tuzeni ima redovno boraviste. . jer se na taj nacin obezbedjuje da se spor resava pred subjektivno neutralnim forumom.. studira ). 56. osim kada je to zakonom izricito iskljuceno. u drugom je nadlezan Privredni apelacioni sud. radi o porodicnim sporovima. . pojam i vrste 1.) Opsta i posebne mesne nadleznosti 1. ako tuzeni nema prebivaliste ( npr. . .) Opsta mesna nadleznost ( forum generale ) .Opredeljenje zakonodavca za objektivni ili subjektivni kriterijum temelji se na vrednovanju interesa stranaka. mesna nadleznost se radije odredjuje na osnovu veze predmeta spora sa teritorijom suda.Ako se npr.Uobicajeno boraviste se razlikuje od prebivalista po odsustvu subjektivnog elementa ( namera da se u odredjenom mestu stalno zivi ).Pred sudom opsteg foruma se moze voditi svaka parnica. otvara se pored opsteg i poseban forum. 55. .Ponekad se terotorijalno razgranicenje nadleznosti vrsi na osnovu veze koje parnicne stranke imaju s teritorijom suda ( subjektivni kriterijum ). b) Posebnu. 69 .Tuzba moze da se podnese i sudu gde tuzeni ima redovno ( trajno ) boraviste.U postupcima po reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje uvek Vrhovni kasacioni sud. Ovakvi forumi se nazivaju elektivni. mesna nadleznost se odredjuje na osnovu subjektivnog kriterijuma. ako se moze uzeti da ce tuzeni u kratkom vremenskom periodu to mesto napustiti. opsta mesna nadleznost se moze zasnovati i na boravistu tuzenog fizickog lica. . odnosno sediste tuzenog.) Vrste . a moze da je odredi i sud. beskucnik ). a ponekad na osnovu veze koje predmet spora ima s teritorijom suda ( objektivni kriterijum ).Pred posebne forume mogu se izneti samo zakonom predvidjene parnice.Mesna nadleznost se uredjuje zakonom ( po pravilu ).Pravilima o mesnoj nadleznosti odredjuje se duznost stvarno nadleznog suda da postupa u odredjenoj pravnoj stvari teritorijalno. .Izuzetno.Kada je privredni sud nadlezan u prvom stepenu. .Opsta mesna nadleznost se zasniva prema tome gde se nalazi prebivaliste. jer tuzilac moze da bira da li ce tuzbu podneti sudu opsteg ili posebnog foruma.Mesna nadleznost se deli na: a) Opstu. ali moze i ugovorom. .) Pojam . odredjene prema predmetu spora.Ako se radi o interesima pravne sigurnosti. . dok se od obicnog boravista razlikuje po tome sto je lice vezano za odredjeno mesto time sto se u njemu nalazi centar njegovih aktivnosti ( npr. . .

odnosno ustanove. sporovi o zakonskom izdrzavanju . tuzilac je obicno dete. smetanje drzavine ili zakup na nepokretnosti. kao i mogucnosti da tuzbu podnese sudu na cijem podrucju se nalazi njegovo prebivaliste. B) Alternativna ( elektivna ) nadleznost ( forum electivum ) .U sporovima za utvrdjivanje ili osporavanje ocinstva i materinstva.vise stetnika pricini stetu ostecenom na osnovu istih cinjenica. . ..Iskljuciva mesna nadleznost uklanja mogucnost da se parnica vodi pred bilo kojim drugim stvarno nadleznim sudom. . .Bracni sporovi mogu da se resavaju pred opstim forumom ili pred sudom na cijem podrucju su supruznici imalo poslednje zajednicko prebivaliste.) Posebna mesna nadleznost ( forum speciale ) A) Iskljuciva mesna nadleznost ( forum exlusive ) .Ovde je iskljucivo mesno nadlezan sud na cijem se podrucju vodi upisnik u koji je vaduhoplov. odnosno boraviste. odnosno brod upisan. 2. b) Stvarnopravni sporovi .Kada je rec o sporovima zbog smetanja drzavine na pokretnoj stvari.Postoje 4 slucaja iskljucive mesna nadleznosti: a) Sporovi o nepokretnostima . .Za sporove ciji su predmet pravo svojine ili druga stvarna prava na nepokretnostima. b) Sporovi o vazduhoplovu i brodu .Posebni elektivni forumi vaze za sledece sporove: a) Bracni i porodicni sporovi.To su lica koja se nalaze u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ( suvlasnici ). v) Sporovi iz odnosa s vojnim jedinicama i vojnim ustanovama .Postoji iskljuciva mesna nadleznost suda na cijem se podrucju nalazi sud koji sprovodi izvrsni.Tuzba protiv materijalnih suparnicara se moze podneti onom sudu koji je mesno nadlezan samo za jednog od njih. iskljucivo je mesno nadlezan sud na cijem podrucju se ta nepokretnost nalazi. . odnosno boraviste. tuzilac moze da bira izmedju opsteg foruma.Kod postojanja elektivne nadleznosti tuzilac moze da bira da li ce tuzbu da podnese sudu opste ili sudu posebne nadleznosti. odnosno stecajni postupak.Ovde je iskljucivo nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi sediste komande vojne jedinice. parnica za zastitu drzavine na pokretnoj stvari moze se povesti i pred sudom na cijem se podrucju dogodilo smetanje.forum rei sitae. .Za parnice koje se vode povodom sticanja stvarnog prava na nepokrtnosti ne postoji iskljuciva mesna nadleznost suda. . odnosno cija prava i obaveze proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova.Opsti forum se primenjuje i za zasnivanje nadleznosti kada u parnici ucestvuju materijalni suparnicari.Tuzilac ne moze da podnese tuzbu sudu opsteg foruma. 70 . vec samo sudu koji je iskljucivo nadlezan.Kod sporova za zakonsko izdrzavanje. g) Sporovi u izvrsnom i stecajnom postupku . te ono moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju ono ima prebivaliste.

pa je cak i zabranjen po Regulativi Brisel 1.Najefikasniji je. ali i naomrazeniji.Sporovi iz ugovornih odnosa mogu se izneti pred sud na cijem podrucju je obaveza nastala ( forum loci contractus ) ili pred sud na cijem podrucju se nalazi mesto izvrsenja obaveze ( forum loci solutionis ). dj) Sporovi iz radnih odnosa ( forum loci laboris ) .Osim pred opsti forum. d) Sporovi o naknadi stete ( forum loci delicti commissi ) . 71 .) Prorogacija nadleznosti Prorogacioni sporazum je ugovor stranaka o mesnoj nadleznosti suda.Forum je otvoren za zaposlenog pred sudom na cijem se podrucju rad obavlja ili se obavljao.Do pravosnaznog okoncanja ostavinskog postupka. g) prebivalistu ili boravistu tuzioca u bracno-imovinskim sporovima u vreme podnosenja tuzbe. te uspostavlja mesna nadleznost suda prema izboru stranaka. odnosno nastupila stetna posledica ( dakle tri foruma kod distancionih delikata su na raspolaganju ).Kada kupac vodi parnicu radi zastite prava na osnovu garancije proizvodjaca. pored opsteg foruma. g) Sporovi iz ugovornih odnosa. . . . e) Imovinskopravni sporovi ( forum imovine ) .Sporovi koji se ticu placanja po ceku ili menici koje povedu njihovi drzaoci mogu se voditi i pred sudom na cijoj teritoriji se nalazi mesto koje je na menici oznaceno kao mesto placanja. kada tuzeni nema prebivaliste u Srbiji. b) prebivalistu tuzioca u sporovima za zakonsko izdrzavanje ili mestu nalazenja imovine tuzenog. Nije moguc sporazum stranaka o stvarnoj i funkcionalnoj nadleznosti. --> kao opsti forum za sve imovinske sporove. i njime se derogira nadleznost inace mesno nadleznog suda. . ali samo pod uslovom da je obaveza nastala za vreme boravka tuzenog u Srbiji. . pri cemu je mesno nadlezan sud gde se stvar nalazi ( forum rei sitae ). 57. kao i u sporovima o potrazivanjima poverioca. ali u konkretnom slucaju ne moze da se primeni nijedno pravilo o odredjenju mesne nadleznosti. d) prebivalistu tuzioca u paternitetskim i maternitetskim parnicama. kada se spor tice prava i obaveza iz radnog odnosa.v) Sporovi iz naslednopravnih odnosa . moze biti nadlezan kako sud opste nadleznosti. za sudjenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa. tuzilac-osteceni moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju je izvrsena stetna radnja.Pomocna nadleznost se zasniva na sledecim cinjenicama: a) boravistu tuzenog.Ponekad je jasno da postoji jurisdikcija domaceg suda. .Javlja se u dva vida: --> kao vindikacioni forum ( tuzilac trazi predaju stvari ). v) poslednjem zajednickom prebivalistu supruznika ili prebivalistu tuzioca u bracnim sporovima. V) Pomocna mesna nadleznost ( forum subsidiale ) . tuzilac-kupac moze da zasnuje i nadleznost suda koji je opste mesno nadlezan za prodavca. tako i sud na cijem podrucju se nalazi ostavinski sud. Ovaj sporazum spada u procesnopravne ugovore.Tada se koristi pomocna ( supsidijarna ) nadleznost radi odredjenja mesna nadleznosti domaceg suda.

Kada nastupe te okolnosti.Postoji: a) Nuzna delegacija.) Delegacija .. sudovi nadlezni za 72 . kada tuzeni ne istakne prigovor mesna nadleznosti suda kojem je tuzilac podneo tuzbu ( sud ne pazi ex officio na mesnu nadleznost.) Precutna prorogacija ( prorogatio tacita ) . .Do nje dolazi kada inace mesno nadlezni sud. . nakon toga visi sud ne moze da se oglasi stvarno nenadleznim za predmete iz nadleznosti nizeg suda. razlikujemo prorogacioni sporazum i prorogacionu klauzulu.Nadleznost se prenosi s mesno nadleznog na drugi sud. da izmeni i stvarnu nadleznost sudova. a ne stvarno nadleznom nizem. generalna prorogaciona klauzula kojom se predvidja nadleznost suda za resavanje svih sporova iz svih pravnih odnosa koje postoje izmedju stranaka nije dopustena.Precutna prorogacija moze.Tzv.Kada je ocigledno da ce se pred drugim mesno nadleznim sudom lakse sprovesti postupak ili kada postoje drugi vazni razlozi za delegaciju. ali samo u jednom slucaju: Ako se tuzba podnese visem sudu.Zakljucenje prorogacionog sporazuma je moguce sve do momenta dok ne nastupi litispendencija. . .Od dopustenosti prorogacionog sporazuma treba razlikovati uslove za njegovu punovaznost. 58. 2. tuzeni je duzan da vec u tom podnesku istakne prigovor mesne nadleznosti.1. predmet i forma ). prekludiran je da to ucini u docnijim fazama postupka. prvostepeni sud obavestava neposredno visi koji odredjuje resenjem da u datoj stvari postupa drugi stvarno nadlezan sud s njegovog podrucja. . .Prorogaciona klauzula je inkorporirana u pravni posao iz kojeg bi spor mogao na nastane. delom materijalnim pravilima ( mane volje.Za obe vrste izricite prorogacije neophodna je pismena forma. u protivnom. usled izuzeca ili iskljucenja sudije ili drugih razloga. .Delegaciju vrsi neposredno visi sud.Do precutne prorogacije dolazi.U izvesnim slucajevima. .Ona ima nezavisnu pravnu sudbinu od pravnog posla u koji je inkorporirana. .) Izricita prorogacija .Ovi su uredjeni delom procesnim normama ( obavezni sastojci. inace mesno nadlezan sud ne moze fakticki da postupa u konkretnoj pravnoj stvari ili to nije celishodno. te tada dolazi do delegacije nadleznosti. . .S obzirom na nuzne sastojke odgovora na tuzbu. ali to moze da ucini samo dok se ne odrzi pripremno rociste. ).Protiv resenja o delegaciji zalba nije dopustena. . b) Svrsishodna delagacija.Prorogacioni sporazum nije dopusten samo u slucajevima kada zakon predvidja postojanje iskljucive nadleznosti. ne moze da postupa.U pogledu uslova pod kojima je prorogacioni sporazum punovazan. te se smatra da je ucinjen precutni pristanak na zakljucenje prorogacionog sporazuma. za razliku od izricite. .) Delegacija i ordinacija nadleznosti 1. po pravilu. pravilo je da se visi sud oglasi nenadleznim i ustupi predmet stvarno nadleznom sudu.Prorogacioni sporazum se zakljucuje nakon sto je spor nastao. .. jer se radi o posebnom pravnom ugovoru s procesnim dejstvima. vec samo po prigovoru ). .

a) Privlacenje nadleznosti u sporu po tuzbi glavnog mesanja . 59.Sud ce i u daljem toku parnice imati prilike da ispita da li je nadlezan.Jace privlacenje postoji kada nizi sudovi privlace predmete iz nadleznosti visih. a on je ispituje razmatrajuci cinjenice koje su navedene u tuzbi i cinjenice koje su mu poznate.Moze se ocekivati da ce sud pred kojim se vodi neki drugi postupak ( npr.Kada je ovaj uslov ispunjen. .Tuzbu glavnog mesanja podnosi trece lice protiv stranaka ( tuzioca i tuzenog ) u toku njihove parnice. pri cemu u tuzbi trazi za sebe pravo o kome tece prvobitna parnica.Zasnivanje ovakve nadlenoznosti lezi u razlozima procesne ekonomocnosti. ne i stvarne nadleznosti. 2.) Ispitivanje. ali iz okolnosti slucaja ne moze da se utvrdi koji bi sud bio mesno nadlezan. . b) Privlacenje nadleznosti po protivtuzbi .) Atrakcija ( privlacenje ) nadleznosti A) Pojam .Sud je duzan ex officio da ispita svoju nadleznost odmah nakon prijema tuzbe.) Ispitivanje nadleznosti . vanparnicnim ili stecajnim ). B) Vrste privlacenja nadleznosti . v) Privlacenje nadleznosti kod objektivnog spajanja tuzbenih zahteva .Kod nepotpunog privlacenja. 60. dolazi do privlacenja nadleznosti ( koja je nepotpuna ).Protivtuzba je tuzba koju tuzani podnosi protiv tuzioca u toku inicijalne parnice. da donesu resenje da u konkretnom predmetu postupa drugi stvarno nadlezni sud. povezanost parnice s nekim drugim postukom dovodi samo do promene mesne.Ovde je privlacenje potpuno. jer sud koji je nadlezan da resava o tuzbenom zahtevu tuzioca protiv tuzenog postoje nadlezan da resava i u parnici koju vodi trece lice protiv tuzioca i tuzenog. stecajni ) mnogo brze i jeftinije da sprovede postupak ciji je subjekt sam stecajni duznik i cije se predmet tice pravnih poslova stecajnog duznika. . na predlog stranke. te na rocistu za glavnu raspravu. a slabije kad privlacenje ide obrnutim tokom.delegaciju mogu. zasnivanje i ustaljenje nadleznosti 1.Potpuno privlacenje nadleznosti podrazumeva da postojanje jednog postupka ima za posledicu promenu u stvarnoj i mesnoj nadleznosti u povezanoj parnici. .) Ordinacija . odredjuje mesno nadlezni sud. kada je sigurno da postoji direktna medjunarodna nadleznost sudova u Srbiji. . . .Ovde je privlacenje nepotpuno.Tada VKS sam. 73 .Do spajanja tuzbenih zahteva u istoj tuzbi dolazi samo kada je za svaki od njih predvidjena ista vrsta postupka i kada je isti sud stvarno nadlezan za svaki od njih. . . bilo na predlog stranke ili inace nadleznog suda. jer sud koji odlucuje o tuzbi moze odlucivati i o protivtuzbi samo ako je stvarno nadlezan da postupa u parnici po protivtuzbi.Nadleznost suda u odredjenoj pravnoj stvari zasniva se na njenoj povezanosti s nekim drugim postupkom ( parnicnim.Ordinaciju nadleznosti vrsi VKS. i to prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. izvrsnim. na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. koji se vodi pred tim sodom ili na njegovom podrucju.

Pravilo je da sukob nadleznosti sudova iste vrste resava zajednicki neposredno visi sud. i ovaj sud kome je predmet ustupljen moze da se smatra nenadleznim. 61. te se pokrece postupak za resavanje sukoba nadleznosti. . pravilo perpetuatio fori ne vazi.Naprotiv. . .Ako sud nadje da osnov za nadleznost ne postoji ( npr. kada se okaminila nadleznost inace nadleznog suda. sud nece odbaciti tuzbu. B) Razlozi .Ako tuzeni ospori postojanje cinjenica na kojima bi sud trebalo da zasnuje svoju nadleznost. zbog vazenja pravila o zabrani dvostruke litispendencije.Pravilo perpetuatio fori se ne primenjuje kada je tuzba podneta nenadleznom sudu. . prorogacija nadleznosti vise nije moguca. ukljucujuci i nadleznost vrste suda.Ostale sukobe nadleznosti resava VKS.Obrnuto. tuzeni promeni domicil ). najkasnije u momentu kada je zakljucena glavna rasprava.Tada kazemo da se nadleznost ustalila ( perpetuatio fori ). 74 . .Posebna pravila vaze za razgranicenje jurisdikcije redovnih sudova o arbitraza.) Zasnivanje i ustaljivanje nadleznosti ( perpetuatio fori ) . sud je duzan da sprovede dokazivanje. .Pozitivni sukob nadleznosti nije moguc.Nenadlezni sud moze da postane nadlezan samo ako stranke nakon tog momenta izricito ili precutno prorogiraju njegovu nadleznost. . 2. steta nije nastala )..Ako je sud bio nadlezan prema cinjenicama koje su postojale u momentu podnosenja tuzbe. nizi sud mora da se oglasi nenadleznim i da ustupi predmet visem sudu.Nase pravo ne sadrzi pravilo da je odluka suda koji se smatra nenadleznim obavezna za sud kome se predmet ustupa. vec ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. .Ako je za sudjenje po povecanom tuzbenom zahtevu stvarno nadlezan visi sud.Za postojanje nadleznosti je dovoljno da je ona postojala samo u jednom momentu tokom trajanja parnice.Sukob nadleznosti postoji kada razna tela koja odlucuju o pravima i obavezama gradjanskopravnog karatera prisvajaju ili odbijaju da odlucuju o konkretnoj pravnoj stvari.S slucaju da tuzilac poveca tuzbeni zahtev. on ostaje nadlezan sve do momenta okoncanja parnicnog postupka. .Apelacioni sudovi i Privredni apelacioni sud resavaju sukob nadleznosti izmedju nizih sudova sa svog podrucja. . V) Nadleznost za resavanje sukoba nadleznosti . pri cemu je teret dokazivanja na tuziocu.) Sukob nadleznosti A) Pojam i vrste . . .Pravilo o ustaljivanju nadlenznosti vazi za mesnu i obe vrste stvarne nadleznosti.Izmedju samih sudova moze doci samo do negativnog sukoba nadleznosti u kome dva suda odbijaju da postupaju u konkretnoj pravnoj stvari.Kasnija promena cinjenica ( okolnosti ) na kojima je nadleznost zasnovana nema uticaja na vec ustanovljenu nadleznost u momentu podnosenja tuzbe ( npr. . . . .

. pogresno protumacio predmet spora ili pogresno shvatio podatke na osnovu kojih je odredjen tuzeni.Odredjuje se: da li sud sudi u vecu. * u privrednim sporovima.Ostale sporove sudi u prvom stepenu vece koje cine sudija i dvoje sudija porotnika.Postupak pokrece sud kome je predmet ustupljen..Sukob nadleznosti ne postoji kada je stranka ulozila zalbu na resenje suda kojim se oglasava nenadleznim.) Sastav suda 1.cist procesnopravni ugovor ). a trebalo je da bude ustupljen drugom sudu. .U prvom stepenu sudi sudija pojedinac: * u sporovima po imovinskopravnim zahtevima. 62. a izuzeci se mogu zakonom predvideti. . sud kome je ustupljen predmet je duzan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.Ako je taj drugostepeni sud nadlezan da resava i sukob nadleznosti.) Pojam . . uzoraka. * u drzavinskim parnicama. sporove koji se odnose na zastitu ili upotrebu pronalazaka i tehnickog unapredjenja. . .nezavisno od vrednosti predmeta spora.dostavlja ustupljeni predmet sudu koji je nadlezan da resi sukob nadleznosti.Vece u prvom stepenu sudi sporove iz autorskog prava. a drugostepeni sud je odbio zalbu i potrvrdio resenje prvostepenog suda.. .Lazni sukob nadleznosti postoji kada je drugom sudu predmet ustupljen zbog ocigledne omaske. ..G) Postupak za resavanje sukoba nadleznosti .. pa je drugostepeni sud odlucujuci po zalbi ukinuo presudu i predmet ustupio drugom sudu. sudi sudija pojedinac ( sporazum o inokosnom sudjenju.Pravilo je da sud sudi u vecu ( zborno sudjenje je ustavom predvidjeno ).prava na upotrebu firme.Tada ce sud kome je predmet ustupljen jednostavno proslediti predmet drugom sudu i o tome ce obavestiti sud koji mu je predmet ustupio.Sud kome je predmet ustupljen je vezan tim resenjem. 75 . kakav je njegov sastav. .Ocigledna omaska postoji kada je sud koji ustupa pogresno odredio identitet tuzenog. . onda je sud kome je ustupljen predmet vezan odlukom drugostepenog suda ( pa mora da postupa ). umesto veca. . 2. D) Lazni sukob nadleznosti . ako je drugostepeni sud istovremeno nadlezan i za resavanje sukoba nadleznosti.) Sastav prvostepenog suda . ako sudi u vecu. . kao i od vrednosti predmeta spora i vrste sporne stvari.Lazni sukob nadleznosti postoji i kada je odluku doneo stvarno nenadlezni usd. .Sve dok se sukob nadleznosti ne resi. ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3 miliona dinara.Postupak o sukobu nadleznosti okoncava se resenjem protiv kojeg nije dozvoljena zalba.Stranke mogu da se sporazumeju da njihov imovinskopravni spor. cija vrednost prelazi 3 miliona ninara. .Da li se sudi u vecu ili inokosno prvenstveno zavisi od stadijuma postupka.Pravila o sastavu sudu uredjuju personalni sastav sudeceg tela u pojedinim fazama parnice.

.Ako sud zapocne postupak u nepravilnom sastavu.Vece se sastoji od 7 sudija. troskovi. pa tuzba u kojoj nije navedena vrednost predmeta spora se odbacuje kao neuredna.revizija u imovinskopravnim sporovima nije dopustena ako vrednost predmeta spora ne prelazi pola miliona dinara. a pri tom se sporedna trazenja ( kamate.Ovaj sporazum se moze zakljuciti sve do zakljucenja glavne rasprave ( pismeno.Odlucuje u vecu o 3 sudije kada sudi u drugom stepenu ili na raspravi. . sudija pojedinac mora da prepusti vecu da nastavi postupak ( to se moze desiti npr. . kada odlucuje po vanrednim pravnim lekovima. izricito ). na zapisnik. . .Od vrednosti predmeta spora zivisi: a) sastav prvostepenog suda. zalba nije dozvoljena. v) vrsta postupka. a ustanovi se da bi trebalo da je sudio sudija pojedinac.Prvistepeni sud.Na svoj sastav sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom celog postupka. 5.Ako se radi o obrnutom slucaju.Ukoliko je postupak pocelo da radi vece. 63. ex officio.. a moze i da nastavi samo da postupa u tom predmetu ( pogotovo ako se radi o poodmakloj fazi postupka ).Nema smetnji da stranke zakljuce sporazum o inokosnom sudjenju i u prorogacionom sporazumu ( ali ne moze ako dodje do bracnog. 76 .) ne priracunavaju. vrednost spora cini vrednost glavnog zahteva koju odredjuje sam tuzilac. ..Visina utuzenog novcanog potrazivanja cini vrednost predmeta spora. ceni da li ce u konkretnoj stvari postupati vece ili pojedinac.Povrede pravila o sastavu suda predstavljaju apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka. . 3. maternitetskog ili paternitetskog spora ). Protiv ovakvog resenja veca.Vrednost predmeta spora je vrednost zahteva koji tuzilac istice u tuzbi izrazen u novcu. .Vrednost predmeta spora je obavezan sastojak tuzbe. d) visina advokatskog honorara. ono moze resiti da nastavi da sudi pojedinac. odmah po prijemu tuzbe. .) Vrednost predmeta spora A) Pojam i znacaj . 4. to se moze izpraviti ad hoc.) Znacaj sastava suda . ako tuzilac poveca tuzbeni zahtev preko 3 miliona dinara ).pravila o parnici u sporovima male vrednosti primenjuju se kada tuzbeni zahtev na koji se odnosi potrazivanje u novcu ne prelazi iznos od 100000 dinara. . i to ceni na osnovu cinjenica koje su navedene u tuzbi.U ostalim slucajevima ( kada nije rec o novcanom potrazivanju ).sporovo o imovinskopravnim zahtevima u prvom stepenu sudi sudija pojedinac kada vrednost predmeta ne prelazi 3 miliona dinara. .) Sastav VKS . .vece koje cine 3 sudije.) Sastav drugostepenog suda. B) Opste pravilo za odredjivanje vrednosti spora . b) dopustenost revizije.Odlucuje u vecu od 5 sudija kada se radi o reviziji.Visi sudovi su nadlezni da sude sporove u kojima vrednost predmeta spora prelazi pola miliona dinara. g) visina sudskih taksi.

3.Ovde je vrednost predmeta spora jednaka visini jednogodisnje zakupnine.U suprotnom. ovo pravilo ne vazi kada su alternativno istaknuti zahtev u novcu i nenovcana cinidba ( npr. . za vrednost predmeta spora se uzima vrednost manjeg zahteva. V) Posebna pravila 1. te se ovde uzima kao vrednost predmeta spora samo visina novcanog iznosa.Kada je spor imovinskopravni..Za odredjivanje vrednosti predmeta spora merodavan je momenat u kome je tuzilac podneo tuzbu.) Kumulacija tuzbenih zahteva .) Sporovi o postojanju zakupnih ondnosa . 2. vrednost predmeta spora se racuna prema zbiru svih buducih davanja. kao vrednost predmeta spora se uzima zbir svih davanja u periodu od 5 godina. T tuzi P i zahteva da mu ovaj vrati stvar ili da mu isplati 100000din ). za vrednost predmeta spora se ipak uzima ona vrednost koja je oznacena u tuzbi.) Sporovi po zahtevu za davanje obezbedjenja . tuzeni moze u odgovoru na tuzbu da prigovori i podnese dokaze. jer izvrsenjem tog zahteva tuzeni se moze osloboditi obaveze. .Nakon pocetka raspravljanja. . 100000 na ime izgubljene dobiti i jos toliko na ime neimovinske stete ). a ako je zakup zakljucen na krace vreme. 77 .Ako obaveza na buduca davanja treba da traje duze od 5 godina. vrednost zahteva se sabira.To ne treba mesati s trzisnom vrednoscu predmeta povodom kojeg se parnica vodi ( dakle nema objetivnih kriterijuma za odredjivanje vrednosti predmeta spora ). .Kod buducih sukcesivnih davanja.U slucaju kada su u jednoj tuzbi alternativno istaknuta dva tuzbena zahteva. onda visina ukupne zakupnine. vrednost premeta spora ce biti jednaka iznosu potrazivanja. jednom zubom se trazi 100000 na ime stvarne stete.Medutim.Ako predmet zaloge ima vecu vrednost od iznosa potrazivanja koje treba obezbediti. a sud je duzan da brzo ( do pocetka rasprave o glavnoj stvari ) i na prigodan nacin proveri vrednost predmeta spora. .Ako je tuzilac i suvise visoko ili i suvise nisko oznacio vrednost predmeta spora. 4.Ako je vise zahteva istaknuto u jednoj tuzbi protiv jednog tuzenog ( objektivna kumulacija tuzbenih zahteva ) vrednost spora se odredjuje na dva nacina: a) ako svi zahtevi proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. . V) Korekcija vrednosti predmeta spora . tuzilac ce po pravilu vrednost predmeta spora da odredi u skladu sa onim ekonomskim interesom koji za njega ima pravosnazna odluka doneta u njegovu korist. za vrednost predmeta spora se uzima vrednost zalozene stvari. a njihov zbir cini vrednost predmeta spora ( npr.) Buduca davanja koja se ponavljaju . b) ovo pravilo ne vazi kada zahtevi istaknuti kumulativno u jednoj tuzbi ne pocivaju na istom cinjenicnom i pravnom osnovu. . pa se tada vrednost spora odredjuje za svaki zahtev ponaosob.

onda ce je odbaciti kao nedopustenu. u slucaju poteskoca u dokazivanju. v) o istom zahtevu vec tece parnica izmedju istih stranaka ( zabrana dvostruke litispendencije ). . b) tuzba je podneta neblagovremeno. * u slucaju izuzeca od jurisdikcije tuzenog ( imunitet ).64. 78 . vec utvrdjivanje postojanja ovakvih procesnih smetnji zahteva po prirodi stvari.Dovoljno je da tuzilac ucini verovatnim da su se ostvarile pretpostavke za merotorno odlucivanje. ako je posebnim propisima odredjen rok za njeno podizanje. . a kada je otlonjiva.Otklonjive su sledece procesne smetnje: a) nedostaci u vezi sa stranackom i parnicnom nesposobnoscu.Sto se tice postojanja/nepostojanja ostalih procesnih smetnji ( zabrana dvostruke litispendencije.) Odbacivanje tuzbe . dj) tuzilac u roku koji je sud odredio nije postupio po meri koju mu je nalozena radi otklanjanja nekog procesnog nedostatka.) Pojam . . da ako je nenadlezan. onda se tuzba odbacuje. tuzilac tvrdi da je raskinuo ugovor o pradaji. . g) u istoj stvari izmedju istih stranaka je doneta pravosnazna presuda ili poravnanje. a ako ih ne ispravi. . . sud je duzan da primeni mere kako bi je otklonio ( npr. 2. da ustupi predmet nadleznom sudu ).Tuzba se odbacuje samo kada je procesna smetnje neotklonjiva. odnosno da je predata bez zakonom predvidjenog sadrzaja ( i to je otklonjiv nedostatak ).Ex officio ce odbaciti tuzbu i ( nema u zakonu ): * u slucaju nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti suda RS. prethodno ispitivanje tuzbe vrsi se na osnovu navoda u tuzbi i cinjenica koju su mu poznate.).Tuzba moze biti manljiva formalno. a ako je neurednu tuzbu podneo punomocnik koji je advokat. . .Teze je ispraviti sadrzinski manljivu tuzbu ( npr. . te da o njima odluci zajedno sa glavnom stvari.Sud ce odbaciti tuzbu resenjem kada: a) odlucivanje o tuzbenom zahtevu ne spada u sudsku nadleznost ( apsolutna nenadleznost ). .Ispitivanje tuzbe podrazumeva stav suda o tome da li postoje procesne pretpostavke ili postoje smetnje za meritorno odlucivanje.izvidjaje. d) tuzilac nema pravni interes za podizanje tuzbe.No.Ovde se misli na netacno ili nedostatno odredjenje stranaka u tuzbi ( ostali nedostaci koji se ticu samog pojma stranke su neotklonjivi ) b) nedostaci u urednom zastupanju stranke. sud nije vezan navodima tuzioca.) Prethodno ispitivanje tuzbe 1. .U pogledu postojanja stvarne i mesne nadleznosti suda..Sud ispituje tuzbu i u pogledu forme i sadrzine. te ce ovde sud vratiti tuzbu tuziocu da otkloni nedostatke u primerenom roku. trebalo bi sud da odlozi odlucivanje o postojanju procesnih pretpostavki. a zahteva predaju stvari ).

osim u jednom slucaju kada to nalazu posebne okolnosti ( hitnost ).Prvo prica iz 50. pitanja ( litispendencija ). dok je tuzenom ostavljeno samo 30 dana da se izjasni o tvrdnjama tuzioca.) Pojam i znacaj .).Opravdanje za zakazivanje rocista bez dostavljanja tuzbe tuzenom na odgovor moze da bude zahtev tuzioca da sud odredi privremene mere. .Odgovor na tuzbu je inicijalni podnesak tuzenog u kome on istice svoje pravne zahteve. prigovore kojima se osporava dopustenost tuzbe.Odgovor na tuzbu mora da sadrzi: a) sve sastojke kao i svaki drugi podnesak. sud moze da donosi resenja koja se ticu formalnog i materijalnog upravljanja parnicom.Rok za odgovor na tuzbu je 30 dana.Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom u roku od 30 dana od dana kada je primio tuzbu.Zakon govori da je tuzeni duzan da odgovori na tuzbu ( ovde se radi o procesnom teretu. A) Odgovor na tuzbu 1. . kao sto to cini tuzilac u tuzbi..Jer u komplikovanim pravnim stvarima.) Sadrzina odgovora na tuzbu .) Odbrana tuzenog . . . dok druga donosi ex officio ( npr. zalba nije dopustena. ne i o tuzbenom zahtevu. te da upozori na posledice propustanja odgovora na tuzbu.Dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor je obavezno.U toku ove faze postupka.Protiv odluka suda o upravljanju postupkom tokom prethodnog ispitivanja tuzbe. odnosno o duznosti u sopstvenom interesu ). prekluzivan je i pocinje da tece od momenta kada je tuzba dostavljena tuzenom. . gde sud moze da zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu i gde naredjuje da se primerak tuzbe dostavi tuzenom.Propust da se odgovori na tuzbu moze da znaci i okoncanje parnice donosenje presude zbog propustanja. resenje o obezbedjenju dokaza.Prekluzivnost inace kratkog roka od 30 dana za odgovor na tuzbu otvara pitanje ravnopravnosti stranka.. . b) procesne prigovore.3. . 65. 2. .Neka od tih resenja donosi na osnovu predloga koji je tuzilac podneo u tuzbi.Na tako zakazanom rocistu moze da se raspravlja samo o odredjenju privremenih mera. . sud je duzan da tuzenog i upozori da je duzan da na tuzbu odgovori. . da ga pouci o tome kakav bi trebalo da bude sadrzaj odgovora na tuzbu. 79 .On moze da iznese svoju odbranu ili da ima drugaciji stav prema tuzbenom zahtevu (priznanje). tuzilac priprema tuzbu neograniceno.Uz to. v) izjasnjavanje tuzenog o tome da li priznaje ili osporava tuzbeni zahtev. . . .) Upravljanje postupkom . o oslobadjanju tuzioca od troskova postupka. o spajanju parnica ili o razdvajanju postupka.

. . b) ne moze da istice prigovor nedostatka stvarne nenadleznosti ako se visi sud prvog stepena oglasio nadleznim umesto istog stvarnog nadleznog suda nizeg stepena. odnosno da postoje smetnje za merotorno odlucivanje. ako tuzeni ima prebivaliste ili boraviste u inostranstvu. * tvrdnjom da je tuzba nekonkludentna ( ona je takva ako iz cinjenica navedenih u tuzbi ne proizlazi ona pravna posledica na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu ). smatrace se kao da nije ni podnet. time se remeti ravnopravnost stranaka pa je ovakvo resenje neodrzivo ). * isticanjem materijalnopravnih prigovora. vec da postoje druge cinjenice koju mu daju mogucnost da odbije ispunjenje tuziocevog pravnozastitnog zahteva. sto sudu odmah doje prostor da donese presudu zbog propustanja ( to nije fer jer u slucaju kada tuzilac podnosi neurednu tuzbu. .Tuzeni osporava dopustenost tuzbe tako sto istice procesne prigovore. kao i dokaze koji potkrepljuju njegove cinjenicne tvrdnje. --> tuziocevo subjektivno pravo je prestalo ( npr.Tuzeni meritorno osporava tuzbeni zahtev na tri nacina: * osporavanjem cinjenica iznetih u tuzbenom zahtevu ( tvrdi da se cinjenice nisu ostvarile. on je moze ispraviti. zastarelost. apsolutno nistav ugovor ). vec je duzan da navede cinjenice na kojima zasniva svoju tvrdnju o neosnovanosti tuzbenog zahteva. kojima on ukazuje sudu da ne postoje pretpostavke. 3.Odgovor na tuzbu moze imati i fakultativne elemente: moze da zahteva oslobodjenje od placanja troskova postupka.Ako je odgovor na tuzbu dat sa formalnim ili sadrzinskim nedostacima. 80 . .Upustanje tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari vazan je procesni momenat jer: a) od tog momenta on vise ne moze da istice prigovor mesne nenadleznosti.Materijalnopravnim prigovorima tuzeni istice da: --> tuziocevo subjektivno pravo nije nastalo ( npr. te da tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu.Upustanje tuzenog u meritum spora podrazumeva da tuzeni ospori osnovanost tuzbenog zahteva. .. ili smatra da tuzba nije dopustena ili je tuzbeni zahtev neosnovan ( tada iznosi i svoja odbrambena sredstva koja su upravljena na to da sud odbaci tuzbu kao nedopustenu ili da sud odbije tuzbu kao neosnovanu ). .Isticanjem ovih prigovora. raskid ugovora ). te da zahteva od suda da tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. tuzeni ne porice tacnost cinjenica niti tvrdi da je tuzba nekonkludentna.Propust tuzenog da u odgovoru na tuzbu istakne procesne prigovore ne povlaci za sobom prekluziju. tuzeni to ne moze da ucini pausalno. ili da su se ostvarile ali na drugaciji nacin od navedenog u tuzbi ).) Osporavanje dopustenosti tuzbe . da zahteva da sud obaveze tuzioca na placanje aktorske kaucije. v) ne moze vise da zahteva aktorsku kauciju.) Uopste . d) imanovanje punomocnika za prijem pismena. B) Stav tuzenog prema tuzbi i tuzbenom zahtevu 1. 2.) Upustanje tuzenog u merotum spora . i mesna nadleznost inace mesno nenadleznog suda. . g) u tom momentu se precutnom prorogacijom uspostavlja direktna medjunarodna nadleznost naseg suda.g) ako osporava tuzbeni zahtev.Tuzeni vec u odgovoru na tuzbu treba da se izjasni da li priznaje tuzbeni zahtev ( tada sud donosi presudu na osnovu priznanja ).

po pravilu. . --> Drugo. gase ex tunc. u parnici ce se pozvati na cinjenice da se poveriocevo potrazivanje ugasilo prebijanjem.Tuzeni moze da istakne prigovor kompenzacije bezuslovno i uslovno. u celosti ili delimicno odbije tuzbeni zahtev tuzioca.Dva shvatanja: --> Prvo. vladajuce. tuzeni ne bi mogao da istice preboj svog fiskalnog potrazivanja prema tuziocu ). 1. a potrazivanja se gase tek konstitutivnom odlukom suda.Kada se ovo desi. jer zadrzava svoj materijalnopravni karakter. duznik izjavljuje da prebija svoje istorodno. 81 . u parici ne moze da se izvrsi preboj potrazivanja koja.--> tuziocevo subjektivno pravo je vezano za rok ili uslov. sada tuzeni. kompenzacionom protivtuzbom i prigovorom kompenzacije( najjace sredstvo ). . pa sud najpre raspravlja o onom prigovoru koji bi najpre mogao da dovede do odbijanja tuzbenog zahteva ( te ako se on pokaze osnovanim.) Prigovor prebijanja izjavljen van parnice . te obaveza tuzenog jos nije dospela.) Prigovor kompenzacije . da se radi o institutu s dvostrukom funkcijom: on predstavlja materijalnopravnu izjavu volje.Ovim prigovorom. 66.Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na tri nacina: posebnom tuzbom. te zahteva da sud. a poverilac ipak podnese tuzbu protiv duznika. 2. shvatanje kod nas.Za razliku od protivtuzbe. da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. shodno tome. polazi od toga da je prigovor prebijanja u parnici samo paricna radnja.Posebno je znacajan exeptio non adimpleti contractus kojim tuzeni istice da nije duzan da ispuni svoju obavezu iz ugovora dok tuzilac ne ispuni svoju.) Eventualni kompenzacioni prigovor . sto ima za posledicu da do prebijanja dolazi tek konstitutivnom odlukom suda. . . makar istorodna.Ova praznica radnja se u svojoj pravnoj prirodi razlikuje od jednostrane izjave volje kojom se vrsi preboj potrazivanja. te ce sud. vazi nacelo najlikvidnijeg prigovora. . medjutim on ima i procesna dejstva jer je sadrzan u parnicnoj radnji kojom se ovaj prigovor istice. duznik. kompenzacioni prigovor moze da se istakne u tekucoj parnici i pred sudom koji ne bi bio stvarno nadlezan da odlucuje o zahtevu istaknutom u kompenzacionom prigovoru.Za razliku od kompenzacionog prigovora van parnice. b) Dopustenost kompenzacionog prigovora . o ostalim prigovorima se ne raspravlja ). .Kada se kompenzacioni prigovor izjavi pre pocetka postupka. ratione materiae nisu vezana za gradjanskopravne sporove ( npr. dospelo potrazivanje s potrazivanjem poverioca i oba potrazivanja se.Ako se tuzilac poziva na vise prigovora.S druge strane.) Prigovor prebijanja u parnici . . usled toga. zapravo jednostranom izjavom volje upucenom poveriocu. 3. prigovor kompenzacije dat u parnici je parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od suda da utvrdi od suda da utvrdi da je utuzeno potrazivanje tuzioca u celosti ili delimicno prestalo da postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio vlastitim potrazivanjem prema tuziocu.Ona je opoziva. a) Pravna priroda kompenzacionog prigovora . on nema na parnicu vece implikacije.

.Odluka suda o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog u kompenzacionom prigovoru obuhvacena je pravnom snagom presude. osim ako norma o protivtuzbi ne predvidja nesto drugo. . ne upustajuci se u raspravljanje o postojanju protivpotrazivanja ( ako utvrdi suprotno. svaki prigovor kompenzacije je eventualni. dat pod uslovom da sud smatra da je tuzbeni zahtev osnovan. sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje. sud utvrdjuje da postoji potrazivanje.U svakom slucaju. b) u drugom.Stoga. . B) Dopustenost protivtuzbe . . eventualno.Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca ne postoji. a tuzbeni zahtev usvaja ).Prigovor kompenzacije moze da se izjavi samo do visine utuzenog potrazivanja tuzioca.Prigovor prebijanja moze da se izjavi samo do zakljucenja glavne rasprave. pravni interes za tuzbu u prvoj parnici otpada.. tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan. sud konstitutivno prebija u celosti ili delimicno potrazivanje protivpotrazivanjem i odbija u celosti ili delimicno tuzbeni zahtev. jer on nece moci da istakne prigovor presudjene stvari.Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv tuzioca. a ista stranka ga iznesi u drugoj parinici u vidu prigovora kompenzacije. odnosno o postojanju utuzenog potrazivanja. kompenzaciona i prejudicijelna ( i eventualna ).Za dopustenost njenog podnosenja vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe. 4.Izreka presude kojom je sud odlucio o prigovoru kompenzacije sastoji se od 3 dela: a) u prvom. sve dok sud u prvoj parnici ne odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan ili dok tuzeni ne povuce kompenzacioni prigovor. .Ako bi potrazivanje bilo obuhvaceno tuzbenim zahtevom.Tuzeni moze u novoj parnici protiv tuzioca da utuzi citavo svoje potrazivanje. onda se prigovor odbija kao neosnovan. on ne bi mogao da se na isto potrazivanje poziva u drugoj. a tek. 67. v) u trecem. ako nadje da ono postoji. .) Protivtuzba A) Pojam i vrste .) Postupak povodom prigovora kompenzacije . .Normalno je da tuzeni ( koji ima izvesno potrazivanje prema tuziocu ) nema interesa da istice ovaj prigovor i dopusti da se njegovo potrazivanje ugasi. paralelnoj parnici ili da isto potrazivanje utuzuje u posebnoj parnici. a ciji je predmet spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca.) Odluka suda povodom prigovora kompenzacije . da odlucuje o osnovanosti protivpotrazivanja i da. 5. kada tuzeni istakne prigovor kompenzacije.Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna. izrekne njihov preboj.Sporno je da li isticanjem prigovora kompenzacije pocinje da tece parica po zahtevu istaknutom u prigovoru ili ne ( pa ima dva shvatanja o tome. koja su na prvi pogled nepomirljiva ali ipak nije tako ).Bilo kakva promena cinjenica u vezi s protivpotrazivanjem koja bi nastala nakon ovog procesnog momenta ne uzima se u obzir. .Obrnuto. 82 . . sud mora napre da odluci o osnovanosti tuzbenog zahteva. . . ako moze drugim sredstvima da odbije tuzbeni zahtev.

protivtuzbu moze da podnese samo tuzeni protiv tuzioca. za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka.Radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od prejudicijalnog znacaja za merotornu odluku po tuzbi. kada su oba tuzbena zahteva ekonomski uslovljena.) Prejudicijalna protivtuzba Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da mu ovaj plati izvesnu sumu novca za dva dospela obroka. tuzilac moze da je povuce.a) Prvo.) Koneksna protivtuzba . .Za razliku od incidentnog zahteva za utvrdjenje.Izmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza. . g) Cetvrto. . pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom zivotnom dogadjaju ( npr. 3.Sud moze da odbaci tuzbu kao nedopustenu. 4.Sud moze. Medjutim. cak i kada tuzilac povuce tuzbu ili kada je sud odbaci kao nedopustenu. po osnovu ugovora o obrocnim otplatama cene. protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja glavne stvari. ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po tuzbi.S druge strane.) Eventualna protivtuzba . 1. K se s tim ne slaze i zahteva da sud utvrdi da je ugovor nistav. v) Trece. tj. nece biti dopustena protivtuzba tuzenog u kojoj trazi da sud utvrdi da tuzilac nije vlasnik stvari. 83 . ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog prava za prestanak obaveze prebijanjem.Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav.) Kompenzaciona protivtuzba . podnosenje prejudicijalne protivtuzbe ima tu prednost sto je sud duzan da odluci o ovakvoj protivtuzbi. narocito kada je tuzbeni zahtev iz protivtuzbe visi od visine samog tuzbenog zahteva. da odlucuje o incidentnom zahtevu za utvrdjenje. samo dok nije odlucio o zahtevu iz tuzbe. podize i protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze T da mu vrati prodatu stvar. .O ovoj protivtuzbi vazi mutatis mutandis sve sto je receno za tuzbu za utvrdjenje.Ako vlasnik stvari podnese tuzbu za utvrdjenje.Kompenzaciona protivtuzba moze da se podnese. b) Drugo. . .Podnosenje ove tuzbe ima smisla. . protivtuzba moze da se podigne samo u formi podneska. T tuzi A i zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o radu. za dopustenost i dalju sudbinu parnice po protivtuzbi je irelevantno sta ce biti sa tuzbom. izmedju stranaka u pranici mora da postoji identitet. . ako nadje da je ugovor zaista nistav. K osporava tuzbeni zahtev. . ali to nema uticaja na postupak po protivtuzbi jer je ona samostalna. d) Peto. kao i ista vrsta pravila o stvarnoj nadleznosti suda. Protivtuzba tuzenog moze da glasi da se utvrdi da je on vlasnik stvari. .Odluka suda o prejudicijalnoj protivtuzbi ulazi u izreku presude i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.U novije vreme se smatra da je veza izmedju tuzbe i protivtuzbe uspostavljena. s druge strane. A podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala ) 2.

A) Znacaj . onda se ne zakazuje.Isticanjem eventualnog tuzbenog zahteva tece parnica po tom zahtevu koja se gasi kada sud odbije tuzbeni zahtev po tuzbi kao neosnovan.Na pripremnom rocistu se ne odlucuje meritorno. odmah nakon sto je primio uredan odgovor na tuzbu.Ali. .) Pripremno rociste . kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani. b) presudu na osnovu odricanja. spoji obe parnice.Sud je to duzan da ucini kada je celishodno da. vec i u ovoj fazi postupka da merotorno okonca parnicu. zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku. u prvom redu. B) Zakazivanje pripremnog rocista . on moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi ).Smisao podnosenja protivtuzbe je da sud.Za neke parnicne postupke zakonodavac izricito predvidja da se ne zakazuje pripremno rociste: postupak za izdavanje platnog naloga. .U pripremanju glavne rasprave sud moze da donese: a) presudu na osnovu priznanja. . . tek kada se stekne uslov ( usvajanje tuzbenog zahteva ).Priprema za glavnu raspravu vrsi se tako sto sud utvrdjuje da li su ispunjene pretpostavke za merotorno odlucivanje. vec se samo stvaraju pretpostavke za merotorno odlucivanje. .Vrsi se na takav nacin sto se sud stara da se definise i koncentrise procesna gradja.Pripremno rociste je prvo rociste na kome stranke preduzimaju i usmene parnicne radnje.Pravilo je da pripremno rociste otpocne tako sto tuzilac izlaze tuzbu..Ono sluzi. . ako to nije ucinjeno u prethodnom stadijumu postupka. . . spoji parnice ( u suprotnom.Pripremno rociste se zakazuje najdalje u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok za odgovor na tuzbu.Pravilo je da sud. . a potom se raspravlja o procesnim pretpostavkama.Sud nece zakazivati pripremno rociste ako proceni da to. 68. . u interesu procesne ekonomije. ali ako procesno gradivo ne daje povoda da se zakaze. zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu. pripremi rocista za glavnu raspravu. . jer je spor jednostavan ili medju strankama nema spornih cinjenica. s obzirom na jednostavnost spora. V) Postupak po protivtuzbi . V) Tok pripremnog rocista . a tuzeni odgovor na nju.Eventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud odlucuje o eventualnom protivtuzbenom zahtevu.Poziv za pripremno rociste mora da im se dostavi najkasnije 8 dana pre odrzavanja rocista. sud moze.Pravilo je da se obavezno zakazuje resenjem. nije neophodno za ostvarenje nacela koncentracije glavne rasprave. postupak u parnicama o sporovima male vrednosti. . 84 .

. ona je nistava ) . onda moze da utvrdi koja ce od dokaznih sredstava koje su stranke predlozile i da izvede na glavnoj raspravi.Ovde se formira procesno gradivo. . ako je propustio da prigovore istakne u odgovoru na tuzbu ( dakle uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu.) Glavna rasprava . i u njemu se odlucuje o glavnoj stvari.ZNACAJ I JEDINSTVO . jer ovaj zahtev tuzenog nije obavezan sastojak odgovora na tuzbu.Glavna rasprava predstavlja celinu. ali ne i kontradiktorna presuda ( ukoliko je nju doneo. .Kada sud utvrdi koje su cinjenice bitne u vezi spora.Procesno gradivo se formira tako sto stranke usmeno izlazu svoje zahteve. .Dalji tok pripremnog rocista je usmeren na raspravu o predlozima i zahtevima stranaka i cinjenicnim navodima. te kako je u odgovoru na tuzbu duzan da iznese i svoje procesne prigovore. on to ne moze vise da ucini na pripremnom rocistu. . 69. postupak ce se nastaviti.ticu se utvrdjenja postojanja procesnih pretpostavki. pa i pravna shvatanja. D) Izostanak s pripremnog rocista .Glavna rasprava predstavlja samo nastavak pripremnog rocista.Ovo je centralni stadijum prvostepenog postupka. cinjenicne tvrdnje i predloge. .Stranke su duzne da na pripremno rociste donesu sve isprave i predmete koje im sluze kao dokaz.Kako je tuzeni duzan da se upusti u merotorno raspravljanje vec u odgovoru na tuzbu.Ukoliko na pripremno rociste ne dodje tuzeni.Poslednji zadatak suda na pripremnom rocistu jeste da zakaze resenjem rociste za glavnu raspravu. v) Presuda o glavnoj stvari ( meritorno resenje ).koje se ticu materijalnog i formalnog upravljanja parnicom. ili ne dodje tuzilac a tuzeni zahteva da se ipak odrzi pripremno rociste.Najznacajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kome se izvode dokazi i ocenjuju rezultati dobijeni izvodjenjem dokaza.Nedolazak tuzioca povlaci za sobom nastupanje fikcije da je tuzbu povukao i time se postupak okoncava.. . da na pripremnom rocistu zahteva placanje aktorske kaucije. G) Odluke suda na pripremnom rocistu . pa cak i kada se odvija na nekoliko rocista. a cilj ove rasprave je da se predlozi i zahtevi rasprave i da se tacno utvrdi koje su cinjenice izmedju stranaka sporne i koje su bitne za odlucivanje. . jedino. te se stvara konacan osnov za odluku o osnovanosti tuzbenog zahteva. b) Druge. . jer zapocinje analizom rezultata koji su dobijeni na pripremnom rocistu.Tri vrste odluka: a) Prve. 85 . Dj ) Zakazivanje rocista za glavnu praspravu .Tuzeni moze. pripremno rociste je izgubilo na znacaju u procesnim posledicama ).

Na glavnoj raspravi se konkretizuju i sledeca procesna nacela: usmenosti.. kontradiktornosti. .Otvara je predsednik veca.Teziste glavne rasprave je na raspravljanju stranaka i suda o zahtevima stranaka. . te da se odvija ekonomicno i celishodno.. ravnopravnosti. da se rasprave sve vazne i sporne stvari koje su relevantne za meritorno odlucivanje.Ako je odrzano pripremno rociste.. . o bitnim spornim cinjenicama. tuzbenom zahtevu ( npr.Materijalno rukovodjenje glavnom raspravom je upereno na raspravljanje o predmetu spora. .Sud je duzan da strankama.) Pocetak glavne rasprave . tako i materijalnog upravljanja parnicom. . postavljanje pitanja strankama...Sud resenjem usvaja ili odbija dokazne predloge stranaka ( protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba ).Vece ima i ovlascenje da donese niz procesnih odluka koje se ticu kako formalnog. 3.. istinitosti. njihovim zastupnicima postavlja pitanja. b) da se preciziraju i razjasne cinjenicne tvrdnje i da se oventualno navodi dopune. a to ima za cilj: a) da se preciziraju i razjasne zahtevi stranka. . B) Nacin . a narocito dokazni.. kao i da zakljuci sudsko poravnanje.Stranke mogu da iznose nove cinjenice i nove dokazne predloge sve do momenta zakljucenja glavne rasprave.) Raspravljanje na rocistu za glavnu raspravu .Formalno rukovodjenje se vrsi preduzimanjem parnicnih radnji koje uticu na vremenski razvoj glavne rasprave ( zakazivanje ili odlaganje rocista..On je duzan da utvrdi da li su dosla sva pozvana lica. tuzba i odgovor na tuzbu se ne iznose ponovo.Radi rukovodjenja glavnom raspravo sud donosi resenja ( koja moze kad hoce da opozove. .. o procesnim predlozima i cinjenicnim tvrdnjama stranaka. v) da se preciziraju i razjasne procesni predlozi. daje im rec. stara se o odrzavanju reda na raspravi.. .Predsednik veca je duzan da strankama zabrani da postavlju sugestivna pitanja ili pitanja koja se ne odnose na predmet spora.Vece odlucuje o postojanju procesnih pretpostavki.). 86 . .Vece ima kontrolnu i korektivnu funkciju u odnosu na parnicne radnje koje je preduzeo predsednik veca.. izmeni.Na glavnoj raspravi predsednik veca ispituje stranke. . 2.Sudija je duzan da se stara da stranke iznesu sve bitne cinjenice. dopuni. . koji objavljuje sta je predmet raspravljanja. . spajanje ili odvajanje parnica.). . .) Rukovodjenje glavnom raspravom A) Pojam . vestaka.. . ). kao i o procesnim prigovorima stranka.rukovodi saslusanjem svedoka. vec se samo vece upoznaje sa rezultatima pripremnog rocista..Pravilo je da stranke izlazu i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora. te u sklopu toga. i protiv njih nije dozvoljena posebna zalba.Glavnom raspravom rukovodi predsednik veca i on u tom cilju preduzima razlicite procesne radnje cije je svrha da se parnica razvija.TOK GLAVNE RASPRAVE 1. te da li su oni koji su izostali svoj izostanak i opravdali. .Predsednik veca je ovlascen da van rocista za glavnu raspravu donese presudu na osnovu priznanja ili odricanja.

.) Odrzavanje reda i odrzavanje procesne discipline na glavnoj raspravi. a stranka nije prisutna.Ako je s rocista izostala samo jedna stranka.. 87 . b) kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. a moze i udaljiti iz sudnice izgrednika.Ako neko narusava red. . 4. 6. --> kada udalji punomocnika stranke iz sudnice. --> kada u privrednom sporu stranke predloze sprovodjenje medijacije. . tako da se o njemu moze doneti merotorna odluka. . .Stranka na rocistu moze da iznese nove cinjenice ili predlozi izvodjenje novih dokaza ( novote ) s kojima protivna strana nije imala prilike da se upozna. tako da se nisu stekli uslovi da se ona odrzi.Glavna rasprava se zakljucuje nakon izvedenog dokaznog postupka i zavrsne reci stranka u kojoj sumiraju svoje stavove.) Izostanak stranaka s rocista za glavnu raspravu. koja ne prisustvuje na rocistu zastupa punomocnik.Sud je duzan da odlozi rociste za glavnu raspravu kada preti povreda nacela kontradiktornosti: a) kada utvrdi da stranke nisu uredno pozvane ili nisu dosle ali su opravdale svoj izostanak.Ako s rocista neopravdano izostanu obe stranke.Sud moze da odlozi rociste kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili onda kada to nalazu drugi opravdani razlozi.Neispunjenje uslova za odrzanje rocista za glavnu raspravu znaci da postoji neka smetnja za dalje vodjenje postupka ili da bi njegovo odrzanje imalo za posledicu povredu nekog vaznog procesnog nacela. ako je potrebno da se ona licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici.Sud zakljucuje glavnu raspravu kada je stekao uverenje da je predmet dovoljno raspravljen. sud resenjem izrice opomenu ili novcanu kaznu.Po pravilu. --> kada udalji javnog tuzioca ili pravobranioca. nema punomocnika i nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o poredmetu o kome se raspravlja. . --> kada stranku. na koje nije dozvoljena zalba.Samo opravdan izostanak stranaka s glavne rasprave ima za posledicu da se rociste odlaze. . 5. sud ce joj izreci novcanu kaznu. . smatra se da je tuzilac povukao tuzbu ( fikcija povlacenja tuzbe ). . . .Zlaba protiv resenja o izricanju disciplinske mere ne zadrzava njeno izvrsenje.Ako neka strana zloupotrebljava procesna ovlascenja.) Odlaganje rocista za glavnu raspravu .Odluku o odlaganju rocista donosi vece u formi resenja. . .Sud moze da odlozi rociste ( ne mora ): --> ako je stranka neuka.Sud je duzan da odlozi rociste ako postoje smetnje u pogledu urednog zastupanja stranke ( ako ustanovi da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju te usled toga moze da nastane steta za stranku ). sud ce odloziti rociste i dostaviti tuzenom prepis zapisnika s tog rocista. do odlaganja rocista dolazi kada glavna rasprava nije dobro pripremljena. te je sud duzan da drugoj strani omoguci da se izjasni o novim cinjenicama pa onda je duzan da odlozi rociste i da joj mogucnost da se pripremi i izjasni o novotama. . sud raspravlja s prisutnom strankom. a istovremeno se strankama saopstava mesto i vreme odrzavanja novog rocista.

g) tuzeni ne moze da podigne protivtuzbu.PONOVNO OTVARANJE GLAVNE RASPRAVE . pitanje.Sud resenjem o zakljucenju glavne rasprave nije vezan.. 88 . d) tuzilac ne moze da preinaci ili da povuce tuzbu. 70. zajedno sa glavnom stvari.Ako sud odbije prigovor. sto ima za posledicu neracionalno rasipanje vremena.) Spajanje parnicnih postupaka .ZAKLJUCENJE GLAVNE RASPRAVE .Glavnu raspravu okoncava predsednik veca resenjem i to saopstava ucesnicima postupka.U momentu zakljucenja glavne rasprave nastaju sledeca dejstva: a) nijedna stranka ne moze vise da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze.RASPRAVLJANJE I ODLUCIVANJE O PROCESNIM PRETPOSTAVKAMA . tj. . . . .2 2 Ova prica moze i uz 42.Stranke nemaju pravo da predlazu ponovno otvaranje glavne rasprave. . cime se parnica vraca u stadijum glavne rasprave. . . . tj kada je predmet raspravljen u onoj meri koja omogucuje donosenje odluke.Izuzetno je moguce objektivno spajanje tuzbenih zahteva kada tuzilac prema tuzenom u jednoj tuzbi istice vise tuzbenih zahteva.Parnica je po pravilu dvostranacki koncipirana.Ako je o prigovoru raspravljao odvojeno od glavne stvari. te moze da odluci da se glavna rasprava ponovo otvori. on o tome donosi resenje (npr. on odmah nastavlja da raspravlja o glavnoj stvari i ne izradjuje pismeni sastav resenja kojim se odbija prigovor. .Sud ce zakljuciti raspravu kada stekne uverenje da je stvar sazrela za odlucivanje. b) vremenske granice pravosnaznosti presude vezuju se za ovaj procesni momenat a cinjenice koje potom nastanu nisu obuhvacene pravosnaznoscu.Kakvo god da je spajanje tuzbenih zahteva. jednan tuzbeni zahtev i jedan tuzeni. ima jedan tuzilac. .Moguce je da sud raspravlja i odlucuje o procesnim prigovorima odvojeno ili zajedno sa glavnom stvari ( procenjuje sta je ekonomicnije ).Ratio ovakvog resenja jeste ekonomicnost. v) stranka ne moze da zahteva iskljucenje ili izuzece sudije. . .U praksi sudovi koriste mogucnost da o procesnim prigovorima ( koji mogu da se izjavljuju i u fazi glavne rasprave ) odlucuju tek u presudi. . tj. da se stvar jos malo raspravi kako visi sud ne bi ukinuo merotornu odluku. i protiv tog resenja stranka ima pravo da izjavi samostalnu zalbu. onda ukoliko ga odbije. pravilo je da o svakom zahtevu tece posebna parnica. resenje o odbacivanju tuzbe). onda moze da o takvom prigovoru donese posebno resenje ili da odluku o procesnom prigovoru unese u sastav presude.Moguca je i subjektivna kumulacija tuzbenih zahteva ( suparnicarstvo ) kada vise lica tuze ili budu tuzena jednom tuzbom.Ako sud usvoji procesni prigovor. pa ako je o njemu odlucivao zajedno sa glavnom stvari.

a spojena parnica ce se nastaviti pred onim vecem koje je prvo donelo resenje o spajanju.Treba naglasiti da je sud i dalje duzan da cinjenicno stanje utvrdjuje istinito. onda mora da odgovara istini. a takva situacija moze da nastupi prilikom objektivne kumulacije tuzbenih zahteva koji su istaknuti u istoj tuzbi. sud moze da donese odluku da spoji parnice. .Ratio spajanja su razlozi ekonomicnosti ( smanjenje troskova i ubrzanje postupka ).Isto vazi i za delatnost suda.Zakon je ukinuo mogucnost da sud ex officio odredjuje i izvodjenje dokaza koje nijedna stranka nije predlozila. . a sud njima nije vezan.Cilj gradjanskog postupka je ostvarenje materijalnopravne pravicnosti. i istovremena parnica po protivtuzbi ). . a ne drugi ( npr. .Ne da utvrdjuje materijalnu istinu. .Npr. Prvi zahtev je sazreo za odlucivanje. .) Nacelo utvrdjivanja istine u parnicnom postupku . a to znaci dvostruko: * da vise parnica tece pred istim subom izmedju istih stranaka.Da bi sud mogao da spoji parnice. * isto lice je protivnik raznih tuzilaca ili raznih tuzenih. ( kojim je ukinuto nacelo materijalne istine ) vise ne govori da je sud duzan da “tacno i istinito” utvrdi sporne cinjenice. sud moze i da odredi razdvajanje parnica. pri cemu je nebitno u kakvim ulogama se one nalaze u razlicitim parnicama. .Spajanje parnica ne utice na povecanje vrednosti predmeta spora. vec da sporne cinjenice istinito utvrdi. to vise ne znaci da je nacelo utvrdjenja istine bitno ograniceno.Moze da se desi da pred istim sudom u isto vreme tece vise parnica izmedju istih lica ( klasican primer je parnica po tuzbi. .U ovakvim situacijama. premda se dokazivanja odnosi na sve bitne cinjenice. . utvrdi da li je njegova predstava o spornoj cinjenici bliska realnom.U tom smislu. arbitraran ) nacin.. a da bi odluka bila pravicna. da je duzan da primenjuje savremena pravila nauke. te da o njema zajednicki raspravlja. . .Ovaj uslov je ispunjen kada su parnice cinjenicno povezane i kada u obe parnice figuriraju ista dokazna sredstva. -To su dve razlicite stvari: “istinito” znaci nacin na koji sud utvrdjuje sporne cinjenice. ne misli se ni na sta drugo do na njihovu subjektivnu istinu. . te sud moze da razdvoji parnice i donese samo odluku o naknadi materijalne stete. . b) parnice trebaju da budu subjektivno povezane.Ljudski zakoni su samo proizvod nasih kognitivnih sposobnosti da stvorimo saznanje o realnim dogadjajima i zakonima ( Zemlja je bila okrugla i pre nego sto je covek to saznao ).ODVOJENO RASPRAVLJANJE O POJEDINIM ZAHTEVIMA IZ ISTE TUZBE . pravila iskustva i praske. nalaze strankama i ostalim ucesnicima u postupku da govore istinu. tacnije na njihovu subjektivnu predstavu o stvarnosti. a premda se ZPP-om iz 2005.Kada ZPP iz 2005.Iz razloga celishodnosti. te da na takav.Protiv resenja o razdvajanju i spajanju parica nije dozvoljena posebna zalba. 71. . T tuzi S i zahteva iz istog zivotnog dogadjaja naknadu materijalne i nematerijalne stete. treba da se ispune sledece pretpostavke: a) parnice koje se spajaju treba da teku pred istim sudom. svaka istina je subjektivna. 89 . . .Spajati se mogu i parnice u kojima ne sudi isto vece.

. v) Trece. . . odluku suda o izvodjenju dokaza. .Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede cinjenice na kojima zasniva svoj tuzbeni zahtev. odnosno ne postojanje cinjenice. nego njih sud saznaje ex officio. pa i da predlozi dokaze koji potvrdjuju postojanje tih cinjenica. . da oznaci rezultat dokazivanja. . u tuzbi. . .Predmet dokazivanja su i cinjenice koje izlaze iz okvira raspravnog nacela.Pod cinjenicama podrazumevamo dogadjaje i stanja koji su vremenski i prostorno definisani.Od cinjenica treba razlikovati stavove opsteg iskustva koji se ne dokazuju ( npr. .Predmet dokazivanja moze da bude postojanje neke cinjenice.Dokazno sredstvo je ljudska radnja ili cinjenica koja nam pruza podatke o istinitosti o postojanju ili nepostojanju neke druge cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja. tuzeni iznosi svoje vidjenje o cinjenicama na koje se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu i nudi dokaze koji potkrepljuju njegove navode. . da oznaci parnicnu radnju stranke koja dokazuje postojanje. umetnickog i strucnog iskustva i saznanja koji se dokazuju izvodjenjem vestacenja.Pod cinjenice ne spadaju ni pravne norme. . koje se ne dokazuju. . kao i njeno nepostojanje.) Zadatak dokazivanja i terminosloska razgranicenja .Predmet dokazivanja mogu da budu sve cinjenice koje se nalaze u dispoziciji materijalnopravne norme. te stavove naucnog.Predmet dokazivanja su konkretne cinjenice.Istinitost cinjenicnih tvrdnji sud proverava u postupku dokazivanja. odnosno dogadjaji ili stanja koji su prostorno i vremenski definisani.Postupak dokazivanja u sirem smislu obuhvata predlaganje dokaza. sud ne bi mogao da utvrdjuje i cinjenice od kojih ne zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. stav da je covek smrtno bice ). . sve do momenta zakljucenja rasprave.72. odgovoru na tuzbu ili na glavnoj raspravi. odnosno na koje se stranke ne pozivaju.Predmet dokazivanja su cinjenice koje pred sud iznose stranke u okviru raspravnog nacela.Pojam “dokaz” se u parnicnom postupku koristi u trojakom smislu: a) Prvo. 90 .Smatramo da. b) Drugo. da oznaci dokazno sredstvo. .To su cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.Ovaj postupak obuhvata niz parnicnih radnju suda i stranaka koje su upravljene na utvrdjivanje istinitosti cinjenicnih navoda stranaka. .) Predmet dokazivanja .U odgovoru na tuzbu. premda su one “vazne za donosenje odluke”. sam dokazni postupak. ali i sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke.) Dokazivanje 1.Dokazna snaga jeste podobnost sredstva dokazivanja da kod sudije stvori uverenje o istinitosti postojanja ili nepostojanja neke cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja. na koje se ne poziva tuzeni da bi osporio osnovanost tuzbenog zahteva. u ovom smislu. . 2. kao i ocenu dokaza koju na kraju ovog postupka daje sud.

. sud dokaznu snagu tog priznanja ocenjuje na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja.Neophodno je dokazivati i cinjenice od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki. ako tuzilac zahteva povracaj zajma.Od pravila da se priznate cinjenice ne dokazuju. * da stranka osporava navode protivnika ( sistem negativne litiskontestacije ). .Ako je priznanje dato van parnice. . . donosenje ove presude je moguce. . a priznanje moze da bude potpuno ili delimicno. . 91 . 4. * da sud na osnovu slobodne ocene dokaza oceni svako drzanje stranke. . .Za donosenje odluke vazne su sve cinjenice kojima tuzeni osporava osnovanost tuzbenog zahteva.Stranka moze da prizna cinjenice izricito ili precutno.Primena pravila o afirmativnoj i negativnoj litiskontestaciji nema nikakav znacaj.Priznanje moze da se da samo u toku parnice i to pred sudom. tek kada se stranka u ciju korist je postojanje ovakve cinjenice. te da li je zahtev za povracaj zajma dospeo ). da li je zajmoprimac dao predmet zajma. .) Neophodnost dokazivanja .. .Pasivno drzanje stranke ( u vezi sa priznanjem ili osporavanjem odredjene cinjenice ) moze da se tumaci na 3 nacina: * da stranka priznaje cinjenicne navode protivnika ( sistem afirmativne litiskontestacije ).Dokazuju se samo one vazne cinjenice koje su sporne.Pravilo je da se i kod anticipativnog priznanja ne izvodi dokazivanje. . Zakon odstupa samo kada sud utvrdi da stranke priznanjem odredjene cinjenice zele da postignu cilj koji je protivan javnom poretku. i to ili u formi podneska ili izjavom stranke na rocistu. . pre nego sto se njen protivnik pozvao na njeno postojanje u postupku.Priznati se mogu samo cinjenice koje su za protivnika u postupku povoljne. . primenjuju se opsta pravila o oceni dokaza ).) Kada dokazivanje nije neophodno A) Kada stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu .kod njega se radi o tome da stranka priznaje postojanje jedne po nju nepovoljne cinjenice. predmet dokazivanja mogu da budu samo cinjenice koje su odlucne za pravnu kvalifikaciju takvog pravnog posla. kada je tvrdnja o postojanju neke cinjenice ucinjena na rocistu kome nije prisustvovala i suprotna strana. vazne cinjenice su da li je ugovor zakljucen.Ne dokazuje se ni pravna kvalifikacija pravnih poslova. ako cinjenice koje je tuzilac naveo u tuzbi ne protivreci predlozenim dokazima. na nju u postupku i pozove ( ako se to ne dogodi.Priznanje cinjenice je jednostrana parnicna radnja jedne od stranaka kojom ona priznaje da je odredjena cinjenicna tvrdnja njenog protivnika istinita.Postoji i: --> Anticipativno priznanje. odnosno one koje su za stranku koja priznaje nepovoljne.U prilog primeni principa afirmativne litiskontestacije govore i razlozi za donosenje presude zbog propustanja. vec naprotiv. 3.Za donosenje odluke vazne cinjenice su one koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ( npr. .Naime.

. 92 . .Od zakonskih pretpostavki treba razlikovati zakonske fikcije. . Sud nije duzan da izvodi dokazni postupak u pogledu postojanja ugovora o prodaji ). jer sud donosi poresudu na osnovu priznanja. vec tuzbeni zahtev kao takav. iz cinjenice.Stranka na cijoj strani su se stekle mane volje pri priznanju. iz pretpostavljene pravno relevantne cinjenice ( takve pretpostavke su cinjenicne ). ako se ono protivi opstepoznatim cinjenicama. pretpostavlja i postojanje druge odredjene cinjenice.Predmet priznanja tuzbenog zahteva nisu cinjenice. ali istice da je ugovor raskinuo ili istice prigovor prebijanja.Priznanje nije materijalnopravnog karatera ( jednostrana izjava volje ) jer ne proizvodi nikakvo dejstvo na nivou posledice materijalnopravne norme.).Zakonske pretpostavke se sastoje od dva cinioca: prvog. cinjenice objavljene medijima. s druge strane. pri cemu je nebitno da li je pravna posledica nastupila prema redovnom toku stvari. govorimo o pravnim pretpostavkama.Priznanje cinjenica ne znaci i da ce sudska odluka biti u korist one stranke kojoj priznanje cinjenice ide u prilog. moze ovakvo priznanje da opozove.U praksi se uzima da sud o opstepoznatim cinjenicama ne izvodi dokazivanje. ali istovremeno izjavljuje kakvo odbrambeno ili napadno sredstvo kojim tezi da odbije tuzbeni zahtev ( Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. jer zakonodavac. V) Zakonske pretpostavke . .S obzirom na mogucnost opoziva radi se o parnicnoj radnji za ciju pravovaljanost moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke.Stranka koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke duzna je da dokazuje samo onu cinjenicu koja cini njen osnov. pa zatim osporene cinjenice. vec ih ex officio uzima u podlogu svoje odluke ( ali je prema zakonu sud duzan da ih saopsti strankama na raspravi ). a njihovo postojanje ili nepostojanje moze se saznati bez teskoca ( istorijski dogadjaji..Ovde stranka priznaje odredjenu cinjenicu kao istinitu.Ako se. ocem deteta koje je rodjeno u braku smatra se muz majke deteta ). pri njenom postojanju. .Ove cinjenice su poznate sirokom krugu ljudi. .--> Kvalifikovano priznanje. . . te kada se priznanje protivi stavovima iskustva ili istinitosti o cinjenicama do cijeg saznanja je sud dosao u nekom drugom postupku. pretpostavka odnosi na postojanje negovog pravnog stanja ili pravnog ovlascenja. kojim se parnica okoncava. b) Priznanje cinjenica i priznanje tuzbenog zahteva . . B) Kada se radi o opstepoznatoj cinjenici . K ne spori da je zakljucio ugovor o prodaji.Od priznanja cinjenica treba razlikovati priznanje tuzbenog zahteva. sud ceni na osnovu opstih pravila o oceni dokaza. .Ne dokazuju se ni cinjenice koje ulaze u dispoziciju norme koja sadrzi zakonsku pretpostavku. kod kojih se radi o tome da zakonodavac neoborivo vezuje nastajanje odredjenog subjektivnog prava za postojanje odredjene cinjenice.Priznanje cinjenica nema dejstvo.O dejstvu priznate. ..Priznanje cinjenice moze da se opozove u celosti ili delimicno. a) Pravna priroda priznanja cinjenica . odnosno iz postojanja odredjene cinjenice. odnosno priznanje pravne posledice koju tuzilac navodi u svom zahtevu. drugog. odnosno pravne posledice ( npr. .

b) drugo. zakon dopusta sudu da visinu stete odredi po slobodnoj oceni ( ukoliko je dokazivanje prave stete nemoguce ili je skopcano sa velikim teskocama ). moze da se pretpostavi da neki dokaz nece moci da se izvede.Kod zakonskih pretpostavki.) Slucajevi u kojima se dokazivanje ne izvodi . vestaci. dok njen protivnik osporava postojanje pretpostavke tako sto nudi dokaz o protivnom.Povreda slobodne ocene suda predstavlja bitnu povredu odredaba ZPP-a zbog koje odluka suda moze da se pobija.Medjutim. stranke. . kada stranka koja je predlozila izvodjenje kakvog dokaza ne predujmi iznos koji je neophodan da bi se dokazni postupak sproveo ( tada sud odustaje od izvodjenja predlozenog dokaza ). sto je pravicnije nego da se smisao restitucije izgubi u bezizglednom i beskrajnom dokazivanju visine stete. T u tuzbi navodi da je ugovor zakljucen u prisustvu A. . . .Dokazna sredstva su lica ili stvari koja omogucavaju sudu da sazna vazne i cinjenice koje su od znacaja za resenje glavne stvari..Postoje dve vrste slucajeva u kojima se nece izvoditi dokazivanje o spornim cinjenicama: a) prvo.Tuzilac ovde snosi samo teret tvrdnje da je steta nastala. prema okolnostima slucaja.) Necelishodnost dokazivanja . i duzan je da svoju odluku obrazlozi. protivna strana moze da ospori i sam osnov zakonske pretpostavke podnosenjem dokaza koji obaraju sam osnov. 73. . protivdokaz i dokaz o protivnom ( shodno cilju dokaza ) Primer: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene. --> da dokaz treba da se izvede u inostranstvu. isprave i predmeti uvidjaja. . 5. sud polazi od opstih stavova iskustva. . A) Glavni. tumaci. 93 . --> da dokaz nece moci da se izvede u primerenom roku.Naprotiv. K osporava postojanje ugovora o prodaji. 6.Dokazna sredstva u nasem pravnom poretku jesu: svedici. K u odgovoru na tuzbu predlaze da se u postupku saslusa B kome je K ispricao da sa T nije postigao saglasnost o ceni.Iz razloga ekonomicnosti postupka. a sud to moze da ucini ako se alternativno ispuni jedna od pretpostavki: --> da. kada protekne rok koji je sud odredio za izvodjenje dokaza.Cilj glavnog dokaza jeste da sud uveri u istinitost vazne cinjenice koja cini osnov tuzbenog zahteva ( iskaz svedoka A ). ona stranka koja iz pretpostavke izvodi neko svoje pravo dokazuje samo njen osnov. ne i teret tvrdnje kolika je njena visina. . kao i od rezultata sprovedenog dokaznog postupka.Odlucivanje po slobodnoj oceni je dopusteno samo ako je sud iscrpeo sva raspoloziva dokazna sredstva. .Slobodna ocena suda o visini stete ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju.Zakonom je propisana mogucnost suda da odredi rok za izvodjenje odredjenog dokaza.) Pojam i vrste dokaznih sredstava .

Dokaz o protivnom je takodje glavni dokaz.Rezultat izvodjenja nepotpunog dokaza jeste uverenje suda da je ovo sto se tvrdi samo verovatno. same stranke odredjuju cinjenice koje treba da dokazu. ako je pobudio sumnju u istinitost tvrdnje njegovog protivnika potrepljene glavnim dokazima. kao sto su postupci u bracnim i porodicnim sporovima. 94 . .. Npr: Svedok C navodi da je video A kako biciklom napusta kucu B. dovoljno je da je verovatno da tvrdnja predlagaca glavnog dokaza nije istinita.Istrazna maksima i dalje vazi za neke posebne parnicne postupka. . Npr: Svedok C navodi da je bio prisutan kada su A i B zakljucili ugovor o prodaji bicikla. . V) Potpun i nepotpun dokaz ( prema rezultatu dokazivanja ) .Po pravilu.Dokazni postupak pociva na dispozicionoj i raspravnoj maksimi ( sud izvodi samo dokaze koje su stranke same predlozile ).Dokazom o protivnom stranka osporava postojanje osnova pretpostavke ( npr.Dakle. . za razliku od glavnog dokaza. jer se ne zasniva na utvrdjenju indicija.Predlagac protivdokaza je uspeo u njegovom izvodjenju. .. dokazi iz kojih se direktno izvodi saznanje o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme. zapisima. ali iz njihovog postojanja sud moze. kao i dokazna sredstva kojima se istinitost ovih cinjenica potkrepljuje.Potpunim dokazom predlagac u potpunosti uverava sud u istinitost svoje cinjenicne tvrdnje.One same ne kazuju o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju materijalnopravne norme. . te na nacelu obostranog saslusanja stranaka.IZVODJENJE DOKAZA ( DOKAZNI POSTUPAK ): . . za uspeh protiv dokaza.Dokazni postupak u uzem smislu obuhvata skup pravila o parnicnim radnjama stranaka u suda kojim se uredjuje nacin na koji se izvode dokazi.Radi se narocito o podacima zapisanim na tonskim i video trakama. da zakljuci o postojanju takve cinjenice.Predlaganje dokaza. a njeme predlagac dokaza obara zakonsku prezumpciju. dokazom o protivnom muz majke deteta rodjenog u braku osporava da je dete rodjeno u braku ).Kada takvo dokazivanje nije moguce.Za odlucivanje su odlucni neposredni dokazi. G) Nova dokazna sredstva ( kao rezultat novih tehnickih izuma ) . . . . B) Neposredni i posredni dokaz ( indicija ) . na osnovu opsteg zivotnog iskustva.Cilj protivdokaza jeste da ospori i obori istinitost cinjenicne tvrdnje protivnika potkrepljene glavnim dokazom ( iskaz svedoka B ). upotreba ovih posrednih dokaznih sredstava je dopustena tek ako sudu i strankama ne stoje na raspolaganju neposredni dokazi. stranke se sluze posrednim dokazima ili indicijama. CD i komp. . .U okviru dispozicionog i raspravnog nacela. .Od indicija traba razlikovati prima faciae dokaz koji spada u pitanja ocene dokaza. . .Dokazna sredstva predlazu stranke i to sve do zakljucenja glavne stvari. vec na oceni dokaza na osnovu primena opstih stavova iskustva o cinjenicama koje spadaju i dispoziciju norme.

tacnije povredom neke materijalnopravne norme medjunarodnog ili unutrasnjeg prava.Posebno o dokazima do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. . bitno je da se svi dokazi izvedu na jednom rocistu za izvodjenje dokaza. . .Rociste za izvodjenje dokaza .Sud je duzan da o izvodjenju svakog pojedinog dokaza donese resenje koje mora da sadrzi: spornu cinjenicu o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. a narocito ce se smatrati da predlozeni dokaz nije vazan kada: * cinjenica o cijem postojanju ili nepostojanju se predlaze dokazivanja nije bitna za odluku.. . .Stoga.Tuzeni je duzan da u odgovoru na tuzbu ponudi dokaze kojima ukazuje na istinitost cinjenica kojima osporava navode tuzioca.O predlogu stranaka iz izvodjenje dokaza odlucuje sud.U parnicnom postupku cesto se nude dokazi do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. vec i na osnovu citavog rezultata dokaznog postupka. ako se postuju nacela neposrednosti i koncentracije procesne gradje. sud ce odbiti da izvede dokaz kada smatra da predlozeni dokaz nije vazan za njegovu odluku. i na taj nacin zakon vodi racuna da ce sud najbolje steci uverenje o dokaznoj vrednosti i snazi pojedinog dokaznog sredstva. jer u protivnom rizikuje da njegova tuzba bude odbacena kao neuredna.Po pravilu. . kao sto je to neovlasceno prisluskivanje. ova resenja i ne mogu da se pobijaju posebnom zalbom.Od principa neposrednosti u dokazivanju se odstupa u korist nacela ekonomicnosti postupka kada se izvodjenje pojedinih dokaza poverava zamoljenom sudu. jer dokazno sredstvo pruza malo izgleda na uspeh. . . . ... jer u protivnom rizikuje da ce sud da usled neurednosti odgovora da donese presudu zbog propustanja ili da meritorno resi spor s obzirom da medju strankama nisu sporne cinjenice. .Sud odlucuje koje su cinjenice bitne za odlucivanje i koji ce od dokaznih predloga koje su predlozile stranke izvesti radi utvrdjivanja istinitosti tih bitnih cinjenica. povreda tajnosti pisama.Stranke mogu da predlazu dokaze i na pripremnom rocistu i na rocistu za glavnu raspravu. vec samo u zalbi koja se izjavljuje protiv konacne presude. . * kada dokaz cije se izvodjenje predlaze nije bitan ili pogodan za saznanje istinitosti cinjenice cije se postojanje dokazuje. jer je cinjenicna tvrdnja koju stranka istice vec opovrgnuta dosadasnjim rezultatima dokaznog postupka. .Tuzilac mora da predlozi dokaze kojim potkrepljuje navode iz tuzbe. .S obzirom na to da sud ceni rezultat dokaznog postupka ne samo u pogledu svakog dokaznog sredstva ponaosob. 95 .Sud ne sme da odbije izvodjenje dokaza sa obrazlozenjem da svedok nije pouzdan jer je ranije u drugim postupcima kazivao neistinu. * kada dokazni predlog ne sadrzi temu dokazivanja ( ovde se radi o tome da predlagac dokaza ne navodi vaznu cinjenicu o kojoj bi trebalo izvesti dokaz. .Resenje suda o izvodjenju dokaza jeste resenje o materijalnom upravljaju parnicom kojim sud nije vezan.Sud je duzan da odbije izvodjenje dokaznog sredstva do kojeg se doslo na nedozvoljen nacin.Sadrzina resenja o izvodjenju dokaza je znacajna zbog ocuvanja nacela kontradiktornosti i ravnopravnosti. . . * kada je sud vec uveren o istinitosti cinjenice o kojoj treb da se izvede dokazivanje. vec niz cinjenica iz kojih bi tek eventualno trebalo da sazna koja bi cinjenica bila vazna za njegove tvrdnje ). * kada postoji zabrana upotrebe dokaznog sredstva.Dokazi se izvode na glavnoj raspravi.Uloga suda. .Ovde se najcesce radi o radnjama koja ulaze u bice krivicnog dela.

Kada se stranka poziva na cinjenicu cije bi postojanje trebalo da se utvrdi uvidjajem.Ako vestak prisustvuje uvidjaju i daje sudiji samo obavestenja o pojedinostima predmeta ( mesto udesa ) koji sud neposredno opaza. duzna je da sudu omoguci vrsenje uvidjaja. . koje moraju da postoje u sadasnjosti ( nezamislivo je da se culno opazaju cinjenice koje su se desile u proslosti ). . pa da bi rasvetlio okolnost od koje zavisi verodostojnost svedocenja. B) Razgranicenje od ostalih dokaznih sredstava .Kod razgranicenja od vestacenja merilo je rezultat dobijen upotrebom dokaznog sredstva.Treca lica nemaju duznost da dopuste vrsenje uvidjaja. kada on uskrati ili odbije da omoguci uvidjaj.Uvidjaj je jedino pravo neposredno dokazno sredstvo ( dokazna vrednost ogromna ).Uvidjaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim culnim opazanjem utvrdjuje odredjene cinjenice ili razjasnjava izvesne okolnosti. a pod ovim treba razumeti svaku okolnost koja je od znacaja za pravilno utvrdjenje vaznih i odlucnih cinjenica ( npr. . i ona je duzna da omoguci uvidjaj. lekar pregleda ostecengo i o tome obavestava sud ). G) Duznost da se tvrpi uvidjaj . b) Zatim se koristi uvidjaj radi razjasnjenja “neke okolnosti”. kada je stvar koja je predmet uvidjaja zajednicka za trece lice i stranku koja se poziva na cinjenicu koju bi trebalo utvrditi uvidjajem.Pravilo je da se na duznost da se trpi uvidjaj primenjuju pravila o duznosti edicije isprava.. a kod dokazivanja ispravama se utvrdjuje sam sadrzaj pismena. .Uvidjaj se visi na sudu ili van njega. .Kada se predmet na kome bi trebalo izvrsiti uvidjaj nalazi kod drzavnog organa. Sudija utvrdjuje da li je zid napukao. . kada je ono po zakonu duzno da omoguci uvidjaj. .Ako strucno lice ispituje svojstva lica ( telesne povrede ) ili predmeta.Predmet i zadatak uvidjaja je dvostruk: a) Sud njegovim izvodjenjem utvrdjuje sporne cinjenice izmedju stranaka. radi se samo o svedoku ( npr. 96 . a u njenoj moci je da omoguci uvidjaj. a o tome ne daje nalazi i misljenje.74.Treba istaci da se pregled i slusanje audio-vizuelnih zapisa smatra uvidjajem. i vrsi ga vece. .Uvidjaj se razlikuje od dokazivanja ispravama u tome sto se prilikom uvidjaja culno opaza samo pismeno i njegova svojstva. a vestak utvrdjuje svojstvo materijala i nacin gradnja. sud vrsi uvidjaj ). u postupku je sporno da li je svedok s terase mogao da vidi dogadjaj o kome je svedocio. . sud takvo ponasanje stranke ceni na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. medjutim. te ako unisti ili sakrije stvar koje je predmet uvidjaja. V) Izvodjenje dokaza uvidjajem .Sud je duzan da stranke obavesti o vremenu i mestu izvodjenja uvidjaja kako bi mu prisustvovale. . medjutim protivnik moze da odbije da omoguci uvidjaj iz istih razloga iz kojih svedok moze da uskrati svedocenje i odgovore na pojedina pitanja. . sud ce ex officio obezbediti da se izvede dokaz uvidjajem.. .) Uvidjaj A) Pojam i znacaj .Kada je vrsenje uvidjaja u moci protivne strane. radi se o vestacenju ili o kombinaciji vestacenja i uvidjaja.Protivnik stranke ne moze da se prisili da trpi uvidjaj. a izuzeci postoje u dva slucaja: --> prvom. --> drugom. Npr.

Za njihovo koriscenje u parnicnom postupku je nebitno da li je isprava sacinjena s namerom da posluzi kao dokazno sredstvo ( ugovor ) ili se slucajno koristi u parnicnom postupku kao dokaz ( npr. a lazna je kada ne potice od lica koje je naznaceno kao izdavalac. .. .Autenticnost privatnih iprava se ne pretpostavlja.S druge strane.Isprave su lisene subjektivnosti. odnosno da izjava volje koja je sadrzana u ispravi potice od njenog potpisnika. ugovor.) Isprava A) Pojam i znacaj . od legalizacije privatne isprave treba razlikovati njenu vidimizaciju. organi uprave ) donose u okviru svoje nadleznosti.Sve druge isprave koje nisu javne smatraju se privatnim ispravama. .. ali se moze obarati svim dokazima.Isprava je telesni predmet na kome su pisanim znakovima zabelezeni odredjeni podaci.). . privatno pismo ). morao bi to da dokazuje. . izvod iz maticne knjige. privredno drustvo ili druga organizacija u vrsenju ovlascenja koje joj je povereno zakonom.Isprava se smatra istinitom ( autenticnom ) ako potice od onoga koji je na njoj oznacen kao njen izdavalac. . B) Vrste isprava 1. 2. ne i njegova kopija ( osim ako je zakonom izricito odredjeno ). priznanica..Javnu ispravu je u propisanom obliku izdao drzavni organ u granicama svojih ovlascenja.Autenticnost javnih isprava se pretpostavlja. resenja. a to je postupak u kojem sudovi i notari overavaju da je kopija isprave verna originalu. . tako da je na stranci koja se na nju poziva teret tvrdnje i dokazivanje da je isprava autenticna.) Dispozitivne i dokazne isprave .Ako bi potpisnik ispave tvrdio da potpis nije njegov. 97 . . te kao predmeti koji inkorporisu odredjeni sadrzaj predstavljaju pouzdana dokazna sredstva.Postoji pretpostavka da je isprava autenticna ako je autentican potpis izdavaoca isprave. sadrzina odredjenih misli.75. . . vec samo obavestenje o cinjenici koja je vezana za postojanje nekog pravnog akta ( npr. . .Autenticnost se odnosi samo na onaj tekst koji se nalazi iznad potpisa.Dispozitivne javne isprave su razne odluke ( presude.U dokaznoj snazi su izjednacene s javnim ispravama.Sudovi i notari na zahtev drzaoca privatnih isprava overavaju da je ispravu potpisao njen izdavalac.Od privatnih i javnih isprava treba razlikovati privatne overene isprave(legalizovane isprave ). menica ). . V) Istinitost isprave .) koje ovlasceni organi ( sud.Pod ispravo se smatra samo originalni predmet zapisa. dok sud ceni njenu autenticnost na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. lekarsko uverenje. .) Javne i privatne isprave ( u zavisnosti ko je njihov izdavalac ) .Dokazne isprave ne sadrze nikakav pravni akt. .Dispozitivne isprave su one u koje je neposredno inkorporiran pravni akt ( testament.

Pod zajednickom ispravom se smatra isprava koja inkorporira neki pravni posao izmedju stranaka ( ugovor ). a teret dokazivanja snosi onaj koji osporava istinitost. materijalne snage sadrzine javnih isprava. .Tada sud donosi resenje kojim nalaze protivnoj strani da u odredjenom roku podnese doticnu ispravu. v) Pribavljanje isprave od treceg lica. ali ova pretpostavka je oboriva. ali postoje dva izuzetka: 98 . .da li cinjenice koje se smatraju istinitim.Trece lice nema duznost edicije isprave. . .Kod dokazne snage javnih isprava ne treba mesati njihovu formalnu i materijalnu dokaznu snagu. D) Pribavljanje isprave . protivnu uverenju suda. .Isprava je istinita. . . ako njen sadrzaj odgovara realnim cinjenicama.Stranka je duzna da je sama podnese. sud moze novcano da kazni stranku koja. b) Pribavljanje isprave od protivnika stranke koja se na nju poziva. jer su sadrzane u javnoj ispravi.Kod duznosti pribavljanja ( edicije ) isprave razlikujemo 3 situacije: a) Pribavljanje isprave od stranke koja se na nju poziva. .Takodje. stranka koja se poziva na ispravu moze protiv protivne strane da podigne kondemnatornu tuzbu u kojoj bi zahtevala njeno izdavanje. . ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje stranka u parnici izvodi neko svoje pravo. . sud moze na tu okolnost da izvodi dokaze kako bi utvrdio da li su ovi navodi istiniti. * duzna je prema posebnim zakonskim propisima da je preda ili pokaze. pa se u parnici moze dokazivati da su cinjenice koje sadrzi javna isprava neistinito utvrdjene.Stranka kod koje se nalazi isprava ne moze da uskrati njenu ediciju u sledecim slucajevima: * vec se sama na nju pozvala u postupku. * isprava je zajednicka za obe stranke.Resenje suda o tome da druga stranka preda ispravu se ne moze prinudno izvrsiti. .Autenticnost isprave moze da bude i predmet posebne parnice koja se pokrece tuzbom za utvrdjenje istinitosti isprave. G) Dokazna snaga isprava .Druga strana moze da uskrati podnosenje isprave u istim slucajevima u kojima svedok moze da uskrati svedocenje ili odgovore na neka pitanja.Ako protivna stranka porice da se kod nje nalazi isprava.Takodje.. ali i onaj do cijeg je zakljucenja doslo posredstvom treceg. a protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. pod zajednickom ispravo se smatra ona koja je upravo i sacinjena u svrhu dokazivanja. suprotno volji izdavaoca.Dokazna snaga isprava zavisi od istinitosti njihovog sadrzaja. porice da se isprava nalazi kod nje. . smatra se netacnom ( falsifikovanom ). .Videli smo da ZPP uredjuje samo formalnu dokaznu snagu javnih isprava ( pretpostavlja se da je istinito ono sto je u javnoj ispravi sadrzano ). ali ako ta stranka ne preda ispravu po nalogu suda. .Ako je naknadno izmenjen njen sadrzaj. . .Drugo je pitanje tzv. . onda ce sud tu okolnost ceniti slobodno.Dokazna snaga privatnih isprava u celosti podleze principu slobodne ocene dokaza.Pretpostavlja se da je sadrzaj javne isprave istinit ( isto vazi i za dokazne i za dispozitivne javne isprave ).Ipak. .

V) Duznosti i prava svedoka . .. . . pa cak ni od njegove ekonomske zainteresovanosti za ishod parnice u kojoj svedoci.Ako se ne odazove pozivu.Svedok je fizicko lice koje pred sudom daje iskaz o cinjenicama koje je culno opazilo. ali i najnepouzdanije dokazno sredstvo u parnicnom postupku ( zbog subjektivnog dozivljaja realnih dogadjaja ).Uopste.Sposobnost da bude svedok ne zavisi niti od uzrasta. odnosno lice koje moze u postupku da bude saslusano kao stranka ( ne moze ni postupajuci sudija ). --> kada je rec o ispravi koja je po svojoj prirodi zajednicka za trece lice i stranku koja se na ispravu poziva.Resenje o kazni moze da se opozove ako svedok naknadno pristane da svedoci ili opravda svoj izostanak. . niti od zdravlja ( ukljucujuci u psihicko ). . odnosa sa strankama. od intelektualnog i socijalnog polozaja. . . . . sud moze da naredi njegovo prinudno dovodjenje i izrekne kaznu do 30000 dinara ( ista kazna je i ako odbije da svedoci.Svedok jedino ne moze da bude ono lice koje je stranka u postupku.--> kada je posebnom zakonoskom normom predvidjena njegova obaveza da odredjenu ispravu pokaze ili podnese. vec samo govorom iznosi subjektivno opazanje.I punomocnik stranke moze da bude saslusan kao svedok. .Pravosnazno resenje kojim se trecem licu nalaze podnosenje isprave moze se prinudno izvrsiti.Svedok ima 4 duznosti u postupku: * duzan je da se odazove pozivu i da svedoci.Za sposobnost da bude svedok su bitne samo dve stvari: a) Lice mora da bude sposobno da svojim culima opazi cinjenicu koja se dokazuje. . od njegove fakticke mogucnosti da ispuni zadatak. b) Lice mora da bude u stanju da opazenu cinjenicu reprodukuje pred sudom.Svedok je najcesce. 76.Neodazivanje pozivu ili odbijanje da svedoci povlaci i posledicu placanja troskova strankama. g) Pribavljanje isprave od organa. B) Sposobnost da bude svedok . pre svega. .Sposobnost fizickog lica da bude svedok zavisi.Sud moze da kazni odgovorna lica u organima ako ne postupe po resenju suda. jer on ne daje svoje misljenje o cinjenicama. . .Takvu ispravu ce sud na predlog stranke ili ex officio pribaviti ( ukoliko stranka ne moze sama ). a moze ga i zatvoriti dok ne pristane da svedoci ali najduze mesec dana ).Zakonodavac predvidja i mogucnost da sud novcano kazni trece lice koje nije postupilo po resenju kojim mu je nalozeno podnosenje isprave. organizacije i preduzeca.) Svedok A) Pojam i znacaj . 99 .Svedok se razlikuje od vestaka.

onda sud suocava svedoke.Ovaj postupak pokrece stranka. a povlaci i gradjanskopravnu odgovornost za stetu nanetu nekoj stranci zbog laznog svedocenja ). prenociste i izgubljena dobit ). i to tako sto slobodno izlaze o cinjenicama i kojima je pozvan da svedoci.Svedok iskazuje pred sudom na rocistu za glavnu raspravu ( izuzetno u svom stanu ). zanimanje i boraviste.. predsednik veca a zatim i stranke mogu da svedoku postavljaju pitanja ( nije dozvoljeno strankama da postavljaju sugestivna pitanja i pitanja koja se ne ticu teme ). . a u suprotnom to pravo gubi. b) Saslusanje svedoka .Svedoci se saslusavaju pojedinacno i iskljucivo usmeno. . smrti ili sklapanja braka.Ako se iskazi vise svedoka ne podudaraju. 100 .Ogranicenja. znatnoj imovinskoj steti ili krivicnom gonjenju sebe ili sebi blisko lice. a svedok je duzan da odmah nakon saslusanja zahteva naknadu troskova. lekari. b) Pravo na uskracivanje svedocenja. . verski ispovednici.Sud je duzan da upozori o ovome doticna lica. * duzan je da kazuje sve sto mu je poznato o cinjenicama o kojima treba da svedoci ( o tome je duzan i sud da ga upozori i upozna sa posledicama ). * o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka.( prekrsenje uskracivanja svedocenja predstavlja krivicno delo i povlaci disciplinsku odgovornost odredjene profesije ). . v) Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja . koje imaju: punomocnici stranaka. a ta zabrana prestaje kada nadlezni organ oslobodi to lice cuvanja tajne. . * kada je na osnovu posebnih propisa duzan da podnese prijavu ili da da izjavu. koja je duzna da predlozi da se odredjeno lice saslusa kao svedok. kao i o cemu svedok treba da bude saslusan.To vazi za lica koja bi svojim iskazom povredila duznost sluzbene ili vojne tajne.Svedok ne moze da uskrati svedocenje pozivajuci se na opasnost da se izlozi imovinskoj steti u sledecim situacijama: * kada je prisustvovao zakljucenju pravnog posla kao pozvani svedok.Sud odmah upozorava svedoka na to pravo. D) Pravo svedoka na naknadu troskova . .Svedok moze da uskrati odogovor na odredjena pitanja ukoliko za to postoje vazni razlozi. * o cinjenicama koje se tizu imovinskih odnosa uslovljenih bracnom vezom. G) Postupak izvodjenja dokaza svedocenjem a) Pozivanje svedoka . . advokati. .* duzan je da kazuje istinu ( lazno svedocenje je krivicno delo. troskovi ishrane.Svedok ima pravo na naknadu troskova koji su nastali time sto je pozvan da svedoci ( putni troskovi.. * duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka ( osim ako nije zakonom oslobodjen te duznosti). * o cinjenicama koje se ticu rodjenja. a) Zabrana saslusanja svedoka .Nakon tog izlaganja. ali propust da to uradi ne povlaci sankcije.Kao vazan razlog je exempli causa naveden slucaj u kome bi svedok odgovorom na neko pitanje izlozio teskoj sramoti. te da navede njegovo ime. notari.

Primeri za objektivne kriterijume za ocenu verodostojnosti iskaza: sklad iskaza sa sipravama. . predmet i obim vestacenja. * kao dokazno sredstvo. predmet spora. o tome odlucuje sud.Duznost vrsenja vestacenja obuhvata i obavezu vestaka da se odazove pozivu suda i da sudu dostavi nalazi i misljenje ( najvaznija obaveza vestaka ). nacelno. . da li je direktan. da bude odredjeno svako fizicko lice koje poseduje odgovarajuce strucno znanje ( fizicko lice se pojavljuje na rocistu iako je pravnom licu povereno vestacenje ). .koje se koristi rada razjasnjenja cinjenica ( daje nalaz i misljenje ).ZPP sadrzi nerazumno ogranicenje i zahteva od stranke da predlozi vestaka koji se nalazi na listi stalnih sudskih vestaka ( sud moze da odredi i drugo lice ). . B) Sposobnost biti vestak . Dj) Posebno o oceni iskaza svedoka .Vestak se u parnici pojavljuje u dva vida: * kao pomocnik suda.. a u slucaju nesaglasnosti stranaka.Premda sud ceni nalaz i misljenje vestaka slobodno. kojim moze da nalozi da se troskovi svedoku plate iz polozenog predujma.vestak samo utvrdjuje cinjenice na osnovu posebnog strucnog znanja kojim raspolaze ( analiza krvi ).Odbijanje da se vrsi vestacenje povlaci za sobom represivne mere suda prema vestaku. 101 . kao da se radi o svedoku. 77.Pravilo je da sud odredjuje drugog vestaka. za slobodnu ocenu dokaza ostaje malo prostora kada se radi o utvrdjenju ili razjasnjenju cinjenica koje je dao vestak primenjujuci svoje strucno znanje.O zahtevu svedoka sud odlucuje resenjem. V) Postupak odredjenja vestaka .. . ako imenovani vestak ne dostavi nalaz i misljenje u ostavljenom roku.Za vestaka moze. predmet i obim vestacenja i rok za dostavljanje nalaza i misljenja u pismenom obliku. . nezavisno od sporazuma stranaka ( a moze da angazuje i vise od jednog vestaka ako je bas slozeno ). .Stranka sama predlaze sudu vestaka s liste stalnih sudskih vestaka. da li menja verziju dogadjaja..Sud odredjuje vestacenje resenjem koje mora da sadrzi: ma i zanimanje vestaka. da li svedok cuti da iznenada postavljana pitanja. kao i obavezu vestaka da strankama naknadi stetu koju im je time prouzrokovao. nuzno je da u parnici ucestvuje i vestak koji takvim strucnim ( nepravnickim ) znanjem raspolaze. a ako predujam nije polozen. onda sud moze da nalozi stranci koja je svedoka pozvala da mu naknadi troskove u roku od 8 dana ( na ovo se stranka moze zaliti ).Ako sud utvrdi da je vestacenje slozeno i tada odredjuje vestaka sam. . .) Vestak A) Pojam i znacaj .Druga strana moze o takvom predlogu da se izjasni. V) Duznost vestacenja i duznosti vestaka .U nasem pravu lice koje je u resenju suda odredjeno za vestaka je duzno da svedoci.Pravilo je da sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju. .Ako se ne moze da utvrdi ili razjasni neku cinjenicu.

ne moze poveriti duznost vestacenja trecem licu. .Gradjanskopravna odgovornost vestaka prema strankama koju vestak pricini netacnim nalazom ( ako je postupao sa namerom ili grubom nepaznjom ) je deliktne prirode. ali vestak moze da se oslobodi svoje duznosti i ako postoje bilo koji drugi opravdani razlozi. . . misljenje je nejasno. . . a ne vestak. nepotpuno..Razlozi za oslobodjenje od duznosti vestacenja su isti oni koji se primenjuju na slucajeve u kojima i svedok moze da uskrati svodocenje. od donosi resenje da se vestacenje obnovi ( protiv ovoga nije dozvoljena zalba ).Pravilo je da vestak na rocistu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i misljenje.Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka. .Nalaz vestaka je osnova za izradu misljenja u kome vestak razjasnjava cinjenice.Duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjasnjenje iskaza i tvrdnju iz nalaza i misljenja.Sud u resenju odredjuje i predmet i obim vestacenja.Nalaz i misljenje moraju da budu pismeno sacinjeni i obrazlozeni. tj. b) Saslusanje vestaka . .Izvodjenje dokaza vestacenjem podrazumeva i saslusanje vestaka na rocistu za glavnu raspravu ( propust ovoga predstavlja povredu nacela kontradiktornosti koja povlaci za sobom nistavost presude ).Sud mora da omoguci strankama da ravnopravno raspravljaju o nalazu i misljenju vestaka u kontradiktornom postupku. 102 . . .Ukoliko sud ili stranke posumnjaju u pravilnost vestacenja ( npr.Obaveza vestaka je licna.Sud je duzan da nalaz i misljenje vestaka ceni slobodno.Vestak je duzan da govori istinu ( lazni nalaz i misljenje su krivicno delo ). a pod tim treba razumeti cinjenice koje vestak treba da utvrdi ili da razjasni ( zato mu se stavlja na raspolaganje predmet vestacenja ). DJ) Pravo vestaka na naknadu troskova i nagradu ( u vezi troskova sve isto kao kod svedoka ).Izrada nalaza i misljenja predstavlja komplikovan intelektualni poduhvat koji bi trebalo da bude u skladu s raspravnim nacelom i principom da sporne cinjenice utvrdjuje sud. . tj.. a na te cinjenice vestak primenjuje stavove i pravila svoje struke.Na nalaz i misljenje vestaka stranke mogu da stave primedbe. . . D) Ocena dokaza . sud ce naloziti vestaku da ispravi ili dopuni svoj nalazi i misljenje u odredjenom roku.Ako sud smatra da se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim dostavljanjem nalaza i misljenja. te cini apsolutno bitnu povredu pravila postupka ). G) Izvodjenje dokaza a) Nalaz i misljenje . usmeno ili pismeno ( ako to ne ucini. to znaci da sud nije omogucio strankama da raspravljuju o rezultatima dokaza. ne sme prima faciae da uzme cinjenice iz nalaza vestaka kao dokazane ( sto je jako cesto u praksi ). .Nalaz i misljenje se dostavljaju strankama i to najmanje 8 dana pre nego sto je zakazano rociste za glavnu raspravu. ..).

ali i cinjenice kojima osporava navode svog protivnika. kao sto nije duzna da preduzima parnicne radnje ( ova okolnost se uzima u obzir prilikom ocene dokaza ). . .Ako je stranka parnicno nesposobna. te sud moze ( ali i ne mora ) da izvodi ovaj dokaz samo onda kada nema drugih dokaza. . B) Izvodjenje dokaza a) Predlog stranka .Svaka stranka je duzna da pred sud iznese sve cinjenice na kojima zasniva svoj zahtev. . koje nije dokazno sredstvo. sud moze da odluci i nju da salusa pored zakonskog zastupnika.Nuznost da se o bitnim cinjenicama salusaju obe strane proizlazi i iz nacela ravnopravnosti i obostranog saslusanja stranaka. .Teret tvrdnje . odvija prvenstveno u okvirima raspravnog nacela. ili kada smatra da je saslusanje stranaka ipak potrebno. b) Princip ravnopravnosti .) Saslusanje stranaka kao dokazno sredstvo A) Pojam i znacaj .Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka ne treba mesati sa tzv. 79.78. v) Dokazni postupak .) Teret tvrdnje i teret dokazivanja . po ZPP-u iz 2005.Sud moze da saslusa samo jednu stranku u sledecim slucajevima: * kada se uverio da jednoj stranci nisu poznate sporne cinjenice. . stranka nije duzna da iskazuje.Stranke se saslusavaju na isti nacin kao i svedoci.Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka je najnepouzdanije dokazno sredstvo ( stranke su subjektivne u svojim stvarima ).Uslov da se saslusa stranka jeste da ima ista ona svojstva koja se zahtevaju i od svedoka ( mogucnost opazanja i saopstavanja cinjenica ). ako je njeno saslusanje moguce.Saslusanje stranaka je dokazno sredstvo putem kojeg same stranke iskazuju o bitnim cinjenicama koje su relevantne za merotorno odlucivanje.Pravila o tetetu tvrdnje se ne primenjuju u postupcima u kojima vazi inkviziciono nacelo. . .Pravila o teretu tvrdnje regulisu nacin iznosenja cinjenica pred sud ( objektivni teret tvrdnje ). * kada saslusanje jedne stranke nije moguce. informativnim saslusanjem stranaka. kao i poredlu procesnih tereta na stranke u vezi s duznoscu iznosenja cinjenica u parnici ( subjektivni teret tvrdnje ). .Za razliku od svedoka koji je duzan da svedoci. pitanje tereta vrdnje moze i te kako da ima uticaja na ishod parnice. vec je njegova svrha samo da stranke razjasne sudu svoje navode ili predloge. 103 . * kada jedna stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazova pozivu suda. te se na izvodjenje ovog dokaza supsidijarno primenjuju odredbe o svedocima.Kako se parnica. a sud odlucuje o tome da li ce saslusati samo jednu ili obe stranke.Stranka moze da predlozi ( dakle ne moze ex officio ) da se samo ona salusa ili da se saslusaju obe stranke.

da je prestalo ili na osnovu kojih smatra da moze da uskrati cinidbu tuziocu.Stoga.Po pravilu. --> Sud moze da se uveri da se takva cinjenica nije desila u stvarnosti.Medjutim ovakav ishod spora je samo teoretski. . kao i da se stara da stranke na glavnoj raspravi ukazu na sva dokazna sredstva. i to iz dva razloga: * Najpre.Za donosenje odluke u situaciji non liquet odlucujuca su pravila o objektivnom ( materijalnom ) teretu dokazivanja. kada tuzilac ne iznese neku cinjenicu na kojoj temelji postojanje zeljene posledice ). 104 . pravila o teretu dokazivanja stvaraju fikciju da je rezultat dokaznog postupka postojanje ili nepostojanje odredjene cinjenice. . ne i u postupcima koji se zasnivaju na istraznoj maksimi.Postoji subjektivni i objektivni teret dokazivanja. B) Objektivni teret dokazivanja . parnica ce biti resena na njenu stetu.Rezultat dokaznog postupka moze da bude trojak: --> Sud moze da se uveri o postojanju cinjenice na osnovu koje stranka zasniva svoj zahtev. .Subjektivni ( formalni ) teret dokazivanja ima ulogu samo u parnicnom postupku koji pociva na raspravnom nacelu.Ako bi neka od stranaka propustila da u parnici iznese cinjenicu na osnovu cijeg postojanja izvodi odredjenu pravnu posledicu. . . pri cemu sud nije uspeo da ostvari takav rezultat sprovodjenjem dokaznog postupka. .Tuzilac je duzan da vec u tuzbi iznese sve one cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost njegovog tuzbenog zahteva. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja. sud je duzan da dokaznim postupkom obuhvati sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke.. .Ovakva situacija ( kao sto je to slucaj i kod tereta tvrdnje ) je samo teoretska. tako da je nemoguce da i sud i stranke propuste da u toku parnice raspravljaju o cinjenici koja je bitna za donosenje odluke. .Teret dokazivanja A) Pojam i zadatak . .Ona ne sadrzi resenje za slucaj da supsumcija pod dispoziciju materijalnopravne norme ostane nejasna. --> Sud ne moze da stvori uverenje da li cinjenica koja podpada pod dispoziciju materijalnopravne norme zaista i postoji u stvarnosti ili ne. .Ako stranka ne ponudi dokaz koji potvrdjuje postojanje cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje izvodi svoj zahtev. . u slucaju da odlucne cinjenice ne mogu da se dokazu. . dok je tuzeni duzan da u odgovoru na tuzbu navede sve one cinjenice ( prigovore ) zbog kojih smatra da tuziocevo pravo nije ni nastalo.On daje odgovor na pitanje koje dokaze je sudu duzna da ponudi stranka u parnici. s obzirom da je sud duzan da se stara da stranke na glavnoj raspravi iznesu sve bitne cinjenice i da dopune navode o svim vaznim cinjenicama. pogodile bi je negativne posledice pravila o raspodeli subjektivnog tereta tvrdnje ( sud bi morao da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. * Sud mora ex officio da utvrdi da li su ispunjene pretpostavke za primenu one materijalnopravne norme na cijoj dispoziciji tuzilac i zasniva svoj tuzbeni zahtev.Neophodnost primene pravila o teretu dokazivanja javlja se zbog toga sto pravna posledica materijalnopravne norme moze da nastupi samo ako su ispunjene pretpostavke iz njene dispozicije.

. kada zakonom nije uredjena podela tereta dokazivanja. . T je duzan da dokaze da je zakljucen kupoprodajni ugovor cije ga odredbe ovlascuju da kupoprodajnu cenu potrazuje odmah.Ova pravila daju odgovor na pitanje koja od stranaka snosi rizik nedokazanosti neke od odlucnih cinjenica. duznik se moze osloboditi ove obaveze ako dokaze da bi stvar koja je predmet ispunjenja slucajno propala i da je on obavezu ispunio na vreme. dok stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice kojoj se sprecava nastanak ili ostvarivanje prava ili u pogledu cinjenice zbog koje je pravo prestalo da postoji. 105 .Tada je njen protivnik duzan da dokazuje suprotno. da cinjenica postoji ( ako ne uspe u tome. stetnik je duzan da naknadi stetu.Npr: T tuzi A i zahteva placanje kupoprodajne cene. i to materijalnopravnim normama. A tvrdi da je ugovor o prodaji zakljucen s pocekom. Ako sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi ovu cinjenicu.Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se primenjuju i kada je u pitanju dokazivanje postojanja ili nepostojanja procesnih pretpostavki.Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se nalaze u nizu materijalnopravnih normi. .Prema ZPP-u.Pravila o podeli tereta dokazivanja vaze i kada su predmet dokazivanja tzv. . . * Drugo. odnosno na ciju stetu ce sud da odluci kada nije u stanju da razjasni vazne cinjenice. . sto se odrazava na stetu jedne od stranaka u postupku. te je sud duzan da u slucaju non liquet odluci o postojanju sporne cinjenice na osnovu pravila o podeli tereta dokazivanja sadrzanih u ovim normama. dovoljno je da se stranka na koju pada teret dokazivanja ogranici na jednostavnu tvrdnju da takve cinjenice u stvarnosti nema. ali ni i kada dokaze da je steta nastupila bez njegove krivice. odnosno neistinitosti. * Trece pravilo o podeli objektivnog tereta dokazivanja glasi: ona stranka koja se poziva na izuzetak od pravila snosi teret dokazivanja za postojanje cinjenica na kojima se izuzetak zasniva.Vlasnik stvari koji vindicira stvar. sud ce smatrati da cinjenica ne postoji ). odnosno pozitivno stanje. .Kod deliktne odgovornosti za stetu.U slucaju neophodnosti dokazivanja negativnih cinjenica ( da neka okolnost nije nastupila ). . vazi Rozenbergova formula: sva stranka u postupku snosi teret dokazivanja u pogledu one cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme koja je za nju povoljna. stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje tog prava.Dakle. podela objektivnog tereta dokazivanja regulisana je zakonom. osim ako ne dokaze da stvar nije bila uzrok stete.Non liquet situacija nastupa kada su ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje neke cinjenice ( tada sud o postojanju te cinjenice odlucuje primenom pravila o teretu dokazivanja ). . postupa i odlucuje kao da ta cinjenica ne postoji. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja. mora da dokaze da je vlasnik stvari i da se stvar nalazi u drzavini tuzenog.. U ovom slucaju. . pretpostavlja se da cinjenica nije nastupila i teret dokazivanja pada na onu stranku koja iz cinjenica izvodi kakvo procesno ovlascenje. . kada sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje cinjenice. odnosno da stekne uverenje o njihovoj istinitosti.Ako postoji situacija non liquet.Po pravilu. . negativne cinjenice.Vlasnik opasne stvari odgovara objektivno. . . a) Podela objektivnog tereta dokazivanja * Prvo. T snosi teret dokazivanja i sud je duzan da odbije tuzbeni zahtev. .NPR: kad poverilac zahteva naknadu stete zbog docnje u ispunjenju obaveze.

* ispunjenje obaveze. unisti predmet uvidjaja ). protivno nacelima savesnosti i postenja ).tuzilac koji tuzi za redaju ili vracanje stvari duzan je da dokaze da je ugovor pravovaljano nastao. ako je tuzen za kamate. moze da obara postojanje cesije ( protivdokaz usmeren na bazi pretpostavke ).S druge strane. odredjena su prvenstveno u skladu sa idejom zakonodavca o ostvarenju ideje pravicnosti.Pod osujecenjem dokaza podrazumevamo situaciju u kojoj stranka na kojoj nije subjektivni teret dokazivanja svojim cinjenjem ili necinjenjem onemoguci upotrebu nekog dokaznog sredstva protivnoj strani na koju pada subjektivni teret dokazivanja. V) Sporniji primeri iz sudske prakse: * pretpostavlja se da pismeni ugovor izrazava pravu vilju ugovornih strana.Protivnik moze da podnese protivdokaz koji je usmeren na obaranje osnova pretpostavke.Nase je shvatanje da bi bilo smisleno dopustiti obrt tereta dokazivanja u onim situacijama u kojima to zakon izricito ne zabranjuje i u kojima bi jedna od stranaka dolozno osujetila upotrebu nekog dokaznog sredstva ( npr. . ali i dokaz o protivnom koji je usmeren na obaranje tacnosti pretpostavke. onda snosi i teret dokazivanja cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. . .. . odnosno na cinjenicu iz cijeg postojanja zakonodavac izvodi pretpostavku o postojanju neke druge cinjenice ili prava. ali i da podnese dokaz o protivnom. . odnosno pravnog ovlascenja (jbt) . . . a neisplacene kamate. b) Pravila o podeli tereta dokazivanja kod zakonskih prezumpcija ( smrt naslov! ) .Npr: pravilo je da su punoletna lica poslovno sposobna. treba to i da dokaze. 106 .Ova pravila nemaju nikakav uticaj na sam materijalnopravni odnos niti na pravni polozaj njegovih ucesnika.U navedenim primerima.da ugovorom o cesiji nisu bile obuhvacene i kamate. duznik. . * zloupotreba prava.Norme o teretu dokazivanja su procesnopravne prirode.Ali one se pomera na osnov pretpostavke. * zajam/poklon/posluga.onaj ko se poziva na zloupotrebu prava. jer one sadrze nista vise do iskaz kako treba odluciti u situaciji non liquet. v) Obrt tereta dokazivanja . g) Pravna priroda tereta dokazivanja .Primeri: Pretpostavlja se da su cesiom cesionaru ustupljenje i dospele. * jemstvo. duzan je da dokaze i cinjenice na kojima se takva zloupotreba zasniva.U literaturi je sporno da li situaciju sa osujecenjem izvodjenja dokaza treba resiti u okviru pravila o oceni dokaza ili primenom pravila o teretu dokazivanja.stranka koja se poziva da je obavezu ispunila.Od zakonskih oborivih pretpostavki treba razlikovati preasumptiones jure et de jure cije postojanje ne moze da se obara nikakvim dokaznim sredstvima ( npr: Smatra se da je uslov nastupio ako njegovo nastupanje spreci strana na ciji je teret odredjen. .Tako da je razdvajanje pravila o teretu dokazivanja tesko odvijivo od same materijalnopravne norme.Teret dokazivanja kod zakonskih pretpostavki lezi na onoj stranci kojoj zakonska pretpostavka ide u korist. pravila o raspodeli tereta dokazivanja koja su sadrzana u zakonu. Pretpostavlja se da je drzalac pokretne stvari ujedno i njen vlasnik. pa ako neko lice tvrdi neciju poslovnu nesposobnost.jemac je duzan da dokaze da je glavni duznik namirio dug.

Sud moze slobodno. u okviru zakona. a slobodna ocena se narocito primenjuje i prilikom odmeravanja visine naknade stete. stvara i uverenje da je neka cinjenica istinita. .Od principa slobodne ocene dokaza treba razlikovati slobodnu ocenu suda. .Ovo uverenje sud stice na osnovu savesne i brizljive ocene svakog dokaza ponaosob. po zalbi. te ovom objektivizacijom omogucuje i drugostepenom sudu da. B) Nacelo slobodne ocene dokaza .Odavde proizlazi da ocena dokaza nije cisto subjektivna stvar. . .UVERENJE SUDA . kontrolise da li upravo primena tih stavova iskustva omogucuje logican zakljucak o postojanju.Premda je ocena sudije o vrednosti i dokaznoj snazi nekog dokaznog sredstva subjektivna. postojanje cinjenice je dokazano kada sud stekne uverenje o verovatnosti njenog postojanja. pri cemu iskljucuje neophodnost postojanja uverenja o istinitosti. .Primenom pravila o oceni dokaza stvara se kod sudije neophodan stepen verovatnoce da se nesto u stvarnosti zaista i odigralo. jer je istina subjektivno poimanje stvarnosti svakog coveka. . kao i stavovima nauke. odnosno nepostojanju cinjenica. da preduzme pojedine parnicne radnje. .Danas se predvidja da sud odlucuje po svom uverenju koje ce cinjenice smatrati dokazinim. . . . te se. njihov stav prema izvodjenju pojedinih dokaza. on stice uverenja o istinitosti neke cinjenice u okvirima pravila ( gore su navedena. zakonodavac od suda trazi da da svoj sud o tome koju cinjenicu smatra istinitom.Sud je duzan da navede na osnovu kojih stavova iskustva je stekao uverenje da je nesto istinito.80.Moderno procesno pravo ne poznaje vise teoriju zakonske ocene dokaza kojom je sud bio vezan cvrstim pravilima o oceni dokaza. . a koju ne.Slobodna ocena dokaza ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju.) Ocena dokaza A) Uopste .Buduci da je svaka istina subjektivna. ka o i na osnovu objektivno saznatljivih stavova iskustva drugih. .Za sticanje uverenje o istinitosti cinjenica vazan je i licni utisak suda prilikom iskazivanja svedoka i stranaka. 107 . . vec je i objektivizirana duznoscu upotrebe opstih stavova iskustva. .Brizljiva i savesna ocena dokaza znaci da je sud duzan da svoje uverenje i istinitosti cinjenice koja je bila predmet dokazivanja formira na osnovu svog najboljeg znanja i umeca. svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata citavog postupka. a narocito nauke.Dokazni postupak se okoncava tako sto sud vrsi ocenu dokaza.Kada sud vrednost dokaza ceni u okvirima rezultata citavog postupka.).Sud utvrdjuje da li rezultat izvedenih dokaznih sredstava opravdava da neka cinjenica koja je bila predmet dokazivanja moze da se smatra istinitom ili ne. to znaci da sud uzima u obzir i sve iskaze stranaka date u postupku. shodno tome. narocito odbijanje da se da odgovor na pojedina pitanja. .Po objektivnoj teoriji ili teoriji o uverenju u verovatnost..Subjektivna teorija ( Rozenberg ) objasnjava kada se stice uverenje o istinitosti. . tacnije na osnovu licnih opstih stavova iskustva. .Uverenje o istinitosti se stice kada postoji toliki stepen verovatnoce da vise ne moze da postoji razumna sumnja u suprotno.

Dokazanost u vidu stepena obicne verovatnoce je dopustena samo kada to zakon izricito predvidja.Npr: za izuzece sudije je dovoljno da je verovatno da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. 108 .Postupak za obezbedjenje dokaza ima za predmet da se pojedini dokazi ( na predlog stranke ) izvedu van parnice. te da otkloni primenu pravila o teretu dokazivanja.Ovaj postupak se pokrece iskljucivo po obrazlozenom predlogu stranke. . vec se njime samo olaksava dokazivanje.Sudska odluka kojom je povredjen princip slobodne ocene dokaza sadrzi apsolutno bitne povrede postupka zbog cega bi drugostepeni sud trebalo da je ukine po zalbi. odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki. dokazom prima faciae olaksava se dokazivanje. postignuto je kada je dostignut visok stepen verovatnoce koji se granici sa izvesnoscu ili koji iskljucuje razumnu sumnju o postojanju suprotnog.Naime. . . i to tako sto se iz postojanja jedne cinjenice izvodi.Dokaz prima faciae ima i ulogu da spreci nastajanje situacije non liquet. bitno za meritorno odlucivanje. . dokaza prima faciae. . njihovo izvodjenje otezano.S vremenom dokazna sredstva mogu da budu unistena ili izmenjena. zakljucak o postojanju i druge cinjenice.Primena opstih stavova iskustva je od znacaja i za odredjenje stepena dokazanosti kada je u pitanju ocena tzv. kao i o drugim procesnim pitanjima. . oblik vanparnicnog postupka jer mu je svrha prevencija. . te ime i prebivaliste protivnika.Primenom dokaza prima faciae ne menja se teret dokazivanja.Predlog sadrzi navodjenje cinjenice koje treba dokazati.Postupak za obezbedjenje dokaza je. odstupa bitno od nacela kontradiktornosti.Zakljucak se izvodi na osnovu uobicajenog toka stvari. kao i dokaze koje treba izvesti. . iz razloga hitnosti.Uverenje o dokazanosti cinjenice ( uverenje o istinitosti ). dok se prilikom odlucivanja o postojanju. . 81. odnosno da odredjeni uzrok proizvodi odredjenu posledicu i obrnuto. vec kada se resava o pitanjima dopustenosti pojedinih parnicnih radnji ili kada je rec o pitanjima koja se ticu materijalnog upravljanja parnicom ili donosenja resenja radi efikasnog sprovodjenja postupka.To je slucaj kada se spor ne okoncava meritorno. . primenjuje objektivna teorija. .. po svojoj pravnoj prirodi. tako da moze da se pretpostavi da nece moci da budu izvedena na glavnoj raspravi. V) Arbitrarnost u oceni dokaza .Ovaj postupak po svom cilju i obliku najvise podseca na postupak za odredjenje privremenih mera. te zbog toga sto se u ovom postupku.) Obezbedjenje dokaza A) Pojam . . . najcesce lanca adekvatne uzrocnosti. B) Predlog . na osnovu opstih stavova iskustva.Arbitrarnost u oceni dokaza podlece i kontroli pred ESLJP zbog povrede prava na pravicno sudjenje. . kako bi rezultati dokaznog postupka mogli da se koriste u parnici.Za meritorno resenje spora postoji saglasnost da treba primeniti subjektivnu teoriju.

- U predlogu stranka mora da ucini verovatnim da postoji “opravdana bojazan” da dokaz nece uopste moci da se izvede ili da ce njegovo izvodjenje biti otezano. V) Nadleznost suda - Ako je parnica u toku, o predlogu odlucuje sud pred kojim parnica tece, a ukoliko postupak jos nije pokrenut, onda o predlogu odlucuje prvostepeni sud na cijoj teritoriji se nalazi stvar koju treba razgledati ili boravi lice koje treba saslusati. D) Postupak - Postupak je hitan. - Sud nije duzan da protivniku dostavi predlog za pokretanje postupka, ako postoji opasnost od odlaganja i moze i bez njegovog izjasnjavanja da odluci o predlogu. - O predlogu odlucuje sud resenjem, koje dostavlja protivniku, ali to nije duzan da ucini ako to nalaze hitnost postupka. - Protiv resenja kojim se usvaja predlog o obezbedjenju dokaza nije dopustena posebna zalba, dok bi suprotno vazilo da je sud odbio predlog. - Sud koji je obezbedio dokaze dostavlja zapisnik s rocista parnicnom sudu. - Medjutim, ako je obezbedjenje dokaza izvrseno pre pocetka postupka, pogotovo bez prisustva protivnika, a dokazna sredstva se nisu izmenila, trebalo bi izvedene dokaze ponoviti da bi se ispostovalo nacelo neposrednosti i kontradiktornosti.

82.) Prekid i zastoj postupka
- PREKID POSTUPKA - Postupak se prekida ex lege ili po odluci suda. - Ex lege postupak se prekida: a) Ako je nestala jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje parnice: * smrt stranke. * gubitak parnicne sposobnosti. * smrt zakonskog zastupnika strane ili prestanka njegovog ovlascenja za zastupanje. * prestanak pravnog lica ili zabrana rada pravnog lica. * nastupanje pravnih posledica otvaranja stecaja ili likvidacije. b) Ako je nastupila fakticka nemogucnost da se parnica dalje vodi (rat i vanredne okolnosti). - Sud moze i ne mora da prekine postupak kada: --> odluci da sam ne resava o prethodnom pitanju. --> ako stranka ne moze, usled vanrednih okolnosti, fakticki da pristupi sudu ( clan 215. ). - Odluka suda, resenje o prekidu postupka na osnovu razloga kada do prekida dolazi po sili zakona je deklarativne prirode. - Nasuprot tome, kada sud prekida postupak na osnovu clana 215. ZPP-a, njegovo resenje je konstitutivno. A) Dejstvo prekida postupka - Najvaznije dejstvo prekida ogleda se u tome da sud od momenta pravosnaznosti resenja o prekidu ne moze da preduzima nikave procesne radnje ( jer ne bi imale dejstvo ). - Zakazana rocista ne mogu da se odrze niti sud sme da zakazuje nova rocista. - Zakon pravi jedini izuzetak od zabrane preduzimanja procesnih radnji kada predvidja da sud moze da donese odluku, ako je do prekida doslo nakon zakljucenja glavne rasprave. - Parnicna radnje koju je stranka preduzela u vreme trajanja prekida postupka ne dejstvuje samo prema drugoj stranci ( relativna zabrana ), a njeno dejstvo pocinje tek kada se postupak nastavi. 109

- Stranke mogu, naravno, da preduzimaju parnicne radnje koje su upravljene na prekid postupka, odnosno nastavak prekinutog postupka. - Sledece dejstvo prekida postupka odnosi se na prekid toka rokova za izvrsenje parnicnih radnji. - Rok pocinje iznova da tece, i to nakon sto je stranki dostavljeno resenje o prekidu postupka ( dakle i za vreme dok traje prekid, stranka moze da preduzima parnicne radnje prema sudu ). - Ako je postupak prekinut zbog razloga koji se ticu samo jedne stranke ( smrt stranke ), rokovi ne teku samo prema njoj, ali teku prema suprotnoj strani.. - S druge strane, kada je razlog za prekid opsti ( rat ), rokovi ne teku prema obe strane. B) Nastavak prekinutog postupka - Postupak se nastavlja kada se ispune za to zakonom predvidjeni uslovi ili kada sud o nastavku donese resenje po zahtevu stranke. - Sud je duzan da, po sluzbenoj duznosti, nastavi postupak kada prestane fakticka nemogucnost za rad. - Po zahtevu stranke, postupak se nastavlja kada prestanu vanredne okolnosti na osnovu kojih je sud sam odredio prekid postupka. - U ostalim slucajevima, do nastavka postupka dolazi kada se steknu za to zakonom predvidjeni uslovi. - Kada je postupak prekinut zbog smrti ili parnicne nesposobnosti stranke, nastavlja se kada naslednici, staralac zaostavstine, zakonski zastupnik, stecajni upravnik il pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kada ih sud na to pozove. - Dovoljno je da naslednici obaveste sud da traze nastavak postupka, i sud je tada duzan da donese resenje o nastavku prekinutog postupka. - Ako pravni sledbenik ne izjavi da preuzima postupak ili ako se ne pojavi na rocistu i ako postoji spor o identitetu naslednika, sud ce nastaviti postupak i raspravljace samo s jednom strankom. - Kada je sud prekinuo postupak zbog prethodnog pitanja, postupak se nastavlja ex officio kada je o prethodnom pitanju pravosnazno odluceno ( moze i ranije ako vise ne postoje razlozi za cekanje ishoda resavanja prethodnog pitanja ). - ZASTOJ U POSTUPKU - Sud zastaje s postupkom iz 3 razloga: a) kada je to izricito predvidjeno zakonom: * kada se pokrene postupak za resavanje spornog pravnog pitanja pred VSS. * kada se pokrene postupak medijacije. b) kada oceni da je to celishodno. v) kada odluci da saceka ishod neke procesne delatnosti ili ishod preduzimanja neke parnicne radnje. - Sud ce zastati s postupkom kada sud ili stranka pokrenu inicijativu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti nekog opsteg pravnog akta pred Ustavnim sudom. - Do zastoja dolazi i kada se procesne radnje preduzimaju u inostranstvu. - Za razliku od prekida postupka, do zastoja u postupku uvek dolazi ex officio resenjem suda. - U pogledu dejstva, zastoj postupka se razlikuje od prekida dvojako: --> Prvo, sud moze da preduzima parnicne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. --> Drugo, zastoju u postupku nema uticaja na rokove za preduzimanje parnicnih radnji.

110

83.) Prethodno pitanje
A) Pojam i vrste - Pod prethodnim ( prejudicijelnim ) pitanjem podrazumevam pitanje o postojanju ili nepostojanju jednog subjektivnog prava ili pravnog odnosa cije resenje logicki prethodi resenju glavnog pitanja. - Prethodno pitanje je uvek: a) Pravno pitanje ( postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa ili subjektivnog prava ), a nikad cinjenicno. b) Pravno pitanje koje se postavlja in concreto u odnosu na glavno pitanje; Stoga, u prethodno pitanje ne spadaju opsta pravna pitanja, tumacenje pravnih normi i standarda. v) Prethodno pitanje se, po pravilu, javlja uvek u dispoziciji materijalnopravne norme ( pravnom osnovu ) na koju se stranka u postupku pozvala prilikom tvrdnje da joj pripada odredjena pravna posledica. - Da bi sud odlucio o pravnoj posledici koju tuzilac zahteva ( npr. placanje cene ), prethodno mora da odluci da li je ugovor punovozan ( prethodno pitanje ). - Prethodno pitanje uvek cini samostalnu pravnu celinu, tako da o njemu moze da se resava kao o glavnom pitanju u nekoj drugoj parnici ( tuzba za utvrdjenje postojanja ugovora ). - Prethodno pitanje moze da je javi i iz drugih grana prava, tako da je za njegovo resavanje, kao o glavnom pitanju, civilni sud apsolutno nenadlezan. - Primer: U, usvojenik, podnosi tuzbu protiv T, testamentarnog naslednika, i zahteva pravno na nuzni deo. T osporava da je usvojanje punovazno ( ovde je punovaznost usvojenja prethodno pitanje, i ono je upravna stvar ). B) Sistemi resavanja prethodnog pitanja - U Francuskoj vazi sistem potpune vezanosti. - Svaki drzavni organ je vezan pravosnaznom odlukom drugog drzavnog organa. - U Nemackoj vazi pravilo da svaki drzavni organ resava o prethodnom pitanju samostalno, ali samo s vazenjem za postupak u kome se ono postavi. - Sud nije vezan odlukom drugog drzavnog organa koji je u okviru svoje nadleznosti resio o prethodnom pitanju kao o glavnom. - Mesoviti sistem ( vazi kod nas ). - U mesovitom sistemu resavanja prethodnog pitanja postupa se razlicito, u zavisnosti od toga da li je nadlezani organ vec resio o prethodnom pitanju kao o glavnom u okvirima svoje nadleznosti. - I obrnuto, suprotna pravila vaze kada o prethodnom pitanju ne postoji pravosnazna odluka nadleznog drzavnog organa. a) Nereseno prethodno pitanje - Parnicni sud moze sam da resi o prethodnom pitanju, ako je ono gradjanskopravne prirode ili upravna stvar, ako o prethodnom pitanju jos ne tece parnica, odnosno ako nije pokrenut upravni postupak u kome se o prethodnom pitanju resava kao o glavnom. - Ako je parnica o prethodnom pitanju kao o glavnom pocela da tece, odnosno ako je pokrenut upravni postupak, sud moze, prema svojoj oceni, ili sam da resi prethodno pitanje ili da prekine postupak i saceka pravosnaznu odluku suda, odnosno upravnog organa. - Postupak valja prekinuti, kada se radi o slozenom prethodnom pitanju od kojeg zavisi resenje niza spornih odnosa izmedju stranaka i o kome tada nije celishodno resavati kao o prethodnom.

111

- Prema sudskoj praksi, o pitanjima koja ce ticu postojanja braka i koja ce ticu osporavanja materinstva i ocinstva, uvek se resava kao o glavnom pitanju. - Parnici sud moze da resava o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju ( izuzetak je jedino kada je krivicni postupak ranije obustavljen zbog smrti okrivljenog ). - Do prekida parnicnog postupka do donosenja odluke krivicnog suda moze da dodje i kada se tokom postupka javi osnovana sumnja da se prethodno pitanje tice falsifikovanja isprave koja je podneta na rocistu ili laznog iskaza svedoka ili vestaka koji su dati na rocistu. b) Pravosnazno reseno prethodno pitanje - Pravilo je da odluke drugih sudova i drzavnih organa ( ali ipak pogledaj kraj podnaslova! ) u kojima je reseno o prethodnom pitanju kao o glavnom pitanju vezuju parnicni sud. - Ako bi sud nanovo resavao o prethodnom pitanju koje je pravosnazno vec odluceno, to bi predstavljaju bitnu povredu odredaba ZPP-a i imalo bi za posledicu nistavost sudske odluke. - Ako bi sud pogresno uzeo da je vec pravosnazno reseno o prethodnom pitanju, to bi predstavljalo relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. - Mora se smatrati da parnicni sud nije vezan odlukama organa uprave u kojima je on resio o prethodnom pitanju kao o glavnom ( suprotno bi ukazivalo na zavisnost suda od organa uprave ). - Ako sud odluci da prekine postupak i saceka odluku upravnog organa o prethodnom pitanju, ni tada nije njom vezan, vec slobodno ceni rezultate upravnog postupka u okviru vlastitog dokaznog postupka. V) Odluka suda o prethodnom pitanju - Odluka suda o prethodnom pitanju ne ulazi u izreku sudske odluke, vec u njeno obrazlozenje. - Stoga, ona ne proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, vec ima dejstvo samo za konkretnu parnicu u kojoj je to pitanje reseno. - O prethodnom pitanju moze da se odluci i u obliku prejudicijelnog zahteva za utvrdjenje, kao i u obliku prejudicijelne protivtuzbe kada ono postoje obuhvaceno pravnom snagom presude.

84.) Presuda, pojam i vrste
A) Pojam - Presuda je odluka kojom sud sadrzinski ( meritorno ) odlucuje o tuzbenom zahtevu, kao i o ostalim trazenjima stranaka. - Presuda suda je pojedinacni pravni akt koji sadrzi obavezu i zapovest strankama za njihovo buduce ponasanje u konkretnom pravnom odnosu. - Osim o glavnom ( tuzbenom ) zahtevu, sud odlucuje presudom i o protivtuzbi, prejudicijelnoj tuzbi za utvrdjenje, kao i o prigovoru kompenzacije ( uobicajeno je u sudskoj praksi i da se odluka o troskovima donese u okvirima izreke sudske presude ). B) Vrste presuda - Uobicajena je podela presuda: a) Prema stavu suda prema tuzbenom zahtevu- presude mogu biti one kojime se tuzbeni zahtev u celosti usvaja ili one kojima se tuzbeni zahtev u celosti odbija ( mesovitom presudom sud delimicno usvaja ili delimicno odbija tuzbeni zahtev ). - Razlikovanje je vazno, jer samo na stranka koja nije uspela u parnici moze da ima pravni interes za ulaganje pravnih likova protiv presude. b) Prema vrsti pravne zastite koja se presudom pruza- one mogu biti kondemnatorne(osudjujuce), deklaratorne ( utvrdjujuce ) i konstitutivne ( preobrazajne ). 112

. s druge strane.Pravna zastita je pruzena kada sud na trazenje tuzioca utvrdi da pravni odnos ili pravo postoji. ali to moze u pogledu svih drugih cinidbi.Paricioni rok je odlozan gradjanskopravni rok.) Kondemnatorna presuda . . npr. paricioni rok. bilo pozitivni bilo negativni. . . . rok u kome stranka koje je obavezana na cinidbu mora da je izvrsi ( to ne vazi ako je obavezan na necinjenje ili trpljenje. g) Prema nacinu nastanka.On odlaze nastupanje izvrsnosti sudske presude ( dakle dok ne istekne ne moze se traziti izvrsenje ).Kondemnatorna presuda moze da se donese ako je cinidba dospela do zakljucenja glavne rasprave.Ove presude nemaju svojstvo izvrsnosti ( izvrsiti se moze samo odluka suda o troskovima ). tuzeni ce moci da se u tom postupku pozove na postojanje svoje protivcinidbe i uskrati izvrsenje. . s jedne strane.Sud moze da obaveze tuzenog na cinidbu.v) Prema obimu pravne zastite. 113 . . 86. kada je porazenom potrebno vreme da ukloni izvor buke ). .Osuda na cinidbu ne mora uvek da bude bezuslovna.Ona proizvodi dejstvo izvrsnosti. . cak i uz obavezu da tuzilac istovremeno ispuni obavezu tuzenom ili uz obavezu da stranka u ciju korist je presuda doneta najpre ispuni protivcinidbu svom protivniku. odnosno podobna je za prinudno izvrsenje prema ZIP-u. odnosno ne postoji. . kao i medjupresudu. . 85.Ako stranka u ciju korist je kondemnatorna presuda doneta pokrene izvrsni postupak. i presudu na osnovu propustanja.Ovaj rok pocinje da tece od prvog dana od dostavljanja stranci kojoj je izvrsenje cinidbe nalozeno.) Deklaratorna presuda .Kondemnatorne odluke uvek deluju inter partes. a prestaje da tece ulaganjem redovnog pravnog leka ( ili istekom 15 dana ukoliko zalba nije ulozena ). propustanje ili trpljenje. ako nije posebnim propisom drugacije odredjeno. .Sud ne moze da odredjuje drugaciji paricioni rok koji se odnosi na izvrsenje cinidbi koje sa sastoje od novcanog davanja..Ovo je jedna vrsta presude u zavisnosti od vrste pravne zastite koju pruza.Ovom presudom sud usvaja deklaratorni tuzbeni zahtev kao osnovan. .Kondemnatornom presudom sud usvaja kondemnatorni tuzbeni zahtev tuzioca i nalaze tuzenom da u korist svog protivnika izvrsi neku cinidbu ili ga obavezuje na neko necinjenje.razlikujemo kontradiktorne presude. presudu na osnovu priznanja i presudu na osnovu odricanja.razlikujem potpune i delimicne presude. mada je i tu ponekad neophodan ovaj rok. .Paricioni rok je zakonski i iznosi 15 dana.Svaka kondemnatorna presuda mora da sadrzi i tzv. .

delimicna i dopunska presuda . v) u slucaju prostog suparnicarstva ( npr. . b) kada postoji objektivno kumulativno spajanje tuzbenih zahteva ( npr. T zahteva naknadu stete od C i C1.Ako se tokom parnice ispostavi da je samo jedan deo zahteva istaknutog u parnici ili samo jedan od vise istaknutih zahteva postao zreo za odlucivanje. . . ali i ne mora.Ne proizvode dejstvo izvrsnosti. Tada sud donosi omah delimicnu presudu da mu ovaj plati odmah 4 soma ). a ostatak za nematerijalnu stetu. Sud moze da donese odmah delimicnu presudu za naknadu ocigledne stvarne stete ).Potpuna presuda .To ce biti slucaj kada sud stekne uverenje da su dokazane sve cinjenice iz kojih proizlazi upravo ona pravna posledica koju su stranke u svojim zahtevima istakle. 88. . menjaju ili okoncavaju odredjeni pravni odnos ili pravno stanje. T tusi S za naknadu stete od 100000 hiljada.) Preobrazajna presuda . .Svaka konstitutivna presuda sadrzi i implicitno utvrdjenje suda o postojanju osnova za preobrazaj prava.Za ove presude je karateristicno da.Delimicna presuda A) Pojam i smisao . T ne osporava da su se stranke dogovorile o visini cene. da donese delimicnu presudu.Konstitutivnom presudom sud usvaja preobrazajni tuzbeni zahtev kao osnovan. B) Pretpostavke za donosenje .Donosenje delimicne presude je moguce: a) kada je istaknut jedan tuzbeni zahtev koji je kvantitativno deljiv i samo taj deo tuzbenog zahteva je postao zreo za odlucivanje ( npr: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara. tada sud moze. . nastupom njihove pravosnaznosti. a ostatak za dve godine. . 114 .) Potpuna.Delimicna presuda moze da se donese samo ako postoji mogucnost da sud tacno i precizno kvantitativno podeli procesnu gradju. .Kada sud oceni da je predmet raspravljen. .87. pri cemu je zahtev prema C1 sazreo za odlucivanje ). stvaraju. pri cemu zahteva 10 soma za naknadu stvarna stete.Deluju uvek erga omnes.Treba istaci da se delimicna presuda u svakom slucaju procesno osamostaljuje u odnosu na ostale zahteve istaknute u parnici ( samostalna pravna sudbina u pogledu pravnih lekova i u pogledu izvrsenja ). pri cemu iznos od 4000 dinara treba odmah da plati.Smisao za donosenje ovakve presude lezi u ostvarenju zahteva za donosenje odluke u razumnom roku ( princip ekonomicnosti ). donece potpuno presudu kojom odlucuje o svim zahtevima koji su istaknuti tokom pranice.

g) u slucaju tuzbe i protivtuzbe ( delimicna presuda se moze doneti bilo da je sazreo zahtev za odlucivanje po tuzbi ili protivtuzbi ).Dopunska presuda A) Pojam i smisao . V) Postupak za donosenje delimicne presude .Dopunska presuda je u odnosu na presudu koju dopunjuje samostalna. ali i ne mora.Ako predlog stranke ne bude usvojen. d) u slucaju tuzbe i kompenzacionog prigovora. odnosno povuce tuzbu u delu tuzbenog zahteva. .Sud moze da donese ovu presudu samo ako je previdom odlucio infra petita ili ako je propustio da odluci u potpunosti o troskovima postupka. kada sud nadje da je tuzbeni zahtev sazreo za odlucivanje ( ovde. dj) ako su parnice spojene radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja.Odlucivanje infra petita predstavlja relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. . 115 . . sud ne odlucuje i o troskovima spora ( oni se obracunavaju prema konacnom ishodu parnice ).Kada se zalilac na presudu zalio samo zbog toga sto je prvostepeni sud odlucio infra petita. . ali i cinjenicu da li je deo ili jedan od vise istaknutih zahteva sazreo za odlucivanje.Dopunska presuda ne sledi ex officio. da pokrene novu parnicu. stranka moze.Sud moze. . . .Kada sud nadje da je predlog za donosenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan.Kada donese delimicnu presudu. tuzilac odrekne tuzbenog zahteva u jedom delu.Razlozi za diskrecionu ocenu suda ne stoje kada se npr.Dopunska presuda je vrsta delimicne presude.Rok u kome moze da se zahteva donosenje ove presude je ogranicen na 15 dana od dana prijema presude kojom nije odluceno o delu ili svim istaknutim zahtevima. V) Odnos izmedju predloga za donosenje dopunske presude i zalbe . vec propusta da u celosti odluci o tuzbenom zahtevu ili o svim zahtevima koji su stavljeni u postupku. takva zalba ce se smatrati predlogom da se donese dopunska presuda ( na ovaj nacin se ne prekida litispendencija ).Stranka o cijem zahtevu nije odluceno moze da bira da li ce da zahteva donosenje dopunske presude ili da izjavi zalbu protiv presude ( moze i jedno i drugo ). u pogledu zahteva o kome nije odluceno. sud ne deli procesni materijal. . nije moguce doneti delimicnu presudu. pa je sud duzan da donese delimicnu presudu. . . medjutim. odbacice ili odbice predlog resenjem ( nezadovoljna stranka ima pravo na posebnu zalbu ). da zakaze glavnu raspravu ( ona je izlisna ako se dopunska presuda zahteva samo u pogledu troskova. e) ako tuzeni prizna deo tuzbenog zahteva ili se tuzilac odrekne dela tuzbenog zahteva. . ako bi kompenzacioni prigovor poticao iz istog cinjenicnog stanja ili pravnog osnova ). vec je stranka duzna da predlozi dopunu presude. konacna. medjutim. ali je obavezna zbog kontradiktornosti ako se radi o necem drugom ).Po pravilu. B) Pretpostavke i postupak za donosenje . delimicna presuda se donosi po diskrecionoj oceni suda koji utvrdjuje da li su se stekli uslovi. ako nadje da je predlog za dopunu presude osnovan.

Nacelo efikasnosti postupka i donosenja odluke u razumnom roku zahtevaju da se neopravdana prekluzija stranka sankcionise.Ovi uslovi se odnose na osnovanost tuzbenog zahteva. . .Sud je duzan da ispita: da li cinjenice na kojima se zasniva tuzbeni zahtev nisu protivne dokazima koje je tuzilac podneo uz tuzbu ili ili opstepoznatim cinjenicama. .U suprotnom. b) Materijalnopravni uslovi .Pasivno drzanje tuzenog ( ili pausalni odgovor ). - 116 . . dakle. .Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene. B) Ratio . .Istovremeno.89. zakon zadrzava postulacionu sposobnost i za sasvim neuke parnicno sposobne stranke.Za donosenje presude zbog propustanja moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke koje se ticu dopustenosti tuzbe ( ovo nije zakonom izricito predvidjeno. . . on to mora da ucini pozivajuci se na cinjenice i nudeci dokaze.Jasno je da nuznost odgovora na tuzbu zahteva i odredjeno pravnicko znanje. ali podrazumeva se ).Upravo mogucnost donosenja presude zbog propustanja cini posredan pritisak na tuzenog da aktivno ucestvuje u postupku. V) Pretpostavke za donosenje . i ne otkloni taj nedostatak ).Presuda na osnovu propustanja je nov procesni institut u nasem pravu i veoma je kritikovan. stranke nisu duzne da preduzimaju procesne radnje. samo u sistemu sa obaveznim advokatskim zastupanjem i u drzavi koja finansijski moze da pomogne zastupanje stranaka putem advokata koje za njegovo angazovanje nemaju sredstava ( sto u Srb nije slucaj ). A) Opsta razmatranja .) Presuda zbog propustanja ( kontumaciona presuda ) U presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parnicnih radnju stranka spadaju presude koje se donose samo na osnovu cinjenicnih navoda jedne od stranka ( ovde spada i ova presuda ). znaci fikciju da tuzeni priznaje navode tuzioca. .Presuda zbog propustanja moze da se donese samo ako su ispunjeni: a) Procesnopravni uslovi . vec jedino pasivna stranka moze na snosi negativne posledice nedelovanja ).Donosenje presude zbog propustanja ima smisla. . sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu ( isto vazi i ako je tuzilac podneo tuzbu mesno nenadleznom sudu. sud moze da donese presudu zbog propustanja. sud ce smatrati da odgovor na tuzbu nije ni podnet. da li osnovanost tuzbenog zahteva proizlazi iz cinjenica koje su navedene u tuzbi.Kada tuzeni de da odgovor na tuzbu u roku od 30 dana od njenog prijema.U parnicnom postupku. . vec njih samo pogadjaju procesni tereti ( dakle sud ne moze da natera stranku da preduzme neku parnicnu radnju. sto stvara uslov za donosenje presude zbog propustanja. .Ako tuzeni i ospori tuzbeni zahtev.Donosenje tuzbe zbog propustanja znaci i osnazenje principa afirmativne litiskontestacije.

Do odlaganja moze da dodje i kada sud smatra da je neophodno da utvrdi da li je tuzbeni zahtev protivan javnom poretku. G) Postupak za donosenje presude zbog propustanja . . . . ali se zna da mu je otposlata. vec i da povlaci za sobom i prekluziju. tuzeni ne bi mogao u roku za koji je sud odlozio donosenje presude zbog propustanja da ospori tuzbeni zahtev odgovorom na tuzbu ( po meni glupo! ). 117 . jer fikcija priznanja istinitosti cinjenica (usled pasivnosti tuzenog) vazi samo u pogledu onih cinjenica koje su navedene u tuzbi. zakon sadrzi i jedno neodrzivo resenje. .Presuda zbog propustanja ima dejstvo izvrsnosti i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. odnosno ne smeju da se steknu sledeci uslovi: --> tuzba mora uredno da bude dostavljena tuzenom i u njoj moraju da budu navedene posledice propustanja dostavljanja odgovora na tuzbu. . E) Pravni lekovi . . a sud u obrazlozenju navodi samo razloge kojima se rukovodio za donosenje ove vrste presude.Za donosenje presude zbog propustanja moraju. jer se ona donosi bez odrzavanja rocista. --> ne smeju da postoje opstepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da je tuzeni bio opravdano sprecen da podnese odgovor na tuzbu ( npr. te bi zbog svega toga primenu ove odredbe trebalo zanemariti ). .Ovakvo resenje je jako lose. paternitetskim i maternitetskim sporovima. . sud moze i da odlozi donosenje presude ( max 30 dana ). predvidja se da za slucaj da tuzba nije konkludenta. .Ako to nije slucaj. prirodne katastrofe ).Iz ovog proizlazi da propust tuzenog da se izjasni na tuzbu ne stvara samo fikciju da on priznaje cinjenicne navode tuzioca kao istinite. te da protiv presude izjavi zalbu. .Poznato je i da preinacenje tuzbe.Ova presuda ne moze da se pobija zbog pogresno i nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. --> tuzbeni zahtev ne sme da se odnosi na raspolaganje koje je protivno javnom poretku. ako ne postoje dokazi da je tuzenom tuzba uredno urucena. v) Posebni uslovi ( smetnje ) .Naime. Dj) Oblik i dejstvo . a ne i u pogledu procesnih nedostataka ili u pogledu konkludentnosti tuzbe. .Ovi uslovi podrazumevaju da je sud duzan da ispita da li cinjenice koje su navedene u tuzbi ulaze u dispoziciju upravo one materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi trazenu pravnu posledicu. a da ostatak tuzbenog zahteva odbije kao neosnovan.Sud moze i delimicno da usvoji tuzbeni zahtev i u delu u kome usvaja tuzbeni zahtev da donese presudu zbog propustanja. . sud ne moze da donese presudu zbog propustanja.Medjutim.. . sud zakazuje pripremno rociste na kome tuzilac moze da preinaci tuzbu.U vezi donosenja presude zbog propustanja. --> donosenje ove presude je iskljuceno u bracnim.Naime.Ova presuda ima oblik kao i svaka druga kontradiktorna presuda. zahteva i i njegov pristanak ( a ovde toga nema.Ovu presudu donosi sudija pojedinac ili predsednik veca.Tuzeni protiv koga je doneta presuda zbog propustanja moze da zahteva vracanje u predjasnje stanje.Sud je duzan da ex officio donese presudu zbog propustanja kada se steknu uslovi. nakon sto se ona dostavi tuzenom.

odnosno da tuzilac izjavi da se odrice tuzbenog zahteva.Zakon predvidja da za odricanje od tuzbenog zahteva nije potreban pristanak tuzenog. . odnosno odricanja ( tako da prakticno nema vremena stranka da opozove izjavu ). odnosno odricanja. da zakljuci raspravu i donese presudu na osnovu priznanja. stranka nece moci lako da je opozove. donese presudu na osnovu priznanja. . .Ako je izjava data na raspravi. V) Izjava i opoziv . . po sluzbenoj duznosti. a ne smeju da budu ni vezane ni za kakav rok ili uslov ( u protivnom su nepunovazne ). b) da su ispunjene sve procesne pretpostavke za preduzimanje takvih dispozicionih parnicnih radnji. . v) da je izjava o priznanju ili odricanju od tuzbenog zahteva dopustena. koji je istaknut u tuzbi. zahtev za ponavljanje postupka ne bi mogao da se zasniva na novim cinjenicama i dokazima.) Presuda na osnovu priznanja i odricanja A) Uopste .Protiv ove presude mogu da se izjave i svi vanredni pravni lekovi.U zalbi. B) Pojam i pravna priroda .Sud je vezan priznanjem ili odricanjem od tuzbenog zahteva. jer je sud duzan. odnosno o odricanju sve dok sud ne donese presudu.Stoga.Radi se o jednostranim procesnim radnjama. . moze da se poziva da je do propustanja doslo usled pretnje.Odricanjem od tuzbenog zahteva tuzilac izjavljuje da njegov zahtev. priznanje i odricanje od tuzbenog zaheva se odnose na sam tuzbeni zahtev.Izjave treba da se saopste izricito i jasno. pa i procesne prevare suprotne strane. 118 .. te da suprotna strana nije adresat ovih procesnih radnji i da za njih ne mora da zna. odnoso odricanja od tuzbenog zahteva jeste donosenje presude na osnovu priznanja.Priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva moze da bude potpuno ili delimicno.Kod priznanja tuzbenog zahteva tuzeni izjavljuje da je zahtev tuzioca istaknut u tuzbi na zakonu osnovan. duzan je da. .I tuzilac i tuzeni mogu da opozovu svoje izjave o priznanju. .Jednostranost ovih procesnih radnji znaci da se one izjavljuju sudu. zbog fikcije o istinitosti cinjenicnih navoda tuzioca. 90. odmah nakon sto je primio izjavu. nije osnovan. prinude ili zablude. bez obzira sto bi on na osnovu iznetih cinjenica bio drugog uverenja o osnovanosti tuzbenog zahteva.Posledica priznanja. medjutim. G) Dejstvo priznanja i odricanje od tuzbenog zahteva . .Za punovaznost izjave o priznanju i odricanju od tuzbenog zahteva potrebno je da se steknu sledeci uslovi: a) da tuzeni izjavi da priznaje. . odnosno presudu na osnovu odricanja. .Za razliku od priznanja cinjenica u postupku. medjutim.

S osporava da je uopste pricinio stetu T. . da donese medjupresudu.Ove presude jesu konacne merotorne presude.Presuda na osnovu priznanja i odricanja proizvodi dejstvo kao i svaka druga maritorna presuda.Ako bi sud.. za razliku od delimicne presude kod koje se tuzbeni zahtev cepa kvantativno. b) da je tuzbeni zahtev upravljen na davanje bilo novca bilo druge vrste zamanljivih stvari. osim onih koji se odnose na postojanje novih cinjenica i dokaza.Npr: Po tuzbi T protiv S za naknadu stete.) Medjupresuda.Stoga. g) da je stvar u pogledu osnova sazrela za odlucivanje. .Ako i drugostepeni sud takodje ima misljenje da se nisu stekli uslovi za donosenje ovih presuda. ako su ispunjeni sledeci uslovi: a) da je tuzbeni zahtev osporen i po osnovu i visini. vec samo razloge koji opravdavaju donosenje ovakvih presuda.Predlog za ponavljanje postupka moze da se podnese iz svih razloga. kada ih obrazlaze. sud moze.Obe vrste presuda mogu da se pobijaju zalbom samo zbog postojanja bitnih povreda odredaba ZPP-a.Izuzetno. . . iz razloga celishodnosti.I medjupresuda je vrsta delimicne presude. te je zbog toga za njeno donosenje potrebno da su ispunjeni i svi drugi procesni uslovi koji se ticu donosenja presude.Ako tuzeni ospori tuzbeni zahtev po osnovu i visini. . sud je duzan da obustavi svako dalje raspravljanje o spornoj stvari. . jer se njome ne odlucuje o celokupnom tuzbenom zahtevu. . usled pretnje ili prevare. . . kod medjupresude se radi o tome da se tuzbeni zahtev dela kvalitativno. jer stranke ovim parnicnim radnjama disponiraju samim tuzbenim zahtevom. . te da 119 . .Medjutim. odnosno odricanju. . ali i zbog toga sto su izjave date u zabludi. o to na njegov pravni osnov i visinu. . . ove presude ne mogu da se pobijaju zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. sud ne iznosi utvrdjeno cinjenicno stanje. odnosno odricanje ticu predmeta spora kojima stranke ne mogu slobodno da raspolazu.Medjutim. 91. D) Pravni lekovi . sud moze i da odlozi donosenje ovih presuda.Ove presude ne mogu ni da se pobijaju zalbom zbog pogresne primene materijalnog prava.Sud ce moci da odbije donosenje ovih presuda jedino u slucaju ako utvrdi da se priznanje. protivno zakonu odbio da donese ovakve presude. konacna presuda . ako smatra da je neophodno da se obavesti da li je preduzimanje ovih dispozicionih parnicnih radnji stranaka protivno javnom poretku. nastavlja se redovni parnicni postupak. v) da je kvalitativna podela na osnov i visinu tuzbenog zahteva moguca i smislena.Medjupresuda A) Pojam i znacaj . stranke bi imale pravo na posebnu zalbu.Nakon izjave o priznanju.Revizija protiv ovih presuda moze da se izjavi samo zbog postojanja bitnih povreda ZPP-a.

Po svojoj prirodi. tako da. vec tuzbeni zahtev odbija u celini kao neosnovan. . ne odlucuje medjupresudom. ne moze da stekne dejstvo materijalne pravosnaznosti. . medjupresuda je deklaratorna. . 120 . mora da utvrdi postojanje svih cinjenica koje ulaze u duspoziciju materijalnopravne norme na ciju primenu se tuzilac poziva. izgubljene dobiti i nematerijalne stete. moze da donese medjupresudu. u pranici ne moze vise da se otvara pitanje postojanja pravnog osnova tuzbenog zahteva.Ako se tuzani poziva da je potrazivanje tuzioca prestalo kompenzacijom. znacaj konacne presude. jer je vezan medjupresudom. moze da se pobija svim redovnim i vanrednim pravnim lekovima. B) Razgranicenje osnova i visine .Konacnom presudom se okoncava prvostepeni postupak u onom delu u kome je odluceno o tuzbenom zahtevu ili pojedinacnim zahtevima.Medjupresuda stice svojstvo formalne pravosnaznosti. G) Postupak . prilikom odlucivanja o osnovu tuzbenog zahteva. to ne bi bila prepreka za donosenje medjupresude. . ali buduci da ne resava spor u celini.Ako sud nadje da ne postoji pravni osnov tuzbenog zahteva.Zbog pravne izvesnosti. 92. odnosno pravnog posla. rukovodeci se razlozima celishodnosti.za nju nije odgovoran.Medjupresuda je samostalna. jer i ova cinjenica spada u dispoziciju materijalnopravne norme koja sankcionise deliktnu odgovornost tuzenog. V) Priroda i dejstvo medjupresude . . . .Pravilo je da sud.Konacna presuda . . i to tako kao da visina zahteva nije sporna. .Medjupresudu donosi sud po sopstvenoj inicijativi. dok medjupresuda ne postane pravosnazna.Nakon pravosnaznosti medjupresude. pri cemu ce se o srazmeri podeljene odgovornosti izjasniti u delu postupka po visini tuzbenog zahteva. ako ne postoji deliktna odgovornost S. zakon nalaze da sud zastane s postupkom o iznosu tuzbenog zahteva.Medjupresuda je obavezujuca za sud koji ju je doneo.Cak i ako utvrdi sud da postoji podeljena odgovornost stetnika i ostecenog. jer odlucuje o postojanju ili nepostojanju prava.Sud mora da utvrdi i da li je steta uopste nastala. ima i delimicna i dopunska presuda. . .Misljenja smo da pravo stranaka da od suda zahtevaju donosenje medjupresude ili delimicne presude proizlazi iz njihovog prava na tuzbu. pored potpune presude kojom je obuhvacen celokupni tuzbeni zahtev ili svi istaknuti zahtevi. . Ne bi bilo u skladu s principom ekonomicnosti postupka da sud izvodi dokaze o postojanju stvarne stete. nakon njene pravosnaznosti.Donosenje presude je postupak formiranja volje sudije pojedinca ili veca u pogledu osnovanosti tuzbenog zahteva. . sud nastavlja dalje da raspravlja samo o visini tuzbenog zahteva. .Zato je to psihicki postupak sudije kojim se formira njegov stav prema osnovanosti tuzbenog zahteva. ako ih je bilo vise.U navedenom smislu.) Donosenje i objavljivanje presude .I postupak vecanja i glasanja je cisto interni postupak ( takodje nesaznatljiv sva za treca lica ).

Presuda se donosi neposredno posle zakljucenja glavne rasprave.Obrazlozenje presude mora da sadrzi sledece: a) zahteve stranaka koje su iznele tokom postupka.Pismeni otpravak presude se sastoji od uvoda ( rubruma ).Presude na osnovu propustanja. ne objavljuje je.Od momenta dostavljanja presude strankama. odricanja. g) odluku suda o procesnopravnim prigovorima.Objavljivanje presude je akt kojim presuda napusta internu sferu suda i postaje saznatljiva i dostupna strankama i trecim licima. izreke i obrazlozenja. na iznosenje razloga zbog kojih se sud uverio u istinitost tvrdnje da neka cinjenica postoji ili nepostoji. . ako sud nadje da je tuzbeni zahtev makar delimicno osnovan. kao i razloge kojim se rukovodio povodom odlucivanja. dok u slozenijim slucajevima rok je 15 dana ( instruktivni rokovi ).Vazno je istaci da je momenat zakljucenja glavne rasprave odlucujuci i za vremensko vazenje pravosnaznosti presude. 121 . . i tu javnost ne moze da se iskljuci ( za izreku ). i tek od tog momenta postaje obavezujuca za sud. v) odluka o prejudicijalnim zahtevima za utvrdjenje. . priznanja. . a pobednik u sporu od tog momenta moze da zahteva i odredjivanje prethodnih mera.Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda.U izreku presude se unosi: a) odluka o usvajanju ili odbijanju tuzbenog i protivtuzbenog zahteva. ali u slozenijim slucajevima njeno donosenje moze da se odlozi za rok od 8 dana ( medjutim prekoracenje roka ne povlaci nikakve pravne posledice ).Znacajan deo obrazlozenja presude otpada na utvrdjenje cinjenicnog stanja. vec strankama i drugim ucesnicima dostavlja pismeni otpravak presude. kao i presudu bez odrzavanja rasprave donosi sudija pojedinac u toku pripreme glavne rasprave ili na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. tj. d) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. .Kada sud odlozi donosenje presude. zatim paricioni rok. kao i razloge zbog kojih su oni odbijeni. .Nakon zakljucenja glavne rasrpave predsednik veca cita izreku presude i ukratko je obrazlaze.Presuda postoje dostupna znanju stranaka i trecim licima tek od momenta kada je objavljena. te da ponovo otvori glavnu raspravu. g) resenja o troskovima postupka. b) cinjenicne navode stranaka na kojima su one i zasnovale svoje zahteve.SADRZINA PRESUDE . .Prema strankama presuda pocinje da proizvodi dejstvo od momenta kada im je dostavljena. i resenja o odbijanju procesnopravnih prigovora ako je sud ustanovio da nisu osnovani. . b) odluka o prigovoru kompenzacije. . v) dokaze cije su izvodjenje stranke predlozile. .. ona postaje perfektan pravni akt koji sud ne moze vise da izmeni i koji je za njega vezan. pocinje da tece rok za zalbu. .Sve dotle postoji samo nacrt presude i sud moze da izmeni njen sadrzaj li da zakljuci da stvar nije jos dovoljno raspravljena.Od momenta objavljivanja presude.Sud je duzan da pismeno izradi presudu u roku od 8 dana od donosenja. kada je sud resio da o njima odlucuje zajedno sa glavnom stvari. . . . .

Nepostojece presude su pravni nullum tako da nema mogucnosti niti potrebe da se njeni nedostaci otklanjaju pravnim lekovima. . ali pod prinudom. .Trebalo bi usvojiti resenje da rok za ulaganje pravnog leka pocinje teci tek od dostavljanja resenja o ispravljanju presude. ispravljanje i dopuna presude .Presuda bez dejstva ( nistava presuda ) ima. da joj se ne mogu priznati pravna dejstva presude.) Nedostaci.Ispravljanje presude je vazno. po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke.Medjutim.Ispravljanje presude se vrsi u formi resenja koje se unosi u izvornik presude i koje se dostavlja strankama ( protiv ovog resenja moze da se izjavi posebna zalba ). v) presuda doneta bez tuzbe ili nakon sto je tuzilac povukao tuzbu. 93.Sud utvrdjuje koje su cinjenice i zbog cega nesporne. presude na osnovu odricanja i priznanja. u postupku po zalbi ne mogu da iznose nove cinjenice. . . jer stranke. i to za svaki slucaj njene ispravke. b) presuda doneta protiv stranke koja ne postoji. .Nepostojeca presuda je ona presuda koja po svojim spoljnim obelezjima ne ispunjava uslove da bi mogla uopste da se smatra sudskom odlukom. 122 .U skracenom obliku se obrazlazu presude zbog propustanja. . . kao i o onim koje su nastale tokom pismene izrade presude.. po pravilu. . i to ispravljanjem presude. a u postupku po reviziji uopste ne mogu da se pozivaju na pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje. a to su: a) presude koje uopste nije izrekla sudska vlast. d) presude koje su objavljene i pismeni otpravak izradjen. . g) presude koje nisu objavljene ili ciji pismeni otpravak nije dostavljen.Radi se o onim greskama koje su nastale tokom donosenja presude.Nistave su sledece presude: a) presuda doneta krsenjem pravila medjunarodnog prava o jurisdikcionom imunitetu.Predsednik veca ili sudija pojedinac mogu da izvrse ispravku presude u svako doba. ali cija sadrzina ne moze vise da se utvrdi ( npr.Najzad.Minorni nedostaci ( ocigledne omaske u pisanju ili racunanju ) u sudskoj presudi uklanjaju se bez ulaganja pravnih lekova. sva obelezja sudske presude.Poslednji deo obrazlozenja se sastoji od supsumiranja ( sudski silogizam ) cinjenicnog stanja pod konkretnu apstraktnu materijalnopravnu normu i izvodi zakljucak o postojanju ili nepostojanju odredjene pravne posledice. ovakva presuda sadrzi procesne nedostatke takvog graviditeta. vec organ uprave. jer se ne moze postaviti siguran kriterijum za razgranicenje situacija u kojima stranka nije imala nikakvu sumnju u stvarni sadrzaj presude. zbog pozara u sudu ). . v) presude koje je doneo sudija. g) presuda koja obavezuje na cinidbu koja je nepoznata nasem pravnom poretku. b) presude koje nije donelo lice koje je po zakonu ovlasceno da vrsi funkciju sudije. . . sud navodi kako je cenio rezultat dokaznog postupka ( navode se i razlozi zbog kojih je sud odbio pojedine dokazne predloge stranaka ). po svojim spoljasnjim svojstvima. a zatim konstatuje koje su sporne i koje dokaze je izveo radi utvrdjenja istinitosti spornih cinjenica. .

sud tokom postupka odlucuje o procesnopravnim pitanjima.Ostali nedostaci u presudi. . dj) preobrazajna presuda kojom se uredjuje pravni odnos koji ne postoji izmedju stranaka ( npr. i one su podobne za formalnu pravosnaznost. nedostatak parnicne sposobnosti ).Resenja suda kojim on odlucuje o otklonjivim procesnim smetnjama ( npr. . g) Resenja o materijalnom upravljanju postupkom: ovim resenjima sud upravlja parnicom radi njenog ekonomicnog i celishodnog odbijanja.Prema strankama resenje proizvodi dejstva od momenta kada je objavljeno. strankama stoji na raspolaganju zahtev za ponavljanje postupka.Ova resenja su podobna i za formalnu i za materijalnu pravosnaznost.Ovakvo resenje je podobno za formalnu pravosnaznosti. one ne proizvode dejstvo izvrsnosti niti materijalne pravosnaznosti. b) Resenja kojima se odlucuje o procesnim pretpostavkama: kada sud nadje da postoje neotklonjive procesne smetnje za vodjenje spora odbacice tuzbu resenjem. i to u parnicama zbog smetanja drzavine i u postupku izdavanja platnog naloga. . od momenta dostave. 123 . b) na osnovu resenja moguce da se zahteva izvrsenje. . ali i za materijalnu pravosnaznost.Resenje je vrsta sudske odluke kojim. ne sprecavaju da presuda stekne formalnu i materijalnu pravosnaznost i dejstvo izvrsnosti ( ona naravno moze da se pobija ). podobna su samo za formalnu pravosnaznost. .) Resenje A) Pojam i vrste .Resenja kvalifikujemo u sledece grupe: a) Resenja kojima se postupak okoncava: ovim resenjem sud konacno odlucuje o zahtevima stranaka za pravnu zastitu ( npr. . .U slucaju narocito teskih povreda u postupku.Samo izuzetno se resenjem odlucuje o tuzbenom zahtevu.Medjutim. v) Resenja o daljem toku parnice: kada drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu i vrati je prvostepenom sudu na ponovno resavanje.Nedostaci u ovakvim presudama se otklanjaju redovnim i vanrednim pravnim lekovima. g) kada je resenje doneto van rocista. po pravilu. ali dostavljanje je obavezno ako je: a) protiv resenja dopustena zalba. ma koliko bili znacajni. B) Donosenje i dostavljanje resenja . v) kada to zahteva upravljanje parnicom. . razvod nistavog braka ). .Nistave presude nisu bez dejstva. .Druga resenja kojima se postupak okoncava ( npr.Resenje se po pravilu ne dostavlja strankama. medjutim ovim resenjima sud nije vezan.Deo izreke presude u kome se odlucuje o troskovima postupka se smatra resenjem. te ne mogu da steknu svojstvo formalne pravosnaznosti. 94. .Sud moze da donese resenja na rocistu i van njega. takva resenja su obavezujuca. a kada nije objavljeno. .d) presuda cija je izreka nerazumljiva ili protivrecna sam sebi tako da nije podobna za izvrsenje. . resenje kojim se tuzba odbacuje ). resenje o okoncanju postupka zbog povlacenja tuzbe ) podobna je samo za formalnu pravosnaznost. .

odnosno da ju je doneo uz povredu procesnih ili materijalnih normi. samo kada je protiv njega dopustena zalba. nakon ovog momenta. unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da sud vise ne moze da je manja drugom presudom. .Unutrasnje vezujuce dejstvo presude ima dva oblika: negativan i pozitivan. . resenje o odbacivanju tuzbe ). o dejstvu resenja prema strankama. ali i sva ona resenja kojima se postupak okoncava ( npr. dosao do zakljucka da ona nije na zakonu zasnovana. o izpravljanju presude. . G) Primena pravila o presudi .Formalno pravosnazne postaju sve vrste presuda i resenja kojima se meritorno okoncava spor.V) Sadrzaj i izvrsnost resenja . . - 124 . medjutim. sud je duzan da resenje obrazlozi.Ova pravna izvesnost i sigurnost se postizu institutom formalne pravosnaznosti. o objavljivanju.U negativnom smislu.Resenja kojima se merotorno okoncava postupak izvrsavaju se u izvrsnom postupku na predlog stranke. B) Predmet formalne pravosnaznosti .Resenje ima sve sastavne delove.Na resenje se shodno primenjuju sledeca pravila o presudi: o paricionom roku. . . kao i presuda. kao i resenja koja su obavezujuca za sud i stranke ( resenje o prekidu postupka ).FORMALNA PRAVOSNAZNOST A) Smisao i pojam .Pravosnazna ne postoaju nikada resenja o materijalnom upravljanju parnicom.U pozitivnom msislu. cak i kada bi. unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da je sud presudom vezan i u daljem toku postupka u istoj pravnoj stvari.Ako je sud medjupresudom odlucio da je osnovan zahtev za naknadu stete.Formalna pravosnaznost znaci da presuda vise ne moze da se pobija redovnim pravnim lekovima u instancionim postupcima ( nemogucnost da se presuda izmeni po redovnim pravnim lekovima. dostavljanju i dopunskoj presudi.) Pravosnaznost presude U dejstva presude spadaju: * cinjenicno dejstvo * preobrazajno dejstvo * intervencijsko dejstvo * dejstvo materijalne pravosnaznosti * dejstvo izvrsnosti Formalna pravosnaznost presude je uslov za nastupanje njenih dejstava ( ona je njeno svojstvo. ali to na znaci i sveobuhvatnu nemogucnost izmene presude ).UNUTRASNJE VEZUJUCE SVOJSTVO PRESUDE . . 95. . .Pravna sigurnost i normalno funkcionisanje pravnog poretka zahteva da se svaki spor okonca. takva je presuda obavezujuca za isti sud i u delu u kome odlucuje o visini naknade stete. o pismenoj izradi.Resenja kojima sud kaznjava stranke zbog nepostovanja discipline izvrsavaju se po sluzbenoj duznosti po pravilima izvrsnog postupka. o nacelu neposrednosti. . kao i unutrasnje vezujuce svojstvo presude ). resenja o troskovima postupka.

b) utvrdjenje suda o cinjenicama na kojima se zahtevi zasnivaju. odnosno o zahtevu iz protivtuzbe koji su sadrzani u izreci presude. ako bi se to potrazivanje pojavilo kao predmet spora u novoj tuzbi.) Granice pravosnaznosti presude A) Objektivne granice pravosnaznosti . jer izreka presude sadrzi samo stav suda o pravnoj posledici istaknutoj u tuzbenom zahtevu. . dok prema drugoj nije. . a druga nije. . K istakne prigovor kompenzacije u visini od 5000 dinara koji sud odbije kao neosnovan i usvoji u celosti tuzbeni zahtev T.Stoga. 125 . . “tuzeni se obavezuje da tuziocu plati 10000 dinara” ). . g) pravna shvatanja suda. g) povlacenje zalbe.Objektivne granice pravosnaznosti presude odredjuju koji su delovi presude obuhvaceni njihovom pravnom snagom. o kojoj je vec pravosnazno odluceno na bazi sustinski istog cinjenicnog dogadjaja. v) odricanjem prava na zalbu.Pravnom snagom presude je obuhvacena odluka suda o tuzbenom zahtevu.Obrazlozenje presude nije obuhvaceno njenom pravnom snagom.Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara. i to: a) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. formalna pravosnaznost presude nastupa prema svakoj stranci posebno.V) Nastupanje formalne pravosnaznosti: a) kada protiv presude nije vise dopustena zalba ( presuda doneta u drugom stepenu ).Pravilo da je odluka o kompenzacionom prigovoru obuhvacena pravnom snagom presude ne vazi. tj. . presuda je postala formalno pravosnazna u odnosu na stranku koja se nije koristila pravnim lekom.Odredjenje identiteta predmeta spora se utvrdjuje poredjenjem predmeta spora u novoj tuzbi s predmetom spora o kome je pravosnazno odluceno u izreci presude. b) istekom roka za pravni lek kada zalba nije ulozena. ako je prigovor kompenzacije izjavljen van parnice.Medjutim. 96.Naime. ne moze da se utvrdi identitet predmeta spora.Pravnom snagom presude ( u ovom primeru ) kojom je usvojen tuzbeni zahtev obuhvacena je i odluka suda da protivpotrazivanje ne postoji.Identitet predmeta spora postoji kada tuzilac u tuzbi istice isti zahtev.Nase pravo usvaja sistem tzv. . . v) odluke suda o materijalnim prigovorima tuzenog.Za odredjenje dejstva materijalne pravosnaznosti ( ne bis in idem ) odlucujuce je utvrdjenje da li postoji identitet predmeta spora u parnici koja je pravosnazno okoncana i parnici koja otpocinje novom tuzbom. . . ali i pravna razmatranja suda. prevashodno cinjenicni dogadjaj na kome se zahtev iz tuzbe zasniva. podeljene pravosnaznosti. jasno je da iz same izreke presude ( npr. bazirajuci ga na sustinski istom cinjenicnom dogadjaju. za utvrdjenje predmeta spora koji je resen pravosnaznom presudom neophodno je tumaciti i razloge presude. . ako je samo jedna stranka ulozila zalbu.Zato.Pravnom snagom presude nisu obuhvaceni razlozi presude. novu tuzbu treba odbaciti kao res judicata. . . .

vazilo ako bi tuzbeni zahtev bio usvojen.Pri tom. U novoj tuzbi T protiv Z.. tj.Otklanjanje ovakvih nedoslednosti. u tom delu. svakom ucesniku u postupku mora da se pruzi prilika da se izjasni na cinjenicne i pravne navode protivne strane ( zato je presuda za treca lica res inter alios acta ). . cesionar vise ne moze da podnese tuzbu za placanje istog duga protiv cesusa ( tuzenog ). veoma uskog domasaja objektivnih granica pravosnaznosti presude.Erga omnes deluju sve preobrazajne presude. . tada se subjektivne granice pravosnaznosti presude ne prosiruju automatski i na sticaoca.Slozenije su situacije. moguce je jedino isticanjem u parnici prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. --> kada je to zakonom izricito predvidjeno. .Primer: T tuzi zakupca Z za placanje zakupnine za mesec juli. sada za placanje zakupnine za mesec avgust.Presuda deluje i na univerzalne sukcesore stranaka. b) Izuzeci .Zakon predvidja da pravosnazna presuda deluje i prema trecim licima zbog: --> prirode spornog odnosa ili prava. 126 .Slucaj singularne sukcesije ne povlaci nuzno za sobom i prosirenje subjektivne granice pravosnaznosti presude na treca lica.Zbog pravne prirode pravnog odnosa stranaka i treceg lica. .Prilikom odlucivanja o gradjanskim pravima. B) Subjektivne granice pravosnaznosti a) Pravilo . a tuzeni proda stvar nako sto presuda postane pravosnazna. ona je res inter alios acta. tuzilac bi mogao da istakne ovakav zahtev ( postojanje ugovora o zakupu ). ovo dejstvo je ograniceno. da je tuzilac vec bio pravosnazno odbijen u tuzbenom zahtevu za naplatu duga. Sud usvoji tuzbeni zahtev.Treca lica nisu ucestvovala u postupku i presuda. za njih ostaje res inter alios acta. jer stupaju u pravni polozaj svog prethodnika. . odbijen je zahtev tuzioca da mu tuzeni plati dug od 10000 dinara ). nije vazno da li je cesionar bio svestan ili ne. .Izricito se predvidja da pravosnazna presuda deluje samo izmedju stranaka. pri cemu bi odluka o njemu bila obuhvacena pravnom snagom presude ( one prve ). .U gornjem primeru. jer treca lica ne mogu da osporavaju tacnost konstituisanja prava u presudi. mutatis mutandis. . . .Priroda pravnog ovlascenja stranaka iz preobraazajnog prava je takva da je svako trece lice vezano preobrazajnim dejstvom presude. . .Ako tuzilac otudji stvar ili pravo nakon sto je doneta pravosnazna presuda kojom se tuzbeni zahtev odbija ( npr. --> prirode prava ili odnosa koji postoji prema trecim licima. ako dodje do singularne sukcesije na strani tuzenog: Tuzba je podneta sa zahtevom da tuzeni preda stvar tuziocu u svojinu po osnovu ugovora o prodaji i tuzbeni zahtev bude usvojen. . Z ospori da postoji pravnovaljani ugovor o zakupu i sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. a tuzilac docnije cedira svoje potrazivanje na cesionara. . .inter partes.Isto bi.Medjutim.Za treca lica. jer se pravna snaga presude prosiruje i na njega. presuda deluje i prema pravnim sledbenicima stranaka. a trce lice nakon pravosnaznosti presude preuzme dug.

ali i resenje zakonodavca da u zalbi nije dopusteno da se iznose nove cinjenice i dokazi. V) Vremenske granice pravosnaznosti . jer se ona do momenta zakljucenja glavne rasprave nije nalazila u drzavini tuzenog D. . . . nakon pravosnaznosti presude. u slucaju novih cinjeica ( nova producta ) koje su nastale nakon zakljucenja glavne rasprave. ako tuzeni otudji stvar koja je predmet spora u toku parnice. . . stranke nisu prekludirane da ih iznesu u novoj parnici.Granice provasnaznosti presude prostiru se samo do tog momenta. subjektivno dejstvo pravosnaznosti proteze se i na novog drzaoca.Ako tuzilac otudji sporno pravo ili stvar u toku parnice. b) Drugo. ako su se cinjenice koje su neophodne za vrsenje preobrazajnog prava stekle do momenta zakljucenja glavne rasprave. Da li stranke mogu da se na njih pozovu u nekoj docnijoj parnici? . da se poziva na svoje preobrazajno pravo.Vremenske granice pravosnaznosti postavljene su na onom cinjenicnom stanju koje je utvrdjeno do zakljucenja glavne rasprave. . Nije iskljucena nova tuzba T protiv D.Npr: Sud je provasnazno odlucio da T nema pravo na povracaj stvari.I obrnuto. . . v) Trece. pravosnazna odluka kojom je odluceno o potrazivanju obavezuje stecajnog duznika i sve stecajne poverioce.Na ovakav zakljucek upucuje smisao materijalne pravosnaznosti presude. T zahteva placanje nematerijalne stete. U naknadnoj parnici. S ne moze da se poziva na podeljenu odgovornost T. 127 . prebijanje ).Subjektivne granice presude prosiruju se i u stecajnom postupku: Ako je podneta tuzba za utvrdjenje postojanja potrazivanja protiv stecajnog duznika. ako stranka nakon pocetka toka parnice otudji spornu stvar ili pravo.Primer: S je presudom obavezan da T plati celokupnu stetu koju mu je S pricinio deliktom. .Zakon dopusta singularnu sukcesiju u spornom pravu ili na stvari koja je predmet spora i regulise je od momenta pocetka toka parnice. . ako nakon zakljucenja glavne rasprave D stekne drzavinu na stvari. jer je tuzeni vodio spor u svoje ime o tudjem pravu. tada presuda proizvodi dejstvo i prema njegovom singularnom sukcesoru.. kako se odrazava pravosnaznost presude na cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave.Vremenske granice pravosnaznosti presude zahtevaju odgovor na tri pitanja: a) Prvo. tako da stranke mogu da zasnuju novu tuzbu na cinjenicama koje su nastale nakon ovog momenta. sporno je da li su pravnom snagom presude obuhvacene i cinjenice na kojima se zasniva vrsenje kakvog preobrazajnog prava ( raskid ugovora. . jer tu cinjenicu nije istakao u prethodnoj parnici koja je pravosnazno okoncana. ali ih stranke nisu iznele. .Subjektivne granice pravosnaznosti se prosiruju i na stvarno legitimisano lice. kada sticalac stekne pravo svojine od tuzenog na osnovu pravila o sticanju od navlasnika ( ovde se na savesnog sticaoca ne prosiruje dejstvo pravosnaznosti ).Ali ako je podneta reivindikaciona tuzba i tuzeni koji je izgubio spor prenese drzavinu na stvari nekom trecem licu.Pravilo je da stranka ne moze. jer ove cinjenice nisu obuhvacene pravnom snagom presude. presuda deluje i prema sticaocu.Trebalo bi uzeti da su stranke prekludirane da se u nekom docnijem postupku pozivaju na cinjenice koje su postojale u prvoj parnici do momenta zakljucenja glavne rasprave ( nova reperta ).Daleko slozenija je situacija. jer je on singularni sukcesor tuzenog u obavezama.

Materijalna pravosnaznost znaci da je konacno i autoritativno. pre svega. ona proizvodi i dejstvo izvrsnosti ( samo kod presude koja glasi na osudu na cinidbu.97.Materijalna pravosnaznost znaci vezanost svih sudova na teritoriji jedne drzave sadrzinom presude koja je postala formalno pravosnazna.Dejstvo materijalne pravosnaznosti ne ostvaruje medjupresuda kojom se tuzbeni zahtev usvaja. presuda na osnovu odricanja i na osnovu priznanja ). i kod svih resenja ).Dejstvo mat. 2. konacne i delimicne. jer se njome ne resava konacno o tuzbenom zahtevu. . kojima je sustinski odluceno o sporu ( kondemnatorne i deklaratorne presude. ali i onim kojima se usvaja tuzbeni zahtev ( kod njih je sporno ). ali ona deluje erga omnes.) Dejstvo materijalne pravosnaznosti A) Smisao .Izvrsnost presude znaci da poverilac oznecen u presudi ima pravo da zatrazi od nadleznog suda da je prinudno izvrsi u okvirima izvrsnog postupka.Konstitutivne presude proizvode preobrazajno dejstvo. ne moze da osporava da je u prethodnoj parnici doneta presuda koja nije na zakonu zasnovana.Ovo dejstvo nastupa nakon sto presuda postane formalno pravosnazna. i ovo dejstvo je znatno sire od dejstva materijalne pravosnaznosti. 5.Formalna pravosnaznost je uslov za nastupanje materijalne pravosnaznosti. kao i u postupku za izdavanje platnog naloga. odluceno sta je pravo u konkretnoj situaciji ( sto znaci da stranke ne mogu u novoj parnici pred bilo kojim sudom u zemlji da osporavaju tacnost presude ).Ono se sastoji od toga da umesac. . .) Preobrazajno dejstvo .Dejstvo materijalne pravosnaznosti pripada i resenjima kojima se spor merotorno resava u parnicama zbog smetanja drzavine. 128 . pojedinacnim pravnim aktom.) Dejstvo izvrsnosti . kontradiktorne. .One proizvode pravnu promenu koja nastupa kao posledica formalne pravosnaznosti. prav. presuda doneta zbog propustanja. . B) Sudske odluke podobne za pravosnaznost . 4. .Promena se odnose na pravni odnos izmedju stranka ( brak ). u potonjem sporu koji stranka na cijoj strani se mesao u parnici povede protiv njega.) Cinjenicno dejstvo . sve sudske odluke kojima je meritorno odluceno o tuzbenom zahtevu.) Intervencijsko dejstvo . . 3.U tome je razlika izmedju preobrazajnog dejstva presude i dejstva materijalne pravosnaznosti koje deluje po pravilu samo inter partes. pripada preobrazajnim presudama kojima se odbija tuzbeni zahtev.Dejstvo materijalne pravosnaznosti proizvode. .Dejstvo presude kao cinjenice nastaje bez posebne napomene suda o tom dejstvu u presudi. samo ex lege.) Dejstva pravosnazne presude 1. . . . nazavisno od volje stranaka.Nakon sto je presuda postala formalno pravosnazna i kada istekne paricioni rok.Postojanje pravosnazne presude je cinjenica za ostvarenje dispozicije iz materijalnopravne norme.

V) Teorije o materijalnoj pravosnaznosti . tako da ce biti dopustena.Od ovog dejstva materijalne pravosnaznosti treba striktno razlikovati odluku suda u prvoj parnici o prejudicijelnim pitanjima koja nisu obuhvacena pravnom snagom presude.Drugi sud je duzan da u drugoj parnici bez raspravljanja i odlucivanja uzme u podlogu svoje odluke pravosnaznu presudu kojom je odluceno u prvoj parnici o drugacijem predmetu spora. ali se druga tuzba zasniva na novim cinjenicama. odluceno u prethodnoj parnici pojavi kao prejudicijalno pitanje. druga presuda je doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba ZPP-a.Ako je o predmetu spora vec presudjeno. ..pozitivno dejstvo ( res judicata pro veritate habetur ). . u naknadnoj parnici izmedju T i D za naknadu stete i sl. u dejstvu materijalne pravosnaznosti vidi negativnu procesnu pretpostavku koja je smetnja za ponovno raspravljanje o istoj pravnoj stvari. .Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u tome da u istoj pravnoj stvari vise nije moguce raspravljanje i odlucivanje. s pravom.Ako je tuzba pravosnazno odbacena zbog nedostatka neke procesne pretpostavke ( parnicna sposobnost ). ukljucujuci i materijalnu pravosnaznost.Pozitivno dejstvo se ogleda u obavezujucem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici. osim ako nije u prvoj parnici istaknuto u vidu prejudicijelne tuzbe za utvrdjenje. takva presuda je apsolutno nistava i moze da se pobija zalbom.Novija teorija ( ne bis in idem ). logockoj suprotnosti ( npr: kada sud u parnici izmedju T i D odluci da je T vlasnik stvari. .Ono znaci da drugi sud u drugoj parnici s razlicitim predmetom spora ne moze da odluci drugacije. stvara novi osnov za materijalnopravne odnose izmedju stranaka vezano za predmet spora. nova tuzba u istoj pravnoj stvari ce biti dopustena kada se te procesne smetnje otklone. pravosnazno je utvrdjeno i da D nije vlasnik stvari.Ako sud ne postuje pravilo ne bis in idem. . . prvo resenje o odbacivanju tuzbe je postalo pravosnazno.Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti presude znaci i da je presudom odluceno i o tzv. D ne moze vise da spori vlasnistvo T. . .Vladajuca procesnopravna teorija odrice.Ona deluje konstitutivno.Dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u dva vida: a) U prigovoru res judicata. ona stvara samo procesnopravne implikacije. . .Dakle.Ako sud zanemari pravosnazno presudjenu stvar i ne uzme je u podlogu odluke u drugoj parnici. . G) Dva dejstva materijalne pravosnaznosti .Presudom se materijalno pravo ne dira. sud ce je resenjem odbaciti ( na to pazi ex officio tokom celog postupka ).Npr: kada je pravosnazno utvrdjeno da je T vlasnik stvari. b) U vezujucem dejstvu presude u drugom postupku. Stoga bi bila nedopustena tuzba koju bi D podneo za utvrdjenje da je on vlasnik stvari ). 129 . nije dopustena nova tuzba o istom predmetu. . kao o predmetu spora. dejstvu pravosnaznosti presude svaku implikaciju na terenu materijalnog prava. .negativno dejstvo ( ne bis in idem ).Starija materijalnopravna teorija smatra da formalno pravosnazna presuda ima i materijalnopravno dejstvo. . na kojoj pociva i nase pravo. ako je podneta. kada se pitanje o kome je. .

. . . onda ce drugostepeni sud obustaviti postupak jer je parnica okoncana. . temeljem procesnopravne dispozicije.Sudsko poravnanje je mirno.) Procesna legitimacija i momenat .Stranke ( mogu da ucestvuju i treca lica ) mogu u toku celog postupka. po svojoj pravnoj prirodi.Parnicne stranke mogu da zakljuce poravnanje i nakon sto je doneta prvostepena presuda. jer za njen nastavak nedostaje pravni interes. . a ne samo parnicne stranke.Eventualnu novu tuzbu u stvari u kojoj je zakljucio sudsko poravnanje sud ce odbaciti.98.DEJSTVA SUDSKOG PORAVNANJA . jer se stvar smatra presudjenom.Stranke mogu da zakljuce sudsko poravnanje u korist treceg lica koje ne mora da ucestvuje u zakljucenju poravnanja. okoncavaju parnicu. materijalnopravni ugovor ( ne proizvodi dejstvo pravosnaznosti i nema svojstvo izvrsne isprave. . . . pred parnicnim sudom da zakljuce poravnanje o predmetu spora.Sudsko poravnanje je ugovor izmedju parnicnih stranaka o predmetu spora koji je zakljucen pred sudom i kojim se parnica okoncava. a stranke pred prvostepenim sudom zakljuce poravnanje.Ako vec tece drugostepeni postupak.Umesto da se postupak vodi do donosenja sudske presude.nema pobednika ni pobedjenog.Drugo. 130 .Izmedju stranka prestaje da tece parnica. v) stranke mogu da budu i treca lica.Zakljuceno sudsko poravnanje je negativna procesna pretpostavka za vodjenje parnicnog postupka.POJAM I SMISAO . pa tada sud donosi resenje kojim utvrdjuje da je presuda bez dejstva i obustavlja parnicni postupak. . . zakljuceno sudsko poravnanje ima i materijalnopravno dejstvo. sto okoncanjem parnice na drugi nacin nije moguce. b) stranke mogu da urede svoje odnose i van granica predmeta spora.Trece.Najvaznija posledica zakljucenog poravnanja je u tome sto se ono izjednacava s pravosnaznom sudskom presudom. .) Sudsko poravnanje .Od sudskog poravnanja treba razlikovati vansudsko poravnanje koje je.Ugovorom se uredjuju pravni odnosi izmedju stranka.Dejstvo poravnanja kao presude se na to trece lice ne odnosi. do njegovog pravosnaznog okoncanja. ali ono je titular izvrsnog naslova i moze da pokrene postupak prinudnog izvrsenja. sporazumno resenje spora i ima velike prednosti u odnosu na parnicenje: a) psiholoski. . .ZAKLJUCENJE SUDSKOG PORAVNANJA 1. sudsko poravnanje ima svojstvo izvrsne isprave i na osnovu njega se pod uslovom da je protekao paricioni rok moze doneti resenje o izvrsenju. stranke zakljucenje sudskog poravnanja same. . .

a ne samo one koje su predmet spora.Sudsko poravnanje se zakljucuje o predmetu spora. .2. ako postoji vise tuzbenih zahteva. . . to je materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom.Shodnom primenom ove teorije. te je zato njegova priroda dvostruka. ).Stranke same odredjuju sadrzinu poravnanja u skladu sa zakonom. 6.Kod poravnanja je dovoljno da stranke ili barem jedna od njih koriguje svoj procesnopravni polozaj ( tuzilac malo popusti u napadu. a u protivnom. niti o onima o kojima se resava u vanparnicnom postupku.) Ostali uslovi za zakljucenje poravnanja . stranke zakljuce poravnanje o jednom tuzbenom zahtevu ili da se stranke poravnaju o samo delu tuzbenog zahteva ( u tom slucaju.) Predmet .Sudsko poravnanje se ne moze zakljuciti o zahtevima. a ne redovni sudovi.. tj. nedostatak forme. . primenjuju se opsta pravila.Otud proizlazi da je sudsko poravnanje punovazno nastalo. . . 5. sudsko poravnanje se pobija kao i ugovor materijalnog prava ( nedostatak saglasnosti. odbice njegovo zakljucenje resenjem ( protiv njega je dopustena zalba ). mane volje.Ako sud utvrdi da ne postoje uslovi za zakljucenje poravnanja.Sud je duzan da u toku postupka ukaze strankama na mogucnost sudskog poravnanja i da im pomogne da zakljuce poravnanje ( povreda ove duznosti nije sankcionisana ).) Bitni elementi sudskog poravnanja . 131 . .Zakon predvidja da je nuzno da se ispune sledeci uslovi: a) zakljucenje ugovora o predmetu spora ( sporazum stranaka o poravnanju ). tuzeni u odbrani ).Smatra se da zakljucenjem sudskog poravnanja stranke zele da rese i medjusobni materijalnopravni odnos.Sudsko poravnanje je i ugovor materijalnog prava i parnicna radnja. samo kada je punovazan materijalnopravni sporazum stranaka i kada su ispunjeni svi procesni uslovi za punovaznost ove parnicne radnje.Redovno su predmet poravnanja i troskovi njegovog zakljucenja. 3. b) unosenje tog sporazuma u zapisnik suda i njegovo citanje.) Postupak zakljucenja .Ono se moze odnositi i na neke druge obaveze i cinidbe. .. . g) postojanje parnicnog postupka ( ne i litispendencije ). v) nepostojanje presudjene stvari ili vec zakljucenog poravnanja.. b) stranacke i parnicne sposobnosti. . ).) Pravna priroda sudskog poravnanja A) Sudsko poravnanje kao mesovit. 4. za koje su nadlezni drugi organi. v) potpis stranaka na zapisniku u koji je unet sadrzaj poravnanja. jedinstven ugovor ( vladajuce shvatanje ) .Moguce je da. u pogledu ostatka tuzbenog zahteva parnica nastavlja da tece ).Potrebno je da se steknu i osnovne procesne pretpostavke koje se ticu: a) nadleznosti suda. ali i zbog procesnih nedostataka ( stranacka ili parnicna neposobnost..

ako ga sud ponisti. umesto da podigne tuzbu.Ovakav pretorijanski poziv protivnoj strani nju nista ne obavezuje. .U takve propise spadaju i norme ZPP-a koje regulisu procesne pretpostavke.Otud proizlazi da su i procesni i materijalnopravni elementi sudskog poravnanja povezani. 7. ..To moze uraditi iz vise razloga. . . parnica nastavlja da tece.Sama stranka. zakljuceno poravnanje u pogledu zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati. . ). npr: mogu da se pojave cinjenice koje znace gubitak interesa tuzioca na nastavak parnice.Ovo ucenje odvaja materijalne i procesne elemente i funkcije parnicnih radnji i posmatra ih izolovano. tuzilac moze da se suoci sa cinjenicom da nedostaju dokazi ili da 132 .Moguce je da stranke podnesu zajednicki predlog za zakljucenje sudskog poravnanja. . 99. te da se smatra da poravnanje nije ni zakljuceno. pa ne mora ni da se odazove.Ova stranka moze i sudu da uputi predlog za zakljucenje sudskog poravnanja. odnosno da opoziva svoj zahtev za pruzanje pravne zastite. .PRETORIJANSKO SUDSKO PORAVNANJE . tuzbu za ponistaj. . postavlja se pitanje kako treba postupiti kada su prekrsene procesne odredbe o zakljucenju sudskog poravnanja.Kako ZPP govori samo o nistavosti sudskog poravnanja zbog nedopustenog raspolaganja stranaka parnicnog postupka ( npr.Pravilno bi bilo da je zakonodavac enumerisao razloge za ponistaj sudskog poravnanja.) Pobijanje sudskog poravnanja .) Povlacenje tuzbe A) Interesi stranaka . V) Ocena .buduci tuzilac moze da se obrati sudu sa ciljem da pokusa da postigne poravnanje. .B) Ucenje o dvostrukoj funkcionalnosti sudskog poravnanja . i na njegov ponistaj treba primeniti rezim koji vazi za nistave ugovore koji su protivni prinudnim propisima.Nesporno je da zakon predvidja samo jedno sredstvo za pobijanje sudskog poravnanja.Primenom ove teorije.Procesnopravna dejstva se odredjuju prema procesnom pravo. .Povlacenje tuzbe je procesna radnja tuzioca kojom izjavljuje ( do zakljucenja glavne rasprave ) sudu da vise ne zeli pravnu zastitu. . i u tom slucaju ce sud pozvati protivnu stranu i upoznati je s predlogom. dok bi njegova procesna nistavost trebalo da se utvrdi u postupku po pravnim lekovima. materijalnopravni aspekti sudskog poravnanja se pobijaju tuzbom za ponistaj.Nistavost procesnog aspekta parnicne radnje ne znaci i njenu nepunovaznost na polju materijalnog prava. te da nistavost jednog od njih povlaci nistavost sudskog poravnanja u celini. . . narocito u pogledu ispunjenosti pretpostavki za njihovu punovaznost. . a materijalnopravna prema materijalnom pravu.Ako se poravnanje ponisti.Kako je u srpskom pravu sudsko poravnanje jedinstveni ugovor ( materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom ). formu i nacin zakljucenja sudskog poravnanja.Sudsko poravnanje se moze pobijati samo tuzbom.

tuzeni nema imovinu te nece moci da realizuje svoj zahtev. a mogu biti pismene ili usmene. sud ce ga resenjem obavezati da tuzenom naknadi troskove ( osim npr. .Ako tuzilac ( uprkos ranije postignutom sporazumu sa tuzenim o povlacenju tuzbe ) ipak nastavi s parnicom. pa ako to ne ucini. . U periodu od podnosenja tuzbe sudu. posto tuzeni vec u odgovoru na tuzbu se izjasnjava ). 133 . .Pod upustanjem tuzenika u raspravljanje o glavnoj stvari ( meritumu ) podrazumevamo cinjenicne i pravne navode tuzenog kojim se u celosti ili delimicno osporava osnovanost pravne posledice na koju se poziva tuzilac. tako da tuzilac moze odmah. Dj) Fikcija povlacenja .Izjava tuzioca o povlacenju i izjava tuzenog o pristanku na povlacenje su neopozive parnicne radnje i ne mogu da se daju pod uslovom. da podnese novu sa istim zahtevom ( to ima smisla ako je u medjuvremenu pribavio nove dokaze ).Kada tuzilac povuce tuzbu. G) Sporazum stranaka o povlacenju tuzbe . .Ako tuzeni nije prisutan na rocistu kada tuzilac povuce tuzbu.Ne smatra se upustanjem u meritum isticanje procesnih prigovora.Tuzilac moze da povuce tuzbu u celosti ili delimicno od momenta pocetka toka postupka. ako se nalazi u povoljnijem procesnom polozaju. uzece se da je dao pristanak. B) Dopustenost povlacenja tuzbe . onda sud dostavlja to tuzenom da se ovaj izjasni u roku od 15 dana. D plati dug. .Sudu za to stoje na raspolaganju dva nacina u zavisnosti kako shvata sporazum o povlacenju tuzbe. tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. nakon povlacenja tuzbe. pa do njenog dostavljanja. . to ima za posledicu gasenje parnice i to sa dejstvom ex tunc(kako u pogledu materijalnopravnih tako i u pogledu procesnopravnih dejstava).Kada je tuzba povucena u skladu s pravilima. tako da tuzilac ne moze vise da podnese tuzbu u istoj stvari ( osnovna razlika ).Ako smatra da je to materijalnopravni ugovor. . pa sve do momenta dok se tuzeni ne izjasni u meritumu o glavnoj stvari ( sto ukazuje da povlacenje tuzbe bez pristanka tuzenog kod nas ima mali znacaj. moze da se desi i da tuzeni udovolji zahtevu tokom postupka. D) Povlacenje tuzbe i odricanje od tuzbenog zahteva . . ali ne meritorno.Ako smatra da je to procesni ugovor. . . . . ili ako na glavnoj raspravi izostanu obe stranke.S druge strane.Ova presuda proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. onda sporazumom otpada pravni interes tuzioca za dalje nastavak spora ( dakle oba shvatanja vode istom rezultatu ). onda tuzenom stoji na raspolaganju prigovor o zloupotrebi procesnih prava. .Povlacenjem tuzbe parnica se okoncava. V) Dejstva povlacenja tuzbe . interes tuzenog nije takav da se parnica okonca bez odluke o tuzbenom zahtevu. u ovakvom slucaju: T istakne kondemnatorni dospeli zahtev protiv D.Do ove fikcije dolazi ako na pripremnom rocistu za glavnu raspravu izostane tuzilac.Odricanje od tuzbenog zahteva je procesna radnja tuzioca kojom on priznaje da je njegov zahtev neosnovan.Smatra se da povucena tuzba nije ni podneta.Zakon uvazava ovaj interes i dopusta povlacenje tuzbe samo uz pristanak tuzenog ( ukoliko se on vec upustio u raspravu ). te sud donosi presudu kojom se zahtev odbija. Ovde bi ipak D bio duzan da snosi troskove jer je dao povod tuziocu da protiv njega trazi pravnu zastitu ).

Po svojoj pravnoj prirodi.UOPSTE . . . odlucuje sud svojim resenjem..kojima se delimicno pokrivaju troskovi rada suda. nije bilo potrebe da tuzilac podnosenjem tuzbe ostvari svoje pravo.NAKNADA PARNICNIH TROSKOVA 1. 2. . . tako da o njemu ne moze da se odlucuje u posebnoj parnici.) Troskovi postupka .Shodno ovom principu. prema vrednosti predmeta spora.) Osnovni principi raspodele . po pravilu..Kako je i pravo na pravnu zastitu javnopravne prirode. v) Izdaci zastupnika.Ko je po okoncanju parnice duzan da konacno snosi troskove postupka.Opste je pravilo da svaka stranka prethodno snosi troskove koje je prouzrokovala svojim radnjama.Stranka koja u celini izgubi parnicu.Zahtev za naknadu troskova je akcesoran u odnosu na glavni zahtev.U troskove spadaju: a) Sudske takse.PRETHODNO SNOSENJE TROSKOVA . a njihova visina se obracunava pausalno. .Ovaj zahtev je iskljucivo regulisan procesnim pravilima.On se izuzetno koriguje primenom principa krivice.Troskovi su izdaci koji su ucinjeni u toku ili povodom konkretnog parnicnog postupka.) Pravna priroda ( priroda zahteva je sui generis ) . . g) Izdaci samih stranka i ostalih ucenika u postupku ( umesaca ).Sud moze da resi da svaka stranka snosi svoje troskove ili da jedna stranka nadoknadi protivniku srazmeran deo troskova.u koje spadaju troskovi koje je sud imao povodom izlaska iz zgrade za izvrsenje uvidjaja ili saslusanja svedoka. . odredi da se izvede odredjeni dokaz. . takodje javnopravne prirode. sve dok se parnica o glavnoj stvari ne okonca.Princip uspeha ( kauze ) ne vazi potpuno.Osnovni je princip da se troskovi raspodeljuju prema uspehu stranaka u parnici ( princip kauze ). 134 . tako je i obaveza titulara prema drzavi da predujmi troskove ( placanje sudskih taksi ).100. b) Izdaci prouzrokovani izvodjenjem dokaza. troskove predujmljuje ona strana na koju pada teret dokazivanja. da svom protivniku naknadi troskove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slucajem koji se njoj dogodio. . d) Izdaci koji su nastali pre nego sto je postupak zapoceo: povodom obezbedjenja dokaza.Ako sud. narocito punomocnika stranaka ( advokatska tarifa ). stranka je obavezna. obaveza da se nadoknade troskovi je zakonska obligacija. duzna je protivnoj strani da naknadi troskove.Princip uspeha se koriguje principom krivice u sledecim slucajevima: a) Kada tuzeni nije da tuziocu povoda za tuzbu. i to samo na zahtev stranke. . . bez raspravljanja. po sluzbenoj duznosti. .Smatra se da tuzeni nije dao povoda za tuzbu kada pre podnosenja tuzbe nije dovodio u pitanje postojanje tuziocevog subjektivnog prava ili ovlascenja..Dakle. . . . nezavisno od uspeha u sporu. .

b) Kada su troskovi postupka nastali zbog odlaganja rocista: Troskove snosi stranka koja opravdano izostane, pa se usled toga odlozi rociste. v) Kada su troskovi nastali svesnim odlugovlacenjem postupka: ovde se radi o tome da je stranka nesavesno preduzela neku parnicnu radnju u kasnijem, a mogla je to da ucini i u ranijem procesnom momentu ( te da je tako uradila, izbegli bi se nepotrebni troskovi ). g) Predloga za vracanje u predjasnje stanje: Troskove koji su nastali u postupku povodom ovog predloga uvek snosi stranka koja je podnela predlog. d) Troskova koje je prouzrokovao zastupnik: ove troskove snosi stranka, bez obzira na uspeh u sporu, ako je njn zastupnik skrivio nastanak troskova (npr. nepotrebno sastavljanje podnesaka). 3.) Posebna pravila o raspodeli obaveze na naknadu parnicnih troskova - Posebna pravila vaze za: a) Povlacenje tuzbe- tuzilac je duzan da naknadi tuzenom parnicne troskove. b) Odustanak od pravnog leka- stranka koja odustane je duzna da protivniku naknadu trskove. v) Zakljucenje sudskog poravnanja- merodavan je sporazum stranka, a ako ga nema, onda svaka stranka snosi svoje troskove. g) Suparnicari- ako npr. suparnicari solidarno odgovaraju, onda solidarno odgovaraju i za obavezu naknade parnicnih troskova. - TROSKOVI ZA KOJE SE MOZE TRAZITI NAKNADA - Stranka ima pravo da trazi naknadu samo za one troskove koji su bili potrebni radi vodjenja parnice ( o tome odlucuje sud resenjem i bez rasprave, ceneci sve okolnosti konkretnog slucaja ). - OSTVARIVANJA PRAVA NA NAKNADU PARNICNIH TROSKOVA 1.) Zahtev za naknadu parnicnih troskova - Za odluku o parnicnim troskovima je neophodan zahtev stranaka ( dakle ne odlucuje sud ex officio kao u drugim pravnim sistemima ). - Zahtev treba da bude blagovremen, tj. najkasnije do zavrsetka raspravljanja. - S obzirom da je zahtev za naknadu troskova akcesoran, trebalo bi da ovaj zahtev ne moze da bude predmet posebnog spora. - Medjutim, izuzetak vazi za troskove koji su ucinjeni pre pocetka toka postupka ( npr. za obezbedjenje dokaza, a posle do parnice ni ne dodje ). 2.) Odluka o troskovima postupka - Donosi se bez raspravljanja. - Odluka suda o naknadi parnicnih troskova se uvek smatra resenjem, cak i onda kada je sadrzana u presudi. - Odluka suda o troskovima se moze pobijati zalbom, i postoje tri mogucnosti: a) ako se istovremeno napadaju i meritorna odluka i odluka o troskovima postupka, odluka o troskovima se pobija zalbom protiv presude. b) ako se pobija samo odluka o troskovima, to se cini posebnom zalbom protiv resenja. v) ako jedna stranka napada presudu samo meritorno, a druga iskljucivo u pogledu troskova, visi sud ce o oba pravna pravna leka odluciti jednom odlukom. - Ako visi sud odbaci ili odbije pravni lek, odlucice samo o troskovima koji su nastali u instancionom postupku. - Ako visi sud ukine odluku i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje, onda ne odlucuje on o troskovima. - Ako visi sud preinaci odluku ili je ukine i odbaci tuzbu, odlucuje o troskovima citavog postupka. 135

101.) Oslobodjenje od troskova postupka
1.) Pojam i znacaj - Efektivno i efikasno pravo na tuzbu je garantovano svima, pa i onima koji nisu finansijski u mogucnosti da snose ab initio troskove postupka. - Jedan od instituta koji sluzi ostvarenju tog cilja jeste i siromasko pravo, pravo stranke da bude oslobodjena od placanja troskova postupka, ako fakticki nije u mogucnosti da ih snosi. 2.) Pretpostavke za oslobodjenje - Titular ovog prava je stranka ( fizicko ili pravno lice ) koja: prema opstem imovinskom stanju nije u mogucnosti da snosi troskove postupka ( zakon ne sadrzi kriterijume za odredjivanje ovakvog stanja ). - Gorenavedenu sintagmu bi trebalo shvatiti na nacin da su se ispunili uslovi uvek kada je imovno stanje stranke takvo da bi predujmljivanjem parnicnih troskova bilo dovedeno u pitanje nuzno izdrzavanje stranke i clanova njene porodice ( tu ce se ceniti mnostvo okolnosti ). 3.) Obim prava - Oslobodjenje od placanja troskova postupka se odnosi iskljucivo na obavezu stranke da prethodno snosi ( predujmljene ) izdatke koji nastaju da bi se preduzele parnicne radnje. - Ako stanka koja je uzivala siromasko pravo izgubi parnicu, sud je ne moze osloboditi obaveze da svom protivniku nadoknadi parnicne troskove. - Sud moze da oslobodi stranku od obaveze da predujmljuje sudske troskove delimicno ili u potpunosti. - Delimicno oslobadjanje se odnosi samo na obavezu placanja sudskih taksi. - Potpuno oslobadjanje obuhvata kako sudske takse, tako i predujam za troskove svedoka, vestaka, uvidjaja i sudskih oglasa, a sud stranci postavlja i advokata ( tada se svi troskovi isplacuju iz sredstava suda ). - Advokat koji je postavljen resenjem suda, nema pravo na zalbu protiv ovog resenja, a ima pravo samo da zahteva naknadu stvarnih troskova i nagradu. 4.) Postupak za ostvarenje siromaskog prava - Postupak se pokrece na predlog stranke, koja je duzna da podnese i uverenje o svom imovnom stanju. - Ako se zahteva potpuno oslobodjenje od troskova, onda zahtev moze da se stavi samo do okoncanja prvostepenog postupka. - Ako se zahteva samo delimicno oslobodjenje ( sudske takse ), moguce je da se zahtev iznese i kada parnica tece po pravnim lekovima. - Najracionalnije je da se predlog stavi vec pre nego sto je postupak pokrenut, jer tuzilac time stvara izvesnost u pogledu na svoju procesnu situaciju. - Da bi sud usvojio predlog stranke za dodelu siromaskog prava, predlagac mora da ucini verovatnim da su ispunjeni uslovi za to. - Sud mora da omoguci protivniku da se izjasni o ovom predlogu. - Sud odlucuje resenjem, protiv koga, ukoliko je predlog usvojen, nije dozvoljena zalba, a ukoliko nije usvojen ili je delimicno usvojen, onda je dozvoljena zalba.

136

5.) Prestanak siromaskog prava - Sud moze na sopstvenu inicijativu ili po zahtevu jedne od stranaka da ukine resenje o oslobodjenju od troskova postupka i postavljanju besplatnog punomocnika. - To ce uciniti ukoliko se stranci popravi u medjuvremenu imovno stanje, ili ukoliko stranci vise ne bude potreban zastupnik ili ustanovi da joj nije ni bio potreban. - Kada ukine resenje o oslobadjanju od troskova, sud ce odluciti i o tome da li je stranka koja je bila oslobodjena sada duzna na nadoknadi one troskove od kojih je bila oslobodjena. 6.) Obaveza naknade troskova kojih je stranka bila oslobodjena - Ako stranka koja je oslobodjena placanja troskova postupka izgubi spor, ona nece biti u obavezi da isplati troskove kojih je bila oslobodjena, te sudske takse i ostali iznosi koji su isplaceni iz sredstava suda padaju definitivno na teret tih sredstava. - Ostale troskove koji joj padaju na teret ( izdaci protivne strane ) duzna je da snosi stranka kojoj je bilo priznato siromasko pravo. - Ako je slucaj obrnut, svi troskovi padaju na teret stranke koja je spor izgubila.

102.) Suparnicarstvo, pojam i vrste
- POJAM - U parnici ucestvuju, po pravilu, samo dve stranke: tuzilac i tuzeni. - Medjutim, na strani tuzioca moze da se javi vise procesnih subjekata, kao i na strani tuzenog. - Kada vise procesnih subjekata trazi pravnu zastitu od jednog tuzenika ( aktivno suparnicarstvo), te kada jedan procesnih subjekat zahteva pravnu zastitu prema vise tuzenika ( pasivno suparnicarstvo ), govorimo o suparnicarstvu ili o subjektivnoj kumulaciji. - Smisao suparnicarstva se bazira na ostvarenju nacela procesne ekonomije i interne harmonije odlucivanja ( jer se otklanja mogucnost izricanja protivrecnih sudskih odluka ). - ZASNIVANJE I VRSTE - Suparnicarstvo moze da nastane na sledeci nacin: a) kada tuzilac u tuzbi navede da tuzi vise tuzenih ili kada u rubrumu tuzbe stoji vise procesnih subjekata na strani tuzioca. b) kada jednoj ili drugoj stranci tokom parnice pristupi druga stranka. v) kada, tokom postupka, na mesto jedne ili obe stranke, univerzalnom sukcesijom na njihovo mesto stupi vise procesnih subjekata. g) kad ato zakon izricito predvidja. - Ako suparnicarstvo nastaje vec u momentu podnosenja tuzbe, onda je ono inicijalno, a ako nastaje kasnije, onda je ono naknadno. - Ako suparnicarstvo nastane procesnom voljom tuzioca, onda je to procesno suparnicarstvo, a ako ono nastane kao rezultat posledice odgovarajuce materijalnopravne norme, onda je to materijalnopravno suparnicarstvo. - Najznacajnija podela suparnicarstva vrsi se u skladu sa odnosom suparnicara prema predmetu spora, kao i njihovim ulogama u materijalnopravnom odnosu s kojim je tuzeni povezan, te otuda razlikujemo formalno ( nepravo ) i materijalno ( pravo ) suparnicarstvo. - Znacajna je i podela suparnicarstva na prosto i jedinstveno, pri cemu se kao linija razgranicenja uzima polozaj suparnicara u parnici.

137

- Treba napomenuti da zakon ne nalaze tuziocu da jednom tuzbom obuhvati vise lica, te je zato suparnicarstvo fakultativnog karaktera, osim u slucaju nuznog suparnicarstva. 1.) Formalno ( nepravo ) suparnicarstvo - Kod formalnog suparnicarstva, suparnicari nisu ni na koji nacin povezani u pogledu predmeta spora niti povezani u jednom materijalnopravnom odnosu. - Dakle, smisao pojave vise procesnih subjekata na jednoj strani u parnici lezi iskljucivo u razlozima procesne ekonomije. - Zakon propisuje da je formalno suparnicarstvo moguce, ako su predmet spora zahtevi ili obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom cinjenicnom i pravnom osnovu. - Npr: T je angazovao A za popravljanje krova, B za gradnju garaze i C za popravku kupatila u svojoj kuci. A, B i C podnose tuzbu protiv T i svaki od njih zahteva placanje naknade po osnovu ugovora o delu. - Formalno suparnicarstvo je dopusteno samo ako je sud stvarno i mesno nadlezan za svaki tuzbeni zahtev i za svakog tuzenika u parnici. 2.) Materijalno ( pravo ) suparnicarstvo - Za materijalno suparnicarstvo je karateristicno da se suparnicari nalaze u odnosu koji spada u dispoziciju iste materijalne norme. - Materijalno suparnicarstvo postoji: a) kada postoji pravna zajednica vise tuzilaca ili vise tuzenika. b) kada prava ili obaveze suparnicara proizlaze iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. Npr: Suvlasnici A i B tuze T i zahtevaju utvrdjenje prava vlasnistva na stvari. - Pod pravnom zajednicom se podrazumeva zajednica u pogledu predmeta spora. - U pravnoj zajednici su uvek solidarni duznici ili poverioci, suvlasnici, bracni drugovi u pogledu zajednicke imovine ili u pogledu odgovornosti prema trecim licima. - Materijalno suparnicarstvo podrazumeva da zahtevi i obaveze suparnicara moraju kumulativno da proizlaze iz istog cinjenicnog i istog pravnog osnova ( sam osnov tuzbe nije dovoljan ). - Mat. sup. je moguce samo ako je isti sud stvarno nadlezan za sve zahteve i za sve suparnicare. - Tuzba protiv materijalnih suparnicara moze da se podnese onom mesno nadleznom sudu koji je nadlezan za bilo kog od njih ( atrakcija nadleznosti ). 3.) Prosto suparnicarstvo - Ucesce vise tuzioca, odnosno tuzenih u parnici ne menja njihov procesni polozaj. - Svaki suparnicar ostaje samostalna stranka. - Radnje koje preduzima ili propusti neki od njih nemaju korisnog niti stetnog dejstva u odnosu na ostale suparnicare. - Kada prosti suparnicari preduzimaju parnicne radnje cije je dejstvo protivrecno ( npr. priznanje i osporavanje tuzbenog zahteva ), sud o domasaju takvih radnji odlucuje na osnovu slobodne sudijske ocene dokaza. - Sud moze meritorno da odluci razlicito u pogledu svakog suparnicara. - Po pravilu, sud u slucaju obicnog suparnicarstva odlucuje jedinstvenom presudom, razlicito prema svim suparnicarima. - Formalno suparnicarstvo je uvek prosto suparnicarstvo.

138

.Jedinstveno suparnicarstvo moze da postoji iz procesnopravnih ili materijalnopravnih razloga. . postoje ogranicenja u pogledu mogucnosti da jedinstveni suparnicari preduzimaju parnicne radnje.Jedinstveno suparnicarstvo iz procesnih razloga postoji i u svim slucajevima kada se donosi preobrazajna presuda.U ZPP-u su predvidjena samo dva izricita izuzetka u pogledu ogranicenja samostalnosti jedinstvenih suparnicara. Odluka suda moze da bude jednaka i prema A i B i njeno dejstvo se prosiruje i na ostale akcionare.Ono postoji kada tuzbom. u slucaju da je samo jedan suparnicar preduzeo procesnu radnju. .Za razliku od prostog suparnicarstva gde se vise parnica spaja u cilju zajednickog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije. . nedostaje procesna legitimacija.Npr: Suparnicarstvo branih drugova po tuzbi javnog tuzioca za ponistaj braka. . . kao i samostalnog dejstva procesnih radnji koje je jedan od suparnicara preduzeo: a) Prvo. kod jedinstvenog suparnicarstva postoji samo jedna parnica u kojoj suparnicari ucestvuju kao jedna stranka. . kao stranke. . jedinstveno suparnicarstvo nastaje u slucaju kada se pravosnaznost presude prosiruje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku. . .Nuzno suparnicarstvo postoji i kada se podnose tuzbe za utvrdjenje i preobrazajne tuzbe. . . . 139 .4.) Jedinstveno suparnicarstvo . ne moze se doneti presuda zbog propustanja.Posebnost ovog suparnicarstva se sastoji od toga da tuzba moze da se podigne samo ako su u njoj naznacena. Zakon kreira fikciju da se preduzeta procesna pradnja proteze u dejstvu na sve suparnicare. . dok su drugi propustili to da ucine ( npr. .Sud ne moze da usvoji tuzbeni zahtev prema jednom.Iz procesnopravnih razloga. ako je bar jedan suparnicar odgovorio na tuzbu ). susvojina ).Jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga je nuzno.Stoga. Zakon predvidja da bilo koji suparnicar moze da preduzme procesnu radnju cije je preduzimanje vezano za rok. tako da je sud duzan da odbaci tuzbu kao nedopustenu.Npr: Akcinari A i B pobijaju odluku skupstine akcionarskog drustva AD. b) Drugo. kao i ogranicenja u pogledu samostalnog dejstva procesnih radnji.Nuzno suparnicarstvo postoji kod zajednickog obligacionog ili stvarnopravnog materijalnog ovlascenja ( zajednicka svojina. . ucesnici jednog materijalnopravnog odnosa. a da ga odbije kao neosnovan prema drugom. sva lica koje materijalnopravno norma odredjuje kao ucenike materijalnopravnog odnosa.Dejstva jedinstvenog suparnicarstva: . jer se suparnicari smatraju jednom strankom u postupku.Npr: Tuzba za utvrdjenje prava na nuzni deo protiv vise testamentarnih naslednika.Npr: Tuzba kupca nepokretnosti protiv suvlasnika nepokretnosti radi upisa vlasnistva u zemljisne knjige. .Ako to nije slucaj. bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani. kada rok za preduzimanje procesne radnje nije istekao prema bilo kom suparnicaru.Jedinstveno suparnicarstvo postoji kada spor moze da se resi samo na jednak nacin prema svim suparnicarima. moraju da budu obuhvacena sva lica. a bitno je da materijalnopravno ovlascenje pripada vecem broju lica.

a povoljne radnje kod pasivnog suparnicarstva su one koje su najblize ostvarenju njihovog cilja. .) Suparnicarstvo na osnovu zakona .Po tuzbi glavnog mesanja. cak ni prema onom suparnicaru koji su je preduzeo.Moze da se generalizuje pravilo da sve procesne radnje koje preduzima jedinstveni supranicar imaju dejstvo prema svim suparnicarima. ali i ostvarenje ekonomicnosti i efikasnosti postupka. .Koje su radnje povoljne. kao sto su priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva. a ne po konkretnom procesnom polozaju suparnicara u parnici.Pravne lekove moze da ulozi i samo jedan jedinstveni suparnicar s dejstvom i za ostale.Tuzbu glavnog mesanja podnosi lice koje trazi stvar ili pravo o kome vec izmedju drugih lica tece parnica. i proda je A koji je dalje proda B. . zakljucenje poravnanja. 5. jer ce presuda po ovoj tuzbi da proizvede dejstvo erga omnes. treba odrediti apstraktno. V moze glavnim tuzbenim zahtevom da vindicira stvar od B.I obrnuto. . tj. ako bude pravosnazno odbijen prema tuzenom koji je u tuzbi naveden. umesac mora da zahteva sporno pravo za sebe. a protiv B. . ako je preduzeta neka nepovoljna parnicna radnja.Smisao podnosenja tuzbe ( isti zahtev ) protiv glavno i eventualno tuzenog se sastoji od toga da tuzilac obezbedi ocuvanje svojih materijalnopravnih ovlascenja ( prekid zastarelosti ).Jednom tuzbom mogu da budu obuhvaceni glavni duznik i jemac samo ako se radi o slodarnom jemstvu. . pa istice isti tuzbeni zahtev prema glavno i supsidijarno tuzenom. stranke u parnici koja tece postaju jedinstveni suparnicari. . potpunom usvajanju tuzbenog zahteva. 140 . ona nema dejstva ne prema kome. ili kada glavni duznik ne ispuni svoju obavezu ( imaju polozaj prostih suparnicara ).Lice koje tvrdi da mu sporno pravo pripada moze da podnese jednu tuzbu protiv obe stranke u tekucoj parnici.) Suparnicarstvo sa eventualno tuzenim .Npr: L ukrade pokretnu stvar od vlasnika V.Povoljne radnje kod aktivnog suparnicarstva bi bile one koje su najblize ostvarenju cilja parnice. i plus: parnica vec mora da tece izmedju inicijalnih stranka. potpunom odbijanju tuzbenog zahteva. bez obzira na to da li su se stekli napred navedeni uslovi za dopustanje suparnicarstva: suparnicarstvo glavnog duznika i jemca. .Da bi ova tuzba bila dopustena mora da se steknu uslovi koji uopste vaze za dopustenost tuzbe.Nece imati dejstva u parnici radnje kojima se disponira tuzbenim zahtevom. . . . a koje stetne po suparnicare.Ovde tuzilac nije siguran u pogledu postojanja pasivne legitimacija tuzenog..ZPP predvidja dve situacije u kojima nalaze suparnicarstvo. umesac ne sme da bude stranka. ako sud nadje da je tuzbeni zahtev prema B neosnovan ( jer je stekao pravo svojine od nevlasnika ). . cak i kada se tako preduzetoj radnju protivi i samo jedan suparnicar.Ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi s jednim jedinstvenim suparnicarem. . kao to naziv kaze ). i tome on pokrece novu parnicu ( dakle ne mesa se u staru. postupak se prekida s dejstvom i na ostale. ako sud pravosnazno odbije tuzbeni zahtev prema A.Tuzilac zahteva da tuzbeni zahtev bude usvojen prema sledecem ( eventualnom ) tuzenom. 6. . samo ako su korisne. . i tuzba glavnog mesanja.Npr: Tuzilac podnosi tuzbu za naknadu stete u visini od 50000 dinara protiv A. tj. te da istakne eventualni tuzbeni zahtev prema L za naknadu stete.

G se brani da je staticke proracune poverio po ugovoru o nalogu arhitekti A. dejstvo resenog prethodnog pitanja u pogledu materijalnopravne obaveze intervenijenta. pri cemu se i T saglasio da A vrsi poslove nadzora u vezi s gradjenjem.Medjutim. a Zakon razlikuje sledece oblike ucesca trecih lica u parnici: . da bi kontrolisao nacin na koji stranka vodi spor. jer ce tuzeni. 103. u neku ruku.Obicni umesac stupa kao ucesnik u parnici iz dva razloga: * prvo.Uvek ce postojati pravni interes za intervenciju kada sudska odluka doneta u parnici izmedju stranaka proizvodi neposredno ili posredno dejstvo na gradjanskopravni polozaj umesaca. sud pocinje da raspravlja sa eventualnotuzenim tek kada pravosnazno okonca parnicu protiv glavnog tuzenog ( to je necelishodno i protivno nacelima ekonomicnosti )..) Obicni umesac . . .* ucesce umesaca.Po sudskoj praksi.Arhitekta ima pravni interes da se umesa na strani tuzenog. .* ucesce drzavnog tuzioca.Ishod glavne parnice ima u odnosu na docniju parnicu izmedju intervenijenta i stranke koje je izgubila spor. .Zakon predvidja sledece pretpostavke za dopustenost ucesca obicnog umesaca: a) Mesanje je dopusteno u parnici koja vec tece. jer oba dogadjaja imaju isti uzrocnik. b) Umesac ne sme sam da bude stranka ( ali mora da poseduje stranacku i par.intervenijent ) je trece lice koje ucestvuje u tudjoj parnici na strani jedne od stranka. 141 . v) Umesac mora da ima pravni interes ( ne moralni ili ekonomski ). Medjutim.Ovde je jasno da tuzilac istice razlicite tuzbene zahteve prema glavnom i eventualnom tuzenom koji pocivaju na dva razlicita zivotna dogadjaja. pravni interes se ogleda u tome da neuspeh tuzenog u glavnoj parnici ima posredno za posledicu pogorsanje pravnog polozaja intervenijenta. .Obicno mesanje u tudju parnicu postoji kada presuda u parnici izmedju stranka deluje samo inter partes.* obavestenje o parnici.Umesac i glavna stranka u parnici na cijoj strani on intervenise su uvek povezani nekim materijalnopravnim odnosom.) Ucesce umesaca u postupku Trece lice moze da bude ucesnik u tudjoj parnici samo kada ima za to opravdan pravni interes.Npr: T podnese tuzbu protiv G i zahteva naknadu stete po osnovu nedostataka gradjevine koju je.Pravni interes umesaca da stupi u parnicu moze da se ogleda i u tome sto se dejstvo presude prosiruje i na njega. . . kada bi se uspehom stranke na cijoj se strani umesac mesa njegov pravni polozaj poboljsao ili kada bi se njenim neuspehom njegov pravni polozaj pogorsao. . jer ima pravni interes da ona uspe. sposobnost ). ako izgubi spor. izgradio G. . da povede parnicu protiv njega za naknadu stete. ti zahtevi su u vezi. po ugovoru. .Umesac ( sporedni umesac. . . .* imenovanje prethodnika. . . - 104. Dakle.Postoji pravni interes za ucesce umesaca. da bi pomogao stranci na cijoj strani se mesa da usme u sporu. * drugo.

Sud ce. stavljanje dokaznih predloga. .Umesac preduzima parnicne radnje u svoje ime.Ovo dejstvo se ne prostire i na drugu stranku koja je ucestvovala u prvoj parnici.Umesac moze da ulozi i redovne i vanredne pravne lekove. A) Stupanje umesaca u parnicu . umesac je duzan da u podnesku iznese one cinjenice na kojima zasniva postojanje svog pravnog interesa. . ispitati da li postoji pravni interes umesaca i odbice resenjem mesanje kao nedopusteno. po sluzbenoj duznosti. .Objektivno intervencijsko dejstvo presude se ispoljava dvostruko: --> prvo. .Intervencijsko dejstvo ima siri domasaj od dejstva materijalne pravosnaznosti. te on moze da spreci svojim ucescem u parnici i donosenje presude zbog propustanja. T cedira potrazivanje na C. i time je mesanje otpocelo.Umesac ne moze da preduzima parnicne radnje koje bi bile u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. .Presuda ne proizvodi intervencijsko dejstvo. ako takav pravni interes ne postoji.Npr: T je podneo tuzbu protiv D i zahteva naplatu potrazivanja u visini od 10000 dinara.Protiv odluke suda kojom se intervencija dopusta nije dozvoljena posebna zalba. ali ne protivno volji stranke ( rokovi su oni isti koji teku i za stranku ). . . interes da stupi kao umesac u par.Umesac moze sam da sazna da vec tece parnica za ciji je ishod zainteresovan i tada moze da obavesti sud podneskom ili izjavom datom na rocistu da stupa u parnicu. .Ovo dejstvo podrazumeva da su tacni cinjenicni i pravni navodi sadrzani i u obrazlozenju presude donete u parnici u kojoj je ucestvovao i umesac. . sud dostavlja podnesak umesaca strankama.I stranka moze sama da obavesti umesaca da tece parnica s pozivom da u njoj uzme ucesce kao intervenijent. na strani T.Da bi sud mogao da oceni da li postoji pravni interes. u sklopu intervencijskog dejstva presude vazi pravilo da je sud u potonjoj parnici izmedju intervenijenta i stranke vezan sudskom presudom doneto u prethodnoj parnici .Umesac je duzan da primi parnicu onako kako se ona nalazi u momentu u kojoj je ona bila kada je stupio u parnicu ( stoga i umesaca pogadja prekluzija jednako kao i stranku ).Ukoliko se ustanovi da postoji pravni interes. a koje se odnose na iznosenje cinjenica. dok je protiv odluke kojom se odbija mesanje dopustena zalba.Subjektivno intervencijsko dejstvo presude obuhvata umesaca i stranku na cijoj strani se on mesao. --> drugo. jeste da preduzima sve parnicne radnje koje bi mogla da preduzme i stranka. B) Procesni polozaj obicnog umesaca . . ali one proizvode dejstvo na stranku. intervenijent ne moze u novoj parnici sa strankom da istice da je sud doneo pogresnu odluku. . . ali sud ne moze da ga obaveze na placanje parnicnih troskova. te da je stranka lose vodila parnicu. i nijedna stranka se ne protivi mesanju. ako ih ona prihvati.. C ima prav. 142 .Ono sto moze umesac u parnici. . . ako sud u prvoj parnici odluci na temelju primene pravila o teretu dokazivanja ( non liquet ).Umesac ima pravo na naknadu troskova.Pravilo je da intervenijent preduzima samo one radnje s kojima bi se saglasila i sama stranka. Tokom parnice. kao i njene pravne sledbenike. V) Intervencijsko dejstvo presude . ...

tako da stranka sama ne moze pravnovaljano da disponira tuzbenim zahtevom. vlasnik stvari. .) Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara A) Pojam . bilo na osnovu zakona. vlasnika vozila koji je osiguran do odgovornosti za stetu nanetu trecim licima kod O. za razliku od obicnog.Intervencijsko dejstvo presude ne moze da se koristi protiv stranke.Npr: T. ima polozaj stranke u postupku.Jasno je da vlasnik stvari moze da vindicira stvar od svakog drzaoca. B tuzi A za naknadu nematerijalne stete.Imenovanje prethodnika je vid obavestenja treceg lica o parnici. . cak i protivno volji stranke na cijoj strani se umesao.Tuzeni moze da smatra da prethodnik ima vise argumenata da odbije tuzbeni zahtev tuzioca.Umesac i stranka se smatraju jednom strankom.. .Umesac jedinstveni suparnicar moze i sam da izjavi vanredni pravni lek. A isprica trecim licima da je advokat B sacinio nistav ugovor.sporednog umesaca. . O obavestava trece lice. da se protivi priznanju tuzbenog zahteva. tako da je smisao imenovanja prethodnika jedino u tome da tuzeni na taj nacin ostvari odredjeni materijalnopravni efekat na pravni odnos koji postoji izmedju njega i treceg lica. advokat sacionio pravnovaljan ugovor.Tuzeni je duzan da imenuje prethodnika pre nego sto se upusti u raspravu. presuda deluje neposredno na pravni odnos izmedju umesaca i protivnika stranke na cijoj strani se on mesa.Dostavljanje mu se vrsi posebno. 105. kada dejstvo presude treba da se odnosi i na umesaca.Sud je duzan da ovakvom umesacu pruzi priliku da se izjasni o svim navodima protivnika. o parnici koja tece izmedju njega i vlasnika. . a rokovi za izjavljivanje pravnih lekova teku nezavisno od rokova koji vaze za stranku. ako se umesac tome protivi.Ovakav umesac.Vazno je naglasiti da ovakav umesac moze da izjavljuje pravne lekove. podnese tuzbu protiv C. i to bilo zbog prirode predmeta spora. O. . tako da se pravni polozaj umesaca ne razlikuje od polozaja bilo kog jedinstvenog suparnicara. . jer se pokaze da je intervenijent B. presuda doneta izmedju T i A nema intervencijsko dejstvo. . B) Polozaj umesaca. iako nije ucestvovao u parnici do momenta pravosnaznosti presude. . povracaj stvari. a tvrdi da stvar drzi ili pravo vrsi u ime treceg lica. 143 . .Cilj instituta jeste da pravni prethodnik stupi na mesto tuzenog u parnicu. U parnici izmedju B i A za naknadu stete. Presuda doneta u sporu izmedju T i C proizvodi neposredno dejstvo i na pravni odnos izmedju C i O.Npr: T uspe u sporu protiv A. kao i stranci. Uprkos tome.Kod umesaca s polozajem jedinstvenog suparnicara.jedinstvenog suparnicara u parnici .Umesac ima polozaj jedinstvenog suparnicara.Npr: T.Umesac moze da nastavi da vodi parnicu do njenog okoncanja. ostavodavca. vec samo protiv umesaca. . . . . . 106. zahteva od ostavoprimca. osteceni.Imenovanje prethodnika preduzima u parnici tuzeni koji drzi neku stvar ili koristi neko pravo.) Imenovani prethodnik .

Vanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih sudskih odluka. njegov ne dolazak ili odbijanje da stupi u parnicu nema za dejstvo da tuzeni istupa iz parnice. 144 . v) kada preduzimaju parnicne radnje da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora.Javni tuzilac kao umesac u javnom interesu moze da preduzima parnicne radnje u granicama tuzbenog zahteva koje se odnose na utvrdjenje cinjenica i predlaganje dokaza koje stranke nisu iznele ili cije izvodjenje nisu predlozile. . .Presuda moze da pociva na greskama.Sud je duzan da pozove prethodnika na rociste.Javni tuzilac ucestvuje u tudjoj parnici kao umesac radi zastite opstih interesa. .Naprotiv. . pitanje.Prethodnik moze da stupi u parnicu i kao sporedni umesac.Za to nije potreban pristanak tuzioca.Sve greske nastale povodom donosenja presude mogu da nastanu zbog povrede procesnih normi ( error in precedendno ). pa npr: ako je sud odbio da izvede dokaz na neku okolnost vaznu za odlucivanje to ima za posledicu pogresan stav suda prema cinjenicama. 107. tuzeni istupa iz parnice. . pa tako i sama moze da bude pogresna ( netacna ).Sve ove greske su uglavnom povezane. izmena ili ukidanje sudske odluke.Pravnim lekom se zahteva preispitivanje. On ima za posledicu supsumaciju pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja pod pogresnu materijalnopravnu normu. te zbog pogresne primene materijalnog prava ( error in decidendo ). . B) Vrste pravnih lekova . . samo kada prethodnik pristane da stupi u parnicu na njegovo mesto ( tada on postaje tuzeni ). . .Mogucnost ulaganja pravnih lekova protiv sudskih odluka pojacava pritisak na prvostepeni sud da postupa zakonito i donosi tacne presude.Ulaganje redovnih pravnih lekova sprecava da presuda postane pravosnazna u delu koji se pobija pravnim lekom ( suspenzivno dejstvo ). . i to u sledecim slucajevima: a) kada jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. 3 Ovaj deo pricati uz 103.O postojanju ovakvih radnji javnog tuzioca obavestava sud pred kojim parnica tece. osim kada tuzilac prema tuzenom istice i druge zahteve koji nemaju veze s drzanjem stvari ili vrsenjem prava u tudje ime.Redovni pravni lekovi se ulazu protiv odluka koje jos nisu postale pravosnazne.Cilj pravnih lekova jeste da se ovakvi nedostaci otklone. b) kada preduzimaju radnje sa cinjem da izbegnu javne finanskijske obaveze. zbog pogresno utvrdjenih cinjenica.) Pojam i obelezja pravnih lekova A) Pojam i ciljevi pravnih lekova . . sto ima za posledicu da izmedju njega i tuzenog nastupa u kasnijoj parnici intervencijsko dejstvo presude.MESANJE JAVNOG TUZIOCA U PARNICU3 . .Pravni lekovi su parnicne radnje stranaka ili drugih ovlascenih lica kojima zahtevaju da sud ispita tacnost sudske odluke. . jer njome nije u potpunosti ili delimicno udovoljeno zahtevima stranaka u postupku. . medjutim..

v) pravnog interesa za ulaganje pravnog leka. .U nasem pravu.Kako su pravni lekovi parnicne radnje stranaka. d) direktna revizija.Dakle. . o njima resava neposredno visi instancioni sud ili VKS. resenja kojima se okoncava spor.Redovni pravni lekovi su: a) zalba protiv presude. . V) Predmet pravnih lekova . v) prigovor protiv platnog naloga. za njihovo ulaganje vaze opste procesne pretpostavke. ali i resenja o materijalnom upravljanju parnicom. A) Posebne procesne pretpostavke za ulaganje pravnih lekova . U postupku po pravnim lekovima. . .Devolutivno dejstvo nema zahtev za ponavljanje postupka. .Pravnim lekovima se mogu pobijati procesna resenja. tj. . za ulaganje i postupanje po pravnim lekovima moraju da budu ispunjenje i posebne procesne pretpostavke koje se ticu: a) dopustenosti pravnog leka.. b) procesne legitimacije stranaka za njegovo ulaganje. a s druge strane.Osim toga. nedostaci u nistavim presudama se otklanjaju ulaganjem pravnih lekova.Redovni pravni lekovi imaju devolutivno dejstvo. . .Osnovanost pravnog leka odnosi se na ispitivanje zakonitosti i tacnosti sudske odluke koja se pobija. nego o njemu resava sud koji je doneo odluku u prvom stepenu. 108. . a ne na ispitivanje tacnosti sudkse odluke.Pravni lekovi mogu pobijati sve vrste sudskih presuda. g) revizija protiv presude i revizija protiv resenja. b) zalba protiv resenja.Razlikujemo dopustenost i osnovanost pravnih lekova.U pravne lekove ne spada i zahtev za povracaj u predjasnje stanje. ovo pistanje spada u sferu osnovanosti pravnog leka ( a ne dopustenosti pravnog leka. jer se odnosi na otklanjanje prekluzije. vanredni pravni lek je samo predlog za ponavljanje postupka.Zakon predvidja posebne procesne pretpostavke za dopustenost svakog leka ponaosob cije postojanje ispituje sud po sluzbenoj duznosti. ako utvrdi da je tuzba bila nedopustena. Npr: Prvostepenom odlukom je tuzba odbacena kao nedopustena zbog nedostataka procesnih pretpostavku ( apsolutna nenadleznost ). g) forme i sadrzine pravnog leka. jer pretpostavke za dopustenost tuzbe nisu isto sto i pretpostavke za dopustenost pravnog leka ).Pravni lek nije moguc protiv nepostojecih presuda. kao i sve druge meritorne odluke donete u obliku resenja. 145 . .Pravnim lekovima se napada izreka presude. ne i njeno obrazlozenje. onda je zalba tuzenog bila osnovana ( sto nema veze sa dopustenoscu zalbe ).) Dopustenost pravnih lekova .

zalba na presudu drugostepenog suda ). onda vazi princip najveceg povlascenja stranke. .Materijalnopravni interes bi postojao. ulozeni pravni lek se odbacuje resenjem. a ne i formalni.Kod presude zbog propustanja moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka. kada bi izreka presude imala za posledicu nepovoljniju materijalnopravnu poziciju stranke u odnosu na stanje pre pocetka parnice. . jer tuzeni nije postavio nikakav procesni zahtev u postupku. . dok posebna pravila vaze za dozvoljenost predloga za ponavljanje postupka.Materijalni interes za pravni lek postoji.d) rokova za njihovo podnosenja. a sud je. umesaci ( medjutim sa razlicitim dejstvom.Ipak.Formalni pravni interes na strani tuzenog ce postojati u slucaju kada je tuzeni zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan u potpunosti ili delimicno.Pravo na podnosenje pravnih lekova imaju: stranke.Za dozvoljenost pravnog leka je bez znacaja kako je stranka pravni lek nazvala. tj. . tuzbeni zahtev usvojio. . jer obicni umesaci mogu da uloze pravni lek samo ako to nije u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. njihovi univerzalni sukcesori. B) Dopustenost pravnog leka ( odavde u sustini pocinje ispitno pitanje ) a) Dozvoljenost pravnog leka . . ako se on pokaze kao osnovan. . sud ce odbaciti pravni lek kao nedopusten. . .Ako je pravni lek izjavilo lice koje za to nije ovlasceno. pravni lek ce se odbaciti kao nedopusten.Ako pravni lek nije dozvoljen ( npr. . tada stranka ne bi mogla da ulozi zahtev za ponavljanje postupka. . uprkos tome. b) Procesna legitimacija . a sud je.Npr: tuzeni je zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan.Postojanje pravnog interesa za izjavljivanje pravnog leka podrazumeva da je sudska odluka izrecena na stetu lica koje izjavljuje pravni lek.Zakon predvidja da se zalba protiv presude podnosi protiv presude donete u prvom stepenu.Ukoliko sud pogresno naznaci naziv odluke. kada je tuzbei zahtev odbijen kao neosnovan zbog preboja potrazivanja. pogresno naznacio doluku kao presudu. v) Pravni interes za ulaganje pravnog leka . .Formalni pravni interes za ulaganje pravnog leka postoji uvek kada izreka sudske presude odstupa od zahteva stranaka koji su izneti u parnici ( za tuzioca to nije sporno jer se uporedjuje sadrzina tuzbenog zahteva sa izrekom presude ). a tuzeni je kompenzacioni prigovor izjavio samo kao eventualni. revizija protiv presude donete u drugom stepenu. dok umesac s polozajem jedinstvenog suparnicara moze da podnese pravni lek i protiv volje stranke ). ako je sud npr. . a ona je trebalo da bude doneta u formi resenja. odbacio tuznu kao nedopustenu. odnosno da to lice moze da ocekuje kakvu pravnu korist od izjavljenog pravnog leka. suprotno tome. 146 .Dozvoljenost pravnog leka znaci da zakon predvidja mogucnost da se protiv odredjene sudske odluke ulozi zakonom predvidjen pravni lek.Ako pravni interes ne postoji. ona moze da bira koji ce pravni lek da ulozi: onaj protiv odluke suda ciji je naziv pogresno oznacen ili onaj protiv odluke suda koju je sud trebalo tacno da oznazi.

U tom postupku sud ne moze da odlucuje van granica predmeta spora o kome je doneta sudska odluka. . jer su razlozi bitan uslov za dopustenost zahteva za ponavljanje postupka koji ce sud odbaciti kao nepotpun. .U praksi je uobicajeno da se ovi zahtevi u pogledu izmene sadrzine odluke isticu eventualno. . 4 Svi naredni naslovi se mogu pricati uz pitanje 107. takodje. on se odbacuje kao nepotpun. i obrnuto.Nedostaci u formi pravnih lekova imaju za posledicu da se oni odbacuju kao nedopusteni. . . zbog toga i zakon predvidja posebne rokove za njihovo ulaganje koji su prekluzivni i koje sud ne moze da produzi ( u slucaju propustanja roka. pravilo je da se zahteva ukidanje pobijane odluke. . jer sud osnovanost pravnog leka ispituje samo u granicama razloga koji su navedeni u pravnom leku ). sako stranka nija navela u kom delu pobija sudsku odluku.To je od znacaja. v) zahtev stranke upucen sudu koji odlucuje od pravnom leku.Rokovi su u nasem pravu kratki: 30 dana za zalbu (15 dana u menicnim i cekovnim sporovima). . ako zahtev ne sadrzi neki od zakonskih razloga za ponavljanje.Pravilo je da svaki pravni lek mora da sadrzi najmanje tri cinioca: a) izjavu stranke u kom delu pobija sudsku odluku ( to je vazno posebno za reviziju.Ako je sadrzina pravnog leka manjkava.Ovaj postupak cini jedinstvo s prvostepenim postupkom u kome je odluceno o zahtevima stranaka. sud odbacuje lek kao neblagovremen ).Ako se odluka pobija zbog procesnopravnih gresaka.Rokovi pocinju da teku do dostavljanja pismenog otpravka sudske odluke.Navodjenje razloga je posebno vazno kod vanrednih pravnih lekova. . .U pogledu redovnih pravnih lekova. . 147 . . a eventualno njeno ukidanje.Postupak po pravnim lekovima nije nov postupak o osnovanosti tuzbenog zahteva.Parnicin postupak moze da se okonca u razumnom roku samo ako je i mogucnost za ulaganje pravnih lekova vremenski ogranicena.Kod presuda na osnovu priznanja i na osnovu odricanja. a koji se tice izmene ili ukidanja pobijane sudske odluke.FORMA I SADRZINA PRAVNOG LEKA4 ..odnosno odricanja . odnosno da podnosilac pravnog leka zahteva preinacenje sudske odluke. . b) razloge zbog kojih pobija sudsku odluku. moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka i on se ogleda samo u tome da presude donete na osnovu ovih parnicnih radnji u svojoj sadrzini odstupaju od sadrzine priznanja. kako bi moga postupak ponovo da se sprovede.Ako se sudska odluka pobija zbog gresaka u primeni materijalnog prava.Zbog gubitka prava na podnosenje pravnog leka moze da se zahteva vracanje u predjasnje stanje. vec postupak u kome se ispituje samo zakonitost i tacnost odluke o tuzbenom zahtevu. jer u pogledu dela odluke koji se ne pobija nastupa pravosnaznost. smatrace se da je pobija u delu u kome nije uspela u parnici.ROKOVI ZA ULAGANJE PRAVNIH LEKOVA . 30 dana za reviziju.GRANICE KONTROLE SUDSKE ODLUKE PO PRAVNIM LEKOVIMA: . . . nuzno je da se zahteva izmena sadrzine odluke ( preinacenje ). .

Da na vazi ovo pravilo.To je zbog toga sto presuda postaje pravosnazna u delu koji se ne pobija. .Nije dopusteno preinacenje tuzbe. stranke bi cesto porpustale da ulazu zalbe. . pojam i obelezja A) Pojam i znacaj . 109. . tako da drugostepeni sud odlucuje samo o onom delu u vezi kojeg zalilac nije zadovoljan ( sto ukazuje da nova odluka ne moze da pogorsa njegov polozaj ). upravo iz straha da sud ne izmeni odluku na njihovu stetu.Nuzno je da se steknu uslovi koji se ticu: a) Forme ( podnesak ). * potpis podnosioca zalbe. .Medjutim nedostatak nekih od zakonom izricito propisanih sastojaka zalbe na presudu ne povlaci ( kako bi trebalo ) odbacivanje nepotpune zalbe. b) Sadrzine. jer o njenoj osnovanosti resava neposredno visi sud. . .Ova zabrana ne vazi ako je i druga strana izjavila zalbu. * razloge zalbe. .Sud ne moze da izmeni sadrzinu sudske odluke na stetu onog lica koje pobija presudu pravnim lekom. -Npr: nije dopusteno da u postupku po pravnim lekovima stranka oznaci novo dokazno sredstvo ( svedoka ) ali jeste da u zalbi navede cinjenice koje ukazuju na pogresnu ocenu dokaza ( npr.. isticanje prigovora kompenzacije ili zastarelosti.Ova zabrana se ne odnosi ni na iznosenje novih cinjenica kojima se objasnjavaju ili pojasnjavaju vec iznete cinjenice ili se dopunjavaju cinjenice o dokaznoj snazi pojedinih dokaza na cijem rezultatu je prvostepeni sud zasnovao odluku.Postupak po zalbi predstavlja nastavak prvostepene parnice. * izjavu da li se presuda pobija u celini ili samo delimicno. i ona ima suspenzivno i devolutivno dejstvo.Njome se pobijaju sve vrste presuda.ZABRANA REFORMATIO IN PEIUS . . navodjenje cinjenice da je svedok vec ranije osudjen zbog laznog svedocenja ). a ne moze se podici ni protivtuzba.Ova zabrana ne vazi ni kada sud preispituje sudsku odluku iz razloga na koje pazi ex officio.To znaci da sve parnicne radnje koje su stranke punovazno preduzele u prvostepenom postupku vaze i u postupku po pravnim lekovima ( one se ne ponavljaju ). . nego je dovoljno da zalba sadrzi makar: 148 . .Zalba protiv presude je rednovni pravni lek protiv presude donete u prvom stepenu. . B) Uslovi za dopustenost zalbe .Zalba mora nuzno da sadrzi: * oznacenje presude koja se zalbom pobija.Zabrana beneficio nonorum se medjutim ne odnosi i na nove cinjenice i dokaze o procesnopravnim pitanjima. tako da su kogniciona ovlascenja drugostepenog suda snazno ogranicena.) Zalba protiv presude. .Iskljucena je mogucnost da stranke iznose nove cinjenice i predlazu nove dokaze. jer se odluka o ovim pitanjima ne tice predmeta spora i nije obuhvacena izrekom presude. .

nije mogao da ih iznese do zakljucenja glavne rasprave ). --> u cemu se ogleda pogresno pravno shvatanje suda. . onih koje su objektivno postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave.To su one povrede kod kojih zakonodavac neoborivo pretpostavlja da su imale za posledicu donosenje nezakonite i nepravilne odluke. --> koje dokazne predloge je sud odbio. subjektivno novih cinjenica. . ali podnosilac zalbe ih nije izneo i za to ne snosi krivicu ( potrebno je da ucini verovatnim da. podnosilac zalbe moze da zahteva da se taj dokaz izvede.Ovde se radi o teskim povredama znacajnih procesnih pravila na koje bi sud. . .Zakon predvidja tri razloga za zalbu protiv presude.Podnosilac zalbe bi mogao jos u jednoj situaciji da u zalbi predlaze izvodjenje novog dokaza.Nepravilna primena procesne norme podrazumeva i netacno utvrdjenje postojanja njene dispozicije ( cinjenica ). ali ne u smilu da presuda ne proizvodi nikakvu dejstvo. presuda se moze pobijati zbog: 1.) Zalbeni razlozi .Naime. u slucaju kada sud odustane od izvodjenja dokaza. ali samo ako ucini verovatnim da troskove nije predjumio iz opravdanih razloga.Njihovo postojanje cini presudom nistavom. v) Blagovremenosti ( rok je 30 dana ). 110. . . onda sud poziva stranku da je dopuni ). jer stranka nije predujmila troskove za njegovo izvodjenje.Ovde se radi samo o mogucnosti iznosenja tzv. --> koje procesne norme je sud prekrsio..Zakon razlikuje: A) Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka .One postoje ako sud nije primenio ili je nepravilno primeni odredbe ZPP-a. ili ako se lice odreklo ulaganja zalbe ili je vec povuklo zalbu ). bez svoje krivice. . g) Dozvoljenosti ( nedozvoljena je ako nedostaje procesna legitimacija ili pravni interes. --> koji nedopusteni dokazi su izvedeni ili izvedeni na nacin protivan postupku.) Bitne povrede parnicnog postupka .oznacenje presude koje se pobija i potpis podnosioca ( cak i ako neceg od ovog nema. .Razlozi zalbe bi trebalo da budu obrazlozeni i to na sledeci nacin: --> koje bitne cinjenice sud nije utvrdio ili ih je pogresno utvrdio. tj. tj.Fakultativni sastojak zalbe je i zalbeni predlog. . po pravilu. * da je sud manjkavim vodjenjem postupka sprecio stranku da iznese cinjenicu. . V) Beneficio novorum . --> sta su nedostaci suda u oceni dokaza. predlog podnosioca da visi sud ili kasira ili izmeni sadrzinu prvostepene presude. kao i sumpsumacionu gresku ( podvodjenje cinjenica pod pogresnu procesnu normu ). 149 .Ovde je tesko napraviti razliku izmedju prava stranke da iznosi nove cinjenice i povrede procesnih pravila koje je pocinio sud.Eskulpaciju podnosioca zalbe moguce je zamisliti samo u dva slucaja: * da stranka nije znala da neka vazna cinjenica postoji. trebalo da pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka.

• na poredu nacela kontradiktornosti. kasira. ako utvrdi postojanje apsolutno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. stranacke i parnicne sposobnosti sposobnosti i pravilno zastupanje. tj. --> izreka je protivrecna sama sebi ili razlozima presude. B) Relativno bitne povrede odredaba parnicnog postupka 150 . --> presuda nije obrazlozena.. --> nacela nepristrasnosti u sudjenju ( ucesce sudije koji je trebalo da bude izuzet/iskljucen ). v) Povreda pravila o odlucivanju: --> donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. presude na osnovu prinzanja ili odricanja. --> s obizrom na predmet spora: * nepostojanje tuzivosti subjektivnog prava (tuzba je podignuta nakon zakonom propisanog roka) * povreda principa res judicata ili zabrane dvostruke litispendencije.Nistavost presude znaci da je drugostepeni sud obavezan da. --> presuda ne sadrzi razloge o bitnim cinjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrecni. • na donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. g) Povreda pravila o sadrzini presude. --> povreda pravila javnog poretka ( odluka suda pociva na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka ).Apsolutno bitne povrede parnicnog postupka mogu da se klasifikuju na sledeci nacin: a) Povreda pravila o procesnim pretpostavkama: --> s obzirom na sud: * nepropisan sastav suda. b) Povreda elementarnih procesnih nacela: --> povreda nacela kontradiktornosti --> nacela o upotrebi supstvenog jezika u postupku. --> postoji protivrecnost izmedju onog sto se navodi u razlozima presude i pismenim dokazima. * povreda pravila o stvarnoj nadlenzosti suda. * nepropisno zastupanje parnicno nesposobne stranke od strane zakonskog zastupnika. --> povreda pravila o donosenju prasude zbog propustanja. --> s obzirom na stranke: * nepostojanje stranke. • na povredu javnog poretka. odnosno ukine presudu. . * nedostatak parnicne sposobnosti. --> nacela javnosti. kada je sadrzina manljiva: --> izreka presude je nerazumljiva. • na postojanje. . stranke. * prekoracenje ovlascenja od strane zakonskog zastupnika ili punomocnika. • na ucesce sudije u postupku koji je trebalo da bude iskljucen/izuzet. bez obzira kakav je njen materijalnopravni rezultat. * postojanje apsolutne nenadleznosti parnicnog suda..On je duzan da to ucini. Po slozbenoj duznosti sud pazi samo na sledece apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka: • na pravilan sastav suda. * nepostojanje ovlascenja za vodjenje parnice na osnovu zakona ili nepostojanje punomocja. • na res judicata.

.Pogresna primena moze da se javi kao: a) primena pogresne materijalnopravne norme ( greska u kvalifikaciji ).Spisak ovih povreda je neogranicen. .) Pogresna primena materijalnog prava .Pogresna primena materijalnog prava je izvesna.Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kada je sud stekao uverenje da jedna cinjenica postoji. . . tj. v) sumpsumiranje cinjenicnog stanja pod dispoziciju pogresne materijalnopravne norme.Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje je. a to je moglo da ima uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude. .Na ove povrede sud ne pazi po sluzbenoj duznosti. odnosno ne postoji sto je u suprotnosti sa realnim sledom dogadjaja u stvarnosti. .Kod postojanja relativno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. odnosno kada je nije utvrdio. vec sam podnosilac zalbe na njih mora da se pozove. odnosno nepostojanju neke cinjenice o kojima se izvodi dokazivanje. ali i cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. tako da nije vezan materijalnopravnim obrazlozenjem zalbe. . ako je sud nepotpuno ili netacno utvrdio cinjenicno stanje. jer svaka neprimena ili pogresna primena procesne norme moze u konkretnom slucaju da ima za posledicu da odluka suda bude nepravilna ( uglavnom se radi o povredama pravila o dokazivanju ).Ovo se odnosi na propuste suda da formira uverenje o postojanju. jer to neminovno povlaci za sobom primenu dispozicije pogresne materijalnopravne norme. . . najcesce.. da li su in concreto imale za posledicu donosenje nepravilne odluke. 2.Ovde zakonodavac ne pretpostavlja neoborivo da je povreda imala za posledicu donosenje nezakonite i netacne odluke. .Sud pazi na pravilnu primenu materijalnog prava po sluzbenoj duznosti. b) pogresno tumacenje materijalnopravne norme ( kod pravnih standarda je to najcesce ).Ona postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kada takvu odredbu nije pravilno primenio.One postoje kada sud nije primenio neku procesnu normu ili ju je nepravilno primenio. rezultat pogresne primene pravila o oceni dokaza ili netacne primene stavova iskustva.Ono postoji kada je sud neku bitnu cinjenicu pogresno utvrdio.) Postupak po zalbi 151 .Nepotpuno cinjenicno stanje postoji kada je sud propustio da utvrdi postojanje neke cinjenice iz koje stranke izvoed svoje zahteve. 111. . podnosilac zalbe mora da ucini makar verovatnim da je povreda procesne norme mogla da ima neposredno za posledicu donosenje nepravilne odluke.Relativno bitne povrede parnicnog postupka su i slucajevi kada je sud odlucio infra petita ili extra petita.Pogresna primena materijalnog prava se odnosi na pogresno resenje jednog pravnog pitanja. odnosno koje su bitne i vazne za donosenje odluke. . 3. . a sud onda utvrdjuje da li su te povrede relevantne.) Pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje .

Ipak.Rasprava pred dugostepenim sudom se odvija prema pravilima koja vaze i za postupak pred prvostepenim sudom. 152 . rasprava pred drugostepenim sudom moze da se odrzi iz razloga celishodnosti. kada su u provostepenom postupku ucinjene bitne povrede odredaba ZPP-a ili kada je neophodno da se potpuno i tacno utvrdi cinjenicno stanje. . . . sud dostavlja jedan njen primerak protivnoj strani na odgovor ( koja ima rok od 15 dana za odgovor. te zatim prvostepeni sud citav spis predmeta dostavlja drugostepenom sudu ( u instruktivnom roku od 8 dana ). drugostepeni sud je. po pravilu.Ako nadje da je zalba dopustena.Kada se presuda pobija zbog pogresne primene materijalnog prava.Ako se u zalbi iznese i nova reperta.Drugostepeni sud odlucuje o osnovanosti zalbe.Tada se na raspravi pred drugostepenim sudom ponovo izvode oni dokazi koji su izvedeni i u prvostepenom postupku. dok izostanak obe stranke stvara fikciju da je tuzba povucena. . i to u dovoljnom broju primeraka za sud i protivne strane. . bez rasprave. a neblagovremen odgovor se ne uzima u razmatranje ). vec je duzan da zakaze raspravu i da odluci o svim zahtevima stranaka. . kada je ona neblagovremena.Kontrola se vrsi samo u delu presude na koji se podnosilac zalbe pozvao. vac samo sumira tok i rezultate prvostepenog postupka. vec prilikom prvog ispitivanja pobijane preusde duzan da je preinaci. vazno je naglasiti da izostanak jedne stranke ima za posledicu da sud raspravlja samo s prisutnom.Sudija izvestilac ne daje misljenje o osnovanosti zalbe.Ovaj postupak pocinje aktivnostima sudije izvestioca koji sacinjava izvestaj radi razmatranja predmeta. uvodi jednu novinu u cilju donosenja odluke u razumnom roku: Ako je prvostepena presuda vec jednom ukinuta po zalbi. a) Granice ispitivanja prvostepene presude .. . .Drugostepeni sud moze da smatra da je celishodnije da zakaze raspravu. nepotpuna ili nedozvoljena.Sud dostavlja i podnosiocu zalbe odgovor na zalbu. . drugostepeni sud ne moze i po drugi put da ukida pobijanu presudu.Zalba se uvek podnosi prvostepenom sudu koji je doneo presudu koja se pobija.Kada je sud odlucio da otvori raspravu. svejedno.Jedini bitan izuzetak je da odsustvo jedne ili obe stranke nema nikakav uticaj na tok postupka. . .POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM . . odnosno da parnicu meritorno okonca.ZPP iz 2005. V) Tok postupka . . B) Odlucivanje na raspravi u vecu . podnosilac zalbe je duzan da uz zalbu podnese i dokaze kojima se dokazuje postojanje uslova za tu mogucnost.POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM A) Sudija izvestilac .Prvostepeni sud odlucuje o dopustenosti zalbe i odbacuje je.

* da odbije zalbu kao neosnovanu i na potvrdi provostepenu presudu. otkloni povrede. A) Odbijanje zalbe kao neosnovane - 153 .Ako se presuda pobija iz razloga koji se ticu pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. . ali je rezultat ucenja o pravosnaznosti sudskih odluka o nacela dispozicije stranaka koje odredjuju investituru suda.Sud koji resava po pravnim lekovima vezan je cinjenicama koje je utvrdio prvostepeni sud. . on formira svoj stav prema postojanju ili nepostojanju neke vazne cinjenice. Resenjem drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao nedopustenu ( ako to vec nije ucinio prvostepeni sud ). * da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. ukljucujuci ovde i nova reperta. ali i one cinjenice za koje smatra da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio. kao i zakljucak na osnovu iskustva.Sud je potpuno vezan razlozima zalbe.Nakon ocene iskaza svedoka u prvostepenom postupku. . ispitivanje se svodi samo na one cinjenice na koje se podnosilac zalbe u zalbi i poziva. Presudom drugostepeni sud moze: * da preinaci prvostepenu presudu i odluci o zahtevima stranaka. smatra se da se presuda pobija u onom delu u kojem stranka nije uspela u parnici. utvrdi da je provostepena presuda bez dejstva i da odluci o zahtevima stranaka.Ovo resenje moze da izgleda nelogicno.Ako se to iz zalbe ne vidi izricito.Kada drugostepeni sud nadje da je cinjenicno stanje pogresno ili nepotpuno utvrdjeno.Zakon predvidja da drugostepeni sud kontrolise ex officio da li je provostepena presuda zakonita. odnosno da li je doneta uz postovanje minimalnog standarda procedure i pravilne primene materijalnog prava.U delu u kome se ne pobija. cak i kada bi drugostepeni sud nasao da je presuda nistava i u delu u kome se ne pobija. 112. . * da ukine presudu i odbaci tuzbu. b) Cinjenicni osnov za donosenje presude drugostepenog suda . .Kada drugostepeni sud zakazuje raspravu u vecu. . cinjenicnu gadju za njegovu odluku cine one cinjenice koje je utvrdio na raspravi.Ako bi drugostepeni sud postupio drugacije. drugostepeni sud ispituje razloge zalbe samo u onom delu koji je u zalbi naveden.Ako se podnosilac zalbe poziva na nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje.. . * da usvoji zalbu.) Odluke drugostepenog suda po zalbi Drugostepeni sud moze na dva nacina da okonca postupak po zalbi: presudom i resenjem. . . drugostepeni sud formira sopstvenu ocenu o njegovoj dokaznoj snazi.Princip vezanosti drugostepenog suda cinjenicnim stanjem koje je besprekorno utvrdio prvostepeni sud bi trebalo bez ogranicenja da vazi kada drugostepeni sud donosi presudu kojom se prvostepena presuda potvrdjuje ili presudu kojom se prvostepena presuda preinacuje. . cinio bi bitnu povredu odredaba parnicnog postupka. na osnovu kontrole pobijanog dela presude. . presuda postaje pravosnazna.

jer su zahvacene apsolutno bitnim povredama odredaba parnicnog postupka.U slucaju kvanitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva.Drugostepeni sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu.U slucaju kvalitativnog dosidjenja extra petita. . kao ni razlozi na koje pazi ex officio. a) Presuda extra petita . ali ne sme da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. .Drugostepeni sud je duzan da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje i kada nadje da cinjenicno stanje nije potpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava. * sta su nedostaci u utvrdjenom cinjenicnom stanju.Za donosenje drugostepene medjupresude je nuzno da ne postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka.Drugostepeni sud je duzan da ukine provostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje prvostepenom sudu kada postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka i kada je neophodno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje zbog toga sto je sud sud dopustio nove cinjenice i dokaze. . ako je nasao da je prvostepeni sud pogresno vrsio ocenu dokaza ili je pogresno primenio stavove iskustva prilikom ocene dokaza.Sud je duzan da ukine presudu prvostepenog suda. B) Ukidanje prvostepene presude . radi se o tome da je prvostepeni sud odlucio o necem drugom. duzan je u resenju da navede: * koje se parnicne radnje ukidaju.Kod kvalitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva.Samo kasiranjem presude u celini prvostepeni sud stice novu mogucnost da u potpunosti otkloni nedostatke koji su sprecili donosenje pravilne odluke..Tada drugostepeni sud ukida svojom odlukom presudu u onom delu u kome je tuzbeni zahtev prekoracen. a ne o onom sto je tuzbom trazeno ( sto je predmet spora ). . jer tada drugostepeni sud je duzan da presudu ukine u celosti. .Npr: Tuzilac je tuzbom trazio povracaj stvari. ako nadje da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. . .Drugostepeni sud je duzan da ovako postupi. . ili da je manljivo izveo postupak u vezui sa izvodjenjem nekog dokaznog sredstva. . 154 . b) Drugostepena medjupresuda . . kada se do pravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja moze doci i ponovnim izvodjenjem dokaza pred drugostepenim sudom. . drugostepeni sud kasira presudu i vraca predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. a sud je doneo deklaratornu presudu da je T vlasnik stvari. . sud je dosudio vise nego sto je tuzbenim zahtevom istaknuto.U ovom slucaju drugostepeni sud smatra da je prvostepena presuda zakonita i pravilna u svom meritornom rezultatu.Presuda kojom se zalba odbija i potvrdjuje prvostepena odluka je novi pojedinacni pravni akt koji samo potvrdjuje sadrzinu prethodnog.Kada drugostepeni sud ukine presudu i vrati predmet prvostepenom na ponovno odlucivanje.Tada se zakazuje rasprava u vecu pred drugostepenim sudom i dokazi iz provostepenog postupka se ponovo izvode.

b) da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. potvrdice provostepenu presudu u delu koji se odnosi na osnov tuzbenog zahteva. . G) Preinacenje presude . kao i dokaza prima faciae. ali se ukida odluka prvostepenog suda o visini tuzbenog zahteva. a odluka suda je iskljucivo zasnovana na tim cinjenicama. b) Postoje greske u oceni dokaza.Preinacenje je moguce ako: a) Postoji nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje.Da bi doneo drugostepenu medjupresudu. v) Pogresno je primenjeno materijalno pravo. odluka prvostepenog suda mora da se zasniva samo na indicijama. .. . vec sud odlucuje o zalbi na nejavnoj sednici. kao i sumpsumacionu gresku prvostepenog suda. v) da ne postoji stranka ili stranacka sposobnost. ispravama. * prvostepeni sud iz cinjenica koje je utvrdio je izveo nepravilan zakljucak o postojanju drugih cinjenica. drugostepeni sud samo moze da potvrdi ili ukine presudu prvostepenog u tom delu. d) da postoji povreda zabrane dvostruke litispendencije. . ukidanje prvostepene presude. jer je tada drugostepeni sud duzan da ukine presudu i predmet vrati na ponovno sudjenje.Donosenje drugostepene medjupresude znaci preinacenje presude provostepenog suda. . .Ovde ne spada i izvodjenje novih dokaza ( nova reperta ). V) Ukidanje prvostepene presude i odbacivanje tuzbe . . jer se radi o oceni dokazne vrednosti indicija i isprava.To cini drugostepeni sud ako ustanovi da postoje neotklonjive procesne smetnje. . ali ne i da donese drugostepenu medjupresudu. 155 . --> drugu.U oba slucaja se ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom.Dakle.Donosenje drugostepene medjupresude moguce je samo ako u postupku pred drugostepenim sudom nije istaknut prejudicijalni zahtev za utvrdjenje.U tom slucaju.Ovime se ne vredja nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza. izmenu sadrzine izreke presude novom meritornom odlukom o zahtevima iz prvostepene parnice. . i to: a) da postoji apsolutna nenadleznost suda.Prvenstveno se misli na dve situacije: * prvostepeni sud je pogresno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze. dok ce je ukinuti u delu koji se odnosi na visinu tuzbenog zahteva i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. g) da je vec o istoj stvari pravosnazno presudjeno ili je zakljuceno sudsko poravnanje. . sud mora da stekne uverenje o osnovanosti pravnog osnova tuzbenog zahteva na osnovu cinjenica koje su utvrdjene u postupku pred prvostepenim sudom. da bi sud mogao da preinaci presudu.Preinacenje obuhvata dve parnicne radnje: --> prvu. .U tom slucaju. posredno izvedenim dokaziva ili dokazima prima faciae.Preinacenje nije moguce ako su pocinjene bitne povrede odredaba parnicnog postupka. sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu. .Preinacenje se ogleda u tome sto se donosi presuda drugog sadrzaja: utvrdjuje se da je valjan osnov tuzbenog zahteva.Pogresna primena materijalnog prava obuhvata interpretativnu. . a presuda je zasnovana na tim cinjenicama.

osim kad to zakon iskljucuje. . ako vrednost pobijanog dela pravosnazne presude prelazi pola miliona dinara. V) Vrste a) Posebna.113. odnosno poseban pravni lek. B) Dopustenost .Na zalbu protiv resenja u ostalom delu se shodno primenjuju pravila o zalbi protiv presude.DOPUSTENOST I OGRANICENJA REVIZIJE . . devolutivan.Ako je presuda postala pravosnazna vec nakon okoncanja prvostepenog postupka ( npr. ogranicen i dvostran pravni lek protiv presude donete u drugom stepenu. . presuda ne moze da se pobija revizijom. (ne)suspenzivan.. na predaju stvari ili izvrsenje druge cinidbe. kojim se usvaja predlog za obezbedjenje dokaza. jer zadrzava izvrsavanje resenja. samostalna zalba na resenje je uvek dopustena.Jedino se u postupku po zalbi na resenje nikada ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom.Resenje protiv koga nije dopustena zalba se moze odmah izvrsiti.Zalba protiv resenja je devolutivan i suspenzivan pravni lek.) Zalba protiv resenja A) Pojam i dejstva . vrati prvostepenom sudu predmet na ponovno odlucivanje.Ona moze da se izjavi samo protiv presude donete u drugom stepenu. * da odbije zalbu kao neosnovanu i potvrdi resenje prvostepenog suda. G) Ostala pravila .Revizija nije dopustena protiv odluke o troskovima postupka. ..ODLUKE KOJE MOGU DA SE POBIJAJU REVIZIJOM ..) Revizija protiv presude . . 156 .Drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao neblagovremenu.Revizija je dopustena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje u novcu. npr. . nego se njome unapredjuje i sudska praksa i pravna sigurnost. resenja: o iskljucenju sudije ili protiv resenja kojim se usvaja zahtev za njegovo izuzece. . osim kada to zakon izricito iskljucuje. nepotpunu ili nedozvoljenu. 114. protekom roka za zalbu ).Ona je jednostrani pravni lek jer se ona ne dostavlja na odgovor protivnoj strani. ..Revizija ne sluzi samo interesima stranka. vec se resenje prvostepenog suda pobija zalbom protiv presude. b) Vezana.Revizija protiv presude je redovan. * da preinaci resenje ili ga ukine i. nesamostalna zalba ne predstavlja posebnu zalbu. po potrebi.POJAM I SMISAO . kada odbije ili dopusti preinacenje tuzbe. .U nekim slucajevima zakon izricito zabranjuje posebnu zalbu na resenje: kada sud odbije zahtev za izuzece sudije. . .Protiv resenja prvostepenog suda je uvek dopustena zalba.Takva su u prvom redu sva resenja koja se tizu materijalnog upravljanja parnicom.PREDMET REVIZIJE.

Revizija protiv presude ne moze da se izjavi zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. ako je sud protivno odredbama ZPP doneo presudu zbog propustanja. jer se ispravljanjem gresaka niznih sudova u primeni prava ostvaruje svrha revizije.Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka razlog su za reviziju i kada su pocinjene u postupku pred prvostepenim sudom ( nebitno da li se podnosilac revizija na njih pozvao i da li je drugostepeni sud smatrao da takve povrede nisu pocinjenje. d) U sporovima o zasnivanju. zastite i upotebe uzorka. b) U sporovima o pravu na naknade stete zbog izgubljenog izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja.. po samom zakonu. znacaj distinkcije cinjenicnog i pravnog pistanja u reviziji umanjen je.. . postojanju i prestanku radnog odnosa. . . . . A) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka . ako su povredjena pravila res judicata i zabrana dvostruke litispendencije. modela. potrebno da se razmotre pravna pitanja od opsteg interesa i tako ujednaci praksa i da novo tumacenje prava. cak i kada je drugostepeni sud izmenio cinjenicno stanje utvrdjeno u postupku pred drugostepenim sudom.Videli smo da se revizija ne moze izjaviti zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. . po oceni VKS. ali ne i eliminisan.Zbog prekoracenja tuzbenog zahteva revizija se moze izjaviti samo ako je takva povreda ucinjena pred drugostepenim sudom. B) Pogresna primena materijalnog prava .Razlozi za reviziju koji se odnose na apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka obuhvataju sve razloge zbog kojih moze da se pobija prvostepena presuda.Revizija je dopustena bez obzira na visinu predmeta spora u sledecim slucajevima: a) U parnicama o pravu na izdrzavanje ili o pravu na ukidanje izdrzavanja. . . . g) U sporovima zbog povrede autorskog prava.U nasem pravu. i to bez obzira na to da li se u konkretnom slucaju javlja kao posledica sumpsumacione ili interpretativne greske suda. . tj. * Cinjenicno i pravno pitanje u reviziji .Pogresna primena materijalnog prava moze da se istakne u raviziji bez ogranicenja.Izuzeci postoje. ako je sud uskratio stranci mogucnost da raspravlja u postupku. priroda takvih povreda je takva da uvek cine presudu nistavom ).Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogresne primene materijalnog prava kada je. ogranicen na kontrolu pravnih pitanja.Revizijski sud je. v) U imovinskim sporovima koji nastaju iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinacnih akata kojima se pravna ili fizicka lica stavljaju u neravnopravna polozaj na jedinstvenom trzistu.. . ne moze da se izjavi revizija: ako je sud odlucio o tuzbenom zahtevu za koji je stvarno nadlezan visi sud iste vrste.RAZLOZI ZA REVIZIJU PROTIV PRESUDE .Pogresna primena materijalnog prava je kljucan revizijski razlog.Revizija nije dopustena kada tuzilac nije odredio vrednost spora.Nema razlike da li je greska nastala u prvostepenom ili drugostepenom postupku. 157 .Razlog za reviziju su i relativno bitne povrede parnicnog postupka koje su pocinjene u postupku pred drugostepenim sudom.

i predmet vrati na ponovno sudjenje. ako revizijski sud nadje da je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno i zbog toga nema uslova za preinacenje pobijane presude.. jer se radi o sumpsumciji cinjenica pod dispoziciju pravilne materijalnopravne norme. trebalo bi smatrati da i ova pitanja podlezu reviziji.Nedopustenu reviziju VKS odbacuje resenjem protiv kojeg nije dopustena zalba. kao i pitanje dokazivanja kod posrednih dokaza i dokaza prima faciae. procesnih pretpostavki. koji je duzan da reviziju i spise predmeta dostavi drugostepenom sudu u roku od 3 dana.Najteze je klasifikovati tzv. . .( priznanje cinjenica.). .Uzima se da je odmeravanje visine naknade stete. tumacenje sadrzine javnih i privatnih isprava.. ukine resenjem pobijanu odluku.U slucaju da je revizija dopustena. .POSTUPAK PO REVIZIJI A) Odlucivanje o dopustenosti revizije .Rok za odgovor na reviziju je 30 dana.Isto ovlascenje ima revizijski sud kada posumnja da su cinjenice na kojima je zasnivana odluka pravilno utvrdjene. VKS je dostavlja suprotnoj strani na odgovor u roku od 8 dana. .Revizija je nedopustena u slucaju kada je: --> izjavilo lice koje nije ovlaceno na ponosenje revizije. instituta i standarda. . ukljucujuci i pitanja ocene dokaza. --> izjavilo lice koje je odustalo od revizije. . B) Odlucivanje o osnovanosti revizije . resenjem ce usvojiti reviziju. uvodi ovlascenje revizijskog suda da kontrolise da li su nizi sudovi pravilno utvrdili cinjenicno stanje. ukinuti u celini ili delimicno presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostpenog suda i predmet vratiti na ponovno sudjenje istom ili drugom vecu prvostepenog odnosno drugostepenog suda. a drugostepeni sud svoje spise predmeta VKS u narednom roku od 3 dana.O dopustenosti revizije odlucuje VKS u vecu sastavljenom od trojice sudija. .Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u granicama koji se navode u reviziji i samo u onom delu u kome se pobija revizijom. . ukljucujuci i sve pretpostavke za njenu primenu ( stavove iskustva i pravila o logickog zakljucivanju ). 158 .Naime. . . tumacenje domasaja parnicnih radnju. prakticno na mala vrata. . --> lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnosenje revizije.Pravno pitanje se odnosi na: primenu pravne norme. . i to u roku od 15 dana od prijema predmeta.. --> izjavilo lice koje nije advokat. da li je strah opravdan kod prinude ).Cinjenicna pitanja se odnose na utvrdjenja cinjenica. . questiones mixte kod kojih su pravni i cinjenicni aspekti toliko isprepletani da ih je gotovo nemoguce odvojiti ( npr..Na taj nacin se. --> izjavljena protiv presude protiv koje se po zakone ne moze podneti.Revizija se podnosi prvostepenom sudu. a po potrebi i odluke nizih sudova. pravno pitanje.O reviziji odlucuje VKS u vecu sastavljenom od petorice sudija na nejavnoj sednici bez odrzavanja rasprave ili na osnovu rasprave koju zakazuje pod uslovima po kojima moze da se zakaze rasprava pred drugostepenim sudom.U sumnji. tumacenje svih pravnih pojmova.

VKS ukida i drugostepenu i prvostepenu presudu i odbacuje tuzbu. * da su povredjena pravila o zabrani dvostruke litispendencije. dj) da stranku koja je fizicko lice zastupa advokat..Ova revizija se uvodi ZPP-om iz 2005. . g) Da usvoji reviziju i preinaci pobijanu presudu i odluci o svim zahtevima stranaka. . v) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog suda. * da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. VKS donosi na osnovu cinjenica koje je utvrdio drugostepeni sud. .ako utvrdi da je pocinjena neka od bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. ali nije vezan pravnim shvatanjem revizijskog suda. * da ne postoji stranacka sposobnost. . g) da VKS oceni da je o ovom pravnom leku potrebno odlucivati. d) da je pravni lek blagovremen ( 15 dana od dostavljanja prvostepene odluke ).Svoju odluku o osnovanosti revizije. nove cinjenice je dopusteno iznositi samo u delu koji se odnosi na postojanje odredaba parnicnog postupka.VKS moze: a) Da odbije reviziju kao neosnovanu.ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena. b) da je u zalbi istaknut predlog da o njoj odlucuje VKS. 159 . kao ni razlozi na koje pazi po sluzbenoj duznosti ( pravilna primena mat.ako utvrdi da je pogresno primenjeno materijalno pravo.U postupku po reviziji. kada nadje: * da postoji apsolutna nenadleznost parnicnog suda.Sud kojem je predmet vracen na sudjenje je vezan resenjem revizijskog suda.Direktna revizija se izjavljuje protiv prvostepene presude. . zbog potrebe za ujednacavanjem sudske prakse formiranjem stava prema nekom spornom pravnom pitanju.Uslovi za dopustenost ovog pravnog leka su: a) da se ovim pravnim lekom pobija presuda protiv koje je revizija inace dozvoljena. B) Dopustenost . godine i naziva se “zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje”. i vraca predmet u ranije faze.) Direktna revizija A) Pojam i smisao . v) da se s koriscenjem ovog pravnog leka saglasi i suprotna stranka. . 115. u delu u kojem se nalaze preduzimanje odredjenih parnicnih radnji i raspravljanje odredjenih pravnih pitanja. * da je stvar vec pravosnazno presudjena ili da je zakljuceno poravnanje.Smisao ovog pravnog leka lezi u tome da se sbog efikasnosti postupka preskoci drugostepeni postupak po zalbi. .Ukidanje presude i vracanje parnice u neku od prethodnih faza je nuzno kada je priroda povrede takva da njeno saniranje moze da se obavi samo naknadnim postupanjem nizih sudova ( npr. . b) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog i prvostepenog suda. prava ). postojanje razloga za izuzece sudije ).VKS ukida presude nizih sudova prema navedenim principima i kada nadje da je cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava.

. . jer se smatra da ce on kvalitetnije da odlucuje o tome on nizih sudova. on ce resenjem odbaciti zalbu kao nedopustenu i vratiti predmet drugostepenom sudu koji nastavlja redovan postupak po zalbi.) Zahtev za zastitu zakonitosti A) Osnovne napomene .Zahtev se moze podneti protiv odluka koje su pravosnaznost stekle u prvom ili drugom stepenu. i ako se ona saglasi sa ovakvim predlogom.Zahtev za zastitu zakonitosti jeste vanredan. G) Postupak a) Postupak pred nizim sudovima . odlucio je po tuzbi koja je podignuta posle isteka roka.Prvostepeni sud dostavlja zalbu drugoj strani da se izjasni. a o njenoj osnovanosti u vecu sastavljenom od petorice sudija.VKS odlucuje o dopustenosti direktne revizije u vecu koje je sastavljeno od trojice sudija.Provostepeni sud odlucuje o dopustenosti ovog pravnog leka ( blagovremen.e) da odlucivanje po direktnoj reviziji nije u suprotnosti s principom donosenja odluke u razumnom roku. . dozvoljen). potpun. dalji postupak se nastavlja prema pravilima koja vaze za zalbu protiv presude.Tada ima smisla da stranke prepuste VKS ocenu o pravnom pitanju.Ako VKS nadje da nema potrebe da o zalbi neposredno odlucuje.VKS moze odbiti pravni lek i potvrditi provstepenu presudu ili preinaciti prvostepenu presudu. pa ako i on utvrdi da je dopusten. . pa ako nadje da je dopusten.Gorenavedena pravila su brisana Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009.Ovaj pravni lek moze da ima znacaj u situacijama u kojima se stranke ne spore oko cinjenica i kada je prvostepeni sud besprekorno sporveo postupak. devolutivan. onda se predmet dostavlja VKS-u. stav 2. onda se smatra da je zalba protiv prvostepene presude povucena. . . --> bitne povrede odredaba parnicnog postupka iz clana 361. onda ga dostavlja drugostepenom sudu.Ne postoje revizijski razlozi na kojima sud pazi po sluzbenoj duznosti.Zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje se podnosi sudu koji je odlucio u prvostepenom postupku. . te se predvidja da VKS o direktnoj reviziji odlucuju isto onako kako drugostepeni sud odlucuje po zalbi. . D) Ocena .Ako protivna stranka ne da saglasnost u odgovoru na zalbu. 116. V) Razlozi: --> pogresna primena materijalnog prava. 160 . b) Postupak pred VKS . koji takodje ceni dopustenost. ogranicen i dvostran parvni lek. . ( sud je odlucio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadleznost. sud je zasnovao svoju presudu na nedosvoljenim raspolaganjima stranaka ).Dopustenst pravnog leka ne zavisi od toga li je je odluka prethodno bila pobijana zalbom. . nesuspenzivan.

. .Protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje je izjavljena revizija. sto omogucava spajanje postupka i zajednicko odlucivanje o oba pravna leka.Podnosi se prvostepenom sudu koji je ovlascen da pravni lek odbaci kao neblagovremen.Protiv drugostepene odluke protiv koje nije bila izjavljena revizija rok se racuna od dana kada je odluka dostavljena onoj stranci kojoj je dostavljena kasnije.O zahtevu se odlucuje na sednici veca bez odrzavanja rasprave. .Rok za podnosenje pravnog leka iznosi 3 meseca.Sednica pocinje izvestajem izvestioca koji izlaze stanje stvari ne dajuci svoje misljenje o osnovanosti izjavljenog pravnog leka.Za podnosenje zahteva ovlascen je Republicki javni tuzilac. .Postupak se odvija shodno odredbama kojima je regulisan postupak po reviziji. javnom poretku i moralu. . dostavlja vrhovnom sudu.O zahtevu odlucuje VKS. . .Zahtevom za zastitu zakonitosti ne mogu biti pobijane pravosnazne odluke koje je povodom revizije i zahteva za zastitu zakonitosti doneo VKS. . racuna se od dana kada se ta odluka vise nije mogla pobijati zalbom.Ukoliko javni tuzilac ne podigne zahtev za zastitu zakonitosti u rokovima predvidjenim zakonom. V) Razlozi za izjavljivanje pravnog leka .Ako prvostepeni sud zakljuci da je pravni lek dopusten. .Zahtev je ogranicen pravni lek. o oba pravna leka odlucuje se jednom odlukom. .Posle toga ce se procitati presuda na koju se odnosi pravni lek. od dana donosenja odluke revizijskog suda kojom je postupak zavrsen.Zahtev za zastitu zakonitosti i revizija organizacioni i funkcionalno su uskladjeni pravni lekovi. a zatim ce podnosilac zahteva obrazloziti pravni lek.Predsednik veca vrhovnog suda odredjuje sudiju izvestioca u cilju pripreme predmeta za odlucivanje. a protiv odluke donete u prvom stepenu protiv koje nije bila izjavljena zalba. . ili po bezuspesnom poreteku roka od 30 dana. a ako je protiv odluke izjavljena revizija. . putem drugostepenog suda. . .Protiv pravosnazne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti. B) Rokovi .. G) Postupak i odlucivanje po pravnom leku . javni tuzilac moze podici zahtev za zastitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena revizija one stranke cija mu je revizija ranije dostavljena. moze se izjaviti samo zbog postojanja apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka.Po prijemu odgovora. zahtev se.Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zastitu zakonitosti. . nepotpun ili nedopusten. javni tuzilac moze u roku od godinu dana podici zahtev za zastitu zakonitosti zbog toga sto je ugovor po svojoj sadrzini ili cilju protivan prinudnim propisima. . tj.Pravni lek se moze izjaviti zbog toga sto je protivno odredbama zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. stranka koja je podnela predlog je ovlascena sama da izjavi pravni lek u roku od 30 dana od prijema obavestenje da javni tuzilac nece izjaviti zahtev. 161 .Ovaj rok se racuna od dana pravosnaznosti odluke. dostavlja ga strankama na odgovor. .

naprotiv. a narocito propustanjem dostavljanja. resenja kojima se usvaja predlog za izdavanje platnog naloga.) Postojanje krivicnih dela: a) ako se odluka suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka.POJAM I CILJ . .Pravilo je da razlozi na kojima moze da se temelji zahtev za ponavljanje postupka ne vaze. .) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka: a) ako nekoj stranci nezakonitim postupanjem. v) ako je do odluke suda doslo usled krivicnog dela sudije. ako su vec bezuspesno isticani u ranijem postupku. . b) ako je u postupku kao tuzilac ili kao tuzeni ucestvaovalo lice koje ne moze biti stranka u postupku. . ako je okoncan odlukom suda.) Ponavljanje postupka . • ukinuti odluku i odbaciti tuzbu.PROCESNA LEGITIMACIJA . • ukinuti odluku i predmet vratiti prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno sudjenje.Razloge za ponavljanje postupka mozemo da svrstamo u 4 grupe: 1. . .Ovde vazi princip supsidijarnosti.Postupak moze da se ponovi.Stricto sensu.On nema devolutivan niti suspenzivan efekat. 162 . .Ponavljanje postupka mogu da traze zahtevom stranke i njihovi univerzalni sukcesori.Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravosnaznih sudskih odluka i njihovu zamenu zakonitim i pravilnim sudskim odlukama. b) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana.Sud moze odlucivati na sledece nacine: • odbaciti zahtev kao neblagovremen. njegovo ulaganje upravo i pretpostavlja postojanje pravosnazne sudske odluke.Njime zakonodavac u izvesnim slucajevima najtezih procesnih povreda daje prednost materijalnoj pravicnosti u odnosu na pravnu sigurnost koja se uspostavlja pravosnaznoscu presude. . 117. ponavljanje postupka ne predstavlja vanredni pravni lek. nepotpun ili nedopusten. ili stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlasceno lice. resenja o odbacivanju tuzbe i zalbe kao nedopustene. i ostale povrede u vezi sa zastupanjem.ODLUKE PROTIV KOJIH SE MOZE PODNETI OVAJ PRAVNI LEK . ili nekog drugog ucesnika postupka. resenja kojima se okoncava postupak u parnicama za smetanje poseda. koja je podobna za pravosnaznost: presude. • odbaciti zahtev kao neosnovan i potvrditi pobijanu odluku. premda ga zakon klasifikuje u vanredne pravne lekove.RAZLOZI . kao i lica na koja se prostiru subjektivne granice pravosnaznosti presude ( umesac ). • preinaciti pobijanu odluku. 2. nije bila data mogucnost da raspravlja pred sudom ( stiti se nacelo obostranog saslusanja stranaka ).

Parnicni sud sam ceni koliki uticaj ima krivicna presuda o osudi svedoka i vestaka na tacnost izjave odnosno misljenja datih u postupku. a racuna se od dana pravosnaznosti odluke.Nepotrebno je da se ustanovi kauzalna veza izmedju pocinjenih krivicnih dela i sadrzaja pobijane presude. . . 3.Nova reperta i novi dokazi mogu da cine razlog za ponavljanje postupka samo ako su podobni da proizvedu povoljniju odluku za podnosioca zahteva.Ako je predlog dopusten.. osim ako se ne radi o razlozima koji se ticu povrede nacela kontradiktornosti.Ponavljanje postupka se odvija u 3 faze: 1.Subjektivni rok iznosi 30 (60) dana. o odluci Ustavnog suda ili o odluci ESLJP-a. 163 . kada je stekla mogucnost da taj razlog upotrebi. a racuna se od dana kada je stranka saznala za postojanje razloga za ponavljanje postupka. subjektivno nove cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave ( stranka se nije na njih pozvala. nepotpune ili nedozvoljene predloge odbacuje resenjem predsednik veca bez odrzavanja rocista. . . v) ako je naknadno pred nadleznim organom pravosnazno reseno prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana ( npr. b) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda. on se dostavlja suprotnoj stranci na odgovor ( ne mora da ga da ) u ruku od 15 dana.) Ispitivanje dopustenosti .U ovoj fazi postupka.Protekom ovog roka. 4. jer se radi o ocuvanju osnovnih principa u vrsenju pravosudja. pa krivicni sud u kasnijem postupku preinaci ili ukine tu odluku. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokaze kojima se potkrepljuju navodi predlagaca.Predlog za ponavljanje postupka se uvek podnosi sudu koji je odlucivao u prvom stepenu. a ta odluka bude pravosnazno preinacena. odnosno.) Stavljanje van snage sudskih odluka: a) ako stranka stekne mogucnost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je ranije medju istim strankama doneta o istom zahtevu.) Nove cinjenice ili novi dokazi: ako stranka sazna za nove cinjenice ili nadje nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te cinjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. ESKLJ doneo odluku o istom ili slicnom odnosu protiv Srbije. dakle. jer nije znala da postoje ). . ukinuta ili ponistena. te neblagovremene. . to bi predstavljalo razlog za ponavljanje pravosnazno okoncanog parnicnog postupka ). . izuzev prava na sudjenje u razumnom roku.ROKOVI . -* Postupak se moze ponoviti i: ako je.Nove cinjenice su samo nova reperta. ako je Ustavni sud u postupku po ustavnoj zalbi utvrdio da postoji povreda ljudskog prava zajemcanog Ustavom. . stranka nema vise pravo da trazi ponavljanje postupka. oslanjajuci se na raniju presudu krivicnog suda kojom je naslednik oglasen krivim za pokusaj ubistva ostavioca.Objektivni rok iznosi 5 godina. .POSTUPAK . sud ispituje postojanje pretpostavki od kojih zavisi da je dopusten predlog za ponavljanje postupka.Predlog mora da bude supstanciran i da sadrzi: zakonski osnov po kome se trazi ponavljanje. po pravosnazno okoncanom postupku pred domacim sudom. . ako bi parnicni sud doneo odluku da se neko lice oglasava nedostojnim za nasledjivanje.

Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog drugog razloga.Ako zakon i dopusta istovremeno izjavljivanje dva vanredna prvna leka. .Ako stanka izjavi reviziju zbog razloga navedenih u clanu 361. vec mora da donese novu istog sadrzaja. . dopusteno je iznositi i nove cinjenice i dokaze.U resenju kojim dozvoljava ponavljanje postupka.To je evidentno iz mogucnosti VKS da istovremeno jednom odlukom odlucuje i po reviziji i po zahtevu za zastitu zakonitosti.) Ispitivanje osnovanosti predloga za ponavljanje postupka ( judicum rescidens ) . 164 .O osnovanosti predloga za ponavljanje postupka se raspravlja na rocistu pred prvostepenim sudom. .) Ponovno raspravljanje o glavnoj stvari ( judicum rescissorium ) . nalaze jedinstveno odlucivanje. . .Prilikom utvrdjivanja osnovanosti predloga. stav 2. . a ne u postupku koji je rezultirao ukinutom odlukom. sud moze da dodje do istog meritornog rezultata kao sto je bila i izreka ukinute odluke. sud mora da stekne visi stepen uverenja ( od obicne verovatnoce ) o istinitosti postojanja razloga na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka.U tom slucaju.Da bi odobrio ponavljanje postupka. smatrace se da je stranka izjavila samo reviziju. . ( presudjena stvar. ( postojanje krivicnog dela ). sud je vezan razlozima za ponavljanje postupka koje je naveo predlagac. . .2. . . koji ce onda moci da ukine odluku ).Za materijalnu pravosnaznost i njene granice bitan je momenat zakljucenja glavne rasprave u ponovljenom postupku.ZPP pociva na principu jedinstvenosti pravnog leka.nova producta. sud ce zastati s postupkom po reviziji do zavrsetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka.Nova glavna rasprava se ne odrzava. .Ponovno odlucivanje o glavnoj stvari odvija se po pravilima koja vaze za parnicni postupak.Do trece faze dolazi samo ukoliko je nadlezni sud ukinuo svojim resenjem raniju pravosnaznu presudu.U ponovljenom postupku. ako se ponavljanje postupka trazi zbog povrede principa res judicata. . litispendencija) i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.) Odnos ponavljanja postupka i drugih vanrednih pravnih lekova . . 118. zakon ne predvidja mogucnost da sud potvrdi ukinutu odluku. 3.Kada se istovremeno pred sudom nadju revizija i predlog za ponavljanje postupka. sud ce zastati s postupkom povodom predloga za ponavljanje postupka do zavrsetka postupka po reviziji .U novom postupku. predsednik veca ce istovremeno izreci da ukida odluku u ranijem postupku ( a ukoliko se razlog za ponavljanje odnosi na postupak pred visim sudom.Donosenje odluke o ukidanju ranije presude ima preobrazajno dejstvo i ukida raniju presudu ex tunc. predsednik veca ce resenjem odluciti o osnovanosti predloga za ponavljanje. i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka iz clana 422.Nakon rocista. onda ce predsednik veca prvostepenod suda da dostavi predmet visem sudu. jer se u tom slucaju tuzba odbacuje. .

fizicki.. . . na sudu je da odluci s kojim ce postupkom da zastane. . . pri cemu ona ne menja drzaoca.Pravo na drzavinsku zastitu imaju i sudrzaoci. . 165 . clam i precario. . 120. . jer im je svrha da efikasno i brzo uspostave poslednju fakticku vlast na stvari. . Karakteristivno je da su odredbe u posebnim postupcima lex specialis u odnosu na norme koje regulisu opsti parnicni postupak ( one se primenjuju samo supsidijarno ).Pasivnu legitimaciju u parnici ima ono lice koje je preduzelo radnju smetanja drzavine. sto iskljucuje mogucnost da posredni drzalac vodi posesornu parnicu protiv neposrednog. pravi i manljivi. zakoniti i nezakoniti. a za pokretanje ovog postupka je irelevantno kakvo svojstvo ima drzalac i kako je stekao drzavinu. .Prema ostalim licima i takav drzalac ima pravo na drzavinsku zastitu. i to samo prema licu koje je odmah povratilo drzavinu u roku za samopomoc. 119. telesnim radnjama zahvata drzavina..Pravo na drzavinsku zastitu u ovoj parnici imaju drzalac stvari i drzalac prava.Oduzimanje znaci da prestaje fakticka vlast tuzioca na stvari. a nekada zastita posebnih interesa pojedinih ucesnika u postupku ( porodicni sporovi ). Zakonodavac se ovde rukovodi razlicitim pravno-politickim razlozima: nekada je to hitnost postupanja ( drzavinski postupak ).POJAM I ZNACAJ .Smetanje drzavine nastaje kada se samovlasno. te da je na njoj fakticku vlast uspostavlja tuzeni.Drzavinske parnice imaju za cilj da sprece samovlasno oduzimanje drzavine.Drzavinska parnica se ogranicava samo na pretresanje i dokazivanje poslednjeg stanja drzavine i nastalog smetanja.PRAVO NA DRZAVINSKU ZASTITU .Pravo na drzavinsku zastitu pripada svakom drzaocu.U svim drugim slucajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka. tako i medjusobno u slucaju smetanja poseda. .Parnica zbog smetanja drzavine pokrece se kada dodje do neovlascenog smetanja ( oduzimanja ili uznemiravanja ) poseda. a ako je to lice preduzelo smetanje po nalogu ili u interesu drugog lica.Pravo na drzavinsku zastitu nema jedino drzalac koji je drzavinu stekao vis. savesni i nesavesni..Uznemiravanje znaci da se na stvar vrsi nedopusten uticaj. da mu zabrani dalje uznemiravanje.) Pojam i vrste posebnih parnicnih postupaka ZPP u trecem delu posebno normira odredjene parnicne postupke koje razlicito tretira po predmetu spora. posredni i neposredni drzalac.) Smetanje drzavine . . a koji ce da nastavi. kao tuzeni bi tuzbom trebalo da budu obuhvacena oba lica.Tuzilac moze da zahteva da tuzeni bude osudjen na vracanje oduzete drzavine. . i to kako svaki prema trecim licima.

--> radi sprecavanja nasilja.Iskljucena je mogucnost da se u drzavinskoj parnici raspravlja o: naknadi stete. • o zalbi uvek odlucuje drugostepeni sud na osnovu rasprave. . ali ovaj period moze biti i kraci. V) Privremene mere .Potrebno je da su kumulativno ispunjeni sledeci uslovi: a) tuzeni mora da bude drzalac stvari.. posebna zalba nije dozvoljena. . . a protiv resenja kojim se odredjuje ova mera. b) tuzilac je morao da bude drzalac stvari u momentu kada mu je drzavina samovlasno oduzeta. jer sud moze da odluci da zalba ne zadrava izvrsenje resenja. savesnosti ili nesavesnosti drzaoca. na osnovu zakonskog ovlascenja. a ponavljanje postupka je moguce samo zbog povrede nacela kontradiktornosti. D) Pravni lekovi Protiv resenja stranke mogu izjaviti zalbu: • rok iznosi 8 dana.Hitnost se u ovim parnicama ostvaruje na sledeci nacin: a) poziv na rociste ne mora biti dostavljen 8 dana pre rocista. Objektivni rok je godinu dana od povrede. b) zakonski rokovi za vrsenje parnicnih radnji su kraci: rok za zalbu je 8 dana. B) Hitnost postupka . v) smetanje drzavine mora da bude protivpravno ( tj. . i ono je podobno za formalnu i materijalnu pravosnaznost i predstavlja izvrsnu ispravu.PREDMET SPORA . tj. .Raspravljanje u ovoj parnici je ograniceno. . ne postoji protivpravnost. odluke suda.. koji se racuna od dana kada je tuzilac saznao za povredu drzavine i ucinioca. sud ce razmatrati samo one cinjenice koje se odnose na poslednje stanje drzavine i na nastalo smetanje..Predmet drzavinske parnice je uspostavljanje restitucije.Privremene mere se ( po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke ) izricu: --> radi sprecavanja nastupanja nenadoknadive ili tesko nadoknadive stete. pravnom osnovu za drzavinu..Subjektivni rok je materijalnopravni i prekluzivan. . ali preovladava shvatanje da za svako novo smetanje pocinje da tece novi rok.Resenje kojim se usvaja tuzbeni zahtev ima kondemnatorni karater.Sporno je od kada se racuna subjektivni rok kada je smetanje preduzeto radnjama koje se ponavljaju. cak i do momenta zakljucenja glavne rasprave. ako se smetanje vrsi uz pristanak drzaoca. • zalba ne mora da ima uvek suspenzivno dejstvo. v) tuzba se tuzenom ne dostavlja na odgovor niti se odrzava pripremno rociste.Kada donosi privremenu meru. g) drzavinska tuzba se mora podici u subjektivnom roku od 30 dana.TOK I SPECIFICNOSTI POSTUPKA A) Pokretanje postupka . G) Odluka o tuzbenom zahtevu .Odluka o tuzbenom zahtevu se mora doneti u roku od 90 dana.). sud ne saslusava protivnu stranu. --> radi otklanjanja hitne opasnosti od protivpravnog ostecenja stvari. paricioni rok odredjuje sud.. 166 .. • revizija nije dozvoljena. odnosno ranije fakticko stanje drzavine na stvari ( vracanje stvari ili prestanak uznemiravanja i zabrana daljeg uznemiravanja ). g) nedolazak tuzenog na rociste nije smetnja da se ono odrzi.

Sud ne sme da ospori svojstvo verodostojnih isprava. a protekom tog roka tuzilac gubi pravo da u izvrsnom postupku zahteva izvrsenje resenja. 121.Tuzilac je duzan da u roku od 30 dana podnese predlog za izvrsenje resenja koje je doneto u posesornoj parnici.Sud ce doneti platni nalog samo ako tuzilac ucini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. osim ako in concreto opravdano posumnja u njihovu istinitost ili autenticnost. . . 167 . g) ne postoji verodostojna isprava.Kad god je moguce da se na osnovu verodostojne isprave zahteva izvrsenje.) Postupak izdavanja platnog naloga . bez odrzavanja rocista. • tuzbeni zahtev ne glasi samo na novac. • prebivaliste tuzenog je u inostranstvu. . • cinidba nije tuziva. . . b) tuzilac mora priloziti uz tuzbu verodostojnu ispravu kojom dokazuje svoje potrazivanje. .Dakle. 2. • njeno ispunjenje zavisi od ispunjenja protivcinidbe.) Nedokumentarni platni nalog.Sud meritorno odlucuje na osnovu same tuzbe. nije neophodno da poverilac vodi novi drzavinski spor. .Da bi sud doneo dokumentarni platni nalog.se izdaje u sledecim slucajevima: a) tuzbeni zahtev se odnosi na dospelo novcano potrazivanje ciji iznos nije visi od 100000 din. nakon sto je postupio po resenju suda.I jedna i druga vrsta naloga moze da se izda samo ako su ispunjene sve procesne pretpostavke.POJAM I ZNACAJ . sud donosi nalog tuzenom da plati dospelo nesporno potrazivanje. ponovi smetanje. tj. ako su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi. Sud ne moze da izda platni nalog kada: • prebivaliste tuzenog nije poznato. • tuzba je nekonkludentna. skraceni ) predstavlja poseban parnicni postupak koji se odvija po tuzbi za osudu na placanje novcanog iznosa. v) tuzeni je glavni duznik.Mandatni postupak je izraz nacela ekonomicnosti postupka.Izvrsna isprava vazi i za slucaj da duznik. b) tuzilac u tuzbi iznese osnov i visinu duga i naznaci dokaze na osnovu kojih moze utvrditi istinitost tuzbenih navoda.VRSTE PLATNOG NALOGA 1. Sud ne sme da izda platni nalog kada: • tuzbu inace treba odbaciti. nije moguce da se izda platni nalog.Dj) Prinudno izvrsenje .) Dokumentarni platni nalog .Ovaj postupak ( mandatni. . . • cinidba nije dospela. treba da se ispune sledeci uslovi: a) tuzbeni zahtev treba da se odnosi na dospelo potrazivanje u novcu.

on ce zakazati glavnu raspravu.Tuzeni podnosi zalbu samo kada pobija odluku o troskovima mandatnog postupka.Tuziocu koji je ishodio izdavanje platnog naloga pripada i pravo na naknadu parnicnih troskova.Ako predsednik veca nadje da je prigovor dopusten. nepotpune i nedozvoljene prigovore predsednik veca ce odbaciti resenjem. sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu i ukida platni nalog svojim resenjem.MANDATNI POSTUPAK A) Pokretanje .PRAVNI LEKOVI . sud nece odbaciti tuzbu.U zavisnosti od rezultata do kojih dovede rasrpava o osnovanosti tuzbenog zahteva. .Neblagovremene.Pokrece se tuzbom.U platnom nalogu. i ne zakazuje se nikakvo rociste. . . . mandatni postupak se moze okoncati na 3 nacina: . sud ce otpoceti raspravljanje o osnovanosti tuzbenog zahteva. 168 .a) tuzbeni zahtev se moze pokazati potpuno osnovanim. . koja se ne dostavlja tuzenom na odgovor..b) tuzbeni zahtev se mzoe pokazati neosnovanim. .Prigovor treba da je blagovremen ( u roku od 8 dana ). . vec ce nastaviti postuapk po opstim pravilima parnicnog postupka. te sud donosi presudu kojom platni nalog odrzava na snazi. . sud ce sprovesti postupak po pravilima za sporove male vrednosti. potpun ( oznacenje platnog naloga koji se pobija. prigovor je remonstrativan (o njemu odlucuje sud koji je izdao nalog) i suspenzivan pravni lek ( sprecava pravosnaznosti i izvrsnost ).Nedokumentarni platni nalog sud izdaje samo na predlog tuzioca. sud izrice tuzenom da u roku od 8 dana ( 3 dana u menicnim i cekovnim sporovima ) po prijemu naloga isplati tuziocu trazeni novcani iznos.Predmet raspravljanja u postupku koji tece nakon prigovora jeste pravilnost i zakonitost platnog naloga. .moze da ulozi samo tuzeni.Po svojoj pravnoj prirodi. .Prigovor ima dvostruki karakter: on je u isto vreme i pravni lek i odgovor na tuzbu. izjava o tome da li se pobija nalog u celini ili delimicno.Ako nadje da je prigovor osnovan. . potpis podnosioca ) i dozvoljen. .Ako sud nadje da nisu ispunjeni uslovi koji su potrebni za izdavanje platnog naloga. razlozi prigovora. B) Izdavanje platnog naloga . a moze i pobijati dokumantarni platni nalog onda kada ima opravdan interes da se o njegovom tuzbenom zahtevu odlucuje u redovno. . . . b) Prigovor protiv platnog naloga. .Merotorno odlucivanje o prigovoru svodi se na odlucivanje da li platni nalog treba odrzati na snazi.Zalbom ce tuzilac pobijati odluku o troskovima mandatnog postupka. . Postupak po progovoru: .Po pravosnaznosti tog resenja.Postoje dva pravna leka protiv platnog naloga: a) Zalba protiv resenja. a ne u mandatnom postupku.Progovor se moze podneti iz istih razloga kao i zalba u redovnom parnicnom postupku.koju mogu da izjave i tuzilac i tuzeni. a ako predloga nema. pa sud donosi presudu kojom ukida platni nalog i odbija tuzbeni zahtev.

. V) Izostanak stranaka . pa sud donosi presudu kojom platni nalog delimicno odrzava na snazi. B) Vodjenje zapisnika . .Zato ce sud ipak odrzati raspravu bez tuzenog. sud ce usvojiti tuzbeni zahtev presudom zbog izostanka. .POSTUPAK A) Pripremanje glavne rasprave .Izostanak tuzioca s rocista za glavnu raspravu povlaci za sobom fikciju o povlacenju tuzbe. odnosno 300000 dinara u postupku pred provrednim sudovima. ukoliko se preinacenjem tuzbe smanji vrednost spora ).) Postupak u sporovima male vrednosti . • cija vrednost spora ne prelazi 100000 dinara.. podatke o tome da li su stranke prisustvovale objavljivanju presude.Sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na novcano potrazivanje ili predaju pokretne stvari..Ako s glavnog rocista izostane tuzeni. Protiv presude kojom je odluceno po prigovoru. bitna sadrzina izvedenih dokaza. stranke mogu izjaviti redovne zalbe.- v) tuzbeni zahtev se moze pokazati delimicno osnovanim. . presuda zbog izostanka je ukinuta.Presuda se uvek donosi i objavljuje odmah po zakljucenju glavne rasprave. G) Poziv za glavnu raspravu .Sadrzina zapisnika ogranicena je na najnuznije podatke o preduzetim parnicnim radnjama: izjave stranaka od bitnog znacaja. Sporovi male vrednosti su: • oni koji se odnose na potrazivanje u novcu. Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009. vec sud po prethodnom ispitivanju tuzbe zakazuje rociste za glavnu raspravu. .POJAM I ZNACAJ . . .PRESUDA . pa u tom slucaju ce se spor dovrsiti po pravilima opsteg parnicnog postupka ( i obrnuto. a sto on nije tu. medjutim. v) da se odluka moze pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka. a parnice koje se pokrecu deklarativnim i preobrazajnim tuzbama ne mogu se smatrati sporom male vrednosti.Moze se desiti da usled preinacenja tuzbe vrednost predmeta spora predje granicu.U sporove male vrednosti spadaju u sporovi koji se ticu predaje pokretne stvari. pri cemu vrednost njihovog predmeta ne prelazi zakonski iznos. b) da sve cinjenice i dokazi treba da budu iznete do zakljucenja glavne rasprave. Glavna pravna posledica prigovora na platni nalog jeste da se posebni mandatni postupak pretvara u opsti parnicni postupak. cak i kada vrednost spora ne prelazi zakonom propisan iznos. odluke protiv kojih je dozvoljena zalba.U pozivu je sud duzan da stranke pouci o specificnostima bagatelnog spora: a) da ce se smatrati da je tuzilac povukao tuzbu ako ne dodje na prvo rociste. ko ga j.Tuzenom se ne podnosi tuzba na odgovor. 169 . ako je tuzilac u tuzbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja trazene cinidbe primi novcani iznos koji ne prelazi propisanu granicu. 122.Sporovi male vrednosti su samo oni sporovi koji se pokrecu kondemnatornim tuzbama. nema pripremne rasprave.

vec to cini samo na njihov zahtev.POJAM I ZNACAJ . .PRAVNI LEKOVI A) Zalba protiv resenja . .TOK POSTUPKA A) Nadleznost i sastav suda .Pariocioni rok i rok za podnosenje predloga za dopunu presude je svega 8 dana.Drugostepeni sud ne moze ukinuti presudu i vratiti predmet na ponovno sudjenje.) Postupak u privrednim sporovima . mogu se voditi pred sudom opste mesne nadleznosti i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto upisa u registar.Nije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka. ako smatra da zbog novih cinjenica i dokaza treba odrzati novu glavnu raspravu pred drugostepenim sudom.Statusni sporovi koji nastanu povodom upisa u registar. ex lege dolazi do prestanka punomocja koje je izdao statutarni zastupnik.Tuziocu stoje na raspolaganju dva elektivna foruma: a) Forum loci solutionis. 170 . B) Stranke i zastupnici Specificnosti: • stranka ne moze izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika. Punomocnici tada moraju imati punomocje koje je izdao stecajni upravnik. 123. B) Zalba protiv presude .U bagatelnim sporovima postoje samo dva razloga za zalbu: * apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka.Rok za zalbu je 8 dana od objavljivanja presude. * pogresna primena materijalnog prava.U bagatelnim sporovima zalba je dozvoljena samo protiv resenja kojima se okoncava postupak.Privredne sporove u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac. tako i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto gde je po sporazumu stranka tuzeni duzan da izvrsi ugovor. b) Nadleznost prema mestu upisa u registar. .Sud ne mora da dostavlja prisutnim strankama prepis presude. a stankama koje nisu bile prisutne ipak dostavlja prepis. . .Pod privrednim sporom se smatra svaki spor za koji je predvidjena stvarna nadleznost privrednih sudova. • ako se nad pravnim licem otvori postuapk stecaja ili likvidacije.Ovde vaze kraci rokovi: rok za zalbu protiv presude i resenja je 8 dana ( umesto 15 ).. kako pred sudom opste mesne nadleznosti. za izvrsenje ugovora i naknadu stete usled neizvrsenja ugovora.U slucaju da sud odlozi rociste. odnosno dostavljanja ( ako se dostavlja ). .Resenje koje donosi sud u sporu male vrednosti moze se pobijati zalbom samo zbog pogresne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede pravila parnicnog postupa. tuzilac moze podici. . . . a u postupku po zalbi vece od trojice sudija. odgovor na zalbu se mora podneti u roku od 3 dana (8).Tuzbu za utvrdjenje postojanja ugovora. V) Rocista i rokovi . duzan je da zakaze novo u roku od 30 dana.

vaze sledeca pravila: * sud ne dostavlja tuzbu tuzenom na odgovor.Sud moze da utvrdjuje i one cinjenice koje medju strankama nisu sporne. . .Poseban znacaj materije porodicnog prava zahteva i poseban nacin regulisanja postupanja u porodicnim sporovima ( opsta pravila par. kao i cinjenice koje nijedna stranka nije iznela. osim ako zalilac ucini verovatnim da.Prvi stepen.Revizija nije dozvoljena ako vrednost pobijanog dela presude ne prelazi 2. * sud bi trebalo da sprovede postupak na najvise 2 rocista. 124. 171 . bez svoje krivice. 4.. 2. .POJAM I ZNACAJ Porodicni zakon regulise posebna postupka u vezi s porodicnim odnosima: • bracne sporove • paternitetske i maternitetske sporove • sporove za vrsenje prava deteta • sporove za vrsenje.U porodicnim sporovima ne vazi raspravno vec ublazeno istrazno nacelo. * prvo rociste mora da se zakaze tako da se odrzi pre isteka roka od 15 dana od dana kada je tuzba primljena u sud.Sudije i porotnici mogu biti samo oni koji su stekli posebna znanja o pravima deteta. . zbog propustanja..Sud ne moze da donese presudu na osnovu priznanja. na osnovu odricanja. .) Hitnosti postupka . b) sporovi se ne mogu okoncati dispozitivnim stranackim radnjama. nema ni sudskog poravnanja..Drugi stepen. odnosno lisenje roditeljskog prava • sporove za ponistaj usvojenja • alimentacione sporove • sporove za zastitu od nasilja u porodici .trojica sudija.) Ogranicenja dispozicije stranaka .) Istrazno nacelo .U zalbi protiv presude stranke ne mogu iznositi nove cinjenice ni dokaze. postupka se primenjuju supsidijarno ). G) Pravni lekovi . . cinjenice nije mogao da iznese do zakljucenja glavne rasprave (to isto vazi i za redovni parnicni postupak). 3. .ZAJEDNICKA PRAVILA ZA SVE POSTUPKE 1.Objektivni rok za podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje iznosi 30 dana.bla bla.) Sastav suda .Sud moze da izvodi dokaze i ex officio. * drugostepeni sud je duzan da donese odluku u roku od 30 dana.) Postupci u vezi sa porodnicnim stvarima .5 miliona dinara..Prisutan javni interes u porodicnim sporovima zahteva i da nacelo dispozicije bude ograniceno: a) sud moze da izrekne i one pravne posledice koje nijedna stranka nije zahtevala.Da bi se postupak ubrzao..sudija i dva porotnika.

. B) Principi . za ponistaj braka. D) Presuda i pravni lekovi .Tuzbu mogu da podnesu samo supruznici. stranke ne mogu preduzimati dispozitivne radnje kojima se okoncava spor.Sve tri vrste presuda deluju erga omnes. koju mogu da podnesu supruznici. kao i presuda o razvodu.BRACNI SPOROVI A) Vrste: sporovi za razvod braka. 6. . . odricanje se smatra povlacenjem tuzbe. oni koji imaju pravni interes i javni tuzilac. a naslednici mogu jedino da nastave vec zapocetu parnicu i to samo ako imaju pravni interes za nastavak parnice. tuzbu mogu da podnesu supruznici. . 8. za utvrdjenje postojanja/nepostojanja braka.Sud donosi odluku o naknadi parnicnih troskova po slobodnoj oceni. ovo je dovoljno. sud ce ex officio odluciti o: vrsenju roditeljskog prava.Ako se u tuzbi navodi neki od razloga koji cine brak apsolutno nistavim. bez obzira na vrednost predmeta spora. imovinsko stanje. ). B) Razvod braka . .Punomocje za zastupanje mora biti specijalno. * Drugo.5. .Ona je uvek dopustena. kao i sva lica koja imaju pravni interes da brak bude ponisten. i kada nijedna stranka to ne zahteva.Presude se pobijaju redovnim pravnim lekovima po opstem rezimu.5 5 Mislim da nije potrebno uciti o svakom posebnom postupku.Tuzba za razvod je konstitutivne priride.. odredjivanju mera zastite od nasilja u porodici.) Naknada parnicnih troskova . . a presuda kojom se brak oglasava (ne)postojecim je deklaratorne prirode. . .Presuda kojom se brak razvodi ili nisti je konstitutivne prirode.) Iskljucenje javnosti 7. krivica stranka za pojedine troskove.) Locus standi.U slucaju da se tuzilac odrekne tuzbenog zahteva. sporazum zakljucen pod prinudom.Ulaganje vanrednih pravnih lekova je iskljuceno kada je doneta presuda kojom se brak razvodi ili ponistava.. a potpis vlastodavca overen.) Revizija . tj. V) Ponistaj braka .Od nacela dispozicija se dvostruko odstupa: * Prvo.Presuda koja je doneta na osnovu predloga stranka za sporazumni razvod moze da se pobija zalbom samo iz dva razloga: bitne povrede postupka. sud nije vezan da odlucuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku. G) Utvrdjenje (ne)postojanja braka .Brak se moze razvesti po tuzbi za razvod braka i na osnovu predloga za sporazumni razvod braka. vodeci racuna o razlozima pravicnosti ( uspeh u sporu. lisenju roditeljskog prava.Parnica se pokrece deklaratornom tuzbom.pravo na vodjenje spora u tudjem pravu u ovim sporovima ima i javni tuzilac. 172 . te organ starateljstva.

U prave vanparnicne stvari spadaju i pravne stvari koje su imovinskopravnog karatera. v) protest menice i ceka. • da o ovoj stvari ne moze da se vodi parnica zbog nemogucnosti da se uspostavi dvostranacki odnos u postupku. stvari cije resavanje neposredno odredjuje imovinskopravnu poziciju ucesnika u vanparnicnom postupku: a) raspravljanje zaostavstine. ali ne i spor u materijalnopravnom smislu. V) Predmet vanparnicnog postupka .Temeljem zakona u vanparnicne stvari spadaju: 1. b) zemljisnoknjizne stvari. . . studenti mogu lako i samostalno da primene pravila koja vaze za svaki vanparnicni postupak ponaosob. d) davanje dozvole za stupanje u brak.Osnovni subjekt vanparnicnog postupka je sud.To je sudski postupak i postupak u kome se resavaju gradjanske ( ne i upravne ) nesporne stvari. 6 HAHAHAhahahahahahha:))))))))))):-) 173 .Zakon regulise posebne postupke u razlicitim vanparnicnim stvarima. . vanparnicnih stvari.Vanparnicna stvar je licna. cak i kada Zakonom nije izricito predvidjeno da se resava u vanparnicnom postupku. • da se u postupku ne istice da postoji povreda ili ugrozavanje subjektivnog prava. . dj) postupak za utvrdjenje radne sposobnosti. .Vanparnicna stvar je i svaka druga pravna stvar koja se ne temelji na sporu. porodicna.To su one stvari u kojima ne postoji suprotstavljen interes ucesnika u postupku.6 B) Pravna priroda . g) produzenje roditeljskog prava.U vanparnicnom postupku se ne resavaju sporovi u materijalnopravnom smislu. . a ne organ uprave.Uz znanje osnovnih principa vanparnicnog postupka.) Pojam i obelezja vanparnicnog postupka A) Pojam i znacaj . b) postupak za zadrzavanje lica u ludnici. . . v) proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti.Izmedju ucesnika moze da postoji de facto spor.Ovaj postupak je blizi upravnom nego parnicnom postupku.Pod vanparnicnim postupkom podrazumevamo skup procesnih normi koje uredjuju postojanje gradjanskog suda i ucesnika prilikom resavanja tzv.Vanparnicni postupak je deo gradjanskog postupka u kome se odlucuje o vanparnicnim stvarima.Opsti vanparnici postupak ne postoji. imovinska ili druga nesporna stvar. Da bi se i ovakva pravna stvar resavala u vanparnicnom postupku.) Prave vanparnicne stvari . .125.U prave vanparnicne stvari spadaju sve one u kojima se odlucuje o statusu fizickih lica: a) postupak lisenja poslovne sposobnosti. . neophodno je: • da je za njeno resavanje nadlezan sud. . .

onako kako ga je i zapoceo. odricanja ili priznanja zahteva.. sudskog poravnanja. neki oblici vanparnicnog postupka ne pokrecu se po sluzbenoj duznosti.. tj. po sluzbenoj duznosti. licnost. . . postupkom za uredjenje medja ili deobu zajednicke stvari sprecava samovlasce i nastupanje stete.Norme ZPP-a se ne primenjuju na vanparnicni postupak supsidijerno. pravni mir i sigurnost.medjutim. podnosenje predloga sudu ne znaci i da je vanparnicni postupak pokrenut.. cuvanje i ponistaj isprava. srodnici.U vanparnicnom postupku nema slobodne dispozicije precesnim radnjama. odnosno mogucnost primene ZPP samo kada je takva primena u skladu sa ciljem i nacelima vanparnicnog postupka. dovodi u pitanje gzistenciju svoje porodice.To znaci i elasticnost. opija se. d) priznanje stranih sudskih i arbitraznih odluka.) Nacelo oficioznosti .Inicijativu za pokretanje postupka mogu da daju i ovlasceni predlagaci. po pravilu. Njegov sused B je o tome obavestio svog prijatelja S koji je sudija opstinskog suda. . osim u nepravim-kontencioznim vanparnicnim stvarima. . .) Nacela vanparnicnog postupka 1.Ovlascenje za pokretanje postupka se ceni prema normama ZVP i materijalnog prava. 2.Shodna primena znaci da se norme ZPP-a primenjuju tek kada nije drugo izricito odredjeno u ZVP. ako na bilo koji nacin sazna za okolnosti koje spadaju u dispoziciju one pravne norme cije ispunjenje povlaci obavezu smesaja u ludnicu ili lisenje poslovne sposobnosti. . G) Shodna primena odredaba ZPP-a na vanparnicni postupak .Sudija S je duzan da pokrene postupak za lisenje poslovne sposobnosti ili postupak za zadrzavanje u zdravstvenoj organizaciji neuropsihijatrije.Podnosenje predloga sudu ima samo znacaj u okviru opsteg prava na sudsku zastitu prema kojem je sud duzan da ovakav predlog razmotri u pogledu njegove dopustenosti i osnovanosti. .Sud okoncava postupak.Sud nije vezan sadrzinom predloga za pokretanje postupka. . . .Izuzetno. 126. priznanja cinjenica.U svim ovim postupcima se primarno ostvaruje javni interes. jer se npr.Ove stvari bi se mogle resavati i u parnicnom i u upravnom postupku. g) uredjenje medja. nema preinacenja ili povlacenja tuzbe. ..organ starateljstva. . . vec samo po predlogu ovlascenog lica.Vanparnicni postupak je preventivan. jer se njegovim vodjenjem stiti pravni polozaj. vec shodno. po sluzbenoj duznosti. 174 . medjutim zakonodavac za njih predvidja vanparnicni postupak. potvrdjivanje. .Npr: Punoletni A se kocka.g) sastavljanje.) Neprave vanparnicne stvari . v) deoba zajednicke stvari ili imovine. i zdravlje ucesnika kojima je takva zastita potrebna. . tj. b) uredjenje upravljanja i koriscenja zajednicke stvari.Vanparnicni postupak pokrece sud.Vanparnicni postupak je zastitni.Ovde spadaju imovinskopravne stvari u kojima postoji suprotstavljen interes ucesnika: a) odredjivanje naknade za eksproprisanu imovinu.

. odnosno boraviste lica u cijem interesu se postupak vodi. duzan da utvrdjuje stanje zdravlja ovih lica. .U statusnim vanparnicnim stvarima. .) Sud . a koji po predlogu ovlascenog predlagaca nije moguc. mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi prebivaliste..) Ostala nacela vanparnicnog postupka .) Istrazno nacelo. te da izvedene i one dokaze koje ucenici u postupku ne pominju i ne predlazu.Opsti imenitelj koji bi odredio koji se vanparnicni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. .Sud donosi odluku na osnovu slobodne ocene dokaza.U tom smislu. . materijalna istina i ocena dokaza .Ne primenjuje se pravilo perpetuatio fori. mesna nadleznost se odredjuje prema prebivalistu predlagaca.VRSTE 1.Sud je u ovim postupcima duzan da o njihovom pokretanju uvak obavesti organ starateljstva.Vazi nacelo saslusanja stranaka. te da taj organ poziva na rociste i dostavlja mu podneske ucesnika. .) Ucesnici 175 . vec tezi da istinito utvrdi cinjenice od kojih zavisi pravilna primena imperativne materijalnopravne norme. ako to nalazu razlozi celishodnosti i zastite interesa ucenika u postupku.U ostalim vanparnicnim stvarima. jer sud koji je zapoceo postupak moze uvek da ustupi predmet drugom sudu cija nadleznost postoji prema izmenjenim okolnostima. . on je duzan da utvrdi i one cinjenice.U statusnim i imovinskim vanparnicnim stvarima sud je duzan da se stara o zastiti interesa i prava stranka koje iz bilo kog razloga to nisu u stanju da same cine.Obim utvrdjenja cinjenica i potreba za izvodjenjem dokaza omedjeni su granicama dispozicije materijalnopravne norme koju sud utvrdjuje i ciju pravnu posledicu primenjuje u vanparnicnom postupku. dalje.Npr: postupak za proglasenje lica za umrlo je prava vanparnicna stvar. .) Subjekti vanparnicnog postupka .Sud postupa u vanparnicnom postupku inkvizitorski. cak i priznanje cinjenica ne oslobadja sud da i drugim dokaznim sredstvima pravilno utvrdi postojanje cinjenica koje su vazne za donosenje odluke.) Nacelo zastite ucesnika u postupku . 2.U vanparnicnom postupku sud ne odlucuje o osnovanosti tvrdnji stranaka. . . . . .Za sprovodjenje vanparnicnog postupka stvarno je nadlezan osnovni sud. 4.Postupak ovdi sudija pojedinac.Vazi nacelo pismenosti. 2. te da po sluzbenoj duznosti donese i odluku o vracanju poslovne sposobnosti.Ne vazi nacelo javnosti. 3. tj.Sud je. dok se nacelo kontradiktornosti ne primenjuje. vac je opsta javnost uvak iskljucena. a postupak se pokrece po predlogu javnog tuzioca ili lica koje za pokretanje ima neposredni pravni interes. 127.

ali izjavi zalbu na odluku suda.Materijalnopravni ucesnik postaje formalni ucesnik: * kada se u postupku odlucuje o njegovim pravima i interesima. . B i D. D ne ucestvuje u postupku. ako se u postupku ne pojavljuju kao formalni ucesnici. lice po cijem predlogu se pokrece postupak se naziva predlagac. jer im zakon daje ovlascenje da podnesu predlog za pokretanje postupka i zbog toga spadaju u krug lica koja su po zakonu duzna da izdrzavaju unuka. bez obzira da li formalno ucestvuju u postupku. * kada preduzima procesne radnje. formalni ucesnik je svako lice kome zakon daje pravo na pokrene postupak ( materijalnopravni i formalni ucesnik se poklapaju ).B i D su materijalnopravni ucesnici. • ka svedoci se ne mogu saslusati lica koja imaju svojstvo formalnih ucesnika.U ovim postupcima formalni ucesnik je svako lice.Ako se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. a formalni ucesnici su samo A i B. ne formalnih. .Ako to lice zaista i preduzme procesne radnje na cije preduzimanje ga ovlascuje zakon. pojam materijalnog ucenika se poklapa s pojmom formalnog ucesnika. . . ..U kontencioznim vanparnicnim stvarima. v) Formalni postupak koji se vodi po predlogu stranke .Formalni ucesnik u ovakvim postupcima moze da bude samo neko lice iz kruga lica koja su ujedno i materijalnopravni ucenici. odnosno za postojanje stvarne legitimacije.Pojam ucesnika u vanparnicnom postupku se striktno vezuje za adresate materijalnopravne norme. .U ovom primeru. materijalnopravni ucesnici su A. . .je lice o cijim pravima i obavezama odlucuje u postupku. dok svedociti mogu materijalni ucesnici. • razlozi za iskljucenje i izuzeca sudije se odredjuju prema krugu materijalnih ucesnika. Znacaj razlikovanja formalnog i materijalnog ucesnika: • sud je duzan da saslusa formalnog ucesnika. D postaje formalni ucesnik tek kad izjavi zalbu.U pravim vanparnicnim stvarima. . kao i lice ciji je status ili imovinskopravni polozaj tangiran odlukom vanparnicnog suda. ono je formalni ucesnik u postupku. B podnese predlog sudu da se A lisi poslevne sposobnosti.Ova lica su materijalnopravni ucesnici.Npr: A ima babu B i dedu D. . b) Formalni ucesnik u postupku koji se pokrece po sluzbenoj duznosti . . ucesnici su svi naslednici i legatari. . . lice o cijim pravima i interesima se odlucuje je ucesnik.STRANACKA I PROCESNA SPOSOBNOST 176 . vec samo ucesnici. .Postoje: a) Materijalnopravni ucesnik.Ovde ne postoje stranke. odnosno organ kome zakon daje ovlascenje da podnese predlog za pokretanje postupka ili da preduzima procesne radnje. . Odluka suda u vanparnicnom postupku tangira njihovu imovinskopravnu poziciju. ucesnici se nazivaju predlagacem i protivnikom predlagaca.U kontencioznim vanparnicnim stvarima.U kontencioznim vanparnicnim postupcima.Npr: u ostavinskom postupku.

. . 128.Da bi prvostepeni sud ukinuo ili preinacio resenje ili da bi drugostepeni sud mogao da odlucuje o neblagovremenoj zalbi. ukljucujuci i odlucivanje o prethodnim pitanjima.O zalbi ne mora nuzno da odlucuje visi sud. 177 . .Prvostepeno resenje kojim se postupak okoncava pobija se zalbom koja moze da se izjavi u roku od 15 dana. .U vanparnicnim postupacima koji se vode po sluzbenoj duznosti razlikovanje procesne i poslovne sposobnosti nema veci znacaj. * U drugom. tako ako drugostepeni sud nadje da nema uslova da odluci o predlogu ka o neblagovremenoj zalbi. prvostepeni sud je duzan i neblagovremenu zalbu da dostavi drugostepenom sudu.U vanparnicnom postupku je nacelno dopustena revizija. . dok u kontencioznim stvarima koje se pokrecu po predlogu ucesnika ovo pitanje razlikovanja ima znacaj. da sam resi prethodno pitanje i donese odluku u glavnoj stvari.Pravo na ulaganje pravnih lekova imaju svi materijalnopravni ucesnici. jer i sam prvostepeni sud moze.Resenje mora da bude obrazlozeno kada je protiv resenja dopustena posebna zalba. .S druge strane. on se tretira kao neblagovremeno podneta zalba.Sud odlucuje u vanparnicnom postupku u formi resenja. da donese novo resenje kojim preinacuje ili ukida zalbom pobijano resenje.Kada ucesnik ne pokrene parnicu u roku.Ulozena zalba ne mora da ima suspenzivno niti devolutivno dejstvo ( sud moze da odluci da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja kada za to postoje vazni razlozi ). odnosno drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom resenju. .Ucesnik koji je upucen na parnicu.Ali. vanparnicni sud je duzan da okonca postupak. . nuzno je da nova odluka suda ne dira u prava ucesnika. . . .Kada je podnet predlog za ponavljanje postupka. korektivnu parnicu ( ili upravni postupak ) o istom zahtevu o kome je odluceno u vanparnicnom postupku. Tada o predlogu za ponavljanje postupka odlucuje prvostepeni sud.) Sudske odluke u vanparnicnom postupku . . premda se takav predlog smatra neblagovremenom zalbom.Treba naglasiti da su parnicni i vanparnicni sud nezavisni u odlucivanju. . koji moze ( i ne mora ) da odlucuje i o neblagovremenoj zalbi. sud prekida postupak i upucuje stranke na parnicu.I nakon provosnaznog okoncanja vanparnicnog postupka ucesnici mogu da povedu i tzv. . kada postoji spor o cinjenicama. kada je zalba izjavljena. prvostepeni sud ne moze da preinaci ili ukine svoje resenje. tj. .Predlog za ponavljanje postupka se javlja u dva slucaja: * U prvom. odredbe o parnicnoj sposobnosti treba shodno primeniti i na vanparnicni postupak.. on se tretira kao predlog za ponavljanje postupka.Vanparnicni sud samostalno odlucuje i o prethodnim pitanjima kada o njima nije vec pravosnazno resio drugi sud ili drzavni organ u drugoj vrsi postupka. . . .Ucesnik u vanparnicnom postupku moze da bude svako ko ima stranacku sposobnost. . bez obzira da li su nastupali kao formalni ucesnici.Ovde je postojanje procesne sposobnosti procesna pretpostavka.Rok za izjavljivanje zalbe nije prekluzivan. duzan je da je pokrene u roku od 30 dana.

U vanparnicnom postupku. ne moze biti govora o formalnoj niti materijalnoj pravosnaznosti.Dokle god odluka suda moze da se pobija redovnim pravnim lekovima. vec i cinjenice koje su nastale od tog momenta pa sve do donosenja odluke suda u drugom stepenu. a drugostepeni sud je o njoj odlucio i odbio je kao neosnovanu ili preinacio resenje prvostepenog suda. te u neblagovremenoj zalbi.Resenje u vanparnicnom postupku moze da stekne svojstvo formalne pravosnaznosti samo: a) kada je zalba izjavljena u roku. .Za materijalu pravosnaznost podobne su sve odluke vanparnicnog suda cija je sadrzina negativna ( npr. ako je to dopusteno. jer nije njegov cilj da okameni pravno stanje.Pravilno je shvatanje da resenja vanparnicnog suda ne proizvode dejstvo materijalne pravosnaznosti. . od kada i u kojoj meri obavezan da postuje resenje koje je doneo vanparnicni sud. ucesnici mogu da iznose nove cinjenice i po zalbi. . .Dejstvo materijalne pravosnaznosti moze da se ogleda samo u ogranicenom broju kondemnatornih resenja. parnicni sud koji odlucuje u istoj pravnoj stvari ne obavezuje resenje vanparnicnog suda.Pitanje pravosnaznosti nije kljucno u vanparnicnom postupku.MATERIJALNA PRAVOSNAZNOST .U ovakvim situacijama.Ono sto je kljucno za vanparnicni postupak jeste ko je.Materijalnoj pravosnaznosti resenja donetog u vanparnicnom postupku protive se i principi o vremenskim granicama pravosnaznosti. . i to ne samo one cinjenice koje su postojale u vreme kada je doneta prvostepena odluka.I sam ZVP predvidja izricito da resenje doneto u vanparnicnom postupku ne sprecava ucesnike da o istom zahtevu povedu parnicu. u vanparnicnom postupku ne moze da se govori o formalnoj pravosnaznosti.129. .U vanparnicnom postupku. v) kada je postupak okoncan sudskim poravnanjem. donetih u postupku u kome je sud resio neprave vanparnicne stvari i koja su stekla svojstvo formalne pravosnaznosti i izvrsnosti. ako je sud odbio predlog javnog tuzioca da se fizicko lice proglasi umrlim. u novom postupku na osnovu istih cinjenica ne bi mogao da izvede drugi pravni zakljucak ). odnosno kada su se svi ucesnici. .Ako formalna pravosnaznost znaci nemogucnost pobijanja odluke suda redovnim pravnim lekovima. . . . jer ucesnici mogu da uloze zalbu i neblagovremeno. 178 .O materijalnoj pravosnaznosti resenja u vanparnicnom postupku moze da bude govora samo onda kada je moguce da ono postane formalno pravosnazno.Npr: A i B su zajednicari na kuci. ako se pod ovom podrazumeva negativno dejstvo odluke ( ne bis in idem ) i njeno obavezujuce pozitivno dejstvo u drugim postupcima. .FORMALNA PRAVOSNAZNOST .) Pravosnaznost resenja u vanparnicnom postupku . .Dakle. . sud utvrdi da se deoba mora izvrsiti javnom prodajom i podelom novca. zajednicari ne mogu u izvrsnom postupku da tvrde da je njihov suvlasnicki udeo veci nego sto je to odredjeno u resenju vanparnicnog suda o deobi imovine. odrekli prava na zalbu ili od nje odustali ( onoliko koliko je to dopusteno u vanparnicnom postupku ). . b) kada se ucesnik.

.Npr: Javni tuzilac zahteva da se A lisi poslovne sposobnosti. Pa ako je organ uprave doneo resenje o naturalizaciji lica A. Zakonski naslednici B i C su upuceni na parnicu radi osporavanja punovaznosti testamenta ( organ uprave moze. presude parnicnog suda su obavezujuce za vanparnicni sud. dok u drugom slucaju izmena prvostepenog resenja ne sme da vredja prava drugih lica koja su zasnovana na pobijanom resenju. . a isto vazi i kada je vanparnicni sud uputio ucesnike postupka na parnicu. On ne moze da dovodi u pitanje zakonitost i tacnost odluke vanparnicnog suda. .Npr: U ostaviskom postupku. .) Prethodno pitanje u vanparnicnom postupku . . .Preobrazajne presude donete u parnici ( razvod braka ) obavezuju vanparnicni sud.Npr: Ako V zahteva upis prava svojine na nepokretnosti u zemljisne knjige na osnovu presude parnicnog suda u kojoj je utvrdjeno da je on vlasnik stvari.Prvostepeni sud je duzan da ukine ili preinaci svoje resenje kada je izjavljena zalba.Isto moze da ucini i drugostepeni sud povodom zalbe ili cak neblagovremene zalbe. A je drzavljanin Nemacke ali tvrdi da je dobio i drzavljanstvo Srbije. A proda stvar K u toku trajanja vanparnicnog postupka. sud ne sme u zemljisnoknjiznom postupku da odbije zahtev V. ---* Dejstvo ukidanja ili preinacenja resenja u vanparnicnom postupku .Npr: Sud odlucuje o lisenju poslovne sposobnosti A. . za testamentarnog naslednika je oglasen A.130. . navodeci da on nije vlasnik nepokretnosti.Organi uprave su vezani konstitutivnim resenjima vanparnicnog suda. A zahteva u parnici povracaj stvari zbog nistavosti ugovora ( nedostatak poslovne sposobnosti ).Po pravilu.To znaci da resenje o ukidanju ili preinacenju prvostepenog resenja ima dejstvo samo ex nunc. ukidanjem resenja ne sme da se dira u prava drugih ucesnika u postupku. da smatra da je testament nistav. ). ako to nije protivno svrsi i cilj vanparnicnog postupka. .Negativne odluke vanparnicnog suda u statusnim i drugim stvarima ne obavezuju parnicni sud. .Za odlucivanje u statusnim stvarima fizickih lica iskljucivo je nadlezan vanparnicni sud.Vanparnicni sud je vezan konstitutivnim aktima organa uprave. da udlucuju kao o prethodnim pitanjima. tako da drugi sudovi i drzavni organi ne mogu o pitanjima.U prvom slucaju. osim ako nisu nistavi. .PRETHODNO PITANJE I KECINOG PRIRUCNIKA ( ovo je bitno ): 179 . vezan je odlukom o lisenju poslovne sposobnosti nekog lica ). Naposletku. . . .Npr: Organ starateljstva je duzan da postavi staraoca licu lisenom poslovne sposobnosti.Odluka drugostepenog suda deluje samo ex nunc.. . Sud odluci da lisenju nema mesta. . tim resenjem je vanaprnicni sud vezan. te i da razrezuje porez na imovinu B i C ).Deklaraticnim resenjima vanparnicnog suda organ uprave nije vezan. kao sto je da li je fizicko lice liseno poslovne sposobnosti.Organ uprave nije vezan kondemnatornim resenjima vanaprnicnog sud ( deoba imovine.Pozitivne konstitutivne odluke vanparnicnog suda obavezuju sud u parnici ( npr. B) Vanparnicni sud i parnicni sud . .Kondemnatorne i deklarativne odluke vanparnicnog suda ( narocito ostavinsko resenje ) ne obavezuju parnicni sud. za razliku od vanparnicnog suda. A) Vanparnicni sud i organ uprave .

to ne iskljucuje inicijativu zainteresovanih subjekata ( a to moze biti u privatnom ili javnom interesu )..Ako postupci budu pokrenuti u roku. . vec je regulativa o tome uglavnom sadrzana u odredbama kojima se uredjuju posebni vanparnicni postupci.Postupak se moze ( kao sto je gore receno ) pokrenuti i po nacelu dispozicije predlogom fizickih ili pravnih lica ili drzavnih organa koje zakon ovlascuje na pokretanje. 7 Ovo pitanje je izvadjeno iz Kecinog prirucnika. . . postoje vanparnicni postupci u kojima vanparnicni sud ne moze odlucivati povodom odredjenih prethodnih pitanja nego je obavezan da uputi ucesnike na pokretanje postupka pred nadleznim sudskim ili upravnim organom.Odredbe ZVP-a gotovo da ne regulisu prvostepeni vanparnicni postupak. . odluka vanparnicnog suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u postupku u kojem je doneta.Ako je nadlezni organ vec doneo odluku. ukljucujuci i ono od cijeg zavisi donosenje odluke o prethodnom pitanju. ta odluka vezuje vanparnicni sud. 180 . --> Drugo. i odredjuje mu rok od 30 dana u kojem treba da pokrene parnicu/upravni postupak. . o prethodnom pitanju se moze odlucivati samo pod uslovom da o njemu vec nije odluceno u upravnom ili sudskom postupku. .Kada je pokrece po sluzbenoj duznosti.U postupku svako cinjenicno pitanje. na nacin kako je to prisutno u parnicnom postupku.Vanparnicni sud ne moze odlucivati ako su sporne cinjenice od kojih zavisi odluka o prethodnom pitanju. . vanparnicni sud ce nastaviti postupak ne vodeci racuna o prethodnom pitanju. ucesnici mogu uciniti spornim. .Vanparnici sud moze odlucivati o prethodnom pitanju uz nesto snaznija ogranicenja od onih koja postoje u parnicnom postupku: --> Prvo.Na pokretanje postupka pred nadleznim organom sud upucuje onog ucenika cije pravo smatra manje verovatnim.Posto odlucuje o predmetu za koji nije nadlezan. B) Pokretanje postupka . .To prakticno znaci da od drzanja ucesnika u postupku zavisi da li ce vanparnicni sud biti u prilici da odlucuje o ovom pitanju. . odredili stadijumi prvostepenog postupka. jedna opsta struktura vanparnicnog postupka kojom bi se precizno.) Prvostepeni vanparnicni postupak7 A) Uvodne napomene . . 131. dakle. vanparnici postupak se prekida sve do donosenja pravosnazne odluke o prethodnom pitanju.Postupak se moze pokrenuti i po sluzbenoj duznosti i po predlogu. .I sud moze na osnovu sopstvenih saznanja ( u vrsenju funkcije ili licnih saznanja sudije ) da dodje do zakljucka da postoji osnov za pokretanje postupka.U slucaju da ucenik ne pokrene postupak u roku. kao i naredno 132.Ne postoji. .U ovom slucaju ucesnici se moraju uputiti da u odredjenom roku pokrenu parnicni ili upravni postupak u cilju donosenja odgovarajuce odluke.

Predlog se moze povuci do donosenja prvostepene odluke. . . postupku za proglasenje nestalog lca za umrlo.Povlacenje predloga.Principijelne razlike koje postoje izmedju razlicitih grupacija posebnih vanparnicnih postupaka sprecavaju formulisanje jedinstvenog koncepta ovog vida pravne zastite.Kao najznacajnije moze se istaci da prvostepeni vanparnicni postupak nije podeljen na posebno odredjene i razdvojene procesne celine poput stadijuma pripremanja glavne rasprave i same glavne rasprave u parnicnom postupku. zajednicki predlog ucenika moze biti povucen izjavom jednog od predlagaca.. . . . . postupku raspravljanja zaostavstine. . . . a bio je uredno pozvan. sudskog depozita.Pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki znaci dalji nastavak postupka sve do momenta kada se steknu uslovi za donosenje meritorne odluke. bez obzira da li je izricito ili precutno. .Funkcija pomenutih rocista nije jednoobrazna i postoje razlike u pogledu sadrzaja procesnih aktivnosti koje se njima obavljaju.. pre svega na dokazni postupak koji prestaje biti lociran u jedan posebni ( i centralni ) deo prvostepenog postupka.Posle toga sud utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki od kojih zavisi dopustenost maritornog odlucivanja.Ovo pravilo nema apsolutni znacaj.Nastavljanje postupka. mogu predloziti ostali ucesnici pod uslovom da su ovlasceni da pokrenu taj postupak. pa tako npr.Obavezno zakazivanje rocista se odredjuje u: postupku za lisenje i vracanje poslovne sposobnosti. u roku od 15 dana od dana prijema odgovarajuceg obavestenja. . u postupku za davanje dozvole za stupanje u brak.Do povlacenja predloga dolazi na osnovu izricite izjave predlagaca ili se to pretpostavlja zbog njegovog neopravdanog propustanja rocista ili zbog toga sto se nije odazvao na poziv suda radi saslusanja.Zajednicka obelezja su suzena. medja. . . . 181 . deobe i upravljanja i koriscenja zajednickih stvari.U slucaju negativnog odgovora odbacuje predlog i obustavlja postupak. ali i do pravosnaznosti okoncanja postupka uz dodatna ogranicenja ( ukoliko povlacenje ne vredja prava drugih ucenika u postupku na koje se odnosi prvostepena odluka ).To se dalje prenosi i na organizaciju drugih procesnih ustanova.Dokazni postupak je deformalizovan..Nekada je pokretanje postupka sasvim deformalizovano i svedeno na usmenu komunikaciju predlagaca i suda. . postupku za produzenje roditeljskog prava.Kada se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.Prva procesna aktivnost u postupku jeste prethodno ispitivanje predloga ako je u pitanju postupak koji se pokrece po nacelu dispozicije. ne znaci da ce doci do obustave postupka. .. i to je bitna razlika prema najraznovrsnijim formama davanja inicijative za pokretanje postupka koji se pokrece po sluzbenoj duznosti. .u vezi eksproprijacije. . donosenju odluke o njegovom pokretanju prethodi pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki.Opste odredbe ZVP-a ne odredjuju formu i sadrzaj predloga ( pismena forma se pretpostavlja ).Sudu se omogucuje da do relevantnog cinjenicnog stanja dolazi na nacin koji smatra najcelishodnijim ili u skladu sa konkretnim okolnostima odredjenog postupka.Samom radnjom tih lica ( predlagaca ) dolazi do pokretanja postupka. . V) Tok postupka .

. ali i radi zastite drugih. postupci koji su uredjuni Zakonom o privrednim drustvima se moraju okoncati u roku od 60 dana od prijema predloga za pokretanje. .Ovaj postupak se pokrece i vodi radi zastite licnosti i zdravlja dusevno bolesnog lica.) Vanparnicni postupci povodom uredjenja licnih stanja 1. .Kada resenje postane pravosnazno. postupati po neblagovremenoj zalbi znaci postupati po vanrednom pravnom leku. . njegovog staraoca. . . postupanje i odluke drugostepenog suda. donece resenje kojim doticno lice lisava poslovne sposobnosti. imajuci u vidu zalbene razloge. te da na to rociste obavezno pozove organ starateljstva. .S druge strane. 2. 133.) Zadrzavanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi .Propustanje roka za podnosenje zalbe u parnicnom postupku ima za posledicu nastupanje formalne pravosnaznosti prema stranci koja ga je propustila.U postupku o pojedinim vanparnicnim stvarima trajanje postupka se vremenski ogranicava. .U navedenom smislu.Postupak je hitan. potpuno ili delimicno. ne postoje bitnija odstupanja u odnosu na zalbu izjavljenu u okvirima zakonskog roka. sud je duzan da odredi poslove koje to lice moze preduzimati samostalno. organu koji vodi zemljisnu ili drugu javnu knjigu nepokretnosti. pa npr. te da odmah donese resenje o vracanju poslovne sposobnosti kada prestanu razlozi zbog kojih je lice liseno poslovne sposobnosti. 182 . sud ga dostavlja maticaru radi upisa u maticnu knjigu.) Lisenje poslovne sposobnosti .predloga za ponavljanje postupka. odnosno privremenog zastupnika i predlagaca.Ponakad je nuzno da se dusevno bolesnom licu ogranici sloboda kretanja.Postupak za lisenje poslovne sposobnosti se pokrece kada postoji sumnja da punoletno lice nije u stanju da se stara o svojim pravima i obavezama zbog toga sto je nesposobno da normalno rasudjuje.. u samoj organizaciji pravnog leka.ZVP potencira navedeno obelezje jer neblagovremenoj zalbi daje ulogu jednog drugog vanrednog pravnog leka. lice prema kome se postupak vodi. .U ovoj komponenti neblagovremena zalba ni u cemu nije drugaciji pravni lek od onog podnesenog u roku.Sud je duzan da po sluzbenoj duznosi da prati zdravstveno stanje lica koje je liseno poslovne sposobnosti.) Neblagovremena zalba u vanparnicnom postupku .Sud je duzan da zakaze rociste na kome ce odluciti o predlogu.Postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti ili na predlog lica koja su enumerisana u ZVP. . 132. . kao i organu starateljstva. sud mora doneti resenje o zadrzavanju odredjenog lica u ustanovi u roku od 15 dana a najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka.U slucaju delimicnog lisenja poslovne sposobnosti.U daljem toku postupka ona moze koristiti samo vanredna pravna sredstva. .Ako sud nadje da je predlog osnovan. .

a ima vise od 70 godina. sud donosi resenje kojim nestalo lice proglasava umrlim. kao i svako drugo lice koje zna nesto o njegovom zitovu.Do izmene resenja dolazi.Sud po sluzbenoj duznosti pokrece i vodi postupak za zadrzavanje u ustanovi ( to cini i kada na bilo koji nacin sazna da je lice primljeni u ustanovu ). ukoliko utvrdi da su prestali razlozi za njegovo zadrzavanje. koje se ne poklapa sa pretpostavljenim. onda odredjuje nestalom licu staraoca ciji je zadatak da prikupi dokaze o nastanku. 3. sama ustanova je duzna da o tome obavesti mesno nadlezno sud u roku od 3 dana.Protiv resenje o zadrzavanju je dopustena zalba. .) Proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti . Materijalni uslovi za proglasenje nestalog lica umrlim: • poslednjih 5 godina o njemu nije bilo nikakvih vesti. v) Treci stadijum pocinje nakon isteka roka od 3 meseca od objavljivanja oglasa. . . .Ovo resenje moze da se ukine ukoliko se doticno lice licno javi sudu. te ako se nadje da su se ispunili uslovi. • lice je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim dogadjanjima. • poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o njegovom zivotu. a ako ustanova smatra da je potrebno jos. i ako oceni da jesu. ondaju duzna da 30 dana pre proteka vremena zadrzavanja da o tome obavesti sud i predlozi produzenje. 183 . saobracajnoj nasreci ili drugoj neposrednoj zivotnoj opasnosti.Za odlucivanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je nastali imao poslednje prebivaliste..Kada se neko prinudno prima na lecenje u ustanovu. pozaru.Sud donosi resenje o zadrzavanju u roku od 15 ( eventualno 30 ) dana. . a o njegovom zivotu nij ebil ovesti godinu dana od prestanka neprijateljstva. i tada sud zakazuje rociste na kome se izvode dokazi.Predlog za proglasenje moze podneti svako lice koje ima neposredni pravni interes. .Sud moze i pre proteka odredjenog vremena da donese resenje o pustanju lica. odnosno zivotu nestalog lica i da ih iznese pred sud.Oboleli moze odlukom suda da se zadrzi najduze godinu dana u ustanovi. . . ukoliko se naknadno sazna tacno vreme smrti. odnosno boraviste.Postoji dovrovoljno ( pismeno ovlascenje u prisustvu dva svedoka bolesnog lica ) i prinudno zadrzavanje.U ovom postupku se nestalo lice proglasava za umro kada vise ne postoje sigurni dokazi da je ono zivo. da se bez odlaganja jave sudu. a okolnosti pod kojima je lice nastalo cine verovatnim da vise nije u zivotu. sud izdaje oglas u kome navodibitne okolnosti slucaja i poziva nastalo lice. . kao i javni tuzilac. b) U drugoj fazi. sud proverava da li su ispunjene procesne i materijalnopravne pretpostavke za vodjenje postupka. a o njegovom zivotu nije bilo vesti 6 meseci od prestanka opasnosti. • lice je nastalo u brodolomu. ili ukoliko sud na bilo koji nacin sazna da je nestalo lice zivo. na koju se primenjuju pravila koja vaze za pobijanje resenja o lisenju poslovne sposobnosti. .Postupak se sprovodi u 3 sukcesivna stadijuma: a) U prvom. .

staraoca deteta i njegove roditelje. .Naknadno sam dodao i nesto iz Kecinog prirucnika.Postupak pokrecu roditelji ili organ starateljstva.U postupku se odlucuje da li ce se dozvoliti zakljucenje braka kada postoje otklonjive smetnje. dete. roditelja ili organa starateljstva ) da donese odluku da roditeljsko pravo prestaje. kao i o svojoj licnosti. . .Na rocistu se saslusavaju roditelji obavezno. mislim da nije potrebno vise na ispitu od ovoga.Ako su naslednici nepoznati.Pravosnazno resenje kojim se dozvoljava zakljucenje otklanja postojanje smetnje.Predmet ovog postupka je odlucivanje o produzenju roditeljskog prava posle punoletstva deteta.Postupak se pokrece na predlog lica koje ne ispunjava uslove za punovaznost braka.Privremene mere moze narediti sud na cijem podrucju je ostavilac umro i sud na cijem se podrucju nalazi njegova imovina. .) Davanje dozvole za stupanje u brak ..tj. zaostalog dusevnog razvoja. 184 . .RASPRAVLJANJE ZAOSTAVISTINE . . i da li se dete u statusu izjednacava s mladjim ili starijim maloletnikom. sud je duzan po sluzbenoj duznosti ( ili po predlogu deteta. . 5.Kada prestanu razlozi za produzenje.Ostavinski postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti cim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglaseno za umrlo.. onda se postupak pokrece zajednickim predlogom.) Vanparnicni postupci povodom uredjenja imovinskih odnosa8 . a organ starateljstva daje misljenje o celishodnosti produzenja roditeljskog pava. .U ovom postupku se detetu obavezno odredjuje staralac koji ga zastupa. .One se odredjuju samo na predlog lica koje za to ima pravni interes(npr. a kada oba verenika ne ispunjavaju uslove.Za raspravljanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je umrli imao u vreme smrti prebivaliste/boraviste.. nepoznatog prebivalista ili ih uopste nema. ostavinski sud moze odrediti mere za obezbedjenje zaostavistine u toku celog postupka. takodje. . telesnih mana. . .. jer je u knjizi pisano uglavnom ono sto smo vec ucili iz naslednog. zalbu moze da izjavi samo maloletnik. koja imovina sacinjava njegovu zaostavstinu i koja prava iz zaostavstine pripadaju naslednicima i drugim licima. ..Protiv resenja kojim se odbija predlog.U postupku raspravljanja zaostavistine ( ostavinskom postupku ) sud utvrdjuje ko su naslednici umrlog. 134.U resenju u kome sud produzava roditeljsko pravo odredjuje.Revizija u ovom postupku nije dopustena. te se brak moze zakljuciti samo na osnovu dozvole suda. .Mesno je nadlezan sud na cijem podrucju predlagac ima svoje prebivaliste/boraviste. . kada ono zbug dusevnog bolesti.nije u stanju da se samo stara o svojim pravima i interesima. poverilac ostavioca ) ili organa starateljstva.Sud odlucuje na rocistu na koje poziva organ starateljstva.4.) Produzenje roditeljskog prava ... . 8 Ovo pitanje je samo ukratko napisano.

premda uopste nije ucestvovalo u ostavinskom postupku. deo resenja o nasledjivanju kojim se utvrdjuje sastav zaostavstine ne obavezuje ni formalne.O naslednim pravima naslednika i legatara ne moze se vise odlucivati ni u parnicnom ni u vanparnicnom postupku.. . ostavinski sud prekida raspravljanje i upucuje na parnicu onog ucesnika cije pravo smatra manje verovatnim.Pravilo o prekidu ostavinskog postupka i upucivanju na parnicu se primenjuje i kada su sporne cinjenice od kojih zavisi resenje prethodnog pitanja. . .Radi zastite interesa naslednika i ocuvanja nasledne mase.Ostavinski sud donosi resenje o prekidu postupka i upucuje ucesnike na parnicu i kada izmedju njih postoji spor o sastavu zaostavstine. ono je obavezujuce samo za formalne ucenike u ostavinskom postupku. • postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice. koliki su im delovi.Tok postupka cine dve celine: prethodne radnje i raspravljanje zaostavstine. .Ako ucesnik ne pokrene parnicu u odredjenom roku.Resenje o nasledjivanju je merotorna i konacna odluka ostavinskog suda ( ne moze biti delimicno resenje ) kojim se utvrdjuje: sta cini zaostavstinu.Ostavinski sud je vazan presudom parnicnog suda. * Objektivno. on se ne resava u ostavinskom postupku. . a jos manje materijalne ucesnike u ostavinskom postupku. moze i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da ostvaruje svoja nasledna prava u parnici. . • popis i procena zaostavstine. 185 . Ostavinski postupak se obavlja u nekoliko faza: • priprema raspravljanja zaostavstine. ko su naslednici. • donosenje resenja o izvrsenju. ostavinski sud moze da postavi i privremenog staraoca zaostavstine. . o njemu odlucuje sam ostavinski sud.Gosn. (-) Prethodne radnje . koja prava pripadaju legatarima i koja prava na zaostavstini pripadaju drugim licima.Resenje o nasledjivanju nema dejstvo materijalne pravosnaznosti: * Subjektivno.U preduzimanju prethodnih radnji pored ostavinskog suda ucestvuju i nadlezni organi uprave. . kada se spori o primeni prava. Ranko kaze ovako: . . a pri tom je nebitno da li se ucesnici spore oko cinjenica ili prava. vec u parnicnom i eventualno upravnom postupku.Ako su za ucenike sporne cinjenice.Suprotno tome . . . .Ostavinski sud u oba slucaja samostalno resava prethodno pitanje. .Oni mogu i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da isticu u parnici zahteve koji ne proizlaze iz naslednopravnog odnosa da se izdvije pojedine stvari ili prava iz zaostavstine. u zavisnosti od njegove prirode. .Nacin resavanja spora zavisi od toga li se stranke spore o cinjenicama na kojima se pravo zasniva ili se spor tice primene prava. • raspravljanje zaostavstine. .Ukoliko izmedju samih naslednika ili naslednika i legatara postoji spor. vanparnicni sud nastavlja i dovrsava ostavinski postupak ne uzimajuci u obzir pravo za koje je ucenik upucen na parnicu.Predmet spora izmedju naslednika jeste samo postojanje naslednog prava ili visina naslednog dela.Lice koje je naslednik po normama ZON. .

dostavlja se sudu zajedno sa smrtovnicom.. se zajedno sa izvornim testamentom i drugim ispravama dostavlja ostavinskom sudu. koji svedoci su prisustvovali otvaranju i proglasenju testamenta.Smrtovnicu sastavlja maticar.Mere obezbedjenja zaostavistine mogu biti odredjene u toku celog postupka. sud upucuje stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom ali nece prekidati raspravljanje zaostavstine. kao i o postojanju testamenta i pozivaju se da odmah dostave pismeni testament. (-) Postupak sa testamentom .Zapisnik koji potpisuju sudija. .Popis i procenu imovine umrlog vrsi opstinski organ uprave. odnosno ispravu o usmenom testamentu ako se kod njih nalazi. . . (-) Postupak po prijemu smrtovnice . podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini i njenoj vrednosti. . 186 .Do obustave moze doci i ako je ostavilac imao samo pokretnu imovinu. . .Prethodne radnje obuhvataju: sastavljanje smrtovnice. postupak sa testamentom i postupak po prijemu smrtovnice. (-) Resenje o nasledjivanju . o ostalim srodnicimakoji su zakonski naslednici.Ako sud nema saznanje o postojanju naslednika. u slucaju da nijedan od naslednika nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog naslednika. ta pitanja se resavaju u vanparnicnom postupku. popis i procenu imovine ostavioca. licima koji su testamentarni naslednici. . . .Upozoravaju se da se u slucaju njihovog izostanka sa rocista ili nedavanja izjave o prihvatu nasledja. i da ce sud odlucivati o njihovim pravima prema podacima kojima raspolaze.Ako izmedju naslednika ne postoji spor o cinjenicama ( kada se upucuju na parnicu. podaci o eventualnim dugovima. a moze i sud.Ako medju strankama postoji spor o pravu na legat ili o drugom pravu iz zaostavstine. .Vec u momentu sastavljanja smrtovnice proverava se da li je posle umrlog ostao pismeni testament i ako jeste. koji datum nose i gde su pronadjeni. a u smrtovnicu se unose podaci: o umrlom licu.Sud pristupa donosenju ovog resenja kada utvrdi kojim licima pripada pravo na nasledje. a vrsi se po odluci ostavinskog suda ili na zahtev nekog od naslednika ili legatara. velicine naslednog dela i prava na legat. . i to sud kod kojeg se testament nalazi.Popis i procena ce se izvrsiti i bez odluke suda prilikom sastavljanja smrtovnice ako to trazi neki od naslednika ili legatara.Postupak po prijemu smrtovnice vodi se pred ostavinskim sudom i moze rezultirati obustavljanjem postupka ako prema podacima iz smrtovnice ostavilac nije imao ni nepokretnu ni pokretnu imovinu. .U ovoj fazi postupka raspravljaju se pitanja koja se ticu zaostavstine.Zainteresovana lica se obavestavaju o pokretanju postupka.O proglasenju pismenog testamenta sastavlja se zapisnik u koji se unosi: koliko je testamenata pronadjeno. o bracnom drugu. ili da naznace svedoke usmenog testamenta.Sud proglasava testament kada ustanovi da je lice koje je ostavilo testament umrlo. pretpostavlja da prihvataju nasledje. da li je testament predat zatvoren ili otvoren. (-) Raspravljanje zaostavstine . obezbedjenje zaostavstine. o deci. ko ih je predao sud. a lica pozvana na nasledje ne zahtevaju sprovodjenje postupka. obavestava ih javnim oglasom i poziva da se jave u roku od godinu dana ostavinskom sudu. prava na nasledje. . bez obzira da li je nadlezan za raspravljanje zaostavstine. a prekida ostavinski postupak ) vec postoji spor o primeni prava. zapisnicar i svedoci.

Sud donosi resenje kojim odredjuje oblik i obim.Predmet postupka jeste uredjivanje nacina upravljanja i koriscenja zajednicke stvari suvlasnika. sukorisnika i drugih zajednicara.Takav sporazum se zakljucuje u roku od 2 meseca nakon sto je resenje o eksproprijaciji postalo pravosnazno. . zakazivanje rocista je obavezno. V) Resenje o naknadi . odnosno visinu naknade. izuzev troskova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg vlasnika nepokretnosti.Pravilo je da nadlezni drzavni organ zakljuci sporazum s vlasnikom eksproprisane nepokretnosti o visini naknade koja treba da se isplati vlasniku. . . kada se pronadje imovina za koju se u vreme donosenja resenja nije znao da pripada zaostavstini koje se neki od naslednika ranije odrekao. na kome se obavezno saslusavaju korisnik eksproprijacije i bivsi vlasnik nepokretnosti. . te se izvode dokazi o vrednosti nepokretnosti koje sud pribavlja po sluzbenoj duznosti ( nalazi i misljenja vestaka ).Regulisanje postupka ostvarivanja pravne zastite povodom naslednopravnih zahteva koji se pojavljuju po pravosnaznosti resenja o nasledjivanju se ogranicavaju na slucajeve: kada se naknadno pronadje testament. kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavstine. . (-) Naslednopravni zahtevi posle pravosnaznosti resenja o nasledjivanju .Troskove postupka snosi korisnik eksproprijacije. kada se kao naslednik pojavi lice koje nije ucestvovalo u postupku raspravljanja zaostavstine.Sporazum predstavlja poravnanje zakljuceno u upravnom postupku.ODREDJIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST A) Predmet postupka .U ovom postupku. . . 187 .U navedenim slucajevima. vec se upucuju da o svojim zahtevima pokrenu parnicni postupak. nema potrebe da se donosi novo resenje )..Radi se o nepravom kontencioznom vanparnicnom postupku. te je izvrsni naslov.UREDJENJE UPRAVLJANJA I KORISCENJA ZAJEDNICKE STVARI A) Predmet postupka .Resenje o nasledjivanju sluzi kao osnov za raspodalu zaostavstine ako se po njegovoj pravosnaznosti pronadje imovina. legitimisana lica ne mogu svoja prava ostvarivati u ostavinskom postupku.Resenje se dostavlja svim naslednicima i legatarima. . B) Postupak .Na rociste se poziva i javni pravobranilac. . .O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odlucuje u vecu sastavljenom od predsednika veca i dvojice sudija porotnika.U vanparnicnom postupku se odredjuje visina naknade za eksproprisanu nepokretnost kada se korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik nepokretnosti nisu sporazumeli o visini naknade ili kada je njihov sporazum osporio javni pravobranilac. ako je on ocenio da sadrzina sporazuma ide na stetu drzave. . koji je hitan i vidi se po sluzbenoj duznosti. .Sud po sluzbenoj duznosti naredjuje izvrsenje potrebnih upisa u odgovarajuce javne knjige i predaju tih upisa ovlascenim licima. za koju se u vreme donosenja resenja nije znalo ( dakle. .Drugostepeno resenje o naknadi se ne moze pobijati revizijom.

B) Predlog i postupak . V) Upucivanje na parnicu . o upravljanju i koriscenju stvari odlucuje sud.Zajednicari i suvlasnici mogu da se izricito ili precutno sporazumeju o deobi zajednicke stvari.. . te stoga ovaj postupak spada u neprave.Predlog mora da obuhvati sve zajednicare i mora da sadrzi potrebne podatke o zajednickoj stvari i razloge zbog kojeg se postupak pokrece. .Predlogom moraju da budu obuhvaceni svi zajednicari. . B) Predmet postupka . V) Postupak .Ako predlagac ne pokrene parnicu u roku od 30 dana. . sud ce prekinuti vanparnicni postupak do okoncanja parnicnog ( ili upravnog ) postupka. odnosno imovine. a ako ucesnik ne pokrene ove postupke u roku. .Ako sporazum zajednicara izostane.Svim ovim situacijama je zajednicko da je za upravljanje i koriscenje zajednicke stvari potrebna saglasnost svih ili vecine zajednicara.Protiv resenja suda nije dopustena revizija. .Ako to nije slucaj.U ovom postupku je rociste obavezno. .Deoba zajednicke stvari ili imovine se vrsi samo ako o tome nema sporazuma medju zajednicarima.Ako ucesnik pokrene postupak u zadatom roku. vanparnicni sud prekida postupak i upucuje predlagaca na parnicu. odnosno suvlasnicima nema spora o svojinskim pravima . onda ce se smatrati da je predlog povukao.Ako postoji spor. i on mora da sadrzi podatke o predmetu deobe. udelima zajednicara. a sporazum proizvodi dejstvo sudskog poravnanja.Predlog za deobu se moze podneti tek ako medju zajednicarima. zajednicke prostorije u zgradi ).Pravosnaznost resenja vanparnicnog suda nije smetnja da se ucesnici docnije u parnici pozivaju na svojinska i druga stvarna prava u odnosu na stvar. na kojem sud prvo poziva zajednicare da zakljuce sporazum. . . pa ako to i ucine. . smatra se da je predlog povukao.Izmenju zajednicara postoji spor koji prethodi pokretanju postupka.U ovom postupku je predvidjen izuzetak od pravila da vanparnicni sud samostalno odlucuje o svim prethodnim pitanjima. . . sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva sve zajednicare i lica koja na predmetu deobe imaju stvarna prava. 188 . i samim zajednicarima. onda se razvrgnuce vrsi u parnicnom postupku.. . . on onda ima dejstvo sudskog poravnanja.Ako saglasnosti nema.Nakon prijema predloga. sud ce uputiti predlagaca da u odredjenom roku pokrene parnicu ili upravni postupak. kontenciozne vanparnicne postupka.Predlog moze da podnese svaki zajednicar koji smatra da je povredjen u pravu upravljanja ili koriscenja zajednicke stvari ( npr.Postupak se pokrece predlogom koji moze da podnese svaki zajednicar. . sud ce izvesti dokaze i na osnovu njih ce doneti resenje kojim uredjuje nacin koriscenja i upravljanja zajednickom stvari. .DEOBA ZAJEDNICKE IMOVINE A) Sporazum ucenika .Kada je medju zajednicarima sporno pravo na stvar povodom koje se postupak vodi ili je sporan obim ili udeo u pravu.

nastanak subjektivnog prava ili pravnog posla se ne temelji na javnim ispravama. a ako ona nije moguca onda civilnu.G) Resenje suda . sud moze zakazati rociste u sudu na koje poziva ucenike i pokusava da oni postignu sporazum oko uredjenja medja.U slucaju da predlagac ne dodje na rociste. u skladu sa odredbama materijalnog prava.Po prijemu predloga.Postupak se pokrece predlogom koji moze podneti svaki od vlasnika ili korisnika susednih nepokretnosti. . * pravicnoscu.) Sastavljanje isprave i potvrdjivanje sadrzine isprave . a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu.U ovom postupku. .Sud ce izvrsiti fizicku deobu. sudija najpre utvrdjuje identitet ucesnika. osim ako njegove potrebe ne opravdavaju da se stvar dodeli upravo njemu. * principom poslednjeg mirnog poseda. 135.Potrebno je i prisustvo dva punoletna svedoka. . sud zakazuje rociste na licu mesta i na njega poziva ucesnike.Odluka suda se donosi na osnovu izvedenih dokaza. . gorenavedenu normu treba primenjivati na slucajeve kada to Zakon izricito nalaze ili kada su stranke svojim sporazumom predvidele da odredjeni pravni posao sacine uz prisustvo sudije. . . kad je to zakonom oderedjeno onda predlog moze podneti i nadlezni organ.Za sastavljanje isprave mesno je nadlezan svaki opstinski sud.Nije moguce da sud dosudi stvar samo jednom suvlasniku. ono ce se ipak odrzati ukoliko to predlozi neko od ucenika ( ukoliko to niko ne uradi. .Na rocistu sud ce utvrditi granicnu liniju izmedju parcela i obeleziti je granicnim znacima.Resenje vanparnicnog suda je jedna od retkih odluka suda u vanparnicnom postupku koja prozivodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. .Ovaj postupak se sprovodi kada je za nastanak prava ili punovaznost pravnog posla potrebno da on bude zakljucen u formi javne isprave. 189 . geometre i svedoke.Sud se ovde ne upusta u svojinskopravna pitanja. narocito saslusanja ucesnika. . . uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova.Nacelno.UREDJENJE MEDJA A) Predmet postupka . osteceni ili pomereni.Revizija nije dozvoljena. .Sud se prilikom uredjenja medja rukovodi sledecim principima: * principom jaceg prava. sud utvrdjuje medje izmedju susednih nepokretnosti kada su medjni znaci unisteni. koje predstavlja izvrsni naslov i izvrsava se u okvirima ZIP. onda ce se smatrati da je predlog povucen ). V) Resenje suda .Priliko sastavljanja isprave.Stoga. . .) Vanparnicni postupci povodom isprava 1.U slucaju neuspeha. . B) Predlog i postupak . .

. duzan je i da ucesnicima objasni smisao pravnog posla i da im ukaze na njegove pravne posledice. debitne kartice.) Sastavljanje sudskog testamenta . menice. hov.Sud je duzan da predlagacu izda potvrdu o prijemu izprave na cuvanje. ) i cije je posedovanje nuzno radi ostvarenja tih prava. zatim ispituje da li postoji slobodna volja ucenika da zakljuce pravni posao. tj.Ponistaj znaci da resenjem suda isprava gubi svoju pravnu valjanost. 2. sud potvrdjuje sadrzinu privatne ili druge nejavne isprave kada je to zakonom odredjeno ( to treba razlikovati od overe potpisa ).U ovom postupku. ako za ovaj pravni posao nije nesto drugo odredjeno.Nacelno. . .) Ponistenje ( amortizacija ) isprave A) Predmet postupka . sud donosi resenje kojim odbija da sastavi ispravu.Svedoci prisustvuju sastavljanju sudskog testamenta kada je testator nepismen. nuzno je da je cuvanje neophodno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. . zavestalac sam cita zapisnik o testamentu i duzan je da izjavi da je njegova poslednja volja verno unesena.S druge strane..Postupak se pokrece predlogom u kome se obrazlaze zbog cega je cuvanje isprave nuzno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava.Kod nas ne postoji mogucnost amortizacije serijskih hov ( akcije. kao i da vrati ispravu njenom podnosiocu na njegov zahtev.) Potvrdjivanje sadrzine isprave . cekovi.Cilj ovog postupka jeste da sud potvrdi sadrzinu privatne isprave.Ako utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za punovaznost pravnog posla.U ovom postupku se ponistavaju domace isprave na kojima se neposredno zasnivaju neka materijalna prava ( npr. . ili je nem/gluv..Stoga. pravila za sastavljanje isprava primenjuju se mutatis mutandis i na sastavljanje sudskog testamenta... dok su ostale hov. . odnosno da potvrdi da je tacno ono sto u njoj pise ( do potvrdjivanja dolazi npr.. gradjevinska ili radna dozvola. pravosnazno resenje o ponistaju isprave zamenjuje nestalu ispravu dok se ne izda nova.Potvrdjivanje sadrzine vrsi se tako sto sudija stavlja potpis na ispravu i pecat suda. . konosman. . a tumaci kada testator ne zna jezik koji je u sluzbenoj upotrebi. obveznice. onako kako je to zavestalac ucinio.Sudija ispituje da li ucesnici imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se trazi za zakljucenje pravnog posla u pitanju. varanti.) Cuvanje isprava .Sudija salusava slobodno kazivanje zavistaoca i unosi u zapisnik njegovu izjavu. . lice koje protivpravno ili slucajno dodje u posed isprave ne moze da vrsi prava koja su inkorporisana. .Sud je duzan da primi na cuvanje testament. verno.Nakon sto je sudija sacinio zapisnik. a za ostale isprave. . 3. 190 . pojedinacne hov podlozne amortizaciji ( skladisnica. kada je nuzno da se potvrdi sadrzina isprave koja sadrzi podatke o srodstvu odredjenih lica kako bi ona mogla da ostvaruju svoja nasledna prava ).).). . 5. 4.

kao i cinjenicne navode iz kojih proizlazi da je predlagac ovascen da podnese predlog i da postoji verovatnoca da je siprava nestala ili unistena. u sudski depozit se predaju novac.Predlod sadrzi identitet isprave.Ako predlog nije odbacen. V) Odbacivanje predloga i dalji postupak .Sud zakazuje rociste po proteku oglasnog roka. na koje se pozivaju predlagac. sud nalaze izdavaocu isprave i poveriocu da se u odredjenom roku izjasni da li je isprava izdata i da li postoje smetnje da postupak bude sproveden.Kod nas se. B) Postupak ..Cinjenica da predlog ne sadrzi sigurne dokaze da je isprava izgubljena nije dovoljna da bi se predlog odbacio.Ukoliko duznik u medjuvremenu dodje u posed iprave. .Na osnovu pravosnaznog resenja kojim se isprava ponistava.Nacelno. ako trece lice donese licu ispravu ili dokaze postojanje isprave. . takodje. . a moze da zahteva da mu duznik o njegovom trosku izda novu ispravu. G) Polozaj duznika iz isprave . plemeniti metali i druge dragocenosti.Sud ce obustaviti postupak za ponistaj: ako predlog bude povucen. 136. hov i druge isprave koje se mogu unovciti. obnovi ili prenese na drugo lice.Obaveza postoji jedino kada je to predvidjeno posebnim materijalnopravnim propisima. 191 . .Ova zabrana traje sve dok resenje o ponistenju isprave ili o obustavi postupka za ponistaj iprave ne postane pravosnazno. duznik ne sme da ispuni obavezu iz isprave.) Sudski depozit A) Predmet postupka . odnosno resenje o odbijanju preloga za ponistaj isprave. a na osnovu rezultata dokaznog postupka. . ako predlagac ne polozi na vreme novac za izdavanje oglasa. . .Duznik ne moze da tvrdi da nije znao da je pokrenut postupak za amortizaciju isprave. .Oglas proizvodi dejstvo na pravni polozaj duznika iz isprave od momenta kada mu je dostavljena ili od momenta kada je na drugi nacin saznao za pokretanje postupka amortizacije. moze sudski ponistiti i isprava na kojoj se zasniva neko nematerijalno pravo. sud oglasom objavljuje pokretanje postupka za ponistaj isprave. on je duzan da je zadrzi i da sud obavesti o imenu lica koje mu je podnelo ispravu radi ispunjenja obaveze. .Kada primi izjasnjavanje. predlagac moze da ostvaruje sva prava koja su inkorporisana u ponistenoj ispravi. .Postupak pokrece predlogom svako lice koje je na osnovu isprave ovlasceno da ostvaruje neko pravo ili koje ima pravni interes da se isprava ponisti.Po odrzanom rocistu.Po pravilu. niti sme da je preinaci. izdavalac i sva lica koja su istakla prigovor protiv predloga. ne postoji obaveza suda da prima stvari u sudski depozit i da ih cuva. .Sud odbacuje predlog ukoliko nadje da nisu ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka. D) Resenje suda . ako ne postoje podaci na osnovu kojih nadlezni organ moze da izda duplikat isprave.Od gorenavedenog momenta. sud donosi resenje o ponistenju isprave. . .

B) Postupak . pojam i obelezja . troskove snosi protivnik predlagaca kada je pao u poverilacku docnju i time inicirao pokretanje postupka za smestaj stvari u sudski depozit.Pravilo je da duznik iz sudske odluke dobrovoljno postupi onako kako mu je to sud nalozio.Resenje suda sadrzi oznacenje lica koje je ovlasceno da preuzme predmet.) Izvrsni postupak.Sudski izvrsni postupak je samo prirodan nastavak kognicionog postupka. i on se odvija po drugacijim principima od onih u kognicionom postupku.Pokrece se predlogom u kome predlagac mora da navede razloge zbog kojih se predmeti deponuju. i to na prinudan nacin. vec samo pojedine stvari ili prava iz te imovine. ali i upozorenje na pravne posledice.Za raspodelu troskova vaze opsta pravila vanparnicnog postupka. nacin. sud resenjem utvrdjuje da je predmet postao drzavna svojina. 192 .Ako predmet ne podigne korisnik u roku od 3 godine od kada je uredno pozvan da to ucini.Predlagac je duzan da u predlogu opise predmete. primenom monopola sile drzave.U izvrsnom postupku se i obezbedjuju potrazivanja poverilaca koja nisu utvrdjena pravosnaznom odlukom suda.Sud poziva korisnika da u odredjenom roku primi predmet iz depozita. . dok su drugi razlozi irelevantni ( npr. . sud o tome izvestava predlagaca.Medjutim.Osnovanost predloga se uvek ceni sa stanovista materijalnopravnih propisa ( docnja. . kao i uslove pod kojima korisnik moze da podigne predmete iz depozita. 137.).Pravo na sudsku zastitu obuhvata i pravo titulara sudske odluke da drzava prinudno izvrsi sudsku odluku protiv duznika.Kako je samopomoc zabranjena. . . .Sudski izvrsni postupak je samostalan deo gradjanskog procesnog prava. cinjenica da su ugovaraci u losim licnim odnosima ). te moze doneti resenje kojim odredjuje da predlagac preuzme stvar. rok i uslov za preuzimanje. ako ispunjava uslove za prijem stvari. V) Preuzimanje stvari . sud je duzan da primi u depozit bilo koje predmete kada je zakonom odredjeno da duznik moze umesto ispunjenja da polozi stvar kod suda koju duguje.Sud moze da odbaci predlog ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta ili ako predlagac ne predujmi troskove cuvanja. oznaci njihovu vrednost i navede lice u ciju korist se polazu... .Ali.Ako korisnik ne zeli da podigne predmet. . . . . ako predmet ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje. .Predmet izvrsenja ili obezbedjenja u sudskom izvrsnom postupku nije citava imovina duznika.Sudski izvrsni postupak je zakonom uredjen postupak u kome se realizuju ovlacenja poverioca iz pojedinacnih pravnih akata. G) Resenje suda . poverilac moze na prinudni nacin da ostvari svoje potrazivanje prema duzniku jedino u sudskom izvsnom postupku. .Ali postoje i situacije u kojima duznik nece da postupi po zapovesti iz sudske odluke. . .

.U izvrsnom postupku se ne sprovodi novi kognicioni postupak u vezi s pravom ili pravnim ovlascenjem koje sud treba prinudno da izvrsi.Izvrsenjem ne sme da se vredja pravo na postovanje njegove licnosti.) Nacelo zastite duznika . dok duzniku ne sme da se uzme vise nego sto duguje.) Nacelo formalnog legaliteta . . te potpuno ili delimicno povlacenje predloga za izvrsenje. 3. jer se on odvija po sluzbenoj duznosti od momenta kada je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje.) Nacela izvrsnog postupka 1.Kada izvrsni poverilac povuce predlog za izvrsenje.Potpuno namirenje poverioca ne sme da ima za posledicu da se duznik ekonomski unisti. .Izvrsni sud ne moze da ispituje da li je ona zakonita i tacna. znacaj dispozitivnih procesnih radnji u sudskom izvrsnom postupku je mali.Izvrsni postupak se pokrece na predlog za izvrsenje koji sudu podnosi izvrsni poverilac.Sud je vezan ovim predlogom. .Naime. . . a radi se o postupcima izvrsenja naplate novcanih kazni u parnicnom postupku izrecenim zbog nepostovanja prvesne discipline. predlog izvrsnog poverioca da se izvrsenje odlozi.Kada se izvrsni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.U vezi sa sadrzinom predloga za izvrsenje vazi nacelo dispozicije. to znaci da postupak pokrece sam sud. . ako su ispunjene i druge procesne pretpostavke. .U izvrsnom postupku vazi nacelo sudskog kretanja postupka: Izvrsni poverilac nije duzan prakticno da preduzima nikakve procesne radnje u postupku. . naplate taksi i troskova postupka. 193 .Izvrsni poverilac ne moze sudu da preda blanko predlog za izvrsenje.Postavlja se pitanje koliko je ova konstrukcija odrziva iz ugla prava na pravicno sudjenje. 2. vec je duzan da bez odlaganja donese resenje u izvrsenju kada mu je podnet predlog za izvrsenje.Poveriocu ne sme da se preda manje nego sto potrazuje. . .Postupak prinudnog izvrsenja moze da se pokrene i po sluzbenoj duznosti.. izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za izvrsenje specificira predmete izvrsenja: nepokretne ili pokretna stvari. izvrsni postupak se obustavlja. . te nema dvostranacja jer sud ne moze da bude stranka ( nema izvrsnog poverioca ). ocekujuci da ce sud sam da odredi predmet i sredstvo ( nacin ) izvrsenja.Od nacela sudskog kretanja postupka treba strogo razlikovati pokretanje izvrsnog postupka po sluzbenoj duznosti ( nacelo oficioznosti ). kao i naplate novcanih kazni koje se izricu u izvrsnom postupku.) Nacelo dispozicije i nacelo sudskog kretanja postupka . . . .138. osim da podnese predlog za izvrsenje. .Od drugih dispozitivnih procesnih radnji stranaka od znacaja je npr. ali ne i kada se time dira u stecena prava trecih lica.Medjutim.Ovo nacelo znaci da je sud vezan izvrsnom ispravom ( pravosnaznim pojedinacnim pravnim aktom ) koja sluzi kao osnov za izvrsenje. potrazivanja..

na odredjenim predmetima namiruju se samo neka potrazivanja ( npr.Iz cene koja je dobijena prodajom nepokretnosti namiruju se najpre troskovi izvrsnog postupka...Kada izvrsni poverioac namiruje svoje novcano potrazivanje na pokretnim stvarima vazi princip vremenskog prioriteta.srazmerno namirenje poverilaca istog reda. a potom potrazivanja na osnovu zakonskog izdrzavanja. . . gleda se da se postigne najbolja cena.U izvrsnom postupku vaze jos 3 principa koja se ticu vremenskog redosleda namirenja: * Princip realnog prioriteta. .Od osnovnig principa u redosledu odstupa se samo u dva slucaja: kada drugaciji redosled postupanja zahteva priroda potrazivanja i kada to zahtevaju posebne okolnosti slucaja.Posebnim okolnostima slucaja smatraju se one koje su od uticaja na predmet izvrsenja. a kada se prodaje nepokretnost onda se prodaje po trzisnoj ceni. min. ako se na istoj stvari sprovodi izvrsenje u korist vise izvrsnih poverilaca protiv istog duznika.Pravilo je da izvrsi sud odredjuje izvrsenje onim sredstvom i na onim prdmetima koji su navedeni u predlogu za izvrsenje..Sticanje prava na namirenje zavisi od predmeta izvrsenja. b) Drugo. * Princip egaliteta. . 4. * Princip ekskluziviteta. . namiruju se: poreske i druge dazbine. ostecenje ili umanjenje vrednosti. oni se namiruju onim redom kako su vremenski stekli pravo na namirenje.prvenstvo u namirenju se stice bez obzira na to kada je steceno pravo na namirenje ( namirenje potrazivanja za zakonsko izdrzavanje ). v) Trece. ako je to dovoljno za namirenje. svota novca.Ako je izvrsni poverilac ranije stekao zalozno pravo na predmetu izvrsenja pravnim poslom.) Nacelo vremenskog redosleda .Sticanje prava na prioritetno namirenje vezano je sticanje sudskog zaloznog prava na predmetu izvrsenja ( izvrsni poverilac stice sudsko zalozno pravo na pokretnoj stvari u momentu kada sudski izvrsitelj potpise zapisnik o popisu stvari ). izvesne stvari koje cine osnov minimalne egzistencije duznika ne mogu biti predmet izvrsenja ( odeca. 194 . izvrsni sud je duzan da prioritetno resava o predlogu poverioca za odredjenje provremenih mera.Po prirodi stvari. narocito one koje mogu da uticu na njegovu propast. . ima prioritet u odnosu na poverioca koji je stekao sudsko zalozno pravo.Vremenski redosled postupanja suda s predlozima za izvrsenje nema nikakvog uticaja na vremenski redosled namirenja poverioca. . . potrazivanja na osnovu naknad stete zbog ostecenja zdravlja. izvrsenje se uvek sprovodi samo u obimu koji je dovoljan da se potrazivanje namiri. b) Drugo. radi zastite imovinske pozicije duznika.. sud moze po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka. da u resenju o izvrsenju ogranici izvrsenje na odredjene predmete duznika. sud je duzan da predmete uzima u rad po vremenskom redosledu po kojem ih je primio. . . Tek nakon namirenja ovih potrazivanja.). obuca. . . medjutim. u toku postupka moze da dodje do promene sredstva izvrsenja ( na predlog duznika koji moze da postavi do preduzimanja prve izvrsne radnje ). potrazivanja obezbedjena zaloznim pravom.Ovo nacelo vazi u dva smisla: a) Prvo. izvrsenje na primanjima vijnih invalida moze da se odredi samo radni namirenja potrazivanja za naknadu stete nastale usled ostecenja zdravlja ).Od ekonomske ruine duznik se stiti na sledeci nacin: a) Prvo.Kada se stvari prodaju na javnoj prodaji ili pogodbom.

.Kada sudski izvrsitelj strankama ili ucesnicima u postupku pricini nesavesnim ili nezakonitim radom stetu.) Subjekti izvrsnog postupka A) Sud .Stranke i ostali ucesnici u izvrsnom postupku ne mogu da uloze nikakvo efikasno pravno sredstvo protiv nezakonito i nepravilno preduzetih izvrsnih radnji. osim ako se ne pobija resenje o izvrsenju. procesna disciplina ucenika u izvrsnom postupku obezbedjuje se novcanim kaznama.) Nacelo efikasnosti . ukoliko sud smatra da je celishodno. a drugi da sporvede izvrsenje. odnosno izuzece sudije mora da se dopusti sve do okoncanja izvrsnog postupka ( a ne do isteka roka za podnosenje pravnog leka. da vrsi radnje u okviru zakljucka izvrsnog suda. medjutim. 6.On je duzan da postuje licnost duznika i njegove porodice.Zahtev za iskljucenje. . V) Stranke . za njeno otklanjanje odgovara Srbija.Mesna nadleznost suda se odredjuje shodno vrsti i sredstvu izvrsenja ( na pokretnoj/nepokretnoj stvari. . a izostanak stranaka sa rocista nema nikakav uticaj na dalji tok postupka. 139.U izvrsnom postupku se ne primenjuju pravila o vracanju u predjasnje stanje. .).Najcesce su to tuzilac i tuzeni ( parnicni postupak ) ili formalni ucesnici ( vanparnicni postupak ). vazi prekluzija za propustanje zakonskih ali i sudskih rokova..U prvom stepenu odlucuje sudija pojedinac. kako to zakon kaze ).Ostvarenje prava na sudsku zastitu postize se samo oko se izvrsni postupak sprovede bez odlaganja i odugovlacenja. .On je ovlascen da zatrazi i asistenciju policije koja je duzna da sudskom izvsitelju pruzi svu neophodnu pomoc u toku sprovodjenja izvrsenja.ZIP konkretizuje ovo nacelo na tri nacina: a) Prvi nacin se tice kratkih rokova za preduzimanje procesnih radnji: o predlogu za izvrsenje sud je duzan da odluci u roku od 3 dana. 195 . v) Trece. . ali ima i siroka diskreciona ovlascenja.5. a po pravnim lekovima vece od trojice sudija. b) Drugo.Stranke u izvrsnom postupku su izvrsni poverilac i izvrsni duznik. .Rocista se zakazuju izuzetno.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsenja stvarno je nadlezan osnovni sud a u privrednim stvarima privredni sud.Neposredne radnje u postupku izvrsenja sprovodi sudski izvrsitelj ( radnik u sudu ).) Nacelo pismenosti . . . principijelno je predvidjena nadleznost suda na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste.U izvrsnom postupku jedan sud moze da bude nadlezan da donese resenje o izvrsenju. . . za preduzimanje odredjenih procesnih radnji koje odredjuje sud rok ne moze biti duzi od 3 dana. .Izvrsni postupak se odvija na osnovu podnesaka. B) Sudski izvrsitelj .

- Ako izvrsni poverilac ili izvrsnik duznik nemaju stvarnu legitimaciju, sud ukida resenje o izvrsenju po zalbi izvrsnog duznika. - Stranke u izvrsnom postupku moraju da budu jasno odredjene, jer uvek mora da se zna u korist koga i protiv koga se sprovodi izvrsenje. - Ako to nije slucaj, izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. - Poseban problem se javlja kada nakon pravosnaznosti sudske odluke koja predstavlja izvrsni nalov dodje do materijalnopravne sukcesije, tako da se izvrsni postupak ne sprovodi u korist lica na koje glasi izvrsna isprava ili protiv lica na koje glasi izvrsna isprava. - Kada je u pitanju univerzalna sukcesija, sukcesor moze da povede ili nastavi izvrsni postupak. - Svojstvo sukcesora dokazuje konacnom odlukom donetom u parnicnom, upravnom ili prekrsajnom postupku. - U slucaju singularne sukcesije ( cesija ), svojstvo sukcesora se dokazuje javnom ispravom ili overenom privatnom ispravom. - U nasoj praksi, sudovi uvek zahtevaju da singularni sukcesor povede novi izvrsni postupak, sto je pogresno. - Pitanje legitimacije stranka u izvrsnom postupku nije procesnopravno, vec materijalnopravno, pa stoga, sud ne sme da odbaci predlog za izvrsenje, ako izvrsni poverilac u predlog za izvrsenje pruzi dokaz o pravnom sledbenistvu. G) Ucesnici - Ucesnici su lica ciji je imovinskopravni polozaj neposredno tangiran izvrsnim postupkom. - To su u prvom redu vlasnik stvari koja je obuhvacena popisom stvari koje su predmet izvrsenja, te duznik samog izvrsnog duznika kada je predmet izvrsenja plenidba potrazivanja. - Drugi ucesnici su banke, drzavni organi...

140.) Tok izvrsnog postupka
- Prvostepeni postupak ima dva stadijuma: * U prvom sud odlucuje o odredivanju ( dozvoli ) izvrsenja. * U drugom se izvrsenje sprovodi. - Sprovodjenje izvrsenja sleduje samo pod uslovom da je, u celini ili delimicno, usvojen predlog izvrsnog poverioca i doneto resenje o izvrsenju. - Ako je odluka negativna i sud donese resenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvrsenje, sprovodjenju izvrsenja se ne pristupa. - U ovom slucaju stadijumu dozvole izvrsenja moze sledovati drugostepeni, zalbeni postupak, a od ishoda tog postupka zavisi da li ce doci do sprovodjenja izvrsenja. - Granice izmedju prvostepenog u drugostepenog postupka su relativizirane. - Moguce je da provstepeni postupak ( sprovodjenje izvrsenja ) tece uporedo sa zalbenim postupkom. - Zalba protiv resenja o izvrsenju principijelno ne odlaze izvrsenje i njegovom sprovodjenju se najcesce pristupa odmah po donosenju resenja bez obzira na eventualno izjavljivanje zalbe. - S druge strane, postoji mogucnost postupanja i po neblagovremenoj zalbi, i time se sasvim omeksava granica izmedju stadijuma dozvole izvrsenja i stadijuma sprovodjenja izvrsenja. - Zakljuckom se izdaje nalog sudskom izvrsiocu za sprovodjenje pojedinih procesnih radnji i odlucuje o pitanjima upravljanja postupkom.9
9

U sklopu ovog pitanja pricati i 141. i 142. pitanje..

196

141.) Odredjivanje izvrsenja
- U prvom stadijumu postupka sud odlucuje o tome da li ce odrediti izvrsenje potrazivanja utvrdjenog u izvrsnoj ili verodostojnoj ispravi. - O predlogu za izvrsenje mora da se odluci resenjem u roku od 3 dana od njegovog podnosenja. - Postupak je pismen: O odredjivanju izvrsenja sud odlucuje na osnovu podataka sadrzanih u predlogu za izvrsenje i prilozenih ( obligatornih ) isprava. - Izvrsnom duzniku se ne pruza mogucnost izjasnjavanja, a o pokretanju postupka se ne obavestava ako sud odbaci predlog za izvrsenje kao nedopusten ili odbije kao neosnovan. - O predlogu se odlucuje resenjem u kojem moraju da budu navedeni sledeci podaci: izvrsni poverilac i duznik, izvrsna ( odnosno verodostojna ) isprava o potrazivanju, potrazivanje izvrsnog poverioca, sredstvo i predmeti izvrsenja i svi drugi podaci potrebni za sprovodjenje resenja. - U resenju o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave sud obavezuje izvrsnog duznika da u roku od 8 dana namiri potrazivanje zajedno sa troskovima i odredjuje izvrsenje radi ostvarenja tih potrazivanja. - Resenje o izvrsenju dostavlja se i izvrsnom poveriocu i izvrsnom duzniku, dok se resenje kojim se odbija predlog za izvrsenje dostavlja samo izvrsnom poveriocu. - Kada je u pitanju izvrsenje na novcanom potrazivanju, resenje o izvrsenju se dostavlja i duzniku izvrsnog duznika. - Resenje o izvrsenju nad sredstvima na racunu izvrsnog duznika se dostavlja i organizaciji za prinudnu naplatu. - Ako sud koji donosi resenje o izvrsenju nije nadlezan za sprovodjenje izvrsenja, on upucuje resenje nadleznom sudu radi njegovog dostavljanja stranakama i drugim adresatima, kao i radi sprovodjenja izvrsenja.

142.) Sprovodjenje izvrsenja
- Sprovodjenje izvrsenja jeste poseban stadijum prvostepenog postupka. - Ne postoji sistem pravila koji bi se sprovodjenje izvrsenja ostvarivalo po jednom opstem metodu koji bi vazio u svim postupcima. - Osnovne odredbe ZIP-a regulisu samo ogranicen broj pitanja koja imaju opsti domen primene. - Veoma iscrpna regulativa se nalazi, medjutim, u delu ZIP-a u kojem su sadrzana posebna pravila o sprovodjenju izvrsenja novcanih i nenovcanih potrazivanja. - Osnovno je pravilo da ovaj stadijum postupka sleduje po okoncanju stadijuma odredjivanja izvrsenja i donosenja resenja o izvrsenju. - Prelazak iz jednog u drugi stadijum ostvaruje se po sluzbenoj duznosti i pre nastupanja pravosnaznosti resenja o izvrsenju pre svega u cilju sprecavanja izvrsnog duznika da osujeti sprovodjenje izvrsenja. - Izvrsenje se sprovodi danju do 20h, radnim danima. - Izvrsitelj je ovlascen da udalji lice koje ometa sprovodjenje izvrsenja i da dobije odgovarajucu pomoc policije. - Stranke i ucesnici u postupku mogu od suda zahtevati otklanjanje nepravilnosti koje je sudski izvrsitelj ucinio u sprovodjenju isvrsenja, a sud resenjem moze ukinuti nezakonite i nepravilne radnje izvrsitelja. - Sledi deo iz Jaksiceve knjige: 197

- Izvrsenje se sprovodi preduzimanjem izvrsnih radnji ( sredstava izvrsenja ) koje imaju za cilj da se prinudno naplati poveriocevo potrazivanje. - Sredstva izvrsenja se sprovode na predmetima izvrsenja ( sve stvari i prava duznika ). Sredstva izvrsenja radi namirenja novcanih potrazivanja: - Popis, procena i prodaja pokretnih stvari. - Utvrdjivanje vrednosti i prodaja nepokretnosti. - Zaplena potrazivanja izvrsnog duznika prema njegovom duzniku i prenos tih potrazivanja na izvrsnog poverioca. - Plenidba dela zgrade i njen prenos na izvrsnog poverioca. - Zaplena stednog uloga i tekuceg racuna i isplata poveriocu. - Zaplena, procena i prodaja hov. Sredstva izvrsenja radi reazliacije nenovcanih potrazivanja: - Oduzimanje i predaja stvari izvrsnom poveriocu. - Ispraznnjenje i predaja nepokretnosti izvrsnom poveriocu. - Prinuda nad duznikom kada dogovanu radnju samo on moze da izvrsi. - Vracanje stvari u posed izvrsnom poveriocu... - Sredstva izvrsenja su data zakonom numerus clausus, te nije dopusteno da se procesnim ugovorima predvijdaju neka druga, ali je dozvoljeno da se takvim ugovorima ogranicava upotreba nekih sredstava i predmeti izvrsenja.

143.) Izvrsni postupak na osnovu izvrsne isprave10
A) Izvrsna isprava - Izvrsna isprava je pojedinacni pravni akt kojim je autoritativno utvrdjeno postojanje potrazivanja. To su samo one isprave za koje je zakon odredio da se smatraju izvrsnim ispravama- numerus clausus: • izvrsna sudska odluka. • izvrsno sudsko poravnanje. • izvrsna odluka doneta u upravnom ili prekrsajnom postupku. • poravnanje doneto u upravnom postupku. • strane sudske i arbitrazne odluke. • druge isprave koje se na osnovu posebnih zakona smatraju izvrsnim ispravama.11 - Izvrsnom odlukom suda smatra se presuda suda, resenje suda, platni nalog i arbitrazna odluka. - Sve sudke odluke nisu ujedno i izvrsne isprave: Deklaratorne i preobrazajne odluke suda ne mogu biti izvrsne isprave, jer one po svom sadrzaju i po svojoj zapovesti neposredno kreiraju novo stanje. - Svojstvo izvrsne isprave ima samo kondemnatorna presuda ili resenje, i to bez obzira na to da li sadzi osudu na cinjenje, necinjenje, propustanje ili trpljenje. - Izvrsna isprava je i resenje suda kojim on odredjuje privremene mere radi obezbedjenja potrazivanja poverioca.

10

Delove ovog pitanja treba pricati i uz 140. pitanje koje je kucano iz Kecinog prirucnika posto ga nema pod tim naslovom u Jaksicevoj knjizi. 11 Ove tacke stavljam zato sto se svidjaju Ivani Martinovic ( Rondi ) 06/576 :-)

198

- Prema Zakonu o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar zaloznog prava, izvrsnu ipravu predstavlja i izvod iz Registra zaloge. - S druge strane, izvrsnom ispravom se ne smatra ugovor o hipoteci i zalozna izjava. B) Izvrsnost izvrsne isprave 1.) Nastupanje izvrsnosti - Izvrsna isprava postaje izvrsna kada je pravosnazna i kada istekne rok u njoj za dobrovoljno izvrsenje obaveze. - Paricioni rok se odredjuje u samoj izvrsnoj ispravi i iznosi 15 dana (8 dana u trgovinskim stv.). - Rok pocinje da tece kada se izvrsna isprava dostavi izvrsnom duzniku. - Rok se prekida ako izvrsni duznik ulozi redovni pravni lek, te pocinje da tece ponovo nakon odluke drugostepenog suda. - Ako u izvrsnoj ispravi nije naveden paricioni rok, to cini izvrsni sud resenjem o izvrsenju. - Rok za dobrovoljno izvrsenje se odredjuje samo u onim sudskim odlukama koje glase na cinjenje. - Momenat nastupanja izvrsnosti sudskih odluka koje glase na cinjenje ili trpljenje se poklapa s momentom nastupanja pravosnaznosti sudske odluke. - Dakle, izvrsnost izvrsne isprave normalno vremenski sledi nakon njene pravosnaznosti. - Izuzetak moze da postoji samo ako Zakon izricito predvidja da ulaganje redovnog pravnog leka nema uticaja na nastupanje izvrsnosti isprave. - Tada izvrsna isprava moze da se izvrsi i pre nego sto postane pravosnazna. - Kada je u izvrsnoj ispravi duznik obavezan na placanje ili izvrsenje cinidbe, izvrsnost nastupa tek kada je potrazivanje dospelo. - Kada je dopelost cinidbe vezana za nastupanje roka koji je kalendarski odredjen ( iseljenje iz stana ), izvrsni poverilac ne mora da dokazuje nastupanje roka. - Drugacije je sa ispunjenjem uslova: Izvrsni poverilac je duzan da dokaze da je uslov nastupio, i to tako sto izvrsnom sudu podnosi javnu ispravu ili privatnu overenu ispravu. - Ako izvrsni poverilac to nije u mogucnosti da pribavi, nastupanje uslova dokazuje pravosnaznom odlukom suda ili upravnog organa. - Ako izvrsna isprava sadrzi obavezu istovremenog ispunjenja obaveza izvrsnog poverioca i izvrsnog duznika, izvrsnost nastupa kada izvrsni poverilac podnese sudu bilo kakav dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. 2.) Klauzula ( potvrda ) izvrsnosti - Ova klauzula se stavlja na izvrsnu ispravu i znaci sluzbenu potvrdu da je izvrsna isprava stekla svojstvo izvrsnosti i predstavlja procesnu pretpostavku za vodjenje izvrsnog postupka. - Potvrdu izvrsnosti daje onaj drzavni organ koji je odlucivao u prvom stepenu. - On je, takodje, ukida resenjem, ako se ispostavida izvrsna isprava nije stekla svojstvo izvrsnosti. - Medjutim, stavljanje klauzule izvrsnosti nije nuzno, ako je izvrsni sud onaj koji je i doneo izvrsnu ispravu. - Duznik moze da pobija izvrsnu klauzulu posebnim predlogom upucenim sudu koji ju je i izdao, ali i pravnim lekovima ( zalba, prigovor ) u izvrsnom postupku ( ne moze u parnici ). - Na sudsko poravnanje se ne stavlja ova klauzula, vec ono postaje izvrsno kada je potrazivanje dospelo. - Potvrda o izvrsnosti je akt sudske uprave ( pisarnica ) koji se stavlja u formi beleske na otpravak sudske odluke.

199

Dakle. . . vrsta i obim ispunjenja obaveze. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje ako ne sadrzi tacan opis. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje.Dakle.V) Podobnost izvrsne isprave za izvrsenje .U izvrsnoj ispravi uvek mora tacno da se navede u ciju korist. kolicinu. D) Odluke suda . tacan rok za ispunjenje obaveze.) Pravni lekovi u opstem izvrsnom postupku U izvrsnom postupku dopusteni su samo redovni pravni lekovi. odredjuje se i mesna nadleznost sudova kod pojedinih sredstava izvrsenja. Vanredni pravni lekovi nisu dopusteni. odnosno odredivosti predmeta izvrsenja. . ali je odrediva iz obrazlozenja sudske odluke. . necinjenje. predlog za izvrsenje se odbacuje kao neuredan.Sud ne moze u izvrsnom postupku da ispituje tacnost i zakonitost izvrsne isprave.Sud ne obrazlaze resenje o izvrsenju kojim predlog za izvrsenje usvaja. . .U slucaju da se jedan postupak izvrsenja okonca potpunim namirenjem poverioca. a ona nije potpuno odredjena u tenoru sudske odluke. trebalo bi da vaze sledeca pravila: --> ako je predmet izvrsenja nepokretnost.U ispravi mora da bude navedeno na koje cinjenje. analogno pravilima koja se primenjuju na odvacivanje neuredne tuzbe. 144. . trpljenje ili propustanje se izvrsni duznik obavezuje ili koju tacno stvar je duzan da preda poveriocu.Ako izvrsni poverilac ovako ne postupi. drugi se obustavlja. istim ili razlicitim sredstvom izvrsenja. . .Izvrsni postupak pocinje da tece kada izvrsni sud dostavi izvrsnom duzniku predlog za izvrsenje . . duznik i predmet. A) Zalba . jer bi to bilo protivno cilju izvrnog postupka i nacelu efikasnosti. kao i potvrda o izvrsnosti.U skladu s mestom nalazenja stvari koje je predmet izvrsenja. ovo resenje mora da bude obrazlozeno kada se predlog odbacuje ili odbija. --> ako je predmet izvrsenja pokretna stvar. tacnu oznaku vrste.Predlog za izvrsenje podnosi izvrsnom sudu izvrsni poverilac. protiv koga i na cemu se sprovodi izvrsenje. izvrsna isprava je podobna za izvrsenje. .Uz predlog za izvrsenje prilaze se i izvrsna isprava ili verodostojna iprava.Zalbu ulaze izvrsni duznik kako bi otklonio dejstvo izvrsnosti izvrsne isprave. nema smetnji da izvrsni poverilac protiv duznika povede dva istovremena paralelna postupka po istoj izvrsnoj ispravi.Obrnuto.U izvrsnom postupku sud donosi resenja i zakljucke. ako u njoj nije tacno oznacen izvrsni poverilac. .Pocetkom toka izvrsnog postupka ne nastupa litispendencija. osim zahteva za zastitu zakonitosti koji izjavljuje javni tuzilac. G) Predlog za izvrsenje . tako da su razlozi za uzlaganje zalbe ograniceni samo na one cinjenice koja su nastupila nakon onog - 200 .U pogledu odredjenosti.

• ukidanje. priznanica ). • nedostatak svojstva izvrsne isprave. moguce je da izvrsni duznik nakon ovog momenta stekne kompenzibilno potrazivanje prema poveriocu. . . . izvrsni duznik moze da se poziva i na cinjenicu da se potrazivanje poverioca ugasilo kompenzacijom nakon momenta zakljucenja glavne rasprave u kognicionom postupku. Izvrsne smetnje su: • odredjenje izvrsenja u resenju o izvrsenju na stvarima na kojima zakon to nedopusta. . ali izvrsni duznik u izvrsnom postupku gasenje potrazivanja moze da dokazuje samo javnim ispravama. ponistaj ili preinacenje izvrsne isprave.Resenje o izvrsenju moze da se pobija iz sva tri razloga zbog kojih moze da se pobija i presuda parnicnog suda ( npr.U neblagovremenoj zalbi. kada dokazuje da se potrazivanje ugasilo ( prigovor kompenzacije. • nedostatak izvrsnosti izvrsne isprave.Izvrsni duznik moze da izjavi neblagovremenu zalbu iz dva razloga: a) kada je potrazivanja prestalo na osnovu cinjenice koja je nastupila posle izvrsnosti izvrsne isprave ili posle zakljucenja sudskog poravnanja.Potrazivanje prestaje po odredbama materijalnog prava. ako je u instancionom postupku bio dopusten beneficio novorum. kao i pravosn. . • nedostatak stvarne legitimacije stranaka. b) kada je potrazivanje prestalo na osnovu cinjenice koja je postojala pre vremena nastupanja izvrsnosti izvrsne isprave.U praksi su najznacajniji materijalnopravni prigovori izvrsnog duznika.Jer. . . . • ponistaj ili stavljanje van snage sudskog poravnanja. koji nije posedovao tokom prvostepenog kognicionog postupka.Izvrsni poverilac moze da ulozi zalbu samo ako je predlog za izvrsenje odbijen ili u vezi s troskovima izvrsenja. nakon pravosnaznosti izvrsne isprave. Materijalnopravni razlozi: • nenastupanje roka ili uslova • prestanak potrazivanja. te da se u zalbi pozove na cinjenicu da se potrazivanje ugasilo prebijanjem. . . • protek roka za podnosenje predloga za izvrsenje. B) Razlozi Procesni: • nenadleznost izvrsnog suda.Moguce je da izvrsni duznik tek u izvrsnom postupku stekne mogucnost da upotrebi dokaz da je potrazivanje izvrsnog poverioca prestalo ( npr. novacija. oprost duga ). apsolutno bitna povreda odredaba postupka ).Ili.Smisao mogucnosti ulaganja neblagovremene zalbe jeste ukazivanje sudu na cinjenicu da je izvrsni poverilac izgubio pravni interes za sprovodjenje izvrsnog postupka. sudski odlukama.procesnog momenta u kognicionom postupku za koji se vezuju vremenske granice pravosnaznosti izvrsne isprave ( zakljucenje rocista za gravnu raspravu u parnici ). 201 . • odlaganje izvrsenja po predlogu izvrsnog poverioca.

ZIP daje mogucnost trecim licima da uloze prigovor prvostepenom sudu na resenje o izvrsenju. prvostepeni sud ne moze da odbije zalbu kao neosnovanu. . sud ce uputiti trece lice da protiv izvrsnog poverioca pokrene parnicu u roku od 15 dana. te da zahtevaju ovim prigovorom da sud proglasi izvrsenje nedopustenim na predmetu koji je u njihovom vlasnistvu..Prigovore koje je mogao da iznese u zalbi. . .V) Postupak .Izvrsni duznik je duzan da u zalbi iznese sve cinjenice i dokaze zbog kojih pobija resenje o izvrsenju.Zalba se podnosi onom sudu koji je doneo resenje u roku od 3 dana. .U prigovoru.Prigovor treceg lica i podnosenje izlucne tuzbe ne sprecavaju dalje sprovodjenje izvrsnog postupka. da odbaci zalbu kao nedopustenu. .Sud bi trebalo ovaj prigovor da dostavi izvrsnom duzniku i izvrsnom poveriocu da se izjasne. D) Prigovor treceg lica . .Podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje je dopusteno samo ako je propusten rok da se izjavi zalba protiv resenja o izvrsenju ili prigovor protiv resenja o izvrsenju donetog na osnovu verodostojne isprave. . najpre.Sud moze da zakaze i rociste da bi raspravljao sa stranakama o zalbi. . . ne moze vise na iznosi u daljem toku izvrsnog postupka. ali je propustio.U ovom postupku vazi pretpostavka da su bracni dugovi suvlasnici na jednakim delovima na svim stvarima u kuci i poslovnoj prostoriji duznika. Najzad. 202 .Zalba nema suspenzivno dejstvo. . trece lice mora da ucini najmanje verovatnim da ima pravo na stvari koje sprecava izvrsenje. . . .. pa sve do okoncanja izvrsnog postupka.Zbog toga. Dj) Vracanje u predjasnje stanje . izvrsni postupak se nastavlja uz pretpostavku da trece lice nema nikakva prava na stvari koja bi sprecila izvrsenje. .Ako mu to ne podje za rukom. zakupoprimac.Ako je prigovor osnovan. Dalje. .Sto se tice devolutivnog dejstva.Prigovor moze da se izjavi pocev od popisa stvari. ali trece lice moze da zahteva odlaganje izvrsenja. a ovo se dogadja jer se prilikom izvrsenja na pokretnim stvarima popisuju sve stvari koji se nalaze u drzavini izvrsnog duznika. inace ga pogadja prekluzija.Zalba na resenje o izvrsenju se dostavlja poveriocu na odgovor. On moze da odluci da uopste ne resava po zalbi kada je duzan da predmet dostavi na resavanje drugostepenom sudu. on moze da je usvoji kao osnovanu u celosti ili delimicno. vaze sledeca pravila: prvostepeni sud moze.Izlucnom tuzbom moze da se trazi da sud proglasi nedopustenim izvrsenje kada se stvar nalazi u drzavini duznika koji je primalac lizinga. tj da podigne izlucnu tuzbu kojom trazi da parnicni sud proglasi izvrsenje na odredjenoj stvari nedopustenim ( ova tuzba je preobrazajnog karatera ).Neretko se desava da predmet izvrsenja postanu i stvari koje su u vlasnistvu trecih lica. i za odgovor ima rok od 3 dana.

Obustavlja se i u slucaju kada je potvrda izvrsnosti pravosnazno ukinuta.Izvrsenje uvek nastavlja izvrsni sud ix officio kada prestanu razlozi zbog kojih je odredio odlaganje. .Kod obaveznog odlaganja. . b) Za odlaganje postoje opravdani razlozi koje duznik dokazuje javnom ispravom ili privatnom overenom ipravom.Do obustave dolazi po predlogu stranke ili po sluzbenoj duznosti. . pa sud nakon podnosenja predloga za izvrsenje po sluzbenoj duznosti preduzima mere koje vode hitnom okoncanju izvrsnog postupka. ZIP poznaje institut odlaganja izvrsenja.U predlogu mora da se naznaci rok za koji se trazi odlaganje. sud moze da zahteva od izvrsnog duznika da polozi jemstvo. a smisao odlaganja jeste da duznik ocekuje povoljan procesni polozaj u pogledu otklanjanja procesnih pretpostavki za izvrsenje. ako odluci da podigne zahtev za zastitu zakonitosti izvrsne isprave.Do obustave dolazi u onim slucajevima kada tokom postupka prestanu da postoje. ponistena ili stavljena van snage.Ako su razlozi fakultativni.Sud faklutativo ( moze a ne mora ) da odlozi resenje. .Pravilo je da ce izvrsni sud mnogo brze da sprovede postupak izvrsenja. po pravilu. b) ako je arbitrazna odluka ponistena u prvom stepenu. . . pretpostavke na osnovu kojih je doneto resenje o izvrsenju. . nego sto ce VKS da odluci po reviziji protiv izvrsne isprave i eventualno ukine je ili preinaci. g) ako izvrsni poverilac nije ispunio ili ne pokazuje spremnost da istovremeno ispuni svoju dospelu obavezu. a po predlogu poverioca. . 203 . sud je obavezan da zakaze i odrzi rociste. . . nemaju suspenzivni karater.Sud obavezno odlaze izvrsenje ako se stekao jedan od sledecih uslova: a) ako je prvostepenom odlukom izvrsna isprava stavljena van snage. duznik ocekuje da ce sudovi ukinuti izvrsnu ispravu ili ukinuti potvrdu o izvrsnosti.) Odlaganje i obustava izvrsenja . .Pravni lekovi u izvrsnom postupku. izvrsenje se moze odloziti samo jednom i to ne duze od 90 dana. do nastavka moze da dodje i ranije.Odlaganje izvrsenja .Tacnije.Izvrsenje se obustavlja ako je izvrsna isprava pravnosnazno. odnosno konacno ukinuta. .Izvrsenje se moze odloziti potpuno ili delimicno po predlogu izvrsnog poverioca. izvrsenje se odlaze do okoncanja parnicnog postupka ili postupka za ponistaj arbitrazne odluke.Po ovakvom predlogu izvrsnog duznika. .Stoga. v) ako je doneta prvostepena odluka kojom se ukida izvrsnost izvrsne isprave. ako kumulativno: a) Duznik ucini verovatnim da bi mu sprovodjenje izvrsenja nanelo nenadoknadivu ili tesko nadoknadivu stetu. . . izvrsnog duznika ili treceg lica. preinacena.I javni tuzilac moze da zahteva odlaganje ili prekid izvrsenja.145. ili se pokaze da nisu ni postojale. . . izvrsni duznik najcesce trazi odlaganje izvrsenja.Obustava izvrsenja ( iz Kecinog prirucnika ) .Ako iz bilo kog razloga odredi odlaganje izvrsenja. .U praksi.

ali se tim ne moze dirati u stecena prava trecih lica.Pre izricanja kazne izvrsnom duzniku se pruza prilika da se izjasni. smrti i prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika.Prilikom odredjivanja visine kazne. . .Dakle. 146..Do obustave dolazi i ako je potrazivanje prestalo usled propasti predmeta izvrsenja.Sudski penali predstavljaju dodatni pritisak na izvrsnog duznika da izvrsi nenovcanu obavezu. . a pravnom licu u rasponu 30000-1500000 dinara.Resenje o odredjivanju sudskih penala ima znacaj resenja o izvrsenju i sprovodi se prema pravilima za izvrsenje novcanog potrazivanja.O obustavi izvrsenja odlucuje sud resenjem kojim ukida i sve sprovedene izvrsne radnje.. mesec.Mogucnost izricanja novcane kazne mora biti izricito propisana povodom preduzimanja odredjenih radnji.Sudski penali . . 204 .) Novcane kazne i sudski penali .Novcane kazne .. . . ZIP propisuje mogucnost izricanja novcanih kazni. ) koja ucestvuju u izvrsnom postupku. banka. kao i njena visina. sud se rukovodi ekonomskom snagom ili materijalnim prilikama lica kojem se odredjuje kazna. . a po potrebi se zakazuje rociste u cilju izvodjenja dokaza.Zahtev se podnosi sudu koji je nadlezan za izvrsenje odluke kojom je utvrdjena nenovcana obaveza. . . zahtev za odredjivanje sudskih penala ne moze biti kumuliran sa predlogom za izvrsenje potrazivanja. .. . dobrovoljno ispuni svoju nenovcanu obavezu. .Kao posebno sredstvo pritiska na izvrsnog duznika ali i na treca lica ( duznikov duznik. . .Ako lice kojem je izrecena kazna ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili i dalje postupa protivno izrecenoj zabrani.Na lice koje je dalo povoda za izricanje kazne pada i obaveza naknade troskova nastalih izricanjem i izvrsenjem kazne.Protiv resenja o izricanju kazne dozvoljena je posebna zalba u roku od 3 dana.Duznik ima pravo da zahteva smanjenje iznosa dosudjenih penala ako. . prebijanjem potrazivanja. o on odlucuje resenjem hitno.Zahtev se moze postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvrdjeno pravosnaznom sudskom odlukom.. .Od dispozicije izvrsnog poverioca zavisi da li ce zahtevati sudske penale ili pokrenuti izvrsni postupak.u kojem duznik kasni sa ispunjenjem nenovcane obaveze. nedelju.Penali se odredjuju u odredjenom novcanom iznosu za svaki dan. ali i znacajem radnje koje je trebalo da se obavi. . po njihovom odredjivanju i pre nego sto izvrsni poverilac pokrene postupak izvrsenja.Fizickom licu se moze odrediti kazna u rasponu od 3000-150000 dinara.Odredjuje ih sud po zahtevu izvrsnog poverioca ako je pravilima obligacionog prava predvidjeno njihovo placanje zbog neispunjenja nenovcane obaveze. kazna se moze ponovo izreci u povecanom iznosu uz donosenje resenja o sprovodjenju izvrsenja prethodne kazne.

a njihov smisao je da se olaksa i ubrza izvrsenje prvenstveno ratione personae kada stranke u izvrsnom postupku nisu fizicka lica ili su. • fatkura ( racun ). 4. fizicka lica koja obavljaju privrednu delatnost.Ove odredbe su lex specialis u odnosu na opsti izvrsni postupak.147. • overena zijava izvrsnog duznika koja ovlascuje izvrsnog poverioca na prenos novcanih sredstava. sam nacin izvrsenja. 148.ZIP sadrzi posebna pravila za postupak izvrsenja u trgovinskim i kvazitrgovinskim stvarima. 5.Primena ovog postupka izvrsenja zahteva da se.Izvrsni postupak moze da se odredi i provede bez izvrsne isprave. kao sto je to zlucaj sa zalbom protiv resenja o izvrsenju donetom na osnovu izvrsne isprave. ispune uslovi koji se ticu pravnog statusa duznika u izvrsnom postupku.) Prigovorom se pobijaju dva elementa resenja o izvrsenju: prvi. • akreditiv. • obveznica i druga hov izdata u seriji. sud nalaze izvrsnom duzniku da ispuni obavezu u roku od 3 ( odnosno 8 dana ). sud odredjuje prinudno izvrsenje potrazivanja koje je utvrdio u prvom delu resenja. pak. • izvodi iz poslovnih knjiga. • bankarska garancija.Sud na osnovu predloga poverioca donosi resenje o izvrsenju koje je u izreci dvodelno: a) u prvom delu. 2. utvrdjenje obaveze izvrsnog duznika da plati odredjenu sumu. . ) idu u sklopu ovog pitanja. samo na osnovu verodostojne isprave.) Novcano potrazivanje sadrzano u ispravi mora da bude dospelo.) Kada sud nadje da je prigovor osnovan. prvenstveno. Ako se resenje o izvrsenju pobija samo iz drugog razloga. .12 156.) Izvrsni postupak na osnovu verodostojne isprave .) Posebni izvrsni postupci . resenje o izvrsenju se stavlja van snage. Verodotojne isprave su date enumerativno: • menica i cek s protestom i povratnim racunom. b) u drugom delu resenja. i ovaj deo resenja predstavlja izvrsnu ispravu.) Ovde prigovor ima suspenzivno dejstvo. 12 Naredna dva pitanja ( 156 i 157. .) Izvrsenje u trgovinskim stvarima . i drugi. 3. 205 . • javna isprava koja konstituise novcanu obavezu. .) Izvrsenje moze da se zahteva i odredi samo radi naplate novcanog potrazivanja. a postupak se nastavlja kao da je izjavljen prigovor protiv platnog naloga. postupak po prigovoru i odluke se donose.Nevezano za svojstvo izvrsnog poverioca. duznik u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moze da bude samo: a) Pravno lice.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsnog postupka na osnovu verodostovjne isprave vaze sledece razlike u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1.

206 .fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti. . oba subjekta izvrsnog postupka ( poverilac i duznik ) moraju da budu: pravno lice.) Predlog za izvrsenje ima istu sadrzinu kao i prdlog koji se podnosi u opstem izvrsnom postupku. * overena izjava duznika kojom se izvrsni poverilac ovlascuje na prenos novcanih sredstava. postupa se kao po predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave. 3. .) Stvarno i mesno nadlezan je privredni sud na cijoj teritoriji se vodi registar privrednih drustava. .d. nazive banaka i broje racuna duznika. kada se zahteva izvrsenje na akcijama ili udelima privrednog dustva.Bez obzira na svojstvo izvrsnog poverioca i duznika.U suprotnom. * overena isprava koja konstituise novcanu obavezu.Akcija privrednog dustva je telesna pokretna stvar. * dospeli bezuslovni akreditiv. tako da ovo sredstvo izvrsenja povlaci posebnost u odnosu na plenidbu.Udeo u privrednom drustvu jeste bestelesna pokretna stvar. procena i prodaja akcija.b) Preduzetnik. a ako ne moze ni njemu. onda se vrsi fikticno dostavljanje. stranke u parnicnom postupku pred privrednim sudom i stranke u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moraju da koincidiraju. procenu i prodaju pokretnih stvari izvrsnog duznika jedino utoliko sto je obavezni ucesnik u ovom postupku Centralni registar za hov. u ovom postupku. . u poslednjem slucaju. . naziv banke i broj racuna poverioca. . * obveznice i druge hov. izvrsni poverilac mora u predlogu za izvrsenje da zahteva da se izvrsenje sprovede na akcijama ili udelima u privrednim drustvima.) Dostavljanje predloga za izvrsenje izvrsnom duzniku se ne vrsi po ZPP. preduzetnik. .U ovom postupku vaze sledece posebnosti u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1.Specificnost postupka je u tome sto je izvrsni poverilac duzan da u predlogu za izvrsenje naglasi da zahteva sprovodjenje skracenog izvrsnog postupka. dostavlja se licu koje je ovlasceno za zastupanje izvrsnog duznika. poreski broj duznika. 157.Skraceni izvrsni postupak moze da se zahteva i sprovede kada gorebavedeni privredni subjekti poseduju ispravu koja sadrzi nesumnjive podatke o postojanju. . pod uslovom da je sacinjen u pismenoj formi i da je potpise ovlascenih lica za zastupanje overio nadlezni sud. visini i dospelosti potrazivanja.Radnje izvrsenja u ovom postupku su: plenidba.Ali. v) Fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren racun u smislu pravila o platnom prometu. visinu i dospelost potrazivanja: * menica i cek s protestom i povratnim racunom. . fizicko lice koje je duznik u ugovoru iz komercijalnog kredita. postupak za izvrsenje u trgovinskim stvarima se primenjuje kada se izvrsavaju odluke privrednih sudova bez obzira na cinjenicu ko je izvrsni poverilac iz izvrsne isprave.Zakon exempli cusa daje primere verodostojnih isprava koje nesumnjivo dokazuju postojanje.) Skraceni izvrsni postupak .Ako dostavljanje bude neuspesno.Dakle. . Uz to.S obzirom na subjektivni i objektivni uslov za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda. odnosno udela p. 2. * svaki ugovor u privredi. . predlog za izvrsenje mora nuzno da sadrzi: maticni broj izvrsnog duznika. . * dospela bezuslovna bankarska garancija.

po pravilu. Izvrsni duznik moze da prigovori: • da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadrzaj. on se podnosi iz drugih razloga nego kod verodostojne isprave. . . .Prigovor ima suspenzivno dejstvo. --> nalog za placanje u pismenoj formi kojim dokazuje da je potrazivanje namireno. a da kasnije VKS ukine. b) ako je izvrsni duznik u toku izvrsnog postupka dobrovoljno izmirio poveriocevo potrazivanje. V) Razlozi .Drugostepeni sud moze samo da ukine resenje veca ili da ga potvrdi ( ne moze da ga preinaci ). po pravnim lekovima ili preinaci izvrsnu ispravu. nesuspenzivna i nedelotvorna.Cesto se desava da se izvrsni poverilac potpuno namiri. • da obaveza iz isprave jos nije dospela. medjutim. • da je obaveza iz isprave izvrsena. predmet se dostavlja parnicnom sudu koji nastavlja postupak kao kada je ukinuto resenje o izdavanju platnog naloga. .. B) Stranke .Pravna sredstva koja izvrsni duznik ulaze protiv resenja o izvrsenju su. ako se stekne jedan od sledecih razloga: a) ako je izvrsna isprava ukinuta. • da poverilac jos nije ispunio istovremenu obavezu.Protivizvrsenje se odredjuje.I u ovom postupku.Otuda u izvrsnom postupku postoji i institut protivizvrsenja kojim izvrsni duznik moze brzo i efikasno da povrati ono sto je bio duzan da izvrsi poveriocu. v) ako je resenje o izvrsenju pravosnazno ukinuto ili preinaceno. 207 .Ako ga sud usvoji.) Protivizvrsenje A) Uopste . a sud je duzan da o njemu odluci u roku od 8 dana. pa je duzan da za svaku tvrdnju podnese dokaze: --> pravosnaznu sudsku odluku kojom je utvrdjeno da je isprava neistinita ili izvod iz Cantralnog registra za hov. g) ako je pravosnaznom odlukom suda utvrdjena nedopustivost izvrsenja ( ova odredba nema smisla ). 149. ponistena ili stavljena van snage na bilo koji nacin. --> izvod iz registra kojim dokazuje da je neovlasceno lice potpisalo ispravu. . jer se izvrsni postupak upravo i vodi sa ciljem da se izvrsni poverilac namiri.Protivizvrsenje bi moglo da se sprovede jedino ako bi izvrsni duznik dobrovoljno izvrsio svoju obavezu. izvrsni duznik ima pravo na prigovor na resenje o izvrsenju. . . a predmeti izvrsenja se jos nalaze u vlasnistvu izvrsnog poverioca.Ako se izvrsni poverilac namirio na stvarima na kojima izvrsenje nije dopusteno.Stranke u postupku protivizvrsenja su izvrsni duznik i izvrsni poverilac iz postupka izvrsenja. izvrsni duznik ne bi imao pravo da zahteva protivizvrsenje. preinacena. . ali sada u izmenjenim ulogama. • da je ispravu potpisalo neovlasceno lice.Izvrsni duznik moze da pobija zalbom odluku suda po prigovoru kojim je on odbijen ili odbacen.Prigovor duznika ne sme da bude pausalan. .

Ako se nadje da je predlog osnovan. cak i kada se nije koristio predlogom za protivizvrsenje.Sprovodjenje izvrsenja prolazi kroz 3 osnovna stadijuma: sticanje prava na namirenje. jer se u sustini duznik oslobodio duga i time bez osnova uvecao svoju imovinu. Naturalna restitucija nije moguca. sud donosi resenje kojim nalaze izvrsnom poveriocu da izvrsnom duzniku vrati u roku od 8 dana ono sto je u toku izvrsenja primio.Izvrsenje se ne sprovodi na svim bestelesnim stvarima vec samo na potrazivanjima duznika i pravima koja su inkorporisana u hov. odnosno 15 dana od dana okoncanja izvrsnog postupka ( kada je izvrsni duznik dobrovoljno izmirio svoju obavezu ). . 150. . U izvrsnom postupku. . 208 . dok sud moze da zakaze i rociste kako bi sa strankama raspravljao o predlogu.Izvrsni poverilac moze da se o ovom predlogu izjasni u roku od 3 dana. izvrsni duznik ne moze da zahteva protivizvrsenje ( prekluzivni rokovi ). on moze. . postupci namirenja se razlikuju prema toma da li je predmat namirenja telesna i bestelesna stvar.S obzirom na to da je izvrsni duznik platio nedugovano.U ovakvom bednom slucaju. npr: Izvrsni duznik D plati P dobrovoljno 100000 dinara. . ono ne moze da zahteva protivizvrsenje ( ZIP ne predvijda trece lice kao stranku u postupku protivizvrsenja ).Resenje o protivizvrsenju ima karater resenja o izvrsenju.Nakon isteka rokova. onda trece lice ne moze s uspehom da vindicira svoju stvar ).) Izvrsenje radi naplate novcanog potrazivanja A) Uopste . trece lice moze jedino da tuzi duznika na osnovu neosnovanog obogacenja.U razlogu pod b) moze da dodje do problema. Ovde D moze da od P zahteva protivizvrsenje u visini od 100000 dinara. D moze da tuzi Srbiju za naknadu stete. izvrsni sud zapleni i proda automobil D ili B za 500000 dinara i odatle namiri poverioca s jos 100000 dinara. koji se podnosi u roku od 30 dana do dana kada je sudska odluka dostavljena duzniku.Ako je trece lice podnelo izlucnu tuzbu. B) Stadijumi i osnovne izvrsne radnje . da u parnici zahteva do izvrsnog poverioca placanje nedugovanog. ali moze svoja prava da ostvaruje u parnici. kao i od vrste predmeta na kome se potrazivanje namiruje. .Trece lice bi moglo samo vlasnickom tuzbom da zahteva povracaj stvari od izvrsnog poverioca. prodaja stvari i namirenje poverioca. . .Kada se namiruju novcana potrazivanja..Postupak pokrece predlogom za protivizvrsenje. D) Parnica . .Ovo resenje suda je izvrsna isprava. . . G) Postupak . ali je dobilo pravosnaznu odluku u svoju korist kada je izvrsni postupak vec okoncan.Iz jedne faze izvrsenja u drugu prelazi se shodno nacelu sudskog kretanja postupka. ako mu je predata radi namirenja ( a ako je stvar prodata radi namirenja. jer je B stekao vlasnistvo na autu.Nacin sprovodjenja izvrsenja zavisi od vrste potrazivanja koje se namiruje.

Moguce je da poverilac ne zna gde se nalaze stvari izvrsnog duznika.Kod svih ovih sredstava izvrsenja. izvrsni poverilac u momentu plenidbe stice sudsko zalozno pravo. G) Predmet popisa. .Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje.. i na njima izvrsni poverioci sticu zalozno pravo. kao i samo sprovodjenje izvrsenja.Predmet zaplene mogu da budu samo telesne stvari koje se nalaze u neposrednoj drzavini izvrsnog duznika.plenidba stvari . Izvrsenje na pokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Mesna nadleznost . .plenidbe . osnovne izvrsne radnje prilikom sprovodjenja postupka namirenja na telesnim pokretnim stvarima su: * popis stvari ( hov se ne popisuju.Pre popisa. vec plene ). sudski izvrsitelj urucuje izvrsnom duzniku resenje o izvrsenju i poziva ga da dobrovoljno plati iznos odredjen u resenju. B) Popis. a u nekim slucajevima i prava da drzi stvar.Popis. a moguce je i da se stvari koje su predmet izvrsenja ne nalaze na teritoriji suda kome je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. V) Postupak popisa. 13 Naredna 4 pitanja se pricaju uz ovo pitanje. .Inicijalna izvrsna radnja u postupku izvrsenja na pokretnim stvarima je njihov popis ( odnosno plenidba u izvrsenju na hov ).Kada je predmet izvrsenja novcano ili drugo potrazivanje. uvek je mesno nadlezan sud na cijoj teritoriji se stvari nalaze.Mesna nadleznost u postupku izvrsenja na telesnim pokretnim stvarima je elektivna: Izvrsni poverilac moze da povede paralelne postupka izvrsenja pred vise sudova koji su stvarno i mesno nadlezni za izvrsenje. izvrsni poverilac podnosi predlog za izvrsenje sudu na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste/boraviste/sediste ( a same izvrsne radnje kasnije sprovodi onaj sud na cijoj teritoriji se nalaze stvari ). * procena stvari. .O popisu sa sastavlja zapisnik u kome se navode sve popisane stvari. sudski izvrsitelj pristupa izvrsenju.U takvim situacijama. . . osnovne isvrsne radnje se svode samo na plenidbu stvari i njen prenos izvrsnom poveriocu. .Ako to duznik ne zeli. 209 . * prodaja stvari. odnosno plenidba je procesna radnja suda kojom se izvrsni duznik lisava prava da raspolaze stvari. nije u stanju ili nije prisutan.13 151.zaplene . * namirenje poverioca.U svim stadijumima. .

.U izvesnom smilu. te moze da je upotrebljava i ubira plodove. .. vec izvrsne isprave ( ukidanjem ili stavljanjem van snage izvrsne isprave.Ostale stvari.Sudsko zalozno pravo nastaje cak i na popisanim stvarima trecih lica.Izvrsni poverilac moze da trazi da se njemu ili trecem licu predaju stvari na cuvanje. ostaju u drzavini izvrsnog duznika. .U protivnom smatra se da je duznik vlasnik stvari koje se nalaze u njegovom posedu. da joj vrednost bude smanjena. .Sudski izvrsitelj je duzan da novac. tada na S pada teret dokazivanja ( po pravnim lekovima u izvrsnom postupku ) da je ona iskljucivi vlasnik klavira. osim ako duznik nije u mogucnosti da ih cuva s duznom paznjom. pa i onda kada u stvarnosti poverilac prema duzniku nema nikakvo potrazivanje. i tako ce i biti ako u svom predlogu ucini verovatnim da bi izvrsni duznik mogao da otudji stvar li da ona propadne.Stvari koje su u drzavini izvrsnog duznika popisuju se u skladu s nacelom proporcionalnosti: pleni se upravo onoliko koliko je potrebno za namirenje potrazivanja izvrsnog duznika i namirenje troskova izvrsnog postupka.. stanu. nacelno. izvrsenje se obustavlja. . izvrsnom duzniku je od tog momenta zabranjeno da raspolaze tim stvarima.Ali npr: Ako sudski izvrsitelj pleni klavir supruge S.. D) Obim popisa ..Medjutim. radnji ). . izvrsnog duznika D. . . . . pa time prestaje i sudsko zalozno pravo ). ne mogu se pleniti stvari koje se nalaze u posrednoj drzavini izvrsnog duznika niti one koje se nalaze u njegovoj detenciji ( npr.U ovakvoj situaciji.Duznik snosi troskove cuvanja i rizik slucajne propasti i ostecenja stvari.Ako treca lica polazu pravo vlasnistva na stvari. .ZIP postavlja oborivu zakonsku pretpostavku da su bracni i vanbracni drugovi. njih izvrsitelj ne moze da popisuje bez pristanka trceg lica. prema kojoj je sudsko zalozno pravo i privatnopravnog i javnopravnog karatera: .Popis stvari u izvrsnom postupku povlaci za sobom dve vazne posledice: * prvo. * drugo. te da istaknu prigovor u kome od suda traze da izvrsenje proglasi nedopustenim. dragocenosti. sudsko zalozno pravo je akcesornog karatera.Duznik je neposredni drzalac popisane stvari. . 210 . E) Dejstva popisa/plenidbe stvari . izvrsni poverilac u tom momentu stice sudsko zalozno pravo na popisanim stvarima.Akcesornost se ne vezuje za postojanje potrazivanja. . preda na cuvanje u sudski depozit. za potrebe popisa. . Dj) Cuvanje popisanih stvari . suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih radnji koje se zateknu u njihovoj kuci.Najznacajnija teorija koja se bavi pravnom prirodom sudskog zaloznog prava je mesovita teorija ( prihvacena u nasem pravu ). poslovnoj prostoriji.Kad su u pitanju stvari koje se nalaze kod treceg lica. . izvrsni sud zakljuckom prenosi pravo izvrsnog duznika na predaju stvari prema trecem licu na izvrsnog poverioca. duzna su da o tome obaveste sud. .Stvari izvrsnog duznika koje se nalaze u drzavini izvrsnog poverioca su takodje predmet plenidbe. hov. vozila na popravci u automeh.Bitne povrede odredaba izvrsnog postupka sprecavaju nastanak sudskog zaloznog prava..

Sud moze. Z) Procena stvari .. u protivnom se postupak obustavlja. ako se akcija kotira na berzi. . .. prodajnu cenu i druge uslove. osim ako stranke ne predloze raniju prodaju. . vaze sledaca pravila: prvo. ukljucujuci i sticanje prava svojine od nevlasnika. njena vrednost se odredjuje na osnovu srednje vrednosti u poslednjih 30 dana. tako da kupac stice pravo svojine na prodatoj stvari po opstim pravilima. I) Prodaja stvari . na predlog stranke. ako akcija nema berzansku vrednost.Ako su predmet izvrsenja akcije. vrednost utvrdjuje sudski izvrsitelj rukovodeci se trzisnim cenama.Uslov za sticanje prava svojine jeste da su postovane procesne norme vezane za popis..Ako njega nema. u tom slucaju.Prodaja stvari se obavlja na javnoj drazbi ( usmenim i javnim nadmetanjem ) ili neposrednom pogodbom. 211 . neophodno je da se ispune formalnosti publiciteta ( upis zaloznog prava u registar.Za vrednost popisanih stvari merodavan je sporazum stranaka. . . sa ciljem da se izabranim nacinom postigne najbolje unovcenje stvari. zaloga proizvodila dejstvo prema trecim licima. da nalozi da vrednost stvari odredi vestak. odredjuje se drugo na kojoj je pocetna cena prodaje polovina procenjene vrednosti stvari ( naredna javna drazba se odredjuje jedino na predlog jedne od stranaka koji su duzne da podnesu u roku od 30 dana od prve drazbe. Sam postupak prodaje tece na sledeci nacin: • pokrece se tek nakon pravosnaznosti resenja o izvrsenju.). .Prodajom popisane stvari i predajom cene sudskom izvrsitelju dolazi do realne subrogacije i samim tim do prava sledovanja. .Od momenta upisa.Nacin prodaje odredjuje sud zakljuckom. • pocetna cena je procenjena trzisna cena. . drugo. . procenu i prodaju stvari. • prodaja se objavljuje na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre nego sto se odrzi rociste za javnu drazbu.Ukoliko stvar prodaje komisionar. radi se o bezdrzavinskoj zalozi. treca lica koja eventualno steknu neko pravo na stvari ne mogu da se pozivaju na cinjenicu da nisu znala da je stvar opteresena bezdrzavinskom zalogom. radi se o ugovoru o prodaji privatnog prava.. • ako na prvom rocistu stvar nije prodata.Najpovoljniji ponudjac stice na javnoj drazbi pravo svojine na prodatoj stvari na osnovu izvrsne radnje suda ( originarni nacin sticanja ). • vrsi se nakon isteka roka od 15 dana nakon izvrsenog popisa.Da bi.Kada stvari nisu poverene na cuvanje izvrsnom poveriocu ili trecem licu. . cak i kada prodata stvar nije bila vlasnistvo izvrsnog duznika ili je ta cinjenica bila poznata najboljem ponudjacu.Sudski izvrsitelj moze neposredno da zakljuci ugovor o prodaji s kupcem ili da stvar poveri komisionaru radi prodaje ( dakle van javne drazbe ). • sud zakljuckom odredjuje vreme. mesto. . njenu vrednost odredjuje sud i to putem vestaka.

Osim nepokretnosti.Ako su svi predlozi stigli istovremeno. 152.Izvrsni poverilac je duzan da. . pod nepokretnim stvarima smatraju se i njeni pripaci ( garaza ). troskovi odredjeni u izvrsnoj ispravi. glavno potrazivanje ( visak se predaje duzniku ). dosadasnji vlasnik stvari ( izvrsni duznik ) postaje vlasnik na novcu.U tom slucaju.Ako stvar nije mogla da se proda na javnoj drazbi ili neposrednom pogodbom.Ako se popis i zaplena stvari vrsila istovremeno u korist vise poverilaca. . . kamata. resenje o deobi zajednicke imovine. . u tom slucaju namiren do polovine vrednosti procenjene vrednosti.Predmet izvrsenja moze da bude i idealni deo suvlasnika na nepokretnosti.Smatra se da je izvrsni poverilac. pa i nepokretnosti za koje se ne vode javne knjige. . a poverioci istog izvrsnog reda namiruju se srazmerno.Do predaje prodajne cene ( novca ) izvrsnom poveriocu. pokretne stvari koje su imobilizacijom postale deo nepokretnosti ( radijator ). uz predlog za izvrsenje. nepokretnost je upisana u knjigama na lice A. poverilac je duzan da uz predlog za izvrsenje podnese isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine u korist izvrsnog duznika u zemljisne knjige ( npr. sud je duzan da po sluzbenoj duznosti takav upis izvrsi. . J) Namirenje poverioca . . ovde izvrsni poverilac dokazuje ostavinskim resenjem i ugovorom o prodaji vlasnistvo lica C ). . 212 . koje je prodalo nepokretnost licu C koje je sada izvrsni duznik.) Izvrsenje na nepokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Nepokretnost duznika .Predmet izvrsenja mogu da budu i nepokretnosti koje su vanknjizno vlasnistvo izvrsnog duznika.Nepokretnost koja je predmet izvrsenja mora da bude u svojini izvrsnog duznika.. podnese i dokaz ( izvod iz zemljisnih knjiga ).Kada se namiruje vise poverilaca.. resenje ostavinskog suda. sud resenjem odlucuje da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire: troskovi izvrsnog postupka. . oni se namiruju onim redom po vremenu sticanja zaloznog prava. . . a izvrsni poverilac nastavlja da bude zalozni poverilac na novcu dobijenom od prodaje. kao i vegetacija na zemljistvu i plodovi koji nisu odvojeni od zemljista. koje je umrlo i nepokretnost je presla na lice B..Kada izvrsni poverilac preda sudu isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine na nepokretnosti u korist izvrsnog duznika. . .Ako nepokretnost nije upisana u javne knjige.Kada se namiruje jedan poverilac.). onda se smatra da je sudsko zalozno pravo nastalo istovremeno u korist svih. formiraju se izvrsni redovi poverilaca: prethodni izvrsni red iskljucuje potonji. sudsko zalozno pravo se stice prema momentu prijema predloga za izvrsenje.Moguce je da izvrsni poverilac ispravama dokazuje sled sticanja vlasnistva izvrsnog duznika na nepokretnosti ( npr. sud dosudjuje stvar izvrsnom poveriocu. overena privatna isprava.

. .) Procena vrednosti nepokretnosti . . kao i pravo da se izvrsni poverilac namiri iz dobijenog novca. vec zadrzavaju nezavisan polozaj u odnosu na druge izvrsne poverioce ( njihovi interesi su suprotstavljeni. B) Izvrsne radnje .Ako saglasnosti nema. izvrsni poverilac bi mogao da zahteva zavrgnuce suvlasnicke zajednice na osnovu resenja o izvrsenju na idealnom delu nepokretnosti ( ista pravila vaze i za zajednicku svojinu ).Takodje. kao i vrednost nepokretnosti umanjenu za navedene terete.Takodje. ona nemaju svojstvo prostih suparnicara.Ali. povrsina granice. .Kada sud donese resenje o izvrsenju. i to na osnovu misljenja vestaka. njihova saglasnost je neophodna kada se u izvrsnom postupku prodaje citava nepokretnost. nemaju dejstva prema izvrsnim poveriocima. njena trzisna vrednost moze da se izmeni.Kada se zbog pristupanja izvrsenju na strani izvrsnog poverioca nadje vise lica. ono obezbedjuje izvrsnom poveriocu prioritet u namirenju u odnosu na sve ostale poverioce koji su nakon upisa zabelezbe stekli zalozno pravo na nepokretnosti.Kada je u pitanju izvrsenje na nepokretnosti.Od momenta procene do momenta prodaje nepokretnosti. deluje erga omnes. . .Pravilo je da sud utvrdjuje trzisnu vrednost nepokretnosti na dan procene. koje je neprenosivo. i tom zabelezbom poverilac stice pravo namirenja iz novcane sume dobijene prodajom nepokretnosti. vrsi se njegova zabelezba u javne knjige.. sud bi trebalo da proceni i vrednost prava kojima se vrednost nepokretnosti uvecava ( sluzbenost u korist povlasnog dobra ). .Pravo namirenja. 213 . pravo namirenja se stice popisom nepokretnosti kojim se odredjuje njena tacna lokazija. . 2. . pa zato stranke mogu da zahtevaju da se njena vrednost ponovu utvrdi ( zahtev za to moraju da podnesu najkasnije 8 dana pre prodaje i moraju da ucine verovatnim da se trzisna vrednost znatno izmenila ). .) Zabelezba resenja o izvrsenju u javnu knjigu . . .Zabelezba o izvrsenju proizvodi i procesna dejstva: ona predstavlja procesnu smetnju da se na istoj nepokretnosti odredi postupak izvrsenja radi namirenja kakvog drugog potrazivanja poverioca koj ije predlozio izvrsenje ili radi namirenja potrazivanja drugih poverioca.Sud bi trebalo da utvrdi trzisnu vrednost nepokretnosti bez stvarnopravnih ( hipoteka ) i obligacionopravnih ( zakup ) tereta. vazi princip jedinstva izvrsnog postupka: svi ostali poverioci izvrsnog duznika mogu samo da pristupe vec zapocetom izvrsnom postupku ( oni mogu da pristupe sve do momenta pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti kupcu ).Izvrsene na nepokretnosti se sprovodi u 4 faze: 1.Kada je u pitanju vanknjizno pravo svojine. procesne radnje koje preduzima jedan od njih nemaju uticaja na procesni polozaj ostalih poverilaca ).Nakon upisa zabelezbe.Za prodaju idealnog dela jednog suvlasnika nije neophodna saglasnost svih suvlasnika. svi pravni poslovi koje bi duznik zakljucio u vezi s nepokretnoscu. .Pravo na namirenje je javnopravno ovlascenje izvrsnog poverioca prema drzavi koje obuhvata pravo da se nepokretnost proda. proizvodi dejstva prema svakom docnijem vlasniku nepokretnosti.

nacin.Postoje dva nacina: usmeno javno nadmetanje ( aukcija. a treba i da se dostavi strankama i ucesnicima. .Treba podvuci razliku izmedju uslova za odrzavanje rocista za prodaju nepokretnosti i samog postupka javnog nadmetanja koji se na tom rocistu odvija: da bi se rociste odrzalo. sve dok drugi ponudilac ne izrekne povoljniju ponudu. . svim zaloznim poveriocima i licima koja imaju pravo prece kupovine. vreme. .Postupak javne drazbe se okoncava ako se ne javi ponudilac koji bi ponudio za 5% visu cenu od prethodno ponudjene. sud ce potencijalnim kupcima omoguciti da odredjeno vreme razgledaju nepokretnost. jer data najpovoljnija podnuda ima za posledicu obavezu suda da donese resenje o dosudjivanju nekretnine najpovoljnijem ponodiocu.Kupac moze da bude svako lice. .U zakljucku sud odredjuje uslove prodaje.Ovaj zakljucak moze da se donese tek kada i resenje o izvrsenju i resenje izvrsnog suda o proceni nepokretnosti steknu svojstvo pravosnaznosti. nepokretnost se prodaje ispod procenjene vrednosti. . . osim izvrsnog duznika.Javno nadmetanje pocinje tako sto sud objavljuje pocetnu cenu i poziva ponudioce da ucine ponudu. a medjusobni sporazumi izmedju potencijalnih kupaca su nistavi. i to u roku od 10 minuta nakon sto je izrecena najpovoljnija ponuda.Ako nije uspela prodaja nepokretnosti. vec javnopravnog karatera. jemstvo koje je polozio kupac se uracunava u kupoprodajnu cenu.Na polozenom jemstvu se ex lege konstituise sudsko zalozno pravo u korist svih ostalih izvrsnih poverioca u postupku. . ako mu nije prisutan makar jedan ponudilac.Ponuda je pravnovaljana ako odgovara uslovima koji su utvrdjeni u zakljucku o prodaji. S druge strane. . . .Protiv ovog zakljucka nije dozvoljen pravni lek.Ako je prodaja nepokretnosti uspela. ..Na drugom rocistu.Ostalim ucesnicima u javnoj prodaji jemstvo se vraca. . . B) Postupak prodaje nepokretnosti . javno nadmetanje.Ponudiocem se smatra lice koje je polozilo jemstvo i koje je prisutno na rocistu za prodaju nepokretnosti. . sud ne zakazuje ex officio vec samo po predlogu izvrsnog poverioca ( rok za predlog najranije 3 meseca a najkasnije godinu dana ).Zakljucak se objavljuje na oglasnoj tabli i u medijima.Nakon sto je objavljen zakljucak i uslovi prodaje nepokretnosti.Aukcija . kao sastavni deo rocista. sudije i sudskog izvrsitelja i lica koja su ucestvovala u proceni nepokretnosti.Jemstvo je sredstvo kojim se obezbedjuje izvrsenje obaveza kupca nepokretnosti. . sud je duzan da zakaze novo rociste za prodaju u roku koji ne moze biti kraci od 30 dana od dana kada je odrzano prvo rociste. javna drazba ) i neposredna pogodba.Ponuda ucinjena tokom javne prodaje nije gradjanskopravnog. . . . . ne moze da se odrzi. nije nuzno da mu prisustvuju stranke i ostali ucesnici. mesto. 214 .Ponudilac je vezan svojom ponudom. .Potencijalni kupac je duzan da polozi jemstvo. cim se postupak javnog nadmetanja okonca. ali ne nize od 2/3 procenjene vrednosti ( osim ako se drugacije ne dogovore duznik i poverioci ).) Prodaja nepokretnosti A) Zakljucak o prodaji .Eventualna naredna rocista za prodaju iste nepokretnosti.3.

Zalba protiv ovog resenja moze da se izjavi analogno pravilima koja vaze za opsti par.  Dejstvo resenja o dosudjenju nepokretnosti na stvarna prava koja terete nepokretnost.  Prelazak rizika.U izvrsnom postupku. . odnosno da ulozi zalbu u izvrsnom postupku.Kada je postupak javne prodaje nepokretnosti okoncan. sud donosi resenje kojim oglasava prodaju nevazecu. sud ce resenjem prodaju oglasiti nevazecom i odredice novu prodaju u roku od 45 dana od pravosnaznosti resenja kojom je prodaja oglasena nevazecom. a ako ni oni ne poloze cenu na vreme. kao i ponudiocima u postupku javne prodaje. .Ako u ovom postupku pravo prece kupovine nije postovano.Pravo prece kupovine .Pravo prece kupovine najpre imaju suvlasnici idealnog dela i suvlasnici koji su dali pristanak da se odredi izvrsenje na citavoj nepokretnosti i zajednicari. . bez obzira na to da li su zalozni poverioci namireni ili ne. . sud donosi resenje o predaji nepokretnosti sticaocu u drzavinu. tereta i plodovi. . . odnosno 3.Izvrsni duznik je obavezan odmah. . . . .  Predaja nepokretnosti sticaocu u drzavinu. .Nakon sto je utvrdio koja je najpovoljnija ponuda.Nakon sto je sud doneo resenje o dosudjivanju.Resenje o dosudjenju nepokretnosti . odmah po zakljucenju javnog nadmetanja. . a ako uplata izostane.Pravosnaznoscu ovog resenja prestaju i sva zalozna prava na nepokretnosti. sud donosi resenje o dosudjenju nepokretnosti najpovoljnijem ponudiocu. . ta cinjenica nema nikakvog uticaja na vec steceno pravo vlasnistva na nepok. . . sticanje je originarno. ono se pobija tek zalbom protiv resenja o predaji nepokretnosti kupcu.Protiv ovog resenja nije dozvoljeno da se ulazu pravni lekovi. . postup.Justus titulus i modus aquirendi sticu se u jednom aktu. . stvarne sluzbenosti se ne gase.Nakon sto je kupac polozio cenu..Zato je vazno da sud uredno obavesti titulare prece kupovine o postupku i rocistu za prodaju nepokretnosti. .Nakon njegove pravosnaznosti. 215 . titular moze tuzbom da trazi ponistaj javne prodaje.Ukoliko najpovoljniji ponudjac ne uplati u roku cenu. da nepokretnost kupuje pod uslovima koje je dao najbolji ponudilac.Ako je nakon pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti sticaocu ukinuto ili preinaceno resenje o izvrsenju. sud donosi resenje kojim nepokretnost dosudjuje 2. kupac je duzan da u roku polozi cenu. pravo svojine se upisuje u zemljisne knjige u korist sticaoca.Donosenje ovog resenja proizvodi vazna dejstva:  Sticanje prava svijine.Za razliku od zaloznog prava. titulari zakonskog prava prece kupovine uzivaju prioritet u odnosu na one koji su to pravo stekli ugovorom.Titular ovog prava vrsi ovo pravo tako sto jednostranom izjavom volje saopstava sudu. najboljem ponudjacu. cim mu se dostavi resenje o predaji nepokretnosi ( dakle i pre njegove pravosnaznosti ).Ono se objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zakljucak o prodaji nepokretnosti. preda nepokretnost kupcu udrzavinu ( sud donosi i zakljucak o iseljenju ). . titulari prava prece kupovine mogu da se koriste ovim pravom.

Iz cene dobijene prodajom. sud uzima u obzir samo ona potrazivanja za koje je resenje o izvrsenju postalo pravosnazno najkasnije do toga dana.Da bi se bilo koje od ovih lica namirilo mora da poseduje izvrsnu ispravu i da bude navedeno kao poverilac u resenju o izvrsenju. . . . a zakupodavac da bude u posedu stana pre nego sto je upisano zalozno pravo nekog od izvrsnih poverilaca. . . .) Namirenje poverilaca a) Osnovni principi namirenja . .Izvrsni poverioci se klasifikovani u redove. pod uslovom da su upisani u zemljisne knjige pre nego sto je u te knjige upisano hipotekarno pravo na namirenje izvrsnog poverioca koji je predlozio izvrsenje.Sve ostale licne sluzbenosti se gase.Kada odlucuje o deobi.Stranke i zalozni poverioci mogu u svako doba da se sporazumeju da se nepokretnost prda neposrednom pogodbom. i to pre nego sto pocne aukcijska prodaja. isplata se vrsi sledecim redom:  poreske i druge dazbine koje terete nepokretnost za poslednju godinu. oni se namiruju srazmerno visini svojih potrazivanja. gubitka radne sposobnosti…  zalozni poverioci koji se namiruju prema vremenskom sledu sticanja zaloznog prava.Nakon namirenja ovh potrazivanja. .Sud je duzan da zakaze rociste za deobu prodajne cene. kupac ima pravo da zahteva prestanak licnih sluzbenosti. . . ugovor o zakupu mora da bude zakljucen na neodredjeno vreme. . na rocistu za deobu.Kupac nepokretnosti stice pravo svojine na isti nacin kao i najpovoljniji ponudilac na aukciji. 4..Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom . . . b) Rociste za deobu .Po pravosnaznosti resenja o namirenju.Ne gase se ni licne sluzbenosti i stvarni tereti. . cak i kada su upisane u zemljisne knjige. pri cemu njihovom tituraru placa naknadu.U okviru jednog reda. odmah po pravosnaznosti resenja o prodaji nepokretnosti. pri cemu vazi princip prioriteta ( visi red iskljucuje mogucnost da se namire poverioci iz nizeg reda ). se namiruju onim seldom kojim su njihova prava upisana u zemljisne knjige.Prodajom nepokretnosti ne prestaju ugovori o zakupu poslovne prostorije ili stana.Da bi opstao zakup stana. to prakticno znaci da sva lica koja polazu pravo na namirenje moraju da budu navedena u resenju o izvrsenju kao izvrsni poverioci. pritoritetno se namiruju troskovi izvrsnog postupka i potrazivanja iz zakonskog izdrzavanja.S obzirom na to da na jednoj nepokretnosti moze da se vodi samo jedan izvrsni postupak. zalozni poverioci i titulari licnih sluzbenosti.Iz cene dobijene prodajom nepokretnosti namiruju se izvrsni poverioci. .  titulari licnih sluzbenosti i stvarnih tereta koji se gase prodajom nepokretnosti.Ipak.  potrazivanja na osnovu naknade stete zbog ostecenja zdravlja.Sporazum se zakljucuje u pismenoj formi ili izjavama stranaka na zapisnik kod suda. sud odredjuje brisanje ovih tereta iz zemljisnih knjiga. vazi princip proporcionalnosti: ako novac dobijen prodajom nije dovoljan da se namire svi poverioci istog reda. 216 .

Oni mogu da se svedu na nemogucnost ostvarenja cilja izvrsenja. . ali ono nije postalo pravosnazno do ricista za deobu ( ovo resenje zakonodavca je suprotno principu jedinstva izvrsnog postupka ). Prema njoj je duzan da postupa paznjom dobrog domacina.Sud obustavlja izvrsenje jos u dva slucaja: ako izvrsni poverilac. nakon neuspele druge javne prodaje. . a ona nije mogla da se proda neposrednom pogodbom u roku koji su odredile stranke. . . . a time se smatra da je izvrsni poverilac namiren do 2/3 procenjene vred. izvrsni poverilac je duzan da snosi i troskove za upravljanje i odrzavanje nepokretnosti. 217 .Resenjem o namirenju se ne resavaju materijalnopravna pitanja koja se ticu nepokretnosti koja je bila predmet postupka. izvrsni poverioci na ciji predlog je odredjeno izvrsenje. . izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da mu dodeli nepokretnost na koriscenje uz naknadu ( smisao ovog instituta je da se poverilac namiri iz plodova nepokrtnosti ). i kada ne zaheva javnu prodaju. . i to na njegov predlog.Dejstvo resenja o namirenju je iskljucivo procesnopravno. izvrsni poverilac je duzan da sudu podnese izvestaj o koriscenju nepokretnosti. nuzno je da on dokaze da utvrdjena vrednost nepokretnosti ne pokriva visinu njegovog potrazivanja. te se i ona namiruju iz ostatka imovinske mase.Da bi sud usvojio predlog poverioca-predlagaca. .Nakon toga se namiruju potrazivanja izvrsnih poverilaca u ciju korist je doneto resenje o izvrsenju.Kada se steknu uslovi za obustavu izvrsnog postupka.Osim opstih razloga na osnovu kojih se izvrsenje obustavlja. sud moze da je dosudi izvrsnom poveriocu. kao i da visak ubranih plodova preda izvrsnom duzniku. . . . te da je vrati izvrsnom duzniku nakon sto je istekao rok odredjen resenjem suda. Zakon poznaje i posebne razloge koji se ticu izvrsenja na nepokretnosti.Ako nepokretnost nije uopste uspela da se proda. . kao ni materijalnopravna pitanja izmedju izvrsnih poverioca. . pod uslovom da resenje o izvrsenju postane pravosnazno. . formiranja izvrsne mase iz koje bi se poverioci namirili. .Predlog za obustavu resenja moze da se podnese u roku od 8 dana nakon sto je donet zakljucak o pradaji.Izvrsnom duzniku ostaje nuda proprietas.Nedospela potrazivanja obezbedjena zalogom dospevaju na dan donosenja resenja o namirenju.Nakon vracanja nepokretnosti. visak imovinske masese deponuje u sud sve dok odlozni uslov ne nastupi ). On moze da raspolaze nepokretnoscu. . .Od plodova nepokretnosti. ali to nema uticaja na pravo koriscenja koje proizvodi desjtva i prema novom vlasniku.Njime je reseno ko ima svojstvo izvrsnog poverioca i kakvo pravo ima sumu dobijenu prodajom u izvrsnom postupku.Isti princip vazi i za potrazivanja ciji nastanak zavisi od nastupanja odloznog uslova ( radi namirenja takvih potrazivanja. ne zahteva u predvidjenom roku da se zakaze sledece rociste za prodaju.Obustava izvrsenja . ne moze da dodje do obustave izvrsenja.Kada se nepokretnost prodaje na aukciji.

penziji i naknadi zarade moze sprovesti do iznosa od 2/3 primanja izvrsnog duznika. . . --> primanje na osnovu naknade zbog telesnog ostecenja po propisima o invalidskom osiguranju.Po predlogu izvrsnog poverioca sud donosi resenje o prenosu potrazivanja.Dostavljanjem resenja o zapleni izvrsnom duzniku.) Izvrenje na potrazivanju izvrsnog duznika radi naplate novcanog potrazivanja .Izvrsni poverilac u ciju korist je zaplenjeno potrazivanje ima obavezu da vrsi sve pravne i fakticke radnje potrebne za ocuvanje potrazivanja i sporednih prava. . sud odredjuje po zahtevu izvrsnog poverioca. resenjm se zabranjuje duzniku izvrsnog duznika da potrazivanjee koje je predmet izvrsenja namiri izvrsnom duzniku ( zabrana ispunjenja ).Ako je zaplenjeno potrazivanje obezbedjeno zalogom ili hipotekom. nadleznost . B) Pokretanje postupka. A) Izuzimanje od izvrsenja i ogranicenje izvrsenja .Ako je prethodno bilo doneto resenje o zapleni potrazivanja.Nacelno. --> primanja po osnovu privremene nezaposlenosti.Izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o tome da li i u kojem obimu priznaje zaplenjeno potrazivanje. primanja vojnika.Dvojako je adresovana: * prvo. mesno je nadlezan sud prebivalista/sedista izvrsnog duznika. . ali i po sluzbenoj duznosti.Na pojedinim potrazivanjima izvrsenje je ograniceno. • prenos potrazivanja izvrsnog duznika na poverioca ( radi naplate ). 218 .Postupak se moze pokrenuti predlogom izvrsnog poverioca.. . --> deciji dodatak. Izvrsne radnje su: • zaplena potrazivanja.Ako je izvrsenje upravljeno na predaju stvari. pa se izvrsenje na zaradi. izvrsnom duzniku se zabranjuje da naplati navedeno potrazivanje i da njime raspolaze u korist trecih lica ( zabrana raspolaganja ). studentske stipencije. . --> primanja po osnovu socijalne pomoci.Plenidba se odredjuje resenjm o izvrsenju. . da li je voljan da ga namiri i da li je njegova obaveza eventualno uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze. . resenje o prenosu potrazivanja donosi se kada resenje o zapleni postane pravosnazno. izvrsni poverilac zaplenom stive polozaj podzaloznog. .153.. .Stavarno su nadlezni osnovni sudovi ( odnosno privredni ). V) Plenudba potrazivanja . odnosno nathipotekarnog izvrsnog poverioca.Predmet izvrsenja u ovom postupku jeste odredjeno potrazivanje ( novcano ili nenovcano ) koje izvrsni duznik ima prema trecem licu. * drugo. G) Prenos potrazivanja na izvrsnog poverioca .Od izvrsenja su izuzeta sledeca potrazivanja: --> primanje po osnovu zakonskog potrazivanja. nadoknade stete nastale usled ostecenja zdravlja ili gubitka radne sposobnosti i zbog gubitka izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja. mesno je nadlezan forum rei sitae. poverilac stice zalozno pravo na potrazivanju.

po ostvarenju potrazivanja. .Prenos je sproveden dostavljanjem resenja o prenosu duzniku izvrsnog duznika.Obaveza je izvrsnog poverioca da se savesno ponasa i vodi racuna o naplati prenesenog potrazivanja. izvrsni poverilac moze predloziti predaju te stvari sudu u cilju ispunjenja obaveze prema duzniku izvrsnog duznika.U slucaju kada je potrazivanje izvrsnog duznika prema duzniku uslovljeno obavezom predaje stvari koje se nalazi u drzavini izvrsnog duznika. izvrsni duznik pruza obavestenja koja su poveriocu potrebna radi ostvarivanja zaplenjenog potrazivanja i predaje isprave koje se odnose na to potrazivanje.Ovlascen je da vrsi sve radnje koje su potrebne radi ocuvanja i ostvarenja prenesenog potrazivanja i da koristi prava u vezi sa zalogom koja su data za obezbedjenje tog potrazivanja.. . . a po zahtevu poverioca na kojeg je preneto potrazivanje. . . D) Prenos potrazivanja radi naplate . . u obavezi je da u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljeno resenje o zapleni podnese predlog za namirenje ili prenos potrazivanja ( propustanje roka vodi obustavi izvrsenja ). izvrsni poverilac na kojeg je prenesen deo potrazivanja ima obavezu polaganja jemstva da ce.Nije ovlascen da sa duznikom izvrsnog duznika zakljuci poravnanje. . .Izvrsni poverilac na kojeg je preneto potrazivanje umesto isplate smatra se namirenim i samim prenosom u visini prenetog potrazivanja.Izvrsni duznik odgovara za istinitost i naplativost prenesenog potrazivanja. E) Posebne odredbe o izvrsenju na zaradi i ostalim novcanim primanjima 219 .U roku koji odredjuje sud. ima obavezu da taj visak polozi sudu koji ga predaje drugim zaloznim poveriocima i izvrsnom duzniku pod uslovom da na to imaju pravo.Po zahtevu izvrsnog duznika i u roku koji odredi sud.Prema izvrsnom poveriocu duznik izvrsnog duznika moze isticati sve one prigovore koje bi mogao istaci protiv izvrsnog duznika. .Ukoliko se u ovom postupku izvrsni poverilac naplati u visem iznosu nego sto iznosi njegovo potrazivanje. ali i one koje ima prema poveriocu. da mu oprosti dug ili na drugi nacin raspolaze prenesenim potrazivanjem. . i ako je takva obaveza utvrdjena pravosnaznom presudom. . .Ako izvrsni duznik ne postupi po odluci suda u roku koji mu je odredjen.Ako se izvrsni poverilac predlogom za izvrsenje ogranicio samo na plenudbu potrazivanja. . . .Zaplenjeno potrazivanje se prema predlogu izvrsnog poverioca prenosi radi naplate ili umesto naplate. Dj) Presnos potrazivanja umesto isplate .Ako je bilo predlozeno izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o zaplenjenom potrazivanju.Prenos novcanog potrazivanja koje je po definiciji deljivo odredjuje se i sprovodi samo u iznosu koji je potreban za namirenje poveriocevog potrazivanja.Na ispravi koja se predaje izvrsnom poveriocu sud stavlja belesku da je sproveden prenos potrazivanja za koje je odredjeno izvrsenje. resenje se donosi u roku od 3 dana od dana kada je izvrsnom poveriocu dostavljeno obavestenje o tom izjasnjavanju. .Ovom izvrsnom radnom zaplenjeno potrazivanje prelazi na izvrsnog poverioca do prenesenog iznosa sa dejstvom ustupanja potrazivanja uz naknadu. .Rec je o jednoj vrsti cesije potrazivanjasa izvrsnog duznika na poverioca. izvrsni poverilac moze predloziti sprovodjenje izvrsenja radi predaje stvari.Prenosom radi naplate izvrsni poverilac stice pravo da od duznika izvrsnog duznika trazi isplatu ( dospelog ) iznosa odredjenog u resenju o prenosu potrazivanja. izvrsnom duzniku vratiti isprave koje je odnose na potrazivanje.

Resenje o izvrsenju dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaze finansijskim organizacijama kod kojih se vode racuni izvrsnog duznika da obistave sve isplate sa tih racuna do konacne naplate potrazivanja. J) Izvrsenje na drugim hov . . 154.Izvrsni poverilac u predlogu za izvrsenje mora navesti podatke o stednom ulogu. isplacuje izvrsnom poveriocu. po tvrdnju poverioca. bankama i drugih finansijskim organizacijama nalaze se da izvrse prenos novcanog iznosa za koji je odredjeno izvrsenje sa racuna izvrsnog duznika na racun izvrsnog poverioca. . Z) Izvrsenje na stednom ulogu i tekucem racunu .Ova vrste izvrsenja sprovodi se prema izvrsnom duzniku koji ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnika. duzniku i Centralnom registru hov.Prenos potrazivanja je sproveden kada sud na hov stavi izjavu o prenosu i preda je izvrsnom poveriocu.Ako poverilac ne raspolaze podacima o stednom ulogu duznika.Resenjem o izvrsenju. pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvrsnom duzniku isplacuje zaradu.Momentom plenidbe izvrsni poverilac stice zalozno pravo na zaplenjenim hov. .Plenidba ovog potrazivanja izvrsnog duznika ostvaruje se dostavljanjem resenja o zapleni banci.Resenje o izvrsenju na zaradi obavezuje i novog poslodavca izvrsnog duznika. . pa se time predupredjuje mogucnost da izvrsni duznik stalnim promenama radnog mesta osujeti ovaj vid izvrsenja. a resenje se dostavlja izvrsnom poveriocu. prodajom i namirenjem izvrsnog poverioca. . K) Izvrsenje na sredstvima na racunu izvrsnog duznika .Prenos potrazivanja moze biti izvrsen radi naplate ili umesto naplate prema opstim pravilima o izvrsenju na novcanim potrazivanjima izvrsnog duznika. . .Izvrsenje se vrsi sledecim izvrsnim radnjama: zaplenom i prenosom potrazivanja. prodaja hov i namirenje poverioca vrse se po pravilima kojima se regulise izvrsenje na akcijama u smislu odredaba o izvrsenju u trgovinskim stvarima. . . . da novcani iznos za koji je odredjeno izvrsenje.Plenidba potrazivanja zasnovana na hov koja se prenosi indosamentom ili za cije je potrazivanje inace potrebno posedovanje te hartije sprovodi se oduzimanjem te hartije od izvrsnog duznika i njenom predajom sudu. .Procena..Izvrsenje u ovom postupku se sprovodi sledecim radnjama suda: zaplenom. sud navedeni podatak pribavlja od banke kod koje.Resenjem o izvrsenju na zaradi odredjuje se plenidba na odredjenom delu zarade izvrsnog duznika i nalaze se drzavnom organu.U pitanju je poseban postupak na ( novcanom ) potrazivanju izvrsnog duznika ostvarenog po osnovu zarade koju ova stranka ima prema poslodavcu ( on je ovde duznikov duznik ).Donosenjem resenja o izvrsenju vrsi se plenidba hov koja je predmet izvrsenja. izvrsni duznik ima stedni ulog. broju i nazivu banke kod kojee izvrsni duznik ima stedni ulog. i od tada izvrsni duznik ne moze raspolagati hartijama od vrednosti. . I) Izvrsenje na hov o kojima se vodi javni registar .) Produzeni izvrsni postupak radi naplate novcanog potrazivanja 220 . procenom.

Izjava izvrsnog duznika mu daje pravo da zahteva da se izvrsenje sprovede i na imovini izvrsnog duznika koja je naknadno pronadjena ili koju on naknadno stekne. .Duznik se iz ove knjige brise cim namiri potrazivanje.Kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika.Ako izvrsni duznik da izjavu o imovini. . .Ovaj postupak se vidi kada izvrsni poverilac ima stvarnopravni ili obligacionopravni zahtev da mu izvrsni duznik preda stvar. .Ako on tako ne postupi.Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi nepokretnost.Izjava izvrsnog duznika o njegovoj imovini ne kreira i pravo prvenstva u namirenju izvrsnog poverioca iz naknadno pronadjene imovine. . . a ono nece da stvar vrati dobrovoljno.Ako nezamenljiva stvar ne moze da se nadje ni kod izvrsnog duznika ni kod treceg lica. . . .Postupak za uzimanje izjave izvrsnog duznika pocinje po predlogu poverioca. izvrsni poverilac koji nije potpuno namiren moze da zahteva od suda da dobije izjavu o imovini izvrsnog duznika. tako da se dalji postupak odvija kao i kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika. V) Izvrsenje obaveza na cinjenje. odnosno najranije nakon isteka roka o 3 godine od dana izvrsenog upisa.Naprotiv.Ako se stvar nalazi kod treceg lica. te sud poziva izvrsnog duznika da u roku od 10 dana dostavi izjavu sudu o imovini. . sud prenosi potrazivanje na predaju stvari sa izvrsnog duznika na izvrsnog poverioca. a izvrsnog duznika upisuje u knjigu izvrsnih duznika. sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva i izvrsnog duznika. . on je duzan da je voljno preda. necinjenje i trpljenje 221 . izvrsitelj ne sme da primenjuje prinudu prema njemu.Dalji postupak izvrsenja se vodi prema pravilima o izvrsenju radi naplate novcanih potrazivanja. sudski izvrsitelj mu je oduzima. prazni je od svih stvari i predaje je u drzavinu poveriocu. 155.Duznik je duzan da kazuje istinu o svojoj imovini. izvrsni poverilac predlaze sudu da ga sud ovlasti da na trosak izvrsnog duznika. u odredjenom roku pribavi te stvari. .Ako zamenljive stvari ne mogu da se nadju kod izvrsnog duznika i treceg lica. .) Izvrsenje radi ostvarenja nenovcanog potrazivanja A) Predaja pokretne stvari . sud jedan primerak dostavlja izvrsnom poveriocu.. .Izvrsna radnja se sastoji u tome sto sudski izvrsitelj ( forum rei sitae )oduzima izvrsnom duzniku stvari i o tome mu daje potvrdu.Izvrsenje moze da otpocna samo kada protekne rok od 8 dana nakon donosenja resenja o izvrsenju.U izvrsnom postupku vazi princip potpunog namirenja izvrsnog poverioca. ali moguce je da izvrsni duznik u momentu izvrsenja nema dovoljno imovine ili imovinu krije ili je imovina nepoznata izvrsnom poveriocu. . izvrsni poverilac predlaze sudu ( rok 8 dana ) da sud donese resenje kojim obavezuje izvrsnog duznika na placanje vrednosti stvari.U takvoj situaciji. u suprotnom. . u suprotnom cini krivicno delo. B) Izvrsenje i predaja nepokretnosti . .Izvrsenje se sprovodi tako sto sudski izvrsitelj prinudno iz nepokretnosti udaljuje sva lica.

Ovde se prica i pitanje 146. koje su suprotne sadrzini izvrsne isprave. . . nego bi odredio prestanak smetanja poseda i izrekao novcanu kaznu za slucaj da duznik ponovo postupi protivno zabrani. onda sud ex officio izvrsava resenje o novcanoj kazni ). osuda drustva kapitala da omoguci uvid akcionarima u finansijske izvestaje. izvrsni duznik se novcanim kaznama primorava na izvrsenje cinidbe.U takvim situacijama. .) Nezamenljive radnje .Ako kaznjavanje duznika ne urodi plodom.radnje koje umesto duznika moze da izvrsi i drugo lice.O predlogu za izvrsenje odlucuje sud koji je mesno nadlezan na teritoriji prebivalista predlagaca.Izvrsnom duzniku se ostavlja rok od 3 dana da dobrovoljno preda dete ( osim ako detetu preti opasnost.U ovakvim situacijama nema mogucnosti da se dugovana cinidba prinudno izvrsi. . 1. novcane kazne i sudski penali. odnosno da je duznik dobrovoljno izvrsio obavezu. 222 .Ako bi duznik. po njegovom predlogu. duznik je protivno gradjevinskoj dozvoli sagradio objekat i zatvorio izvor svetlosti poveriocu ).Takve radnje su prestacije iz ugovora o radu ili delu cije ispunjenje ne zavisi od svojstava duznika ( pozitivne radnje koje se ne odnose na predaju novca ili neke druge stvari ).Izvrsenje se sprovodi tako sto sud ovlascuje izvrsnog poverioca. .Sud resenjem odredjuje rok za dobrovoljno izvrsenje radnje.Pozitivne radnje koje moze da izvrsi samo duzniku su npr. nakon toga. pa mora odmah ). jer tada izvrsenje dugovane prestacije ne zavisi iskljucivo od volje izvrsnog duznika. sud resenjem odredjuje zabranu odredjenog ponasanja i istovremeno duzniku izrice novcanu kaznu ako postupi protivno zabrani. . . G) Predaja i oduzimanje deteta . .Kod obaveza necinjenja i trpljenja. . tj. .Protiv resenja o izricanju novcane kazne nije dozvoljena zalba. . a izvrsenje sprovodi sud na cijoj teritoriji se nalazi dete.Moguce je da je protiv izvrsnog duznika doneto resenje u parnici zbog smetanja poseda. ponovio smetanje. .Nezamenljive radnje mogu da budu i pozitivne i negativne. .Naprotiv.Ovaj postupak se ponavlja sve dok duznik ne izvrsi dugovanu radnju ili dok ukupni zbir novcanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prvoizrecene novcane kazne. te kaznu za slucaj da duznik ne izvrsi svoju obavezu ( ako ne izvrsi. ukupna visina novcanih kazni nije limitirana. da sam ili preko drugog lica izvrsi dugovanu ranju o trosku izvrsnog duznika. . vec proizveo stanje koje izvrsnog poverioca lisava njegovog prava ( npr. . .Sudske odluke o dodeli roditeljskog staranja izvrsavaju se prinudnim oduzimanjem i predajom deteta roditelju. . . otkloni promenu radi vracanja u predjasnje stanje.Kaznjavanje duznika se ne primenjuje kada je u pitanju izvrsenje obaveze intuitu personae ( slikar ). . pa u toj situaciji poverilac moze od duznika samo zahtevati naknadu stete. jer izvrsenje radnje iskljucivo zavisi od volje izvrsnog duznika. te da je ono izvrsno. sud ne bi vodio novi postupak. 2. licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na cuvanje i vaspitavanje. o trosku izvrsnog duznika.Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji je duznik duzan da obavezu izvrsi ( prema ugovoru ili ZOO-u )..) Zamanljiva radnje.Moguce je da je duznik svojim radnjama. .Pravilo je da sud u resenju o izvrsenju odredjuje i obavezu da duznik predujmi troskove koji su neophodni radi izvrsenja radnje.Pozitivne su one koje ne mogu da preduzmu treca lica. sud nanovo kaznjava duznika. izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da on sam ili trece lice.

Izvrsni poverilac.Ak oduznik ne postupi po izreci iz izvrsne isprave.Njome se ukida usvlasnicka zajednica. ali se pravnozastitna potreba ostvaruje tek u izvrsnom postupku. .Kod upisa u javnu knjigu radi se o upisu sticanja. deoba moze da bude fizicka ili civilna. a njegovo resenje predstavlja izvrsnu ispravu.Postupak obezbedjenja potrazivanja je poseban postupak hibridnog karatera. . smatra se da je duznik dao izjavu volje sadrzine kao u izvrsnoj ipravi u momentu kada je sudska odluka postala pravosnazna.Izvrsenje se sprovodi radi ostvarenja prava poverioca na deobu zajednicke stvari na kojoj postoje suvlasnicka prava ( nepokretnost. . zaostavstina. tako i tuzeni. promene i prestanka pravo svojine.Ako je upis odredjen u samom resenju o izvrsenju. . . Dj) Deoba stvari . moze i u izvrsnom postupku radi vracanja zaposlenog na rad i bez posebne izvrsne isprave da zahteva naknadu izgubljene zarade. izvrsni sud vrsi upis po sluzbenoj duznosti.O predlogu kojim izvrsni poverilac zahteva da bude vracen na rad odlucuje sud na cijem podrucju se nalazi sediste poslodavca. davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke poverioceve obaveze ili od ispunjenja uslova. Z) Izdejstvovanje izjave volje ..Izvrsni duznici su suvlasnici.) Postupak obezbedjenja A) Pojam . . on je kognicioni.). .Moguce je da izvrsni duznik u izvrsnoj irpavi obavezan da da neku izjavu volje. hipoteke i ostalih stvarnih prava na nepokretnim stvarima. jer sud sumarno ispituje da li su se stekli uslovi da odredi obezbedjenje potrazivanja. E) Upis prava u javnu knjigu .U drugoj fazi.Smatra se da je izjava volje data kad aje poverilac svoju obavezu ispunio. odnosno zaloge na pokretnim stvarima. zaposleni.U prvoj fazi. . . i to deobom stvari. . . . od dana isteka paricionog roka iz izvrsne isprave.Zavisno od izreke izvrsne isprave.Predlog za izvrsenje mogu da podnesu kako tuzilac. nastupa fikcija da je izjavu volje dao. . B) Vrste ZIP poznaje 4 vrste sredstava obezbedjenja ( numerus clausus ): 223 . . . 158. .O nacinu deobe odlucuje sud u vanparnicnom postupku.Pri tome razlikujemo dve situacija: * U prvoj. sud donosi resenje o obezbedjenju koje se izvrsava po pravilima izvrsnog postupka.D) Vracanje zapolsenog na rad .Predlog se podnosi u prekluzivnom roku od 30 dana.. * U drugoj.Sudska odluka o deobi stvari ima nepotpuno preobrazajno dejstvo.Izvrsenje se sprovodi tako sto izvrsni sud naredjuje da se u javnu knjigu izvrsi upis sadrzan u izvrsnoj ispravi.Poverilac ima pravo da obezbedi sprovodjenje postupka izvrsenja na imovini duznika nakon sto dobije izvrsnu ispravu.

vec samo prethodne mere. v) cinjenice i dokazi koji opravdavaju postojanje razloga za obezbedjenje.) Uopste . • prethodne mere. b) razlog zbog kojeg se trazi obezbedjenje.Kod nadleznosti suda razlikujemo situaciju u kojoj je postupak obezbedjenja pokrenut pre pokretanja kognicionog postupka i situaciju u kojoj je predlog stavljen nakon sto je kognicioni postupak pokrenut. za odluku za obezbedjenje stvarno i mesno je nadlezan onaj sud pred kojim se pokrece kognicioni postupak. .Odredjivanje privremene mere kao sredstva obezbedjenja je supsidijarno u odnosu na ostala sredstva obezbedjenja potrazivanja. kognicioni i izvrsni.U njemu vazi dispoziciono i raspravno nacelo.Postupak se pokrece predlogom koji mora da sadrzi elemente koje propisuje Zakon: a) potrazivanje cija realizacija treba da se obezbedi. odnosno o glavnom zahtevu. odbacuje se kao nedopusten.Ako poseduje odluku donetu u njegovu korist u prvom stepenu. • 159. a da pri tom duznik nije imao mogucnosti da se izjasni o predlogu za obezbedjenje. stvarno i mesno je nadlezan onaj sud koji je nadlezan da odlucuje i o potrazivanju. .) Predlog i resenje o obezbedjenju . .O osnovanosti predloga sud pozitivno odlucuje kada se uveri da su argumenti poverioca verovatni. 224 .Postupak je hibridan. duznik nema imovinu na kojoj bi moglo da se zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima. . a ako iz prikazanih cinjenica i dokaza ne proizlazi da je verovatan razlog za obezbedjenje. g) vrsta sredstava obezbedjenja cija se primena zahteva.Ako poseduje izvrsnu ispravu. .U orvoj situaciji. .O predlogu za obezbedjenje odlucuje sudija pojedinac. .zasnivanje zaloznog prava na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka.Resenje o obezbedjenju se pobija zalbom koja se izjavljuje u roku od 3 dana.Ako se istovremeno pokrece kognicioni ( parnicni ili drugi postupak ) i podnosi predlog za obezbedjenje.Nacelo kontradiktornosti je ograniceno time da se resenje o obezbedjenju donosi. ali nema suspenzivni karater. predlog se odbija kao neosnovan. 3. V) Osobenosti postupka 1. .) Prethodne i privremene mere . • privremene mere ( najznacijnije sredstvo u praksi ). 2.Ako predlog ne sadrzi sve elemente. odredjenje privremenih mera dolazi u obzir samo ako npr. poverilac ne moze vise da zahteva da sud odredi privremene mere. .) Sud .PRIVREMENE MERE A) Opsta pravila . • zasnivanje zaloznog prava na nepokretnosti na osnovu izvrsne isprave. .

. ali ipak. znatno pogorsanje ili opste lose imovinsko stanje duznika nije indikator za odredjenje privremenih mera.Izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za odredjenje privremenih mera iznosenjem cinjenica i dokaza ucini verovatnim postojanje opasnosti.Potrebno je ispunjenje dva uslova: prvi. . --> ako su zakonske obaveze izvrsnog duznika.Ove resenje proizvodi dejstva ne samo prema strankama. sud moze da uslovi privremene mere tako sto ce poverilac da polozi jemstvo. da postoji opasnost da poverilac nece moci da realizuje svoje potrazivanje. .Sud moze da odredi privremenu meru obezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja da bi se sprecila upotreba sile ili nastupanje nenadoknadive stete. V) Uslovi za odredjenje privremenih mera . privremena mera ne moze da se odredi. a ako ga nema. . . kao i njegove obaveze utvrdjene pravosnaznom odlukom suda vece od njegovih prihoda. .Ovo resenje sadrzi sve sastojke kao i svako resenje o obezbedjenju. i uz to rok trajanja mere.. --> ako je protiv izvrsnog duznika vec pokusano izvrsenje koje nije uspelo. da ce da je otudji. jemstvo moze da polozi duznik umesto odredjenja privremenih mera ( to mogu da predloze i duznik i poverilac ).U ovom slucaju. kao i da se produze ). .U ovom postupku siroko se koristi institut jemstva.Kod odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja nenovcanih potrazivanja opasnost da ce duznik da osujeti ili znatno oteza ostvarenje potrazivanja mora da postoji objektivno. . B) Resenje o odredjenju privremene mere . izvrsni poverilac u svom predlogu za odredjenje privremenih mera mora da ucini verovatnim da ce duznik da unisti ili pokvari stvar koju duguje.U ovom slucaju.Odredjene privremene mere proizvode dejstva onoliko dugo koliko je to odredjeno u resenju suda ( ali mogu da se ukinu i pre.Za razliku od odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja novcanih potrazaivanja. vec i prema ucesnicima u postupku.Radnje koje duznik preduzima ili bi mogao da preduzme da bi osujetio ili znatno otezao naplatu potrazivanja jesu: otudjenje. . predlog za odredjivanje ove mere se odbacuje kao nedopusten. i drugi. da ce cedirati potrazivanja na trece lice. G) Vrste privremenih mera ZIP exempli causa navodi sledece privremene mere: 225 . ako je tada duzan da ucini verovatnim da ce izvrsni duznik odredjenim privremenih mera pretpsti samo neznatnu stetu. -->ako se protiv izvrsnog duznika vec vodio izvrsni postupak zbog neispunjenja obaveza iz zakonskog izdrzavanja.ZIP-om su odredjene okolnosti kada se smatra da opasnot postoji: --> ako bi potrazivanje trebalo da se ostvari u inostranstvu. kada se radi o obezbedjenju nenovcanih potrazivanja. . prikrivanje i drugi nacini raspolaganja imovinom.Ako se privremena mera odredjuje pre nego sto je poceo kognicioni postupak. sud odredjuje u rok u kome je poverilac duzan da podnese tuzbu..Poverilac mora da poseduje poseban pravni interes za odredjenje privremene mere. da potrazivanje postoji.Dakle. . . poverilac u predlogu za odredjenje privremenih mera ne mora da dokazuje postojanje opasnosti. sud moze da odredi i drugacija kada postoji subjektivna opasnost da ce duznik da osujeti i znatno oteza naplatu potrazivanja.. jer je duznik odbio da saopsti podatke gde se nalazi njegova imovina ili je davao netacne podatke u vezi s imovinom. kad god drugom merom moze da se ostvari isti cilj koji se postize privremenom merom. . .Donosenjem resenja o privremenoj meri izvrsni poverilac ne stice zalozno pravo.

D) Izvrsenje privremenih mera .. .Odstetne zahteve po osnovu vodjenja ovog postupka moze da istice izvrsni poverilac prema prema izvrsnom duzniku i ucesnicima u postupku.  istekao je rok za koji je privremena mera odredjena. • naredba izvrsnom duzniku da preduzme radnje da se stvar sacuva. kada sud privremenom merom odredi da poslodavac radniku placa platu dok tece parnica o zakonitosti odluke na osnovu koje je radniku prestao radni odnos. E) Odstetni zahtevi izmedju stranaka i ucesnika u postupku obezbedjenja .Resenje o privremenoj meri se vezuje. ne zna se da li je izvrsni poverilac zaista poverilac i da li je izvrsni duznik zaista duznik. jer se to ostavlja parnicnom sudu kada resava o meritumu stvari. . . prejudicira ishod spora ili cak i konzumira tuzbeni zahtev. navodno netacne cinjenice o licnosti izvrsnog poverioca ). .zabrana raspolaganja pokretnim stvarima i njihovo oduzimanje od duznika.Npr.Ovakva konzumacija tuzbenog zahteva putem odredjenja privremene mere evidentnija je kada se privremenom merom izrice obaveza necinjenja.  kada ona vise nije potrebna. • zabrana banci da isplacuje novac izvrsnom duzniku s njegovog racuna. njeno ukidanje dejstvuje samo ex nunc ( jer je njome stvoreno pravno stanje u kome potpuna restitucija nije moguca ). zabrana otudjenja ili opterecenja nepokretnosti. i sadrzinski i temporalno. . jer se predvidja da se ukidaju i preduzete radnje u postupku. . ako oni ne postupaju po resenju o odredjenju privremene mere kojom se obezbedjuje izvrsenje nenovcanog potrazivanja.Promenom okolnosti. odluka o odredjenju privremenih mera radi ozbezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja bi konzumirala i tuzbeni zahtev ( a to je zabranjeno ).Medjutim kada je privremena mera odredjena radi ostvarenja nenovcanih potrazivanja.Cim je resenje o odredjivanju privremenih mera doneto. . odnosno propustanja vrsenja odredjenih radnji ( npr. otpadanjem razloga koji su opravdavali njeno odredjenje. ukida se i privremena mera. vidno je da se prema izreci iz resenja o privremenoj meri postupa kao da je doneta pravosnazna presuda kojom je tuzbeni zahtev radnika usvojen. ono je ujedno i izvrsno. a) Izvrsenje privremene mere i tuzbeni zahtev .Bez tih ogranicenja.Izvrsni duznik moze tuzbom da zahteva da mu izvrsni poverilac naknadi stetu koju je pretrpeo zbog toga sto je sud odredio privremenu meru: 226 • • • ..Resenje o ukidanju privremenih mera trebalo bi da ima dejstvo ex tunc. . . zabrana duzniku izvrsnog duznika da ovom poslednjem namiri potrazivanje ili da mu preda stvar.U momentu kada sud odredjuje privremenu meru. Dj) Ukidanje privremene mere Ukidanje sledi po predlogu izvrsnog duznika kada:  izvrsni poverilac nije poveo kognicioni postupak u roku koji mu je sud odredio. za momenat kada se odlucuje o predlogu za odredjenje privremene mere. dnevnom listu se zabrani da stampa. • oduzimanje gotovog novca i polaganje novca u depozit. u neku ruku.Iz enumeracije privremenih mera koje se odnose na obezbedjenje nenovcanih potrazivanja ( naredbe i zabrane ) vidno je da njihovo odredjenje.

vec utvrdjenog u domacoj sudskoj odluci koja.) Zalozno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka . Ziga 227 . .* kada izvrsni poverilac ne povede kognicioni postupak u roku koji je sud odredio. * kada se utvrdi da je privremena mera bila neosnovana ( to je npr.Ove mre sud odredjuje sa istim ciljem kao i privremene mere(ipak imaju manji znacaj u praksi). ako drugostepeni sud po zalbi nadje da ne postoji verovatnoca u pogledu postojanja potrazivanja ili u pogledu postojanja opasnosti.PRETHODNE MERE . slucaj kada izvrsni poverilac izgubi parnicu protiv izvrsnog duznika. pokaze se da ne postoji potrazivanje ). . jos nije postala pravosnazna ili izvrsna.Takodje. medjutim. kao i saglasnost duznika da zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima. da bi se ove mere odredile. . .Ovako sacinjen zapisnik ima dejstvo sudskog poravnanja. 160. zalozno pravo na nepokretnim stvarima se zasniva na osnovu sporazuma stranaka i na osnovu rocista koje se odrzava pred izvrsnim sudom. .U ovom postupku. visina potrazivanja. zalozno pravo se stice njihovim popisom i unosenjem u zapisnik. tj.Kod pokretnih stvari. . dakle predstavlja izvrsnu ispravu.U zapisnik sa rocista se unosi sporazum stranaka.Ove mere se odredjuju radi obezbedjenja naplate novcanog potrazivanja. nuzno je da postoji opasnost da ce se ostvarenje potrazivanja osujetiti ili znatno otezati. . vreme njegovog dospeca.Odredjenje privremene mere ne moze da se smatra neosnovanim.