1.

) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ). - Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava. - Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec odnose izmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku. - Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava. - Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka. - Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava. - Ove dve grane prava stoje u interakciji. - Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava. - Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ). - Princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka. - U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti. - SPOR I PARNICA - Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava. - Pod sporom se smatra zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi. - Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom. - Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu. - Dakle, neophodno je razlikovati spor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i parnicu, procesnopravni odnos ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava. - Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).

1

2.) Pravna priroda parnicnog postupka
- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu i u kome se zasniva samo procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda. - Dakle, tek kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica, i uspostavlja se, osim inicijalnog, i procesnopravni odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog. - Procesnopravni odnosi koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su javnopravne prirode. - Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka. - Parnica se okoncava u momentu kada sud donese odluku o sporu koja vise ne moze da se pobija ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu, kada se parnica okoncava voljom samih stranaka ( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ). - Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od javnopravnih ovlascenja ( prava u materijalnom smislu ) i procesnopravnih tereta ( obaveza u materijalnom smislu ). - Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu. - Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku stranke nisu obavezne da vrse bilo kakve procesne radnje, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka izgubi spor. - Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta. - NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica toga sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca. Dakle, procesni teret predstavlja duznost u sopstvenom interesu. - O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.

3.) Pravo na pravnu zastitu
A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu ) - Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima svako ko tvrdi da mu odredjeno pravo pripada, da je ono povredjeno ili ugrozeno. - Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je irelevantno na kom cinjenicnom i materijalnopravnom odnosu se temelji zahtev tuzioca ( on moze da bude i besmislen ). - Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima faciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan. - U tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi. - Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka. - Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslovaprocesnih pretpostavki.

2

B) Obim prava na pravnu zastitu - O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja. - Starije teorije ( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastitu od materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda i trazi pravnu zastitu. - Novije teorije ( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnog ovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnu zastitu. - Teorija o pravnozastitnom zahtevu ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu. - Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu. - Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo. - Zbog toga se ova teorija i naziva ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu. - Medjutom, jasno je da je koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki i da ne odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa. - O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke. - Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba. - Druga teorija ( pravo na presudu ) svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa ( apstraktno pravo na pravnu zastitu ). - Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke. - Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na pravo na pravosudje. - Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu odgovara najvise principima pravne drzave. - Pravo na pravnu zastitu je javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu. - Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt. - Pojedinac ne moze da se, a priori, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava. V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS - Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno kao pravo na pravosudje. - Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.

4.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak
- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.

3

- Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka ex officio pazi da li resavanje spora spada u sudsku nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organ uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu. - U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda. A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari - Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari. - Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti mogu posluziti teoretski pristupi o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari. - Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici iz materijalnopravne norme gradjanskog prava. - Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa. - Ona se odredjuje po tome da li su stranke u pravnom odnosu ravnopravne ( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u odnosu subordinacije prema organu javne vlasti ( upravnopravni odnos ). - Ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava. - S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava. - Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja, odnosno obaveze iz pravnog odnosa. - Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari. - Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno gradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ). - U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom i negativnom sukobu nadleznosti odlucuje Ustavni sud. - Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce sledece: a) da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze da bude subjekt pravitanopravnih odnosa. b) da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa resava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ). v) kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos. B) Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka u upravnom postupku - U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i obrnuto. - U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.

4

Ovde je to pritvoreno lice duzno da se prvo obrati Ministarstvu pravde. ali samo dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom pravnom postupku.U ovom situacijama. EKLJP. najcesce organu uprave. ZPP.Gradjanski sudski postupak pociva na dispozicionoj maksimi. obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku. .) Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak .Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice. . . predstavlja posebnu procesnu pretpostavku za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka.Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom. . . ponosenje zahteva. takav upravni akt je nepostojeci.Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su enumerisani u clanu 1. .To su sledece situacije: a) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru. Ovde prvo mora da se obrati vojnim organima. odluka suda moze da se pobija zalbom.Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna stvar. ZPP koji dopusta nezavisno odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti. dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije. ne postoji gradjanski postupak koji bi se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak ). tj. . a to proizlazi a contrario iz clana 12. .Pravosnazne odluke gradjanskih sudova obavezuju upravne organe u granicama njehove nadleznosti.Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu odluku u roku od 3 meseca. ocinstva i materinstva. 5 .Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje postojanja braka.Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela. . .Vladajuce shvatanje o vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom pravnog organa ne treba prihvatati i nuzno je da se ono promeni usled primene clana 6. A) Sustinske razlike .Obrnuto. upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada u nadleznost suda. kada gradjanski sud resi upravnu stvar. a krivicni postupak je obustavljen.Kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja ustanovi da je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet. V) Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom .Prema praksi suda u Strazburu. . ovakva odluka organa uprave obavezuje gradjanski sud. . ..Dominira shvatanje da je gradjanski sud vezan odlukom upravnog organa u granicama njene pravosnaznosti. osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred sudom. 5.Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja. b) naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu.

Tuzilac iz istog cinjenicnog stanja ( zivotnog dogadjaja ) koji je bio osnov za donosenje presude krivicnog suda izvodi svoje zahteve u parnici pred gradjanskim sudom ( npr.Krivicni postupak pokrece po pravilu drzavni tuzilac ex officio.Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak. ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama. gradjanski sud moze da sam resava o postojanju krivicnog dela koje je vezano za imovinskopravni zahtev i o odgovornosti pocinioca. odnosno da drzavni tuzilac npr. V) Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku . ali moze i da prekine postupak. arbitrarno odustane od krivicnog gonjenja. . .Npr.Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom upucuje da svoj imovinskopravni zahtev realizuje u parnici. ostecenog moze da uputi na parnicu pred gradjanskim sudom. . kada je o jednoj pravnoj stvari vec pravosnazno odluceno u bilo kojoj vrsi sudskog postupka ( primer 79. . vec istrazna ( inkviziciona ) maksima. bez obzira na to kakve cinjenice i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu. samo ako istovremeno krivicnom presudom optuzenog oglasi krivim.U okviru krivicnog postupka. tj. . spadaju u nadleznost drugog suda. ako zeli da odluku prepusti krivicnom sudu. . . povracaj stvari ili ponistaj odredjenog pravnog posla. da odluci o imovinskopravnom zahtevu koji se odnosi na naknadu stete.Prema clanu 13.Jedinstvo pravnog sistema i potreba da se odrzi unutrasnja harmonija odlucivanja nalazu odstupanje od principa nezavisnosti. nakon sto je optuznica stala na pravnu snagu. G) Dejstvo presude krivicnog suda u gradjanskom sudskom postupku .U primeru krivicnog dela nanosenja teske telesne povrede. sud ce ostecenog uputiti da zahtev za zastitu prava iznese pred gradjanski sud. ).Krivicni sud moze da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku. . gradjanski u krivicni sud samostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnim pitanjima. . . postojanje protivpravnosti.Odsustvo dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni.U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima..Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje da ce stetnik-osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku. . ne gubi pravo da iste zahteve istakne pred gradjanskim sudom.Nacelno.Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka imalo za posledicu odugovlacenje krivicnog postupka. a izuzetno moze i osteceni za uglavnom laksa krivicna dela.Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke. . osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da zahtevaju da krivicni sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela. koja po pravilu.Kada krivicni sud donese presudu kojom optuzenog oslobadja od optuzbe ili odbije optuzbu ili iz drugog razloga dodje do prekida krivicnog postupka. 6 . gradjanski sud je vezan samo osudjujucom pravosnaznom presudom krivicnog suda i to dvojako: a) u pogledu postojanja krivicnog dela. . ZPP.str. B) Adhezioni postupak . osudjeni ne bi mogao da u gradjanskom sudskom postupku osporava svojstvo izvrsioca. trazi naknadu stete zbog ucinjenih telesnih povreda ).

b) u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca. on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je vlasnik stvari. 7 .postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice. .Ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice.Obrnuto. prozilazi da je krivicni sud vezan presudom gradjanskog suda. i onda kada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu. ako ona ne cini obelezje krivicnog dela.Ako presude krivicnog suda nema.Ako je krivicni sud doneo oslobadjajucu presudu. . . kao i iz opsteg ucenja o postovanju odluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti. E) Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku .To narocito vazi kod preobrazajnih presuda ( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom ( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ). narocito u situacijama kada mogucnosr i obim naknade stete zavise od vrste krivice. . . . . . gradjanski sud nije vezan presudom kada sudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile osnov za utvrdjivanje postojanja krivicnog dela i krivice ucinioca.Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra u slucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi. . gradjanski sud je vazan tom odlukom. gradjanski sud je vezan utvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja kod osudjenog.Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje stete od one koja cini bice krivicnog dela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda.On je vezan konstatacijom krivicnog suda da je steta pricinjena. Dj) Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda .To ima opravdanja u tome da kategorije krivice ( umisljaj i nehat ) nisu identicne u krivicnom i gradjanskom materijalnom pravu.Ako je krivicni sud presudio ( oslobadjajuce ili osudjujuce ). gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju. kao i u principu nezavisnog i samostalnog odlucivanja gradjanskog i krivicnog pravosudja. trebalo bi uzeti da je gradjanski sud vezan utvrdjenjem krivicnog suda. .Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda kada materijalno gradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih pravnih dejstava za postojanje krivicne presude odredjene sadrzine.Npr. . gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bice krivicnog dela. D) Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku . kao i nastupanje same posledice koja podpada pod bice krivicnog dela. ali ne i njenom visinom. predlog za ponavljanje parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak osudjeni za kakvo krivicno delo povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke. njegovom detetu… .Npr. izmedju ostalog. Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti nekog lica zbog krivicnog dela kradje.Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja.Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno.

. B) Osnovne razlike izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka a) Parnicni postupak se nikada ne pokrece po sluzbenoj duznosti. . lice se oglasava umrlim u postupku proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti. . odnosno nenadleznosti.Kao dopuna razlikovanju parnicnog i vanparnicnog postupka mogu se koristiti razlicita teoretska merila..Kada se u praksi radi o pravoj vanparnicnoj stvari. gde se parnicni postupak nazivao spornim. postoje razlicite vrste vanparnicnih postupaka koje su odredjene po svom predmetu ( zaostavstina se raspravlja u ostavinskom postupku. onda je sigurno da ce se ona raspravljati u vanparnicnom postupku. . tako da samostalno ocenjuju da li se radi o parnicnoj ili vanparnicnoj stvari. . jer parnica moze da se pokrene. jer se pokretao protivno volje tuzenog. kao merila za razgranicenje ove dve vrste postupka mogu da posluze i drugi teoretski kriterijumi za razgranicenje. .U vanparnicnom postupku ne resavaju se sporovi. dok se vanparnicni postupka upravo pokrece na taj nacin. b) Parnicni postupak ne moze da postoji bez dve stranke ( tuzioca i tuzenog ). dok se vanparnicni nazivao voljnim. Takodje u nepravim vanparnicnim postupcima spor postoji. u prvom redu. onda ce on biti takav. kao sto je to slucaj kod egzekvature. pa ako je zakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnicni. . dok je u vanparnicnom postupku dominantnija inkviziciona maksima(tj.Vanparnicni postupak nije homogen. vec se on pokrece. a da spor ne postoji. radi zastite licnih i imovinskih interesa pravnih subjekata. . v) U parnicnom postupku dominiraju samo dispoziciona i raspravna maksima. kada postoje suprotstavljeni interesi ucesnika.Teorija spora moze da se dopuni i dvostranackim karakterom parnicnog postupka.Kada se radi o nepravoj vanparnicnoj stvari.). . a ponekad to cini sudska praksa.Pravilo je da su parnicni i vanparnicni sud nazavisni u odredjenju sopstvene nadleznosti.) Parnicni i vanaprnicni postupak . odnosno drugoj vrsti postupka ne obavezuju sud u drugoj vrsti postupka.Zbog toga se kao kriterijum za razgranicavanje ovde koristi naredba zakonodavca. resava primenom pravila parnicnog postupka i obrnuto. i obrnuto.Najcelishodnije je poci od distinkcija koju je ucinilo rimsko pravo.Kod nepravih vanparnicnih stvari zakonodavac ponekad izricito odredjuje da one treba da se rasprave u vanparnicnom postupku. . ali je zakonodavac iz razloga celishodnosti odredio da se treba raspraviti po pravilima vanparnicnog postupka. posto nema spora. dispozicija ucesnika je bitno uza) V) Odnos parnicnog i vanparnicnog postupka . suprotstavljenih interesa ucesnika u postupku. A) Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupku .. deklaratorne odluke donete u jednoj. . gde je glavni kriterijum razgranicenja predmet postupka.Zbog ovakve heterogenosti vanparnicnog postupka nije moguce izvesti jasnu demarkacionu liniju izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka.To ima za posledicu da tzv. dok u vanparnicnom postupku moze da ucestvuje i samo jedna stranka. onako kako se to cini u odnosu na upravni i krivicni postupak. tj.Ova teorija nija sasvim konsekventna.6. 8 .Najvise se za razgranicenje parnicnog i vanaprnicnog postupka koristi teorija spora: ako sud resava o sporu.

. 2. . .Ako je odluka suda o jednoj pravnoj stvari doneta u pogresnoj vrsti postupka. polozaj sudija u pravnom sistemu. NPR: Vanparnicni sud koji odlucuje o raspodeli zaostavstine je vezan presudom parnicnog suda o razvodu braka. vanaprnicni. primarno.Kada je slucaj obrnut.) EKLJP .Norme koje regulisu gradjanski sudski postupak nisu sadrzane u jednom vec u cetiri pojedinacna zakona koja posebno uredjuju parnicni. takve radnje su validne i u vanparnicnom postupku koji se nastavlja pred nadleznim sudom. odluka doneta u vanparnicnom postupku obavezuje parnicni sud samo ako postoji identitet stranaka i identitet predmeta spora. . 1. ako nadje da bi postupak trebalo sporovesti u skladu sa odredbama vanaprnicnog postupka. jer njehovo nesprovodjenje ima za posledicu da se odluka suda pobija po zalbi zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. i odluke ne podlezu kontroli vansudskih vlasti.Primarni izvor prava je Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1950. sud ce. u postupku se garantuje javnost i zbornost u sudjenju. donose odluke strictum iuris.. postupak ce se obustaviti resenjem.ZPP sadrzi posebna pravila o resavanju sukoba nadleznosti izmedju parnicnog i vanparnicnog suda. morace da se opet sprovedu u parnicnom postupku. i primenjuju se neposredno. Parnicni sud koji odlucuje o punovaznosti pravnog posla je vezan odlukom vanparnicnog suda o lisenju poslovne sposobnosti. .. a takav slucaj ce biti u nepravim vanparnicnim stvarima u kojima postoje suprotstavljeni interesi ucesnika. . . ovakva odluka obavezuje vanparnicni sud u zemljisnoknjiznom postupku ).) Izvori Gradjanskog procesnog prava .Procesne radnje koje je eventualno u medjuvremenu sproveo. na teritoriji i eksteritorijalno u ambasadama. .. 9 .EKLJP se primenjuje ratione loci. .Princip je da zakon ovu koliziju resava tako sto daje primat nadleznosti parnicnog suda.Principijelno bi trebalo poci od stava da odluke parnicnog suda obavezuju vanparnicni i obrnuto. vec jedino moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim sredstvima.Sudovi su nezavisni. kao i procesnim radnjama preduzetim u parnicnom postupku. 7.U slucaju da je parnicni sud u medjuvremenu sproveo odredjene parnicne radnje. resenjem obustaviti parnicni postupak. i njene norme imaju primat u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo. kao i osnovne garancije koje sluze ostvarenju prava na pravicno sudjenje. izvrsni i stecajni postupak.Sudska vlast je jedinstvena.) Ustav . odnosno drugoj vrsti postupka jer su drugaciji obim i granice pravosnaznosti odluka.Prema clanu 19. .ZPP. .Problematicna je vezanost suda pravosnaznim odlukama donetim u jednoj. do donosenja odluke o glavnoj raspravi. . .Ako je vanparnicni sud utvrdio da resava o pravnoj stvari za koju je nadlezan parnicni sud. ona nije nepostojeca.Ustav sadrzi osnovne principe na kojima se temelji organizacija sudstva.Pravilo je da je vanparnicni sud vezan pravosnaznim odlukama donetim u parnicnom postupku ( kada je parnicni sud odlucio o pravu svojine na nepokretnosti.

) Zakoni: ZPP. . Konvecnije.EKLJP se primenjuje ratione personae na sva lica koja dodju u kontakt s jurisdikcijom drzavnih organa Srbije.Prilikom utvrdjivanja stavova prema znacajnijim. ali prvostepeni sud i dalje nije u obavezi da usvoji pravna shvatanja viseg suda. ZSP. kao i zbog cinjenice da se u stecajnom postupku ne odlucuje o sporu ( npr. . --> Pravo na odluku u primerenom roku --> Pravo na usmenu raspravu i objavljivanje presude V) Pravo na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom G) Posebnost primene EKLJP na izvrsni i stecajni postupak . javnost sudjenja.Svakom subjektivnom pravu ili ovlascenju.Pravo na prinudno izvrsenje sudske odluke. 4.) Sudska praksa .Treba istaci da postoji povreda konvencije kada sud ne navede na kom materijalnopravnom propisu zasniva svoju odluku. 3.Prvostepeni sud je duzan da u ponovljenom postupku izvede sve parnicne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud. koje je tuzivo po nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi. kao i njehove dokazne predloge.“ B) Proceduralna ljudska prava koja nacionalni sudovi moraju da postuju: a) Pravo na pristup sudu ( pravo na tuzbu ) . b) Pravicno sudjenje.) Pravna nauka .Druga obaveza suda je da strankama omoguci da slobodno iznesu cinjenicne navode i dokazne predloge. ali s veoma ogranicenim dejstvom. sastoji se. . 10 . kao i opsta sednica Vrhovnog Kasacionog suda. .U Srbiji je zanemarljiv znacaj. ZIP. .Usvojena pravna shvatanja na sednici odeljenja obavezuju sva veca u sastavu odeljenja.EKLJP nema retroaktivno dejstvo pa se primenjuje ratione temporis samo na one cinjenice koje su se desila nakon sto je Konvencija stupila na snagu u Srbiji.„U resavanju gradjanskih prava i obaveza svako ima pravo da njegovu stvar resi nezavisan i nepristrasan sud koji pociva na Zakonu. i to u primerenom roku. . a pravna shvatanja usvojena na opstoj sednici obavezuju sva odeljenja. ZVP. . mora da se pruzi pravna zastita. prvo. odnosno prava na tuzbu.Mnoge garancije koje sadrzi EKLJP ne mogu da se primene na stecajni postupak zbog njegove posebne pravne prirode. ravnopravnost stranaka ). iz obaveza suda da uzme u obzir sve cinjenicne navode.EKLJP se primenjuje ratione materiae na sve garancije koje su sadrzane u cl. ali i svakog drugog izvrsnog naslova predstavlja derivat prava na pristup sudu.koje ukljucuje: --> Pravo na kontradiktoran postupak. 2-14. svu pravnu argumentaciju stranaka.. A) Pravo na pravicno sudjenje . --> Ravnopravnost stranaka --> Pravo na obrazlozenu sudsku odluku . spornijim pravnim pitanjima odrzavaju se sednice odeljenja. 5.Sudska praksa nije izvor prava ili se moze reci da jeste izvor prava.

. sud ukine prvostepenu odluku koja je doneta pre 22. 11 . Postupak po zalbi ce se sprovesti po pravilima starog ZPP-a. kada je to predvidjeno medjunarodnim pravom. strane drzave i medjunarodne organizacije su izuzete iz jurisdikcije domaceg pravosudja.Cinjenica da stranke izvode svoje zahteve iz cinjenica koje su se desile pre nego sto je zakon stupio na snagu. . domaci sudovi ce zamoliti da se procesna radnja izvrsi u okviru madjunarodne pravne pomoci.Ova neposredna primena znaci da norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo. . odnosno nepostojanje treba utvrditi. koja treba da sadrzi naziv i opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog suda. b) Ako po stupanju na snagu vazeceg ZPP-a. zapoceti do dana stupanja novog zakona na snagu. Npr: Prvostepena odluka je doneta 15.Ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu.) Norme Gradjanskog procesnog prava A) Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka ratione loci .Tuzbe protiv stranih drzava su dopustene samo ako predmet spora proizlazi iz delanja drzave iure gestionis. na dalji postupak ce se primeniti odredbe ZPP iz 1976. Ovi postupci.Zamoljeni sud ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje zahtevane procesne radnje celishodno. dalji postupak se provodi po pravilima vazeceg ZPP-a. februara 2005.Pravna posledica koja nastaje kada se tuzba podnese protiv lica koja uzivaju imunitet od domaceg pravosudja jeste odbacivanje tuzbe zbog nepostojanja jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje spora.Druga situacija se javlja onda kada novi zakon stupi na snagu. koji moze biti svojak: imunitet od jurisdikcije domacih organa.8.neke kategorije stranaca. . V) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione temporis . . ograniceno je samo na njenu teritoriju. februara 2005.Kada je parnicni postupak zapocet nakon sto je novi zakon stupio na snagu. de facto na teritoriju Srbije. . Tuzilac je izjavio zalbu 25.Zakonodavac predvidja odredjena odstupanja od principa trenutnog dejstva: a) Ako je pre stupanja na snagu vazeceg ZPP-a doneta prvostepena presuda ili resenje kojim se okoncava prvostepeni postupak. na taj postupak ce se primeniti iskljucivo odredbe novog zakona. jedne od suverenih funkcija drzave.Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom. . .U pogledu kategorije lica postoje izuzeci. .Vrsenje funkcije pravosudja. a parnica je u toku. .Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju na drzavljane RS kao i na strance i apatride koji su nastanjeni u RS. okoncace se po pravilima starog zakona. okolnosti cije postojanje. irelevantna je za primenu procesnih zakona. . imunitet od izvrsenja. v) Odstupanje od trenutnog dejstva procesnopravnih normi predvidjeno je i za postupak po vanrednim pravnim sredstvima.Tada se odredbe novog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku.Ova kategorija uziva imunitet od pravosudja domacih organa. . B) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione personae . februara.

Iskljucice se sudija: - 12 . u tekucim parnicama bi trebalo primeniti stari zakon. . 2. . g) ako izmedju stranaka i sudije tece parnica ili postoji drugi sukob interesa. .VSS ima 11 clanova. i mandat im je pet godina. tako da je finansijski nezavisan od njih.) Nezavisnost sudstva .. stranaka i od drustva.postoje tri grupe: 1. 9. a od toga 3 stalna clana ( predsednik VKS-a.U pogledu proteka rokova. v) Obezbedjem njihove materijalne nezavisnosti. ministar pravde i predsednik odbora za pravosudje u Skupstini ).Nazavisnost suda podrazumeva tri aspekta: sud mora da bude nazavisan od drzave. . te da sude na osnovu Ustava i zakona. 10. . . izuzet iz sudjenja.Sudijska funkcija je stalna. . 6 sudija. in concreto postoje okolnosti koje ne daju garancije za postojanje nepristrasnog sudjenja. osim kada se sudija bira prvi put.Sto se tice primene procesnih normi na nadleznost sudova.Nezavisnost sudije se garantuje i ostvaruje na sledece nacine: a) Nacinom izbora sudija.Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga. saobveznika ili regresnog obveznika. i u tom slucaju ga predlaze VSS a bira Skupstina. jer se na taj nacin obezbedjuje princip pravne sigurnosti.Kod izuzeca. Sudija ne moze suditi: a) ako je sam stranka. g) Obezbenjem medjusobne nezavisnosti sudija. .) Izuzece sudije Kad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno. .Biraju se na sledeci nacin: kada se kandidat imenuje prvi put.Sud finansira drzava a ne stranke. .) Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da niko ne moze da bude sudija u sopstvenoj pravnoj stvari. v) ako je clan ili akcionar pravnog lica koje je stranka u sporu.ZPP razlikuje iskljucenje od izuzeca sudije. postupajuci sudija moze biti iskljucen. A) Razlozi za iskljucenje. bira se na period od tri godine.) Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje srodstva izmedju sudije i nekog ucenika.Ustav stipulise da sudovi nazavisni.U Srbiji sudije bira i razresava Narodna skupstina ili Visoki savet sudstva. . a ne mogu ni da ih ukidaju niti da ih menjaju.Legislativna i izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na sadrzinu pojedinacnih pravnih akata suda. zastupnik ili punomocnik stranke. b) ako je sa strankom u odnosu saovlascenika. 1 advokat i 1 profesor. b) Stalnoscu i nepremestivoscu sudija. Za postojanje tih razloga se vezuje neoboriva pretpostavka da sudjenje nece biti nepristrasno. . dosledno se primenjuje princip o trenutnom vazenju procesnih zakona.

. odnosno izuzece moze da potekne od samog sudije ili stranke. V) Postupak za iskljucenje.Inicijativa za iskljucenje.Za izuzece je dovoljno da postoji razumno. zakonskog zastupnika ili punomocnika.. usvojenik ili usvojilac stranke.. b) ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacije.Cim sudija sazna da postoji neki od razloga za iskljucenje ili izuzece. .Ako stranke nije istakla zahtev za izuzece tokom postupka pred prvostepenim sudom. izrazen stav sudije u odnosu na ishod spora. . Iskljucenje je nuzno: a) ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak. zastupnik ili punomocnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji. 13 - . .) Javni tuzilac u gradjanskom postupku Javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ kome je u nadleznost povereno da goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela. . . odnosno izuzecu . .a) ako mu je stranka. .Zahtev koji nema potrebnu sadrzinu je nedopusten i odbacice ga sudija pred kojim se vodi postupak. da ulaganjem pravnih sredstava stiti ustavnost i zakonitost. ali ako izmedju sudije i stranke postoji zajednicko domacinstvo. . mora biti obrazlozen.. on je stranka po duznosti. on mora da prekine svaki rad na predmetu ( doduse kad se radi o razlozima za izuzece.Kada postupajuci sudija ne odbaci predlog kao nedopusten. 11. 3.Protiv resenja o odbacivanju zahteva kao nedopustenog nije dopustena posebna zalba ( kao i na odluku predsednika suda o zahtevu ). b) ako je staralac. na kojima moze da se temelji izuzece.U gradjanskim sudskim postupcima uloga javnog tuzioca je ogranicena.. trebalo bi smatrati da je prekludirana da iz ovog razloga pobija sudsku odluku. saznala nakon okoncanja prvostepenog postupka. B) Razlozi za izuzece .. odnosno izuzece ne moze da bude pausalan.. o izuzecu odlucuje predsednik suda..) Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa ucescem sudije u drugim postupcima u istoj ili povezanoj stvari.Povreda gore navedenih pravila ima za posledicu da je sudska odluka apsulutno nistava.Kada javni tuzilac na osnovu ovlascenja koje mu daje zakon pokrece gradjanskosudski postupak. i na te povrede stranka se moze pozivati u zalbi na presudu. odnosno izuzece .) Pokrece neke sudske postupke kada to zakon izricito predvidja.Razlozi mogu biti razliciti: prijateljstvo ili neprijateljstvo . G) Odluka o iskljucenju. onda ipak moze da preduzme one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje ) i da o tome obavesti predsednika suda. subjektivno osecanje straha na strani stranke da mu sud ne pruza dovoljno garancija da ce biti nepristrasan. osim ako je za razloge. kao i u reviziji protiv presude. On moze samo da: 1. savetovanje stranaka tokom postupka. ili mu je supruznik srodnik po tazbini do drugog stepena.Zahtev stranke za iskljucenje. pripadnistvo u istom udruzenju gradjana. blagovremen i da sadrzi okolnosti na kojima se temelji strah od pristrasnosti sudije.

) Advokatura Advokatura je znacajna institucija za pravilno funcionisanje pravosudnog sistema i narocito za ostvarivanje prava stranaka na sudsku zastitu u parnicnom postupku. . odnosno postojanja braka. u granicama tuzbenog zahteva. . za lisenje roditeljskog prava.Kada ucestvuje kao intervenijent.Javni tuzilac moze da podigne tuzbu: za utvrdjenje nepostojanja. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. da predlozi da se utvrde cinjenice koje stranke nisu navele.) Intervenise u postupku izmedju trecih lica radi zastite javnih interesa. A) Polozaj advokature u pravnom sistemu . pravilnom i efikasnom odvijanju gradjanskog sudskog postupka. za ponistenje priznanja ocinstva. . d) u drugim slucajevima utvrdjenim zakonom. v) ako je clan ili je bio clan zajednicke advokatske kancelarije u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa suprotna strana. .Advokat je duzan da stiti interese stranke.JT moze da predlozi pokretanje nekih vanparnicnih postupaka: proglasenje nestalog lica za umrlo. 12. b) ako je bi advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa suprotna strana.Radi se o zahtevu za zastitu zakonitosti. JT nije stranka. - 14 . . .. . da se izvedu dokazi koje stranke nisu predlozile.Svoje ucesce u parnici moze da prijavi samoinicijativno ali i na poziv suda. 2.JT se ne pridruzuje nijednoj stranci. javnim poretkom i pravilima morala. vec u parnici ima samostalni polozaj ( osnovna razlika od obicnog umesaca ).O ulozi javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu govorimo kada ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica. predlog za utvrdjivanje smrti fizickog lica.TJ moze. .ZOO priznaje javnom tuziocu pravo da zahteva utvrdjenje apsolutne nistavosti ugovora.) Ulaze vanredne pravne lekove. Statutom i Kodeksom. . ..Advokat ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranke. g) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili sluzbeno lice u drzavnom organu. za ponistenje braka iz razloga apsolutne nistavosti.JT pomaze sudu da spreci stranacke dispozicije koje su u suprotnosti s prinudnim propisima. koji moze da izjavi ex officio ili na predlog stranke. a priznato mu je i pravo da izjavljuje pravne lekove ( stranke ga ne mogu spreciti u tome ).Pravo da ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica JT ce imati uvek kada postoji sumnja da jedna ili obe strane koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. ali je i organ u sistemu pravosudja. . da svojim postupcima i parnicnim radnjama doprinese zakonitom. za zastitu prava deteta.Advokat je duzan da odbije pruzanje pravne pomoci u sledecim slucajevima: a) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranu. 3.. .

Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troskova za svoj rad prema advokatskoj tarifi. .) Nacelo dispozicije u parnicnom postupku Nacelo dispozicije u parnicnom postupku ogleda se u tome sto je zakonodavac ostavio strankama mogucnost da svojom voljom uticu na pokretanje i razvoj postupka. kao pritivan javnom poretku. nema drugu registrovanu delatnost. 13. .Nikada ga ne moze pokrenuti sud po sluzbenoj duznosti.Povredom njegovih duznosti smatraju se postupci koji su protivni Zakonu i etickom kodeksu: a) postupanje protivno prinudnim propisima i moralu.Ako je advokat propustio da se koristi procesnim sredstvima ili je pocinio greske u vodjenju spora. g) kontaktiranje sa protivnom stranom. b) preduzimanje nekorisnih parnicnih radnju ili preduzimanje parnicnih radnju protivno volji stranke.Advokat nije obavezan da prihvati ponudu klijenta.. . . advokat odgovara disciplinski pred organom i u postupku koji je regulisan opstim aktima Advokatske komore.Advokatura se obavlja kao nezavisno i samostalno zanimanje radi pruzanja pravne pomoci.) Pocetak parnicnog postupka . polozen pravosudni i advokatski ispit.Odnos advokata i klijenata se zasniva na ugovoru o nalogu ( bitna pismena forma ). nije u radnom odnosu. . da nije osudjivan za krivicno delo koje ga cini nedostojnim. . . 1.Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledece uslove: diploma pravnog fakulteta. - 15 . pa je takav sporazum pogodjen sankcijom apsolutne nistavosti. duzan je da klijentu koji je izgubio spor naknadi stetu prema opstim pravilima.Nije dopusteno ugovaranje nagrade u zavisnosti od rezultata u sporu. drzavljanin Srbije.B) Organizacija advokature . te cuva kao tajnu sve ono sto je od stranke saznao radi izvrsenja naloga.Dispoziciona maksima u parnicnom postupku predstavlja procesnopravni pandan autonomiji volje stranaka u materijalnom gradjanskom pravu. . da je dostojan poverenja.Obaveza advokata iz ovog ugovora o nalogu jeste da stranku zastupa po svom najboljem znanju i umecu. a izuzetno advokat ne moze da odbije da zastupa stranku ako ga je postavio sud stranci u okviru njenog prava na besplatnu sudsku pomoc. Od ovog principa nema izuzetka! Dakle ne vazi princip oficioznosti..Za povredu svojih profesionalnih duznosti. d) postupanje koje je protivno interesima stranke koju zastupa. . odnosno prilikom pruzanja pravne pomoci. medjutim. V) Odnos advokata i klijenata .Iz nacela dispozicije proistice da parnicni postupak pokrece stranka. G) Profesionalna odgovornost advokata . odredjivanje predmeta i obima raspravljanja. advokat i klijent mogu na drugi nacin da urede placanje honorara i troskova u pismenoj formi. tuzilac. potpuna poslovna sposobnost. v) javno samoreklamiranje i nudjenje svojih usluga.

aluid postoji onda kada sud tuziocu dosudi nesto drugo. stranke same odredjuju sta je predmet spora u parnicnom postupku. . te da zakljuce sudsko poravnanje. 3. pa se na tu presudu tuzeni zali ali samo na iznos nematerijalne stete. 2.Stranke svojim predlozima i zahtevima odredjuju sudu i granice u kojima ce on da odlucuje. da povuce tuzbu.. koji nije dopusten.O odluci infra petita govorimo onda kada je tuziocu dosudjeno manje od onoga sto je trazio.) Okoncanja parnice voljom stranaka . . te zakon predvidja da je za povlacenje tuzbe. sud ne moze vise da odlucuje po sopstvenoj inicijativi o tuzbenom zahtevu.Npr.) Dispozicija stranaka u postupku po pravnim lekovima . u principu. odnosno one strane koja je parnicu izgubila. ako je prvostepeni sud doneo presudu u kojoj obavezuje tuzenog da plati tuziocu 500000 na ime materijalne stete i 300000 na ime nematerijalne stete. a ne ono sto je zahtevano u tuzbenom zahtevu. 16 .Stranka koja je izgubila parnicu moze potupno da se odrekne mogucnosti da ulozi pravni lek. . cak i ako bi.Sud ne moze svojom odlukom da dosudi strankama nesto sto one u toku postupka nisu zahtevale.Tuzenom koji se vec upustio u spor je.Infra petita je dopustena. a sud je doneo presudu op raskidu ugovora.Tuzilac moze. . tj.Stranke mogu tokom postupka da se nagode o predmetu spora. a moze i da povuce vec ulozeni pravni lek. . u svakom slucaju.Tuzilac moze odmah nakon sto je povukao tuzbu da podnese novu sa istim tuzbenim zahtevom. pri cemu se pravna posledica. niti im moze odbiti zahtev koje one u toku postupka nisu iznele. . kvalitativno ne razlikuje od pravne posledice koja je sadrzana u tuzbenom zahtevu. po kome tuzilac snosi inicijalni rizik. ponekad. .Primer za aluid: tuzilac je trazio ponistenje ugovora.Npr. s obzirom na to da je rec o materijalnopravnom prigovoru o kome sud odlucuje u izreci presude ( dakle tuzeni mora sam da istakne prigovor kompenzacije ). snosi inicijalni rizik prilikom odredjenja vrste i visine tuzbenog zahteva. . i nakon povlacenja. . 4.Ni drugostepeni sud ni VKS ne pokrecu ex officio postupke po pravnim lekovima.Nasuprot tome. . . za razliku od aluid-a. zakonodavac mu je priznao pravo da i u toku postupka disponira svojim tuzbenom zahtevom ( preinacenje tuzbe ). onako kako ju je i podneo.Da bi se ublazile negativne strane resenja. vec su vezanim inicijativom stranaka. . . dosao do zakljucka da bi tuziocu pripadao visi iznos. . tako da tuzilac.RAZGRANICENJE ODLUKA INFRA PETITA I ALIUD . tuziocu potrebna saglasnost tuzenog. na osnovu utvrdjenih cinjenica. sadrzana u izreci presude.Sud moze da dosudi tuziocu manje od onoga sto je trazio u tuzbenom zahtevu. pa je parnica okoncana. sud ne moze tuziocu da dosudi visi iznos nematerijalne stete od zahtevanog. od momenta upustanja tuzenog u raspravu.Drugostepeni usd moze odluku prvostepenog suda na osnovu zalbe da preispituje u onom delu u kome se prvostepena odluka pobija.) Odredjenje predmeta spora . onda drugostepeni sud moze da eventualno ukine samo deo presude koji se odnosi na nematerijalnu stetu.Dispoziciona maksima se proteze i na prigovor kompenzacije. u interesu da dobije konacno resenje za svoj sporni odnos s tuziocem.

. .Sud ne moze da ispituje da li je ovakvo ponasanje stranaka celishodno.) Dokazivanje A) Cinjenice o kojima se izvode dokazi . . . . . . 2. . i tada moze da se odrekne tuzbenog zahteva. vec je vezan ovakvom dispozicijom i duzan da donese presudu na osnovu odricanja. .Parnicni postupak u Srbiji ne pociva na cistom raspravnom nacelu.) Saznavanje cinjenica . javnim poretkom i dobrim obicajima.Kada tuzeni priznaje tuzbeni zahtev. nije mu potrebna nikakva saglasnost tuzioca. ali i okoncava parnicu i ima dejstvo izvrsne isprave.Dakle.Postoji odredba koja obavezuje sud da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tuzbenog zahteva. ni obrnuto.Buduci da sud ne moze unapred znati za cinjenice na kojima se tuzbeni zahtev zasniva. sud moze da zasnuje svoju odluku samo na onim cinjenicama koje su stranke saopstile sudu u toku postupka. te mu zakonodavac ostavlja mogucnost da prizna tuzbeni zahtev. postavlja se pitanje na koji nacin ih on saznaje. ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaze svojim zahtevom na nacin koji je u suprotnosti s prinudnim propisima.Tuzilac moze iz samog toka postupka da zakljuci da mu ne pripada pravo ciju je zastitu trazio u tuzbenom zahtevu.Dakle.Iz raspravnog nacela proizlazi da sud izvodi dokaze samo o onim cinjenicama koje su medju strankama sporne. sud je duzan da odstupi od raspravnog nacela i da u osnovu svoje odluke uzme i onu cinjenicu koju nije saznao od stranaka i na koju se stranke ne pozivaju.) Raspravno nacelo u parnicnom postupku 1. 14. . . poverilac ne mora vise da vodi novu parnicu protiv njega. .Ovakav nacin saznanja cinjenica pociva na raspravnom nacelu koje nije nista drugo do derivat dispozicione maksime.U principu.I tuzenom moze da se ucini da je njegova dalja odbrana izlisna. .U prilog toj tvrdnji mozemo izneti i odredbu koja predvidja da sud utvrdjuje cinjenicno stanje “na osnovu rezultata celog postupka”.Posto stranke po svojoj volji pokrecu parnicni postupak. ne dokazuju se cinjenice koje je jedna stranka iznela.. odricanje od tuzbenog zahteva ima za posledicu donosenje sudske presude koja predstavlja konacno resenje spora za stranke. odnosno presudu na osnovu priznanja. logicno je da nacelo dispozicije obuhvati i obavezu stranaka da pravno relevantne cinjenice u postupku iznesu pred sud. vec moze neposredno da zahteva prinudno izvrsenje sudskog poravnanja. ili ih nije osporila. . .Za razliku od povlacenja tuzbe. a druga ih je izricito priznala.Ovakvo zakljuceno poravnanje pred sudom proizvodi dejstvo materijalnopravnog ugovora.Od ovog pravila postoji izuzetak: Sud moze odluciti da se dokazuju i priznate cinjenice. 17 .Ako duznik koji je naveden u sudskom poravnanju ne izvrsi dobrovoljno obavezu.

Ako tuzeni sam navodi cinjenice koje govore u prilog osnovanosti tuzbenog zahteva. pri cemu ih tuzilac u tuzbi ne navodi.Tuzilac ne bi morao da ponavlja u postupku kao svoje one cinjenicna navode koje je izneo tuzeni. cime se doprinosi koncentraciji postupka.Medjutim. g) usmenost omogucuje da se prisutna stranka odmah izjasni o navodima svog protivnika. ako nijedna stranka nije to predlozila.Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kada tuzilac iznese cinjenice koje govore u prilog njegovoj neosnovanosti.) Nacelo usmenosti i pismenosti u parnicnom postupku Usmene parnicne radnje se preduzimaju na rocistima. . tuzilac predlozi saslusanje tri svedoka.Prema vazecem ZPP-u ( za razliku od starog zakona ) sud moze izvoditi samo one dokaze koje su stranke predlozile. pri cemu je za odluzivanje potpuno nebitno koja je od stranaka iznela koju cinjenicu. uprkos tome sto je tuzeni propustio sam da iznese takve cinjenice. Razlozi koji govore u prilog principa usmenosti ogledaju se u sledecem: a) nacelo javnosti moguce je samo onda kada se parnicne radnje preduzimaju na rocistu. b) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje raspravnog nacela. 18 . ali sud moze da utvrdi da je dovoljno da se saslusaju samo dva svedoka po njegovom izboru. utvrdjuje (ne)postojanje cinjenica od kojih zavisi da li tuzilac i tuzeni imaju stranacku i parnicnu sposobnost. 15. v) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje principa slobodne ocene dokaza.) Utvrdjivanje procesnih pretpostavki . doslovna primena raspravnog nacela zahtava da se u postupku i sam tuzilac pozove na istu cinjenicu kako bi sud mogao da usvoji njegov tuzbeni zahtev ( ali to ipak nije potrebno. .Stranke su duzne da pred sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve. . jer je zakonodavac dao sudu mogucnost da sam odredi koji ce se dokazi izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica.B) Vezanost suda dokaznim predlozima stranaka .Npr. 3. dok se pismene parnicne radnje preduzimaju predajom podnesaka sudu.Sud nije duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile. da li postoji apsolutna nadleznost suda. 4. nezavisno od volje stranaka. pokaze da su one tacne.To znaci da sud. . a iz kojih proizlazi da je tuzbeni zahtev osnovan. . Sud ne moze da pozove na saslusanje nekog cevrtog svedoka za kojeg smatra da je bitan.Pravilo je da sud ex officio utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki. . nakon dokaznog postupka. .. .Do usvajanja tuzbenog zahteva redovno dolazi onda kada tuzilac pred sud iznese cinjenice koje idu u prilog njegovom tuzbenom zahtevu i kada se.. do usvajanja tuzbenog zahteva moze doci i u uslucaju kada osnovanost tuzbenog zahteva proistice iz cinjenicnog navoda tuzenog. jer se navodi da nije bitno od koje strane je sud saznao za postojanje neke relevantne cinjenice ).Npr.) Nacin primene raspravnog nacela . .

.Shodno tome. pravih lekova i procesno punomocje.ZPP predvidja obavezni pismeni postupak jedino u postupku za izdavanje platnog naloga. odgovora na tuzbu. .Zbog dobrih i losih strana oba principa. po pravilu.Najvaznije ogranicenje u primeni nacela usmenosti sadrzi odredba prema kojoj u odredjenim slucajevima sud nije duzan da raspravlja sa strankama. i pored toga sto je. za GPP u Srbiji karakteristicna je njihova kombinacija.Stranke. - 19 . . kumulativno postavljeni uslovi: a) da je tuzeni podneo odgovor na tuzbu. . ali moze da je odrzi ( fakultativna usmena rasprava ). B) Jedinstvo glavne rasprave . po pravilu.U prilog nacela pismenosti mogu se izneti razlozi sprecavanja eventualnih zloupotreba procesnih prava. V) Nacelo pismenosti . b) da medju strankama nisu sporne cinjenice. ali i tokom samog rocista da dostavljaju sudu podneske koji sadrze njihova objasnjenja cinjenica. . . .Tuzba.Jedinstvo glavne rasprave znaci da stadijum glavne rasprave predstavlja jednu procesnu celinu. sud moze da donese i presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu propustanja. protivtuzbe. odrzavanje rocista za glavnu raspravu je fakultativno. Od ovog pravila postoji izuzetak a to su slucajevi kada zakonodavac za odredjene parnicne radnje predvidja obaveznu pismenu formu. A) Vazenje nacela usmenosti . . mogu birati da li ce svoje parnicne radnje preduzimati pismeno ili usmeno na rocistu. dokazne predloge i pravna razmatranja. .Nase pravo stoji na stanovistu da je stvar slobodnog sudijskog uverenja da proceni priznanje i naknadno osporavanja neke bitne cinjenice ( u drugim pravnim sistemima ne postoji ta mogucnost ). a i iskljucuje se mogucnost da sud precuje neku relevantnu cinjenicu. u postupku po zalbi sud odlucuje. na pripremnom niti na rocistu za glavnu raspravu.U fazi pripreme za glavnu raspravu. ( dakle ovde ne dolazi do zakazivanja pripremnog rocista niti rocista za glavnu raspravu ). .U privrednim sporovima.ZPP predvidja da se odredjene parnicne radnje obavezno preduzimaju pismeno: podnosenje tuzbe. . . v) da su ispunjene kako opste tako i posebne procesne pretpostavke. kada je potrebno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje. odgovor na tuzbu i pravni lekovi moraju da se podnesu pismeno.Stranke mogu vec u toku pripremnog rocista. ili presudu na osnovu odricanja tuzioca.Nacelo pismenosti je pojacano i izostankom obaveznih rocista na kojima stranke usmeno raspravljaju. u formi podneska. prilikom donosenja odluke.Presuda bez odrzavanja rasprave moze se doneti ako se ispune sledeci. stekao uverenje da se radi o jednostavnom sporu koji bi mogao da resi i bez usmenog izlaganja stranaka. . vec nakon prethodnog ispitivanja tuzbe.U postupku po predlogu za povracaj u predjasnje stanje.Sud je duzan da zakaze makar jedno rociste za glavnu raspravu. sud je duzan da uzme u obzir procesno gradivo koje je izneto na svim rocistima za glavnu raspravu. cak i kada nije okoncan na jednom rocistu. vec moze neposredno da okonca spor presudom ( presuda bez odrzavanja rasprave ). bez usmene rasprave.

ako to zahtevaju interesi cuvanja sluzbene. .Sud ne moze ni u kom slucaju da s rocista za glavnu raspravu iskljuci stranke.Sud. u formi pravne pomoci.16. vec samo da procita zapisnike o njima. bez obzira da li je sa rocista bila iskljucena javnost. poslovne ili licne tajne ili razlozi morala.) Objavljivanje presude .Za ocuvanje neposrednosti u postupku dovoljno je da presudu donese ono vece ciji su clanovi ucestvovali na poslednjem rocistu za glavnu raspravu. bez obrazlozenja ).Protiv ove odluke suda u obliku resenja nije dozvoljena zalba. . . . .) Nacelo neposrednosti u parnicnom postupku Nacelo neposrednosti ima dva vazna segmenta: a) Svako raspravljanje.) Javnost raspravljanja pred sudom .U okvire stranacke javnosti spada i prava stranaka da se neposredno upoznaju s procesnim radnjama suda i protivne strane.Premda zakon nalaze da se novo rociste za glavnu raspravu uvek odrzava pred istim vecem. odnosno vecem koje rukovodi parnicom. - 17. njihove zastupnike i umesace.Transparentnost parnicnih radnji stoji u tenziji s pravom na privatnost i mogucnoscu povrede licnih prava ucesnika u postupku.Saglasnost stranaka za ovakvo resenje suda nije potrebna. . ako dodje do promena u personalnom sastavu veca tokom trajanja parnice. pa se tada pred postupajucim sudom procita zapisnik o dokazima koji su izvedeni pred zamoljenim sudom.Od nacela neposrednosti se odstupa i u slucaju kada dokaze izvodi zamoljeni sud.Presuda se uvek objavljuje javno ( makar njena izreka.Rasprava uvek mora da pocne iznova. . . . . . moze da odluci da ne izvodi ponovo vec izvedene dokaze.Ovo nacelo obuhvata dve stvari: 1.Javnost raspravljanja pred sudom znaci da rocistima mogu da prisustvuju sva punoletna lica.b) Sud u nepromenjenom sastavu treba da odrzi sva rocista za glavnu raspravu i da donese presudu.Kada je u pitanje saslusanje svedoka i stranaka.Od opste javnosti treba razlikovati stranacku javnost. . ne bi smelo da se na ovaj nacin odstupi od nacela neposrednosti. postoje izuzeci od primene nacela neposrednosti u korist drugih nacela i zahteva se da se odluka donese u razumnom roku. .Treca lica imaju takvo pravo samo ako za uvid imaju opravdani interes. . 2. ali je sud duzan da pruzi priliku strankama da se o tome izjasne. . a pogotovo izvodjenje dokaza treba da se obavi pred sudijom.Zato zakonodavac predvidja da sud moze da iskljuci javnost s glavne rasprave. medjutim. jer sud moze da se uveri u verodostojnost ovih lica samo u neposrednom kontaktu s njima.) Nacelo javnosti u parnicnom postupku . 20 .

B) Ogranicenje primene nacela obostranog saslusanja . ali nisu duzne da se izjasnjavaju na navode i predloge protivne strane. kao i predlog za ponavljanje postupka.Povreda ovog nacela ima karakter apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka. V) Posledice povrede nacela obostranog saslusanja . bez obizra na to da li bi ishod spora bio drugaciji da je tokom parnice postovano ovo nacelo ( dakle ovo nacelo je strogo formalne prirode ). ma kakvi oni sadrzinski bili.Ako jedna stranka ne dodje na rociste. zakljucio glavnu raspravu i usvojio povisen tuzbeni zahtev. odredjivanje privremenih mera ) impliciraju hitnost i donosenje sudske odluke bez mogucnosti da se i druga strana izjasni o predlozima i navodima svog protivnika.Kad je rec o pismenim podnescima stranaka ili parnicnim radnjama suda. u ovoj situaciji sud ne bi mogao da donese odluku na stetu odsutne strane. . g) sud je duzan da razmotri svaki od navoda.. d) sud je duzan da uzme u razmatranje i pravna shvatanja stranaka. . zahtevima i predlozima protivne strane.Prava koja proizlaze iz ovog nacela uzivaju i umesaci. tuzilac je povisio tuzbeni zahtev na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. A) Primena i domasaj nacela obostranog saslusanja . . - 21 . a zalba protivnoj strani na odgovor.Ogranicenja ovog nacela imaju za cilj da sprece odugovlacenje postupka ili nalaze svoje opravdanje u onim postupcima ciji bi smisao bio osujecen. zahteva ili predloga stranka.. vec je nastavio postupak sa tuziocem.Zbog ove povrede moguca je i revizija. cim je takva odluka doneta. tuzba se obavezno dostavlja tuzenom na odgovor. . . jer je stranka propustila da se u odgovoru na tuzbu izjasni o navodima tuzioca.Sud bi bio duzan da takvoj stranci dostavi zapisnik sa rocista i ostavi joj mogucnost da se izjasni o rezultatima koji su nastali nakon odrzanog rocista. . kada bi se insistiralo da se i protivnoj strani pruzi mogucnost da se izjasni. protivnoj strani mora da se obezbedi mogucnost da u postupku ospori donosenje takve odluke.Medjutim.) Nacelo obostranog saslusanja Sud ce svakoj stranci pruziti mogucnost da se izjasni o zahtevima. . predlozima i navodima njenog protivnika. .To znaci da ona. u postupku po zalbi. a sud nije odlozio rociste i dostavio tuzenome prepis zapisnika s tog rocista.18. b) sud je duzan da stranci omoguci da se izjasni o navodima. v) sud mora da uzme u obzir navode. ako bi se ona bazirala na cinjenicama i dokazima koji su izvedeni na rocistu. te lica na koja se prostire tzv. presuda obema stranama.Ovo nacelo obuhvata sledece duznosti suda.Donosenje presude zbog propustanja nije protivno nacelu obostranog saslusanja. materijalna pravosnaznost presude. povlaci i ukida sudske odluke. . kao i sva treca lica koja ucestvuju u parnici. .Stranke mogu. .Medjutim. . sud moze da raspravlja samo s prisutnom strankom. zahteve i predloge stranka. odnosno sledeca prava stranaka: a) sud je duzan da stranci omoguci da iznese svoje cinjenicne navode. ma kakvi oni bili i da o tome donese odluku.Primeri povrede ovog nacela: prvostepeni sud je odlozio rociste i pozvao stranku da se u odredjenom roku pismeno izjasni o navodima njenog protivnika i doneo presudu pre isteka tog roka.Neki postupci ( npr. zahteve i predloge.

Stranka u parnici moze da dela. . . - 22 . a o njihovoj dopustenosti i dejstvima uvek ce odlucivati sud ( npr. Ako to i pokusaju. a ne zbog toga sto tuzilac ima pravnozastitnu potrebu ( u nasoj praksi cesto su vodjene prividne parnice za razvod braka radi ostvarenja uslova za sticanje stanarskog prava ).Zakon poznaje dva nacina na koji sud treba da se bori protiv zloupotrebe procesnih ovlascenja: A) Kao prvu sankciju za nesavesno parnicenje predvidja se obaveza da stranka naknadi svom protivniku troskove koje mu je prouzrokovala svojom krivicom ili cak i bez svoje krivice. a ne o obavezi u materijalnopravnom smislu. 1.) Nacelo efikasnosti u parnicnom postupku Duznost je drzave da procesne zakone tako strukturira da bi stranke mogle efikasno i brzo da dodju do konacnog resenja spora. u prvom redu.) Posledice povrede obaveze savesnog parnicenja .Zapravo.Npr. ali i za nehat. kako bi tuzenog izlozio sikani i troskovima. --> da govore istinu. u parnici je rec o procesnim teretima. koja se vodi u sasvim drugom cilju. slucajem koji nju pogadja. --> da ne zloupotrebljavaju svoja procesna prava. ali to nije duzna da ucini. Tuzilac podeli tuzbeni zahtev na vise manjih iznosa i pokrene parnicu pred raznim sudovima.Svako koriscenje procesnog prava protivno cilju radi cijeg ostvarenja je ono ustanovljeno objektivnim pravom.Ipak postoje tri vrste obaveza stranka: --> da savesno koriste procesna prava.Fraus legis u parnicnom postupku se sastoji od stvaranja ili iznosenja laznih cinjenica kako bi se proizvela odredjena procesna posledica koje ne bi bilo da se stranka nije posluzila prevarom.) Savesnost i postenje u parnicnom postupku . . jedna stranka u parnici se ponasa suprotno onome na sta se u stvarnosti obavezala prema drugoj strani ). na sve oblike taktickog preduzimanja parnicnih radnju sa ciljem da se postupak odugovlaci. jer odgovara i za slucaj. . .Stranke ne smeju da preduzimaju procesne radnje ciji bi cilj bio odugovlacenje parnice.Ovde se zapravo radi o zakljucenju procesnih ugovora van parnice.Poseban vid fraus legis-a je prividna parnica.) Nacini zloupotrebe procesnih prava . a) Prevarno stvaranje procesnih stanja ( fraus legis ) . tj. duznost je suda da ih u tome spreci. da aktivno ucestvuje u postupku. b) Venire contra factum proprium .19. 2. v) Zloupotreba procesnih ovlascenja . predstavlja zloupotrebu prava.Stranka odgovara za umisljaj. .Obaveza naknade troskova zbog nesavesnog parnicenja odnosi se. 3.

dokazni postupak ). . dokaze i predloge iznese samo u odredjenom. ako se npr. pogadja je prekluzija. vestacima zbog zloupotrebe procesnih prava.Stranku pogadja obaveza da snosi troskove zbog nesavesnog parnicenja. .Eventualna maksima podrazumeva razlaganje postupka na stadijume ( stadijum u kome tuzilac iznosi svoje navode i predlaze dokaze.O tome sta se smatra odlugovlacenjem postupka postoje dva shvatanja: a) Po prvom ( apsolutni pojam odugovlacenja ). za to predvidjenom stadijumu postupka. odgovara vlastodavac.Primena hipotetickog pojma odugovlacenja trebalo bi da bude pravilo. punomocnicima.Nacelo koncentracija procesne gradje podrazumeva da se sve cinjenice rasprave.Nacelno je moguce da zakonodavac resi problem efikasnosti postupka na dva nacina: a) Primenom eventualne maksime . . .) Nacin ubrzanja parnicnog postupka. . stadijum u kome to cini tuzeni.Zahtev za naknadu stete nastale usled zloupotrebe procesnih ovlascenja treba da se raspravi u posebnom postupku. zakonskim zastupnicima. odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi trajao da parnicna radnja uopste nije preduzeta. 4. odnosno stranka ( naravno postoji mogucnost regresnih zahteva izmedju stranke i punomocnika ). ne i slucaj ). uputi se ka sudu da bi ucestvovala na rocistu. b) Primenom nacela koncentracije procesnog materijala. .Potpuno je irelevantno da li stranka na pripremno rociste nije namerno donela isprave ili predmete koji mogu da posluze kao dokaz ili je to zaboravila da ucini. . . svi dokazi izvedu.Stranka koja zloupotrebljava svoja procesna ovlascenja moze da postane duznik drugoj strani za naknadu stete koju joj je zloupotrebom pricinila.Odbacivanje tuzbe zbog nedostatka pravnog interesa bi bilo najefikasnije sredstvo za sprecavanje prividnih parnica ( ali zakon to ne predvidja izricito ). . b) Po drugom ( hipoteticki pojam odugovlacenja ). . pri cemu je stranka duzna da odredjene cinjenice. pa se rociste odlozi. 23 . vec zahteva od tuzenog da u odgovoru navede sve cinjenice i dokaze kojima potkrepljuje svoje navode. umesacu ili vestaku. te odluka donese na jednom rocistu za glavnu raspravu. ali samo ako postupak moze da mu se pripise u krivicu ( dakle samo umisljaj i nehat. . ne i punomocniku stranke.Ako je steta nastupila kao rezultat procesnih radnji koje je preduzeo punomocnik. odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi to bio slucaj da je parnicna radnje preduzeta na vreme.Obavezu naknade troskova parnicnoj stranci ima i zastupnik njenog protivnika. blokada puta ) zakasni. ali zbog slucaja ( npr. .. umesacima.Ovakav zahtev stranka moze da istakne samo prema drugoj strani.ZPP je u cilju efikasnog sprovodjenja postupka pomerio teziste raspravljanja na pripremno rociste. . pri cemu zakonodavac ne dopusta pausalno osporavanje tuzbenog zahteva. B) Sud moze tokom parnice da izrice kazne strankama.Ako to propusti da ucini. .Veliki pomak u Zakonu ucinjen je uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu.

U odredbama kojima se regulise stadijum pripremanja glavne rasprave odredjuje se obaveza suda da pouci stranku koje parnicne radnje moze preduzeti.. sud vraca takav podnesak stranci koja nema advokata radi ispravke ( ako ima advokata.Postoji i obaveza da se tuzena strana upozori na posledice propustanja davanja odgovora na tuzbu u propisanom roku.Sistem slobodnog sudijskog uverenja podrazumeva i jednaku vrednost svih dokaznih sredstva upotrebljenih u parnicnom postupku ( svedok.U pozivu za svedocenje svedok se mora upozoriti na posledice neopravdanog izostanka i pravo na naknadu troskova ( kao i vestak.) Nacelo pomoci neukoj stranci . duzan da pokloni veru iskazu veceg broja svedoka. . . . .Svedok se poucava o pravu na uskracivanje svedocenja ili davanja odgovora na pojedina pitanja. .).Sud izuzetno moze da odlozi rociste za glavnu raspravu ako neuka stranka koja nema punomocnika a nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o predmetu o kojem se raspravlja. .. vestak. onda se takav podnesak odmah odbacuje ). .Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu postupalo.U pozivu na rociste stranka se upozorava na posledice izostanka. 24 . sud ima obavezu da zastane sa postupkom i da predlozi da se odredi drugi zakonski zastupnik. . . .Sudija po slobodnom uverenju ceni da li je postojanje odredjene cinjenice dokazano ili ne. .Uslov za ovu vrstu pomoci jeste da stranka nema punomocnika u postupku i da se iz neznanja ne koristi procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu.20.Sud u toku postupka ukazuje strankama na mogucnost sudskog poravnanja.) Nacelo slobodnog sudijskog uverenja u parnicnom postupku . . .Strankama se daje uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka.Lica koja prisustvuju raspravi sa koje je javnost bila iskljucena se upozoravaju da cuvaju kao tajnu ono sto su saznala na raspravi uz ukazivanje na posledice odavanja tajne.Sud poucava stranke i druge ucesnike u postupku o pravu da postupak prate na svom jeziku posredstvom tumaca.Sudija nije npr. . te oceni vrednost svih dokaznih sredstava zajedno. . da uzme u obzir rezultat citavog postupka i da obrazlozi svoju ocenu. .Ako bi usled propustanja zakonskog zastupnika mogla da nastupi stata za lice pod starateljstvom. odnosno da li je ona istinita ili ne ( za razliku od nacela zakonske ocene dokaza ). . .Sud je vezan zakonskim pravilima ocene dokaza samo u pogledu dokazne snage javnih isprava.Prema odredbama ZPP-a sud ima obavezu zastite interesa neuke stranke u postupku u nizu situacija i duzan je da obavesti organ starateljstva da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju u zastuapnju. .Ovo nacelo ne sme biti povod za arbitrarnost u odlucivanju. 21.Arbitrarna ocena predstavlja povredu prava na fer sudjenje.Sud je duzan da oceni vrednost svakog dokaza posebno. plus nagrada ).

odnosno tuzenog.. . . .Npr. .Pojam stranke je cisto procesnopravnog karaktera. vec samo zakonskog zastupnika pravnog subjekta kojeg u parnici zastupaju ( stecajni duznik. . stranke su tuzilac i tuzeni.) Pojam i sticanje svojstva parnicne stranke A) Pojam stranke .Da bi se steklo svojstvo stranke u parnicnom postupku. a tuzeni postoje stranka jer je tuzba podignuta protiv njega. T i Z su bili stranke u parnici. javni tuzilac. v) Stranka mora da je odredjena.Do diskrepancije izmedju stvarne volje tuzioca u pogledu oznacenja stranke i identiteta lica navedenog u rubrumu tuzbe dolazi zbog nepreciznog oznacenja stranaka. U tuzbi navodi da je pozajmio Z utuzeni iznos. b) Stranka mora biti poznata. V) Sticanje svojstva i identitet parnicne stranke . .Pravilo je da nije stranka ono lice koje je oznaceno u rubrumu tuzbe. T tuzi Z i zahteva osudu na cinudbu u visini od 100000 dinara.Jedna varijanta ove teorije je i organska teorija.Prema teoriji duznosti. jer tuzba protiv nepoznatog lica nije dopustena. . a tuzeni stice svojstvo kada je tuzba podneta sudu. .Tuzilac stice svojstvo u momentu kada podnese sudu tuzbu. U stvarnosti.Sud odbija tuzbeni zahtev meritornom presudom. B) Stranke po doznosti . stecajni upravnik su stranke po duznosti. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. . takvi organi nemaju svojstvo stranke u parnici. jer tuzba protiv nepostojeceg lica nije dopustena.Takva lica ( stecajni upravnik.Prema teoriji zastupanja. .To znaci da pojam stranke ne zavisi od toga da li u stvarnosti postoji neki materijalnopravni odnos i da li su tuzilac i tuzeni zaista i subjekti tog materijalnopravnog odnosa.Ako je odredjenje stranaka nejasno ili neprecizno ili ako se tuzba dostavi pogresnom licu javlja se problem utvrdjenja identiteta stranaka. vec ono kome takav procesni polozaj pripada iz tumacenja navoda i zahteva tuzbe. zbog omaske u 25 . naslednici. odnosno kada utvrdi da tuzeni prema tuziocu nema nikakvu obavezu gradjanskopravnog karaktera. Uprkos tome. neophodno je ispuniti nekoliko uslova: a) Stranka mora da postoji. . organ starateljstva. . koje nastupaju u parnici na osnovu naredbe zakona i spore se o tudjem pravu.Tuzilac stice svojstvo stranke samim tim sto je podneo tuzbu. a tuzeni je lice prema kome se ta pravna zastita trazi.22. .Tuzilac je lice koje je podnelo sudu tuzbu. T i Z nisu zakljucili ugovor o zajmu. . koje u parnicnom postupku trazi od suda da pruzi pravnu zastitu njegovim povredjenim ili ugrozenim subjektivnim pravima.U parnicnom postupku. kada utvrdi da tuzilac nije titular subjektivnog prava ili ovlascenja. staralac zaostavstine ) imaju polozaj organa imovinske mase u cije ime i za ciji racun ucestvuju u parnici.).Danas se u procesnom pravu problem materijalnopravnog ovlascenja i obaveze tretira kao problem stvarne legitimacije stranaka.

a) Procesna sukcesija kao rezultat univerzalna sukcesije . . drugacije je ako se tuzba dostavi licu koje prema sadrzini tuzbe ni u najekstenzivnijem tumacenju ne moze da bude stranka.Ako to ne ucini.) Error in personam . tuzilac smatra da mu je stetu pricinilo lice A.Ovo lice nije duzno da preduzima nikakve procesne radnje ( odgovor na tuzbu ) i nece zbog toga snositi nikakve stetne procesne posledice.) Neprecizno oznacenje stranaka . Sud ce odbiti tuzbeni zahtev prema A kao neosnovan.Naknadno sticanje svojstva stranke naziva se procesnom sukcesijom. kao i voljnu sukcesiju. .Razlikujemo procesnu sukcesiju koja nastupa kao posledica univerzalne ili singularne gradjanskopravne sukcesije. a u stvarnosti stetu mu je pricinilo lice B. . rizikuje da se protiv njega donese presuda zbog propustanja koju moze da pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. . .odredjenju tuzenog ili zbog propusta u dostavljanju ii zbog zablude tuzioca u pogledu identiteta tuzenog.Lice kome je tuzba pogresno dostavljena mora da odgovori na tuzbu i istakne prigovor nedostatka pasivne legitimacije. tuzba se dostavi licu koje ima isto licno ima kao i zeljeni tuzeni.Za ispravku identiteta tuzenog ne moze da ima za posledicu promenu pravnog subjekta: on mora da bude isti u momentu podnosenja tuzbe. pa i u postupku po pravnim lekovima. 1. . moguce je da se ova omaska otkloni ispravkom u svakom stadijumu postupka. ali i nakon ispravke. . ili se iz tuzbenog predloga vidi da je tuzilac hteo kao tuzenog da odredi drugo lice ( B ). ono postaje stranka u postupku. .Ako je identitet tuzenog u rubrumu tuzbe omaskom odredjen ( npr.) Omaskom odredjen tuzeni . menja identitet stranaka.) Dostavljanje tuzbe pogresnom licu . . u ovakvim situacijama lice kome je tuzba dostavljena postaje stranka u parnici. 26 . .Medjutim.Postavlja se pitanje ko postaje stranka u parnici: da li lice oznaceno u rubrumu tuzbe ili ono kome je tuzba dostavljena. u parnicu na mesto inicijalne stranke stupa nova koja prima parnicu u onom stanju u kojoj se nalazi ( dakle parnice ne pocinje iznova ). . 3. nakon zasnivanja parnice ( litispendencija ).Problemi u vezi s naknadnim sticanjem svojstva stranke ne nastaju kada je procesna sukcesija posledica gradjanskorpavne.Tako.Kada je stranka neprecizno oznacena.Shodno procesnom pojmu stranke. univerzalni sukcesor stupa u parnicu na mesto svog prethodnika ( npr.Npr.Npr. sud ce tuzbu vratiti tuziocu radi ispravke ili dopune.Jer. te sukcesiju koja nastupa na osnovu zakona. 4.Naime. . univerzalna gradjanskopravna sukcesija povlaci za sobom procesnu sukcesiju ex lege. .Ispravke u odredjenju identiteta stranaka ne smeju da budu takve da se. posle smrti ostavioca parnicu nastave njegovi naslednici ). 2. Tada oni i ne postaje stranka.Ako tuzilac u zabludi oznaci kao tuzenog pogresno lice i tuzba bude dostavljena upravo tom licu koje je oznaceno u tuzbi. G) Naknadno sticanje svojstva stranke . lice A umesto B ).

.) Stranacka sposobnost Problem stranacke sposobnosti tice se odgovora na pitanje “ko sve moze da bude stranka”. medjutim. kada umesto prvobitnog tuzenog tuzi drugo lice. .Ako strano pravo iz bilo kog razloga ne bi priznalo stranacku sposobnost fizickom licu. smrti fizickog.Za subjektivno preinacenje tuzbe potrebna je salglasnost samog tuzenog kada se on vec upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. b) Procesna sukcesija kao rezultat singularne sukcesije . tuzba se odbacuje. jer svaki titular subjektivnog prava je ujedno i titular ovlascenja da zahteva zastitu svog povredjenog ili ugrozenog subjektivnog prava od suda. zapravo. . pa dok pravno sposobna mogu da budu samo fizicka i pravna lica. . . pravilo je da u ovoj situaciji moze da dodje samo do voljne sukcesije.Stranacka sposobnost se priznaje i zacetom a nerodjenom detetu ( ako se ne rodi zivo. jer se postupak prekida zbog smrti stranke ili usled prestanka pravnog lica.To je razumljivo. . a ocena njehove stranacke sposobnosti daje se po njihovom lex nationalis-u u momentu podnosenja tuzbe. odnosno gubitka statusa pravnog lica. ona se stupanjem u parnicu. A) Stranacka sposobnost fizickih lica . D) Prestanak svojstva parnicne stranke .Do procesne sukcesije dokazi kada singularni sukcesor stupi u parnicu na mesto svog pravnog prethodnika ( npr.Osnovno je pravilo da stranka moze da bude svako fizicko i pravno lice ( dakle ko ima pravnu ima i stranacku sposobnost ). 23. . a parnicne radnje ostaju bez dejstva ). saglasnost stranka.Svakom fizickom licu je priznata pravna sposobnost.Saglasnost svih ovih lica je neophodna. te ono moze da bude stranka u parnici. jer stranka koja stupa u parnicu mora da je primi u stanju u kome se ona nalazi.Kada u gradjanskopravnom odnosu dodje do singularne sukcesije.U tom smislu. .Isto vazi i kada tuzilac izvrsi subjektivno preinacenje tuzbe.Voljna sukcesija podrazumeva. . . .Stranacka sposobnost je sire priznata subjektima prava od pravne sposobnosti. primenu takvog prava trebalo bi otkloniti s pozivom na povredu domaceg javnog poretka.U ovom slucaju. nacelno. 27 - . stranacka sposobnost moze da se prizna i organizacijama. te saglasnost treceg lica koje stupa u parnicu umesto inicijalne stranke. to ne povlaci ex lege i procesnu sukcesiju. jer tuzeni ima interes da se parnica okonca odbijanjem tuzbenog zahteva prema inicijalnom tuziocu.Obrnuto.Saglasnost tuzenog se zahteva i u slucaju promene identiteta tuzioca. odrice prava koja joj pripadaju na osnovu principa kontradoktornosti.Stranacku sposobnost imaju i stranci. . . tako da ne moze da ponovi ili izmeni parnicne radnje koje je vec preduzeo njen prethodnik. ne dolazi do automatske sukcesije. . u slucaju kada tuzilac otudji stvar ili cedira pravo povodom kojeg tece parnica ).Svojstvo stranke traje do okoncanja parnice. . udruzenjima i drzavnim organima koji nisu subjekti prava.

Ako se stranacka sposobnost stekne u toku parnice. a ispunjavaju uslove iz clana 73. ako nadje da ti entiteti. ne poklapaju.Sud u SR bi mogao da prizna stranacku sposobnost i onim entitetima koji nemaju svojstvo subjekta prava po lex nationalis-u. i dace mu rok za ispravku ).Svostvo stranke moze da se prizna posebnim zakonom i entitetu koji nije fizicko ili pravno lice ( npr.) Parnicna i postulaciona sposobnost A) Pojam .Za razliku od poslovne. V) Stranacka sposobnost organa i oblika udruzivanja koji nemaju pravni subjektivitet . . ako identitet stranaka moze da se utvrdi ispravkama il idopunama tuzbe ( npr. .Svakom pravnom licu je priznata neogranicena stranacka sposobnost.Parnicna sposobnost je sposobnost parnicne stranke da sama ili preko punomocnika punovazno preduzima parnicne radnje u parnici. smrt lica ).Sud ex officio u toku celog postupka vodi racuna o tome da li subjekti koji se pojavljuju kao tuzilac i tuzeni imaju stranacku sposobnost.Stranacka sposobnost stranih pravnih lica odredjuje se prema pravu drzave u kojoj su ona inkorporisana. pravilo je da su sva potpuno poslovno sposobna lica i parnicno sposobna. . . s obzirom na predmet spora. pa ce ga sud pouciti da se ispravi i da kao tuzenog oznaci Republiku Srbiji.Lex fori koji je merodavan za citav postupak. lovakom drustvu. . ( ali ne i SZR-u ). ako utvrdi da ne postoji stranacke sposobnost.Ako se spori o tome da li stranka ima ili nema strancku sposobnost. medjutim. . tuzilac navede kao tuzenog Ministarstvo finansija. . . . a narocito ako raspolazu sredstvima na kojima se moze sprovesti izvrsenje. parnicna sposobnost ne moze da bude uslovljena. . preduzete parnicne radnje se konvalidiraju.B) Stranacka sposobnost pravnih lica .U slucaju da se nedostatak parnicne sposobnosti ne moze otkloniti. .. javni tuzilac ili organ starateljstva ). . odredjuje domasaj stranacke sposobnosti.Stoga.Ona predstavlja procesnopravni pandan poslovnoj sposobnosti. ZPP-a.Ako gubitak stranacke sposobnosti nastupi tokom postupka ( npr.Pravilo je da sud odbacuje tuzbu. sud ce doneti resenje kojim ukida radnje sprovedene u postupku i odbacuje tuzbu. postupak se prekida. 28 ..Nedostatak stranacke sposobnosti moze da se svede na problem utvrdjenja identiteta stranka i on je tada otklonjiv. dok stranka u postupku moze da ima samo potpunu parnicnu sposobnost. u sumnji se smatra da je ima.Poslovna i parnicna sposobnost se. carinarnici. .ZPP izricito predvidja da sud moze da prizna stranacku sposobnost odredjenim oblicima udruzivanja koji nemaju status pravnog lica.U sudskoj praksi se stranacka sposobnost priznaje npr: sportskom drustvu. . G) Znacaj stranacke sposobnosti . 24. u sustini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranacke sposobnosti. . .Fizicko lice moze da ima delimicnu poslovnu sposobnost.

B) Parnicna sposobnost poslovno sposobnih lica .Parnicna sposobnost predstavlja procesnu pretpostavku.U njihovom postupku parnicne radnje preduzimaju zakonski zastupnici pravnog lica. staraoca. .Ako stranka izgubi stranacku sposobnost u toku postupka.Jer delimicno poslovno sposobna lica mogu nekada da preduzimaju pravne poslove uz saglasnost zakonskog zastupnika. tako i za meritorno odlucivanje. . jedino u fazi prethodnog postupka ispitivanja tuzbe. .Pravna lica nemaju parnicnu sposobnost. b) duznost suda da od organa starateljstva zatrazi da postavi staraoca parnicno nesposobnom licu.Obaveza suda da kontrolise postojanje parnicne sposobnosti je siroko postavljena: a) duznost suda da utvrdi da li parnicno nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li ovaj ima posebno ovalscenje za preduzimanje nekih radnji u postupku. tuzenom.Maloletnici su parnicno sposobni u granicama priznate im poslovne sposobnosti. postupak se prekida.. D) Parnicna sposobnost pravnih lica . 29 .Ako stranka koja inicijalno nije bila parnicno sposobna naknadno stekne parnicnu sposobnost moze da odobri sve vec preduzete parnicne radnje. . ako se javi sumnja u parnicnu sposobnost stranke. smatra se da je ona parnicno nesposobna. . G) Parnicna sposobnost maloletnika .Maloletnik star 15 godina moze punovazno da zakljuci ugovor o radu. te moze i da povede parnicu ciji se predmet spora tice tog ugovora. parnicno sposoban. . b) maloletna lica ispod 14 godina starosti. ono je u toj parnici parnicno sposobno.Parnicno su sposobna potpuno poslovno sposobna lica.Uvek postoji mogucnost da organ starateljstva postavi stranci. .U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice delimicno liseno poslovne sposobnosti moze samostalno da preduzme. .Nedostatak parnicne sposobnosti nije neotklonjiva smetnja. .Ova lica ne mogu da preduzimaju punovazno parnicne radnje i njih u parnici zastupa zakonski zastupnik.Kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno poslovne sposobnosti samo preduzelo. . Dj) Znacaj parnicne sposobnosti . . takodje. .U sporovima iz pravnih poslova kojima je maloletnik raspolagao svojom zaradom on je.Kada je sporno da li je stranka parnicno sposobna.Ograniceno poslovno sposobna lica parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti.Parnicno su nesposobna: a) lica potpuno lisena poslovne sposobnosti. V) Parnicna sposobnost ogranicene poslovno sposobnih lica .U ostalim stadijumima parnice. . .Tuzba koju je podnelo lice koje nije parnicno sposobno odbacice se kao nedopustena. sud ce zastati s postupkom i utvrditi njenu sposobnost. kako za punovaznost svake parnicne radnje. dok takva mogucnost ne postoji u parnicnom procesnom pravu. .

i tada se stranci postavlja tumac ).Parnicno nesposobna stranka moze u postupku da preduzme neku parnicnu radnju koja se smatra punovaznom sve dok se ne utvrdi da je nistava. ne moze dopusteno da preduzima bilo kakvu parnicnu radnju. . To u ime stranke moze da ucini samo advokat.U tom slucaju.te ce takva stranka nastaviti da vodi postupak putem punomocnika.. b) stranci nije dopusteno da izjavi reviziju protiv presude ili resenje. bez icije pomoci. . . Za meritornu odluku je neophodno da se utvrdi da li su T i K stranke iz ugovora u prodaji. .U nasem pravu postulacionu sposobnost imaju sva parnicno sposobna lica. ako je kupac u ugovoru o prodaji..Povrede pravila o postulacionoj sposobnosti nisu razlozi koji imaju za posledicu nistavost presude.Povreda pravila o parnicnoj sposobnosti predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju drugostepeni sud u postupku po zalbi pazi po sluzbenoj duznosti. . ako je i subjekt obaveze u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor. .) Stvarna i procesna legitimacija A) Stvarna legitimacija . . sud odlucuje meritorno i odbija tuzbeni zahtev kao neosnovan.Stvarna legitimacija nije procesna pretpostavka.Pasivno je legitimisan tuzeni. revizija se odbacuje kao nedopustena.Ako parnicne stranke nisu ujedno i ucesnici materijalnopravnog odnosa koji je bio povod za spor. gluca. . ako je titular spornog prava ili ovlascenja iz odredjenog gradjanskopravnog odnosa s tuzenim. . .T je aktivno legitimisan.. stvarna legitimacija je stvar materijalnog prava.U slucaju da strankama nedstaje stranacka legitimacija. a K pasivno legitimisan.Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene.Postulaciona sposobnost je fakticka sposobnost stranke da sama i neposredno. . kaze se da nisu stvarno legitimisane. da ima stranacku i parnicnu sposobnost. da bude odredjena.Stranka moze da postoji. ne zna jezik suda. sud ce resenjem odbaciti tuzbu i ukinuti sve sprovedene parnicne radnje. kada stranka ne moze da se izjasni o predmetu spora ili kada je slepa.Aktivno legitimisan je tuzilac. a u suprotnom.Postulaciona sposobnost nije procesna pretpostavka. . . . ali da nije stvarno legitimisana u parnici.. gluva. ako je prodavac. preduzima parnicne radnje u postupku. da im nedostaje stvarna legitimacija. . . E) Postulaciona sposobnost ..Sud samo odlaze rociste.Stvarna legitimacija moze biti aktivna i pasivna. .Postulaciona sposobnost se razlikuje od parnicne.Parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost samo u dva slucaja: a) kada je fakticki nesposobna da vrsi parnicne radnje ( nema. . 30 .Dok su prvi kvaliteti iskljucivo procesnog karaktera. 25.Ukoliko parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost.

. b) Procesna legitimacija bez materijalnopravne sukcesije . pitanje prava na vodjenje spora nije materijalnopravnog. otudjenje spornog prava ili stvari nema procesni. U parnici.Na ovom stanovistu je i nase pravo jer dopusta da sticalac moze da stupi u parnicu na mesto inicijalne stranke. T cedira potrazivanje iz ugovora o zajmu na C. vec procesnog karaktera. . te se. . .O tome postoje dva stava uoblicena u okvire teorije irelevancije i teorije relevancije: --> Prema teoriji irelevancije. retko ).) Procesna legitimacija temeljem volje stranaka a) Singularna materijalnopravna sukcesija . te da u tuzbenom predlogu zahteva da se na cinudbu obaveze sticalac prava ili stvari.U Nemackoj. tako da glasi na sticaoca. polozaj zakonskog zastupnika stranke ( stecajni upravnik.Procesna legitimacija je pravo jednog lica da u sopstveno ima vodi konkretnu parnicu. otudjenje spornog prava ili stvari nema nikakav procesnopravni niti mateorijalnopravni znacaj.Zakon ovlascuje drzavne organe i lica da vode parnicu o tudjem pravu. presuda glasi samo na sticaoca. jer inicijalna stranka vodi spor o tudjem pravu.) Procesna legitimacija ex lege .Pravilo je da stranke same vode spor u svoje ime o svom pravu. postavlja se pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni tuzbeni zahtev.S obzirom na diskrepancu izmedju stvarne i procesne legitimacije nakon otudjenja spornog prava ili stvari. odnosno da on ( tuzeni ) nikad nije bio subjekt obaveze ( prigovor nedostatka aktivne ili pasivne legitimacije ). . mogucnost prenosa procesne legitimacije postoji. tuzeni moze da istice sve materijalnopravne prigovore koji se ticu otudjenja stvarnog prava ili stvari. privremeni staralac zaostavstine. S obzirom na gubitak stvarne legitimacije. --> Prema vazecoj teoriji relevancije. . kada ona imaju polozaj stranke po duznosti ( javni tuzilac ). 31 . ako se obe stranke sa tim saglase. . . B) Procesna legitimacija .Sporno je da li je dopusteno da stranka vodi spor u svoje ime o tudjem pravu. vec u praksi ovo uglavnom istice tuzeni i tvrdi da tuzilac nije imalac spornog prava.P proda stvar K. Nakon sto je parnica zapoceta. ako joj samo materijalno pravo nije preneto kakvim pravnim poslom ( cesija )..U ovom slucaju. .Pravni poredak dopusta mogucnost da stranka vodi parnicu o tudjem pravu a ne o svom ( ali ne kao zastupnik ). ako stranka koja vodi parnicu o tudjem pravu ima neki pravom zasticen interes.Navedena pravila ne vaze kada je u pitanju originarno sticanje prava svojine ( npr. Nakon pocetka parnice. U drugom primeru. Presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca. po pravilu. ali se dejstvo njene materijalne pravosnaznosti prostire i na sticaoca.Npr: T tuzi Z i zahteva povracaj zajma od 100000din. ali ima i te kako materijalnopravni znacaj. tuzilac je duzan da izmeni predlog tuzbe. . procesna i stvarna legitimacija poklapaju ( ali mogu i da se ne poklapaju.Do diskrepance izmedju stvarne i procesne legitimacije dolazi po dva osnova: 1. . od nevlasnika ).U ovom slucaju. kao i njegovog odnosa sa sticaocem.Na postojanje stvarne legitimacije sud ne pazi po sluzbenoj duznosti. .). jer se ova pravila primenjuju samo na singularnu sukcesiju ( prvi primer gore ). T bi morao da u tuzbenom predlogu zahteva da se Z obaveze da zajam vrati C. 2. tako da procesna legitimacija ima znacaj procesne pretpostavke.Npr: T tuzi P i zahteva da mu kao prodavac preda stvar.

) Zastupanje u parnicnom postupku .Punomocnik je zastupnik cije se ovlascenje za zastupanje temelji na pravnom poslu. v) zastupnik pravnog lica. a postoji jos i kolizijski staralac ( staralac odsutnom licu ili strancu ) i staralac nasciturus-a. i 28. . 3.Prenos procesne legitimacije nije dopusten kada se to cini u cilju zloupotrebe procesnih pravanpr. b) punomocnik. postoje tri vrste zastupnika: a) zakonski zastupnik.Njega postavlja sud tuzenom pod uslovima predvidjenim zakonom.) Zakonsko zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam .) Dejstvo procesne legitimacije . .Maloletnu decu zastupaju roditelji.Zakonski zastupnik vodi parnicu u ime lica koje je parnicno nesposobno ili iz nekog razloga nije u stanju da samo vodi parnicu ili da sebi postavi punomocnika. .Najvaznije dejstvo procesne legitimacije ( vodjenje parnice o tudjem pravu ) jeste da se pravosnaznost presude prosiruje na lice koje je steklo sporno pravo ili stvar tokom parnice.1 27. a ne moze da zastupnik jedne strane da bude druga stranka u istoj parnici. .Zastupnik nije stranka u sporu.Zakonski zastupnik je onak cije ovlascenje za zastupanje proizlazi neposredno iz zakona. . . a zastupnik moze biti i organ starateljstva. .Medjutim. sticenike zastupaju njihovi staraoci. B) Ostali oblici zakonskog zastupanja a) Privremeni zastupnik . . zastupnik ne odgovara za neuspeh u parnici.Zastupnik vodi parnicu u ime stranke i preduzima parnicne radnje u ime i za racun stranke. 26.. . . pitanje pricati i 27.U ZPP-u je exempli causa navedeno pet situacija kada sud postavlja privremnog zastupnika: 1 Uz 26.Zakonski zastupnik se postavlja parnicno nesposobnim strankama.Zastupnik je duzan da vodi racuna o interesima stranke i da se njima rukovodi.Zastupnik mora da ima stranacku i parnicnu sposobnost. moze da se saslusa i kao svedok. a moze se postaviti i parnicno sposobnim licima koja nisu u mogucnosti da se pojave pred sudom ili nemaju punomocnika. s obzirom na to da nije stranka u postupku. stranka ne moze da zahteva od zastupnika naknadu stetesamo zato sto parnica nije presudjena u njenu korist ( to je moguce samo ako je stetu prouzrokovao nepazljivim i nepravilnim radom ).POLOZAJ ZASTUPNIKA . . pitanje 32 .Titular materijalnog prava.U zavisnosti od pravnog osnova zastupnistva.To moze biti samo advokat. radi sticanja povoljnijeg procesnopravnog polozaja. .

tj.) Ugovorno zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam . kao i za meritorno odlucivanje. 33 . .Nedostatak urednog zakonskog zastupanja predstavlja bitnu povredu pravila parnicnog postupka. --> priznanje tuzbenog zahteva.Sud pazi tokom celog postupka kako zakonski zastupnik vrsi svoju duznost. b) Zastupnik za prijem pismena ( o njemu vise u odeljku o dostavljanju ).Na glavnoj raspravi.Ako u toku parnice zakonski zastupnik umre ili prestane njegovo ovlascenje za zastupanje.Zastupnik moze i da ratifikuje parnicne radnje koje je preduzela parnicno nesposobna stranka pre nego sto je on usao u parnicu. vec njenog zakonskog zastupnika. . . . * ako obe strane imaju istog zakonskog zastupnika. povlacenje ili odricanja od pravnog leka. * ako postoje suprotni interesi tuzenog i njegovog zakonskog zastupnika. i protiv tog resenja nije dozvoljena zalba.U nasem pravu.npr.* ako je tuzeni parnicno nesposoban a nema zakonskog zastupnika. V) Polozaj i ovlascenja zakonskog zastupnika . . nije ga imao od pocetka postupka ili je zakonski zastupnik umro u toku postupka. . sud ne saslusava parnicno nesposobnu stranku ( to moze samo izuzetno da ucini ).Buduci da institut privremenog zastupnika remeti pravo na odbranu tuzenog. odnosno boraviste tuzenog nepoznato.ovlascenja koje je od nje dobio. a stranka nema punomocnika u toj parnici. pa je i obavezan da obavesti organ starateljstva ako staralac ne pokazuje potrebnu paznju u zastupanju. ove uslove treba tumaciti restriktivno.O postavljanju privremenog zastupnika sud odlucuje resenjem koje je duzan da bez odlaganja dostavi organu starateljstva i strankama. stranka moze sama da punovazno preduzima parnicne radnje. punomocnik nije neophodan. 28. . . G) Znacaj zakonskog zastupanja . a tuzeni nema punomocnika. --> zakljucenje poravnanja.Sud poziva zastupnika na rocista.Punomocnik zastupa stranku i vodi spor u njeno ime na osnovu punomocja. dostavljaju mu se podnesci i sudske odluke. --> izjavljivanje. . postupak se prekida.Zakonski zastupnik moze da preduzima sve parnicne radnje. . zbog koje se moze izjaviti zalba na koju u postupku po zalbi drugostepeni sud pazi po sluzbenoj duznosti ( isti nedostatak predstavlja i revizijski razlog i razlog za ponavljenje postupka). ali postoji izuzetak kada je materijalnim normama predvidjeno da mu je potrebno posebno ovlascenje za: --> podizanje tuzbe.Punomocstvo je oblik voljnog. osim kod podnosenja revizije ( tu mora advokat ). * ako je prebilvaliste. --> odricanje od tuzbenog zahteva. --> povlacenje tuzbe.Uredno zastupanje predstavlja procesnu pretpostavku za pokretanje i vodjenje parnice. a ne zakonskog zastupanja.

34 . pa npr: A advokat povuce tuzbu protivno nalogu svog nalogodavca. . odricanje od tuzbenog zahteva.. da preduzme sve radnje u postupku. trajanja i dejstva nezavisno od ugovora o nalogu. . . . priznanje tuzbenog zahteva. b) Zasnivanje i dejstvo .Pravilo je da sud i protivna strana preduzimaju parnicne radnje prema punomocniku. dok A odgovara za stetu nalogodavcu prema odredbama ugovora o nalogu.Za vodjenje odredjenih parnicnih radnji ( za pokretanje parnice za razvod ili ponistaj braka ) zahteva se specijalno punomocje. ako posumnja u istinitost punomocja.Ako nalogodavac nije odredio obim punomocja.Punomocnik moze da preduzima sve parnicne radnje u ime i za racun stranke u granicama ovlascenja. i smatra se da je sama stranka preduzela te radnje.Od punomocja treba razlikovati materijalnopravni odnos izmedju nalogodavca i punomocnika koji je pravni odnos izdavanja punomocja.Ovaj unutrasnji odnos nije procesne prirode. .Sud ne sme odbaciti tuzbu koju je podneo punomocnik tuzioca.Ovlascenja punomocnika koji nije advokat su daleko uza. . obim punomocnikovih ovlascenja odredjen je zakonom. d) Pravni polozaj punomocnika . vec to moze da bude sva fizicko lice koje je potpuno poslovno sposobno. .Obim punomocja odredjuje sama stranka ili punomocnik i nalogodavac svojim sporazumom.Postoji vremenski ograniceno i neograniceno punomocje.).Bilo kakvo ogranicenje punomocja koje nije u njemu izricito navedeno ( vec je npr.Za punomocje se zahteva pismena forma. odnosno da preduzima sledece parnicne radnje: povlacenje tuzbe. vec materijalnopravne prirode i njima se regulisu prava i obaveze nalogodavca i punomocnika shodno odredbama ugovora o nalogu. po kome je punomocnik ovlascen da u postupku preduzima sve parnicne radnje do njegovog pravosnaznog okoncanja. a prema protivnoj strani od momenta kada je ona saznala za postojanje punomocja. zakljucenje poravnanja. . .Punomocje je jednostrana parnicna radnje koju vlastodavac vrsi prema sudu. dj) Polozaj stranke i punomocnika u parnici .Procesno punomocje je u pogledu punovaznosti. vec je duzan najpre da otkloni sve nedoumice u vezi sa pravilnoscu zastupanja. sadrzano u ugovoru o nalogu ) nema dejstvo prema spolja. nije nuzno da punomocnik bude advokat.Pravilo je da se izdaje opste punomocje. . odricanje i odustanak od pravnog leka. podnosenje zalbe. B) Punomocje a) Pojam . Povlacenje tuzbe je punovazno. ako u punomocju nije drugacije odredjeno.. te ne moze bez izricitog odobrenja stranke da disponira tuzbenim zahtevom. prenosenje punomocja na drugo lice. g) Vrste punomocja . .Posebno punomocje ( retko ) izdaje se samo za preduzimanje odredjenih parnicnih radnju ( npr. .Ono proizvodi dejstvo od momenta kada je podneto sudu.Advokat moze. te se kao isprava predaje sudu.Cak i kada se stranka odluci da vodi parnicu putem punomocnika.Punomocje dato advokatu je prenosivo i bez saglasnosti stranke. v) Obim punomocja . .

stranka moze naknadno da ratifikuje sve procesne radnje. moze da je pozove sud da se licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici. . neformalne parnicne radnje vlastodavca i punomocnika. .Da bi proizvele dejstvo. vaze sledeca pravila: stranka moze da opozove procesne predloge ( predlog za izvodjenje dokaza ) samo dok je sama radnja opoziva.Supstitut zastupa stranku a ne punomocnika. z) Prestanak punomocja . ista ce se odbaciti resenjem kao nedopustena.Punomocje dato advokatu je prenosivo na zamenika ( supstituta ). * opozivom i otkazom punomocja.Postojanje punomocja je procesna pretpostavka na koju sud pazi po sluzbenoj duznosti. . da kazuje istinu ). stranka moze na rocistu odmah da opozove takvu cinjenicnu tvrdnju punomocnika. * smrcu stranke.Ono prestaje: * okoncanjem parnice.Ako je tuzbu podnelo lice koje nema punomocje.Sud je duzan da ovakvom licu zabrani da vodi parnicu. i njemu je sud duzan da uskrati zastupanje. * prestankom pravnog lica.Time se otvara problem istovremenog i eventualno nesaglasnog delovanja stranke i punomocnika u parnici. stranka ne moze vise da opozove parnicnu radnju svog punomocnika. kada je to potrebno radi otklanjanja stete koja bi za vlastodavca mogla nastati. e) Supstitucija . jer davanje punomocja ne iskljucuje mogucnost da i sama stranka ucestvuje u postupku. . dok suprotno nije moguce.U parnici je moguce da se javi i negotiorum gestor. .Kada punomocnik otkaze punomocje.Stranka koja ima punomocnika ne mora da ucestvuje u postupku. 35 .Lice koje zastupa u parnici bez urednog punomocja je falsus procurator. duzan je jos mesec dana da preduzima radnje za stranku. . * smrcu punomocnika ili gubitkom poslovne sposobnosti. .Radnje koje je u parnici preduzelo lice koje nema punomocje nemaju nikakvo dejstvo. .Kada su u pitanju cinjenicne tvrdnje ( priznanje i osporavanje cinjenica ). . . . a od toga moze da odstupi samo ako je nalog protivan njegovim procesnim obavezama ( npr. jer radnje koje preduzima u parnici imaju dejstvo prema stranci. .Ako se radi o radnjama od neposrednog dejstva na postupak ( priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva ).Punomocnik je duzan da se pridrzava naloga stranke. . i otkaz i opoziv moraju se saopstiti sudu. .Ako punomocnik preduzme neku drugu parnicnu radnju koja se ne tice cinjenica.Kod diskrepance izmedju preduzetih parnicnih radnju punomocnika i vlastodavca treba praviti razliku izmedju cinjenicnih tvrdnji i ostalih parnicnih radnji. . odnosno dok sud o predlogu ne donese odluku.Opoziv i otkaz punomocja su jednostrane. medjutim. ali zahteva od suda da mu dozvoli zastupanje i tvrdi da ce mu stranka dati punomocje. odnosno lice koje nema uredno punomocje. medjutim. jer je ona vec proizvela dejstvo u korist ili protiv stranke.. dok je punomocje dato drugom licu prenosivo samo ako je tako predvideo vlastodavac u punomocju. V) Znacaj punomocja kao procesne pretpostavke .

.) Parnicne radnje.Prema drugom. b) Parnicne radnje suda.Prema prvom shvatanju. radi se o parnicnim radnjama. . vec samo da li to ponasanje prevashodno proizvodi dejstvo na terenu procesnog prava. .Sporno je da li je parnicna radnja svesni i voljni akt stranke.Za postojanje parnicne radnje je dovoljno da postoji spoljasnji element volje. .) Parnicne radnje stranaka. pojam i vrste A) Pojam . ali izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. pa stoga zalikujemo: a) Parnicne radnje stranaka.Parnicne radnje suda su po svojom pravnoj prirodi akti drzavnog organa. .Npr: T u parnici zeli da povuce tuzbu.Prema cistom procesnom ucenju.Za njihovu punovaznost je odlucujuce da li ih je sud preduzeo u granicima svojih zakonom propisanih ovlascenja. prema vladajucem funkcionalnom ucenju. Supruga T podnese tuzbu sudu. . izdavanje punomocja ili zakljucenje sporazuma o izboru mesne nadleznosti ne bi bile parnicne radnje.Kako je postojanje spoljnog elementa volje nuzan preduslov za postojanje parnicne radnje.. ako bi u celosti bile uredjene u materijalnom pravu. . . .Nedostaci u formiranju volje ( unutrasnji element ) koja se tice njene sadrzine ne utucu na postojanje niti na punovaznost parnicne radnje. .. za odredjene parnicne radnje. pa i njeno razgranicenje od materijalnopravne izjave volje nije odlucujuce da li je ponasanje stranaka uredjeno procesnim pravom. jer se nada da ce se spor resiti mirnim putem sa A. parnicnu radnju ne predstavlja radnja koja je preduzeta mimo ili protivno volji stranke. .Parnicna radnja predstavlja ponasanje stranaka u parnici. a njen spoljasnji element se ogleda u formiranju volje da se parnicna radnja preduzme. .. B) Vrate parnicnih radnji . funkcionalnom shvatanju.Npr: T je sastavio tuzbu. jer se njihovo dejstvo ispoljava prevashodno u parnici.Nedostatak urednog ovlascenja za zastupanje je apsolutno bitna povreda odredaba parnicnog postupka. parnicna radnja je svako ponasanje stranke u parnici koje je uredjeno procesnim pravom i cije su posledice uredjene procesnim pravom.Parnicna radnja je svako ponasanje procesnog subjekta koje u parnici proizvodi zakonom predvidjena procesnopravna dejstva. ali ovde spadaju i negativne 36 . odnosno u parnici.Suprotno tome. odnosno htenje da se parnicna radnja preduzme. a pod ponasanjem se podrazumeva svako aktivno ponasanje ( usmeno ili pismeno ). pojam i vrste A) Pojam . al je nije podneo sudu. . 31.Osnovna podela parnicnih radnju vrsi se prema kriterijumu subjekta koji ih preduzimaju.Razlikujemo unutrasnji i spoljasnji element volje: prvi se ogleda u formiranju volje koja se tice sadrzine radnje. 29.

radnje stranaka (njihove izjave da nece preduzimati neku parnicnu radnju, npr. stranka se odrekne prava na zalbu). - Parnicna radnje se moze preduzeti i necinjenjem, a rec je o situacijama kada zakonodavac za necinjenje procesnog subjekta vezuje nastupanje fikcije da je odredjena parnicna radnja preduzeta ( npr. ako na pripremno rociste ne dodje tuzilac, smatrace se da je tuzba povucena ). - Izuzetno, parnicna radnja se moze preduzeti i konkludentnim radnjama, tj. ovde subjekt preduzima odredjenu aktivnost koja prima facie nema karakter parnicne radnje, ali iz te aktivnosti moze posredno i sa sigurnoscu da se izvede zakljucak o postojanju namere da se odredjena parnicna radnja preduzme ( npr. Smatra se da je tuzeni pristao na preinacenje tuzbe, ako se upusti u raspravljanje po toj preinacenoj tuzbi, a pre toga se nije protivio preinacenju ). B) Razlika izmedju parnicne radnje i materijalnopravnih izjava volje - Parnicne radnje su procesni pandan materijalnopravnim izjavama volje, te se od njih razlikuju u tome sto su uredjene procesnim normama i sto svoja dejstva ostvaruju u parnici, ne i na planu materijalnog prava. - DVOSTRUKO FUNKCIONALNE PARNICNE RADNJE - Ovakve radnje su dvostruko funkcionalne, i njihovo preduzimanje ne povlaci samo procesnopravne, vec i materijalnopravne posledice. - Striktno razlikovanje izmedju same parnicne radnje i pravnog posla ovde nije moguce ( npr. prigovor prebijanja, otkaz i raskid ugovora, kao i sva preobrazajna materijalna ovlascenja ). - O pravnoj prirodi ovakvih parnicnih radnji postoje dva shvatanja: a) Prvo koje stavlja u prvi plan njihovu dvostruku pravnu prirodu. - Prema ovom shvatanju, ove parnicne radnje su jedinstvene, ali su njihova dejstva dvostruka. - Stoga, da bi parnicna radnja bila punovazna, mora da se ispune uslovi koje predvidja materijalno i procesno pravo. - Nedostatak jednog uslova ima za posledicu njenu nepunovaznost. b) Drugo koje smatra da je parnicna radnja jedinstvena, ali da ima dvostruku funkciju. - Prema ovom shvatanju, radi se o jedinstvenoj pravnoj radnji koja cini dispoziciju materijalnopravne i procesne norme. - Materijalnopravna nepunovaznost ne povlaci automatski i nepunovaznost na terenu procesnog prava. - Procesna dejstva se odredjuju prema procesnom, a materijalnopravna prema materijalnom pravu. V) Vrste parnicnih radnji 1.) Jednostrane i dvostrane - Sve parnicne radnje su, po pravilu, jednostrane. - Njihov adresat je sud i one proizvode dejstvo bez obzira na to kakav je stav suprotne strane i suda o preduzetoj parnicnoj radnji. - Samo izuzetno su parnicne radnje dvostrane, a to vazi npr. za razne oblike pristanka tuzenog na parnicne radnje koje je preduzeo tuzilac: pristanak tuzenog je potreban za preinacenje tuzbe, povlacenje tuzbe.. 2.) Radnje od neposrednog i posrednog dejstva na postupak - Radnje od neposrednog dejstva na postupak su one koje ex lege proizvode odredjeni procesnopravni efekat. - Za nastupanje dejstva same parnicne radnje nije potrebna nikakva procesna aktivnost suda. 37

- Npr: Povlacenje tuzbe i pristanak tuzenog na povlacenje tuzbe dovode do toga da parnica prestaje da tece. Sud nije ovlascen da donosi odluku kojom bi odobrio ili odbio povlacenje tuzbe. - Parnicne radnje koje samo posredno deluju na postupak nisu podobne da same po sebi proizvedu dejstvo, vec je potreba odluka suda. - Npr: Predlog stranke za odlaganje rocista ne dovodi do procesnopravne posledice, vec ce do odlaganja doci samo ako sud povodom predloga donese odluku kojom usvaja predlog. - Radnje od neposrednog dejstva na parnicu mogu da budu procesne izjave volje ( povlacenje tuzbe, odustanak od pravnog leka..), te saopstenja. - Radnje od posrednog dejstva na parnicu mogu imati oblik predloga, tvrdnji i ponuda dokaza. 3.) Predlozi, tvrdnje i ponuda dokaza a) Predlozi - Predlozi su parnicne radnje kojima stranka zahteva od suda da donese odredjenu odluku. - Oni mogu biti stvarni i procesni, u zavisnosti od toga da li se zahteva odredjeno procesno ponasanje ili se predlog tice merituma stvari. - Stvarni predlozi su npr: tuzba- predlog tuzioca da se usvoji tuzbeni zahtevl predlog tuzenog da se odbije tuzbeni zahtev; pravni lek- predlog podnosioca pravnog leka da se izmeni sudska odluka o tuzbenom zahtevu... - Procesni predlozi su npr: zahtev za vracanje u predjasnje stanje; zahtev za oslobodjenje od placanja parnicnih troskova.. b) Tvrdnje - Tvrdnje su izjave stranaka o cinjenicnim ili pravnim pitanjima koja se javljau povodom konkretne parnice. - Povodom tvrdnju koje iznose stranke sud ne donosi nikakvu odluku, vec ih samo prima k znanju. v) Ponude dokaza - To je dokazno sredstvo cije upotreba treba da uveri sud u istinitost njenih cinjenicnih tvrdnji. 4.) Postoje opozive i neopozive, i odbrambene i napadacke parnicne radnje - USLOVI ZA PUNOVAZNOST PARNICNIH RADNJI - Da bi parnicna radnja proizvela dejstvo moraju da se ispune sledeci uslovi: a) Parnicnu radnju punovazno moze samo da preduzme stranka koja ima i stranacku, parnicnu i postulacionu sposobnost. b) Parnicnu radnju u ime stranke moze da preduzme trece lice samo ako postoji ovlascenje za zastupanje, bilo na osnovu zakona ili punomocja. v) Parnicna radnja mora da bude preduzeta u zakonom predvidjenoj formi i sa zakonom predvijdenim sadrzajem. g) Nuzno je da adresat parnicne radnje ( sud ili suprotna strana ) istu zaista i primi, odnosno sazna za nju.

- NEDOSTACI PARNICNIH RADNJI 1.) Opsti principi - Ako je parnicna radnja preduzeta, a gorenavedeni uslovi nisu bili ispunjeni, nastupaju sledece pravne posledice: 38

a) Radnje od posrednog dejstva na postupak sud ce odbaciti kao nedopustene ( tvrdnja, procesni predlog..). b) Radnje od neposrednog dejstva na parnicu ostaju bez dejstva, tj. smatra se da nisu ni preduzete. - Ako se nedostatak parnicne radnje ogleda u formu ili njenom sadrzaju, stranka moze da je ponovi i tako otkloni nedostatke, a punovazno preduzeta parnicna radnja ima retroaktivno dejstvo. 2.) Mane volje - Ponistaj parnicne radnje zbog mana volje nije moguc, jer bi to imalo za posledicu vodjenje parnice u parnici. - Npr. nije dopusteno da se tuzbom pobijaju izjave o povlacenju tuzbe ili odricanju od tuzbenog zahteva. 3.) Zabrana zloupotrebe prava - Ako stranka vrsi parnicne radnje u cilju da zloupotrebi svoja procesnapravna ovlascenja, primenjuju se opsti principi koji vaze za zabranu zloupotrebe procesnih ovlascenja. - Ako se radi o parnicnoj radnji od posrednog uticaja na parnicu, sud ce odbiti resenjem predlog stranke ( predlog za izvodjenje dokaza sa ciljem da se postupak odugovlaci ). - Ako se radi o parnicnoj radnji neposrednog dejstva na parnicu ( npr. povlacenje tuzbe ), dejstvo parnicne radnje preduzete uz povredu principa zabrane zloupotrebe ce se najcesce otkloniti podnosenjem predloga za povracaj u predjasnje stanje. 4.) Opoziv parnicne radnje - S obzirom na to da preduzeta parnicna radnje ne moze da se pobija, vazi pravilo da svaka parnicna radnja moze da se menja, dopunjava, cak i opozove, sve dok protivna strana ne stekne kakvu procesnu poziciju. - Jedino radnje od neposrednog dejstva na postupak su, po pravilu, neopozive. - Procesni predlozi i cinjenicne tvrdnje su opozive, sve dok sud o njima ne donese svoju odluku. - Do donosenja presude tuzeni moze da opozove priznanje tuzbenog zahteva, a isto vazi i za odricanje od tuzbenog zahteva. - PROCESNOPRAVNI UGOVORI a) Pravi procesni ugovori- U njih spadaju: * sporazum stranaka da njihov imovinski spor sudi sudija pojedinac umesto veca. * sporazum stranaka o mesnoj nadleznosti. * predlog za sporazumni razvod braka. - Ove ugovore uredjuje procesno pravo- u pogledu uslova za njihovu dopustenost i uslova za njihovu punovaznost. b) Materijalnopravni ugovori sa procesnim dejstvom- U nji spadaju: * ugovor o arbitrazi. * sporazum stranaka kojim one odredjuju postupak pred arbitrazom. * sudsko poravnanje. - Bez procesnog dejstva ostaju tzv. dokazni ugovori, tj. ugovori kojima se stranke obavezuju da nece koristiti odredjena dokazna sredstva predvidjena zakonom...

32.) Podnesci
A) Pojam i vrste

39

- Podnesak je pismena parnicna radnja stranaka koja se preduzima vac rocista. - Zakon predvidja da sledece parnicne radnje moraju biti preduzete u formi podneska: a) punomocje. b) tuzba i protivtuzba. v) odgovor na tuzbu. g) svaki pravni lek ( redovni i vanredni ). Prema sadrzini i cilju parnicne radnje preduzete podneskom, oni se dele na:  Odredjujuci ( dispozitivni ) podnesci sadrze odredjeni procesni ili stvarni predlog. ( npr. tuzba, pravni lekovi, odricanje od tuzbenog zahteva...)  Pripremnim podneskom stranka nagovestava cinjenice koje namerava da iznese na rocistu za glavnu raspravu, kao i dokaze cije izvodjenje namerava na da predlozi. ( npr. obavestenje o novom dokazu cije izvodjenje stranka namerava da predlozi ).  U obicnom podnesku stranka saopstava sudu ili drugoj strani razne cinjenice koje mogu da budu relevantne za tok postupka. B) Sadrzina i podnosenje podneska - Uredan podnesak mora da bude sacinjen u zakonom predvidjenoj formi, i sa zakonom predvidjenom sadrzinom. - Obavezni sastojci podneska su: * naziv suda. * oznacenje stranaka. * oznacenje predmeta spora. - Ovi sastojci spadaju u rubrum ( zaglavlje podneska ). - Nakon sto je postupak otpoceo, svaki predmet dobija svoj broj na koji se poziva u svakom docnijem podnesku. - Odredjujuci podnesci sadrze: predlog stranke, cinjenice na kojima stranka zasniva svoj predlog, dokaze... - Obavezni sadrzaj podneska je i svojerucni potpis podnosioca. - Podnesak se podnosi u dovoljnom bruju primeraka za sud i stranke ( dakle najmanje 2 ). - Isprave se prilazu u originalu ili u prepisu. V) Neuredan podnesak - Podnesak je neuredan ako je nerazumljiv ili ako ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu moglo postupati. - Ako je neuredan podnesak predao advokat, sud ce ga odbaciti. - Ako to nije ucinio advokat, sud stranci vraca podnesak na ispravku ili dopunu i odredjuje rok za to. Ako stranka ispravi podnesak u roku, smatra se da je podnesak predat onog dana kada je prvi put podnesen, a ako ne ispravi podnesak u roku to ima za posledicu odbacivanje podneska.

33.) Vreme vrsenja parnicnih radnji

40

) Rokovi A) Pojam . Rok za povracaj u predjasnje stanje.npr: rok za uklanjanje nedostataka koji se ticu sposobnosti i pravilnog zastupanja. . Npr: rok za zalbu.. tj. kao dan predaje podneska uzima se dan kada podnesak predat posti. rok za zalbu. . v) Instrukcioni ( ovde zakonodavac odredjuje samo minimalno i maksimalno trejanje roka.Procesni rokovi se razlikuju u racunanju od rokova u materijalnom pravu. G) Odrzanje roka . rokovi za podnosenje predloga za povracaj u predjasnje stanje.se racunaju od momenta od kojeg je sama stranka saznala za neku cinjenicu..Rokovi u parnicnom postupku pocinju da teku od momenta kada je podnesak dostavljen stranci.njihovim propustom moguce je da se zahteva povracaj u predjasnje stanje. rokovi mogu biti: a) Subjektivni. ali ne duze od 15 dana. preporucenom posiljkom ili telegrafskim putem.. . B) Vrste rokova . iako nije u roku predat sudskoj pisarnici. b) Objektivni. b) kada podnesak upucuju lica koja se nalaze na obaveznoj vojnoj sluzbi. od momenta kada je ona saznala za parnicnu radnju. b) Nerestitutivni. . rok za izvodjenje dokaza.. kao i lica lisena slobode.Mogu biti: a) Restitutivni. mesece i godine. . . Npr. dok sam rok u datim okvirima odredjuje sud ). b) Dilatoni.njihovim istekom subjekt stice mogucnost da preduzme neku procesnu radnju. a to se desava u sledecim slucajevima: a) ako je podnesak upucen sudu postom. .njihovim istekom subjekt gubi pravo da preduzme neku parnicnu radnju ( nastupa prekluzija ).su nezavisni od subjektivnog stava stranke.Rokovi se racunaju na dane. rokovi mogu da budu: a) Peremtorni.. Npr. b) Sudski. pre isteka roka.Pod rokom se smatra i vremenski period cijim istekom nastupa dejstvo parnicne radnje. 41 .Odrzati rok znaci preduzeti parnicnu radnju blagovremeno. .Izuzetak od ovog pravila je fikcija odrzanja roka.Najvanizja podela: a) Zakonski.npr: rok za odgovor na tuzbu..npr: rok za pismenu izradu presude je 8 dana. tu je subjektivni rok 8 dana od zasnanja razloga propustanja..Dan u kome je preduzeta parnicna radnja ne racuna se u rok. ako nije dostavljen stranci. subjekti nemaju pravo da preduzimaju parnicne radnje.. V) Racunanje rokova .Smatrace se da je rok odrzan. kao dan predaje se uzima dan kada je podnesak predat vojnoj ili komandi zavoda.Rok je vremenski period u kome stranka moze ili je duzna da preduzme odredjenu parnicnu radnju.U pogledu dejstva. . dok traje. prekid postupka. Sud ga moze produziti u slozenim stvarima. a objektivni rok 60 dana od dana propustanja.1.S obzirom na momenat od kojeg se tok roka racuna.

nezavisno od ishoda spora.Rociste se moze odloziti kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili kada to zahtevaju neki drugi opravdani razlozi.Parnicna radnja je propustena kada nije preduzeta u roku.Suprotno tome. a koje joj pre toga nisu saopstene u podnesku. . . . . B) Zakazivanje rocista . .Do obaveznog odlaganja rocista dolazi kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije prisustvovao ili kada zbog narusavanja reda udalji iz sudnice punomocnika stranke koja nije bila prisutna na rocistu.Rociste je odredjeni vremenski period koji sluzi za preduzimanje parnicnih radnji suda i stranaka. o protiv resenja o odredjivanju rocista zalba nije dozvoljena. .O odrzavanju rocista sud je duzan da obavesti stranke i eventualno ostale ucesnike u postupku. . 3. ne mogu izvesti dokazi radi cijeg dovodjenja je rociste zakazano.Ako se parnica ne okonca na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. 2. . .Rociste zakazuje sud.Obavezna su rocista za koja je zakonom propisano da ih sud mora zakazati.Poziv za pripremno rociste i rociste za glavnu raspravu dostavlja se najkasnije 8 dana pre odrzavalja rocista. uzece se da je rok odrzan ukoliko se podnosenje podneska nenadleznom sudu moze pripisati neznanju ili ociglednoj omasci podnosioca. i njega odredjuje sud.Rociste treba odloziti i kada punomocnik stranke zbog bolesti ne moze da mu prisustvuje. on pocinje da tece iznova. a kada prestane taj dogadjaj.v) ako je podnesak predat nenadleznom sudu pre isteka roka.) Propustanje parnicnih radnji . sud je obavezan da zakaze rociste za glavnu raspravu. . snosi stranka koja je prouzrokovala odlaganje svojom krivicom ili slucajem koji ju je pogodio. V) Odlaganje rocista . ili kada se. . D) Zastoj i prekid roka .Fakultativno sud odlaze rociste na predlog stranka kada ona nije u mogucnosti da se izjasni o cinjenicama koje je usmeno na rocistu izneo njen protivnik. a u nadlezni sud stigne po isteku roka. .Obavezno je odlaganje i kada stranci nije blagovremeno dostavljen poziv na rociste. 42 .Fakultativno rociste sud zakazuje kada oceni da to zahtevaju potrebe postupka. .Troskove do kojih je doslo usled odlaganja rocista. kada se rok prekine. ako je njihovo ucesce potrebno. rok nastavlja da tece.) Rocista A) Pojam i vrste . i protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba.Do zastoja roka dolazi zbog nekog vanrednog dogadjaja koji ometa vrsenje parnicnih radnji.Sud odlaze rociste resenjem i saopstava strankama mesto i vreme odrzavanja novog rocista. zbog nedostatka svedoka ili vestaka.Jedino rociste koje je obavezno je rociste za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka.

. Ako se ne izjasni. 43 . osim lake nepaznje.Zahtevom za vracanje u predjasnje stanje trazi se ukidanje posledica koje je prekluzija proizvela. ako stranka svoju nepovoljnu procesnopravnu situaciju moze da otkloni drugim redovnim procesnopravnim sredstvom. .Svaki oblik krivice na strani stranke.Predlog za vracanje u predjasnje stanje je pravno sredstvo kojim stranka trazi da se otklone posledice prekluzije. on nije ni u cemu prekludiran. . gubi pravo da tu radnju naknadno preduzme ( to vazi bez izuzetka za zakonske rokove koji su neproduzivi ).Predlog u obliku podneska podnosi stranka koja je pogodjena prekluzijom. .Objektivni rok iznosi 60 dana i racuna se od dana propustanja ( u privrednim sporovima ovaj rok je 30 dana ). ukoliko stranka ne odrzi rok za preduzimanje pismene radnje ili izostane s rocista. .Ako tuzeni propusti rociste za glavnu raspravu.Vracanje u predjasnje stanje ne moze da se zahteva kada su propusteni materijalnopravni rokovi ili rokovi u izvrsnom i stecajnom postupku. .Pod opravdanim razlozima se smatraju samo oni dogadjaji koje stranka nije mogla da predvidi ( saobracajni udes ) ili cije nastupanje nije mogla da otkloni ( pad ledene kise. jer moze sve dok traje glavna rasprava da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze ( to je najslabija tacka ZPPa.Predlog za vracanje u predjasnje stanje nije dopusten kada stranka ima ili je imala mogucnost da propustenu parnicnu radnju naknadno preduzme ili kada je mogla da zahteva produzenje roka za preduzimanje parnicne radnje.Predlog za vracanje u predjasnje stanje nema izgleda za uspeh. .Ponekad propustanje stranke da preduzme parnicnu radnju povlaci za sobom nastupanje fikcije.Subjektivni rok iznosi 8 dana i racuna se od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propustanje. B) Uslovi za vracanje .) Vracanje u predjasnje stanje A) Pojam . . . a to nije ucinila. . zbog sporosti postupka kao posledice toga ). V) Kada je iskljuceno vracanje u predjasnje stanje . iskljucuje mogucnost da sud honorise vracanje u predjanje stanje. te da se parnica vrati u stanju u kome je bila pre nego sto je prekluzija nastupila. . propustanje rokova ne povlaci prekluziju. G) Postupak .Pravilo je da propustanje parnicne radnje povlaci za sobom prekluziju. smatra se da je dao pristanak. .Bila kriva ili ne. 34.U drugim situacijama.Restitucija moze da se zahteva samo onda kada su postojali “opravdani razlozi za propustanje”.visa sila ).Npr: Tuzeni je duzan da se u roku od 15 dana od obavestenja o povlacenju tuzbe o tome izjasni.. gubitak prava.

Dj) Pravne posledice restitucije .Rasprava se zakazuje samo ako sud smatra da je to potrebno.O predlogu se odlucuje resenjem. kada predlagac nije pristupio samom rocistu. a protiv negativnog resenja po predlagaca moguca je zalba.Resenjem o restituciji parnica se vraca u stanje u kome se nalazila pre propustanja i ukidaju se sve odluke koje je sud doneo zbog prekluzije. a nedolazak predlagaca na rociste nema eo ispo za posledicu da se predlog za vracanje u predjasnje stanje odbije. dovoljno je da ga predlagac uveri da su razlozi na koje se u predlogu poziva verovatni.) Sudske odluke Sudska odluka je pojedinacni pravni akt kojim sud na autoritativan i nesumnjiv nacin izrice da je nastupila. D) Odluke suda .Pravilo je da sud o osnovanosti predloga za vracanje u predjasnje stanje odlucuje bez rasprave. 1.Da bi sud doneo resenje kojim se parnica vraca u predjasnje stanje. Najznacajnije su one parnicne radnje suda kojima on odlucuje o zahtevima stranka ( presude i resenja ).Sud odbacuje predlog koji je neblagovremen..ZPP zabranjuje restituciju rocista zakazanog povodom predloga za vracanje u predjasnje stanje.. odnosno da nije nastupila odredjena pravna posledica i kojim se strankama nalaze odredjeno ponasanje. protivnik predlagaca moze da izjavi zalbu iz dva razloga: * kada je sud usvojio neblagovremen predlog. . Elementarno je da sud dostavlja poneske strankama. . kao i dokaze o tome da je opravdano propustila da preduzme parnicnu radnju. Sve druge parnicne radnje imaju za cilj da kanalisu parnicu i parnicne radnje stranaka prema merotornoj odluci.) Parnicne radnje suda Sudske parnicne radnje su pravni akti koje parnicni sud preduzima kao subjekt u parnici. 36.Troskove snosi predlagac.Uz predlog za restituciju. a ako sud usvoji predlog. On odlucuje i o obrazovanju procesnog gradiva tako sto odredjuje dokazna sredstva. . 35. . te da pripreme pravnu stvar za merotorno odlucivanje. a irelevantno je to da li je njegov predlog usvojen ili odbijen. . . Sudskim odlukama mogu da se uredjuju procesnopravna i materijalnopravna pitanja.. nedozvoljen ( ako predlog podnese stranka koja nema pravni interes ) i neuredan.) Presuda A) Pojam i vrste 44 . ( u tom smislu se kaze da sud upravlja parnicom ). stranka je duzna da preduzme i propustenu procesnu radnju. * kada je sud usvojio nedozvoljen predlog.

. B) Dejstvo presude . o glavnoj stvari.Donosenje sudskih odluka je proces izvodjenja sudskog silogizma. 3. . .Presuda koja ne sadrzi formu i sadrzinu propisanu zakonom je nepostojeca. .Ako je presuda doneta uz povredu bitnih procesnih normi.S obzirom na sadrzinu pojedinacnog pravnog akta.Njom utvrdjuje da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos. .Ovakva resenja ne mogu da se pobijaju zalbom. na osnovu priznanja. .Ona je pojedinacni pravni akt suda i proizvodi destvo prema: a) sudu. . presude mogu da budu: a) Kondemnatorne. 45 .Pravilo je da se na resenja kojima se merotorno okoncava parnica. .) Donosenje sudskih odluka .Najveci broj resenja sud donosi da bi formalno i materijalno upravljao parnicom. . . g) izuzetno i prema drugim sudovima u drugim postupcima. b) strankama.Meritorno. presuda se moze doneti na osnovu dispozitivnih parnicnih radnji stranka: presuda na osnovu propustanja.Njom sud strankama nalaze izvrsenje odredjene cinidbe. b) Deklaratorne. onda odlucuje resenjem ). resenje o odbacivanju pravnog leka. presude mogu da budu samo meritorne. “presuda bez dejstva” je i ona koja je doneta protiv lica koje uziva imunitet. .Presuda je sudska odluka kojom sud odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva. radi se o kontradiktornoj presudi. dejstva i mogucnosti pobijanja resenja. .Njom se zasniva novi.Konacnom presudom resava se predmet spora u celini.Tzv..sporovi zbog smetanja drzavine. ona je nistava.Medjutim. v) o troskovima postupka ( kao sporednom trazenju ) kada je odluka sadrzana u presudi. . te ne proizvodi nikakvo dejstvo ( npr.On odredjuje rociste. na osnovu odricanja i presuda bez odrzavanja rasprave. nistava presuda proizvodi dejstva. b) u postupku za izdavanje platnog naloga.. odnosno ukida ili modifikuje postojeci pravni odnos ili subjektivno pravo. odlucuje o izvodjenju dokaza.Resenja mogu biti procesna i merotorna ( kad sud ne odlucuje presudom. saslusava svedoka resenjima. vec samo u zalbi protiv merotorne odluke. v) izuzetno i prema trecim licima. v) Konstitutivne.Ako je doneta nakon raspravljanja. doneo ju je upravni organ ). resenje kojim se konstatuje da je tuzilac povukao tuzbu. . 2. dok je delimicnom presudom obuhvacena samo odluka o delu tuzbenog zahteva ( delimicna je i madjupresuda jer se njom konacno ne resava o predmetu spora ).Prema sadrzini. . sud odlucuje resenjem u: a) posesornim parnicama.Najznacajnija procesna resenja su ona kojima se okoncava parnica: resenje o odbacivanju tuzbe. te na resenja kojima se ona okoncava zbog procesnih razloga primenjuju pravila koja vaze i za presudu i to u pogledu: forme i sadrzine resenja. presuda koja naredjuje izvrsenje cinidbe koje ne poznaje materijalno pravo. ako u parnici postoji mogucnost da se nedostaci u postupku donosenja presude otklone ulaganjem radovnih i vanrednih pravnih lekova. presuda doneta protiv stranke koja nepostoji.Ako raspravljanja nije bilo.Merotornom presudom sud resava o osnovanosti tuzbenog zahteva. .) Resenje .

Sud ce ovo kogniciono ovlascenje da vrsi. . a zatim glasanjem. jer bi time narusio nacelo ravnopravnosti stranaka.Razdvajanje se vrsi tako sto se odredjeno pitanje rasclanjuje na jednostavnije elemente. . pa makar ih i stranke same ne iznele. v) resenja koja sud donosi u upravljanju parnicom ne mogu se pobijati posebnom zalbom. .Clanovi veca ne mogu da odbiju da glasaju. rukovodjenjem rasprave. . 38. odrzavao u stanju i razvijao ka konacnoj merotornoj odluci. . jer je duzan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese.U formalno upravljanje parnicom spadaju sve radnje suda kojim on kreira vremenski razvoj parnicnog postupka: pripremanje i zakazivanje rocista.. razvrsta i pretrese procesni materijal ( cinjenicni navodi i dokazni predlozi ). pozivanje i dostavljanje. odluke o tome da li ce sud sam odluciti o prethodnom pitanju ili ce prekinuti postupak. vec samo zalbom protiv presude. a dokazi se razvrstavaju na podobne i nepodobne. odredjivanje rokova za neke parnicne radnje.) Upravljanje parnicnim postupkom . . .Materijalnopravno upravljanje parnicom obuhvata i obavezu suda da razvrsta procesni materijal.Vecanje je postupak u kome ucestvuju sve clanovi veca i raspravljaju o svim cinjenicama i pravnim pitanjima od kojih zavisi donosenje odluke.Ako su svi clanovi veca razlicitog misljenja.Pri tome sud ne sme da savetuje stranke.U upravljanje parnicom spadaju sve parnicne radnje suda koje od preduzima kako bi se parnicni postupak sprovodio. . da se dopune navodi stranaka o vazni cinjenicama.Odluka se donosi vecinom glasova. 37. a razvrstavanje se vrsi na pravno relevantne i nerelevantne cinjenice..Odluke se donose vecanjem. tj. . . glasanje se ponavlja sve dok se ne postigne apsolutna vecina. u rukovodjenju glavnom raspravom. .To cini tako sto na rocistu za glavnu raspravu postavlja pitanja strankama i stara se da one iznesu sve bitne cinjenice.Kogniciono ovlascenje suda se prostire samo do granica tuzbenog zahteva: sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. pre svega. b) sud nije vezan sopstvenim odlukama kojima upravlja postupkom.Za parnicne radnje suda kojima se upravlja parnicom vaze sledeca zajednicka pravila: a) sud ih preduzima ex officio. .U upravljanje parnicom spadaju i odluke suda o spajanju i razdvajanju parnica. o kojima se mogu izraziti samo dva misljenja.O jednostavnijim pitanjima se ne veca. da formulise njihove procesne predloge niti da formulise njihove cinjenicne tvrdnje.. a predsednik veca uvek glasa poslednji. onda se glasanje obavlja tako sto se pitanja razdvajaju. vec se odluka donosi na samom rocistu. . da se oznace ili dopune dokazna sredstva i da se pruze sva razjasnjenja koja su potrebna. .Radnje koje spadaju u materijalno upravjanje postupkom imaju za cilj da se prikupi. . .pozitivno ili negativno.Upravljanje parnicom ima svoj spoljni ( formalni ) i unutrasnji ( materijalni ) vid. ne mogu da budu uzdrzani.) Zapisnici 46 .

. .Zapisnik predstavlja samo dokaz o tome na koji nacin su. izvrsi izmene i dopune zapisnika. sud u zapisniku to belezi a navodi i razlog tome ). .Stoga. ).Moguce je da opis preduzete radnje koji je unet u zapisnik ne odgovara njegovoj stvarnoj sadrzini. jer sud ne odlucuje o osnovanosti tuzbe na osnovu zapisnika. tako da se opis preduzetih radnji verodostojno unese. vreme. . te ih tako netacno izdiktirao u zapisnik.Svrha prigovora je dvostruka: da se zapisnik ispravi ili dopuni.Tu se unosi tok glasanja i odluka koja je doneta. ako uoci greske u njegovom vodjenju ili sadrzaju.I sud moze da. . ali je duzan da unese u zapisnik i prigovore koje je odbio. . stranke i drugi ucesnici u postupku. .) Dostavljanje 47 . a konstatuje se i izdvojeno misljenje nekog clana veca ( ali i ne mora ). i tada parnicni subjekti imaju pravo da stavljaju prigovore na zapisnik. po sluzbenoj duznosti.Zapisnik je javna isprava koja sadrzi podatke o parnicnim radnjama koje su preduzeli sud.tu se unisi: nazi i sastav suda. B) Prigovor na zapisnik .Stranka nije u daljem toku postupka prekludirana da istice svoje prigovore koje nije istakla u vidu primedbi na zapisnik.. on nije osnova za merotorno odlucivanje. G) Znacaj i dokazna snaga zapisnika .Sud moze i da odbije prigovore na zapisnik. .. i njega moze razgledati samo visi sud. da li zakonito ili ne. A) Sadrzina i vodjenje postupka .Zapisnik je javna isprava i ima dokaznu snagu javne isprave. parnicni subjekti preduzimali radnje na rocistima. to predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila postupka.Unose se samo bitni podaci o sadrzini preduzete radnje ( sto je u sustini protivno svrsi zapisnika.Zapisnik o glasanju potpisuju svi clanovi veca i zapisnicar. .Za vodjenje zapisnika o vecanju i glasanju vaze posebna pravila. mesto.Zapisnik o vecanju i glasanju predstavlja sluzbenu tajnu. . neposrednog i javnog raspravljanja. v) Potpis parnicnih subjekata. - 39. b) Opis preduzete radnje.Ukoliko neka stranka nece da potpise zapisnik. vec samo na osnovu usmenog.Zapisnik sadrzi ( formalna sadrzina zapisnika ): a) Zaglavlje.Ispravka zapisnika moze da se vrsi i tokom rasprave kada stranka primeti da je predsednik veca netacno protumacio kakvu cinjenicnu tvrdnju ili procesni predlog stranke.Zapisnik sluzi visim sudovima u postupku po pravnim lekovima da se upoznaju sa sadrzinom radnji koje su preduzete na rocistima pred prvostepenim sudom. naznacenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. a ako ne potpisu. V) Zapisnik o vecanju i glasanju . . zbog koje drugostepeni sud ukida presudu i vraca predmet na ponovno sudjenje.

. . --> Presudu.. vec posredno ( preko poste. . pa ce u tom slucaju odstavljac vratiti pismeno sudu. .Dostavljac je duzan da adresatu ostavi pismeno obavestenje da u odredjeni dan i satu bude u svom stanu. uz naznacenje gde se adresat nalazi.A) Pojam i znacaj . .Dostavljanje se vrsi adresatima prijema. dostavljanje pismena ce se izvrsiti prema pravilima o obicnom dostavljanju.Dostavljanje je temelj prava na odbranu.Uredno dostavljanje podnesaka vezuje nastupanje vaznih procesnih dejstava: parnica pocinje da tece od momenta kada sud dostavi tuzenom tuzbu. . . .Dostavljanje nece biti dopusteno.Dostavljanje pismena licima koja nisu adresat nije dopusteno ako primalac pismena ucestvuje u parnici kao adresatov protivnik. lice koje vrsi dostavu je duzno da se obavesti gde i kada moze da nadje adresata.Ako dostavljanje nije izvrseno u skladu sa zakonom. --> Platni nalog.Ostala pismena se dostavljaju licno samo kada je to predvidjeno zakonom ili ako sud smatra da je. mesto i vreme dostavljanja ). u skladu sa zakonom ( moraju da se postuju nacin.U parnicnom postupku vazi pravilo da se pismena ne dostavljaju licno. .Pravilo je da se adresatu pismeno urucuje u njegovom stanu ili na njegovom radnom mestu. . uprkos neurednom dostavljanju. --> Vanredni pravni lek. kako bi mu se moglo predati pismeno. rociste moze da se odrzi tek ako je strankama poziv dostavljen. 2.Tada je dostavljac duzan da jos jednom pokusa da uruci pismeno.ZPP predvidja da se najvazniji podnesci i akti suda moraju licno dostaviti adresatu.) Posredno dostavljanje . a moguce je i u sudu.. . moze se dati clanu domacinstva.) Licno dostavljanje . zbog znacaja pismena ili isprava koje se prilazu. B) Vrste dostavljanja 1. potrebna veca opreznost. ali ako ni tada ne nadje adresata na zakazanom mestu.Ako se postupak ipak nastavi. 48 . ono mora da bude uredno. ako dostavljac utvrdi da je adresat odsutan i da mu primalac pismena ne moze pismeno predati na vreme.. . . . smatra se da je neuredno i parnica nece moze da se razvija ka merotornoj odluci.)..Dostavljanje pismena je parnicna radnja koju sud preduzima sa ciljem da se odredjenom licu na zakonom predvidjen nacin preda pismeno kako bi se ono upoznalo s njegovom sadrzinom. odnosno nacela kontradiktornosti. sve docnije parnicne radnje.Dostavljanje vrse po pravilu zaposleni u sudu i to fizickom predajom pismena adresatu u ruke. kolegi na poslu.Da bi nastupila pravne posledice dostavljanja.Dostavljanje sud uvek vrsi po sluzbenoj duznosti.Ako se adresat ne zatekne u stanu ili radnom mestu. tj. a to su pre svega stranke i njihovi zastupnici. pa i odluka nece imati nikakav efekat. a to vazi za: --> Tuzbu. --> Resenje protiv kojeg je dozvoljena posebna zalba. .

b) Punomocnik za prijem pismena . dostavljanje se vrsi iskljucivo punomocniku. 49 . i to predajom pismena licu koje je za to ovlasceno. sud ce pozvati tuzenog da u odredjenom roku imenuje punomocnika za prijem pismena. a ako to ne ucini. ..Ako tuzeni propusti da to ucini. . stranke mogu da se sporazumeju da im se pismeno dostavlja na odredjenu adresu. u sudu. .Ako je parnicno sposobna stranka angazovala punomocnika. a) Dostavljanje licu koje ima zastupnika ili punomocnika .Tuzilac koji boravi u inostranstvu duzan je da u tuzbi oznaci punomocnika za prijem pismena.Kada se tuzba dostavlja tuzenom cije je prebivaliste ili uobicajeno boraviste u inostranstvu. sud ce odbaciti tuzbu. i to tako sto bi se adresatu koji se ne zatekne u svom stanu ili poslu ostavilo obavestenje da moze da podigne pismeno u odredjenom roku u posti. .Dostavljanje se smatra izvrsenim kada istekne rok od 8 dana od dana kada je pismeno okaceno. . . uobicajeno boraviste ili boraviste u inostranstvu.Tuzba i platni nalog se ne mogu dostavljati punomocniku za prijem pismena. on je privremeni zastupnik stranke ). u stanu.Najveca razlika izmedju obicnog i licnog dostavljanja ogleda se u tome sto licno dostavljanje nije moguce da se izvrsi putem poste. nadleznog organa opstine. .Dostavljanje parnicno nesposobnoj stranci se vrsi preko njenog zakonskog zastupnika.Dostavljanje fizickom licu se vrsi: na radnom mestu.Obaveza nastupa samo kada ovi parnicni subjekti imaju domicil. . dostavljanje se vrsi u prostoriji za prijem pismena ovih organa. platni nalog. * Treci slucaj fiktivnog dostavljanja tice se promene adrese.Ovlascenja punomocnika za prijem pismena se sastoje samo od duznosti da prima pismena u ime i za racun adresata ( ako ga sud postavi. punomocnika za prijem pismena imenuje sud resenjem.Postavljanje punomocnika moze biti obavezno i fakultativno. i protiv tog resenja zalba nije dopustena. medjutim to je ponekad ipak nemoguce ). Na taj nacin se ne moze dostaviti tuzba. pravnog lica koje je registrovano za obavljanje poslova dostavljanja. V) Mesto i vreme dostavljanja .) Fiktivno dostavljanje . ( na drugom mestu se moze vrsiti dostavljanje samo po odluci suda ). G) Nacin dostavljanja . . preko lice koje je zaposleno u sudu. . presuda i resenje protiv kojeg je dopustena poseba zalba ). o kojoj nije obavesten sud. 3. .Fiktivno dostavljanje se vrsi stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. * Drugi slucaj se tice nemogucnosti izvrsenja sporazuma o dostavljanju ( nrp.Ovo dostavljanje je dopusteno u 3 slucaja: * Ukoliko se pismeno tokom parnice nije moglo uruciti na obican nacin ( bezuspesno dostavljanje ). sto bi tuzeni trebao da ucini vec u odgovoru na tuzbu.Stranke ili njihovi zakonski zastupnici su duzni da imenuju punomocnika za prijem pismena kad se nalaze u inostranstvu.Ako je adresat drzavni organ. vanredni pravni lek.Predaja pismena adresatu ili primaocu pismena vrsi se preko poste.

Na dostavnici ce zabeleziti dan.PRAVNI INTERES ZA TUZBU . ako je adresat na bilo koji nacin saznao za sadrzinu pismena. B) Vrste .) Tuzba. naslednopravne. odnosno ako je ono na bilo koji nacin dospelo do njega. 40.Tuzbe mogu da budu. smatra se da je nedostatak otklonjen ). E) Otklanjanje nedostatka u dostavljanju . . deklaratorne ( utvrdjujuce ) i preobrazajne ( konstitutivne ) tuzbe. najkasnije na sledecem rocistu za glavnu raspravu ( u protivnom.Dostavnica je javna isprava kojom se potvrdjuje da je izvrseno dostavljanje.Dostavnica ima dokaznu snagu javnih isprava i ona stvara oborivu zakonsku pretpostavku. .Tuzba ima tri funkcije: a) Tuzbom tuzilac odredjuje sud koji ce da odlucuje o tuzbenom zahtevu. cas i razlog odbijanja prijema. dostavlja ce se izvrsiti tako sto ce dostavljac ostaviti pismeno u adresatovom stanu.Dostavljanje ce se uvek smatrati urednim.Adresat je duzan da primi pismeno. . . i to bez odlaganja. prema kriterijumima materijalnog prava: petitorne.Tuzba je parnicna radnja kojom se inicira parnicni postupak.Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo: kondemnatorne ( osudjujuce ). . pravna lica niti drzavni organi.D) Odbijanje prijema .. b) Tuzbom tuzilac odredjuje i stranke u parnici. . u vreme i na nacin regulisan zakonom. v) Tuzbom tuzilac odredjuje i predmet spora. . i nju uvek potpisuju i adresat i dostavljac.Nedostaci u dostavljanju moraju da se istaknu u vidu prigovora.Tuzilac od suda tuzbom trazi da mu pruzi pravnu zastitu za ugrozeno ili povredjeno subjektivno pravo ili pravno ovlascenje. 50 .Ako neko od njih odbije da primi pismeno.Buduci da je pravo na tuzbu javnopravno ovlascenje gradjanina prema drzavi. . . ..Pod pravnim interesom za tuzbu podrazumevamo postojanje pravnozastitne potrebe na strani tuzioca. posesorne. . Dj) Dostavnica . odnosno poslovnim prostorijama ili ce pismeno pribiti na vrata stana.Urucenje pismena ne mogu da odbiju odrasli clanovi njegovog domacinstva.Tuziocu pripada pravo na tuzbu samo ako ima pravni interes vredan zastite. pojam i vrste A) Pojam . ako se dostavljanje vrsi u mestu. kao i mesto gde je pismeno dostavljeno ( i time se smatra da je pismeno uredno dostavljeno ). tuzba je u prvom redu upravljena prema sudu.

Tuzbeni zahtev treba da obuhvati i zahtev tuzioca u pogledu sporednih davanja. . na osnovi dispozicione maksime. a moze da se otkloni samo intervencijom suda.. . .U tuzbi bi tuzilac.Cinjenicni navodi tuzioca u tuzbi cine osnov tuzbenog zahteva. * oznaka vrednosti predmeta spora. . .Nuzni sastojci tuzbe su: * podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak.Sastojci tuzbe su nuzni i fakultativni. troskovi postupka. . subjektivno pravo.Pravonozastitna potreba postoji kada se tuziocevo subjektivno pravo ili pravno ovlascenje nalazi u stanju neizvesnosti ili ugrozenosti. radnja. tuzbeni zahtev mora da bude odredjen u toj meri da je moguce da sud sporvede prinudno izvrsenje. tuzbeni zahtev mora da bude dovoljno odredjen. odnosno nepostojanje utvrdjuje.. * dokazni predlozi. po njegovim shvatanjima.kamate. ako se radi o kondemnatornim zahtevima koji glase na novac. . proizlazi pravna posledica na koju se u tuzbenom zahtevu poziva. odredjuje sta ce biti predmet spora. trebalo da navede zivotni dogadjaj iz kojeg. * tuzbeni zahtev.Da bi tuzba bila uredna. odnosno predmeta spora strogo mora da se razlikuje sam objekt ( predmet tuzbe ): novac. .Naprotiv. Npr: T navodi da mu je C pricinio stetu u visini od 10000din. 1. * cinjenicni navodi.Od tuzbenog zahteva. 41.. 51 . 2. . postoje dve teorije: a) Teorija individaulizacije. ako usvoji tuzbeni zahtev. .zahteva da se u osnovu tuzbe navedu samo one cinjenice iz kojih proizlazi odredjena pravna kvalifikacija za pravnu posledicu na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu. on je dovoljno odredjen kada je odredjen pravni odnos cije se postojanje. .Ako se radi o osudi na cinidbu.) Sadrzaj tuzbe .Kad je u pitanju deklaratorni tuzbeni zahtev. stvar.) Tuzbeni zahtev . po pravilu. .Tuzilac ne moze jednostavno da pred sud iznese gole cinjenice i da ne odredi vrstu i obim pravne zastite koju zahteva. .U pogledu obima i duznosti specificiranja cinjenica iz zivotnog dogadjaja. stvarnu i mesnu nadleznost. .) Cinjenicni navodi . nuzan sastojak tuzbe bi morale da budu i cinjenice na osnovu kojih sud zasniva svoju direktnu medjunarodnu.Tuzbeni zahtev je cisto procesnopravni pojam koji ne zavisi od materijalnopravnog ovlascenja tuzioca koje on ima u skladu sa materijalnim pravom.Tuzbeni zahtev tuzioca cini predmet spora. tuzilac mora da odredi o kojem novcanom iznosu se radi. deliktnom radnjom.Iako se to zakonom izricito ne navodi.Tuzilac sam u tuzbi. propustanje ili trpljenje.Preobrazajni tuzbeni zahtev je dovoljno odredjen kada se iz tuzbenog zahteva vidi koje konkretno novo pravno stanje sud svojom odlukom treba da konstituise. * tuzbeni predlog.

tuzbeni predlog mora da sadrzi pravnu posledicu koja proizlazi iz materijalnopravne norme koja ovlascuje tuzioca da zahteva da sud izvrsi promenu u odredjenom pravnom odnosu. .b) Teorija supstanciranja. .U kondemnatornim tuzbenim zahtevima koji ne glase na novac.prema njoj navodjenje pravnog osnova ( pravnog odnosa ) iz kojeg tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ne ulazi nuzno u osnov tuzbe. ako od te vrednosti zavisi sastav suda ili mogucnost da se izjavi revizija.Sama konkretizacija tuzbenog zahteva nalaze da tuzilac izvrsi odabir materijalnopravne norme na kojoj zasniva svoj pravnozastitni zahtev. . . . 4. . Npr: T zahteva od S naknadu stete u visini od 10000din. Naprotiv. . tuzilac je u tuzbi duzan da navede sve cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost tuzbenog zahteva. .Nesto je drugacija situacija s deklaratornim i preobrazajnim tuzbenim zahtevima. ne sve cinjenice koje cine zivotni dogadjaj i ne sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. 3. .Kod deklaratornih tuzbi.Odredba ZPP je kreirana u duhu ublazene teorije individualiziranja. vec je dovoljno da iznese samo one cinjenice za koje on smatra da su dovoljne da proizvedu trazenu pravnu posledicu. sud ne moze da udovolji zahtevu tuzioca za pravnu zastitu.) Dokazi . tuzilac je u tuzbi duzan da navede samo one cinjenice na kojima zasniva tuzbeni zahtev.dakle. tuzilac je duzan da navede i vrednost predmeta spora.Sadrzina tuzbenog predloga zavisi od toga kakav ishod tuzilac zeli u pogledu materijalne pravosnaznosti deklaratorne sudske odluke.Pod dokazima se podrazumevaju dokazna sredstva cije izvodjenje tuzilac predlaze tokom postupka. .Tuzilac je duzan da navede i dokaze kojima potrkepljuje svoje cinjenicne navode. spada navodjenje njenog pravnog osnova. . te u deklaratornoj i preobrazajnoj tuzbi.Ako tuzilac zahteva da sud utvrdi da je vlasnik stvari. jer ga je ugrizao pas S.U fakultativne sastojke tuzbe.FAKULTATIVNI SASTOJCI TUZBE . . .Naime.) Tuzbeni predlog .Na to ukazuje i konstatacija da stranke tokom citavog trajanja glavne rasprave mogu da iznose nove cinjenice i dokaze. ako bi utvrdio da tuzilac na stvari ima pravo zaloge. 52 . . . .Sud ne moze da odlucuje o necemu sto stranke nisu u toku postupka zahtevale. tuzilac mora sam da odredi obim pravne zastite koju zahteva i da ga uokviri u tuzbeni predlog.Sud postupa po tuzbi i kada tuzilac navodi ili ne navodi pravni osnov svog zahteva. po osnovu naknade materijalne stete koju je pretrpeo tako sto ga je na ulici ugrizao pas C koji se kretao bez nadzora S. tuziocu je sve jedno po kom pravnom osnovu je sud usvojio njegov tuzbeni zahtev.U sustini. pre svega.Kod preobrazajnih tuzbi. Npr: T zahteva od S da mu plati iznos od 10000din.Pismeni dokazi podnose se uz tuzbu.Pravni osnov tuzbenog zahteva se odnosi na izbor materijalnopravne norme pod ciju dispoziciju tuzilac podvodi cinjenice koje je naveo u tuzbi. .Tuzilac ne mora da opisuje citav zivotni dogadjaj.

.Tuzilac moze u istoj tuzbi da istakne vise tuzbenih zahteva protiv istog tuzenog.O kumulativnom tuzbenom zahtevu radi se kada tuzilac u tuzbi istice vise tuzbenih zahteva i trazi od suda da ih usvoji. a ako ako tako ne postupi.Da bi sud mogao uopste da dopusti spajanje tuzbenih zahteva. sud ce odbaciti tuzbu.Npr2: T pozajmi A 5000 dinara 2004.) Kumulativno spajanje .Npr: P ne isporuci na vreme K prodatu stvar. zivotnom dogadjaju. . ..S obzirom na to da je urednost tuzbe procesna pretpostavka. a ne istakne nekakav prigovor u vezi s nedostacima u nuznim sastojcima tuzbe.Neuredna je tuzba koja ne sadrzi sve zakonom propisane sastojke (npr.) Kumulacija tuzbenih zahteva A) Pojam i vrste . . jednom presudom. b) za resavanje po svim tuzbenim zahtevima mora da bude predvidjena ista vrsta postupka. odnosno zivotnih dogadjaja. zahtev za obezbedjenje dokaza. ako se tuzeni upusti u raspravljanje u meritumu. vise tuzbenih zahteva ( predmeta spora ) temelji se na istom cinjenicnom osnovu.Smatra se da su nedostaci u sadrzini tuzbe otklonjeni. . sud ex officio pazi da li je tuzba uredna vec prilikom ispitivanja tuzbe. zahtevi tuzbe moraju da budu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom. te 5000 dinara 2005.Tuzba moze da sadrzi i sledece fakultativne sastojke: zahtev za oslobodjenje placanja troskova postupka. sud ce je odmah odbaciti.Razlikujemo tri vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva: 1.. B) Dopustenost spajanja tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi . Ukoliko je advokat podneo neurednu tuzbu. 53 . . mora da se ispune sledeci uslovi: a) sud kome je podneta tuzba s vise tuzbenih zahteva mora da bude stvarno nadlezan za svaki od njih. T tuzi A za povracaj 10000 dinara.U ovoj situaciji. . zahtev da tuzeni podnese sudu ispravu. . . v) fakultativno.NEUREDNA TUZBA .. K tuzi P za isporuku i za naknadu stete zbog docnje.Smisao isticanja vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi jeste da sud spoji parnice koje teku po vise tuzbenih zahteva u jedan postupak. A dospe u docnju. T tuzi A za vracanje zajma i naknade stete zbog neurednog ispunjenja. mnozina tuzbenih zahteva ce postojati kada tuzilac zahteva protiv istog tuzenog izricanje vise pravnih posledica iz istog osnova tuzbe ( zivotnog dogadjaja ) ili kada zahteva samo jednu pravnu posledicu iz vise osnova tuzbe. 42. te da o svim tuzbenim zahtevima resava istovremeno. . ne sadrzi potpis tuzioca).Po teoriji o dvoclanom predmetu spora na kojoj se temelji i ZPP.Npr1: T pozajmi A 10000 dinara.Mnozina tuzbenih zahteva istaknutih u jednoj tuzbi postoji samo kada se tuzbom obuhvata vise predmeta spora. ali i na istom pravnom osnovu ( ugovor o prodaji ). . sud ce joj naloziti da nedostatke otkloni u odredjenom roku.Ako je neurednu tuzbu podnela stranka koju ne zastupa advokat. .

Ovo je dopusteno samo ako takva mogucnost proizlazi iz materijalnopravne norme.Npr: T.Tuzba na osudu na propustanje je upravljena na osudu tuzenog da propusti vrsenje odredjene radnje kojom se vrsi povreda ili ugrozava kakvo subjektivno pravo tuzioca. parnica pocinje da tece za svaki od njih posebno sa svim svojim materijalnopravnim i procesnim dejstvima.I kada je vise tuzbenih zahteva istaknuto u jednoj tuzbi.Npr: T tuzi S za naknadu stete u visini od 100000 dinara. cinjenje. necinjenje ili trpljenje. .Osudjujuca presuda predstavlja izvrsnu ispravu na osnovu koje moze da se zahteva i prinudno izvrsenje potrazivanja sadrzanog u izreci sudske presude.Kod alternativnog spajanja tuzilac u tuzbi istice dva ili vise tuzbenih zahteva.Stoga. gde se obaveza sastoji od davanja 2 ili vise predmeta. . . 2. . . . . pricinjenu deliktom iz 2004. sud bi trebalo da oceni da li je celishodnije da se o tako spojenim tuzbenim zahtevima odvojeno odlucuje i raspravlja. tuzilac u jednoj tuzbi istice dva zahteva. . monopola i povrede prava konkurencije.Takav je slucaj i sa alternativnim obavezama duznika. ali se duznik moze osloboditi obaveze kad preda samo jedan predmet.Kondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da ima prema tuzenom neko potrazivanje materijalnog prava i trazi da sud donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na davanje. o svima ce odluciti vece. a drugi pomocni.. a o drugim sudija pojedinac. ali. oba zahteva. kupac. zahteva da sud obaveze presudom prodavca da snizi kupoprodajnu cenu ili da mu isporuci ispravnu stvar. .Ako su ispunjeni uslovi za spajanje tuzbenih zahteva. u mestu X i u mestu Y ucinjenu 2005.) Eventualno spajanje .) Alternativno spajanje . 43. . i glavni i eventualni. kondemnatorne tuzbe mozemo da podelimo na tuzbe za davanje i cinjenje ( pozitivna kondemnatorna tuzba ) i na tuzbe za propustanja i za trpljenje ( negativna kondemnatorna tuzba ). godine.) Kondemnatorna tuzba .Kondemnatorna tuzba za propustanje je najvazniji oblik zastite tuzioca od nelojalne utkamice na trzistu.Kada o nekim zahtevima koji su istaknuti u jednoj tuzbi treba da odluci vece.Npr: Predaja prodate stvari ili naknada stete zbog neispunjenja. od kojih sud treba da usvoji samo jedan kao osnovan ( bilo koji ). sada. V) Dejstva spajanja tuzbenih zahteva .Ako tuzilac istice samo jedan zahtev koji pociva na vise zivotnih dogadjaja. moraju biti u vezi. 3. sud moze da odredi spajanje parnica radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. . 54 . .Da bi eventualno spajanje bilo dopusteno. za slucaj da sud nadje da je glavni zahtev neosnovan ( dakle pomocni zahtev je istaknut samo pod uslovom da se glavni pokaze kao neosnovan ). . sto znaci da su i glavni i pomocni tuzbeni zahtev istovetnog ekonomskog interesa. jedan glavni.Tuzilac istice pomocni.Kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva.

.Potrazivanje ne mora da bude dospelo u momentu podnosenja tuzbe sudu.Dovoljno je za uspeh kondemnatorne tuzbe da ono dospe do momenta zakljucenja glavne rasprave.. v) Treci izuzetak odnosi se na zahtev tuzioca da mu sud dosudi i naknadu buduce nematerijalne stete koju je izvesno da ce da trpi i u buducnosti. --> kada sud nadje da je osnovan tuzbeni zahtev za naknadu stete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda na osnovu zarade ili izgubljenog izdrzavanja. nedostajace mu pravni interes da podnese protiv tuzenog kondemnatorni tuzbeni zahtev.) Deklaratorna tuzba 55 . da prinudi tuzenog na odredjeno ponasanje.ZPP predvidja sledece izuzetke u kojima tuzbeni zahtev moze da se istakne i kada potrazivanje nije dospelo do zakljucenja glavne rasprave: a) Prvi izuzetak se odnosi na obligacije dugorocnim izvrsenjem prestacija: --> kada sud nadje da je tuzbeni zahtev osnovan koji se tice izdrzavanja. .Pretpostavka kod kondemnatornih tuzbenih zahteva jeste da se oni isticu radi ostvarenja potrazivanja koja su.Dakle. . tuzilac moze da podnese novi tuzbeni zahtev. pravni interes tuzioca za podnosenje kondemnatorne tuzbe se ogleda u dobijanju izvrsnog naslova.Kada tuzilac moze da zahteva neposredno izvrsenje na osnovu verodostojne isprave ili na osnovu sudskog poravnanja. sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.Ako potrazivanje ne dospe do zakljucenja glavne rasprave. B) Pravni interes za kondemnatornu tuzbu . A) Dospelost potrazivanja .Pravni interes nedostaje kada tuzilac moze na drugi nacin da ostvari svoju pravnozastitnu potrebu.Ako potrazivanje nije dospelo. po odredbama materijalnog prava. nece postojati identitet predmeta spora. pa tuzilac ne moze na drugi nacin.Postojanje pravnog interesa tuzioca se pretpostavlja.Nakon sto potrazivanje dospe. tj. . jer se tuzbeni zahtev zasniva na drugacijim cinjenicama.Ovim resenjem se stiti pravnozastitna potreba tuzioca da obezbedi osudjujucu presudu u svoju korist.U ovim situacijama. b) Drugi izuzetak odnosi se na tuzbu za povracaj stvari datih u zakup. kada postoji opasnost da bi tuzeni mogao da izbegne izvrsenje svojih sukcesivnih obaveza. . pri cemu kondemnatorna tuzba moze da se podnese i pre isteka zakupodavnog odnosa. 44. . tuzbeni zahtev se odbija kao preuranjen. sud moze da obaveze tuzenog na placanje i onih obroka potrazivanja ili rente koji nisu dospeli u momentu zakljucenja glavne rasprave. . . .Samopomoc je zabranjena. . do uz pomoc prvosudnih organa.Kondemnatorne tuzbe koje su upravljene na trpljenje se sastoje od zahteva da sud obaveze tuzenog da trpi vrsenje odredjene radnje tuzioca ( najcesci razlog za podnosenje ove tuzbe je ostvarivanje prava stvarne sluzbenosti ). . vec dospela. .

A podnosi tuzbu protiv C i trazi da sud utvrdi da pravo plodouzivanja ne postoji. neophodno je za podnosenje takve tuzbe da sporni pravni odnos ima neposredan uticaj na pravni polozaj tuzioca. .). predmet deklaratorne tuzbe ne mogu da budu: a) Elementi ili prethodna pitanja iz jednog pravnog odnosa ( postojanje protivpravnosti... g) Tumacenje apstraktnih pravnih normi.Pravni odnos cije se utvrdjenje tuzbom trazi mora biti postojeci ( tj. .) Pojam i vrste . postojanja prava na naknadu stete. .U deklaratornoj tuzbi. mislimo na pravni odnos izmedju parnicnih stranaka. postojanja prava svojina. ako su se stekle sve cinjenice iz dispozicije materijalnopravne norme za njegovo zasnivanje. b) Obicne cinjenice. te da se ucini kraj jednoj neizvesnoj pravnoj situaciji.1.Smisao ove tuzbe jeste da se takva povreda spreci.Prema tome da li se deklaratornom tuzbom zahteva utvrdjenje postojanja prava ili pravnog odnosa ili utvrdjenje nepostojanja istih.Npr: A je dao u zakup svoje zemljiste B. utvrdjenje da li je dug izmiren ). . . nema smetnji da se zahteva utvrdjenje postojanja pravnih odnosa zasnovanih pod odloznim ili raskidnim uslovom ili rokom. naslednog prava.Pravni odnos cije se postojanje. . d) Prava koja nisu tuziva. . C tvrdi da na zemljistu A ima pravo plodouzivanja.Kada govorimo o pravnom odnosu. .Deklaratorna tuzba nije dopustena ako je cinidba iz spornog prava ili pravnog odnosa vec dospela ( u tome se ogleda njen supsidijarni karakter u odnosu na kondemnatornu tuzbu ). osim izuzetno kada je to posebnim propisima predvidjeno ( npr. A) Pravo ili pravni odnos . ne moze se traziti utvrdjenje buducih i nepostojecih pravnih odnosa ).S druge strane. ..U tom slucaju. postojanje krivice. pa cak i utvrdjenje postojanja ili nepostojanja potrazivanja. odnosno neistinitost neke isprave.Pod pravnim odnosom podrazumevamo konkretan odnos izmedju dva subjekta ili odnos izmedju subjekta i stvari. . ona moze da bude pozitivna i negativna. . utvrdjenje naslednog prava na zaostavstini lica koje je jos zivo. ocinstva i materinstva.S druge strane.Predmet deklaratorne tuzbe moze da bude utvrdjenje postojanja ili nepostojanja ugovora..) Dopustenost deklaratorne tuzbe.Deklaratornom tuzbom se od suda trazi da utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa ili istinitost. 56 . . odnosno nepostojanje utvrdjuje mora da bude gradjanskopravnog karaktera. . . mane u izjavama volje. tuzilac ne tvrdi da je doslo do povrede njegovog subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja. Npr. v) Pravna kvalifikacija jednog pravnog odnosa. 2.Pravni odnos je postojeci.Moguce je da se tuzba za utvrdjenje odnosi i na postojanje pravnog odnosa ciji je ucesnik samo jedna od strana ili postojanje pravnog odnosa izmedju potpuno trecih lica.Cilj ove tuzbe jeste da izmedju parnicnih stranaka stvori izvesnost i pravnu sigurnost kako bi one mogle da odrede svoje buduce ponasanje. .

istakne kondemnatorni zahtev i zahteva da sud obaveze A na naknadu ugovorne stete. tuzilac moze da zahteva utvrdjenje da postoji protivpravna nelojalna konkurencija na trzistu ). u toku postupka. jer ne postoji identitet izmedju zahteva istaknutog u deklaratornoj i kondemnatornoj tuzbi. odluka ce implicitno da obuhvati i odluku suda o zahtevu tuzioca iz deklaratorne tuzbe. . . B podize negativnu deklaratornu tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da ugovor ne postoji.Za razliku od kondemnatornih zahteva kod kojih postojanje pravnog interesa proizlazi iz samog cilja podnosenja tuzbe ( dobijanje izvrsnog naslova ). . .Zbog toga se kaze da je deklaratorna tuzba supsidijarna u odnosu na kondemnatornu.Medjutim. kada je neophodno da se ostvari pravna izvesnost i da se izbegne nastajanje novih sporova. B) Pravni interes za deklaratornu tuzbu . v) Zakon pretpostavlja postojanje pravnog interesa za tuzbu i kada tuzilac trazi da se utvrdi autenticnost neke isprave. nestaje pravni interes tuzioca za deklaratorni tuzbeni zahtev. odluka suda sadrzi u sebi implicitno i odluku o nepostojanju ugovora.. cime je ostvarena potpuna pravna zastita tuzenog. pravni interes postoji kada tuzeni osporava postojanje odredjenog pravnog odnosa. kada su potrazivanja iz spornog pravnog odnosa vec dospela. B.U prvom slucaju. .U principu. pak. isticanjem kondemnatornog zahteva u postupku. .Kod pozitivnih deklaratornih tuzni. tako da je tuziocu. . . . kod deklaratorne tuzbe se zahteva postojanje posebne pravnozastitne potrebe. tuzbeni zahtev da ugovor ne postoji.Ako je pravnu zastitu moguce postici drugim sredstvima. b) Pravni interes za podnosenje ove tuzbe ce postojati i kada tuzilac ima pravni interes da se utvrdi postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa. obezbedjena potpuna pravna zastita.U drugom slucaju. * A podnese protiv B deklaratorni. npr.ZPP konkretizuje postojanja pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe na sledeci nacin: a) Zakon moze da predvidi mogucnost da tuzilac zastiti svoj pravni polozaj podnosenjem tuzbe za utvrdjenje ( npr. deklaratorna tuzba je nedopustena. nece postojati slucaj zabrane dvostruke litispendencije.Tuzilac moze da zahteva deklaratornu sudsku zastitu samo kada je to celishodno. nego sto je to slucaj sa zahtevom iz deklaratorne tuzbe. 57 . i u ovom slucaju.Ovom tuzbom moze da se zahteva da se utvrdi autenticnost isprave (ali ne i istinitost sadrzaja). pozitivni ili negativni. jer vec tece parnica izmedju istih stranaka u istoj pravnoj stvari ( zabrana dvostruke litispendencije ). kondemnatornom ili preobrazajnom tuzbom. . ( ovde se radi o dopustenosti tuzbe u pogledu buducih potrazivanja iz vec nastalog pravnog odnosa ). nedostaje pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe. . pre nego sto dospe potrazivanje iz takvog odnosa. dok kod negativnih tuzbi takav interes postoji kada tuzeni tvrdi da odredjeni pravni odnos postoji ili tvrdi da ima potrazivanje prema tuziocu.Ovde tuzeni trazi od suda da mu pruzi siru zastitu.Primeri: * A podnese kondemnatornu tuzbu protiv B i zahteva placanje kupoprodajne cene. Ako sud odbije tuzbeni zahtev. tuzilac nece moci nikada da istakne deklaratorni tuzbeni zahtev. Ako sud odbije tuzbeni zahtev tuzenog kao neosnovan.

ako A.) Prejudicijelni zahtev za utvrdjenje .V) Znacaj pravnog interesa za deklaratornu tuzbu . odnosno nepostojanju pravnog odnosa javilo kao prethodno. Sud je u kasnijoj parnici vezan ranijim utvrdjenjem da postoji obaveza A da T nakadi stetu. te da ostane sporan do zakljucenja glavne rasprave. zakon izricito napominje da njeno podnosenje ne znaci i preinacenje tuzbe. i takva odluka suda ce biti obuhvacena pravnom snagom presude.Primer: A. niti menja materijalnopravni odnos koji je predmet sudske zastite. 45. . odnosno nepostojanje predmet prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje mora da bude prejudicijalan za merotorno resenje glavnog pitanja. G) Domasaj deklaratornog tuzbenog zahteva . . odluka suda o deklaratornom tuzbenom zahtevu je podobna za materijalnu pravosnaznost.Npr. i sud odbije takav tuzbeni zahtev kao neosnovan. b) Prejudicijalni pravni odnos mora da postane sporan u toku trajanja parnice.Medjutim.Postojanje pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe je procesna pretpostavka na cije postojanje sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. v) Pravni odnos cije je postojanje. . 58 . odnosno nepostojanju prejudicijalnog odnosa ulazi u izreku presude. . ako A podneo protiv T negativnu tuzbu za utvrdjenje da ne postoji obaveza da T naknadi stetu iz vanugovornog odnosa. . . tako da odluka o postojanju.Dakle. vlasnik zahteva tuzbom da mu B.Ako sud usvoji kondemnatorni zahtev A i obaveze B da preda stvar. odluka suda o takvom tuzbenom zahtevu obuhvacena je pravnom snagom presude koje je ogranicena i u subjektivno ( na stranke ) i u objektivnom smislu ( na predmet spora ).Isticanje prejudicijalnog tuzbenog zahteva uz glavni bi trebalo da se smatra preinacenjem tuzbe prema opstim pravilima. tuzeni B moze i nakon donosenja kondemnatorne sudske odluke da osporava pravo svojine A. drzalac. .Sud o prejudicijalnom zahtevu odlucuje zajedno s glavnim tuzbenim zahtevom. tako da obavezuje sud i u drugom postupku u kome bi se pitanje o postojanju.Deklaratorna sudska odluka niti stvara.Dopustenost isticanja incidentnog zahteva za utvrdjenje je vezana za ispunjenje niza uslova: a) Zahtev moze da se podnese samo ako parnica vec tece i to do zakljucenja glavne rasprave. . od njegovog resenja mora da zavisi i ishod spora. preda pokretnu stvar. nije iskljuceno da je postojanje pravnog odnosa bilo sporno izmedju stranaka i pre pocetka toka postupka. pored kondemnatornog. B u eventualnim kasnijim parnicama nece moci da osporava pravo svojine A. a nedostatak pravnog interesa vodi odbacivanju tuzbe. medjutim.Radi se o tome da prethodno pitanje postaje predmet posebnog tuzbenog zahteva. istakne i zahtev da sud utvrdi da je A vlasnik stvari.Medjutim. Nije moguce da sud odluci najpre o prejudicijalnom zahtevu. g) Sud mora da bude stvarno nadlezan i za resenje prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. ovakva odluka suda bi ga vezivala i u kasnije postupku po kondemnatornoj tuzbi T prema A za naknadu stete. i to medjupresudom.S druge strane. . Stoga. odnosno ne postoji. B odbija jer spori da je A vlasnik. A podize deklaratorni zahtev za utvrdjenje da je vlasnik stvari. .Tuzilac moze tokom trajanja parnice da istakne prejudicijalni ( incidentni ) zahtev za utvrdjenje da jedan pravni odnos postoji. .

. tj. Kada V sazna da je B prodao gitaru.Za konstitutivne tuzbe vazi princip numerus calusus. .).. status privrednog drustva.Za razliku od deklaratorne.Dakle. . . .Preobrazajna tuzba je upravljena ka stvaranju.. tuzba za ponistenje ili razvod braka. .Zakon predvidja da preobrazajna ovlascenja u nekim osetljivim pravnim odnosima ( porodicni odnosi. . takva odluka suda je u dejstvima jednaka s deklaratornom sudskom odlukom kojom se utvrdjuje nepostojanje odredjenog pravnog odnosa.) Objektivno preinacenje tuzbe . .Ako sud odbije preobrazajni tuzbeni zahtev kao neosnovan. .Objektivno preinacenje tuzbe znaci: 1.Tuzbeni zahtev se menja kada se promeni predmet spora.) Promenu istovetnosti tuzbenog zahteva. promeni ili gasenju pravnih odnosa izmedju parnicnih stranaka.Njen cilj je da autoritetom sudskog judikata stvori promenu u pravnom polozaju izmedju parnicnih stranaka. 46. dopustene su samo one tuzbe s preobrazajnim karaterom koje zakon izricito predvidja.Konstitutivne tuzbe mogu da budu upravljene da odluka po njima proizvodi dejstvo ex tunc ( to su tuzbe upravljene na ponistaj odluke skupstine akcionara ) ili ex nunc ( takvo dejstvo imaju osnovani konstitutivni zahtevi koji su upravljeni na razvod braka ). . te da je C stekao pravo svojine od nevlasnika.) koji imaju i uticaj na pravni polozaj trecih lica mogu da se vrse samo u parnicnom postupku ( npr. v) tuzbe u kojima se zahteva da sud izrekne prestanak jednog pravnog odnosa ( npr. . preinacenje tuzbenog zahteva u ovom smislu znaci promenu bilo kog cinioca predmeta spora. postoji preinacenje tuzbe.. preobrazajna tuzba koja prodje u postupku konstituise novo pravno stanje ( deklaratorna samo konstatuje postojanje nekog stanja ). razvod braka ). 47.Presude kojima se resava o konstitutivnoj tuzbi deluju erga omnes.Preobrazajna tuzba je procesnopravni pandan materijalnim preobrazajnim ovlascenjima.) Preobrazajna ( konstitutivna ) tuzba A) Pojam i smisao .Buduci da se predmet spora sastoji od dva cinioca ( cinejnica i pravne posledice ).S obzirom na sadrzinu tuzbenog zahteva razlikujemo: a) tuzbe u kojima se zahteva konstituisanje jednog pravnog stanja ili pravnog odnosa. cak i kada osnov tuzbe ( cinjenice ) ostane isti. 59 . .Ako se menja pravna posledica koja se tuzbom trazi.Razlog je celishodnost kao i organaska vezanost incidentnog zahteva za utvrdjenje s glavnim kondemnatornim zahtevom.Npr: V trazi tuzbom da mu B vrati gitaru koju mu je dao na poslugu.Za dopustenost ove tuzbe ne zahteva se posebno postojanje pravnog interesa tuzioca. V zahteva naknadu stete. . . B) Vrste . b) tuzbe u kojima se zahteva promena u jednom pravnom odnosu.. isti zivotni dogadjaj ( iste cinjenice ) a trazi drugu pravnu posledicau.

.Kada se tuzba preinaci.Zakon dopusta preinacenje tuzbe u prva dva vida ( promena istovetnosti zahteva i povecanje postojeceg zahteva ) kada.. . . . . odnosno parnica po preinacenoj tuzbi.Pod preinacenjem tuzbe ne podrazumeva se isticanje incidentnog zahteva za utvrdjenje.Moguce je da se zamisli i preinacenje tuzbe kada tuzilac zeli samo da dopuni cinjenicne navode. . kao sto je predlog za obezbedjenje dokaza ili odredjenje privremenih mera.Preinacenjem tuzbe se ne smatra promena pravnog osnova tuzbenog zahteva. . odnosno momenat dostavljanja tuzbe. njegovo smanjenje.Na smanjenje tuzbenog zahteva ne primenjuju se odredbe o povlacenju tuzbe. . predstavlja njeno preinacenje ( tuzilac sad umesto 10 zahteva 15 hiljada kao naknadu stete ). ali iznosenjem novih cinjenica obuhvati dispoziciju druge materijalnopravne norme.Tuzba se uvek preinacuje kada tuzilac s deklaratornog tuzbenog zahteva prelazi na kondemnatorni.) Povecanje tuzbenog zahteva.Medjutim. verenika.Smanjenje tuzbenog zahteva nece predstavljati preinacenje tuzbe. ZPP isticanje drugog tuzbenog zahteva uz postojeci smatra preinacenjem tuzbe. .Npr: A. ovaj slucaj preinacenja tuzbe predstavlja kumulaciju tuzbenih zahteva. kako bi mogucnost ovakvog nacina kumulacije tuzbenih zahteva podvrgao blazem rezimu koji vazi za preinacenje tuzbe. zatrazi od suda da utvrdi njegovo vlasnistvo. cak i bez promene osnova tuzbe. 4. 3. sa svim procesnim i materijalnopravnim posledicama koje povlace sa sobom momenat podnosenja.Nece postojati preinacenje ni kada tuzilac s kondemnatornog zahteva prelazi na deklaratorni niti ako tuzilac umesto povracaja stvari. Nebitno je za predmet spora da li se A u tuzbi poziva na neblagodarnost poklonoprimca ili istice kondikcijski zahtev.Svako povecanje tuzbenog zahteva. 48. verenica. tuzi B.) Subjektivno preinacenje tuzbe 60 . dopunio ili ispravio pojedine navode. 5. i zahteva povracaj poklona koji je ucinila zbog predstojeceg.Stricto sensu. nastupe nove okolnosti koje opravdavaju da se tuzbeni zahtev izmeni. ako se time istovremeno ne menja i njen osnov ( npr. .Pod preinacenjem tuzbe ne smatra se ni isticanje zahteva za naknadu stete prouzrokovane nesavesnim vodjenjem parnice ( u ovakvom slucaju sud ce razdvojiti postupak ).) Poseban vid preinacenja tuzbe ( kada se ne zahteva pristanak tuzenog ) . niti zahteva koji spadaju u fakultativne sastojke tuzbe. 2. tuzilac trazi 5 umesto 10 hiljada ). . kao i slucaj kada je tuzilac samo promenio.) Isticanje drugog zahteva uz postojeci.Od momenta preinacenja tuzbe pocinje da tece litispendencija po preinacenom tuzbenom zahtevu.S obzirom na to da odredjenje predmeta spora ne obuhvata i pravnu kvalifikaciju cinjenica koju tuzilac moze.) Sta se ne smatra preinacenjem tuzbe . parnica po inicijalnom tuzbenom zahtevu se gasi i pocinje da tece novi postupak. . ali neodrzanog vencanja. pozivanje na drugi pravni osnov u tuzbi ne znaci i njeno preinacenje. cime ne dira u sam tuzbeni zahtev. . ali i ne mora da navede u tuzbi. nakon podizanja tuzbe.

izbor suda koji je tuzilac ucinio u tuzbi je neopoziv. umesto prvobitno tuzenog. .) Dejstva podnosenja tuzbe sudu A) Uopste . .Tuzilac moze do zakljucenja glavne rasprave da. ako se on vec upustio da raspravlja u meritumu ( ista je stvari i kada se menja tuzilac ). . odnosno nepostojanje apsolutne nenadleznosti redovnih sudova. smatra se da je tuzilac ovo pravo iskoristio. Smatra da ga je udarilo vozilo ciji je vlasnik P.Preinacenje je dopusteno samo do zakljucenja glavne rasprave.Druga je situacija kada postoji error in personam u pogledu odredjenja identiteta tuzenog. U parnici za naknadu stete ispostavi se da je P bio na odmoru u vreme stetnog dogadjaja. . A zeli da umesto P tuzi C.Subjektivnom preinacenju tuzbe ne moze da se protivi nuzni suparnicar na kojeg se tuzba prosiruje tokom parnice. .DOPUSTENOST PREINACENJA TUZBE . da li je nadlezan i u kom sastavu ce voditi parnicu i odlucivati.Kod subjektivnog preinacenja tuzbe radi se o promeni identiteta tuzenog u postupku. 61 . ali i inicijalno tuzenog. a ne ono prema kome zeli da ostvari pravnu zastitu. Do subjektivnog preiznacenja tuzbe moze doci samo uz pristanak P i C. ako se u medjuvremenu promene okolnosti koje mogu uticati na nadleznost suda. b) ako sud odluci da preinacenje dopusti ( a dopustice ako je preinacenje celishodno i ako postupak po preinacenoj tuzbi nece znatno produziti trajanje parnice ). sud je duzan da merotorno resi spor i odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. te da je stetu pricinio C. stranke u parnici su A i P.Pravilo o ustaljuvanju nadleznosti nema dejstva u odnosu na: * postojanje. po sluzbenoj duznosti.Sud moze.. b) Perpetuatio fori: po prijemu tuzbe sud ocenjuje. da je vrati tuziocu da je u za to ostavljenom roku uredi. . neophodan je pristanak novog. B) Procesna dejstva . one nece imati uticaja na vec jednom zasnovanu stvarnu i mesnu nadleznost suda. v) U slucaju elektivne nadleznosti. da otkloni njene formalne i sadrzinske nedostatke. . ako tuzbu nije podneo advokat.Tuzba se podnosi pisarnici suda. Tokom parnice shvati da je B.Npr: A podnese tuzbu protiv B iz ugovora o delu. Smatra da bi umesto B trebalo sada da tuzi X doo. .Ne radi se o preinacenju tuzbe kada se samo zeli ispraviti greska u navodjenju identiteta tuzenog. 49. .Do subjektivnog preinacenja tuzbe moze da dodje kada tuzilac iz zablude osnaci kao tuzenog drugo lice. Naime. . Interes je tuzenog da sud konacno odluci o spornom odnosu s tuziocem i da ga obaveze da snosi troskove postupka. bio sam zastupnik X doo. Stoga.U ovom slucaju. . tuzi drugo lice.Ako tuzilac zeli da tuzi drugo lice umesto inicijalnog tuzenog.Podnosenjem tuzbe sudu nastupaju procesne posledice: a) Parnicni postupak pocinje da tece. prilikom zakljucenja ugovora. Ako on izostane. . pa npr: A bude povredjen na pesackom prelazu.Preinacenje je dopusteno ako se stekne jedan od dva alternativna uslova: a) ako se tuzeni saglasi s preinacenjem.

d) naslednici sticu pravo da nastave postupak u vezi sa zastitom nekih licnih i neprenosivih prava ostavioca. tj. .) Pravne posledice litispendencije A) Procesnopravne posledice .Ako sud u parnici koja je kasnije pocela da tece propusti da odbaci tuzbu i donese presudu koja postane pravosnazna. .) Litispendencija 1. v) na iznos neplacenih i dospelih kamata moze se zahtevati zatezna kamata. parnica koja je ranije pocela da tece. 50. a u kojoj nije doneta pravosnazna 62 . g) duznik pada u docnju. . incidentnim zahtevom za utvrdjenje.) Pojam i znacaj .Podnosenjem tuzbe prekidaju se i materijalnopravni rokovi za podnosenje tuzbe od cijeg odrzanja zavisi dopustenost tuzbe. kada su to akti dostavljeni protivnoj strani. 2. . odnosno nepostojanje direktne medjunarodne nadleznosti suda RS ( ona se ustaljuje tek kad tuzba bude dostavljena tuzenom ). .Najvaznije posledice su: a) prekid zastarelosti pod uslovom da se postupak nastavi.* postojanje. V) Materijalnopravna dejstva .Od momenta podnosenja tuzbe. a takav slucaj je s protivtuzbom.Pocetak litispendencije povlaci za sobom i zabranu dvostruke litispendencije.Parnica pocinje da tece i kada su zahtevi tuzioca ili tuzenog istaknuti i u toku postupka. .Sto se tice ovih zahteva.Litispendencija znaci da je parnica pocela da tece. ukljucujuci i sudsko poravnanje. b) prekid roka za odrzaj. parnica pocinje da tece od onog trenutka kada je o njima obavesten protivnik podnosioca zahteva. . g) Kao i iz ostalih razloga zbog kojih parnica prestaje.Unutrasnja harmonija sistema iskljucuje mogucnost da istovremeno pred sva razlicita suda teku dve parnice sa istim predmetom spora ciji bi ishod mogao da bude potencijalno razlicit. * pravila medjunarodnog prava o izuzecu od jurisdijcije domacih sudova do kojeg je doslo nakon sto je postupak poceo da tece. b) Pravosnaznoscu resenja o odbacivanju tuzbe. . stranka i njeni zastupnici su duzni da obaveste sud o promeni adrese.Od vogo principa postoji jedan izuzetak: pravosnaznost presude bi trebalo da ima prednost u odnosu na litispendenciju. ako je on vec pokrenuo postupak.Zabrana dvostruke litispendencije ima za cilj da harmonizuje odlucivanje u okviru jedinstvenog pravnog sistema.Litispendencija prestaje: a) Nastupom pravosnaznosti merotirne odluke. v) Povlacenjem tuzbe. preinacenjem tuzbe. ako rok za ispunjenje obaveze nije odredjen. . i ona nastupa u momentu kada sud dostavi tuzenom tuzbu.

b) podizanje prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje. .presuda.Buduci da sud nema uvid u sve parnice koje su u toku. a zatim. Tuzba A protiv T da ugovor nije punovazan ne bi bila doputena.Ova dejstva se odnose na savesnost drzaoca stvari.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je ugovor punovazan.Identitet stranaka postoji kada se iste stranke javljaju kao stranke u obe parnice ( nije neophodno da imaju iste procesne uloge ). . V) Materijalnopravne posledice . bice obustavljena resenjem o odbacivanju tuzbe. vazno je napomenuti da takav identitet postoji i izmedju pozitivne i negativne deklaratorne tuzbe. Z tuzi T i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o zajmu nistav ili prestao otkazom. ali na ovu povredu postupka drugostepeni sud ne pazi ex officio. .Zabrana dvostruke litispendencije vazi samo onda kada postoji identitet stranaka i identitet spora.Povreda pravila o zabrani dvostruke litispendencije predstavlja zalbeni razlog.deklaratorna. a potom i negativna tuzba za utvrdjenje. B) Ostale procesnopravne posledice: a) za preinacenje tuzbe potreban je i pristanak tuzenog. jer ako sud odbije tuzbeni zahtev T kao neosnovan. . . kao i javnog tuzioca u javnom interesu. . Ovu drugu bi sud trebalo da odbaci zbog nepostojanja pravnog interesa. g) podizanje protivtuzbe. . uprkos tome sto je ranije pokrenuta ( tako je u uporednom pravu. . Ovde ne postoji identitet predmeta spora. v) podizanje tuzbe glavnog mesanja. A tuzi T i zahteva da sud utvrdi obrnuto. A tuzi T i zahteva da mu T preda stvar.Sto se tice identiteta predmeta spora.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. identitet predmeta spora ne postoji. to ne znaci da ce usvojiti tuzbeni zahtev A kao osnovan. . Ovde ne postoji identitet predmeta spora.O zabrani dvostruke litispendencije prvostepeni sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti. na osnovu istih cinjenica. . jer eventualna presuda doneta u korist T nema dejstvo izvrsnosti.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je T vlasnik stvari. d) cesce umesaca. za postojanje zapocete parnice saznaje iz prigovora tuzenog ( prigovor litispendencije ).Ako je odluceno o zahtevu o kome je parnica vec pocela da tece. ali ne i kod nas ). e) otudjenje spornog prava ili stvari nakon nastupa litispendencije nema vise uticaja na parnicu.Npr: T tuzi Z i zahteva placanje zakupnine za maj. uvek postoji identitet tuzbenih zahteva kada se najpre podnese kondemnatorna tuzba. dj) obavestenje treceg lica o parnici. . jer postoji identitet cinjenica. .Zabrana dvostruke litispendencije ne moze nikada da obuhvati i podnosenje dve pozitivne tuzbe za utvrdjenje niti podnosenje tuzbe za utvrdjenje i kondemnatorne tuzbe na osnovu istih cinjenica.Kada je podneta kondemnatorna tuzba. .Suprotno tome. drugostepeni sud ce doneti resenje kojim ukida prvostepenu presudu i odbacije tuzbu. . 63 .

Izuzetno. g) odrzavanje pripremnog rocista.Procesne pretpostavke su teorijska kostrukcija. i njihovo postojanje nije regulisano u normativnim aktima. on najpre ispituje da li uopste postoje uslovi da se raspravlja o tuzbenom zahtevu. .) Pojam i sustina .) Procesne pretpostavke 1. .Zalba protiv odluka o upravljanju postukom koje se donose u toku pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena. . . B) Tok pripremnog postupka . 64 . tuzeni od ovog momenta odgovara kao nesavestan drzalac. sud moze vec i u ovoj fazi postupka da merotorno resi spor. g) stvarna. v) odsustvo imuniteta za tuzenog koji je strani drzavljanin. 51.) Podela procesnih pretpostavki A) Procesna pretpostavke koje se ticu suda: a) apsolutna nadleznost. se ispituju procesne pretpostavke i odredjuje se i koncentrise procesna gradja o kojoj se raspravlja na glavnoj raspravi.) Pripremanje glavne rasprave A) Pojam i znacaj .Kada parnica pocne da tece po reivindikacionoj tuzbi.predmetu spora. .Ovaj postupak obuhvata: a) prethodno ispitivanje tuzbe. tuzba se odbacuje kao nedopustena. 52. po pravilu. mogucnost da se odredjena pravna stvar resava pred sudom u parnicnom postupku.Procesne pretpostavke su cinjenice ( uslovi ) koje moraju da se ispune da bi sud mogao da se upusti u odlucivanje i merotorno odluzi o predmetu spora. b) direktna medjunarodna nadleznost domaceg suda. .. funkcionalna i mesna nadleznost suda kojem je podneta tuzba. .Radi se o pretpostavkama za meritorno oducivanje.Do parnice dolazi i kada procesne pretpostavke nedostaju ( dakle termin”procesne pretpostavke” nije dobar ). d) nepostojanje arbitraznog sporazuma ili nekog drugog ugovora kojim stranke poveravaju resavanje spora izabranom sudu.Kada je tuzba podneta sudu. 2.Ako uslova nema.U ovoj fazi postupka. v) dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor. d) zakazivanje rocista za glavnu raspravu.Poklonoprimac se smatra savesnim drzaocem sve dok ne sazna za zahtev za vracanje poklona.Pripremanje glavne rasprave pocinje podnosenjem tuzbe sudu i traje sve do rocista za glavnu raspravu. . . B) Procesne pretpostavke koje se tizu stranaka: a) postojanje stranaka. a ne o pretpostavkama za nastanak parnice.

.Pod negativnim pretpostavkama se podrazumevaju one cinjenice cije postojanje predstavlja smetnju za raspravljanje i odlucivanje o tuzbenom zahtevu.). G) Procesne pretpostavke koje se tizu predmeta spora: a) nepostojanje ranije zapocete parnice izmedju istih stranaka sa istim predmetom spora.Pozitivne procesne pretpostavke su cinjenice koje moraju da postoje da bi sud mogao da se upusti u raspravljanje i odlucivanje o predmetu spora. postojanju res iudicata. V) Procesne pretpostavke koje se ticu tuzbe: a) tuzba mora da bude uredna. v) parnicna sposobnost tuzioca i tuzenog. postojanju litispendencije. . stupanje u pojedine stadijume parnice ili za preduzimanje odredjenih parnicnih radnji ( npr. odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki i da izvodi dokazni postupak o cinjenicama na kojima se one zasnivaju. . do pravosnaznosti okoncanja parnice. dok relativne sud uzima u obzir samo po prigovoru stranke. sud preduzima mere da se ovakvi nedostati otklone.Sud je duzan da sa strankama posebno raspravlja o postojanju.Sud ispituje postojanje procesnih pretpostavki vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe.Ako se radi o neotklonjivoj procesnoj smetnji: nedostaktu apsolutne nadleznosti. d) postojanje urednog punomocja kada stranka vodi spor putem punomocnika. Dj) Ostale podele . . prava na vodjenje spora. vrednost spora iznad 500000 dinara je posebna procesna pretpostavka za dopustenost za podnosenje vanrednog pravnog leka-revizije ).Postoje otklonjive ( sve ostale ) i neotklonjive smetnje ( nedostatak apsolutne nadleznosti suda. samo do odredjenog momenta u parnici. . prekoracenju roka za podizanje tuzbe. Sud tuzbu odbacuje kao nedopustenu.Prema duznosti suda da pazi na procesne pretpostavke razlikuju se: apsolutne i relativne. b) nepostojanje pravosnazne presude u istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka.) Znacaj procesnih pretpostavki A) Momenat ocene i odluka suda .po pravilu. g) uredno zastupanje kada je u pitanju zastupnik pravnog lica. v) postojanje tuzivosti subjektivnog prava.Apsolutne su one na koje sud pazi ex oficio. a u slucaju odsustva parnicne sposobnosti postojanje urednog zakonskog zastupanja..O postojanju ili nepostojanju neke od procesnih pretpostavki sud odlucuje resenjem na koje posebna zalba nije dozvoljena. . nepostojanju pravnog interesa.Ako nadje da postoji smetnja za dalje vodjenje postupka koja je otklonjiva. dj) postojanje prava na vodjenje spora.b) stranacka sposobnost tuzioca i tuzanog. b) za podizanje tuzbe mora da postoji pravni interes. odsustvo medjunarodne nadleznosti domaceg pravosudja.zabrana dvostruke litispendencije.Opste procesne pretpostavke vaze u svakoj parnici. B) Nuznost postojanja procesnih pretpostavki 65 . . .. . 3. pravnog interesa za podizanje tuzbe.Postojanje posebnih procesnih pretpostavki je uslov za pokretanje posebnih parnica. .

b) za postojanje mesna nadleznosti je dovoljno da postoji u momentu kada je tuzba podneta sudu ( perpetiatio fori ). . * stranacka i parnicna sposobnost.Ako se pojave nedostaci u pogledu postojanja stranke.Od ovog pravila postoje sledeca odstupanja: a) za postojanje direktne medjunarodne nadleznosti domaceg suda dovoljno je da je ona data u momentu pocetka parnice ( perpetuatio iurisdictionis ). tuzba ce se odbaciti i u postupku po zalbi na provostepenu presudu. . meritornom odlukom protiv stranke koja nije parnicno sporobna. tuzba se ne odbacuje. * nepostojanje ostalih procesnih smetnju. iako je slucaj jednostavan. .Kada se radi o neotklonjivim procesnim smetnjama. pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari..Da bi sud mogao meritorno da odluci. * postojanje pravnog interesa za tuzbu. tj.Kada su u pitanju otklonjive procesne smetnje.Sud je duzan da prethodno odluci o postojanju procesnih pretpostavki.Zakon ne predvidja redosled po kome sud treba da ispituje procesne pretpostavke.Ali trebalo bi se pridrzavati sledeceg redosleda: * urednost tuzbe. vec se prvostepena presuda ukida. Na pripremnom rocistu. * apsolutna nadleznost suda opste nadleznosti. . odmah se vidi da je zahtev neosnovan. sud posumnja da je T parnicno sposoban. takva odluka je nistava i moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. a predmet vraca prvostepenom sudu kako bi se u novom postupku otklonili svi procesni nedostaci. 66 . . * postojanje derektne medjunarodne nadleznosti. * postojanje stvarne i mesne nadleznosti. * procesna legitimacija. * postojanje stranke. . * tuzivost subjektivnog prava. V) Posledice nedostatka procesnih pretpostavki . stranacke i parnicne sposobnosti. dok je vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe utvrdio da se navodi izneti u listu uopste ne odnose na T.. * odsustvo imuniteta tuzenog. sud bi ipak morao prvo da odlucuje o procesnoj smetnji i da se prodje dokazni postupak za parnicnu sposobnost lica T ).Npr: T tuzi list A zbog navodne povrede prava licnosti za naknadu stete.) Redosled po kome se vrsi ispitivanje procesnih pretpostavki . kao sto je sporazum o arbitrazi. . tuzba se ne odbacuje. doslo bi do povrede osnovnih nacela postupka zbog kojih bi presuda bila nistava.. . 4.Naime. nuzno je da procesne pretpostavke postoje u momentu kada je glavna rasprava zakljucena. dok kaznije moze i da odpadne. * prigovor zabrane dvostruke litispendencije. vec se postupak prekida. ( dakle.Ako je sud odlucio meritorno i pored toga sto su postojale procesne smetnje.

.Relativnom nadleznostu vrsi se razgranicenje poslova izmedju domacih sudova. privredni subjekti zakljucuju privredne ugovore ciji se predmet odnosi na njihovu delatnost.Apsolutnom nadleznoscu vrsi se razgranicenje delatnosti izmedju parnicnih sudova i ostalih drzavnih sudova.Nadleznost privrednih sudova se zasniva prvenstveno na subjektivnom ( personalnom kriterijumu ). zakon trazi da spor nastane “u obavljanju delatnosti privrednih subjekata”. . ali samo kada spor nastane u obavljanju delatnosti privrednih subjekata.Stranke u parnici moraju da budu domaci i strani privredni subjekti.Nadleznost sudova je uredjena zakonom. . .Stvarna nadleznost privrednih sudova .Ako se nadleznost privrednog suda zasnuje na jedan od ova dva nacina. . . .Kada za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda nije dovoljno samo postojanje subjektivnog kriterijuma.Pod drugim licima treba smatrati banke. b) Drugi nacin podrazumeva kombinaciju subjektivnog i objektivnog kriterijuma.) Stvarna i funkcionalna nadleznost Stvarna nadleznost.Pomocni kriterijum je objektivni i odnosi se na predmet spora.Kad je sud nadlezan.Dakle. . to mogu da budu i ugovori koji su na bilo koji nacin vezani za obavljanje registrovane privredne delatnosti. 1.) Pojam i vrste nadleznosti 1. trazi se postojanje subjektivnog kriterijuma ( svojstvo stranaka u postupku ). Zakonom se direktno predvidja koji ce od sudova da postupa kao prvostepeni: osnovni. postupanje sudova zavisi od vrste sporne stvari.Kako u nasem pravnom sistemu postoje sudovi opste nadleznosti i sudovi posebne nadleznosti. u okviru stvarne nadleznosti. cak i kada su oni fizicka lica.Pravilima o nadleznosti vrste suda resavanje sporova se raspodeljuje izmedju sudova opste i posebne nadleznosti.Sudovi opste nadleznosti sude sve gradjanskopravne sporove. osim kada zakon izricito predvidja nadleznost privrednog suda. . .) Pojam . i ona znaci krug poslova koji vrsi sud.) Nadleznost vrste suda .53. .) Vrste nadleznosti .. objektivni uslov se odnosi na pravnu prirodu spora.Uobicajeno. finansijske i osiguravajuce organizacije. 54. . visi ili privredni. Ali. . .. razlikujemo. . . - 67 .Relativna nadleznost je: stvarna. o nje i duzan da postupa u odredjenoj pravnoj stvari 2.Medjunarodna nadleznost daje odgovor na pitanje da li je domaci sud nadlezan da postupi.Nadleznost privrednog suda ratione personae moze da se zasnuje na dva nacina: a) Prvi.Privredni sud je nadlezan da sudi i sporove izmedju privrednih subjekata i drugih pravnih lica. . nadleznost vrste suda i stvarnu nadleznost u uzem smislu. funkcionalna i mesna nadleznost. siri se i na materijalne suparnicare stranaka.Obavljanje delatnosti privrednih subjekata odvija se putem ugovora u privredi.

a koji u postupku po vanrednim pravnim lekovima. u drugom stepenu je nadlezan Apelacioni sud ( Apelacioni sud odlucuje i po zalbama na presude osnovnih sudova ).Nadleznost privrednog suda postoji i kada se spor tice prava svojine i drugih stvarnih prava. . sporovi povodom strajka. . A) Stvarna nadleznost osnovnih sudova .U sledecim pravnim stvarima visi sud je uvek nadlezan bez obzira na vrednost predmeta spora: sporovi iz autorskog prava ili iz prava industrijske svojine. kao i o pravu industrijske svojine pod uslovom da svojstvo stranaka imaju privredni subjekti.Osnovni sud je nadlezan da vodi parnicni.) Funkcionalna nadleznost . .Kriterijum za razgranicenje stvarne nadleznosti osnovnih i visih sudova nije samo predmet spora.On je nadlezan da sudi imovinskopravne sporove u kojima nije dopustena revizija s obzirom na vrednost predmeta spora.. kao i o sporovima koji proizlaze iz primene propisa o privatizaciji i stranih ulaganja.Osnovni sudovi su nadlezni i da pruzaju medjunarodnu pravnu pomoc. vec moze biti rec i o drugim izvorima obligacija ).Privredni sud odlucuje o svim sporovima koji proizlaze iz primene ZPD i drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata. 68 .Ova nadleznost obuhvata i sporove koji proizlaze iz vanugovorne odgovornosti za stetu. 2.Kada osnovni sud resava sporove. vec i vrednost predmeta spora. obaveznog socijalnog osiguranja. B) Stvarna nadleznost visih sudova . razgranicava se nadleznost izmedju razlicitih prvostepenih sudova iste vrste. .Kada su pravila o stvarnoj nadleznosti resila pitanje koji sud u konkretnoj pravnoj stvari odlucuje u prvom stepenu.Kada je visi sud nadlezan u prvom stepenu.Za zasnivanje nadleznosti privrednog suda dovoljno je da spor ima bilo kakve veze s privrednim poslovanjem ( dakle ne mora da se radi samo o ugovorima.Privredni sud je nadlezan da postupa po tuzbama za ponistaj arbitraznih odluka. . paternitetski i maternitetski sporovi. . sporovi radi ispravke informacija objavljenih u sredstvima javnih informisanja.. vanparnicni i izvrsni postupak.Visi sud sudi kao prvostepeni u imovinskopravnim sporovima cija vrednost dopusta izjavljivanje revizije.Posto je odluceno koji sud je nadlezan da odlucuje o konkretnoj pravnoj stvari. . sporovi nastali povodom povrede i zastite prava licnosti. ako je istovremeno ispunjen i subjektivni kriterijum. . .Ovim institutom regulise se sudjenje po instancama u istoj pravnoj stvari. . ako Zakonom nije predvidjena nadleznost nekog drugog suda.Kada je osnovni sud nadlezan u prvom stepenu u vanparnicnom i izvrsnom postupku..Privredni sud je stvarno nadlezan da sudi i sporove o autorskom pravu. ali samo u sporovima male vrednosti. bez obzira na svojstvo stranke u parnici. kada je spor vezan za medjusobne privredne odnose.NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA RATIONE CAUSAE . 3. . ako je steta proizasla iz medjusobnog privrednog odnosa ili je u posrednoj vezi s tim odnosom. visi sud odlucuje po zalbi na odluku osnovnog suda. .) Stvarna nadleznost u uzem smislu . u drugom je nadlezan visi sud. pravila o funkcionalnoj nadleznosti odredjuju koji ce sud u toj istoj stvari postupati u drugom stepenu. .

Pred posebne forume mogu se izneti samo zakonom predvidjene parnice.Ako se radi o interesima pravne sigurnosti.Redovno boraviste je mesto koje je centar zivotnih interesa jednog lica. . dok se od obicnog boravista razlikuje po tome sto je lice vezano za odredjeno mesto time sto se u njemu nalazi centar njegovih aktivnosti ( npr. ali moze i ugovorom. .. 2.Uobicajeno boraviste se razlikuje od prebivalista po odsustvu subjektivnog elementa ( namera da se u odredjenom mestu stalno zivi ).Pravilima o mesnoj nadleznosti odredjuje se duznost stvarno nadleznog suda da postupa u odredjenoj pravnoj stvari teritorijalno.) Opsta i posebne mesne nadleznosti 1.Ponekad se terotorijalno razgranicenje nadleznosti vrsi na osnovu veze koje parnicne stranke imaju s teritorijom suda ( subjektivni kriterijum ).Tuzba moze da se podnese i sudu gde tuzeni ima redovno ( trajno ) boraviste. . . 55. mesna nadleznost se radije odredjuje na osnovu veze predmeta spora sa teritorijom suda. 56. otvara se pored opsteg i poseban forum.) Pojam .Nece postojati opsta mesna nadleznost suda na cijem podrucju tuzeni ima redovno boraviste. mesna nadleznost se odredjuje na osnovu subjektivnog kriterijuma.) Mesna nadleznost. studira ). a ponekad na osnovu veze koje predmet spora ima s teritorijom suda ( objektivni kriterijum ). 69 .) Vrste . b) Posebnu. . radi o porodicnim sporovima. pojam i vrste 1.Ako se npr. . odnosno sediste tuzenog.Pred sudom opsteg foruma se moze voditi svaka parnica. Ovakvi forumi se nazivaju elektivni. jer se na taj nacin obezbedjuje da se spor resava pred subjektivno neutralnim forumom.Opredeljenje zakonodavca za objektivni ili subjektivni kriterijum temelji se na vrednovanju interesa stranaka. u drugom je nadlezan Privredni apelacioni sud. . ako tuzeni nema prebivaliste ( npr. a moze da je odredi i sud.) Opsta mesna nadleznost ( forum generale ) .Izuzetno.Mesna nadleznost se deli na: a) Opstu. opsta mesna nadleznost se moze zasnovati i na boravistu tuzenog fizickog lica. .Za mnostvo parnica.Kada je privredni sud nadlezan u prvom stepenu. beskucnik ). ako se moze uzeti da ce tuzeni u kratkom vremenskom periodu to mesto napustiti. . . osim kada je to zakonom izricito iskljuceno. jer tuzilac moze da bira da li ce tuzbu podneti sudu opsteg ili posebnog foruma. odredjene prema predmetu spora. .Mesna nadleznost se uredjuje zakonom ( po pravilu ).Opsta mesna nadleznost se zasniva prema tome gde se nalazi prebivaliste. .U postupcima po reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje uvek Vrhovni kasacioni sud.

kao i mogucnosti da tuzbu podnese sudu na cijem podrucju se nalazi njegovo prebivaliste.Postoji iskljuciva mesna nadleznost suda na cijem se podrucju nalazi sud koji sprovodi izvrsni.Ovde je iskljucivo mesno nadlezan sud na cijem se podrucju vodi upisnik u koji je vaduhoplov. parnica za zastitu drzavine na pokretnoj stvari moze se povesti i pred sudom na cijem se podrucju dogodilo smetanje. v) Sporovi iz odnosa s vojnim jedinicama i vojnim ustanovama .Tuzilac ne moze da podnese tuzbu sudu opsteg foruma. .forum rei sitae.Iskljuciva mesna nadleznost uklanja mogucnost da se parnica vodi pred bilo kojim drugim stvarno nadleznim sudom.Za parnice koje se vode povodom sticanja stvarnog prava na nepokrtnosti ne postoji iskljuciva mesna nadleznost suda. odnosno boraviste. tuzilac je obicno dete.Opsti forum se primenjuje i za zasnivanje nadleznosti kada u parnici ucestvuju materijalni suparnicari. . odnosno brod upisan.To su lica koja se nalaze u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ( suvlasnici ). odnosno cija prava i obaveze proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. . b) Stvarnopravni sporovi . smetanje drzavine ili zakup na nepokretnosti. tuzilac moze da bira izmedju opsteg foruma.Posebni elektivni forumi vaze za sledece sporove: a) Bracni i porodicni sporovi. iskljucivo je mesno nadlezan sud na cijem podrucju se ta nepokretnost nalazi. .vise stetnika pricini stetu ostecenom na osnovu istih cinjenica. odnosno boraviste. 2.Za sporove ciji su predmet pravo svojine ili druga stvarna prava na nepokretnostima. B) Alternativna ( elektivna ) nadleznost ( forum electivum ) .Kada je rec o sporovima zbog smetanja drzavine na pokretnoj stvari. te ono moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju ono ima prebivaliste. odnosno ustanove. . .Tuzba protiv materijalnih suparnicara se moze podneti onom sudu koji je mesno nadlezan samo za jednog od njih. .Kod postojanja elektivne nadleznosti tuzilac moze da bira da li ce tuzbu da podnese sudu opste ili sudu posebne nadleznosti. odnosno stecajni postupak.Kod sporova za zakonsko izdrzavanje. 70 .U sporovima za utvrdjivanje ili osporavanje ocinstva i materinstva. sporovi o zakonskom izdrzavanju . vec samo sudu koji je iskljucivo nadlezan..Ovde je iskljucivo nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi sediste komande vojne jedinice.Bracni sporovi mogu da se resavaju pred opstim forumom ili pred sudom na cijem podrucju su supruznici imalo poslednje zajednicko prebivaliste.Postoje 4 slucaja iskljucive mesna nadleznosti: a) Sporovi o nepokretnostima . g) Sporovi u izvrsnom i stecajnom postupku . .) Posebna mesna nadleznost ( forum speciale ) A) Iskljuciva mesna nadleznost ( forum exlusive ) . b) Sporovi o vazduhoplovu i brodu .

za sudjenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa. ali i naomrazeniji. . tuzilac-kupac moze da zasnuje i nadleznost suda koji je opste mesno nadlezan za prodavca. pored opsteg foruma. g) Sporovi iz ugovornih odnosa. 71 .Tada se koristi pomocna ( supsidijarna ) nadleznost radi odredjenja mesna nadleznosti domaceg suda.v) Sporovi iz naslednopravnih odnosa . d) Sporovi o naknadi stete ( forum loci delicti commissi ) .Forum je otvoren za zaposlenog pred sudom na cijem se podrucju rad obavlja ili se obavljao.Do pravosnaznog okoncanja ostavinskog postupka.Kada kupac vodi parnicu radi zastite prava na osnovu garancije proizvodjaca.Javlja se u dva vida: --> kao vindikacioni forum ( tuzilac trazi predaju stvari ).Osim pred opsti forum. ali samo pod uslovom da je obaveza nastala za vreme boravka tuzenog u Srbiji. 57. . v) poslednjem zajednickom prebivalistu supruznika ili prebivalistu tuzioca u bracnim sporovima.Sporovi koji se ticu placanja po ceku ili menici koje povedu njihovi drzaoci mogu se voditi i pred sudom na cijoj teritoriji se nalazi mesto koje je na menici oznaceno kao mesto placanja. tuzilac-osteceni moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju je izvrsena stetna radnja.Najefikasniji je. i njime se derogira nadleznost inace mesno nadleznog suda. kao i u sporovima o potrazivanjima poverioca. ali u konkretnom slucaju ne moze da se primeni nijedno pravilo o odredjenju mesne nadleznosti. --> kao opsti forum za sve imovinske sporove. e) Imovinskopravni sporovi ( forum imovine ) . d) prebivalistu tuzioca u paternitetskim i maternitetskim parnicama. kada se spor tice prava i obaveza iz radnog odnosa. V) Pomocna mesna nadleznost ( forum subsidiale ) . odnosno nastupila stetna posledica ( dakle tri foruma kod distancionih delikata su na raspolaganju ). pa je cak i zabranjen po Regulativi Brisel 1.Ponekad je jasno da postoji jurisdikcija domaceg suda. kada tuzeni nema prebivaliste u Srbiji. Nije moguc sporazum stranaka o stvarnoj i funkcionalnoj nadleznosti. Ovaj sporazum spada u procesnopravne ugovore.) Prorogacija nadleznosti Prorogacioni sporazum je ugovor stranaka o mesnoj nadleznosti suda. moze biti nadlezan kako sud opste nadleznosti. . te uspostavlja mesna nadleznost suda prema izboru stranaka. . b) prebivalistu tuzioca u sporovima za zakonsko izdrzavanje ili mestu nalazenja imovine tuzenog. dj) Sporovi iz radnih odnosa ( forum loci laboris ) . tako i sud na cijem podrucju se nalazi ostavinski sud. . pri cemu je mesno nadlezan sud gde se stvar nalazi ( forum rei sitae ).Sporovi iz ugovornih odnosa mogu se izneti pred sud na cijem podrucju je obaveza nastala ( forum loci contractus ) ili pred sud na cijem podrucju se nalazi mesto izvrsenja obaveze ( forum loci solutionis ). .Pomocna nadleznost se zasniva na sledecim cinjenicama: a) boravistu tuzenog. g) prebivalistu ili boravistu tuzioca u bracno-imovinskim sporovima u vreme podnosenja tuzbe.

Precutna prorogacija moze. .Do precutne prorogacije dolazi. po pravilu. . ali samo u jednom slucaju: Ako se tuzba podnese visem sudu. .Prorogacioni sporazum nije dopusten samo u slucajevima kada zakon predvidja postojanje iskljucive nadleznosti. jer se radi o posebnom pravnom ugovoru s procesnim dejstvima.. delom materijalnim pravilima ( mane volje.) Izricita prorogacija .Od dopustenosti prorogacionog sporazuma treba razlikovati uslove za njegovu punovaznost. prvostepeni sud obavestava neposredno visi koji odredjuje resenjem da u datoj stvari postupa drugi stvarno nadlezan sud s njegovog podrucja. . .Nadleznost se prenosi s mesno nadleznog na drugi sud. ne moze da postupa.S obzirom na nuzne sastojke odgovora na tuzbu. . kada tuzeni ne istakne prigovor mesna nadleznosti suda kojem je tuzilac podneo tuzbu ( sud ne pazi ex officio na mesnu nadleznost. . razlikujemo prorogacioni sporazum i prorogacionu klauzulu. ali to moze da ucini samo dok se ne odrzi pripremno rociste. nakon toga visi sud ne moze da se oglasi stvarno nenadleznim za predmete iz nadleznosti nizeg suda.Zakljucenje prorogacionog sporazuma je moguce sve do momenta dok ne nastupi litispendencija. da izmeni i stvarnu nadleznost sudova.) Delegacija i ordinacija nadleznosti 1. te se smatra da je ucinjen precutni pristanak na zakljucenje prorogacionog sporazuma. inace mesno nadlezan sud ne moze fakticki da postupa u konkretnoj pravnoj stvari ili to nije celishodno. generalna prorogaciona klauzula kojom se predvidja nadleznost suda za resavanje svih sporova iz svih pravnih odnosa koje postoje izmedju stranaka nije dopustena.) Precutna prorogacija ( prorogatio tacita ) . a ne stvarno nadleznom nizem. u protivnom.Delegaciju vrsi neposredno visi sud. b) Svrsishodna delagacija.) Delegacija .Postoji: a) Nuzna delegacija. 58. prekludiran je da to ucini u docnijim fazama postupka. usled izuzeca ili iskljucenja sudije ili drugih razloga. za razliku od izricite. ). . .Ovi su uredjeni delom procesnim normama ( obavezni sastojci..Ona ima nezavisnu pravnu sudbinu od pravnog posla u koji je inkorporirana.1. .Prorogacioni sporazum se zakljucuje nakon sto je spor nastao. .Tzv.Prorogaciona klauzula je inkorporirana u pravni posao iz kojeg bi spor mogao na nastane. te tada dolazi do delegacije nadleznosti.U pogledu uslova pod kojima je prorogacioni sporazum punovazan. Kada nastupe te okolnosti. pravilo je da se visi sud oglasi nenadleznim i ustupi predmet stvarno nadleznom sudu.Do nje dolazi kada inace mesno nadlezni sud.U izvesnim slucajevima.Protiv resenja o delegaciji zalba nije dopustena. tuzeni je duzan da vec u tom podnesku istakne prigovor mesne nadleznosti. .Kada je ocigledno da ce se pred drugim mesno nadleznim sudom lakse sprovesti postupak ili kada postoje drugi vazni razlozi za delegaciju. 2. sudovi nadlezni za 72 . vec samo po prigovoru ). . .Za obe vrste izricite prorogacije neophodna je pismena forma. . predmet i forma ).

Ovde je privlacenje potpuno.delegaciju mogu. izvrsnim. . koji se vodi pred tim sodom ili na njegovom podrucju. b) Privlacenje nadleznosti po protivtuzbi . na predlog stranke.Sud ce i u daljem toku parnice imati prilike da ispita da li je nadlezan. jer sud koji je nadlezan da resava o tuzbenom zahtevu tuzioca protiv tuzenog postoje nadlezan da resava i u parnici koju vodi trece lice protiv tuzioca i tuzenog. na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. te na rocistu za glavnu raspravu. vanparnicnim ili stecajnim ). a) Privlacenje nadleznosti u sporu po tuzbi glavnog mesanja . dolazi do privlacenja nadleznosti ( koja je nepotpuna ). .) Atrakcija ( privlacenje ) nadleznosti A) Pojam .Kod nepotpunog privlacenja. .Jace privlacenje postoji kada nizi sudovi privlace predmete iz nadleznosti visih. . 59. . bilo na predlog stranke ili inace nadleznog suda. kada je sigurno da postoji direktna medjunarodna nadleznost sudova u Srbiji. a on je ispituje razmatrajuci cinjenice koje su navedene u tuzbi i cinjenice koje su mu poznate. pri cemu u tuzbi trazi za sebe pravo o kome tece prvobitna parnica.) Ispitivanje nadleznosti . zasnivanje i ustaljenje nadleznosti 1. ali iz okolnosti slucaja ne moze da se utvrdi koji bi sud bio mesno nadlezan. B) Vrste privlacenja nadleznosti .Ovde je privlacenje nepotpuno. . odredjuje mesno nadlezni sud. ne i stvarne nadleznosti.Kada je ovaj uslov ispunjen. 73 . .Protivtuzba je tuzba koju tuzani podnosi protiv tuzioca u toku inicijalne parnice. 2. jer sud koji odlucuje o tuzbi moze odlucivati i o protivtuzbi samo ako je stvarno nadlezan da postupa u parnici po protivtuzbi. . da donesu resenje da u konkretnom predmetu postupa drugi stvarno nadlezni sud.Zasnivanje ovakve nadlenoznosti lezi u razlozima procesne ekonomocnosti. stecajni ) mnogo brze i jeftinije da sprovede postupak ciji je subjekt sam stecajni duznik i cije se predmet tice pravnih poslova stecajnog duznika.Sud je duzan ex officio da ispita svoju nadleznost odmah nakon prijema tuzbe.Tada VKS sam.Tuzbu glavnog mesanja podnosi trece lice protiv stranaka ( tuzioca i tuzenog ) u toku njihove parnice. povezanost parnice s nekim drugim postukom dovodi samo do promene mesne.) Ispitivanje. a slabije kad privlacenje ide obrnutim tokom.Ordinaciju nadleznosti vrsi VKS.Potpuno privlacenje nadleznosti podrazumeva da postojanje jednog postupka ima za posledicu promenu u stvarnoj i mesnoj nadleznosti u povezanoj parnici. 60. i to prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe.Do spajanja tuzbenih zahteva u istoj tuzbi dolazi samo kada je za svaki od njih predvidjena ista vrsta postupka i kada je isti sud stvarno nadlezan za svaki od njih. . v) Privlacenje nadleznosti kod objektivnog spajanja tuzbenih zahteva .Moze se ocekivati da ce sud pred kojim se vodi neki drugi postupak ( npr.Nadleznost suda u odredjenoj pravnoj stvari zasniva se na njenoj povezanosti s nekim drugim postupkom ( parnicnim.) Ordinacija .

te se pokrece postupak za resavanje sukoba nadleznosti. .Apelacioni sudovi i Privredni apelacioni sud resavaju sukob nadleznosti izmedju nizih sudova sa svog podrucja.Ako tuzeni ospori postojanje cinjenica na kojima bi sud trebalo da zasnuje svoju nadleznost. .Pravilo o ustaljivanju nadlenznosti vazi za mesnu i obe vrste stvarne nadleznosti.S slucaju da tuzilac poveca tuzbeni zahtev. . tuzeni promeni domicil ).Pravilo je da sukob nadleznosti sudova iste vrste resava zajednicki neposredno visi sud.) Sukob nadleznosti A) Pojam i vrste . steta nije nastala ). sud je duzan da sprovede dokazivanje.) Zasnivanje i ustaljivanje nadleznosti ( perpetuatio fori ) . kada se okaminila nadleznost inace nadleznog suda. prorogacija nadleznosti vise nije moguca.Ako je sud bio nadlezan prema cinjenicama koje su postojale u momentu podnosenja tuzbe.Ako je za sudjenje po povecanom tuzbenom zahtevu stvarno nadlezan visi sud. . zbog vazenja pravila o zabrani dvostruke litispendencije. ukljucujuci i nadleznost vrste suda.Nenadlezni sud moze da postane nadlezan samo ako stranke nakon tog momenta izricito ili precutno prorogiraju njegovu nadleznost. V) Nadleznost za resavanje sukoba nadleznosti . .Izmedju samih sudova moze doci samo do negativnog sukoba nadleznosti u kome dva suda odbijaju da postupaju u konkretnoj pravnoj stvari. vec ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.Pozitivni sukob nadleznosti nije moguc. .Tada kazemo da se nadleznost ustalila ( perpetuatio fori ). sud nece odbaciti tuzbu.Nase pravo ne sadrzi pravilo da je odluka suda koji se smatra nenadleznim obavezna za sud kome se predmet ustupa.Posebna pravila vaze za razgranicenje jurisdikcije redovnih sudova o arbitraza. 2. .Obrnuto. . . . . 61.Ostale sukobe nadleznosti resava VKS. B) Razlozi . 74 . .Ako sud nadje da osnov za nadleznost ne postoji ( npr.. .Naprotiv. . . on ostaje nadlezan sve do momenta okoncanja parnicnog postupka.Pravilo perpetuatio fori se ne primenjuje kada je tuzba podneta nenadleznom sudu.Sukob nadleznosti postoji kada razna tela koja odlucuju o pravima i obavezama gradjanskopravnog karatera prisvajaju ili odbijaju da odlucuju o konkretnoj pravnoj stvari. . pravilo perpetuatio fori ne vazi.Kasnija promena cinjenica ( okolnosti ) na kojima je nadleznost zasnovana nema uticaja na vec ustanovljenu nadleznost u momentu podnosenja tuzbe ( npr. nizi sud mora da se oglasi nenadleznim i da ustupi predmet visem sudu. najkasnije u momentu kada je zakljucena glavna rasprava. i ovaj sud kome je predmet ustupljen moze da se smatra nenadleznim. pri cemu je teret dokazivanja na tuziocu.Za postojanje nadleznosti je dovoljno da je ona postojala samo u jednom momentu tokom trajanja parnice.

Postupak o sukobu nadleznosti okoncava se resenjem protiv kojeg nije dozvoljena zalba.G) Postupak za resavanje sukoba nadleznosti . . . ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3 miliona dinara.Lazni sukob nadleznosti postoji i kada je odluku doneo stvarno nenadlezni usd. . 2.dostavlja ustupljeni predmet sudu koji je nadlezan da resi sukob nadleznosti.Da li se sudi u vecu ili inokosno prvenstveno zavisi od stadijuma postupka.Stranke mogu da se sporazumeju da njihov imovinskopravni spor.Pravilo je da sud sudi u vecu ( zborno sudjenje je ustavom predvidjeno ). pogresno protumacio predmet spora ili pogresno shvatio podatke na osnovu kojih je odredjen tuzeni. .) Sastav prvostepenog suda . * u drzavinskim parnicama.. pa je drugostepeni sud odlucujuci po zalbi ukinuo presudu i predmet ustupio drugom sudu. 75 . 62. uzoraka. cija vrednost prelazi 3 miliona ninara. sporove koji se odnose na zastitu ili upotrebu pronalazaka i tehnickog unapredjenja.nezavisno od vrednosti predmeta spora.Odredjuje se: da li sud sudi u vecu. ako je drugostepeni sud istovremeno nadlezan i za resavanje sukoba nadleznosti. . .Tada ce sud kome je predmet ustupljen jednostavno proslediti predmet drugom sudu i o tome ce obavestiti sud koji mu je predmet ustupio. .prava na upotrebu firme. umesto veca. sud kome je ustupljen predmet je duzan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. D) Lazni sukob nadleznosti ..U prvom stepenu sudi sudija pojedinac: * u sporovima po imovinskopravnim zahtevima. a trebalo je da bude ustupljen drugom sudu.. . . .Postupak pokrece sud kome je predmet ustupljen. . ako sudi u vecu.Vece u prvom stepenu sudi sporove iz autorskog prava. kao i od vrednosti predmeta spora i vrste sporne stvari. onda je sud kome je ustupljen predmet vezan odlukom drugostepenog suda ( pa mora da postupa ). sudi sudija pojedinac ( sporazum o inokosnom sudjenju.Pravila o sastavu sudu uredjuju personalni sastav sudeceg tela u pojedinim fazama parnice. .Ako je taj drugostepeni sud nadlezan da resava i sukob nadleznosti.cist procesnopravni ugovor ). * u privrednim sporovima.Lazni sukob nadleznosti postoji kada je drugom sudu predmet ustupljen zbog ocigledne omaske. a izuzeci se mogu zakonom predvideti. .) Sastav suda 1.Ostale sporove sudi u prvom stepenu vece koje cine sudija i dvoje sudija porotnika.Sve dok se sukob nadleznosti ne resi. .Sukob nadleznosti ne postoji kada je stranka ulozila zalbu na resenje suda kojim se oglasava nenadleznim.. a drugostepeni sud je odbio zalbu i potrvrdio resenje prvostepenog suda.Ocigledna omaska postoji kada je sud koji ustupa pogresno odredio identitet tuzenog.Sud kome je predmet ustupljen je vezan tim resenjem.) Pojam . kakav je njegov sastav.

ako tuzilac poveca tuzbeni zahtev preko 3 miliona dinara ). . ex officio.Visi sudovi su nadlezni da sude sporove u kojima vrednost predmeta spora prelazi pola miliona dinara. to se moze izpraviti ad hoc. . sudija pojedinac mora da prepusti vecu da nastavi postupak ( to se moze desiti npr. i to ceni na osnovu cinjenica koje su navedene u tuzbi.Ako sud zapocne postupak u nepravilnom sastavu. .) ne priracunavaju. troskovi.Ako se radi o obrnutom slucaju. . B) Opste pravilo za odredjivanje vrednosti spora . 5. pa tuzba u kojoj nije navedena vrednost predmeta spora se odbacuje kao neuredna.U ostalim slucajevima ( kada nije rec o novcanom potrazivanju ). . .Od vrednosti predmeta spora zivisi: a) sastav prvostepenog suda. odmah po prijemu tuzbe. izricito ). ono moze resiti da nastavi da sudi pojedinac. vrednost spora cini vrednost glavnog zahteva koju odredjuje sam tuzilac. zalba nije dozvoljena.Na svoj sastav sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom celog postupka.) Sastav VKS .sporovo o imovinskopravnim zahtevima u prvom stepenu sudi sudija pojedinac kada vrednost predmeta ne prelazi 3 miliona dinara.Prvistepeni sud.Nema smetnji da stranke zakljuce sporazum o inokosnom sudjenju i u prorogacionom sporazumu ( ali ne moze ako dodje do bracnog.Ovaj sporazum se moze zakljuciti sve do zakljucenja glavne rasprave ( pismeno. .. 4.Vrednost predmeta spora je obavezan sastojak tuzbe. b) dopustenost revizije.vece koje cine 3 sudije.. . . a moze i da nastavi samo da postupa u tom predmetu ( pogotovo ako se radi o poodmakloj fazi postupka ). .) Sastav drugostepenog suda. a ustanovi se da bi trebalo da je sudio sudija pojedinac.) Vrednost predmeta spora A) Pojam i znacaj .pravila o parnici u sporovima male vrednosti primenjuju se kada tuzbeni zahtev na koji se odnosi potrazivanje u novcu ne prelazi iznos od 100000 dinara.revizija u imovinskopravnim sporovima nije dopustena ako vrednost predmeta spora ne prelazi pola miliona dinara. v) vrsta postupka. . na zapisnik. maternitetskog ili paternitetskog spora ). 76 . 3. d) visina advokatskog honorara. Protiv ovakvog resenja veca. .) Znacaj sastava suda . 63.Visina utuzenog novcanog potrazivanja cini vrednost predmeta spora. kada odlucuje po vanrednim pravnim lekovima.Odlucuje u vecu od 5 sudija kada se radi o reviziji.Odlucuje u vecu o 3 sudije kada sudi u drugom stepenu ili na raspravi.Vrednost predmeta spora je vrednost zahteva koji tuzilac istice u tuzbi izrazen u novcu.Vece se sastoji od 7 sudija.Ukoliko je postupak pocelo da radi vece. ceni da li ce u konkretnoj stvari postupati vece ili pojedinac. g) visina sudskih taksi.Povrede pravila o sastavu suda predstavljaju apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka. a pri tom se sporedna trazenja ( kamate.

4. onda visina ukupne zakupnine.Ako je tuzilac i suvise visoko ili i suvise nisko oznacio vrednost predmeta spora.U slucaju kada su u jednoj tuzbi alternativno istaknuta dva tuzbena zahteva.Za odredjivanje vrednosti predmeta spora merodavan je momenat u kome je tuzilac podneo tuzbu. b) ovo pravilo ne vazi kada zahtevi istaknuti kumulativno u jednoj tuzbi ne pocivaju na istom cinjenicnom i pravnom osnovu.Medutim. vrednost zahteva se sabira.. 77 . 2. za vrednost predmeta spora se uzima vrednost zalozene stvari. .Ako obaveza na buduca davanja treba da traje duze od 5 godina. . za vrednost predmeta spora se uzima vrednost manjeg zahteva. . ovo pravilo ne vazi kada su alternativno istaknuti zahtev u novcu i nenovcana cinidba ( npr. tuzeni moze u odgovoru na tuzbu da prigovori i podnese dokaze.Ako je vise zahteva istaknuto u jednoj tuzbi protiv jednog tuzenog ( objektivna kumulacija tuzbenih zahteva ) vrednost spora se odredjuje na dva nacina: a) ako svi zahtevi proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. pa se tada vrednost spora odredjuje za svaki zahtev ponaosob.U suprotnom. .) Kumulacija tuzbenih zahteva . . za vrednost predmeta spora se ipak uzima ona vrednost koja je oznacena u tuzbi. T tuzi P i zahteva da mu ovaj vrati stvar ili da mu isplati 100000din ). vrednost predmeta spora se racuna prema zbiru svih buducih davanja.Nakon pocetka raspravljanja. tuzilac ce po pravilu vrednost predmeta spora da odredi u skladu sa onim ekonomskim interesom koji za njega ima pravosnazna odluka doneta u njegovu korist. vrednost premeta spora ce biti jednaka iznosu potrazivanja. V) Posebna pravila 1.Kada je spor imovinskopravni.Ovde je vrednost predmeta spora jednaka visini jednogodisnje zakupnine. . a njihov zbir cini vrednost predmeta spora ( npr. a sud je duzan da brzo ( do pocetka rasprave o glavnoj stvari ) i na prigodan nacin proveri vrednost predmeta spora. kao vrednost predmeta spora se uzima zbir svih davanja u periodu od 5 godina. a ako je zakup zakljucen na krace vreme. 3. jer izvrsenjem tog zahteva tuzeni se moze osloboditi obaveze. .Kod buducih sukcesivnih davanja.Ako predmet zaloge ima vecu vrednost od iznosa potrazivanja koje treba obezbediti.) Sporovi o postojanju zakupnih ondnosa . 100000 na ime izgubljene dobiti i jos toliko na ime neimovinske stete ).) Sporovi po zahtevu za davanje obezbedjenja .) Buduca davanja koja se ponavljaju . jednom zubom se trazi 100000 na ime stvarne stete.To ne treba mesati s trzisnom vrednoscu predmeta povodom kojeg se parnica vodi ( dakle nema objetivnih kriterijuma za odredjivanje vrednosti predmeta spora ). V) Korekcija vrednosti predmeta spora . te se ovde uzima kao vrednost predmeta spora samo visina novcanog iznosa.

dj) tuzilac u roku koji je sud odredio nije postupio po meri koju mu je nalozena radi otklanjanja nekog procesnog nedostatka. 2. u slucaju poteskoca u dokazivanju. . . a ako je neurednu tuzbu podneo punomocnik koji je advokat. a ako ih ne ispravi. d) tuzilac nema pravni interes za podizanje tuzbe.Sud ispituje tuzbu i u pogledu forme i sadrzine.U pogledu postojanja stvarne i mesne nadleznosti suda. te ce ovde sud vratiti tuzbu tuziocu da otkloni nedostatke u primerenom roku. .Dovoljno je da tuzilac ucini verovatnim da su se ostvarile pretpostavke za merotorno odlucivanje. . trebalo bi sud da odlozi odlucivanje o postojanju procesnih pretpostavki. b) tuzba je podneta neblagovremeno. te da o njima odluci zajedno sa glavnom stvari. g) u istoj stvari izmedju istih stranaka je doneta pravosnazna presuda ili poravnanje. . . onda ce je odbaciti kao nedopustenu. a zahteva predaju stvari ). . * u slucaju izuzeca od jurisdikcije tuzenog ( imunitet ).Sud ce odbaciti tuzbu resenjem kada: a) odlucivanje o tuzbenom zahtevu ne spada u sudsku nadleznost ( apsolutna nenadleznost ). onda se tuzba odbacuje. a kada je otlonjiva.Ovde se misli na netacno ili nedostatno odredjenje stranaka u tuzbi ( ostali nedostaci koji se ticu samog pojma stranke su neotklonjivi ) b) nedostaci u urednom zastupanju stranke.Sto se tice postojanja/nepostojanja ostalih procesnih smetnji ( zabrana dvostruke litispendencije. ako je posebnim propisima odredjen rok za njeno podizanje.Ispitivanje tuzbe podrazumeva stav suda o tome da li postoje procesne pretpostavke ili postoje smetnje za meritorno odlucivanje.Teze je ispraviti sadrzinski manljivu tuzbu ( npr.Otklonjive su sledece procesne smetnje: a) nedostaci u vezi sa stranackom i parnicnom nesposobnoscu. sud je duzan da primeni mere kako bi je otklonio ( npr.Tuzba se odbacuje samo kada je procesna smetnje neotklonjiva.. tuzilac tvrdi da je raskinuo ugovor o pradaji.No. . sud nije vezan navodima tuzioca. odnosno da je predata bez zakonom predvidjenog sadrzaja ( i to je otklonjiv nedostatak ). v) o istom zahtevu vec tece parnica izmedju istih stranaka ( zabrana dvostruke litispendencije ). .Ex officio ce odbaciti tuzbu i ( nema u zakonu ): * u slucaju nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti suda RS. da ustupi predmet nadleznom sudu ).) Odbacivanje tuzbe . da ako je nenadlezan.Tuzba moze biti manljiva formalno. . 78 .) Pojam . prethodno ispitivanje tuzbe vrsi se na osnovu navoda u tuzbi i cinjenica koju su mu poznate.) Prethodno ispitivanje tuzbe 1.izvidjaje. .).64. vec utvrdjivanje postojanja ovakvih procesnih smetnji zahteva po prirodi stvari.

Propust da se odgovori na tuzbu moze da znaci i okoncanje parnice donosenje presude zbog propustanja..Opravdanje za zakazivanje rocista bez dostavljanja tuzbe tuzenom na odgovor moze da bude zahtev tuzioca da sud odredi privremene mere.Protiv odluka suda o upravljanju postupkom tokom prethodnog ispitivanja tuzbe.. prekluzivan je i pocinje da tece od momenta kada je tuzba dostavljena tuzenom. . da ga pouci o tome kakav bi trebalo da bude sadrzaj odgovora na tuzbu. zalba nije dopustena. o spajanju parnica ili o razdvajanju postupka.Jer u komplikovanim pravnim stvarima. .) Pojam i znacaj . dok je tuzenom ostavljeno samo 30 dana da se izjasni o tvrdnjama tuzioca. te da upozori na posledice propustanja odgovora na tuzbu. ne i o tuzbenom zahtevu. . 65.). pitanja ( litispendencija ).Uz to. odnosno o duznosti u sopstvenom interesu ). gde sud moze da zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu i gde naredjuje da se primerak tuzbe dostavi tuzenom. . . sud je duzan da tuzenog i upozori da je duzan da na tuzbu odgovori.) Sadrzina odgovora na tuzbu . tuzilac priprema tuzbu neograniceno. 2. . .) Upravljanje postupkom .Rok za odgovor na tuzbu je 30 dana.Na tako zakazanom rocistu moze da se raspravlja samo o odredjenju privremenih mera.) Odbrana tuzenog . . sud moze da donosi resenja koja se ticu formalnog i materijalnog upravljanja parnicom.Dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor je obavezno. o oslobadjanju tuzioca od troskova postupka.Zakon govori da je tuzeni duzan da odgovori na tuzbu ( ovde se radi o procesnom teretu. b) procesne prigovore. A) Odgovor na tuzbu 1. 79 .Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom u roku od 30 dana od dana kada je primio tuzbu. .On moze da iznese svoju odbranu ili da ima drugaciji stav prema tuzbenom zahtevu (priznanje).3.Neka od tih resenja donosi na osnovu predloga koji je tuzilac podneo u tuzbi. . dok druga donosi ex officio ( npr. resenje o obezbedjenju dokaza.Odgovor na tuzbu mora da sadrzi: a) sve sastojke kao i svaki drugi podnesak.Prvo prica iz 50. prigovore kojima se osporava dopustenost tuzbe. osim u jednom slucaju kada to nalazu posebne okolnosti ( hitnost ).Prekluzivnost inace kratkog roka od 30 dana za odgovor na tuzbu otvara pitanje ravnopravnosti stranka.Odgovor na tuzbu je inicijalni podnesak tuzenog u kome on istice svoje pravne zahteve. kao sto to cini tuzilac u tuzbi. . . . v) izjasnjavanje tuzenog o tome da li priznaje ili osporava tuzbeni zahtev.U toku ove faze postupka.

v) ne moze vise da zahteva aktorsku kauciju. b) ne moze da istice prigovor nedostatka stvarne nenadleznosti ako se visi sud prvog stepena oglasio nadleznim umesto istog stvarnog nadleznog suda nizeg stepena.) Osporavanje dopustenosti tuzbe . i mesna nadleznost inace mesno nenadleznog suda. . * tvrdnjom da je tuzba nekonkludentna ( ona je takva ako iz cinjenica navedenih u tuzbi ne proizlazi ona pravna posledica na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu ).Tuzeni osporava dopustenost tuzbe tako sto istice procesne prigovore. da zahteva da sud obaveze tuzioca na placanje aktorske kaucije.Tuzeni vec u odgovoru na tuzbu treba da se izjasni da li priznaje tuzbeni zahtev ( tada sud donosi presudu na osnovu priznanja ). --> tuziocevo subjektivno pravo je prestalo ( npr. zastarelost. sto sudu odmah doje prostor da donese presudu zbog propustanja ( to nije fer jer u slucaju kada tuzilac podnosi neurednu tuzbu. 3. . .Isticanjem ovih prigovora. smatrace se kao da nije ni podnet. te da tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. vec je duzan da navede cinjenice na kojima zasniva svoju tvrdnju o neosnovanosti tuzbenog zahteva. .Propust tuzenog da u odgovoru na tuzbu istakne procesne prigovore ne povlaci za sobom prekluziju.Tuzeni meritorno osporava tuzbeni zahtev na tri nacina: * osporavanjem cinjenica iznetih u tuzbenom zahtevu ( tvrdi da se cinjenice nisu ostvarile. ili smatra da tuzba nije dopustena ili je tuzbeni zahtev neosnovan ( tada iznosi i svoja odbrambena sredstva koja su upravljena na to da sud odbaci tuzbu kao nedopustenu ili da sud odbije tuzbu kao neosnovanu ).Materijalnopravnim prigovorima tuzeni istice da: --> tuziocevo subjektivno pravo nije nastalo ( npr.g) ako osporava tuzbeni zahtev.Upustanje tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari vazan je procesni momenat jer: a) od tog momenta on vise ne moze da istice prigovor mesne nenadleznosti. g) u tom momentu se precutnom prorogacijom uspostavlja direktna medjunarodna nadleznost naseg suda.) Uopste . on je moze ispraviti. B) Stav tuzenog prema tuzbi i tuzbenom zahtevu 1. d) imanovanje punomocnika za prijem pismena. te da zahteva od suda da tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. .. ako tuzeni ima prebivaliste ili boraviste u inostranstvu.Odgovor na tuzbu moze imati i fakultativne elemente: moze da zahteva oslobodjenje od placanja troskova postupka.Upustanje tuzenog u meritum spora podrazumeva da tuzeni ospori osnovanost tuzbenog zahteva. kojima on ukazuje sudu da ne postoje pretpostavke. 2. raskid ugovora ). odnosno da postoje smetnje za merotorno odlucivanje.Ako je odgovor na tuzbu dat sa formalnim ili sadrzinskim nedostacima. time se remeti ravnopravnost stranaka pa je ovakvo resenje neodrzivo ). tuzeni to ne moze da ucini pausalno. kao i dokaze koji potkrepljuju njegove cinjenicne tvrdnje.) Upustanje tuzenog u merotum spora . * isticanjem materijalnopravnih prigovora. . apsolutno nistav ugovor ). tuzeni ne porice tacnost cinjenica niti tvrdi da je tuzba nekonkludentna. 80 . . ili da su se ostvarile ali na drugaciji nacin od navedenog u tuzbi ). vec da postoje druge cinjenice koju mu daju mogucnost da odbije ispunjenje tuziocevog pravnozastitnog zahteva.

Za razliku od protivtuzbe. ratione materiae nisu vezana za gradjanskopravne sporove ( npr.) Eventualni kompenzacioni prigovor .Dva shvatanja: --> Prvo. polazi od toga da je prigovor prebijanja u parnici samo paricna radnja. a poverilac ipak podnese tuzbu protiv duznika.Ovim prigovorom. . po pravilu. . shodno tome.Tuzeni moze da istakne prigovor kompenzacije bezuslovno i uslovno.) Prigovor prebijanja izjavljen van parnice . tuzeni ne bi mogao da istice preboj svog fiskalnog potrazivanja prema tuziocu ). 66. 81 . o ostalim prigovorima se ne raspravlja ). 1. b) Dopustenost kompenzacionog prigovora .Ako se tuzilac poziva na vise prigovora.Za razliku od kompenzacionog prigovora van parnice. 2. zapravo jednostranom izjavom volje upucenom poveriocu.Ona je opoziva. u parici ne moze da se izvrsi preboj potrazivanja koja. gase ex tunc.S druge strane. a) Pravna priroda kompenzacionog prigovora . te zahteva da sud. sto ima za posledicu da do prebijanja dolazi tek konstitutivnom odlukom suda. duznik izjavljuje da prebija svoje istorodno. . --> Drugo. sada tuzeni.) Prigovor prebijanja u parnici . kompenzacionom protivtuzbom i prigovorom kompenzacije( najjace sredstvo ). shvatanje kod nas. da se radi o institutu s dvostrukom funkcijom: on predstavlja materijalnopravnu izjavu volje. vazi nacelo najlikvidnijeg prigovora.Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na tri nacina: posebnom tuzbom. da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. pa sud najpre raspravlja o onom prigovoru koji bi najpre mogao da dovede do odbijanja tuzbenog zahteva ( te ako se on pokaze osnovanim. usled toga. . te obaveza tuzenog jos nije dospela. .Posebno je znacajan exeptio non adimpleti contractus kojim tuzeni istice da nije duzan da ispuni svoju obavezu iz ugovora dok tuzilac ne ispuni svoju. duznik.) Prigovor kompenzacije .--> tuziocevo subjektivno pravo je vezano za rok ili uslov. vladajuce. makar istorodna.Kada se kompenzacioni prigovor izjavi pre pocetka postupka. dospelo potrazivanje s potrazivanjem poverioca i oba potrazivanja se.Ova praznica radnja se u svojoj pravnoj prirodi razlikuje od jednostrane izjave volje kojom se vrsi preboj potrazivanja. u celosti ili delimicno odbije tuzbeni zahtev tuzioca. medjutim on ima i procesna dejstva jer je sadrzan u parnicnoj radnji kojom se ovaj prigovor istice. u parnici ce se pozvati na cinjenice da se poveriocevo potrazivanje ugasilo prebijanjem. . a potrazivanja se gase tek konstitutivnom odlukom suda. te ce sud. kompenzacioni prigovor moze da se istakne u tekucoj parnici i pred sudom koji ne bi bio stvarno nadlezan da odlucuje o zahtevu istaknutom u kompenzacionom prigovoru. . on nema na parnicu vece implikacije. prigovor kompenzacije dat u parnici je parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od suda da utvrdi od suda da utvrdi da je utuzeno potrazivanje tuzioca u celosti ili delimicno prestalo da postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio vlastitim potrazivanjem prema tuziocu. jer zadrzava svoj materijalnopravni karakter.Kada se ovo desi. 3.

.U svakom slucaju. . kompenzaciona i prejudicijelna ( i eventualna ). paralelnoj parnici ili da isto potrazivanje utuzuje u posebnoj parnici. .Ako bi potrazivanje bilo obuhvaceno tuzbenim zahtevom. jer on nece moci da istakne prigovor presudjene stvari.Obrnuto. onda se prigovor odbija kao neosnovan. 67.Za dopustenost njenog podnosenja vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe.) Odluka suda povodom prigovora kompenzacije . kada tuzeni istakne prigovor kompenzacije. 4.Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna. . dat pod uslovom da sud smatra da je tuzbeni zahtev osnovan. v) u trecem. da odlucuje o osnovanosti protivpotrazivanja i da. svaki prigovor kompenzacije je eventualni. sve dok sud u prvoj parnici ne odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan ili dok tuzeni ne povuce kompenzacioni prigovor. a tuzbeni zahtev usvaja ).Izreka presude kojom je sud odlucio o prigovoru kompenzacije sastoji se od 3 dela: a) u prvom. sud mora napre da odluci o osnovanosti tuzbenog zahteva. . tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan.. izrekne njihov preboj.Prigovor prebijanja moze da se izjavi samo do zakljucenja glavne rasprave. .Bilo kakva promena cinjenica u vezi s protivpotrazivanjem koja bi nastala nakon ovog procesnog momenta ne uzima se u obzir. ako moze drugim sredstvima da odbije tuzbeni zahtev. a tek. a ciji je predmet spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca.Stoga. on ne bi mogao da se na isto potrazivanje poziva u drugoj. pravni interes za tuzbu u prvoj parnici otpada. a ista stranka ga iznesi u drugoj parinici u vidu prigovora kompenzacije.) Protivtuzba A) Pojam i vrste . 5.Prigovor kompenzacije moze da se izjavi samo do visine utuzenog potrazivanja tuzioca. .Normalno je da tuzeni ( koji ima izvesno potrazivanje prema tuziocu ) nema interesa da istice ovaj prigovor i dopusti da se njegovo potrazivanje ugasi. eventualno.Tuzeni moze u novoj parnici protiv tuzioca da utuzi citavo svoje potrazivanje.Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca ne postoji. . odnosno o postojanju utuzenog potrazivanja. b) u drugom.Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv tuzioca. 82 . . osim ako norma o protivtuzbi ne predvidja nesto drugo. ako nadje da ono postoji. koja su na prvi pogled nepomirljiva ali ipak nije tako ).) Postupak povodom prigovora kompenzacije . . .Sporno je da li isticanjem prigovora kompenzacije pocinje da tece parica po zahtevu istaknutom u prigovoru ili ne ( pa ima dva shvatanja o tome. sud konstitutivno prebija u celosti ili delimicno potrazivanje protivpotrazivanjem i odbija u celosti ili delimicno tuzbeni zahtev.Odluka suda o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog u kompenzacionom prigovoru obuhvacena je pravnom snagom presude. sud utvrdjuje da postoji potrazivanje. sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje. ne upustajuci se u raspravljanje o postojanju protivpotrazivanja ( ako utvrdi suprotno. B) Dopustenost protivtuzbe .

) Eventualna protivtuzba . . za dopustenost i dalju sudbinu parnice po protivtuzbi je irelevantno sta ce biti sa tuzbom. samo dok nije odlucio o zahtevu iz tuzbe. 83 . narocito kada je tuzbeni zahtev iz protivtuzbe visi od visine samog tuzbenog zahteva. izmedju stranaka u pranici mora da postoji identitet. .) Kompenzaciona protivtuzba .Odluka suda o prejudicijalnoj protivtuzbi ulazi u izreku presude i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.Izmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza. . 4. v) Trece. 3. . pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom zivotnom dogadjaju ( npr. . po osnovu ugovora o obrocnim otplatama cene. 1. ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog prava za prestanak obaveze prebijanjem. nece biti dopustena protivtuzba tuzenog u kojoj trazi da sud utvrdi da tuzilac nije vlasnik stvari. A podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala ) 2.Kompenzaciona protivtuzba moze da se podnese.) Prejudicijalna protivtuzba Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da mu ovaj plati izvesnu sumu novca za dva dospela obroka.O ovoj protivtuzbi vazi mutatis mutandis sve sto je receno za tuzbu za utvrdjenje.S druge strane. protivtuzba moze da se podigne samo u formi podneska.Sud moze.a) Prvo. . . ako nadje da je ugovor zaista nistav. podize i protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze T da mu vrati prodatu stvar. kao i ista vrsta pravila o stvarnoj nadleznosti suda. za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka. K osporava tuzbeni zahtev.Ako vlasnik stvari podnese tuzbu za utvrdjenje.Radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od prejudicijalnog znacaja za merotornu odluku po tuzbi. cak i kada tuzilac povuce tuzbu ili kada je sud odbaci kao nedopustenu.U novije vreme se smatra da je veza izmedju tuzbe i protivtuzbe uspostavljena.) Koneksna protivtuzba . ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po tuzbi. protivtuzbu moze da podnese samo tuzeni protiv tuzioca.Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav. tj.Podnosenje ove tuzbe ima smisla. b) Drugo. T tuzi A i zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o radu. tuzilac moze da je povuce. podnosenje prejudicijalne protivtuzbe ima tu prednost sto je sud duzan da odluci o ovakvoj protivtuzbi.Sud moze da odbaci tuzbu kao nedopustenu. s druge strane. . d) Peto. kada su oba tuzbena zahteva ekonomski uslovljena. protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja glavne stvari. Medjutim. . ali to nema uticaja na postupak po protivtuzbi jer je ona samostalna.Za razliku od incidentnog zahteva za utvrdjenje. Protivtuzba tuzenog moze da glasi da se utvrdi da je on vlasnik stvari. g) Cetvrto. da odlucuje o incidentnom zahtevu za utvrdjenje. . K se s tim ne slaze i zahteva da sud utvrdi da je ugovor nistav.

a tuzeni odgovor na nju. V) Tok pripremnog rocista . V) Postupak po protivtuzbi . .Sud je to duzan da ucini kada je celishodno da. . . nije neophodno za ostvarenje nacela koncentracije glavne rasprave. u prvom redu. kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani. . ali ako procesno gradivo ne daje povoda da se zakaze. tek kada se stekne uslov ( usvajanje tuzbenog zahteva ). odmah nakon sto je primio uredan odgovor na tuzbu.Vrsi se na takav nacin sto se sud stara da se definise i koncentrise procesna gradja.Isticanjem eventualnog tuzbenog zahteva tece parnica po tom zahtevu koja se gasi kada sud odbije tuzbeni zahtev po tuzbi kao neosnovan. sud moze.Eventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud odlucuje o eventualnom protivtuzbenom zahtevu.Pravilo je da se obavezno zakazuje resenjem. s obzirom na jednostavnost spora.Sud nece zakazivati pripremno rociste ako proceni da to. . vec i u ovoj fazi postupka da merotorno okonca parnicu.Ali.Priprema za glavnu raspravu vrsi se tako sto sud utvrdjuje da li su ispunjene pretpostavke za merotorno odlucivanje. onda se ne zakazuje. 84 .Pripremno rociste se zakazuje najdalje u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok za odgovor na tuzbu. spoji obe parnice. u interesu procesne ekonomije. vec se samo stvaraju pretpostavke za merotorno odlucivanje. A) Znacaj .U pripremanju glavne rasprave sud moze da donese: a) presudu na osnovu priznanja.Ono sluzi. b) presudu na osnovu odricanja. . jer je spor jednostavan ili medju strankama nema spornih cinjenica. zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku.Pravilo je da pripremno rociste otpocne tako sto tuzilac izlaze tuzbu. . .Smisao podnosenja protivtuzbe je da sud.Pravilo je da sud.) Pripremno rociste . zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu. a potom se raspravlja o procesnim pretpostavkama.Za neke parnicne postupke zakonodavac izricito predvidja da se ne zakazuje pripremno rociste: postupak za izdavanje platnog naloga. B) Zakazivanje pripremnog rocista .Pripremno rociste je prvo rociste na kome stranke preduzimaju i usmene parnicne radnje. .Na pripremnom rocistu se ne odlucuje meritorno. pripremi rocista za glavnu raspravu. ako to nije ucinjeno u prethodnom stadijumu postupka. spoji parnice ( u suprotnom. . on moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi ). postupak u parnicama o sporovima male vrednosti. . ..Poziv za pripremno rociste mora da im se dostavi najkasnije 8 dana pre odrzavanja rocista. 68.

.Stranke su duzne da na pripremno rociste donesu sve isprave i predmete koje im sluze kao dokaz. onda moze da utvrdi koja ce od dokaznih sredstava koje su stranke predlozile i da izvede na glavnoj raspravi.Nedolazak tuzioca povlaci za sobom nastupanje fikcije da je tuzbu povukao i time se postupak okoncava.Ovde se formira procesno gradivo. te se stvara konacan osnov za odluku o osnovanosti tuzbenog zahteva.ZNACAJ I JEDINSTVO .ticu se utvrdjenja postojanja procesnih pretpostavki. . i u njemu se odlucuje o glavnoj stvari.Tuzeni moze. . jer zapocinje analizom rezultata koji su dobijeni na pripremnom rocistu. ili ne dodje tuzilac a tuzeni zahteva da se ipak odrzi pripremno rociste. ako je propustio da prigovore istakne u odgovoru na tuzbu ( dakle uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu. G) Odluke suda na pripremnom rocistu .) Glavna rasprava . . jedino. ona je nistava ) . .Kako je tuzeni duzan da se upusti u merotorno raspravljanje vec u odgovoru na tuzbu.Glavna rasprava predstavlja celinu. pa i pravna shvatanja. ali ne i kontradiktorna presuda ( ukoliko je nju doneo. pa cak i kada se odvija na nekoliko rocista. postupak ce se nastaviti. b) Druge. D) Izostanak s pripremnog rocista . 69. Dj ) Zakazivanje rocista za glavnu praspravu .. a cilj ove rasprave je da se predlozi i zahtevi rasprave i da se tacno utvrdi koje su cinjenice izmedju stranaka sporne i koje su bitne za odlucivanje.Poslednji zadatak suda na pripremnom rocistu jeste da zakaze resenjem rociste za glavnu raspravu.Ovo je centralni stadijum prvostepenog postupka.Najznacajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kome se izvode dokazi i ocenjuju rezultati dobijeni izvodjenjem dokaza. jer ovaj zahtev tuzenog nije obavezan sastojak odgovora na tuzbu.Procesno gradivo se formira tako sto stranke usmeno izlazu svoje zahteve.Tri vrste odluka: a) Prve. da na pripremnom rocistu zahteva placanje aktorske kaucije. 85 .Dalji tok pripremnog rocista je usmeren na raspravu o predlozima i zahtevima stranaka i cinjenicnim navodima. cinjenicne tvrdnje i predloge. . pripremno rociste je izgubilo na znacaju u procesnim posledicama ). te kako je u odgovoru na tuzbu duzan da iznese i svoje procesne prigovore. v) Presuda o glavnoj stvari ( meritorno resenje ).Kada sud utvrdi koje su cinjenice bitne u vezi spora.Ukoliko na pripremno rociste ne dodje tuzeni. .koje se ticu materijalnog i formalnog upravljanja parnicom. . on to ne moze vise da ucini na pripremnom rocistu. .Glavna rasprava predstavlja samo nastavak pripremnog rocista.

Vece ima i ovlascenje da donese niz procesnih odluka koje se ticu kako formalnog. . kontradiktornosti.rukovodi saslusanjem svedoka. . vestaka.) Raspravljanje na rocistu za glavnu raspravu .Sud resenjem usvaja ili odbija dokazne predloge stranaka ( protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba ). .. 3. daje im rec. njihovim zastupnicima postavlja pitanja. stara se o odrzavanju reda na raspravi. . postavljanje pitanja strankama. vec se samo vece upoznaje sa rezultatima pripremnog rocista.Vece odlucuje o postojanju procesnih pretpostavki. spajanje ili odvajanje parnica. .) Rukovodjenje glavnom raspravom A) Pojam .Sud je duzan da strankama.. b) da se preciziraju i razjasne cinjenicne tvrdnje i da se oventualno navodi dopune.. kao i da zakljuci sudsko poravnanje. .Radi rukovodjenja glavnom raspravo sud donosi resenja ( koja moze kad hoce da opozove.Teziste glavne rasprave je na raspravljanju stranaka i suda o zahtevima stranaka. 86 . istinitosti.Ako je odrzano pripremno rociste. koji objavljuje sta je predmet raspravljanja.Na glavnoj raspravi predsednik veca ispituje stranke.. a to ima za cilj: a) da se preciziraju i razjasne zahtevi stranka. .Formalno rukovodjenje se vrsi preduzimanjem parnicnih radnji koje uticu na vremenski razvoj glavne rasprave ( zakazivanje ili odlaganje rocista.Glavnom raspravom rukovodi predsednik veca i on u tom cilju preduzima razlicite procesne radnje cije je svrha da se parnica razvija. kao i o procesnim prigovorima stranka. . dopuni. . . .. . te da li su oni koji su izostali svoj izostanak i opravdali.Predsednik veca je ovlascen da van rocista za glavnu raspravu donese presudu na osnovu priznanja ili odricanja.).TOK GLAVNE RASPRAVE 1. ). 2.. da se rasprave sve vazne i sporne stvari koje su relevantne za meritorno odlucivanje.Otvara je predsednik veca.Sudija je duzan da se stara da stranke iznesu sve bitne cinjenice.Pravilo je da stranke izlazu i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora... . izmeni.) Pocetak glavne rasprave . tako i materijalnog upravljanja parnicom.. tuzba i odgovor na tuzbu se ne iznose ponovo. v) da se preciziraju i razjasne procesni predlozi.).. te da se odvija ekonomicno i celishodno.Predsednik veca je duzan da strankama zabrani da postavlju sugestivna pitanja ili pitanja koja se ne odnose na predmet spora. a narocito dokazni.Materijalno rukovodjenje glavnom raspravom je upereno na raspravljanje o predmetu spora.Na glavnoj raspravi se konkretizuju i sledeca procesna nacela: usmenosti. . B) Nacin . . o bitnim spornim cinjenicama.Vece ima kontrolnu i korektivnu funkciju u odnosu na parnicne radnje koje je preduzeo predsednik veca. ..Stranke mogu da iznose nove cinjenice i nove dokazne predloge sve do momenta zakljucenja glavne rasprave.. ravnopravnosti. tuzbenom zahtevu ( npr. i protiv njih nije dozvoljena posebna zalba. o procesnim predlozima i cinjenicnim tvrdnjama stranaka.On je duzan da utvrdi da li su dosla sva pozvana lica.. te u sklopu toga.

.Stranka na rocistu moze da iznese nove cinjenice ili predlozi izvodjenje novih dokaza ( novote ) s kojima protivna strana nije imala prilike da se upozna.Ako s rocista neopravdano izostanu obe stranke. smatra se da je tuzilac povukao tuzbu ( fikcija povlacenja tuzbe ). 6. sud raspravlja s prisutnom strankom. .Sud moze da odlozi rociste kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili onda kada to nalazu drugi opravdani razlozi.Sud je duzan da odlozi rociste ako postoje smetnje u pogledu urednog zastupanja stranke ( ako ustanovi da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju te usled toga moze da nastane steta za stranku ). a istovremeno se strankama saopstava mesto i vreme odrzavanja novog rocista. koja ne prisustvuje na rocistu zastupa punomocnik. . do odlaganja rocista dolazi kada glavna rasprava nije dobro pripremljena. sud ce odloziti rociste i dostaviti tuzenom prepis zapisnika s tog rocista. a moze i udaljiti iz sudnice izgrednika.Zlaba protiv resenja o izricanju disciplinske mere ne zadrzava njeno izvrsenje.Po pravilu.Ako neka strana zloupotrebljava procesna ovlascenja. . tako da se o njemu moze doneti merotorna odluka. --> kada udalji punomocnika stranke iz sudnice. --> kada udalji javnog tuzioca ili pravobranioca.Sud je duzan da odlozi rociste za glavnu raspravu kada preti povreda nacela kontradiktornosti: a) kada utvrdi da stranke nisu uredno pozvane ili nisu dosle ali su opravdale svoj izostanak. tako da se nisu stekli uslovi da se ona odrzi. . .Ako je s rocista izostala samo jedna stranka. nema punomocnika i nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o poredmetu o kome se raspravlja. b) kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan.Ako neko narusava red. te je sud duzan da drugoj strani omoguci da se izjasni o novim cinjenicama pa onda je duzan da odlozi rociste i da joj mogucnost da se pripremi i izjasni o novotama. . --> kada u privrednom sporu stranke predloze sprovodjenje medijacije. . --> kada stranku. 5. na koje nije dozvoljena zalba. sud ce joj izreci novcanu kaznu. . .Odluku o odlaganju rocista donosi vece u formi resenja. sud resenjem izrice opomenu ili novcanu kaznu. 87 .Neispunjenje uslova za odrzanje rocista za glavnu raspravu znaci da postoji neka smetnja za dalje vodjenje postupka ili da bi njegovo odrzanje imalo za posledicu povredu nekog vaznog procesnog nacela.Samo opravdan izostanak stranaka s glavne rasprave ima za posledicu da se rociste odlaze. . .) Odrzavanje reda i odrzavanje procesne discipline na glavnoj raspravi.) Izostanak stranaka s rocista za glavnu raspravu.Glavna rasprava se zakljucuje nakon izvedenog dokaznog postupka i zavrsne reci stranka u kojoj sumiraju svoje stavove.) Odlaganje rocista za glavnu raspravu . a stranka nije prisutna.Sud moze da odlozi rociste ( ne mora ): --> ako je stranka neuka.Sud zakljucuje glavnu raspravu kada je stekao uverenje da je predmet dovoljno raspravljen. . . . 4. ako je potrebno da se ona licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici.

U momentu zakljucenja glavne rasprave nastaju sledeca dejstva: a) nijedna stranka ne moze vise da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze. on odmah nastavlja da raspravlja o glavnoj stvari i ne izradjuje pismeni sastav resenja kojim se odbija prigovor.2 2 Ova prica moze i uz 42. jednan tuzbeni zahtev i jedan tuzeni. 88 . b) vremenske granice pravosnaznosti presude vezuju se za ovaj procesni momenat a cinjenice koje potom nastanu nisu obuhvacene pravosnaznoscu. sto ima za posledicu neracionalno rasipanje vremena. tj. d) tuzilac ne moze da preinaci ili da povuce tuzbu. . pitanje.Moguca je i subjektivna kumulacija tuzbenih zahteva ( suparnicarstvo ) kada vise lica tuze ili budu tuzena jednom tuzbom. 70.Izuzetno je moguce objektivno spajanje tuzbenih zahteva kada tuzilac prema tuzenom u jednoj tuzbi istice vise tuzbenih zahteva.ZAKLJUCENJE GLAVNE RASPRAVE .RASPRAVLJANJE I ODLUCIVANJE O PROCESNIM PRETPOSTAVKAMA . da se stvar jos malo raspravi kako visi sud ne bi ukinuo merotornu odluku.) Spajanje parnicnih postupaka . g) tuzeni ne moze da podigne protivtuzbu. pravilo je da o svakom zahtevu tece posebna parnica. .Ratio ovakvog resenja jeste ekonomicnost. onda moze da o takvom prigovoru donese posebno resenje ili da odluku o procesnom prigovoru unese u sastav presude. on o tome donosi resenje (npr.Sud ce zakljuciti raspravu kada stekne uverenje da je stvar sazrela za odlucivanje. .Ako sud odbije prigovor. . v) stranka ne moze da zahteva iskljucenje ili izuzece sudije. tj kada je predmet raspravljen u onoj meri koja omogucuje donosenje odluke.Stranke nemaju pravo da predlazu ponovno otvaranje glavne rasprave. i protiv tog resenja stranka ima pravo da izjavi samostalnu zalbu. onda ukoliko ga odbije. ima jedan tuzilac. . .Sud resenjem o zakljucenju glavne rasprave nije vezan. .U praksi sudovi koriste mogucnost da o procesnim prigovorima ( koji mogu da se izjavljuju i u fazi glavne rasprave ) odlucuju tek u presudi. . ..Kakvo god da je spajanje tuzbenih zahteva. . . resenje o odbacivanju tuzbe). zajedno sa glavnom stvari.Ako sud usvoji procesni prigovor. tj.Glavnu raspravu okoncava predsednik veca resenjem i to saopstava ucesnicima postupka. te moze da odluci da se glavna rasprava ponovo otvori.PONOVNO OTVARANJE GLAVNE RASPRAVE . cime se parnica vraca u stadijum glavne rasprave. .Moguce je da sud raspravlja i odlucuje o procesnim prigovorima odvojeno ili zajedno sa glavnom stvari ( procenjuje sta je ekonomicnije ). pa ako je o njemu odlucivao zajedno sa glavnom stvari.Parnica je po pravilu dvostranacki koncipirana.Ako je o prigovoru raspravljao odvojeno od glavne stvari. .

i istovremena parnica po protivtuzbi ). sud moze i da odredi razdvajanje parnica. . T tuzi S i zahteva iz istog zivotnog dogadjaja naknadu materijalne i nematerijalne stete. premda se dokazivanja odnosi na sve bitne cinjenice. b) parnice trebaju da budu subjektivno povezane. da je duzan da primenjuje savremena pravila nauke. ( kojim je ukinuto nacelo materijalne istine ) vise ne govori da je sud duzan da “tacno i istinito” utvrdi sporne cinjenice. a takva situacija moze da nastupi prilikom objektivne kumulacije tuzbenih zahteva koji su istaknuti u istoj tuzbi. treba da se ispune sledece pretpostavke: a) parnice koje se spajaju treba da teku pred istim sudom.Da bi sud mogao da spoji parnice. . a sud njima nije vezan. a ne drugi ( npr. . vec da sporne cinjenice istinito utvrdi. onda mora da odgovara istini. ne misli se ni na sta drugo do na njihovu subjektivnu istinu. a premda se ZPP-om iz 2005.Ovaj uslov je ispunjen kada su parnice cinjenicno povezane i kada u obe parnice figuriraju ista dokazna sredstva.U tom smislu. to vise ne znaci da je nacelo utvrdjenja istine bitno ograniceno. . nalaze strankama i ostalim ucesnicima u postupku da govore istinu. -To su dve razlicite stvari: “istinito” znaci nacin na koji sud utvrdjuje sporne cinjenice.. . .U ovakvim situacijama. .) Nacelo utvrdjivanja istine u parnicnom postupku . . a to znaci dvostruko: * da vise parnica tece pred istim subom izmedju istih stranaka. . sud moze da donese odluku da spoji parnice. . . arbitraran ) nacin.Isto vazi i za delatnost suda.Ratio spajanja su razlozi ekonomicnosti ( smanjenje troskova i ubrzanje postupka ).Spajati se mogu i parnice u kojima ne sudi isto vece. pri cemu je nebitno u kakvim ulogama se one nalaze u razlicitim parnicama. * isto lice je protivnik raznih tuzilaca ili raznih tuzenih. . .Spajanje parnica ne utice na povecanje vrednosti predmeta spora. svaka istina je subjektivna. te da o njema zajednicki raspravlja.Cilj gradjanskog postupka je ostvarenje materijalnopravne pravicnosti. .Iz razloga celishodnosti. 89 .Protiv resenja o razdvajanju i spajanju parica nije dozvoljena posebna zalba. a spojena parnica ce se nastaviti pred onim vecem koje je prvo donelo resenje o spajanju. tacnije na njihovu subjektivnu predstavu o stvarnosti. te da na takav. Prvi zahtev je sazreo za odlucivanje. pravila iskustva i praske.Moze da se desi da pred istim sudom u isto vreme tece vise parnica izmedju istih lica ( klasican primer je parnica po tuzbi.Treba naglasiti da je sud i dalje duzan da cinjenicno stanje utvrdjuje istinito. utvrdi da li je njegova predstava o spornoj cinjenici bliska realnom.Ne da utvrdjuje materijalnu istinu. . te sud moze da razdvoji parnice i donese samo odluku o naknadi materijalne stete.Ljudski zakoni su samo proizvod nasih kognitivnih sposobnosti da stvorimo saznanje o realnim dogadjajima i zakonima ( Zemlja je bila okrugla i pre nego sto je covek to saznao ). 71.Kada ZPP iz 2005. .Zakon je ukinuo mogucnost da sud ex officio odredjuje i izvodjenje dokaza koje nijedna stranka nije predlozila. a da bi odluka bila pravicna.ODVOJENO RASPRAVLJANJE O POJEDINIM ZAHTEVIMA IZ ISTE TUZBE .Npr.

Predmet dokazivanja moze da bude postojanje neke cinjenice. . sud ne bi mogao da utvrdjuje i cinjenice od kojih ne zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. pa i da predlozi dokaze koji potvrdjuju postojanje tih cinjenica. . odluku suda o izvodjenju dokaza.Pod cinjenice ne spadaju ni pravne norme. u tuzbi. .Smatramo da. . . koje se ne dokazuju.Predmet dokazivanja su konkretne cinjenice. 90 . da oznaci parnicnu radnju stranke koja dokazuje postojanje. kao i ocenu dokaza koju na kraju ovog postupka daje sud. sve do momenta zakljucenja rasprave.Predmet dokazivanja mogu da budu sve cinjenice koje se nalaze u dispoziciji materijalnopravne norme. .) Zadatak dokazivanja i terminosloska razgranicenja . stav da je covek smrtno bice ).Predmet dokazivanja su i cinjenice koje izlaze iz okvira raspravnog nacela.Predmet dokazivanja su cinjenice koje pred sud iznose stranke u okviru raspravnog nacela.Istinitost cinjenicnih tvrdnji sud proverava u postupku dokazivanja. nego njih sud saznaje ex officio.Ovaj postupak obuhvata niz parnicnih radnju suda i stranaka koje su upravljene na utvrdjivanje istinitosti cinjenicnih navoda stranaka. tuzeni iznosi svoje vidjenje o cinjenicama na koje se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu i nudi dokaze koji potkrepljuju njegove navode. premda su one “vazne za donosenje odluke”. . . da oznaci dokazno sredstvo.Dokazna snaga jeste podobnost sredstva dokazivanja da kod sudije stvori uverenje o istinitosti postojanja ili nepostojanja neke cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja.Postupak dokazivanja u sirem smislu obuhvata predlaganje dokaza. sam dokazni postupak. v) Trece. b) Drugo. .To su cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. kao i njeno nepostojanje.Pod cinjenicama podrazumevamo dogadjaje i stanja koji su vremenski i prostorno definisani.Dokazno sredstvo je ljudska radnja ili cinjenica koja nam pruza podatke o istinitosti o postojanju ili nepostojanju neke druge cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja. odnosno na koje se stranke ne pozivaju. . . 2.Pojam “dokaz” se u parnicnom postupku koristi u trojakom smislu: a) Prvo.) Predmet dokazivanja .Od cinjenica treba razlikovati stavove opsteg iskustva koji se ne dokazuju ( npr. odnosno dogadjaji ili stanja koji su prostorno i vremenski definisani. . da oznaci rezultat dokazivanja. umetnickog i strucnog iskustva i saznanja koji se dokazuju izvodjenjem vestacenja. odnosno ne postojanje cinjenice. te stavove naucnog. .Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede cinjenice na kojima zasniva svoj tuzbeni zahtev. . ali i sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke.U odgovoru na tuzbu. .) Dokazivanje 1.72. na koje se ne poziva tuzeni da bi osporio osnovanost tuzbenog zahteva. odgovoru na tuzbu ili na glavnoj raspravi. u ovom smislu. .

Stranka moze da prizna cinjenice izricito ili precutno. . . . . vazne cinjenice su da li je ugovor zakljucen.) Neophodnost dokazivanja .Ne dokazuje se ni pravna kvalifikacija pravnih poslova. odnosno one koje su za stranku koja priznaje nepovoljne. . te da li je zahtev za povracaj zajma dospeo ). 3. tek kada se stranka u ciju korist je postojanje ovakve cinjenice. . sud dokaznu snagu tog priznanja ocenjuje na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja. * da sud na osnovu slobodne ocene dokaza oceni svako drzanje stranke. . . . vec naprotiv. donosenje ove presude je moguce. 4. primenjuju se opsta pravila o oceni dokaza ). ako tuzilac zahteva povracaj zajma.Neophodno je dokazivati i cinjenice od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki.Priznati se mogu samo cinjenice koje su za protivnika u postupku povoljne. na nju u postupku i pozove ( ako se to ne dogodi. pre nego sto se njen protivnik pozvao na njeno postojanje u postupku.Naime. 91 .Ako je priznanje dato van parnice. a priznanje moze da bude potpuno ili delimicno. predmet dokazivanja mogu da budu samo cinjenice koje su odlucne za pravnu kvalifikaciju takvog pravnog posla. da li je zajmoprimac dao predmet zajma.Priznanje moze da se da samo u toku parnice i to pred sudom. ako cinjenice koje je tuzilac naveo u tuzbi ne protivreci predlozenim dokazima.Od pravila da se priznate cinjenice ne dokazuju.Primena pravila o afirmativnoj i negativnoj litiskontestaciji nema nikakav znacaj.) Kada dokazivanje nije neophodno A) Kada stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu . i to ili u formi podneska ili izjavom stranke na rocistu. Zakon odstupa samo kada sud utvrdi da stranke priznanjem odredjene cinjenice zele da postignu cilj koji je protivan javnom poretku.Za donosenje odluke vazne cinjenice su one koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ( npr..Pasivno drzanje stranke ( u vezi sa priznanjem ili osporavanjem odredjene cinjenice ) moze da se tumaci na 3 nacina: * da stranka priznaje cinjenicne navode protivnika ( sistem afirmativne litiskontestacije ).U prilog primeni principa afirmativne litiskontestacije govore i razlozi za donosenje presude zbog propustanja. .Pravilo je da se i kod anticipativnog priznanja ne izvodi dokazivanje. . . kada je tvrdnja o postojanju neke cinjenice ucinjena na rocistu kome nije prisustvovala i suprotna strana.Dokazuju se samo one vazne cinjenice koje su sporne. * da stranka osporava navode protivnika ( sistem negativne litiskontestacije ).kod njega se radi o tome da stranka priznaje postojanje jedne po nju nepovoljne cinjenice.Za donosenje odluke vazne su sve cinjenice kojima tuzeni osporava osnovanost tuzbenog zahteva.Postoji i: --> Anticipativno priznanje. . .Priznanje cinjenice je jednostrana parnicna radnja jedne od stranaka kojom ona priznaje da je odredjena cinjenicna tvrdnja njenog protivnika istinita.

Priznanje cinjenica ne znaci i da ce sudska odluka biti u korist one stranke kojoj priznanje cinjenice ide u prilog. te kada se priznanje protivi stavovima iskustva ili istinitosti o cinjenicama do cijeg saznanja je sud dosao u nekom drugom postupku. B) Kada se radi o opstepoznatoj cinjenici . pri cemu je nebitno da li je pravna posledica nastupila prema redovnom toku stvari. kod kojih se radi o tome da zakonodavac neoborivo vezuje nastajanje odredjenog subjektivnog prava za postojanje odredjene cinjenice. . 92 . . vec tuzbeni zahtev kao takav.Priznanje nije materijalnopravnog karatera ( jednostrana izjava volje ) jer ne proizvodi nikakvo dejstvo na nivou posledice materijalnopravne norme.O dejstvu priznate. cinjenice objavljene medijima. vec ih ex officio uzima u podlogu svoje odluke ( ali je prema zakonu sud duzan da ih saopsti strankama na raspravi ). pretpostavlja i postojanje druge odredjene cinjenice. . . pri njenom postojanju. iz pretpostavljene pravno relevantne cinjenice ( takve pretpostavke su cinjenicne ). ocem deteta koje je rodjeno u braku smatra se muz majke deteta ).Ako se.. . V) Zakonske pretpostavke . .Od zakonskih pretpostavki treba razlikovati zakonske fikcije. moze ovakvo priznanje da opozove. govorimo o pravnim pretpostavkama. ali istice da je ugovor raskinuo ili istice prigovor prebijanja. jer sud donosi poresudu na osnovu priznanja. odnosno pravne posledice ( npr. . .S obzirom na mogucnost opoziva radi se o parnicnoj radnji za ciju pravovaljanost moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke.Priznanje cinjenice moze da se opozove u celosti ili delimicno.U praksi se uzima da sud o opstepoznatim cinjenicama ne izvodi dokazivanje. iz cinjenice.).Ovde stranka priznaje odredjenu cinjenicu kao istinitu. kojim se parnica okoncava. pa zatim osporene cinjenice. . a njihovo postojanje ili nepostojanje moze se saznati bez teskoca ( istorijski dogadjaji.Predmet priznanja tuzbenog zahteva nisu cinjenice. ako se ono protivi opstepoznatim cinjenicama.Ove cinjenice su poznate sirokom krugu ljudi. sud ceni na osnovu opstih pravila o oceni dokaza.Ne dokazuju se ni cinjenice koje ulaze u dispoziciju norme koja sadrzi zakonsku pretpostavku. s druge strane. . odnosno iz postojanja odredjene cinjenice..Priznanje cinjenica nema dejstvo. Sud nije duzan da izvodi dokazni postupak u pogledu postojanja ugovora o prodaji ). . .Od priznanja cinjenica treba razlikovati priznanje tuzbenog zahteva. b) Priznanje cinjenica i priznanje tuzbenog zahteva . K ne spori da je zakljucio ugovor o prodaji.--> Kvalifikovano priznanje. jer zakonodavac. ali istovremeno izjavljuje kakvo odbrambeno ili napadno sredstvo kojim tezi da odbije tuzbeni zahtev ( Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene.Stranka na cijoj strani su se stekle mane volje pri priznanju.Stranka koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke duzna je da dokazuje samo onu cinjenicu koja cini njen osnov. odnosno priznanje pravne posledice koju tuzilac navodi u svom zahtevu. a) Pravna priroda priznanja cinjenica . pretpostavka odnosi na postojanje negovog pravnog stanja ili pravnog ovlascenja. drugog.Zakonske pretpostavke se sastoje od dva cinioca: prvog.

A) Glavni. . moze da se pretpostavi da neki dokaz nece moci da se izvede.Odlucivanje po slobodnoj oceni je dopusteno samo ako je sud iscrpeo sva raspoloziva dokazna sredstva.Postoje dve vrste slucajeva u kojima se nece izvoditi dokazivanje o spornim cinjenicama: a) prvo.Zakonom je propisana mogucnost suda da odredi rok za izvodjenje odredjenog dokaza. b) drugo. sto je pravicnije nego da se smisao restitucije izgubi u bezizglednom i beskrajnom dokazivanju visine stete.Slobodna ocena suda o visini stete ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. . kada protekne rok koji je sud odredio za izvodjenje dokaza. K osporava postojanje ugovora o prodaji. --> da dokaz nece moci da se izvede u primerenom roku. ona stranka koja iz pretpostavke izvodi neko svoje pravo dokazuje samo njen osnov.) Slucajevi u kojima se dokazivanje ne izvodi . T u tuzbi navodi da je ugovor zakljucen u prisustvu A.Medjutim. . prema okolnostima slucaja.Kod zakonskih pretpostavki. ne i teret tvrdnje kolika je njena visina. . i duzan je da svoju odluku obrazlozi. 73.Dokazna sredstva u nasem pravnom poretku jesu: svedici. . a sud to moze da ucini ako se alternativno ispuni jedna od pretpostavki: --> da. --> da dokaz treba da se izvede u inostranstvu. kada stranka koja je predlozila izvodjenje kakvog dokaza ne predujmi iznos koji je neophodan da bi se dokazni postupak sproveo ( tada sud odustaje od izvodjenja predlozenog dokaza ). 5.) Necelishodnost dokazivanja . dok njen protivnik osporava postojanje pretpostavke tako sto nudi dokaz o protivnom.. . 93 . .Naprotiv.Cilj glavnog dokaza jeste da sud uveri u istinitost vazne cinjenice koja cini osnov tuzbenog zahteva ( iskaz svedoka A ). . protivdokaz i dokaz o protivnom ( shodno cilju dokaza ) Primer: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene.Iz razloga ekonomicnosti postupka. . 6.Dokazna sredstva su lica ili stvari koja omogucavaju sudu da sazna vazne i cinjenice koje su od znacaja za resenje glavne stvari. tumaci. zakon dopusta sudu da visinu stete odredi po slobodnoj oceni ( ukoliko je dokazivanje prave stete nemoguce ili je skopcano sa velikim teskocama ). protivna strana moze da ospori i sam osnov zakonske pretpostavke podnosenjem dokaza koji obaraju sam osnov. sud polazi od opstih stavova iskustva. isprave i predmeti uvidjaja.) Pojam i vrste dokaznih sredstava . vestaci. stranke.Tuzilac ovde snosi samo teret tvrdnje da je steta nastala. kao i od rezultata sprovedenog dokaznog postupka.Povreda slobodne ocene suda predstavlja bitnu povredu odredaba ZPP-a zbog koje odluka suda moze da se pobija. K u odgovoru na tuzbu predlaze da se u postupku saslusa B kome je K ispricao da sa T nije postigao saglasnost o ceni.

da zakljuci o postojanju takve cinjenice. . dokazom o protivnom muz majke deteta rodjenog u braku osporava da je dete rodjeno u braku ).U okviru dispozicionog i raspravnog nacela. .. ako je pobudio sumnju u istinitost tvrdnje njegovog protivnika potrepljene glavnim dokazima. . . .Po pravilu.Dokazni postupak pociva na dispozicionoj i raspravnoj maksimi ( sud izvodi samo dokaze koje su stranke same predlozile ). upotreba ovih posrednih dokaznih sredstava je dopustena tek ako sudu i strankama ne stoje na raspolaganju neposredni dokazi. te na nacelu obostranog saslusanja stranaka. .Od indicija traba razlikovati prima faciae dokaz koji spada u pitanja ocene dokaza. .Dokazna sredstva predlazu stranke i to sve do zakljucenja glavne stvari. a njeme predlagac dokaza obara zakonsku prezumpciju.Kada takvo dokazivanje nije moguce.Rezultat izvodjenja nepotpunog dokaza jeste uverenje suda da je ovo sto se tvrdi samo verovatno.Radi se narocito o podacima zapisanim na tonskim i video trakama.Istrazna maksima i dalje vazi za neke posebne parnicne postupka. dovoljno je da je verovatno da tvrdnja predlagaca glavnog dokaza nije istinita. . .Dokaz o protivnom je takodje glavni dokaz. 94 .Dokazni postupak u uzem smislu obuhvata skup pravila o parnicnim radnjama stranaka u suda kojim se uredjuje nacin na koji se izvode dokazi. kao sto su postupci u bracnim i porodicnim sporovima. za uspeh protiv dokaza. vec na oceni dokaza na osnovu primena opstih stavova iskustva o cinjenicama koje spadaju i dispoziciju norme.Predlagac protivdokaza je uspeo u njegovom izvodjenju.Potpunim dokazom predlagac u potpunosti uverava sud u istinitost svoje cinjenicne tvrdnje. Npr: Svedok C navodi da je bio prisutan kada su A i B zakljucili ugovor o prodaji bicikla.Dokazom o protivnom stranka osporava postojanje osnova pretpostavke ( npr.IZVODJENJE DOKAZA ( DOKAZNI POSTUPAK ): .Za odlucivanje su odlucni neposredni dokazi. G) Nova dokazna sredstva ( kao rezultat novih tehnickih izuma ) . stranke se sluze posrednim dokazima ili indicijama. kao i dokazna sredstva kojima se istinitost ovih cinjenica potkrepljuje. jer se ne zasniva na utvrdjenju indicija. Npr: Svedok C navodi da je video A kako biciklom napusta kucu B. V) Potpun i nepotpun dokaz ( prema rezultatu dokazivanja ) . CD i komp. . dokazi iz kojih se direktno izvodi saznanje o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme. . B) Neposredni i posredni dokaz ( indicija ) . . . same stranke odredjuju cinjenice koje treba da dokazu. zapisima. za razliku od glavnog dokaza. ali iz njihovog postojanja sud moze..One same ne kazuju o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju materijalnopravne norme.Cilj protivdokaza jeste da ospori i obori istinitost cinjenicne tvrdnje protivnika potkrepljene glavnim dokazom ( iskaz svedoka B ). .Dakle.Predlaganje dokaza. na osnovu opsteg zivotnog iskustva. .

.Od principa neposrednosti u dokazivanju se odstupa u korist nacela ekonomicnosti postupka kada se izvodjenje pojedinih dokaza poverava zamoljenom sudu. . jer je cinjenicna tvrdnja koju stranka istice vec opovrgnuta dosadasnjim rezultatima dokaznog postupka.Ovde se najcesce radi o radnjama koja ulaze u bice krivicnog dela. .S obzirom na to da sud ceni rezultat dokaznog postupka ne samo u pogledu svakog dokaznog sredstva ponaosob. vec niz cinjenica iz kojih bi tek eventualno trebalo da sazna koja bi cinjenica bila vazna za njegove tvrdnje ). . * kada dokazni predlog ne sadrzi temu dokazivanja ( ovde se radi o tome da predlagac dokaza ne navodi vaznu cinjenicu o kojoj bi trebalo izvesti dokaz.Tuzilac mora da predlozi dokaze kojim potkrepljuje navode iz tuzbe. vec samo u zalbi koja se izjavljuje protiv konacne presude.Tuzeni je duzan da u odgovoru na tuzbu ponudi dokaze kojima ukazuje na istinitost cinjenica kojima osporava navode tuzioca. . jer u protivnom rizikuje da njegova tuzba bude odbacena kao neuredna.Rociste za izvodjenje dokaza .O predlogu stranaka iz izvodjenje dokaza odlucuje sud. * kada dokaz cije se izvodjenje predlaze nije bitan ili pogodan za saznanje istinitosti cinjenice cije se postojanje dokazuje. . a narocito ce se smatrati da predlozeni dokaz nije vazan kada: * cinjenica o cijem postojanju ili nepostojanju se predlaze dokazivanja nije bitna za odluku.Po pravilu. tacnije povredom neke materijalnopravne norme medjunarodnog ili unutrasnjeg prava. 95 . * kada postoji zabrana upotrebe dokaznog sredstva. ako se postuju nacela neposrednosti i koncentracije procesne gradje. i na taj nacin zakon vodi racuna da ce sud najbolje steci uverenje o dokaznoj vrednosti i snazi pojedinog dokaznog sredstva.Sud odlucuje koje su cinjenice bitne za odlucivanje i koji ce od dokaznih predloga koje su predlozile stranke izvesti radi utvrdjivanja istinitosti tih bitnih cinjenica. bitno je da se svi dokazi izvedu na jednom rocistu za izvodjenje dokaza.Stoga. ova resenja i ne mogu da se pobijaju posebnom zalbom.Resenje suda o izvodjenju dokaza jeste resenje o materijalnom upravljaju parnicom kojim sud nije vezan. . . .Sud je duzan da odbije izvodjenje dokaznog sredstva do kojeg se doslo na nedozvoljen nacin.Sadrzina resenja o izvodjenju dokaza je znacajna zbog ocuvanja nacela kontradiktornosti i ravnopravnosti.. .Uloga suda. sud ce odbiti da izvede dokaz kada smatra da predlozeni dokaz nije vazan za njegovu odluku. ..Dokazi se izvode na glavnoj raspravi. . povreda tajnosti pisama.U parnicnom postupku cesto se nude dokazi do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. . * kada je sud vec uveren o istinitosti cinjenice o kojoj treb da se izvede dokazivanje. vec i na osnovu citavog rezultata dokaznog postupka. . .Sud je duzan da o izvodjenju svakog pojedinog dokaza donese resenje koje mora da sadrzi: spornu cinjenicu o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. . .Sud ne sme da odbije izvodjenje dokaza sa obrazlozenjem da svedok nije pouzdan jer je ranije u drugim postupcima kazivao neistinu.Stranke mogu da predlazu dokaze i na pripremnom rocistu i na rocistu za glavnu raspravu. jer dokazno sredstvo pruza malo izgleda na uspeh.Posebno o dokazima do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. . jer u protivnom rizikuje da ce sud da usled neurednosti odgovora da donese presudu zbog propustanja ili da meritorno resi spor s obzirom da medju strankama nisu sporne cinjenice. . kao sto je to neovlasceno prisluskivanje.

. --> drugom.Sud je duzan da stranke obavesti o vremenu i mestu izvodjenja uvidjaja kako bi mu prisustvovale. te ako unisti ili sakrije stvar koje je predmet uvidjaja.Uvidjaj se visi na sudu ili van njega. pa da bi rasvetlio okolnost od koje zavisi verodostojnost svedocenja.Kod razgranicenja od vestacenja merilo je rezultat dobijen upotrebom dokaznog sredstva. kada je stvar koja je predmet uvidjaja zajednicka za trece lice i stranku koja se poziva na cinjenicu koju bi trebalo utvrditi uvidjajem.. sud vrsi uvidjaj ).Predmet i zadatak uvidjaja je dvostruk: a) Sud njegovim izvodjenjem utvrdjuje sporne cinjenice izmedju stranaka. medjutim. . G) Duznost da se tvrpi uvidjaj . a o tome ne daje nalazi i misljenje. sud takvo ponasanje stranke ceni na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. a izuzeci postoje u dva slucaja: --> prvom. sud ce ex officio obezbediti da se izvede dokaz uvidjajem. .Uvidjaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim culnim opazanjem utvrdjuje odredjene cinjenice ili razjasnjava izvesne okolnosti. . Npr. duzna je da sudu omoguci vrsenje uvidjaja. .74. B) Razgranicenje od ostalih dokaznih sredstava . . a vestak utvrdjuje svojstvo materijala i nacin gradnja.. . .Treca lica nemaju duznost da dopuste vrsenje uvidjaja. radi se samo o svedoku ( npr.Uvidjaj je jedino pravo neposredno dokazno sredstvo ( dokazna vrednost ogromna ).Kada je vrsenje uvidjaja u moci protivne strane. . u postupku je sporno da li je svedok s terase mogao da vidi dogadjaj o kome je svedocio. .Kada se stranka poziva na cinjenicu cije bi postojanje trebalo da se utvrdi uvidjajem.Pravilo je da se na duznost da se trpi uvidjaj primenjuju pravila o duznosti edicije isprava. lekar pregleda ostecengo i o tome obavestava sud ). 96 . b) Zatim se koristi uvidjaj radi razjasnjenja “neke okolnosti”.Kada se predmet na kome bi trebalo izvrsiti uvidjaj nalazi kod drzavnog organa. koje moraju da postoje u sadasnjosti ( nezamislivo je da se culno opazaju cinjenice koje su se desile u proslosti ). Sudija utvrdjuje da li je zid napukao. V) Izvodjenje dokaza uvidjajem .Treba istaci da se pregled i slusanje audio-vizuelnih zapisa smatra uvidjajem. radi se o vestacenju ili o kombinaciji vestacenja i uvidjaja. medjutim protivnik moze da odbije da omoguci uvidjaj iz istih razloga iz kojih svedok moze da uskrati svedocenje i odgovore na pojedina pitanja.Protivnik stranke ne moze da se prisili da trpi uvidjaj.Uvidjaj se razlikuje od dokazivanja ispravama u tome sto se prilikom uvidjaja culno opaza samo pismeno i njegova svojstva. kada je ono po zakonu duzno da omoguci uvidjaj. kada on uskrati ili odbije da omoguci uvidjaj. . a kod dokazivanja ispravama se utvrdjuje sam sadrzaj pismena.Ako strucno lice ispituje svojstva lica ( telesne povrede ) ili predmeta. a pod ovim treba razumeti svaku okolnost koja je od znacaja za pravilno utvrdjenje vaznih i odlucnih cinjenica ( npr. a u njenoj moci je da omoguci uvidjaj.) Uvidjaj A) Pojam i znacaj . i vrsi ga vece.Ako vestak prisustvuje uvidjaju i daje sudiji samo obavestenja o pojedinostima predmeta ( mesto udesa ) koji sud neposredno opaza. i ona je duzna da omoguci uvidjaj. .

lekarsko uverenje.S druge strane.Isprava je telesni predmet na kome su pisanim znakovima zabelezeni odredjeni podaci. priznanica.Sve druge isprave koje nisu javne smatraju se privatnim ispravama. ne i njegova kopija ( osim ako je zakonom izricito odredjeno ).Sudovi i notari na zahtev drzaoca privatnih isprava overavaju da je ispravu potpisao njen izdavalac. . ugovor.) Dispozitivne i dokazne isprave . . . .Autenticnost javnih isprava se pretpostavlja. te kao predmeti koji inkorporisu odredjeni sadrzaj predstavljaju pouzdana dokazna sredstva. 2. . . B) Vrste isprava 1. sadrzina odredjenih misli. od legalizacije privatne isprave treba razlikovati njenu vidimizaciju.Autenticnost se odnosi samo na onaj tekst koji se nalazi iznad potpisa.Od privatnih i javnih isprava treba razlikovati privatne overene isprave(legalizovane isprave ). ali se moze obarati svim dokazima.Isprave su lisene subjektivnosti.) koje ovlasceni organi ( sud.Pod ispravo se smatra samo originalni predmet zapisa.) Javne i privatne isprave ( u zavisnosti ko je njihov izdavalac ) . . odnosno da izjava volje koja je sadrzana u ispravi potice od njenog potpisnika. organi uprave ) donose u okviru svoje nadleznosti... resenja. 97 .Dispozitivne isprave su one u koje je neposredno inkorporiran pravni akt ( testament.75. . a to je postupak u kojem sudovi i notari overavaju da je kopija isprave verna originalu.Dispozitivne javne isprave su razne odluke ( presude. a lazna je kada ne potice od lica koje je naznaceno kao izdavalac. privatno pismo ). . vec samo obavestenje o cinjenici koja je vezana za postojanje nekog pravnog akta ( npr. privredno drustvo ili druga organizacija u vrsenju ovlascenja koje joj je povereno zakonom. .Za njihovo koriscenje u parnicnom postupku je nebitno da li je isprava sacinjena s namerom da posluzi kao dokazno sredstvo ( ugovor ) ili se slucajno koristi u parnicnom postupku kao dokaz ( npr. tako da je na stranci koja se na nju poziva teret tvrdnje i dokazivanje da je isprava autenticna.Autenticnost privatnih iprava se ne pretpostavlja.Dokazne isprave ne sadrze nikakav pravni akt. izvod iz maticne knjige.Postoji pretpostavka da je isprava autenticna ako je autentican potpis izdavaoca isprave. menica ). .. . V) Istinitost isprave . .Isprava se smatra istinitom ( autenticnom ) ako potice od onoga koji je na njoj oznacen kao njen izdavalac.).U dokaznoj snazi su izjednacene s javnim ispravama.) Isprava A) Pojam i znacaj . . morao bi to da dokazuje.Ako bi potpisnik ispave tvrdio da potpis nije njegov. dok sud ceni njenu autenticnost na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. .Javnu ispravu je u propisanom obliku izdao drzavni organ u granicama svojih ovlascenja.

a protiv tog resenja nije dozvoljena zalba.Pretpostavlja se da je sadrzaj javne isprave istinit ( isto vazi i za dokazne i za dispozitivne javne isprave ).Resenje suda o tome da druga stranka preda ispravu se ne moze prinudno izvrsiti. v) Pribavljanje isprave od treceg lica. . ali postoje dva izuzetka: 98 . ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje stranka u parnici izvodi neko svoje pravo.Dokazna snaga privatnih isprava u celosti podleze principu slobodne ocene dokaza.Trece lice nema duznost edicije isprave. .Drugo je pitanje tzv.Ipak. suprotno volji izdavaoca. .Autenticnost isprave moze da bude i predmet posebne parnice koja se pokrece tuzbom za utvrdjenje istinitosti isprave. . G) Dokazna snaga isprava . protivnu uverenju suda. .Pod zajednickom ispravom se smatra isprava koja inkorporira neki pravni posao izmedju stranaka ( ugovor ). . sud moze novcano da kazni stranku koja.Takodje. .da li cinjenice koje se smatraju istinitim. * isprava je zajednicka za obe stranke. . ali ako ta stranka ne preda ispravu po nalogu suda. onda ce sud tu okolnost ceniti slobodno.Ako je naknadno izmenjen njen sadrzaj. . materijalne snage sadrzine javnih isprava. smatra se netacnom ( falsifikovanom ). D) Pribavljanje isprave . ako njen sadrzaj odgovara realnim cinjenicama.Isprava je istinita. . * duzna je prema posebnim zakonskim propisima da je preda ili pokaze.Stranka kod koje se nalazi isprava ne moze da uskrati njenu ediciju u sledecim slucajevima: * vec se sama na nju pozvala u postupku.. .Kod duznosti pribavljanja ( edicije ) isprave razlikujemo 3 situacije: a) Pribavljanje isprave od stranke koja se na nju poziva. porice da se isprava nalazi kod nje.Tada sud donosi resenje kojim nalaze protivnoj strani da u odredjenom roku podnese doticnu ispravu.Ako protivna stranka porice da se kod nje nalazi isprava. pod zajednickom ispravo se smatra ona koja je upravo i sacinjena u svrhu dokazivanja.Druga strana moze da uskrati podnosenje isprave u istim slucajevima u kojima svedok moze da uskrati svedocenje ili odgovore na neka pitanja. ali ova pretpostavka je oboriva.Stranka je duzna da je sama podnese. ali i onaj do cijeg je zakljucenja doslo posredstvom treceg. stranka koja se poziva na ispravu moze protiv protivne strane da podigne kondemnatornu tuzbu u kojoj bi zahtevala njeno izdavanje. b) Pribavljanje isprave od protivnika stranke koja se na nju poziva.Kod dokazne snage javnih isprava ne treba mesati njihovu formalnu i materijalnu dokaznu snagu. . .Takodje.Videli smo da ZPP uredjuje samo formalnu dokaznu snagu javnih isprava ( pretpostavlja se da je istinito ono sto je u javnoj ispravi sadrzano ). . . . . jer su sadrzane u javnoj ispravi. sud moze na tu okolnost da izvodi dokaze kako bi utvrdio da li su ovi navodi istiniti. pa se u parnici moze dokazivati da su cinjenice koje sadrzi javna isprava neistinito utvrdjene.Dokazna snaga isprava zavisi od istinitosti njihovog sadrzaja. a teret dokazivanja snosi onaj koji osporava istinitost. .

Svedok je najcesce. sud moze da naredi njegovo prinudno dovodjenje i izrekne kaznu do 30000 dinara ( ista kazna je i ako odbije da svedoci. . . . odnosa sa strankama. a moze ga i zatvoriti dok ne pristane da svedoci ali najduze mesec dana ). . 76. . od intelektualnog i socijalnog polozaja.Sud moze da kazni odgovorna lica u organima ako ne postupe po resenju suda. b) Lice mora da bude u stanju da opazenu cinjenicu reprodukuje pred sudom. pre svega. odnosno lice koje moze u postupku da bude saslusano kao stranka ( ne moze ni postupajuci sudija ). organizacije i preduzeca. .Ako se ne odazove pozivu. ali i najnepouzdanije dokazno sredstvo u parnicnom postupku ( zbog subjektivnog dozivljaja realnih dogadjaja ).Sposobnost da bude svedok ne zavisi niti od uzrasta.I punomocnik stranke moze da bude saslusan kao svedok. . jer on ne daje svoje misljenje o cinjenicama. . . .Resenje o kazni moze da se opozove ako svedok naknadno pristane da svedoci ili opravda svoj izostanak.Neodazivanje pozivu ili odbijanje da svedoci povlaci i posledicu placanja troskova strankama. . V) Duznosti i prava svedoka .Zakonodavac predvidja i mogucnost da sud novcano kazni trece lice koje nije postupilo po resenju kojim mu je nalozeno podnosenje isprave.Uopste.Svedok ima 4 duznosti u postupku: * duzan je da se odazove pozivu i da svedoci.Svedok se razlikuje od vestaka. od njegove fakticke mogucnosti da ispuni zadatak. g) Pribavljanje isprave od organa. pa cak ni od njegove ekonomske zainteresovanosti za ishod parnice u kojoj svedoci. 99 . vec samo govorom iznosi subjektivno opazanje.Pravosnazno resenje kojim se trecem licu nalaze podnosenje isprave moze se prinudno izvrsiti.Takvu ispravu ce sud na predlog stranke ili ex officio pribaviti ( ukoliko stranka ne moze sama ).Sposobnost fizickog lica da bude svedok zavisi.) Svedok A) Pojam i znacaj .--> kada je posebnom zakonoskom normom predvidjena njegova obaveza da odredjenu ispravu pokaze ili podnese.Za sposobnost da bude svedok su bitne samo dve stvari: a) Lice mora da bude sposobno da svojim culima opazi cinjenicu koja se dokazuje. --> kada je rec o ispravi koja je po svojoj prirodi zajednicka za trece lice i stranku koja se na ispravu poziva. . niti od zdravlja ( ukljucujuci u psihicko ). .Svedok je fizicko lice koje pred sudom daje iskaz o cinjenicama koje je culno opazilo. B) Sposobnost da bude svedok . ..Svedok jedino ne moze da bude ono lice koje je stranka u postupku.

.Sud je duzan da upozori o ovome doticna lica. D) Pravo svedoka na naknadu troskova . troskovi ishrane. * o cinjenicama koje se tizu imovinskih odnosa uslovljenih bracnom vezom. notari. 100 . predsednik veca a zatim i stranke mogu da svedoku postavljaju pitanja ( nije dozvoljeno strankama da postavljaju sugestivna pitanja i pitanja koja se ne ticu teme ).To vazi za lica koja bi svojim iskazom povredila duznost sluzbene ili vojne tajne. * kada je na osnovu posebnih propisa duzan da podnese prijavu ili da da izjavu. verski ispovednici. v) Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja . a svedok je duzan da odmah nakon saslusanja zahteva naknadu troskova.Ako se iskazi vise svedoka ne podudaraju.Svedok moze da uskrati odogovor na odredjena pitanja ukoliko za to postoje vazni razlozi. . kao i o cemu svedok treba da bude saslusan. .Ogranicenja. . znatnoj imovinskoj steti ili krivicnom gonjenju sebe ili sebi blisko lice. * o cinjenicama koje se ticu rodjenja.. onda sud suocava svedoke. * duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka ( osim ako nije zakonom oslobodjen te duznosti). ali propust da to uradi ne povlaci sankcije. advokati. koja je duzna da predlozi da se odredjeno lice saslusa kao svedok. * o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. .. a povlaci i gradjanskopravnu odgovornost za stetu nanetu nekoj stranci zbog laznog svedocenja ).Ovaj postupak pokrece stranka. a ta zabrana prestaje kada nadlezni organ oslobodi to lice cuvanja tajne. zanimanje i boraviste. lekari.Svedok ima pravo na naknadu troskova koji su nastali time sto je pozvan da svedoci ( putni troskovi. koje imaju: punomocnici stranaka.* duzan je da kazuje istinu ( lazno svedocenje je krivicno delo.Nakon tog izlaganja.Kao vazan razlog je exempli causa naveden slucaj u kome bi svedok odgovorom na neko pitanje izlozio teskoj sramoti. i to tako sto slobodno izlaze o cinjenicama i kojima je pozvan da svedoci. .Sud odmah upozorava svedoka na to pravo.( prekrsenje uskracivanja svedocenja predstavlja krivicno delo i povlaci disciplinsku odgovornost odredjene profesije ). smrti ili sklapanja braka.Svedok iskazuje pred sudom na rocistu za glavnu raspravu ( izuzetno u svom stanu ).Svedok ne moze da uskrati svedocenje pozivajuci se na opasnost da se izlozi imovinskoj steti u sledecim situacijama: * kada je prisustvovao zakljucenju pravnog posla kao pozvani svedok. te da navede njegovo ime. b) Saslusanje svedoka . prenociste i izgubljena dobit ). b) Pravo na uskracivanje svedocenja. . * duzan je da kazuje sve sto mu je poznato o cinjenicama o kojima treba da svedoci ( o tome je duzan i sud da ga upozori i upozna sa posledicama ). a) Zabrana saslusanja svedoka .Svedoci se saslusavaju pojedinacno i iskljucivo usmeno. . G) Postupak izvodjenja dokaza svedocenjem a) Pozivanje svedoka . a u suprotnom to pravo gubi.

B) Sposobnost biti vestak . . 101 .Odbijanje da se vrsi vestacenje povlaci za sobom represivne mere suda prema vestaku. kao da se radi o svedoku.Druga strana moze o takvom predlogu da se izjasni.Sud odredjuje vestacenje resenjem koje mora da sadrzi: ma i zanimanje vestaka. predmet i obim vestacenja. .Premda sud ceni nalaz i misljenje vestaka slobodno. da bude odredjeno svako fizicko lice koje poseduje odgovarajuce strucno znanje ( fizicko lice se pojavljuje na rocistu iako je pravnom licu povereno vestacenje ). 77. nacelno.) Vestak A) Pojam i znacaj . predmet spora. V) Duznost vestacenja i duznosti vestaka .O zahtevu svedoka sud odlucuje resenjem.Za vestaka moze.. o tome odlucuje sud. .. nuzno je da u parnici ucestvuje i vestak koji takvim strucnim ( nepravnickim ) znanjem raspolaze. predmet i obim vestacenja i rok za dostavljanje nalaza i misljenja u pismenom obliku. za slobodnu ocenu dokaza ostaje malo prostora kada se radi o utvrdjenju ili razjasnjenju cinjenica koje je dao vestak primenjujuci svoje strucno znanje. ako imenovani vestak ne dostavi nalaz i misljenje u ostavljenom roku. .vestak samo utvrdjuje cinjenice na osnovu posebnog strucnog znanja kojim raspolaze ( analiza krvi ). onda sud moze da nalozi stranci koja je svedoka pozvala da mu naknadi troskove u roku od 8 dana ( na ovo se stranka moze zaliti ).koje se koristi rada razjasnjenja cinjenica ( daje nalaz i misljenje ). * kao dokazno sredstvo. a ako predujam nije polozen. da li je direktan.Ako sud utvrdi da je vestacenje slozeno i tada odredjuje vestaka sam.. kao i obavezu vestaka da strankama naknadi stetu koju im je time prouzrokovao.Ako se ne moze da utvrdi ili razjasni neku cinjenicu.U nasem pravu lice koje je u resenju suda odredjeno za vestaka je duzno da svedoci.Duznost vrsenja vestacenja obuhvata i obavezu vestaka da se odazove pozivu suda i da sudu dostavi nalazi i misljenje ( najvaznija obaveza vestaka ).Primeri za objektivne kriterijume za ocenu verodostojnosti iskaza: sklad iskaza sa sipravama. . . Dj) Posebno o oceni iskaza svedoka . nezavisno od sporazuma stranaka ( a moze da angazuje i vise od jednog vestaka ako je bas slozeno ). .Pravilo je da sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju. da li svedok cuti da iznenada postavljana pitanja. .Pravilo je da sud odredjuje drugog vestaka. da li menja verziju dogadjaja. .ZPP sadrzi nerazumno ogranicenje i zahteva od stranke da predlozi vestaka koji se nalazi na listi stalnih sudskih vestaka ( sud moze da odredi i drugo lice ). V) Postupak odredjenja vestaka . a u slucaju nesaglasnosti stranaka. kojim moze da nalozi da se troskovi svedoku plate iz polozenog predujma.Vestak se u parnici pojavljuje u dva vida: * kao pomocnik suda. .Stranka sama predlaze sudu vestaka s liste stalnih sudskih vestaka.

Nalaz i misljenje moraju da budu pismeno sacinjeni i obrazlozeni.Vestak je duzan da govori istinu ( lazni nalaz i misljenje su krivicno delo ). 102 .Sud je duzan da nalaz i misljenje vestaka ceni slobodno.Izvodjenje dokaza vestacenjem podrazumeva i saslusanje vestaka na rocistu za glavnu raspravu ( propust ovoga predstavlja povredu nacela kontradiktornosti koja povlaci za sobom nistavost presude ).Nalaz vestaka je osnova za izradu misljenja u kome vestak razjasnjava cinjenice. sud ce naloziti vestaku da ispravi ili dopuni svoj nalazi i misljenje u odredjenom roku. od donosi resenje da se vestacenje obnovi ( protiv ovoga nije dozvoljena zalba ). .Obaveza vestaka je licna. ali vestak moze da se oslobodi svoje duznosti i ako postoje bilo koji drugi opravdani razlozi.Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka. ne sme prima faciae da uzme cinjenice iz nalaza vestaka kao dokazane ( sto je jako cesto u praksi ). D) Ocena dokaza .. te cini apsolutno bitnu povredu pravila postupka ). . . b) Saslusanje vestaka . a ne vestak. .Nalaz i misljenje se dostavljaju strankama i to najmanje 8 dana pre nego sto je zakazano rociste za glavnu raspravu. . a pod tim treba razumeti cinjenice koje vestak treba da utvrdi ili da razjasni ( zato mu se stavlja na raspolaganje predmet vestacenja )..Ukoliko sud ili stranke posumnjaju u pravilnost vestacenja ( npr. usmeno ili pismeno ( ako to ne ucini. nepotpuno.Izrada nalaza i misljenja predstavlja komplikovan intelektualni poduhvat koji bi trebalo da bude u skladu s raspravnim nacelom i principom da sporne cinjenice utvrdjuje sud.. . to znaci da sud nije omogucio strankama da raspravljuju o rezultatima dokaza. .Gradjanskopravna odgovornost vestaka prema strankama koju vestak pricini netacnim nalazom ( ako je postupao sa namerom ili grubom nepaznjom ) je deliktne prirode.Pravilo je da vestak na rocistu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i misljenje. G) Izvodjenje dokaza a) Nalaz i misljenje . .Sud mora da omoguci strankama da ravnopravno raspravljaju o nalazu i misljenju vestaka u kontradiktornom postupku. misljenje je nejasno.Duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjasnjenje iskaza i tvrdnju iz nalaza i misljenja.Ako sud smatra da se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim dostavljanjem nalaza i misljenja. . . . a na te cinjenice vestak primenjuje stavove i pravila svoje struke.Na nalaz i misljenje vestaka stranke mogu da stave primedbe.). . tj.Razlozi za oslobodjenje od duznosti vestacenja su isti oni koji se primenjuju na slucajeve u kojima i svedok moze da uskrati svodocenje. ne moze poveriti duznost vestacenja trecem licu.Sud u resenju odredjuje i predmet i obim vestacenja. . . tj. DJ) Pravo vestaka na naknadu troskova i nagradu ( u vezi troskova sve isto kao kod svedoka ).

Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka ne treba mesati sa tzv.Stranka moze da predlozi ( dakle ne moze ex officio ) da se samo ona salusa ili da se saslusaju obe stranke. ali i cinjenice kojima osporava navode svog protivnika. . .Uslov da se saslusa stranka jeste da ima ista ona svojstva koja se zahtevaju i od svedoka ( mogucnost opazanja i saopstavanja cinjenica ). . * kada saslusanje jedne stranke nije moguce. po ZPP-u iz 2005.Stranke se saslusavaju na isti nacin kao i svedoci. ili kada smatra da je saslusanje stranaka ipak potrebno.Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka je najnepouzdanije dokazno sredstvo ( stranke su subjektivne u svojim stvarima ). ako je njeno saslusanje moguce.Nuznost da se o bitnim cinjenicama salusaju obe strane proizlazi i iz nacela ravnopravnosti i obostranog saslusanja stranaka. . v) Dokazni postupak .Za razliku od svedoka koji je duzan da svedoci. odvija prvenstveno u okvirima raspravnog nacela.Svaka stranka je duzna da pred sud iznese sve cinjenice na kojima zasniva svoj zahtev. B) Izvodjenje dokaza a) Predlog stranka . a sud odlucuje o tome da li ce saslusati samo jednu ili obe stranke.Pravila o teretu tvrdnje regulisu nacin iznosenja cinjenica pred sud ( objektivni teret tvrdnje ). . te sud moze ( ali i ne mora ) da izvodi ovaj dokaz samo onda kada nema drugih dokaza. 103 . kao i poredlu procesnih tereta na stranke u vezi s duznoscu iznosenja cinjenica u parnici ( subjektivni teret tvrdnje ).Kako se parnica.) Saslusanje stranaka kao dokazno sredstvo A) Pojam i znacaj . informativnim saslusanjem stranaka. . . b) Princip ravnopravnosti .Pravila o tetetu tvrdnje se ne primenjuju u postupcima u kojima vazi inkviziciono nacelo.Ako je stranka parnicno nesposobna. te se na izvodjenje ovog dokaza supsidijarno primenjuju odredbe o svedocima. . vec je njegova svrha samo da stranke razjasne sudu svoje navode ili predloge. 79. * kada jedna stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazova pozivu suda.) Teret tvrdnje i teret dokazivanja .Teret tvrdnje . sud moze da odluci i nju da salusa pored zakonskog zastupnika.78.Sud moze da saslusa samo jednu stranku u sledecim slucajevima: * kada se uverio da jednoj stranci nisu poznate sporne cinjenice. pitanje tereta vrdnje moze i te kako da ima uticaja na ishod parnice. kao sto nije duzna da preduzima parnicne radnje ( ova okolnost se uzima u obzir prilikom ocene dokaza ).Saslusanje stranaka je dokazno sredstvo putem kojeg same stranke iskazuju o bitnim cinjenicama koje su relevantne za merotorno odlucivanje. . stranka nije duzna da iskazuje. koje nije dokazno sredstvo.

Stoga. pravila o teretu dokazivanja stvaraju fikciju da je rezultat dokaznog postupka postojanje ili nepostojanje odredjene cinjenice. .Teret dokazivanja A) Pojam i zadatak . parnica ce biti resena na njenu stetu. da je prestalo ili na osnovu kojih smatra da moze da uskrati cinidbu tuziocu.On daje odgovor na pitanje koje dokaze je sudu duzna da ponudi stranka u parnici. . . 104 . B) Objektivni teret dokazivanja . . . .Neophodnost primene pravila o teretu dokazivanja javlja se zbog toga sto pravna posledica materijalnopravne norme moze da nastupi samo ako su ispunjene pretpostavke iz njene dispozicije. . parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja.Ovakva situacija ( kao sto je to slucaj i kod tereta tvrdnje ) je samo teoretska.Postoji subjektivni i objektivni teret dokazivanja.Ako bi neka od stranaka propustila da u parnici iznese cinjenicu na osnovu cijeg postojanja izvodi odredjenu pravnu posledicu.Za donosenje odluke u situaciji non liquet odlucujuca su pravila o objektivnom ( materijalnom ) teretu dokazivanja.Tuzilac je duzan da vec u tuzbi iznese sve one cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost njegovog tuzbenog zahteva. tako da je nemoguce da i sud i stranke propuste da u toku parnice raspravljaju o cinjenici koja je bitna za donosenje odluke. --> Sud moze da se uveri da se takva cinjenica nije desila u stvarnosti. dok je tuzeni duzan da u odgovoru na tuzbu navede sve one cinjenice ( prigovore ) zbog kojih smatra da tuziocevo pravo nije ni nastalo.Ona ne sadrzi resenje za slucaj da supsumcija pod dispoziciju materijalnopravne norme ostane nejasna.Ako stranka ne ponudi dokaz koji potvrdjuje postojanje cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje izvodi svoj zahtev. * Sud mora ex officio da utvrdi da li su ispunjene pretpostavke za primenu one materijalnopravne norme na cijoj dispoziciji tuzilac i zasniva svoj tuzbeni zahtev. . pri cemu sud nije uspeo da ostvari takav rezultat sprovodjenjem dokaznog postupka. kada tuzilac ne iznese neku cinjenicu na kojoj temelji postojanje zeljene posledice ).Po pravilu.. u slucaju da odlucne cinjenice ne mogu da se dokazu. . . sud je duzan da dokaznim postupkom obuhvati sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke.Medjutim ovakav ishod spora je samo teoretski. --> Sud ne moze da stvori uverenje da li cinjenica koja podpada pod dispoziciju materijalnopravne norme zaista i postoji u stvarnosti ili ne. i to iz dva razloga: * Najpre.Subjektivni ( formalni ) teret dokazivanja ima ulogu samo u parnicnom postupku koji pociva na raspravnom nacelu. s obzirom da je sud duzan da se stara da stranke na glavnoj raspravi iznesu sve bitne cinjenice i da dopune navode o svim vaznim cinjenicama. . ne i u postupcima koji se zasnivaju na istraznoj maksimi. kao i da se stara da stranke na glavnoj raspravi ukazu na sva dokazna sredstva.Rezultat dokaznog postupka moze da bude trojak: --> Sud moze da se uveri o postojanju cinjenice na osnovu koje stranka zasniva svoj zahtev. pogodile bi je negativne posledice pravila o raspodeli subjektivnog tereta tvrdnje ( sud bi morao da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. .

. . A tvrdi da je ugovor o prodaji zakljucen s pocekom.Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se nalaze u nizu materijalnopravnih normi.U slucaju neophodnosti dokazivanja negativnih cinjenica ( da neka okolnost nije nastupila ).Po pravilu. . . T snosi teret dokazivanja i sud je duzan da odbije tuzbeni zahtev.Tada je njen protivnik duzan da dokazuje suprotno.Pravila o podeli tereta dokazivanja vaze i kada su predmet dokazivanja tzv. osim ako ne dokaze da stvar nije bila uzrok stete. odnosno da stekne uverenje o njihovoj istinitosti. odnosno neistinitosti. te je sud duzan da u slucaju non liquet odluci o postojanju sporne cinjenice na osnovu pravila o podeli tereta dokazivanja sadrzanih u ovim normama. Ako sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi ovu cinjenicu.Vlasnik stvari koji vindicira stvar. pretpostavlja se da cinjenica nije nastupila i teret dokazivanja pada na onu stranku koja iz cinjenica izvodi kakvo procesno ovlascenje. T je duzan da dokaze da je zakljucen kupoprodajni ugovor cije ga odredbe ovlascuju da kupoprodajnu cenu potrazuje odmah. kada zakonom nije uredjena podela tereta dokazivanja. odnosno na ciju stetu ce sud da odluci kada nije u stanju da razjasni vazne cinjenice. .Non liquet situacija nastupa kada su ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje neke cinjenice ( tada sud o postojanju te cinjenice odlucuje primenom pravila o teretu dokazivanja ).Prema ZPP-u. dok stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice kojoj se sprecava nastanak ili ostvarivanje prava ili u pogledu cinjenice zbog koje je pravo prestalo da postoji. * Trece pravilo o podeli objektivnog tereta dokazivanja glasi: ona stranka koja se poziva na izuzetak od pravila snosi teret dokazivanja za postojanje cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. podela objektivnog tereta dokazivanja regulisana je zakonom. kada sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje cinjenice. a) Podela objektivnog tereta dokazivanja * Prvo.Dakle. ali ni i kada dokaze da je steta nastupila bez njegove krivice. . .Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se primenjuju i kada je u pitanju dokazivanje postojanja ili nepostojanja procesnih pretpostavki. * Drugo. stetnik je duzan da naknadi stetu. dovoljno je da se stranka na koju pada teret dokazivanja ogranici na jednostavnu tvrdnju da takve cinjenice u stvarnosti nema. sud ce smatrati da cinjenica ne postoji ). parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja.. . . postupa i odlucuje kao da ta cinjenica ne postoji. . odnosno pozitivno stanje.NPR: kad poverilac zahteva naknadu stete zbog docnje u ispunjenju obaveze. negativne cinjenice. vazi Rozenbergova formula: sva stranka u postupku snosi teret dokazivanja u pogledu one cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme koja je za nju povoljna. . duznik se moze osloboditi ove obaveze ako dokaze da bi stvar koja je predmet ispunjenja slucajno propala i da je on obavezu ispunio na vreme. 105 .Ako postoji situacija non liquet.Ova pravila daju odgovor na pitanje koja od stranaka snosi rizik nedokazanosti neke od odlucnih cinjenica. . . sto se odrazava na stetu jedne od stranaka u postupku. . U ovom slucaju. mora da dokaze da je vlasnik stvari i da se stvar nalazi u drzavini tuzenog. da cinjenica postoji ( ako ne uspe u tome. . stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje tog prava. i to materijalnopravnim normama.Vlasnik opasne stvari odgovara objektivno.Kod deliktne odgovornosti za stetu.Npr: T tuzi A i zahteva placanje kupoprodajne cene.

pa ako neko lice tvrdi neciju poslovnu nesposobnost.Norme o teretu dokazivanja su procesnopravne prirode. . .stranka koja se poziva da je obavezu ispunila.da ugovorom o cesiji nisu bile obuhvacene i kamate. pravila o raspodeli tereta dokazivanja koja su sadrzana u zakonu. .Ali one se pomera na osnov pretpostavke.. duzan je da dokaze i cinjenice na kojima se takva zloupotreba zasniva. ako je tuzen za kamate. * zajam/poklon/posluga. treba to i da dokaze. b) Pravila o podeli tereta dokazivanja kod zakonskih prezumpcija ( smrt naslov! ) .Tako da je razdvajanje pravila o teretu dokazivanja tesko odvijivo od same materijalnopravne norme.Nase je shvatanje da bi bilo smisleno dopustiti obrt tereta dokazivanja u onim situacijama u kojima to zakon izricito ne zabranjuje i u kojima bi jedna od stranaka dolozno osujetila upotrebu nekog dokaznog sredstva ( npr. * ispunjenje obaveze.onaj ko se poziva na zloupotrebu prava. jer one sadrze nista vise do iskaz kako treba odluciti u situaciji non liquet. a neisplacene kamate. ali i da podnese dokaz o protivnom. odredjena su prvenstveno u skladu sa idejom zakonodavca o ostvarenju ideje pravicnosti. unisti predmet uvidjaja ). * zloupotreba prava.Npr: pravilo je da su punoletna lica poslovno sposobna.jemac je duzan da dokaze da je glavni duznik namirio dug. odnosno pravnog ovlascenja (jbt) . Pretpostavlja se da je drzalac pokretne stvari ujedno i njen vlasnik.Pod osujecenjem dokaza podrazumevamo situaciju u kojoj stranka na kojoj nije subjektivni teret dokazivanja svojim cinjenjem ili necinjenjem onemoguci upotrebu nekog dokaznog sredstva protivnoj strani na koju pada subjektivni teret dokazivanja. . * jemstvo.Od zakonskih oborivih pretpostavki treba razlikovati preasumptiones jure et de jure cije postojanje ne moze da se obara nikakvim dokaznim sredstvima ( npr: Smatra se da je uslov nastupio ako njegovo nastupanje spreci strana na ciji je teret odredjen. v) Obrt tereta dokazivanja .U navedenim primerima. .Primeri: Pretpostavlja se da su cesiom cesionaru ustupljenje i dospele. 106 .Protivnik moze da podnese protivdokaz koji je usmeren na obaranje osnova pretpostavke. moze da obara postojanje cesije ( protivdokaz usmeren na bazi pretpostavke ).Ova pravila nemaju nikakav uticaj na sam materijalnopravni odnos niti na pravni polozaj njegovih ucesnika. odnosno na cinjenicu iz cijeg postojanja zakonodavac izvodi pretpostavku o postojanju neke druge cinjenice ili prava. . . ali i dokaz o protivnom koji je usmeren na obaranje tacnosti pretpostavke. onda snosi i teret dokazivanja cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. protivno nacelima savesnosti i postenja ). g) Pravna priroda tereta dokazivanja . . duznik. V) Sporniji primeri iz sudske prakse: * pretpostavlja se da pismeni ugovor izrazava pravu vilju ugovornih strana.Teret dokazivanja kod zakonskih pretpostavki lezi na onoj stranci kojoj zakonska pretpostavka ide u korist.U literaturi je sporno da li situaciju sa osujecenjem izvodjenja dokaza treba resiti u okviru pravila o oceni dokaza ili primenom pravila o teretu dokazivanja. .S druge strane.tuzilac koji tuzi za redaju ili vracanje stvari duzan je da dokaze da je ugovor pravovaljano nastao.

te ovom objektivizacijom omogucuje i drugostepenom sudu da. .Za sticanje uverenje o istinitosti cinjenica vazan je i licni utisak suda prilikom iskazivanja svedoka i stranaka.Sud utvrdjuje da li rezultat izvedenih dokaznih sredstava opravdava da neka cinjenica koja je bila predmet dokazivanja moze da se smatra istinitom ili ne.Kada sud vrednost dokaza ceni u okvirima rezultata citavog postupka. shodno tome. .Primenom pravila o oceni dokaza stvara se kod sudije neophodan stepen verovatnoce da se nesto u stvarnosti zaista i odigralo. .Moderno procesno pravo ne poznaje vise teoriju zakonske ocene dokaza kojom je sud bio vezan cvrstim pravilima o oceni dokaza.Buduci da je svaka istina subjektivna.Po objektivnoj teoriji ili teoriji o uverenju u verovatnost.Slobodna ocena dokaza ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju.Sud je duzan da navede na osnovu kojih stavova iskustva je stekao uverenje da je nesto istinito. . pri cemu iskljucuje neophodnost postojanja uverenja o istinitosti.Dokazni postupak se okoncava tako sto sud vrsi ocenu dokaza. .Premda je ocena sudije o vrednosti i dokaznoj snazi nekog dokaznog sredstva subjektivna. te se.Ovo uverenje sud stice na osnovu savesne i brizljive ocene svakog dokaza ponaosob. po zalbi. to znaci da sud uzima u obzir i sve iskaze stranaka date u postupku.Danas se predvidja da sud odlucuje po svom uverenju koje ce cinjenice smatrati dokazinim.Subjektivna teorija ( Rozenberg ) objasnjava kada se stice uverenje o istinitosti. . . . u okviru zakona.UVERENJE SUDA . narocito odbijanje da se da odgovor na pojedina pitanja.Od principa slobodne ocene dokaza treba razlikovati slobodnu ocenu suda. kontrolise da li upravo primena tih stavova iskustva omogucuje logican zakljucak o postojanju. a narocito nauke. a slobodna ocena se narocito primenjuje i prilikom odmeravanja visine naknade stete. 107 . .Odavde proizlazi da ocena dokaza nije cisto subjektivna stvar.) Ocena dokaza A) Uopste . . a koju ne. . jer je istina subjektivno poimanje stvarnosti svakog coveka.Sud moze slobodno. .Brizljiva i savesna ocena dokaza znaci da je sud duzan da svoje uverenje i istinitosti cinjenice koja je bila predmet dokazivanja formira na osnovu svog najboljeg znanja i umeca. tacnije na osnovu licnih opstih stavova iskustva. da preduzme pojedine parnicne radnje.80. njihov stav prema izvodjenju pojedinih dokaza. . postojanje cinjenice je dokazano kada sud stekne uverenje o verovatnosti njenog postojanja. . ka o i na osnovu objektivno saznatljivih stavova iskustva drugih.. svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata citavog postupka. zakonodavac od suda trazi da da svoj sud o tome koju cinjenicu smatra istinitom. B) Nacelo slobodne ocene dokaza . vec je i objektivizirana duznoscu upotrebe opstih stavova iskustva. . stvara i uverenje da je neka cinjenica istinita.). .Uverenje o istinitosti se stice kada postoji toliki stepen verovatnoce da vise ne moze da postoji razumna sumnja u suprotno. on stice uverenja o istinitosti neke cinjenice u okvirima pravila ( gore su navedena. kao i stavovima nauke. . odnosno nepostojanju cinjenica.

kao i o drugim procesnim pitanjima. . po svojoj pravnoj prirodi.To je slucaj kada se spor ne okoncava meritorno. B) Predlog . oblik vanparnicnog postupka jer mu je svrha prevencija. 108 . bitno za meritorno odlucivanje. na osnovu opstih stavova iskustva. . .Primena opstih stavova iskustva je od znacaja i za odredjenje stepena dokazanosti kada je u pitanju ocena tzv. odstupa bitno od nacela kontradiktornosti. . te ime i prebivaliste protivnika. . zakljucak o postojanju i druge cinjenice. .Sudska odluka kojom je povredjen princip slobodne ocene dokaza sadrzi apsolutno bitne povrede postupka zbog cega bi drugostepeni sud trebalo da je ukine po zalbi. kao i dokaze koje treba izvesti.Arbitrarnost u oceni dokaza podlece i kontroli pred ESLJP zbog povrede prava na pravicno sudjenje.Ovaj postupak po svom cilju i obliku najvise podseca na postupak za odredjenje privremenih mera. i to tako sto se iz postojanja jedne cinjenice izvodi. postignuto je kada je dostignut visok stepen verovatnoce koji se granici sa izvesnoscu ili koji iskljucuje razumnu sumnju o postojanju suprotnog. vec se njime samo olaksava dokazivanje.Dokazanost u vidu stepena obicne verovatnoce je dopustena samo kada to zakon izricito predvidja.Naime. njihovo izvodjenje otezano. kako bi rezultati dokaznog postupka mogli da se koriste u parnici. 81.. .S vremenom dokazna sredstva mogu da budu unistena ili izmenjena. tako da moze da se pretpostavi da nece moci da budu izvedena na glavnoj raspravi. primenjuje objektivna teorija. dokaza prima faciae. odnosno da odredjeni uzrok proizvodi odredjenu posledicu i obrnuto.Npr: za izuzece sudije je dovoljno da je verovatno da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.Postupak za obezbedjenje dokaza ima za predmet da se pojedini dokazi ( na predlog stranke ) izvedu van parnice.Ovaj postupak se pokrece iskljucivo po obrazlozenom predlogu stranke.) Obezbedjenje dokaza A) Pojam .Uverenje o dokazanosti cinjenice ( uverenje o istinitosti ). .Primenom dokaza prima faciae ne menja se teret dokazivanja. . .Zakljucak se izvodi na osnovu uobicajenog toka stvari. . . dok se prilikom odlucivanja o postojanju. . . najcesce lanca adekvatne uzrocnosti. dokazom prima faciae olaksava se dokazivanje. V) Arbitrarnost u oceni dokaza . odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki. te da otkloni primenu pravila o teretu dokazivanja. te zbog toga sto se u ovom postupku.Dokaz prima faciae ima i ulogu da spreci nastajanje situacije non liquet.Postupak za obezbedjenje dokaza je. iz razloga hitnosti.Za meritorno resenje spora postoji saglasnost da treba primeniti subjektivnu teoriju.Predlog sadrzi navodjenje cinjenice koje treba dokazati. vec kada se resava o pitanjima dopustenosti pojedinih parnicnih radnji ili kada je rec o pitanjima koja se ticu materijalnog upravljanja parnicom ili donosenja resenja radi efikasnog sprovodjenja postupka.

- U predlogu stranka mora da ucini verovatnim da postoji “opravdana bojazan” da dokaz nece uopste moci da se izvede ili da ce njegovo izvodjenje biti otezano. V) Nadleznost suda - Ako je parnica u toku, o predlogu odlucuje sud pred kojim parnica tece, a ukoliko postupak jos nije pokrenut, onda o predlogu odlucuje prvostepeni sud na cijoj teritoriji se nalazi stvar koju treba razgledati ili boravi lice koje treba saslusati. D) Postupak - Postupak je hitan. - Sud nije duzan da protivniku dostavi predlog za pokretanje postupka, ako postoji opasnost od odlaganja i moze i bez njegovog izjasnjavanja da odluci o predlogu. - O predlogu odlucuje sud resenjem, koje dostavlja protivniku, ali to nije duzan da ucini ako to nalaze hitnost postupka. - Protiv resenja kojim se usvaja predlog o obezbedjenju dokaza nije dopustena posebna zalba, dok bi suprotno vazilo da je sud odbio predlog. - Sud koji je obezbedio dokaze dostavlja zapisnik s rocista parnicnom sudu. - Medjutim, ako je obezbedjenje dokaza izvrseno pre pocetka postupka, pogotovo bez prisustva protivnika, a dokazna sredstva se nisu izmenila, trebalo bi izvedene dokaze ponoviti da bi se ispostovalo nacelo neposrednosti i kontradiktornosti.

82.) Prekid i zastoj postupka
- PREKID POSTUPKA - Postupak se prekida ex lege ili po odluci suda. - Ex lege postupak se prekida: a) Ako je nestala jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje parnice: * smrt stranke. * gubitak parnicne sposobnosti. * smrt zakonskog zastupnika strane ili prestanka njegovog ovlascenja za zastupanje. * prestanak pravnog lica ili zabrana rada pravnog lica. * nastupanje pravnih posledica otvaranja stecaja ili likvidacije. b) Ako je nastupila fakticka nemogucnost da se parnica dalje vodi (rat i vanredne okolnosti). - Sud moze i ne mora da prekine postupak kada: --> odluci da sam ne resava o prethodnom pitanju. --> ako stranka ne moze, usled vanrednih okolnosti, fakticki da pristupi sudu ( clan 215. ). - Odluka suda, resenje o prekidu postupka na osnovu razloga kada do prekida dolazi po sili zakona je deklarativne prirode. - Nasuprot tome, kada sud prekida postupak na osnovu clana 215. ZPP-a, njegovo resenje je konstitutivno. A) Dejstvo prekida postupka - Najvaznije dejstvo prekida ogleda se u tome da sud od momenta pravosnaznosti resenja o prekidu ne moze da preduzima nikave procesne radnje ( jer ne bi imale dejstvo ). - Zakazana rocista ne mogu da se odrze niti sud sme da zakazuje nova rocista. - Zakon pravi jedini izuzetak od zabrane preduzimanja procesnih radnji kada predvidja da sud moze da donese odluku, ako je do prekida doslo nakon zakljucenja glavne rasprave. - Parnicna radnje koju je stranka preduzela u vreme trajanja prekida postupka ne dejstvuje samo prema drugoj stranci ( relativna zabrana ), a njeno dejstvo pocinje tek kada se postupak nastavi. 109

- Stranke mogu, naravno, da preduzimaju parnicne radnje koje su upravljene na prekid postupka, odnosno nastavak prekinutog postupka. - Sledece dejstvo prekida postupka odnosi se na prekid toka rokova za izvrsenje parnicnih radnji. - Rok pocinje iznova da tece, i to nakon sto je stranki dostavljeno resenje o prekidu postupka ( dakle i za vreme dok traje prekid, stranka moze da preduzima parnicne radnje prema sudu ). - Ako je postupak prekinut zbog razloga koji se ticu samo jedne stranke ( smrt stranke ), rokovi ne teku samo prema njoj, ali teku prema suprotnoj strani.. - S druge strane, kada je razlog za prekid opsti ( rat ), rokovi ne teku prema obe strane. B) Nastavak prekinutog postupka - Postupak se nastavlja kada se ispune za to zakonom predvidjeni uslovi ili kada sud o nastavku donese resenje po zahtevu stranke. - Sud je duzan da, po sluzbenoj duznosti, nastavi postupak kada prestane fakticka nemogucnost za rad. - Po zahtevu stranke, postupak se nastavlja kada prestanu vanredne okolnosti na osnovu kojih je sud sam odredio prekid postupka. - U ostalim slucajevima, do nastavka postupka dolazi kada se steknu za to zakonom predvidjeni uslovi. - Kada je postupak prekinut zbog smrti ili parnicne nesposobnosti stranke, nastavlja se kada naslednici, staralac zaostavstine, zakonski zastupnik, stecajni upravnik il pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kada ih sud na to pozove. - Dovoljno je da naslednici obaveste sud da traze nastavak postupka, i sud je tada duzan da donese resenje o nastavku prekinutog postupka. - Ako pravni sledbenik ne izjavi da preuzima postupak ili ako se ne pojavi na rocistu i ako postoji spor o identitetu naslednika, sud ce nastaviti postupak i raspravljace samo s jednom strankom. - Kada je sud prekinuo postupak zbog prethodnog pitanja, postupak se nastavlja ex officio kada je o prethodnom pitanju pravosnazno odluceno ( moze i ranije ako vise ne postoje razlozi za cekanje ishoda resavanja prethodnog pitanja ). - ZASTOJ U POSTUPKU - Sud zastaje s postupkom iz 3 razloga: a) kada je to izricito predvidjeno zakonom: * kada se pokrene postupak za resavanje spornog pravnog pitanja pred VSS. * kada se pokrene postupak medijacije. b) kada oceni da je to celishodno. v) kada odluci da saceka ishod neke procesne delatnosti ili ishod preduzimanja neke parnicne radnje. - Sud ce zastati s postupkom kada sud ili stranka pokrenu inicijativu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti nekog opsteg pravnog akta pred Ustavnim sudom. - Do zastoja dolazi i kada se procesne radnje preduzimaju u inostranstvu. - Za razliku od prekida postupka, do zastoja u postupku uvek dolazi ex officio resenjem suda. - U pogledu dejstva, zastoj postupka se razlikuje od prekida dvojako: --> Prvo, sud moze da preduzima parnicne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. --> Drugo, zastoju u postupku nema uticaja na rokove za preduzimanje parnicnih radnji.

110

83.) Prethodno pitanje
A) Pojam i vrste - Pod prethodnim ( prejudicijelnim ) pitanjem podrazumevam pitanje o postojanju ili nepostojanju jednog subjektivnog prava ili pravnog odnosa cije resenje logicki prethodi resenju glavnog pitanja. - Prethodno pitanje je uvek: a) Pravno pitanje ( postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa ili subjektivnog prava ), a nikad cinjenicno. b) Pravno pitanje koje se postavlja in concreto u odnosu na glavno pitanje; Stoga, u prethodno pitanje ne spadaju opsta pravna pitanja, tumacenje pravnih normi i standarda. v) Prethodno pitanje se, po pravilu, javlja uvek u dispoziciji materijalnopravne norme ( pravnom osnovu ) na koju se stranka u postupku pozvala prilikom tvrdnje da joj pripada odredjena pravna posledica. - Da bi sud odlucio o pravnoj posledici koju tuzilac zahteva ( npr. placanje cene ), prethodno mora da odluci da li je ugovor punovozan ( prethodno pitanje ). - Prethodno pitanje uvek cini samostalnu pravnu celinu, tako da o njemu moze da se resava kao o glavnom pitanju u nekoj drugoj parnici ( tuzba za utvrdjenje postojanja ugovora ). - Prethodno pitanje moze da je javi i iz drugih grana prava, tako da je za njegovo resavanje, kao o glavnom pitanju, civilni sud apsolutno nenadlezan. - Primer: U, usvojenik, podnosi tuzbu protiv T, testamentarnog naslednika, i zahteva pravno na nuzni deo. T osporava da je usvojanje punovazno ( ovde je punovaznost usvojenja prethodno pitanje, i ono je upravna stvar ). B) Sistemi resavanja prethodnog pitanja - U Francuskoj vazi sistem potpune vezanosti. - Svaki drzavni organ je vezan pravosnaznom odlukom drugog drzavnog organa. - U Nemackoj vazi pravilo da svaki drzavni organ resava o prethodnom pitanju samostalno, ali samo s vazenjem za postupak u kome se ono postavi. - Sud nije vezan odlukom drugog drzavnog organa koji je u okviru svoje nadleznosti resio o prethodnom pitanju kao o glavnom. - Mesoviti sistem ( vazi kod nas ). - U mesovitom sistemu resavanja prethodnog pitanja postupa se razlicito, u zavisnosti od toga da li je nadlezani organ vec resio o prethodnom pitanju kao o glavnom u okvirima svoje nadleznosti. - I obrnuto, suprotna pravila vaze kada o prethodnom pitanju ne postoji pravosnazna odluka nadleznog drzavnog organa. a) Nereseno prethodno pitanje - Parnicni sud moze sam da resi o prethodnom pitanju, ako je ono gradjanskopravne prirode ili upravna stvar, ako o prethodnom pitanju jos ne tece parnica, odnosno ako nije pokrenut upravni postupak u kome se o prethodnom pitanju resava kao o glavnom. - Ako je parnica o prethodnom pitanju kao o glavnom pocela da tece, odnosno ako je pokrenut upravni postupak, sud moze, prema svojoj oceni, ili sam da resi prethodno pitanje ili da prekine postupak i saceka pravosnaznu odluku suda, odnosno upravnog organa. - Postupak valja prekinuti, kada se radi o slozenom prethodnom pitanju od kojeg zavisi resenje niza spornih odnosa izmedju stranaka i o kome tada nije celishodno resavati kao o prethodnom.

111

- Prema sudskoj praksi, o pitanjima koja ce ticu postojanja braka i koja ce ticu osporavanja materinstva i ocinstva, uvek se resava kao o glavnom pitanju. - Parnici sud moze da resava o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju ( izuzetak je jedino kada je krivicni postupak ranije obustavljen zbog smrti okrivljenog ). - Do prekida parnicnog postupka do donosenja odluke krivicnog suda moze da dodje i kada se tokom postupka javi osnovana sumnja da se prethodno pitanje tice falsifikovanja isprave koja je podneta na rocistu ili laznog iskaza svedoka ili vestaka koji su dati na rocistu. b) Pravosnazno reseno prethodno pitanje - Pravilo je da odluke drugih sudova i drzavnih organa ( ali ipak pogledaj kraj podnaslova! ) u kojima je reseno o prethodnom pitanju kao o glavnom pitanju vezuju parnicni sud. - Ako bi sud nanovo resavao o prethodnom pitanju koje je pravosnazno vec odluceno, to bi predstavljaju bitnu povredu odredaba ZPP-a i imalo bi za posledicu nistavost sudske odluke. - Ako bi sud pogresno uzeo da je vec pravosnazno reseno o prethodnom pitanju, to bi predstavljalo relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. - Mora se smatrati da parnicni sud nije vezan odlukama organa uprave u kojima je on resio o prethodnom pitanju kao o glavnom ( suprotno bi ukazivalo na zavisnost suda od organa uprave ). - Ako sud odluci da prekine postupak i saceka odluku upravnog organa o prethodnom pitanju, ni tada nije njom vezan, vec slobodno ceni rezultate upravnog postupka u okviru vlastitog dokaznog postupka. V) Odluka suda o prethodnom pitanju - Odluka suda o prethodnom pitanju ne ulazi u izreku sudske odluke, vec u njeno obrazlozenje. - Stoga, ona ne proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, vec ima dejstvo samo za konkretnu parnicu u kojoj je to pitanje reseno. - O prethodnom pitanju moze da se odluci i u obliku prejudicijelnog zahteva za utvrdjenje, kao i u obliku prejudicijelne protivtuzbe kada ono postoje obuhvaceno pravnom snagom presude.

84.) Presuda, pojam i vrste
A) Pojam - Presuda je odluka kojom sud sadrzinski ( meritorno ) odlucuje o tuzbenom zahtevu, kao i o ostalim trazenjima stranaka. - Presuda suda je pojedinacni pravni akt koji sadrzi obavezu i zapovest strankama za njihovo buduce ponasanje u konkretnom pravnom odnosu. - Osim o glavnom ( tuzbenom ) zahtevu, sud odlucuje presudom i o protivtuzbi, prejudicijelnoj tuzbi za utvrdjenje, kao i o prigovoru kompenzacije ( uobicajeno je u sudskoj praksi i da se odluka o troskovima donese u okvirima izreke sudske presude ). B) Vrste presuda - Uobicajena je podela presuda: a) Prema stavu suda prema tuzbenom zahtevu- presude mogu biti one kojime se tuzbeni zahtev u celosti usvaja ili one kojima se tuzbeni zahtev u celosti odbija ( mesovitom presudom sud delimicno usvaja ili delimicno odbija tuzbeni zahtev ). - Razlikovanje je vazno, jer samo na stranka koja nije uspela u parnici moze da ima pravni interes za ulaganje pravnih likova protiv presude. b) Prema vrsti pravne zastite koja se presudom pruza- one mogu biti kondemnatorne(osudjujuce), deklaratorne ( utvrdjujuce ) i konstitutivne ( preobrazajne ). 112

Paricioni rok je zakonski i iznosi 15 dana. .v) Prema obimu pravne zastite..Sud ne moze da odredjuje drugaciji paricioni rok koji se odnosi na izvrsenje cinidbi koje sa sastoje od novcanog davanja.Sud moze da obaveze tuzenog na cinidbu. presudu na osnovu priznanja i presudu na osnovu odricanja. s druge strane. ako nije posebnim propisom drugacije odredjeno.Svaka kondemnatorna presuda mora da sadrzi i tzv. . .Kondemnatorne odluke uvek deluju inter partes.Kondemnatorna presuda moze da se donese ako je cinidba dospela do zakljucenja glavne rasprave. mada je i tu ponekad neophodan ovaj rok. 86. paricioni rok.Ove presude nemaju svojstvo izvrsnosti ( izvrsiti se moze samo odluka suda o troskovima ). 113 .Osuda na cinidbu ne mora uvek da bude bezuslovna. cak i uz obavezu da tuzilac istovremeno ispuni obavezu tuzenom ili uz obavezu da stranka u ciju korist je presuda doneta najpre ispuni protivcinidbu svom protivniku. .razlikujem potpune i delimicne presude. rok u kome stranka koje je obavezana na cinidbu mora da je izvrsi ( to ne vazi ako je obavezan na necinjenje ili trpljenje. ali to moze u pogledu svih drugih cinidbi.Ako stranka u ciju korist je kondemnatorna presuda doneta pokrene izvrsni postupak. npr.Ovom presudom sud usvaja deklaratorni tuzbeni zahtev kao osnovan. . g) Prema nacinu nastanka. tuzeni ce moci da se u tom postupku pozove na postojanje svoje protivcinidbe i uskrati izvrsenje.Ona proizvodi dejstvo izvrsnosti. odnosno ne postoji. .Ovaj rok pocinje da tece od prvog dana od dostavljanja stranci kojoj je izvrsenje cinidbe nalozeno. .) Kondemnatorna presuda . . i presudu na osnovu propustanja.Kondemnatornom presudom sud usvaja kondemnatorni tuzbeni zahtev tuzioca i nalaze tuzenom da u korist svog protivnika izvrsi neku cinidbu ili ga obavezuje na neko necinjenje.razlikujemo kontradiktorne presude.Pravna zastita je pruzena kada sud na trazenje tuzioca utvrdi da pravni odnos ili pravo postoji. kao i medjupresudu. . s jedne strane. bilo pozitivni bilo negativni.Paricioni rok je odlozan gradjanskopravni rok. 85. odnosno podobna je za prinudno izvrsenje prema ZIP-u. kada je porazenom potrebno vreme da ukloni izvor buke ). a prestaje da tece ulaganjem redovnog pravnog leka ( ili istekom 15 dana ukoliko zalba nije ulozena ).) Deklaratorna presuda . .Ovo je jedna vrsta presude u zavisnosti od vrste pravne zastite koju pruza. .On odlaze nastupanje izvrsnosti sudske presude ( dakle dok ne istekne ne moze se traziti izvrsenje ). . . . . propustanje ili trpljenje.

Ne proizvode dejstvo izvrsnosti.Konstitutivnom presudom sud usvaja preobrazajni tuzbeni zahtev kao osnovan.) Preobrazajna presuda .Smisao za donosenje ovakve presude lezi u ostvarenju zahteva za donosenje odluke u razumnom roku ( princip ekonomicnosti ). da donese delimicnu presudu.Ako se tokom parnice ispostavi da je samo jedan deo zahteva istaknutog u parnici ili samo jedan od vise istaknutih zahteva postao zreo za odlucivanje. T tusi S za naknadu stete od 100000 hiljada. donece potpuno presudu kojom odlucuje o svim zahtevima koji su istaknuti tokom pranice. . a ostatak za nematerijalnu stetu.87. a ostatak za dve godine. 114 .To ce biti slucaj kada sud stekne uverenje da su dokazane sve cinjenice iz kojih proizlazi upravo ona pravna posledica koju su stranke u svojim zahtevima istakle.Svaka konstitutivna presuda sadrzi i implicitno utvrdjenje suda o postojanju osnova za preobrazaj prava.) Potpuna. Tada sud donosi omah delimicnu presudu da mu ovaj plati odmah 4 soma ). .Kada sud oceni da je predmet raspravljen. B) Pretpostavke za donosenje . . nastupom njihove pravosnaznosti. delimicna i dopunska presuda . pri cemu zahteva 10 soma za naknadu stvarna stete. . pri cemu iznos od 4000 dinara treba odmah da plati. . . tada sud moze. v) u slucaju prostog suparnicarstva ( npr.Delimicna presuda A) Pojam i smisao .Donosenje delimicne presude je moguce: a) kada je istaknut jedan tuzbeni zahtev koji je kvantitativno deljiv i samo taj deo tuzbenog zahteva je postao zreo za odlucivanje ( npr: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara. stvaraju. Sud moze da donese odmah delimicnu presudu za naknadu ocigledne stvarne stete ).Za ove presude je karateristicno da.Potpuna presuda . b) kada postoji objektivno kumulativno spajanje tuzbenih zahteva ( npr. . menjaju ili okoncavaju odredjeni pravni odnos ili pravno stanje. T ne osporava da su se stranke dogovorile o visini cene. 88.Deluju uvek erga omnes.Treba istaci da se delimicna presuda u svakom slucaju procesno osamostaljuje u odnosu na ostale zahteve istaknute u parnici ( samostalna pravna sudbina u pogledu pravnih lekova i u pogledu izvrsenja ). T zahteva naknadu stete od C i C1. ali i ne mora. . pri cemu je zahtev prema C1 sazreo za odlucivanje ).Delimicna presuda moze da se donese samo ako postoji mogucnost da sud tacno i precizno kvantitativno podeli procesnu gradju. .

da pokrene novu parnicu. da zakaze glavnu raspravu ( ona je izlisna ako se dopunska presuda zahteva samo u pogledu troskova. stranka moze.Odlucivanje infra petita predstavlja relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. odbacice ili odbice predlog resenjem ( nezadovoljna stranka ima pravo na posebnu zalbu ). . V) Postupak za donosenje delimicne presude .g) u slucaju tuzbe i protivtuzbe ( delimicna presuda se moze doneti bilo da je sazreo zahtev za odlucivanje po tuzbi ili protivtuzbi ).Sud moze da donese ovu presudu samo ako je previdom odlucio infra petita ili ako je propustio da odluci u potpunosti o troskovima postupka. ali i cinjenicu da li je deo ili jedan od vise istaknutih zahteva sazreo za odlucivanje. pa je sud duzan da donese delimicnu presudu.Rok u kome moze da se zahteva donosenje ove presude je ogranicen na 15 dana od dana prijema presude kojom nije odluceno o delu ili svim istaknutim zahtevima. 115 . .Kada donese delimicnu presudu.Sud moze. sud ne odlucuje i o troskovima spora ( oni se obracunavaju prema konacnom ishodu parnice ). . u pogledu zahteva o kome nije odluceno. . ali i ne mora. . odnosno povuce tuzbu u delu tuzbenog zahteva.Dopunska presuda je vrsta delimicne presude. e) ako tuzeni prizna deo tuzbenog zahteva ili se tuzilac odrekne dela tuzbenog zahteva. . konacna.Ako predlog stranke ne bude usvojen.Kada se zalilac na presudu zalio samo zbog toga sto je prvostepeni sud odlucio infra petita.Po pravilu. ali je obavezna zbog kontradiktornosti ako se radi o necem drugom ).Dopunska presuda A) Pojam i smisao . medjutim.Dopunska presuda ne sledi ex officio. delimicna presuda se donosi po diskrecionoj oceni suda koji utvrdjuje da li su se stekli uslovi. . B) Pretpostavke i postupak za donosenje . ako nadje da je predlog za dopunu presude osnovan.Stranka o cijem zahtevu nije odluceno moze da bira da li ce da zahteva donosenje dopunske presude ili da izjavi zalbu protiv presude ( moze i jedno i drugo ).Razlozi za diskrecionu ocenu suda ne stoje kada se npr. kada sud nadje da je tuzbeni zahtev sazreo za odlucivanje ( ovde.Dopunska presuda je u odnosu na presudu koju dopunjuje samostalna. vec propusta da u celosti odluci o tuzbenom zahtevu ili o svim zahtevima koji su stavljeni u postupku. dj) ako su parnice spojene radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. . . ako bi kompenzacioni prigovor poticao iz istog cinjenicnog stanja ili pravnog osnova ). nije moguce doneti delimicnu presudu. vec je stranka duzna da predlozi dopunu presude. sud ne deli procesni materijal. takva zalba ce se smatrati predlogom da se donese dopunska presuda ( na ovaj nacin se ne prekida litispendencija ).Kada sud nadje da je predlog za donosenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan. V) Odnos izmedju predloga za donosenje dopunske presude i zalbe . d) u slucaju tuzbe i kompenzacionog prigovora. medjutim. . tuzilac odrekne tuzbenog zahteva u jedom delu. .

Za donosenje presude zbog propustanja moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke koje se ticu dopustenosti tuzbe ( ovo nije zakonom izricito predvidjeno.Ako tuzeni i ospori tuzbeni zahtev. .Donosenje tuzbe zbog propustanja znaci i osnazenje principa afirmativne litiskontestacije.Ovi uslovi se odnose na osnovanost tuzbenog zahteva.Istovremeno.Donosenje presude zbog propustanja ima smisla. znaci fikciju da tuzeni priznaje navode tuzioca.Nacelo efikasnosti postupka i donosenja odluke u razumnom roku zahtevaju da se neopravdana prekluzija stranka sankcionise.89. sto stvara uslov za donosenje presude zbog propustanja. i ne otkloni taj nedostatak ). . .Kada tuzeni de da odgovor na tuzbu u roku od 30 dana od njenog prijema. - 116 . ali podrazumeva se ). .) Presuda zbog propustanja ( kontumaciona presuda ) U presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parnicnih radnju stranka spadaju presude koje se donose samo na osnovu cinjenicnih navoda jedne od stranka ( ovde spada i ova presuda ).U parnicnom postupku. . . vec njih samo pogadjaju procesni tereti ( dakle sud ne moze da natera stranku da preduzme neku parnicnu radnju. .Presuda na osnovu propustanja je nov procesni institut u nasem pravu i veoma je kritikovan.Presuda zbog propustanja moze da se donese samo ako su ispunjeni: a) Procesnopravni uslovi . zakon zadrzava postulacionu sposobnost i za sasvim neuke parnicno sposobne stranke. da li osnovanost tuzbenog zahteva proizlazi iz cinjenica koje su navedene u tuzbi. sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu ( isto vazi i ako je tuzilac podneo tuzbu mesno nenadleznom sudu. . sud ce smatrati da odgovor na tuzbu nije ni podnet. . .Sud je duzan da ispita: da li cinjenice na kojima se zasniva tuzbeni zahtev nisu protivne dokazima koje je tuzilac podneo uz tuzbu ili ili opstepoznatim cinjenicama.Jasno je da nuznost odgovora na tuzbu zahteva i odredjeno pravnicko znanje.U suprotnom. samo u sistemu sa obaveznim advokatskim zastupanjem i u drzavi koja finansijski moze da pomogne zastupanje stranaka putem advokata koje za njegovo angazovanje nemaju sredstava ( sto u Srb nije slucaj ). A) Opsta razmatranja . stranke nisu duzne da preduzimaju procesne radnje. on to mora da ucini pozivajuci se na cinjenice i nudeci dokaze. b) Materijalnopravni uslovi .Pasivno drzanje tuzenog ( ili pausalni odgovor ). B) Ratio . sud moze da donese presudu zbog propustanja. vec jedino pasivna stranka moze na snosi negativne posledice nedelovanja ). V) Pretpostavke za donosenje . . . dakle.Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene.Upravo mogucnost donosenja presude zbog propustanja cini posredan pritisak na tuzenog da aktivno ucestvuje u postupku.

Dj) Oblik i dejstvo . sud moze i da odlozi donosenje presude ( max 30 dana ). te da protiv presude izjavi zalbu. tuzeni ne bi mogao u roku za koji je sud odlozio donosenje presude zbog propustanja da ospori tuzbeni zahtev odgovorom na tuzbu ( po meni glupo! ).Sud je duzan da ex officio donese presudu zbog propustanja kada se steknu uslovi. ako ne postoje dokazi da je tuzenom tuzba uredno urucena. .Tuzeni protiv koga je doneta presuda zbog propustanja moze da zahteva vracanje u predjasnje stanje. v) Posebni uslovi ( smetnje ) .Ova presuda ne moze da se pobija zbog pogresno i nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.Presuda zbog propustanja ima dejstvo izvrsnosti i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. . a sud u obrazlozenju navodi samo razloge kojima se rukovodio za donosenje ove vrste presude. . odnosno ne smeju da se steknu sledeci uslovi: --> tuzba mora uredno da bude dostavljena tuzenom i u njoj moraju da budu navedene posledice propustanja dostavljanja odgovora na tuzbu.Za donosenje presude zbog propustanja moraju. paternitetskim i maternitetskim sporovima. a da ostatak tuzbenog zahteva odbije kao neosnovan.. zakon sadrzi i jedno neodrzivo resenje. jer fikcija priznanja istinitosti cinjenica (usled pasivnosti tuzenog) vazi samo u pogledu onih cinjenica koje su navedene u tuzbi.Do odlaganja moze da dodje i kada sud smatra da je neophodno da utvrdi da li je tuzbeni zahtev protivan javnom poretku. prirodne katastrofe ). . . te bi zbog svega toga primenu ove odredbe trebalo zanemariti ). zahteva i i njegov pristanak ( a ovde toga nema. sud ne moze da donese presudu zbog propustanja. ali se zna da mu je otposlata. vec i da povlaci za sobom i prekluziju. .Iz ovog proizlazi da propust tuzenog da se izjasni na tuzbu ne stvara samo fikciju da on priznaje cinjenicne navode tuzioca kao istinite. jer se ona donosi bez odrzavanja rocista. --> ne smeju da postoje opstepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da je tuzeni bio opravdano sprecen da podnese odgovor na tuzbu ( npr.Ovakvo resenje je jako lose.Ova presuda ima oblik kao i svaka druga kontradiktorna presuda.Naime.Naime. a ne i u pogledu procesnih nedostataka ili u pogledu konkludentnosti tuzbe. .Poznato je i da preinacenje tuzbe. . --> donosenje ove presude je iskljuceno u bracnim.Ovu presudu donosi sudija pojedinac ili predsednik veca.U vezi donosenja presude zbog propustanja.Ovi uslovi podrazumevaju da je sud duzan da ispita da li cinjenice koje su navedene u tuzbi ulaze u dispoziciju upravo one materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi trazenu pravnu posledicu. . nakon sto se ona dostavi tuzenom. . --> tuzbeni zahtev ne sme da se odnosi na raspolaganje koje je protivno javnom poretku. 117 .Sud moze i delimicno da usvoji tuzbeni zahtev i u delu u kome usvaja tuzbeni zahtev da donese presudu zbog propustanja.Medjutim. G) Postupak za donosenje presude zbog propustanja . . . . E) Pravni lekovi . predvidja se da za slucaj da tuzba nije konkludenta. sud zakazuje pripremno rociste na kome tuzilac moze da preinaci tuzbu.Ako to nije slucaj.

U zalbi. . nije osnovan. v) da je izjava o priznanju ili odricanju od tuzbenog zahteva dopustena. odmah nakon sto je primio izjavu. . odnosno presudu na osnovu odricanja.Ako je izjava data na raspravi. 90. b) da su ispunjene sve procesne pretpostavke za preduzimanje takvih dispozicionih parnicnih radnji. pa i procesne prevare suprotne strane. te da suprotna strana nije adresat ovih procesnih radnji i da za njih ne mora da zna. . . .Izjave treba da se saopste izricito i jasno.Posledica priznanja. odnoso odricanja od tuzbenog zahteva jeste donosenje presude na osnovu priznanja. medjutim.Za punovaznost izjave o priznanju i odricanju od tuzbenog zahteva potrebno je da se steknu sledeci uslovi: a) da tuzeni izjavi da priznaje.Stoga. zahtev za ponavljanje postupka ne bi mogao da se zasniva na novim cinjenicama i dokazima.Jednostranost ovih procesnih radnji znaci da se one izjavljuju sudu. jer je sud duzan. odnosno odricanja ( tako da prakticno nema vremena stranka da opozove izjavu ). 118 . da zakljuci raspravu i donese presudu na osnovu priznanja. V) Izjava i opoziv .I tuzilac i tuzeni mogu da opozovu svoje izjave o priznanju. .Zakon predvidja da za odricanje od tuzbenog zahteva nije potreban pristanak tuzenog. medjutim. .Protiv ove presude mogu da se izjave i svi vanredni pravni lekovi. donese presudu na osnovu priznanja. B) Pojam i pravna priroda . odnosno da tuzilac izjavi da se odrice tuzbenog zahteva.. odnosno odricanja. a ne smeju da budu ni vezane ni za kakav rok ili uslov ( u protivnom su nepunovazne ). odnosno o odricanju sve dok sud ne donese presudu.) Presuda na osnovu priznanja i odricanja A) Uopste .Priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva moze da bude potpuno ili delimicno. moze da se poziva da je do propustanja doslo usled pretnje. . .Radi se o jednostranim procesnim radnjama. koji je istaknut u tuzbi.Odricanjem od tuzbenog zahteva tuzilac izjavljuje da njegov zahtev. duzan je da. G) Dejstvo priznanja i odricanje od tuzbenog zahteva .Za razliku od priznanja cinjenica u postupku. . .Sud je vezan priznanjem ili odricanjem od tuzbenog zahteva. bez obzira sto bi on na osnovu iznetih cinjenica bio drugog uverenja o osnovanosti tuzbenog zahteva. priznanje i odricanje od tuzbenog zaheva se odnose na sam tuzbeni zahtev. zbog fikcije o istinitosti cinjenicnih navoda tuzioca.Kod priznanja tuzbenog zahteva tuzeni izjavljuje da je zahtev tuzioca istaknut u tuzbi na zakonu osnovan. stranka nece moci lako da je opozove. po sluzbenoj duznosti. prinude ili zablude.

.Nakon izjave o priznanju. odnosno odricanju.Ako tuzeni ospori tuzbeni zahtev po osnovu i visini. . iz razloga celishodnosti. ako smatra da je neophodno da se obavesti da li je preduzimanje ovih dispozicionih parnicnih radnji stranaka protivno javnom poretku.) Medjupresuda. vec samo razloge koji opravdavaju donosenje ovakvih presuda.Ove presude jesu konacne merotorne presude. b) da je tuzbeni zahtev upravljen na davanje bilo novca bilo druge vrste zamanljivih stvari.Presuda na osnovu priznanja i odricanja proizvodi dejstvo kao i svaka druga maritorna presuda.Ako i drugostepeni sud takodje ima misljenje da se nisu stekli uslovi za donosenje ovih presuda. odnosno odricanje ticu predmeta spora kojima stranke ne mogu slobodno da raspolazu. sud ne iznosi utvrdjeno cinjenicno stanje. v) da je kvalitativna podela na osnov i visinu tuzbenog zahteva moguca i smislena. o to na njegov pravni osnov i visinu. . .Medjutim. jer stranke ovim parnicnim radnjama disponiraju samim tuzbenim zahtevom. za razliku od delimicne presude kod koje se tuzbeni zahtev cepa kvantativno.Ove presude ne mogu ni da se pobijaju zalbom zbog pogresne primene materijalnog prava. .Revizija protiv ovih presuda moze da se izjavi samo zbog postojanja bitnih povreda ZPP-a. sud moze i da odlozi donosenje ovih presuda.Obe vrste presuda mogu da se pobijaju zalbom samo zbog postojanja bitnih povreda odredaba ZPP-a.Stoga.Ako bi sud.Medjutim.Predlog za ponavljanje postupka moze da se podnese iz svih razloga.Izuzetno. nastavlja se redovni parnicni postupak. ali i zbog toga sto su izjave date u zabludi. sud je duzan da obustavi svako dalje raspravljanje o spornoj stvari. ako su ispunjeni sledeci uslovi: a) da je tuzbeni zahtev osporen i po osnovu i visini. 91. jer se njome ne odlucuje o celokupnom tuzbenom zahtevu. D) Pravni lekovi . S osporava da je uopste pricinio stetu T. usled pretnje ili prevare. te da 119 .. osim onih koji se odnose na postojanje novih cinjenica i dokaza. protivno zakonu odbio da donese ovakve presude. ove presude ne mogu da se pobijaju zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. . stranke bi imale pravo na posebnu zalbu. . te je zbog toga za njeno donosenje potrebno da su ispunjeni i svi drugi procesni uslovi koji se ticu donosenja presude. .I medjupresuda je vrsta delimicne presude. konacna presuda . sud moze. . . kada ih obrazlaze. . g) da je stvar u pogledu osnova sazrela za odlucivanje. .Medjupresuda A) Pojam i znacaj . . . kod medjupresude se radi o tome da se tuzbeni zahtev dela kvalitativno.Npr: Po tuzbi T protiv S za naknadu stete.Sud ce moci da odbije donosenje ovih presuda jedino u slucaju ako utvrdi da se priznanje. da donese medjupresudu.

tako da. ako ne postoji deliktna odgovornost S. i to tako kao da visina zahteva nije sporna. to ne bi bila prepreka za donosenje medjupresude.Zato je to psihicki postupak sudije kojim se formira njegov stav prema osnovanosti tuzbenog zahteva.Sud mora da utvrdi i da li je steta uopste nastala. B) Razgranicenje osnova i visine .Zbog pravne izvesnosti. medjupresuda je deklaratorna.Medjupresudu donosi sud po sopstvenoj inicijativi. ali buduci da ne resava spor u celini.Ako sud nadje da ne postoji pravni osnov tuzbenog zahteva. 120 . moze da donese medjupresudu. pored potpune presude kojom je obuhvacen celokupni tuzbeni zahtev ili svi istaknuti zahtevi. ne moze da stekne dejstvo materijalne pravosnaznosti. ako ih je bilo vise.Po svojoj prirodi. sud nastavlja dalje da raspravlja samo o visini tuzbenog zahteva.za nju nije odgovoran. zakon nalaze da sud zastane s postupkom o iznosu tuzbenog zahteva. u pranici ne moze vise da se otvara pitanje postojanja pravnog osnova tuzbenog zahteva. .Donosenje presude je postupak formiranja volje sudije pojedinca ili veca u pogledu osnovanosti tuzbenog zahteva.I postupak vecanja i glasanja je cisto interni postupak ( takodje nesaznatljiv sva za treca lica ). jer je vezan medjupresudom.) Donosenje i objavljivanje presude . . . izgubljene dobiti i nematerijalne stete.Konacna presuda . mora da utvrdi postojanje svih cinjenica koje ulaze u duspoziciju materijalnopravne norme na ciju primenu se tuzilac poziva. 92. prilikom odlucivanja o osnovu tuzbenog zahteva.Medjupresuda stice svojstvo formalne pravosnaznosti. odnosno pravnog posla.Nakon pravosnaznosti medjupresude. nakon njene pravosnaznosti. . . ne odlucuje medjupresudom. G) Postupak .Ako se tuzani poziva da je potrazivanje tuzioca prestalo kompenzacijom. ima i delimicna i dopunska presuda.Cak i ako utvrdi sud da postoji podeljena odgovornost stetnika i ostecenog. jer i ova cinjenica spada u dispoziciju materijalnopravne norme koja sankcionise deliktnu odgovornost tuzenog. rukovodeci se razlozima celishodnosti. vec tuzbeni zahtev odbija u celini kao neosnovan.Medjupresuda je samostalna. .Konacnom presudom se okoncava prvostepeni postupak u onom delu u kome je odluceno o tuzbenom zahtevu ili pojedinacnim zahtevima. Ne bi bilo u skladu s principom ekonomicnosti postupka da sud izvodi dokaze o postojanju stvarne stete.U navedenom smislu. .Pravilo je da sud.Medjupresuda je obavezujuca za sud koji ju je doneo. . . . V) Priroda i dejstvo medjupresude . znacaj konacne presude. moze da se pobija svim redovnim i vanrednim pravnim lekovima. pri cemu ce se o srazmeri podeljene odgovornosti izjasniti u delu postupka po visini tuzbenog zahteva. . jer odlucuje o postojanju ili nepostojanju prava. . dok medjupresuda ne postane pravosnazna. . .Misljenja smo da pravo stranaka da od suda zahtevaju donosenje medjupresude ili delimicne presude proizlazi iz njihovog prava na tuzbu.

vec strankama i drugim ucesnicima dostavlja pismeni otpravak presude. .Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda. ona postaje perfektan pravni akt koji sud ne moze vise da izmeni i koji je za njega vezan. g) resenja o troskovima postupka. pocinje da tece rok za zalbu. kao i razloge kojim se rukovodio povodom odlucivanja.Znacajan deo obrazlozenja presude otpada na utvrdjenje cinjenicnog stanja. ne objavljuje je. . i tek od tog momenta postaje obavezujuca za sud. .. dok u slozenijim slucajevima rok je 15 dana ( instruktivni rokovi ). kada je sud resio da o njima odlucuje zajedno sa glavnom stvari. . .Pismeni otpravak presude se sastoji od uvoda ( rubruma ).Kada sud odlozi donosenje presude. v) odluka o prejudicijalnim zahtevima za utvrdjenje. . ali u slozenijim slucajevima njeno donosenje moze da se odlozi za rok od 8 dana ( medjutim prekoracenje roka ne povlaci nikakve pravne posledice ). a pobednik u sporu od tog momenta moze da zahteva i odredjivanje prethodnih mera. .SADRZINA PRESUDE . na iznosenje razloga zbog kojih se sud uverio u istinitost tvrdnje da neka cinjenica postoji ili nepostoji. i tu javnost ne moze da se iskljuci ( za izreku ). d) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. i resenja o odbijanju procesnopravnih prigovora ako je sud ustanovio da nisu osnovani. tj.U izreku presude se unosi: a) odluka o usvajanju ili odbijanju tuzbenog i protivtuzbenog zahteva. kao i razloge zbog kojih su oni odbijeni.Nakon zakljucenja glavne rasrpave predsednik veca cita izreku presude i ukratko je obrazlaze. kao i presudu bez odrzavanja rasprave donosi sudija pojedinac u toku pripreme glavne rasprave ili na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. .Prema strankama presuda pocinje da proizvodi dejstvo od momenta kada im je dostavljena. te da ponovo otvori glavnu raspravu. odricanja.Sve dotle postoji samo nacrt presude i sud moze da izmeni njen sadrzaj li da zakljuci da stvar nije jos dovoljno raspravljena.Sud je duzan da pismeno izradi presudu u roku od 8 dana od donosenja.Obrazlozenje presude mora da sadrzi sledece: a) zahteve stranaka koje su iznele tokom postupka. v) dokaze cije su izvodjenje stranke predlozile. b) odluka o prigovoru kompenzacije.Presude na osnovu propustanja. priznanja. ako sud nadje da je tuzbeni zahtev makar delimicno osnovan.Presuda postoje dostupna znanju stranaka i trecim licima tek od momenta kada je objavljena. izreke i obrazlozenja. . b) cinjenicne navode stranaka na kojima su one i zasnovale svoje zahteve.Od momenta dostavljanja presude strankama.Od momenta objavljivanja presude.Presuda se donosi neposredno posle zakljucenja glavne rasprave. . zatim paricioni rok. g) odluku suda o procesnopravnim prigovorima.Vazno je istaci da je momenat zakljucenja glavne rasprave odlucujuci i za vremensko vazenje pravosnaznosti presude. . . . 121 . . .Objavljivanje presude je akt kojim presuda napusta internu sferu suda i postaje saznatljiva i dostupna strankama i trecim licima.

Ispravljanje presude se vrsi u formi resenja koje se unosi u izvornik presude i koje se dostavlja strankama ( protiv ovog resenja moze da se izjavi posebna zalba ). .Poslednji deo obrazlozenja se sastoji od supsumiranja ( sudski silogizam ) cinjenicnog stanja pod konkretnu apstraktnu materijalnopravnu normu i izvodi zakljucak o postojanju ili nepostojanju odredjene pravne posledice. po pravilu. ali cija sadrzina ne moze vise da se utvrdi ( npr. .Nepostojece presude su pravni nullum tako da nema mogucnosti niti potrebe da se njeni nedostaci otklanjaju pravnim lekovima.Radi se o onim greskama koje su nastale tokom donosenja presude. po svojim spoljasnjim svojstvima.Ispravljanje presude je vazno. . kao i o onim koje su nastale tokom pismene izrade presude.Predsednik veca ili sudija pojedinac mogu da izvrse ispravku presude u svako doba. . sud navodi kako je cenio rezultat dokaznog postupka ( navode se i razlozi zbog kojih je sud odbio pojedine dokazne predloge stranaka ). .Najzad. . d) presude koje su objavljene i pismeni otpravak izradjen.Nistave su sledece presude: a) presuda doneta krsenjem pravila medjunarodnog prava o jurisdikcionom imunitetu. g) presude koje nisu objavljene ili ciji pismeni otpravak nije dostavljen.Presuda bez dejstva ( nistava presuda ) ima. . presude na osnovu odricanja i priznanja. . ali pod prinudom. a to su: a) presude koje uopste nije izrekla sudska vlast.Sud utvrdjuje koje su cinjenice i zbog cega nesporne.U skracenom obliku se obrazlazu presude zbog propustanja. ispravljanje i dopuna presude .Minorni nedostaci ( ocigledne omaske u pisanju ili racunanju ) u sudskoj presudi uklanjaju se bez ulaganja pravnih lekova.Medjutim. . .Nepostojeca presuda je ona presuda koja po svojim spoljnim obelezjima ne ispunjava uslove da bi mogla uopste da se smatra sudskom odlukom. zbog pozara u sudu ). g) presuda koja obavezuje na cinidbu koja je nepoznata nasem pravnom poretku. 93. jer se ne moze postaviti siguran kriterijum za razgranicenje situacija u kojima stranka nije imala nikakvu sumnju u stvarni sadrzaj presude. vec organ uprave. b) presuda doneta protiv stranke koja ne postoji. i to ispravljanjem presude. . .) Nedostaci.. ovakva presuda sadrzi procesne nedostatke takvog graviditeta. a zatim konstatuje koje su sporne i koje dokaze je izveo radi utvrdjenja istinitosti spornih cinjenica. jer stranke. po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke. u postupku po zalbi ne mogu da iznose nove cinjenice. v) presude koje je doneo sudija.Trebalo bi usvojiti resenje da rok za ulaganje pravnog leka pocinje teci tek od dostavljanja resenja o ispravljanju presude. b) presude koje nije donelo lice koje je po zakonu ovlasceno da vrsi funkciju sudije. sva obelezja sudske presude. a u postupku po reviziji uopste ne mogu da se pozivaju na pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje. i to za svaki slucaj njene ispravke. . 122 . v) presuda doneta bez tuzbe ili nakon sto je tuzilac povukao tuzbu. da joj se ne mogu priznati pravna dejstva presude.

i one su podobne za formalnu pravosnaznost. . .Resenja suda kojim on odlucuje o otklonjivim procesnim smetnjama ( npr.Medjutim.Resenje je vrsta sudske odluke kojim.Sud moze da donese resenja na rocistu i van njega. b) Resenja kojima se odlucuje o procesnim pretpostavkama: kada sud nadje da postoje neotklonjive procesne smetnje za vodjenje spora odbacice tuzbu resenjem. g) kada je resenje doneto van rocista.d) presuda cija je izreka nerazumljiva ili protivrecna sam sebi tako da nije podobna za izvrsenje. po pravilu.Resenje se po pravilu ne dostavlja strankama. strankama stoji na raspolaganju zahtev za ponavljanje postupka.Ova resenja su podobna i za formalnu i za materijalnu pravosnaznost. ali i za materijalnu pravosnaznost. ali dostavljanje je obavezno ako je: a) protiv resenja dopustena zalba. v) Resenja o daljem toku parnice: kada drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu i vrati je prvostepenom sudu na ponovno resavanje. B) Donosenje i dostavljanje resenja . nedostatak parnicne sposobnosti ). te ne mogu da steknu svojstvo formalne pravosnaznosti. . b) na osnovu resenja moguce da se zahteva izvrsenje. v) kada to zahteva upravljanje parnicom. . . . i to u parnicama zbog smetanja drzavine i u postupku izdavanja platnog naloga. .U slucaju narocito teskih povreda u postupku. resenje o okoncanju postupka zbog povlacenja tuzbe ) podobna je samo za formalnu pravosnaznost.Nistave presude nisu bez dejstva. medjutim ovim resenjima sud nije vezan.Ostali nedostaci u presudi. . . . g) Resenja o materijalnom upravljanju postupkom: ovim resenjima sud upravlja parnicom radi njenog ekonomicnog i celishodnog odbijanja.Prema strankama resenje proizvodi dejstva od momenta kada je objavljeno. . takva resenja su obavezujuca.Resenja kvalifikujemo u sledece grupe: a) Resenja kojima se postupak okoncava: ovim resenjem sud konacno odlucuje o zahtevima stranaka za pravnu zastitu ( npr. . od momenta dostave. 123 . ma koliko bili znacajni. podobna su samo za formalnu pravosnaznost. . sud tokom postupka odlucuje o procesnopravnim pitanjima.Deo izreke presude u kome se odlucuje o troskovima postupka se smatra resenjem. a kada nije objavljeno. razvod nistavog braka ).Ovakvo resenje je podobno za formalnu pravosnaznosti. one ne proizvode dejstvo izvrsnosti niti materijalne pravosnaznosti. dj) preobrazajna presuda kojom se uredjuje pravni odnos koji ne postoji izmedju stranaka ( npr.Druga resenja kojima se postupak okoncava ( npr. .) Resenje A) Pojam i vrste . resenje kojim se tuzba odbacuje ).Nedostaci u ovakvim presudama se otklanjaju redovnim i vanrednim pravnim lekovima.Samo izuzetno se resenjem odlucuje o tuzbenom zahtevu. 94. ne sprecavaju da presuda stekne formalnu i materijalnu pravosnaznost i dejstvo izvrsnosti ( ona naravno moze da se pobija ).

resenje o odbacivanju tuzbe ).UNUTRASNJE VEZUJUCE SVOJSTVO PRESUDE . o nacelu neposrednosti. dosao do zakljucka da ona nije na zakonu zasnovana.Unutrasnje vezujuce dejstvo presude ima dva oblika: negativan i pozitivan.FORMALNA PRAVOSNAZNOST A) Smisao i pojam . ali i sva ona resenja kojima se postupak okoncava ( npr. . 95. o objavljivanju.Resenja kojima sud kaznjava stranke zbog nepostovanja discipline izvrsavaju se po sluzbenoj duznosti po pravilima izvrsnog postupka. . kao i unutrasnje vezujuce svojstvo presude ). cak i kada bi. unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da je sud presudom vezan i u daljem toku postupka u istoj pravnoj stvari. . .Formalno pravosnazne postaju sve vrste presuda i resenja kojima se meritorno okoncava spor. ali to na znaci i sveobuhvatnu nemogucnost izmene presude ).U pozitivnom msislu. .Na resenje se shodno primenjuju sledeca pravila o presudi: o paricionom roku.Resenje ima sve sastavne delove. - 124 . takva je presuda obavezujuca za isti sud i u delu u kome odlucuje o visini naknade stete.Ova pravna izvesnost i sigurnost se postizu institutom formalne pravosnaznosti. o dejstvu resenja prema strankama.Pravosnazna ne postoaju nikada resenja o materijalnom upravljanju parnicom. o izpravljanju presude. odnosno da ju je doneo uz povredu procesnih ili materijalnih normi. .V) Sadrzaj i izvrsnost resenja .Formalna pravosnaznost znaci da presuda vise ne moze da se pobija redovnim pravnim lekovima u instancionim postupcima ( nemogucnost da se presuda izmeni po redovnim pravnim lekovima.U negativnom smislu.Pravna sigurnost i normalno funkcionisanje pravnog poretka zahteva da se svaki spor okonca. sud je duzan da resenje obrazlozi. unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da sud vise ne moze da je manja drugom presudom.Resenja kojima se merotorno okoncava postupak izvrsavaju se u izvrsnom postupku na predlog stranke.) Pravosnaznost presude U dejstva presude spadaju: * cinjenicno dejstvo * preobrazajno dejstvo * intervencijsko dejstvo * dejstvo materijalne pravosnaznosti * dejstvo izvrsnosti Formalna pravosnaznost presude je uslov za nastupanje njenih dejstava ( ona je njeno svojstvo.Ako je sud medjupresudom odlucio da je osnovan zahtev za naknadu stete. kao i resenja koja su obavezujuca za sud i stranke ( resenje o prekidu postupka ). kao i presuda. dostavljanju i dopunskoj presudi. . . . o pismenoj izradi. samo kada je protiv njega dopustena zalba. G) Primena pravila o presudi . B) Predmet formalne pravosnaznosti . . medjutim. resenja o troskovima postupka. nakon ovog momenta.

Zato. odnosno o zahtevu iz protivtuzbe koji su sadrzani u izreci presude. ako je prigovor kompenzacije izjavljen van parnice.Stoga. . o kojoj je vec pravosnazno odluceno na bazi sustinski istog cinjenicnog dogadjaja. . . .Za odredjenje dejstva materijalne pravosnaznosti ( ne bis in idem ) odlucujuce je utvrdjenje da li postoji identitet predmeta spora u parnici koja je pravosnazno okoncana i parnici koja otpocinje novom tuzbom.Obrazlozenje presude nije obuhvaceno njenom pravnom snagom. . b) istekom roka za pravni lek kada zalba nije ulozena. 125 .Odredjenje identiteta predmeta spora se utvrdjuje poredjenjem predmeta spora u novoj tuzbi s predmetom spora o kome je pravosnazno odluceno u izreci presude. .Objektivne granice pravosnaznosti presude odredjuju koji su delovi presude obuhvaceni njihovom pravnom snagom. prevashodno cinjenicni dogadjaj na kome se zahtev iz tuzbe zasniva. ne moze da se utvrdi identitet predmeta spora. .Nase pravo usvaja sistem tzv. “tuzeni se obavezuje da tuziocu plati 10000 dinara” ). za utvrdjenje predmeta spora koji je resen pravosnaznom presudom neophodno je tumaciti i razloge presude. tj. . . v) odricanjem prava na zalbu. . ako bi se to potrazivanje pojavilo kao predmet spora u novoj tuzbi. formalna pravosnaznost presude nastupa prema svakoj stranci posebno. podeljene pravosnaznosti.Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara.Medjutim.Pravnom snagom presude nisu obuhvaceni razlozi presude.V) Nastupanje formalne pravosnaznosti: a) kada protiv presude nije vise dopustena zalba ( presuda doneta u drugom stepenu ). jer izreka presude sadrzi samo stav suda o pravnoj posledici istaknutoj u tuzbenom zahtevu. K istakne prigovor kompenzacije u visini od 5000 dinara koji sud odbije kao neosnovan i usvoji u celosti tuzbeni zahtev T.Naime.Pravnom snagom presude je obuhvacena odluka suda o tuzbenom zahtevu. bazirajuci ga na sustinski istom cinjenicnom dogadjaju. 96. g) povlacenje zalbe.Pravnom snagom presude ( u ovom primeru ) kojom je usvojen tuzbeni zahtev obuhvacena je i odluka suda da protivpotrazivanje ne postoji.) Granice pravosnaznosti presude A) Objektivne granice pravosnaznosti . . ako je samo jedna stranka ulozila zalbu. dok prema drugoj nije. ali i pravna razmatranja suda. presuda je postala formalno pravosnazna u odnosu na stranku koja se nije koristila pravnim lekom.Pravilo da je odluka o kompenzacionom prigovoru obuhvacena pravnom snagom presude ne vazi. novu tuzbu treba odbaciti kao res judicata. g) pravna shvatanja suda. jasno je da iz same izreke presude ( npr.Identitet predmeta spora postoji kada tuzilac u tuzbi istice isti zahtev. a druga nije. v) odluke suda o materijalnim prigovorima tuzenog. i to: a) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. b) utvrdjenje suda o cinjenicama na kojima se zahtevi zasnivaju. . . .

Zbog pravne prirode pravnog odnosa stranaka i treceg lica. presuda deluje i prema pravnim sledbenicima stranaka.Slucaj singularne sukcesije ne povlaci nuzno za sobom i prosirenje subjektivne granice pravosnaznosti presude na treca lica. veoma uskog domasaja objektivnih granica pravosnaznosti presude. . odbijen je zahtev tuzioca da mu tuzeni plati dug od 10000 dinara ). ovo dejstvo je ograniceno. moguce je jedino isticanjem u parnici prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. . svakom ucesniku u postupku mora da se pruzi prilika da se izjasni na cinjenicne i pravne navode protivne strane ( zato je presuda za treca lica res inter alios acta ). 126 . . --> prirode prava ili odnosa koji postoji prema trecim licima. cesionar vise ne moze da podnese tuzbu za placanje istog duga protiv cesusa ( tuzenog ). .Medjutim.Zakon predvidja da pravosnazna presuda deluje i prema trecim licima zbog: --> prirode spornog odnosa ili prava. a trce lice nakon pravosnaznosti presude preuzme dug. a tuzilac docnije cedira svoje potrazivanje na cesionara.Za treca lica. a tuzeni proda stvar nako sto presuda postane pravosnazna. Z ospori da postoji pravnovaljani ugovor o zakupu i sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. Sud usvoji tuzbeni zahtev. U novoj tuzbi T protiv Z. . . za njih ostaje res inter alios acta. nije vazno da li je cesionar bio svestan ili ne. jer treca lica ne mogu da osporavaju tacnost konstituisanja prava u presudi. sada za placanje zakupnine za mesec avgust.Ako tuzilac otudji stvar ili pravo nakon sto je doneta pravosnazna presuda kojom se tuzbeni zahtev odbija ( npr. .. pri cemu bi odluka o njemu bila obuhvacena pravnom snagom presude ( one prve ).inter partes. . --> kada je to zakonom izricito predvidjeno.Priroda pravnog ovlascenja stranaka iz preobraazajnog prava je takva da je svako trece lice vezano preobrazajnim dejstvom presude.Erga omnes deluju sve preobrazajne presude.Presuda deluje i na univerzalne sukcesore stranaka. .Pri tom. jer se pravna snaga presude prosiruje i na njega. vazilo ako bi tuzbeni zahtev bio usvojen. . tada se subjektivne granice pravosnaznosti presude ne prosiruju automatski i na sticaoca.Prilikom odlucivanja o gradjanskim pravima. . .Primer: T tuzi zakupca Z za placanje zakupnine za mesec juli.Izricito se predvidja da pravosnazna presuda deluje samo izmedju stranaka. .U gornjem primeru.Otklanjanje ovakvih nedoslednosti. mutatis mutandis. ona je res inter alios acta. b) Izuzeci . da je tuzilac vec bio pravosnazno odbijen u tuzbenom zahtevu za naplatu duga.Slozenije su situacije.Treca lica nisu ucestvovala u postupku i presuda.Isto bi. tuzilac bi mogao da istakne ovakav zahtev ( postojanje ugovora o zakupu ). jer stupaju u pravni polozaj svog prethodnika. B) Subjektivne granice pravosnaznosti a) Pravilo . . ako dodje do singularne sukcesije na strani tuzenog: Tuzba je podneta sa zahtevom da tuzeni preda stvar tuziocu u svojinu po osnovu ugovora o prodaji i tuzbeni zahtev bude usvojen. u tom delu. tj. .

. subjektivno dejstvo pravosnaznosti proteze se i na novog drzaoca. Nije iskljucena nova tuzba T protiv D. kako se odrazava pravosnaznost presude na cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave.Subjektivne granice presude prosiruju se i u stecajnom postupku: Ako je podneta tuzba za utvrdjenje postojanja potrazivanja protiv stecajnog duznika. ali ih stranke nisu iznele. U naknadnoj parnici. sporno je da li su pravnom snagom presude obuhvacene i cinjenice na kojima se zasniva vrsenje kakvog preobrazajnog prava ( raskid ugovora. . kada sticalac stekne pravo svojine od tuzenog na osnovu pravila o sticanju od navlasnika ( ovde se na savesnog sticaoca ne prosiruje dejstvo pravosnaznosti ). . v) Trece.Vremenske granice pravosnaznosti presude zahtevaju odgovor na tri pitanja: a) Prvo. tada presuda proizvodi dejstvo i prema njegovom singularnom sukcesoru.Trebalo bi uzeti da su stranke prekludirane da se u nekom docnijem postupku pozivaju na cinjenice koje su postojale u prvoj parnici do momenta zakljucenja glavne rasprave ( nova reperta ).Granice provasnaznosti presude prostiru se samo do tog momenta. ako su se cinjenice koje su neophodne za vrsenje preobrazajnog prava stekle do momenta zakljucenja glavne rasprave. .Vremenske granice pravosnaznosti postavljene su na onom cinjenicnom stanju koje je utvrdjeno do zakljucenja glavne rasprave.Pravilo je da stranka ne moze. S ne moze da se poziva na podeljenu odgovornost T. ako stranka nakon pocetka toka parnice otudji spornu stvar ili pravo. . . ako nakon zakljucenja glavne rasprave D stekne drzavinu na stvari. . tako da stranke mogu da zasnuju novu tuzbu na cinjenicama koje su nastale nakon ovog momenta.Na ovakav zakljucek upucuje smisao materijalne pravosnaznosti presude.Ako tuzilac otudji sporno pravo ili stvar u toku parnice. . prebijanje ). T zahteva placanje nematerijalne stete. u slucaju novih cinjeica ( nova producta ) koje su nastale nakon zakljucenja glavne rasprave. jer tu cinjenicu nije istakao u prethodnoj parnici koja je pravosnazno okoncana.Daleko slozenija je situacija.. 127 . V) Vremenske granice pravosnaznosti . ali i resenje zakonodavca da u zalbi nije dopusteno da se iznose nove cinjenice i dokazi. . .Subjektivne granice pravosnaznosti se prosiruju i na stvarno legitimisano lice. b) Drugo.Ali ako je podneta reivindikaciona tuzba i tuzeni koji je izgubio spor prenese drzavinu na stvari nekom trecem licu. jer ove cinjenice nisu obuhvacene pravnom snagom presude. . stranke nisu prekludirane da ih iznesu u novoj parnici.Npr: Sud je provasnazno odlucio da T nema pravo na povracaj stvari.Zakon dopusta singularnu sukcesiju u spornom pravu ili na stvari koja je predmet spora i regulise je od momenta pocetka toka parnice. jer je on singularni sukcesor tuzenog u obavezama. . jer je tuzeni vodio spor u svoje ime o tudjem pravu. ako tuzeni otudji stvar koja je predmet spora u toku parnice. Da li stranke mogu da se na njih pozovu u nekoj docnijoj parnici? . jer se ona do momenta zakljucenja glavne rasprave nije nalazila u drzavini tuzenog D.I obrnuto.Primer: S je presudom obavezan da T plati celokupnu stetu koju mu je S pricinio deliktom. nakon pravosnaznosti presude. da se poziva na svoje preobrazajno pravo. presuda deluje i prema sticaocu. pravosnazna odluka kojom je odluceno o potrazivanju obavezuje stecajnog duznika i sve stecajne poverioce.

nazavisno od volje stranaka.Ovo dejstvo nastupa nakon sto presuda postane formalno pravosnazna. pripada preobrazajnim presudama kojima se odbija tuzbeni zahtev.Ono se sastoji od toga da umesac. prav.97. . u potonjem sporu koji stranka na cijoj strani se mesao u parnici povede protiv njega. .) Dejstvo izvrsnosti .One proizvode pravnu promenu koja nastupa kao posledica formalne pravosnaznosti. 128 .) Cinjenicno dejstvo .Dejstvo mat. . konacne i delimicne. .) Dejstva pravosnazne presude 1. . presuda na osnovu odricanja i na osnovu priznanja ). odluceno sta je pravo u konkretnoj situaciji ( sto znaci da stranke ne mogu u novoj parnici pred bilo kojim sudom u zemlji da osporavaju tacnost presude ). B) Sudske odluke podobne za pravosnaznost . .Konstitutivne presude proizvode preobrazajno dejstvo.U tome je razlika izmedju preobrazajnog dejstva presude i dejstva materijalne pravosnaznosti koje deluje po pravilu samo inter partes.Izvrsnost presude znaci da poverilac oznecen u presudi ima pravo da zatrazi od nadleznog suda da je prinudno izvrsi u okvirima izvrsnog postupka. pojedinacnim pravnim aktom. 2. kontradiktorne. ali ona deluje erga omnes.Nakon sto je presuda postala formalno pravosnazna i kada istekne paricioni rok. ona proizvodi i dejstvo izvrsnosti ( samo kod presude koja glasi na osudu na cinidbu. kao i u postupku za izdavanje platnog naloga.Materijalna pravosnaznost znaci da je konacno i autoritativno. .Materijalna pravosnaznost znaci vezanost svih sudova na teritoriji jedne drzave sadrzinom presude koja je postala formalno pravosnazna.) Dejstvo materijalne pravosnaznosti A) Smisao . ne moze da osporava da je u prethodnoj parnici doneta presuda koja nije na zakonu zasnovana. samo ex lege.Dejstvo materijalne pravosnaznosti ne ostvaruje medjupresuda kojom se tuzbeni zahtev usvaja. kojima je sustinski odluceno o sporu ( kondemnatorne i deklaratorne presude. i ovo dejstvo je znatno sire od dejstva materijalne pravosnaznosti. pre svega. 4.) Intervencijsko dejstvo .Dejstvo materijalne pravosnaznosti proizvode.Promena se odnose na pravni odnos izmedju stranka ( brak ).Dejstvo presude kao cinjenice nastaje bez posebne napomene suda o tom dejstvu u presudi. ali i onim kojima se usvaja tuzbeni zahtev ( kod njih je sporno ).Dejstvo materijalne pravosnaznosti pripada i resenjima kojima se spor merotorno resava u parnicama zbog smetanja drzavine. . i kod svih resenja ).) Preobrazajno dejstvo . jer se njome ne resava konacno o tuzbenom zahtevu. presuda doneta zbog propustanja. 3. . sve sudske odluke kojima je meritorno odluceno o tuzbenom zahtevu. 5.Formalna pravosnaznost je uslov za nastupanje materijalne pravosnaznosti.Postojanje pravosnazne presude je cinjenica za ostvarenje dispozicije iz materijalnopravne norme. . .

pozitivno dejstvo ( res judicata pro veritate habetur ). druga presuda je doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba ZPP-a.Ako je tuzba pravosnazno odbacena zbog nedostatka neke procesne pretpostavke ( parnicna sposobnost ). kada se pitanje o kome je. 129 . . b) U vezujucem dejstvu presude u drugom postupku. .Presudom se materijalno pravo ne dira.Vladajuca procesnopravna teorija odrice.Ono znaci da drugi sud u drugoj parnici s razlicitim predmetom spora ne moze da odluci drugacije.Ako sud zanemari pravosnazno presudjenu stvar i ne uzme je u podlogu odluke u drugoj parnici.Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u tome da u istoj pravnoj stvari vise nije moguce raspravljanje i odlucivanje. . . . V) Teorije o materijalnoj pravosnaznosti . . . logockoj suprotnosti ( npr: kada sud u parnici izmedju T i D odluci da je T vlasnik stvari. Stoga bi bila nedopustena tuzba koju bi D podneo za utvrdjenje da je on vlasnik stvari ).Novija teorija ( ne bis in idem ). .Drugi sud je duzan da u drugoj parnici bez raspravljanja i odlucivanja uzme u podlogu svoje odluke pravosnaznu presudu kojom je odluceno u prvoj parnici o drugacijem predmetu spora. .Ako sud ne postuje pravilo ne bis in idem. takva presuda je apsolutno nistava i moze da se pobija zalbom. . .Npr: kada je pravosnazno utvrdjeno da je T vlasnik stvari. .Dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u dva vida: a) U prigovoru res judicata. sud ce je resenjem odbaciti ( na to pazi ex officio tokom celog postupka ). ona stvara samo procesnopravne implikacije. pravosnazno je utvrdjeno i da D nije vlasnik stvari. G) Dva dejstva materijalne pravosnaznosti .Starija materijalnopravna teorija smatra da formalno pravosnazna presuda ima i materijalnopravno dejstvo. stvara novi osnov za materijalnopravne odnose izmedju stranaka vezano za predmet spora. osim ako nije u prvoj parnici istaknuto u vidu prejudicijelne tuzbe za utvrdjenje. s pravom.Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti presude znaci i da je presudom odluceno i o tzv.negativno dejstvo ( ne bis in idem ). dejstvu pravosnaznosti presude svaku implikaciju na terenu materijalnog prava. kao o predmetu spora. D ne moze vise da spori vlasnistvo T.Dakle. tako da ce biti dopustena. nova tuzba u istoj pravnoj stvari ce biti dopustena kada se te procesne smetnje otklone. odluceno u prethodnoj parnici pojavi kao prejudicijalno pitanje. . na kojoj pociva i nase pravo. prvo resenje o odbacivanju tuzbe je postalo pravosnazno.Ona deluje konstitutivno. . ali se druga tuzba zasniva na novim cinjenicama. u dejstvu materijalne pravosnaznosti vidi negativnu procesnu pretpostavku koja je smetnja za ponovno raspravljanje o istoj pravnoj stvari. ako je podneta. nije dopustena nova tuzba o istom predmetu.Od ovog dejstva materijalne pravosnaznosti treba striktno razlikovati odluku suda u prvoj parnici o prejudicijelnim pitanjima koja nisu obuhvacena pravnom snagom presude. u naknadnoj parnici izmedju T i D za naknadu stete i sl. ukljucujuci i materijalnu pravosnaznost..Ako je o predmetu spora vec presudjeno.Pozitivno dejstvo se ogleda u obavezujucem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici. .

Ako vec tece drugostepeni postupak.nema pobednika ni pobedjenog.POJAM I SMISAO . . jer se stvar smatra presudjenom. b) stranke mogu da urede svoje odnose i van granica predmeta spora. 130 . zakljuceno sudsko poravnanje ima i materijalnopravno dejstvo.Zakljuceno sudsko poravnanje je negativna procesna pretpostavka za vodjenje parnicnog postupka.ZAKLJUCENJE SUDSKOG PORAVNANJA 1. . . . .Najvaznija posledica zakljucenog poravnanja je u tome sto se ono izjednacava s pravosnaznom sudskom presudom. jer za njen nastavak nedostaje pravni interes. onda ce drugostepeni sud obustaviti postupak jer je parnica okoncana.Parnicne stranke mogu da zakljuce poravnanje i nakon sto je doneta prvostepena presuda.Eventualnu novu tuzbu u stvari u kojoj je zakljucio sudsko poravnanje sud ce odbaciti. . . a ne samo parnicne stranke. pa tada sud donosi resenje kojim utvrdjuje da je presuda bez dejstva i obustavlja parnicni postupak. pred parnicnim sudom da zakljuce poravnanje o predmetu spora. .Izmedju stranka prestaje da tece parnica. temeljem procesnopravne dispozicije. .Od sudskog poravnanja treba razlikovati vansudsko poravnanje koje je. . a stranke pred prvostepenim sudom zakljuce poravnanje.Drugo. ali ono je titular izvrsnog naslova i moze da pokrene postupak prinudnog izvrsenja.DEJSTVA SUDSKOG PORAVNANJA . sto okoncanjem parnice na drugi nacin nije moguce. v) stranke mogu da budu i treca lica.Umesto da se postupak vodi do donosenja sudske presude. materijalnopravni ugovor ( ne proizvodi dejstvo pravosnaznosti i nema svojstvo izvrsne isprave. .Stranke mogu da zakljuce sudsko poravnanje u korist treceg lica koje ne mora da ucestvuje u zakljucenju poravnanja. .Ugovorom se uredjuju pravni odnosi izmedju stranka. sudsko poravnanje ima svojstvo izvrsne isprave i na osnovu njega se pod uslovom da je protekao paricioni rok moze doneti resenje o izvrsenju. okoncavaju parnicu.Stranke ( mogu da ucestvuju i treca lica ) mogu u toku celog postupka. . po svojoj pravnoj prirodi. . stranke zakljucenje sudskog poravnanja same.Sudsko poravnanje je ugovor izmedju parnicnih stranaka o predmetu spora koji je zakljucen pred sudom i kojim se parnica okoncava.Dejstvo poravnanja kao presude se na to trece lice ne odnosi. sporazumno resenje spora i ima velike prednosti u odnosu na parnicenje: a) psiholoski.Trece.) Sudsko poravnanje .) Procesna legitimacija i momenat . .98.Sudsko poravnanje je mirno. do njegovog pravosnaznog okoncanja.

ako postoji vise tuzbenih zahteva.Smatra se da zakljucenjem sudskog poravnanja stranke zele da rese i medjusobni materijalnopravni odnos.Zakon predvidja da je nuzno da se ispune sledeci uslovi: a) zakljucenje ugovora o predmetu spora ( sporazum stranaka o poravnanju ). .) Predmet . a ne redovni sudovi.Sudsko poravnanje je i ugovor materijalnog prava i parnicna radnja. .Shodnom primenom ove teorije. tuzeni u odbrani ). za koje su nadlezni drugi organi. a u protivnom.) Postupak zakljucenja . . ). b) unosenje tog sporazuma u zapisnik suda i njegovo citanje.Sud je duzan da u toku postupka ukaze strankama na mogucnost sudskog poravnanja i da im pomogne da zakljuce poravnanje ( povreda ove duznosti nije sankcionisana ).Sudsko poravnanje se ne moze zakljuciti o zahtevima. 6. ).Potrebno je da se steknu i osnovne procesne pretpostavke koje se ticu: a) nadleznosti suda. u pogledu ostatka tuzbenog zahteva parnica nastavlja da tece ). nedostatak forme. mane volje. tj.. primenjuju se opsta pravila. . 5.Stranke same odredjuju sadrzinu poravnanja u skladu sa zakonom.) Ostali uslovi za zakljucenje poravnanja . 4. .) Pravna priroda sudskog poravnanja A) Sudsko poravnanje kao mesovit.Sudsko poravnanje se zakljucuje o predmetu spora. niti o onima o kojima se resava u vanparnicnom postupku.Kod poravnanja je dovoljno da stranke ili barem jedna od njih koriguje svoj procesnopravni polozaj ( tuzilac malo popusti u napadu. sudsko poravnanje se pobija kao i ugovor materijalnog prava ( nedostatak saglasnosti. 3. te je zato njegova priroda dvostruka. . v) nepostojanje presudjene stvari ili vec zakljucenog poravnanja. .Otud proizlazi da je sudsko poravnanje punovazno nastalo. .) Bitni elementi sudskog poravnanja . samo kada je punovazan materijalnopravni sporazum stranaka i kada su ispunjeni svi procesni uslovi za punovaznost ove parnicne radnje.. jedinstven ugovor ( vladajuce shvatanje ) .Redovno su predmet poravnanja i troskovi njegovog zakljucenja.Ako sud utvrdi da ne postoje uslovi za zakljucenje poravnanja.2. g) postojanje parnicnog postupka ( ne i litispendencije )..Moguce je da. v) potpis stranaka na zapisniku u koji je unet sadrzaj poravnanja. . b) stranacke i parnicne sposobnosti. . a ne samo one koje su predmet spora.. stranke zakljuce poravnanje o jednom tuzbenom zahtevu ili da se stranke poravnaju o samo delu tuzbenog zahteva ( u tom slucaju. odbice njegovo zakljucenje resenjem ( protiv njega je dopustena zalba ).Ono se moze odnositi i na neke druge obaveze i cinidbe. to je materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom. 131 . ali i zbog procesnih nedostataka ( stranacka ili parnicna neposobnost.

Nesporno je da zakon predvidja samo jedno sredstvo za pobijanje sudskog poravnanja. . umesto da podigne tuzbu.Ako se poravnanje ponisti.Otud proizlazi da su i procesni i materijalnopravni elementi sudskog poravnanja povezani.U takve propise spadaju i norme ZPP-a koje regulisu procesne pretpostavke. . formu i nacin zakljucenja sudskog poravnanja.Procesnopravna dejstva se odredjuju prema procesnom pravo. . . materijalnopravni aspekti sudskog poravnanja se pobijaju tuzbom za ponistaj.Sama stranka. npr: mogu da se pojave cinjenice koje znace gubitak interesa tuzioca na nastavak parnice. V) Ocena .Ovo ucenje odvaja materijalne i procesne elemente i funkcije parnicnih radnji i posmatra ih izolovano. parnica nastavlja da tece.. zakljuceno poravnanje u pogledu zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati.Ova stranka moze i sudu da uputi predlog za zakljucenje sudskog poravnanja. . narocito u pogledu ispunjenosti pretpostavki za njihovu punovaznost. te da se smatra da poravnanje nije ni zakljuceno. tuzilac moze da se suoci sa cinjenicom da nedostaju dokazi ili da 132 .) Pobijanje sudskog poravnanja .Kako ZPP govori samo o nistavosti sudskog poravnanja zbog nedopustenog raspolaganja stranaka parnicnog postupka ( npr. .Pravilno bi bilo da je zakonodavac enumerisao razloge za ponistaj sudskog poravnanja. odnosno da opoziva svoj zahtev za pruzanje pravne zastite. .Ovakav pretorijanski poziv protivnoj strani nju nista ne obavezuje. tuzbu za ponistaj. te da nistavost jednog od njih povlaci nistavost sudskog poravnanja u celini.buduci tuzilac moze da se obrati sudu sa ciljem da pokusa da postigne poravnanje. 7. ako ga sud ponisti. 99. .Povlacenje tuzbe je procesna radnja tuzioca kojom izjavljuje ( do zakljucenja glavne rasprave ) sudu da vise ne zeli pravnu zastitu. .Primenom ove teorije.Kako je u srpskom pravu sudsko poravnanje jedinstveni ugovor ( materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom ).To moze uraditi iz vise razloga. pa ne mora ni da se odazove.Sudsko poravnanje se moze pobijati samo tuzbom. postavlja se pitanje kako treba postupiti kada su prekrsene procesne odredbe o zakljucenju sudskog poravnanja. dok bi njegova procesna nistavost trebalo da se utvrdi u postupku po pravnim lekovima.B) Ucenje o dvostrukoj funkcionalnosti sudskog poravnanja . . . i na njegov ponistaj treba primeniti rezim koji vazi za nistave ugovore koji su protivni prinudnim propisima.) Povlacenje tuzbe A) Interesi stranaka . .Moguce je da stranke podnesu zajednicki predlog za zakljucenje sudskog poravnanja. i u tom slucaju ce sud pozvati protivnu stranu i upoznati je s predlogom.PRETORIJANSKO SUDSKO PORAVNANJE . a materijalnopravna prema materijalnom pravu. .Nistavost procesnog aspekta parnicne radnje ne znaci i njenu nepunovaznost na polju materijalnog prava. ). .

Sudu za to stoje na raspolaganju dva nacina u zavisnosti kako shvata sporazum o povlacenju tuzbe. uzece se da je dao pristanak. . V) Dejstva povlacenja tuzbe . . onda tuzenom stoji na raspolaganju prigovor o zloupotrebi procesnih prava. . onda sud dostavlja to tuzenom da se ovaj izjasni u roku od 15 dana.Pod upustanjem tuzenika u raspravljanje o glavnoj stvari ( meritumu ) podrazumevamo cinjenicne i pravne navode tuzenog kojim se u celosti ili delimicno osporava osnovanost pravne posledice na koju se poziva tuzilac.Ako smatra da je to materijalnopravni ugovor. da podnese novu sa istim zahtevom ( to ima smisla ako je u medjuvremenu pribavio nove dokaze ).Do ove fikcije dolazi ako na pripremnom rocistu za glavnu raspravu izostane tuzilac. G) Sporazum stranaka o povlacenju tuzbe . ako se nalazi u povoljnijem procesnom polozaju.tuzeni nema imovinu te nece moci da realizuje svoj zahtev.Kada je tuzba povucena u skladu s pravilima. nakon povlacenja tuzbe.Povlacenjem tuzbe parnica se okoncava. pa do njenog dostavljanja. pa ako to ne ucini.Ako tuzilac ( uprkos ranije postignutom sporazumu sa tuzenim o povlacenju tuzbe ) ipak nastavi s parnicom.Ako tuzeni nije prisutan na rocistu kada tuzilac povuce tuzbu.Zakon uvazava ovaj interes i dopusta povlacenje tuzbe samo uz pristanak tuzenog ( ukoliko se on vec upustio u raspravu ). D plati dug. Dj) Fikcija povlacenja .Tuzilac moze da povuce tuzbu u celosti ili delimicno od momenta pocetka toka postupka. . a mogu biti pismene ili usmene. . B) Dopustenost povlacenja tuzbe .Odricanje od tuzbenog zahteva je procesna radnja tuzioca kojom on priznaje da je njegov zahtev neosnovan. tako da tuzilac moze odmah. u ovakvom slucaju: T istakne kondemnatorni dospeli zahtev protiv D. .Ova presuda proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. U periodu od podnosenja tuzbe sudu. interes tuzenog nije takav da se parnica okonca bez odluke o tuzbenom zahtevu. . to ima za posledicu gasenje parnice i to sa dejstvom ex tunc(kako u pogledu materijalnopravnih tako i u pogledu procesnopravnih dejstava). Ovde bi ipak D bio duzan da snosi troskove jer je dao povod tuziocu da protiv njega trazi pravnu zastitu ).Ne smatra se upustanjem u meritum isticanje procesnih prigovora. 133 .Izjava tuzioca o povlacenju i izjava tuzenog o pristanku na povlacenje su neopozive parnicne radnje i ne mogu da se daju pod uslovom.Ako smatra da je to procesni ugovor. ali ne meritorno. . tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu.S druge strane. sud ce ga resenjem obavezati da tuzenom naknadi troskove ( osim npr. posto tuzeni vec u odgovoru na tuzbu se izjasnjava ). ili ako na glavnoj raspravi izostanu obe stranke. onda sporazumom otpada pravni interes tuzioca za dalje nastavak spora ( dakle oba shvatanja vode istom rezultatu ). . D) Povlacenje tuzbe i odricanje od tuzbenog zahteva .Smatra se da povucena tuzba nije ni podneta. pa sve do momenta dok se tuzeni ne izjasni u meritumu o glavnoj stvari ( sto ukazuje da povlacenje tuzbe bez pristanka tuzenog kod nas ima mali znacaj. . . .Kada tuzilac povuce tuzbu. te sud donosi presudu kojom se zahtev odbija. tako da tuzilac ne moze vise da podnese tuzbu u istoj stvari ( osnovna razlika ). . moze da se desi i da tuzeni udovolji zahtevu tokom postupka.

g) Izdaci samih stranka i ostalih ucenika u postupku ( umesaca ). narocito punomocnika stranaka ( advokatska tarifa ).Sud moze da resi da svaka stranka snosi svoje troskove ili da jedna stranka nadoknadi protivniku srazmeran deo troskova.U troskove spadaju: a) Sudske takse. a njihova visina se obracunava pausalno.Ovaj zahtev je iskljucivo regulisan procesnim pravilima. sve dok se parnica o glavnoj stvari ne okonca.Po svojoj pravnoj prirodi. 2. .Opste je pravilo da svaka stranka prethodno snosi troskove koje je prouzrokovala svojim radnjama.Princip uspeha ( kauze ) ne vazi potpuno. .. v) Izdaci zastupnika. stranka je obavezna.Dakle.Troskovi su izdaci koji su ucinjeni u toku ili povodom konkretnog parnicnog postupka. . obaveza da se nadoknade troskovi je zakonska obligacija.Ko je po okoncanju parnice duzan da konacno snosi troskove postupka.Princip uspeha se koriguje principom krivice u sledecim slucajevima: a) Kada tuzeni nije da tuziocu povoda za tuzbu. nije bilo potrebe da tuzilac podnosenjem tuzbe ostvari svoje pravo. odredi da se izvede odredjeni dokaz.kojima se delimicno pokrivaju troskovi rada suda. . po sluzbenoj duznosti. .Ako sud. . .Kako je i pravo na pravnu zastitu javnopravne prirode. bez raspravljanja. odlucuje sud svojim resenjem. tako da o njemu ne moze da se odlucuje u posebnoj parnici. nezavisno od uspeha u sporu.On se izuzetno koriguje primenom principa krivice. .Shodno ovom principu.Stranka koja u celini izgubi parnicu. takodje javnopravne prirode. po pravilu. prema vrednosti predmeta spora. .UOPSTE . i to samo na zahtev stranke.u koje spadaju troskovi koje je sud imao povodom izlaska iz zgrade za izvrsenje uvidjaja ili saslusanja svedoka.Zahtev za naknadu troskova je akcesoran u odnosu na glavni zahtev.Smatra se da tuzeni nije dao povoda za tuzbu kada pre podnosenja tuzbe nije dovodio u pitanje postojanje tuziocevog subjektivnog prava ili ovlascenja. troskove predujmljuje ona strana na koju pada teret dokazivanja.PRETHODNO SNOSENJE TROSKOVA .) Troskovi postupka . . . d) Izdaci koji su nastali pre nego sto je postupak zapoceo: povodom obezbedjenja dokaza. . duzna je protivnoj strani da naknadi troskove. .Osnovni je princip da se troskovi raspodeljuju prema uspehu stranaka u parnici ( princip kauze ). . da svom protivniku naknadi troskove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slucajem koji se njoj dogodio..100. .) Osnovni principi raspodele .. . b) Izdaci prouzrokovani izvodjenjem dokaza. 134 .) Pravna priroda ( priroda zahteva je sui generis ) .NAKNADA PARNICNIH TROSKOVA 1. tako je i obaveza titulara prema drzavi da predujmi troskove ( placanje sudskih taksi ).

b) Kada su troskovi postupka nastali zbog odlaganja rocista: Troskove snosi stranka koja opravdano izostane, pa se usled toga odlozi rociste. v) Kada su troskovi nastali svesnim odlugovlacenjem postupka: ovde se radi o tome da je stranka nesavesno preduzela neku parnicnu radnju u kasnijem, a mogla je to da ucini i u ranijem procesnom momentu ( te da je tako uradila, izbegli bi se nepotrebni troskovi ). g) Predloga za vracanje u predjasnje stanje: Troskove koji su nastali u postupku povodom ovog predloga uvek snosi stranka koja je podnela predlog. d) Troskova koje je prouzrokovao zastupnik: ove troskove snosi stranka, bez obzira na uspeh u sporu, ako je njn zastupnik skrivio nastanak troskova (npr. nepotrebno sastavljanje podnesaka). 3.) Posebna pravila o raspodeli obaveze na naknadu parnicnih troskova - Posebna pravila vaze za: a) Povlacenje tuzbe- tuzilac je duzan da naknadi tuzenom parnicne troskove. b) Odustanak od pravnog leka- stranka koja odustane je duzna da protivniku naknadu trskove. v) Zakljucenje sudskog poravnanja- merodavan je sporazum stranka, a ako ga nema, onda svaka stranka snosi svoje troskove. g) Suparnicari- ako npr. suparnicari solidarno odgovaraju, onda solidarno odgovaraju i za obavezu naknade parnicnih troskova. - TROSKOVI ZA KOJE SE MOZE TRAZITI NAKNADA - Stranka ima pravo da trazi naknadu samo za one troskove koji su bili potrebni radi vodjenja parnice ( o tome odlucuje sud resenjem i bez rasprave, ceneci sve okolnosti konkretnog slucaja ). - OSTVARIVANJA PRAVA NA NAKNADU PARNICNIH TROSKOVA 1.) Zahtev za naknadu parnicnih troskova - Za odluku o parnicnim troskovima je neophodan zahtev stranaka ( dakle ne odlucuje sud ex officio kao u drugim pravnim sistemima ). - Zahtev treba da bude blagovremen, tj. najkasnije do zavrsetka raspravljanja. - S obzirom da je zahtev za naknadu troskova akcesoran, trebalo bi da ovaj zahtev ne moze da bude predmet posebnog spora. - Medjutim, izuzetak vazi za troskove koji su ucinjeni pre pocetka toka postupka ( npr. za obezbedjenje dokaza, a posle do parnice ni ne dodje ). 2.) Odluka o troskovima postupka - Donosi se bez raspravljanja. - Odluka suda o naknadi parnicnih troskova se uvek smatra resenjem, cak i onda kada je sadrzana u presudi. - Odluka suda o troskovima se moze pobijati zalbom, i postoje tri mogucnosti: a) ako se istovremeno napadaju i meritorna odluka i odluka o troskovima postupka, odluka o troskovima se pobija zalbom protiv presude. b) ako se pobija samo odluka o troskovima, to se cini posebnom zalbom protiv resenja. v) ako jedna stranka napada presudu samo meritorno, a druga iskljucivo u pogledu troskova, visi sud ce o oba pravna pravna leka odluciti jednom odlukom. - Ako visi sud odbaci ili odbije pravni lek, odlucice samo o troskovima koji su nastali u instancionom postupku. - Ako visi sud ukine odluku i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje, onda ne odlucuje on o troskovima. - Ako visi sud preinaci odluku ili je ukine i odbaci tuzbu, odlucuje o troskovima citavog postupka. 135

101.) Oslobodjenje od troskova postupka
1.) Pojam i znacaj - Efektivno i efikasno pravo na tuzbu je garantovano svima, pa i onima koji nisu finansijski u mogucnosti da snose ab initio troskove postupka. - Jedan od instituta koji sluzi ostvarenju tog cilja jeste i siromasko pravo, pravo stranke da bude oslobodjena od placanja troskova postupka, ako fakticki nije u mogucnosti da ih snosi. 2.) Pretpostavke za oslobodjenje - Titular ovog prava je stranka ( fizicko ili pravno lice ) koja: prema opstem imovinskom stanju nije u mogucnosti da snosi troskove postupka ( zakon ne sadrzi kriterijume za odredjivanje ovakvog stanja ). - Gorenavedenu sintagmu bi trebalo shvatiti na nacin da su se ispunili uslovi uvek kada je imovno stanje stranke takvo da bi predujmljivanjem parnicnih troskova bilo dovedeno u pitanje nuzno izdrzavanje stranke i clanova njene porodice ( tu ce se ceniti mnostvo okolnosti ). 3.) Obim prava - Oslobodjenje od placanja troskova postupka se odnosi iskljucivo na obavezu stranke da prethodno snosi ( predujmljene ) izdatke koji nastaju da bi se preduzele parnicne radnje. - Ako stanka koja je uzivala siromasko pravo izgubi parnicu, sud je ne moze osloboditi obaveze da svom protivniku nadoknadi parnicne troskove. - Sud moze da oslobodi stranku od obaveze da predujmljuje sudske troskove delimicno ili u potpunosti. - Delimicno oslobadjanje se odnosi samo na obavezu placanja sudskih taksi. - Potpuno oslobadjanje obuhvata kako sudske takse, tako i predujam za troskove svedoka, vestaka, uvidjaja i sudskih oglasa, a sud stranci postavlja i advokata ( tada se svi troskovi isplacuju iz sredstava suda ). - Advokat koji je postavljen resenjem suda, nema pravo na zalbu protiv ovog resenja, a ima pravo samo da zahteva naknadu stvarnih troskova i nagradu. 4.) Postupak za ostvarenje siromaskog prava - Postupak se pokrece na predlog stranke, koja je duzna da podnese i uverenje o svom imovnom stanju. - Ako se zahteva potpuno oslobodjenje od troskova, onda zahtev moze da se stavi samo do okoncanja prvostepenog postupka. - Ako se zahteva samo delimicno oslobodjenje ( sudske takse ), moguce je da se zahtev iznese i kada parnica tece po pravnim lekovima. - Najracionalnije je da se predlog stavi vec pre nego sto je postupak pokrenut, jer tuzilac time stvara izvesnost u pogledu na svoju procesnu situaciju. - Da bi sud usvojio predlog stranke za dodelu siromaskog prava, predlagac mora da ucini verovatnim da su ispunjeni uslovi za to. - Sud mora da omoguci protivniku da se izjasni o ovom predlogu. - Sud odlucuje resenjem, protiv koga, ukoliko je predlog usvojen, nije dozvoljena zalba, a ukoliko nije usvojen ili je delimicno usvojen, onda je dozvoljena zalba.

136

5.) Prestanak siromaskog prava - Sud moze na sopstvenu inicijativu ili po zahtevu jedne od stranaka da ukine resenje o oslobodjenju od troskova postupka i postavljanju besplatnog punomocnika. - To ce uciniti ukoliko se stranci popravi u medjuvremenu imovno stanje, ili ukoliko stranci vise ne bude potreban zastupnik ili ustanovi da joj nije ni bio potreban. - Kada ukine resenje o oslobadjanju od troskova, sud ce odluciti i o tome da li je stranka koja je bila oslobodjena sada duzna na nadoknadi one troskove od kojih je bila oslobodjena. 6.) Obaveza naknade troskova kojih je stranka bila oslobodjena - Ako stranka koja je oslobodjena placanja troskova postupka izgubi spor, ona nece biti u obavezi da isplati troskove kojih je bila oslobodjena, te sudske takse i ostali iznosi koji su isplaceni iz sredstava suda padaju definitivno na teret tih sredstava. - Ostale troskove koji joj padaju na teret ( izdaci protivne strane ) duzna je da snosi stranka kojoj je bilo priznato siromasko pravo. - Ako je slucaj obrnut, svi troskovi padaju na teret stranke koja je spor izgubila.

102.) Suparnicarstvo, pojam i vrste
- POJAM - U parnici ucestvuju, po pravilu, samo dve stranke: tuzilac i tuzeni. - Medjutim, na strani tuzioca moze da se javi vise procesnih subjekata, kao i na strani tuzenog. - Kada vise procesnih subjekata trazi pravnu zastitu od jednog tuzenika ( aktivno suparnicarstvo), te kada jedan procesnih subjekat zahteva pravnu zastitu prema vise tuzenika ( pasivno suparnicarstvo ), govorimo o suparnicarstvu ili o subjektivnoj kumulaciji. - Smisao suparnicarstva se bazira na ostvarenju nacela procesne ekonomije i interne harmonije odlucivanja ( jer se otklanja mogucnost izricanja protivrecnih sudskih odluka ). - ZASNIVANJE I VRSTE - Suparnicarstvo moze da nastane na sledeci nacin: a) kada tuzilac u tuzbi navede da tuzi vise tuzenih ili kada u rubrumu tuzbe stoji vise procesnih subjekata na strani tuzioca. b) kada jednoj ili drugoj stranci tokom parnice pristupi druga stranka. v) kada, tokom postupka, na mesto jedne ili obe stranke, univerzalnom sukcesijom na njihovo mesto stupi vise procesnih subjekata. g) kad ato zakon izricito predvidja. - Ako suparnicarstvo nastaje vec u momentu podnosenja tuzbe, onda je ono inicijalno, a ako nastaje kasnije, onda je ono naknadno. - Ako suparnicarstvo nastane procesnom voljom tuzioca, onda je to procesno suparnicarstvo, a ako ono nastane kao rezultat posledice odgovarajuce materijalnopravne norme, onda je to materijalnopravno suparnicarstvo. - Najznacajnija podela suparnicarstva vrsi se u skladu sa odnosom suparnicara prema predmetu spora, kao i njihovim ulogama u materijalnopravnom odnosu s kojim je tuzeni povezan, te otuda razlikujemo formalno ( nepravo ) i materijalno ( pravo ) suparnicarstvo. - Znacajna je i podela suparnicarstva na prosto i jedinstveno, pri cemu se kao linija razgranicenja uzima polozaj suparnicara u parnici.

137

- Treba napomenuti da zakon ne nalaze tuziocu da jednom tuzbom obuhvati vise lica, te je zato suparnicarstvo fakultativnog karaktera, osim u slucaju nuznog suparnicarstva. 1.) Formalno ( nepravo ) suparnicarstvo - Kod formalnog suparnicarstva, suparnicari nisu ni na koji nacin povezani u pogledu predmeta spora niti povezani u jednom materijalnopravnom odnosu. - Dakle, smisao pojave vise procesnih subjekata na jednoj strani u parnici lezi iskljucivo u razlozima procesne ekonomije. - Zakon propisuje da je formalno suparnicarstvo moguce, ako su predmet spora zahtevi ili obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom cinjenicnom i pravnom osnovu. - Npr: T je angazovao A za popravljanje krova, B za gradnju garaze i C za popravku kupatila u svojoj kuci. A, B i C podnose tuzbu protiv T i svaki od njih zahteva placanje naknade po osnovu ugovora o delu. - Formalno suparnicarstvo je dopusteno samo ako je sud stvarno i mesno nadlezan za svaki tuzbeni zahtev i za svakog tuzenika u parnici. 2.) Materijalno ( pravo ) suparnicarstvo - Za materijalno suparnicarstvo je karateristicno da se suparnicari nalaze u odnosu koji spada u dispoziciju iste materijalne norme. - Materijalno suparnicarstvo postoji: a) kada postoji pravna zajednica vise tuzilaca ili vise tuzenika. b) kada prava ili obaveze suparnicara proizlaze iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. Npr: Suvlasnici A i B tuze T i zahtevaju utvrdjenje prava vlasnistva na stvari. - Pod pravnom zajednicom se podrazumeva zajednica u pogledu predmeta spora. - U pravnoj zajednici su uvek solidarni duznici ili poverioci, suvlasnici, bracni drugovi u pogledu zajednicke imovine ili u pogledu odgovornosti prema trecim licima. - Materijalno suparnicarstvo podrazumeva da zahtevi i obaveze suparnicara moraju kumulativno da proizlaze iz istog cinjenicnog i istog pravnog osnova ( sam osnov tuzbe nije dovoljan ). - Mat. sup. je moguce samo ako je isti sud stvarno nadlezan za sve zahteve i za sve suparnicare. - Tuzba protiv materijalnih suparnicara moze da se podnese onom mesno nadleznom sudu koji je nadlezan za bilo kog od njih ( atrakcija nadleznosti ). 3.) Prosto suparnicarstvo - Ucesce vise tuzioca, odnosno tuzenih u parnici ne menja njihov procesni polozaj. - Svaki suparnicar ostaje samostalna stranka. - Radnje koje preduzima ili propusti neki od njih nemaju korisnog niti stetnog dejstva u odnosu na ostale suparnicare. - Kada prosti suparnicari preduzimaju parnicne radnje cije je dejstvo protivrecno ( npr. priznanje i osporavanje tuzbenog zahteva ), sud o domasaju takvih radnji odlucuje na osnovu slobodne sudijske ocene dokaza. - Sud moze meritorno da odluci razlicito u pogledu svakog suparnicara. - Po pravilu, sud u slucaju obicnog suparnicarstva odlucuje jedinstvenom presudom, razlicito prema svim suparnicarima. - Formalno suparnicarstvo je uvek prosto suparnicarstvo.

138

Odluka suda moze da bude jednaka i prema A i B i njeno dejstvo se prosiruje i na ostale akcionare. a bitno je da materijalnopravno ovlascenje pripada vecem broju lica. . a da ga odbije kao neosnovan prema drugom. dok su drugi propustili to da ucine ( npr. . ucesnici jednog materijalnopravnog odnosa. ne moze se doneti presuda zbog propustanja. Zakon kreira fikciju da se preduzeta procesna pradnja proteze u dejstvu na sve suparnicare.Iz procesnopravnih razloga. .Npr: Suparnicarstvo branih drugova po tuzbi javnog tuzioca za ponistaj braka. sva lica koje materijalnopravno norma odredjuje kao ucenike materijalnopravnog odnosa. . .Npr: Tuzba kupca nepokretnosti protiv suvlasnika nepokretnosti radi upisa vlasnistva u zemljisne knjige. b) Drugo.Nuzno suparnicarstvo postoji i kada se podnose tuzbe za utvrdjenje i preobrazajne tuzbe.Dejstva jedinstvenog suparnicarstva: . u slucaju da je samo jedan suparnicar preduzeo procesnu radnju. moraju da budu obuhvacena sva lica.4.Npr: Tuzba za utvrdjenje prava na nuzni deo protiv vise testamentarnih naslednika. postoje ogranicenja u pogledu mogucnosti da jedinstveni suparnicari preduzimaju parnicne radnje. kada rok za preduzimanje procesne radnje nije istekao prema bilo kom suparnicaru. . . kod jedinstvenog suparnicarstva postoji samo jedna parnica u kojoj suparnicari ucestvuju kao jedna stranka. . ako je bar jedan suparnicar odgovorio na tuzbu ). Zakon predvidja da bilo koji suparnicar moze da preduzme procesnu radnju cije je preduzimanje vezano za rok.U ZPP-u su predvidjena samo dva izricita izuzetka u pogledu ogranicenja samostalnosti jedinstvenih suparnicara.) Jedinstveno suparnicarstvo . .Jedinstveno suparnicarstvo iz procesnih razloga postoji i u svim slucajevima kada se donosi preobrazajna presuda. bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani. . kao i ogranicenja u pogledu samostalnog dejstva procesnih radnji.Ako to nije slucaj. . .Npr: Akcinari A i B pobijaju odluku skupstine akcionarskog drustva AD.Za razliku od prostog suparnicarstva gde se vise parnica spaja u cilju zajednickog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije. kao i samostalnog dejstva procesnih radnji koje je jedan od suparnicara preduzeo: a) Prvo. tako da je sud duzan da odbaci tuzbu kao nedopustenu.Jedinstveno suparnicarstvo postoji kada spor moze da se resi samo na jednak nacin prema svim suparnicarima. jer se suparnicari smatraju jednom strankom u postupku.Jedinstveno suparnicarstvo moze da postoji iz procesnopravnih ili materijalnopravnih razloga. . .Ono postoji kada tuzbom. susvojina ). nedostaje procesna legitimacija. . jedinstveno suparnicarstvo nastaje u slucaju kada se pravosnaznost presude prosiruje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku. 139 . kao stranke. .Posebnost ovog suparnicarstva se sastoji od toga da tuzba moze da se podigne samo ako su u njoj naznacena.Sud ne moze da usvoji tuzbeni zahtev prema jednom.Jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga je nuzno.Stoga.Nuzno suparnicarstvo postoji kod zajednickog obligacionog ili stvarnopravnog materijalnog ovlascenja ( zajednicka svojina. .

ako sud nadje da je tuzbeni zahtev prema B neosnovan ( jer je stekao pravo svojine od nevlasnika ). .Pravne lekove moze da ulozi i samo jedan jedinstveni suparnicar s dejstvom i za ostale. potpunom odbijanju tuzbenog zahteva. i proda je A koji je dalje proda B. ona nema dejstva ne prema kome. ili kada glavni duznik ne ispuni svoju obavezu ( imaju polozaj prostih suparnicara ). ako je preduzeta neka nepovoljna parnicna radnja.Koje su radnje povoljne. bez obzira na to da li su se stekli napred navedeni uslovi za dopustanje suparnicarstva: suparnicarstvo glavnog duznika i jemca. postupak se prekida s dejstvom i na ostale.Tuzbu glavnog mesanja podnosi lice koje trazi stvar ili pravo o kome vec izmedju drugih lica tece parnica. samo ako su korisne. . i plus: parnica vec mora da tece izmedju inicijalnih stranka. kao to naziv kaze ).Npr: L ukrade pokretnu stvar od vlasnika V.Moze da se generalizuje pravilo da sve procesne radnje koje preduzima jedinstveni supranicar imaju dejstvo prema svim suparnicarima. . a protiv B.Tuzilac zahteva da tuzbeni zahtev bude usvojen prema sledecem ( eventualnom ) tuzenom. umesac ne sme da bude stranka. . jer ce presuda po ovoj tuzbi da proizvede dejstvo erga omnes. . . potpunom usvajanju tuzbenog zahteva. a povoljne radnje kod pasivnog suparnicarstva su one koje su najblize ostvarenju njihovog cilja. cak ni prema onom suparnicaru koji su je preduzeo.I obrnuto. pa istice isti tuzbeni zahtev prema glavno i supsidijarno tuzenom. 5.Ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi s jednim jedinstvenim suparnicarem. i tuzba glavnog mesanja. V moze glavnim tuzbenim zahtevom da vindicira stvar od B. . a ne po konkretnom procesnom polozaju suparnicara u parnici. . te da istakne eventualni tuzbeni zahtev prema L za naknadu stete.ZPP predvidja dve situacije u kojima nalaze suparnicarstvo. stranke u parnici koja tece postaju jedinstveni suparnicari.) Suparnicarstvo na osnovu zakona .) Suparnicarstvo sa eventualno tuzenim . a koje stetne po suparnicare. ako bude pravosnazno odbijen prema tuzenom koji je u tuzbi naveden. . cak i kada se tako preduzetoj radnju protivi i samo jedan suparnicar. . .Po tuzbi glavnog mesanja. . . tj.Nece imati dejstva u parnici radnje kojima se disponira tuzbenim zahtevom.Lice koje tvrdi da mu sporno pravo pripada moze da podnese jednu tuzbu protiv obe stranke u tekucoj parnici.. ali i ostvarenje ekonomicnosti i efikasnosti postupka. i tome on pokrece novu parnicu ( dakle ne mesa se u staru. 140 .Da bi ova tuzba bila dopustena mora da se steknu uslovi koji uopste vaze za dopustenost tuzbe. ako sud pravosnazno odbije tuzbeni zahtev prema A. umesac mora da zahteva sporno pravo za sebe.Npr: Tuzilac podnosi tuzbu za naknadu stete u visini od 50000 dinara protiv A. 6. . zakljucenje poravnanja. .Jednom tuzbom mogu da budu obuhvaceni glavni duznik i jemac samo ako se radi o slodarnom jemstvu. kao sto su priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva. tj.Smisao podnosenja tuzbe ( isti zahtev ) protiv glavno i eventualno tuzenog se sastoji od toga da tuzilac obezbedi ocuvanje svojih materijalnopravnih ovlascenja ( prekid zastarelosti ).Povoljne radnje kod aktivnog suparnicarstva bi bile one koje su najblize ostvarenju cilja parnice. treba odrediti apstraktno.Ovde tuzilac nije siguran u pogledu postojanja pasivne legitimacija tuzenog.

. jer ima pravni interes da ona uspe. sud pocinje da raspravlja sa eventualnotuzenim tek kada pravosnazno okonca parnicu protiv glavnog tuzenog ( to je necelishodno i protivno nacelima ekonomicnosti ). dejstvo resenog prethodnog pitanja u pogledu materijalnopravne obaveze intervenijenta.* ucesce umesaca.Ishod glavne parnice ima u odnosu na docniju parnicu izmedju intervenijenta i stranke koje je izgubila spor.Ovde je jasno da tuzilac istice razlicite tuzbene zahteve prema glavnom i eventualnom tuzenom koji pocivaju na dva razlicita zivotna dogadjaja.) Obicni umesac .Po sudskoj praksi. . Medjutim. Dakle. - 104. izgradio G. po ugovoru.Obicni umesac stupa kao ucesnik u parnici iz dva razloga: * prvo. kada bi se uspehom stranke na cijoj se strani umesac mesa njegov pravni polozaj poboljsao ili kada bi se njenim neuspehom njegov pravni polozaj pogorsao.intervenijent ) je trece lice koje ucestvuje u tudjoj parnici na strani jedne od stranka.Umesac i glavna stranka u parnici na cijoj strani on intervenise su uvek povezani nekim materijalnopravnim odnosom.Umesac ( sporedni umesac. . da bi pomogao stranci na cijoj strani se mesa da usme u sporu. . . . jer ce tuzeni. G se brani da je staticke proracune poverio po ugovoru o nalogu arhitekti A.Medjutim. jer oba dogadjaja imaju isti uzrocnik.* imenovanje prethodnika. 141 .Postoji pravni interes za ucesce umesaca.) Ucesce umesaca u postupku Trece lice moze da bude ucesnik u tudjoj parnici samo kada ima za to opravdan pravni interes.Obicno mesanje u tudju parnicu postoji kada presuda u parnici izmedju stranka deluje samo inter partes.Uvek ce postojati pravni interes za intervenciju kada sudska odluka doneta u parnici izmedju stranaka proizvodi neposredno ili posredno dejstvo na gradjanskopravni polozaj umesaca. . . . ..* obavestenje o parnici. ti zahtevi su u vezi. * drugo. ako izgubi spor. sposobnost ). pri cemu se i T saglasio da A vrsi poslove nadzora u vezi s gradjenjem. .Pravni interes umesaca da stupi u parnicu moze da se ogleda i u tome sto se dejstvo presude prosiruje i na njega. u neku ruku. da bi kontrolisao nacin na koji stranka vodi spor. .Arhitekta ima pravni interes da se umesa na strani tuzenog. pravni interes se ogleda u tome da neuspeh tuzenog u glavnoj parnici ima posredno za posledicu pogorsanje pravnog polozaja intervenijenta. . b) Umesac ne sme sam da bude stranka ( ali mora da poseduje stranacku i par.Zakon predvidja sledece pretpostavke za dopustenost ucesca obicnog umesaca: a) Mesanje je dopusteno u parnici koja vec tece. . da povede parnicu protiv njega za naknadu stete. . 103. v) Umesac mora da ima pravni interes ( ne moralni ili ekonomski ).* ucesce drzavnog tuzioca. a Zakon razlikuje sledece oblike ucesca trecih lica u parnici: .Npr: T podnese tuzbu protiv G i zahteva naknadu stete po osnovu nedostataka gradjevine koju je.

Ono sto moze umesac u parnici.. . ako ih ona prihvati. dok je protiv odluke kojom se odbija mesanje dopustena zalba.Da bi sud mogao da oceni da li postoji pravni interes.Ovo dejstvo se ne prostire i na drugu stranku koja je ucestvovala u prvoj parnici. . te da je stranka lose vodila parnicu. i nijedna stranka se ne protivi mesanju.Sud ce.Umesac ne moze da preduzima parnicne radnje koje bi bile u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. ako takav pravni interes ne postoji. umesac je duzan da u podnesku iznese one cinjenice na kojima zasniva postojanje svog pravnog interesa.Intervencijsko dejstvo ima siri domasaj od dejstva materijalne pravosnaznosti.Subjektivno intervencijsko dejstvo presude obuhvata umesaca i stranku na cijoj strani se on mesao. interes da stupi kao umesac u par. ali ne protivno volji stranke ( rokovi su oni isti koji teku i za stranku ).Umesac moze sam da sazna da vec tece parnica za ciji je ishod zainteresovan i tada moze da obavesti sud podneskom ili izjavom datom na rocistu da stupa u parnicu. V) Intervencijsko dejstvo presude . . T cedira potrazivanje na C.Ovo dejstvo podrazumeva da su tacni cinjenicni i pravni navodi sadrzani i u obrazlozenju presude donete u parnici u kojoj je ucestvovao i umesac.Presuda ne proizvodi intervencijsko dejstvo.Umesac ima pravo na naknadu troskova. A) Stupanje umesaca u parnicu . po sluzbenoj duznosti. . C ima prav. B) Procesni polozaj obicnog umesaca . stavljanje dokaznih predloga. 142 . . sud dostavlja podnesak umesaca strankama.I stranka moze sama da obavesti umesaca da tece parnica s pozivom da u njoj uzme ucesce kao intervenijent.Umesac moze da ulozi i redovne i vanredne pravne lekove. te on moze da spreci svojim ucescem u parnici i donosenje presude zbog propustanja. . .Pravilo je da intervenijent preduzima samo one radnje s kojima bi se saglasila i sama stranka. .. . ali one proizvode dejstvo na stranku.Npr: T je podneo tuzbu protiv D i zahteva naplatu potrazivanja u visini od 10000 dinara.. ako sud u prvoj parnici odluci na temelju primene pravila o teretu dokazivanja ( non liquet ). na strani T. i time je mesanje otpocelo.Umesac je duzan da primi parnicu onako kako se ona nalazi u momentu u kojoj je ona bila kada je stupio u parnicu ( stoga i umesaca pogadja prekluzija jednako kao i stranku ). ispitati da li postoji pravni interes umesaca i odbice resenjem mesanje kao nedopusteno. ali sud ne moze da ga obaveze na placanje parnicnih troskova. u sklopu intervencijskog dejstva presude vazi pravilo da je sud u potonjoj parnici izmedju intervenijenta i stranke vezan sudskom presudom doneto u prethodnoj parnici . kao i njene pravne sledbenike. intervenijent ne moze u novoj parnici sa strankom da istice da je sud doneo pogresnu odluku. --> drugo. Tokom parnice. . . .Protiv odluke suda kojom se intervencija dopusta nije dozvoljena posebna zalba. . a koje se odnose na iznosenje cinjenica. . jeste da preduzima sve parnicne radnje koje bi mogla da preduzme i stranka.Objektivno intervencijsko dejstvo presude se ispoljava dvostruko: --> prvo.Umesac preduzima parnicne radnje u svoje ime. .Ukoliko se ustanovi da postoji pravni interes.

Npr: T. Uprkos tome. .Imenovanje prethodnika preduzima u parnici tuzeni koji drzi neku stvar ili koristi neko pravo. . .Cilj instituta jeste da pravni prethodnik stupi na mesto tuzenog u parnicu. . B) Polozaj umesaca. tako da je smisao imenovanja prethodnika jedino u tome da tuzeni na taj nacin ostvari odredjeni materijalnopravni efekat na pravni odnos koji postoji izmedju njega i treceg lica.Vazno je naglasiti da ovakav umesac moze da izjavljuje pravne lekove.Umesac jedinstveni suparnicar moze i sam da izjavi vanredni pravni lek.Jasno je da vlasnik stvari moze da vindicira stvar od svakog drzaoca. da se protivi priznanju tuzbenog zahteva. . 143 . jer se pokaze da je intervenijent B. presuda deluje neposredno na pravni odnos izmedju umesaca i protivnika stranke na cijoj strani se on mesa.Sud je duzan da ovakvom umesacu pruzi priliku da se izjasni o svim navodima protivnika. ima polozaj stranke u postupku.sporednog umesaca.Umesac i stranka se smatraju jednom strankom.Tuzeni je duzan da imenuje prethodnika pre nego sto se upusti u raspravu. zahteva od ostavoprimca. 106. vlasnik stvari.) Imenovani prethodnik .Umesac ima polozaj jedinstvenog suparnicara. Presuda doneta u sporu izmedju T i C proizvodi neposredno dejstvo i na pravni odnos izmedju C i O. . o parnici koja tece izmedju njega i vlasnika. . O. U parnici izmedju B i A za naknadu stete. za razliku od obicnog.) Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara A) Pojam .Intervencijsko dejstvo presude ne moze da se koristi protiv stranke.Npr: T uspe u sporu protiv A. vec samo protiv umesaca. B tuzi A za naknadu nematerijalne stete. tako da se pravni polozaj umesaca ne razlikuje od polozaja bilo kog jedinstvenog suparnicara.jedinstvenog suparnicara u parnici . . kao i stranci. tako da stranka sama ne moze pravnovaljano da disponira tuzbenim zahtevom. vlasnika vozila koji je osiguran do odgovornosti za stetu nanetu trecim licima kod O. . a tvrdi da stvar drzi ili pravo vrsi u ime treceg lica. cak i protivno volji stranke na cijoj strani se umesao.Dostavljanje mu se vrsi posebno. kada dejstvo presude treba da se odnosi i na umesaca. a rokovi za izjavljivanje pravnih lekova teku nezavisno od rokova koji vaze za stranku. iako nije ucestvovao u parnici do momenta pravosnaznosti presude. i to bilo zbog prirode predmeta spora.Ovakav umesac. 105. . . povracaj stvari. . presuda doneta izmedju T i A nema intervencijsko dejstvo. advokat sacionio pravnovaljan ugovor. . bilo na osnovu zakona. ako se umesac tome protivi. ostavodavca.Imenovanje prethodnika je vid obavestenja treceg lica o parnici. osteceni.Tuzeni moze da smatra da prethodnik ima vise argumenata da odbije tuzbeni zahtev tuzioca. .Kod umesaca s polozajem jedinstvenog suparnicara. podnese tuzbu protiv C. . A isprica trecim licima da je advokat B sacinio nistav ugovor..Npr: T.Umesac moze da nastavi da vodi parnicu do njenog okoncanja. O obavestava trece lice.

Cilj pravnih lekova jeste da se ovakvi nedostaci otklone. . izmena ili ukidanje sudske odluke. . . On ima za posledicu supsumaciju pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja pod pogresnu materijalnopravnu normu.Pravni lekovi su parnicne radnje stranaka ili drugih ovlascenih lica kojima zahtevaju da sud ispita tacnost sudske odluke. i to u sledecim slucajevima: a) kada jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. pa npr: ako je sud odbio da izvede dokaz na neku okolnost vaznu za odlucivanje to ima za posledicu pogresan stav suda prema cinjenicama. osim kada tuzilac prema tuzenom istice i druge zahteve koji nemaju veze s drzanjem stvari ili vrsenjem prava u tudje ime. 3 Ovaj deo pricati uz 103. .Sve greske nastale povodom donosenja presude mogu da nastanu zbog povrede procesnih normi ( error in precedendno ).Za to nije potreban pristanak tuzioca. medjutim.Sve ove greske su uglavnom povezane. .Prethodnik moze da stupi u parnicu i kao sporedni umesac.Vanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih sudskih odluka.Redovni pravni lekovi se ulazu protiv odluka koje jos nisu postale pravosnazne.Pravnim lekom se zahteva preispitivanje. . zbog pogresno utvrdjenih cinjenica.Ulaganje redovnih pravnih lekova sprecava da presuda postane pravosnazna u delu koji se pobija pravnim lekom ( suspenzivno dejstvo ). B) Vrste pravnih lekova . v) kada preduzimaju parnicne radnje da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. . samo kada prethodnik pristane da stupi u parnicu na njegovo mesto ( tada on postaje tuzeni ).Mogucnost ulaganja pravnih lekova protiv sudskih odluka pojacava pritisak na prvostepeni sud da postupa zakonito i donosi tacne presude.Javni tuzilac kao umesac u javnom interesu moze da preduzima parnicne radnje u granicama tuzbenog zahteva koje se odnose na utvrdjenje cinjenica i predlaganje dokaza koje stranke nisu iznele ili cije izvodjenje nisu predlozile. 107. . pitanje. . .Naprotiv.Presuda moze da pociva na greskama.Javni tuzilac ucestvuje u tudjoj parnici kao umesac radi zastite opstih interesa. .MESANJE JAVNOG TUZIOCA U PARNICU3 . . . sto ima za posledicu da izmedju njega i tuzenog nastupa u kasnijoj parnici intervencijsko dejstvo presude.) Pojam i obelezja pravnih lekova A) Pojam i ciljevi pravnih lekova . jer njome nije u potpunosti ili delimicno udovoljeno zahtevima stranaka u postupku. . 144 . b) kada preduzimaju radnje sa cinjem da izbegnu javne finanskijske obaveze. tuzeni istupa iz parnice.Sud je duzan da pozove prethodnika na rociste. te zbog pogresne primene materijalnog prava ( error in decidendo ). njegov ne dolazak ili odbijanje da stupi u parnicu nema za dejstvo da tuzeni istupa iz parnice. pa tako i sama moze da bude pogresna ( netacna ).O postojanju ovakvih radnji javnog tuzioca obavestava sud pred kojim parnica tece..

b) zalba protiv resenja. . vanredni pravni lek je samo predlog za ponavljanje postupka. nedostaci u nistavim presudama se otklanjaju ulaganjem pravnih lekova. ne i njeno obrazlozenje. za njihovo ulaganje vaze opste procesne pretpostavke. . resenja kojima se okoncava spor. a s druge strane. . za ulaganje i postupanje po pravnim lekovima moraju da budu ispunjenje i posebne procesne pretpostavke koje se ticu: a) dopustenosti pravnog leka.Devolutivno dejstvo nema zahtev za ponavljanje postupka. a ne na ispitivanje tacnosti sudkse odluke. .Redovni pravni lekovi su: a) zalba protiv presude.Zakon predvidja posebne procesne pretpostavke za dopustenost svakog leka ponaosob cije postojanje ispituje sud po sluzbenoj duznosti.Osim toga. d) direktna revizija. tj. . jer pretpostavke za dopustenost tuzbe nisu isto sto i pretpostavke za dopustenost pravnog leka ). . onda je zalba tuzenog bila osnovana ( sto nema veze sa dopustenoscu zalbe ). kao i sve druge meritorne odluke donete u obliku resenja. b) procesne legitimacije stranaka za njegovo ulaganje.Razlikujemo dopustenost i osnovanost pravnih lekova.Redovni pravni lekovi imaju devolutivno dejstvo. 108.) Dopustenost pravnih lekova .U nasem pravu. . v) pravnog interesa za ulaganje pravnog leka. . jer se odnosi na otklanjanje prekluzije. v) prigovor protiv platnog naloga.Pravni lekovi mogu pobijati sve vrste sudskih presuda. nego o njemu resava sud koji je doneo odluku u prvom stepenu. .Pravni lek nije moguc protiv nepostojecih presuda.Kako su pravni lekovi parnicne radnje stranaka. .Dakle. Npr: Prvostepenom odlukom je tuzba odbacena kao nedopustena zbog nedostataka procesnih pretpostavku ( apsolutna nenadleznost ).U pravne lekove ne spada i zahtev za povracaj u predjasnje stanje. ovo pistanje spada u sferu osnovanosti pravnog leka ( a ne dopustenosti pravnog leka. g) revizija protiv presude i revizija protiv resenja. U postupku po pravnim lekovima.Pravnim lekovima se mogu pobijati procesna resenja. ali i resenja o materijalnom upravljanju parnicom..Osnovanost pravnog leka odnosi se na ispitivanje zakonitosti i tacnosti sudske odluke koja se pobija. . o njima resava neposredno visi instancioni sud ili VKS. 145 . g) forme i sadrzine pravnog leka. A) Posebne procesne pretpostavke za ulaganje pravnih lekova . ako utvrdi da je tuzba bila nedopustena. V) Predmet pravnih lekova .Pravnim lekovima se napada izreka presude.

pravni lek ce se odbaciti kao nedopusten. a ona je trebalo da bude doneta u formi resenja. . suprotno tome. . B) Dopustenost pravnog leka ( odavde u sustini pocinje ispitno pitanje ) a) Dozvoljenost pravnog leka . v) Pravni interes za ulaganje pravnog leka . a ne i formalni.Postojanje pravnog interesa za izjavljivanje pravnog leka podrazumeva da je sudska odluka izrecena na stetu lica koje izjavljuje pravni lek. umesaci ( medjutim sa razlicitim dejstvom. tj. dok umesac s polozajem jedinstvenog suparnicara moze da podnese pravni lek i protiv volje stranke ).Formalni pravni interes na strani tuzenog ce postojati u slucaju kada je tuzeni zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan u potpunosti ili delimicno. sud ce odbaciti pravni lek kao nedopusten. a tuzeni je kompenzacioni prigovor izjavio samo kao eventualni.Zakon predvidja da se zalba protiv presude podnosi protiv presude donete u prvom stepenu. b) Procesna legitimacija . tuzbeni zahtev usvojio.d) rokova za njihovo podnosenja.Dozvoljenost pravnog leka znaci da zakon predvidja mogucnost da se protiv odredjene sudske odluke ulozi zakonom predvidjen pravni lek. zalba na presudu drugostepenog suda ).Pravo na podnosenje pravnih lekova imaju: stranke.Ipak. njihovi univerzalni sukcesori. . .Ako je pravni lek izjavilo lice koje za to nije ovlasceno.Formalni pravni interes za ulaganje pravnog leka postoji uvek kada izreka sudske presude odstupa od zahteva stranaka koji su izneti u parnici ( za tuzioca to nije sporno jer se uporedjuje sadrzina tuzbenog zahteva sa izrekom presude ). pogresno naznacio doluku kao presudu. ulozeni pravni lek se odbacuje resenjem. onda vazi princip najveceg povlascenja stranke. kada je tuzbei zahtev odbijen kao neosnovan zbog preboja potrazivanja. . kada bi izreka presude imala za posledicu nepovoljniju materijalnopravnu poziciju stranke u odnosu na stanje pre pocetka parnice. .Materijalni interes za pravni lek postoji. dok posebna pravila vaze za dozvoljenost predloga za ponavljanje postupka. uprkos tome. revizija protiv presude donete u drugom stepenu. odnosno da to lice moze da ocekuje kakvu pravnu korist od izjavljenog pravnog leka. ona moze da bira koji ce pravni lek da ulozi: onaj protiv odluke suda ciji je naziv pogresno oznacen ili onaj protiv odluke suda koju je sud trebalo tacno da oznazi. jer tuzeni nije postavio nikakav procesni zahtev u postupku. .Za dozvoljenost pravnog leka je bez znacaja kako je stranka pravni lek nazvala.Kod presude zbog propustanja moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka. a sud je.Npr: tuzeni je zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. a sud je. . . . . ako je sud npr. tada stranka ne bi mogla da ulozi zahtev za ponavljanje postupka.Ako pravni lek nije dozvoljen ( npr. odbacio tuznu kao nedopustenu. jer obicni umesaci mogu da uloze pravni lek samo ako to nije u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke.Ukoliko sud pogresno naznaci naziv odluke. . ako se on pokaze kao osnovan. 146 .Materijalnopravni interes bi postojao.Ako pravni interes ne postoji. .

. . .Kod presuda na osnovu priznanja i na osnovu odricanja.Ako se sudska odluka pobija zbog gresaka u primeni materijalnog prava. . sako stranka nija navela u kom delu pobija sudsku odluku. . . . . zbog toga i zakon predvidja posebne rokove za njihovo ulaganje koji su prekluzivni i koje sud ne moze da produzi ( u slucaju propustanja roka. jer sud osnovanost pravnog leka ispituje samo u granicama razloga koji su navedeni u pravnom leku ).GRANICE KONTROLE SUDSKE ODLUKE PO PRAVNIM LEKOVIMA: .Nedostaci u formi pravnih lekova imaju za posledicu da se oni odbacuju kao nedopusteni. . .Ako se odluka pobija zbog procesnopravnih gresaka. v) zahtev stranke upucen sudu koji odlucuje od pravnom leku. a eventualno njeno ukidanje.Parnicin postupak moze da se okonca u razumnom roku samo ako je i mogucnost za ulaganje pravnih lekova vremenski ogranicena. jer su razlozi bitan uslov za dopustenost zahteva za ponavljanje postupka koji ce sud odbaciti kao nepotpun..Ako je sadrzina pravnog leka manjkava.Postupak po pravnim lekovima nije nov postupak o osnovanosti tuzbenog zahteva. odnosno da podnosilac pravnog leka zahteva preinacenje sudske odluke. pravilo je da se zahteva ukidanje pobijane odluke.Navodjenje razloga je posebno vazno kod vanrednih pravnih lekova. 4 Svi naredni naslovi se mogu pricati uz pitanje 107. .Rokovi pocinju da teku do dostavljanja pismenog otpravka sudske odluke. smatrace se da je pobija u delu u kome nije uspela u parnici.U tom postupku sud ne moze da odlucuje van granica predmeta spora o kome je doneta sudska odluka. i obrnuto. ako zahtev ne sadrzi neki od zakonskih razloga za ponavljanje.odnosno odricanja . moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka i on se ogleda samo u tome da presude donete na osnovu ovih parnicnih radnji u svojoj sadrzini odstupaju od sadrzine priznanja. vec postupak u kome se ispituje samo zakonitost i tacnost odluke o tuzbenom zahtevu. b) razloge zbog kojih pobija sudsku odluku. kako bi moga postupak ponovo da se sprovede.Rokovi su u nasem pravu kratki: 30 dana za zalbu (15 dana u menicnim i cekovnim sporovima).ROKOVI ZA ULAGANJE PRAVNIH LEKOVA . jer u pogledu dela odluke koji se ne pobija nastupa pravosnaznost. a koji se tice izmene ili ukidanja pobijane sudske odluke. . on se odbacuje kao nepotpun. .U pogledu redovnih pravnih lekova.Zbog gubitka prava na podnosenje pravnog leka moze da se zahteva vracanje u predjasnje stanje.U praksi je uobicajeno da se ovi zahtevi u pogledu izmene sadrzine odluke isticu eventualno.FORMA I SADRZINA PRAVNOG LEKA4 . . sud odbacuje lek kao neblagovremen ). . 30 dana za reviziju.Ovaj postupak cini jedinstvo s prvostepenim postupkom u kome je odluceno o zahtevima stranaka. 147 . nuzno je da se zahteva izmena sadrzine odluke ( preinacenje ). takodje.Pravilo je da svaki pravni lek mora da sadrzi najmanje tri cinioca: a) izjavu stranke u kom delu pobija sudsku odluku ( to je vazno posebno za reviziju.To je od znacaja.

Postupak po zalbi predstavlja nastavak prvostepene parnice. . . jer se odluka o ovim pitanjima ne tice predmeta spora i nije obuhvacena izrekom presude.. . b) Sadrzine. pojam i obelezja A) Pojam i znacaj .) Zalba protiv presude. 109.Nuzno je da se steknu uslovi koji se ticu: a) Forme ( podnesak ). * potpis podnosioca zalbe. . .ZABRANA REFORMATIO IN PEIUS . a ne moze se podici ni protivtuzba. .Iskljucena je mogucnost da stranke iznose nove cinjenice i predlazu nove dokaze.Ova zabrana ne vazi ako je i druga strana izjavila zalbu. navodjenje cinjenice da je svedok vec ranije osudjen zbog laznog svedocenja ).Ova zabrana ne vazi ni kada sud preispituje sudsku odluku iz razloga na koje pazi ex officio. * izjavu da li se presuda pobija u celini ili samo delimicno.Zalba mora nuzno da sadrzi: * oznacenje presude koja se zalbom pobija. . -Npr: nije dopusteno da u postupku po pravnim lekovima stranka oznaci novo dokazno sredstvo ( svedoka ) ali jeste da u zalbi navede cinjenice koje ukazuju na pogresnu ocenu dokaza ( npr. . stranke bi cesto porpustale da ulazu zalbe. . jer o njenoj osnovanosti resava neposredno visi sud.Medjutim nedostatak nekih od zakonom izricito propisanih sastojaka zalbe na presudu ne povlaci ( kako bi trebalo ) odbacivanje nepotpune zalbe.Zalba protiv presude je rednovni pravni lek protiv presude donete u prvom stepenu. .Njome se pobijaju sve vrste presuda.Zabrana beneficio nonorum se medjutim ne odnosi i na nove cinjenice i dokaze o procesnopravnim pitanjima. tako da su kogniciona ovlascenja drugostepenog suda snazno ogranicena. . isticanje prigovora kompenzacije ili zastarelosti. B) Uslovi za dopustenost zalbe .Ova zabrana se ne odnosi ni na iznosenje novih cinjenica kojima se objasnjavaju ili pojasnjavaju vec iznete cinjenice ili se dopunjavaju cinjenice o dokaznoj snazi pojedinih dokaza na cijem rezultatu je prvostepeni sud zasnovao odluku.To znaci da sve parnicne radnje koje su stranke punovazno preduzele u prvostepenom postupku vaze i u postupku po pravnim lekovima ( one se ne ponavljaju ).Da na vazi ovo pravilo. i ona ima suspenzivno i devolutivno dejstvo.Nije dopusteno preinacenje tuzbe. nego je dovoljno da zalba sadrzi makar: 148 . * razloge zalbe. upravo iz straha da sud ne izmeni odluku na njihovu stetu. . . tako da drugostepeni sud odlucuje samo o onom delu u vezi kojeg zalilac nije zadovoljan ( sto ukazuje da nova odluka ne moze da pogorsa njegov polozaj ).Sud ne moze da izmeni sadrzinu sudske odluke na stetu onog lica koje pobija presudu pravnim lekom.To je zbog toga sto presuda postaje pravosnazna u delu koji se ne pobija.

g) Dozvoljenosti ( nedozvoljena je ako nedostaje procesna legitimacija ili pravni interes.Ovde se radi samo o mogucnosti iznosenja tzv. .One postoje ako sud nije primenio ili je nepravilno primeni odredbe ZPP-a.Podnosilac zalbe bi mogao jos u jednoj situaciji da u zalbi predlaze izvodjenje novog dokaza. ili ako se lice odreklo ulaganja zalbe ili je vec povuklo zalbu ). subjektivno novih cinjenica. . ali ne u smilu da presuda ne proizvodi nikakvu dejstvo. predlog podnosioca da visi sud ili kasira ili izmeni sadrzinu prvostepene presude. bez svoje krivice.Fakultativni sastojak zalbe je i zalbeni predlog.Eskulpaciju podnosioca zalbe moguce je zamisliti samo u dva slucaja: * da stranka nije znala da neka vazna cinjenica postoji.Ovde se radi o teskim povredama znacajnih procesnih pravila na koje bi sud. . kao i sumpsumacionu gresku ( podvodjenje cinjenica pod pogresnu procesnu normu ). ali samo ako ucini verovatnim da troskove nije predjumio iz opravdanih razloga. . podnosilac zalbe moze da zahteva da se taj dokaz izvede.Ovde je tesko napraviti razliku izmedju prava stranke da iznosi nove cinjenice i povrede procesnih pravila koje je pocinio sud. po pravilu. --> koje dokazne predloge je sud odbio. trebalo da pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. tj. u slucaju kada sud odustane od izvodjenja dokaza. v) Blagovremenosti ( rok je 30 dana ). --> u cemu se ogleda pogresno pravno shvatanje suda.oznacenje presude koje se pobija i potpis podnosioca ( cak i ako neceg od ovog nema. .) Zalbeni razlozi . 110. V) Beneficio novorum .Naime.Razlozi zalbe bi trebalo da budu obrazlozeni i to na sledeci nacin: --> koje bitne cinjenice sud nije utvrdio ili ih je pogresno utvrdio.Zakon razlikuje: A) Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka . tj. presuda se moze pobijati zbog: 1. * da je sud manjkavim vodjenjem postupka sprecio stranku da iznese cinjenicu. ali podnosilac zalbe ih nije izneo i za to ne snosi krivicu ( potrebno je da ucini verovatnim da.. onda sud poziva stranku da je dopuni ). nije mogao da ih iznese do zakljucenja glavne rasprave ). . --> koje procesne norme je sud prekrsio.To su one povrede kod kojih zakonodavac neoborivo pretpostavlja da su imale za posledicu donosenje nezakonite i nepravilne odluke. onih koje su objektivno postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave. --> sta su nedostaci suda u oceni dokaza.Njihovo postojanje cini presudom nistavom. . .Nepravilna primena procesne norme podrazumeva i netacno utvrdjenje postojanja njene dispozicije ( cinjenica ). . jer stranka nije predujmila troskove za njegovo izvodjenje.) Bitne povrede parnicnog postupka . 149 .Zakon predvidja tri razloga za zalbu protiv presude. . --> koji nedopusteni dokazi su izvedeni ili izvedeni na nacin protivan postupku.

• na ucesce sudije u postupku koji je trebalo da bude iskljucen/izuzet. presude na osnovu prinzanja ili odricanja. * nepostojanje ovlascenja za vodjenje parnice na osnovu zakona ili nepostojanje punomocja. • na povredu javnog poretka. --> povreda pravila o donosenju prasude zbog propustanja.. * postojanje apsolutne nenadleznosti parnicnog suda. kasira. --> nacela nepristrasnosti u sudjenju ( ucesce sudije koji je trebalo da bude izuzet/iskljucen ). --> s obizrom na predmet spora: * nepostojanje tuzivosti subjektivnog prava (tuzba je podignuta nakon zakonom propisanog roka) * povreda principa res judicata ili zabrane dvostruke litispendencije. Po slozbenoj duznosti sud pazi samo na sledece apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka: • na pravilan sastav suda. --> povreda pravila javnog poretka ( odluka suda pociva na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka ). kada je sadrzina manljiva: --> izreka presude je nerazumljiva. B) Relativno bitne povrede odredaba parnicnog postupka 150 . v) Povreda pravila o odlucivanju: --> donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. bez obzira kakav je njen materijalnopravni rezultat. • na poredu nacela kontradiktornosti.Apsolutno bitne povrede parnicnog postupka mogu da se klasifikuju na sledeci nacin: a) Povreda pravila o procesnim pretpostavkama: --> s obzirom na sud: * nepropisan sastav suda. --> s obzirom na stranke: * nepostojanje stranke. tj. * povreda pravila o stvarnoj nadlenzosti suda. . * nedostatak parnicne sposobnosti. --> presuda ne sadrzi razloge o bitnim cinjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrecni. stranke. --> presuda nije obrazlozena.. . --> postoji protivrecnost izmedju onog sto se navodi u razlozima presude i pismenim dokazima. * prekoracenje ovlascenja od strane zakonskog zastupnika ili punomocnika. stranacke i parnicne sposobnosti sposobnosti i pravilno zastupanje. b) Povreda elementarnih procesnih nacela: --> povreda nacela kontradiktornosti --> nacela o upotrebi supstvenog jezika u postupku. • na res judicata. odnosno ukine presudu. g) Povreda pravila o sadrzini presude. ako utvrdi postojanje apsolutno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. * nepropisno zastupanje parnicno nesposobne stranke od strane zakonskog zastupnika. • na donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. --> izreka je protivrecna sama sebi ili razlozima presude. --> nacela javnosti. • na postojanje.On je duzan da to ucini.Nistavost presude znaci da je drugostepeni sud obavezan da.

2. . ako je sud nepotpuno ili netacno utvrdio cinjenicno stanje. rezultat pogresne primene pravila o oceni dokaza ili netacne primene stavova iskustva. . . odnosno kada je nije utvrdio. najcesce.Kod postojanja relativno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. 111.Relativno bitne povrede parnicnog postupka su i slucajevi kada je sud odlucio infra petita ili extra petita.) Pogresna primena materijalnog prava . da li su in concreto imale za posledicu donosenje nepravilne odluke.Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kada je sud stekao uverenje da jedna cinjenica postoji.Na ove povrede sud ne pazi po sluzbenoj duznosti. ali i cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.Ovo se odnosi na propuste suda da formira uverenje o postojanju. . . . .Pogresna primena materijalnog prava je izvesna.Sud pazi na pravilnu primenu materijalnog prava po sluzbenoj duznosti. . a to je moglo da ima uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude. jer svaka neprimena ili pogresna primena procesne norme moze u konkretnom slucaju da ima za posledicu da odluka suda bude nepravilna ( uglavnom se radi o povredama pravila o dokazivanju ).One postoje kada sud nije primenio neku procesnu normu ili ju je nepravilno primenio.Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje je.Ono postoji kada je sud neku bitnu cinjenicu pogresno utvrdio. tj.Ovde zakonodavac ne pretpostavlja neoborivo da je povreda imala za posledicu donosenje nezakonite i netacne odluke. . b) pogresno tumacenje materijalnopravne norme ( kod pravnih standarda je to najcesce ).Nepotpuno cinjenicno stanje postoji kada je sud propustio da utvrdi postojanje neke cinjenice iz koje stranke izvoed svoje zahteve.Pogresna primena moze da se javi kao: a) primena pogresne materijalnopravne norme ( greska u kvalifikaciji ). podnosilac zalbe mora da ucini makar verovatnim da je povreda procesne norme mogla da ima neposredno za posledicu donosenje nepravilne odluke. . tako da nije vezan materijalnopravnim obrazlozenjem zalbe.) Postupak po zalbi 151 . vec sam podnosilac zalbe na njih mora da se pozove.Pogresna primena materijalnog prava se odnosi na pogresno resenje jednog pravnog pitanja. v) sumpsumiranje cinjenicnog stanja pod dispoziciju pogresne materijalnopravne norme. 3.Spisak ovih povreda je neogranicen. odnosno koje su bitne i vazne za donosenje odluke. jer to neminovno povlaci za sobom primenu dispozicije pogresne materijalnopravne norme. .) Pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje .. odnosno ne postoji sto je u suprotnosti sa realnim sledom dogadjaja u stvarnosti. . odnosno nepostojanju neke cinjenice o kojima se izvodi dokazivanje. . a sud onda utvrdjuje da li su te povrede relevantne.Ona postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kada takvu odredbu nije pravilno primenio.

. nepotpuna ili nedozvoljena. dok izostanak obe stranke stvara fikciju da je tuzba povucena.Drugostepeni sud odlucuje o osnovanosti zalbe. sud dostavlja jedan njen primerak protivnoj strani na odgovor ( koja ima rok od 15 dana za odgovor. te zatim prvostepeni sud citav spis predmeta dostavlja drugostepenom sudu ( u instruktivnom roku od 8 dana ).Drugostepeni sud moze da smatra da je celishodnije da zakaze raspravu.Sudija izvestilac ne daje misljenje o osnovanosti zalbe.Jedini bitan izuzetak je da odsustvo jedne ili obe stranke nema nikakav uticaj na tok postupka. drugostepeni sud je. vec je duzan da zakaze raspravu i da odluci o svim zahtevima stranaka. a) Granice ispitivanja prvostepene presude . . . vec prilikom prvog ispitivanja pobijane preusde duzan da je preinaci.ZPP iz 2005.Ipak.Kontrola se vrsi samo u delu presude na koji se podnosilac zalbe pozvao.Ako se u zalbi iznese i nova reperta. rasprava pred drugostepenim sudom moze da se odrzi iz razloga celishodnosti.POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM . .Ako nadje da je zalba dopustena. B) Odlucivanje na raspravi u vecu . . . 152 .Zalba se uvek podnosi prvostepenom sudu koji je doneo presudu koja se pobija. kada je ona neblagovremena. .Prvostepeni sud odlucuje o dopustenosti zalbe i odbacuje je. .Ovaj postupak pocinje aktivnostima sudije izvestioca koji sacinjava izvestaj radi razmatranja predmeta. podnosilac zalbe je duzan da uz zalbu podnese i dokaze kojima se dokazuje postojanje uslova za tu mogucnost. .Kada se presuda pobija zbog pogresne primene materijalnog prava. a neblagovremen odgovor se ne uzima u razmatranje ). bez rasprave. kada su u provostepenom postupku ucinjene bitne povrede odredaba ZPP-a ili kada je neophodno da se potpuno i tacno utvrdi cinjenicno stanje. i to u dovoljnom broju primeraka za sud i protivne strane.Rasprava pred dugostepenim sudom se odvija prema pravilima koja vaze i za postupak pred prvostepenim sudom. . po pravilu. V) Tok postupka . svejedno. vazno je naglasiti da izostanak jedne stranke ima za posledicu da sud raspravlja samo s prisutnom. .Tada se na raspravi pred drugostepenim sudom ponovo izvode oni dokazi koji su izvedeni i u prvostepenom postupku.. .POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM A) Sudija izvestilac .Sud dostavlja i podnosiocu zalbe odgovor na zalbu. vac samo sumira tok i rezultate prvostepenog postupka. drugostepeni sud ne moze i po drugi put da ukida pobijanu presudu. . odnosno da parnicu meritorno okonca.Kada je sud odlucio da otvori raspravu. uvodi jednu novinu u cilju donosenja odluke u razumnom roku: Ako je prvostepena presuda vec jednom ukinuta po zalbi.

. . . cak i kada bi drugostepeni sud nasao da je presuda nistava i u delu u kome se ne pobija.Ako bi drugostepeni sud postupio drugacije. .Nakon ocene iskaza svedoka u prvostepenom postupku. otkloni povrede.Ako se to iz zalbe ne vidi izricito. drugostepeni sud ispituje razloge zalbe samo u onom delu koji je u zalbi naveden. ispitivanje se svodi samo na one cinjenice na koje se podnosilac zalbe u zalbi i poziva. * da usvoji zalbu. ali je rezultat ucenja o pravosnaznosti sudskih odluka o nacela dispozicije stranaka koje odredjuju investituru suda.Ovo resenje moze da izgleda nelogicno. * da ukine presudu i odbaci tuzbu.Princip vezanosti drugostepenog suda cinjenicnim stanjem koje je besprekorno utvrdio prvostepeni sud bi trebalo bez ogranicenja da vazi kada drugostepeni sud donosi presudu kojom se prvostepena presuda potvrdjuje ili presudu kojom se prvostepena presuda preinacuje.Sud koji resava po pravnim lekovima vezan je cinjenicama koje je utvrdio prvostepeni sud. na osnovu kontrole pobijanog dela presude.Kada drugostepeni sud nadje da je cinjenicno stanje pogresno ili nepotpuno utvrdjeno. drugostepeni sud formira sopstvenu ocenu o njegovoj dokaznoj snazi. . . A) Odbijanje zalbe kao neosnovane - 153 . b) Cinjenicni osnov za donosenje presude drugostepenog suda . * da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. presuda postaje pravosnazna.. ukljucujuci ovde i nova reperta. . . on formira svoj stav prema postojanju ili nepostojanju neke vazne cinjenice.U delu u kome se ne pobija.) Odluke drugostepenog suda po zalbi Drugostepeni sud moze na dva nacina da okonca postupak po zalbi: presudom i resenjem. .Ako se presuda pobija iz razloga koji se ticu pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. odnosno da li je doneta uz postovanje minimalnog standarda procedure i pravilne primene materijalnog prava. ali i one cinjenice za koje smatra da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio. . .Zakon predvidja da drugostepeni sud kontrolise ex officio da li je provostepena presuda zakonita. kao i zakljucak na osnovu iskustva.Kada drugostepeni sud zakazuje raspravu u vecu. * da odbije zalbu kao neosnovanu i na potvrdi provostepenu presudu. cinjenicnu gadju za njegovu odluku cine one cinjenice koje je utvrdio na raspravi.Ako se podnosilac zalbe poziva na nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje. smatra se da se presuda pobija u onom delu u kojem stranka nije uspela u parnici. Resenjem drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao nedopustenu ( ako to vec nije ucinio prvostepeni sud ).Sud je potpuno vezan razlozima zalbe. Presudom drugostepeni sud moze: * da preinaci prvostepenu presudu i odluci o zahtevima stranaka. 112. utvrdi da je provostepena presuda bez dejstva i da odluci o zahtevima stranaka. cinio bi bitnu povredu odredaba parnicnog postupka.

. .Presuda kojom se zalba odbija i potvrdjuje prvostepena odluka je novi pojedinacni pravni akt koji samo potvrdjuje sadrzinu prethodnog. ako je nasao da je prvostepeni sud pogresno vrsio ocenu dokaza ili je pogresno primenio stavove iskustva prilikom ocene dokaza. . jer tada drugostepeni sud je duzan da presudu ukine u celosti.Drugostepeni sud je duzan da ovako postupi. b) Drugostepena medjupresuda . radi se o tome da je prvostepeni sud odlucio o necem drugom. . sud je dosudio vise nego sto je tuzbenim zahtevom istaknuto.Drugostepeni sud je duzan da ukine provostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje prvostepenom sudu kada postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka i kada je neophodno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje zbog toga sto je sud sud dopustio nove cinjenice i dokaze.Za donosenje drugostepene medjupresude je nuzno da ne postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka.U slucaju kvanitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. drugostepeni sud kasira presudu i vraca predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. . .Npr: Tuzilac je tuzbom trazio povracaj stvari. a sud je doneo deklaratornu presudu da je T vlasnik stvari. .Drugostepeni sud je duzan da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje i kada nadje da cinjenicno stanje nije potpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava.Drugostepeni sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu.U ovom slucaju drugostepeni sud smatra da je prvostepena presuda zakonita i pravilna u svom meritornom rezultatu. ako nadje da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija.Kada drugostepeni sud ukine presudu i vrati predmet prvostepenom na ponovno odlucivanje. jer su zahvacene apsolutno bitnim povredama odredaba parnicnog postupka. . kada se do pravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja moze doci i ponovnim izvodjenjem dokaza pred drugostepenim sudom. 154 . duzan je u resenju da navede: * koje se parnicne radnje ukidaju. . . a ne o onom sto je tuzbom trazeno ( sto je predmet spora ). . ili da je manljivo izveo postupak u vezui sa izvodjenjem nekog dokaznog sredstva.Tada se zakazuje rasprava u vecu pred drugostepenim sudom i dokazi iz provostepenog postupka se ponovo izvode. ali ne sme da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. kao ni razlozi na koje pazi ex officio. * sta su nedostaci u utvrdjenom cinjenicnom stanju. a) Presuda extra petita .U slucaju kvalitativnog dosidjenja extra petita. ..Sud je duzan da ukine presudu prvostepenog suda.Tada drugostepeni sud ukida svojom odlukom presudu u onom delu u kome je tuzbeni zahtev prekoracen.Samo kasiranjem presude u celini prvostepeni sud stice novu mogucnost da u potpunosti otkloni nedostatke koji su sprecili donosenje pravilne odluke.Kod kvalitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. B) Ukidanje prvostepene presude .

a presuda je zasnovana na tim cinjenicama. 155 . . G) Preinacenje presude . b) Postoje greske u oceni dokaza.Ovde ne spada i izvodjenje novih dokaza ( nova reperta ).To cini drugostepeni sud ako ustanovi da postoje neotklonjive procesne smetnje. . * prvostepeni sud iz cinjenica koje je utvrdio je izveo nepravilan zakljucak o postojanju drugih cinjenica. a odluka suda je iskljucivo zasnovana na tim cinjenicama. b) da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. . .Ovime se ne vredja nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza. potvrdice provostepenu presudu u delu koji se odnosi na osnov tuzbenog zahteva. jer je tada drugostepeni sud duzan da ukine presudu i predmet vrati na ponovno sudjenje. ali se ukida odluka prvostepenog suda o visini tuzbenog zahteva.Da bi doneo drugostepenu medjupresudu.Preinacenje nije moguce ako su pocinjene bitne povrede odredaba parnicnog postupka. ispravama.Donosenje drugostepene medjupresude znaci preinacenje presude provostepenog suda. . jer se radi o oceni dokazne vrednosti indicija i isprava. V) Ukidanje prvostepene presude i odbacivanje tuzbe . . sud mora da stekne uverenje o osnovanosti pravnog osnova tuzbenog zahteva na osnovu cinjenica koje su utvrdjene u postupku pred prvostepenim sudom.. ukidanje prvostepene presude.Dakle.Pogresna primena materijalnog prava obuhvata interpretativnu. sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu. d) da postoji povreda zabrane dvostruke litispendencije.U tom slucaju. . . ali ne i da donese drugostepenu medjupresudu. i to: a) da postoji apsolutna nenadleznost suda. . . . kao i sumpsumacionu gresku prvostepenog suda.Preinacenje je moguce ako: a) Postoji nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje. izmenu sadrzine izreke presude novom meritornom odlukom o zahtevima iz prvostepene parnice.Donosenje drugostepene medjupresude moguce je samo ako u postupku pred drugostepenim sudom nije istaknut prejudicijalni zahtev za utvrdjenje. g) da je vec o istoj stvari pravosnazno presudjeno ili je zakljuceno sudsko poravnanje. . posredno izvedenim dokaziva ili dokazima prima faciae. --> drugu. v) Pogresno je primenjeno materijalno pravo. drugostepeni sud samo moze da potvrdi ili ukine presudu prvostepenog u tom delu.Prvenstveno se misli na dve situacije: * prvostepeni sud je pogresno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze. vec sud odlucuje o zalbi na nejavnoj sednici.Preinacenje obuhvata dve parnicne radnje: --> prvu.U oba slucaja se ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom. da bi sud mogao da preinaci presudu.U tom slucaju. kao i dokaza prima faciae.Preinacenje se ogleda u tome sto se donosi presuda drugog sadrzaja: utvrdjuje se da je valjan osnov tuzbenog zahteva. v) da ne postoji stranka ili stranacka sposobnost. dok ce je ukinuti u delu koji se odnosi na visinu tuzbenog zahteva i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. odluka prvostepenog suda mora da se zasniva samo na indicijama. .

Jedino se u postupku po zalbi na resenje nikada ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom.POJAM I SMISAO . (ne)suspenzivan. protekom roka za zalbu ). vrati prvostepenom sudu predmet na ponovno odlucivanje. . * da preinaci resenje ili ga ukine i.Ona je jednostrani pravni lek jer se ona ne dostavlja na odgovor protivnoj strani. nego se njome unapredjuje i sudska praksa i pravna sigurnost. vec se resenje prvostepenog suda pobija zalbom protiv presude.DOPUSTENOST I OGRANICENJA REVIZIJE . nepotpunu ili nedozvoljenu. B) Dopustenost . jer zadrzava izvrsavanje resenja. devolutivan.Protiv resenja prvostepenog suda je uvek dopustena zalba.. kada odbije ili dopusti preinacenje tuzbe.Revizija nije dopustena protiv odluke o troskovima postupka.Drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao neblagovremenu. na predaju stvari ili izvrsenje druge cinidbe.Resenje protiv koga nije dopustena zalba se moze odmah izvrsiti. resenja: o iskljucenju sudije ili protiv resenja kojim se usvaja zahtev za njegovo izuzece.Ona moze da se izjavi samo protiv presude donete u drugom stepenu.Revizija ne sluzi samo interesima stranka.ODLUKE KOJE MOGU DA SE POBIJAJU REVIZIJOM . 114. b) Vezana.PREDMET REVIZIJE. osim kad to zakon iskljucuje.Na zalbu protiv resenja u ostalom delu se shodno primenjuju pravila o zalbi protiv presude. npr.Ako je presuda postala pravosnazna vec nakon okoncanja prvostepenog postupka ( npr. .Revizija protiv presude je redovan. samostalna zalba na resenje je uvek dopustena.. presuda ne moze da se pobija revizijom. . ako vrednost pobijanog dela pravosnazne presude prelazi pola miliona dinara.) Revizija protiv presude . V) Vrste a) Posebna. .U nekim slucajevima zakon izricito zabranjuje posebnu zalbu na resenje: kada sud odbije zahtev za izuzece sudije. nesamostalna zalba ne predstavlja posebnu zalbu. . po potrebi. G) Ostala pravila . odnosno poseban pravni lek. . kojim se usvaja predlog za obezbedjenje dokaza. ogranicen i dvostran pravni lek protiv presude donete u drugom stepenu.) Zalba protiv resenja A) Pojam i dejstva . .Zalba protiv resenja je devolutivan i suspenzivan pravni lek. 156 . osim kada to zakon izricito iskljucuje.. . * da odbije zalbu kao neosnovanu i potvrdi resenje prvostepenog suda. ..Takva su u prvom redu sva resenja koja se tizu materijalnog upravljanja parnicom. .113.Revizija je dopustena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje u novcu. .

. znacaj distinkcije cinjenicnog i pravnog pistanja u reviziji umanjen je. 157 .Videli smo da se revizija ne moze izjaviti zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. . i to bez obzira na to da li se u konkretnom slucaju javlja kao posledica sumpsumacione ili interpretativne greske suda.Revizija nije dopustena kada tuzilac nije odredio vrednost spora. po samom zakonu. v) U imovinskim sporovima koji nastaju iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinacnih akata kojima se pravna ili fizicka lica stavljaju u neravnopravna polozaj na jedinstvenom trzistu.Revizijski sud je. ogranicen na kontrolu pravnih pitanja. zastite i upotebe uzorka. priroda takvih povreda je takva da uvek cine presudu nistavom ).Nema razlike da li je greska nastala u prvostepenom ili drugostepenom postupku. A) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka . g) U sporovima zbog povrede autorskog prava. . jer se ispravljanjem gresaka niznih sudova u primeni prava ostvaruje svrha revizije.U nasem pravu. postojanju i prestanku radnog odnosa.Pogresna primena materijalnog prava je kljucan revizijski razlog. modela.Zbog prekoracenja tuzbenog zahteva revizija se moze izjaviti samo ako je takva povreda ucinjena pred drugostepenim sudom. . * Cinjenicno i pravno pitanje u reviziji .Revizija protiv presude ne moze da se izjavi zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. ... .Revizija je dopustena bez obzira na visinu predmeta spora u sledecim slucajevima: a) U parnicama o pravu na izdrzavanje ili o pravu na ukidanje izdrzavanja. ne moze da se izjavi revizija: ako je sud odlucio o tuzbenom zahtevu za koji je stvarno nadlezan visi sud iste vrste. .Izuzeci postoje. B) Pogresna primena materijalnog prava . po oceni VKS.Razlozi za reviziju koji se odnose na apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka obuhvataju sve razloge zbog kojih moze da se pobija prvostepena presuda. d) U sporovima o zasnivanju. b) U sporovima o pravu na naknade stete zbog izgubljenog izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja.Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogresne primene materijalnog prava kada je. . tj.Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka razlog su za reviziju i kada su pocinjene u postupku pred prvostepenim sudom ( nebitno da li se podnosilac revizija na njih pozvao i da li je drugostepeni sud smatrao da takve povrede nisu pocinjenje. . . ali ne i eliminisan. ako je sud uskratio stranci mogucnost da raspravlja u postupku.Razlog za reviziju su i relativno bitne povrede parnicnog postupka koje su pocinjene u postupku pred drugostepenim sudom.RAZLOZI ZA REVIZIJU PROTIV PRESUDE . ako je sud protivno odredbama ZPP doneo presudu zbog propustanja. potrebno da se razmotre pravna pitanja od opsteg interesa i tako ujednaci praksa i da novo tumacenje prava. . . ako su povredjena pravila res judicata i zabrana dvostruke litispendencije. cak i kada je drugostepeni sud izmenio cinjenicno stanje utvrdjeno u postupku pred drugostepenim sudom.Pogresna primena materijalnog prava moze da se istakne u raviziji bez ogranicenja.

uvodi ovlascenje revizijskog suda da kontrolise da li su nizi sudovi pravilno utvrdili cinjenicno stanje.O reviziji odlucuje VKS u vecu sastavljenom od petorice sudija na nejavnoj sednici bez odrzavanja rasprave ili na osnovu rasprave koju zakazuje pod uslovima po kojima moze da se zakaze rasprava pred drugostepenim sudom. .Revizija se podnosi prvostepenom sudu.Nedopustenu reviziju VKS odbacuje resenjem protiv kojeg nije dopustena zalba.Pravno pitanje se odnosi na: primenu pravne norme. questiones mixte kod kojih su pravni i cinjenicni aspekti toliko isprepletani da ih je gotovo nemoguce odvojiti ( npr. da li je strah opravdan kod prinude ). ukine resenjem pobijanu odluku. kao i pitanje dokazivanja kod posrednih dokaza i dokaza prima faciae.O dopustenosti revizije odlucuje VKS u vecu sastavljenom od trojice sudija.POSTUPAK PO REVIZIJI A) Odlucivanje o dopustenosti revizije . i to u roku od 15 dana od prijema predmeta. prakticno na mala vrata. ukljucujuci i sve pretpostavke za njenu primenu ( stavove iskustva i pravila o logickog zakljucivanju ).Naime. a po potrebi i odluke nizih sudova. .. . jer se radi o sumpsumciji cinjenica pod dispoziciju pravilne materijalnopravne norme. resenjem ce usvojiti reviziju.( priznanje cinjenica. --> izjavilo lice koje nije advokat..Uzima se da je odmeravanje visine naknade stete. . instituta i standarda.Na taj nacin se. . . . ukljucujuci i pitanja ocene dokaza. .U sumnji.. pravno pitanje.Najteze je klasifikovati tzv. ako revizijski sud nadje da je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno i zbog toga nema uslova za preinacenje pobijane presude. tumacenje sadrzine javnih i privatnih isprava. VKS je dostavlja suprotnoj strani na odgovor u roku od 8 dana. . tumacenje svih pravnih pojmova. --> lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnosenje revizije.Revizija je nedopustena u slucaju kada je: --> izjavilo lice koje nije ovlaceno na ponosenje revizije. 158 . .Isto ovlascenje ima revizijski sud kada posumnja da su cinjenice na kojima je zasnivana odluka pravilno utvrdjene. B) Odlucivanje o osnovanosti revizije . ukinuti u celini ili delimicno presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostpenog suda i predmet vratiti na ponovno sudjenje istom ili drugom vecu prvostepenog odnosno drugostepenog suda. . --> izjavilo lice koje je odustalo od revizije. trebalo bi smatrati da i ova pitanja podlezu reviziji. tumacenje domasaja parnicnih radnju. procesnih pretpostavki. i predmet vrati na ponovno sudjenje. .U slucaju da je revizija dopustena. --> izjavljena protiv presude protiv koje se po zakone ne moze podneti.. a drugostepeni sud svoje spise predmeta VKS u narednom roku od 3 dana. .Rok za odgovor na reviziju je 30 dana.Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u granicama koji se navode u reviziji i samo u onom delu u kome se pobija revizijom.Cinjenicna pitanja se odnose na utvrdjenja cinjenica. koji je duzan da reviziju i spise predmeta dostavi drugostepenom sudu u roku od 3 dana. .).

postojanje razloga za izuzece sudije ). kada nadje: * da postoji apsolutna nenadleznost parnicnog suda. v) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog suda. i vraca predmet u ranije faze.Smisao ovog pravnog leka lezi u tome da se sbog efikasnosti postupka preskoci drugostepeni postupak po zalbi. B) Dopustenost . u delu u kojem se nalaze preduzimanje odredjenih parnicnih radnji i raspravljanje odredjenih pravnih pitanja. * da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. b) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog i prvostepenog suda. ali nije vezan pravnim shvatanjem revizijskog suda. . dj) da stranku koja je fizicko lice zastupa advokat. .Uslovi za dopustenost ovog pravnog leka su: a) da se ovim pravnim lekom pobija presuda protiv koje je revizija inace dozvoljena. VKS donosi na osnovu cinjenica koje je utvrdio drugostepeni sud.VKS ukida presude nizih sudova prema navedenim principima i kada nadje da je cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava.Ukidanje presude i vracanje parnice u neku od prethodnih faza je nuzno kada je priroda povrede takva da njeno saniranje moze da se obavi samo naknadnim postupanjem nizih sudova ( npr. g) da VKS oceni da je o ovom pravnom leku potrebno odlucivati.Direktna revizija se izjavljuje protiv prvostepene presude. * da je stvar vec pravosnazno presudjena ili da je zakljuceno poravnanje. . godine i naziva se “zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje”. g) Da usvoji reviziju i preinaci pobijanu presudu i odluci o svim zahtevima stranaka.ako utvrdi da je pogresno primenjeno materijalno pravo. nove cinjenice je dopusteno iznositi samo u delu koji se odnosi na postojanje odredaba parnicnog postupka. 159 . . * da su povredjena pravila o zabrani dvostruke litispendencije. ..VKS ukida i drugostepenu i prvostepenu presudu i odbacuje tuzbu.Ova revizija se uvodi ZPP-om iz 2005. prava ). 115.U postupku po reviziji.Svoju odluku o osnovanosti revizije. .Sud kojem je predmet vracen na sudjenje je vezan resenjem revizijskog suda. . d) da je pravni lek blagovremen ( 15 dana od dostavljanja prvostepene odluke ).ako utvrdi da je pocinjena neka od bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. v) da se s koriscenjem ovog pravnog leka saglasi i suprotna stranka. b) da je u zalbi istaknut predlog da o njoj odlucuje VKS.ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena. * da ne postoji stranacka sposobnost. kao ni razlozi na koje pazi po sluzbenoj duznosti ( pravilna primena mat.) Direktna revizija A) Pojam i smisao .VKS moze: a) Da odbije reviziju kao neosnovanu. . zbog potrebe za ujednacavanjem sudske prakse formiranjem stava prema nekom spornom pravnom pitanju.

Zahtev za zastitu zakonitosti jeste vanredan. onda ga dostavlja drugostepenom sudu. koji takodje ceni dopustenost. onda se smatra da je zalba protiv prvostepene presude povucena.Ne postoje revizijski razlozi na kojima sud pazi po sluzbenoj duznosti. onda se predmet dostavlja VKS-u. devolutivan. on ce resenjem odbaciti zalbu kao nedopustenu i vratiti predmet drugostepenom sudu koji nastavlja redovan postupak po zalbi. . . . --> bitne povrede odredaba parnicnog postupka iz clana 361. te se predvidja da VKS o direktnoj reviziji odlucuju isto onako kako drugostepeni sud odlucuje po zalbi. nesuspenzivan. .Zahtev se moze podneti protiv odluka koje su pravosnaznost stekle u prvom ili drugom stepenu. pa ako nadje da je dopusten.VKS odlucuje o dopustenosti direktne revizije u vecu koje je sastavljeno od trojice sudija.e) da odlucivanje po direktnoj reviziji nije u suprotnosti s principom donosenja odluke u razumnom roku. 116.Ovaj pravni lek moze da ima znacaj u situacijama u kojima se stranke ne spore oko cinjenica i kada je prvostepeni sud besprekorno sporveo postupak. stav 2. D) Ocena . .Tada ima smisla da stranke prepuste VKS ocenu o pravnom pitanju.Ako protivna stranka ne da saglasnost u odgovoru na zalbu. dalji postupak se nastavlja prema pravilima koja vaze za zalbu protiv presude.Ako VKS nadje da nema potrebe da o zalbi neposredno odlucuje. 160 . i ako se ona saglasi sa ovakvim predlogom. .Prvostepeni sud dostavlja zalbu drugoj strani da se izjasni.Zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje se podnosi sudu koji je odlucio u prvostepenom postupku. jer se smatra da ce on kvalitetnije da odlucuje o tome on nizih sudova. a o njenoj osnovanosti u vecu sastavljenom od petorice sudija. sud je zasnovao svoju presudu na nedosvoljenim raspolaganjima stranaka ). ogranicen i dvostran parvni lek. . .Gorenavedena pravila su brisana Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009. . pa ako i on utvrdi da je dopusten. . V) Razlozi: --> pogresna primena materijalnog prava. ( sud je odlucio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadleznost.VKS moze odbiti pravni lek i potvrditi provstepenu presudu ili preinaciti prvostepenu presudu. dozvoljen).) Zahtev za zastitu zakonitosti A) Osnovne napomene . b) Postupak pred VKS .Provostepeni sud odlucuje o dopustenosti ovog pravnog leka ( blagovremen.Dopustenst pravnog leka ne zavisi od toga li je je odluka prethodno bila pobijana zalbom. potpun. odlucio je po tuzbi koja je podignuta posle isteka roka. G) Postupak a) Postupak pred nizim sudovima .

nepotpun ili nedopusten.Pravni lek se moze izjaviti zbog toga sto je protivno odredbama zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. . . 161 .Postupak se odvija shodno odredbama kojima je regulisan postupak po reviziji.Za podnosenje zahteva ovlascen je Republicki javni tuzilac.O zahtevu odlucuje VKS. a protiv odluke donete u prvom stepenu protiv koje nije bila izjavljena zalba. V) Razlozi za izjavljivanje pravnog leka .Protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje je izjavljena revizija. tj.Sednica pocinje izvestajem izvestioca koji izlaze stanje stvari ne dajuci svoje misljenje o osnovanosti izjavljenog pravnog leka.Zahtev za zastitu zakonitosti i revizija organizacioni i funkcionalno su uskladjeni pravni lekovi. ili po bezuspesnom poreteku roka od 30 dana.Podnosi se prvostepenom sudu koji je ovlascen da pravni lek odbaci kao neblagovremen.Rok za podnosenje pravnog leka iznosi 3 meseca. od dana donosenja odluke revizijskog suda kojom je postupak zavrsen.. zahtev se. racuna se od dana kada se ta odluka vise nije mogla pobijati zalbom. javni tuzilac moze u roku od godinu dana podici zahtev za zastitu zakonitosti zbog toga sto je ugovor po svojoj sadrzini ili cilju protivan prinudnim propisima. . .Predsednik veca vrhovnog suda odredjuje sudiju izvestioca u cilju pripreme predmeta za odlucivanje. . stranka koja je podnela predlog je ovlascena sama da izjavi pravni lek u roku od 30 dana od prijema obavestenje da javni tuzilac nece izjaviti zahtev. .Protiv drugostepene odluke protiv koje nije bila izjavljena revizija rok se racuna od dana kada je odluka dostavljena onoj stranci kojoj je dostavljena kasnije.Zahtev je ogranicen pravni lek. dostavlja ga strankama na odgovor. javni tuzilac moze podici zahtev za zastitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena revizija one stranke cija mu je revizija ranije dostavljena. .Ukoliko javni tuzilac ne podigne zahtev za zastitu zakonitosti u rokovima predvidjenim zakonom. . . . o oba pravna leka odlucuje se jednom odlukom. .Ovaj rok se racuna od dana pravosnaznosti odluke. moze se izjaviti samo zbog postojanja apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka. dostavlja vrhovnom sudu. . .Ako prvostepeni sud zakljuci da je pravni lek dopusten. sto omogucava spajanje postupka i zajednicko odlucivanje o oba pravna leka. a ako je protiv odluke izjavljena revizija. . .Po prijemu odgovora. G) Postupak i odlucivanje po pravnom leku . javnom poretku i moralu.Protiv pravosnazne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti.Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zastitu zakonitosti.Posle toga ce se procitati presuda na koju se odnosi pravni lek. B) Rokovi . . putem drugostepenog suda. a zatim ce podnosilac zahteva obrazloziti pravni lek.Zahtevom za zastitu zakonitosti ne mogu biti pobijane pravosnazne odluke koje je povodom revizije i zahteva za zastitu zakonitosti doneo VKS.O zahtevu se odlucuje na sednici veca bez odrzavanja rasprave. .

Njime zakonodavac u izvesnim slucajevima najtezih procesnih povreda daje prednost materijalnoj pravicnosti u odnosu na pravnu sigurnost koja se uspostavlja pravosnaznoscu presude.On nema devolutivan niti suspenzivan efekat. a narocito propustanjem dostavljanja. • odbaciti zahtev kao neosnovan i potvrditi pobijanu odluku.Ovde vazi princip supsidijarnosti. . . 117. • preinaciti pobijanu odluku.POJAM I CILJ . ako su vec bezuspesno isticani u ranijem postupku. njegovo ulaganje upravo i pretpostavlja postojanje pravosnazne sudske odluke. nepotpun ili nedopusten. 2. . . koja je podobna za pravosnaznost: presude.Stricto sensu. . v) ako je do odluke suda doslo usled krivicnog dela sudije.ODLUKE PROTIV KOJIH SE MOZE PODNETI OVAJ PRAVNI LEK . .) Ponavljanje postupka .PROCESNA LEGITIMACIJA . premda ga zakon klasifikuje u vanredne pravne lekove.Sud moze odlucivati na sledece nacine: • odbaciti zahtev kao neblagovremen. • ukinuti odluku i predmet vratiti prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno sudjenje.) Postojanje krivicnih dela: a) ako se odluka suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka.Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravosnaznih sudskih odluka i njihovu zamenu zakonitim i pravilnim sudskim odlukama.Razloge za ponavljanje postupka mozemo da svrstamo u 4 grupe: 1. resenja o odbacivanju tuzbe i zalbe kao nedopustene. • ukinuti odluku i odbaciti tuzbu.) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka: a) ako nekoj stranci nezakonitim postupanjem. ponavljanje postupka ne predstavlja vanredni pravni lek. ili nekog drugog ucesnika postupka.Ponavljanje postupka mogu da traze zahtevom stranke i njihovi univerzalni sukcesori. i ostale povrede u vezi sa zastupanjem. 162 . nije bila data mogucnost da raspravlja pred sudom ( stiti se nacelo obostranog saslusanja stranaka ). kao i lica na koja se prostiru subjektivne granice pravosnaznosti presude ( umesac ).Postupak moze da se ponovi. resenja kojima se usvaja predlog za izdavanje platnog naloga. ili stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlasceno lice. . . b) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana. resenja kojima se okoncava postupak u parnicama za smetanje poseda.Pravilo je da razlozi na kojima moze da se temelji zahtev za ponavljanje postupka ne vaze. b) ako je u postupku kao tuzilac ili kao tuzeni ucestvaovalo lice koje ne moze biti stranka u postupku.RAZLOZI . ako je okoncan odlukom suda. naprotiv.

jer nije znala da postoje ). .Predlog za ponavljanje postupka se uvek podnosi sudu koji je odlucivao u prvom stepenu.Nova reperta i novi dokazi mogu da cine razlog za ponavljanje postupka samo ako su podobni da proizvedu povoljniju odluku za podnosioca zahteva.U ovoj fazi postupka. pa krivicni sud u kasnijem postupku preinaci ili ukine tu odluku.Objektivni rok iznosi 5 godina.Ponavljanje postupka se odvija u 3 faze: 1. osim ako se ne radi o razlozima koji se ticu povrede nacela kontradiktornosti. .Protekom ovog roka. a ta odluka bude pravosnazno preinacena.) Nove cinjenice ili novi dokazi: ako stranka sazna za nove cinjenice ili nadje nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te cinjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. . po pravosnazno okoncanom postupku pred domacim sudom. to bi predstavljalo razlog za ponavljanje pravosnazno okoncanog parnicnog postupka ). . 4. stranka nema vise pravo da trazi ponavljanje postupka. . b) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda.) Stavljanje van snage sudskih odluka: a) ako stranka stekne mogucnost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je ranije medju istim strankama doneta o istom zahtevu. izuzev prava na sudjenje u razumnom roku. on se dostavlja suprotnoj stranci na odgovor ( ne mora da ga da ) u ruku od 15 dana. kada je stekla mogucnost da taj razlog upotrebi. a racuna se od dana pravosnaznosti odluke.Nepotrebno je da se ustanovi kauzalna veza izmedju pocinjenih krivicnih dela i sadrzaja pobijane presude. 3. . v) ako je naknadno pred nadleznim organom pravosnazno reseno prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana ( npr. ukinuta ili ponistena. nepotpune ili nedozvoljene predloge odbacuje resenjem predsednik veca bez odrzavanja rocista. ako je Ustavni sud u postupku po ustavnoj zalbi utvrdio da postoji povreda ljudskog prava zajemcanog Ustavom. dakle. jer se radi o ocuvanju osnovnih principa u vrsenju pravosudja. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokaze kojima se potkrepljuju navodi predlagaca. 163 . sud ispituje postojanje pretpostavki od kojih zavisi da je dopusten predlog za ponavljanje postupka. . oslanjajuci se na raniju presudu krivicnog suda kojom je naslednik oglasen krivim za pokusaj ubistva ostavioca.. ako bi parnicni sud doneo odluku da se neko lice oglasava nedostojnim za nasledjivanje. . te neblagovremene. subjektivno nove cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave ( stranka se nije na njih pozvala.Predlog mora da bude supstanciran i da sadrzi: zakonski osnov po kome se trazi ponavljanje. a racuna se od dana kada je stranka saznala za postojanje razloga za ponavljanje postupka.ROKOVI .Parnicni sud sam ceni koliki uticaj ima krivicna presuda o osudi svedoka i vestaka na tacnost izjave odnosno misljenja datih u postupku. .Nove cinjenice su samo nova reperta. ESKLJ doneo odluku o istom ili slicnom odnosu protiv Srbije.) Ispitivanje dopustenosti .POSTUPAK .Subjektivni rok iznosi 30 (60) dana. . -* Postupak se moze ponoviti i: ako je. odnosno.Ako je predlog dopusten. o odluci Ustavnog suda ili o odluci ESLJP-a.

Ako stanka izjavi reviziju zbog razloga navedenih u clanu 361. predsednik veca ce istovremeno izreci da ukida odluku u ranijem postupku ( a ukoliko se razlog za ponavljanje odnosi na postupak pred visim sudom.Za materijalnu pravosnaznost i njene granice bitan je momenat zakljucenja glavne rasprave u ponovljenom postupku. sud moze da dodje do istog meritornog rezultata kao sto je bila i izreka ukinute odluke. sud mora da stekne visi stepen uverenja ( od obicne verovatnoce ) o istinitosti postojanja razloga na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka.Do trece faze dolazi samo ukoliko je nadlezni sud ukinuo svojim resenjem raniju pravosnaznu presudu. . litispendencija) i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka. predsednik veca ce resenjem odluciti o osnovanosti predloga za ponavljanje. jer se u tom slucaju tuzba odbacuje. 118. ( postojanje krivicnog dela ).) Ispitivanje osnovanosti predloga za ponavljanje postupka ( judicum rescidens ) . 3.Da bi odobrio ponavljanje postupka. . .Donosenje odluke o ukidanju ranije presude ima preobrazajno dejstvo i ukida raniju presudu ex tunc. . .ZPP pociva na principu jedinstvenosti pravnog leka.O osnovanosti predloga za ponavljanje postupka se raspravlja na rocistu pred prvostepenim sudom. . . nalaze jedinstveno odlucivanje.U ponovljenom postupku.U novom postupku.U tom slucaju. sud ce zastati s postupkom povodom predloga za ponavljanje postupka do zavrsetka postupka po reviziji . .To je evidentno iz mogucnosti VKS da istovremeno jednom odlukom odlucuje i po reviziji i po zahtevu za zastitu zakonitosti. zakon ne predvidja mogucnost da sud potvrdi ukinutu odluku. 164 . vec mora da donese novu istog sadrzaja. onda ce predsednik veca prvostepenod suda da dostavi predmet visem sudu. .) Ponovno raspravljanje o glavnoj stvari ( judicum rescissorium ) . sud je vezan razlozima za ponavljanje postupka koje je naveo predlagac. dopusteno je iznositi i nove cinjenice i dokaze. stav 2.Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog drugog razloga.Nakon rocista. i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka iz clana 422. .Nova glavna rasprava se ne odrzava.) Odnos ponavljanja postupka i drugih vanrednih pravnih lekova . smatrace se da je stranka izjavila samo reviziju. ako se ponavljanje postupka trazi zbog povrede principa res judicata. .U resenju kojim dozvoljava ponavljanje postupka. .Ako zakon i dopusta istovremeno izjavljivanje dva vanredna prvna leka.2. . sud ce zastati s postupkom po reviziji do zavrsetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka.nova producta. .Ponovno odlucivanje o glavnoj stvari odvija se po pravilima koja vaze za parnicni postupak. koji ce onda moci da ukine odluku ).Kada se istovremeno pred sudom nadju revizija i predlog za ponavljanje postupka.Prilikom utvrdjivanja osnovanosti predloga. ( presudjena stvar. . a ne u postupku koji je rezultirao ukinutom odlukom.

sto iskljucuje mogucnost da posredni drzalac vodi posesornu parnicu protiv neposrednog. . zakoniti i nezakoniti. .Tuzilac moze da zahteva da tuzeni bude osudjen na vracanje oduzete drzavine.Pravo na drzavinsku zastitu nema jedino drzalac koji je drzavinu stekao vis. .Pasivnu legitimaciju u parnici ima ono lice koje je preduzelo radnju smetanja drzavine.Parnica zbog smetanja drzavine pokrece se kada dodje do neovlascenog smetanja ( oduzimanja ili uznemiravanja ) poseda. a nekada zastita posebnih interesa pojedinih ucesnika u postupku ( porodicni sporovi ).Drzavinske parnice imaju za cilj da sprece samovlasno oduzimanje drzavine..) Smetanje drzavine . posredni i neposredni drzalac. i to kako svaki prema trecim licima.. da mu zabrani dalje uznemiravanje. . kao tuzeni bi tuzbom trebalo da budu obuhvacena oba lica. fizicki.Prema ostalim licima i takav drzalac ima pravo na drzavinsku zastitu. jer im je svrha da efikasno i brzo uspostave poslednju fakticku vlast na stvari. . 165 . a za pokretanje ovog postupka je irelevantno kakvo svojstvo ima drzalac i kako je stekao drzavinu. 120. Zakonodavac se ovde rukovodi razlicitim pravno-politickim razlozima: nekada je to hitnost postupanja ( drzavinski postupak ).PRAVO NA DRZAVINSKU ZASTITU . pri cemu ona ne menja drzaoca. . . savesni i nesavesni. telesnim radnjama zahvata drzavina. .U svim drugim slucajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.Uznemiravanje znaci da se na stvar vrsi nedopusten uticaj.Pravo na drzavinsku zastitu u ovoj parnici imaju drzalac stvari i drzalac prava.Pravo na drzavinsku zastitu imaju i sudrzaoci. a koji ce da nastavi.Oduzimanje znaci da prestaje fakticka vlast tuzioca na stvari. na sudu je da odluci s kojim ce postupkom da zastane.Pravo na drzavinsku zastitu pripada svakom drzaocu. tako i medjusobno u slucaju smetanja poseda. . . pravi i manljivi.POJAM I ZNACAJ .Smetanje drzavine nastaje kada se samovlasno.. clam i precario. i to samo prema licu koje je odmah povratilo drzavinu u roku za samopomoc. .) Pojam i vrste posebnih parnicnih postupaka ZPP u trecem delu posebno normira odredjene parnicne postupke koje razlicito tretira po predmetu spora. a ako je to lice preduzelo smetanje po nalogu ili u interesu drugog lica. Karakteristivno je da su odredbe u posebnim postupcima lex specialis u odnosu na norme koje regulisu opsti parnicni postupak ( one se primenjuju samo supsidijarno ). 119. . te da je na njoj fakticku vlast uspostavlja tuzeni.Drzavinska parnica se ogranicava samo na pretresanje i dokazivanje poslednjeg stanja drzavine i nastalog smetanja.

. pravnom osnovu za drzavinu. jer sud moze da odluci da zalba ne zadrava izvrsenje resenja. G) Odluka o tuzbenom zahtevu . b) zakonski rokovi za vrsenje parnicnih radnji su kraci: rok za zalbu je 8 dana.Odluka o tuzbenom zahtevu se mora doneti u roku od 90 dana. 166 . ali preovladava shvatanje da za svako novo smetanje pocinje da tece novi rok..PREDMET SPORA .Potrebno je da su kumulativno ispunjeni sledeci uslovi: a) tuzeni mora da bude drzalac stvari. b) tuzilac je morao da bude drzalac stvari u momentu kada mu je drzavina samovlasno oduzeta.Resenje kojim se usvaja tuzbeni zahtev ima kondemnatorni karater.Hitnost se u ovim parnicama ostvaruje na sledeci nacin: a) poziv na rociste ne mora biti dostavljen 8 dana pre rocista. koji se racuna od dana kada je tuzilac saznao za povredu drzavine i ucinioca.Raspravljanje u ovoj parnici je ograniceno.Iskljucena je mogucnost da se u drzavinskoj parnici raspravlja o: naknadi stete.Sporno je od kada se racuna subjektivni rok kada je smetanje preduzeto radnjama koje se ponavljaju. .. --> radi otklanjanja hitne opasnosti od protivpravnog ostecenja stvari. g) nedolazak tuzenog na rociste nije smetnja da se ono odrzi. D) Pravni lekovi Protiv resenja stranke mogu izjaviti zalbu: • rok iznosi 8 dana. sud ce razmatrati samo one cinjenice koje se odnose na poslednje stanje drzavine i na nastalo smetanje. v) tuzba se tuzenom ne dostavlja na odgovor niti se odrzava pripremno rociste. v) smetanje drzavine mora da bude protivpravno ( tj. na osnovu zakonskog ovlascenja.). cak i do momenta zakljucenja glavne rasprave. ali ovaj period moze biti i kraci. tj.. ne postoji protivpravnost.Privremene mere se ( po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke ) izricu: --> radi sprecavanja nastupanja nenadoknadive ili tesko nadoknadive stete. ako se smetanje vrsi uz pristanak drzaoca. . • zalba ne mora da ima uvek suspenzivno dejstvo. Objektivni rok je godinu dana od povrede.Predmet drzavinske parnice je uspostavljanje restitucije. odluke suda. savesnosti ili nesavesnosti drzaoca. --> radi sprecavanja nasilja. .Subjektivni rok je materijalnopravni i prekluzivan. • o zalbi uvek odlucuje drugostepeni sud na osnovu rasprave. a ponavljanje postupka je moguce samo zbog povrede nacela kontradiktornosti.Kada donosi privremenu meru. . a protiv resenja kojim se odredjuje ova mera. B) Hitnost postupka . posebna zalba nije dozvoljena. • revizija nije dozvoljena. . sud ne saslusava protivnu stranu. g) drzavinska tuzba se mora podici u subjektivnom roku od 30 dana.. . V) Privremene mere . i ono je podobno za formalnu i materijalnu pravosnaznost i predstavlja izvrsnu ispravu. odnosno ranije fakticko stanje drzavine na stvari ( vracanje stvari ili prestanak uznemiravanja i zabrana daljeg uznemiravanja ).TOK I SPECIFICNOSTI POSTUPKA A) Pokretanje postupka ... paricioni rok odredjuje sud.

g) ne postoji verodostojna isprava. 167 .Sud ce doneti platni nalog samo ako tuzilac ucini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga.se izdaje u sledecim slucajevima: a) tuzbeni zahtev se odnosi na dospelo novcano potrazivanje ciji iznos nije visi od 100000 din.Mandatni postupak je izraz nacela ekonomicnosti postupka.Ovaj postupak ( mandatni. .Izvrsna isprava vazi i za slucaj da duznik. . • prebivaliste tuzenog je u inostranstvu.Dakle. 2.POJAM I ZNACAJ .I jedna i druga vrsta naloga moze da se izda samo ako su ispunjene sve procesne pretpostavke. • njeno ispunjenje zavisi od ispunjenja protivcinidbe. .Kad god je moguce da se na osnovu verodostojne isprave zahteva izvrsenje. b) tuzilac mora priloziti uz tuzbu verodostojnu ispravu kojom dokazuje svoje potrazivanje. • tuzba je nekonkludentna. treba da se ispune sledeci uslovi: a) tuzbeni zahtev treba da se odnosi na dospelo potrazivanje u novcu. . a protekom tog roka tuzilac gubi pravo da u izvrsnom postupku zahteva izvrsenje resenja. • cinidba nije dospela. b) tuzilac u tuzbi iznese osnov i visinu duga i naznaci dokaze na osnovu kojih moze utvrditi istinitost tuzbenih navoda. nakon sto je postupio po resenju suda. sud donosi nalog tuzenom da plati dospelo nesporno potrazivanje.Tuzilac je duzan da u roku od 30 dana podnese predlog za izvrsenje resenja koje je doneto u posesornoj parnici.Da bi sud doneo dokumentarni platni nalog. v) tuzeni je glavni duznik. bez odrzavanja rocista. tj.) Postupak izdavanja platnog naloga .Sud ne sme da ospori svojstvo verodostojnih isprava. skraceni ) predstavlja poseban parnicni postupak koji se odvija po tuzbi za osudu na placanje novcanog iznosa.) Nedokumentarni platni nalog. 121. osim ako in concreto opravdano posumnja u njihovu istinitost ili autenticnost.Sud meritorno odlucuje na osnovu same tuzbe. ponovi smetanje.Dj) Prinudno izvrsenje . . ako su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi.VRSTE PLATNOG NALOGA 1. . Sud ne moze da izda platni nalog kada: • prebivaliste tuzenog nije poznato. .) Dokumentarni platni nalog . . . • cinidba nije tuziva. nije moguce da se izda platni nalog. • tuzbeni zahtev ne glasi samo na novac. nije neophodno da poverilac vodi novi drzavinski spor. Sud ne sme da izda platni nalog kada: • tuzbu inace treba odbaciti.

pa sud donosi presudu kojom ukida platni nalog i odbija tuzbeni zahtev. . . b) Prigovor protiv platnog naloga. . vec ce nastaviti postuapk po opstim pravilima parnicnog postupka. .a) tuzbeni zahtev se moze pokazati potpuno osnovanim.moze da ulozi samo tuzeni. .Postoje dva pravna leka protiv platnog naloga: a) Zalba protiv resenja.Ako nadje da je prigovor osnovan. . Postupak po progovoru: . a ne u mandatnom postupku. .Prigovor treba da je blagovremen ( u roku od 8 dana ).Po svojoj pravnoj prirodi.U platnom nalogu. . potpis podnosioca ) i dozvoljen.Neblagovremene. ..Zalbom ce tuzilac pobijati odluku o troskovima mandatnog postupka. sud ce sprovesti postupak po pravilima za sporove male vrednosti. a ako predloga nema. .Tuziocu koji je ishodio izdavanje platnog naloga pripada i pravo na naknadu parnicnih troskova. .Nedokumentarni platni nalog sud izdaje samo na predlog tuzioca. . prigovor je remonstrativan (o njemu odlucuje sud koji je izdao nalog) i suspenzivan pravni lek ( sprecava pravosnaznosti i izvrsnost ). . . koja se ne dostavlja tuzenom na odgovor.Tuzeni podnosi zalbu samo kada pobija odluku o troskovima mandatnog postupka. .b) tuzbeni zahtev se mzoe pokazati neosnovanim. . sud ce otpoceti raspravljanje o osnovanosti tuzbenog zahteva.PRAVNI LEKOVI .koju mogu da izjave i tuzilac i tuzeni. mandatni postupak se moze okoncati na 3 nacina: . 168 .Po pravosnaznosti tog resenja. sud izrice tuzenom da u roku od 8 dana ( 3 dana u menicnim i cekovnim sporovima ) po prijemu naloga isplati tuziocu trazeni novcani iznos. B) Izdavanje platnog naloga .Predmet raspravljanja u postupku koji tece nakon prigovora jeste pravilnost i zakonitost platnog naloga. izjava o tome da li se pobija nalog u celini ili delimicno. te sud donosi presudu kojom platni nalog odrzava na snazi.Merotorno odlucivanje o prigovoru svodi se na odlucivanje da li platni nalog treba odrzati na snazi. sud nece odbaciti tuzbu. a moze i pobijati dokumantarni platni nalog onda kada ima opravdan interes da se o njegovom tuzbenom zahtevu odlucuje u redovno.Pokrece se tuzbom.U zavisnosti od rezultata do kojih dovede rasrpava o osnovanosti tuzbenog zahteva.Ako sud nadje da nisu ispunjeni uslovi koji su potrebni za izdavanje platnog naloga. i ne zakazuje se nikakvo rociste. razlozi prigovora.Prigovor ima dvostruki karakter: on je u isto vreme i pravni lek i odgovor na tuzbu.MANDATNI POSTUPAK A) Pokretanje . on ce zakazati glavnu raspravu. sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu i ukida platni nalog svojim resenjem.Progovor se moze podneti iz istih razloga kao i zalba u redovnom parnicnom postupku. potpun ( oznacenje platnog naloga koji se pobija.Ako predsednik veca nadje da je prigovor dopusten. . nepotpune i nedozvoljene prigovore predsednik veca ce odbaciti resenjem.

Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009. ukoliko se preinacenjem tuzbe smanji vrednost spora ). G) Poziv za glavnu raspravu .Ako s glavnog rocista izostane tuzeni. nema pripremne rasprave. cak i kada vrednost spora ne prelazi zakonom propisan iznos. Glavna pravna posledica prigovora na platni nalog jeste da se posebni mandatni postupak pretvara u opsti parnicni postupak.PRESUDA . podatke o tome da li su stranke prisustvovale objavljivanju presude. sud ce usvojiti tuzbeni zahtev presudom zbog izostanka. a parnice koje se pokrecu deklarativnim i preobrazajnim tuzbama ne mogu se smatrati sporom male vrednosti. a sto on nije tu.POJAM I ZNACAJ . Sporovi male vrednosti su: • oni koji se odnose na potrazivanje u novcu. v) da se odluka moze pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka. B) Vodjenje zapisnika ..U pozivu je sud duzan da stranke pouci o specificnostima bagatelnog spora: a) da ce se smatrati da je tuzilac povukao tuzbu ako ne dodje na prvo rociste. .Moze se desiti da usled preinacenja tuzbe vrednost predmeta spora predje granicu.Tuzenom se ne podnosi tuzba na odgovor.U sporove male vrednosti spadaju u sporovi koji se ticu predaje pokretne stvari. medjutim. .- v) tuzbeni zahtev se moze pokazati delimicno osnovanim. stranke mogu izjaviti redovne zalbe. presuda zbog izostanka je ukinuta. odnosno 300000 dinara u postupku pred provrednim sudovima.POSTUPAK A) Pripremanje glavne rasprave .Sporovi male vrednosti su samo oni sporovi koji se pokrecu kondemnatornim tuzbama. . V) Izostanak stranaka .Zato ce sud ipak odrzati raspravu bez tuzenog. pa u tom slucaju ce se spor dovrsiti po pravilima opsteg parnicnog postupka ( i obrnuto.Sadrzina zapisnika ogranicena je na najnuznije podatke o preduzetim parnicnim radnjama: izjave stranaka od bitnog znacaja.Presuda se uvek donosi i objavljuje odmah po zakljucenju glavne rasprave. Protiv presude kojom je odluceno po prigovoru. bitna sadrzina izvedenih dokaza. b) da sve cinjenice i dokazi treba da budu iznete do zakljucenja glavne rasprave.) Postupak u sporovima male vrednosti . ko ga j. pa sud donosi presudu kojom platni nalog delimicno odrzava na snazi. . pri cemu vrednost njihovog predmeta ne prelazi zakonski iznos.. odluke protiv kojih je dozvoljena zalba. . .Izostanak tuzioca s rocista za glavnu raspravu povlaci za sobom fikciju o povlacenju tuzbe.Sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na novcano potrazivanje ili predaju pokretne stvari. 122. . ako je tuzilac u tuzbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja trazene cinidbe primi novcani iznos koji ne prelazi propisanu granicu. • cija vrednost spora ne prelazi 100000 dinara. 169 . vec sud po prethodnom ispitivanju tuzbe zakazuje rociste za glavnu raspravu.

Privredne sporove u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac. . tako i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto gde je po sporazumu stranka tuzeni duzan da izvrsi ugovor.POJAM I ZNACAJ . . 123.U bagatelnim sporovima postoje samo dva razloga za zalbu: * apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka. . .U bagatelnim sporovima zalba je dozvoljena samo protiv resenja kojima se okoncava postupak. a u postupku po zalbi vece od trojice sudija. * pogresna primena materijalnog prava. za izvrsenje ugovora i naknadu stete usled neizvrsenja ugovora. . tuzilac moze podici.Tuziocu stoje na raspolaganju dva elektivna foruma: a) Forum loci solutionis.Sud ne mora da dostavlja prisutnim strankama prepis presude.Pariocioni rok i rok za podnosenje predloga za dopunu presude je svega 8 dana.TOK POSTUPKA A) Nadleznost i sastav suda . vec to cini samo na njihov zahtev.Rok za zalbu je 8 dana od objavljivanja presude. ..PRAVNI LEKOVI A) Zalba protiv resenja . ako smatra da zbog novih cinjenica i dokaza treba odrzati novu glavnu raspravu pred drugostepenim sudom. Punomocnici tada moraju imati punomocje koje je izdao stecajni upravnik. .Statusni sporovi koji nastanu povodom upisa u registar.Tuzbu za utvrdjenje postojanja ugovora. B) Zalba protiv presude .) Postupak u privrednim sporovima . . mogu se voditi pred sudom opste mesne nadleznosti i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto upisa u registar.U slucaju da sud odlozi rociste.Nije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka. kako pred sudom opste mesne nadleznosti. . B) Stranke i zastupnici Specificnosti: • stranka ne moze izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika. duzan je da zakaze novo u roku od 30 dana.Drugostepeni sud ne moze ukinuti presudu i vratiti predmet na ponovno sudjenje. a stankama koje nisu bile prisutne ipak dostavlja prepis. ex lege dolazi do prestanka punomocja koje je izdao statutarni zastupnik. odgovor na zalbu se mora podneti u roku od 3 dana (8). 170 . b) Nadleznost prema mestu upisa u registar.Pod privrednim sporom se smatra svaki spor za koji je predvidjena stvarna nadleznost privrednih sudova.Resenje koje donosi sud u sporu male vrednosti moze se pobijati zalbom samo zbog pogresne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede pravila parnicnog postupa.Ovde vaze kraci rokovi: rok za zalbu protiv presude i resenja je 8 dana ( umesto 15 ). odnosno dostavljanja ( ako se dostavlja ). • ako se nad pravnim licem otvori postuapk stecaja ili likvidacije. V) Rocista i rokovi .

osim ako zalilac ucini verovatnim da. 2. * drugostepeni sud je duzan da donese odluku u roku od 30 dana.Prvi stepen.Drugi stepen.. .Poseban znacaj materije porodicnog prava zahteva i poseban nacin regulisanja postupanja u porodicnim sporovima ( opsta pravila par. * prvo rociste mora da se zakaze tako da se odrzi pre isteka roka od 15 dana od dana kada je tuzba primljena u sud. kao i cinjenice koje nijedna stranka nije iznela.bla bla. . postupka se primenjuju supsidijarno ). 4..) Postupci u vezi sa porodnicnim stvarima . nema ni sudskog poravnanja.5 miliona dinara.) Istrazno nacelo . G) Pravni lekovi ..Sud ne moze da donese presudu na osnovu priznanja..Sud moze da utvrdjuje i one cinjenice koje medju strankama nisu sporne.) Hitnosti postupka . vaze sledeca pravila: * sud ne dostavlja tuzbu tuzenom na odgovor. . .ZAJEDNICKA PRAVILA ZA SVE POSTUPKE 1.) Sastav suda .Sudije i porotnici mogu biti samo oni koji su stekli posebna znanja o pravima deteta. . 3. b) sporovi se ne mogu okoncati dispozitivnim stranackim radnjama. 171 . * sud bi trebalo da sprovede postupak na najvise 2 rocista.Objektivni rok za podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje iznosi 30 dana. .trojica sudija. cinjenice nije mogao da iznese do zakljucenja glavne rasprave (to isto vazi i za redovni parnicni postupak).Da bi se postupak ubrzao.U porodicnim sporovima ne vazi raspravno vec ublazeno istrazno nacelo.Sud moze da izvodi dokaze i ex officio. odnosno lisenje roditeljskog prava • sporove za ponistaj usvojenja • alimentacione sporove • sporove za zastitu od nasilja u porodici . . 124. zbog propustanja.Revizija nije dozvoljena ako vrednost pobijanog dela presude ne prelazi 2.Prisutan javni interes u porodicnim sporovima zahteva i da nacelo dispozicije bude ograniceno: a) sud moze da izrekne i one pravne posledice koje nijedna stranka nije zahtevala. na osnovu odricanja. bez svoje krivice.) Ogranicenja dispozicije stranaka ..POJAM I ZNACAJ Porodicni zakon regulise posebna postupka u vezi s porodicnim odnosima: • bracne sporove • paternitetske i maternitetske sporove • sporove za vrsenje prava deteta • sporove za vrsenje.sudija i dva porotnika.U zalbi protiv presude stranke ne mogu iznositi nove cinjenice ni dokaze.

). . .Presuda koja je doneta na osnovu predloga stranka za sporazumni razvod moze da se pobija zalbom samo iz dva razloga: bitne povrede postupka. .Ona je uvek dopustena. .) Revizija . a naslednici mogu jedino da nastave vec zapocetu parnicu i to samo ako imaju pravni interes za nastavak parnice. odricanje se smatra povlacenjem tuzbe. . V) Ponistaj braka .BRACNI SPOROVI A) Vrste: sporovi za razvod braka. B) Razvod braka . a potpis vlastodavca overen. ovo je dovoljno. B) Principi . 6.Tuzbu mogu da podnesu samo supruznici.Parnica se pokrece deklaratornom tuzbom. * Drugo. 172 . sud ce ex officio odluciti o: vrsenju roditeljskog prava. tj. te organ starateljstva. 8.Presude se pobijaju redovnim pravnim lekovima po opstem rezimu..Tuzba za razvod je konstitutivne priride.Sve tri vrste presuda deluju erga omnes. D) Presuda i pravni lekovi . .Punomocje za zastupanje mora biti specijalno.Ako se u tuzbi navodi neki od razloga koji cine brak apsolutno nistavim. kao i presuda o razvodu. za utvrdjenje postojanja/nepostojanja braka. odredjivanju mera zastite od nasilja u porodici.5. tuzbu mogu da podnesu supruznici. i kada nijedna stranka to ne zahteva. kao i sva lica koja imaju pravni interes da brak bude ponisten. koju mogu da podnesu supruznici. G) Utvrdjenje (ne)postojanja braka . stranke ne mogu preduzimati dispozitivne radnje kojima se okoncava spor.Ulaganje vanrednih pravnih lekova je iskljuceno kada je doneta presuda kojom se brak razvodi ili ponistava.U slucaju da se tuzilac odrekne tuzbenog zahteva. imovinsko stanje. . a presuda kojom se brak oglasava (ne)postojecim je deklaratorne prirode.pravo na vodjenje spora u tudjem pravu u ovim sporovima ima i javni tuzilac. vodeci racuna o razlozima pravicnosti ( uspeh u sporu.. sporazum zakljucen pod prinudom.) Locus standi.5 5 Mislim da nije potrebno uciti o svakom posebnom postupku.Sud donosi odluku o naknadi parnicnih troskova po slobodnoj oceni. krivica stranka za pojedine troskove. .) Naknada parnicnih troskova . lisenju roditeljskog prava.Brak se moze razvesti po tuzbi za razvod braka i na osnovu predloga za sporazumni razvod braka. bez obzira na vrednost predmeta spora.Od nacela dispozicija se dvostruko odstupa: * Prvo. za ponistaj braka. . sud nije vezan da odlucuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku.Presuda kojom se brak razvodi ili nisti je konstitutivne prirode. oni koji imaju pravni interes i javni tuzilac.) Iskljucenje javnosti 7.

6 B) Pravna priroda .Pod vanparnicnim postupkom podrazumevamo skup procesnih normi koje uredjuju postojanje gradjanskog suda i ucesnika prilikom resavanja tzv.Zakon regulise posebne postupke u razlicitim vanparnicnim stvarima. . dj) postupak za utvrdjenje radne sposobnosti.To su one stvari u kojima ne postoji suprotstavljen interes ucesnika u postupku.) Prave vanparnicne stvari . b) zemljisnoknjizne stvari.Izmedju ucesnika moze da postoji de facto spor. vanparnicnih stvari. imovinska ili druga nesporna stvar. . neophodno je: • da je za njeno resavanje nadlezan sud. studenti mogu lako i samostalno da primene pravila koja vaze za svaki vanparnicni postupak ponaosob.) Pojam i obelezja vanparnicnog postupka A) Pojam i znacaj . . b) postupak za zadrzavanje lica u ludnici. d) davanje dozvole za stupanje u brak. . • da se u postupku ne istice da postoji povreda ili ugrozavanje subjektivnog prava.Vanparnicna stvar je licna. . porodicna.Vanparnicni postupak je deo gradjanskog postupka u kome se odlucuje o vanparnicnim stvarima.U vanparnicnom postupku se ne resavaju sporovi u materijalnopravnom smislu.Opsti vanparnici postupak ne postoji. ali ne i spor u materijalnopravnom smislu. . . . V) Predmet vanparnicnog postupka . cak i kada Zakonom nije izricito predvidjeno da se resava u vanparnicnom postupku.U prave vanparnicne stvari spadaju i pravne stvari koje su imovinskopravnog karatera.Ovaj postupak je blizi upravnom nego parnicnom postupku. v) proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti.Osnovni subjekt vanparnicnog postupka je sud. Da bi se i ovakva pravna stvar resavala u vanparnicnom postupku.Uz znanje osnovnih principa vanparnicnog postupka. . • da o ovoj stvari ne moze da se vodi parnica zbog nemogucnosti da se uspostavi dvostranacki odnos u postupku. . a ne organ uprave.Temeljem zakona u vanparnicne stvari spadaju: 1.125. . g) produzenje roditeljskog prava.To je sudski postupak i postupak u kome se resavaju gradjanske ( ne i upravne ) nesporne stvari. stvari cije resavanje neposredno odredjuje imovinskopravnu poziciju ucesnika u vanparnicnom postupku: a) raspravljanje zaostavstine.Vanparnicna stvar je i svaka druga pravna stvar koja se ne temelji na sporu. v) protest menice i ceka. .U prave vanparnicne stvari spadaju sve one u kojima se odlucuje o statusu fizickih lica: a) postupak lisenja poslovne sposobnosti. 6 HAHAHAhahahahahahha:))))))))))):-) 173 .

. d) priznanje stranih sudskih i arbitraznih odluka. tj. nema preinacenja ili povlacenja tuzbe. odricanja ili priznanja zahteva. osim u nepravim-kontencioznim vanparnicnim stvarima. pravni mir i sigurnost.. ako na bilo koji nacin sazna za okolnosti koje spadaju u dispoziciju one pravne norme cije ispunjenje povlaci obavezu smesaja u ludnicu ili lisenje poslovne sposobnosti.organ starateljstva..U svim ovim postupcima se primarno ostvaruje javni interes. . medjutim zakonodavac za njih predvidja vanparnicni postupak. .medjutim.Ovlascenje za pokretanje postupka se ceni prema normama ZVP i materijalnog prava.Vanparnicni postupak je zastitni.) Nacelo oficioznosti . Njegov sused B je o tome obavestio svog prijatelja S koji je sudija opstinskog suda. .Ove stvari bi se mogle resavati i u parnicnom i u upravnom postupku.Sud nije vezan sadrzinom predloga za pokretanje postupka. . potvrdjivanje.Norme ZPP-a se ne primenjuju na vanparnicni postupak supsidijerno. sudskog poravnanja. srodnici. 174 . cuvanje i ponistaj isprava. . .Inicijativu za pokretanje postupka mogu da daju i ovlasceni predlagaci. .) Nacela vanparnicnog postupka 1. . . b) uredjenje upravljanja i koriscenja zajednicke stvari. 2. vec shodno.Vanparnicni postupak pokrece sud. tj. neki oblici vanparnicnog postupka ne pokrecu se po sluzbenoj duznosti. i zdravlje ucesnika kojima je takva zastita potrebna. po sluzbenoj duznosti. . podnosenje predloga sudu ne znaci i da je vanparnicni postupak pokrenut. po pravilu. .Ovde spadaju imovinskopravne stvari u kojima postoji suprotstavljen interes ucesnika: a) odredjivanje naknade za eksproprisanu imovinu. jer se njegovim vodjenjem stiti pravni polozaj. v) deoba zajednicke stvari ili imovine. G) Shodna primena odredaba ZPP-a na vanparnicni postupak . odnosno mogucnost primene ZPP samo kada je takva primena u skladu sa ciljem i nacelima vanparnicnog postupka.g) sastavljanje.Vanparnicni postupak je preventivan.Podnosenje predloga sudu ima samo znacaj u okviru opsteg prava na sudsku zastitu prema kojem je sud duzan da ovakav predlog razmotri u pogledu njegove dopustenosti i osnovanosti..Shodna primena znaci da se norme ZPP-a primenjuju tek kada nije drugo izricito odredjeno u ZVP. priznanja cinjenica.Sud okoncava postupak. . . onako kako ga je i zapoceo.Izuzetno. opija se. licnost. vec samo po predlogu ovlascenog lica.Sudija S je duzan da pokrene postupak za lisenje poslovne sposobnosti ili postupak za zadrzavanje u zdravstvenoj organizaciji neuropsihijatrije.Npr: Punoletni A se kocka. postupkom za uredjenje medja ili deobu zajednicke stvari sprecava samovlasce i nastupanje stete. po sluzbenoj duznosti. jer se npr. dovodi u pitanje gzistenciju svoje porodice. 126.. g) uredjenje medja.U vanparnicnom postupku nema slobodne dispozicije precesnim radnjama. .To znaci i elasticnost.) Neprave vanparnicne stvari .

. on je duzan da utvrdi i one cinjenice.Vazi nacelo pismenosti.U ostalim vanparnicnim stvarima. 3.Ne primenjuje se pravilo perpetuatio fori. te da po sluzbenoj duznosti donese i odluku o vracanju poslovne sposobnosti.) Nacelo zastite ucesnika u postupku .U statusnim vanparnicnim stvarima. cak i priznanje cinjenica ne oslobadja sud da i drugim dokaznim sredstvima pravilno utvrdi postojanje cinjenica koje su vazne za donosenje odluke. vac je opsta javnost uvak iskljucena. ako to nalazu razlozi celishodnosti i zastite interesa ucenika u postupku. . mesna nadleznost se odredjuje prema prebivalistu predlagaca.Npr: postupak za proglasenje lica za umrlo je prava vanparnicna stvar.Postupak ovdi sudija pojedinac.) Sud . dok se nacelo kontradiktornosti ne primenjuje.Sud je u ovim postupcima duzan da o njihovom pokretanju uvak obavesti organ starateljstva. 2. . . 2. jer sud koji je zapoceo postupak moze uvek da ustupi predmet drugom sudu cija nadleznost postoji prema izmenjenim okolnostima. . a koji po predlogu ovlascenog predlagaca nije moguc. vec tezi da istinito utvrdi cinjenice od kojih zavisi pravilna primena imperativne materijalnopravne norme.) Ostala nacela vanparnicnog postupka .Vazi nacelo saslusanja stranaka.) Ucesnici 175 . duzan da utvrdjuje stanje zdravlja ovih lica.) Istrazno nacelo. . .Sud je.U statusnim i imovinskim vanparnicnim stvarima sud je duzan da se stara o zastiti interesa i prava stranka koje iz bilo kog razloga to nisu u stanju da same cine.Opsti imenitelj koji bi odredio koji se vanparnicni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.Sud donosi odluku na osnovu slobodne ocene dokaza. 127.Sud postupa u vanparnicnom postupku inkvizitorski. te da izvedene i one dokaze koje ucenici u postupku ne pominju i ne predlazu. tj. . dalje. te da taj organ poziva na rociste i dostavlja mu podneske ucesnika.Ne vazi nacelo javnosti. . 4. . odnosno boraviste lica u cijem interesu se postupak vodi. .Obim utvrdjenja cinjenica i potreba za izvodjenjem dokaza omedjeni su granicama dispozicije materijalnopravne norme koju sud utvrdjuje i ciju pravnu posledicu primenjuje u vanparnicnom postupku.) Subjekti vanparnicnog postupka .U vanparnicnom postupku sud ne odlucuje o osnovanosti tvrdnji stranaka. mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi prebivaliste. materijalna istina i ocena dokaza .VRSTE 1.U tom smislu. .. a postupak se pokrece po predlogu javnog tuzioca ili lica koje za pokretanje ima neposredni pravni interes. .Za sprovodjenje vanparnicnog postupka stvarno je nadlezan osnovni sud.

jer im zakon daje ovlascenje da podnesu predlog za pokretanje postupka i zbog toga spadaju u krug lica koja su po zakonu duzna da izdrzavaju unuka. a formalni ucesnici su samo A i B.je lice o cijim pravima i obavezama odlucuje u postupku. • razlozi za iskljucenje i izuzeca sudije se odredjuju prema krugu materijalnih ucesnika. v) Formalni postupak koji se vodi po predlogu stranke . .. D ne ucestvuje u postupku.Npr: A ima babu B i dedu D. B i D. pojam materijalnog ucenika se poklapa s pojmom formalnog ucesnika. .Postoje: a) Materijalnopravni ucesnik. formalni ucesnik je svako lice kome zakon daje pravo na pokrene postupak ( materijalnopravni i formalni ucesnik se poklapaju ).U kontencioznim vanparnicnim stvarima. * kada preduzima procesne radnje.U ovim postupcima formalni ucesnik je svako lice. D postaje formalni ucesnik tek kad izjavi zalbu. dok svedociti mogu materijalni ucesnici. . B podnese predlog sudu da se A lisi poslevne sposobnosti.B i D su materijalnopravni ucesnici. ucesnici su svi naslednici i legatari. b) Formalni ucesnik u postupku koji se pokrece po sluzbenoj duznosti .U kontencioznim vanparnicnim postupcima. ucesnici se nazivaju predlagacem i protivnikom predlagaca.Formalni ucesnik u ovakvim postupcima moze da bude samo neko lice iz kruga lica koja su ujedno i materijalnopravni ucenici.Pojam ucesnika u vanparnicnom postupku se striktno vezuje za adresate materijalnopravne norme.Ovde ne postoje stranke. Odluka suda u vanparnicnom postupku tangira njihovu imovinskopravnu poziciju. .Ako se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. ako se u postupku ne pojavljuju kao formalni ucesnici. .Npr: u ostavinskom postupku. . odnosno za postojanje stvarne legitimacije.U pravim vanparnicnim stvarima. vec samo ucesnici.U ovom primeru.Materijalnopravni ucesnik postaje formalni ucesnik: * kada se u postupku odlucuje o njegovim pravima i interesima. ne formalnih. . .Ova lica su materijalnopravni ucesnici. . bez obzira da li formalno ucestvuju u postupku. . ono je formalni ucesnik u postupku. ali izjavi zalbu na odluku suda. . odnosno organ kome zakon daje ovlascenje da podnese predlog za pokretanje postupka ili da preduzima procesne radnje. • ka svedoci se ne mogu saslusati lica koja imaju svojstvo formalnih ucesnika. . lice po cijem predlogu se pokrece postupak se naziva predlagac. kao i lice ciji je status ili imovinskopravni polozaj tangiran odlukom vanparnicnog suda. lice o cijim pravima i interesima se odlucuje je ucesnik.STRANACKA I PROCESNA SPOSOBNOST 176 .Ako to lice zaista i preduzme procesne radnje na cije preduzimanje ga ovlascuje zakon. materijalnopravni ucesnici su A. . . Znacaj razlikovanja formalnog i materijalnog ucesnika: • sud je duzan da saslusa formalnog ucesnika. .U kontencioznim vanparnicnim stvarima.

Predlog za ponavljanje postupka se javlja u dva slucaja: * U prvom.Ali. tj.Kada ucesnik ne pokrene parnicu u roku. duzan je da je pokrene u roku od 30 dana. kada je zalba izjavljena. koji moze ( i ne mora ) da odlucuje i o neblagovremenoj zalbi. . korektivnu parnicu ( ili upravni postupak ) o istom zahtevu o kome je odluceno u vanparnicnom postupku. odnosno drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom resenju. da sam resi prethodno pitanje i donese odluku u glavnoj stvari.Kada je podnet predlog za ponavljanje postupka. .I nakon provosnaznog okoncanja vanparnicnog postupka ucesnici mogu da povedu i tzv. .Ulozena zalba ne mora da ima suspenzivno niti devolutivno dejstvo ( sud moze da odluci da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja kada za to postoje vazni razlozi ).Vanparnicni sud samostalno odlucuje i o prethodnim pitanjima kada o njima nije vec pravosnazno resio drugi sud ili drzavni organ u drugoj vrsi postupka. ukljucujuci i odlucivanje o prethodnim pitanjima.U vanparnicnim postupacima koji se vode po sluzbenoj duznosti razlikovanje procesne i poslovne sposobnosti nema veci znacaj. 128. prvostepeni sud je duzan i neblagovremenu zalbu da dostavi drugostepenom sudu. . * U drugom. .Rok za izjavljivanje zalbe nije prekluzivan. .Treba naglasiti da su parnicni i vanparnicni sud nezavisni u odlucivanju. . odredbe o parnicnoj sposobnosti treba shodno primeniti i na vanparnicni postupak. prvostepeni sud ne moze da preinaci ili ukine svoje resenje. dok u kontencioznim stvarima koje se pokrecu po predlogu ucesnika ovo pitanje razlikovanja ima znacaj. sud prekida postupak i upucuje stranke na parnicu. da donese novo resenje kojim preinacuje ili ukida zalbom pobijano resenje. . Tada o predlogu za ponavljanje postupka odlucuje prvostepeni sud.S druge strane.) Sudske odluke u vanparnicnom postupku .Ucesnik koji je upucen na parnicu. kada postoji spor o cinjenicama. . . .Prvostepeno resenje kojim se postupak okoncava pobija se zalbom koja moze da se izjavi u roku od 15 dana. . premda se takav predlog smatra neblagovremenom zalbom. on se tretira kao predlog za ponavljanje postupka. . .Ucesnik u vanparnicnom postupku moze da bude svako ko ima stranacku sposobnost.Da bi prvostepeni sud ukinuo ili preinacio resenje ili da bi drugostepeni sud mogao da odlucuje o neblagovremenoj zalbi. . jer i sam prvostepeni sud moze. on se tretira kao neblagovremeno podneta zalba. tako ako drugostepeni sud nadje da nema uslova da odluci o predlogu ka o neblagovremenoj zalbi. .Pravo na ulaganje pravnih lekova imaju svi materijalnopravni ucesnici.Resenje mora da bude obrazlozeno kada je protiv resenja dopustena posebna zalba.Sud odlucuje u vanparnicnom postupku u formi resenja.. bez obzira da li su nastupali kao formalni ucesnici. 177 .Ovde je postojanje procesne sposobnosti procesna pretpostavka.O zalbi ne mora nuzno da odlucuje visi sud. vanparnicni sud je duzan da okonca postupak.U vanparnicnom postupku je nacelno dopustena revizija. . . . nuzno je da nova odluka suda ne dira u prava ucesnika.

.Dejstvo materijalne pravosnaznosti moze da se ogleda samo u ogranicenom broju kondemnatornih resenja. ako je sud odbio predlog javnog tuzioca da se fizicko lice proglasi umrlim.Resenje u vanparnicnom postupku moze da stekne svojstvo formalne pravosnaznosti samo: a) kada je zalba izjavljena u roku. U vanparnicnom postupku. odrekli prava na zalbu ili od nje odustali ( onoliko koliko je to dopusteno u vanparnicnom postupku ).129.O materijalnoj pravosnaznosti resenja u vanparnicnom postupku moze da bude govora samo onda kada je moguce da ono postane formalno pravosnazno. . .Ono sto je kljucno za vanparnicni postupak jeste ko je. odnosno kada su se svi ucesnici. vec i cinjenice koje su nastale od tog momenta pa sve do donosenja odluke suda u drugom stepenu.Materijalnoj pravosnaznosti resenja donetog u vanparnicnom postupku protive se i principi o vremenskim granicama pravosnaznosti. jer nije njegov cilj da okameni pravno stanje. a drugostepeni sud je o njoj odlucio i odbio je kao neosnovanu ili preinacio resenje prvostepenog suda. v) kada je postupak okoncan sudskim poravnanjem.Npr: A i B su zajednicari na kuci. 178 . u novom postupku na osnovu istih cinjenica ne bi mogao da izvede drugi pravni zakljucak ). sud utvrdi da se deoba mora izvrsiti javnom prodajom i podelom novca.I sam ZVP predvidja izricito da resenje doneto u vanparnicnom postupku ne sprecava ucesnike da o istom zahtevu povedu parnicu. zajednicari ne mogu u izvrsnom postupku da tvrde da je njihov suvlasnicki udeo veci nego sto je to odredjeno u resenju vanparnicnog suda o deobi imovine.Pitanje pravosnaznosti nije kljucno u vanparnicnom postupku. b) kada se ucesnik. . od kada i u kojoj meri obavezan da postuje resenje koje je doneo vanparnicni sud.MATERIJALNA PRAVOSNAZNOST . .) Pravosnaznost resenja u vanparnicnom postupku . . . . ne moze biti govora o formalnoj niti materijalnoj pravosnaznosti.Pravilno je shvatanje da resenja vanparnicnog suda ne proizvode dejstvo materijalne pravosnaznosti. donetih u postupku u kome je sud resio neprave vanparnicne stvari i koja su stekla svojstvo formalne pravosnaznosti i izvrsnosti. . i to ne samo one cinjenice koje su postojale u vreme kada je doneta prvostepena odluka. . te u neblagovremenoj zalbi. jer ucesnici mogu da uloze zalbu i neblagovremeno.Dokle god odluka suda moze da se pobija redovnim pravnim lekovima.FORMALNA PRAVOSNAZNOST .Za materijalu pravosnaznost podobne su sve odluke vanparnicnog suda cija je sadrzina negativna ( npr.U vanparnicnom postupku. . parnicni sud koji odlucuje u istoj pravnoj stvari ne obavezuje resenje vanparnicnog suda.Dakle. . ucesnici mogu da iznose nove cinjenice i po zalbi. . u vanparnicnom postupku ne moze da se govori o formalnoj pravosnaznosti. . ako se pod ovom podrazumeva negativno dejstvo odluke ( ne bis in idem ) i njeno obavezujuce pozitivno dejstvo u drugim postupcima.Ako formalna pravosnaznost znaci nemogucnost pobijanja odluke suda redovnim pravnim lekovima.U ovakvim situacijama. ako je to dopusteno.

.Pozitivne konstitutivne odluke vanparnicnog suda obavezuju sud u parnici ( npr. . Naposletku.Vanparnicni sud je vezan konstitutivnim aktima organa uprave. Pa ako je organ uprave doneo resenje o naturalizaciji lica A. tim resenjem je vanaprnicni sud vezan. a isto vazi i kada je vanparnicni sud uputio ucesnike postupka na parnicu.Isto moze da ucini i drugostepeni sud povodom zalbe ili cak neblagovremene zalbe. vezan je odlukom o lisenju poslovne sposobnosti nekog lica ). . ).Odluka drugostepenog suda deluje samo ex nunc. dok u drugom slucaju izmena prvostepenog resenja ne sme da vredja prava drugih lica koja su zasnovana na pobijanom resenju.Organi uprave su vezani konstitutivnim resenjima vanparnicnog suda. ako to nije protivno svrsi i cilj vanparnicnog postupka.U prvom slucaju. ---* Dejstvo ukidanja ili preinacenja resenja u vanparnicnom postupku . . za razliku od vanparnicnog suda. Zakonski naslednici B i C su upuceni na parnicu radi osporavanja punovaznosti testamenta ( organ uprave moze.Negativne odluke vanparnicnog suda u statusnim i drugim stvarima ne obavezuju parnicni sud.130.) Prethodno pitanje u vanparnicnom postupku . da smatra da je testament nistav.Deklaraticnim resenjima vanparnicnog suda organ uprave nije vezan.To znaci da resenje o ukidanju ili preinacenju prvostepenog resenja ima dejstvo samo ex nunc. . .Kondemnatorne i deklarativne odluke vanparnicnog suda ( narocito ostavinsko resenje ) ne obavezuju parnicni sud. . .Npr: U ostaviskom postupku. . kao sto je da li je fizicko lice liseno poslovne sposobnosti. A je drzavljanin Nemacke ali tvrdi da je dobio i drzavljanstvo Srbije. te i da razrezuje porez na imovinu B i C ). . . .Za odlucivanje u statusnim stvarima fizickih lica iskljucivo je nadlezan vanparnicni sud. da udlucuju kao o prethodnim pitanjima.Npr: Javni tuzilac zahteva da se A lisi poslovne sposobnosti. On ne moze da dovodi u pitanje zakonitost i tacnost odluke vanparnicnog suda.Preobrazajne presude donete u parnici ( razvod braka ) obavezuju vanparnicni sud.Npr: Organ starateljstva je duzan da postavi staraoca licu lisenom poslovne sposobnosti.. Sud odluci da lisenju nema mesta. . za testamentarnog naslednika je oglasen A.Po pravilu.Organ uprave nije vezan kondemnatornim resenjima vanaprnicnog sud ( deoba imovine. ukidanjem resenja ne sme da se dira u prava drugih ucesnika u postupku.PRETHODNO PITANJE I KECINOG PRIRUCNIKA ( ovo je bitno ): 179 . osim ako nisu nistavi. . A proda stvar K u toku trajanja vanparnicnog postupka. navodeci da on nije vlasnik nepokretnosti.Npr: Ako V zahteva upis prava svojine na nepokretnosti u zemljisne knjige na osnovu presude parnicnog suda u kojoj je utvrdjeno da je on vlasnik stvari.Npr: Sud odlucuje o lisenju poslovne sposobnosti A. B) Vanparnicni sud i parnicni sud . . sud ne sme u zemljisnoknjiznom postupku da odbije zahtev V. tako da drugi sudovi i drzavni organi ne mogu o pitanjima.Prvostepeni sud je duzan da ukine ili preinaci svoje resenje kada je izjavljena zalba. presude parnicnog suda su obavezujuce za vanparnicni sud. . A zahteva u parnici povracaj stvari zbog nistavosti ugovora ( nedostatak poslovne sposobnosti ). A) Vanparnicni sud i organ uprave . .

Vanparnicni sud ne moze odlucivati ako su sporne cinjenice od kojih zavisi odluka o prethodnom pitanju.Na pokretanje postupka pred nadleznim organom sud upucuje onog ucenika cije pravo smatra manje verovatnim.Odredbe ZVP-a gotovo da ne regulisu prvostepeni vanparnicni postupak. ta odluka vezuje vanparnicni sud. .Posto odlucuje o predmetu za koji nije nadlezan.Postupak se moze ( kao sto je gore receno ) pokrenuti i po nacelu dispozicije predlogom fizickih ili pravnih lica ili drzavnih organa koje zakon ovlascuje na pokretanje. ukljucujuci i ono od cijeg zavisi donosenje odluke o prethodnom pitanju. odredili stadijumi prvostepenog postupka.Kada je pokrece po sluzbenoj duznosti. B) Pokretanje postupka . . 180 .U postupku svako cinjenicno pitanje.. --> Drugo. na nacin kako je to prisutno u parnicnom postupku. . . vanparnici postupak se prekida sve do donosenja pravosnazne odluke o prethodnom pitanju.) Prvostepeni vanparnicni postupak7 A) Uvodne napomene . odluka vanparnicnog suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u postupku u kojem je doneta. postoje vanparnicni postupci u kojima vanparnicni sud ne moze odlucivati povodom odredjenih prethodnih pitanja nego je obavezan da uputi ucesnike na pokretanje postupka pred nadleznim sudskim ili upravnim organom.Vanparnici sud moze odlucivati o prethodnom pitanju uz nesto snaznija ogranicenja od onih koja postoje u parnicnom postupku: --> Prvo. dakle. 131.U slucaju da ucenik ne pokrene postupak u roku.To prakticno znaci da od drzanja ucesnika u postupku zavisi da li ce vanparnicni sud biti u prilici da odlucuje o ovom pitanju. kao i naredno 132. . . to ne iskljucuje inicijativu zainteresovanih subjekata ( a to moze biti u privatnom ili javnom interesu ).Ako postupci budu pokrenuti u roku. 7 Ovo pitanje je izvadjeno iz Kecinog prirucnika.I sud moze na osnovu sopstvenih saznanja ( u vrsenju funkcije ili licnih saznanja sudije ) da dodje do zakljucka da postoji osnov za pokretanje postupka.Postupak se moze pokrenuti i po sluzbenoj duznosti i po predlogu.Ne postoji. vec je regulativa o tome uglavnom sadrzana u odredbama kojima se uredjuju posebni vanparnicni postupci. . . o prethodnom pitanju se moze odlucivati samo pod uslovom da o njemu vec nije odluceno u upravnom ili sudskom postupku. i odredjuje mu rok od 30 dana u kojem treba da pokrene parnicu/upravni postupak. vanparnicni sud ce nastaviti postupak ne vodeci racuna o prethodnom pitanju. . . jedna opsta struktura vanparnicnog postupka kojom bi se precizno.Ako je nadlezni organ vec doneo odluku. . . ucesnici mogu uciniti spornim. .U ovom slucaju ucesnici se moraju uputiti da u odredjenom roku pokrenu parnicni ili upravni postupak u cilju donosenja odgovarajuce odluke.

. . .Posle toga sud utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki od kojih zavisi dopustenost maritornog odlucivanja. pa tako npr. postupku za produzenje roditeljskog prava.Principijelne razlike koje postoje izmedju razlicitih grupacija posebnih vanparnicnih postupaka sprecavaju formulisanje jedinstvenog koncepta ovog vida pravne zastite.Nekada je pokretanje postupka sasvim deformalizovano i svedeno na usmenu komunikaciju predlagaca i suda.Opste odredbe ZVP-a ne odredjuju formu i sadrzaj predloga ( pismena forma se pretpostavlja ). donosenju odluke o njegovom pokretanju prethodi pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki.Kao najznacajnije moze se istaci da prvostepeni vanparnicni postupak nije podeljen na posebno odredjene i razdvojene procesne celine poput stadijuma pripremanja glavne rasprave i same glavne rasprave u parnicnom postupku. . . pre svega na dokazni postupak koji prestaje biti lociran u jedan posebni ( i centralni ) deo prvostepenog postupka.Sudu se omogucuje da do relevantnog cinjenicnog stanja dolazi na nacin koji smatra najcelishodnijim ili u skladu sa konkretnim okolnostima odredjenog postupka. ... i to je bitna razlika prema najraznovrsnijim formama davanja inicijative za pokretanje postupka koji se pokrece po sluzbenoj duznosti. zajednicki predlog ucenika moze biti povucen izjavom jednog od predlagaca.To se dalje prenosi i na organizaciju drugih procesnih ustanova. .Obavezno zakazivanje rocista se odredjuje u: postupku za lisenje i vracanje poslovne sposobnosti.. deobe i upravljanja i koriscenja zajednickih stvari. . . postupku raspravljanja zaostavstine.. ali i do pravosnaznosti okoncanja postupka uz dodatna ogranicenja ( ukoliko povlacenje ne vredja prava drugih ucenika u postupku na koje se odnosi prvostepena odluka ). ne znaci da ce doci do obustave postupka. . .Do povlacenja predloga dolazi na osnovu izricite izjave predlagaca ili se to pretpostavlja zbog njegovog neopravdanog propustanja rocista ili zbog toga sto se nije odazvao na poziv suda radi saslusanja.Predlog se moze povuci do donosenja prvostepene odluke. . . u roku od 15 dana od dana prijema odgovarajuceg obavestenja.Povlacenje predloga.u vezi eksproprijacije.Pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki znaci dalji nastavak postupka sve do momenta kada se steknu uslovi za donosenje meritorne odluke. sudskog depozita. medja. mogu predloziti ostali ucesnici pod uslovom da su ovlasceni da pokrenu taj postupak.Ovo pravilo nema apsolutni znacaj.Kada se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. . . 181 . .Samom radnjom tih lica ( predlagaca ) dolazi do pokretanja postupka.Funkcija pomenutih rocista nije jednoobrazna i postoje razlike u pogledu sadrzaja procesnih aktivnosti koje se njima obavljaju. u postupku za davanje dozvole za stupanje u brak.Dokazni postupak je deformalizovan. bez obzira da li je izricito ili precutno. postupku za proglasenje nestalog lca za umrlo.Nastavljanje postupka. .Prva procesna aktivnost u postupku jeste prethodno ispitivanje predloga ako je u pitanju postupak koji se pokrece po nacelu dispozicije. .Zajednicka obelezja su suzena. V) Tok postupka . .U slucaju negativnog odgovora odbacuje predlog i obustavlja postupak. a bio je uredno pozvan.

133. kao i organu starateljstva. . .Ovaj postupak se pokrece i vodi radi zastite licnosti i zdravlja dusevno bolesnog lica. .Postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti ili na predlog lica koja su enumerisana u ZVP.U slucaju delimicnog lisenja poslovne sposobnosti. .Propustanje roka za podnosenje zalbe u parnicnom postupku ima za posledicu nastupanje formalne pravosnaznosti prema stranci koja ga je propustila. . ali i radi zastite drugih.Sud je duzan da zakaze rociste na kome ce odluciti o predlogu. . 2.Kada resenje postane pravosnazno.) Zadrzavanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi .. 132.Ponakad je nuzno da se dusevno bolesnom licu ogranici sloboda kretanja. odnosno privremenog zastupnika i predlagaca.U postupku o pojedinim vanparnicnim stvarima trajanje postupka se vremenski ogranicava.Sud je duzan da po sluzbenoj duznosi da prati zdravstveno stanje lica koje je liseno poslovne sposobnosti.S druge strane.U navedenom smislu. postupanje i odluke drugostepenog suda. . sud ga dostavlja maticaru radi upisa u maticnu knjigu. postupci koji su uredjuni Zakonom o privrednim drustvima se moraju okoncati u roku od 60 dana od prijema predloga za pokretanje.Ako sud nadje da je predlog osnovan. ne postoje bitnija odstupanja u odnosu na zalbu izjavljenu u okvirima zakonskog roka.U ovoj komponenti neblagovremena zalba ni u cemu nije drugaciji pravni lek od onog podnesenog u roku.U daljem toku postupka ona moze koristiti samo vanredna pravna sredstva. . imajuci u vidu zalbene razloge. postupati po neblagovremenoj zalbi znaci postupati po vanrednom pravnom leku. .) Neblagovremena zalba u vanparnicnom postupku . .) Lisenje poslovne sposobnosti . u samoj organizaciji pravnog leka. sud je duzan da odredi poslove koje to lice moze preduzimati samostalno. sud mora doneti resenje o zadrzavanju odredjenog lica u ustanovi u roku od 15 dana a najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka. te da odmah donese resenje o vracanju poslovne sposobnosti kada prestanu razlozi zbog kojih je lice liseno poslovne sposobnosti. njegovog staraoca. . 182 .Postupak je hitan. .) Vanparnicni postupci povodom uredjenja licnih stanja 1. te da na to rociste obavezno pozove organ starateljstva. organu koji vodi zemljisnu ili drugu javnu knjigu nepokretnosti.Postupak za lisenje poslovne sposobnosti se pokrece kada postoji sumnja da punoletno lice nije u stanju da se stara o svojim pravima i obavezama zbog toga sto je nesposobno da normalno rasudjuje. lice prema kome se postupak vodi.predloga za ponavljanje postupka. . pa npr. potpuno ili delimicno.ZVP potencira navedeno obelezje jer neblagovremenoj zalbi daje ulogu jednog drugog vanrednog pravnog leka. donece resenje kojim doticno lice lisava poslovne sposobnosti.

v) Treci stadijum pocinje nakon isteka roka od 3 meseca od objavljivanja oglasa. a ima vise od 70 godina. b) U drugoj fazi.Sud moze i pre proteka odredjenog vremena da donese resenje o pustanju lica.Sud donosi resenje o zadrzavanju u roku od 15 ( eventualno 30 ) dana.Ovo resenje moze da se ukine ukoliko se doticno lice licno javi sudu. . ukoliko utvrdi da su prestali razlozi za njegovo zadrzavanje. a okolnosti pod kojima je lice nastalo cine verovatnim da vise nije u zivotu. . • poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o njegovom zivotu. pozaru. • lice je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim dogadjanjima.Za odlucivanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je nastali imao poslednje prebivaliste.Sud po sluzbenoj duznosti pokrece i vodi postupak za zadrzavanje u ustanovi ( to cini i kada na bilo koji nacin sazna da je lice primljeni u ustanovu ). saobracajnoj nasreci ili drugoj neposrednoj zivotnoj opasnosti. da se bez odlaganja jave sudu. onda odredjuje nestalom licu staraoca ciji je zadatak da prikupi dokaze o nastanku. kao i javni tuzilac. a ako ustanova smatra da je potrebno jos.Do izmene resenja dolazi. ili ukoliko sud na bilo koji nacin sazna da je nestalo lice zivo. sama ustanova je duzna da o tome obavesti mesno nadlezno sud u roku od 3 dana.Kada se neko prinudno prima na lecenje u ustanovu. .. te ako se nadje da su se ispunili uslovi. na koju se primenjuju pravila koja vaze za pobijanje resenja o lisenju poslovne sposobnosti. koje se ne poklapa sa pretpostavljenim. • lice je nastalo u brodolomu. . 183 . . a o njegovom zivotu nij ebil ovesti godinu dana od prestanka neprijateljstva. . .Protiv resenje o zadrzavanju je dopustena zalba. .Predlog za proglasenje moze podneti svako lice koje ima neposredni pravni interes. sud izdaje oglas u kome navodibitne okolnosti slucaja i poziva nastalo lice.U ovom postupku se nestalo lice proglasava za umro kada vise ne postoje sigurni dokazi da je ono zivo. i tada sud zakazuje rociste na kome se izvode dokazi. . ukoliko se naknadno sazna tacno vreme smrti.Oboleli moze odlukom suda da se zadrzi najduze godinu dana u ustanovi. odnosno boraviste. sud donosi resenje kojim nestalo lice proglasava umrlim. i ako oceni da jesu. a o njegovom zivotu nije bilo vesti 6 meseci od prestanka opasnosti. . . Materijalni uslovi za proglasenje nestalog lica umrlim: • poslednjih 5 godina o njemu nije bilo nikakvih vesti. odnosno zivotu nestalog lica i da ih iznese pred sud. ondaju duzna da 30 dana pre proteka vremena zadrzavanja da o tome obavesti sud i predlozi produzenje.) Proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti .Postoji dovrovoljno ( pismeno ovlascenje u prisustvu dva svedoka bolesnog lica ) i prinudno zadrzavanje.Postupak se sprovodi u 3 sukcesivna stadijuma: a) U prvom. kao i svako drugo lice koje zna nesto o njegovom zitovu. sud proverava da li su ispunjene procesne i materijalnopravne pretpostavke za vodjenje postupka. 3.

RASPRAVLJANJE ZAOSTAVISTINE .Privremene mere moze narediti sud na cijem podrucju je ostavilac umro i sud na cijem se podrucju nalazi njegova imovina. . telesnih mana.Postupak se pokrece na predlog lica koje ne ispunjava uslove za punovaznost braka.U postupku raspravljanja zaostavistine ( ostavinskom postupku ) sud utvrdjuje ko su naslednici umrlog..) Vanparnicni postupci povodom uredjenja imovinskih odnosa8 . . dete. jer je u knjizi pisano uglavnom ono sto smo vec ucili iz naslednog. roditelja ili organa starateljstva ) da donese odluku da roditeljsko pravo prestaje.U ovom postupku se detetu obavezno odredjuje staralac koji ga zastupa.4. takodje. poverilac ostavioca ) ili organa starateljstva.Na rocistu se saslusavaju roditelji obavezno. onda se postupak pokrece zajednickim predlogom.One se odredjuju samo na predlog lica koje za to ima pravni interes(npr. .Kada prestanu razlozi za produzenje. .U resenju u kome sud produzava roditeljsko pravo odredjuje.Ako su naslednici nepoznati. . 5. . . zaostalog dusevnog razvoja. . koja imovina sacinjava njegovu zaostavstinu i koja prava iz zaostavstine pripadaju naslednicima i drugim licima.) Produzenje roditeljskog prava . 134.Ostavinski postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti cim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglaseno za umrlo. ostavinski sud moze odrediti mere za obezbedjenje zaostavistine u toku celog postupka.nije u stanju da se samo stara o svojim pravima i interesima. a kada oba verenika ne ispunjavaju uslove. mislim da nije potrebno vise na ispitu od ovoga.) Davanje dozvole za stupanje u brak .tj. i da li se dete u statusu izjednacava s mladjim ili starijim maloletnikom. kada ono zbug dusevnog bolesti.Za raspravljanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je umrli imao u vreme smrti prebivaliste/boraviste.Naknadno sam dodao i nesto iz Kecinog prirucnika.Postupak pokrecu roditelji ili organ starateljstva..Predmet ovog postupka je odlucivanje o produzenju roditeljskog prava posle punoletstva deteta.. . . . . zalbu moze da izjavi samo maloletnik.Pravosnazno resenje kojim se dozvoljava zakljucenje otklanja postojanje smetnje.Sud odlucuje na rocistu na koje poziva organ starateljstva. 184 . kao i o svojoj licnosti. a organ starateljstva daje misljenje o celishodnosti produzenja roditeljskog pava. 8 Ovo pitanje je samo ukratko napisano. sud je duzan po sluzbenoj duznosti ( ili po predlogu deteta..Protiv resenja kojim se odbija predlog.. staraoca deteta i njegove roditelje...U postupku se odlucuje da li ce se dozvoliti zakljucenje braka kada postoje otklonjive smetnje. . .Mesno je nadlezan sud na cijem podrucju predlagac ima svoje prebivaliste/boraviste. nepoznatog prebivalista ili ih uopste nema.Revizija u ovom postupku nije dopustena. te se brak moze zakljuciti samo na osnovu dozvole suda. . .

. • popis i procena zaostavstine. . u zavisnosti od njegove prirode. moze i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da ostvaruje svoja nasledna prava u parnici. premda uopste nije ucestvovalo u ostavinskom postupku. vanparnicni sud nastavlja i dovrsava ostavinski postupak ne uzimajuci u obzir pravo za koje je ucenik upucen na parnicu.Gosn.Ako su za ucenike sporne cinjenice. a jos manje materijalne ucesnike u ostavinskom postupku.Oni mogu i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da isticu u parnici zahteve koji ne proizlaze iz naslednopravnog odnosa da se izdvije pojedine stvari ili prava iz zaostavstine.Predmet spora izmedju naslednika jeste samo postojanje naslednog prava ili visina naslednog dela.Resenje o nasledjivanju je merotorna i konacna odluka ostavinskog suda ( ne moze biti delimicno resenje ) kojim se utvrdjuje: sta cini zaostavstinu. koja prava pripadaju legatarima i koja prava na zaostavstini pripadaju drugim licima.Suprotno tome . .U preduzimanju prethodnih radnji pored ostavinskog suda ucestvuju i nadlezni organi uprave. . ostavinski sud moze da postavi i privremenog staraoca zaostavstine.Ostavinski sud donosi resenje o prekidu postupka i upucuje ucesnike na parnicu i kada izmedju njih postoji spor o sastavu zaostavstine.Nacin resavanja spora zavisi od toga li se stranke spore o cinjenicama na kojima se pravo zasniva ili se spor tice primene prava. .Pravilo o prekidu ostavinskog postupka i upucivanju na parnicu se primenjuje i kada su sporne cinjenice od kojih zavisi resenje prethodnog pitanja. .Ako ucesnik ne pokrene parnicu u odredjenom roku. Ranko kaze ovako: . * Objektivno. .O naslednim pravima naslednika i legatara ne moze se vise odlucivati ni u parnicnom ni u vanparnicnom postupku. deo resenja o nasledjivanju kojim se utvrdjuje sastav zaostavstine ne obavezuje ni formalne. . . . Ostavinski postupak se obavlja u nekoliko faza: • priprema raspravljanja zaostavstine.Resenje o nasledjivanju nema dejstvo materijalne pravosnaznosti: * Subjektivno.Ostavinski sud u oba slucaja samostalno resava prethodno pitanje. o njemu odlucuje sam ostavinski sud. • donosenje resenja o izvrsenju.Lice koje je naslednik po normama ZON. ostavinski sud prekida raspravljanje i upucuje na parnicu onog ucesnika cije pravo smatra manje verovatnim. on se ne resava u ostavinskom postupku. kada se spori o primeni prava.Tok postupka cine dve celine: prethodne radnje i raspravljanje zaostavstine. 185 .Radi zastite interesa naslednika i ocuvanja nasledne mase. a pri tom je nebitno da li se ucesnici spore oko cinjenica ili prava.Ostavinski sud je vazan presudom parnicnog suda. ono je obavezujuce samo za formalne ucenike u ostavinskom postupku. • raspravljanje zaostavstine. vec u parnicnom i eventualno upravnom postupku. • postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice.Ukoliko izmedju samih naslednika ili naslednika i legatara postoji spor. (-) Prethodne radnje . . . . .. . ko su naslednici. . koliki su im delovi.

u slucaju da nijedan od naslednika nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog naslednika. ta pitanja se resavaju u vanparnicnom postupku.Postupak po prijemu smrtovnice vodi se pred ostavinskim sudom i moze rezultirati obustavljanjem postupka ako prema podacima iz smrtovnice ostavilac nije imao ni nepokretnu ni pokretnu imovinu. . obezbedjenje zaostavstine. odnosno ispravu o usmenom testamentu ako se kod njih nalazi. kao i o postojanju testamenta i pozivaju se da odmah dostave pismeni testament.Sud pristupa donosenju ovog resenja kada utvrdi kojim licima pripada pravo na nasledje. prava na nasledje. dostavlja se sudu zajedno sa smrtovnicom.Prethodne radnje obuhvataju: sastavljanje smrtovnice. . da li je testament predat zatvoren ili otvoren. velicine naslednog dela i prava na legat. bez obzira da li je nadlezan za raspravljanje zaostavstine.Ako medju strankama postoji spor o pravu na legat ili o drugom pravu iz zaostavstine. i da ce sud odlucivati o njihovim pravima prema podacima kojima raspolaze.U ovoj fazi postupka raspravljaju se pitanja koja se ticu zaostavstine. (-) Postupak sa testamentom .Ako sud nema saznanje o postojanju naslednika.Smrtovnicu sastavlja maticar. koji svedoci su prisustvovali otvaranju i proglasenju testamenta. obavestava ih javnim oglasom i poziva da se jave u roku od godinu dana ostavinskom sudu. popis i procenu imovine ostavioca. (-) Raspravljanje zaostavstine . . ili da naznace svedoke usmenog testamenta. . . (-) Postupak po prijemu smrtovnice .Sud proglasava testament kada ustanovi da je lice koje je ostavilo testament umrlo. .Ako izmedju naslednika ne postoji spor o cinjenicama ( kada se upucuju na parnicu. .Mere obezbedjenja zaostavistine mogu biti odredjene u toku celog postupka. a moze i sud.Upozoravaju se da se u slucaju njihovog izostanka sa rocista ili nedavanja izjave o prihvatu nasledja. . se zajedno sa izvornim testamentom i drugim ispravama dostavlja ostavinskom sudu. pretpostavlja da prihvataju nasledje.Zainteresovana lica se obavestavaju o pokretanju postupka. ko ih je predao sud. i to sud kod kojeg se testament nalazi. a lica pozvana na nasledje ne zahtevaju sprovodjenje postupka. a u smrtovnicu se unose podaci: o umrlom licu.Zapisnik koji potpisuju sudija. o bracnom drugu. a prekida ostavinski postupak ) vec postoji spor o primeni prava. o deci. sud upucuje stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom ali nece prekidati raspravljanje zaostavstine. licima koji su testamentarni naslednici. .Popis i procenu imovine umrlog vrsi opstinski organ uprave. zapisnicar i svedoci. 186 . podaci o eventualnim dugovima. podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini i njenoj vrednosti..Do obustave moze doci i ako je ostavilac imao samo pokretnu imovinu.Popis i procena ce se izvrsiti i bez odluke suda prilikom sastavljanja smrtovnice ako to trazi neki od naslednika ili legatara. . . o ostalim srodnicimakoji su zakonski naslednici. koji datum nose i gde su pronadjeni. postupak sa testamentom i postupak po prijemu smrtovnice.Vec u momentu sastavljanja smrtovnice proverava se da li je posle umrlog ostao pismeni testament i ako jeste. (-) Resenje o nasledjivanju . .O proglasenju pismenog testamenta sastavlja se zapisnik u koji se unosi: koliko je testamenata pronadjeno. a vrsi se po odluci ostavinskog suda ili na zahtev nekog od naslednika ili legatara. .

koji je hitan i vidi se po sluzbenoj duznosti. kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavstine.ODREDJIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST A) Predmet postupka .Sud po sluzbenoj duznosti naredjuje izvrsenje potrebnih upisa u odgovarajuce javne knjige i predaju tih upisa ovlascenim licima. sukorisnika i drugih zajednicara.Regulisanje postupka ostvarivanja pravne zastite povodom naslednopravnih zahteva koji se pojavljuju po pravosnaznosti resenja o nasledjivanju se ogranicavaju na slucajeve: kada se naknadno pronadje testament.Troskove postupka snosi korisnik eksproprijacije. . . legitimisana lica ne mogu svoja prava ostvarivati u ostavinskom postupku. . te je izvrsni naslov. (-) Naslednopravni zahtevi posle pravosnaznosti resenja o nasledjivanju . te se izvode dokazi o vrednosti nepokretnosti koje sud pribavlja po sluzbenoj duznosti ( nalazi i misljenja vestaka ). . B) Postupak . na kome se obavezno saslusavaju korisnik eksproprijacije i bivsi vlasnik nepokretnosti. .Resenje se dostavlja svim naslednicima i legatarima. nema potrebe da se donosi novo resenje ). . .Sporazum predstavlja poravnanje zakljuceno u upravnom postupku.. vec se upucuju da o svojim zahtevima pokrenu parnicni postupak. odnosno visinu naknade.Na rociste se poziva i javni pravobranilac. V) Resenje o naknadi . za koju se u vreme donosenja resenja nije znalo ( dakle.Radi se o nepravom kontencioznom vanparnicnom postupku.UREDJENJE UPRAVLJANJA I KORISCENJA ZAJEDNICKE STVARI A) Predmet postupka . . .Sud donosi resenje kojim odredjuje oblik i obim. izuzev troskova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg vlasnika nepokretnosti. . . ako je on ocenio da sadrzina sporazuma ide na stetu drzave. kada se pronadje imovina za koju se u vreme donosenja resenja nije znao da pripada zaostavstini koje se neki od naslednika ranije odrekao. .O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odlucuje u vecu sastavljenom od predsednika veca i dvojice sudija porotnika. 187 .U vanparnicnom postupku se odredjuje visina naknade za eksproprisanu nepokretnost kada se korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik nepokretnosti nisu sporazumeli o visini naknade ili kada je njihov sporazum osporio javni pravobranilac.U navedenim slucajevima. .Predmet postupka jeste uredjivanje nacina upravljanja i koriscenja zajednicke stvari suvlasnika. kada se kao naslednik pojavi lice koje nije ucestvovalo u postupku raspravljanja zaostavstine.Takav sporazum se zakljucuje u roku od 2 meseca nakon sto je resenje o eksproprijaciji postalo pravosnazno.Drugostepeno resenje o naknadi se ne moze pobijati revizijom. zakazivanje rocista je obavezno.Resenje o nasledjivanju sluzi kao osnov za raspodalu zaostavstine ako se po njegovoj pravosnaznosti pronadje imovina.U ovom postupku.Pravilo je da nadlezni drzavni organ zakljuci sporazum s vlasnikom eksproprisane nepokretnosti o visini naknade koja treba da se isplati vlasniku.

.Ako ucesnik pokrene postupak u zadatom roku.Protiv resenja suda nije dopustena revizija.Ako saglasnosti nema. odnosno suvlasnicima nema spora o svojinskim pravima . . . pa ako to i ucine.Ako to nije slucaj.Predlog za deobu se moze podneti tek ako medju zajednicarima. B) Predmet postupka . . 188 . . sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva sve zajednicare i lica koja na predmetu deobe imaju stvarna prava.. V) Postupak . .Svim ovim situacijama je zajednicko da je za upravljanje i koriscenje zajednicke stvari potrebna saglasnost svih ili vecine zajednicara. sud ce prekinuti vanparnicni postupak do okoncanja parnicnog ( ili upravnog ) postupka.Ako sporazum zajednicara izostane.DEOBA ZAJEDNICKE IMOVINE A) Sporazum ucenika .U ovom postupku je rociste obavezno. on onda ima dejstvo sudskog poravnanja. onda se razvrgnuce vrsi u parnicnom postupku. sud ce izvesti dokaze i na osnovu njih ce doneti resenje kojim uredjuje nacin koriscenja i upravljanja zajednickom stvari. o upravljanju i koriscenju stvari odlucuje sud. odnosno imovine. udelima zajednicara. . . B) Predlog i postupak . zajednicke prostorije u zgradi ).Predlog mora da obuhvati sve zajednicare i mora da sadrzi potrebne podatke o zajednickoj stvari i razloge zbog kojeg se postupak pokrece.Zajednicari i suvlasnici mogu da se izricito ili precutno sporazumeju o deobi zajednicke stvari. na kojem sud prvo poziva zajednicare da zakljuce sporazum. i samim zajednicarima..Deoba zajednicke stvari ili imovine se vrsi samo ako o tome nema sporazuma medju zajednicarima. i on mora da sadrzi podatke o predmetu deobe.Ako postoji spor. . .U ovom postupku je predvidjen izuzetak od pravila da vanparnicni sud samostalno odlucuje o svim prethodnim pitanjima.Izmenju zajednicara postoji spor koji prethodi pokretanju postupka. . kontenciozne vanparnicne postupka.Postupak se pokrece predlogom koji moze da podnese svaki zajednicar.Nakon prijema predloga.Kada je medju zajednicarima sporno pravo na stvar povodom koje se postupak vodi ili je sporan obim ili udeo u pravu. vanparnicni sud prekida postupak i upucuje predlagaca na parnicu. sud ce uputiti predlagaca da u odredjenom roku pokrene parnicu ili upravni postupak. smatra se da je predlog povukao.Predlog moze da podnese svaki zajednicar koji smatra da je povredjen u pravu upravljanja ili koriscenja zajednicke stvari ( npr. a sporazum proizvodi dejstvo sudskog poravnanja. .Ako predlagac ne pokrene parnicu u roku od 30 dana. . te stoga ovaj postupak spada u neprave. .Predlogom moraju da budu obuhvaceni svi zajednicari. . V) Upucivanje na parnicu . a ako ucesnik ne pokrene ove postupke u roku.Pravosnaznost resenja vanparnicnog suda nije smetnja da se ucesnici docnije u parnici pozivaju na svojinska i druga stvarna prava u odnosu na stvar. . onda ce se smatrati da je predlog povukao.

135.U slucaju neuspeha. a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. sud utvrdjuje medje izmedju susednih nepokretnosti kada su medjni znaci unisteni. B) Predlog i postupak .) Vanparnicni postupci povodom isprava 1.Odluka suda se donosi na osnovu izvedenih dokaza.Sud se prilikom uredjenja medja rukovodi sledecim principima: * principom jaceg prava. osim ako njegove potrebe ne opravdavaju da se stvar dodeli upravo njemu. ono ce se ipak odrzati ukoliko to predlozi neko od ucenika ( ukoliko to niko ne uradi.G) Resenje suda . . u skladu sa odredbama materijalnog prava.Na rocistu sud ce utvrditi granicnu liniju izmedju parcela i obeleziti je granicnim znacima. . .Potrebno je i prisustvo dva punoletna svedoka.Sud ce izvrsiti fizicku deobu.) Sastavljanje isprave i potvrdjivanje sadrzine isprave . uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova. gorenavedenu normu treba primenjivati na slucajeve kada to Zakon izricito nalaze ili kada su stranke svojim sporazumom predvidele da odredjeni pravni posao sacine uz prisustvo sudije. a ako ona nije moguca onda civilnu.Stoga.UREDJENJE MEDJA A) Predmet postupka . . . * pravicnoscu.Nije moguce da sud dosudi stvar samo jednom suvlasniku.Nacelno. V) Resenje suda . nastanak subjektivnog prava ili pravnog posla se ne temelji na javnim ispravama.Resenje vanparnicnog suda je jedna od retkih odluka suda u vanparnicnom postupku koja prozivodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. . koje predstavlja izvrsni naslov i izvrsava se u okvirima ZIP. .Ovaj postupak se sprovodi kada je za nastanak prava ili punovaznost pravnog posla potrebno da on bude zakljucen u formi javne isprave. . sudija najpre utvrdjuje identitet ucesnika. kad je to zakonom oderedjeno onda predlog moze podneti i nadlezni organ. narocito saslusanja ucesnika. . sud zakazuje rociste na licu mesta i na njega poziva ucesnike.U slucaju da predlagac ne dodje na rociste.Sud se ovde ne upusta u svojinskopravna pitanja.Revizija nije dozvoljena.Priliko sastavljanja isprave.Za sastavljanje isprave mesno je nadlezan svaki opstinski sud. onda ce se smatrati da je predlog povucen ). 189 . geometre i svedoke. .Po prijemu predloga.Postupak se pokrece predlogom koji moze podneti svaki od vlasnika ili korisnika susednih nepokretnosti. . . osteceni ili pomereni.U ovom postupku. . . sud moze zakazati rociste u sudu na koje poziva ucenike i pokusava da oni postignu sporazum oko uredjenja medja. * principom poslednjeg mirnog poseda. .

.Sudija ispituje da li ucesnici imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se trazi za zakljucenje pravnog posla u pitanju..Nacelno. obveznice.) Sastavljanje sudskog testamenta . ) i cije je posedovanje nuzno radi ostvarenja tih prava. ili je nem/gluv.Kod nas ne postoji mogucnost amortizacije serijskih hov ( akcije. .Svedoci prisustvuju sastavljanju sudskog testamenta kada je testator nepismen. tj. . nuzno je da je cuvanje neophodno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. pojedinacne hov podlozne amortizaciji ( skladisnica. pravila za sastavljanje isprava primenjuju se mutatis mutandis i na sastavljanje sudskog testamenta. 2. . duzan je i da ucesnicima objasni smisao pravnog posla i da im ukaze na njegove pravne posledice. odnosno da potvrdi da je tacno ono sto u njoj pise ( do potvrdjivanja dolazi npr.Stoga. . .Potvrdjivanje sadrzine vrsi se tako sto sudija stavlja potpis na ispravu i pecat suda. menice. 4.Cilj ovog postupka jeste da sud potvrdi sadrzinu privatne isprave. ako za ovaj pravni posao nije nesto drugo odredjeno.) Ponistenje ( amortizacija ) isprave A) Predmet postupka . .). sud donosi resenje kojim odbija da sastavi ispravu. .U ovom postupku se ponistavaju domace isprave na kojima se neposredno zasnivaju neka materijalna prava ( npr. konosman. kada je nuzno da se potvrdi sadrzina isprave koja sadrzi podatke o srodstvu odredjenih lica kako bi ona mogla da ostvaruju svoja nasledna prava ).Ponistaj znaci da resenjem suda isprava gubi svoju pravnu valjanost.Ako utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za punovaznost pravnog posla...U ovom postupku. pravosnazno resenje o ponistaju isprave zamenjuje nestalu ispravu dok se ne izda nova. a za ostale isprave. lice koje protivpravno ili slucajno dodje u posed isprave ne moze da vrsi prava koja su inkorporisana. 3. .) Potvrdjivanje sadrzine isprave . onako kako je to zavestalac ucinio.Postupak se pokrece predlogom u kome se obrazlaze zbog cega je cuvanje isprave nuzno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. varanti.Sudija salusava slobodno kazivanje zavistaoca i unosi u zapisnik njegovu izjavu. a tumaci kada testator ne zna jezik koji je u sluzbenoj upotrebi. kao i da vrati ispravu njenom podnosiocu na njegov zahtev. verno.). hov..) Cuvanje isprava . . gradjevinska ili radna dozvola.. 190 .Sud je duzan da primi na cuvanje testament. . cekovi.Nakon sto je sudija sacinio zapisnik. zatim ispituje da li postoji slobodna volja ucenika da zakljuce pravni posao. zavestalac sam cita zapisnik o testamentu i duzan je da izjavi da je njegova poslednja volja verno unesena. dok su ostale hov.S druge strane. sud potvrdjuje sadrzinu privatne ili druge nejavne isprave kada je to zakonom odredjeno ( to treba razlikovati od overe potpisa ). debitne kartice.Sud je duzan da predlagacu izda potvrdu o prijemu izprave na cuvanje. 5. .

Sud odbacuje predlog ukoliko nadje da nisu ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka. duznik ne sme da ispuni obavezu iz isprave. .Po odrzanom rocistu. .Obaveza postoji jedino kada je to predvidjeno posebnim materijalnopravnim propisima.Na osnovu pravosnaznog resenja kojim se isprava ponistava. ako predlagac ne polozi na vreme novac za izdavanje oglasa. .Kada primi izjasnjavanje. .Predlod sadrzi identitet isprave. izdavalac i sva lica koja su istakla prigovor protiv predloga. kao i cinjenicne navode iz kojih proizlazi da je predlagac ovascen da podnese predlog i da postoji verovatnoca da je siprava nestala ili unistena.Ukoliko duznik u medjuvremenu dodje u posed iprave. . . . .Ova zabrana traje sve dok resenje o ponistenju isprave ili o obustavi postupka za ponistaj iprave ne postane pravosnazno. . odnosno resenje o odbijanju preloga za ponistaj isprave. . niti sme da je preinaci. 191 . ako ne postoje podaci na osnovu kojih nadlezni organ moze da izda duplikat isprave. G) Polozaj duznika iz isprave . plemeniti metali i druge dragocenosti.Ako predlog nije odbacen. 136. sud oglasom objavljuje pokretanje postupka za ponistaj isprave. u sudski depozit se predaju novac. na koje se pozivaju predlagac. B) Postupak . a na osnovu rezultata dokaznog postupka. a moze da zahteva da mu duznik o njegovom trosku izda novu ispravu. . on je duzan da je zadrzi i da sud obavesti o imenu lica koje mu je podnelo ispravu radi ispunjenja obaveze. takodje.Nacelno.Postupak pokrece predlogom svako lice koje je na osnovu isprave ovlasceno da ostvaruje neko pravo ili koje ima pravni interes da se isprava ponisti.Sud zakazuje rociste po proteku oglasnog roka. V) Odbacivanje predloga i dalji postupak .Sud ce obustaviti postupak za ponistaj: ako predlog bude povucen.) Sudski depozit A) Predmet postupka . . D) Resenje suda .Po pravilu. sud donosi resenje o ponistenju isprave.Oglas proizvodi dejstvo na pravni polozaj duznika iz isprave od momenta kada mu je dostavljena ili od momenta kada je na drugi nacin saznao za pokretanje postupka amortizacije.Od gorenavedenog momenta.. ako trece lice donese licu ispravu ili dokaze postojanje isprave. .Duznik ne moze da tvrdi da nije znao da je pokrenut postupak za amortizaciju isprave.Cinjenica da predlog ne sadrzi sigurne dokaze da je isprava izgubljena nije dovoljna da bi se predlog odbacio.Kod nas se. hov i druge isprave koje se mogu unovciti. sud nalaze izdavaocu isprave i poveriocu da se u odredjenom roku izjasni da li je isprava izdata i da li postoje smetnje da postupak bude sproveden. ne postoji obaveza suda da prima stvari u sudski depozit i da ih cuva. predlagac moze da ostvaruje sva prava koja su inkorporisana u ponistenoj ispravi. obnovi ili prenese na drugo lice. moze sudski ponistiti i isprava na kojoj se zasniva neko nematerijalno pravo.

troskove snosi protivnik predlagaca kada je pao u poverilacku docnju i time inicirao pokretanje postupka za smestaj stvari u sudski depozit.Resenje suda sadrzi oznacenje lica koje je ovlasceno da preuzme predmet. B) Postupak .Ali. primenom monopola sile drzave. 192 . dok su drugi razlozi irelevantni ( npr.Sud moze da odbaci predlog ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta ili ako predlagac ne predujmi troskove cuvanja.).Pokrece se predlogom u kome predlagac mora da navede razloge zbog kojih se predmeti deponuju.Kako je samopomoc zabranjena.Pravo na sudsku zastitu obuhvata i pravo titulara sudske odluke da drzava prinudno izvrsi sudsku odluku protiv duznika. .Pravilo je da duznik iz sudske odluke dobrovoljno postupi onako kako mu je to sud nalozio. .U izvrsnom postupku se i obezbedjuju potrazivanja poverilaca koja nisu utvrdjena pravosnaznom odlukom suda. . . . sud je duzan da primi u depozit bilo koje predmete kada je zakonom odredjeno da duznik moze umesto ispunjenja da polozi stvar kod suda koju duguje. . cinjenica da su ugovaraci u losim licnim odnosima ). rok i uslov za preuzimanje.) Izvrsni postupak. sud o tome izvestava predlagaca. vec samo pojedine stvari ili prava iz te imovine. .Ali postoje i situacije u kojima duznik nece da postupi po zapovesti iz sudske odluke. V) Preuzimanje stvari . kao i uslove pod kojima korisnik moze da podigne predmete iz depozita. ali i upozorenje na pravne posledice.Sudski izvrsni postupak je zakonom uredjen postupak u kome se realizuju ovlacenja poverioca iz pojedinacnih pravnih akata. pojam i obelezja . . G) Resenje suda . ..Sudski izvrsni postupak je samo prirodan nastavak kognicionog postupka.Ako predmet ne podigne korisnik u roku od 3 godine od kada je uredno pozvan da to ucini.Ako korisnik ne zeli da podigne predmet.Za raspodelu troskova vaze opsta pravila vanparnicnog postupka.Predmet izvrsenja ili obezbedjenja u sudskom izvrsnom postupku nije citava imovina duznika. poverilac moze na prinudni nacin da ostvari svoje potrazivanje prema duzniku jedino u sudskom izvsnom postupku. . .Sudski izvrsni postupak je samostalan deo gradjanskog procesnog prava. 137.. . te moze doneti resenje kojim odredjuje da predlagac preuzme stvar.Sud poziva korisnika da u odredjenom roku primi predmet iz depozita. nacin. . . . ako predmet ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje. oznaci njihovu vrednost i navede lice u ciju korist se polazu.Medjutim.Osnovanost predloga se uvek ceni sa stanovista materijalnopravnih propisa ( docnja.Predlagac je duzan da u predlogu opise predmete. sud resenjem utvrdjuje da je predmet postao drzavna svojina. i on se odvija po drugacijim principima od onih u kognicionom postupku. i to na prinudan nacin. ako ispunjava uslove za prijem stvari.

138.Postavlja se pitanje koliko je ova konstrukcija odrziva iz ugla prava na pravicno sudjenje.U vezi sa sadrzinom predloga za izvrsenje vazi nacelo dispozicije. predlog izvrsnog poverioca da se izvrsenje odlozi. osim da podnese predlog za izvrsenje.) Nacela izvrsnog postupka 1. dok duzniku ne sme da se uzme vise nego sto duguje. . to znaci da postupak pokrece sam sud. . a radi se o postupcima izvrsenja naplate novcanih kazni u parnicnom postupku izrecenim zbog nepostovanja prvesne discipline.Naime.Ovo nacelo znaci da je sud vezan izvrsnom ispravom ( pravosnaznim pojedinacnim pravnim aktom ) koja sluzi kao osnov za izvrsenje. kao i naplate novcanih kazni koje se izricu u izvrsnom postupku.. .Poveriocu ne sme da se preda manje nego sto potrazuje.Kada se izvrsni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.) Nacelo dispozicije i nacelo sudskog kretanja postupka . te nema dvostranacja jer sud ne moze da bude stranka ( nema izvrsnog poverioca ). .Sud je vezan ovim predlogom.Potpuno namirenje poverioca ne sme da ima za posledicu da se duznik ekonomski unisti. jer se on odvija po sluzbenoj duznosti od momenta kada je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje.Izvrsni sud ne moze da ispituje da li je ona zakonita i tacna.Od nacela sudskog kretanja postupka treba strogo razlikovati pokretanje izvrsnog postupka po sluzbenoj duznosti ( nacelo oficioznosti ). izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za izvrsenje specificira predmete izvrsenja: nepokretne ili pokretna stvari. . 193 . . potrazivanja. .U izvrsnom postupku vazi nacelo sudskog kretanja postupka: Izvrsni poverilac nije duzan prakticno da preduzima nikakve procesne radnje u postupku. . . ali ne i kada se time dira u stecena prava trecih lica.Medjutim.U izvrsnom postupku se ne sprovodi novi kognicioni postupak u vezi s pravom ili pravnim ovlascenjem koje sud treba prinudno da izvrsi. . . 3. .) Nacelo formalnog legaliteta . znacaj dispozitivnih procesnih radnji u sudskom izvrsnom postupku je mali. . vec je duzan da bez odlaganja donese resenje u izvrsenju kada mu je podnet predlog za izvrsenje.Izvrsni postupak se pokrece na predlog za izvrsenje koji sudu podnosi izvrsni poverilac. naplate taksi i troskova postupka.Izvrsenjem ne sme da se vredja pravo na postovanje njegove licnosti.) Nacelo zastite duznika .Od drugih dispozitivnih procesnih radnji stranaka od znacaja je npr.. te potpuno ili delimicno povlacenje predloga za izvrsenje.Izvrsni poverilac ne moze sudu da preda blanko predlog za izvrsenje. 2.Postupak prinudnog izvrsenja moze da se pokrene i po sluzbenoj duznosti. . .Kada izvrsni poverilac povuce predlog za izvrsenje. ako su ispunjene i druge procesne pretpostavke. ocekujuci da ce sud sam da odredi predmet i sredstvo ( nacin ) izvrsenja. izvrsni postupak se obustavlja. .

da u resenju o izvrsenju ogranici izvrsenje na odredjene predmete duznika. . ako je to dovoljno za namirenje. .Sticanje prava na namirenje zavisi od predmeta izvrsenja.na odredjenim predmetima namiruju se samo neka potrazivanja ( npr.prvenstvo u namirenju se stice bez obzira na to kada je steceno pravo na namirenje ( namirenje potrazivanja za zakonsko izdrzavanje ). sud je duzan da predmete uzima u rad po vremenskom redosledu po kojem ih je primio. . 194 . izvesne stvari koje cine osnov minimalne egzistencije duznika ne mogu biti predmet izvrsenja ( odeca. a potom potrazivanja na osnovu zakonskog izdrzavanja. . . v) Trece. b) Drugo.. izvrsni sud je duzan da prioritetno resava o predlogu poverioca za odredjenje provremenih mera.. . potrazivanja obezbedjena zaloznim pravom. .Iz cene koja je dobijena prodajom nepokretnosti namiruju se najpre troskovi izvrsnog postupka. . namiruju se: poreske i druge dazbine.).Kada izvrsni poverioac namiruje svoje novcano potrazivanje na pokretnim stvarima vazi princip vremenskog prioriteta. a kada se prodaje nepokretnost onda se prodaje po trzisnoj ceni. izvrsenje na primanjima vijnih invalida moze da se odredi samo radni namirenja potrazivanja za naknadu stete nastale usled ostecenja zdravlja ). obuca. medjutim. .Posebnim okolnostima slucaja smatraju se one koje su od uticaja na predmet izvrsenja. oni se namiruju onim redom kako su vremenski stekli pravo na namirenje.Sticanje prava na prioritetno namirenje vezano je sticanje sudskog zaloznog prava na predmetu izvrsenja ( izvrsni poverilac stice sudsko zalozno pravo na pokretnoj stvari u momentu kada sudski izvrsitelj potpise zapisnik o popisu stvari ).srazmerno namirenje poverilaca istog reda.Ako je izvrsni poverilac ranije stekao zalozno pravo na predmetu izvrsenja pravnim poslom. Tek nakon namirenja ovih potrazivanja.U izvrsnom postupku vaze jos 3 principa koja se ticu vremenskog redosleda namirenja: * Princip realnog prioriteta.Po prirodi stvari.) Nacelo vremenskog redosleda . ako se na istoj stvari sprovodi izvrsenje u korist vise izvrsnih poverilaca protiv istog duznika. . svota novca.. ostecenje ili umanjenje vrednosti. b) Drugo. * Princip egaliteta. gleda se da se postigne najbolja cena. .Pravilo je da izvrsi sud odredjuje izvrsenje onim sredstvom i na onim prdmetima koji su navedeni u predlogu za izvrsenje. radi zastite imovinske pozicije duznika. sud moze po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka. * Princip ekskluziviteta. .Vremenski redosled postupanja suda s predlozima za izvrsenje nema nikakvog uticaja na vremenski redosled namirenja poverioca.Od ekonomske ruine duznik se stiti na sledeci nacin: a) Prvo. narocito one koje mogu da uticu na njegovu propast. u toku postupka moze da dodje do promene sredstva izvrsenja ( na predlog duznika koji moze da postavi do preduzimanja prve izvrsne radnje ). ima prioritet u odnosu na poverioca koji je stekao sudsko zalozno pravo. 4.Od osnovnig principa u redosledu odstupa se samo u dva slucaja: kada drugaciji redosled postupanja zahteva priroda potrazivanja i kada to zahtevaju posebne okolnosti slucaja.Kada se stvari prodaju na javnoj prodaji ili pogodbom. potrazivanja na osnovu naknad stete zbog ostecenja zdravlja.Ovo nacelo vazi u dva smisla: a) Prvo.. min. izvrsenje se uvek sprovodi samo u obimu koji je dovoljan da se potrazivanje namiri.

v) Trece.Zahtev za iskljucenje.Rocista se zakazuju izuzetno.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsenja stvarno je nadlezan osnovni sud a u privrednim stvarima privredni sud. odnosno izuzece sudije mora da se dopusti sve do okoncanja izvrsnog postupka ( a ne do isteka roka za podnosenje pravnog leka.Neposredne radnje u postupku izvrsenja sprovodi sudski izvrsitelj ( radnik u sudu ).Mesna nadleznost suda se odredjuje shodno vrsti i sredstvu izvrsenja ( na pokretnoj/nepokretnoj stvari. osim ako se ne pobija resenje o izvrsenju. 195 . .Stranke i ostali ucesnici u izvrsnom postupku ne mogu da uloze nikakvo efikasno pravno sredstvo protiv nezakonito i nepravilno preduzetih izvrsnih radnji.On je duzan da postuje licnost duznika i njegove porodice.) Nacelo pismenosti . da vrsi radnje u okviru zakljucka izvrsnog suda.On je ovlascen da zatrazi i asistenciju policije koja je duzna da sudskom izvsitelju pruzi svu neophodnu pomoc u toku sprovodjenja izvrsenja.Kada sudski izvrsitelj strankama ili ucesnicima u postupku pricini nesavesnim ili nezakonitim radom stetu. .U prvom stepenu odlucuje sudija pojedinac. a izostanak stranaka sa rocista nema nikakav uticaj na dalji tok postupka. . 6. a po pravnim lekovima vece od trojice sudija. za njeno otklanjanje odgovara Srbija. V) Stranke . B) Sudski izvrsitelj . ukoliko sud smatra da je celishodno.. . procesna disciplina ucenika u izvrsnom postupku obezbedjuje se novcanim kaznama.Izvrsni postupak se odvija na osnovu podnesaka. 139. .Ostvarenje prava na sudsku zastitu postize se samo oko se izvrsni postupak sprovede bez odlaganja i odugovlacenja. principijelno je predvidjena nadleznost suda na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste. .Najcesce su to tuzilac i tuzeni ( parnicni postupak ) ili formalni ucesnici ( vanparnicni postupak ). .U izvrsnom postupku jedan sud moze da bude nadlezan da donese resenje o izvrsenju. ali ima i siroka diskreciona ovlascenja. . za preduzimanje odredjenih procesnih radnji koje odredjuje sud rok ne moze biti duzi od 3 dana.) Nacelo efikasnosti . . vazi prekluzija za propustanje zakonskih ali i sudskih rokova.U izvrsnom postupku se ne primenjuju pravila o vracanju u predjasnje stanje.). . kako to zakon kaze ). b) Drugo.) Subjekti izvrsnog postupka A) Sud . medjutim.ZIP konkretizuje ovo nacelo na tri nacina: a) Prvi nacin se tice kratkih rokova za preduzimanje procesnih radnji: o predlogu za izvrsenje sud je duzan da odluci u roku od 3 dana.Stranke u izvrsnom postupku su izvrsni poverilac i izvrsni duznik.5. a drugi da sporvede izvrsenje. . .

- Ako izvrsni poverilac ili izvrsnik duznik nemaju stvarnu legitimaciju, sud ukida resenje o izvrsenju po zalbi izvrsnog duznika. - Stranke u izvrsnom postupku moraju da budu jasno odredjene, jer uvek mora da se zna u korist koga i protiv koga se sprovodi izvrsenje. - Ako to nije slucaj, izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. - Poseban problem se javlja kada nakon pravosnaznosti sudske odluke koja predstavlja izvrsni nalov dodje do materijalnopravne sukcesije, tako da se izvrsni postupak ne sprovodi u korist lica na koje glasi izvrsna isprava ili protiv lica na koje glasi izvrsna isprava. - Kada je u pitanju univerzalna sukcesija, sukcesor moze da povede ili nastavi izvrsni postupak. - Svojstvo sukcesora dokazuje konacnom odlukom donetom u parnicnom, upravnom ili prekrsajnom postupku. - U slucaju singularne sukcesije ( cesija ), svojstvo sukcesora se dokazuje javnom ispravom ili overenom privatnom ispravom. - U nasoj praksi, sudovi uvek zahtevaju da singularni sukcesor povede novi izvrsni postupak, sto je pogresno. - Pitanje legitimacije stranka u izvrsnom postupku nije procesnopravno, vec materijalnopravno, pa stoga, sud ne sme da odbaci predlog za izvrsenje, ako izvrsni poverilac u predlog za izvrsenje pruzi dokaz o pravnom sledbenistvu. G) Ucesnici - Ucesnici su lica ciji je imovinskopravni polozaj neposredno tangiran izvrsnim postupkom. - To su u prvom redu vlasnik stvari koja je obuhvacena popisom stvari koje su predmet izvrsenja, te duznik samog izvrsnog duznika kada je predmet izvrsenja plenidba potrazivanja. - Drugi ucesnici su banke, drzavni organi...

140.) Tok izvrsnog postupka
- Prvostepeni postupak ima dva stadijuma: * U prvom sud odlucuje o odredivanju ( dozvoli ) izvrsenja. * U drugom se izvrsenje sprovodi. - Sprovodjenje izvrsenja sleduje samo pod uslovom da je, u celini ili delimicno, usvojen predlog izvrsnog poverioca i doneto resenje o izvrsenju. - Ako je odluka negativna i sud donese resenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvrsenje, sprovodjenju izvrsenja se ne pristupa. - U ovom slucaju stadijumu dozvole izvrsenja moze sledovati drugostepeni, zalbeni postupak, a od ishoda tog postupka zavisi da li ce doci do sprovodjenja izvrsenja. - Granice izmedju prvostepenog u drugostepenog postupka su relativizirane. - Moguce je da provstepeni postupak ( sprovodjenje izvrsenja ) tece uporedo sa zalbenim postupkom. - Zalba protiv resenja o izvrsenju principijelno ne odlaze izvrsenje i njegovom sprovodjenju se najcesce pristupa odmah po donosenju resenja bez obzira na eventualno izjavljivanje zalbe. - S druge strane, postoji mogucnost postupanja i po neblagovremenoj zalbi, i time se sasvim omeksava granica izmedju stadijuma dozvole izvrsenja i stadijuma sprovodjenja izvrsenja. - Zakljuckom se izdaje nalog sudskom izvrsiocu za sprovodjenje pojedinih procesnih radnji i odlucuje o pitanjima upravljanja postupkom.9
9

U sklopu ovog pitanja pricati i 141. i 142. pitanje..

196

141.) Odredjivanje izvrsenja
- U prvom stadijumu postupka sud odlucuje o tome da li ce odrediti izvrsenje potrazivanja utvrdjenog u izvrsnoj ili verodostojnoj ispravi. - O predlogu za izvrsenje mora da se odluci resenjem u roku od 3 dana od njegovog podnosenja. - Postupak je pismen: O odredjivanju izvrsenja sud odlucuje na osnovu podataka sadrzanih u predlogu za izvrsenje i prilozenih ( obligatornih ) isprava. - Izvrsnom duzniku se ne pruza mogucnost izjasnjavanja, a o pokretanju postupka se ne obavestava ako sud odbaci predlog za izvrsenje kao nedopusten ili odbije kao neosnovan. - O predlogu se odlucuje resenjem u kojem moraju da budu navedeni sledeci podaci: izvrsni poverilac i duznik, izvrsna ( odnosno verodostojna ) isprava o potrazivanju, potrazivanje izvrsnog poverioca, sredstvo i predmeti izvrsenja i svi drugi podaci potrebni za sprovodjenje resenja. - U resenju o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave sud obavezuje izvrsnog duznika da u roku od 8 dana namiri potrazivanje zajedno sa troskovima i odredjuje izvrsenje radi ostvarenja tih potrazivanja. - Resenje o izvrsenju dostavlja se i izvrsnom poveriocu i izvrsnom duzniku, dok se resenje kojim se odbija predlog za izvrsenje dostavlja samo izvrsnom poveriocu. - Kada je u pitanju izvrsenje na novcanom potrazivanju, resenje o izvrsenju se dostavlja i duzniku izvrsnog duznika. - Resenje o izvrsenju nad sredstvima na racunu izvrsnog duznika se dostavlja i organizaciji za prinudnu naplatu. - Ako sud koji donosi resenje o izvrsenju nije nadlezan za sprovodjenje izvrsenja, on upucuje resenje nadleznom sudu radi njegovog dostavljanja stranakama i drugim adresatima, kao i radi sprovodjenja izvrsenja.

142.) Sprovodjenje izvrsenja
- Sprovodjenje izvrsenja jeste poseban stadijum prvostepenog postupka. - Ne postoji sistem pravila koji bi se sprovodjenje izvrsenja ostvarivalo po jednom opstem metodu koji bi vazio u svim postupcima. - Osnovne odredbe ZIP-a regulisu samo ogranicen broj pitanja koja imaju opsti domen primene. - Veoma iscrpna regulativa se nalazi, medjutim, u delu ZIP-a u kojem su sadrzana posebna pravila o sprovodjenju izvrsenja novcanih i nenovcanih potrazivanja. - Osnovno je pravilo da ovaj stadijum postupka sleduje po okoncanju stadijuma odredjivanja izvrsenja i donosenja resenja o izvrsenju. - Prelazak iz jednog u drugi stadijum ostvaruje se po sluzbenoj duznosti i pre nastupanja pravosnaznosti resenja o izvrsenju pre svega u cilju sprecavanja izvrsnog duznika da osujeti sprovodjenje izvrsenja. - Izvrsenje se sprovodi danju do 20h, radnim danima. - Izvrsitelj je ovlascen da udalji lice koje ometa sprovodjenje izvrsenja i da dobije odgovarajucu pomoc policije. - Stranke i ucesnici u postupku mogu od suda zahtevati otklanjanje nepravilnosti koje je sudski izvrsitelj ucinio u sprovodjenju isvrsenja, a sud resenjem moze ukinuti nezakonite i nepravilne radnje izvrsitelja. - Sledi deo iz Jaksiceve knjige: 197

- Izvrsenje se sprovodi preduzimanjem izvrsnih radnji ( sredstava izvrsenja ) koje imaju za cilj da se prinudno naplati poveriocevo potrazivanje. - Sredstva izvrsenja se sprovode na predmetima izvrsenja ( sve stvari i prava duznika ). Sredstva izvrsenja radi namirenja novcanih potrazivanja: - Popis, procena i prodaja pokretnih stvari. - Utvrdjivanje vrednosti i prodaja nepokretnosti. - Zaplena potrazivanja izvrsnog duznika prema njegovom duzniku i prenos tih potrazivanja na izvrsnog poverioca. - Plenidba dela zgrade i njen prenos na izvrsnog poverioca. - Zaplena stednog uloga i tekuceg racuna i isplata poveriocu. - Zaplena, procena i prodaja hov. Sredstva izvrsenja radi reazliacije nenovcanih potrazivanja: - Oduzimanje i predaja stvari izvrsnom poveriocu. - Ispraznnjenje i predaja nepokretnosti izvrsnom poveriocu. - Prinuda nad duznikom kada dogovanu radnju samo on moze da izvrsi. - Vracanje stvari u posed izvrsnom poveriocu... - Sredstva izvrsenja su data zakonom numerus clausus, te nije dopusteno da se procesnim ugovorima predvijdaju neka druga, ali je dozvoljeno da se takvim ugovorima ogranicava upotreba nekih sredstava i predmeti izvrsenja.

143.) Izvrsni postupak na osnovu izvrsne isprave10
A) Izvrsna isprava - Izvrsna isprava je pojedinacni pravni akt kojim je autoritativno utvrdjeno postojanje potrazivanja. To su samo one isprave za koje je zakon odredio da se smatraju izvrsnim ispravama- numerus clausus: • izvrsna sudska odluka. • izvrsno sudsko poravnanje. • izvrsna odluka doneta u upravnom ili prekrsajnom postupku. • poravnanje doneto u upravnom postupku. • strane sudske i arbitrazne odluke. • druge isprave koje se na osnovu posebnih zakona smatraju izvrsnim ispravama.11 - Izvrsnom odlukom suda smatra se presuda suda, resenje suda, platni nalog i arbitrazna odluka. - Sve sudke odluke nisu ujedno i izvrsne isprave: Deklaratorne i preobrazajne odluke suda ne mogu biti izvrsne isprave, jer one po svom sadrzaju i po svojoj zapovesti neposredno kreiraju novo stanje. - Svojstvo izvrsne isprave ima samo kondemnatorna presuda ili resenje, i to bez obzira na to da li sadzi osudu na cinjenje, necinjenje, propustanje ili trpljenje. - Izvrsna isprava je i resenje suda kojim on odredjuje privremene mere radi obezbedjenja potrazivanja poverioca.

10

Delove ovog pitanja treba pricati i uz 140. pitanje koje je kucano iz Kecinog prirucnika posto ga nema pod tim naslovom u Jaksicevoj knjizi. 11 Ove tacke stavljam zato sto se svidjaju Ivani Martinovic ( Rondi ) 06/576 :-)

198

- Prema Zakonu o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar zaloznog prava, izvrsnu ipravu predstavlja i izvod iz Registra zaloge. - S druge strane, izvrsnom ispravom se ne smatra ugovor o hipoteci i zalozna izjava. B) Izvrsnost izvrsne isprave 1.) Nastupanje izvrsnosti - Izvrsna isprava postaje izvrsna kada je pravosnazna i kada istekne rok u njoj za dobrovoljno izvrsenje obaveze. - Paricioni rok se odredjuje u samoj izvrsnoj ispravi i iznosi 15 dana (8 dana u trgovinskim stv.). - Rok pocinje da tece kada se izvrsna isprava dostavi izvrsnom duzniku. - Rok se prekida ako izvrsni duznik ulozi redovni pravni lek, te pocinje da tece ponovo nakon odluke drugostepenog suda. - Ako u izvrsnoj ispravi nije naveden paricioni rok, to cini izvrsni sud resenjem o izvrsenju. - Rok za dobrovoljno izvrsenje se odredjuje samo u onim sudskim odlukama koje glase na cinjenje. - Momenat nastupanja izvrsnosti sudskih odluka koje glase na cinjenje ili trpljenje se poklapa s momentom nastupanja pravosnaznosti sudske odluke. - Dakle, izvrsnost izvrsne isprave normalno vremenski sledi nakon njene pravosnaznosti. - Izuzetak moze da postoji samo ako Zakon izricito predvidja da ulaganje redovnog pravnog leka nema uticaja na nastupanje izvrsnosti isprave. - Tada izvrsna isprava moze da se izvrsi i pre nego sto postane pravosnazna. - Kada je u izvrsnoj ispravi duznik obavezan na placanje ili izvrsenje cinidbe, izvrsnost nastupa tek kada je potrazivanje dospelo. - Kada je dopelost cinidbe vezana za nastupanje roka koji je kalendarski odredjen ( iseljenje iz stana ), izvrsni poverilac ne mora da dokazuje nastupanje roka. - Drugacije je sa ispunjenjem uslova: Izvrsni poverilac je duzan da dokaze da je uslov nastupio, i to tako sto izvrsnom sudu podnosi javnu ispravu ili privatnu overenu ispravu. - Ako izvrsni poverilac to nije u mogucnosti da pribavi, nastupanje uslova dokazuje pravosnaznom odlukom suda ili upravnog organa. - Ako izvrsna isprava sadrzi obavezu istovremenog ispunjenja obaveza izvrsnog poverioca i izvrsnog duznika, izvrsnost nastupa kada izvrsni poverilac podnese sudu bilo kakav dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. 2.) Klauzula ( potvrda ) izvrsnosti - Ova klauzula se stavlja na izvrsnu ispravu i znaci sluzbenu potvrdu da je izvrsna isprava stekla svojstvo izvrsnosti i predstavlja procesnu pretpostavku za vodjenje izvrsnog postupka. - Potvrdu izvrsnosti daje onaj drzavni organ koji je odlucivao u prvom stepenu. - On je, takodje, ukida resenjem, ako se ispostavida izvrsna isprava nije stekla svojstvo izvrsnosti. - Medjutim, stavljanje klauzule izvrsnosti nije nuzno, ako je izvrsni sud onaj koji je i doneo izvrsnu ispravu. - Duznik moze da pobija izvrsnu klauzulu posebnim predlogom upucenim sudu koji ju je i izdao, ali i pravnim lekovima ( zalba, prigovor ) u izvrsnom postupku ( ne moze u parnici ). - Na sudsko poravnanje se ne stavlja ova klauzula, vec ono postaje izvrsno kada je potrazivanje dospelo. - Potvrda o izvrsnosti je akt sudske uprave ( pisarnica ) koji se stavlja u formi beleske na otpravak sudske odluke.

199

tacan rok za ispunjenje obaveze. a ona nije potpuno odredjena u tenoru sudske odluke.Dakle. trebalo bi da vaze sledeca pravila: --> ako je predmet izvrsenja nepokretnost. ako u njoj nije tacno oznacen izvrsni poverilac.U ispravi mora da bude navedeno na koje cinjenje. analogno pravilima koja se primenjuju na odvacivanje neuredne tuzbe.Ako izvrsni poverilac ovako ne postupi.) Pravni lekovi u opstem izvrsnom postupku U izvrsnom postupku dopusteni su samo redovni pravni lekovi. jer bi to bilo protivno cilju izvrnog postupka i nacelu efikasnosti.U izvrsnom postupku sud donosi resenja i zakljucke. vrsta i obim ispunjenja obaveze. 144. necinjenje. ovo resenje mora da bude obrazlozeno kada se predlog odbacuje ili odbija. drugi se obustavlja. Vanredni pravni lekovi nisu dopusteni.Izvrsni postupak pocinje da tece kada izvrsni sud dostavi izvrsnom duzniku predlog za izvrsenje . . . . . protiv koga i na cemu se sprovodi izvrsenje. tacnu oznaku vrste. --> ako je predmet izvrsenja pokretna stvar. istim ili razlicitim sredstvom izvrsenja. . predlog za izvrsenje se odbacuje kao neuredan.U izvrsnoj ispravi uvek mora tacno da se navede u ciju korist. kao i potvrda o izvrsnosti.Sud ne obrazlaze resenje o izvrsenju kojim predlog za izvrsenje usvaja.U pogledu odredjenosti. ali je odrediva iz obrazlozenja sudske odluke.U skladu s mestom nalazenja stvari koje je predmet izvrsenja.Uz predlog za izvrsenje prilaze se i izvrsna isprava ili verodostojna iprava.Dakle. izvrsna isprava je podobna za izvrsenje. .Sud ne moze u izvrsnom postupku da ispituje tacnost i zakonitost izvrsne isprave. . odredjuje se i mesna nadleznost sudova kod pojedinih sredstava izvrsenja.Obrnuto. . . D) Odluke suda . osim zahteva za zastitu zakonitosti koji izjavljuje javni tuzilac.Pocetkom toka izvrsnog postupka ne nastupa litispendencija.V) Podobnost izvrsne isprave za izvrsenje . izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. trpljenje ili propustanje se izvrsni duznik obavezuje ili koju tacno stvar je duzan da preda poveriocu.U slucaju da se jedan postupak izvrsenja okonca potpunim namirenjem poverioca. . . kolicinu. nema smetnji da izvrsni poverilac protiv duznika povede dva istovremena paralelna postupka po istoj izvrsnoj ispravi. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje ako ne sadrzi tacan opis. G) Predlog za izvrsenje . . odnosno odredivosti predmeta izvrsenja. duznik i predmet. A) Zalba .Zalbu ulaze izvrsni duznik kako bi otklonio dejstvo izvrsnosti izvrsne isprave.Predlog za izvrsenje podnosi izvrsnom sudu izvrsni poverilac. tako da su razlozi za uzlaganje zalbe ograniceni samo na one cinjenice koja su nastupila nakon onog - 200 .

U neblagovremenoj zalbi. . sudski odlukama. . . . . oprost duga ). . Izvrsne smetnje su: • odredjenje izvrsenja u resenju o izvrsenju na stvarima na kojima zakon to nedopusta. koji nije posedovao tokom prvostepenog kognicionog postupka.Smisao mogucnosti ulaganja neblagovremene zalbe jeste ukazivanje sudu na cinjenicu da je izvrsni poverilac izgubio pravni interes za sprovodjenje izvrsnog postupka.Moguce je da izvrsni duznik tek u izvrsnom postupku stekne mogucnost da upotrebi dokaz da je potrazivanje izvrsnog poverioca prestalo ( npr.Jer. te da se u zalbi pozove na cinjenicu da se potrazivanje ugasilo prebijanjem. b) kada je potrazivanje prestalo na osnovu cinjenice koja je postojala pre vremena nastupanja izvrsnosti izvrsne isprave. • ponistaj ili stavljanje van snage sudskog poravnanja.Izvrsni duznik moze da izjavi neblagovremenu zalbu iz dva razloga: a) kada je potrazivanja prestalo na osnovu cinjenice koja je nastupila posle izvrsnosti izvrsne isprave ili posle zakljucenja sudskog poravnanja. apsolutno bitna povreda odredaba postupka ).procesnog momenta u kognicionom postupku za koji se vezuju vremenske granice pravosnaznosti izvrsne isprave ( zakljucenje rocista za gravnu raspravu u parnici ). • nedostatak stvarne legitimacije stranaka. . • nedostatak izvrsnosti izvrsne isprave. . • odlaganje izvrsenja po predlogu izvrsnog poverioca.Potrazivanje prestaje po odredbama materijalnog prava. . ponistaj ili preinacenje izvrsne isprave. ali izvrsni duznik u izvrsnom postupku gasenje potrazivanja moze da dokazuje samo javnim ispravama. ako je u instancionom postupku bio dopusten beneficio novorum. kada dokazuje da se potrazivanje ugasilo ( prigovor kompenzacije. B) Razlozi Procesni: • nenadleznost izvrsnog suda. moguce je da izvrsni duznik nakon ovog momenta stekne kompenzibilno potrazivanje prema poveriocu. novacija. kao i pravosn. priznanica ). Materijalnopravni razlozi: • nenastupanje roka ili uslova • prestanak potrazivanja.U praksi su najznacajniji materijalnopravni prigovori izvrsnog duznika. • nedostatak svojstva izvrsne isprave. • ukidanje. 201 . nakon pravosnaznosti izvrsne isprave. . • protek roka za podnosenje predloga za izvrsenje.Ili.Izvrsni poverilac moze da ulozi zalbu samo ako je predlog za izvrsenje odbijen ili u vezi s troskovima izvrsenja.Resenje o izvrsenju moze da se pobija iz sva tri razloga zbog kojih moze da se pobija i presuda parnicnog suda ( npr. izvrsni duznik moze da se poziva i na cinjenicu da se potrazivanje poverioca ugasilo kompenzacijom nakon momenta zakljucenja glavne rasprave u kognicionom postupku.

izvrsni postupak se nastavlja uz pretpostavku da trece lice nema nikakva prava na stvari koja bi sprecila izvrsenje..Prigovore koje je mogao da iznese u zalbi.Prigovor treceg lica i podnosenje izlucne tuzbe ne sprecavaju dalje sprovodjenje izvrsnog postupka. .Prigovor moze da se izjavi pocev od popisa stvari.Izlucnom tuzbom moze da se trazi da sud proglasi nedopustenim izvrsenje kada se stvar nalazi u drzavini duznika koji je primalac lizinga. ne moze vise na iznosi u daljem toku izvrsnog postupka.Sud bi trebalo ovaj prigovor da dostavi izvrsnom duzniku i izvrsnom poveriocu da se izjasne. trece lice mora da ucini najmanje verovatnim da ima pravo na stvari koje sprecava izvrsenje.V) Postupak .Izvrsni duznik je duzan da u zalbi iznese sve cinjenice i dokaze zbog kojih pobija resenje o izvrsenju.Ako mu to ne podje za rukom. . zakupoprimac.Zalba nema suspenzivno dejstvo. te da zahtevaju ovim prigovorom da sud proglasi izvrsenje nedopustenim na predmetu koji je u njihovom vlasnistvu.. inace ga pogadja prekluzija.Sto se tice devolutivnog dejstva. . . 202 .Neretko se desava da predmet izvrsenja postanu i stvari koje su u vlasnistvu trecih lica.U ovom postupku vazi pretpostavka da su bracni dugovi suvlasnici na jednakim delovima na svim stvarima u kuci i poslovnoj prostoriji duznika.U prigovoru. da odbaci zalbu kao nedopustenu. . .Sud moze da zakaze i rociste da bi raspravljao sa stranakama o zalbi. .Podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje je dopusteno samo ako je propusten rok da se izjavi zalba protiv resenja o izvrsenju ili prigovor protiv resenja o izvrsenju donetog na osnovu verodostojne isprave. . Najzad. . on moze da je usvoji kao osnovanu u celosti ili delimicno. ali trece lice moze da zahteva odlaganje izvrsenja. Dj) Vracanje u predjasnje stanje . a ovo se dogadja jer se prilikom izvrsenja na pokretnim stvarima popisuju sve stvari koji se nalaze u drzavini izvrsnog duznika. . D) Prigovor treceg lica . pa sve do okoncanja izvrsnog postupka. prvostepeni sud ne moze da odbije zalbu kao neosnovanu. i za odgovor ima rok od 3 dana. Dalje.Ako je prigovor osnovan.Zbog toga. . najpre.Zalba na resenje o izvrsenju se dostavlja poveriocu na odgovor. ZIP daje mogucnost trecim licima da uloze prigovor prvostepenom sudu na resenje o izvrsenju. . vaze sledeca pravila: prvostepeni sud moze. ali je propustio.Zalba se podnosi onom sudu koji je doneo resenje u roku od 3 dana. . tj da podigne izlucnu tuzbu kojom trazi da parnicni sud proglasi izvrsenje na odredjenoj stvari nedopustenim ( ova tuzba je preobrazajnog karatera ). sud ce uputiti trece lice da protiv izvrsnog poverioca pokrene parnicu u roku od 15 dana. On moze da odluci da uopste ne resava po zalbi kada je duzan da predmet dostavi na resavanje drugostepenom sudu. . .

sud je obavezan da zakaze i odrzi rociste. preinacena.Kod obaveznog odlaganja.Po ovakvom predlogu izvrsnog duznika. nego sto ce VKS da odluci po reviziji protiv izvrsne isprave i eventualno ukine je ili preinaci. pretpostavke na osnovu kojih je doneto resenje o izvrsenju.Izvrsenje uvek nastavlja izvrsni sud ix officio kada prestanu razlozi zbog kojih je odredio odlaganje. . ZIP poznaje institut odlaganja izvrsenja. izvrsenje se moze odloziti samo jednom i to ne duze od 90 dana.Izvrsenje se moze odloziti potpuno ili delimicno po predlogu izvrsnog poverioca.) Odlaganje i obustava izvrsenja . g) ako izvrsni poverilac nije ispunio ili ne pokazuje spremnost da istovremeno ispuni svoju dospelu obavezu.Izvrsenje se obustavlja ako je izvrsna isprava pravnosnazno.Ako su razlozi fakultativni. . do nastavka moze da dodje i ranije. . izvrsenje se odlaze do okoncanja parnicnog postupka ili postupka za ponistaj arbitrazne odluke. . b) ako je arbitrazna odluka ponistena u prvom stepenu. . .Sud faklutativo ( moze a ne mora ) da odlozi resenje.Pravni lekovi u izvrsnom postupku. pa sud nakon podnosenja predloga za izvrsenje po sluzbenoj duznosti preduzima mere koje vode hitnom okoncanju izvrsnog postupka. . ako kumulativno: a) Duznik ucini verovatnim da bi mu sprovodjenje izvrsenja nanelo nenadoknadivu ili tesko nadoknadivu stetu. . a smisao odlaganja jeste da duznik ocekuje povoljan procesni polozaj u pogledu otklanjanja procesnih pretpostavki za izvrsenje.Odlaganje izvrsenja . . . nemaju suspenzivni karater. izvrsni duznik najcesce trazi odlaganje izvrsenja. .145.Obustavlja se i u slucaju kada je potvrda izvrsnosti pravosnazno ukinuta.Ako iz bilo kog razloga odredi odlaganje izvrsenja. . b) Za odlaganje postoje opravdani razlozi koje duznik dokazuje javnom ispravom ili privatnom overenom ipravom. odnosno konacno ukinuta.Sud obavezno odlaze izvrsenje ako se stekao jedan od sledecih uslova: a) ako je prvostepenom odlukom izvrsna isprava stavljena van snage. . a po predlogu poverioca.Do obustave dolazi po predlogu stranke ili po sluzbenoj duznosti.I javni tuzilac moze da zahteva odlaganje ili prekid izvrsenja.Pravilo je da ce izvrsni sud mnogo brze da sprovede postupak izvrsenja.U predlogu mora da se naznaci rok za koji se trazi odlaganje. .U praksi. po pravilu.Stoga. izvrsnog duznika ili treceg lica. ili se pokaze da nisu ni postojale. . . ako odluci da podigne zahtev za zastitu zakonitosti izvrsne isprave. . v) ako je doneta prvostepena odluka kojom se ukida izvrsnost izvrsne isprave. sud moze da zahteva od izvrsnog duznika da polozi jemstvo. 203 . .Tacnije. duznik ocekuje da ce sudovi ukinuti izvrsnu ispravu ili ukinuti potvrdu o izvrsnosti.Obustava izvrsenja ( iz Kecinog prirucnika ) .Do obustave dolazi u onim slucajevima kada tokom postupka prestanu da postoje. ponistena ili stavljena van snage.

Sudski penali . 204 .Ako lice kojem je izrecena kazna ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili i dalje postupa protivno izrecenoj zabrani. nedelju..Duznik ima pravo da zahteva smanjenje iznosa dosudjenih penala ako. zahtev za odredjivanje sudskih penala ne moze biti kumuliran sa predlogom za izvrsenje potrazivanja. kazna se moze ponovo izreci u povecanom iznosu uz donosenje resenja o sprovodjenju izvrsenja prethodne kazne.O obustavi izvrsenja odlucuje sud resenjem kojim ukida i sve sprovedene izvrsne radnje. . sud se rukovodi ekonomskom snagom ili materijalnim prilikama lica kojem se odredjuje kazna.Dakle. .Fizickom licu se moze odrediti kazna u rasponu od 3000-150000 dinara. a po potrebi se zakazuje rociste u cilju izvodjenja dokaza. . smrti i prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika.Pre izricanja kazne izvrsnom duzniku se pruza prilika da se izjasni. po njihovom odredjivanju i pre nego sto izvrsni poverilac pokrene postupak izvrsenja..u kojem duznik kasni sa ispunjenjem nenovcane obaveze. .Do obustave dolazi i ako je potrazivanje prestalo usled propasti predmeta izvrsenja. . dobrovoljno ispuni svoju nenovcanu obavezu.Penali se odredjuju u odredjenom novcanom iznosu za svaki dan.Na lice koje je dalo povoda za izricanje kazne pada i obaveza naknade troskova nastalih izricanjem i izvrsenjem kazne.Odredjuje ih sud po zahtevu izvrsnog poverioca ako je pravilima obligacionog prava predvidjeno njihovo placanje zbog neispunjenja nenovcane obaveze. mesec. prebijanjem potrazivanja.Od dispozicije izvrsnog poverioca zavisi da li ce zahtevati sudske penale ili pokrenuti izvrsni postupak.. ) koja ucestvuju u izvrsnom postupku. .. .Prilikom odredjivanja visine kazne. ali se tim ne moze dirati u stecena prava trecih lica. . . .Protiv resenja o izricanju kazne dozvoljena je posebna zalba u roku od 3 dana.Resenje o odredjivanju sudskih penala ima znacaj resenja o izvrsenju i sprovodi se prema pravilima za izvrsenje novcanog potrazivanja. . . a pravnom licu u rasponu 30000-1500000 dinara. .) Novcane kazne i sudski penali . kao i njena visina.Novcane kazne . o on odlucuje resenjem hitno.Mogucnost izricanja novcane kazne mora biti izricito propisana povodom preduzimanja odredjenih radnji.Kao posebno sredstvo pritiska na izvrsnog duznika ali i na treca lica ( duznikov duznik. .Sudski penali predstavljaju dodatni pritisak na izvrsnog duznika da izvrsi nenovcanu obavezu.Zahtev se moze postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvrdjeno pravosnaznom sudskom odlukom. . . .Zahtev se podnosi sudu koji je nadlezan za izvrsenje odluke kojom je utvrdjena nenovcana obaveza.. ZIP propisuje mogucnost izricanja novcanih kazni. ali i znacajem radnje koje je trebalo da se obavi. 146. banka.

2.) Novcano potrazivanje sadrzano u ispravi mora da bude dospelo.) Ovde prigovor ima suspenzivno dejstvo. fizicka lica koja obavljaju privrednu delatnost. 3.Sud na osnovu predloga poverioca donosi resenje o izvrsenju koje je u izreci dvodelno: a) u prvom delu. sud odredjuje prinudno izvrsenje potrazivanja koje je utvrdio u prvom delu resenja. 4.Izvrsni postupak moze da se odredi i provede bez izvrsne isprave. 148. • javna isprava koja konstituise novcanu obavezu. a postupak se nastavlja kao da je izjavljen prigovor protiv platnog naloga. pak.) Posebni izvrsni postupci .Za odredjenje i sprovodjenje izvrsnog postupka na osnovu verodostovjne isprave vaze sledece razlike u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. i ovaj deo resenja predstavlja izvrsnu ispravu. a njihov smisao je da se olaksa i ubrza izvrsenje prvenstveno ratione personae kada stranke u izvrsnom postupku nisu fizicka lica ili su. resenje o izvrsenju se stavlja van snage. i drugi. 5.Ove odredbe su lex specialis u odnosu na opsti izvrsni postupak. . 205 .Primena ovog postupka izvrsenja zahteva da se.) Izvrsenje moze da se zahteva i odredi samo radi naplate novcanog potrazivanja. postupak po prigovoru i odluke se donose. • akreditiv. kao sto je to zlucaj sa zalbom protiv resenja o izvrsenju donetom na osnovu izvrsne isprave. • izvodi iz poslovnih knjiga. sam nacin izvrsenja.) Izvrsni postupak na osnovu verodostojne isprave .12 156. • overena zijava izvrsnog duznika koja ovlascuje izvrsnog poverioca na prenos novcanih sredstava.ZIP sadrzi posebna pravila za postupak izvrsenja u trgovinskim i kvazitrgovinskim stvarima.) Izvrsenje u trgovinskim stvarima . • bankarska garancija. ) idu u sklopu ovog pitanja.147. . Verodotojne isprave su date enumerativno: • menica i cek s protestom i povratnim racunom.Nevezano za svojstvo izvrsnog poverioca. utvrdjenje obaveze izvrsnog duznika da plati odredjenu sumu.) Prigovorom se pobijaju dva elementa resenja o izvrsenju: prvi. Ako se resenje o izvrsenju pobija samo iz drugog razloga. 12 Naredna dva pitanja ( 156 i 157. . sud nalaze izvrsnom duzniku da ispuni obavezu u roku od 3 ( odnosno 8 dana ). .) Kada sud nadje da je prigovor osnovan. • obveznica i druga hov izdata u seriji. prvenstveno. samo na osnovu verodostojne isprave. • fatkura ( racun ). ispune uslovi koji se ticu pravnog statusa duznika u izvrsnom postupku. b) u drugom delu resenja. duznik u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moze da bude samo: a) Pravno lice.

. v) Fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren racun u smislu pravila o platnom prometu. . procenu i prodaju pokretnih stvari izvrsnog duznika jedino utoliko sto je obavezni ucesnik u ovom postupku Centralni registar za hov.Skraceni izvrsni postupak moze da se zahteva i sprovede kada gorebavedeni privredni subjekti poseduju ispravu koja sadrzi nesumnjive podatke o postojanju.) Predlog za izvrsenje ima istu sadrzinu kao i prdlog koji se podnosi u opstem izvrsnom postupku.Akcija privrednog dustva je telesna pokretna stvar.Ako dostavljanje bude neuspesno. a ako ne moze ni njemu. poreski broj duznika. visini i dospelosti potrazivanja.U ovom postupku vaze sledece posebnosti u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. odnosno udela p. * dospela bezuslovna bankarska garancija.d.) Dostavljanje predloga za izvrsenje izvrsnom duzniku se ne vrsi po ZPP. . izvrsni poverilac mora u predlogu za izvrsenje da zahteva da se izvrsenje sprovede na akcijama ili udelima u privrednim drustvima. predlog za izvrsenje mora nuzno da sadrzi: maticni broj izvrsnog duznika.S obzirom na subjektivni i objektivni uslov za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda. pod uslovom da je sacinjen u pismenoj formi i da je potpise ovlascenih lica za zastupanje overio nadlezni sud.Specificnost postupka je u tome sto je izvrsni poverilac duzan da u predlogu za izvrsenje naglasi da zahteva sprovodjenje skracenog izvrsnog postupka. * overena izjava duznika kojom se izvrsni poverilac ovlascuje na prenos novcanih sredstava.) Skraceni izvrsni postupak . . postupa se kao po predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave. . Uz to. oba subjekta izvrsnog postupka ( poverilac i duznik ) moraju da budu: pravno lice. procena i prodaja akcija. .Dakle. * overena isprava koja konstituise novcanu obavezu. kada se zahteva izvrsenje na akcijama ili udelima privrednog dustva.Zakon exempli cusa daje primere verodostojnih isprava koje nesumnjivo dokazuju postojanje. dostavlja se licu koje je ovlasceno za zastupanje izvrsnog duznika.Radnje izvrsenja u ovom postupku su: plenidba. u poslednjem slucaju. .) Stvarno i mesno nadlezan je privredni sud na cijoj teritoriji se vodi registar privrednih drustava. postupak za izvrsenje u trgovinskim stvarima se primenjuje kada se izvrsavaju odluke privrednih sudova bez obzira na cinjenicu ko je izvrsni poverilac iz izvrsne isprave. . naziv banke i broj racuna poverioca. u ovom postupku. visinu i dospelost potrazivanja: * menica i cek s protestom i povratnim racunom. . tako da ovo sredstvo izvrsenja povlaci posebnost u odnosu na plenidbu. . * svaki ugovor u privredi. onda se vrsi fikticno dostavljanje.Ali. 206 .Bez obzira na svojstvo izvrsnog poverioca i duznika. .b) Preduzetnik.U suprotnom. .fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti.Udeo u privrednom drustvu jeste bestelesna pokretna stvar. 2. nazive banaka i broje racuna duznika. * dospeli bezuslovni akreditiv. * obveznice i druge hov. preduzetnik. 157. stranke u parnicnom postupku pred privrednim sudom i stranke u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moraju da koincidiraju. fizicko lice koje je duznik u ugovoru iz komercijalnog kredita. 3.

Ako se izvrsni poverilac namirio na stvarima na kojima izvrsenje nije dopusteno. v) ako je resenje o izvrsenju pravosnazno ukinuto ili preinaceno. • da je ispravu potpisalo neovlasceno lice. . . . izvrsni duznik ima pravo na prigovor na resenje o izvrsenju.Otuda u izvrsnom postupku postoji i institut protivizvrsenja kojim izvrsni duznik moze brzo i efikasno da povrati ono sto je bio duzan da izvrsi poveriocu.Cesto se desava da se izvrsni poverilac potpuno namiri. --> izvod iz registra kojim dokazuje da je neovlasceno lice potpisalo ispravu.) Protivizvrsenje A) Uopste . po pravilu. 149. • da poverilac jos nije ispunio istovremenu obavezu. Izvrsni duznik moze da prigovori: • da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadrzaj. a sud je duzan da o njemu odluci u roku od 8 dana. 207 .Prigovor ima suspenzivno dejstvo.Drugostepeni sud moze samo da ukine resenje veca ili da ga potvrdi ( ne moze da ga preinaci ).I u ovom postupku. . ponistena ili stavljena van snage na bilo koji nacin. • da obaveza iz isprave jos nije dospela. medjutim. izvrsni duznik ne bi imao pravo da zahteva protivizvrsenje. ako se stekne jedan od sledecih razloga: a) ako je izvrsna isprava ukinuta. . . V) Razlozi .Ako ga sud usvoji.Protivizvrsenje bi moglo da se sprovede jedino ako bi izvrsni duznik dobrovoljno izvrsio svoju obavezu. predmet se dostavlja parnicnom sudu koji nastavlja postupak kao kada je ukinuto resenje o izdavanju platnog naloga. a da kasnije VKS ukine.Protivizvrsenje se odredjuje.Izvrsni duznik moze da pobija zalbom odluku suda po prigovoru kojim je on odbijen ili odbacen.Prigovor duznika ne sme da bude pausalan. • da je obaveza iz isprave izvrsena. . a predmeti izvrsenja se jos nalaze u vlasnistvu izvrsnog poverioca. jer se izvrsni postupak upravo i vodi sa ciljem da se izvrsni poverilac namiri. nesuspenzivna i nedelotvorna. on se podnosi iz drugih razloga nego kod verodostojne isprave. preinacena. ali sada u izmenjenim ulogama.Stranke u postupku protivizvrsenja su izvrsni duznik i izvrsni poverilac iz postupka izvrsenja. po pravnim lekovima ili preinaci izvrsnu ispravu..Pravna sredstva koja izvrsni duznik ulaze protiv resenja o izvrsenju su. --> nalog za placanje u pismenoj formi kojim dokazuje da je potrazivanje namireno. pa je duzan da za svaku tvrdnju podnese dokaze: --> pravosnaznu sudsku odluku kojom je utvrdjeno da je isprava neistinita ili izvod iz Cantralnog registra za hov. B) Stranke . g) ako je pravosnaznom odlukom suda utvrdjena nedopustivost izvrsenja ( ova odredba nema smisla ). . . b) ako je izvrsni duznik u toku izvrsnog postupka dobrovoljno izmirio poveriocevo potrazivanje.

. izvrsni sud zapleni i proda automobil D ili B za 500000 dinara i odatle namiri poverioca s jos 100000 dinara.Ovo resenje suda je izvrsna isprava. ono ne moze da zahteva protivizvrsenje ( ZIP ne predvijda trece lice kao stranku u postupku protivizvrsenja ). D moze da tuzi Srbiju za naknadu stete.) Izvrsenje radi naplate novcanog potrazivanja A) Uopste . . on moze. cak i kada se nije koristio predlogom za protivizvrsenje.Kada se namiruju novcana potrazivanja.Resenje o protivizvrsenju ima karater resenja o izvrsenju. odnosno 15 dana od dana okoncanja izvrsnog postupka ( kada je izvrsni duznik dobrovoljno izmirio svoju obavezu ). 208 . Naturalna restitucija nije moguca. kao i od vrste predmeta na kome se potrazivanje namiruje. koji se podnosi u roku od 30 dana do dana kada je sudska odluka dostavljena duzniku. . .Ako je trece lice podnelo izlucnu tuzbu. .Nacin sprovodjenja izvrsenja zavisi od vrste potrazivanja koje se namiruje.Ako se nadje da je predlog osnovan.Trece lice bi moglo samo vlasnickom tuzbom da zahteva povracaj stvari od izvrsnog poverioca. jer se u sustini duznik oslobodio duga i time bez osnova uvecao svoju imovinu. . 150. . . da u parnici zahteva do izvrsnog poverioca placanje nedugovanog. B) Stadijumi i osnovne izvrsne radnje .U ovakvom bednom slucaju.Postupak pokrece predlogom za protivizvrsenje. ali moze svoja prava da ostvaruje u parnici.. G) Postupak . .Izvrsenje se ne sprovodi na svim bestelesnim stvarima vec samo na potrazivanjima duznika i pravima koja su inkorporisana u hov. onda trece lice ne moze s uspehom da vindicira svoju stvar ). Ovde D moze da od P zahteva protivizvrsenje u visini od 100000 dinara. postupci namirenja se razlikuju prema toma da li je predmat namirenja telesna i bestelesna stvar. .Sprovodjenje izvrsenja prolazi kroz 3 osnovna stadijuma: sticanje prava na namirenje.Izvrsni poverilac moze da se o ovom predlogu izjasni u roku od 3 dana.U razlogu pod b) moze da dodje do problema. D) Parnica . dok sud moze da zakaze i rociste kako bi sa strankama raspravljao o predlogu. prodaja stvari i namirenje poverioca. sud donosi resenje kojim nalaze izvrsnom poveriocu da izvrsnom duzniku vrati u roku od 8 dana ono sto je u toku izvrsenja primio. trece lice moze jedino da tuzi duznika na osnovu neosnovanog obogacenja. npr: Izvrsni duznik D plati P dobrovoljno 100000 dinara. ako mu je predata radi namirenja ( a ako je stvar prodata radi namirenja. U izvrsnom postupku.Iz jedne faze izvrsenja u drugu prelazi se shodno nacelu sudskog kretanja postupka. izvrsni duznik ne moze da zahteva protivizvrsenje ( prekluzivni rokovi ). . jer je B stekao vlasnistvo na autu. ali je dobilo pravosnaznu odluku u svoju korist kada je izvrsni postupak vec okoncan.S obzirom na to da je izvrsni duznik platio nedugovano.Nakon isteka rokova.

. odnosno plenidba je procesna radnja suda kojom se izvrsni duznik lisava prava da raspolaze stvari.Inicijalna izvrsna radnja u postupku izvrsenja na pokretnim stvarima je njihov popis ( odnosno plenidba u izvrsenju na hov ). 13 Naredna 4 pitanja se pricaju uz ovo pitanje. . * procena stvari.Popis. a moguce je i da se stvari koje su predmet izvrsenja ne nalaze na teritoriji suda kome je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. .Pre popisa. . osnovne isvrsne radnje se svode samo na plenidbu stvari i njen prenos izvrsnom poveriocu. uvek je mesno nadlezan sud na cijoj teritoriji se stvari nalaze. osnovne izvrsne radnje prilikom sprovodjenja postupka namirenja na telesnim pokretnim stvarima su: * popis stvari ( hov se ne popisuju. G) Predmet popisa.Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje. a u nekim slucajevima i prava da drzi stvar. .zaplene . sudski izvrsitelj urucuje izvrsnom duzniku resenje o izvrsenju i poziva ga da dobrovoljno plati iznos odredjen u resenju.13 151. vec plene ). * prodaja stvari.O popisu sa sastavlja zapisnik u kome se navode sve popisane stvari. i na njima izvrsni poverioci sticu zalozno pravo. V) Postupak popisa.U svim stadijumima. kao i samo sprovodjenje izvrsenja.U takvim situacijama.Predmet zaplene mogu da budu samo telesne stvari koje se nalaze u neposrednoj drzavini izvrsnog duznika. . sudski izvrsitelj pristupa izvrsenju.Ako to duznik ne zeli.Kada je predmet izvrsenja novcano ili drugo potrazivanje. .plenidba stvari . izvrsni poverilac u momentu plenidbe stice sudsko zalozno pravo. B) Popis.plenidbe .Mesna nadleznost u postupku izvrsenja na telesnim pokretnim stvarima je elektivna: Izvrsni poverilac moze da povede paralelne postupka izvrsenja pred vise sudova koji su stvarno i mesno nadlezni za izvrsenje.Kod svih ovih sredstava izvrsenja. 209 . nije u stanju ili nije prisutan. Izvrsenje na pokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Mesna nadleznost . izvrsni poverilac podnosi predlog za izvrsenje sudu na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste/boraviste/sediste ( a same izvrsne radnje kasnije sprovodi onaj sud na cijoj teritoriji se nalaze stvari ).Moguce je da poverilac ne zna gde se nalaze stvari izvrsnog duznika. * namirenje poverioca. . .

duzna su da o tome obaveste sud.. za potrebe popisa..Stvari izvrsnog duznika koje se nalaze u drzavini izvrsnog poverioca su takodje predmet plenidbe.Ostale stvari. .ZIP postavlja oborivu zakonsku pretpostavku da su bracni i vanbracni drugovi. 210 . izvrsnom duzniku je od tog momenta zabranjeno da raspolaze tim stvarima... radnji ). . izvrsni sud zakljuckom prenosi pravo izvrsnog duznika na predaju stvari prema trecem licu na izvrsnog poverioca. . . pa i onda kada u stvarnosti poverilac prema duzniku nema nikakvo potrazivanje. te moze da je upotrebljava i ubira plodove. prema kojoj je sudsko zalozno pravo i privatnopravnog i javnopravnog karatera: . i tako ce i biti ako u svom predlogu ucini verovatnim da bi izvrsni duznik mogao da otudji stvar li da ona propadne. osim ako duznik nije u mogucnosti da ih cuva s duznom paznjom.U ovakvoj situaciji. izvrsnog duznika D. . Dj) Cuvanje popisanih stvari . sudsko zalozno pravo je akcesornog karatera. da joj vrednost bude smanjena..Duznik je neposredni drzalac popisane stvari. hov. . izvrsenje se obustavlja. nacelno. . .Najznacajnija teorija koja se bavi pravnom prirodom sudskog zaloznog prava je mesovita teorija ( prihvacena u nasem pravu ). tada na S pada teret dokazivanja ( po pravnim lekovima u izvrsnom postupku ) da je ona iskljucivi vlasnik klavira. . vozila na popravci u automeh. poslovnoj prostoriji.Stvari koje su u drzavini izvrsnog duznika popisuju se u skladu s nacelom proporcionalnosti: pleni se upravo onoliko koliko je potrebno za namirenje potrazivanja izvrsnog duznika i namirenje troskova izvrsnog postupka. suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih radnji koje se zateknu u njihovoj kuci.Izvrsni poverilac moze da trazi da se njemu ili trecem licu predaju stvari na cuvanje. izvrsni poverilac u tom momentu stice sudsko zalozno pravo na popisanim stvarima. pa time prestaje i sudsko zalozno pravo ). .U protivnom smatra se da je duznik vlasnik stvari koje se nalaze u njegovom posedu. dragocenosti. .Medjutim. . D) Obim popisa .Ako treca lica polazu pravo vlasnistva na stvari.Sudski izvrsitelj je duzan da novac. vec izvrsne isprave ( ukidanjem ili stavljanjem van snage izvrsne isprave.Sudsko zalozno pravo nastaje cak i na popisanim stvarima trecih lica.Bitne povrede odredaba izvrsnog postupka sprecavaju nastanak sudskog zaloznog prava.Akcesornost se ne vezuje za postojanje potrazivanja. E) Dejstva popisa/plenidbe stvari . * drugo.U izvesnom smilu.Duznik snosi troskove cuvanja i rizik slucajne propasti i ostecenja stvari. . ostaju u drzavini izvrsnog duznika.Popis stvari u izvrsnom postupku povlaci za sobom dve vazne posledice: * prvo. ne mogu se pleniti stvari koje se nalaze u posrednoj drzavini izvrsnog duznika niti one koje se nalaze u njegovoj detenciji ( npr.. . te da istaknu prigovor u kome od suda traze da izvrsenje proglasi nedopustenim.Ali npr: Ako sudski izvrsitelj pleni klavir supruge S. preda na cuvanje u sudski depozit. njih izvrsitelj ne moze da popisuje bez pristanka trceg lica. . stanu.Kad su u pitanju stvari koje se nalaze kod treceg lica.

. u tom slucaju. Sam postupak prodaje tece na sledeci nacin: • pokrece se tek nakon pravosnaznosti resenja o izvrsenju.Kada stvari nisu poverene na cuvanje izvrsnom poveriocu ili trecem licu. sa ciljem da se izabranim nacinom postigne najbolje unovcenje stvari. Z) Procena stvari .. ukljucujuci i sticanje prava svojine od nevlasnika. radi se o ugovoru o prodaji privatnog prava. I) Prodaja stvari ..Ako njega nema. odredjuje se drugo na kojoj je pocetna cena prodaje polovina procenjene vrednosti stvari ( naredna javna drazba se odredjuje jedino na predlog jedne od stranaka koji su duzne da podnesu u roku od 30 dana od prve drazbe. vrednost utvrdjuje sudski izvrsitelj rukovodeci se trzisnim cenama. radi se o bezdrzavinskoj zalozi. ako se akcija kotira na berzi. . .Prodajom popisane stvari i predajom cene sudskom izvrsitelju dolazi do realne subrogacije i samim tim do prava sledovanja. procenu i prodaju stvari.Najpovoljniji ponudjac stice na javnoj drazbi pravo svojine na prodatoj stvari na osnovu izvrsne radnje suda ( originarni nacin sticanja ). • sud zakljuckom odredjuje vreme. mesto. • prodaja se objavljuje na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre nego sto se odrzi rociste za javnu drazbu.. • ako na prvom rocistu stvar nije prodata.Sudski izvrsitelj moze neposredno da zakljuci ugovor o prodaji s kupcem ili da stvar poveri komisionaru radi prodaje ( dakle van javne drazbe ). • vrsi se nakon isteka roka od 15 dana nakon izvrsenog popisa.Da bi. • pocetna cena je procenjena trzisna cena. njenu vrednost odredjuje sud i to putem vestaka. 211 .Za vrednost popisanih stvari merodavan je sporazum stranaka. drugo. zaloga proizvodila dejstvo prema trecim licima. cak i kada prodata stvar nije bila vlasnistvo izvrsnog duznika ili je ta cinjenica bila poznata najboljem ponudjacu. .Nacin prodaje odredjuje sud zakljuckom. da nalozi da vrednost stvari odredi vestak.Prodaja stvari se obavlja na javnoj drazbi ( usmenim i javnim nadmetanjem ) ili neposrednom pogodbom. u protivnom se postupak obustavlja.Ako su predmet izvrsenja akcije. . tako da kupac stice pravo svojine na prodatoj stvari po opstim pravilima.Sud moze. . . treca lica koja eventualno steknu neko pravo na stvari ne mogu da se pozivaju na cinjenicu da nisu znala da je stvar opteresena bezdrzavinskom zalogom. .Od momenta upisa. njena vrednost se odredjuje na osnovu srednje vrednosti u poslednjih 30 dana.Uslov za sticanje prava svojine jeste da su postovane procesne norme vezane za popis. prodajnu cenu i druge uslove. na predlog stranke. osim ako stranke ne predloze raniju prodaju. .. vaze sledaca pravila: prvo. ako akcija nema berzansku vrednost. .Ukoliko stvar prodaje komisionar. neophodno je da se ispune formalnosti publiciteta ( upis zaloznog prava u registar. .).

Predmet izvrsenja mogu da budu i nepokretnosti koje su vanknjizno vlasnistvo izvrsnog duznika. .Moguce je da izvrsni poverilac ispravama dokazuje sled sticanja vlasnistva izvrsnog duznika na nepokretnosti ( npr. . u tom slucaju namiren do polovine vrednosti procenjene vrednosti. pod nepokretnim stvarima smatraju se i njeni pripaci ( garaza ).) Izvrsenje na nepokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Nepokretnost duznika . sud resenjem odlucuje da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire: troskovi izvrsnog postupka. .Ako se popis i zaplena stvari vrsila istovremeno u korist vise poverilaca. 152. uz predlog za izvrsenje. . poverilac je duzan da uz predlog za izvrsenje podnese isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine u korist izvrsnog duznika u zemljisne knjige ( npr.). . .Osim nepokretnosti. nepokretnost je upisana u knjigama na lice A. koje je umrlo i nepokretnost je presla na lice B. kamata. . resenje o deobi zajednicke imovine. sud dosudjuje stvar izvrsnom poveriocu. 212 . .Ako stvar nije mogla da se proda na javnoj drazbi ili neposrednom pogodbom. formiraju se izvrsni redovi poverilaca: prethodni izvrsni red iskljucuje potonji.Smatra se da je izvrsni poverilac. pa i nepokretnosti za koje se ne vode javne knjige. . . pokretne stvari koje su imobilizacijom postale deo nepokretnosti ( radijator ).U tom slucaju.Kada se namiruje vise poverilaca. sudsko zalozno pravo se stice prema momentu prijema predloga za izvrsenje. onda se smatra da je sudsko zalozno pravo nastalo istovremeno u korist svih.Ako su svi predlozi stigli istovremeno.Izvrsni poverilac je duzan da. . oni se namiruju onim redom po vremenu sticanja zaloznog prava.Kada se namiruje jedan poverilac. resenje ostavinskog suda. overena privatna isprava.. . glavno potrazivanje ( visak se predaje duzniku ).Ako nepokretnost nije upisana u javne knjige. kao i vegetacija na zemljistvu i plodovi koji nisu odvojeni od zemljista. podnese i dokaz ( izvod iz zemljisnih knjiga ). ovde izvrsni poverilac dokazuje ostavinskim resenjem i ugovorom o prodaji vlasnistvo lica C ). troskovi odredjeni u izvrsnoj ispravi.Predmet izvrsenja moze da bude i idealni deo suvlasnika na nepokretnosti. dosadasnji vlasnik stvari ( izvrsni duznik ) postaje vlasnik na novcu. .Nepokretnost koja je predmet izvrsenja mora da bude u svojini izvrsnog duznika. sud je duzan da po sluzbenoj duznosti takav upis izvrsi.. koje je prodalo nepokretnost licu C koje je sada izvrsni duznik.Do predaje prodajne cene ( novca ) izvrsnom poveriocu. J) Namirenje poverioca .. a poverioci istog izvrsnog reda namiruju se srazmerno.Kada izvrsni poverilac preda sudu isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine na nepokretnosti u korist izvrsnog duznika. a izvrsni poverilac nastavlja da bude zalozni poverilac na novcu dobijenom od prodaje.

Sud bi trebalo da utvrdi trzisnu vrednost nepokretnosti bez stvarnopravnih ( hipoteka ) i obligacionopravnih ( zakup ) tereta.Nakon upisa zabelezbe. . procesne radnje koje preduzima jedan od njih nemaju uticaja na procesni polozaj ostalih poverilaca ).Od momenta procene do momenta prodaje nepokretnosti. kao i vrednost nepokretnosti umanjenu za navedene terete. vazi princip jedinstva izvrsnog postupka: svi ostali poverioci izvrsnog duznika mogu samo da pristupe vec zapocetom izvrsnom postupku ( oni mogu da pristupe sve do momenta pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti kupcu ). ona nemaju svojstvo prostih suparnicara. izvrsni poverilac bi mogao da zahteva zavrgnuce suvlasnicke zajednice na osnovu resenja o izvrsenju na idealnom delu nepokretnosti ( ista pravila vaze i za zajednicku svojinu ). sud bi trebalo da proceni i vrednost prava kojima se vrednost nepokretnosti uvecava ( sluzbenost u korist povlasnog dobra ). .Ali. vrsi se njegova zabelezba u javne knjige. . . nemaju dejstva prema izvrsnim poveriocima. koje je neprenosivo. deluje erga omnes.Pravo namirenja.Takodje. ono obezbedjuje izvrsnom poveriocu prioritet u namirenju u odnosu na sve ostale poverioce koji su nakon upisa zabelezbe stekli zalozno pravo na nepokretnosti. proizvodi dejstva prema svakom docnijem vlasniku nepokretnosti. . pa zato stranke mogu da zahtevaju da se njena vrednost ponovu utvrdi ( zahtev za to moraju da podnesu najkasnije 8 dana pre prodaje i moraju da ucine verovatnim da se trzisna vrednost znatno izmenila ). .Kada je u pitanju vanknjizno pravo svojine. kao i pravo da se izvrsni poverilac namiri iz dobijenog novca. .Kada sud donese resenje o izvrsenju.Kada se zbog pristupanja izvrsenju na strani izvrsnog poverioca nadje vise lica.Za prodaju idealnog dela jednog suvlasnika nije neophodna saglasnost svih suvlasnika. .) Procena vrednosti nepokretnosti . . 2.Izvrsene na nepokretnosti se sprovodi u 4 faze: 1. pravo namirenja se stice popisom nepokretnosti kojim se odredjuje njena tacna lokazija. . 213 . . i to na osnovu misljenja vestaka.Kada je u pitanju izvrsenje na nepokretnosti. . njihova saglasnost je neophodna kada se u izvrsnom postupku prodaje citava nepokretnost. i tom zabelezbom poverilac stice pravo namirenja iz novcane sume dobijene prodajom nepokretnosti.Takodje.) Zabelezba resenja o izvrsenju u javnu knjigu .Pravilo je da sud utvrdjuje trzisnu vrednost nepokretnosti na dan procene.Pravo na namirenje je javnopravno ovlascenje izvrsnog poverioca prema drzavi koje obuhvata pravo da se nepokretnost proda. svi pravni poslovi koje bi duznik zakljucio u vezi s nepokretnoscu.Ako saglasnosti nema. .Zabelezba o izvrsenju proizvodi i procesna dejstva: ona predstavlja procesnu smetnju da se na istoj nepokretnosti odredi postupak izvrsenja radi namirenja kakvog drugog potrazivanja poverioca koj ije predlozio izvrsenje ili radi namirenja potrazivanja drugih poverioca.. povrsina granice. B) Izvrsne radnje . vec zadrzavaju nezavisan polozaj u odnosu na druge izvrsne poverioce ( njihovi interesi su suprotstavljeni. njena trzisna vrednost moze da se izmeni.

Ovaj zakljucak moze da se donese tek kada i resenje o izvrsenju i resenje izvrsnog suda o proceni nepokretnosti steknu svojstvo pravosnaznosti. svim zaloznim poveriocima i licima koja imaju pravo prece kupovine.Jemstvo je sredstvo kojim se obezbedjuje izvrsenje obaveza kupca nepokretnosti. . ne moze da se odrzi.Zakljucak se objavljuje na oglasnoj tabli i u medijima.Eventualna naredna rocista za prodaju iste nepokretnosti. . .Javno nadmetanje pocinje tako sto sud objavljuje pocetnu cenu i poziva ponudioce da ucine ponudu. 214 .Ponudiocem se smatra lice koje je polozilo jemstvo i koje je prisutno na rocistu za prodaju nepokretnosti. . .3. . vec javnopravnog karatera. .U zakljucku sud odredjuje uslove prodaje. sud ne zakazuje ex officio vec samo po predlogu izvrsnog poverioca ( rok za predlog najranije 3 meseca a najkasnije godinu dana ). nepokretnost se prodaje ispod procenjene vrednosti.Ako je prodaja nepokretnosti uspela. mesto.Treba podvuci razliku izmedju uslova za odrzavanje rocista za prodaju nepokretnosti i samog postupka javnog nadmetanja koji se na tom rocistu odvija: da bi se rociste odrzalo. ako mu nije prisutan makar jedan ponudilac. S druge strane. sve dok drugi ponudilac ne izrekne povoljniju ponudu. nije nuzno da mu prisustvuju stranke i ostali ucesnici. vreme. sud ce potencijalnim kupcima omoguciti da odredjeno vreme razgledaju nepokretnost. . ali ne nize od 2/3 procenjene vrednosti ( osim ako se drugacije ne dogovore duznik i poverioci ).Nakon sto je objavljen zakljucak i uslovi prodaje nepokretnosti.Aukcija .) Prodaja nepokretnosti A) Zakljucak o prodaji . . a treba i da se dostavi strankama i ucesnicima. . nacin.Na drugom rocistu.Ponuda je pravnovaljana ako odgovara uslovima koji su utvrdjeni u zakljucku o prodaji.Ponudilac je vezan svojom ponudom. a medjusobni sporazumi izmedju potencijalnih kupaca su nistavi. sudije i sudskog izvrsitelja i lica koja su ucestvovala u proceni nepokretnosti. . sud je duzan da zakaze novo rociste za prodaju u roku koji ne moze biti kraci od 30 dana od dana kada je odrzano prvo rociste. .Potencijalni kupac je duzan da polozi jemstvo.Na polozenom jemstvu se ex lege konstituise sudsko zalozno pravo u korist svih ostalih izvrsnih poverioca u postupku. jer data najpovoljnija podnuda ima za posledicu obavezu suda da donese resenje o dosudjivanju nekretnine najpovoljnijem ponodiocu.Ako nije uspela prodaja nepokretnosti. . . javno nadmetanje. . . i to u roku od 10 minuta nakon sto je izrecena najpovoljnija ponuda.Postupak javne drazbe se okoncava ako se ne javi ponudilac koji bi ponudio za 5% visu cenu od prethodno ponudjene. .Kupac moze da bude svako lice. .Ostalim ucesnicima u javnoj prodaji jemstvo se vraca. javna drazba ) i neposredna pogodba.Protiv ovog zakljucka nije dozvoljen pravni lek. .Postoje dva nacina: usmeno javno nadmetanje ( aukcija.Ponuda ucinjena tokom javne prodaje nije gradjanskopravnog. B) Postupak prodaje nepokretnosti . jemstvo koje je polozio kupac se uracunava u kupoprodajnu cenu. kao sastavni deo rocista. cim se postupak javnog nadmetanja okonca. osim izvrsnog duznika.. .

Nakon sto je sud doneo resenje o dosudjivanju.  Predaja nepokretnosti sticaocu u drzavinu. sud donosi resenje o predaji nepokretnosti sticaocu u drzavinu. . ta cinjenica nema nikakvog uticaja na vec steceno pravo vlasnistva na nepok.Za razliku od zaloznog prava. .Ukoliko najpovoljniji ponudjac ne uplati u roku cenu. tereta i plodovi.Zato je vazno da sud uredno obavesti titulare prece kupovine o postupku i rocistu za prodaju nepokretnosti. da nepokretnost kupuje pod uslovima koje je dao najbolji ponudilac. . stvarne sluzbenosti se ne gase.Pravo prece kupovine najpre imaju suvlasnici idealnog dela i suvlasnici koji su dali pristanak da se odredi izvrsenje na citavoj nepokretnosti i zajednicari. kupac je duzan da u roku polozi cenu. a ako ni oni ne poloze cenu na vreme.Justus titulus i modus aquirendi sticu se u jednom aktu. 215 . titulari prava prece kupovine mogu da se koriste ovim pravom. .Kada je postupak javne prodaje nepokretnosti okoncan.Ono se objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zakljucak o prodaji nepokretnosti. . sud donosi resenje o dosudjenju nepokretnosti najpovoljnijem ponudiocu. sud donosi resenje kojim oglasava prodaju nevazecu.Titular ovog prava vrsi ovo pravo tako sto jednostranom izjavom volje saopstava sudu.Protiv ovog resenja nije dozvoljeno da se ulazu pravni lekovi. najboljem ponudjacu. cim mu se dostavi resenje o predaji nepokretnosi ( dakle i pre njegove pravosnaznosti ). .Izvrsni duznik je obavezan odmah. sud ce resenjem prodaju oglasiti nevazecom i odredice novu prodaju u roku od 45 dana od pravosnaznosti resenja kojom je prodaja oglasena nevazecom. .Resenje o dosudjenju nepokretnosti . bez obzira na to da li su zalozni poverioci namireni ili ne. . . kao i ponudiocima u postupku javne prodaje. . sud donosi resenje kojim nepokretnost dosudjuje 2. . ono se pobija tek zalbom protiv resenja o predaji nepokretnosti kupcu. . pravo svojine se upisuje u zemljisne knjige u korist sticaoca.Pravosnaznoscu ovog resenja prestaju i sva zalozna prava na nepokretnosti.Zalba protiv ovog resenja moze da se izjavi analogno pravilima koja vaze za opsti par. preda nepokretnost kupcu udrzavinu ( sud donosi i zakljucak o iseljenju ).Ako je nakon pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti sticaocu ukinuto ili preinaceno resenje o izvrsenju.Nakon njegove pravosnaznosti. . postup.  Prelazak rizika.Pravo prece kupovine .Donosenje ovog resenja proizvodi vazna dejstva:  Sticanje prava svijine. .Ako u ovom postupku pravo prece kupovine nije postovano. . odnosno da ulozi zalbu u izvrsnom postupku. odnosno 3.U izvrsnom postupku. . .Nakon sto je utvrdio koja je najpovoljnija ponuda. titular moze tuzbom da trazi ponistaj javne prodaje.Nakon sto je kupac polozio cenu.. . a ako uplata izostane. . sticanje je originarno. titulari zakonskog prava prece kupovine uzivaju prioritet u odnosu na one koji su to pravo stekli ugovorom.  Dejstvo resenja o dosudjenju nepokretnosti na stvarna prava koja terete nepokretnost. odmah po zakljucenju javnog nadmetanja.

kupac ima pravo da zahteva prestanak licnih sluzbenosti. .U okviru jednog reda. . . pri cemu vazi princip prioriteta ( visi red iskljucuje mogucnost da se namire poverioci iz nizeg reda ). na rocistu za deobu. cak i kada su upisane u zemljisne knjige.Nakon namirenja ovh potrazivanja. se namiruju onim seldom kojim su njihova prava upisana u zemljisne knjige.Iz cene dobijene prodajom. sud uzima u obzir samo ona potrazivanja za koje je resenje o izvrsenju postalo pravosnazno najkasnije do toga dana. pritoritetno se namiruju troskovi izvrsnog postupka i potrazivanja iz zakonskog izdrzavanja.Po pravosnaznosti resenja o namirenju. to prakticno znaci da sva lica koja polazu pravo na namirenje moraju da budu navedena u resenju o izvrsenju kao izvrsni poverioci.Ipak. odmah po pravosnaznosti resenja o prodaji nepokretnosti. b) Rociste za deobu .  titulari licnih sluzbenosti i stvarnih tereta koji se gase prodajom nepokretnosti. . pri cemu njihovom tituraru placa naknadu. vazi princip proporcionalnosti: ako novac dobijen prodajom nije dovoljan da se namire svi poverioci istog reda.. . . sud odredjuje brisanje ovih tereta iz zemljisnih knjiga. .Sporazum se zakljucuje u pismenoj formi ili izjavama stranaka na zapisnik kod suda.Sud je duzan da zakaze rociste za deobu prodajne cene. 216 . 4. .S obzirom na to da na jednoj nepokretnosti moze da se vodi samo jedan izvrsni postupak. .Izvrsni poverioci se klasifikovani u redove.  potrazivanja na osnovu naknade stete zbog ostecenja zdravlja. gubitka radne sposobnosti…  zalozni poverioci koji se namiruju prema vremenskom sledu sticanja zaloznog prava. i to pre nego sto pocne aukcijska prodaja.Sve ostale licne sluzbenosti se gase. . . isplata se vrsi sledecim redom:  poreske i druge dazbine koje terete nepokretnost za poslednju godinu.Prodajom nepokretnosti ne prestaju ugovori o zakupu poslovne prostorije ili stana.Iz cene dobijene prodajom nepokretnosti namiruju se izvrsni poverioci. a zakupodavac da bude u posedu stana pre nego sto je upisano zalozno pravo nekog od izvrsnih poverilaca. ugovor o zakupu mora da bude zakljucen na neodredjeno vreme.Da bi opstao zakup stana. pod uslovom da su upisani u zemljisne knjige pre nego sto je u te knjige upisano hipotekarno pravo na namirenje izvrsnog poverioca koji je predlozio izvrsenje. .Stranke i zalozni poverioci mogu u svako doba da se sporazumeju da se nepokretnost prda neposrednom pogodbom.Da bi se bilo koje od ovih lica namirilo mora da poseduje izvrsnu ispravu i da bude navedeno kao poverilac u resenju o izvrsenju.Kada odlucuje o deobi.) Namirenje poverilaca a) Osnovni principi namirenja . oni se namiruju srazmerno visini svojih potrazivanja.Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom . . .Kupac nepokretnosti stice pravo svojine na isti nacin kao i najpovoljniji ponudilac na aukciji.Ne gase se ni licne sluzbenosti i stvarni tereti. . zalozni poverioci i titulari licnih sluzbenosti.

kao i da visak ubranih plodova preda izvrsnom duzniku.Da bi sud usvojio predlog poverioca-predlagaca. i to na njegov predlog. . Zakon poznaje i posebne razloge koji se ticu izvrsenja na nepokretnosti.Kada se steknu uslovi za obustavu izvrsnog postupka.Nakon vracanja nepokretnosti. . a ona nije mogla da se proda neposrednom pogodbom u roku koji su odredile stranke. i kada ne zaheva javnu prodaju. .Sud obustavlja izvrsenje jos u dva slucaja: ako izvrsni poverilac. . ne moze da dodje do obustave izvrsenja. izvrsni poverioci na ciji predlog je odredjeno izvrsenje. nakon neuspele druge javne prodaje. sud moze da je dosudi izvrsnom poveriocu.Oni mogu da se svedu na nemogucnost ostvarenja cilja izvrsenja. te da je vrati izvrsnom duzniku nakon sto je istekao rok odredjen resenjem suda. kao ni materijalnopravna pitanja izmedju izvrsnih poverioca. izvrsni poverilac je duzan da sudu podnese izvestaj o koriscenju nepokretnosti. .Dejstvo resenja o namirenju je iskljucivo procesnopravno. .Izvrsnom duzniku ostaje nuda proprietas. . ne zahteva u predvidjenom roku da se zakaze sledece rociste za prodaju. izvrsni poverilac je duzan da snosi i troskove za upravljanje i odrzavanje nepokretnosti.Nedospela potrazivanja obezbedjena zalogom dospevaju na dan donosenja resenja o namirenju. pod uslovom da resenje o izvrsenju postane pravosnazno. . nuzno je da on dokaze da utvrdjena vrednost nepokretnosti ne pokriva visinu njegovog potrazivanja. a time se smatra da je izvrsni poverilac namiren do 2/3 procenjene vred. . Prema njoj je duzan da postupa paznjom dobrog domacina.Kada se nepokretnost prodaje na aukciji.Resenjem o namirenju se ne resavaju materijalnopravna pitanja koja se ticu nepokretnosti koja je bila predmet postupka.Nakon toga se namiruju potrazivanja izvrsnih poverilaca u ciju korist je doneto resenje o izvrsenju.Isti princip vazi i za potrazivanja ciji nastanak zavisi od nastupanja odloznog uslova ( radi namirenja takvih potrazivanja. . . izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da mu dodeli nepokretnost na koriscenje uz naknadu ( smisao ovog instituta je da se poverilac namiri iz plodova nepokrtnosti ). formiranja izvrsne mase iz koje bi se poverioci namirili. . ali ono nije postalo pravosnazno do ricista za deobu ( ovo resenje zakonodavca je suprotno principu jedinstva izvrsnog postupka ). On moze da raspolaze nepokretnoscu. . .Obustava izvrsenja . . ali to nema uticaja na pravo koriscenja koje proizvodi desjtva i prema novom vlasniku.Njime je reseno ko ima svojstvo izvrsnog poverioca i kakvo pravo ima sumu dobijenu prodajom u izvrsnom postupku.Predlog za obustavu resenja moze da se podnese u roku od 8 dana nakon sto je donet zakljucak o pradaji.Ako nepokretnost nije uopste uspela da se proda. te se i ona namiruju iz ostatka imovinske mase. visak imovinske masese deponuje u sud sve dok odlozni uslov ne nastupi ).Od plodova nepokretnosti. 217 . .Osim opstih razloga na osnovu kojih se izvrsenje obustavlja. .

. --> primanja po osnovu socijalne pomoci. Izvrsne radnje su: • zaplena potrazivanja. A) Izuzimanje od izvrsenja i ogranicenje izvrsenja .Dvojako je adresovana: * prvo. . .Po predlogu izvrsnog poverioca sud donosi resenje o prenosu potrazivanja.Nacelno. --> primanja po osnovu privremene nezaposlenosti.Dostavljanjem resenja o zapleni izvrsnom duzniku.Na pojedinim potrazivanjima izvrsenje je ograniceno. penziji i naknadi zarade moze sprovesti do iznosa od 2/3 primanja izvrsnog duznika.Predmet izvrsenja u ovom postupku jeste odredjeno potrazivanje ( novcano ili nenovcano ) koje izvrsni duznik ima prema trecem licu. odnosno nathipotekarnog izvrsnog poverioca. . 218 . studentske stipencije.. resenje o prenosu potrazivanja donosi se kada resenje o zapleni postane pravosnazno. sud odredjuje po zahtevu izvrsnog poverioca. .Izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o tome da li i u kojem obimu priznaje zaplenjeno potrazivanje. nadleznost . mesno je nadlezan forum rei sitae. .. primanja vojnika. . da li je voljan da ga namiri i da li je njegova obaveza eventualno uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze. V) Plenudba potrazivanja .Ako je zaplenjeno potrazivanje obezbedjeno zalogom ili hipotekom. G) Prenos potrazivanja na izvrsnog poverioca .153. resenjm se zabranjuje duzniku izvrsnog duznika da potrazivanjee koje je predmet izvrsenja namiri izvrsnom duzniku ( zabrana ispunjenja ).Ako je izvrsenje upravljeno na predaju stvari.Stavarno su nadlezni osnovni sudovi ( odnosno privredni ). --> deciji dodatak. pa se izvrsenje na zaradi.) Izvrenje na potrazivanju izvrsnog duznika radi naplate novcanog potrazivanja . poverilac stice zalozno pravo na potrazivanju. ali i po sluzbenoj duznosti. B) Pokretanje postupka. • prenos potrazivanja izvrsnog duznika na poverioca ( radi naplate ). nadoknade stete nastale usled ostecenja zdravlja ili gubitka radne sposobnosti i zbog gubitka izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja.Ako je prethodno bilo doneto resenje o zapleni potrazivanja.Od izvrsenja su izuzeta sledeca potrazivanja: --> primanje po osnovu zakonskog potrazivanja. . . izvrsni poverilac zaplenom stive polozaj podzaloznog. . mesno je nadlezan sud prebivalista/sedista izvrsnog duznika. --> primanje na osnovu naknade zbog telesnog ostecenja po propisima o invalidskom osiguranju. * drugo.Izvrsni poverilac u ciju korist je zaplenjeno potrazivanje ima obavezu da vrsi sve pravne i fakticke radnje potrebne za ocuvanje potrazivanja i sporednih prava. izvrsnom duzniku se zabranjuje da naplati navedeno potrazivanje i da njime raspolaze u korist trecih lica ( zabrana raspolaganja ).Plenidba se odredjuje resenjm o izvrsenju.Postupak se moze pokrenuti predlogom izvrsnog poverioca.

ima obavezu da taj visak polozi sudu koji ga predaje drugim zaloznim poveriocima i izvrsnom duzniku pod uslovom da na to imaju pravo.Izvrsni duznik odgovara za istinitost i naplativost prenesenog potrazivanja.Ako izvrsni duznik ne postupi po odluci suda u roku koji mu je odredjen.Ovlascen je da vrsi sve radnje koje su potrebne radi ocuvanja i ostvarenja prenesenog potrazivanja i da koristi prava u vezi sa zalogom koja su data za obezbedjenje tog potrazivanja.Obaveza je izvrsnog poverioca da se savesno ponasa i vodi racuna o naplati prenesenog potrazivanja.Ako je bilo predlozeno izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o zaplenjenom potrazivanju. . . ali i one koje ima prema poveriocu. . . .Izvrsni poverilac na kojeg je preneto potrazivanje umesto isplate smatra se namirenim i samim prenosom u visini prenetog potrazivanja. . u obavezi je da u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljeno resenje o zapleni podnese predlog za namirenje ili prenos potrazivanja ( propustanje roka vodi obustavi izvrsenja ). .. . i ako je takva obaveza utvrdjena pravosnaznom presudom.Prenos novcanog potrazivanja koje je po definiciji deljivo odredjuje se i sprovodi samo u iznosu koji je potreban za namirenje poveriocevog potrazivanja. .Ukoliko se u ovom postupku izvrsni poverilac naplati u visem iznosu nego sto iznosi njegovo potrazivanje.U roku koji odredjuje sud. izvrsni poverilac moze predloziti predaju te stvari sudu u cilju ispunjenja obaveze prema duzniku izvrsnog duznika. resenje se donosi u roku od 3 dana od dana kada je izvrsnom poveriocu dostavljeno obavestenje o tom izjasnjavanju. . izvrsni duznik pruza obavestenja koja su poveriocu potrebna radi ostvarivanja zaplenjenog potrazivanja i predaje isprave koje se odnose na to potrazivanje. izvrsni poverilac moze predloziti sprovodjenje izvrsenja radi predaje stvari. D) Prenos potrazivanja radi naplate .Ovom izvrsnom radnom zaplenjeno potrazivanje prelazi na izvrsnog poverioca do prenesenog iznosa sa dejstvom ustupanja potrazivanja uz naknadu. . . da mu oprosti dug ili na drugi nacin raspolaze prenesenim potrazivanjem.Prenos je sproveden dostavljanjem resenja o prenosu duzniku izvrsnog duznika.Po zahtevu izvrsnog duznika i u roku koji odredi sud. . izvrsnom duzniku vratiti isprave koje je odnose na potrazivanje. a po zahtevu poverioca na kojeg je preneto potrazivanje.Prema izvrsnom poveriocu duznik izvrsnog duznika moze isticati sve one prigovore koje bi mogao istaci protiv izvrsnog duznika. . izvrsni poverilac na kojeg je prenesen deo potrazivanja ima obavezu polaganja jemstva da ce.Rec je o jednoj vrsti cesije potrazivanjasa izvrsnog duznika na poverioca. po ostvarenju potrazivanja.Zaplenjeno potrazivanje se prema predlogu izvrsnog poverioca prenosi radi naplate ili umesto naplate.Nije ovlascen da sa duznikom izvrsnog duznika zakljuci poravnanje.Ako se izvrsni poverilac predlogom za izvrsenje ogranicio samo na plenudbu potrazivanja. . . E) Posebne odredbe o izvrsenju na zaradi i ostalim novcanim primanjima 219 . Dj) Presnos potrazivanja umesto isplate .Na ispravi koja se predaje izvrsnom poveriocu sud stavlja belesku da je sproveden prenos potrazivanja za koje je odredjeno izvrsenje.U slucaju kada je potrazivanje izvrsnog duznika prema duzniku uslovljeno obavezom predaje stvari koje se nalazi u drzavini izvrsnog duznika. .Prenosom radi naplate izvrsni poverilac stice pravo da od duznika izvrsnog duznika trazi isplatu ( dospelog ) iznosa odredjenog u resenju o prenosu potrazivanja.

J) Izvrsenje na drugim hov .Resenje o izvrsenju dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaze finansijskim organizacijama kod kojih se vode racuni izvrsnog duznika da obistave sve isplate sa tih racuna do konacne naplate potrazivanja. .Resenje o izvrsenju na zaradi obavezuje i novog poslodavca izvrsnog duznika.U pitanju je poseban postupak na ( novcanom ) potrazivanju izvrsnog duznika ostvarenog po osnovu zarade koju ova stranka ima prema poslodavcu ( on je ovde duznikov duznik ).Izvrsni poverilac u predlogu za izvrsenje mora navesti podatke o stednom ulogu. broju i nazivu banke kod kojee izvrsni duznik ima stedni ulog. Z) Izvrsenje na stednom ulogu i tekucem racunu . . . pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvrsnom duzniku isplacuje zaradu. isplacuje izvrsnom poveriocu. .Plenidba ovog potrazivanja izvrsnog duznika ostvaruje se dostavljanjem resenja o zapleni banci. K) Izvrsenje na sredstvima na racunu izvrsnog duznika . sud navedeni podatak pribavlja od banke kod koje.. . prodajom i namirenjem izvrsnog poverioca.Prenos potrazivanja je sproveden kada sud na hov stavi izjavu o prenosu i preda je izvrsnom poveriocu.Izvrsenje u ovom postupku se sprovodi sledecim radnjama suda: zaplenom. a resenje se dostavlja izvrsnom poveriocu. procenom.Procena. . izvrsni duznik ima stedni ulog. . 154.Resenjem o izvrsenju. i od tada izvrsni duznik ne moze raspolagati hartijama od vrednosti. prodaja hov i namirenje poverioca vrse se po pravilima kojima se regulise izvrsenje na akcijama u smislu odredaba o izvrsenju u trgovinskim stvarima. . duzniku i Centralnom registru hov.Donosenjem resenja o izvrsenju vrsi se plenidba hov koja je predmet izvrsenja. pa se time predupredjuje mogucnost da izvrsni duznik stalnim promenama radnog mesta osujeti ovaj vid izvrsenja. .Izvrsenje se vrsi sledecim izvrsnim radnjama: zaplenom i prenosom potrazivanja.) Produzeni izvrsni postupak radi naplate novcanog potrazivanja 220 .Prenos potrazivanja moze biti izvrsen radi naplate ili umesto naplate prema opstim pravilima o izvrsenju na novcanim potrazivanjima izvrsnog duznika. . I) Izvrsenje na hov o kojima se vodi javni registar .Ova vrste izvrsenja sprovodi se prema izvrsnom duzniku koji ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnika. bankama i drugih finansijskim organizacijama nalaze se da izvrse prenos novcanog iznosa za koji je odredjeno izvrsenje sa racuna izvrsnog duznika na racun izvrsnog poverioca. da novcani iznos za koji je odredjeno izvrsenje.Momentom plenidbe izvrsni poverilac stice zalozno pravo na zaplenjenim hov.Ako poverilac ne raspolaze podacima o stednom ulogu duznika. po tvrdnju poverioca.Plenidba potrazivanja zasnovana na hov koja se prenosi indosamentom ili za cije je potrazivanje inace potrebno posedovanje te hartije sprovodi se oduzimanjem te hartije od izvrsnog duznika i njenom predajom sudu. . .Resenjem o izvrsenju na zaradi odredjuje se plenidba na odredjenom delu zarade izvrsnog duznika i nalaze se drzavnom organu.

. . necinjenje i trpljenje 221 . .Ako zamenljive stvari ne mogu da se nadju kod izvrsnog duznika i treceg lica. sud jedan primerak dostavlja izvrsnom poveriocu. izvrsni poverilac predlaze sudu da ga sud ovlasti da na trosak izvrsnog duznika.Izvrsna radnja se sastoji u tome sto sudski izvrsitelj ( forum rei sitae )oduzima izvrsnom duzniku stvari i o tome mu daje potvrdu. a izvrsnog duznika upisuje u knjigu izvrsnih duznika.Izjava izvrsnog duznika o njegovoj imovini ne kreira i pravo prvenstva u namirenju izvrsnog poverioca iz naknadno pronadjene imovine.Izvrsenje se sprovodi tako sto sudski izvrsitelj prinudno iz nepokretnosti udaljuje sva lica. .Duznik se iz ove knjige brise cim namiri potrazivanje. u odredjenom roku pribavi te stvari.Ako izvrsni duznik da izjavu o imovini. sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva i izvrsnog duznika. V) Izvrsenje obaveza na cinjenje. sudski izvrsitelj mu je oduzima.Postupak za uzimanje izjave izvrsnog duznika pocinje po predlogu poverioca.Dalji postupak izvrsenja se vodi prema pravilima o izvrsenju radi naplate novcanih potrazivanja. odnosno najranije nakon isteka roka o 3 godine od dana izvrsenog upisa. izvrsni poverilac predlaze sudu ( rok 8 dana ) da sud donese resenje kojim obavezuje izvrsnog duznika na placanje vrednosti stvari. B) Izvrsenje i predaja nepokretnosti . . izvrsni poverilac koji nije potpuno namiren moze da zahteva od suda da dobije izjavu o imovini izvrsnog duznika. . u suprotnom cini krivicno delo. te sud poziva izvrsnog duznika da u roku od 10 dana dostavi izjavu sudu o imovini. . tako da se dalji postupak odvija kao i kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika.Duznik je duzan da kazuje istinu o svojoj imovini. 155.Naprotiv. .U takvoj situaciji.) Izvrsenje radi ostvarenja nenovcanog potrazivanja A) Predaja pokretne stvari . . . on je duzan da je voljno preda.Izvrsenje moze da otpocna samo kada protekne rok od 8 dana nakon donosenja resenja o izvrsenju. .U izvrsnom postupku vazi princip potpunog namirenja izvrsnog poverioca.Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi nepokretnost. . . u suprotnom.Izjava izvrsnog duznika mu daje pravo da zahteva da se izvrsenje sprovede i na imovini izvrsnog duznika koja je naknadno pronadjena ili koju on naknadno stekne. izvrsitelj ne sme da primenjuje prinudu prema njemu. a ono nece da stvar vrati dobrovoljno. . .Ako se stvar nalazi kod treceg lica. ali moguce je da izvrsni duznik u momentu izvrsenja nema dovoljno imovine ili imovinu krije ili je imovina nepoznata izvrsnom poveriocu.Kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika. prazni je od svih stvari i predaje je u drzavinu poveriocu. . .Ako on tako ne postupi.Ovaj postupak se vidi kada izvrsni poverilac ima stvarnopravni ili obligacionopravni zahtev da mu izvrsni duznik preda stvar.Ako nezamenljiva stvar ne moze da se nadje ni kod izvrsnog duznika ni kod treceg lica. sud prenosi potrazivanje na predaju stvari sa izvrsnog duznika na izvrsnog poverioca..

licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na cuvanje i vaspitavanje. .Moguce je da je duznik svojim radnjama. o trosku izvrsnog duznika. sud nanovo kaznjava duznika. otkloni promenu radi vracanja u predjasnje stanje. sud ne bi vodio novi postupak. . G) Predaja i oduzimanje deteta .Ovde se prica i pitanje 146. . pa mora odmah ). duznik je protivno gradjevinskoj dozvoli sagradio objekat i zatvorio izvor svetlosti poveriocu ). .Sud resenjem odredjuje rok za dobrovoljno izvrsenje radnje.O predlogu za izvrsenje odlucuje sud koji je mesno nadlezan na teritoriji prebivalista predlagaca. odnosno da je duznik dobrovoljno izvrsio obavezu.Kaznjavanje duznika se ne primenjuje kada je u pitanju izvrsenje obaveze intuitu personae ( slikar ). .U takvim situacijama.Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji je duznik duzan da obavezu izvrsi ( prema ugovoru ili ZOO-u ).Ako kaznjavanje duznika ne urodi plodom. .Izvrsenje se sprovodi tako sto sud ovlascuje izvrsnog poverioca.Ovaj postupak se ponavlja sve dok duznik ne izvrsi dugovanu radnju ili dok ukupni zbir novcanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prvoizrecene novcane kazne. . .Moguce je da je protiv izvrsnog duznika doneto resenje u parnici zbog smetanja poseda. nego bi odredio prestanak smetanja poseda i izrekao novcanu kaznu za slucaj da duznik ponovo postupi protivno zabrani. po njegovom predlogu. tj.Protiv resenja o izricanju novcane kazne nije dozvoljena zalba. .radnje koje umesto duznika moze da izvrsi i drugo lice. . 222 . izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da on sam ili trece lice. . .Naprotiv.U ovakvim situacijama nema mogucnosti da se dugovana cinidba prinudno izvrsi.) Nezamenljive radnje . . .Kod obaveza necinjenja i trpljenja. . sud resenjem odredjuje zabranu odredjenog ponasanja i istovremeno duzniku izrice novcanu kaznu ako postupi protivno zabrani.Pozitivne su one koje ne mogu da preduzmu treca lica. vec proizveo stanje koje izvrsnog poverioca lisava njegovog prava ( npr. osuda drustva kapitala da omoguci uvid akcionarima u finansijske izvestaje. . a izvrsenje sprovodi sud na cijoj teritoriji se nalazi dete.Sudske odluke o dodeli roditeljskog staranja izvrsavaju se prinudnim oduzimanjem i predajom deteta roditelju. ukupna visina novcanih kazni nije limitirana. te kaznu za slucaj da duznik ne izvrsi svoju obavezu ( ako ne izvrsi.. 2. 1.Pravilo je da sud u resenju o izvrsenju odredjuje i obavezu da duznik predujmi troskove koji su neophodni radi izvrsenja radnje. . jer izvrsenje radnje iskljucivo zavisi od volje izvrsnog duznika. nakon toga. pa u toj situaciji poverilac moze od duznika samo zahtevati naknadu stete. izvrsni duznik se novcanim kaznama primorava na izvrsenje cinidbe. te da je ono izvrsno.Izvrsnom duzniku se ostavlja rok od 3 dana da dobrovoljno preda dete ( osim ako detetu preti opasnost. .) Zamanljiva radnje. da sam ili preko drugog lica izvrsi dugovanu ranju o trosku izvrsnog duznika. jer tada izvrsenje dugovane prestacije ne zavisi iskljucivo od volje izvrsnog duznika. . ponovio smetanje.Takve radnje su prestacije iz ugovora o radu ili delu cije ispunjenje ne zavisi od svojstava duznika ( pozitivne radnje koje se ne odnose na predaju novca ili neke druge stvari ).Pozitivne radnje koje moze da izvrsi samo duzniku su npr. koje su suprotne sadrzini izvrsne isprave. novcane kazne i sudski penali. .Ako bi duznik. onda sud ex officio izvrsava resenje o novcanoj kazni ).Nezamenljive radnje mogu da budu i pozitivne i negativne.

) Postupak obezbedjenja A) Pojam . sud donosi resenje o obezbedjenju koje se izvrsava po pravilima izvrsnog postupka. * U drugoj.Ako je upis odredjen u samom resenju o izvrsenju.Pri tome razlikujemo dve situacija: * U prvoj. . jer sud sumarno ispituje da li su se stekli uslovi da odredi obezbedjenje potrazivanja. .Izvrsni duznici su suvlasnici. . .Izvrsenje se sprovodi radi ostvarenja prava poverioca na deobu zajednicke stvari na kojoj postoje suvlasnicka prava ( nepokretnost.Izvrsenje se sprovodi tako sto izvrsni sud naredjuje da se u javnu knjigu izvrsi upis sadrzan u izvrsnoj ispravi. deoba moze da bude fizicka ili civilna.Moguce je da izvrsni duznik u izvrsnoj irpavi obavezan da da neku izjavu volje.).Predlog za izvrsenje mogu da podnesu kako tuzilac. E) Upis prava u javnu knjigu . izvrsni sud vrsi upis po sluzbenoj duznosti.Poverilac ima pravo da obezbedi sprovodjenje postupka izvrsenja na imovini duznika nakon sto dobije izvrsnu ispravu. .. ali se pravnozastitna potreba ostvaruje tek u izvrsnom postupku.Sudska odluka o deobi stvari ima nepotpuno preobrazajno dejstvo. davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke poverioceve obaveze ili od ispunjenja uslova. . . . promene i prestanka pravo svojine.U drugoj fazi.Kod upisa u javnu knjigu radi se o upisu sticanja..Smatra se da je izjava volje data kad aje poverilac svoju obavezu ispunio.Predlog se podnosi u prekluzivnom roku od 30 dana. 158.Zavisno od izreke izvrsne isprave. zaostavstina. Z) Izdejstvovanje izjave volje . tako i tuzeni.Njome se ukida usvlasnicka zajednica. zaposleni. . hipoteke i ostalih stvarnih prava na nepokretnim stvarima. odnosno zaloge na pokretnim stvarima.Ak oduznik ne postupi po izreci iz izvrsne isprave.Postupak obezbedjenja potrazivanja je poseban postupak hibridnog karatera. smatra se da je duznik dao izjavu volje sadrzine kao u izvrsnoj ipravi u momentu kada je sudska odluka postala pravosnazna.Izvrsni poverilac. . .O predlogu kojim izvrsni poverilac zahteva da bude vracen na rad odlucuje sud na cijem podrucju se nalazi sediste poslodavca. moze i u izvrsnom postupku radi vracanja zaposlenog na rad i bez posebne izvrsne isprave da zahteva naknadu izgubljene zarade.U prvoj fazi. . Dj) Deoba stvari .O nacinu deobe odlucuje sud u vanparnicnom postupku. B) Vrste ZIP poznaje 4 vrste sredstava obezbedjenja ( numerus clausus ): 223 . . . od dana isteka paricionog roka iz izvrsne isprave. nastupa fikcija da je izjavu volje dao. a njegovo resenje predstavlja izvrsnu ispravu. . on je kognicioni. .D) Vracanje zapolsenog na rad . i to deobom stvari.

Postupak se pokrece predlogom koji mora da sadrzi elemente koje propisuje Zakon: a) potrazivanje cija realizacija treba da se obezbedi. stvarno i mesno je nadlezan onaj sud koji je nadlezan da odlucuje i o potrazivanju.O predlogu za obezbedjenje odlucuje sudija pojedinac. kognicioni i izvrsni.Postupak je hibridan. • 159. poverilac ne moze vise da zahteva da sud odredi privremene mere. . ali nema suspenzivni karater. b) razlog zbog kojeg se trazi obezbedjenje. odnosno o glavnom zahtevu.Ako poseduje izvrsnu ispravu. . vec samo prethodne mere.Resenje o obezbedjenju se pobija zalbom koja se izjavljuje u roku od 3 dana. a ako iz prikazanih cinjenica i dokaza ne proizlazi da je verovatan razlog za obezbedjenje. . .Ako se istovremeno pokrece kognicioni ( parnicni ili drugi postupak ) i podnosi predlog za obezbedjenje.O osnovanosti predloga sud pozitivno odlucuje kada se uveri da su argumenti poverioca verovatni. g) vrsta sredstava obezbedjenja cija se primena zahteva.) Predlog i resenje o obezbedjenju .zasnivanje zaloznog prava na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka. 3. predlog se odbija kao neosnovan. • privremene mere ( najznacijnije sredstvo u praksi ). • prethodne mere.) Sud . .PRIVREMENE MERE A) Opsta pravila .Odredjivanje privremene mere kao sredstva obezbedjenja je supsidijarno u odnosu na ostala sredstva obezbedjenja potrazivanja.Ako poseduje odluku donetu u njegovu korist u prvom stepenu.) Uopste . V) Osobenosti postupka 1. 2. 224 . odbacuje se kao nedopusten.) Prethodne i privremene mere . v) cinjenice i dokazi koji opravdavaju postojanje razloga za obezbedjenje.U njemu vazi dispoziciono i raspravno nacelo. .Ako predlog ne sadrzi sve elemente. za odluku za obezbedjenje stvarno i mesno je nadlezan onaj sud pred kojim se pokrece kognicioni postupak.Nacelo kontradiktornosti je ograniceno time da se resenje o obezbedjenju donosi. • zasnivanje zaloznog prava na nepokretnosti na osnovu izvrsne isprave. . odredjenje privremenih mera dolazi u obzir samo ako npr. a da pri tom duznik nije imao mogucnosti da se izjasni o predlogu za obezbedjenje.Kod nadleznosti suda razlikujemo situaciju u kojoj je postupak obezbedjenja pokrenut pre pokretanja kognicionog postupka i situaciju u kojoj je predlog stavljen nakon sto je kognicioni postupak pokrenut. duznik nema imovinu na kojoj bi moglo da se zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima. . . .U orvoj situaciji.

--> ako su zakonske obaveze izvrsnog duznika.ZIP-om su odredjene okolnosti kada se smatra da opasnot postoji: --> ako bi potrazivanje trebalo da se ostvari u inostranstvu. . jer je duznik odbio da saopsti podatke gde se nalazi njegova imovina ili je davao netacne podatke u vezi s imovinom. da ce da je otudji. vec i prema ucesnicima u postupku. B) Resenje o odredjenju privremene mere . da potrazivanje postoji. izvrsni poverilac u svom predlogu za odredjenje privremenih mera mora da ucini verovatnim da ce duznik da unisti ili pokvari stvar koju duguje.Izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za odredjenje privremenih mera iznosenjem cinjenica i dokaza ucini verovatnim postojanje opasnosti. .U ovom slucaju. da ce cedirati potrazivanja na trece lice. . .. . i drugi. prikrivanje i drugi nacini raspolaganja imovinom. . . kao i da se produze )..U ovom postupku siroko se koristi institut jemstva. -->ako se protiv izvrsnog duznika vec vodio izvrsni postupak zbog neispunjenja obaveza iz zakonskog izdrzavanja. poverilac u predlogu za odredjenje privremenih mera ne mora da dokazuje postojanje opasnosti.U ovom slucaju.Dakle. da postoji opasnost da poverilac nece moci da realizuje svoje potrazivanje.Ove resenje proizvodi dejstva ne samo prema strankama.Potrebno je ispunjenje dva uslova: prvi. G) Vrste privremenih mera ZIP exempli causa navodi sledece privremene mere: 225 . . . a ako ga nema. znatno pogorsanje ili opste lose imovinsko stanje duznika nije indikator za odredjenje privremenih mera. sud moze da uslovi privremene mere tako sto ce poverilac da polozi jemstvo. kada se radi o obezbedjenju nenovcanih potrazivanja. predlog za odredjivanje ove mere se odbacuje kao nedopusten. --> ako je protiv izvrsnog duznika vec pokusano izvrsenje koje nije uspelo. V) Uslovi za odredjenje privremenih mera . kao i njegove obaveze utvrdjene pravosnaznom odlukom suda vece od njegovih prihoda. .Odredjene privremene mere proizvode dejstva onoliko dugo koliko je to odredjeno u resenju suda ( ali mogu da se ukinu i pre.Radnje koje duznik preduzima ili bi mogao da preduzme da bi osujetio ili znatno otezao naplatu potrazivanja jesu: otudjenje. sud odredjuje u rok u kome je poverilac duzan da podnese tuzbu. .Kod odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja nenovcanih potrazivanja opasnost da ce duznik da osujeti ili znatno oteza ostvarenje potrazivanja mora da postoji objektivno. .Poverilac mora da poseduje poseban pravni interes za odredjenje privremene mere. privremena mera ne moze da se odredi.Donosenjem resenja o privremenoj meri izvrsni poverilac ne stice zalozno pravo. . jemstvo moze da polozi duznik umesto odredjenja privremenih mera ( to mogu da predloze i duznik i poverilac ). kad god drugom merom moze da se ostvari isti cilj koji se postize privremenom merom. ali ipak. i uz to rok trajanja mere.Sud moze da odredi privremenu meru obezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja da bi se sprecila upotreba sile ili nastupanje nenadoknadive stete. . sud moze da odredi i drugacija kada postoji subjektivna opasnost da ce duznik da osujeti i znatno oteza naplatu potrazivanja.Ako se privremena mera odredjuje pre nego sto je poceo kognicioni postupak..Ovo resenje sadrzi sve sastojke kao i svako resenje o obezbedjenju. ako je tada duzan da ucini verovatnim da ce izvrsni duznik odredjenim privremenih mera pretpsti samo neznatnu stetu.Za razliku od odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja novcanih potrazaivanja.

.  istekao je rok za koji je privremena mera odredjena. otpadanjem razloga koji su opravdavali njeno odredjenje. • zabrana banci da isplacuje novac izvrsnom duzniku s njegovog racuna.Cim je resenje o odredjivanju privremenih mera doneto. i sadrzinski i temporalno. odnosno propustanja vrsenja odredjenih radnji ( npr. navodno netacne cinjenice o licnosti izvrsnog poverioca ). E) Odstetni zahtevi izmedju stranaka i ucesnika u postupku obezbedjenja . odluka o odredjenju privremenih mera radi ozbezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja bi konzumirala i tuzbeni zahtev ( a to je zabranjeno ). jer se predvidja da se ukidaju i preduzete radnje u postupku. zabrana otudjenja ili opterecenja nepokretnosti. ukida se i privremena mera. .zabrana raspolaganja pokretnim stvarima i njihovo oduzimanje od duznika.U momentu kada sud odredjuje privremenu meru. . ono je ujedno i izvrsno. u neku ruku. njeno ukidanje dejstvuje samo ex nunc ( jer je njome stvoreno pravno stanje u kome potpuna restitucija nije moguca ). .Odstetne zahteve po osnovu vodjenja ovog postupka moze da istice izvrsni poverilac prema prema izvrsnom duzniku i ucesnicima u postupku. Dj) Ukidanje privremene mere Ukidanje sledi po predlogu izvrsnog duznika kada:  izvrsni poverilac nije poveo kognicioni postupak u roku koji mu je sud odredio. D) Izvrsenje privremenih mera .Iz enumeracije privremenih mera koje se odnose na obezbedjenje nenovcanih potrazivanja ( naredbe i zabrane ) vidno je da njihovo odredjenje. dnevnom listu se zabrani da stampa. . za momenat kada se odlucuje o predlogu za odredjenje privremene mere. prejudicira ishod spora ili cak i konzumira tuzbeni zahtev. a) Izvrsenje privremene mere i tuzbeni zahtev .Resenje o privremenoj meri se vezuje. • naredba izvrsnom duzniku da preduzme radnje da se stvar sacuva.Promenom okolnosti. vidno je da se prema izreci iz resenja o privremenoj meri postupa kao da je doneta pravosnazna presuda kojom je tuzbeni zahtev radnika usvojen. zabrana duzniku izvrsnog duznika da ovom poslednjem namiri potrazivanje ili da mu preda stvar.Medjutim kada je privremena mera odredjena radi ostvarenja nenovcanih potrazivanja. . kada sud privremenom merom odredi da poslodavac radniku placa platu dok tece parnica o zakonitosti odluke na osnovu koje je radniku prestao radni odnos. ako oni ne postupaju po resenju o odredjenju privremene mere kojom se obezbedjuje izvrsenje nenovcanog potrazivanja. ne zna se da li je izvrsni poverilac zaista poverilac i da li je izvrsni duznik zaista duznik.Ovakva konzumacija tuzbenog zahteva putem odredjenja privremene mere evidentnija je kada se privremenom merom izrice obaveza necinjenja. .Npr.Bez tih ogranicenja. . . jer se to ostavlja parnicnom sudu kada resava o meritumu stvari..Izvrsni duznik moze tuzbom da zahteva da mu izvrsni poverilac naknadi stetu koju je pretrpeo zbog toga sto je sud odredio privremenu meru: 226 • • • ..  kada ona vise nije potrebna.Resenje o ukidanju privremenih mera trebalo bi da ima dejstvo ex tunc. • oduzimanje gotovog novca i polaganje novca u depozit.

zalozno pravo na nepokretnim stvarima se zasniva na osnovu sporazuma stranaka i na osnovu rocista koje se odrzava pred izvrsnim sudom. . da bi se ove mere odredile. vec utvrdjenog u domacoj sudskoj odluci koja. . slucaj kada izvrsni poverilac izgubi parnicu protiv izvrsnog duznika. dakle predstavlja izvrsnu ispravu.U ovom postupku.Takodje. .Odredjenje privremene mere ne moze da se smatra neosnovanim. . kao i saglasnost duznika da zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima. Ziga 227 . .) Zalozno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka . tj.U zapisnik sa rocista se unosi sporazum stranaka. 160. pokaze se da ne postoji potrazivanje ).PRETHODNE MERE . nuzno je da postoji opasnost da ce se ostvarenje potrazivanja osujetiti ili znatno otezati.* kada izvrsni poverilac ne povede kognicioni postupak u roku koji je sud odredio. visina potrazivanja. .Ove mere se odredjuju radi obezbedjenja naplate novcanog potrazivanja. vreme njegovog dospeca. zalozno pravo se stice njihovim popisom i unosenjem u zapisnik.Ove mre sud odredjuje sa istim ciljem kao i privremene mere(ipak imaju manji znacaj u praksi). medjutim. ako drugostepeni sud po zalbi nadje da ne postoji verovatnoca u pogledu postojanja potrazivanja ili u pogledu postojanja opasnosti.Kod pokretnih stvari. jos nije postala pravosnazna ili izvrsna. * kada se utvrdi da je privremena mera bila neosnovana ( to je npr. .Ovako sacinjen zapisnik ima dejstvo sudskog poravnanja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful