1.

) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ). - Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava. - Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec odnose izmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku. - Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava. - Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka. - Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava. - Ove dve grane prava stoje u interakciji. - Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava. - Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ). - Princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka. - U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti. - SPOR I PARNICA - Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava. - Pod sporom se smatra zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi. - Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom. - Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu. - Dakle, neophodno je razlikovati spor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i parnicu, procesnopravni odnos ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava. - Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).

1

2.) Pravna priroda parnicnog postupka
- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu i u kome se zasniva samo procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda. - Dakle, tek kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica, i uspostavlja se, osim inicijalnog, i procesnopravni odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog. - Procesnopravni odnosi koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su javnopravne prirode. - Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka. - Parnica se okoncava u momentu kada sud donese odluku o sporu koja vise ne moze da se pobija ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu, kada se parnica okoncava voljom samih stranaka ( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ). - Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od javnopravnih ovlascenja ( prava u materijalnom smislu ) i procesnopravnih tereta ( obaveza u materijalnom smislu ). - Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu. - Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku stranke nisu obavezne da vrse bilo kakve procesne radnje, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka izgubi spor. - Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta. - NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica toga sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca. Dakle, procesni teret predstavlja duznost u sopstvenom interesu. - O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.

3.) Pravo na pravnu zastitu
A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu ) - Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima svako ko tvrdi da mu odredjeno pravo pripada, da je ono povredjeno ili ugrozeno. - Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je irelevantno na kom cinjenicnom i materijalnopravnom odnosu se temelji zahtev tuzioca ( on moze da bude i besmislen ). - Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima faciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan. - U tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi. - Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka. - Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslovaprocesnih pretpostavki.

2

B) Obim prava na pravnu zastitu - O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja. - Starije teorije ( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastitu od materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda i trazi pravnu zastitu. - Novije teorije ( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnog ovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnu zastitu. - Teorija o pravnozastitnom zahtevu ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu. - Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu. - Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo. - Zbog toga se ova teorija i naziva ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu. - Medjutom, jasno je da je koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki i da ne odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa. - O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke. - Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba. - Druga teorija ( pravo na presudu ) svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa ( apstraktno pravo na pravnu zastitu ). - Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke. - Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na pravo na pravosudje. - Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu odgovara najvise principima pravne drzave. - Pravo na pravnu zastitu je javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu. - Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt. - Pojedinac ne moze da se, a priori, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava. V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS - Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno kao pravo na pravosudje. - Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.

4.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak
- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.

3

- Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka ex officio pazi da li resavanje spora spada u sudsku nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organ uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu. - U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda. A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari - Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari. - Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti mogu posluziti teoretski pristupi o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari. - Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici iz materijalnopravne norme gradjanskog prava. - Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa. - Ona se odredjuje po tome da li su stranke u pravnom odnosu ravnopravne ( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u odnosu subordinacije prema organu javne vlasti ( upravnopravni odnos ). - Ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava. - S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava. - Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja, odnosno obaveze iz pravnog odnosa. - Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari. - Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno gradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ). - U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom i negativnom sukobu nadleznosti odlucuje Ustavni sud. - Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce sledece: a) da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze da bude subjekt pravitanopravnih odnosa. b) da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa resava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ). v) kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos. B) Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka u upravnom postupku - U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i obrnuto. - U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.

4

Obrnuto. ne postoji gradjanski postupak koji bi se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak ). osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred sudom. . odluka suda moze da se pobija zalbom. . . . . najcesce organu uprave. ocinstva i materinstva. ZPP koji dopusta nezavisno odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti. ovakva odluka organa uprave obavezuje gradjanski sud. . Ovde prvo mora da se obrati vojnim organima.Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu odluku u roku od 3 meseca. . upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada u nadleznost suda. . predstavlja posebnu procesnu pretpostavku za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka.Kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja ustanovi da je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet. a krivicni postupak je obustavljen. takav upravni akt je nepostojeci.Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice. A) Sustinske razlike .Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela.Prema praksi suda u Strazburu.Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom. kada gradjanski sud resi upravnu stvar. tj. . . b) naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu. a to proizlazi a contrario iz clana 12. dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije.Gradjanski sudski postupak pociva na dispozicionoj maksimi. obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku. Ovde je to pritvoreno lice duzno da se prvo obrati Ministarstvu pravde.) Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak . .Dominira shvatanje da je gradjanski sud vezan odlukom upravnog organa u granicama njene pravosnaznosti.Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna stvar.Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje postojanja braka.Vladajuce shvatanje o vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom pravnog organa ne treba prihvatati i nuzno je da se ono promeni usled primene clana 6.. 5 . EKLJP. . 5. ponosenje zahteva.Pravosnazne odluke gradjanskih sudova obavezuju upravne organe u granicama njehove nadleznosti. ZPP. V) Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom .To su sledece situacije: a) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru.Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja. ali samo dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom pravnom postupku.U ovom situacijama.Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su enumerisani u clanu 1. .

.Nacelno. nakon sto je optuznica stala na pravnu snagu. ne gubi pravo da iste zahteve istakne pred gradjanskim sudom. postojanje protivpravnosti. . .Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje da ce stetnik-osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku.U okviru krivicnog postupka. arbitrarno odustane od krivicnog gonjenja.Krivicni postupak pokrece po pravilu drzavni tuzilac ex officio. kada je o jednoj pravnoj stvari vec pravosnazno odluceno u bilo kojoj vrsi sudskog postupka ( primer 79. 6 . ostecenog moze da uputi na parnicu pred gradjanskim sudom. . gradjanski sud moze da sam resava o postojanju krivicnog dela koje je vezano za imovinskopravni zahtev i o odgovornosti pocinioca.str. G) Dejstvo presude krivicnog suda u gradjanskom sudskom postupku . .Tuzilac iz istog cinjenicnog stanja ( zivotnog dogadjaja ) koji je bio osnov za donosenje presude krivicnog suda izvodi svoje zahteve u parnici pred gradjanskim sudom ( npr. .Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak. .Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke.Kada krivicni sud donese presudu kojom optuzenog oslobadja od optuzbe ili odbije optuzbu ili iz drugog razloga dodje do prekida krivicnog postupka.Odsustvo dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni.Npr. ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama. ZPP. koja po pravilu. V) Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku . gradjanski sud je vezan samo osudjujucom pravosnaznom presudom krivicnog suda i to dvojako: a) u pogledu postojanja krivicnog dela. trazi naknadu stete zbog ucinjenih telesnih povreda ). . a izuzetno moze i osteceni za uglavnom laksa krivicna dela. ako zeli da odluku prepusti krivicnom sudu. povracaj stvari ili ponistaj odredjenog pravnog posla. .U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima.Jedinstvo pravnog sistema i potreba da se odrzi unutrasnja harmonija odlucivanja nalazu odstupanje od principa nezavisnosti. gradjanski u krivicni sud samostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnim pitanjima. sud ce ostecenog uputiti da zahtev za zastitu prava iznese pred gradjanski sud. . ali moze i da prekine postupak. . B) Adhezioni postupak . tj. samo ako istovremeno krivicnom presudom optuzenog oglasi krivim. osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da zahtevaju da krivicni sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela. ). vec istrazna ( inkviziciona ) maksima. bez obzira na to kakve cinjenice i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu.Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka imalo za posledicu odugovlacenje krivicnog postupka. . spadaju u nadleznost drugog suda. .Krivicni sud moze da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku. .U primeru krivicnog dela nanosenja teske telesne povrede. odnosno da drzavni tuzilac npr.Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom upucuje da svoj imovinskopravni zahtev realizuje u parnici.Prema clanu 13. osudjeni ne bi mogao da u gradjanskom sudskom postupku osporava svojstvo izvrsioca. da odluci o imovinskopravnom zahtevu koji se odnosi na naknadu stete.

kao i u principu nezavisnog i samostalnog odlucivanja gradjanskog i krivicnog pravosudja. . .Obrnuto.postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice. narocito u situacijama kada mogucnosr i obim naknade stete zavise od vrste krivice. njegovom detetu… . izmedju ostalog. predlog za ponavljanje parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak osudjeni za kakvo krivicno delo povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke.Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje stete od one koja cini bice krivicnog dela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda. prozilazi da je krivicni sud vezan presudom gradjanskog suda. . trebalo bi uzeti da je gradjanski sud vezan utvrdjenjem krivicnog suda. b) u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca. .Npr. Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti nekog lica zbog krivicnog dela kradje.Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno. 7 . .Ako je krivicni sud doneo oslobadjajucu presudu. .Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra u slucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi.Ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice. kao i nastupanje same posledice koja podpada pod bice krivicnog dela.To narocito vazi kod preobrazajnih presuda ( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom ( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ). ali ne i njenom visinom. gradjanski sud nije vezan presudom kada sudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile osnov za utvrdjivanje postojanja krivicnog dela i krivice ucinioca.Ako je krivicni sud presudio ( oslobadjajuce ili osudjujuce ).Npr. Dj) Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda . gradjanski sud je vazan tom odlukom. ako ona ne cini obelezje krivicnog dela.On je vezan konstatacijom krivicnog suda da je steta pricinjena. gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju.Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja. .Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda kada materijalno gradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih pravnih dejstava za postojanje krivicne presude odredjene sadrzine.To ima opravdanja u tome da kategorije krivice ( umisljaj i nehat ) nisu identicne u krivicnom i gradjanskom materijalnom pravu. . . on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je vlasnik stvari. gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bice krivicnog dela. . E) Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku . i onda kada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu. . D) Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku .Ako presude krivicnog suda nema. gradjanski sud je vezan utvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja kod osudjenog. kao i iz opsteg ucenja o postovanju odluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti.

tj.Zbog ovakve heterogenosti vanparnicnog postupka nije moguce izvesti jasnu demarkacionu liniju izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka. gde je glavni kriterijum razgranicenja predmet postupka.Kada se u praksi radi o pravoj vanparnicnoj stvari. tako da samostalno ocenjuju da li se radi o parnicnoj ili vanparnicnoj stvari.). onako kako se to cini u odnosu na upravni i krivicni postupak. dok je u vanparnicnom postupku dominantnija inkviziciona maksima(tj. dok u vanparnicnom postupku moze da ucestvuje i samo jedna stranka. dok se vanparnicni nazivao voljnim. a ponekad to cini sudska praksa. lice se oglasava umrlim u postupku proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti. odnosno drugoj vrsti postupka ne obavezuju sud u drugoj vrsti postupka. radi zastite licnih i imovinskih interesa pravnih subjekata. gde se parnicni postupak nazivao spornim. suprotstavljenih interesa ucesnika u postupku.Teorija spora moze da se dopuni i dvostranackim karakterom parnicnog postupka.U vanparnicnom postupku ne resavaju se sporovi.Najvise se za razgranicenje parnicnog i vanaprnicnog postupka koristi teorija spora: ako sud resava o sporu. odnosno nenadleznosti. deklaratorne odluke donete u jednoj. v) U parnicnom postupku dominiraju samo dispoziciona i raspravna maksima. posto nema spora.6. . dok se vanparnicni postupka upravo pokrece na taj nacin.Vanparnicni postupak nije homogen. B) Osnovne razlike izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka a) Parnicni postupak se nikada ne pokrece po sluzbenoj duznosti.. dispozicija ucesnika je bitno uza) V) Odnos parnicnog i vanparnicnog postupka . postoje razlicite vrste vanparnicnih postupaka koje su odredjene po svom predmetu ( zaostavstina se raspravlja u ostavinskom postupku. onda je sigurno da ce se ona raspravljati u vanparnicnom postupku.To ima za posledicu da tzv. . . 8 . kao sto je to slucaj kod egzekvature. .Kada se radi o nepravoj vanparnicnoj stvari. b) Parnicni postupak ne moze da postoji bez dve stranke ( tuzioca i tuzenog ). .Kao dopuna razlikovanju parnicnog i vanparnicnog postupka mogu se koristiti razlicita teoretska merila. kao merila za razgranicenje ove dve vrste postupka mogu da posluze i drugi teoretski kriterijumi za razgranicenje. kada postoje suprotstavljeni interesi ucesnika. vec se on pokrece.. onda ce on biti takav. resava primenom pravila parnicnog postupka i obrnuto. jer se pokretao protivno volje tuzenog.Ova teorija nija sasvim konsekventna. . . A) Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupku . . .Najcelishodnije je poci od distinkcija koju je ucinilo rimsko pravo.Kod nepravih vanparnicnih stvari zakonodavac ponekad izricito odredjuje da one treba da se rasprave u vanparnicnom postupku. a da spor ne postoji. jer parnica moze da se pokrene. pa ako je zakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnicni.Pravilo je da su parnicni i vanparnicni sud nazavisni u odredjenju sopstvene nadleznosti. i obrnuto.Zbog toga se kao kriterijum za razgranicavanje ovde koristi naredba zakonodavca. Takodje u nepravim vanparnicnim postupcima spor postoji.) Parnicni i vanaprnicni postupak . . u prvom redu. . ali je zakonodavac iz razloga celishodnosti odredio da se treba raspraviti po pravilima vanparnicnog postupka.

) Ustav . . vanaprnicni. morace da se opet sprovedu u parnicnom postupku.ZPP sadrzi posebna pravila o resavanju sukoba nadleznosti izmedju parnicnog i vanparnicnog suda. ovakva odluka obavezuje vanparnicni sud u zemljisnoknjiznom postupku ). resenjem obustaviti parnicni postupak. postupak ce se obustaviti resenjem. .Principijelno bi trebalo poci od stava da odluke parnicnog suda obavezuju vanparnicni i obrnuto. primarno. . odnosno drugoj vrsti postupka jer su drugaciji obim i granice pravosnaznosti odluka.Norme koje regulisu gradjanski sudski postupak nisu sadrzane u jednom vec u cetiri pojedinacna zakona koja posebno uredjuju parnicni. donose odluke strictum iuris. Parnicni sud koji odlucuje o punovaznosti pravnog posla je vezan odlukom vanparnicnog suda o lisenju poslovne sposobnosti.Kada je slucaj obrnut. . . . jer njehovo nesprovodjenje ima za posledicu da se odluka suda pobija po zalbi zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.U slucaju da je parnicni sud u medjuvremenu sproveo odredjene parnicne radnje. vec jedino moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim sredstvima.Primarni izvor prava je Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1950.ZPP. ona nije nepostojeca.Pravilo je da je vanparnicni sud vezan pravosnaznim odlukama donetim u parnicnom postupku ( kada je parnicni sud odlucio o pravu svojine na nepokretnosti.EKLJP se primenjuje ratione loci. ako nadje da bi postupak trebalo sporovesti u skladu sa odredbama vanaprnicnog postupka.) Izvori Gradjanskog procesnog prava . .Problematicna je vezanost suda pravosnaznim odlukama donetim u jednoj. sud ce.. . odluka doneta u vanparnicnom postupku obavezuje parnicni sud samo ako postoji identitet stranaka i identitet predmeta spora..Ako je odluka suda o jednoj pravnoj stvari doneta u pogresnoj vrsti postupka.Princip je da zakon ovu koliziju resava tako sto daje primat nadleznosti parnicnog suda. na teritoriji i eksteritorijalno u ambasadama. do donosenja odluke o glavnoj raspravi.Sudovi su nezavisni. i odluke ne podlezu kontroli vansudskih vlasti. izvrsni i stecajni postupak. .Ustav sadrzi osnovne principe na kojima se temelji organizacija sudstva. . a takav slucaj ce biti u nepravim vanparnicnim stvarima u kojima postoje suprotstavljeni interesi ucesnika. polozaj sudija u pravnom sistemu. 9 .Ako je vanparnicni sud utvrdio da resava o pravnoj stvari za koju je nadlezan parnicni sud.Procesne radnje koje je eventualno u medjuvremenu sproveo. . 2. takve radnje su validne i u vanparnicnom postupku koji se nastavlja pred nadleznim sudom.Prema clanu 19. . NPR: Vanparnicni sud koji odlucuje o raspodeli zaostavstine je vezan presudom parnicnog suda o razvodu braka. . u postupku se garantuje javnost i zbornost u sudjenju. kao i osnovne garancije koje sluze ostvarenju prava na pravicno sudjenje. kao i procesnim radnjama preduzetim u parnicnom postupku. i primenjuju se neposredno.. i njene norme imaju primat u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo.Sudska vlast je jedinstvena.) EKLJP . 7. 1.

) Sudska praksa . mora da se pruzi pravna zastita. .Prilikom utvrdjivanja stavova prema znacajnijim. . Konvecnije. . a pravna shvatanja usvojena na opstoj sednici obavezuju sva odeljenja.Treba istaci da postoji povreda konvencije kada sud ne navede na kom materijalnopravnom propisu zasniva svoju odluku. prvo. kao i zbog cinjenice da se u stecajnom postupku ne odlucuje o sporu ( npr.EKLJP se primenjuje ratione materiae na sve garancije koje su sadrzane u cl.Prvostepeni sud je duzan da u ponovljenom postupku izvede sve parnicne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud. ZSP.Mnoge garancije koje sadrzi EKLJP ne mogu da se primene na stecajni postupak zbog njegove posebne pravne prirode.Pravo na prinudno izvrsenje sudske odluke. iz obaveza suda da uzme u obzir sve cinjenicne navode. sastoji se. b) Pravicno sudjenje. . koje je tuzivo po nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi. ravnopravnost stranaka ). i to u primerenom roku.) Zakoni: ZPP.Sudska praksa nije izvor prava ili se moze reci da jeste izvor prava. ali i svakog drugog izvrsnog naslova predstavlja derivat prava na pristup sudu.Usvojena pravna shvatanja na sednici odeljenja obavezuju sva veca u sastavu odeljenja. 4.U Srbiji je zanemarljiv znacaj.koje ukljucuje: --> Pravo na kontradiktoran postupak. . 2-14. ZIP. . --> Pravo na odluku u primerenom roku --> Pravo na usmenu raspravu i objavljivanje presude V) Pravo na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom G) Posebnost primene EKLJP na izvrsni i stecajni postupak .EKLJP se primenjuje ratione personae na sva lica koja dodju u kontakt s jurisdikcijom drzavnih organa Srbije. spornijim pravnim pitanjima odrzavaju se sednice odeljenja. svu pravnu argumentaciju stranaka.EKLJP nema retroaktivno dejstvo pa se primenjuje ratione temporis samo na one cinjenice koje su se desila nakon sto je Konvencija stupila na snagu u Srbiji.„U resavanju gradjanskih prava i obaveza svako ima pravo da njegovu stvar resi nezavisan i nepristrasan sud koji pociva na Zakonu. javnost sudjenja. 5. --> Ravnopravnost stranaka --> Pravo na obrazlozenu sudsku odluku . 3..Druga obaveza suda je da strankama omoguci da slobodno iznesu cinjenicne navode i dokazne predloge. odnosno prava na tuzbu.) Pravna nauka . kao i opsta sednica Vrhovnog Kasacionog suda. ali prvostepeni sud i dalje nije u obavezi da usvoji pravna shvatanja viseg suda. ZVP. . kao i njehove dokazne predloge.Svakom subjektivnom pravu ili ovlascenju. 10 . ali s veoma ogranicenim dejstvom.“ B) Proceduralna ljudska prava koja nacionalni sudovi moraju da postuju: a) Pravo na pristup sudu ( pravo na tuzbu ) . A) Pravo na pravicno sudjenje .

) Norme Gradjanskog procesnog prava A) Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka ratione loci . .Tada se odredbe novog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku. Npr: Prvostepena odluka je doneta 15.Vrsenje funkcije pravosudja. . februara 2005. kada je to predvidjeno medjunarodnim pravom.8. koja treba da sadrzi naziv i opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog suda. b) Ako po stupanju na snagu vazeceg ZPP-a. sud ukine prvostepenu odluku koja je doneta pre 22.neke kategorije stranaca. .Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom. 11 .Pravna posledica koja nastaje kada se tuzba podnese protiv lica koja uzivaju imunitet od domaceg pravosudja jeste odbacivanje tuzbe zbog nepostojanja jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje spora. imunitet od izvrsenja.Ova neposredna primena znaci da norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo.Zamoljeni sud ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje zahtevane procesne radnje celishodno. na dalji postupak ce se primeniti odredbe ZPP iz 1976. odnosno nepostojanje treba utvrditi. domaci sudovi ce zamoliti da se procesna radnja izvrsi u okviru madjunarodne pravne pomoci. okolnosti cije postojanje. februara. . zapoceti do dana stupanja novog zakona na snagu.Cinjenica da stranke izvode svoje zahteve iz cinjenica koje su se desile pre nego sto je zakon stupio na snagu.Ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu.Ova kategorija uziva imunitet od pravosudja domacih organa. Ovi postupci. .Tuzbe protiv stranih drzava su dopustene samo ako predmet spora proizlazi iz delanja drzave iure gestionis. . Postupak po zalbi ce se sprovesti po pravilima starog ZPP-a. jedne od suverenih funkcija drzave. irelevantna je za primenu procesnih zakona. . v) Odstupanje od trenutnog dejstva procesnopravnih normi predvidjeno je i za postupak po vanrednim pravnim sredstvima. dalji postupak se provodi po pravilima vazeceg ZPP-a. koji moze biti svojak: imunitet od jurisdikcije domacih organa.U pogledu kategorije lica postoje izuzeci. . februara 2005. . strane drzave i medjunarodne organizacije su izuzete iz jurisdikcije domaceg pravosudja. Tuzilac je izjavio zalbu 25.Kada je parnicni postupak zapocet nakon sto je novi zakon stupio na snagu. a parnica je u toku.Druga situacija se javlja onda kada novi zakon stupi na snagu. . na taj postupak ce se primeniti iskljucivo odredbe novog zakona.Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju na drzavljane RS kao i na strance i apatride koji su nastanjeni u RS. okoncace se po pravilima starog zakona. ograniceno je samo na njenu teritoriju. B) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione personae . .Zakonodavac predvidja odredjena odstupanja od principa trenutnog dejstva: a) Ako je pre stupanja na snagu vazeceg ZPP-a doneta prvostepena presuda ili resenje kojim se okoncava prvostepeni postupak. de facto na teritoriju Srbije. . V) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione temporis .

b) Stalnoscu i nepremestivoscu sudija.VSS ima 11 clanova. .ZPP razlikuje iskljucenje od izuzeca sudije. saobveznika ili regresnog obveznika.U Srbiji sudije bira i razresava Narodna skupstina ili Visoki savet sudstva. . v) Obezbedjem njihove materijalne nezavisnosti.Sudijska funkcija je stalna. Iskljucice se sudija: - 12 . g) ako izmedju stranaka i sudije tece parnica ili postoji drugi sukob interesa. 9. v) ako je clan ili akcionar pravnog lica koje je stranka u sporu. dosledno se primenjuje princip o trenutnom vazenju procesnih zakona. izuzet iz sudjenja. 1 advokat i 1 profesor. b) ako je sa strankom u odnosu saovlascenika. A) Razlozi za iskljucenje. .) Izuzece sudije Kad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno. tako da je finansijski nezavisan od njih. . 2.Biraju se na sledeci nacin: kada se kandidat imenuje prvi put.Ustav stipulise da sudovi nazavisni. ministar pravde i predsednik odbora za pravosudje u Skupstini ). te da sude na osnovu Ustava i zakona. osim kada se sudija bira prvi put. in concreto postoje okolnosti koje ne daju garancije za postojanje nepristrasnog sudjenja. jer se na taj nacin obezbedjuje princip pravne sigurnosti.) Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da niko ne moze da bude sudija u sopstvenoj pravnoj stvari. .Sud finansira drzava a ne stranke.U pogledu proteka rokova.Nezavisnost sudije se garantuje i ostvaruje na sledece nacine: a) Nacinom izbora sudija.Sto se tice primene procesnih normi na nadleznost sudova. postupajuci sudija moze biti iskljucen.Legislativna i izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na sadrzinu pojedinacnih pravnih akata suda.Nazavisnost suda podrazumeva tri aspekta: sud mora da bude nazavisan od drzave.postoje tri grupe: 1.Kod izuzeca.. .) Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje srodstva izmedju sudije i nekog ucenika.) Nezavisnost sudstva . g) Obezbenjem medjusobne nezavisnosti sudija. . zastupnik ili punomocnik stranke. a od toga 3 stalna clana ( predsednik VKS-a. stranaka i od drustva. i u tom slucaju ga predlaze VSS a bira Skupstina. i mandat im je pet godina. . Za postojanje tih razloga se vezuje neoboriva pretpostavka da sudjenje nece biti nepristrasno. 6 sudija. . .Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga. u tekucim parnicama bi trebalo primeniti stari zakon. . 10. a ne mogu ni da ih ukidaju niti da ih menjaju. Sudija ne moze suditi: a) ako je sam stranka. . bira se na period od tri godine.

usvojenik ili usvojilac stranke..Kada javni tuzilac na osnovu ovlascenja koje mu daje zakon pokrece gradjanskosudski postupak.Zahtev stranke za iskljucenje.) Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa ucescem sudije u drugim postupcima u istoj ili povezanoj stvari.Zahtev koji nema potrebnu sadrzinu je nedopusten i odbacice ga sudija pred kojim se vodi postupak. zastupnik ili punomocnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji. subjektivno osecanje straha na strani stranke da mu sud ne pruza dovoljno garancija da ce biti nepristrasan. . b) ako je staralac. odnosno izuzece .Inicijativa za iskljucenje. trebalo bi smatrati da je prekludirana da iz ovog razloga pobija sudsku odluku. i na te povrede stranka se moze pozivati u zalbi na presudu.) Pokrece neke sudske postupke kada to zakon izricito predvidja.a) ako mu je stranka.Za izuzece je dovoljno da postoji razumno. .U gradjanskim sudskim postupcima uloga javnog tuzioca je ogranicena. o izuzecu odlucuje predsednik suda. . saznala nakon okoncanja prvostepenog postupka.. On moze samo da: 1. osim ako je za razloge. . on je stranka po duznosti. da ulaganjem pravnih sredstava stiti ustavnost i zakonitost. ili mu je supruznik srodnik po tazbini do drugog stepena. odnosno izuzece moze da potekne od samog sudije ili stranke. izrazen stav sudije u odnosu na ishod spora. ali ako izmedju sudije i stranke postoji zajednicko domacinstvo.. on mora da prekine svaki rad na predmetu ( doduse kad se radi o razlozima za izuzece. . pripadnistvo u istom udruzenju gradjana.Povreda gore navedenih pravila ima za posledicu da je sudska odluka apsulutno nistava. odnosno izuzecu . odnosno izuzece ne moze da bude pausalan.Kada postupajuci sudija ne odbaci predlog kao nedopusten. 3. . mora biti obrazlozen. onda ipak moze da preduzme one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje ) i da o tome obavesti predsednika suda. 13 - . . zakonskog zastupnika ili punomocnika.) Javni tuzilac u gradjanskom postupku Javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ kome je u nadleznost povereno da goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela.. savetovanje stranaka tokom postupka. B) Razlozi za izuzece . b) ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacije. blagovremen i da sadrzi okolnosti na kojima se temelji strah od pristrasnosti sudije.. Iskljucenje je nuzno: a) ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak.Cim sudija sazna da postoji neki od razloga za iskljucenje ili izuzece. kao i u reviziji protiv presude. V) Postupak za iskljucenje.Ako stranke nije istakla zahtev za izuzece tokom postupka pred prvostepenim sudom. na kojima moze da se temelji izuzece. ..Protiv resenja o odbacivanju zahteva kao nedopustenog nije dopustena posebna zalba ( kao i na odluku predsednika suda o zahtevu ). 11..Razlozi mogu biti razliciti: prijateljstvo ili neprijateljstvo . . G) Odluka o iskljucenju.

. . za ponistenje braka iz razloga apsolutne nistavosti. za lisenje roditeljskog prava.. .Kada ucestvuje kao intervenijent. JT nije stranka. .Advokat je duzan da odbije pruzanje pravne pomoci u sledecim slucajevima: a) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranu.JT se ne pridruzuje nijednoj stranci. javnim poretkom i pravilima morala. .TJ moze. .ZOO priznaje javnom tuziocu pravo da zahteva utvrdjenje apsolutne nistavosti ugovora. d) u drugim slucajevima utvrdjenim zakonom. A) Polozaj advokature u pravnom sistemu . a priznato mu je i pravo da izjavljuje pravne lekove ( stranke ga ne mogu spreciti u tome ). za ponistenje priznanja ocinstva. b) ako je bi advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa suprotna strana. 3. koji moze da izjavi ex officio ili na predlog stranke. da svojim postupcima i parnicnim radnjama doprinese zakonitom. - 14 .O ulozi javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu govorimo kada ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica..Javni tuzilac moze da podigne tuzbu: za utvrdjenje nepostojanja.Svoje ucesce u parnici moze da prijavi samoinicijativno ali i na poziv suda. da predlozi da se utvrde cinjenice koje stranke nisu navele.) Intervenise u postupku izmedju trecih lica radi zastite javnih interesa. .JT pomaze sudu da spreci stranacke dispozicije koje su u suprotnosti s prinudnim propisima.) Ulaze vanredne pravne lekove. pravilnom i efikasnom odvijanju gradjanskog sudskog postupka.) Advokatura Advokatura je znacajna institucija za pravilno funcionisanje pravosudnog sistema i narocito za ostvarivanje prava stranaka na sudsku zastitu u parnicnom postupku.Advokat je duzan da stiti interese stranke. za zastitu prava deteta. .Pravo da ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica JT ce imati uvek kada postoji sumnja da jedna ili obe strane koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. 2. ali je i organ u sistemu pravosudja. odnosno postojanja braka..Radi se o zahtevu za zastitu zakonitosti.Advokat ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranke. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. g) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili sluzbeno lice u drzavnom organu. . da se izvedu dokazi koje stranke nisu predlozile. vec u parnici ima samostalni polozaj ( osnovna razlika od obicnog umesaca ).JT moze da predlozi pokretanje nekih vanparnicnih postupaka: proglasenje nestalog lica za umrlo. . Statutom i Kodeksom. . 12. u granicama tuzbenog zahteva. predlog za utvrdjivanje smrti fizickog lica. . v) ako je clan ili je bio clan zajednicke advokatske kancelarije u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa suprotna strana.

Za povredu svojih profesionalnih duznosti.. - 15 . G) Profesionalna odgovornost advokata . 13.) Pocetak parnicnog postupka . Od ovog principa nema izuzetka! Dakle ne vazi princip oficioznosti. .Dispoziciona maksima u parnicnom postupku predstavlja procesnopravni pandan autonomiji volje stranaka u materijalnom gradjanskom pravu.B) Organizacija advokature . potpuna poslovna sposobnost.Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledece uslove: diploma pravnog fakulteta. nije u radnom odnosu.Advokat nije obavezan da prihvati ponudu klijenta. duzan je da klijentu koji je izgubio spor naknadi stetu prema opstim pravilima.Obaveza advokata iz ovog ugovora o nalogu jeste da stranku zastupa po svom najboljem znanju i umecu. drzavljanin Srbije. da nije osudjivan za krivicno delo koje ga cini nedostojnim. V) Odnos advokata i klijenata . b) preduzimanje nekorisnih parnicnih radnju ili preduzimanje parnicnih radnju protivno volji stranke. . . odnosno prilikom pruzanja pravne pomoci. . . kao pritivan javnom poretku. d) postupanje koje je protivno interesima stranke koju zastupa.Nije dopusteno ugovaranje nagrade u zavisnosti od rezultata u sporu. polozen pravosudni i advokatski ispit. advokat odgovara disciplinski pred organom i u postupku koji je regulisan opstim aktima Advokatske komore. 1. tuzilac.Advokatura se obavlja kao nezavisno i samostalno zanimanje radi pruzanja pravne pomoci. da je dostojan poverenja. medjutim. . te cuva kao tajnu sve ono sto je od stranke saznao radi izvrsenja naloga. pa je takav sporazum pogodjen sankcijom apsolutne nistavosti. .Odnos advokata i klijenata se zasniva na ugovoru o nalogu ( bitna pismena forma ).) Nacelo dispozicije u parnicnom postupku Nacelo dispozicije u parnicnom postupku ogleda se u tome sto je zakonodavac ostavio strankama mogucnost da svojom voljom uticu na pokretanje i razvoj postupka.Iz nacela dispozicije proistice da parnicni postupak pokrece stranka. odredjivanje predmeta i obima raspravljanja. nema drugu registrovanu delatnost. .. g) kontaktiranje sa protivnom stranom. . advokat i klijent mogu na drugi nacin da urede placanje honorara i troskova u pismenoj formi.Povredom njegovih duznosti smatraju se postupci koji su protivni Zakonu i etickom kodeksu: a) postupanje protivno prinudnim propisima i moralu.Ako je advokat propustio da se koristi procesnim sredstvima ili je pocinio greske u vodjenju spora.Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troskova za svoj rad prema advokatskoj tarifi. a izuzetno advokat ne moze da odbije da zastupa stranku ako ga je postavio sud stranci u okviru njenog prava na besplatnu sudsku pomoc.Nikada ga ne moze pokrenuti sud po sluzbenoj duznosti. v) javno samoreklamiranje i nudjenje svojih usluga.

sud ne moze tuziocu da dosudi visi iznos nematerijalne stete od zahtevanog.Stranka koja je izgubila parnicu moze potupno da se odrekne mogucnosti da ulozi pravni lek. 2.Sud ne moze svojom odlukom da dosudi strankama nesto sto one u toku postupka nisu zahtevale.) Dispozicija stranaka u postupku po pravnim lekovima .Primer za aluid: tuzilac je trazio ponistenje ugovora.Tuzenom koji se vec upustio u spor je. odnosno one strane koja je parnicu izgubila. . . aluid postoji onda kada sud tuziocu dosudi nesto drugo.Sud moze da dosudi tuziocu manje od onoga sto je trazio u tuzbenom zahtevu. 3. onako kako ju je i podneo. . cak i ako bi. 16 . zakonodavac mu je priznao pravo da i u toku postupka disponira svojim tuzbenom zahtevom ( preinacenje tuzbe ). i nakon povlacenja. ponekad. na osnovu utvrdjenih cinjenica. onda drugostepeni sud moze da eventualno ukine samo deo presude koji se odnosi na nematerijalnu stetu. . . . za razliku od aluid-a.O odluci infra petita govorimo onda kada je tuziocu dosudjeno manje od onoga sto je trazio. . te da zakljuce sudsko poravnanje. tj. . pa se na tu presudu tuzeni zali ali samo na iznos nematerijalne stete. koji nije dopusten.RAZGRANICENJE ODLUKA INFRA PETITA I ALIUD . s obzirom na to da je rec o materijalnopravnom prigovoru o kome sud odlucuje u izreci presude ( dakle tuzeni mora sam da istakne prigovor kompenzacije ). u principu. da povuce tuzbu. pri cemu se pravna posledica.Npr.Ni drugostepeni sud ni VKS ne pokrecu ex officio postupke po pravnim lekovima. dosao do zakljucka da bi tuziocu pripadao visi iznos. 4. a moze i da povuce vec ulozeni pravni lek. tuziocu potrebna saglasnost tuzenog.Stranke svojim predlozima i zahtevima odredjuju sudu i granice u kojima ce on da odlucuje. vec su vezanim inicijativom stranaka. . tako da tuzilac. ako je prvostepeni sud doneo presudu u kojoj obavezuje tuzenog da plati tuziocu 500000 na ime materijalne stete i 300000 na ime nematerijalne stete.) Okoncanja parnice voljom stranaka ..Drugostepeni usd moze odluku prvostepenog suda na osnovu zalbe da preispituje u onom delu u kome se prvostepena odluka pobija.Npr.) Odredjenje predmeta spora .Tuzilac moze. po kome tuzilac snosi inicijalni rizik. stranke same odredjuju sta je predmet spora u parnicnom postupku. . kvalitativno ne razlikuje od pravne posledice koja je sadrzana u tuzbenom zahtevu. u svakom slucaju. . pa je parnica okoncana. . sud ne moze vise da odlucuje po sopstvenoj inicijativi o tuzbenom zahtevu.Dispoziciona maksima se proteze i na prigovor kompenzacije.Infra petita je dopustena. sadrzana u izreci presude. a ne ono sto je zahtevano u tuzbenom zahtevu. snosi inicijalni rizik prilikom odredjenja vrste i visine tuzbenog zahteva. . .Stranke mogu tokom postupka da se nagode o predmetu spora.Da bi se ublazile negativne strane resenja. a sud je doneo presudu op raskidu ugovora. niti im moze odbiti zahtev koje one u toku postupka nisu iznele. od momenta upustanja tuzenog u raspravu. u interesu da dobije konacno resenje za svoj sporni odnos s tuziocem.Tuzilac moze odmah nakon sto je povukao tuzbu da podnese novu sa istim tuzbenim zahtevom. te zakon predvidja da je za povlacenje tuzbe.Nasuprot tome.

ni obrnuto.Postoji odredba koja obavezuje sud da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tuzbenog zahteva.Sud ne moze da ispituje da li je ovakvo ponasanje stranaka celishodno. postavlja se pitanje na koji nacin ih on saznaje.Ovakvo zakljuceno poravnanje pred sudom proizvodi dejstvo materijalnopravnog ugovora. javnim poretkom i dobrim obicajima.) Raspravno nacelo u parnicnom postupku 1. . . 14.Ako duznik koji je naveden u sudskom poravnanju ne izvrsi dobrovoljno obavezu.Za razliku od povlacenja tuzbe.U prilog toj tvrdnji mozemo izneti i odredbu koja predvidja da sud utvrdjuje cinjenicno stanje “na osnovu rezultata celog postupka”.Iz raspravnog nacela proizlazi da sud izvodi dokaze samo o onim cinjenicama koje su medju strankama sporne.Dakle.) Dokazivanje A) Cinjenice o kojima se izvode dokazi . ali i okoncava parnicu i ima dejstvo izvrsne isprave. . odnosno presudu na osnovu priznanja.Kada tuzeni priznaje tuzbeni zahtev. ili ih nije osporila. . sud moze da zasnuje svoju odluku samo na onim cinjenicama koje su stranke saopstile sudu u toku postupka. vec je vezan ovakvom dispozicijom i duzan da donese presudu na osnovu odricanja. a druga ih je izricito priznala.Dakle. .Parnicni postupak u Srbiji ne pociva na cistom raspravnom nacelu. logicno je da nacelo dispozicije obuhvati i obavezu stranaka da pravno relevantne cinjenice u postupku iznesu pred sud.Ovakav nacin saznanja cinjenica pociva na raspravnom nacelu koje nije nista drugo do derivat dispozicione maksime.Posto stranke po svojoj volji pokrecu parnicni postupak. . . . odricanje od tuzbenog zahteva ima za posledicu donosenje sudske presude koja predstavlja konacno resenje spora za stranke. . . .U principu. poverilac ne mora vise da vodi novu parnicu protiv njega. . . ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaze svojim zahtevom na nacin koji je u suprotnosti s prinudnim propisima. 17 .I tuzenom moze da se ucini da je njegova dalja odbrana izlisna. .Tuzilac moze iz samog toka postupka da zakljuci da mu ne pripada pravo ciju je zastitu trazio u tuzbenom zahtevu. sud je duzan da odstupi od raspravnog nacela i da u osnovu svoje odluke uzme i onu cinjenicu koju nije saznao od stranaka i na koju se stranke ne pozivaju. ne dokazuju se cinjenice koje je jedna stranka iznela. .Buduci da sud ne moze unapred znati za cinjenice na kojima se tuzbeni zahtev zasniva. vec moze neposredno da zahteva prinudno izvrsenje sudskog poravnanja..) Saznavanje cinjenica . 2. te mu zakonodavac ostavlja mogucnost da prizna tuzbeni zahtev. i tada moze da se odrekne tuzbenog zahteva. nije mu potrebna nikakva saglasnost tuzioca.Od ovog pravila postoji izuzetak: Sud moze odluciti da se dokazuju i priznate cinjenice.

g) usmenost omogucuje da se prisutna stranka odmah izjasni o navodima svog protivnika. . ako nijedna stranka nije to predlozila.) Utvrdjivanje procesnih pretpostavki .Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kada tuzilac iznese cinjenice koje govore u prilog njegovoj neosnovanosti.To znaci da sud.Do usvajanja tuzbenog zahteva redovno dolazi onda kada tuzilac pred sud iznese cinjenice koje idu u prilog njegovom tuzbenom zahtevu i kada se. 4.B) Vezanost suda dokaznim predlozima stranaka . nakon dokaznog postupka.. . pri cemu je za odluzivanje potpuno nebitno koja je od stranaka iznela koju cinjenicu.. b) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje raspravnog nacela. pokaze da su one tacne.) Nacelo usmenosti i pismenosti u parnicnom postupku Usmene parnicne radnje se preduzimaju na rocistima.Sud nije duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile. . . 18 .Stranke su duzne da pred sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve.Tuzilac ne bi morao da ponavlja u postupku kao svoje one cinjenicna navode koje je izneo tuzeni.Pravilo je da sud ex officio utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki. da li postoji apsolutna nadleznost suda. v) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje principa slobodne ocene dokaza.Ako tuzeni sam navodi cinjenice koje govore u prilog osnovanosti tuzbenog zahteva. a iz kojih proizlazi da je tuzbeni zahtev osnovan. dok se pismene parnicne radnje preduzimaju predajom podnesaka sudu.) Nacin primene raspravnog nacela .Prema vazecem ZPP-u ( za razliku od starog zakona ) sud moze izvoditi samo one dokaze koje su stranke predlozile. do usvajanja tuzbenog zahteva moze doci i u uslucaju kada osnovanost tuzbenog zahteva proistice iz cinjenicnog navoda tuzenog.Npr. uprkos tome sto je tuzeni propustio sam da iznese takve cinjenice. Razlozi koji govore u prilog principa usmenosti ogledaju se u sledecem: a) nacelo javnosti moguce je samo onda kada se parnicne radnje preduzimaju na rocistu. pri cemu ih tuzilac u tuzbi ne navodi. utvrdjuje (ne)postojanje cinjenica od kojih zavisi da li tuzilac i tuzeni imaju stranacku i parnicnu sposobnost. tuzilac predlozi saslusanje tri svedoka. nezavisno od volje stranaka. . cime se doprinosi koncentraciji postupka. 15. 3. . . . doslovna primena raspravnog nacela zahtava da se u postupku i sam tuzilac pozove na istu cinjenicu kako bi sud mogao da usvoji njegov tuzbeni zahtev ( ali to ipak nije potrebno. Sud ne moze da pozove na saslusanje nekog cevrtog svedoka za kojeg smatra da je bitan. jer se navodi da nije bitno od koje strane je sud saznao za postojanje neke relevantne cinjenice ). jer je zakonodavac dao sudu mogucnost da sam odredi koji ce se dokazi izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica. .Npr. ali sud moze da utvrdi da je dovoljno da se saslusaju samo dva svedoka po njegovom izboru.Medjutim.

i pored toga sto je. . sud moze da donese i presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu propustanja. kada je potrebno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje. mogu birati da li ce svoje parnicne radnje preduzimati pismeno ili usmeno na rocistu.Stranke. . A) Vazenje nacela usmenosti . cak i kada nije okoncan na jednom rocistu. na pripremnom niti na rocistu za glavnu raspravu. pravih lekova i procesno punomocje. vec moze neposredno da okonca spor presudom ( presuda bez odrzavanja rasprave ).Nacelo pismenosti je pojacano i izostankom obaveznih rocista na kojima stranke usmeno raspravljaju. . odgovora na tuzbu. ili presudu na osnovu odricanja tuzioca. dokazne predloge i pravna razmatranja. odrzavanje rocista za glavnu raspravu je fakultativno. ali moze da je odrzi ( fakultativna usmena rasprava ).U prilog nacela pismenosti mogu se izneti razlozi sprecavanja eventualnih zloupotreba procesnih prava.U fazi pripreme za glavnu raspravu.Stranke mogu vec u toku pripremnog rocista. sud je duzan da uzme u obzir procesno gradivo koje je izneto na svim rocistima za glavnu raspravu.Shodno tome. . vec nakon prethodnog ispitivanja tuzbe.Presuda bez odrzavanja rasprave moze se doneti ako se ispune sledeci.U privrednim sporovima.ZPP predvidja da se odredjene parnicne radnje obavezno preduzimaju pismeno: podnosenje tuzbe. b) da medju strankama nisu sporne cinjenice. protivtuzbe. B) Jedinstvo glavne rasprave . . . za GPP u Srbiji karakteristicna je njihova kombinacija. v) da su ispunjene kako opste tako i posebne procesne pretpostavke.Najvaznije ogranicenje u primeni nacela usmenosti sadrzi odredba prema kojoj u odredjenim slucajevima sud nije duzan da raspravlja sa strankama.ZPP predvidja obavezni pismeni postupak jedino u postupku za izdavanje platnog naloga. . . kumulativno postavljeni uslovi: a) da je tuzeni podneo odgovor na tuzbu. - 19 . stekao uverenje da se radi o jednostavnom sporu koji bi mogao da resi i bez usmenog izlaganja stranaka.Nase pravo stoji na stanovistu da je stvar slobodnog sudijskog uverenja da proceni priznanje i naknadno osporavanja neke bitne cinjenice ( u drugim pravnim sistemima ne postoji ta mogucnost ). . odgovor na tuzbu i pravni lekovi moraju da se podnesu pismeno. Od ovog pravila postoji izuzetak a to su slucajevi kada zakonodavac za odredjene parnicne radnje predvidja obaveznu pismenu formu. .Sud je duzan da zakaze makar jedno rociste za glavnu raspravu. a i iskljucuje se mogucnost da sud precuje neku relevantnu cinjenicu.U postupku po predlogu za povracaj u predjasnje stanje. po pravilu.Jedinstvo glavne rasprave znaci da stadijum glavne rasprave predstavlja jednu procesnu celinu. u formi podneska. . u postupku po zalbi sud odlucuje. po pravilu. ali i tokom samog rocista da dostavljaju sudu podneske koji sadrze njihova objasnjenja cinjenica. bez usmene rasprave.Tuzba. . prilikom donosenja odluke.Zbog dobrih i losih strana oba principa. . ( dakle ovde ne dolazi do zakazivanja pripremnog rocista niti rocista za glavnu raspravu ). V) Nacelo pismenosti .

) Objavljivanje presude . . .Ovo nacelo obuhvata dve stvari: 1.Od opste javnosti treba razlikovati stranacku javnost. 2. bez obzira da li je sa rocista bila iskljucena javnost. medjutim. . . . ali je sud duzan da pruzi priliku strankama da se o tome izjasne. poslovne ili licne tajne ili razlozi morala. - 17.Treca lica imaju takvo pravo samo ako za uvid imaju opravdani interes.) Nacelo neposrednosti u parnicnom postupku Nacelo neposrednosti ima dva vazna segmenta: a) Svako raspravljanje. ako to zahtevaju interesi cuvanja sluzbene. . . .Rasprava uvek mora da pocne iznova.Javnost raspravljanja pred sudom znaci da rocistima mogu da prisustvuju sva punoletna lica. . . jer sud moze da se uveri u verodostojnost ovih lica samo u neposrednom kontaktu s njima.16. pa se tada pred postupajucim sudom procita zapisnik o dokazima koji su izvedeni pred zamoljenim sudom.Presuda se uvek objavljuje javno ( makar njena izreka. a pogotovo izvodjenje dokaza treba da se obavi pred sudijom.U okvire stranacke javnosti spada i prava stranaka da se neposredno upoznaju s procesnim radnjama suda i protivne strane. postoje izuzeci od primene nacela neposrednosti u korist drugih nacela i zahteva se da se odluka donese u razumnom roku.Protiv ove odluke suda u obliku resenja nije dozvoljena zalba. .Sud ne moze ni u kom slucaju da s rocista za glavnu raspravu iskljuci stranke. bez obrazlozenja ).b) Sud u nepromenjenom sastavu treba da odrzi sva rocista za glavnu raspravu i da donese presudu. u formi pravne pomoci. .Premda zakon nalaze da se novo rociste za glavnu raspravu uvek odrzava pred istim vecem.Za ocuvanje neposrednosti u postupku dovoljno je da presudu donese ono vece ciji su clanovi ucestvovali na poslednjem rocistu za glavnu raspravu. 20 . ne bi smelo da se na ovaj nacin odstupi od nacela neposrednosti.Sud.) Javnost raspravljanja pred sudom .Saglasnost stranaka za ovakvo resenje suda nije potrebna.Kada je u pitanje saslusanje svedoka i stranaka. .Transparentnost parnicnih radnji stoji u tenziji s pravom na privatnost i mogucnoscu povrede licnih prava ucesnika u postupku. ako dodje do promena u personalnom sastavu veca tokom trajanja parnice. njihove zastupnike i umesace. . odnosno vecem koje rukovodi parnicom.Zato zakonodavac predvidja da sud moze da iskljuci javnost s glavne rasprave. moze da odluci da ne izvodi ponovo vec izvedene dokaze.Od nacela neposrednosti se odstupa i u slucaju kada dokaze izvodi zamoljeni sud.) Nacelo javnosti u parnicnom postupku . vec samo da procita zapisnike o njima. .

Primeri povrede ovog nacela: prvostepeni sud je odlozio rociste i pozvao stranku da se u odredjenom roku pismeno izjasni o navodima njenog protivnika i doneo presudu pre isteka tog roka. tuzba se obavezno dostavlja tuzenom na odgovor. .Ako jedna stranka ne dodje na rociste. v) sud mora da uzme u obzir navode. . .Stranke mogu. te lica na koja se prostire tzv.To znaci da ona. kao i predlog za ponavljanje postupka. ako bi se ona bazirala na cinjenicama i dokazima koji su izvedeni na rocistu. jer je stranka propustila da se u odgovoru na tuzbu izjasni o navodima tuzioca. . . . kao i sva treca lica koja ucestvuju u parnici. cim je takva odluka doneta.Sud bi bio duzan da takvoj stranci dostavi zapisnik sa rocista i ostavi joj mogucnost da se izjasni o rezultatima koji su nastali nakon odrzanog rocista.Medjutim. presuda obema stranama. . sud moze da raspravlja samo s prisutnom strankom. materijalna pravosnaznost presude.Ovo nacelo obuhvata sledece duznosti suda.Povreda ovog nacela ima karakter apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka. u postupku po zalbi. ma kakvi oni bili i da o tome donese odluku.Neki postupci ( npr. povlaci i ukida sudske odluke. protivnoj strani mora da se obezbedi mogucnost da u postupku ospori donosenje takve odluke. odnosno sledeca prava stranaka: a) sud je duzan da stranci omoguci da iznese svoje cinjenicne navode. b) sud je duzan da stranci omoguci da se izjasni o navodima. zahtevima i predlozima protivne strane. .Prava koja proizlaze iz ovog nacela uzivaju i umesaci.. kada bi se insistiralo da se i protivnoj strani pruzi mogucnost da se izjasni. odredjivanje privremenih mera ) impliciraju hitnost i donosenje sudske odluke bez mogucnosti da se i druga strana izjasni o predlozima i navodima svog protivnika.. - 21 . B) Ogranicenje primene nacela obostranog saslusanja . tuzilac je povisio tuzbeni zahtev na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. a zalba protivnoj strani na odgovor. A) Primena i domasaj nacela obostranog saslusanja . ma kakvi oni sadrzinski bili. . vec je nastavio postupak sa tuziocem.) Nacelo obostranog saslusanja Sud ce svakoj stranci pruziti mogucnost da se izjasni o zahtevima. zahteve i predloge. V) Posledice povrede nacela obostranog saslusanja . d) sud je duzan da uzme u razmatranje i pravna shvatanja stranaka. . predlozima i navodima njenog protivnika. g) sud je duzan da razmotri svaki od navoda.Donosenje presude zbog propustanja nije protivno nacelu obostranog saslusanja.18. . bez obizra na to da li bi ishod spora bio drugaciji da je tokom parnice postovano ovo nacelo ( dakle ovo nacelo je strogo formalne prirode ).Kad je rec o pismenim podnescima stranaka ili parnicnim radnjama suda.Ogranicenja ovog nacela imaju za cilj da sprece odugovlacenje postupka ili nalaze svoje opravdanje u onim postupcima ciji bi smisao bio osujecen. . zahteve i predloge stranka. u ovoj situaciji sud ne bi mogao da donese odluku na stetu odsutne strane. ali nisu duzne da se izjasnjavaju na navode i predloge protivne strane.Zbog ove povrede moguca je i revizija.Medjutim. a sud nije odlozio rociste i dostavio tuzenome prepis zapisnika s tog rocista. zakljucio glavnu raspravu i usvojio povisen tuzbeni zahtev. zahteva ili predloga stranka.

ali i za nehat.Npr.) Nacini zloupotrebe procesnih prava .Stranka odgovara za umisljaj.Stranka u parnici moze da dela. ali to nije duzna da ucini. a ne o obavezi u materijalnopravnom smislu. 1. --> da govore istinu. .Svako koriscenje procesnog prava protivno cilju radi cijeg ostvarenja je ono ustanovljeno objektivnim pravom. . - 22 .) Nacelo efikasnosti u parnicnom postupku Duznost je drzave da procesne zakone tako strukturira da bi stranke mogle efikasno i brzo da dodju do konacnog resenja spora. u prvom redu.Fraus legis u parnicnom postupku se sastoji od stvaranja ili iznosenja laznih cinjenica kako bi se proizvela odredjena procesna posledica koje ne bi bilo da se stranka nije posluzila prevarom. a) Prevarno stvaranje procesnih stanja ( fraus legis ) . 2.Stranke ne smeju da preduzimaju procesne radnje ciji bi cilj bio odugovlacenje parnice. na sve oblike taktickog preduzimanja parnicnih radnju sa ciljem da se postupak odugovlaci. 3. .Ovde se zapravo radi o zakljucenju procesnih ugovora van parnice. jedna stranka u parnici se ponasa suprotno onome na sta se u stvarnosti obavezala prema drugoj strani ). . --> da ne zloupotrebljavaju svoja procesna prava.) Savesnost i postenje u parnicnom postupku . jer odgovara i za slucaj.Poseban vid fraus legis-a je prividna parnica. kako bi tuzenog izlozio sikani i troskovima. a o njihovoj dopustenosti i dejstvima uvek ce odlucivati sud ( npr. predstavlja zloupotrebu prava. da aktivno ucestvuje u postupku.) Posledice povrede obaveze savesnog parnicenja . koja se vodi u sasvim drugom cilju. slucajem koji nju pogadja.Zakon poznaje dva nacina na koji sud treba da se bori protiv zloupotrebe procesnih ovlascenja: A) Kao prvu sankciju za nesavesno parnicenje predvidja se obaveza da stranka naknadi svom protivniku troskove koje mu je prouzrokovala svojom krivicom ili cak i bez svoje krivice.19.Obaveza naknade troskova zbog nesavesnog parnicenja odnosi se. duznost je suda da ih u tome spreci. . v) Zloupotreba procesnih ovlascenja . . Tuzilac podeli tuzbeni zahtev na vise manjih iznosa i pokrene parnicu pred raznim sudovima. a ne zbog toga sto tuzilac ima pravnozastitnu potrebu ( u nasoj praksi cesto su vodjene prividne parnice za razvod braka radi ostvarenja uslova za sticanje stanarskog prava ). tj.Ipak postoje tri vrste obaveza stranka: --> da savesno koriste procesna prava. u parnici je rec o procesnim teretima. Ako to i pokusaju. b) Venire contra factum proprium .Zapravo.

ZPP je u cilju efikasnog sprovodjenja postupka pomerio teziste raspravljanja na pripremno rociste.Stranku pogadja obaveza da snosi troskove zbog nesavesnog parnicenja. 23 . ali zbog slucaja ( npr. . . .Ako to propusti da ucini. umesacu ili vestaku.Primena hipotetickog pojma odugovlacenja trebalo bi da bude pravilo.O tome sta se smatra odlugovlacenjem postupka postoje dva shvatanja: a) Po prvom ( apsolutni pojam odugovlacenja ).Odbacivanje tuzbe zbog nedostatka pravnog interesa bi bilo najefikasnije sredstvo za sprecavanje prividnih parnica ( ali zakon to ne predvidja izricito ).Nacelno je moguce da zakonodavac resi problem efikasnosti postupka na dva nacina: a) Primenom eventualne maksime . pogadja je prekluzija. vec zahteva od tuzenog da u odgovoru navede sve cinjenice i dokaze kojima potkrepljuje svoje navode. odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi to bio slucaj da je parnicna radnje preduzeta na vreme.Potpuno je irelevantno da li stranka na pripremno rociste nije namerno donela isprave ili predmete koji mogu da posluze kao dokaz ili je to zaboravila da ucini. odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi trajao da parnicna radnja uopste nije preduzeta. svi dokazi izvedu. odnosno stranka ( naravno postoji mogucnost regresnih zahteva izmedju stranke i punomocnika ). punomocnicima. stadijum u kome to cini tuzeni. uputi se ka sudu da bi ucestvovala na rocistu.Nacelo koncentracija procesne gradje podrazumeva da se sve cinjenice rasprave. 4. blokada puta ) zakasni.) Nacin ubrzanja parnicnog postupka. . . B) Sud moze tokom parnice da izrice kazne strankama. pa se rociste odlozi.Veliki pomak u Zakonu ucinjen je uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu. . ako se npr. . dokazni postupak ). b) Primenom nacela koncentracije procesnog materijala. .Zahtev za naknadu stete nastale usled zloupotrebe procesnih ovlascenja treba da se raspravi u posebnom postupku. pri cemu zakonodavac ne dopusta pausalno osporavanje tuzbenog zahteva.Eventualna maksima podrazumeva razlaganje postupka na stadijume ( stadijum u kome tuzilac iznosi svoje navode i predlaze dokaze.Ovakav zahtev stranka moze da istakne samo prema drugoj strani. .Obavezu naknade troskova parnicnoj stranci ima i zastupnik njenog protivnika. ne i punomocniku stranke. umesacima. b) Po drugom ( hipoteticki pojam odugovlacenja ). . .Ako je steta nastupila kao rezultat procesnih radnji koje je preduzeo punomocnik. . . odgovara vlastodavac. ali samo ako postupak moze da mu se pripise u krivicu ( dakle samo umisljaj i nehat. ne i slucaj ). te odluka donese na jednom rocistu za glavnu raspravu.Stranka koja zloupotrebljava svoja procesna ovlascenja moze da postane duznik drugoj strani za naknadu stete koju joj je zloupotrebom pricinila. vestacima zbog zloupotrebe procesnih prava. . za to predvidjenom stadijumu postupka. dokaze i predloge iznese samo u odredjenom. zakonskim zastupnicima.. pri cemu je stranka duzna da odredjene cinjenice.

vestak. .. . . da uzme u obzir rezultat citavog postupka i da obrazlozi svoju ocenu.Sud je vezan zakonskim pravilima ocene dokaza samo u pogledu dokazne snage javnih isprava.Sud je duzan da oceni vrednost svakog dokaza posebno.20. te oceni vrednost svih dokaznih sredstava zajedno.U odredbama kojima se regulise stadijum pripremanja glavne rasprave odredjuje se obaveza suda da pouci stranku koje parnicne radnje moze preduzeti. .Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu postupalo.Ako bi usled propustanja zakonskog zastupnika mogla da nastupi stata za lice pod starateljstvom. odnosno da li je ona istinita ili ne ( za razliku od nacela zakonske ocene dokaza ). . . . 24 .).Prema odredbama ZPP-a sud ima obavezu zastite interesa neuke stranke u postupku u nizu situacija i duzan je da obavesti organ starateljstva da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju u zastuapnju.Uslov za ovu vrstu pomoci jeste da stranka nema punomocnika u postupku i da se iz neznanja ne koristi procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu. duzan da pokloni veru iskazu veceg broja svedoka. sud vraca takav podnesak stranci koja nema advokata radi ispravke ( ako ima advokata.Sud u toku postupka ukazuje strankama na mogucnost sudskog poravnanja. onda se takav podnesak odmah odbacuje ).Sudija nije npr.Sistem slobodnog sudijskog uverenja podrazumeva i jednaku vrednost svih dokaznih sredstva upotrebljenih u parnicnom postupku ( svedok. .Arbitrarna ocena predstavlja povredu prava na fer sudjenje.U pozivu za svedocenje svedok se mora upozoriti na posledice neopravdanog izostanka i pravo na naknadu troskova ( kao i vestak.Lica koja prisustvuju raspravi sa koje je javnost bila iskljucena se upozoravaju da cuvaju kao tajnu ono sto su saznala na raspravi uz ukazivanje na posledice odavanja tajne. .) Nacelo slobodnog sudijskog uverenja u parnicnom postupku . . . . . . .) Nacelo pomoci neukoj stranci . 21.. .Svedok se poucava o pravu na uskracivanje svedocenja ili davanja odgovora na pojedina pitanja.Ovo nacelo ne sme biti povod za arbitrarnost u odlucivanju. .Sud izuzetno moze da odlozi rociste za glavnu raspravu ako neuka stranka koja nema punomocnika a nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o predmetu o kojem se raspravlja. .Postoji i obaveza da se tuzena strana upozori na posledice propustanja davanja odgovora na tuzbu u propisanom roku. plus nagrada ). sud ima obavezu da zastane sa postupkom i da predlozi da se odredi drugi zakonski zastupnik.Sudija po slobodnom uverenju ceni da li je postojanje odredjene cinjenice dokazano ili ne. .U pozivu na rociste stranka se upozorava na posledice izostanka.Strankama se daje uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka.Sud poucava stranke i druge ucesnike u postupku o pravu da postupak prate na svom jeziku posredstvom tumaca.

U stvarnosti. kada utvrdi da tuzilac nije titular subjektivnog prava ili ovlascenja.Tuzilac je lice koje je podnelo sudu tuzbu.Pojam stranke je cisto procesnopravnog karaktera. .Tuzilac stice svojstvo stranke samim tim sto je podneo tuzbu. b) Stranka mora biti poznata. odnosno kada utvrdi da tuzeni prema tuziocu nema nikakvu obavezu gradjanskopravnog karaktera. vec ono kome takav procesni polozaj pripada iz tumacenja navoda i zahteva tuzbe. T tuzi Z i zahteva osudu na cinudbu u visini od 100000 dinara. . . zbog omaske u 25 . V) Sticanje svojstva i identitet parnicne stranke . Uprkos tome. takvi organi nemaju svojstvo stranke u parnici. .Danas se u procesnom pravu problem materijalnopravnog ovlascenja i obaveze tretira kao problem stvarne legitimacije stranaka. . . . T i Z nisu zakljucili ugovor o zajmu.Do diskrepancije izmedju stvarne volje tuzioca u pogledu oznacenja stranke i identiteta lica navedenog u rubrumu tuzbe dolazi zbog nepreciznog oznacenja stranaka.. staralac zaostavstine ) imaju polozaj organa imovinske mase u cije ime i za ciji racun ucestvuju u parnici.Tuzilac stice svojstvo u momentu kada podnese sudu tuzbu. B) Stranke po doznosti . .Jedna varijanta ove teorije je i organska teorija. naslednici.Sud odbija tuzbeni zahtev meritornom presudom. jer tuzba protiv nepoznatog lica nije dopustena. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.U parnicnom postupku. neophodno je ispuniti nekoliko uslova: a) Stranka mora da postoji. . stranke su tuzilac i tuzeni. koje u parnicnom postupku trazi od suda da pruzi pravnu zastitu njegovim povredjenim ili ugrozenim subjektivnim pravima. vec samo zakonskog zastupnika pravnog subjekta kojeg u parnici zastupaju ( stecajni duznik.Pravilo je da nije stranka ono lice koje je oznaceno u rubrumu tuzbe. . jer tuzba protiv nepostojeceg lica nije dopustena. a tuzeni postoje stranka jer je tuzba podignuta protiv njega. v) Stranka mora da je odredjena. . odnosno tuzenog. . U tuzbi navodi da je pozajmio Z utuzeni iznos.22.) Pojam i sticanje svojstva parnicne stranke A) Pojam stranke .Takva lica ( stecajni upravnik. a tuzeni stice svojstvo kada je tuzba podneta sudu. stecajni upravnik su stranke po duznosti. koje nastupaju u parnici na osnovu naredbe zakona i spore se o tudjem pravu.Prema teoriji duznosti.Npr. javni tuzilac.Da bi se steklo svojstvo stranke u parnicnom postupku.). .Prema teoriji zastupanja. a tuzeni je lice prema kome se ta pravna zastita trazi.To znaci da pojam stranke ne zavisi od toga da li u stvarnosti postoji neki materijalnopravni odnos i da li su tuzilac i tuzeni zaista i subjekti tog materijalnopravnog odnosa.Ako je odredjenje stranaka nejasno ili neprecizno ili ako se tuzba dostavi pogresnom licu javlja se problem utvrdjenja identiteta stranaka. . T i Z su bili stranke u parnici. organ starateljstva.

Naime.Postavlja se pitanje ko postaje stranka u parnici: da li lice oznaceno u rubrumu tuzbe ili ono kome je tuzba dostavljena. .Ako je identitet tuzenog u rubrumu tuzbe omaskom odredjen ( npr. .Ako tuzilac u zabludi oznaci kao tuzenog pogresno lice i tuzba bude dostavljena upravo tom licu koje je oznaceno u tuzbi. moguce je da se ova omaska otkloni ispravkom u svakom stadijumu postupka.odredjenju tuzenog ili zbog propusta u dostavljanju ii zbog zablude tuzioca u pogledu identiteta tuzenog.Za ispravku identiteta tuzenog ne moze da ima za posledicu promenu pravnog subjekta: on mora da bude isti u momentu podnosenja tuzbe. sud ce tuzbu vratiti tuziocu radi ispravke ili dopune.Ako to ne ucini. 2. . .Naknadno sticanje svojstva stranke naziva se procesnom sukcesijom. .) Dostavljanje tuzbe pogresnom licu .) Omaskom odredjen tuzeni . Tada oni i ne postaje stranka. . . pa i u postupku po pravnim lekovima.Tako.Lice kome je tuzba pogresno dostavljena mora da odgovori na tuzbu i istakne prigovor nedostatka pasivne legitimacije. a u stvarnosti stetu mu je pricinilo lice B.) Error in personam . te sukcesiju koja nastupa na osnovu zakona. tuzilac smatra da mu je stetu pricinilo lice A. u parnicu na mesto inicijalne stranke stupa nova koja prima parnicu u onom stanju u kojoj se nalazi ( dakle parnice ne pocinje iznova ).Shodno procesnom pojmu stranke. . univerzalna gradjanskopravna sukcesija povlaci za sobom procesnu sukcesiju ex lege.) Neprecizno oznacenje stranaka . rizikuje da se protiv njega donese presuda zbog propustanja koju moze da pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. kao i voljnu sukcesiju. nakon zasnivanja parnice ( litispendencija ). menja identitet stranaka. G) Naknadno sticanje svojstva stranke . a) Procesna sukcesija kao rezultat univerzalna sukcesije .Medjutim. . lice A umesto B ). u ovakvim situacijama lice kome je tuzba dostavljena postaje stranka u parnici.Ispravke u odredjenju identiteta stranaka ne smeju da budu takve da se. 3. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev prema A kao neosnovan. ali i nakon ispravke. 1. ono postaje stranka u postupku. ili se iz tuzbenog predloga vidi da je tuzilac hteo kao tuzenog da odredi drugo lice ( B ).Problemi u vezi s naknadnim sticanjem svojstva stranke ne nastaju kada je procesna sukcesija posledica gradjanskorpavne. .Razlikujemo procesnu sukcesiju koja nastupa kao posledica univerzalne ili singularne gradjanskopravne sukcesije.Npr. drugacije je ako se tuzba dostavi licu koje prema sadrzini tuzbe ni u najekstenzivnijem tumacenju ne moze da bude stranka. 4. 26 . posle smrti ostavioca parnicu nastave njegovi naslednici ).Ovo lice nije duzno da preduzima nikakve procesne radnje ( odgovor na tuzbu ) i nece zbog toga snositi nikakve stetne procesne posledice. .Kada je stranka neprecizno oznacena. . . tuzba se dostavi licu koje ima isto licno ima kao i zeljeni tuzeni.Npr.Jer. univerzalni sukcesor stupa u parnicu na mesto svog prethodnika ( npr.

.Za subjektivno preinacenje tuzbe potrebna je salglasnost samog tuzenog kada se on vec upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. tako da ne moze da ponovi ili izmeni parnicne radnje koje je vec preduzeo njen prethodnik. . kada umesto prvobitnog tuzenog tuzi drugo lice.Obrnuto. saglasnost stranka. . jer tuzeni ima interes da se parnica okonca odbijanjem tuzbenog zahteva prema inicijalnom tuziocu.Isto vazi i kada tuzilac izvrsi subjektivno preinacenje tuzbe. stranacka sposobnost moze da se prizna i organizacijama. te saglasnost treceg lica koje stupa u parnicu umesto inicijalne stranke. . u slucaju kada tuzilac otudji stvar ili cedira pravo povodom kojeg tece parnica ). zapravo.U tom smislu.Stranacka sposobnost se priznaje i zacetom a nerodjenom detetu ( ako se ne rodi zivo. smrti fizickog.. pravilo je da u ovoj situaciji moze da dodje samo do voljne sukcesije. nacelno. b) Procesna sukcesija kao rezultat singularne sukcesije . odrice prava koja joj pripadaju na osnovu principa kontradoktornosti. . ona se stupanjem u parnicu.Ako strano pravo iz bilo kog razloga ne bi priznalo stranacku sposobnost fizickom licu. udruzenjima i drzavnim organima koji nisu subjekti prava.Saglasnost tuzenog se zahteva i u slucaju promene identiteta tuzioca. ne dolazi do automatske sukcesije.To je razumljivo.Svakom fizickom licu je priznata pravna sposobnost. .Svojstvo stranke traje do okoncanja parnice.U ovom slucaju. . jer se postupak prekida zbog smrti stranke ili usled prestanka pravnog lica.Stranacka sposobnost je sire priznata subjektima prava od pravne sposobnosti.Voljna sukcesija podrazumeva. A) Stranacka sposobnost fizickih lica . . . jer stranka koja stupa u parnicu mora da je primi u stanju u kome se ona nalazi. te ono moze da bude stranka u parnici. medjutim.Stranacku sposobnost imaju i stranci. a ocena njehove stranacke sposobnosti daje se po njihovom lex nationalis-u u momentu podnosenja tuzbe. .Kada u gradjanskopravnom odnosu dodje do singularne sukcesije. D) Prestanak svojstva parnicne stranke . primenu takvog prava trebalo bi otkloniti s pozivom na povredu domaceg javnog poretka. 23. pa dok pravno sposobna mogu da budu samo fizicka i pravna lica. to ne povlaci ex lege i procesnu sukcesiju. . . tuzba se odbacuje.Osnovno je pravilo da stranka moze da bude svako fizicko i pravno lice ( dakle ko ima pravnu ima i stranacku sposobnost ).) Stranacka sposobnost Problem stranacke sposobnosti tice se odgovora na pitanje “ko sve moze da bude stranka”.Do procesne sukcesije dokazi kada singularni sukcesor stupi u parnicu na mesto svog pravnog prethodnika ( npr. odnosno gubitka statusa pravnog lica. . 27 - . a parnicne radnje ostaju bez dejstva ). .Saglasnost svih ovih lica je neophodna. jer svaki titular subjektivnog prava je ujedno i titular ovlascenja da zahteva zastitu svog povredjenog ili ugrozenog subjektivnog prava od suda.

ako identitet stranaka moze da se utvrdi ispravkama il idopunama tuzbe ( npr. smrt lica ).B) Stranacka sposobnost pravnih lica . a ispunjavaju uslove iz clana 73. . V) Stranacka sposobnost organa i oblika udruzivanja koji nemaju pravni subjektivitet . . carinarnici. .Ona predstavlja procesnopravni pandan poslovnoj sposobnosti.Parnicna sposobnost je sposobnost parnicne stranke da sama ili preko punomocnika punovazno preduzima parnicne radnje u parnici. . 28 . . javni tuzilac ili organ starateljstva ). postupak se prekida. dok stranka u postupku moze da ima samo potpunu parnicnu sposobnost. pa ce ga sud pouciti da se ispravi i da kao tuzenog oznaci Republiku Srbiji. medjutim. . ako nadje da ti entiteti. . 24. . .Svakom pravnom licu je priznata neogranicena stranacka sposobnost. ako utvrdi da ne postoji stranacke sposobnost. a narocito ako raspolazu sredstvima na kojima se moze sprovesti izvrsenje. tuzilac navede kao tuzenog Ministarstvo finansija. i dace mu rok za ispravku ).ZPP izricito predvidja da sud moze da prizna stranacku sposobnost odredjenim oblicima udruzivanja koji nemaju status pravnog lica. .Lex fori koji je merodavan za citav postupak.Svostvo stranke moze da se prizna posebnim zakonom i entitetu koji nije fizicko ili pravno lice ( npr.Pravilo je da sud odbacuje tuzbu.Ako se spori o tome da li stranka ima ili nema strancku sposobnost.) Parnicna i postulaciona sposobnost A) Pojam .. ZPP-a. .Stranacka sposobnost stranih pravnih lica odredjuje se prema pravu drzave u kojoj su ona inkorporisana. s obzirom na predmet spora.Sud u SR bi mogao da prizna stranacku sposobnost i onim entitetima koji nemaju svojstvo subjekta prava po lex nationalis-u.Stoga. pravilo je da su sva potpuno poslovno sposobna lica i parnicno sposobna. G) Znacaj stranacke sposobnosti . sud ce doneti resenje kojim ukida radnje sprovedene u postupku i odbacuje tuzbu. u sumnji se smatra da je ima.Poslovna i parnicna sposobnost se. .U slucaju da se nedostatak parnicne sposobnosti ne moze otkloniti.Nedostatak stranacke sposobnosti moze da se svede na problem utvrdjenja identiteta stranka i on je tada otklonjiv. parnicna sposobnost ne moze da bude uslovljena. ( ali ne i SZR-u ). u sustini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranacke sposobnosti. .Sud ex officio u toku celog postupka vodi racuna o tome da li subjekti koji se pojavljuju kao tuzilac i tuzeni imaju stranacku sposobnost. preduzete parnicne radnje se konvalidiraju.Ako se stranacka sposobnost stekne u toku parnice.Ako gubitak stranacke sposobnosti nastupi tokom postupka ( npr. odredjuje domasaj stranacke sposobnosti. . .. lovakom drustvu.U sudskoj praksi se stranacka sposobnost priznaje npr: sportskom drustvu. ne poklapaju.Za razliku od poslovne.Fizicko lice moze da ima delimicnu poslovnu sposobnost. .

staraoca.Ako stranka izgubi stranacku sposobnost u toku postupka.Ova lica ne mogu da preduzimaju punovazno parnicne radnje i njih u parnici zastupa zakonski zastupnik.Nedostatak parnicne sposobnosti nije neotklonjiva smetnja.Parnicno su sposobna potpuno poslovno sposobna lica.Obaveza suda da kontrolise postojanje parnicne sposobnosti je siroko postavljena: a) duznost suda da utvrdi da li parnicno nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li ovaj ima posebno ovalscenje za preduzimanje nekih radnji u postupku. .U njihovom postupku parnicne radnje preduzimaju zakonski zastupnici pravnog lica. . dok takva mogucnost ne postoji u parnicnom procesnom pravu.Jer delimicno poslovno sposobna lica mogu nekada da preduzimaju pravne poslove uz saglasnost zakonskog zastupnika. b) maloletna lica ispod 14 godina starosti. . ako se javi sumnja u parnicnu sposobnost stranke. .U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice delimicno liseno poslovne sposobnosti moze samostalno da preduzme. takodje.Kada je sporno da li je stranka parnicno sposobna.U ostalim stadijumima parnice. 29 . postupak se prekida. B) Parnicna sposobnost poslovno sposobnih lica . D) Parnicna sposobnost pravnih lica . jedino u fazi prethodnog postupka ispitivanja tuzbe. . kako za punovaznost svake parnicne radnje. V) Parnicna sposobnost ogranicene poslovno sposobnih lica . . sud ce zastati s postupkom i utvrditi njenu sposobnost. . tuzenom. b) duznost suda da od organa starateljstva zatrazi da postavi staraoca parnicno nesposobnom licu.Ograniceno poslovno sposobna lica parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti.Pravna lica nemaju parnicnu sposobnost.Ako stranka koja inicijalno nije bila parnicno sposobna naknadno stekne parnicnu sposobnost moze da odobri sve vec preduzete parnicne radnje. .U sporovima iz pravnih poslova kojima je maloletnik raspolagao svojom zaradom on je. Dj) Znacaj parnicne sposobnosti . .Parnicna sposobnost predstavlja procesnu pretpostavku.Parnicno su nesposobna: a) lica potpuno lisena poslovne sposobnosti. .Kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno poslovne sposobnosti samo preduzelo. .Uvek postoji mogucnost da organ starateljstva postavi stranci. G) Parnicna sposobnost maloletnika . tako i za meritorno odlucivanje.Maloletnik star 15 godina moze punovazno da zakljuci ugovor o radu..Maloletnici su parnicno sposobni u granicama priznate im poslovne sposobnosti.Tuzba koju je podnelo lice koje nije parnicno sposobno odbacice se kao nedopustena. . ono je u toj parnici parnicno sposobno. parnicno sposoban. te moze i da povede parnicu ciji se predmet spora tice tog ugovora. smatra se da je ona parnicno nesposobna. . . .

. To u ime stranke moze da ucini samo advokat. ako je prodavac.Stvarna legitimacija moze biti aktivna i pasivna. . revizija se odbacuje kao nedopustena.te ce takva stranka nastaviti da vodi postupak putem punomocnika. a u suprotnom. . 25..Ukoliko parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost.Postulaciona sposobnost je fakticka sposobnost stranke da sama i neposredno.U nasem pravu postulacionu sposobnost imaju sva parnicno sposobna lica. . 30 . ne zna jezik suda. preduzima parnicne radnje u postupku. a K pasivno legitimisan. gluca.Aktivno legitimisan je tuzilac.Dok su prvi kvaliteti iskljucivo procesnog karaktera.Povreda pravila o parnicnoj sposobnosti predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju drugostepeni sud u postupku po zalbi pazi po sluzbenoj duznosti..Sud samo odlaze rociste. .U tom slucaju. . stvarna legitimacija je stvar materijalnog prava.Postulaciona sposobnost se razlikuje od parnicne.Postulaciona sposobnost nije procesna pretpostavka. . kada stranka ne moze da se izjasni o predmetu spora ili kada je slepa..Pasivno je legitimisan tuzeni. . . Za meritornu odluku je neophodno da se utvrdi da li su T i K stranke iz ugovora u prodaji. da bude odredjena. ako je i subjekt obaveze u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor.Povrede pravila o postulacionoj sposobnosti nisu razlozi koji imaju za posledicu nistavost presude. .) Stvarna i procesna legitimacija A) Stvarna legitimacija . bez icije pomoci.Stvarna legitimacija nije procesna pretpostavka. .Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. ako je titular spornog prava ili ovlascenja iz odredjenog gradjanskopravnog odnosa s tuzenim. . . ali da nije stvarno legitimisana u parnici. sud ce resenjem odbaciti tuzbu i ukinuti sve sprovedene parnicne radnje. da im nedostaje stvarna legitimacija. .Ako parnicne stranke nisu ujedno i ucesnici materijalnopravnog odnosa koji je bio povod za spor. sud odlucuje meritorno i odbija tuzbeni zahtev kao neosnovan. b) stranci nije dopusteno da izjavi reviziju protiv presude ili resenje. . E) Postulaciona sposobnost .. kaze se da nisu stvarno legitimisane.Parnicno nesposobna stranka moze u postupku da preduzme neku parnicnu radnju koja se smatra punovaznom sve dok se ne utvrdi da je nistava.i tada se stranci postavlja tumac ).Parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost samo u dva slucaja: a) kada je fakticki nesposobna da vrsi parnicne radnje ( nema. . . . ako je kupac u ugovoru o prodaji. .Stranka moze da postoji. da ima stranacku i parnicnu sposobnost. ne moze dopusteno da preduzima bilo kakvu parnicnu radnju. gluva.T je aktivno legitimisan.U slucaju da strankama nedstaje stranacka legitimacija.

kao i njegovog odnosa sa sticaocem. vec u praksi ovo uglavnom istice tuzeni i tvrdi da tuzilac nije imalac spornog prava.. procesna i stvarna legitimacija poklapaju ( ali mogu i da se ne poklapaju. ali ima i te kako materijalnopravni znacaj.U Nemackoj.Procesna legitimacija je pravo jednog lica da u sopstveno ima vodi konkretnu parnicu. T cedira potrazivanje iz ugovora o zajmu na C. S obzirom na gubitak stvarne legitimacije.Sporno je da li je dopusteno da stranka vodi spor u svoje ime o tudjem pravu. Nakon sto je parnica zapoceta. . 31 . B) Procesna legitimacija . odnosno da on ( tuzeni ) nikad nije bio subjekt obaveze ( prigovor nedostatka aktivne ili pasivne legitimacije ).Do diskrepance izmedju stvarne i procesne legitimacije dolazi po dva osnova: 1. ako joj samo materijalno pravo nije preneto kakvim pravnim poslom ( cesija ). jer inicijalna stranka vodi spor o tudjem pravu.) Procesna legitimacija ex lege . otudjenje spornog prava ili stvari nema procesni.Na ovom stanovistu je i nase pravo jer dopusta da sticalac moze da stupi u parnicu na mesto inicijalne stranke. 2. po pravilu. .Pravilo je da stranke same vode spor u svoje ime o svom pravu.P proda stvar K.) Procesna legitimacija temeljem volje stranaka a) Singularna materijalnopravna sukcesija . tuzilac je duzan da izmeni predlog tuzbe. . presuda glasi samo na sticaoca. te da u tuzbenom predlogu zahteva da se na cinudbu obaveze sticalac prava ili stvari. .Npr: T tuzi Z i zahteva povracaj zajma od 100000din. vec procesnog karaktera. . privremeni staralac zaostavstine.S obzirom na diskrepancu izmedju stvarne i procesne legitimacije nakon otudjenja spornog prava ili stvari.U ovom slucaju. mogucnost prenosa procesne legitimacije postoji. te se.U ovom slucaju.Pravni poredak dopusta mogucnost da stranka vodi parnicu o tudjem pravu a ne o svom ( ali ne kao zastupnik ). jer se ova pravila primenjuju samo na singularnu sukcesiju ( prvi primer gore ). retko ). tako da procesna legitimacija ima znacaj procesne pretpostavke.O tome postoje dva stava uoblicena u okvire teorije irelevancije i teorije relevancije: --> Prema teoriji irelevancije.Zakon ovlascuje drzavne organe i lica da vode parnicu o tudjem pravu. otudjenje spornog prava ili stvari nema nikakav procesnopravni niti mateorijalnopravni znacaj. postavlja se pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni tuzbeni zahtev. pitanje prava na vodjenje spora nije materijalnopravnog. ako se obe stranke sa tim saglase. U drugom primeru. T bi morao da u tuzbenom predlogu zahteva da se Z obaveze da zajam vrati C.).Navedena pravila ne vaze kada je u pitanju originarno sticanje prava svojine ( npr. Presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca. tuzeni moze da istice sve materijalnopravne prigovore koji se ticu otudjenja stvarnog prava ili stvari. . . . od nevlasnika ). kada ona imaju polozaj stranke po duznosti ( javni tuzilac ). ako stranka koja vodi parnicu o tudjem pravu ima neki pravom zasticen interes.Npr: T tuzi P i zahteva da mu kao prodavac preda stvar.Na postojanje stvarne legitimacije sud ne pazi po sluzbenoj duznosti. ali se dejstvo njene materijalne pravosnaznosti prostire i na sticaoca. polozaj zakonskog zastupnika stranke ( stecajni upravnik. . . --> Prema vazecoj teoriji relevancije. U parnici. b) Procesna legitimacija bez materijalnopravne sukcesije .. Nakon pocetka parnice. tako da glasi na sticaoca. .

zastupnik ne odgovara za neuspeh u parnici.Zastupnik nije stranka u sporu. a moze se postaviti i parnicno sposobnim licima koja nisu u mogucnosti da se pojave pred sudom ili nemaju punomocnika. moze da se saslusa i kao svedok.) Zastupanje u parnicnom postupku . postoje tri vrste zastupnika: a) zakonski zastupnik. . sticenike zastupaju njihovi staraoci. 3. pitanje pricati i 27.Zakonski zastupnik vodi parnicu u ime lica koje je parnicno nesposobno ili iz nekog razloga nije u stanju da samo vodi parnicu ili da sebi postavi punomocnika. . a zastupnik moze biti i organ starateljstva.Zastupnik je duzan da vodi racuna o interesima stranke i da se njima rukovodi. i 28. a postoji jos i kolizijski staralac ( staralac odsutnom licu ili strancu ) i staralac nasciturus-a. . .POLOZAJ ZASTUPNIKA . radi sticanja povoljnijeg procesnopravnog polozaja.Punomocnik je zastupnik cije se ovlascenje za zastupanje temelji na pravnom poslu. 26.. . s obzirom na to da nije stranka u postupku. . a ne moze da zastupnik jedne strane da bude druga stranka u istoj parnici.) Dejstvo procesne legitimacije .Njega postavlja sud tuzenom pod uslovima predvidjenim zakonom. stranka ne moze da zahteva od zastupnika naknadu stetesamo zato sto parnica nije presudjena u njenu korist ( to je moguce samo ako je stetu prouzrokovao nepazljivim i nepravilnim radom ). b) punomocnik.U ZPP-u je exempli causa navedeno pet situacija kada sud postavlja privremnog zastupnika: 1 Uz 26. v) zastupnik pravnog lica.Maloletnu decu zastupaju roditelji.Najvaznije dejstvo procesne legitimacije ( vodjenje parnice o tudjem pravu ) jeste da se pravosnaznost presude prosiruje na lice koje je steklo sporno pravo ili stvar tokom parnice. pitanje 32 . .Medjutim. . .Zastupnik mora da ima stranacku i parnicnu sposobnost. .Titular materijalnog prava.Prenos procesne legitimacije nije dopusten kada se to cini u cilju zloupotrebe procesnih pravanpr. .Zakonski zastupnik je onak cije ovlascenje za zastupanje proizlazi neposredno iz zakona.1 27.) Zakonsko zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam .U zavisnosti od pravnog osnova zastupnistva.To moze biti samo advokat.Zakonski zastupnik se postavlja parnicno nesposobnim strankama.Zastupnik vodi parnicu u ime stranke i preduzima parnicne radnje u ime i za racun stranke. B) Ostali oblici zakonskog zastupanja a) Privremeni zastupnik . .

* ako je tuzeni parnicno nesposoban a nema zakonskog zastupnika.Punomocstvo je oblik voljnog.Buduci da institut privremenog zastupnika remeti pravo na odbranu tuzenog. pa je i obavezan da obavesti organ starateljstva ako staralac ne pokazuje potrebnu paznju u zastupanju. . * ako je prebilvaliste.U nasem pravu. * ako obe strane imaju istog zakonskog zastupnika. a ne zakonskog zastupanja.Sud pazi tokom celog postupka kako zakonski zastupnik vrsi svoju duznost. kao i za meritorno odlucivanje. . osim kod podnosenja revizije ( tu mora advokat ). . . --> povlacenje tuzbe. punomocnik nije neophodan. --> odricanje od tuzbenog zahteva.Zakonski zastupnik moze da preduzima sve parnicne radnje. b) Zastupnik za prijem pismena ( o njemu vise u odeljku o dostavljanju ). odnosno boraviste tuzenog nepoznato.Ako u toku parnice zakonski zastupnik umre ili prestane njegovo ovlascenje za zastupanje. vec njenog zakonskog zastupnika. --> izjavljivanje. i protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. dostavljaju mu se podnesci i sudske odluke. postupak se prekida. 28. V) Polozaj i ovlascenja zakonskog zastupnika . ove uslove treba tumaciti restriktivno.npr. sud ne saslusava parnicno nesposobnu stranku ( to moze samo izuzetno da ucini ). * ako postoje suprotni interesi tuzenog i njegovog zakonskog zastupnika. G) Znacaj zakonskog zastupanja . tj.) Ugovorno zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam . . 33 . a tuzeni nema punomocnika. --> zakljucenje poravnanja. .Zastupnik moze i da ratifikuje parnicne radnje koje je preduzela parnicno nesposobna stranka pre nego sto je on usao u parnicu. --> priznanje tuzbenog zahteva. stranka moze sama da punovazno preduzima parnicne radnje.Na glavnoj raspravi. ali postoji izuzetak kada je materijalnim normama predvidjeno da mu je potrebno posebno ovlascenje za: --> podizanje tuzbe.Nedostatak urednog zakonskog zastupanja predstavlja bitnu povredu pravila parnicnog postupka. . . . povlacenje ili odricanja od pravnog leka. a stranka nema punomocnika u toj parnici. nije ga imao od pocetka postupka ili je zakonski zastupnik umro u toku postupka.ovlascenja koje je od nje dobio.O postavljanju privremenog zastupnika sud odlucuje resenjem koje je duzan da bez odlaganja dostavi organu starateljstva i strankama.Uredno zastupanje predstavlja procesnu pretpostavku za pokretanje i vodjenje parnice. .Sud poziva zastupnika na rocista.Punomocnik zastupa stranku i vodi spor u njeno ime na osnovu punomocja. zbog koje se moze izjaviti zalba na koju u postupku po zalbi drugostepeni sud pazi po sluzbenoj duznosti ( isti nedostatak predstavlja i revizijski razlog i razlog za ponavljenje postupka).

).Punomocje je jednostrana parnicna radnje koju vlastodavac vrsi prema sudu. priznanje tuzbenog zahteva. v) Obim punomocja .Ovlascenja punomocnika koji nije advokat su daleko uza. vec materijalnopravne prirode i njima se regulisu prava i obaveze nalogodavca i punomocnika shodno odredbama ugovora o nalogu. ako posumnja u istinitost punomocja. odnosno da preduzima sledece parnicne radnje: povlacenje tuzbe. . vec je duzan najpre da otkloni sve nedoumice u vezi sa pravilnoscu zastupanja. Povlacenje tuzbe je punovazno. . nije nuzno da punomocnik bude advokat.Ako nalogodavac nije odredio obim punomocja.Obim punomocja odredjuje sama stranka ili punomocnik i nalogodavac svojim sporazumom.Posebno punomocje ( retko ) izdaje se samo za preduzimanje odredjenih parnicnih radnju ( npr..Postoji vremenski ograniceno i neograniceno punomocje. da preduzme sve radnje u postupku.Od punomocja treba razlikovati materijalnopravni odnos izmedju nalogodavca i punomocnika koji je pravni odnos izdavanja punomocja.Procesno punomocje je u pogledu punovaznosti. podnosenje zalbe. te se kao isprava predaje sudu. vec to moze da bude sva fizicko lice koje je potpuno poslovno sposobno. .Pravilo je da sud i protivna strana preduzimaju parnicne radnje prema punomocniku. . . .Punomocje dato advokatu je prenosivo i bez saglasnosti stranke. .Ovaj unutrasnji odnos nije procesne prirode. obim punomocnikovih ovlascenja odredjen je zakonom. odricanje i odustanak od pravnog leka. pa npr: A advokat povuce tuzbu protivno nalogu svog nalogodavca.Cak i kada se stranka odluci da vodi parnicu putem punomocnika. d) Pravni polozaj punomocnika .Bilo kakvo ogranicenje punomocja koje nije u njemu izricito navedeno ( vec je npr. zakljucenje poravnanja.. . te ne moze bez izricitog odobrenja stranke da disponira tuzbenim zahtevom. . po kome je punomocnik ovlascen da u postupku preduzima sve parnicne radnje do njegovog pravosnaznog okoncanja. . g) Vrste punomocja .Za vodjenje odredjenih parnicnih radnji ( za pokretanje parnice za razvod ili ponistaj braka ) zahteva se specijalno punomocje.Advokat moze. prenosenje punomocja na drugo lice. dok A odgovara za stetu nalogodavcu prema odredbama ugovora o nalogu. 34 . . b) Zasnivanje i dejstvo .Sud ne sme odbaciti tuzbu koju je podneo punomocnik tuzioca.Punomocnik moze da preduzima sve parnicne radnje u ime i za racun stranke u granicama ovlascenja.Ono proizvodi dejstvo od momenta kada je podneto sudu. . B) Punomocje a) Pojam . a prema protivnoj strani od momenta kada je ona saznala za postojanje punomocja. trajanja i dejstva nezavisno od ugovora o nalogu. odricanje od tuzbenog zahteva.Pravilo je da se izdaje opste punomocje. sadrzano u ugovoru o nalogu ) nema dejstvo prema spolja. i smatra se da je sama stranka preduzela te radnje. ako u punomocju nije drugacije odredjeno. dj) Polozaj stranke i punomocnika u parnici . .Za punomocje se zahteva pismena forma.

Ako je tuzbu podnelo lice koje nema punomocje. * opozivom i otkazom punomocja. .Supstitut zastupa stranku a ne punomocnika. . medjutim. ista ce se odbaciti resenjem kao nedopustena. jer davanje punomocja ne iskljucuje mogucnost da i sama stranka ucestvuje u postupku. . stranka moze na rocistu odmah da opozove takvu cinjenicnu tvrdnju punomocnika. . . jer radnje koje preduzima u parnici imaju dejstvo prema stranci.Ako punomocnik preduzme neku drugu parnicnu radnju koja se ne tice cinjenica.Punomocje dato advokatu je prenosivo na zamenika ( supstituta ). i njemu je sud duzan da uskrati zastupanje. * prestankom pravnog lica. odnosno lice koje nema uredno punomocje.Ako se radi o radnjama od neposrednog dejstva na postupak ( priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva ).Stranka koja ima punomocnika ne mora da ucestvuje u postupku. 35 . a od toga moze da odstupi samo ako je nalog protivan njegovim procesnim obavezama ( npr. dok suprotno nije moguce. dok je punomocje dato drugom licu prenosivo samo ako je tako predvideo vlastodavac u punomocju. medjutim. stranka moze naknadno da ratifikuje sve procesne radnje. moze da je pozove sud da se licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici.Kod diskrepance izmedju preduzetih parnicnih radnju punomocnika i vlastodavca treba praviti razliku izmedju cinjenicnih tvrdnji i ostalih parnicnih radnji. e) Supstitucija .Kada su u pitanju cinjenicne tvrdnje ( priznanje i osporavanje cinjenica ). ali zahteva od suda da mu dozvoli zastupanje i tvrdi da ce mu stranka dati punomocje. . i otkaz i opoziv moraju se saopstiti sudu.Sud je duzan da ovakvom licu zabrani da vodi parnicu.. .Ono prestaje: * okoncanjem parnice. z) Prestanak punomocja .Radnje koje je u parnici preduzelo lice koje nema punomocje nemaju nikakvo dejstvo. duzan je jos mesec dana da preduzima radnje za stranku. . . . * smrcu punomocnika ili gubitkom poslovne sposobnosti. vaze sledeca pravila: stranka moze da opozove procesne predloge ( predlog za izvodjenje dokaza ) samo dok je sama radnja opoziva. V) Znacaj punomocja kao procesne pretpostavke . odnosno dok sud o predlogu ne donese odluku. . * smrcu stranke. .Opoziv i otkaz punomocja su jednostrane.Da bi proizvele dejstvo. . .Time se otvara problem istovremenog i eventualno nesaglasnog delovanja stranke i punomocnika u parnici. neformalne parnicne radnje vlastodavca i punomocnika. kada je to potrebno radi otklanjanja stete koja bi za vlastodavca mogla nastati. .Postojanje punomocja je procesna pretpostavka na koju sud pazi po sluzbenoj duznosti.U parnici je moguce da se javi i negotiorum gestor. stranka ne moze vise da opozove parnicnu radnju svog punomocnika. da kazuje istinu ).Kada punomocnik otkaze punomocje. jer je ona vec proizvela dejstvo u korist ili protiv stranke.Lice koje zastupa u parnici bez urednog punomocja je falsus procurator.Punomocnik je duzan da se pridrzava naloga stranke.

Sporno je da li je parnicna radnja svesni i voljni akt stranke. izdavanje punomocja ili zakljucenje sporazuma o izboru mesne nadleznosti ne bi bile parnicne radnje. 29.Nedostatak urednog ovlascenja za zastupanje je apsolutno bitna povreda odredaba parnicnog postupka.Suprotno tome. . . jer se njihovo dejstvo ispoljava prevashodno u parnici. b) Parnicne radnje suda. . . ali ovde spadaju i negativne 36 .Kako je postojanje spoljnog elementa volje nuzan preduslov za postojanje parnicne radnje. . odnosno u parnici.Za njihovu punovaznost je odlucujuce da li ih je sud preduzeo u granicima svojih zakonom propisanih ovlascenja. .Nedostaci u formiranju volje ( unutrasnji element ) koja se tice njene sadrzine ne utucu na postojanje niti na punovaznost parnicne radnje. za odredjene parnicne radnje. radi se o parnicnim radnjama. funkcionalnom shvatanju.. pa i njeno razgranicenje od materijalnopravne izjave volje nije odlucujuce da li je ponasanje stranaka uredjeno procesnim pravom. al je nije podneo sudu. .Razlikujemo unutrasnji i spoljasnji element volje: prvi se ogleda u formiranju volje koja se tice sadrzine radnje.Npr: T u parnici zeli da povuce tuzbu. a pod ponasanjem se podrazumeva svako aktivno ponasanje ( usmeno ili pismeno ).Parnicne radnje suda su po svojom pravnoj prirodi akti drzavnog organa. Supruga T podnese tuzbu sudu. B) Vrate parnicnih radnji .) Parnicne radnje.Osnovna podela parnicnih radnju vrsi se prema kriterijumu subjekta koji ih preduzimaju. ali izjavi da se odrice tuzbenog zahteva.) Parnicne radnje stranaka. .Parnicna radnja predstavlja ponasanje stranaka u parnici. .Npr: T je sastavio tuzbu. pojam i vrste A) Pojam . . prema vladajucem funkcionalnom ucenju.Prema prvom shvatanju. parnicna radnja je svako ponasanje stranke u parnici koje je uredjeno procesnim pravom i cije su posledice uredjene procesnim pravom..Za postojanje parnicne radnje je dovoljno da postoji spoljasnji element volje.Prema drugom. pojam i vrste A) Pojam . 31.. parnicnu radnju ne predstavlja radnja koja je preduzeta mimo ili protivno volji stranke. . a njen spoljasnji element se ogleda u formiranju volje da se parnicna radnja preduzme. .Parnicna radnja je svako ponasanje procesnog subjekta koje u parnici proizvodi zakonom predvidjena procesnopravna dejstva. ako bi u celosti bile uredjene u materijalnom pravu. odnosno htenje da se parnicna radnja preduzme. .Prema cistom procesnom ucenju. jer se nada da ce se spor resiti mirnim putem sa A. pa stoga zalikujemo: a) Parnicne radnje stranaka. vec samo da li to ponasanje prevashodno proizvodi dejstvo na terenu procesnog prava.

radnje stranaka (njihove izjave da nece preduzimati neku parnicnu radnju, npr. stranka se odrekne prava na zalbu). - Parnicna radnje se moze preduzeti i necinjenjem, a rec je o situacijama kada zakonodavac za necinjenje procesnog subjekta vezuje nastupanje fikcije da je odredjena parnicna radnja preduzeta ( npr. ako na pripremno rociste ne dodje tuzilac, smatrace se da je tuzba povucena ). - Izuzetno, parnicna radnja se moze preduzeti i konkludentnim radnjama, tj. ovde subjekt preduzima odredjenu aktivnost koja prima facie nema karakter parnicne radnje, ali iz te aktivnosti moze posredno i sa sigurnoscu da se izvede zakljucak o postojanju namere da se odredjena parnicna radnja preduzme ( npr. Smatra se da je tuzeni pristao na preinacenje tuzbe, ako se upusti u raspravljanje po toj preinacenoj tuzbi, a pre toga se nije protivio preinacenju ). B) Razlika izmedju parnicne radnje i materijalnopravnih izjava volje - Parnicne radnje su procesni pandan materijalnopravnim izjavama volje, te se od njih razlikuju u tome sto su uredjene procesnim normama i sto svoja dejstva ostvaruju u parnici, ne i na planu materijalnog prava. - DVOSTRUKO FUNKCIONALNE PARNICNE RADNJE - Ovakve radnje su dvostruko funkcionalne, i njihovo preduzimanje ne povlaci samo procesnopravne, vec i materijalnopravne posledice. - Striktno razlikovanje izmedju same parnicne radnje i pravnog posla ovde nije moguce ( npr. prigovor prebijanja, otkaz i raskid ugovora, kao i sva preobrazajna materijalna ovlascenja ). - O pravnoj prirodi ovakvih parnicnih radnji postoje dva shvatanja: a) Prvo koje stavlja u prvi plan njihovu dvostruku pravnu prirodu. - Prema ovom shvatanju, ove parnicne radnje su jedinstvene, ali su njihova dejstva dvostruka. - Stoga, da bi parnicna radnja bila punovazna, mora da se ispune uslovi koje predvidja materijalno i procesno pravo. - Nedostatak jednog uslova ima za posledicu njenu nepunovaznost. b) Drugo koje smatra da je parnicna radnja jedinstvena, ali da ima dvostruku funkciju. - Prema ovom shvatanju, radi se o jedinstvenoj pravnoj radnji koja cini dispoziciju materijalnopravne i procesne norme. - Materijalnopravna nepunovaznost ne povlaci automatski i nepunovaznost na terenu procesnog prava. - Procesna dejstva se odredjuju prema procesnom, a materijalnopravna prema materijalnom pravu. V) Vrste parnicnih radnji 1.) Jednostrane i dvostrane - Sve parnicne radnje su, po pravilu, jednostrane. - Njihov adresat je sud i one proizvode dejstvo bez obzira na to kakav je stav suprotne strane i suda o preduzetoj parnicnoj radnji. - Samo izuzetno su parnicne radnje dvostrane, a to vazi npr. za razne oblike pristanka tuzenog na parnicne radnje koje je preduzeo tuzilac: pristanak tuzenog je potreban za preinacenje tuzbe, povlacenje tuzbe.. 2.) Radnje od neposrednog i posrednog dejstva na postupak - Radnje od neposrednog dejstva na postupak su one koje ex lege proizvode odredjeni procesnopravni efekat. - Za nastupanje dejstva same parnicne radnje nije potrebna nikakva procesna aktivnost suda. 37

- Npr: Povlacenje tuzbe i pristanak tuzenog na povlacenje tuzbe dovode do toga da parnica prestaje da tece. Sud nije ovlascen da donosi odluku kojom bi odobrio ili odbio povlacenje tuzbe. - Parnicne radnje koje samo posredno deluju na postupak nisu podobne da same po sebi proizvedu dejstvo, vec je potreba odluka suda. - Npr: Predlog stranke za odlaganje rocista ne dovodi do procesnopravne posledice, vec ce do odlaganja doci samo ako sud povodom predloga donese odluku kojom usvaja predlog. - Radnje od neposrednog dejstva na parnicu mogu da budu procesne izjave volje ( povlacenje tuzbe, odustanak od pravnog leka..), te saopstenja. - Radnje od posrednog dejstva na parnicu mogu imati oblik predloga, tvrdnji i ponuda dokaza. 3.) Predlozi, tvrdnje i ponuda dokaza a) Predlozi - Predlozi su parnicne radnje kojima stranka zahteva od suda da donese odredjenu odluku. - Oni mogu biti stvarni i procesni, u zavisnosti od toga da li se zahteva odredjeno procesno ponasanje ili se predlog tice merituma stvari. - Stvarni predlozi su npr: tuzba- predlog tuzioca da se usvoji tuzbeni zahtevl predlog tuzenog da se odbije tuzbeni zahtev; pravni lek- predlog podnosioca pravnog leka da se izmeni sudska odluka o tuzbenom zahtevu... - Procesni predlozi su npr: zahtev za vracanje u predjasnje stanje; zahtev za oslobodjenje od placanja parnicnih troskova.. b) Tvrdnje - Tvrdnje su izjave stranaka o cinjenicnim ili pravnim pitanjima koja se javljau povodom konkretne parnice. - Povodom tvrdnju koje iznose stranke sud ne donosi nikakvu odluku, vec ih samo prima k znanju. v) Ponude dokaza - To je dokazno sredstvo cije upotreba treba da uveri sud u istinitost njenih cinjenicnih tvrdnji. 4.) Postoje opozive i neopozive, i odbrambene i napadacke parnicne radnje - USLOVI ZA PUNOVAZNOST PARNICNIH RADNJI - Da bi parnicna radnja proizvela dejstvo moraju da se ispune sledeci uslovi: a) Parnicnu radnju punovazno moze samo da preduzme stranka koja ima i stranacku, parnicnu i postulacionu sposobnost. b) Parnicnu radnju u ime stranke moze da preduzme trece lice samo ako postoji ovlascenje za zastupanje, bilo na osnovu zakona ili punomocja. v) Parnicna radnja mora da bude preduzeta u zakonom predvidjenoj formi i sa zakonom predvijdenim sadrzajem. g) Nuzno je da adresat parnicne radnje ( sud ili suprotna strana ) istu zaista i primi, odnosno sazna za nju.

- NEDOSTACI PARNICNIH RADNJI 1.) Opsti principi - Ako je parnicna radnja preduzeta, a gorenavedeni uslovi nisu bili ispunjeni, nastupaju sledece pravne posledice: 38

a) Radnje od posrednog dejstva na postupak sud ce odbaciti kao nedopustene ( tvrdnja, procesni predlog..). b) Radnje od neposrednog dejstva na parnicu ostaju bez dejstva, tj. smatra se da nisu ni preduzete. - Ako se nedostatak parnicne radnje ogleda u formu ili njenom sadrzaju, stranka moze da je ponovi i tako otkloni nedostatke, a punovazno preduzeta parnicna radnja ima retroaktivno dejstvo. 2.) Mane volje - Ponistaj parnicne radnje zbog mana volje nije moguc, jer bi to imalo za posledicu vodjenje parnice u parnici. - Npr. nije dopusteno da se tuzbom pobijaju izjave o povlacenju tuzbe ili odricanju od tuzbenog zahteva. 3.) Zabrana zloupotrebe prava - Ako stranka vrsi parnicne radnje u cilju da zloupotrebi svoja procesnapravna ovlascenja, primenjuju se opsti principi koji vaze za zabranu zloupotrebe procesnih ovlascenja. - Ako se radi o parnicnoj radnji od posrednog uticaja na parnicu, sud ce odbiti resenjem predlog stranke ( predlog za izvodjenje dokaza sa ciljem da se postupak odugovlaci ). - Ako se radi o parnicnoj radnji neposrednog dejstva na parnicu ( npr. povlacenje tuzbe ), dejstvo parnicne radnje preduzete uz povredu principa zabrane zloupotrebe ce se najcesce otkloniti podnosenjem predloga za povracaj u predjasnje stanje. 4.) Opoziv parnicne radnje - S obzirom na to da preduzeta parnicna radnje ne moze da se pobija, vazi pravilo da svaka parnicna radnja moze da se menja, dopunjava, cak i opozove, sve dok protivna strana ne stekne kakvu procesnu poziciju. - Jedino radnje od neposrednog dejstva na postupak su, po pravilu, neopozive. - Procesni predlozi i cinjenicne tvrdnje su opozive, sve dok sud o njima ne donese svoju odluku. - Do donosenja presude tuzeni moze da opozove priznanje tuzbenog zahteva, a isto vazi i za odricanje od tuzbenog zahteva. - PROCESNOPRAVNI UGOVORI a) Pravi procesni ugovori- U njih spadaju: * sporazum stranaka da njihov imovinski spor sudi sudija pojedinac umesto veca. * sporazum stranaka o mesnoj nadleznosti. * predlog za sporazumni razvod braka. - Ove ugovore uredjuje procesno pravo- u pogledu uslova za njihovu dopustenost i uslova za njihovu punovaznost. b) Materijalnopravni ugovori sa procesnim dejstvom- U nji spadaju: * ugovor o arbitrazi. * sporazum stranaka kojim one odredjuju postupak pred arbitrazom. * sudsko poravnanje. - Bez procesnog dejstva ostaju tzv. dokazni ugovori, tj. ugovori kojima se stranke obavezuju da nece koristiti odredjena dokazna sredstva predvidjena zakonom...

32.) Podnesci
A) Pojam i vrste

39

- Podnesak je pismena parnicna radnja stranaka koja se preduzima vac rocista. - Zakon predvidja da sledece parnicne radnje moraju biti preduzete u formi podneska: a) punomocje. b) tuzba i protivtuzba. v) odgovor na tuzbu. g) svaki pravni lek ( redovni i vanredni ). Prema sadrzini i cilju parnicne radnje preduzete podneskom, oni se dele na:  Odredjujuci ( dispozitivni ) podnesci sadrze odredjeni procesni ili stvarni predlog. ( npr. tuzba, pravni lekovi, odricanje od tuzbenog zahteva...)  Pripremnim podneskom stranka nagovestava cinjenice koje namerava da iznese na rocistu za glavnu raspravu, kao i dokaze cije izvodjenje namerava na da predlozi. ( npr. obavestenje o novom dokazu cije izvodjenje stranka namerava da predlozi ).  U obicnom podnesku stranka saopstava sudu ili drugoj strani razne cinjenice koje mogu da budu relevantne za tok postupka. B) Sadrzina i podnosenje podneska - Uredan podnesak mora da bude sacinjen u zakonom predvidjenoj formi, i sa zakonom predvidjenom sadrzinom. - Obavezni sastojci podneska su: * naziv suda. * oznacenje stranaka. * oznacenje predmeta spora. - Ovi sastojci spadaju u rubrum ( zaglavlje podneska ). - Nakon sto je postupak otpoceo, svaki predmet dobija svoj broj na koji se poziva u svakom docnijem podnesku. - Odredjujuci podnesci sadrze: predlog stranke, cinjenice na kojima stranka zasniva svoj predlog, dokaze... - Obavezni sadrzaj podneska je i svojerucni potpis podnosioca. - Podnesak se podnosi u dovoljnom bruju primeraka za sud i stranke ( dakle najmanje 2 ). - Isprave se prilazu u originalu ili u prepisu. V) Neuredan podnesak - Podnesak je neuredan ako je nerazumljiv ili ako ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu moglo postupati. - Ako je neuredan podnesak predao advokat, sud ce ga odbaciti. - Ako to nije ucinio advokat, sud stranci vraca podnesak na ispravku ili dopunu i odredjuje rok za to. Ako stranka ispravi podnesak u roku, smatra se da je podnesak predat onog dana kada je prvi put podnesen, a ako ne ispravi podnesak u roku to ima za posledicu odbacivanje podneska.

33.) Vreme vrsenja parnicnih radnji

40

Izuzetak od ovog pravila je fikcija odrzanja roka.njihovim istekom subjekt gubi pravo da preduzme neku parnicnu radnju ( nastupa prekluzija ). b) Nerestitutivni.. rok za zalbu. b) Dilatoni. rokovi mogu biti: a) Subjektivni.. 41 .Dan u kome je preduzeta parnicna radnja ne racuna se u rok. v) Instrukcioni ( ovde zakonodavac odredjuje samo minimalno i maksimalno trejanje roka. V) Racunanje rokova .Mogu biti: a) Restitutivni. ali ne duze od 15 dana.npr: rok za uklanjanje nedostataka koji se ticu sposobnosti i pravilnog zastupanja. prekid postupka. . rokovi za podnosenje predloga za povracaj u predjasnje stanje. tj.) Rokovi A) Pojam .. Npr. .. Rok za povracaj u predjasnje stanje.Rok je vremenski period u kome stranka moze ili je duzna da preduzme odredjenu parnicnu radnju.Procesni rokovi se razlikuju u racunanju od rokova u materijalnom pravu. rok za izvodjenje dokaza.Odrzati rok znaci preduzeti parnicnu radnju blagovremeno.. . kao i lica lisena slobode.U pogledu dejstva. iako nije u roku predat sudskoj pisarnici. pre isteka roka. .su nezavisni od subjektivnog stava stranke. b) Objektivni. preporucenom posiljkom ili telegrafskim putem. Sud ga moze produziti u slozenim stvarima. . kao dan predaje podneska uzima se dan kada podnesak predat posti. rokovi mogu da budu: a) Peremtorni.1. dok sam rok u datim okvirima odredjuje sud ).Rokovi u parnicnom postupku pocinju da teku od momenta kada je podnesak dostavljen stranci. tu je subjektivni rok 8 dana od zasnanja razloga propustanja.Rokovi se racunaju na dane.se racunaju od momenta od kojeg je sama stranka saznala za neku cinjenicu.njihovim istekom subjekt stice mogucnost da preduzme neku procesnu radnju.S obzirom na momenat od kojeg se tok roka racuna.Smatrace se da je rok odrzan. kao dan predaje se uzima dan kada je podnesak predat vojnoj ili komandi zavoda. B) Vrste rokova . dok traje. od momenta kada je ona saznala za parnicnu radnju.Najvanizja podela: a) Zakonski. b) Sudski. Npr..njihovim propustom moguce je da se zahteva povracaj u predjasnje stanje... subjekti nemaju pravo da preduzimaju parnicne radnje. mesece i godine. G) Odrzanje roka . . .Pod rokom se smatra i vremenski period cijim istekom nastupa dejstvo parnicne radnje.npr: rok za odgovor na tuzbu. a objektivni rok 60 dana od dana propustanja. b) kada podnesak upucuju lica koja se nalaze na obaveznoj vojnoj sluzbi. ako nije dostavljen stranci. . a to se desava u sledecim slucajevima: a) ako je podnesak upucen sudu postom.npr: rok za pismenu izradu presude je 8 dana. Npr: rok za zalbu. .

Ako se parnica ne okonca na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. on pocinje da tece iznova. .Fakultativno sud odlaze rociste na predlog stranka kada ona nije u mogucnosti da se izjasni o cinjenicama koje je usmeno na rocistu izneo njen protivnik.O odrzavanju rocista sud je duzan da obavesti stranke i eventualno ostale ucesnike u postupku. a koje joj pre toga nisu saopstene u podnesku.Jedino rociste koje je obavezno je rociste za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka. ne mogu izvesti dokazi radi cijeg dovodjenja je rociste zakazano. o protiv resenja o odredjivanju rocista zalba nije dozvoljena.Do zastoja roka dolazi zbog nekog vanrednog dogadjaja koji ometa vrsenje parnicnih radnji. . .Poziv za pripremno rociste i rociste za glavnu raspravu dostavlja se najkasnije 8 dana pre odrzavalja rocista. a kada prestane taj dogadjaj. i njega odredjuje sud.Sud odlaze rociste resenjem i saopstava strankama mesto i vreme odrzavanja novog rocista.Obavezna su rocista za koja je zakonom propisano da ih sud mora zakazati.Fakultativno rociste sud zakazuje kada oceni da to zahtevaju potrebe postupka. snosi stranka koja je prouzrokovala odlaganje svojom krivicom ili slucajem koji ju je pogodio. . 3. nezavisno od ishoda spora.Rociste je odredjeni vremenski period koji sluzi za preduzimanje parnicnih radnji suda i stranaka. sud je obavezan da zakaze rociste za glavnu raspravu. . 42 . 2. . .Do obaveznog odlaganja rocista dolazi kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije prisustvovao ili kada zbog narusavanja reda udalji iz sudnice punomocnika stranke koja nije bila prisutna na rocistu. rok nastavlja da tece. D) Zastoj i prekid roka . a u nadlezni sud stigne po isteku roka. i protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba. V) Odlaganje rocista . uzece se da je rok odrzan ukoliko se podnosenje podneska nenadleznom sudu moze pripisati neznanju ili ociglednoj omasci podnosioca.Rociste se moze odloziti kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili kada to zahtevaju neki drugi opravdani razlozi.Rociste zakazuje sud.) Rocista A) Pojam i vrste .) Propustanje parnicnih radnji . . . B) Zakazivanje rocista .Parnicna radnja je propustena kada nije preduzeta u roku. . .Obavezno je odlaganje i kada stranci nije blagovremeno dostavljen poziv na rociste.Suprotno tome. kada se rok prekine.Rociste treba odloziti i kada punomocnik stranke zbog bolesti ne moze da mu prisustvuje. ako je njihovo ucesce potrebno.Troskove do kojih je doslo usled odlaganja rocista. .v) ako je podnesak predat nenadleznom sudu pre isteka roka. . ili kada se. zbog nedostatka svedoka ili vestaka.

Vracanje u predjasnje stanje ne moze da se zahteva kada su propusteni materijalnopravni rokovi ili rokovi u izvrsnom i stecajnom postupku.Pravilo je da propustanje parnicne radnje povlaci za sobom prekluziju. . ukoliko stranka ne odrzi rok za preduzimanje pismene radnje ili izostane s rocista.) Vracanje u predjasnje stanje A) Pojam .U drugim situacijama.Ako tuzeni propusti rociste za glavnu raspravu.visa sila ). Ako se ne izjasni.Subjektivni rok iznosi 8 dana i racuna se od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propustanje. B) Uslovi za vracanje . iskljucuje mogucnost da sud honorise vracanje u predjanje stanje. 43 . osim lake nepaznje.Predlog za vracanje u predjasnje stanje nije dopusten kada stranka ima ili je imala mogucnost da propustenu parnicnu radnju naknadno preduzme ili kada je mogla da zahteva produzenje roka za preduzimanje parnicne radnje. ako stranka svoju nepovoljnu procesnopravnu situaciju moze da otkloni drugim redovnim procesnopravnim sredstvom.Zahtevom za vracanje u predjasnje stanje trazi se ukidanje posledica koje je prekluzija proizvela. . propustanje rokova ne povlaci prekluziju.Bila kriva ili ne.Predlog u obliku podneska podnosi stranka koja je pogodjena prekluzijom. . 34. te da se parnica vrati u stanju u kome je bila pre nego sto je prekluzija nastupila. gubitak prava. G) Postupak . on nije ni u cemu prekludiran.Restitucija moze da se zahteva samo onda kada su postojali “opravdani razlozi za propustanje”. V) Kada je iskljuceno vracanje u predjasnje stanje . . smatra se da je dao pristanak.Objektivni rok iznosi 60 dana i racuna se od dana propustanja ( u privrednim sporovima ovaj rok je 30 dana ).Svaki oblik krivice na strani stranke.Ponekad propustanje stranke da preduzme parnicnu radnju povlaci za sobom nastupanje fikcije. . . . . gubi pravo da tu radnju naknadno preduzme ( to vazi bez izuzetka za zakonske rokove koji su neproduzivi ). .Predlog za vracanje u predjasnje stanje nema izgleda za uspeh. . jer moze sve dok traje glavna rasprava da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze ( to je najslabija tacka ZPPa..Predlog za vracanje u predjasnje stanje je pravno sredstvo kojim stranka trazi da se otklone posledice prekluzije. . a to nije ucinila. . zbog sporosti postupka kao posledice toga ).Pod opravdanim razlozima se smatraju samo oni dogadjaji koje stranka nije mogla da predvidi ( saobracajni udes ) ili cije nastupanje nije mogla da otkloni ( pad ledene kise.Npr: Tuzeni je duzan da se u roku od 15 dana od obavestenja o povlacenju tuzbe o tome izjasni.

* kada je sud usvojio nedozvoljen predlog. .ZPP zabranjuje restituciju rocista zakazanog povodom predloga za vracanje u predjasnje stanje.Uz predlog za restituciju. kao i dokaze o tome da je opravdano propustila da preduzme parnicnu radnju. . 36.) Presuda A) Pojam i vrste 44 . Sve druge parnicne radnje imaju za cilj da kanalisu parnicu i parnicne radnje stranaka prema merotornoj odluci. nedozvoljen ( ako predlog podnese stranka koja nema pravni interes ) i neuredan.) Sudske odluke Sudska odluka je pojedinacni pravni akt kojim sud na autoritativan i nesumnjiv nacin izrice da je nastupila. ( u tom smislu se kaze da sud upravlja parnicom ). protivnik predlagaca moze da izjavi zalbu iz dva razloga: * kada je sud usvojio neblagovremen predlog. .Troskove snosi predlagac. stranka je duzna da preduzme i propustenu procesnu radnju. odnosno da nije nastupila odredjena pravna posledica i kojim se strankama nalaze odredjeno ponasanje. a irelevantno je to da li je njegov predlog usvojen ili odbijen.Pravilo je da sud o osnovanosti predloga za vracanje u predjasnje stanje odlucuje bez rasprave.. . .Rasprava se zakazuje samo ako sud smatra da je to potrebno.Da bi sud doneo resenje kojim se parnica vraca u predjasnje stanje. a ako sud usvoji predlog. Dj) Pravne posledice restitucije . 35. kada predlagac nije pristupio samom rocistu. .Resenjem o restituciji parnica se vraca u stanje u kome se nalazila pre propustanja i ukidaju se sve odluke koje je sud doneo zbog prekluzije. D) Odluke suda .O predlogu se odlucuje resenjem. a protiv negativnog resenja po predlagaca moguca je zalba.) Parnicne radnje suda Sudske parnicne radnje su pravni akti koje parnicni sud preduzima kao subjekt u parnici.Sud odbacuje predlog koji je neblagovremen. te da pripreme pravnu stvar za merotorno odlucivanje. a nedolazak predlagaca na rociste nema eo ispo za posledicu da se predlog za vracanje u predjasnje stanje odbije. dovoljno je da ga predlagac uveri da su razlozi na koje se u predlogu poziva verovatni.. Najznacajnije su one parnicne radnje suda kojima on odlucuje o zahtevima stranka ( presude i resenja ).. Elementarno je da sud dostavlja poneske strankama. 1. On odlucuje i o obrazovanju procesnog gradiva tako sto odredjuje dokazna sredstva. Sudskim odlukama mogu da se uredjuju procesnopravna i materijalnopravna pitanja.

onda odlucuje resenjem ).Prema sadrzini. ako u parnici postoji mogucnost da se nedostaci u postupku donosenja presude otklone ulaganjem radovnih i vanrednih pravnih lekova. . radi se o kontradiktornoj presudi. B) Dejstvo presude . ona je nistava.sporovi zbog smetanja drzavine.Konacnom presudom resava se predmet spora u celini.Tzv. presude mogu da budu: a) Kondemnatorne. resenje o odbacivanju pravnog leka.Presuda koja ne sadrzi formu i sadrzinu propisanu zakonom je nepostojeca. . odnosno ukida ili modifikuje postojeci pravni odnos ili subjektivno pravo.S obzirom na sadrzinu pojedinacnog pravnog akta.Najznacajnija procesna resenja su ona kojima se okoncava parnica: resenje o odbacivanju tuzbe. 3.Njom se zasniva novi.Ako je doneta nakon raspravljanja. v) izuzetno i prema trecim licima. .Pravilo je da se na resenja kojima se merotorno okoncava parnica.Njom utvrdjuje da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos.Ako je presuda doneta uz povredu bitnih procesnih normi. doneo ju je upravni organ ).) Donosenje sudskih odluka .Ona je pojedinacni pravni akt suda i proizvodi destvo prema: a) sudu. o glavnoj stvari. sud odlucuje resenjem u: a) posesornim parnicama.Ako raspravljanja nije bilo. . . .On odredjuje rociste. .. v) Konstitutivne. presude mogu da budu samo meritorne. .) Resenje . resenje kojim se konstatuje da je tuzilac povukao tuzbu. . te ne proizvodi nikakvo dejstvo ( npr. . na osnovu odricanja i presuda bez odrzavanja rasprave. odlucuje o izvodjenju dokaza.Resenja mogu biti procesna i merotorna ( kad sud ne odlucuje presudom. g) izuzetno i prema drugim sudovima u drugim postupcima. nistava presuda proizvodi dejstva. na osnovu priznanja. vec samo u zalbi protiv merotorne odluke. . 2. dok je delimicnom presudom obuhvacena samo odluka o delu tuzbenog zahteva ( delimicna je i madjupresuda jer se njom konacno ne resava o predmetu spora ).Merotornom presudom sud resava o osnovanosti tuzbenog zahteva. .Njom sud strankama nalaze izvrsenje odredjene cinidbe. b) u postupku za izdavanje platnog naloga. saslusava svedoka resenjima. b) Deklaratorne. presuda se moze doneti na osnovu dispozitivnih parnicnih radnji stranka: presuda na osnovu propustanja. . . “presuda bez dejstva” je i ona koja je doneta protiv lica koje uziva imunitet.. v) o troskovima postupka ( kao sporednom trazenju ) kada je odluka sadrzana u presudi. te na resenja kojima se ona okoncava zbog procesnih razloga primenjuju pravila koja vaze i za presudu i to u pogledu: forme i sadrzine resenja. . presuda doneta protiv stranke koja nepostoji. presuda koja naredjuje izvrsenje cinidbe koje ne poznaje materijalno pravo. 45 .Donosenje sudskih odluka je proces izvodjenja sudskog silogizma. b) strankama.Ovakva resenja ne mogu da se pobijaju zalbom.Meritorno. dejstva i mogucnosti pobijanja resenja.Presuda je sudska odluka kojom sud odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva.Najveci broj resenja sud donosi da bi formalno i materijalno upravljao parnicom. .Medjutim.

a zatim glasanjem. . a dokazi se razvrstavaju na podobne i nepodobne. rukovodjenjem rasprave.Ako su svi clanovi veca razlicitog misljenja..Vecanje je postupak u kome ucestvuju sve clanovi veca i raspravljaju o svim cinjenicama i pravnim pitanjima od kojih zavisi donosenje odluke.Materijalnopravno upravljanje parnicom obuhvata i obavezu suda da razvrsta procesni materijal. pa makar ih i stranke same ne iznele..Kogniciono ovlascenje suda se prostire samo do granica tuzbenog zahteva: sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.U upravljanje parnicom spadaju sve parnicne radnje suda koje od preduzima kako bi se parnicni postupak sprovodio. tj. .U upravljanje parnicom spadaju i odluke suda o spajanju i razdvajanju parnica.Odluka se donosi vecinom glasova. . 37. .Pri tome sud ne sme da savetuje stranke. vec samo zalbom protiv presude. a razvrstavanje se vrsi na pravno relevantne i nerelevantne cinjenice.) Zapisnici 46 . .Upravljanje parnicom ima svoj spoljni ( formalni ) i unutrasnji ( materijalni ) vid. odrzavao u stanju i razvijao ka konacnoj merotornoj odluci. pozivanje i dostavljanje. odredjivanje rokova za neke parnicne radnje. vec se odluka donosi na samom rocistu.U formalno upravljanje parnicom spadaju sve radnje suda kojim on kreira vremenski razvoj parnicnog postupka: pripremanje i zakazivanje rocista.Odluke se donose vecanjem. . b) sud nije vezan sopstvenim odlukama kojima upravlja postupkom. . da se dopune navodi stranaka o vazni cinjenicama.Clanovi veca ne mogu da odbiju da glasaju. jer bi time narusio nacelo ravnopravnosti stranaka. u rukovodjenju glavnom raspravom. pre svega. odluke o tome da li ce sud sam odluciti o prethodnom pitanju ili ce prekinuti postupak. ne mogu da budu uzdrzani. . . jer je duzan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. . da formulise njihove procesne predloge niti da formulise njihove cinjenicne tvrdnje. v) resenja koja sud donosi u upravljanju parnicom ne mogu se pobijati posebnom zalbom.Radnje koje spadaju u materijalno upravjanje postupkom imaju za cilj da se prikupi. a predsednik veca uvek glasa poslednji. glasanje se ponavlja sve dok se ne postigne apsolutna vecina. da se oznace ili dopune dokazna sredstva i da se pruze sva razjasnjenja koja su potrebna. 38. onda se glasanje obavlja tako sto se pitanja razdvajaju. . .O jednostavnijim pitanjima se ne veca. ..Za parnicne radnje suda kojima se upravlja parnicom vaze sledeca zajednicka pravila: a) sud ih preduzima ex officio. .Razdvajanje se vrsi tako sto se odredjeno pitanje rasclanjuje na jednostavnije elemente. razvrsta i pretrese procesni materijal ( cinjenicni navodi i dokazni predlozi ).) Upravljanje parnicnim postupkom .To cini tako sto na rocistu za glavnu raspravu postavlja pitanja strankama i stara se da one iznesu sve bitne cinjenice. o kojima se mogu izraziti samo dva misljenja.pozitivno ili negativno.Sud ce ovo kogniciono ovlascenje da vrsi. . .

. ali je duzan da unese u zapisnik i prigovore koje je odbio. v) Potpis parnicnih subjekata. ako uoci greske u njegovom vodjenju ili sadrzaju. . a ako ne potpisu.I sud moze da. da li zakonito ili ne.Ukoliko neka stranka nece da potpise zapisnik. b) Opis preduzete radnje.Sud moze i da odbije prigovore na zapisnik. mesto. i tada parnicni subjekti imaju pravo da stavljaju prigovore na zapisnik. i njega moze razgledati samo visi sud..Stoga. A) Sadrzina i vodjenje postupka .Zapisnik o glasanju potpisuju svi clanovi veca i zapisnicar.Zapisnik je javna isprava koja sadrzi podatke o parnicnim radnjama koje su preduzeli sud. .) Dostavljanje 47 . . stranke i drugi ucesnici u postupku. naznacenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. . . . jer sud ne odlucuje o osnovanosti tuzbe na osnovu zapisnika. zbog koje drugostepeni sud ukida presudu i vraca predmet na ponovno sudjenje. to predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila postupka.Zapisnik je javna isprava i ima dokaznu snagu javne isprave. G) Znacaj i dokazna snaga zapisnika . .tu se unisi: nazi i sastav suda. te ih tako netacno izdiktirao u zapisnik.Tu se unosi tok glasanja i odluka koja je doneta.Zapisnik sluzi visim sudovima u postupku po pravnim lekovima da se upoznaju sa sadrzinom radnji koje su preduzete na rocistima pred prvostepenim sudom. vreme. parnicni subjekti preduzimali radnje na rocistima. vec samo na osnovu usmenog. . on nije osnova za merotorno odlucivanje. sud u zapisniku to belezi a navodi i razlog tome ). izvrsi izmene i dopune zapisnika.Zapisnik predstavlja samo dokaz o tome na koji nacin su.Za vodjenje zapisnika o vecanju i glasanju vaze posebna pravila.Stranka nije u daljem toku postupka prekludirana da istice svoje prigovore koje nije istakla u vidu primedbi na zapisnik.Moguce je da opis preduzete radnje koji je unet u zapisnik ne odgovara njegovoj stvarnoj sadrzini. B) Prigovor na zapisnik . po sluzbenoj duznosti. ). neposrednog i javnog raspravljanja.Zapisnik o vecanju i glasanju predstavlja sluzbenu tajnu.. . .Zapisnik sadrzi ( formalna sadrzina zapisnika ): a) Zaglavlje. V) Zapisnik o vecanju i glasanju . tako da se opis preduzetih radnji verodostojno unese. - 39.Svrha prigovora je dvostruka: da se zapisnik ispravi ili dopuni. a konstatuje se i izdvojeno misljenje nekog clana veca ( ali i ne mora ).Ispravka zapisnika moze da se vrsi i tokom rasprave kada stranka primeti da je predsednik veca netacno protumacio kakvu cinjenicnu tvrdnju ili procesni predlog stranke.Unose se samo bitni podaci o sadrzini preduzete radnje ( sto je u sustini protivno svrsi zapisnika.

. rociste moze da se odrzi tek ako je strankama poziv dostavljen..Ako dostavljanje nije izvrseno u skladu sa zakonom. 48 . vec posredno ( preko poste. . . . ako dostavljac utvrdi da je adresat odsutan i da mu primalac pismena ne moze pismeno predati na vreme. --> Platni nalog.. --> Resenje protiv kojeg je dozvoljena posebna zalba. a moguce je i u sudu.Dostavljanje sud uvek vrsi po sluzbenoj duznosti. dostavljanje pismena ce se izvrsiti prema pravilima o obicnom dostavljanju. a to su pre svega stranke i njihovi zastupnici.). .. lice koje vrsi dostavu je duzno da se obavesti gde i kada moze da nadje adresata.Uredno dostavljanje podnesaka vezuje nastupanje vaznih procesnih dejstava: parnica pocinje da tece od momenta kada sud dostavi tuzenom tuzbu. .A) Pojam i znacaj . . --> Vanredni pravni lek. sve docnije parnicne radnje. u skladu sa zakonom ( moraju da se postuju nacin.Ostala pismena se dostavljaju licno samo kada je to predvidjeno zakonom ili ako sud smatra da je.Dostavljanje vrse po pravilu zaposleni u sudu i to fizickom predajom pismena adresatu u ruke.Dostavljac je duzan da adresatu ostavi pismeno obavestenje da u odredjeni dan i satu bude u svom stanu. a to vazi za: --> Tuzbu. ali ako ni tada ne nadje adresata na zakazanom mestu.Dostavljanje pismena je parnicna radnja koju sud preduzima sa ciljem da se odredjenom licu na zakonom predvidjen nacin preda pismeno kako bi se ono upoznalo s njegovom sadrzinom.Dostavljanje nece biti dopusteno. uz naznacenje gde se adresat nalazi. tj. pa ce u tom slucaju odstavljac vratiti pismeno sudu. .Ako se postupak ipak nastavi. kako bi mu se moglo predati pismeno. . moze se dati clanu domacinstva. . smatra se da je neuredno i parnica nece moze da se razvija ka merotornoj odluci.ZPP predvidja da se najvazniji podnesci i akti suda moraju licno dostaviti adresatu. uprkos neurednom dostavljanju. mesto i vreme dostavljanja ).Da bi nastupila pravne posledice dostavljanja. . .Tada je dostavljac duzan da jos jednom pokusa da uruci pismeno.) Licno dostavljanje . ono mora da bude uredno. 2. kolegi na poslu. potrebna veca opreznost.Dostavljanje je temelj prava na odbranu.Ako se adresat ne zatekne u stanu ili radnom mestu. pa i odluka nece imati nikakav efekat.. zbog znacaja pismena ili isprava koje se prilazu.U parnicnom postupku vazi pravilo da se pismena ne dostavljaju licno. . . odnosno nacela kontradiktornosti. B) Vrste dostavljanja 1.Dostavljanje pismena licima koja nisu adresat nije dopusteno ako primalac pismena ucestvuje u parnici kao adresatov protivnik. .Dostavljanje se vrsi adresatima prijema.Pravilo je da se adresatu pismeno urucuje u njegovom stanu ili na njegovom radnom mestu.) Posredno dostavljanje . --> Presudu.

b) Punomocnik za prijem pismena .Dostavljanje parnicno nesposobnoj stranci se vrsi preko njenog zakonskog zastupnika. i to tako sto bi se adresatu koji se ne zatekne u svom stanu ili poslu ostavilo obavestenje da moze da podigne pismeno u odredjenom roku u posti. uobicajeno boraviste ili boraviste u inostranstvu. .Fiktivno dostavljanje se vrsi stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda.Ako je adresat drzavni organ. .. sto bi tuzeni trebao da ucini vec u odgovoru na tuzbu. .Dostavljanje fizickom licu se vrsi: na radnom mestu. dostavljanje se vrsi iskljucivo punomocniku.Predaja pismena adresatu ili primaocu pismena vrsi se preko poste. punomocnika za prijem pismena imenuje sud resenjem. i protiv tog resenja zalba nije dopustena. platni nalog.Ovlascenja punomocnika za prijem pismena se sastoje samo od duznosti da prima pismena u ime i za racun adresata ( ako ga sud postavi.) Fiktivno dostavljanje . . . vanredni pravni lek. * Treci slucaj fiktivnog dostavljanja tice se promene adrese.Stranke ili njihovi zakonski zastupnici su duzni da imenuju punomocnika za prijem pismena kad se nalaze u inostranstvu. pravnog lica koje je registrovano za obavljanje poslova dostavljanja. .Obaveza nastupa samo kada ovi parnicni subjekti imaju domicil. 3.Ovo dostavljanje je dopusteno u 3 slucaja: * Ukoliko se pismeno tokom parnice nije moglo uruciti na obican nacin ( bezuspesno dostavljanje ). . . 49 . u stanu. sud ce pozvati tuzenog da u odredjenom roku imenuje punomocnika za prijem pismena.Ako tuzeni propusti da to ucini. o kojoj nije obavesten sud. a ako to ne ucini. i to predajom pismena licu koje je za to ovlasceno.Kada se tuzba dostavlja tuzenom cije je prebivaliste ili uobicajeno boraviste u inostranstvu. medjutim to je ponekad ipak nemoguce ). ( na drugom mestu se moze vrsiti dostavljanje samo po odluci suda ). stranke mogu da se sporazumeju da im se pismeno dostavlja na odredjenu adresu. sud ce odbaciti tuzbu. V) Mesto i vreme dostavljanja . a) Dostavljanje licu koje ima zastupnika ili punomocnika . Na taj nacin se ne moze dostaviti tuzba.Dostavljanje se smatra izvrsenim kada istekne rok od 8 dana od dana kada je pismeno okaceno. on je privremeni zastupnik stranke ). nadleznog organa opstine. * Drugi slucaj se tice nemogucnosti izvrsenja sporazuma o dostavljanju ( nrp. . G) Nacin dostavljanja . .Tuzba i platni nalog se ne mogu dostavljati punomocniku za prijem pismena. preko lice koje je zaposleno u sudu.Ako je parnicno sposobna stranka angazovala punomocnika. u sudu. dostavljanje se vrsi u prostoriji za prijem pismena ovih organa.Tuzilac koji boravi u inostranstvu duzan je da u tuzbi oznaci punomocnika za prijem pismena. presuda i resenje protiv kojeg je dopustena poseba zalba ).Postavljanje punomocnika moze biti obavezno i fakultativno.Najveca razlika izmedju obicnog i licnog dostavljanja ogleda se u tome sto licno dostavljanje nije moguce da se izvrsi putem poste. .

odnosno ako je ono na bilo koji nacin dospelo do njega.D) Odbijanje prijema . . smatra se da je nedostatak otklonjen ). deklaratorne ( utvrdjujuce ) i preobrazajne ( konstitutivne ) tuzbe.Buduci da je pravo na tuzbu javnopravno ovlascenje gradjanina prema drzavi.Dostavljanje ce se uvek smatrati urednim. .PRAVNI INTERES ZA TUZBU . u vreme i na nacin regulisan zakonom. prema kriterijumima materijalnog prava: petitorne. . . posesorne.Adresat je duzan da primi pismeno... i nju uvek potpisuju i adresat i dostavljac.Ako neko od njih odbije da primi pismeno.Nedostaci u dostavljanju moraju da se istaknu u vidu prigovora. ako je adresat na bilo koji nacin saznao za sadrzinu pismena.Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo: kondemnatorne ( osudjujuce ).Tuzba ima tri funkcije: a) Tuzbom tuzilac odredjuje sud koji ce da odlucuje o tuzbenom zahtevu. pravna lica niti drzavni organi. 50 .Tuzba je parnicna radnja kojom se inicira parnicni postupak. . . B) Vrste . pojam i vrste A) Pojam .Na dostavnici ce zabeleziti dan. . .Pod pravnim interesom za tuzbu podrazumevamo postojanje pravnozastitne potrebe na strani tuzioca. odnosno poslovnim prostorijama ili ce pismeno pribiti na vrata stana. .Dostavnica ima dokaznu snagu javnih isprava i ona stvara oborivu zakonsku pretpostavku. .Tuziocu pripada pravo na tuzbu samo ako ima pravni interes vredan zastite.Dostavnica je javna isprava kojom se potvrdjuje da je izvrseno dostavljanje. ako se dostavljanje vrsi u mestu. cas i razlog odbijanja prijema. dostavlja ce se izvrsiti tako sto ce dostavljac ostaviti pismeno u adresatovom stanu. Dj) Dostavnica . tuzba je u prvom redu upravljena prema sudu.) Tuzba. najkasnije na sledecem rocistu za glavnu raspravu ( u protivnom. naslednopravne.Urucenje pismena ne mogu da odbiju odrasli clanovi njegovog domacinstva.Tuzbe mogu da budu.Tuzilac od suda tuzbom trazi da mu pruzi pravnu zastitu za ugrozeno ili povredjeno subjektivno pravo ili pravno ovlascenje. E) Otklanjanje nedostatka u dostavljanju . b) Tuzbom tuzilac odredjuje i stranke u parnici. . i to bez odlaganja. v) Tuzbom tuzilac odredjuje i predmet spora. 40. kao i mesto gde je pismeno dostavljeno ( i time se smatra da je pismeno uredno dostavljeno ).

on je dovoljno odredjen kada je odredjen pravni odnos cije se postojanje. ako se radi o kondemnatornim zahtevima koji glase na novac. postoje dve teorije: a) Teorija individaulizacije. propustanje ili trpljenje.U pogledu obima i duznosti specificiranja cinjenica iz zivotnog dogadjaja.Od tuzbenog zahteva. * tuzbeni predlog. deliktnom radnjom. trebalo da navede zivotni dogadjaj iz kojeg. .Pravonozastitna potreba postoji kada se tuziocevo subjektivno pravo ili pravno ovlascenje nalazi u stanju neizvesnosti ili ugrozenosti. troskovi postupka. odredjuje sta ce biti predmet spora.) Tuzbeni zahtev . .zahteva da se u osnovu tuzbe navedu samo one cinjenice iz kojih proizlazi odredjena pravna kvalifikacija za pravnu posledicu na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu.U tuzbi bi tuzilac. tuzbeni zahtev mora da bude odredjen u toj meri da je moguce da sud sporvede prinudno izvrsenje.Tuzilac ne moze jednostavno da pred sud iznese gole cinjenice i da ne odredi vrstu i obim pravne zastite koju zahteva.Preobrazajni tuzbeni zahtev je dovoljno odredjen kada se iz tuzbenog zahteva vidi koje konkretno novo pravno stanje sud svojom odlukom treba da konstituise. 51 . subjektivno pravo.kamate. tuzbeni zahtev mora da bude dovoljno odredjen. * tuzbeni zahtev. Npr: T navodi da mu je C pricinio stetu u visini od 10000din. odnosno predmeta spora strogo mora da se razlikuje sam objekt ( predmet tuzbe ): novac. a moze da se otkloni samo intervencijom suda. .Nuzni sastojci tuzbe su: * podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak.Sastojci tuzbe su nuzni i fakultativni.Kad je u pitanju deklaratorni tuzbeni zahtev. .Da bi tuzba bila uredna.) Cinjenicni navodi . radnja. . tuzilac mora da odredi o kojem novcanom iznosu se radi.Naprotiv. 1. odnosno nepostojanje utvrdjuje.Cinjenicni navodi tuzioca u tuzbi cine osnov tuzbenog zahteva.) Sadrzaj tuzbe . . 2..Tuzilac sam u tuzbi. proizlazi pravna posledica na koju se u tuzbenom zahtevu poziva.Tuzbeni zahtev treba da obuhvati i zahtev tuzioca u pogledu sporednih davanja.. * oznaka vrednosti predmeta spora.Tuzbeni zahtev je cisto procesnopravni pojam koji ne zavisi od materijalnopravnog ovlascenja tuzioca koje on ima u skladu sa materijalnim pravom. . stvarnu i mesnu nadleznost. . * cinjenicni navodi. . * dokazni predlozi.. . na osnovi dispozicione maksime.Tuzbeni zahtev tuzioca cini predmet spora. po njegovim shvatanjima. . 41. . nuzan sastojak tuzbe bi morale da budu i cinjenice na osnovu kojih sud zasniva svoju direktnu medjunarodnu. ako usvoji tuzbeni zahtev.Ako se radi o osudi na cinidbu. . .Iako se to zakonom izricito ne navodi. stvar. po pravilu.

Tuzilac ne mora da opisuje citav zivotni dogadjaj.U fakultativne sastojke tuzbe.Kod deklaratornih tuzbi. Npr: T zahteva od S da mu plati iznos od 10000din.Tuzilac je duzan da navede i dokaze kojima potrkepljuje svoje cinjenicne navode. 52 . .Nesto je drugacija situacija s deklaratornim i preobrazajnim tuzbenim zahtevima. .FAKULTATIVNI SASTOJCI TUZBE . tuziocu je sve jedno po kom pravnom osnovu je sud usvojio njegov tuzbeni zahtev. . vec je dovoljno da iznese samo one cinjenice za koje on smatra da su dovoljne da proizvedu trazenu pravnu posledicu. Npr: T zahteva od S naknadu stete u visini od 10000din. sud ne moze da udovolji zahtevu tuzioca za pravnu zastitu. pre svega.) Dokazi .Odredba ZPP je kreirana u duhu ublazene teorije individualiziranja. .b) Teorija supstanciranja. . jer ga je ugrizao pas S.Sama konkretizacija tuzbenog zahteva nalaze da tuzilac izvrsi odabir materijalnopravne norme na kojoj zasniva svoj pravnozastitni zahtev. .Pismeni dokazi podnose se uz tuzbu. . .) Tuzbeni predlog . 3. .Sud postupa po tuzbi i kada tuzilac navodi ili ne navodi pravni osnov svog zahteva. tuzilac je u tuzbi duzan da navede samo one cinjenice na kojima zasniva tuzbeni zahtev.Naime. ako od te vrednosti zavisi sastav suda ili mogucnost da se izjavi revizija. te u deklaratornoj i preobrazajnoj tuzbi. . .Na to ukazuje i konstatacija da stranke tokom citavog trajanja glavne rasprave mogu da iznose nove cinjenice i dokaze.U sustini. ne sve cinjenice koje cine zivotni dogadjaj i ne sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.Pravni osnov tuzbenog zahteva se odnosi na izbor materijalnopravne norme pod ciju dispoziciju tuzilac podvodi cinjenice koje je naveo u tuzbi. .Sud ne moze da odlucuje o necemu sto stranke nisu u toku postupka zahtevale. .U kondemnatornim tuzbenim zahtevima koji ne glase na novac. . Naprotiv. tuzilac je duzan da navede i vrednost predmeta spora. ako bi utvrdio da tuzilac na stvari ima pravo zaloge. po osnovu naknade materijalne stete koju je pretrpeo tako sto ga je na ulici ugrizao pas C koji se kretao bez nadzora S.dakle. tuzbeni predlog mora da sadrzi pravnu posledicu koja proizlazi iz materijalnopravne norme koja ovlascuje tuzioca da zahteva da sud izvrsi promenu u odredjenom pravnom odnosu.Ako tuzilac zahteva da sud utvrdi da je vlasnik stvari. .Kod preobrazajnih tuzbi.prema njoj navodjenje pravnog osnova ( pravnog odnosa ) iz kojeg tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ne ulazi nuzno u osnov tuzbe. . tuzilac je u tuzbi duzan da navede sve cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost tuzbenog zahteva. 4. tuzilac mora sam da odredi obim pravne zastite koju zahteva i da ga uokviri u tuzbeni predlog. spada navodjenje njenog pravnog osnova.Pod dokazima se podrazumevaju dokazna sredstva cije izvodjenje tuzilac predlaze tokom postupka.Sadrzina tuzbenog predloga zavisi od toga kakav ishod tuzilac zeli u pogledu materijalne pravosnaznosti deklaratorne sudske odluke. .

Ako je neurednu tuzbu podnela stranka koju ne zastupa advokat. zahtev da tuzeni podnese sudu ispravu. a ako ako tako ne postupi. . . T tuzi A za vracanje zajma i naknade stete zbog neurednog ispunjenja. mora da se ispune sledeci uslovi: a) sud kome je podneta tuzba s vise tuzbenih zahteva mora da bude stvarno nadlezan za svaki od njih. te da o svim tuzbenim zahtevima resava istovremeno. . . ali i na istom pravnom osnovu ( ugovor o prodaji ).Da bi sud mogao uopste da dopusti spajanje tuzbenih zahteva.. odnosno zivotnih dogadjaja... sud ex officio pazi da li je tuzba uredna vec prilikom ispitivanja tuzbe. .Npr: P ne isporuci na vreme K prodatu stvar. sud ce odbaciti tuzbu. te 5000 dinara 2005. . sud ce joj naloziti da nedostatke otkloni u odredjenom roku. ne sadrzi potpis tuzioca). 53 .U ovoj situaciji. .Po teoriji o dvoclanom predmetu spora na kojoj se temelji i ZPP. T tuzi A za povracaj 10000 dinara.S obzirom na to da je urednost tuzbe procesna pretpostavka.Neuredna je tuzba koja ne sadrzi sve zakonom propisane sastojke (npr. v) fakultativno. zivotnom dogadjaju.Razlikujemo tri vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva: 1.Tuzba moze da sadrzi i sledece fakultativne sastojke: zahtev za oslobodjenje placanja troskova postupka. 42. B) Dopustenost spajanja tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi .O kumulativnom tuzbenom zahtevu radi se kada tuzilac u tuzbi istice vise tuzbenih zahteva i trazi od suda da ih usvoji. zahtevi tuzbe moraju da budu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom. b) za resavanje po svim tuzbenim zahtevima mora da bude predvidjena ista vrsta postupka. sud ce je odmah odbaciti. jednom presudom. . ako se tuzeni upusti u raspravljanje u meritumu.) Kumulativno spajanje . A dospe u docnju. . Ukoliko je advokat podneo neurednu tuzbu. .Npr2: T pozajmi A 5000 dinara 2004.Tuzilac moze u istoj tuzbi da istakne vise tuzbenih zahteva protiv istog tuzenog.Smisao isticanja vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi jeste da sud spoji parnice koje teku po vise tuzbenih zahteva u jedan postupak. . vise tuzbenih zahteva ( predmeta spora ) temelji se na istom cinjenicnom osnovu.Npr1: T pozajmi A 10000 dinara. a ne istakne nekakav prigovor u vezi s nedostacima u nuznim sastojcima tuzbe.Smatra se da su nedostaci u sadrzini tuzbe otklonjeni.Mnozina tuzbenih zahteva istaknutih u jednoj tuzbi postoji samo kada se tuzbom obuhvata vise predmeta spora. zahtev za obezbedjenje dokaza.NEUREDNA TUZBA .) Kumulacija tuzbenih zahteva A) Pojam i vrste . K tuzi P za isporuku i za naknadu stete zbog docnje. . mnozina tuzbenih zahteva ce postojati kada tuzilac zahteva protiv istog tuzenog izricanje vise pravnih posledica iz istog osnova tuzbe ( zivotnog dogadjaja ) ili kada zahteva samo jednu pravnu posledicu iz vise osnova tuzbe.

o svima ce odluciti vece. sada. 54 . . za slucaj da sud nadje da je glavni zahtev neosnovan ( dakle pomocni zahtev je istaknut samo pod uslovom da se glavni pokaze kao neosnovan ). .Ako su ispunjeni uslovi za spajanje tuzbenih zahteva. kupac.Da bi eventualno spajanje bilo dopusteno. .Tuzba na osudu na propustanje je upravljena na osudu tuzenog da propusti vrsenje odredjene radnje kojom se vrsi povreda ili ugrozava kakvo subjektivno pravo tuzioca. jedan glavni. ali se duznik moze osloboditi obaveze kad preda samo jedan predmet. .Ako tuzilac istice samo jedan zahtev koji pociva na vise zivotnih dogadjaja.Kada o nekim zahtevima koji su istaknuti u jednoj tuzbi treba da odluci vece.Tuzilac istice pomocni.Npr: Predaja prodate stvari ili naknada stete zbog neispunjenja. . monopola i povrede prava konkurencije.I kada je vise tuzbenih zahteva istaknuto u jednoj tuzbi. ali.Kondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da ima prema tuzenom neko potrazivanje materijalnog prava i trazi da sud donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na davanje. sud bi trebalo da oceni da li je celishodnije da se o tako spojenim tuzbenim zahtevima odvojeno odlucuje i raspravlja. pricinjenu deliktom iz 2004. moraju biti u vezi. i glavni i eventualni. u mestu X i u mestu Y ucinjenu 2005. a o drugim sudija pojedinac. .Osudjujuca presuda predstavlja izvrsnu ispravu na osnovu koje moze da se zahteva i prinudno izvrsenje potrazivanja sadrzanog u izreci sudske presude. 43. .) Kondemnatorna tuzba . . godine. cinjenje.Kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva. parnica pocinje da tece za svaki od njih posebno sa svim svojim materijalnopravnim i procesnim dejstvima.) Alternativno spajanje . .Npr: T tuzi S za naknadu stete u visini od 100000 dinara. ..Kod alternativnog spajanja tuzilac u tuzbi istice dva ili vise tuzbenih zahteva. sud moze da odredi spajanje parnica radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. . .) Eventualno spajanje . oba zahteva. kondemnatorne tuzbe mozemo da podelimo na tuzbe za davanje i cinjenje ( pozitivna kondemnatorna tuzba ) i na tuzbe za propustanja i za trpljenje ( negativna kondemnatorna tuzba ).Kondemnatorna tuzba za propustanje je najvazniji oblik zastite tuzioca od nelojalne utkamice na trzistu. .Takav je slucaj i sa alternativnim obavezama duznika. V) Dejstva spajanja tuzbenih zahteva .Stoga. sto znaci da su i glavni i pomocni tuzbeni zahtev istovetnog ekonomskog interesa. tuzilac u jednoj tuzbi istice dva zahteva. 2. a drugi pomocni.Npr: T. necinjenje ili trpljenje. gde se obaveza sastoji od davanja 2 ili vise predmeta. od kojih sud treba da usvoji samo jedan kao osnovan ( bilo koji ).Ovo je dopusteno samo ako takva mogucnost proizlazi iz materijalnopravne norme. zahteva da sud obaveze presudom prodavca da snizi kupoprodajnu cenu ili da mu isporuci ispravnu stvar. 3.

.Pravni interes nedostaje kada tuzilac moze na drugi nacin da ostvari svoju pravnozastitnu potrebu. .Ako potrazivanje nije dospelo.Dovoljno je za uspeh kondemnatorne tuzbe da ono dospe do momenta zakljucenja glavne rasprave. . tj.U ovim situacijama. vec dospela. tuzilac moze da podnese novi tuzbeni zahtev.Nakon sto potrazivanje dospe. . .Ovim resenjem se stiti pravnozastitna potreba tuzioca da obezbedi osudjujucu presudu u svoju korist. . po odredbama materijalnog prava. . nedostajace mu pravni interes da podnese protiv tuzenog kondemnatorni tuzbeni zahtev.Potrazivanje ne mora da bude dospelo u momentu podnosenja tuzbe sudu.Ako potrazivanje ne dospe do zakljucenja glavne rasprave.ZPP predvidja sledece izuzetke u kojima tuzbeni zahtev moze da se istakne i kada potrazivanje nije dospelo do zakljucenja glavne rasprave: a) Prvi izuzetak se odnosi na obligacije dugorocnim izvrsenjem prestacija: --> kada sud nadje da je tuzbeni zahtev osnovan koji se tice izdrzavanja. kada postoji opasnost da bi tuzeni mogao da izbegne izvrsenje svojih sukcesivnih obaveza.Samopomoc je zabranjena.Pretpostavka kod kondemnatornih tuzbenih zahteva jeste da se oni isticu radi ostvarenja potrazivanja koja su. b) Drugi izuzetak odnosi se na tuzbu za povracaj stvari datih u zakup. pri cemu kondemnatorna tuzba moze da se podnese i pre isteka zakupodavnog odnosa. .Postojanje pravnog interesa tuzioca se pretpostavlja. B) Pravni interes za kondemnatornu tuzbu . --> kada sud nadje da je osnovan tuzbeni zahtev za naknadu stete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda na osnovu zarade ili izgubljenog izdrzavanja. pa tuzilac ne moze na drugi nacin. v) Treci izuzetak odnosi se na zahtev tuzioca da mu sud dosudi i naknadu buduce nematerijalne stete koju je izvesno da ce da trpi i u buducnosti. . sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. do uz pomoc prvosudnih organa.Kondemnatorne tuzbe koje su upravljene na trpljenje se sastoje od zahteva da sud obaveze tuzenog da trpi vrsenje odredjene radnje tuzioca ( najcesci razlog za podnosenje ove tuzbe je ostvarivanje prava stvarne sluzbenosti ). sud moze da obaveze tuzenog na placanje i onih obroka potrazivanja ili rente koji nisu dospeli u momentu zakljucenja glavne rasprave. tuzbeni zahtev se odbija kao preuranjen. . nece postojati identitet predmeta spora. da prinudi tuzenog na odredjeno ponasanje. jer se tuzbeni zahtev zasniva na drugacijim cinjenicama.) Deklaratorna tuzba 55 . 44. . pravni interes tuzioca za podnosenje kondemnatorne tuzbe se ogleda u dobijanju izvrsnog naslova. A) Dospelost potrazivanja . .Dakle..Kada tuzilac moze da zahteva neposredno izvrsenje na osnovu verodostojne isprave ili na osnovu sudskog poravnanja.

Cilj ove tuzbe jeste da izmedju parnicnih stranaka stvori izvesnost i pravnu sigurnost kako bi one mogle da odrede svoje buduce ponasanje. v) Pravna kvalifikacija jednog pravnog odnosa.).Moguce je da se tuzba za utvrdjenje odnosi i na postojanje pravnog odnosa ciji je ucesnik samo jedna od strana ili postojanje pravnog odnosa izmedju potpuno trecih lica. 56 . . pa cak i utvrdjenje postojanja ili nepostojanja potrazivanja.Deklaratorna tuzba nije dopustena ako je cinidba iz spornog prava ili pravnog odnosa vec dospela ( u tome se ogleda njen supsidijarni karakter u odnosu na kondemnatornu tuzbu ). mane u izjavama volje. 2. C tvrdi da na zemljistu A ima pravo plodouzivanja. postojanje krivice. A podnosi tuzbu protiv C i trazi da sud utvrdi da pravo plodouzivanja ne postoji.U tom slucaju.Pod pravnim odnosom podrazumevamo konkretan odnos izmedju dva subjekta ili odnos izmedju subjekta i stvari. d) Prava koja nisu tuziva. ona moze da bude pozitivna i negativna. ne moze se traziti utvrdjenje buducih i nepostojecih pravnih odnosa ). ako su se stekle sve cinjenice iz dispozicije materijalnopravne norme za njegovo zasnivanje. odnosno neistinitost neke isprave.S druge strane. predmet deklaratorne tuzbe ne mogu da budu: a) Elementi ili prethodna pitanja iz jednog pravnog odnosa ( postojanje protivpravnosti.) Pojam i vrste . tuzilac ne tvrdi da je doslo do povrede njegovog subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja.Pravni odnos je postojeci.Pravni odnos cije se utvrdjenje tuzbom trazi mora biti postojeci ( tj.Predmet deklaratorne tuzbe moze da bude utvrdjenje postojanja ili nepostojanja ugovora.. Npr.. g) Tumacenje apstraktnih pravnih normi.Npr: A je dao u zakup svoje zemljiste B. te da se ucini kraj jednoj neizvesnoj pravnoj situaciji. b) Obicne cinjenice.U deklaratornoj tuzbi. . nema smetnji da se zahteva utvrdjenje postojanja pravnih odnosa zasnovanih pod odloznim ili raskidnim uslovom ili rokom.S druge strane.Prema tome da li se deklaratornom tuzbom zahteva utvrdjenje postojanja prava ili pravnog odnosa ili utvrdjenje nepostojanja istih. neophodno je za podnosenje takve tuzbe da sporni pravni odnos ima neposredan uticaj na pravni polozaj tuzioca.1. . odnosno nepostojanje utvrdjuje mora da bude gradjanskopravnog karaktera.Kada govorimo o pravnom odnosu. .Smisao ove tuzbe jeste da se takva povreda spreci.. postojanja prava svojina. . utvrdjenje da li je dug izmiren ). postojanja prava na naknadu stete. . . utvrdjenje naslednog prava na zaostavstini lica koje je jos zivo. . . . mislimo na pravni odnos izmedju parnicnih stranaka.. . .Pravni odnos cije se postojanje. . .Deklaratornom tuzbom se od suda trazi da utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa ili istinitost. osim izuzetno kada je to posebnim propisima predvidjeno ( npr.) Dopustenost deklaratorne tuzbe. naslednog prava. A) Pravo ili pravni odnos . . ocinstva i materinstva.

. dok kod negativnih tuzbi takav interes postoji kada tuzeni tvrdi da odredjeni pravni odnos postoji ili tvrdi da ima potrazivanje prema tuziocu. kada je neophodno da se ostvari pravna izvesnost i da se izbegne nastajanje novih sporova. . .Ako je pravnu zastitu moguce postici drugim sredstvima.Kod pozitivnih deklaratornih tuzni. pre nego sto dospe potrazivanje iz takvog odnosa. tuzilac moze da zahteva utvrdjenje da postoji protivpravna nelojalna konkurencija na trzistu ). 57 . B) Pravni interes za deklaratornu tuzbu . . tuzbeni zahtev da ugovor ne postoji. jer vec tece parnica izmedju istih stranaka u istoj pravnoj stvari ( zabrana dvostruke litispendencije ).Tuzilac moze da zahteva deklaratornu sudsku zastitu samo kada je to celishodno. tuzilac nece moci nikada da istakne deklaratorni tuzbeni zahtev.Ovde tuzeni trazi od suda da mu pruzi siru zastitu.ZPP konkretizuje postojanja pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe na sledeci nacin: a) Zakon moze da predvidi mogucnost da tuzilac zastiti svoj pravni polozaj podnosenjem tuzbe za utvrdjenje ( npr. B. istakne kondemnatorni zahtev i zahteva da sud obaveze A na naknadu ugovorne stete. jer ne postoji identitet izmedju zahteva istaknutog u deklaratornoj i kondemnatornoj tuzbi. kod deklaratorne tuzbe se zahteva postojanje posebne pravnozastitne potrebe. pravni interes postoji kada tuzeni osporava postojanje odredjenog pravnog odnosa. ( ovde se radi o dopustenosti tuzbe u pogledu buducih potrazivanja iz vec nastalog pravnog odnosa ). isticanjem kondemnatornog zahteva u postupku. . v) Zakon pretpostavlja postojanje pravnog interesa za tuzbu i kada tuzilac trazi da se utvrdi autenticnost neke isprave.U prvom slucaju. . npr. b) Pravni interes za podnosenje ove tuzbe ce postojati i kada tuzilac ima pravni interes da se utvrdi postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa. i u ovom slucaju.Primeri: * A podnese kondemnatornu tuzbu protiv B i zahteva placanje kupoprodajne cene. * A podnese protiv B deklaratorni.. odluka suda sadrzi u sebi implicitno i odluku o nepostojanju ugovora. nedostaje pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe. pozitivni ili negativni. B podize negativnu deklaratornu tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da ugovor ne postoji. . Ako sud odbije tuzbeni zahtev. nece postojati slucaj zabrane dvostruke litispendencije.U drugom slucaju. kondemnatornom ili preobrazajnom tuzbom. kada su potrazivanja iz spornog pravnog odnosa vec dospela. . nego sto je to slucaj sa zahtevom iz deklaratorne tuzbe.Medjutim.Zbog toga se kaze da je deklaratorna tuzba supsidijarna u odnosu na kondemnatornu. .Ovom tuzbom moze da se zahteva da se utvrdi autenticnost isprave (ali ne i istinitost sadrzaja). nestaje pravni interes tuzioca za deklaratorni tuzbeni zahtev. obezbedjena potpuna pravna zastita. Ako sud odbije tuzbeni zahtev tuzenog kao neosnovan. tako da je tuziocu. deklaratorna tuzba je nedopustena.U principu. pak. cime je ostvarena potpuna pravna zastita tuzenog. . u toku postupka. odluka ce implicitno da obuhvati i odluku suda o zahtevu tuzioca iz deklaratorne tuzbe. .Za razliku od kondemnatornih zahteva kod kojih postojanje pravnog interesa proizlazi iz samog cilja podnosenja tuzbe ( dobijanje izvrsnog naslova ).

Deklaratorna sudska odluka niti stvara.Tuzilac moze tokom trajanja parnice da istakne prejudicijalni ( incidentni ) zahtev za utvrdjenje da jedan pravni odnos postoji.) Prejudicijelni zahtev za utvrdjenje .Npr. Sud je u kasnijoj parnici vezan ranijim utvrdjenjem da postoji obaveza A da T nakadi stetu. odnosno ne postoji.Primer: A.Dakle.Medjutim. nije iskljuceno da je postojanje pravnog odnosa bilo sporno izmedju stranaka i pre pocetka toka postupka.Medjutim. . .Postojanje pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe je procesna pretpostavka na cije postojanje sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. Stoga. 58 . od njegovog resenja mora da zavisi i ishod spora. B odbija jer spori da je A vlasnik. i sud odbije takav tuzbeni zahtev kao neosnovan.V) Znacaj pravnog interesa za deklaratornu tuzbu . .Ako sud usvoji kondemnatorni zahtev A i obaveze B da preda stvar. . odluka suda o takvom tuzbenom zahtevu obuhvacena je pravnom snagom presude koje je ogranicena i u subjektivno ( na stranke ) i u objektivnom smislu ( na predmet spora ). te da ostane sporan do zakljucenja glavne rasprave. . g) Sud mora da bude stvarno nadlezan i za resenje prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje.Sud o prejudicijalnom zahtevu odlucuje zajedno s glavnim tuzbenim zahtevom. zakon izricito napominje da njeno podnosenje ne znaci i preinacenje tuzbe. . b) Prejudicijalni pravni odnos mora da postane sporan u toku trajanja parnice. .S druge strane. preda pokretnu stvar. B u eventualnim kasnijim parnicama nece moci da osporava pravo svojine A. . . i takva odluka suda ce biti obuhvacena pravnom snagom presude. drzalac. tako da odluka o postojanju. vlasnik zahteva tuzbom da mu B. istakne i zahtev da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. odnosno nepostojanje predmet prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje mora da bude prejudicijalan za merotorno resenje glavnog pitanja. i to medjupresudom. pored kondemnatornog. ovakva odluka suda bi ga vezivala i u kasnije postupku po kondemnatornoj tuzbi T prema A za naknadu stete. tako da obavezuje sud i u drugom postupku u kome bi se pitanje o postojanju. tuzeni B moze i nakon donosenja kondemnatorne sudske odluke da osporava pravo svojine A.Dopustenost isticanja incidentnog zahteva za utvrdjenje je vezana za ispunjenje niza uslova: a) Zahtev moze da se podnese samo ako parnica vec tece i to do zakljucenja glavne rasprave. A podize deklaratorni zahtev za utvrdjenje da je vlasnik stvari. odluka suda o deklaratornom tuzbenom zahtevu je podobna za materijalnu pravosnaznost. medjutim. v) Pravni odnos cije je postojanje. Nije moguce da sud odluci najpre o prejudicijalnom zahtevu.Isticanje prejudicijalnog tuzbenog zahteva uz glavni bi trebalo da se smatra preinacenjem tuzbe prema opstim pravilima. . G) Domasaj deklaratornog tuzbenog zahteva . odnosno nepostojanju prejudicijalnog odnosa ulazi u izreku presude. niti menja materijalnopravni odnos koji je predmet sudske zastite.Radi se o tome da prethodno pitanje postaje predmet posebnog tuzbenog zahteva. 45. a nedostatak pravnog interesa vodi odbacivanju tuzbe. . odnosno nepostojanju pravnog odnosa javilo kao prethodno. ako A podneo protiv T negativnu tuzbu za utvrdjenje da ne postoji obaveza da T naknadi stetu iz vanugovornog odnosa. ako A.

.Ako se menja pravna posledica koja se tuzbom trazi. tj. razvod braka ).Razlog je celishodnost kao i organaska vezanost incidentnog zahteva za utvrdjenje s glavnim kondemnatornim zahtevom. te da je C stekao pravo svojine od nevlasnika. tuzba za ponistenje ili razvod braka. preobrazajna tuzba koja prodje u postupku konstituise novo pravno stanje ( deklaratorna samo konstatuje postojanje nekog stanja ). postoji preinacenje tuzbe.Njen cilj je da autoritetom sudskog judikata stvori promenu u pravnom polozaju izmedju parnicnih stranaka. isti zivotni dogadjaj ( iste cinjenice ) a trazi drugu pravnu posledicau. dopustene su samo one tuzbe s preobrazajnim karaterom koje zakon izricito predvidja. .) Promenu istovetnosti tuzbenog zahteva.Konstitutivne tuzbe mogu da budu upravljene da odluka po njima proizvodi dejstvo ex tunc ( to su tuzbe upravljene na ponistaj odluke skupstine akcionara ) ili ex nunc ( takvo dejstvo imaju osnovani konstitutivni zahtevi koji su upravljeni na razvod braka ).Za razliku od deklaratorne. 59 . .Presude kojima se resava o konstitutivnoj tuzbi deluju erga omnes.) Preobrazajna ( konstitutivna ) tuzba A) Pojam i smisao . cak i kada osnov tuzbe ( cinjenice ) ostane isti. 47.Preobrazajna tuzba je upravljena ka stvaranju.). . . .Preobrazajna tuzba je procesnopravni pandan materijalnim preobrazajnim ovlascenjima..S obzirom na sadrzinu tuzbenog zahteva razlikujemo: a) tuzbe u kojima se zahteva konstituisanje jednog pravnog stanja ili pravnog odnosa.Dakle. . status privrednog drustva. preinacenje tuzbenog zahteva u ovom smislu znaci promenu bilo kog cinioca predmeta spora.Ako sud odbije preobrazajni tuzbeni zahtev kao neosnovan.. .Npr: V trazi tuzbom da mu B vrati gitaru koju mu je dao na poslugu. . V zahteva naknadu stete.Za konstitutivne tuzbe vazi princip numerus calusus.) Objektivno preinacenje tuzbe . Kada V sazna da je B prodao gitaru.. . promeni ili gasenju pravnih odnosa izmedju parnicnih stranaka.Buduci da se predmet spora sastoji od dva cinioca ( cinejnica i pravne posledice ). takva odluka suda je u dejstvima jednaka s deklaratornom sudskom odlukom kojom se utvrdjuje nepostojanje odredjenog pravnog odnosa. .Objektivno preinacenje tuzbe znaci: 1. .Zakon predvidja da preobrazajna ovlascenja u nekim osetljivim pravnim odnosima ( porodicni odnosi. b) tuzbe u kojima se zahteva promena u jednom pravnom odnosu. 46.Za dopustenost ove tuzbe ne zahteva se posebno postojanje pravnog interesa tuzioca. B) Vrste . ..Tuzbeni zahtev se menja kada se promeni predmet spora. v) tuzbe u kojima se zahteva da sud izrekne prestanak jednog pravnog odnosa ( npr.) koji imaju i uticaj na pravni polozaj trecih lica mogu da se vrse samo u parnicnom postupku ( npr. .

48. . . kao sto je predlog za obezbedjenje dokaza ili odredjenje privremenih mera. . kao i slucaj kada je tuzilac samo promenio. . njegovo smanjenje. odnosno parnica po preinacenoj tuzbi. cime ne dira u sam tuzbeni zahtev.Nece postojati preinacenje ni kada tuzilac s kondemnatornog zahteva prelazi na deklaratorni niti ako tuzilac umesto povracaja stvari. ali iznosenjem novih cinjenica obuhvati dispoziciju druge materijalnopravne norme.Npr: A.Na smanjenje tuzbenog zahteva ne primenjuju se odredbe o povlacenju tuzbe. ali neodrzanog vencanja.Pod preinacenjem tuzbe ne smatra se ni isticanje zahteva za naknadu stete prouzrokovane nesavesnim vodjenjem parnice ( u ovakvom slucaju sud ce razdvojiti postupak ).Preinacenjem tuzbe se ne smatra promena pravnog osnova tuzbenog zahteva..Zakon dopusta preinacenje tuzbe u prva dva vida ( promena istovetnosti zahteva i povecanje postojeceg zahteva ) kada. . dopunio ili ispravio pojedine navode. .Moguce je da se zamisli i preinacenje tuzbe kada tuzilac zeli samo da dopuni cinjenicne navode. . ali i ne mora da navede u tuzbi. kako bi mogucnost ovakvog nacina kumulacije tuzbenih zahteva podvrgao blazem rezimu koji vazi za preinacenje tuzbe.S obzirom na to da odredjenje predmeta spora ne obuhvata i pravnu kvalifikaciju cinjenica koju tuzilac moze. nakon podizanja tuzbe.) Sta se ne smatra preinacenjem tuzbe .Medjutim. ZPP isticanje drugog tuzbenog zahteva uz postojeci smatra preinacenjem tuzbe. verenika.) Povecanje tuzbenog zahteva. tuzi B.) Subjektivno preinacenje tuzbe 60 . ako se time istovremeno ne menja i njen osnov ( npr.Stricto sensu.Tuzba se uvek preinacuje kada tuzilac s deklaratornog tuzbenog zahteva prelazi na kondemnatorni. . pozivanje na drugi pravni osnov u tuzbi ne znaci i njeno preinacenje. verenica. tuzilac trazi 5 umesto 10 hiljada ). ovaj slucaj preinacenja tuzbe predstavlja kumulaciju tuzbenih zahteva. parnica po inicijalnom tuzbenom zahtevu se gasi i pocinje da tece novi postupak.Od momenta preinacenja tuzbe pocinje da tece litispendencija po preinacenom tuzbenom zahtevu.Svako povecanje tuzbenog zahteva. . cak i bez promene osnova tuzbe. . Nebitno je za predmet spora da li se A u tuzbi poziva na neblagodarnost poklonoprimca ili istice kondikcijski zahtev.Pod preinacenjem tuzbe ne podrazumeva se isticanje incidentnog zahteva za utvrdjenje.Kada se tuzba preinaci. . nastupe nove okolnosti koje opravdavaju da se tuzbeni zahtev izmeni. 5.) Isticanje drugog zahteva uz postojeci. niti zahteva koji spadaju u fakultativne sastojke tuzbe. i zahteva povracaj poklona koji je ucinila zbog predstojeceg. 2.) Poseban vid preinacenja tuzbe ( kada se ne zahteva pristanak tuzenog ) . 4. sa svim procesnim i materijalnopravnim posledicama koje povlace sa sobom momenat podnosenja. odnosno momenat dostavljanja tuzbe. zatrazi od suda da utvrdi njegovo vlasnistvo. predstavlja njeno preinacenje ( tuzilac sad umesto 10 zahteva 15 hiljada kao naknadu stete ).Smanjenje tuzbenog zahteva nece predstavljati preinacenje tuzbe. . 3. .

stranke u parnici su A i P. Smatra da ga je udarilo vozilo ciji je vlasnik P. .DOPUSTENOST PREINACENJA TUZBE . da otkloni njene formalne i sadrzinske nedostatke. da je vrati tuziocu da je u za to ostavljenom roku uredi. b) Perpetuatio fori: po prijemu tuzbe sud ocenjuje.Podnosenjem tuzbe sudu nastupaju procesne posledice: a) Parnicni postupak pocinje da tece. . te da je stetu pricinio C. .Kod subjektivnog preinacenja tuzbe radi se o promeni identiteta tuzenog u postupku. Stoga. ako tuzbu nije podneo advokat. . odnosno nepostojanje apsolutne nenadleznosti redovnih sudova.U ovom slucaju. one nece imati uticaja na vec jednom zasnovanu stvarnu i mesnu nadleznost suda. Tokom parnice shvati da je B. da li je nadlezan i u kom sastavu ce voditi parnicu i odlucivati. . b) ako sud odluci da preinacenje dopusti ( a dopustice ako je preinacenje celishodno i ako postupak po preinacenoj tuzbi nece znatno produziti trajanje parnice ). . .Npr: A podnese tuzbu protiv B iz ugovora o delu. . B) Procesna dejstva .Do subjektivnog preinacenja tuzbe moze da dodje kada tuzilac iz zablude osnaci kao tuzenog drugo lice.Druga je situacija kada postoji error in personam u pogledu odredjenja identiteta tuzenog..Subjektivnom preinacenju tuzbe ne moze da se protivi nuzni suparnicar na kojeg se tuzba prosiruje tokom parnice. ali i inicijalno tuzenog. A zeli da umesto P tuzi C.) Dejstva podnosenja tuzbe sudu A) Uopste . ako se u medjuvremenu promene okolnosti koje mogu uticati na nadleznost suda. Ako on izostane. izbor suda koji je tuzilac ucinio u tuzbi je neopoziv. . Smatra da bi umesto B trebalo sada da tuzi X doo. Naime.Ne radi se o preinacenju tuzbe kada se samo zeli ispraviti greska u navodjenju identiteta tuzenog. a ne ono prema kome zeli da ostvari pravnu zastitu. neophodan je pristanak novog.Preinacenje je dopusteno samo do zakljucenja glavne rasprave. po sluzbenoj duznosti. tuzi drugo lice. . . Do subjektivnog preiznacenja tuzbe moze doci samo uz pristanak P i C.Tuzilac moze do zakljucenja glavne rasprave da. Interes je tuzenog da sud konacno odluci o spornom odnosu s tuziocem i da ga obaveze da snosi troskove postupka. prilikom zakljucenja ugovora. ako se on vec upustio da raspravlja u meritumu ( ista je stvari i kada se menja tuzilac ). umesto prvobitno tuzenog. U parnici za naknadu stete ispostavi se da je P bio na odmoru u vreme stetnog dogadjaja.Sud moze. smatra se da je tuzilac ovo pravo iskoristio.Tuzba se podnosi pisarnici suda. 49. sud je duzan da merotorno resi spor i odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.Pravilo o ustaljuvanju nadleznosti nema dejstva u odnosu na: * postojanje. pa npr: A bude povredjen na pesackom prelazu. v) U slucaju elektivne nadleznosti.Ako tuzilac zeli da tuzi drugo lice umesto inicijalnog tuzenog. bio sam zastupnik X doo. . 61 .Preinacenje je dopusteno ako se stekne jedan od dva alternativna uslova: a) ako se tuzeni saglasi s preinacenjem.

. g) duznik pada u docnju. .) Pravne posledice litispendencije A) Procesnopravne posledice . g) Kao i iz ostalih razloga zbog kojih parnica prestaje.Litispendencija znaci da je parnica pocela da tece. 50. .Zabrana dvostruke litispendencije ima za cilj da harmonizuje odlucivanje u okviru jedinstvenog pravnog sistema. a takav slucaj je s protivtuzbom. . .Od momenta podnosenja tuzbe.Unutrasnja harmonija sistema iskljucuje mogucnost da istovremeno pred sva razlicita suda teku dve parnice sa istim predmetom spora ciji bi ishod mogao da bude potencijalno razlicit.) Litispendencija 1. . b) prekid roka za odrzaj. parnica pocinje da tece od onog trenutka kada je o njima obavesten protivnik podnosioca zahteva. . tj.* postojanje. 2.Sto se tice ovih zahteva.Ako sud u parnici koja je kasnije pocela da tece propusti da odbaci tuzbu i donese presudu koja postane pravosnazna. odnosno nepostojanje direktne medjunarodne nadleznosti suda RS ( ona se ustaljuje tek kad tuzba bude dostavljena tuzenom ). ako je on vec pokrenuo postupak.Parnica pocinje da tece i kada su zahtevi tuzioca ili tuzenog istaknuti i u toku postupka. i ona nastupa u momentu kada sud dostavi tuzenom tuzbu. d) naslednici sticu pravo da nastave postupak u vezi sa zastitom nekih licnih i neprenosivih prava ostavioca. ako rok za ispunjenje obaveze nije odredjen. b) Pravosnaznoscu resenja o odbacivanju tuzbe. a u kojoj nije doneta pravosnazna 62 . * pravila medjunarodnog prava o izuzecu od jurisdijcije domacih sudova do kojeg je doslo nakon sto je postupak poceo da tece. parnica koja je ranije pocela da tece. incidentnim zahtevom za utvrdjenje. preinacenjem tuzbe. v) Povlacenjem tuzbe. .Podnosenjem tuzbe prekidaju se i materijalnopravni rokovi za podnosenje tuzbe od cijeg odrzanja zavisi dopustenost tuzbe. v) na iznos neplacenih i dospelih kamata moze se zahtevati zatezna kamata. . V) Materijalnopravna dejstva . stranka i njeni zastupnici su duzni da obaveste sud o promeni adrese.Pocetak litispendencije povlaci za sobom i zabranu dvostruke litispendencije.Najvaznije posledice su: a) prekid zastarelosti pod uslovom da se postupak nastavi.) Pojam i znacaj .Litispendencija prestaje: a) Nastupom pravosnaznosti merotirne odluke.Od vogo principa postoji jedan izuzetak: pravosnaznost presude bi trebalo da ima prednost u odnosu na litispendenciju. ukljucujuci i sudsko poravnanje. kada su to akti dostavljeni protivnoj strani.

. to ne znaci da ce usvojiti tuzbeni zahtev A kao osnovan.Zabrana dvostruke litispendencije vazi samo onda kada postoji identitet stranaka i identitet spora.presuda. V) Materijalnopravne posledice . . . Tuzba A protiv T da ugovor nije punovazan ne bi bila doputena.Identitet stranaka postoji kada se iste stranke javljaju kao stranke u obe parnice ( nije neophodno da imaju iste procesne uloge ). e) otudjenje spornog prava ili stvari nakon nastupa litispendencije nema vise uticaja na parnicu. uvek postoji identitet tuzbenih zahteva kada se najpre podnese kondemnatorna tuzba.Npr: T tuzi Z i zahteva placanje zakupnine za maj. jer postoji identitet cinjenica. za postojanje zapocete parnice saznaje iz prigovora tuzenog ( prigovor litispendencije ).O zabrani dvostruke litispendencije prvostepeni sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti.Buduci da sud nema uvid u sve parnice koje su u toku. B) Ostale procesnopravne posledice: a) za preinacenje tuzbe potreban je i pristanak tuzenog.Suprotno tome. drugostepeni sud ce doneti resenje kojim ukida prvostepenu presudu i odbacije tuzbu. ali ne i kod nas ). . 63 . .Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je A vlasnik stvari.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je ugovor punovazan. d) cesce umesaca. . a potom i negativna tuzba za utvrdjenje. Z tuzi T i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o zajmu nistav ili prestao otkazom.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je T vlasnik stvari.Kada je podneta kondemnatorna tuzba. uprkos tome sto je ranije pokrenuta ( tako je u uporednom pravu. A tuzi T i zahteva da mu T preda stvar. . v) podizanje tuzbe glavnog mesanja. jer ako sud odbije tuzbeni zahtev T kao neosnovan. bice obustavljena resenjem o odbacivanju tuzbe.deklaratorna. Ovde ne postoji identitet predmeta spora. .Sto se tice identiteta predmeta spora. . dj) obavestenje treceg lica o parnici. . Ovde ne postoji identitet predmeta spora. Ovu drugu bi sud trebalo da odbaci zbog nepostojanja pravnog interesa. a zatim. g) podizanje protivtuzbe. b) podizanje prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje. . . kao i javnog tuzioca u javnom interesu. na osnovu istih cinjenica. ali na ovu povredu postupka drugostepeni sud ne pazi ex officio.Povreda pravila o zabrani dvostruke litispendencije predstavlja zalbeni razlog. A tuzi T i zahteva da sud utvrdi obrnuto. identitet predmeta spora ne postoji. jer eventualna presuda doneta u korist T nema dejstvo izvrsnosti.Ako je odluceno o zahtevu o kome je parnica vec pocela da tece.Ova dejstva se odnose na savesnost drzaoca stvari.Zabrana dvostruke litispendencije ne moze nikada da obuhvati i podnosenje dve pozitivne tuzbe za utvrdjenje niti podnosenje tuzbe za utvrdjenje i kondemnatorne tuzbe na osnovu istih cinjenica. vazno je napomenuti da takav identitet postoji i izmedju pozitivne i negativne deklaratorne tuzbe. . .

tuzba se odbacuje kao nedopustena. se ispituju procesne pretpostavke i odredjuje se i koncentrise procesna gradja o kojoj se raspravlja na glavnoj raspravi. . .U ovoj fazi postupka. i njihovo postojanje nije regulisano u normativnim aktima. a ne o pretpostavkama za nastanak parnice.Poklonoprimac se smatra savesnim drzaocem sve dok ne sazna za zahtev za vracanje poklona. d) nepostojanje arbitraznog sporazuma ili nekog drugog ugovora kojim stranke poveravaju resavanje spora izabranom sudu.Procesne pretpostavke su teorijska kostrukcija. v) dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor. . 52. mogucnost da se odredjena pravna stvar resava pred sudom u parnicnom postupku.Kada parnica pocne da tece po reivindikacionoj tuzbi. sud moze vec i u ovoj fazi postupka da merotorno resi spor. B) Procesne pretpostavke koje se tizu stranaka: a) postojanje stranaka.) Pripremanje glavne rasprave A) Pojam i znacaj .) Pojam i sustina .Ovaj postupak obuhvata: a) prethodno ispitivanje tuzbe. v) odsustvo imuniteta za tuzenog koji je strani drzavljanin. g) stvarna. g) odrzavanje pripremnog rocista. po pravilu.Do parnice dolazi i kada procesne pretpostavke nedostaju ( dakle termin”procesne pretpostavke” nije dobar ).) Podela procesnih pretpostavki A) Procesna pretpostavke koje se ticu suda: a) apsolutna nadleznost. on najpre ispituje da li uopste postoje uslovi da se raspravlja o tuzbenom zahtevu.) Procesne pretpostavke 1. . .Radi se o pretpostavkama za meritorno oducivanje.Pripremanje glavne rasprave pocinje podnosenjem tuzbe sudu i traje sve do rocista za glavnu raspravu. .Zalba protiv odluka o upravljanju postukom koje se donose u toku pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena.Kada je tuzba podneta sudu. tuzeni od ovog momenta odgovara kao nesavestan drzalac. . funkcionalna i mesna nadleznost suda kojem je podneta tuzba.Ako uslova nema.Procesne pretpostavke su cinjenice ( uslovi ) koje moraju da se ispune da bi sud mogao da se upusti u odlucivanje i merotorno odluzi o predmetu spora.predmetu spora.. 2.Izuzetno. d) zakazivanje rocista za glavnu raspravu. . 51. . 64 . B) Tok pripremnog postupka . b) direktna medjunarodna nadleznost domaceg suda.

O postojanju ili nepostojanju neke od procesnih pretpostavki sud odlucuje resenjem na koje posebna zalba nije dozvoljena. stupanje u pojedine stadijume parnice ili za preduzimanje odredjenih parnicnih radnji ( npr.Pod negativnim pretpostavkama se podrazumevaju one cinjenice cije postojanje predstavlja smetnju za raspravljanje i odlucivanje o tuzbenom zahtevu.Postoje otklonjive ( sve ostale ) i neotklonjive smetnje ( nedostatak apsolutne nadleznosti suda.Ako nadje da postoji smetnja za dalje vodjenje postupka koja je otklonjiva.b) stranacka sposobnost tuzioca i tuzanog. . 3. b) za podizanje tuzbe mora da postoji pravni interes.Ako se radi o neotklonjivoj procesnoj smetnji: nedostaktu apsolutne nadleznosti.po pravilu. sud preduzima mere da se ovakvi nedostati otklone. .Sud ispituje postojanje procesnih pretpostavki vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. .).Pozitivne procesne pretpostavke su cinjenice koje moraju da postoje da bi sud mogao da se upusti u raspravljanje i odlucivanje o predmetu spora.Prema duznosti suda da pazi na procesne pretpostavke razlikuju se: apsolutne i relativne.. .) Znacaj procesnih pretpostavki A) Momenat ocene i odluka suda . . pravnog interesa za podizanje tuzbe. a u slucaju odsustva parnicne sposobnosti postojanje urednog zakonskog zastupanja. vrednost spora iznad 500000 dinara je posebna procesna pretpostavka za dopustenost za podnosenje vanrednog pravnog leka-revizije ). B) Nuznost postojanja procesnih pretpostavki 65 . prekoracenju roka za podizanje tuzbe. G) Procesne pretpostavke koje se tizu predmeta spora: a) nepostojanje ranije zapocete parnice izmedju istih stranaka sa istim predmetom spora. . odsustvo medjunarodne nadleznosti domaceg pravosudja. v) postojanje tuzivosti subjektivnog prava. . v) parnicna sposobnost tuzioca i tuzenog.. odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki i da izvodi dokazni postupak o cinjenicama na kojima se one zasnivaju. Sud tuzbu odbacuje kao nedopustenu. postojanju res iudicata.Apsolutne su one na koje sud pazi ex oficio.Opste procesne pretpostavke vaze u svakoj parnici. dok relativne sud uzima u obzir samo po prigovoru stranke.Sud je duzan da sa strankama posebno raspravlja o postojanju. g) uredno zastupanje kada je u pitanju zastupnik pravnog lica. dj) postojanje prava na vodjenje spora. .zabrana dvostruke litispendencije. V) Procesne pretpostavke koje se ticu tuzbe: a) tuzba mora da bude uredna. . d) postojanje urednog punomocja kada stranka vodi spor putem punomocnika. prava na vodjenje spora. postojanju litispendencije. Dj) Ostale podele . nepostojanju pravnog interesa. . b) nepostojanje pravosnazne presude u istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka.Postojanje posebnih procesnih pretpostavki je uslov za pokretanje posebnih parnica. samo do odredjenog momenta u parnici. do pravosnaznosti okoncanja parnice.

.Sud je duzan da prethodno odluci o postojanju procesnih pretpostavki. * postojanje derektne medjunarodne nadleznosti. sud bi ipak morao prvo da odlucuje o procesnoj smetnji i da se prodje dokazni postupak za parnicnu sposobnost lica T ).) Redosled po kome se vrsi ispitivanje procesnih pretpostavki . * odsustvo imuniteta tuzenog.Da bi sud mogao meritorno da odluci. * apsolutna nadleznost suda opste nadleznosti. 4. * procesna legitimacija. . . iako je slucaj jednostavan.. ( dakle.Zakon ne predvidja redosled po kome sud treba da ispituje procesne pretpostavke.Kada se radi o neotklonjivim procesnim smetnjama. tj. tuzba se ne odbacuje.Kada su u pitanju otklonjive procesne smetnje.Ali trebalo bi se pridrzavati sledeceg redosleda: * urednost tuzbe. doslo bi do povrede osnovnih nacela postupka zbog kojih bi presuda bila nistava. meritornom odlukom protiv stranke koja nije parnicno sporobna. 66 . * prigovor zabrane dvostruke litispendencije.Npr: T tuzi list A zbog navodne povrede prava licnosti za naknadu stete. . Na pripremnom rocistu. dok je vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe utvrdio da se navodi izneti u listu uopste ne odnose na T. kao sto je sporazum o arbitrazi. . . * nepostojanje ostalih procesnih smetnju.Ako se pojave nedostaci u pogledu postojanja stranke. V) Posledice nedostatka procesnih pretpostavki . pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. tuzba ce se odbaciti i u postupku po zalbi na provostepenu presudu.. sud posumnja da je T parnicno sposoban.Od ovog pravila postoje sledeca odstupanja: a) za postojanje direktne medjunarodne nadleznosti domaceg suda dovoljno je da je ona data u momentu pocetka parnice ( perpetuatio iurisdictionis ).Ako je sud odlucio meritorno i pored toga sto su postojale procesne smetnje. . nuzno je da procesne pretpostavke postoje u momentu kada je glavna rasprava zakljucena. stranacke i parnicne sposobnosti. odmah se vidi da je zahtev neosnovan. * postojanje stranke. . * tuzivost subjektivnog prava. * postojanje stvarne i mesne nadleznosti. vec se prvostepena presuda ukida. * stranacka i parnicna sposobnost. vec se postupak prekida. takva odluka je nistava i moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. tuzba se ne odbacuje. dok kaznije moze i da odpadne. b) za postojanje mesna nadleznosti je dovoljno da postoji u momentu kada je tuzba podneta sudu ( perpetiatio fori )..Naime. a predmet vraca prvostepenom sudu kako bi se u novom postupku otklonili svi procesni nedostaci. * postojanje pravnog interesa za tuzbu.

ali samo kada spor nastane u obavljanju delatnosti privrednih subjekata. . cak i kada su oni fizicka lica. Zakonom se direktno predvidja koji ce od sudova da postupa kao prvostepeni: osnovni. . - 67 .Pravilima o nadleznosti vrste suda resavanje sporova se raspodeljuje izmedju sudova opste i posebne nadleznosti.Relativna nadleznost je: stvarna. visi ili privredni.Pod drugim licima treba smatrati banke.53. to mogu da budu i ugovori koji su na bilo koji nacin vezani za obavljanje registrovane privredne delatnosti. .Uobicajeno. . trazi se postojanje subjektivnog kriterijuma ( svojstvo stranaka u postupku ). siri se i na materijalne suparnicare stranaka. .Sudovi opste nadleznosti sude sve gradjanskopravne sporove. funkcionalna i mesna nadleznost.Dakle. . . .Nadleznost sudova je uredjena zakonom. 54. . razlikujemo. .Nadleznost privrednih sudova se zasniva prvenstveno na subjektivnom ( personalnom kriterijumu ).Medjunarodna nadleznost daje odgovor na pitanje da li je domaci sud nadlezan da postupi.Apsolutnom nadleznoscu vrsi se razgranicenje delatnosti izmedju parnicnih sudova i ostalih drzavnih sudova.Relativnom nadleznostu vrsi se razgranicenje poslova izmedju domacih sudova. 1. o nje i duzan da postupa u odredjenoj pravnoj stvari 2. privredni subjekti zakljucuju privredne ugovore ciji se predmet odnosi na njihovu delatnost.Stranke u parnici moraju da budu domaci i strani privredni subjekti. .) Pojam . postupanje sudova zavisi od vrste sporne stvari.Kada za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda nije dovoljno samo postojanje subjektivnog kriterijuma. .. zakon trazi da spor nastane “u obavljanju delatnosti privrednih subjekata”. nadleznost vrste suda i stvarnu nadleznost u uzem smislu.) Vrste nadleznosti .Pomocni kriterijum je objektivni i odnosi se na predmet spora.Privredni sud je nadlezan da sudi i sporove izmedju privrednih subjekata i drugih pravnih lica. . . objektivni uslov se odnosi na pravnu prirodu spora. Ali. b) Drugi nacin podrazumeva kombinaciju subjektivnog i objektivnog kriterijuma. . u okviru stvarne nadleznosti.) Nadleznost vrste suda .) Stvarna i funkcionalna nadleznost Stvarna nadleznost.Nadleznost privrednog suda ratione personae moze da se zasnuje na dva nacina: a) Prvi. i ona znaci krug poslova koji vrsi sud.) Pojam i vrste nadleznosti 1. .Ako se nadleznost privrednog suda zasnuje na jedan od ova dva nacina. .Stvarna nadleznost privrednih sudova . finansijske i osiguravajuce organizacije. osim kada zakon izricito predvidja nadleznost privrednog suda..Kako u nasem pravnom sistemu postoje sudovi opste nadleznosti i sudovi posebne nadleznosti.Kad je sud nadlezan.Obavljanje delatnosti privrednih subjekata odvija se putem ugovora u privredi.

ako je istovremeno ispunjen i subjektivni kriterijum. . ako Zakonom nije predvidjena nadleznost nekog drugog suda. . vanparnicni i izvrsni postupak. 2.U sledecim pravnim stvarima visi sud je uvek nadlezan bez obzira na vrednost predmeta spora: sporovi iz autorskog prava ili iz prava industrijske svojine. A) Stvarna nadleznost osnovnih sudova .Privredni sud je nadlezan da postupa po tuzbama za ponistaj arbitraznih odluka. ali samo u sporovima male vrednosti. kada je spor vezan za medjusobne privredne odnose. . .Visi sud sudi kao prvostepeni u imovinskopravnim sporovima cija vrednost dopusta izjavljivanje revizije.Ova nadleznost obuhvata i sporove koji proizlaze iz vanugovorne odgovornosti za stetu.Kada je visi sud nadlezan u prvom stepenu.. paternitetski i maternitetski sporovi. razgranicava se nadleznost izmedju razlicitih prvostepenih sudova iste vrste. sporovi nastali povodom povrede i zastite prava licnosti. vec moze biti rec i o drugim izvorima obligacija ).Nadleznost privrednog suda postoji i kada se spor tice prava svojine i drugih stvarnih prava.Privredni sud je stvarno nadlezan da sudi i sporove o autorskom pravu.. kao i o sporovima koji proizlaze iz primene propisa o privatizaciji i stranih ulaganja.Privredni sud odlucuje o svim sporovima koji proizlaze iz primene ZPD i drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata. . vec i vrednost predmeta spora. ako je steta proizasla iz medjusobnog privrednog odnosa ili je u posrednoj vezi s tim odnosom.Kada je osnovni sud nadlezan u prvom stepenu u vanparnicnom i izvrsnom postupku.Posto je odluceno koji sud je nadlezan da odlucuje o konkretnoj pravnoj stvari. . .Ovim institutom regulise se sudjenje po instancama u istoj pravnoj stvari. .NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA RATIONE CAUSAE .On je nadlezan da sudi imovinskopravne sporove u kojima nije dopustena revizija s obzirom na vrednost predmeta spora. sporovi radi ispravke informacija objavljenih u sredstvima javnih informisanja.) Funkcionalna nadleznost . . sporovi povodom strajka. visi sud odlucuje po zalbi na odluku osnovnog suda.Kada su pravila o stvarnoj nadleznosti resila pitanje koji sud u konkretnoj pravnoj stvari odlucuje u prvom stepenu.Kada osnovni sud resava sporove. .Kriterijum za razgranicenje stvarne nadleznosti osnovnih i visih sudova nije samo predmet spora. u drugom stepenu je nadlezan Apelacioni sud ( Apelacioni sud odlucuje i po zalbama na presude osnovnih sudova ). a koji u postupku po vanrednim pravnim lekovima. .. 68 .Osnovni sud je nadlezan da vodi parnicni. pravila o funkcionalnoj nadleznosti odredjuju koji ce sud u toj istoj stvari postupati u drugom stepenu. u drugom je nadlezan visi sud. . 3. . bez obzira na svojstvo stranke u parnici.) Stvarna nadleznost u uzem smislu .Osnovni sudovi su nadlezni i da pruzaju medjunarodnu pravnu pomoc. kao i o pravu industrijske svojine pod uslovom da svojstvo stranaka imaju privredni subjekti. B) Stvarna nadleznost visih sudova . obaveznog socijalnog osiguranja.Za zasnivanje nadleznosti privrednog suda dovoljno je da spor ima bilo kakve veze s privrednim poslovanjem ( dakle ne mora da se radi samo o ugovorima.

Ovakvi forumi se nazivaju elektivni. .) Opsta i posebne mesne nadleznosti 1. opsta mesna nadleznost se moze zasnovati i na boravistu tuzenog fizickog lica.Nece postojati opsta mesna nadleznost suda na cijem podrucju tuzeni ima redovno boraviste.Uobicajeno boraviste se razlikuje od prebivalista po odsustvu subjektivnog elementa ( namera da se u odredjenom mestu stalno zivi ).Mesna nadleznost se uredjuje zakonom ( po pravilu ).Ponekad se terotorijalno razgranicenje nadleznosti vrsi na osnovu veze koje parnicne stranke imaju s teritorijom suda ( subjektivni kriterijum ). osim kada je to zakonom izricito iskljuceno. pojam i vrste 1. .Izuzetno.Mesna nadleznost se deli na: a) Opstu.Redovno boraviste je mesto koje je centar zivotnih interesa jednog lica.Ako se npr.Za mnostvo parnica. ako se moze uzeti da ce tuzeni u kratkom vremenskom periodu to mesto napustiti. a moze da je odredi i sud.. 55.Tuzba moze da se podnese i sudu gde tuzeni ima redovno ( trajno ) boraviste.U postupcima po reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje uvek Vrhovni kasacioni sud. odredjene prema predmetu spora. . ali moze i ugovorom.) Mesna nadleznost. jer tuzilac moze da bira da li ce tuzbu podneti sudu opsteg ili posebnog foruma. ako tuzeni nema prebivaliste ( npr. . .Pred posebne forume mogu se izneti samo zakonom predvidjene parnice. jer se na taj nacin obezbedjuje da se spor resava pred subjektivno neutralnim forumom. mesna nadleznost se odredjuje na osnovu subjektivnog kriterijuma.Opredeljenje zakonodavca za objektivni ili subjektivni kriterijum temelji se na vrednovanju interesa stranaka.Ako se radi o interesima pravne sigurnosti. studira ). 69 .Opsta mesna nadleznost se zasniva prema tome gde se nalazi prebivaliste.) Vrste . beskucnik ).Pred sudom opsteg foruma se moze voditi svaka parnica. . u drugom je nadlezan Privredni apelacioni sud. 56. b) Posebnu. dok se od obicnog boravista razlikuje po tome sto je lice vezano za odredjeno mesto time sto se u njemu nalazi centar njegovih aktivnosti ( npr.) Opsta mesna nadleznost ( forum generale ) . . . . a ponekad na osnovu veze koje predmet spora ima s teritorijom suda ( objektivni kriterijum ).) Pojam . radi o porodicnim sporovima. mesna nadleznost se radije odredjuje na osnovu veze predmeta spora sa teritorijom suda. .Pravilima o mesnoj nadleznosti odredjuje se duznost stvarno nadleznog suda da postupa u odredjenoj pravnoj stvari teritorijalno. odnosno sediste tuzenog. otvara se pored opsteg i poseban forum. .Kada je privredni sud nadlezan u prvom stepenu. . 2.

v) Sporovi iz odnosa s vojnim jedinicama i vojnim ustanovama . B) Alternativna ( elektivna ) nadleznost ( forum electivum ) .Iskljuciva mesna nadleznost uklanja mogucnost da se parnica vodi pred bilo kojim drugim stvarno nadleznim sudom.Ovde je iskljucivo mesno nadlezan sud na cijem se podrucju vodi upisnik u koji je vaduhoplov.) Posebna mesna nadleznost ( forum speciale ) A) Iskljuciva mesna nadleznost ( forum exlusive ) .Kod sporova za zakonsko izdrzavanje.Tuzilac ne moze da podnese tuzbu sudu opsteg foruma.Kod postojanja elektivne nadleznosti tuzilac moze da bira da li ce tuzbu da podnese sudu opste ili sudu posebne nadleznosti. odnosno ustanove.U sporovima za utvrdjivanje ili osporavanje ocinstva i materinstva. b) Sporovi o vazduhoplovu i brodu .vise stetnika pricini stetu ostecenom na osnovu istih cinjenica. b) Stvarnopravni sporovi .Posebni elektivni forumi vaze za sledece sporove: a) Bracni i porodicni sporovi.Za sporove ciji su predmet pravo svojine ili druga stvarna prava na nepokretnostima. 70 . odnosno stecajni postupak.Postoje 4 slucaja iskljucive mesna nadleznosti: a) Sporovi o nepokretnostima . g) Sporovi u izvrsnom i stecajnom postupku .. . . .Postoji iskljuciva mesna nadleznost suda na cijem se podrucju nalazi sud koji sprovodi izvrsni. odnosno cija prava i obaveze proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova.Kada je rec o sporovima zbog smetanja drzavine na pokretnoj stvari. 2. .forum rei sitae.Opsti forum se primenjuje i za zasnivanje nadleznosti kada u parnici ucestvuju materijalni suparnicari. . te ono moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju ono ima prebivaliste. parnica za zastitu drzavine na pokretnoj stvari moze se povesti i pred sudom na cijem se podrucju dogodilo smetanje.Bracni sporovi mogu da se resavaju pred opstim forumom ili pred sudom na cijem podrucju su supruznici imalo poslednje zajednicko prebivaliste. kao i mogucnosti da tuzbu podnese sudu na cijem podrucju se nalazi njegovo prebivaliste.Ovde je iskljucivo nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi sediste komande vojne jedinice. sporovi o zakonskom izdrzavanju . tuzilac moze da bira izmedju opsteg foruma. odnosno brod upisan.To su lica koja se nalaze u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ( suvlasnici ).Za parnice koje se vode povodom sticanja stvarnog prava na nepokrtnosti ne postoji iskljuciva mesna nadleznost suda. . odnosno boraviste. tuzilac je obicno dete. . odnosno boraviste. smetanje drzavine ili zakup na nepokretnosti. iskljucivo je mesno nadlezan sud na cijem podrucju se ta nepokretnost nalazi. vec samo sudu koji je iskljucivo nadlezan. .Tuzba protiv materijalnih suparnicara se moze podneti onom sudu koji je mesno nadlezan samo za jednog od njih.

i njime se derogira nadleznost inace mesno nadleznog suda. . 57. . kao i u sporovima o potrazivanjima poverioca.Sporovi iz ugovornih odnosa mogu se izneti pred sud na cijem podrucju je obaveza nastala ( forum loci contractus ) ili pred sud na cijem podrucju se nalazi mesto izvrsenja obaveze ( forum loci solutionis ). pored opsteg foruma. Ovaj sporazum spada u procesnopravne ugovore. . ali u konkretnom slucaju ne moze da se primeni nijedno pravilo o odredjenju mesne nadleznosti. g) prebivalistu ili boravistu tuzioca u bracno-imovinskim sporovima u vreme podnosenja tuzbe. . ali samo pod uslovom da je obaveza nastala za vreme boravka tuzenog u Srbiji.Najefikasniji je.Forum je otvoren za zaposlenog pred sudom na cijem se podrucju rad obavlja ili se obavljao. d) Sporovi o naknadi stete ( forum loci delicti commissi ) . kada tuzeni nema prebivaliste u Srbiji. . pri cemu je mesno nadlezan sud gde se stvar nalazi ( forum rei sitae ). V) Pomocna mesna nadleznost ( forum subsidiale ) .Kada kupac vodi parnicu radi zastite prava na osnovu garancije proizvodjaca.Osim pred opsti forum.Sporovi koji se ticu placanja po ceku ili menici koje povedu njihovi drzaoci mogu se voditi i pred sudom na cijoj teritoriji se nalazi mesto koje je na menici oznaceno kao mesto placanja.) Prorogacija nadleznosti Prorogacioni sporazum je ugovor stranaka o mesnoj nadleznosti suda. 71 . tako i sud na cijem podrucju se nalazi ostavinski sud. . v) poslednjem zajednickom prebivalistu supruznika ili prebivalistu tuzioca u bracnim sporovima. e) Imovinskopravni sporovi ( forum imovine ) . moze biti nadlezan kako sud opste nadleznosti. tuzilac-osteceni moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju je izvrsena stetna radnja. d) prebivalistu tuzioca u paternitetskim i maternitetskim parnicama.Do pravosnaznog okoncanja ostavinskog postupka. b) prebivalistu tuzioca u sporovima za zakonsko izdrzavanje ili mestu nalazenja imovine tuzenog. --> kao opsti forum za sve imovinske sporove. kada se spor tice prava i obaveza iz radnog odnosa. Nije moguc sporazum stranaka o stvarnoj i funkcionalnoj nadleznosti. ali i naomrazeniji. g) Sporovi iz ugovornih odnosa.Pomocna nadleznost se zasniva na sledecim cinjenicama: a) boravistu tuzenog.Tada se koristi pomocna ( supsidijarna ) nadleznost radi odredjenja mesna nadleznosti domaceg suda. te uspostavlja mesna nadleznost suda prema izboru stranaka. tuzilac-kupac moze da zasnuje i nadleznost suda koji je opste mesno nadlezan za prodavca. dj) Sporovi iz radnih odnosa ( forum loci laboris ) . odnosno nastupila stetna posledica ( dakle tri foruma kod distancionih delikata su na raspolaganju ).Javlja se u dva vida: --> kao vindikacioni forum ( tuzilac trazi predaju stvari ). za sudjenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa.v) Sporovi iz naslednopravnih odnosa .Ponekad je jasno da postoji jurisdikcija domaceg suda. pa je cak i zabranjen po Regulativi Brisel 1.

Prorogacioni sporazum nije dopusten samo u slucajevima kada zakon predvidja postojanje iskljucive nadleznosti. .) Izricita prorogacija . ). generalna prorogaciona klauzula kojom se predvidja nadleznost suda za resavanje svih sporova iz svih pravnih odnosa koje postoje izmedju stranaka nije dopustena. te tada dolazi do delegacije nadleznosti. prekludiran je da to ucini u docnijim fazama postupka.Zakljucenje prorogacionog sporazuma je moguce sve do momenta dok ne nastupi litispendencija. nakon toga visi sud ne moze da se oglasi stvarno nenadleznim za predmete iz nadleznosti nizeg suda. razlikujemo prorogacioni sporazum i prorogacionu klauzulu. usled izuzeca ili iskljucenja sudije ili drugih razloga. 2. .Do nje dolazi kada inace mesno nadlezni sud. ali samo u jednom slucaju: Ako se tuzba podnese visem sudu. delom materijalnim pravilima ( mane volje. prvostepeni sud obavestava neposredno visi koji odredjuje resenjem da u datoj stvari postupa drugi stvarno nadlezan sud s njegovog podrucja. tuzeni je duzan da vec u tom podnesku istakne prigovor mesne nadleznosti. predmet i forma ). inace mesno nadlezan sud ne moze fakticki da postupa u konkretnoj pravnoj stvari ili to nije celishodno.Za obe vrste izricite prorogacije neophodna je pismena forma. da izmeni i stvarnu nadleznost sudova. a ne stvarno nadleznom nizem.Ovi su uredjeni delom procesnim normama ( obavezni sastojci.Tzv. . . Kada nastupe te okolnosti. .Ona ima nezavisnu pravnu sudbinu od pravnog posla u koji je inkorporirana.) Delegacija . .1.Protiv resenja o delegaciji zalba nije dopustena. b) Svrsishodna delagacija. vec samo po prigovoru ). . te se smatra da je ucinjen precutni pristanak na zakljucenje prorogacionog sporazuma. kada tuzeni ne istakne prigovor mesna nadleznosti suda kojem je tuzilac podneo tuzbu ( sud ne pazi ex officio na mesnu nadleznost. ne moze da postupa. .Od dopustenosti prorogacionog sporazuma treba razlikovati uslove za njegovu punovaznost.S obzirom na nuzne sastojke odgovora na tuzbu.U izvesnim slucajevima. sudovi nadlezni za 72 .Kada je ocigledno da ce se pred drugim mesno nadleznim sudom lakse sprovesti postupak ili kada postoje drugi vazni razlozi za delegaciju. . 58. u protivnom. .) Delegacija i ordinacija nadleznosti 1.Prorogacioni sporazum se zakljucuje nakon sto je spor nastao.. . .Delegaciju vrsi neposredno visi sud.Precutna prorogacija moze.U pogledu uslova pod kojima je prorogacioni sporazum punovazan. pravilo je da se visi sud oglasi nenadleznim i ustupi predmet stvarno nadleznom sudu.Nadleznost se prenosi s mesno nadleznog na drugi sud.) Precutna prorogacija ( prorogatio tacita ) . ali to moze da ucini samo dok se ne odrzi pripremno rociste.Prorogaciona klauzula je inkorporirana u pravni posao iz kojeg bi spor mogao na nastane. . . . jer se radi o posebnom pravnom ugovoru s procesnim dejstvima.Do precutne prorogacije dolazi. za razliku od izricite..Postoji: a) Nuzna delegacija. po pravilu.

na predlog stranke. a on je ispituje razmatrajuci cinjenice koje su navedene u tuzbi i cinjenice koje su mu poznate. 60. a slabije kad privlacenje ide obrnutim tokom. 2. . . odredjuje mesno nadlezni sud. ne i stvarne nadleznosti. v) Privlacenje nadleznosti kod objektivnog spajanja tuzbenih zahteva . da donesu resenje da u konkretnom predmetu postupa drugi stvarno nadlezni sud. jer sud koji je nadlezan da resava o tuzbenom zahtevu tuzioca protiv tuzenog postoje nadlezan da resava i u parnici koju vodi trece lice protiv tuzioca i tuzenog.) Atrakcija ( privlacenje ) nadleznosti A) Pojam . i to prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. izvrsnim. zasnivanje i ustaljenje nadleznosti 1.Jace privlacenje postoji kada nizi sudovi privlace predmete iz nadleznosti visih.Sud ce i u daljem toku parnice imati prilike da ispita da li je nadlezan. dolazi do privlacenja nadleznosti ( koja je nepotpuna ). koji se vodi pred tim sodom ili na njegovom podrucju. .Potpuno privlacenje nadleznosti podrazumeva da postojanje jednog postupka ima za posledicu promenu u stvarnoj i mesnoj nadleznosti u povezanoj parnici. vanparnicnim ili stecajnim ).) Ispitivanje.Ovde je privlacenje potpuno. . b) Privlacenje nadleznosti po protivtuzbi .delegaciju mogu. stecajni ) mnogo brze i jeftinije da sprovede postupak ciji je subjekt sam stecajni duznik i cije se predmet tice pravnih poslova stecajnog duznika. .Kada je ovaj uslov ispunjen.) Ispitivanje nadleznosti .Protivtuzba je tuzba koju tuzani podnosi protiv tuzioca u toku inicijalne parnice.Nadleznost suda u odredjenoj pravnoj stvari zasniva se na njenoj povezanosti s nekim drugim postupkom ( parnicnim. B) Vrste privlacenja nadleznosti .Tada VKS sam. na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. jer sud koji odlucuje o tuzbi moze odlucivati i o protivtuzbi samo ako je stvarno nadlezan da postupa u parnici po protivtuzbi. te na rocistu za glavnu raspravu. bilo na predlog stranke ili inace nadleznog suda. pri cemu u tuzbi trazi za sebe pravo o kome tece prvobitna parnica.Kod nepotpunog privlacenja. kada je sigurno da postoji direktna medjunarodna nadleznost sudova u Srbiji. 59.Do spajanja tuzbenih zahteva u istoj tuzbi dolazi samo kada je za svaki od njih predvidjena ista vrsta postupka i kada je isti sud stvarno nadlezan za svaki od njih. .Ordinaciju nadleznosti vrsi VKS.Zasnivanje ovakve nadlenoznosti lezi u razlozima procesne ekonomocnosti. 73 .Ovde je privlacenje nepotpuno.Moze se ocekivati da ce sud pred kojim se vodi neki drugi postupak ( npr. povezanost parnice s nekim drugim postukom dovodi samo do promene mesne.Sud je duzan ex officio da ispita svoju nadleznost odmah nakon prijema tuzbe. ali iz okolnosti slucaja ne moze da se utvrdi koji bi sud bio mesno nadlezan. a) Privlacenje nadleznosti u sporu po tuzbi glavnog mesanja . .) Ordinacija .Tuzbu glavnog mesanja podnosi trece lice protiv stranaka ( tuzioca i tuzenog ) u toku njihove parnice. . .

. prorogacija nadleznosti vise nije moguca. zbog vazenja pravila o zabrani dvostruke litispendencije.Sukob nadleznosti postoji kada razna tela koja odlucuju o pravima i obavezama gradjanskopravnog karatera prisvajaju ili odbijaju da odlucuju o konkretnoj pravnoj stvari.Apelacioni sudovi i Privredni apelacioni sud resavaju sukob nadleznosti izmedju nizih sudova sa svog podrucja.Pozitivni sukob nadleznosti nije moguc. . on ostaje nadlezan sve do momenta okoncanja parnicnog postupka. .Kasnija promena cinjenica ( okolnosti ) na kojima je nadleznost zasnovana nema uticaja na vec ustanovljenu nadleznost u momentu podnosenja tuzbe ( npr. te se pokrece postupak za resavanje sukoba nadleznosti. . pravilo perpetuatio fori ne vazi.Nase pravo ne sadrzi pravilo da je odluka suda koji se smatra nenadleznim obavezna za sud kome se predmet ustupa.S slucaju da tuzilac poveca tuzbeni zahtev.Posebna pravila vaze za razgranicenje jurisdikcije redovnih sudova o arbitraza.Ako je za sudjenje po povecanom tuzbenom zahtevu stvarno nadlezan visi sud. .Pravilo je da sukob nadleznosti sudova iste vrste resava zajednicki neposredno visi sud.Nenadlezni sud moze da postane nadlezan samo ako stranke nakon tog momenta izricito ili precutno prorogiraju njegovu nadleznost. .Pravilo o ustaljivanju nadlenznosti vazi za mesnu i obe vrste stvarne nadleznosti. ukljucujuci i nadleznost vrste suda. nizi sud mora da se oglasi nenadleznim i da ustupi predmet visem sudu. .Pravilo perpetuatio fori se ne primenjuje kada je tuzba podneta nenadleznom sudu.Ostale sukobe nadleznosti resava VKS. 61. tuzeni promeni domicil ). . .Ako tuzeni ospori postojanje cinjenica na kojima bi sud trebalo da zasnuje svoju nadleznost.Izmedju samih sudova moze doci samo do negativnog sukoba nadleznosti u kome dva suda odbijaju da postupaju u konkretnoj pravnoj stvari. 74 . . B) Razlozi . 2.. . kada se okaminila nadleznost inace nadleznog suda. . pri cemu je teret dokazivanja na tuziocu.Za postojanje nadleznosti je dovoljno da je ona postojala samo u jednom momentu tokom trajanja parnice. vec ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. .) Sukob nadleznosti A) Pojam i vrste . i ovaj sud kome je predmet ustupljen moze da se smatra nenadleznim. najkasnije u momentu kada je zakljucena glavna rasprava. . steta nije nastala ). .Ako je sud bio nadlezan prema cinjenicama koje su postojale u momentu podnosenja tuzbe. sud nece odbaciti tuzbu.Tada kazemo da se nadleznost ustalila ( perpetuatio fori ).Obrnuto.Naprotiv. .Ako sud nadje da osnov za nadleznost ne postoji ( npr.) Zasnivanje i ustaljivanje nadleznosti ( perpetuatio fori ) . V) Nadleznost za resavanje sukoba nadleznosti . sud je duzan da sprovede dokazivanje.

Da li se sudi u vecu ili inokosno prvenstveno zavisi od stadijuma postupka.. . cija vrednost prelazi 3 miliona ninara. . umesto veca. .Lazni sukob nadleznosti postoji i kada je odluku doneo stvarno nenadlezni usd. sudi sudija pojedinac ( sporazum o inokosnom sudjenju.U prvom stepenu sudi sudija pojedinac: * u sporovima po imovinskopravnim zahtevima. .Sukob nadleznosti ne postoji kada je stranka ulozila zalbu na resenje suda kojim se oglasava nenadleznim.Tada ce sud kome je predmet ustupljen jednostavno proslediti predmet drugom sudu i o tome ce obavestiti sud koji mu je predmet ustupio. uzoraka.Ako je taj drugostepeni sud nadlezan da resava i sukob nadleznosti. sud kome je ustupljen predmet je duzan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. 75 .Postupak pokrece sud kome je predmet ustupljen. kakav je njegov sastav. .Sve dok se sukob nadleznosti ne resi. kao i od vrednosti predmeta spora i vrste sporne stvari. ..prava na upotrebu firme. onda je sud kome je ustupljen predmet vezan odlukom drugostepenog suda ( pa mora da postupa ). .cist procesnopravni ugovor ). . a trebalo je da bude ustupljen drugom sudu. pa je drugostepeni sud odlucujuci po zalbi ukinuo presudu i predmet ustupio drugom sudu.Odredjuje se: da li sud sudi u vecu. .) Pojam .) Sastav prvostepenog suda . . .nezavisno od vrednosti predmeta spora. ako sudi u vecu.. .Ostale sporove sudi u prvom stepenu vece koje cine sudija i dvoje sudija porotnika.Lazni sukob nadleznosti postoji kada je drugom sudu predmet ustupljen zbog ocigledne omaske.Pravilo je da sud sudi u vecu ( zborno sudjenje je ustavom predvidjeno ). ako je drugostepeni sud istovremeno nadlezan i za resavanje sukoba nadleznosti.) Sastav suda 1.Postupak o sukobu nadleznosti okoncava se resenjem protiv kojeg nije dozvoljena zalba.Stranke mogu da se sporazumeju da njihov imovinskopravni spor.Sud kome je predmet ustupljen je vezan tim resenjem. * u drzavinskim parnicama.Pravila o sastavu sudu uredjuju personalni sastav sudeceg tela u pojedinim fazama parnice. a drugostepeni sud je odbio zalbu i potrvrdio resenje prvostepenog suda. sporove koji se odnose na zastitu ili upotrebu pronalazaka i tehnickog unapredjenja. pogresno protumacio predmet spora ili pogresno shvatio podatke na osnovu kojih je odredjen tuzeni. a izuzeci se mogu zakonom predvideti.dostavlja ustupljeni predmet sudu koji je nadlezan da resi sukob nadleznosti. 2..Ocigledna omaska postoji kada je sud koji ustupa pogresno odredio identitet tuzenog. . D) Lazni sukob nadleznosti .G) Postupak za resavanje sukoba nadleznosti . 62. ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3 miliona dinara. * u privrednim sporovima.Vece u prvom stepenu sudi sporove iz autorskog prava. .

) Znacaj sastava suda . . 76 . izricito ). d) visina advokatskog honorara. . 63.. v) vrsta postupka. ceni da li ce u konkretnoj stvari postupati vece ili pojedinac. pa tuzba u kojoj nije navedena vrednost predmeta spora se odbacuje kao neuredna.Ovaj sporazum se moze zakljuciti sve do zakljucenja glavne rasprave ( pismeno. Protiv ovakvog resenja veca. ex officio.Odlucuje u vecu o 3 sudije kada sudi u drugom stepenu ili na raspravi.Ako se radi o obrnutom slucaju. 5.revizija u imovinskopravnim sporovima nije dopustena ako vrednost predmeta spora ne prelazi pola miliona dinara. .Povrede pravila o sastavu suda predstavljaju apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka. g) visina sudskih taksi.Vrednost predmeta spora je obavezan sastojak tuzbe. .Vrednost predmeta spora je vrednost zahteva koji tuzilac istice u tuzbi izrazen u novcu.Visi sudovi su nadlezni da sude sporove u kojima vrednost predmeta spora prelazi pola miliona dinara. . kada odlucuje po vanrednim pravnim lekovima. to se moze izpraviti ad hoc. ono moze resiti da nastavi da sudi pojedinac.Nema smetnji da stranke zakljuce sporazum o inokosnom sudjenju i u prorogacionom sporazumu ( ali ne moze ako dodje do bracnog. a moze i da nastavi samo da postupa u tom predmetu ( pogotovo ako se radi o poodmakloj fazi postupka ). .pravila o parnici u sporovima male vrednosti primenjuju se kada tuzbeni zahtev na koji se odnosi potrazivanje u novcu ne prelazi iznos od 100000 dinara. . i to ceni na osnovu cinjenica koje su navedene u tuzbi.) Sastav VKS .sporovo o imovinskopravnim zahtevima u prvom stepenu sudi sudija pojedinac kada vrednost predmeta ne prelazi 3 miliona dinara. . na zapisnik. .Prvistepeni sud. zalba nije dozvoljena..U ostalim slucajevima ( kada nije rec o novcanom potrazivanju ). . odmah po prijemu tuzbe. B) Opste pravilo za odredjivanje vrednosti spora . a ustanovi se da bi trebalo da je sudio sudija pojedinac.vece koje cine 3 sudije.Visina utuzenog novcanog potrazivanja cini vrednost predmeta spora.Od vrednosti predmeta spora zivisi: a) sastav prvostepenog suda. maternitetskog ili paternitetskog spora ). vrednost spora cini vrednost glavnog zahteva koju odredjuje sam tuzilac. a pri tom se sporedna trazenja ( kamate. . 4. b) dopustenost revizije.) ne priracunavaju. sudija pojedinac mora da prepusti vecu da nastavi postupak ( to se moze desiti npr.Ukoliko je postupak pocelo da radi vece.Na svoj sastav sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom celog postupka.Vece se sastoji od 7 sudija. .) Sastav drugostepenog suda. troskovi. ako tuzilac poveca tuzbeni zahtev preko 3 miliona dinara ).) Vrednost predmeta spora A) Pojam i znacaj .Ako sud zapocne postupak u nepravilnom sastavu. 3.Odlucuje u vecu od 5 sudija kada se radi o reviziji.

) Buduca davanja koja se ponavljaju . a njihov zbir cini vrednost predmeta spora ( npr.Kod buducih sukcesivnih davanja. za vrednost predmeta spora se uzima vrednost zalozene stvari. a sud je duzan da brzo ( do pocetka rasprave o glavnoj stvari ) i na prigodan nacin proveri vrednost predmeta spora. ovo pravilo ne vazi kada su alternativno istaknuti zahtev u novcu i nenovcana cinidba ( npr. . onda visina ukupne zakupnine. 100000 na ime izgubljene dobiti i jos toliko na ime neimovinske stete ). .Ako je vise zahteva istaknuto u jednoj tuzbi protiv jednog tuzenog ( objektivna kumulacija tuzbenih zahteva ) vrednost spora se odredjuje na dva nacina: a) ako svi zahtevi proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova.) Sporovi po zahtevu za davanje obezbedjenja . tuzeni moze u odgovoru na tuzbu da prigovori i podnese dokaze.Ako predmet zaloge ima vecu vrednost od iznosa potrazivanja koje treba obezbediti.Kada je spor imovinskopravni.. . b) ovo pravilo ne vazi kada zahtevi istaknuti kumulativno u jednoj tuzbi ne pocivaju na istom cinjenicnom i pravnom osnovu.U slucaju kada su u jednoj tuzbi alternativno istaknuta dva tuzbena zahteva. te se ovde uzima kao vrednost predmeta spora samo visina novcanog iznosa. kao vrednost predmeta spora se uzima zbir svih davanja u periodu od 5 godina.Nakon pocetka raspravljanja. . . vrednost zahteva se sabira. 77 .To ne treba mesati s trzisnom vrednoscu predmeta povodom kojeg se parnica vodi ( dakle nema objetivnih kriterijuma za odredjivanje vrednosti predmeta spora ). vrednost premeta spora ce biti jednaka iznosu potrazivanja. T tuzi P i zahteva da mu ovaj vrati stvar ili da mu isplati 100000din ). jednom zubom se trazi 100000 na ime stvarne stete.Ako je tuzilac i suvise visoko ili i suvise nisko oznacio vrednost predmeta spora. V) Korekcija vrednosti predmeta spora . jer izvrsenjem tog zahteva tuzeni se moze osloboditi obaveze.Medutim. tuzilac ce po pravilu vrednost predmeta spora da odredi u skladu sa onim ekonomskim interesom koji za njega ima pravosnazna odluka doneta u njegovu korist. 4.Ovde je vrednost predmeta spora jednaka visini jednogodisnje zakupnine.Ako obaveza na buduca davanja treba da traje duze od 5 godina.) Sporovi o postojanju zakupnih ondnosa . . pa se tada vrednost spora odredjuje za svaki zahtev ponaosob. V) Posebna pravila 1. .) Kumulacija tuzbenih zahteva .Za odredjivanje vrednosti predmeta spora merodavan je momenat u kome je tuzilac podneo tuzbu.U suprotnom. za vrednost predmeta spora se uzima vrednost manjeg zahteva. vrednost predmeta spora se racuna prema zbiru svih buducih davanja. 2. za vrednost predmeta spora se ipak uzima ona vrednost koja je oznacena u tuzbi. a ako je zakup zakljucen na krace vreme. 3.

.izvidjaje.Ex officio ce odbaciti tuzbu i ( nema u zakonu ): * u slucaju nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti suda RS. a ako je neurednu tuzbu podneo punomocnik koji je advokat.Sto se tice postojanja/nepostojanja ostalih procesnih smetnji ( zabrana dvostruke litispendencije. . vec utvrdjivanje postojanja ovakvih procesnih smetnji zahteva po prirodi stvari. * u slucaju izuzeca od jurisdikcije tuzenog ( imunitet ). onda se tuzba odbacuje. onda ce je odbaciti kao nedopustenu.Dovoljno je da tuzilac ucini verovatnim da su se ostvarile pretpostavke za merotorno odlucivanje. . dj) tuzilac u roku koji je sud odredio nije postupio po meri koju mu je nalozena radi otklanjanja nekog procesnog nedostatka. . te da o njima odluci zajedno sa glavnom stvari.Otklonjive su sledece procesne smetnje: a) nedostaci u vezi sa stranackom i parnicnom nesposobnoscu.Teze je ispraviti sadrzinski manljivu tuzbu ( npr. ako je posebnim propisima odredjen rok za njeno podizanje. trebalo bi sud da odlozi odlucivanje o postojanju procesnih pretpostavki. d) tuzilac nema pravni interes za podizanje tuzbe. tuzilac tvrdi da je raskinuo ugovor o pradaji. a kada je otlonjiva.Tuzba moze biti manljiva formalno. . 2.) Pojam .Sud ce odbaciti tuzbu resenjem kada: a) odlucivanje o tuzbenom zahtevu ne spada u sudsku nadleznost ( apsolutna nenadleznost ).Ispitivanje tuzbe podrazumeva stav suda o tome da li postoje procesne pretpostavke ili postoje smetnje za meritorno odlucivanje. .) Odbacivanje tuzbe .Tuzba se odbacuje samo kada je procesna smetnje neotklonjiva. prethodno ispitivanje tuzbe vrsi se na osnovu navoda u tuzbi i cinjenica koju su mu poznate. . te ce ovde sud vratiti tuzbu tuziocu da otkloni nedostatke u primerenom roku. . .No. u slucaju poteskoca u dokazivanju. a zahteva predaju stvari ). a ako ih ne ispravi.Sud ispituje tuzbu i u pogledu forme i sadrzine. . odnosno da je predata bez zakonom predvidjenog sadrzaja ( i to je otklonjiv nedostatak ). da ustupi predmet nadleznom sudu ).. v) o istom zahtevu vec tece parnica izmedju istih stranaka ( zabrana dvostruke litispendencije ).). sud je duzan da primeni mere kako bi je otklonio ( npr.64. g) u istoj stvari izmedju istih stranaka je doneta pravosnazna presuda ili poravnanje. sud nije vezan navodima tuzioca. . da ako je nenadlezan.U pogledu postojanja stvarne i mesne nadleznosti suda.) Prethodno ispitivanje tuzbe 1.Ovde se misli na netacno ili nedostatno odredjenje stranaka u tuzbi ( ostali nedostaci koji se ticu samog pojma stranke su neotklonjivi ) b) nedostaci u urednom zastupanju stranke. b) tuzba je podneta neblagovremeno. 78 .

) Odbrana tuzenog . kao sto to cini tuzilac u tuzbi.Propust da se odgovori na tuzbu moze da znaci i okoncanje parnice donosenje presude zbog propustanja. .) Pojam i znacaj .Dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor je obavezno. v) izjasnjavanje tuzenog o tome da li priznaje ili osporava tuzbeni zahtev. . da ga pouci o tome kakav bi trebalo da bude sadrzaj odgovora na tuzbu.3.Uz to. .Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom u roku od 30 dana od dana kada je primio tuzbu.) Sadrzina odgovora na tuzbu . A) Odgovor na tuzbu 1.U toku ove faze postupka.Neka od tih resenja donosi na osnovu predloga koji je tuzilac podneo u tuzbi. .Jer u komplikovanim pravnim stvarima. . b) procesne prigovore.. .Rok za odgovor na tuzbu je 30 dana. 2.On moze da iznese svoju odbranu ili da ima drugaciji stav prema tuzbenom zahtevu (priznanje). gde sud moze da zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu i gde naredjuje da se primerak tuzbe dostavi tuzenom. 65. . odnosno o duznosti u sopstvenom interesu ). zalba nije dopustena.Odgovor na tuzbu je inicijalni podnesak tuzenog u kome on istice svoje pravne zahteve.Odgovor na tuzbu mora da sadrzi: a) sve sastojke kao i svaki drugi podnesak. 79 . osim u jednom slucaju kada to nalazu posebne okolnosti ( hitnost ).Prekluzivnost inace kratkog roka od 30 dana za odgovor na tuzbu otvara pitanje ravnopravnosti stranka. sud je duzan da tuzenog i upozori da je duzan da na tuzbu odgovori. . prigovore kojima se osporava dopustenost tuzbe.). tuzilac priprema tuzbu neograniceno.Protiv odluka suda o upravljanju postupkom tokom prethodnog ispitivanja tuzbe. ne i o tuzbenom zahtevu. . resenje o obezbedjenju dokaza.) Upravljanje postupkom . o oslobadjanju tuzioca od troskova postupka. dok druga donosi ex officio ( npr.Prvo prica iz 50. pitanja ( litispendencija ).Na tako zakazanom rocistu moze da se raspravlja samo o odredjenju privremenih mera. te da upozori na posledice propustanja odgovora na tuzbu. prekluzivan je i pocinje da tece od momenta kada je tuzba dostavljena tuzenom. o spajanju parnica ili o razdvajanju postupka. sud moze da donosi resenja koja se ticu formalnog i materijalnog upravljanja parnicom. . .Zakon govori da je tuzeni duzan da odgovori na tuzbu ( ovde se radi o procesnom teretu.. . dok je tuzenom ostavljeno samo 30 dana da se izjasni o tvrdnjama tuzioca.Opravdanje za zakazivanje rocista bez dostavljanja tuzbe tuzenom na odgovor moze da bude zahtev tuzioca da sud odredi privremene mere. .

Upustanje tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari vazan je procesni momenat jer: a) od tog momenta on vise ne moze da istice prigovor mesne nenadleznosti.Upustanje tuzenog u meritum spora podrazumeva da tuzeni ospori osnovanost tuzbenog zahteva.. sto sudu odmah doje prostor da donese presudu zbog propustanja ( to nije fer jer u slucaju kada tuzilac podnosi neurednu tuzbu. B) Stav tuzenog prema tuzbi i tuzbenom zahtevu 1.Tuzeni osporava dopustenost tuzbe tako sto istice procesne prigovore.) Uopste . v) ne moze vise da zahteva aktorsku kauciju. . apsolutno nistav ugovor ). g) u tom momentu se precutnom prorogacijom uspostavlja direktna medjunarodna nadleznost naseg suda. on je moze ispraviti. * isticanjem materijalnopravnih prigovora. da zahteva da sud obaveze tuzioca na placanje aktorske kaucije. vec da postoje druge cinjenice koju mu daju mogucnost da odbije ispunjenje tuziocevog pravnozastitnog zahteva.g) ako osporava tuzbeni zahtev. te da zahteva od suda da tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. odnosno da postoje smetnje za merotorno odlucivanje. time se remeti ravnopravnost stranaka pa je ovakvo resenje neodrzivo ). 80 . kao i dokaze koji potkrepljuju njegove cinjenicne tvrdnje. raskid ugovora ). b) ne moze da istice prigovor nedostatka stvarne nenadleznosti ako se visi sud prvog stepena oglasio nadleznim umesto istog stvarnog nadleznog suda nizeg stepena. tuzeni ne porice tacnost cinjenica niti tvrdi da je tuzba nekonkludentna.Odgovor na tuzbu moze imati i fakultativne elemente: moze da zahteva oslobodjenje od placanja troskova postupka.Propust tuzenog da u odgovoru na tuzbu istakne procesne prigovore ne povlaci za sobom prekluziju.Materijalnopravnim prigovorima tuzeni istice da: --> tuziocevo subjektivno pravo nije nastalo ( npr. ako tuzeni ima prebivaliste ili boraviste u inostranstvu.) Upustanje tuzenog u merotum spora .Tuzeni vec u odgovoru na tuzbu treba da se izjasni da li priznaje tuzbeni zahtev ( tada sud donosi presudu na osnovu priznanja ).Isticanjem ovih prigovora. ili da su se ostvarile ali na drugaciji nacin od navedenog u tuzbi ). kojima on ukazuje sudu da ne postoje pretpostavke.Ako je odgovor na tuzbu dat sa formalnim ili sadrzinskim nedostacima. te da tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. vec je duzan da navede cinjenice na kojima zasniva svoju tvrdnju o neosnovanosti tuzbenog zahteva. zastarelost. --> tuziocevo subjektivno pravo je prestalo ( npr. smatrace se kao da nije ni podnet. . . . tuzeni to ne moze da ucini pausalno. * tvrdnjom da je tuzba nekonkludentna ( ona je takva ako iz cinjenica navedenih u tuzbi ne proizlazi ona pravna posledica na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu ). 2. ili smatra da tuzba nije dopustena ili je tuzbeni zahtev neosnovan ( tada iznosi i svoja odbrambena sredstva koja su upravljena na to da sud odbaci tuzbu kao nedopustenu ili da sud odbije tuzbu kao neosnovanu ). i mesna nadleznost inace mesno nenadleznog suda.Tuzeni meritorno osporava tuzbeni zahtev na tri nacina: * osporavanjem cinjenica iznetih u tuzbenom zahtevu ( tvrdi da se cinjenice nisu ostvarile. . d) imanovanje punomocnika za prijem pismena. 3. . .) Osporavanje dopustenosti tuzbe .

2.Kada se kompenzacioni prigovor izjavi pre pocetka postupka.Ova praznica radnja se u svojoj pravnoj prirodi razlikuje od jednostrane izjave volje kojom se vrsi preboj potrazivanja. duznik izjavljuje da prebija svoje istorodno.Kada se ovo desi. ratione materiae nisu vezana za gradjanskopravne sporove ( npr.Za razliku od protivtuzbe. sada tuzeni.Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na tri nacina: posebnom tuzbom. a potrazivanja se gase tek konstitutivnom odlukom suda. o ostalim prigovorima se ne raspravlja ). medjutim on ima i procesna dejstva jer je sadrzan u parnicnoj radnji kojom se ovaj prigovor istice. usled toga. tuzeni ne bi mogao da istice preboj svog fiskalnog potrazivanja prema tuziocu ). . te zahteva da sud. jer zadrzava svoj materijalnopravni karakter. . u celosti ili delimicno odbije tuzbeni zahtev tuzioca.) Prigovor kompenzacije . . te obaveza tuzenog jos nije dospela.) Prigovor prebijanja u parnici . po pravilu. a poverilac ipak podnese tuzbu protiv duznika.) Eventualni kompenzacioni prigovor . te ce sud.--> tuziocevo subjektivno pravo je vezano za rok ili uslov. kompenzacioni prigovor moze da se istakne u tekucoj parnici i pred sudom koji ne bi bio stvarno nadlezan da odlucuje o zahtevu istaknutom u kompenzacionom prigovoru. sto ima za posledicu da do prebijanja dolazi tek konstitutivnom odlukom suda.S druge strane.Dva shvatanja: --> Prvo. vazi nacelo najlikvidnijeg prigovora. 3.Za razliku od kompenzacionog prigovora van parnice. pa sud najpre raspravlja o onom prigovoru koji bi najpre mogao da dovede do odbijanja tuzbenog zahteva ( te ako se on pokaze osnovanim.Posebno je znacajan exeptio non adimpleti contractus kojim tuzeni istice da nije duzan da ispuni svoju obavezu iz ugovora dok tuzilac ne ispuni svoju. gase ex tunc. 1. da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. shodno tome. da se radi o institutu s dvostrukom funkcijom: on predstavlja materijalnopravnu izjavu volje. u parnici ce se pozvati na cinjenice da se poveriocevo potrazivanje ugasilo prebijanjem.Ako se tuzilac poziva na vise prigovora. polazi od toga da je prigovor prebijanja u parnici samo paricna radnja. dospelo potrazivanje s potrazivanjem poverioca i oba potrazivanja se.Ovim prigovorom. duznik. a) Pravna priroda kompenzacionog prigovora . vladajuce. shvatanje kod nas. --> Drugo. prigovor kompenzacije dat u parnici je parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od suda da utvrdi od suda da utvrdi da je utuzeno potrazivanje tuzioca u celosti ili delimicno prestalo da postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio vlastitim potrazivanjem prema tuziocu. 81 . b) Dopustenost kompenzacionog prigovora . . u parici ne moze da se izvrsi preboj potrazivanja koja. . . kompenzacionom protivtuzbom i prigovorom kompenzacije( najjace sredstvo ). makar istorodna.) Prigovor prebijanja izjavljen van parnice . . on nema na parnicu vece implikacije.Tuzeni moze da istakne prigovor kompenzacije bezuslovno i uslovno.Ona je opoziva. 66. zapravo jednostranom izjavom volje upucenom poveriocu.

Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv tuzioca.Sporno je da li isticanjem prigovora kompenzacije pocinje da tece parica po zahtevu istaknutom u prigovoru ili ne ( pa ima dva shvatanja o tome. dat pod uslovom da sud smatra da je tuzbeni zahtev osnovan.) Postupak povodom prigovora kompenzacije . osim ako norma o protivtuzbi ne predvidja nesto drugo. on ne bi mogao da se na isto potrazivanje poziva u drugoj. odnosno o postojanju utuzenog potrazivanja. .Odluka suda o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog u kompenzacionom prigovoru obuhvacena je pravnom snagom presude. tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan. b) u drugom..Tuzeni moze u novoj parnici protiv tuzioca da utuzi citavo svoje potrazivanje. 67. .Izreka presude kojom je sud odlucio o prigovoru kompenzacije sastoji se od 3 dela: a) u prvom. ne upustajuci se u raspravljanje o postojanju protivpotrazivanja ( ako utvrdi suprotno. a ciji je predmet spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca. pravni interes za tuzbu u prvoj parnici otpada. 4.Ako bi potrazivanje bilo obuhvaceno tuzbenim zahtevom. svaki prigovor kompenzacije je eventualni. izrekne njihov preboj. v) u trecem.) Odluka suda povodom prigovora kompenzacije . . ako nadje da ono postoji. .Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna.Bilo kakva promena cinjenica u vezi s protivpotrazivanjem koja bi nastala nakon ovog procesnog momenta ne uzima se u obzir. . kada tuzeni istakne prigovor kompenzacije. sud mora napre da odluci o osnovanosti tuzbenog zahteva. . sud utvrdjuje da postoji potrazivanje. a tek. sve dok sud u prvoj parnici ne odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan ili dok tuzeni ne povuce kompenzacioni prigovor. a tuzbeni zahtev usvaja ). da odlucuje o osnovanosti protivpotrazivanja i da. paralelnoj parnici ili da isto potrazivanje utuzuje u posebnoj parnici. .Za dopustenost njenog podnosenja vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe.U svakom slucaju. B) Dopustenost protivtuzbe . . sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje. ako moze drugim sredstvima da odbije tuzbeni zahtev.Obrnuto. sud konstitutivno prebija u celosti ili delimicno potrazivanje protivpotrazivanjem i odbija u celosti ili delimicno tuzbeni zahtev.Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca ne postoji. koja su na prvi pogled nepomirljiva ali ipak nije tako ). 5. jer on nece moci da istakne prigovor presudjene stvari.Stoga. 82 . .Prigovor prebijanja moze da se izjavi samo do zakljucenja glavne rasprave. . . onda se prigovor odbija kao neosnovan.) Protivtuzba A) Pojam i vrste . kompenzaciona i prejudicijelna ( i eventualna ).Normalno je da tuzeni ( koji ima izvesno potrazivanje prema tuziocu ) nema interesa da istice ovaj prigovor i dopusti da se njegovo potrazivanje ugasi.Prigovor kompenzacije moze da se izjavi samo do visine utuzenog potrazivanja tuzioca. eventualno. a ista stranka ga iznesi u drugoj parinici u vidu prigovora kompenzacije.

.O ovoj protivtuzbi vazi mutatis mutandis sve sto je receno za tuzbu za utvrdjenje. 4. . . protivtuzbu moze da podnese samo tuzeni protiv tuzioca. .Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav. narocito kada je tuzbeni zahtev iz protivtuzbe visi od visine samog tuzbenog zahteva. 3. ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po tuzbi.S druge strane. K se s tim ne slaze i zahteva da sud utvrdi da je ugovor nistav. .Izmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza. Medjutim. 1. po osnovu ugovora o obrocnim otplatama cene. ako nadje da je ugovor zaista nistav.) Eventualna protivtuzba .) Kompenzaciona protivtuzba .Odluka suda o prejudicijalnoj protivtuzbi ulazi u izreku presude i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. b) Drugo. T tuzi A i zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o radu. d) Peto. g) Cetvrto.) Prejudicijalna protivtuzba Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da mu ovaj plati izvesnu sumu novca za dva dospela obroka. tj. . za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka. .Sud moze da odbaci tuzbu kao nedopustenu.Radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od prejudicijalnog znacaja za merotornu odluku po tuzbi. protivtuzba moze da se podigne samo u formi podneska. nece biti dopustena protivtuzba tuzenog u kojoj trazi da sud utvrdi da tuzilac nije vlasnik stvari. da odlucuje o incidentnom zahtevu za utvrdjenje.Sud moze. K osporava tuzbeni zahtev.U novije vreme se smatra da je veza izmedju tuzbe i protivtuzbe uspostavljena.Kompenzaciona protivtuzba moze da se podnese. protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja glavne stvari. v) Trece.) Koneksna protivtuzba . ali to nema uticaja na postupak po protivtuzbi jer je ona samostalna. . ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog prava za prestanak obaveze prebijanjem. podnosenje prejudicijalne protivtuzbe ima tu prednost sto je sud duzan da odluci o ovakvoj protivtuzbi. A podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala ) 2.a) Prvo.Podnosenje ove tuzbe ima smisla. izmedju stranaka u pranici mora da postoji identitet. podize i protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze T da mu vrati prodatu stvar. tuzilac moze da je povuce. kada su oba tuzbena zahteva ekonomski uslovljena. cak i kada tuzilac povuce tuzbu ili kada je sud odbaci kao nedopustenu. Protivtuzba tuzenog moze da glasi da se utvrdi da je on vlasnik stvari. pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom zivotnom dogadjaju ( npr. s druge strane. .Ako vlasnik stvari podnese tuzbu za utvrdjenje. kao i ista vrsta pravila o stvarnoj nadleznosti suda.Za razliku od incidentnog zahteva za utvrdjenje. 83 . za dopustenost i dalju sudbinu parnice po protivtuzbi je irelevantno sta ce biti sa tuzbom. . samo dok nije odlucio o zahtevu iz tuzbe.

84 . ako to nije ucinjeno u prethodnom stadijumu postupka. vec se samo stvaraju pretpostavke za merotorno odlucivanje.) Pripremno rociste .Sud je to duzan da ucini kada je celishodno da. s obzirom na jednostavnost spora.Smisao podnosenja protivtuzbe je da sud.Pripremno rociste se zakazuje najdalje u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok za odgovor na tuzbu. tek kada se stekne uslov ( usvajanje tuzbenog zahteva ). spoji parnice ( u suprotnom.Pravilo je da se obavezno zakazuje resenjem. jer je spor jednostavan ili medju strankama nema spornih cinjenica. zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu. postupak u parnicama o sporovima male vrednosti. pripremi rocista za glavnu raspravu. spoji obe parnice.Priprema za glavnu raspravu vrsi se tako sto sud utvrdjuje da li su ispunjene pretpostavke za merotorno odlucivanje. V) Postupak po protivtuzbi . u prvom redu. nije neophodno za ostvarenje nacela koncentracije glavne rasprave. A) Znacaj . B) Zakazivanje pripremnog rocista . ali ako procesno gradivo ne daje povoda da se zakaze. vec i u ovoj fazi postupka da merotorno okonca parnicu.Sud nece zakazivati pripremno rociste ako proceni da to. a tuzeni odgovor na nju. 68. on moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi ).Poziv za pripremno rociste mora da im se dostavi najkasnije 8 dana pre odrzavanja rocista. . . kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani..Pripremno rociste je prvo rociste na kome stranke preduzimaju i usmene parnicne radnje.Isticanjem eventualnog tuzbenog zahteva tece parnica po tom zahtevu koja se gasi kada sud odbije tuzbeni zahtev po tuzbi kao neosnovan. . .Za neke parnicne postupke zakonodavac izricito predvidja da se ne zakazuje pripremno rociste: postupak za izdavanje platnog naloga. .Eventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud odlucuje o eventualnom protivtuzbenom zahtevu.Ono sluzi.Vrsi se na takav nacin sto se sud stara da se definise i koncentrise procesna gradja.Pravilo je da pripremno rociste otpocne tako sto tuzilac izlaze tuzbu. b) presudu na osnovu odricanja. sud moze. . odmah nakon sto je primio uredan odgovor na tuzbu. . a potom se raspravlja o procesnim pretpostavkama. onda se ne zakazuje.Ali.Na pripremnom rocistu se ne odlucuje meritorno. . zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku. . . u interesu procesne ekonomije. . .U pripremanju glavne rasprave sud moze da donese: a) presudu na osnovu priznanja. V) Tok pripremnog rocista .Pravilo je da sud.

b) Druge. . ali ne i kontradiktorna presuda ( ukoliko je nju doneo. jer ovaj zahtev tuzenog nije obavezan sastojak odgovora na tuzbu. onda moze da utvrdi koja ce od dokaznih sredstava koje su stranke predlozile i da izvede na glavnoj raspravi.Dalji tok pripremnog rocista je usmeren na raspravu o predlozima i zahtevima stranaka i cinjenicnim navodima.Glavna rasprava predstavlja celinu.Tri vrste odluka: a) Prve. . G) Odluke suda na pripremnom rocistu .Ovde se formira procesno gradivo. jer zapocinje analizom rezultata koji su dobijeni na pripremnom rocistu.Procesno gradivo se formira tako sto stranke usmeno izlazu svoje zahteve. cinjenicne tvrdnje i predloge. pripremno rociste je izgubilo na znacaju u procesnim posledicama ).) Glavna rasprava . v) Presuda o glavnoj stvari ( meritorno resenje ). . 85 . ako je propustio da prigovore istakne u odgovoru na tuzbu ( dakle uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu. . ona je nistava ) . pa i pravna shvatanja.Kako je tuzeni duzan da se upusti u merotorno raspravljanje vec u odgovoru na tuzbu.Glavna rasprava predstavlja samo nastavak pripremnog rocista.Nedolazak tuzioca povlaci za sobom nastupanje fikcije da je tuzbu povukao i time se postupak okoncava.Stranke su duzne da na pripremno rociste donesu sve isprave i predmete koje im sluze kao dokaz. pa cak i kada se odvija na nekoliko rocista.Ovo je centralni stadijum prvostepenog postupka. ili ne dodje tuzilac a tuzeni zahteva da se ipak odrzi pripremno rociste.ZNACAJ I JEDINSTVO . Dj ) Zakazivanje rocista za glavnu praspravu . D) Izostanak s pripremnog rocista .koje se ticu materijalnog i formalnog upravljanja parnicom. .ticu se utvrdjenja postojanja procesnih pretpostavki. . on to ne moze vise da ucini na pripremnom rocistu. . a cilj ove rasprave je da se predlozi i zahtevi rasprave i da se tacno utvrdi koje su cinjenice izmedju stranaka sporne i koje su bitne za odlucivanje.Ukoliko na pripremno rociste ne dodje tuzeni. te se stvara konacan osnov za odluku o osnovanosti tuzbenog zahteva. jedino. . i u njemu se odlucuje o glavnoj stvari.Tuzeni moze. postupak ce se nastaviti.. 69. te kako je u odgovoru na tuzbu duzan da iznese i svoje procesne prigovore.Poslednji zadatak suda na pripremnom rocistu jeste da zakaze resenjem rociste za glavnu raspravu.Najznacajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kome se izvode dokazi i ocenjuju rezultati dobijeni izvodjenjem dokaza.Kada sud utvrdi koje su cinjenice bitne u vezi spora. da na pripremnom rocistu zahteva placanje aktorske kaucije. .

Teziste glavne rasprave je na raspravljanju stranaka i suda o zahtevima stranaka. .Radi rukovodjenja glavnom raspravo sud donosi resenja ( koja moze kad hoce da opozove. i protiv njih nije dozvoljena posebna zalba.Vece ima kontrolnu i korektivnu funkciju u odnosu na parnicne radnje koje je preduzeo predsednik veca. koji objavljuje sta je predmet raspravljanja. njihovim zastupnicima postavlja pitanja. .. . ).Vece odlucuje o postojanju procesnih pretpostavki.) Rukovodjenje glavnom raspravom A) Pojam . ravnopravnosti.. . .TOK GLAVNE RASPRAVE 1.Ako je odrzano pripremno rociste. 86 ..Sudija je duzan da se stara da stranke iznesu sve bitne cinjenice. vestaka. spajanje ili odvajanje parnica. 3.Stranke mogu da iznose nove cinjenice i nove dokazne predloge sve do momenta zakljucenja glavne rasprave. a to ima za cilj: a) da se preciziraju i razjasne zahtevi stranka.) Raspravljanje na rocistu za glavnu raspravu .). istinitosti. da se rasprave sve vazne i sporne stvari koje su relevantne za meritorno odlucivanje. tako i materijalnog upravljanja parnicom.. te da li su oni koji su izostali svoj izostanak i opravdali.Sud resenjem usvaja ili odbija dokazne predloge stranaka ( protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba ). .. .. kao i o procesnim prigovorima stranka. postavljanje pitanja strankama.Materijalno rukovodjenje glavnom raspravom je upereno na raspravljanje o predmetu spora. dopuni. o procesnim predlozima i cinjenicnim tvrdnjama stranaka.Predsednik veca je duzan da strankama zabrani da postavlju sugestivna pitanja ili pitanja koja se ne odnose na predmet spora.rukovodi saslusanjem svedoka.Formalno rukovodjenje se vrsi preduzimanjem parnicnih radnji koje uticu na vremenski razvoj glavne rasprave ( zakazivanje ili odlaganje rocista. tuzbenom zahtevu ( npr.Vece ima i ovlascenje da donese niz procesnih odluka koje se ticu kako formalnog. . o bitnim spornim cinjenicama.Na glavnoj raspravi predsednik veca ispituje stranke. . a narocito dokazni. te da se odvija ekonomicno i celishodno. v) da se preciziraju i razjasne procesni predlozi..Predsednik veca je ovlascen da van rocista za glavnu raspravu donese presudu na osnovu priznanja ili odricanja.. .Pravilo je da stranke izlazu i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora. kontradiktornosti.On je duzan da utvrdi da li su dosla sva pozvana lica..Na glavnoj raspravi se konkretizuju i sledeca procesna nacela: usmenosti.Sud je duzan da strankama. stara se o odrzavanju reda na raspravi. ..) Pocetak glavne rasprave . b) da se preciziraju i razjasne cinjenicne tvrdnje i da se oventualno navodi dopune. izmeni. . B) Nacin . . te u sklopu toga.Otvara je predsednik veca. . .Glavnom raspravom rukovodi predsednik veca i on u tom cilju preduzima razlicite procesne radnje cije je svrha da se parnica razvija..). . 2. daje im rec. vec se samo vece upoznaje sa rezultatima pripremnog rocista. kao i da zakljuci sudsko poravnanje. tuzba i odgovor na tuzbu se ne iznose ponovo...

--> kada udalji javnog tuzioca ili pravobranioca.Ako je s rocista izostala samo jedna stranka. . .Sud je duzan da odlozi rociste ako postoje smetnje u pogledu urednog zastupanja stranke ( ako ustanovi da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju te usled toga moze da nastane steta za stranku ). sud ce joj izreci novcanu kaznu. do odlaganja rocista dolazi kada glavna rasprava nije dobro pripremljena. .Sud je duzan da odlozi rociste za glavnu raspravu kada preti povreda nacela kontradiktornosti: a) kada utvrdi da stranke nisu uredno pozvane ili nisu dosle ali su opravdale svoj izostanak. .Samo opravdan izostanak stranaka s glavne rasprave ima za posledicu da se rociste odlaze. 6.) Odrzavanje reda i odrzavanje procesne discipline na glavnoj raspravi.Po pravilu. .Glavna rasprava se zakljucuje nakon izvedenog dokaznog postupka i zavrsne reci stranka u kojoj sumiraju svoje stavove. 87 . . . koja ne prisustvuje na rocistu zastupa punomocnik. . . sud raspravlja s prisutnom strankom. . na koje nije dozvoljena zalba.) Odlaganje rocista za glavnu raspravu .. sud ce odloziti rociste i dostaviti tuzenom prepis zapisnika s tog rocista. . tako da se o njemu moze doneti merotorna odluka. a istovremeno se strankama saopstava mesto i vreme odrzavanja novog rocista. --> kada stranku. ako je potrebno da se ona licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici.Ako neko narusava red.) Izostanak stranaka s rocista za glavnu raspravu. tako da se nisu stekli uslovi da se ona odrzi. 4.Sud moze da odlozi rociste kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili onda kada to nalazu drugi opravdani razlozi.Stranka na rocistu moze da iznese nove cinjenice ili predlozi izvodjenje novih dokaza ( novote ) s kojima protivna strana nije imala prilike da se upozna.Sud zakljucuje glavnu raspravu kada je stekao uverenje da je predmet dovoljno raspravljen.Neispunjenje uslova za odrzanje rocista za glavnu raspravu znaci da postoji neka smetnja za dalje vodjenje postupka ili da bi njegovo odrzanje imalo za posledicu povredu nekog vaznog procesnog nacela. 5. b) kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. te je sud duzan da drugoj strani omoguci da se izjasni o novim cinjenicama pa onda je duzan da odlozi rociste i da joj mogucnost da se pripremi i izjasni o novotama. a moze i udaljiti iz sudnice izgrednika.Sud moze da odlozi rociste ( ne mora ): --> ako je stranka neuka. --> kada udalji punomocnika stranke iz sudnice. a stranka nije prisutna. . . nema punomocnika i nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o poredmetu o kome se raspravlja.Ako neka strana zloupotrebljava procesna ovlascenja.Odluku o odlaganju rocista donosi vece u formi resenja.Zlaba protiv resenja o izricanju disciplinske mere ne zadrzava njeno izvrsenje. --> kada u privrednom sporu stranke predloze sprovodjenje medijacije.Ako s rocista neopravdano izostanu obe stranke. . sud resenjem izrice opomenu ili novcanu kaznu. smatra se da je tuzilac povukao tuzbu ( fikcija povlacenja tuzbe ).

. jednan tuzbeni zahtev i jedan tuzeni.) Spajanje parnicnih postupaka . . .RASPRAVLJANJE I ODLUCIVANJE O PROCESNIM PRETPOSTAVKAMA . g) tuzeni ne moze da podigne protivtuzbu. tj. cime se parnica vraca u stadijum glavne rasprave. pa ako je o njemu odlucivao zajedno sa glavnom stvari. onda ukoliko ga odbije. tj. zajedno sa glavnom stvari. on o tome donosi resenje (npr.U momentu zakljucenja glavne rasprave nastaju sledeca dejstva: a) nijedna stranka ne moze vise da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze.Stranke nemaju pravo da predlazu ponovno otvaranje glavne rasprave. v) stranka ne moze da zahteva iskljucenje ili izuzece sudije. ima jedan tuzilac.Parnica je po pravilu dvostranacki koncipirana. .Kakvo god da je spajanje tuzbenih zahteva.U praksi sudovi koriste mogucnost da o procesnim prigovorima ( koji mogu da se izjavljuju i u fazi glavne rasprave ) odlucuju tek u presudi.Sud resenjem o zakljucenju glavne rasprave nije vezan. pitanje.Izuzetno je moguce objektivno spajanje tuzbenih zahteva kada tuzilac prema tuzenom u jednoj tuzbi istice vise tuzbenih zahteva.Ako je o prigovoru raspravljao odvojeno od glavne stvari. on odmah nastavlja da raspravlja o glavnoj stvari i ne izradjuje pismeni sastav resenja kojim se odbija prigovor. . tj kada je predmet raspravljen u onoj meri koja omogucuje donosenje odluke..Moguca je i subjektivna kumulacija tuzbenih zahteva ( suparnicarstvo ) kada vise lica tuze ili budu tuzena jednom tuzbom.ZAKLJUCENJE GLAVNE RASPRAVE .PONOVNO OTVARANJE GLAVNE RASPRAVE . pravilo je da o svakom zahtevu tece posebna parnica. .Ratio ovakvog resenja jeste ekonomicnost. onda moze da o takvom prigovoru donese posebno resenje ili da odluku o procesnom prigovoru unese u sastav presude. 88 .Moguce je da sud raspravlja i odlucuje o procesnim prigovorima odvojeno ili zajedno sa glavnom stvari ( procenjuje sta je ekonomicnije ). . . i protiv tog resenja stranka ima pravo da izjavi samostalnu zalbu. sto ima za posledicu neracionalno rasipanje vremena.2 2 Ova prica moze i uz 42. .Sud ce zakljuciti raspravu kada stekne uverenje da je stvar sazrela za odlucivanje.Glavnu raspravu okoncava predsednik veca resenjem i to saopstava ucesnicima postupka.Ako sud usvoji procesni prigovor. da se stvar jos malo raspravi kako visi sud ne bi ukinuo merotornu odluku. . te moze da odluci da se glavna rasprava ponovo otvori. . resenje o odbacivanju tuzbe). 70. . b) vremenske granice pravosnaznosti presude vezuju se za ovaj procesni momenat a cinjenice koje potom nastanu nisu obuhvacene pravosnaznoscu. .Ako sud odbije prigovor. d) tuzilac ne moze da preinaci ili da povuce tuzbu.

utvrdi da li je njegova predstava o spornoj cinjenici bliska realnom.Spajanje parnica ne utice na povecanje vrednosti predmeta spora. a spojena parnica ce se nastaviti pred onim vecem koje je prvo donelo resenje o spajanju. T tuzi S i zahteva iz istog zivotnog dogadjaja naknadu materijalne i nematerijalne stete. a to znaci dvostruko: * da vise parnica tece pred istim subom izmedju istih stranaka.Npr.Isto vazi i za delatnost suda.Ljudski zakoni su samo proizvod nasih kognitivnih sposobnosti da stvorimo saznanje o realnim dogadjajima i zakonima ( Zemlja je bila okrugla i pre nego sto je covek to saznao ).Zakon je ukinuo mogucnost da sud ex officio odredjuje i izvodjenje dokaza koje nijedna stranka nije predlozila. pri cemu je nebitno u kakvim ulogama se one nalaze u razlicitim parnicama.Cilj gradjanskog postupka je ostvarenje materijalnopravne pravicnosti. . . .U tom smislu. .U ovakvim situacijama. . to vise ne znaci da je nacelo utvrdjenja istine bitno ograniceno.Iz razloga celishodnosti. a ne drugi ( npr.. pravila iskustva i praske. . 89 .ODVOJENO RASPRAVLJANJE O POJEDINIM ZAHTEVIMA IZ ISTE TUZBE . .Treba naglasiti da je sud i dalje duzan da cinjenicno stanje utvrdjuje istinito. sud moze da donese odluku da spoji parnice. .Kada ZPP iz 2005. treba da se ispune sledece pretpostavke: a) parnice koje se spajaju treba da teku pred istim sudom. a takva situacija moze da nastupi prilikom objektivne kumulacije tuzbenih zahteva koji su istaknuti u istoj tuzbi. te da o njema zajednicki raspravlja. a sud njima nije vezan. premda se dokazivanja odnosi na sve bitne cinjenice. onda mora da odgovara istini. te sud moze da razdvoji parnice i donese samo odluku o naknadi materijalne stete. tacnije na njihovu subjektivnu predstavu o stvarnosti. vec da sporne cinjenice istinito utvrdi. nalaze strankama i ostalim ucesnicima u postupku da govore istinu. 71. * isto lice je protivnik raznih tuzilaca ili raznih tuzenih. Prvi zahtev je sazreo za odlucivanje. svaka istina je subjektivna. a premda se ZPP-om iz 2005. -To su dve razlicite stvari: “istinito” znaci nacin na koji sud utvrdjuje sporne cinjenice.Moze da se desi da pred istim sudom u isto vreme tece vise parnica izmedju istih lica ( klasican primer je parnica po tuzbi. a da bi odluka bila pravicna.Ratio spajanja su razlozi ekonomicnosti ( smanjenje troskova i ubrzanje postupka ). .) Nacelo utvrdjivanja istine u parnicnom postupku .Ne da utvrdjuje materijalnu istinu. . te da na takav. i istovremena parnica po protivtuzbi ). arbitraran ) nacin. sud moze i da odredi razdvajanje parnica. . . b) parnice trebaju da budu subjektivno povezane. . da je duzan da primenjuje savremena pravila nauke. ne misli se ni na sta drugo do na njihovu subjektivnu istinu. ( kojim je ukinuto nacelo materijalne istine ) vise ne govori da je sud duzan da “tacno i istinito” utvrdi sporne cinjenice. .Spajati se mogu i parnice u kojima ne sudi isto vece. .Protiv resenja o razdvajanju i spajanju parica nije dozvoljena posebna zalba. .Ovaj uslov je ispunjen kada su parnice cinjenicno povezane i kada u obe parnice figuriraju ista dokazna sredstva.Da bi sud mogao da spoji parnice.

. . pa i da predlozi dokaze koji potvrdjuju postojanje tih cinjenica. da oznaci parnicnu radnju stranke koja dokazuje postojanje. odgovoru na tuzbu ili na glavnoj raspravi. da oznaci dokazno sredstvo. . sam dokazni postupak. sve do momenta zakljucenja rasprave.Dokazno sredstvo je ljudska radnja ili cinjenica koja nam pruza podatke o istinitosti o postojanju ili nepostojanju neke druge cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja.Predmet dokazivanja su i cinjenice koje izlaze iz okvira raspravnog nacela.Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede cinjenice na kojima zasniva svoj tuzbeni zahtev. odnosno na koje se stranke ne pozivaju.Dokazna snaga jeste podobnost sredstva dokazivanja da kod sudije stvori uverenje o istinitosti postojanja ili nepostojanja neke cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja.72.Smatramo da. odnosno dogadjaji ili stanja koji su prostorno i vremenski definisani. . . nego njih sud saznaje ex officio.) Predmet dokazivanja . da oznaci rezultat dokazivanja. ali i sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. . v) Trece.Ovaj postupak obuhvata niz parnicnih radnju suda i stranaka koje su upravljene na utvrdjivanje istinitosti cinjenicnih navoda stranaka. .Predmet dokazivanja mogu da budu sve cinjenice koje se nalaze u dispoziciji materijalnopravne norme. 2. umetnickog i strucnog iskustva i saznanja koji se dokazuju izvodjenjem vestacenja. sud ne bi mogao da utvrdjuje i cinjenice od kojih ne zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. u tuzbi. koje se ne dokazuju. .Predmet dokazivanja su konkretne cinjenice. . tuzeni iznosi svoje vidjenje o cinjenicama na koje se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu i nudi dokaze koji potkrepljuju njegove navode.To su cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. te stavove naucnog. .) Dokazivanje 1. stav da je covek smrtno bice ). .Postupak dokazivanja u sirem smislu obuhvata predlaganje dokaza.Pod cinjenicama podrazumevamo dogadjaje i stanja koji su vremenski i prostorno definisani.Predmet dokazivanja moze da bude postojanje neke cinjenice. . 90 .Istinitost cinjenicnih tvrdnji sud proverava u postupku dokazivanja. odluku suda o izvodjenju dokaza.Predmet dokazivanja su cinjenice koje pred sud iznose stranke u okviru raspravnog nacela.Pojam “dokaz” se u parnicnom postupku koristi u trojakom smislu: a) Prvo. b) Drugo. odnosno ne postojanje cinjenice. u ovom smislu. kao i njeno nepostojanje. . premda su one “vazne za donosenje odluke”.Pod cinjenice ne spadaju ni pravne norme.) Zadatak dokazivanja i terminosloska razgranicenja .U odgovoru na tuzbu.Od cinjenica treba razlikovati stavove opsteg iskustva koji se ne dokazuju ( npr. . . na koje se ne poziva tuzeni da bi osporio osnovanost tuzbenog zahteva. . kao i ocenu dokaza koju na kraju ovog postupka daje sud.

4. . * da stranka osporava navode protivnika ( sistem negativne litiskontestacije ). i to ili u formi podneska ili izjavom stranke na rocistu. ako cinjenice koje je tuzilac naveo u tuzbi ne protivreci predlozenim dokazima. . Zakon odstupa samo kada sud utvrdi da stranke priznanjem odredjene cinjenice zele da postignu cilj koji je protivan javnom poretku.Naime. donosenje ove presude je moguce.U prilog primeni principa afirmativne litiskontestacije govore i razlozi za donosenje presude zbog propustanja.Postoji i: --> Anticipativno priznanje. 91 .Za donosenje odluke vazne cinjenice su one koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ( npr. . .Priznanje cinjenice je jednostrana parnicna radnja jedne od stranaka kojom ona priznaje da je odredjena cinjenicna tvrdnja njenog protivnika istinita.) Kada dokazivanje nije neophodno A) Kada stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu .Za donosenje odluke vazne su sve cinjenice kojima tuzeni osporava osnovanost tuzbenog zahteva. kada je tvrdnja o postojanju neke cinjenice ucinjena na rocistu kome nije prisustvovala i suprotna strana. . * da sud na osnovu slobodne ocene dokaza oceni svako drzanje stranke. sud dokaznu snagu tog priznanja ocenjuje na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja. predmet dokazivanja mogu da budu samo cinjenice koje su odlucne za pravnu kvalifikaciju takvog pravnog posla. . na nju u postupku i pozove ( ako se to ne dogodi. vazne cinjenice su da li je ugovor zakljucen. vec naprotiv. te da li je zahtev za povracaj zajma dospeo ). primenjuju se opsta pravila o oceni dokaza ).Pravilo je da se i kod anticipativnog priznanja ne izvodi dokazivanje. . da li je zajmoprimac dao predmet zajma.Ne dokazuje se ni pravna kvalifikacija pravnih poslova. tek kada se stranka u ciju korist je postojanje ovakve cinjenice. . . .Neophodno je dokazivati i cinjenice od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki. .Ako je priznanje dato van parnice.Primena pravila o afirmativnoj i negativnoj litiskontestaciji nema nikakav znacaj.Dokazuju se samo one vazne cinjenice koje su sporne..kod njega se radi o tome da stranka priznaje postojanje jedne po nju nepovoljne cinjenice.Priznanje moze da se da samo u toku parnice i to pred sudom. a priznanje moze da bude potpuno ili delimicno. .) Neophodnost dokazivanja .Pasivno drzanje stranke ( u vezi sa priznanjem ili osporavanjem odredjene cinjenice ) moze da se tumaci na 3 nacina: * da stranka priznaje cinjenicne navode protivnika ( sistem afirmativne litiskontestacije ).Priznati se mogu samo cinjenice koje su za protivnika u postupku povoljne. odnosno one koje su za stranku koja priznaje nepovoljne.Stranka moze da prizna cinjenice izricito ili precutno. pre nego sto se njen protivnik pozvao na njeno postojanje u postupku. 3.Od pravila da se priznate cinjenice ne dokazuju. . . ako tuzilac zahteva povracaj zajma.

Priznanje cinjenica ne znaci i da ce sudska odluka biti u korist one stranke kojoj priznanje cinjenice ide u prilog. s druge strane. govorimo o pravnim pretpostavkama. jer sud donosi poresudu na osnovu priznanja. . .Od zakonskih pretpostavki treba razlikovati zakonske fikcije.. .O dejstvu priznate. . pa zatim osporene cinjenice. sud ceni na osnovu opstih pravila o oceni dokaza. .Ne dokazuju se ni cinjenice koje ulaze u dispoziciju norme koja sadrzi zakonsku pretpostavku. te kada se priznanje protivi stavovima iskustva ili istinitosti o cinjenicama do cijeg saznanja je sud dosao u nekom drugom postupku.U praksi se uzima da sud o opstepoznatim cinjenicama ne izvodi dokazivanje.Zakonske pretpostavke se sastoje od dva cinioca: prvog.Od priznanja cinjenica treba razlikovati priznanje tuzbenog zahteva.Stranka na cijoj strani su se stekle mane volje pri priznanju. . B) Kada se radi o opstepoznatoj cinjenici . . jer zakonodavac. K ne spori da je zakljucio ugovor o prodaji. . drugog. cinjenice objavljene medijima. pretpostavka odnosi na postojanje negovog pravnog stanja ili pravnog ovlascenja.Priznanje cinjenica nema dejstvo. pri njenom postojanju. ako se ono protivi opstepoznatim cinjenicama. vec tuzbeni zahtev kao takav. moze ovakvo priznanje da opozove. odnosno pravne posledice ( npr.S obzirom na mogucnost opoziva radi se o parnicnoj radnji za ciju pravovaljanost moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke. pretpostavlja i postojanje druge odredjene cinjenice. b) Priznanje cinjenica i priznanje tuzbenog zahteva .Ove cinjenice su poznate sirokom krugu ljudi. . ali istovremeno izjavljuje kakvo odbrambeno ili napadno sredstvo kojim tezi da odbije tuzbeni zahtev ( Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. a) Pravna priroda priznanja cinjenica . odnosno priznanje pravne posledice koju tuzilac navodi u svom zahtevu.). . .Stranka koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke duzna je da dokazuje samo onu cinjenicu koja cini njen osnov..Predmet priznanja tuzbenog zahteva nisu cinjenice. V) Zakonske pretpostavke .--> Kvalifikovano priznanje. kojim se parnica okoncava. Sud nije duzan da izvodi dokazni postupak u pogledu postojanja ugovora o prodaji ). iz pretpostavljene pravno relevantne cinjenice ( takve pretpostavke su cinjenicne ). pri cemu je nebitno da li je pravna posledica nastupila prema redovnom toku stvari. vec ih ex officio uzima u podlogu svoje odluke ( ali je prema zakonu sud duzan da ih saopsti strankama na raspravi ). a njihovo postojanje ili nepostojanje moze se saznati bez teskoca ( istorijski dogadjaji. odnosno iz postojanja odredjene cinjenice.Priznanje nije materijalnopravnog karatera ( jednostrana izjava volje ) jer ne proizvodi nikakvo dejstvo na nivou posledice materijalnopravne norme.Ovde stranka priznaje odredjenu cinjenicu kao istinitu. . 92 .Priznanje cinjenice moze da se opozove u celosti ili delimicno. ocem deteta koje je rodjeno u braku smatra se muz majke deteta ). iz cinjenice.Ako se. ali istice da je ugovor raskinuo ili istice prigovor prebijanja. kod kojih se radi o tome da zakonodavac neoborivo vezuje nastajanje odredjenog subjektivnog prava za postojanje odredjene cinjenice.

vestaci. a sud to moze da ucini ako se alternativno ispuni jedna od pretpostavki: --> da. . --> da dokaz nece moci da se izvede u primerenom roku. zakon dopusta sudu da visinu stete odredi po slobodnoj oceni ( ukoliko je dokazivanje prave stete nemoguce ili je skopcano sa velikim teskocama ). kada stranka koja je predlozila izvodjenje kakvog dokaza ne predujmi iznos koji je neophodan da bi se dokazni postupak sproveo ( tada sud odustaje od izvodjenja predlozenog dokaza ).Dokazna sredstva u nasem pravnom poretku jesu: svedici. b) drugo.Odlucivanje po slobodnoj oceni je dopusteno samo ako je sud iscrpeo sva raspoloziva dokazna sredstva.Tuzilac ovde snosi samo teret tvrdnje da je steta nastala. moze da se pretpostavi da neki dokaz nece moci da se izvede.Cilj glavnog dokaza jeste da sud uveri u istinitost vazne cinjenice koja cini osnov tuzbenog zahteva ( iskaz svedoka A ). kao i od rezultata sprovedenog dokaznog postupka.) Pojam i vrste dokaznih sredstava . .Povreda slobodne ocene suda predstavlja bitnu povredu odredaba ZPP-a zbog koje odluka suda moze da se pobija.Naprotiv.Kod zakonskih pretpostavki. . stranke.Medjutim. . 5. ne i teret tvrdnje kolika je njena visina. T u tuzbi navodi da je ugovor zakljucen u prisustvu A.Iz razloga ekonomicnosti postupka. sto je pravicnije nego da se smisao restitucije izgubi u bezizglednom i beskrajnom dokazivanju visine stete. K u odgovoru na tuzbu predlaze da se u postupku saslusa B kome je K ispricao da sa T nije postigao saglasnost o ceni.Postoje dve vrste slucajeva u kojima se nece izvoditi dokazivanje o spornim cinjenicama: a) prvo. 6. dok njen protivnik osporava postojanje pretpostavke tako sto nudi dokaz o protivnom.Zakonom je propisana mogucnost suda da odredi rok za izvodjenje odredjenog dokaza. --> da dokaz treba da se izvede u inostranstvu. isprave i predmeti uvidjaja. protivdokaz i dokaz o protivnom ( shodno cilju dokaza ) Primer: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene. prema okolnostima slucaja. tumaci. . 93 . K osporava postojanje ugovora o prodaji. . protivna strana moze da ospori i sam osnov zakonske pretpostavke podnosenjem dokaza koji obaraju sam osnov. .Slobodna ocena suda o visini stete ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. sud polazi od opstih stavova iskustva. kada protekne rok koji je sud odredio za izvodjenje dokaza.Dokazna sredstva su lica ili stvari koja omogucavaju sudu da sazna vazne i cinjenice koje su od znacaja za resenje glavne stvari. . 73.) Slucajevi u kojima se dokazivanje ne izvodi . i duzan je da svoju odluku obrazlozi.) Necelishodnost dokazivanja .. ona stranka koja iz pretpostavke izvodi neko svoje pravo dokazuje samo njen osnov. . A) Glavni.

.U okviru dispozicionog i raspravnog nacela. za razliku od glavnog dokaza. CD i komp. te na nacelu obostranog saslusanja stranaka.Potpunim dokazom predlagac u potpunosti uverava sud u istinitost svoje cinjenicne tvrdnje. ako je pobudio sumnju u istinitost tvrdnje njegovog protivnika potrepljene glavnim dokazima.One same ne kazuju o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju materijalnopravne norme..Dokazom o protivnom stranka osporava postojanje osnova pretpostavke ( npr. G) Nova dokazna sredstva ( kao rezultat novih tehnickih izuma ) . .Predlaganje dokaza. Npr: Svedok C navodi da je video A kako biciklom napusta kucu B. dokazi iz kojih se direktno izvodi saznanje o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme.Od indicija traba razlikovati prima faciae dokaz koji spada u pitanja ocene dokaza. same stranke odredjuju cinjenice koje treba da dokazu. . . .IZVODJENJE DOKAZA ( DOKAZNI POSTUPAK ): . 94 . . jer se ne zasniva na utvrdjenju indicija.Kada takvo dokazivanje nije moguce. na osnovu opsteg zivotnog iskustva. . .Dokazna sredstva predlazu stranke i to sve do zakljucenja glavne stvari. B) Neposredni i posredni dokaz ( indicija ) .Po pravilu.. dokazom o protivnom muz majke deteta rodjenog u braku osporava da je dete rodjeno u braku ).Dakle. .Dokaz o protivnom je takodje glavni dokaz. . dovoljno je da je verovatno da tvrdnja predlagaca glavnog dokaza nije istinita. stranke se sluze posrednim dokazima ili indicijama.Radi se narocito o podacima zapisanim na tonskim i video trakama. a njeme predlagac dokaza obara zakonsku prezumpciju.Dokazni postupak pociva na dispozicionoj i raspravnoj maksimi ( sud izvodi samo dokaze koje su stranke same predlozile ). .Dokazni postupak u uzem smislu obuhvata skup pravila o parnicnim radnjama stranaka u suda kojim se uredjuje nacin na koji se izvode dokazi. ali iz njihovog postojanja sud moze.Za odlucivanje su odlucni neposredni dokazi. Npr: Svedok C navodi da je bio prisutan kada su A i B zakljucili ugovor o prodaji bicikla. . kao sto su postupci u bracnim i porodicnim sporovima.Rezultat izvodjenja nepotpunog dokaza jeste uverenje suda da je ovo sto se tvrdi samo verovatno. zapisima. upotreba ovih posrednih dokaznih sredstava je dopustena tek ako sudu i strankama ne stoje na raspolaganju neposredni dokazi. . . za uspeh protiv dokaza.Istrazna maksima i dalje vazi za neke posebne parnicne postupka. da zakljuci o postojanju takve cinjenice. . vec na oceni dokaza na osnovu primena opstih stavova iskustva o cinjenicama koje spadaju i dispoziciju norme. V) Potpun i nepotpun dokaz ( prema rezultatu dokazivanja ) .Cilj protivdokaza jeste da ospori i obori istinitost cinjenicne tvrdnje protivnika potkrepljene glavnim dokazom ( iskaz svedoka B ). kao i dokazna sredstva kojima se istinitost ovih cinjenica potkrepljuje.Predlagac protivdokaza je uspeo u njegovom izvodjenju.

jer u protivnom rizikuje da ce sud da usled neurednosti odgovora da donese presudu zbog propustanja ili da meritorno resi spor s obzirom da medju strankama nisu sporne cinjenice.Stoga. sud ce odbiti da izvede dokaz kada smatra da predlozeni dokaz nije vazan za njegovu odluku. .. kao sto je to neovlasceno prisluskivanje. . .Tuzilac mora da predlozi dokaze kojim potkrepljuje navode iz tuzbe. . jer je cinjenicna tvrdnja koju stranka istice vec opovrgnuta dosadasnjim rezultatima dokaznog postupka.Tuzeni je duzan da u odgovoru na tuzbu ponudi dokaze kojima ukazuje na istinitost cinjenica kojima osporava navode tuzioca. * kada je sud vec uveren o istinitosti cinjenice o kojoj treb da se izvede dokazivanje.O predlogu stranaka iz izvodjenje dokaza odlucuje sud. povreda tajnosti pisama. . * kada postoji zabrana upotrebe dokaznog sredstva. jer dokazno sredstvo pruza malo izgleda na uspeh. i na taj nacin zakon vodi racuna da ce sud najbolje steci uverenje o dokaznoj vrednosti i snazi pojedinog dokaznog sredstva. .Sud je duzan da odbije izvodjenje dokaznog sredstva do kojeg se doslo na nedozvoljen nacin. . jer u protivnom rizikuje da njegova tuzba bude odbacena kao neuredna. .Rociste za izvodjenje dokaza .Od principa neposrednosti u dokazivanju se odstupa u korist nacela ekonomicnosti postupka kada se izvodjenje pojedinih dokaza poverava zamoljenom sudu. . . vec samo u zalbi koja se izjavljuje protiv konacne presude..Sadrzina resenja o izvodjenju dokaza je znacajna zbog ocuvanja nacela kontradiktornosti i ravnopravnosti. .Sud ne sme da odbije izvodjenje dokaza sa obrazlozenjem da svedok nije pouzdan jer je ranije u drugim postupcima kazivao neistinu. .Dokazi se izvode na glavnoj raspravi. vec i na osnovu citavog rezultata dokaznog postupka. . tacnije povredom neke materijalnopravne norme medjunarodnog ili unutrasnjeg prava.. vec niz cinjenica iz kojih bi tek eventualno trebalo da sazna koja bi cinjenica bila vazna za njegove tvrdnje ). .Po pravilu.Sud odlucuje koje su cinjenice bitne za odlucivanje i koji ce od dokaznih predloga koje su predlozile stranke izvesti radi utvrdjivanja istinitosti tih bitnih cinjenica. .Resenje suda o izvodjenju dokaza jeste resenje o materijalnom upravljaju parnicom kojim sud nije vezan. * kada dokazni predlog ne sadrzi temu dokazivanja ( ovde se radi o tome da predlagac dokaza ne navodi vaznu cinjenicu o kojoj bi trebalo izvesti dokaz.Posebno o dokazima do kojih se doslo na nedozvoljen nacin.Ovde se najcesce radi o radnjama koja ulaze u bice krivicnog dela.S obzirom na to da sud ceni rezultat dokaznog postupka ne samo u pogledu svakog dokaznog sredstva ponaosob. 95 .Uloga suda. . a narocito ce se smatrati da predlozeni dokaz nije vazan kada: * cinjenica o cijem postojanju ili nepostojanju se predlaze dokazivanja nije bitna za odluku. . ova resenja i ne mogu da se pobijaju posebnom zalbom. ako se postuju nacela neposrednosti i koncentracije procesne gradje.U parnicnom postupku cesto se nude dokazi do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. . * kada dokaz cije se izvodjenje predlaze nije bitan ili pogodan za saznanje istinitosti cinjenice cije se postojanje dokazuje.Sud je duzan da o izvodjenju svakog pojedinog dokaza donese resenje koje mora da sadrzi: spornu cinjenicu o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. bitno je da se svi dokazi izvedu na jednom rocistu za izvodjenje dokaza.Stranke mogu da predlazu dokaze i na pripremnom rocistu i na rocistu za glavnu raspravu.

. a izuzeci postoje u dva slucaja: --> prvom.Kada se predmet na kome bi trebalo izvrsiti uvidjaj nalazi kod drzavnog organa. pa da bi rasvetlio okolnost od koje zavisi verodostojnost svedocenja. a u njenoj moci je da omoguci uvidjaj. . sud takvo ponasanje stranke ceni na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. --> drugom.. u postupku je sporno da li je svedok s terase mogao da vidi dogadjaj o kome je svedocio. . G) Duznost da se tvrpi uvidjaj . Sudija utvrdjuje da li je zid napukao.Predmet i zadatak uvidjaja je dvostruk: a) Sud njegovim izvodjenjem utvrdjuje sporne cinjenice izmedju stranaka. radi se o vestacenju ili o kombinaciji vestacenja i uvidjaja.) Uvidjaj A) Pojam i znacaj .Treca lica nemaju duznost da dopuste vrsenje uvidjaja. 96 . . . koje moraju da postoje u sadasnjosti ( nezamislivo je da se culno opazaju cinjenice koje su se desile u proslosti ). duzna je da sudu omoguci vrsenje uvidjaja. te ako unisti ili sakrije stvar koje je predmet uvidjaja.Kod razgranicenja od vestacenja merilo je rezultat dobijen upotrebom dokaznog sredstva.Kada je vrsenje uvidjaja u moci protivne strane. i vrsi ga vece. a kod dokazivanja ispravama se utvrdjuje sam sadrzaj pismena.Uvidjaj se visi na sudu ili van njega. medjutim protivnik moze da odbije da omoguci uvidjaj iz istih razloga iz kojih svedok moze da uskrati svedocenje i odgovore na pojedina pitanja.Pravilo je da se na duznost da se trpi uvidjaj primenjuju pravila o duznosti edicije isprava. kada je stvar koja je predmet uvidjaja zajednicka za trece lice i stranku koja se poziva na cinjenicu koju bi trebalo utvrditi uvidjajem.Treba istaci da se pregled i slusanje audio-vizuelnih zapisa smatra uvidjajem. radi se samo o svedoku ( npr.Uvidjaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim culnim opazanjem utvrdjuje odredjene cinjenice ili razjasnjava izvesne okolnosti.Uvidjaj se razlikuje od dokazivanja ispravama u tome sto se prilikom uvidjaja culno opaza samo pismeno i njegova svojstva. a vestak utvrdjuje svojstvo materijala i nacin gradnja. b) Zatim se koristi uvidjaj radi razjasnjenja “neke okolnosti”.Kada se stranka poziva na cinjenicu cije bi postojanje trebalo da se utvrdi uvidjajem. . V) Izvodjenje dokaza uvidjajem .Ako vestak prisustvuje uvidjaju i daje sudiji samo obavestenja o pojedinostima predmeta ( mesto udesa ) koji sud neposredno opaza. a pod ovim treba razumeti svaku okolnost koja je od znacaja za pravilno utvrdjenje vaznih i odlucnih cinjenica ( npr. a o tome ne daje nalazi i misljenje. . .Uvidjaj je jedino pravo neposredno dokazno sredstvo ( dokazna vrednost ogromna ).Ako strucno lice ispituje svojstva lica ( telesne povrede ) ili predmeta. . kada je ono po zakonu duzno da omoguci uvidjaj. lekar pregleda ostecengo i o tome obavestava sud ). i ona je duzna da omoguci uvidjaj. Npr. medjutim.Sud je duzan da stranke obavesti o vremenu i mestu izvodjenja uvidjaja kako bi mu prisustvovale. .Protivnik stranke ne moze da se prisili da trpi uvidjaj. .. . B) Razgranicenje od ostalih dokaznih sredstava . sud vrsi uvidjaj ). kada on uskrati ili odbije da omoguci uvidjaj.74. sud ce ex officio obezbediti da se izvede dokaz uvidjajem.

2.Dokazne isprave ne sadrze nikakav pravni akt. ali se moze obarati svim dokazima.). od legalizacije privatne isprave treba razlikovati njenu vidimizaciju. dok sud ceni njenu autenticnost na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. resenja.Isprava se smatra istinitom ( autenticnom ) ako potice od onoga koji je na njoj oznacen kao njen izdavalac.Sudovi i notari na zahtev drzaoca privatnih isprava overavaju da je ispravu potpisao njen izdavalac. priznanica.Javnu ispravu je u propisanom obliku izdao drzavni organ u granicama svojih ovlascenja. . morao bi to da dokazuje. . izvod iz maticne knjige.Postoji pretpostavka da je isprava autenticna ako je autentican potpis izdavaoca isprave. . vec samo obavestenje o cinjenici koja je vezana za postojanje nekog pravnog akta ( npr.U dokaznoj snazi su izjednacene s javnim ispravama. . .. .Ako bi potpisnik ispave tvrdio da potpis nije njegov. privatno pismo ). organi uprave ) donose u okviru svoje nadleznosti.Isprave su lisene subjektivnosti. . .Autenticnost javnih isprava se pretpostavlja.Za njihovo koriscenje u parnicnom postupku je nebitno da li je isprava sacinjena s namerom da posluzi kao dokazno sredstvo ( ugovor ) ili se slucajno koristi u parnicnom postupku kao dokaz ( npr. 97 . privredno drustvo ili druga organizacija u vrsenju ovlascenja koje joj je povereno zakonom. tako da je na stranci koja se na nju poziva teret tvrdnje i dokazivanje da je isprava autenticna.Dispozitivne isprave su one u koje je neposredno inkorporiran pravni akt ( testament.Sve druge isprave koje nisu javne smatraju se privatnim ispravama.Autenticnost privatnih iprava se ne pretpostavlja. ugovor. .Od privatnih i javnih isprava treba razlikovati privatne overene isprave(legalizovane isprave ).) koje ovlasceni organi ( sud.Pod ispravo se smatra samo originalni predmet zapisa.. . ne i njegova kopija ( osim ako je zakonom izricito odredjeno ). .Autenticnost se odnosi samo na onaj tekst koji se nalazi iznad potpisa.) Dispozitivne i dokazne isprave . menica ). te kao predmeti koji inkorporisu odredjeni sadrzaj predstavljaju pouzdana dokazna sredstva.75.S druge strane.) Isprava A) Pojam i znacaj . . V) Istinitost isprave .Isprava je telesni predmet na kome su pisanim znakovima zabelezeni odredjeni podaci. . a to je postupak u kojem sudovi i notari overavaju da je kopija isprave verna originalu. lekarsko uverenje. sadrzina odredjenih misli. .) Javne i privatne isprave ( u zavisnosti ko je njihov izdavalac ) .Dispozitivne javne isprave su razne odluke ( presude. odnosno da izjava volje koja je sadrzana u ispravi potice od njenog potpisnika. a lazna je kada ne potice od lica koje je naznaceno kao izdavalac. .. B) Vrste isprava 1.

Ako protivna stranka porice da se kod nje nalazi isprava.Stranka kod koje se nalazi isprava ne moze da uskrati njenu ediciju u sledecim slucajevima: * vec se sama na nju pozvala u postupku. ali i onaj do cijeg je zakljucenja doslo posredstvom treceg.Trece lice nema duznost edicije isprave.. pa se u parnici moze dokazivati da su cinjenice koje sadrzi javna isprava neistinito utvrdjene.Takodje. pod zajednickom ispravo se smatra ona koja je upravo i sacinjena u svrhu dokazivanja. protivnu uverenju suda.Druga strana moze da uskrati podnosenje isprave u istim slucajevima u kojima svedok moze da uskrati svedocenje ili odgovore na neka pitanja. * isprava je zajednicka za obe stranke.Pretpostavlja se da je sadrzaj javne isprave istinit ( isto vazi i za dokazne i za dispozitivne javne isprave ). ali ova pretpostavka je oboriva. porice da se isprava nalazi kod nje.Dokazna snaga isprava zavisi od istinitosti njihovog sadrzaja. .Kod dokazne snage javnih isprava ne treba mesati njihovu formalnu i materijalnu dokaznu snagu. onda ce sud tu okolnost ceniti slobodno.Resenje suda o tome da druga stranka preda ispravu se ne moze prinudno izvrsiti.Pod zajednickom ispravom se smatra isprava koja inkorporira neki pravni posao izmedju stranaka ( ugovor ).Videli smo da ZPP uredjuje samo formalnu dokaznu snagu javnih isprava ( pretpostavlja se da je istinito ono sto je u javnoj ispravi sadrzano ).da li cinjenice koje se smatraju istinitim. jer su sadrzane u javnoj ispravi. v) Pribavljanje isprave od treceg lica. . * duzna je prema posebnim zakonskim propisima da je preda ili pokaze.Ipak. . . sud moze novcano da kazni stranku koja. . . a protiv tog resenja nije dozvoljena zalba.Tada sud donosi resenje kojim nalaze protivnoj strani da u odredjenom roku podnese doticnu ispravu. D) Pribavljanje isprave . ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje stranka u parnici izvodi neko svoje pravo. sud moze na tu okolnost da izvodi dokaze kako bi utvrdio da li su ovi navodi istiniti. .Stranka je duzna da je sama podnese.Takodje. .Isprava je istinita. . . . . ako njen sadrzaj odgovara realnim cinjenicama. . suprotno volji izdavaoca. materijalne snage sadrzine javnih isprava. . . smatra se netacnom ( falsifikovanom ). . a teret dokazivanja snosi onaj koji osporava istinitost. ali ako ta stranka ne preda ispravu po nalogu suda.Drugo je pitanje tzv. .Dokazna snaga privatnih isprava u celosti podleze principu slobodne ocene dokaza. ali postoje dva izuzetka: 98 .Autenticnost isprave moze da bude i predmet posebne parnice koja se pokrece tuzbom za utvrdjenje istinitosti isprave. stranka koja se poziva na ispravu moze protiv protivne strane da podigne kondemnatornu tuzbu u kojoj bi zahtevala njeno izdavanje. . b) Pribavljanje isprave od protivnika stranke koja se na nju poziva.Kod duznosti pribavljanja ( edicije ) isprave razlikujemo 3 situacije: a) Pribavljanje isprave od stranke koja se na nju poziva.Ako je naknadno izmenjen njen sadrzaj. G) Dokazna snaga isprava .

Takvu ispravu ce sud na predlog stranke ili ex officio pribaviti ( ukoliko stranka ne moze sama ).I punomocnik stranke moze da bude saslusan kao svedok.Pravosnazno resenje kojim se trecem licu nalaze podnosenje isprave moze se prinudno izvrsiti. .Ako se ne odazove pozivu.Svedok jedino ne moze da bude ono lice koje je stranka u postupku. .Svedok ima 4 duznosti u postupku: * duzan je da se odazove pozivu i da svedoci. organizacije i preduzeca. od njegove fakticke mogucnosti da ispuni zadatak.) Svedok A) Pojam i znacaj .Uopste. V) Duznosti i prava svedoka . .Resenje o kazni moze da se opozove ako svedok naknadno pristane da svedoci ili opravda svoj izostanak. . odnosa sa strankama.Sposobnost fizickog lica da bude svedok zavisi.Neodazivanje pozivu ili odbijanje da svedoci povlaci i posledicu placanja troskova strankama.Sposobnost da bude svedok ne zavisi niti od uzrasta. . . pre svega. odnosno lice koje moze u postupku da bude saslusano kao stranka ( ne moze ni postupajuci sudija ). . B) Sposobnost da bude svedok . niti od zdravlja ( ukljucujuci u psihicko ). --> kada je rec o ispravi koja je po svojoj prirodi zajednicka za trece lice i stranku koja se na ispravu poziva. pa cak ni od njegove ekonomske zainteresovanosti za ishod parnice u kojoj svedoci. . a moze ga i zatvoriti dok ne pristane da svedoci ali najduze mesec dana ). b) Lice mora da bude u stanju da opazenu cinjenicu reprodukuje pred sudom. . . vec samo govorom iznosi subjektivno opazanje.--> kada je posebnom zakonoskom normom predvidjena njegova obaveza da odredjenu ispravu pokaze ili podnese. sud moze da naredi njegovo prinudno dovodjenje i izrekne kaznu do 30000 dinara ( ista kazna je i ako odbije da svedoci. jer on ne daje svoje misljenje o cinjenicama. od intelektualnog i socijalnog polozaja.Zakonodavac predvidja i mogucnost da sud novcano kazni trece lice koje nije postupilo po resenju kojim mu je nalozeno podnosenje isprave.Sud moze da kazni odgovorna lica u organima ako ne postupe po resenju suda. 99 . .Svedok se razlikuje od vestaka.Za sposobnost da bude svedok su bitne samo dve stvari: a) Lice mora da bude sposobno da svojim culima opazi cinjenicu koja se dokazuje. g) Pribavljanje isprave od organa. .. 76.Svedok je fizicko lice koje pred sudom daje iskaz o cinjenicama koje je culno opazilo. . ali i najnepouzdanije dokazno sredstvo u parnicnom postupku ( zbog subjektivnog dozivljaja realnih dogadjaja ).Svedok je najcesce. .

. kao i o cemu svedok treba da bude saslusan.. * o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. a u suprotnom to pravo gubi. a) Zabrana saslusanja svedoka .Svedok ima pravo na naknadu troskova koji su nastali time sto je pozvan da svedoci ( putni troskovi. advokati. * duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka ( osim ako nije zakonom oslobodjen te duznosti).Ako se iskazi vise svedoka ne podudaraju. v) Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja .Svedok moze da uskrati odogovor na odredjena pitanja ukoliko za to postoje vazni razlozi. b) Pravo na uskracivanje svedocenja.Svedok ne moze da uskrati svedocenje pozivajuci se na opasnost da se izlozi imovinskoj steti u sledecim situacijama: * kada je prisustvovao zakljucenju pravnog posla kao pozvani svedok. .* duzan je da kazuje istinu ( lazno svedocenje je krivicno delo. 100 . verski ispovednici. troskovi ishrane.Nakon tog izlaganja.. G) Postupak izvodjenja dokaza svedocenjem a) Pozivanje svedoka .Sud odmah upozorava svedoka na to pravo. koje imaju: punomocnici stranaka. * kada je na osnovu posebnih propisa duzan da podnese prijavu ili da da izjavu. te da navede njegovo ime. .Ovaj postupak pokrece stranka. b) Saslusanje svedoka . smrti ili sklapanja braka. . .To vazi za lica koja bi svojim iskazom povredila duznost sluzbene ili vojne tajne. a svedok je duzan da odmah nakon saslusanja zahteva naknadu troskova.Ogranicenja. a povlaci i gradjanskopravnu odgovornost za stetu nanetu nekoj stranci zbog laznog svedocenja ). . znatnoj imovinskoj steti ili krivicnom gonjenju sebe ili sebi blisko lice. . lekari. zanimanje i boraviste.Svedoci se saslusavaju pojedinacno i iskljucivo usmeno.Kao vazan razlog je exempli causa naveden slucaj u kome bi svedok odgovorom na neko pitanje izlozio teskoj sramoti. * o cinjenicama koje se ticu rodjenja. .( prekrsenje uskracivanja svedocenja predstavlja krivicno delo i povlaci disciplinsku odgovornost odredjene profesije ). prenociste i izgubljena dobit ). * duzan je da kazuje sve sto mu je poznato o cinjenicama o kojima treba da svedoci ( o tome je duzan i sud da ga upozori i upozna sa posledicama ). koja je duzna da predlozi da se odredjeno lice saslusa kao svedok. ali propust da to uradi ne povlaci sankcije. a ta zabrana prestaje kada nadlezni organ oslobodi to lice cuvanja tajne. notari. predsednik veca a zatim i stranke mogu da svedoku postavljaju pitanja ( nije dozvoljeno strankama da postavljaju sugestivna pitanja i pitanja koja se ne ticu teme ). * o cinjenicama koje se tizu imovinskih odnosa uslovljenih bracnom vezom. onda sud suocava svedoke.Svedok iskazuje pred sudom na rocistu za glavnu raspravu ( izuzetno u svom stanu ). D) Pravo svedoka na naknadu troskova .Sud je duzan da upozori o ovome doticna lica. i to tako sto slobodno izlaze o cinjenicama i kojima je pozvan da svedoci.

o tome odlucuje sud. predmet i obim vestacenja i rok za dostavljanje nalaza i misljenja u pismenom obliku. . V) Duznost vestacenja i duznosti vestaka . . kao da se radi o svedoku. .Za vestaka moze.Primeri za objektivne kriterijume za ocenu verodostojnosti iskaza: sklad iskaza sa sipravama. a ako predujam nije polozen.koje se koristi rada razjasnjenja cinjenica ( daje nalaz i misljenje ). predmet i obim vestacenja. ako imenovani vestak ne dostavi nalaz i misljenje u ostavljenom roku.. nuzno je da u parnici ucestvuje i vestak koji takvim strucnim ( nepravnickim ) znanjem raspolaze.O zahtevu svedoka sud odlucuje resenjem. nacelno.U nasem pravu lice koje je u resenju suda odredjeno za vestaka je duzno da svedoci. za slobodnu ocenu dokaza ostaje malo prostora kada se radi o utvrdjenju ili razjasnjenju cinjenica koje je dao vestak primenjujuci svoje strucno znanje. da li je direktan. 77. V) Postupak odredjenja vestaka .Ako se ne moze da utvrdi ili razjasni neku cinjenicu.) Vestak A) Pojam i znacaj . * kao dokazno sredstvo.Vestak se u parnici pojavljuje u dva vida: * kao pomocnik suda. kao i obavezu vestaka da strankama naknadi stetu koju im je time prouzrokovao. da bude odredjeno svako fizicko lice koje poseduje odgovarajuce strucno znanje ( fizicko lice se pojavljuje na rocistu iako je pravnom licu povereno vestacenje ).Odbijanje da se vrsi vestacenje povlaci za sobom represivne mere suda prema vestaku.Ako sud utvrdi da je vestacenje slozeno i tada odredjuje vestaka sam. predmet spora. .Sud odredjuje vestacenje resenjem koje mora da sadrzi: ma i zanimanje vestaka.Pravilo je da sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju.. .ZPP sadrzi nerazumno ogranicenje i zahteva od stranke da predlozi vestaka koji se nalazi na listi stalnih sudskih vestaka ( sud moze da odredi i drugo lice ). . da li svedok cuti da iznenada postavljana pitanja. .. .vestak samo utvrdjuje cinjenice na osnovu posebnog strucnog znanja kojim raspolaze ( analiza krvi ). nezavisno od sporazuma stranaka ( a moze da angazuje i vise od jednog vestaka ako je bas slozeno ).Druga strana moze o takvom predlogu da se izjasni.Pravilo je da sud odredjuje drugog vestaka. da li menja verziju dogadjaja. .Stranka sama predlaze sudu vestaka s liste stalnih sudskih vestaka. kojim moze da nalozi da se troskovi svedoku plate iz polozenog predujma. a u slucaju nesaglasnosti stranaka. onda sud moze da nalozi stranci koja je svedoka pozvala da mu naknadi troskove u roku od 8 dana ( na ovo se stranka moze zaliti ). B) Sposobnost biti vestak . .Duznost vrsenja vestacenja obuhvata i obavezu vestaka da se odazove pozivu suda i da sudu dostavi nalazi i misljenje ( najvaznija obaveza vestaka ). Dj) Posebno o oceni iskaza svedoka . 101 .Premda sud ceni nalaz i misljenje vestaka slobodno.

tj. ali vestak moze da se oslobodi svoje duznosti i ako postoje bilo koji drugi opravdani razlozi..Ukoliko sud ili stranke posumnjaju u pravilnost vestacenja ( npr. misljenje je nejasno. . DJ) Pravo vestaka na naknadu troskova i nagradu ( u vezi troskova sve isto kao kod svedoka ). 102 . a ne vestak. .Obaveza vestaka je licna. te cini apsolutno bitnu povredu pravila postupka ). . . sud ce naloziti vestaku da ispravi ili dopuni svoj nalazi i misljenje u odredjenom roku. b) Saslusanje vestaka .Pravilo je da vestak na rocistu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i misljenje.Vestak je duzan da govori istinu ( lazni nalaz i misljenje su krivicno delo ). .Nalaz i misljenje se dostavljaju strankama i to najmanje 8 dana pre nego sto je zakazano rociste za glavnu raspravu. a na te cinjenice vestak primenjuje stavove i pravila svoje struke.).Gradjanskopravna odgovornost vestaka prema strankama koju vestak pricini netacnim nalazom ( ako je postupao sa namerom ili grubom nepaznjom ) je deliktne prirode.Razlozi za oslobodjenje od duznosti vestacenja su isti oni koji se primenjuju na slucajeve u kojima i svedok moze da uskrati svodocenje.Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka. . .Izvodjenje dokaza vestacenjem podrazumeva i saslusanje vestaka na rocistu za glavnu raspravu ( propust ovoga predstavlja povredu nacela kontradiktornosti koja povlaci za sobom nistavost presude ). od donosi resenje da se vestacenje obnovi ( protiv ovoga nije dozvoljena zalba ). nepotpuno. .Sud je duzan da nalaz i misljenje vestaka ceni slobodno. . D) Ocena dokaza ..Nalaz i misljenje moraju da budu pismeno sacinjeni i obrazlozeni. . usmeno ili pismeno ( ako to ne ucini.Izrada nalaza i misljenja predstavlja komplikovan intelektualni poduhvat koji bi trebalo da bude u skladu s raspravnim nacelom i principom da sporne cinjenice utvrdjuje sud. . . ne sme prima faciae da uzme cinjenice iz nalaza vestaka kao dokazane ( sto je jako cesto u praksi ). G) Izvodjenje dokaza a) Nalaz i misljenje . tj. a pod tim treba razumeti cinjenice koje vestak treba da utvrdi ili da razjasni ( zato mu se stavlja na raspolaganje predmet vestacenja ). ne moze poveriti duznost vestacenja trecem licu..Duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjasnjenje iskaza i tvrdnju iz nalaza i misljenja.Sud mora da omoguci strankama da ravnopravno raspravljaju o nalazu i misljenju vestaka u kontradiktornom postupku.Sud u resenju odredjuje i predmet i obim vestacenja. .Ako sud smatra da se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim dostavljanjem nalaza i misljenja.Na nalaz i misljenje vestaka stranke mogu da stave primedbe. .Nalaz vestaka je osnova za izradu misljenja u kome vestak razjasnjava cinjenice. to znaci da sud nije omogucio strankama da raspravljuju o rezultatima dokaza.

kao i poredlu procesnih tereta na stranke u vezi s duznoscu iznosenja cinjenica u parnici ( subjektivni teret tvrdnje ). ali i cinjenice kojima osporava navode svog protivnika.Sud moze da saslusa samo jednu stranku u sledecim slucajevima: * kada se uverio da jednoj stranci nisu poznate sporne cinjenice. 103 .Pravila o tetetu tvrdnje se ne primenjuju u postupcima u kojima vazi inkviziciono nacelo. * kada saslusanje jedne stranke nije moguce. b) Princip ravnopravnosti . .) Teret tvrdnje i teret dokazivanja . B) Izvodjenje dokaza a) Predlog stranka . . .Uslov da se saslusa stranka jeste da ima ista ona svojstva koja se zahtevaju i od svedoka ( mogucnost opazanja i saopstavanja cinjenica ). v) Dokazni postupak . pitanje tereta vrdnje moze i te kako da ima uticaja na ishod parnice.Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka je najnepouzdanije dokazno sredstvo ( stranke su subjektivne u svojim stvarima ).Stranke se saslusavaju na isti nacin kao i svedoci.Svaka stranka je duzna da pred sud iznese sve cinjenice na kojima zasniva svoj zahtev. 79.Stranka moze da predlozi ( dakle ne moze ex officio ) da se samo ona salusa ili da se saslusaju obe stranke. po ZPP-u iz 2005. sud moze da odluci i nju da salusa pored zakonskog zastupnika. . ili kada smatra da je saslusanje stranaka ipak potrebno.) Saslusanje stranaka kao dokazno sredstvo A) Pojam i znacaj .78. informativnim saslusanjem stranaka. a sud odlucuje o tome da li ce saslusati samo jednu ili obe stranke. . .Pravila o teretu tvrdnje regulisu nacin iznosenja cinjenica pred sud ( objektivni teret tvrdnje ). kao sto nije duzna da preduzima parnicne radnje ( ova okolnost se uzima u obzir prilikom ocene dokaza ).Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka ne treba mesati sa tzv. koje nije dokazno sredstvo. . stranka nije duzna da iskazuje.Teret tvrdnje .Saslusanje stranaka je dokazno sredstvo putem kojeg same stranke iskazuju o bitnim cinjenicama koje su relevantne za merotorno odlucivanje.Za razliku od svedoka koji je duzan da svedoci.Kako se parnica.Nuznost da se o bitnim cinjenicama salusaju obe strane proizlazi i iz nacela ravnopravnosti i obostranog saslusanja stranaka. te sud moze ( ali i ne mora ) da izvodi ovaj dokaz samo onda kada nema drugih dokaza. vec je njegova svrha samo da stranke razjasne sudu svoje navode ili predloge.Ako je stranka parnicno nesposobna. odvija prvenstveno u okvirima raspravnog nacela. * kada jedna stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazova pozivu suda. . . te se na izvodjenje ovog dokaza supsidijarno primenjuju odredbe o svedocima. ako je njeno saslusanje moguce.

* Sud mora ex officio da utvrdi da li su ispunjene pretpostavke za primenu one materijalnopravne norme na cijoj dispoziciji tuzilac i zasniva svoj tuzbeni zahtev. . tako da je nemoguce da i sud i stranke propuste da u toku parnice raspravljaju o cinjenici koja je bitna za donosenje odluke.Postoji subjektivni i objektivni teret dokazivanja. --> Sud moze da se uveri da se takva cinjenica nije desila u stvarnosti. pravila o teretu dokazivanja stvaraju fikciju da je rezultat dokaznog postupka postojanje ili nepostojanje odredjene cinjenice. . .Ako stranka ne ponudi dokaz koji potvrdjuje postojanje cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje izvodi svoj zahtev.Ona ne sadrzi resenje za slucaj da supsumcija pod dispoziciju materijalnopravne norme ostane nejasna. B) Objektivni teret dokazivanja . parnica ce biti resena na njenu stetu. i to iz dva razloga: * Najpre. kao i da se stara da stranke na glavnoj raspravi ukazu na sva dokazna sredstva. dok je tuzeni duzan da u odgovoru na tuzbu navede sve one cinjenice ( prigovore ) zbog kojih smatra da tuziocevo pravo nije ni nastalo. sud je duzan da dokaznim postupkom obuhvati sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke.Ako bi neka od stranaka propustila da u parnici iznese cinjenicu na osnovu cijeg postojanja izvodi odredjenu pravnu posledicu. .Po pravilu. u slucaju da odlucne cinjenice ne mogu da se dokazu.Subjektivni ( formalni ) teret dokazivanja ima ulogu samo u parnicnom postupku koji pociva na raspravnom nacelu. . --> Sud ne moze da stvori uverenje da li cinjenica koja podpada pod dispoziciju materijalnopravne norme zaista i postoji u stvarnosti ili ne. . ..Za donosenje odluke u situaciji non liquet odlucujuca su pravila o objektivnom ( materijalnom ) teretu dokazivanja. da je prestalo ili na osnovu kojih smatra da moze da uskrati cinidbu tuziocu.Neophodnost primene pravila o teretu dokazivanja javlja se zbog toga sto pravna posledica materijalnopravne norme moze da nastupi samo ako su ispunjene pretpostavke iz njene dispozicije.Teret dokazivanja A) Pojam i zadatak . 104 . . . .On daje odgovor na pitanje koje dokaze je sudu duzna da ponudi stranka u parnici.Medjutim ovakav ishod spora je samo teoretski.Rezultat dokaznog postupka moze da bude trojak: --> Sud moze da se uveri o postojanju cinjenice na osnovu koje stranka zasniva svoj zahtev. .Ovakva situacija ( kao sto je to slucaj i kod tereta tvrdnje ) je samo teoretska. kada tuzilac ne iznese neku cinjenicu na kojoj temelji postojanje zeljene posledice ). pri cemu sud nije uspeo da ostvari takav rezultat sprovodjenjem dokaznog postupka. s obzirom da je sud duzan da se stara da stranke na glavnoj raspravi iznesu sve bitne cinjenice i da dopune navode o svim vaznim cinjenicama.Stoga. ne i u postupcima koji se zasnivaju na istraznoj maksimi. .Tuzilac je duzan da vec u tuzbi iznese sve one cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost njegovog tuzbenog zahteva. pogodile bi je negativne posledice pravila o raspodeli subjektivnog tereta tvrdnje ( sud bi morao da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja.

postupa i odlucuje kao da ta cinjenica ne postoji.. .Vlasnik stvari koji vindicira stvar.Tada je njen protivnik duzan da dokazuje suprotno. sud ce smatrati da cinjenica ne postoji ). . dok stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice kojoj se sprecava nastanak ili ostvarivanje prava ili u pogledu cinjenice zbog koje je pravo prestalo da postoji. odnosno pozitivno stanje. stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje tog prava. . osim ako ne dokaze da stvar nije bila uzrok stete.NPR: kad poverilac zahteva naknadu stete zbog docnje u ispunjenju obaveze. . duznik se moze osloboditi ove obaveze ako dokaze da bi stvar koja je predmet ispunjenja slucajno propala i da je on obavezu ispunio na vreme. * Drugo.Vlasnik opasne stvari odgovara objektivno. ali ni i kada dokaze da je steta nastupila bez njegove krivice. te je sud duzan da u slucaju non liquet odluci o postojanju sporne cinjenice na osnovu pravila o podeli tereta dokazivanja sadrzanih u ovim normama. . da cinjenica postoji ( ako ne uspe u tome. odnosno na ciju stetu ce sud da odluci kada nije u stanju da razjasni vazne cinjenice. . parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja. a) Podela objektivnog tereta dokazivanja * Prvo. .Non liquet situacija nastupa kada su ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje neke cinjenice ( tada sud o postojanju te cinjenice odlucuje primenom pravila o teretu dokazivanja ). kada zakonom nije uredjena podela tereta dokazivanja. negativne cinjenice. 105 .Kod deliktne odgovornosti za stetu. mora da dokaze da je vlasnik stvari i da se stvar nalazi u drzavini tuzenog. T je duzan da dokaze da je zakljucen kupoprodajni ugovor cije ga odredbe ovlascuju da kupoprodajnu cenu potrazuje odmah. . stetnik je duzan da naknadi stetu. vazi Rozenbergova formula: sva stranka u postupku snosi teret dokazivanja u pogledu one cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme koja je za nju povoljna.Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se nalaze u nizu materijalnopravnih normi. odnosno da stekne uverenje o njihovoj istinitosti. .Po pravilu. sto se odrazava na stetu jedne od stranaka u postupku. . A tvrdi da je ugovor o prodaji zakljucen s pocekom. * Trece pravilo o podeli objektivnog tereta dokazivanja glasi: ona stranka koja se poziva na izuzetak od pravila snosi teret dokazivanja za postojanje cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. dovoljno je da se stranka na koju pada teret dokazivanja ogranici na jednostavnu tvrdnju da takve cinjenice u stvarnosti nema. odnosno neistinitosti. .Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se primenjuju i kada je u pitanju dokazivanje postojanja ili nepostojanja procesnih pretpostavki.Ova pravila daju odgovor na pitanje koja od stranaka snosi rizik nedokazanosti neke od odlucnih cinjenica.Ako postoji situacija non liquet.Dakle. podela objektivnog tereta dokazivanja regulisana je zakonom. i to materijalnopravnim normama. kada sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje cinjenice. Ako sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi ovu cinjenicu.Npr: T tuzi A i zahteva placanje kupoprodajne cene. .U slucaju neophodnosti dokazivanja negativnih cinjenica ( da neka okolnost nije nastupila ). .Prema ZPP-u.Pravila o podeli tereta dokazivanja vaze i kada su predmet dokazivanja tzv. . T snosi teret dokazivanja i sud je duzan da odbije tuzbeni zahtev. U ovom slucaju. pretpostavlja se da cinjenica nije nastupila i teret dokazivanja pada na onu stranku koja iz cinjenica izvodi kakvo procesno ovlascenje. .

106 . g) Pravna priroda tereta dokazivanja .Tako da je razdvajanje pravila o teretu dokazivanja tesko odvijivo od same materijalnopravne norme.da ugovorom o cesiji nisu bile obuhvacene i kamate. ali i da podnese dokaz o protivnom. duznik. jer one sadrze nista vise do iskaz kako treba odluciti u situaciji non liquet..Od zakonskih oborivih pretpostavki treba razlikovati preasumptiones jure et de jure cije postojanje ne moze da se obara nikakvim dokaznim sredstvima ( npr: Smatra se da je uslov nastupio ako njegovo nastupanje spreci strana na ciji je teret odredjen. ako je tuzen za kamate. ali i dokaz o protivnom koji je usmeren na obaranje tacnosti pretpostavke. * zajam/poklon/posluga. a neisplacene kamate. odnosno na cinjenicu iz cijeg postojanja zakonodavac izvodi pretpostavku o postojanju neke druge cinjenice ili prava. * zloupotreba prava. moze da obara postojanje cesije ( protivdokaz usmeren na bazi pretpostavke ).stranka koja se poziva da je obavezu ispunila.U literaturi je sporno da li situaciju sa osujecenjem izvodjenja dokaza treba resiti u okviru pravila o oceni dokaza ili primenom pravila o teretu dokazivanja. odnosno pravnog ovlascenja (jbt) . .Nase je shvatanje da bi bilo smisleno dopustiti obrt tereta dokazivanja u onim situacijama u kojima to zakon izricito ne zabranjuje i u kojima bi jedna od stranaka dolozno osujetila upotrebu nekog dokaznog sredstva ( npr.jemac je duzan da dokaze da je glavni duznik namirio dug. pravila o raspodeli tereta dokazivanja koja su sadrzana u zakonu. odredjena su prvenstveno u skladu sa idejom zakonodavca o ostvarenju ideje pravicnosti. V) Sporniji primeri iz sudske prakse: * pretpostavlja se da pismeni ugovor izrazava pravu vilju ugovornih strana. . pa ako neko lice tvrdi neciju poslovnu nesposobnost.Protivnik moze da podnese protivdokaz koji je usmeren na obaranje osnova pretpostavke. duzan je da dokaze i cinjenice na kojima se takva zloupotreba zasniva. treba to i da dokaze. * jemstvo. . unisti predmet uvidjaja ).Ova pravila nemaju nikakav uticaj na sam materijalnopravni odnos niti na pravni polozaj njegovih ucesnika. .Ali one se pomera na osnov pretpostavke. Pretpostavlja se da je drzalac pokretne stvari ujedno i njen vlasnik. .onaj ko se poziva na zloupotrebu prava.Primeri: Pretpostavlja se da su cesiom cesionaru ustupljenje i dospele. .Pod osujecenjem dokaza podrazumevamo situaciju u kojoj stranka na kojoj nije subjektivni teret dokazivanja svojim cinjenjem ili necinjenjem onemoguci upotrebu nekog dokaznog sredstva protivnoj strani na koju pada subjektivni teret dokazivanja. * ispunjenje obaveze. protivno nacelima savesnosti i postenja ). . b) Pravila o podeli tereta dokazivanja kod zakonskih prezumpcija ( smrt naslov! ) .Teret dokazivanja kod zakonskih pretpostavki lezi na onoj stranci kojoj zakonska pretpostavka ide u korist.Npr: pravilo je da su punoletna lica poslovno sposobna.S druge strane. v) Obrt tereta dokazivanja .U navedenim primerima. . onda snosi i teret dokazivanja cinjenica na kojima se izuzetak zasniva.tuzilac koji tuzi za redaju ili vracanje stvari duzan je da dokaze da je ugovor pravovaljano nastao. .Norme o teretu dokazivanja su procesnopravne prirode.

Sud utvrdjuje da li rezultat izvedenih dokaznih sredstava opravdava da neka cinjenica koja je bila predmet dokazivanja moze da se smatra istinitom ili ne. zakonodavac od suda trazi da da svoj sud o tome koju cinjenicu smatra istinitom.. . . jer je istina subjektivno poimanje stvarnosti svakog coveka. a koju ne. stvara i uverenje da je neka cinjenica istinita. . njihov stav prema izvodjenju pojedinih dokaza. da preduzme pojedine parnicne radnje.Moderno procesno pravo ne poznaje vise teoriju zakonske ocene dokaza kojom je sud bio vezan cvrstim pravilima o oceni dokaza.80. . te ovom objektivizacijom omogucuje i drugostepenom sudu da. svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata citavog postupka. .) Ocena dokaza A) Uopste .Primenom pravila o oceni dokaza stvara se kod sudije neophodan stepen verovatnoce da se nesto u stvarnosti zaista i odigralo. . narocito odbijanje da se da odgovor na pojedina pitanja. on stice uverenja o istinitosti neke cinjenice u okvirima pravila ( gore su navedena.Slobodna ocena dokaza ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. odnosno nepostojanju cinjenica.Danas se predvidja da sud odlucuje po svom uverenju koje ce cinjenice smatrati dokazinim. ka o i na osnovu objektivno saznatljivih stavova iskustva drugih.Odavde proizlazi da ocena dokaza nije cisto subjektivna stvar. tacnije na osnovu licnih opstih stavova iskustva. .Za sticanje uverenje o istinitosti cinjenica vazan je i licni utisak suda prilikom iskazivanja svedoka i stranaka. postojanje cinjenice je dokazano kada sud stekne uverenje o verovatnosti njenog postojanja. .Ovo uverenje sud stice na osnovu savesne i brizljive ocene svakog dokaza ponaosob.Od principa slobodne ocene dokaza treba razlikovati slobodnu ocenu suda. .Dokazni postupak se okoncava tako sto sud vrsi ocenu dokaza. . po zalbi.).Sud moze slobodno. . B) Nacelo slobodne ocene dokaza . vec je i objektivizirana duznoscu upotrebe opstih stavova iskustva.Po objektivnoj teoriji ili teoriji o uverenju u verovatnost.Uverenje o istinitosti se stice kada postoji toliki stepen verovatnoce da vise ne moze da postoji razumna sumnja u suprotno. to znaci da sud uzima u obzir i sve iskaze stranaka date u postupku.Premda je ocena sudije o vrednosti i dokaznoj snazi nekog dokaznog sredstva subjektivna. . pri cemu iskljucuje neophodnost postojanja uverenja o istinitosti.UVERENJE SUDA . te se.Sud je duzan da navede na osnovu kojih stavova iskustva je stekao uverenje da je nesto istinito. . a slobodna ocena se narocito primenjuje i prilikom odmeravanja visine naknade stete. kontrolise da li upravo primena tih stavova iskustva omogucuje logican zakljucak o postojanju. . .Brizljiva i savesna ocena dokaza znaci da je sud duzan da svoje uverenje i istinitosti cinjenice koja je bila predmet dokazivanja formira na osnovu svog najboljeg znanja i umeca. . .Kada sud vrednost dokaza ceni u okvirima rezultata citavog postupka. u okviru zakona.Buduci da je svaka istina subjektivna. 107 . a narocito nauke. kao i stavovima nauke.Subjektivna teorija ( Rozenberg ) objasnjava kada se stice uverenje o istinitosti. shodno tome.

primenjuje objektivna teorija. odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki. V) Arbitrarnost u oceni dokaza .) Obezbedjenje dokaza A) Pojam . te da otkloni primenu pravila o teretu dokazivanja.Primena opstih stavova iskustva je od znacaja i za odredjenje stepena dokazanosti kada je u pitanju ocena tzv.Dokaz prima faciae ima i ulogu da spreci nastajanje situacije non liquet. dokazom prima faciae olaksava se dokazivanje.Zakljucak se izvodi na osnovu uobicajenog toka stvari. kako bi rezultati dokaznog postupka mogli da se koriste u parnici. najcesce lanca adekvatne uzrocnosti.. oblik vanparnicnog postupka jer mu je svrha prevencija. te zbog toga sto se u ovom postupku. .Naime. .S vremenom dokazna sredstva mogu da budu unistena ili izmenjena. B) Predlog . njihovo izvodjenje otezano.Sudska odluka kojom je povredjen princip slobodne ocene dokaza sadrzi apsolutno bitne povrede postupka zbog cega bi drugostepeni sud trebalo da je ukine po zalbi.Dokazanost u vidu stepena obicne verovatnoce je dopustena samo kada to zakon izricito predvidja. dok se prilikom odlucivanja o postojanju. kao i dokaze koje treba izvesti. iz razloga hitnosti.Predlog sadrzi navodjenje cinjenice koje treba dokazati. odnosno da odredjeni uzrok proizvodi odredjenu posledicu i obrnuto. . . bitno za meritorno odlucivanje. .Za meritorno resenje spora postoji saglasnost da treba primeniti subjektivnu teoriju. zakljucak o postojanju i druge cinjenice.Ovaj postupak po svom cilju i obliku najvise podseca na postupak za odredjenje privremenih mera. .Ovaj postupak se pokrece iskljucivo po obrazlozenom predlogu stranke. te ime i prebivaliste protivnika. dokaza prima faciae.Postupak za obezbedjenje dokaza je.Postupak za obezbedjenje dokaza ima za predmet da se pojedini dokazi ( na predlog stranke ) izvedu van parnice. . kao i o drugim procesnim pitanjima. na osnovu opstih stavova iskustva. . . vec se njime samo olaksava dokazivanje. . i to tako sto se iz postojanja jedne cinjenice izvodi.To je slucaj kada se spor ne okoncava meritorno.Uverenje o dokazanosti cinjenice ( uverenje o istinitosti ).Arbitrarnost u oceni dokaza podlece i kontroli pred ESLJP zbog povrede prava na pravicno sudjenje. tako da moze da se pretpostavi da nece moci da budu izvedena na glavnoj raspravi. vec kada se resava o pitanjima dopustenosti pojedinih parnicnih radnji ili kada je rec o pitanjima koja se ticu materijalnog upravljanja parnicom ili donosenja resenja radi efikasnog sprovodjenja postupka. 108 . . . odstupa bitno od nacela kontradiktornosti. .Primenom dokaza prima faciae ne menja se teret dokazivanja.Npr: za izuzece sudije je dovoljno da je verovatno da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. postignuto je kada je dostignut visok stepen verovatnoce koji se granici sa izvesnoscu ili koji iskljucuje razumnu sumnju o postojanju suprotnog. . 81. po svojoj pravnoj prirodi.

- U predlogu stranka mora da ucini verovatnim da postoji “opravdana bojazan” da dokaz nece uopste moci da se izvede ili da ce njegovo izvodjenje biti otezano. V) Nadleznost suda - Ako je parnica u toku, o predlogu odlucuje sud pred kojim parnica tece, a ukoliko postupak jos nije pokrenut, onda o predlogu odlucuje prvostepeni sud na cijoj teritoriji se nalazi stvar koju treba razgledati ili boravi lice koje treba saslusati. D) Postupak - Postupak je hitan. - Sud nije duzan da protivniku dostavi predlog za pokretanje postupka, ako postoji opasnost od odlaganja i moze i bez njegovog izjasnjavanja da odluci o predlogu. - O predlogu odlucuje sud resenjem, koje dostavlja protivniku, ali to nije duzan da ucini ako to nalaze hitnost postupka. - Protiv resenja kojim se usvaja predlog o obezbedjenju dokaza nije dopustena posebna zalba, dok bi suprotno vazilo da je sud odbio predlog. - Sud koji je obezbedio dokaze dostavlja zapisnik s rocista parnicnom sudu. - Medjutim, ako je obezbedjenje dokaza izvrseno pre pocetka postupka, pogotovo bez prisustva protivnika, a dokazna sredstva se nisu izmenila, trebalo bi izvedene dokaze ponoviti da bi se ispostovalo nacelo neposrednosti i kontradiktornosti.

82.) Prekid i zastoj postupka
- PREKID POSTUPKA - Postupak se prekida ex lege ili po odluci suda. - Ex lege postupak se prekida: a) Ako je nestala jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje parnice: * smrt stranke. * gubitak parnicne sposobnosti. * smrt zakonskog zastupnika strane ili prestanka njegovog ovlascenja za zastupanje. * prestanak pravnog lica ili zabrana rada pravnog lica. * nastupanje pravnih posledica otvaranja stecaja ili likvidacije. b) Ako je nastupila fakticka nemogucnost da se parnica dalje vodi (rat i vanredne okolnosti). - Sud moze i ne mora da prekine postupak kada: --> odluci da sam ne resava o prethodnom pitanju. --> ako stranka ne moze, usled vanrednih okolnosti, fakticki da pristupi sudu ( clan 215. ). - Odluka suda, resenje o prekidu postupka na osnovu razloga kada do prekida dolazi po sili zakona je deklarativne prirode. - Nasuprot tome, kada sud prekida postupak na osnovu clana 215. ZPP-a, njegovo resenje je konstitutivno. A) Dejstvo prekida postupka - Najvaznije dejstvo prekida ogleda se u tome da sud od momenta pravosnaznosti resenja o prekidu ne moze da preduzima nikave procesne radnje ( jer ne bi imale dejstvo ). - Zakazana rocista ne mogu da se odrze niti sud sme da zakazuje nova rocista. - Zakon pravi jedini izuzetak od zabrane preduzimanja procesnih radnji kada predvidja da sud moze da donese odluku, ako je do prekida doslo nakon zakljucenja glavne rasprave. - Parnicna radnje koju je stranka preduzela u vreme trajanja prekida postupka ne dejstvuje samo prema drugoj stranci ( relativna zabrana ), a njeno dejstvo pocinje tek kada se postupak nastavi. 109

- Stranke mogu, naravno, da preduzimaju parnicne radnje koje su upravljene na prekid postupka, odnosno nastavak prekinutog postupka. - Sledece dejstvo prekida postupka odnosi se na prekid toka rokova za izvrsenje parnicnih radnji. - Rok pocinje iznova da tece, i to nakon sto je stranki dostavljeno resenje o prekidu postupka ( dakle i za vreme dok traje prekid, stranka moze da preduzima parnicne radnje prema sudu ). - Ako je postupak prekinut zbog razloga koji se ticu samo jedne stranke ( smrt stranke ), rokovi ne teku samo prema njoj, ali teku prema suprotnoj strani.. - S druge strane, kada je razlog za prekid opsti ( rat ), rokovi ne teku prema obe strane. B) Nastavak prekinutog postupka - Postupak se nastavlja kada se ispune za to zakonom predvidjeni uslovi ili kada sud o nastavku donese resenje po zahtevu stranke. - Sud je duzan da, po sluzbenoj duznosti, nastavi postupak kada prestane fakticka nemogucnost za rad. - Po zahtevu stranke, postupak se nastavlja kada prestanu vanredne okolnosti na osnovu kojih je sud sam odredio prekid postupka. - U ostalim slucajevima, do nastavka postupka dolazi kada se steknu za to zakonom predvidjeni uslovi. - Kada je postupak prekinut zbog smrti ili parnicne nesposobnosti stranke, nastavlja se kada naslednici, staralac zaostavstine, zakonski zastupnik, stecajni upravnik il pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kada ih sud na to pozove. - Dovoljno je da naslednici obaveste sud da traze nastavak postupka, i sud je tada duzan da donese resenje o nastavku prekinutog postupka. - Ako pravni sledbenik ne izjavi da preuzima postupak ili ako se ne pojavi na rocistu i ako postoji spor o identitetu naslednika, sud ce nastaviti postupak i raspravljace samo s jednom strankom. - Kada je sud prekinuo postupak zbog prethodnog pitanja, postupak se nastavlja ex officio kada je o prethodnom pitanju pravosnazno odluceno ( moze i ranije ako vise ne postoje razlozi za cekanje ishoda resavanja prethodnog pitanja ). - ZASTOJ U POSTUPKU - Sud zastaje s postupkom iz 3 razloga: a) kada je to izricito predvidjeno zakonom: * kada se pokrene postupak za resavanje spornog pravnog pitanja pred VSS. * kada se pokrene postupak medijacije. b) kada oceni da je to celishodno. v) kada odluci da saceka ishod neke procesne delatnosti ili ishod preduzimanja neke parnicne radnje. - Sud ce zastati s postupkom kada sud ili stranka pokrenu inicijativu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti nekog opsteg pravnog akta pred Ustavnim sudom. - Do zastoja dolazi i kada se procesne radnje preduzimaju u inostranstvu. - Za razliku od prekida postupka, do zastoja u postupku uvek dolazi ex officio resenjem suda. - U pogledu dejstva, zastoj postupka se razlikuje od prekida dvojako: --> Prvo, sud moze da preduzima parnicne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. --> Drugo, zastoju u postupku nema uticaja na rokove za preduzimanje parnicnih radnji.

110

83.) Prethodno pitanje
A) Pojam i vrste - Pod prethodnim ( prejudicijelnim ) pitanjem podrazumevam pitanje o postojanju ili nepostojanju jednog subjektivnog prava ili pravnog odnosa cije resenje logicki prethodi resenju glavnog pitanja. - Prethodno pitanje je uvek: a) Pravno pitanje ( postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa ili subjektivnog prava ), a nikad cinjenicno. b) Pravno pitanje koje se postavlja in concreto u odnosu na glavno pitanje; Stoga, u prethodno pitanje ne spadaju opsta pravna pitanja, tumacenje pravnih normi i standarda. v) Prethodno pitanje se, po pravilu, javlja uvek u dispoziciji materijalnopravne norme ( pravnom osnovu ) na koju se stranka u postupku pozvala prilikom tvrdnje da joj pripada odredjena pravna posledica. - Da bi sud odlucio o pravnoj posledici koju tuzilac zahteva ( npr. placanje cene ), prethodno mora da odluci da li je ugovor punovozan ( prethodno pitanje ). - Prethodno pitanje uvek cini samostalnu pravnu celinu, tako da o njemu moze da se resava kao o glavnom pitanju u nekoj drugoj parnici ( tuzba za utvrdjenje postojanja ugovora ). - Prethodno pitanje moze da je javi i iz drugih grana prava, tako da je za njegovo resavanje, kao o glavnom pitanju, civilni sud apsolutno nenadlezan. - Primer: U, usvojenik, podnosi tuzbu protiv T, testamentarnog naslednika, i zahteva pravno na nuzni deo. T osporava da je usvojanje punovazno ( ovde je punovaznost usvojenja prethodno pitanje, i ono je upravna stvar ). B) Sistemi resavanja prethodnog pitanja - U Francuskoj vazi sistem potpune vezanosti. - Svaki drzavni organ je vezan pravosnaznom odlukom drugog drzavnog organa. - U Nemackoj vazi pravilo da svaki drzavni organ resava o prethodnom pitanju samostalno, ali samo s vazenjem za postupak u kome se ono postavi. - Sud nije vezan odlukom drugog drzavnog organa koji je u okviru svoje nadleznosti resio o prethodnom pitanju kao o glavnom. - Mesoviti sistem ( vazi kod nas ). - U mesovitom sistemu resavanja prethodnog pitanja postupa se razlicito, u zavisnosti od toga da li je nadlezani organ vec resio o prethodnom pitanju kao o glavnom u okvirima svoje nadleznosti. - I obrnuto, suprotna pravila vaze kada o prethodnom pitanju ne postoji pravosnazna odluka nadleznog drzavnog organa. a) Nereseno prethodno pitanje - Parnicni sud moze sam da resi o prethodnom pitanju, ako je ono gradjanskopravne prirode ili upravna stvar, ako o prethodnom pitanju jos ne tece parnica, odnosno ako nije pokrenut upravni postupak u kome se o prethodnom pitanju resava kao o glavnom. - Ako je parnica o prethodnom pitanju kao o glavnom pocela da tece, odnosno ako je pokrenut upravni postupak, sud moze, prema svojoj oceni, ili sam da resi prethodno pitanje ili da prekine postupak i saceka pravosnaznu odluku suda, odnosno upravnog organa. - Postupak valja prekinuti, kada se radi o slozenom prethodnom pitanju od kojeg zavisi resenje niza spornih odnosa izmedju stranaka i o kome tada nije celishodno resavati kao o prethodnom.

111

- Prema sudskoj praksi, o pitanjima koja ce ticu postojanja braka i koja ce ticu osporavanja materinstva i ocinstva, uvek se resava kao o glavnom pitanju. - Parnici sud moze da resava o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju ( izuzetak je jedino kada je krivicni postupak ranije obustavljen zbog smrti okrivljenog ). - Do prekida parnicnog postupka do donosenja odluke krivicnog suda moze da dodje i kada se tokom postupka javi osnovana sumnja da se prethodno pitanje tice falsifikovanja isprave koja je podneta na rocistu ili laznog iskaza svedoka ili vestaka koji su dati na rocistu. b) Pravosnazno reseno prethodno pitanje - Pravilo je da odluke drugih sudova i drzavnih organa ( ali ipak pogledaj kraj podnaslova! ) u kojima je reseno o prethodnom pitanju kao o glavnom pitanju vezuju parnicni sud. - Ako bi sud nanovo resavao o prethodnom pitanju koje je pravosnazno vec odluceno, to bi predstavljaju bitnu povredu odredaba ZPP-a i imalo bi za posledicu nistavost sudske odluke. - Ako bi sud pogresno uzeo da je vec pravosnazno reseno o prethodnom pitanju, to bi predstavljalo relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. - Mora se smatrati da parnicni sud nije vezan odlukama organa uprave u kojima je on resio o prethodnom pitanju kao o glavnom ( suprotno bi ukazivalo na zavisnost suda od organa uprave ). - Ako sud odluci da prekine postupak i saceka odluku upravnog organa o prethodnom pitanju, ni tada nije njom vezan, vec slobodno ceni rezultate upravnog postupka u okviru vlastitog dokaznog postupka. V) Odluka suda o prethodnom pitanju - Odluka suda o prethodnom pitanju ne ulazi u izreku sudske odluke, vec u njeno obrazlozenje. - Stoga, ona ne proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, vec ima dejstvo samo za konkretnu parnicu u kojoj je to pitanje reseno. - O prethodnom pitanju moze da se odluci i u obliku prejudicijelnog zahteva za utvrdjenje, kao i u obliku prejudicijelne protivtuzbe kada ono postoje obuhvaceno pravnom snagom presude.

84.) Presuda, pojam i vrste
A) Pojam - Presuda je odluka kojom sud sadrzinski ( meritorno ) odlucuje o tuzbenom zahtevu, kao i o ostalim trazenjima stranaka. - Presuda suda je pojedinacni pravni akt koji sadrzi obavezu i zapovest strankama za njihovo buduce ponasanje u konkretnom pravnom odnosu. - Osim o glavnom ( tuzbenom ) zahtevu, sud odlucuje presudom i o protivtuzbi, prejudicijelnoj tuzbi za utvrdjenje, kao i o prigovoru kompenzacije ( uobicajeno je u sudskoj praksi i da se odluka o troskovima donese u okvirima izreke sudske presude ). B) Vrste presuda - Uobicajena je podela presuda: a) Prema stavu suda prema tuzbenom zahtevu- presude mogu biti one kojime se tuzbeni zahtev u celosti usvaja ili one kojima se tuzbeni zahtev u celosti odbija ( mesovitom presudom sud delimicno usvaja ili delimicno odbija tuzbeni zahtev ). - Razlikovanje je vazno, jer samo na stranka koja nije uspela u parnici moze da ima pravni interes za ulaganje pravnih likova protiv presude. b) Prema vrsti pravne zastite koja se presudom pruza- one mogu biti kondemnatorne(osudjujuce), deklaratorne ( utvrdjujuce ) i konstitutivne ( preobrazajne ). 112

.Ove presude nemaju svojstvo izvrsnosti ( izvrsiti se moze samo odluka suda o troskovima ).) Kondemnatorna presuda . propustanje ili trpljenje. i presudu na osnovu propustanja.Sud ne moze da odredjuje drugaciji paricioni rok koji se odnosi na izvrsenje cinidbi koje sa sastoje od novcanog davanja. .Paricioni rok je odlozan gradjanskopravni rok. bilo pozitivni bilo negativni..Ako stranka u ciju korist je kondemnatorna presuda doneta pokrene izvrsni postupak.Ovaj rok pocinje da tece od prvog dana od dostavljanja stranci kojoj je izvrsenje cinidbe nalozeno. g) Prema nacinu nastanka. 86. presudu na osnovu priznanja i presudu na osnovu odricanja. kada je porazenom potrebno vreme da ukloni izvor buke ). .razlikujem potpune i delimicne presude.On odlaze nastupanje izvrsnosti sudske presude ( dakle dok ne istekne ne moze se traziti izvrsenje ). . npr. odnosno ne postoji.Kondemnatorne odluke uvek deluju inter partes. . cak i uz obavezu da tuzilac istovremeno ispuni obavezu tuzenom ili uz obavezu da stranka u ciju korist je presuda doneta najpre ispuni protivcinidbu svom protivniku.razlikujemo kontradiktorne presude. . . rok u kome stranka koje je obavezana na cinidbu mora da je izvrsi ( to ne vazi ako je obavezan na necinjenje ili trpljenje.Ovom presudom sud usvaja deklaratorni tuzbeni zahtev kao osnovan.Svaka kondemnatorna presuda mora da sadrzi i tzv. . ako nije posebnim propisom drugacije odredjeno. .Paricioni rok je zakonski i iznosi 15 dana. .Ovo je jedna vrsta presude u zavisnosti od vrste pravne zastite koju pruza.Pravna zastita je pruzena kada sud na trazenje tuzioca utvrdi da pravni odnos ili pravo postoji.Kondemnatorna presuda moze da se donese ako je cinidba dospela do zakljucenja glavne rasprave.Kondemnatornom presudom sud usvaja kondemnatorni tuzbeni zahtev tuzioca i nalaze tuzenom da u korist svog protivnika izvrsi neku cinidbu ili ga obavezuje na neko necinjenje.Osuda na cinidbu ne mora uvek da bude bezuslovna. 85. mada je i tu ponekad neophodan ovaj rok. . s druge strane. odnosno podobna je za prinudno izvrsenje prema ZIP-u. . .Sud moze da obaveze tuzenog na cinidbu.) Deklaratorna presuda .Ona proizvodi dejstvo izvrsnosti. s jedne strane. . a prestaje da tece ulaganjem redovnog pravnog leka ( ili istekom 15 dana ukoliko zalba nije ulozena ). tuzeni ce moci da se u tom postupku pozove na postojanje svoje protivcinidbe i uskrati izvrsenje. kao i medjupresudu. 113 . ali to moze u pogledu svih drugih cinidbi. . paricioni rok.v) Prema obimu pravne zastite.

T tusi S za naknadu stete od 100000 hiljada. . nastupom njihove pravosnaznosti. Tada sud donosi omah delimicnu presudu da mu ovaj plati odmah 4 soma ). .Deluju uvek erga omnes. . 114 . b) kada postoji objektivno kumulativno spajanje tuzbenih zahteva ( npr. da donese delimicnu presudu.Ne proizvode dejstvo izvrsnosti. .Za ove presude je karateristicno da. a ostatak za dve godine. donece potpuno presudu kojom odlucuje o svim zahtevima koji su istaknuti tokom pranice.) Preobrazajna presuda . v) u slucaju prostog suparnicarstva ( npr. menjaju ili okoncavaju odredjeni pravni odnos ili pravno stanje.Ako se tokom parnice ispostavi da je samo jedan deo zahteva istaknutog u parnici ili samo jedan od vise istaknutih zahteva postao zreo za odlucivanje.Delimicna presuda moze da se donese samo ako postoji mogucnost da sud tacno i precizno kvantitativno podeli procesnu gradju.Smisao za donosenje ovakve presude lezi u ostvarenju zahteva za donosenje odluke u razumnom roku ( princip ekonomicnosti ).Donosenje delimicne presude je moguce: a) kada je istaknut jedan tuzbeni zahtev koji je kvantitativno deljiv i samo taj deo tuzbenog zahteva je postao zreo za odlucivanje ( npr: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara.Kada sud oceni da je predmet raspravljen. T zahteva naknadu stete od C i C1.Konstitutivnom presudom sud usvaja preobrazajni tuzbeni zahtev kao osnovan. stvaraju. . B) Pretpostavke za donosenje . ali i ne mora. T ne osporava da su se stranke dogovorile o visini cene.Svaka konstitutivna presuda sadrzi i implicitno utvrdjenje suda o postojanju osnova za preobrazaj prava. . tada sud moze. 88.Potpuna presuda . Sud moze da donese odmah delimicnu presudu za naknadu ocigledne stvarne stete ).87. . pri cemu je zahtev prema C1 sazreo za odlucivanje ). . pri cemu iznos od 4000 dinara treba odmah da plati.) Potpuna.Delimicna presuda A) Pojam i smisao . delimicna i dopunska presuda . .To ce biti slucaj kada sud stekne uverenje da su dokazane sve cinjenice iz kojih proizlazi upravo ona pravna posledica koju su stranke u svojim zahtevima istakle.Treba istaci da se delimicna presuda u svakom slucaju procesno osamostaljuje u odnosu na ostale zahteve istaknute u parnici ( samostalna pravna sudbina u pogledu pravnih lekova i u pogledu izvrsenja ). a ostatak za nematerijalnu stetu. pri cemu zahteva 10 soma za naknadu stvarna stete.

. sud ne deli procesni materijal.Rok u kome moze da se zahteva donosenje ove presude je ogranicen na 15 dana od dana prijema presude kojom nije odluceno o delu ili svim istaknutim zahtevima.g) u slucaju tuzbe i protivtuzbe ( delimicna presuda se moze doneti bilo da je sazreo zahtev za odlucivanje po tuzbi ili protivtuzbi ). vec propusta da u celosti odluci o tuzbenom zahtevu ili o svim zahtevima koji su stavljeni u postupku. . B) Pretpostavke i postupak za donosenje . V) Odnos izmedju predloga za donosenje dopunske presude i zalbe . konacna. odnosno povuce tuzbu u delu tuzbenog zahteva.Odlucivanje infra petita predstavlja relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a.Dopunska presuda A) Pojam i smisao . V) Postupak za donosenje delimicne presude . . u pogledu zahteva o kome nije odluceno. .Dopunska presuda je u odnosu na presudu koju dopunjuje samostalna.Kada donese delimicnu presudu.Kada sud nadje da je predlog za donosenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan.Stranka o cijem zahtevu nije odluceno moze da bira da li ce da zahteva donosenje dopunske presude ili da izjavi zalbu protiv presude ( moze i jedno i drugo ). vec je stranka duzna da predlozi dopunu presude. takva zalba ce se smatrati predlogom da se donese dopunska presuda ( na ovaj nacin se ne prekida litispendencija ). .Razlozi za diskrecionu ocenu suda ne stoje kada se npr. . . . tuzilac odrekne tuzbenog zahteva u jedom delu. kada sud nadje da je tuzbeni zahtev sazreo za odlucivanje ( ovde. pa je sud duzan da donese delimicnu presudu. medjutim. ali i cinjenicu da li je deo ili jedan od vise istaknutih zahteva sazreo za odlucivanje. nije moguce doneti delimicnu presudu. stranka moze. ali i ne mora. ako bi kompenzacioni prigovor poticao iz istog cinjenicnog stanja ili pravnog osnova ).Dopunska presuda ne sledi ex officio. medjutim. . d) u slucaju tuzbe i kompenzacionog prigovora.Dopunska presuda je vrsta delimicne presude.Ako predlog stranke ne bude usvojen. ali je obavezna zbog kontradiktornosti ako se radi o necem drugom ). 115 . da pokrene novu parnicu. odbacice ili odbice predlog resenjem ( nezadovoljna stranka ima pravo na posebnu zalbu ). .Sud moze. sud ne odlucuje i o troskovima spora ( oni se obracunavaju prema konacnom ishodu parnice ). dj) ako su parnice spojene radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. ako nadje da je predlog za dopunu presude osnovan. delimicna presuda se donosi po diskrecionoj oceni suda koji utvrdjuje da li su se stekli uslovi. .Sud moze da donese ovu presudu samo ako je previdom odlucio infra petita ili ako je propustio da odluci u potpunosti o troskovima postupka. da zakaze glavnu raspravu ( ona je izlisna ako se dopunska presuda zahteva samo u pogledu troskova.Po pravilu.Kada se zalilac na presudu zalio samo zbog toga sto je prvostepeni sud odlucio infra petita. e) ako tuzeni prizna deo tuzbenog zahteva ili se tuzilac odrekne dela tuzbenog zahteva.

Ako tuzeni i ospori tuzbeni zahtev. . samo u sistemu sa obaveznim advokatskim zastupanjem i u drzavi koja finansijski moze da pomogne zastupanje stranaka putem advokata koje za njegovo angazovanje nemaju sredstava ( sto u Srb nije slucaj ). stranke nisu duzne da preduzimaju procesne radnje. . i ne otkloni taj nedostatak ). - 116 .Kada tuzeni de da odgovor na tuzbu u roku od 30 dana od njenog prijema. vec njih samo pogadjaju procesni tereti ( dakle sud ne moze da natera stranku da preduzme neku parnicnu radnju.Sud je duzan da ispita: da li cinjenice na kojima se zasniva tuzbeni zahtev nisu protivne dokazima koje je tuzilac podneo uz tuzbu ili ili opstepoznatim cinjenicama.Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene. b) Materijalnopravni uslovi .Upravo mogucnost donosenja presude zbog propustanja cini posredan pritisak na tuzenog da aktivno ucestvuje u postupku.Za donosenje presude zbog propustanja moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke koje se ticu dopustenosti tuzbe ( ovo nije zakonom izricito predvidjeno. . vec jedino pasivna stranka moze na snosi negativne posledice nedelovanja ).U parnicnom postupku.Jasno je da nuznost odgovora na tuzbu zahteva i odredjeno pravnicko znanje. ali podrazumeva se ).) Presuda zbog propustanja ( kontumaciona presuda ) U presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parnicnih radnju stranka spadaju presude koje se donose samo na osnovu cinjenicnih navoda jedne od stranka ( ovde spada i ova presuda ). dakle. sud moze da donese presudu zbog propustanja.Presuda zbog propustanja moze da se donese samo ako su ispunjeni: a) Procesnopravni uslovi . A) Opsta razmatranja . sud ce smatrati da odgovor na tuzbu nije ni podnet. . da li osnovanost tuzbenog zahteva proizlazi iz cinjenica koje su navedene u tuzbi. on to mora da ucini pozivajuci se na cinjenice i nudeci dokaze.Presuda na osnovu propustanja je nov procesni institut u nasem pravu i veoma je kritikovan.Nacelo efikasnosti postupka i donosenja odluke u razumnom roku zahtevaju da se neopravdana prekluzija stranka sankcionise. V) Pretpostavke za donosenje .Donosenje presude zbog propustanja ima smisla. zakon zadrzava postulacionu sposobnost i za sasvim neuke parnicno sposobne stranke.U suprotnom. B) Ratio . . . znaci fikciju da tuzeni priznaje navode tuzioca.Istovremeno. . . sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu ( isto vazi i ako je tuzilac podneo tuzbu mesno nenadleznom sudu.89. .Donosenje tuzbe zbog propustanja znaci i osnazenje principa afirmativne litiskontestacije.Pasivno drzanje tuzenog ( ili pausalni odgovor ). . sto stvara uslov za donosenje presude zbog propustanja. .Ovi uslovi se odnose na osnovanost tuzbenog zahteva. .

Naime.Ako to nije slucaj. zahteva i i njegov pristanak ( a ovde toga nema. 117 . E) Pravni lekovi .Do odlaganja moze da dodje i kada sud smatra da je neophodno da utvrdi da li je tuzbeni zahtev protivan javnom poretku.Ova presuda ne moze da se pobija zbog pogresno i nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. sud zakazuje pripremno rociste na kome tuzilac moze da preinaci tuzbu.U vezi donosenja presude zbog propustanja. zakon sadrzi i jedno neodrzivo resenje. . G) Postupak za donosenje presude zbog propustanja . sud moze i da odlozi donosenje presude ( max 30 dana ). . .Naime.Iz ovog proizlazi da propust tuzenog da se izjasni na tuzbu ne stvara samo fikciju da on priznaje cinjenicne navode tuzioca kao istinite.Sud je duzan da ex officio donese presudu zbog propustanja kada se steknu uslovi. --> donosenje ove presude je iskljuceno u bracnim.Medjutim. predvidja se da za slucaj da tuzba nije konkludenta. tuzeni ne bi mogao u roku za koji je sud odlozio donosenje presude zbog propustanja da ospori tuzbeni zahtev odgovorom na tuzbu ( po meni glupo! ). . Dj) Oblik i dejstvo .Ova presuda ima oblik kao i svaka druga kontradiktorna presuda. . a da ostatak tuzbenog zahteva odbije kao neosnovan. a sud u obrazlozenju navodi samo razloge kojima se rukovodio za donosenje ove vrste presude.Za donosenje presude zbog propustanja moraju. te da protiv presude izjavi zalbu. . . ali se zna da mu je otposlata. . te bi zbog svega toga primenu ove odredbe trebalo zanemariti ).. nakon sto se ona dostavi tuzenom. .Poznato je i da preinacenje tuzbe. jer fikcija priznanja istinitosti cinjenica (usled pasivnosti tuzenog) vazi samo u pogledu onih cinjenica koje su navedene u tuzbi. v) Posebni uslovi ( smetnje ) .Ovakvo resenje je jako lose. . sud ne moze da donese presudu zbog propustanja. --> ne smeju da postoje opstepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da je tuzeni bio opravdano sprecen da podnese odgovor na tuzbu ( npr. --> tuzbeni zahtev ne sme da se odnosi na raspolaganje koje je protivno javnom poretku. a ne i u pogledu procesnih nedostataka ili u pogledu konkludentnosti tuzbe. .Presuda zbog propustanja ima dejstvo izvrsnosti i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. jer se ona donosi bez odrzavanja rocista. ako ne postoje dokazi da je tuzenom tuzba uredno urucena. paternitetskim i maternitetskim sporovima.Tuzeni protiv koga je doneta presuda zbog propustanja moze da zahteva vracanje u predjasnje stanje. prirodne katastrofe ).Ovu presudu donosi sudija pojedinac ili predsednik veca.Sud moze i delimicno da usvoji tuzbeni zahtev i u delu u kome usvaja tuzbeni zahtev da donese presudu zbog propustanja. . odnosno ne smeju da se steknu sledeci uslovi: --> tuzba mora uredno da bude dostavljena tuzenom i u njoj moraju da budu navedene posledice propustanja dostavljanja odgovora na tuzbu.Ovi uslovi podrazumevaju da je sud duzan da ispita da li cinjenice koje su navedene u tuzbi ulaze u dispoziciju upravo one materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi trazenu pravnu posledicu. . vec i da povlaci za sobom i prekluziju.

Priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva moze da bude potpuno ili delimicno. . odnosno odricanja ( tako da prakticno nema vremena stranka da opozove izjavu ).Zakon predvidja da za odricanje od tuzbenog zahteva nije potreban pristanak tuzenog. te da suprotna strana nije adresat ovih procesnih radnji i da za njih ne mora da zna. pa i procesne prevare suprotne strane. v) da je izjava o priznanju ili odricanju od tuzbenog zahteva dopustena. . a ne smeju da budu ni vezane ni za kakav rok ili uslov ( u protivnom su nepunovazne ). prinude ili zablude. 118 . odnosno o odricanju sve dok sud ne donese presudu.I tuzilac i tuzeni mogu da opozovu svoje izjave o priznanju. B) Pojam i pravna priroda . . duzan je da. stranka nece moci lako da je opozove. priznanje i odricanje od tuzbenog zaheva se odnose na sam tuzbeni zahtev. moze da se poziva da je do propustanja doslo usled pretnje. G) Dejstvo priznanja i odricanje od tuzbenog zahteva . .Za punovaznost izjave o priznanju i odricanju od tuzbenog zahteva potrebno je da se steknu sledeci uslovi: a) da tuzeni izjavi da priznaje.Protiv ove presude mogu da se izjave i svi vanredni pravni lekovi.Za razliku od priznanja cinjenica u postupku.Sud je vezan priznanjem ili odricanjem od tuzbenog zahteva. odnosno presudu na osnovu odricanja.Posledica priznanja.Stoga. odnoso odricanja od tuzbenog zahteva jeste donosenje presude na osnovu priznanja. odnosno da tuzilac izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. odnosno odricanja. . medjutim. . 90.Radi se o jednostranim procesnim radnjama. bez obzira sto bi on na osnovu iznetih cinjenica bio drugog uverenja o osnovanosti tuzbenog zahteva. po sluzbenoj duznosti. b) da su ispunjene sve procesne pretpostavke za preduzimanje takvih dispozicionih parnicnih radnji.Kod priznanja tuzbenog zahteva tuzeni izjavljuje da je zahtev tuzioca istaknut u tuzbi na zakonu osnovan. koji je istaknut u tuzbi.Jednostranost ovih procesnih radnji znaci da se one izjavljuju sudu. nije osnovan.Izjave treba da se saopste izricito i jasno.U zalbi. . da zakljuci raspravu i donese presudu na osnovu priznanja.Odricanjem od tuzbenog zahteva tuzilac izjavljuje da njegov zahtev. . . zbog fikcije o istinitosti cinjenicnih navoda tuzioca.. jer je sud duzan. .Ako je izjava data na raspravi. donese presudu na osnovu priznanja. zahtev za ponavljanje postupka ne bi mogao da se zasniva na novim cinjenicama i dokazima.) Presuda na osnovu priznanja i odricanja A) Uopste . medjutim. . odmah nakon sto je primio izjavu. V) Izjava i opoziv .

) Medjupresuda. sud ne iznosi utvrdjeno cinjenicno stanje. stranke bi imale pravo na posebnu zalbu.Ako tuzeni ospori tuzbeni zahtev po osnovu i visini.Izuzetno. . kod medjupresude se radi o tome da se tuzbeni zahtev dela kvalitativno.Medjutim.Nakon izjave o priznanju. o to na njegov pravni osnov i visinu. ako smatra da je neophodno da se obavesti da li je preduzimanje ovih dispozicionih parnicnih radnji stranaka protivno javnom poretku. jer stranke ovim parnicnim radnjama disponiraju samim tuzbenim zahtevom.Ove presude jesu konacne merotorne presude. jer se njome ne odlucuje o celokupnom tuzbenom zahtevu.I medjupresuda je vrsta delimicne presude. .Ako i drugostepeni sud takodje ima misljenje da se nisu stekli uslovi za donosenje ovih presuda.Npr: Po tuzbi T protiv S za naknadu stete. .Predlog za ponavljanje postupka moze da se podnese iz svih razloga. v) da je kvalitativna podela na osnov i visinu tuzbenog zahteva moguca i smislena.Ako bi sud. za razliku od delimicne presude kod koje se tuzbeni zahtev cepa kvantativno. odnosno odricanju. S osporava da je uopste pricinio stetu T. te je zbog toga za njeno donosenje potrebno da su ispunjeni i svi drugi procesni uslovi koji se ticu donosenja presude. . konacna presuda . te da 119 .Obe vrste presuda mogu da se pobijaju zalbom samo zbog postojanja bitnih povreda odredaba ZPP-a. . sud moze. . osim onih koji se odnose na postojanje novih cinjenica i dokaza. . iz razloga celishodnosti.Revizija protiv ovih presuda moze da se izjavi samo zbog postojanja bitnih povreda ZPP-a.. 91. . sud moze i da odlozi donosenje ovih presuda.Presuda na osnovu priznanja i odricanja proizvodi dejstvo kao i svaka druga maritorna presuda. sud je duzan da obustavi svako dalje raspravljanje o spornoj stvari.Sud ce moci da odbije donosenje ovih presuda jedino u slucaju ako utvrdi da se priznanje. . ako su ispunjeni sledeci uslovi: a) da je tuzbeni zahtev osporen i po osnovu i visini. b) da je tuzbeni zahtev upravljen na davanje bilo novca bilo druge vrste zamanljivih stvari. D) Pravni lekovi . ove presude ne mogu da se pobijaju zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. . odnosno odricanje ticu predmeta spora kojima stranke ne mogu slobodno da raspolazu. . g) da je stvar u pogledu osnova sazrela za odlucivanje. usled pretnje ili prevare.Stoga. protivno zakonu odbio da donese ovakve presude. .Medjutim. da donese medjupresudu. kada ih obrazlaze. . vec samo razloge koji opravdavaju donosenje ovakvih presuda. ali i zbog toga sto su izjave date u zabludi.Ove presude ne mogu ni da se pobijaju zalbom zbog pogresne primene materijalnog prava. nastavlja se redovni parnicni postupak. .Medjupresuda A) Pojam i znacaj .

.Ako se tuzani poziva da je potrazivanje tuzioca prestalo kompenzacijom. ne moze da stekne dejstvo materijalne pravosnaznosti. ima i delimicna i dopunska presuda. moze da donese medjupresudu.Cak i ako utvrdi sud da postoji podeljena odgovornost stetnika i ostecenog.Konacnom presudom se okoncava prvostepeni postupak u onom delu u kome je odluceno o tuzbenom zahtevu ili pojedinacnim zahtevima.Ako sud nadje da ne postoji pravni osnov tuzbenog zahteva. . jer je vezan medjupresudom. ali buduci da ne resava spor u celini. ako ne postoji deliktna odgovornost S. . jer i ova cinjenica spada u dispoziciju materijalnopravne norme koja sankcionise deliktnu odgovornost tuzenog. to ne bi bila prepreka za donosenje medjupresude.Medjupresuda stice svojstvo formalne pravosnaznosti. ako ih je bilo vise. pored potpune presude kojom je obuhvacen celokupni tuzbeni zahtev ili svi istaknuti zahtevi.Donosenje presude je postupak formiranja volje sudije pojedinca ili veca u pogledu osnovanosti tuzbenog zahteva.Zbog pravne izvesnosti. u pranici ne moze vise da se otvara pitanje postojanja pravnog osnova tuzbenog zahteva.) Donosenje i objavljivanje presude .Nakon pravosnaznosti medjupresude.Konacna presuda . .U navedenom smislu. G) Postupak .Medjupresuda je samostalna. medjupresuda je deklaratorna. odnosno pravnog posla. sud nastavlja dalje da raspravlja samo o visini tuzbenog zahteva.Medjupresuda je obavezujuca za sud koji ju je doneo. dok medjupresuda ne postane pravosnazna. V) Priroda i dejstvo medjupresude .Po svojoj prirodi. jer odlucuje o postojanju ili nepostojanju prava. . znacaj konacne presude. . ne odlucuje medjupresudom. . 92. Ne bi bilo u skladu s principom ekonomicnosti postupka da sud izvodi dokaze o postojanju stvarne stete.Misljenja smo da pravo stranaka da od suda zahtevaju donosenje medjupresude ili delimicne presude proizlazi iz njihovog prava na tuzbu. tako da. . . . pri cemu ce se o srazmeri podeljene odgovornosti izjasniti u delu postupka po visini tuzbenog zahteva.Medjupresudu donosi sud po sopstvenoj inicijativi. zakon nalaze da sud zastane s postupkom o iznosu tuzbenog zahteva. prilikom odlucivanja o osnovu tuzbenog zahteva. 120 .za nju nije odgovoran.I postupak vecanja i glasanja je cisto interni postupak ( takodje nesaznatljiv sva za treca lica ). . B) Razgranicenje osnova i visine .Pravilo je da sud. .Sud mora da utvrdi i da li je steta uopste nastala. i to tako kao da visina zahteva nije sporna. nakon njene pravosnaznosti. moze da se pobija svim redovnim i vanrednim pravnim lekovima. . . izgubljene dobiti i nematerijalne stete.Zato je to psihicki postupak sudije kojim se formira njegov stav prema osnovanosti tuzbenog zahteva. vec tuzbeni zahtev odbija u celini kao neosnovan. rukovodeci se razlozima celishodnosti. mora da utvrdi postojanje svih cinjenica koje ulaze u duspoziciju materijalnopravne norme na ciju primenu se tuzilac poziva.

g) odluku suda o procesnopravnim prigovorima. . te da ponovo otvori glavnu raspravu. . v) odluka o prejudicijalnim zahtevima za utvrdjenje.Objavljivanje presude je akt kojim presuda napusta internu sferu suda i postaje saznatljiva i dostupna strankama i trecim licima.Pismeni otpravak presude se sastoji od uvoda ( rubruma ). . kada je sud resio da o njima odlucuje zajedno sa glavnom stvari. pocinje da tece rok za zalbu.Prema strankama presuda pocinje da proizvodi dejstvo od momenta kada im je dostavljena. kao i razloge kojim se rukovodio povodom odlucivanja. 121 .Presuda postoje dostupna znanju stranaka i trecim licima tek od momenta kada je objavljena.Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda.Od momenta dostavljanja presude strankama. b) cinjenicne navode stranaka na kojima su one i zasnovale svoje zahteve. .Znacajan deo obrazlozenja presude otpada na utvrdjenje cinjenicnog stanja.Obrazlozenje presude mora da sadrzi sledece: a) zahteve stranaka koje su iznele tokom postupka.. ona postaje perfektan pravni akt koji sud ne moze vise da izmeni i koji je za njega vezan.Presude na osnovu propustanja. . .Presuda se donosi neposredno posle zakljucenja glavne rasprave. ako sud nadje da je tuzbeni zahtev makar delimicno osnovan.Sud je duzan da pismeno izradi presudu u roku od 8 dana od donosenja. . dok u slozenijim slucajevima rok je 15 dana ( instruktivni rokovi ). b) odluka o prigovoru kompenzacije. odricanja. . tj.Vazno je istaci da je momenat zakljucenja glavne rasprave odlucujuci i za vremensko vazenje pravosnaznosti presude. ali u slozenijim slucajevima njeno donosenje moze da se odlozi za rok od 8 dana ( medjutim prekoracenje roka ne povlaci nikakve pravne posledice ). kao i presudu bez odrzavanja rasprave donosi sudija pojedinac u toku pripreme glavne rasprave ili na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. i tek od tog momenta postaje obavezujuca za sud. na iznosenje razloga zbog kojih se sud uverio u istinitost tvrdnje da neka cinjenica postoji ili nepostoji. izreke i obrazlozenja. i resenja o odbijanju procesnopravnih prigovora ako je sud ustanovio da nisu osnovani.Od momenta objavljivanja presude. . . g) resenja o troskovima postupka.SADRZINA PRESUDE . vec strankama i drugim ucesnicima dostavlja pismeni otpravak presude.Kada sud odlozi donosenje presude. . . . i tu javnost ne moze da se iskljuci ( za izreku ).Nakon zakljucenja glavne rasrpave predsednik veca cita izreku presude i ukratko je obrazlaze. kao i razloge zbog kojih su oni odbijeni. priznanja.U izreku presude se unosi: a) odluka o usvajanju ili odbijanju tuzbenog i protivtuzbenog zahteva.Sve dotle postoji samo nacrt presude i sud moze da izmeni njen sadrzaj li da zakljuci da stvar nije jos dovoljno raspravljena. ne objavljuje je. d) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. a pobednik u sporu od tog momenta moze da zahteva i odredjivanje prethodnih mera. . v) dokaze cije su izvodjenje stranke predlozile. zatim paricioni rok. .

po pravilu.Poslednji deo obrazlozenja se sastoji od supsumiranja ( sudski silogizam ) cinjenicnog stanja pod konkretnu apstraktnu materijalnopravnu normu i izvodi zakljucak o postojanju ili nepostojanju odredjene pravne posledice. v) presuda doneta bez tuzbe ili nakon sto je tuzilac povukao tuzbu. a u postupku po reviziji uopste ne mogu da se pozivaju na pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje.Predsednik veca ili sudija pojedinac mogu da izvrse ispravku presude u svako doba. . . u postupku po zalbi ne mogu da iznose nove cinjenice. ali cija sadrzina ne moze vise da se utvrdi ( npr. vec organ uprave. a zatim konstatuje koje su sporne i koje dokaze je izveo radi utvrdjenja istinitosti spornih cinjenica. .Medjutim. v) presude koje je doneo sudija. . . po svojim spoljasnjim svojstvima. .Najzad. ali pod prinudom. b) presuda doneta protiv stranke koja ne postoji.Nistave su sledece presude: a) presuda doneta krsenjem pravila medjunarodnog prava o jurisdikcionom imunitetu. ispravljanje i dopuna presude .Trebalo bi usvojiti resenje da rok za ulaganje pravnog leka pocinje teci tek od dostavljanja resenja o ispravljanju presude. b) presude koje nije donelo lice koje je po zakonu ovlasceno da vrsi funkciju sudije.Presuda bez dejstva ( nistava presuda ) ima. da joj se ne mogu priznati pravna dejstva presude. jer se ne moze postaviti siguran kriterijum za razgranicenje situacija u kojima stranka nije imala nikakvu sumnju u stvarni sadrzaj presude. i to ispravljanjem presude. 93.Nepostojeca presuda je ona presuda koja po svojim spoljnim obelezjima ne ispunjava uslove da bi mogla uopste da se smatra sudskom odlukom. d) presude koje su objavljene i pismeni otpravak izradjen. zbog pozara u sudu ).Radi se o onim greskama koje su nastale tokom donosenja presude.Ispravljanje presude se vrsi u formi resenja koje se unosi u izvornik presude i koje se dostavlja strankama ( protiv ovog resenja moze da se izjavi posebna zalba ). a to su: a) presude koje uopste nije izrekla sudska vlast. 122 .Nepostojece presude su pravni nullum tako da nema mogucnosti niti potrebe da se njeni nedostaci otklanjaju pravnim lekovima. kao i o onim koje su nastale tokom pismene izrade presude. .Minorni nedostaci ( ocigledne omaske u pisanju ili racunanju ) u sudskoj presudi uklanjaju se bez ulaganja pravnih lekova. po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke. .Ispravljanje presude je vazno. .Sud utvrdjuje koje su cinjenice i zbog cega nesporne. presude na osnovu odricanja i priznanja. i to za svaki slucaj njene ispravke. ..U skracenom obliku se obrazlazu presude zbog propustanja. g) presuda koja obavezuje na cinidbu koja je nepoznata nasem pravnom poretku.) Nedostaci. sud navodi kako je cenio rezultat dokaznog postupka ( navode se i razlozi zbog kojih je sud odbio pojedine dokazne predloge stranaka ). ovakva presuda sadrzi procesne nedostatke takvog graviditeta. jer stranke. . g) presude koje nisu objavljene ili ciji pismeni otpravak nije dostavljen. . . sva obelezja sudske presude.

g) Resenja o materijalnom upravljanju postupkom: ovim resenjima sud upravlja parnicom radi njenog ekonomicnog i celishodnog odbijanja. nedostatak parnicne sposobnosti ).Sud moze da donese resenja na rocistu i van njega. ali dostavljanje je obavezno ako je: a) protiv resenja dopustena zalba. . strankama stoji na raspolaganju zahtev za ponavljanje postupka.Resenja suda kojim on odlucuje o otklonjivim procesnim smetnjama ( npr.Ova resenja su podobna i za formalnu i za materijalnu pravosnaznost.Ovakvo resenje je podobno za formalnu pravosnaznosti. one ne proizvode dejstvo izvrsnosti niti materijalne pravosnaznosti.U slucaju narocito teskih povreda u postupku. ali i za materijalnu pravosnaznost. od momenta dostave. 123 .Nedostaci u ovakvim presudama se otklanjaju redovnim i vanrednim pravnim lekovima. . . b) na osnovu resenja moguce da se zahteva izvrsenje. resenje o okoncanju postupka zbog povlacenja tuzbe ) podobna je samo za formalnu pravosnaznost. ne sprecavaju da presuda stekne formalnu i materijalnu pravosnaznost i dejstvo izvrsnosti ( ona naravno moze da se pobija ).d) presuda cija je izreka nerazumljiva ili protivrecna sam sebi tako da nije podobna za izvrsenje. . takva resenja su obavezujuca. resenje kojim se tuzba odbacuje ). . 94. . razvod nistavog braka ). .Nistave presude nisu bez dejstva. .Resenje je vrsta sudske odluke kojim. B) Donosenje i dostavljanje resenja . . ma koliko bili znacajni. podobna su samo za formalnu pravosnaznost. i to u parnicama zbog smetanja drzavine i u postupku izdavanja platnog naloga. a kada nije objavljeno.) Resenje A) Pojam i vrste . medjutim ovim resenjima sud nije vezan. . sud tokom postupka odlucuje o procesnopravnim pitanjima. . b) Resenja kojima se odlucuje o procesnim pretpostavkama: kada sud nadje da postoje neotklonjive procesne smetnje za vodjenje spora odbacice tuzbu resenjem. g) kada je resenje doneto van rocista.Resenje se po pravilu ne dostavlja strankama.Samo izuzetno se resenjem odlucuje o tuzbenom zahtevu. po pravilu. v) kada to zahteva upravljanje parnicom. dj) preobrazajna presuda kojom se uredjuje pravni odnos koji ne postoji izmedju stranaka ( npr.Resenja kvalifikujemo u sledece grupe: a) Resenja kojima se postupak okoncava: ovim resenjem sud konacno odlucuje o zahtevima stranaka za pravnu zastitu ( npr. v) Resenja o daljem toku parnice: kada drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu i vrati je prvostepenom sudu na ponovno resavanje.Prema strankama resenje proizvodi dejstva od momenta kada je objavljeno. te ne mogu da steknu svojstvo formalne pravosnaznosti.Druga resenja kojima se postupak okoncava ( npr.Medjutim. i one su podobne za formalnu pravosnaznost.Deo izreke presude u kome se odlucuje o troskovima postupka se smatra resenjem. . .Ostali nedostaci u presudi. .

B) Predmet formalne pravosnaznosti . ali i sva ona resenja kojima se postupak okoncava ( npr.Ova pravna izvesnost i sigurnost se postizu institutom formalne pravosnaznosti. . . sud je duzan da resenje obrazlozi. resenje o odbacivanju tuzbe ).Na resenje se shodno primenjuju sledeca pravila o presudi: o paricionom roku. .V) Sadrzaj i izvrsnost resenja . G) Primena pravila o presudi . . . o objavljivanju. ali to na znaci i sveobuhvatnu nemogucnost izmene presude ). . takva je presuda obavezujuca za isti sud i u delu u kome odlucuje o visini naknade stete. o dejstvu resenja prema strankama. o nacelu neposrednosti.Resenje ima sve sastavne delove. unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da sud vise ne moze da je manja drugom presudom.FORMALNA PRAVOSNAZNOST A) Smisao i pojam . .Resenja kojima se merotorno okoncava postupak izvrsavaju se u izvrsnom postupku na predlog stranke. dostavljanju i dopunskoj presudi. kao i presuda.U negativnom smislu. - 124 . cak i kada bi. . samo kada je protiv njega dopustena zalba. unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da je sud presudom vezan i u daljem toku postupka u istoj pravnoj stvari.UNUTRASNJE VEZUJUCE SVOJSTVO PRESUDE . medjutim. . odnosno da ju je doneo uz povredu procesnih ili materijalnih normi.Unutrasnje vezujuce dejstvo presude ima dva oblika: negativan i pozitivan. kao i unutrasnje vezujuce svojstvo presude ). resenja o troskovima postupka. kao i resenja koja su obavezujuca za sud i stranke ( resenje o prekidu postupka ). 95.Pravosnazna ne postoaju nikada resenja o materijalnom upravljanju parnicom.Formalno pravosnazne postaju sve vrste presuda i resenja kojima se meritorno okoncava spor.Formalna pravosnaznost znaci da presuda vise ne moze da se pobija redovnim pravnim lekovima u instancionim postupcima ( nemogucnost da se presuda izmeni po redovnim pravnim lekovima. dosao do zakljucka da ona nije na zakonu zasnovana. o pismenoj izradi. nakon ovog momenta.Ako je sud medjupresudom odlucio da je osnovan zahtev za naknadu stete.) Pravosnaznost presude U dejstva presude spadaju: * cinjenicno dejstvo * preobrazajno dejstvo * intervencijsko dejstvo * dejstvo materijalne pravosnaznosti * dejstvo izvrsnosti Formalna pravosnaznost presude je uslov za nastupanje njenih dejstava ( ona je njeno svojstvo.U pozitivnom msislu. .Pravna sigurnost i normalno funkcionisanje pravnog poretka zahteva da se svaki spor okonca.Resenja kojima sud kaznjava stranke zbog nepostovanja discipline izvrsavaju se po sluzbenoj duznosti po pravilima izvrsnog postupka. o izpravljanju presude.

Pravnom snagom presude ( u ovom primeru ) kojom je usvojen tuzbeni zahtev obuhvacena je i odluka suda da protivpotrazivanje ne postoji. b) utvrdjenje suda o cinjenicama na kojima se zahtevi zasnivaju.Objektivne granice pravosnaznosti presude odredjuju koji su delovi presude obuhvaceni njihovom pravnom snagom.Zato. ali i pravna razmatranja suda. . . K istakne prigovor kompenzacije u visini od 5000 dinara koji sud odbije kao neosnovan i usvoji u celosti tuzbeni zahtev T. podeljene pravosnaznosti.Pravnom snagom presude nisu obuhvaceni razlozi presude. .Za odredjenje dejstva materijalne pravosnaznosti ( ne bis in idem ) odlucujuce je utvrdjenje da li postoji identitet predmeta spora u parnici koja je pravosnazno okoncana i parnici koja otpocinje novom tuzbom. odnosno o zahtevu iz protivtuzbe koji su sadrzani u izreci presude.Odredjenje identiteta predmeta spora se utvrdjuje poredjenjem predmeta spora u novoj tuzbi s predmetom spora o kome je pravosnazno odluceno u izreci presude.Pravilo da je odluka o kompenzacionom prigovoru obuhvacena pravnom snagom presude ne vazi. 96. .Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara. o kojoj je vec pravosnazno odluceno na bazi sustinski istog cinjenicnog dogadjaja. . . v) odluke suda o materijalnim prigovorima tuzenog. . prevashodno cinjenicni dogadjaj na kome se zahtev iz tuzbe zasniva. a druga nije. jasno je da iz same izreke presude ( npr. b) istekom roka za pravni lek kada zalba nije ulozena.Stoga. tj. .Medjutim. dok prema drugoj nije. g) povlacenje zalbe. 125 . . jer izreka presude sadrzi samo stav suda o pravnoj posledici istaknutoj u tuzbenom zahtevu. i to: a) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. bazirajuci ga na sustinski istom cinjenicnom dogadjaju. . formalna pravosnaznost presude nastupa prema svakoj stranci posebno.Naime. . presuda je postala formalno pravosnazna u odnosu na stranku koja se nije koristila pravnim lekom.V) Nastupanje formalne pravosnaznosti: a) kada protiv presude nije vise dopustena zalba ( presuda doneta u drugom stepenu ). . g) pravna shvatanja suda. v) odricanjem prava na zalbu. ako bi se to potrazivanje pojavilo kao predmet spora u novoj tuzbi. . . ako je samo jedna stranka ulozila zalbu.Pravnom snagom presude je obuhvacena odluka suda o tuzbenom zahtevu. za utvrdjenje predmeta spora koji je resen pravosnaznom presudom neophodno je tumaciti i razloge presude.Obrazlozenje presude nije obuhvaceno njenom pravnom snagom. ne moze da se utvrdi identitet predmeta spora. ako je prigovor kompenzacije izjavljen van parnice.Nase pravo usvaja sistem tzv. “tuzeni se obavezuje da tuziocu plati 10000 dinara” ).Identitet predmeta spora postoji kada tuzilac u tuzbi istice isti zahtev.) Granice pravosnaznosti presude A) Objektivne granice pravosnaznosti . novu tuzbu treba odbaciti kao res judicata.

126 .Za treca lica.Presuda deluje i na univerzalne sukcesore stranaka.Isto bi.Ako tuzilac otudji stvar ili pravo nakon sto je doneta pravosnazna presuda kojom se tuzbeni zahtev odbija ( npr. .inter partes. . Sud usvoji tuzbeni zahtev.Treca lica nisu ucestvovala u postupku i presuda. za njih ostaje res inter alios acta. b) Izuzeci . moguce je jedino isticanjem u parnici prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. tuzilac bi mogao da istakne ovakav zahtev ( postojanje ugovora o zakupu ). ona je res inter alios acta. . cesionar vise ne moze da podnese tuzbu za placanje istog duga protiv cesusa ( tuzenog ).Prilikom odlucivanja o gradjanskim pravima. presuda deluje i prema pravnim sledbenicima stranaka. --> prirode prava ili odnosa koji postoji prema trecim licima. sada za placanje zakupnine za mesec avgust. . tj.Medjutim. . vazilo ako bi tuzbeni zahtev bio usvojen. Z ospori da postoji pravnovaljani ugovor o zakupu i sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.Zakon predvidja da pravosnazna presuda deluje i prema trecim licima zbog: --> prirode spornog odnosa ili prava. . . tada se subjektivne granice pravosnaznosti presude ne prosiruju automatski i na sticaoca. jer stupaju u pravni polozaj svog prethodnika. pri cemu bi odluka o njemu bila obuhvacena pravnom snagom presude ( one prve ). da je tuzilac vec bio pravosnazno odbijen u tuzbenom zahtevu za naplatu duga. B) Subjektivne granice pravosnaznosti a) Pravilo .U gornjem primeru. veoma uskog domasaja objektivnih granica pravosnaznosti presude. nije vazno da li je cesionar bio svestan ili ne. .Pri tom. .Slozenije su situacije. .Otklanjanje ovakvih nedoslednosti. . jer se pravna snaga presude prosiruje i na njega. .Zbog pravne prirode pravnog odnosa stranaka i treceg lica. mutatis mutandis. . . ovo dejstvo je ograniceno.Izricito se predvidja da pravosnazna presuda deluje samo izmedju stranaka.. --> kada je to zakonom izricito predvidjeno.Slucaj singularne sukcesije ne povlaci nuzno za sobom i prosirenje subjektivne granice pravosnaznosti presude na treca lica. a tuzilac docnije cedira svoje potrazivanje na cesionara. u tom delu.Primer: T tuzi zakupca Z za placanje zakupnine za mesec juli.Erga omnes deluju sve preobrazajne presude. a trce lice nakon pravosnaznosti presude preuzme dug. U novoj tuzbi T protiv Z. a tuzeni proda stvar nako sto presuda postane pravosnazna.Priroda pravnog ovlascenja stranaka iz preobraazajnog prava je takva da je svako trece lice vezano preobrazajnim dejstvom presude. svakom ucesniku u postupku mora da se pruzi prilika da se izjasni na cinjenicne i pravne navode protivne strane ( zato je presuda za treca lica res inter alios acta ). ako dodje do singularne sukcesije na strani tuzenog: Tuzba je podneta sa zahtevom da tuzeni preda stvar tuziocu u svojinu po osnovu ugovora o prodaji i tuzbeni zahtev bude usvojen. jer treca lica ne mogu da osporavaju tacnost konstituisanja prava u presudi. odbijen je zahtev tuzioca da mu tuzeni plati dug od 10000 dinara ). .

prebijanje ). jer ove cinjenice nisu obuhvacene pravnom snagom presude. kada sticalac stekne pravo svojine od tuzenog na osnovu pravila o sticanju od navlasnika ( ovde se na savesnog sticaoca ne prosiruje dejstvo pravosnaznosti ). ali i resenje zakonodavca da u zalbi nije dopusteno da se iznose nove cinjenice i dokazi.Vremenske granice pravosnaznosti postavljene su na onom cinjenicnom stanju koje je utvrdjeno do zakljucenja glavne rasprave. . tako da stranke mogu da zasnuju novu tuzbu na cinjenicama koje su nastale nakon ovog momenta. T zahteva placanje nematerijalne stete.I obrnuto. b) Drugo. v) Trece. .Granice provasnaznosti presude prostiru se samo do tog momenta. ako nakon zakljucenja glavne rasprave D stekne drzavinu na stvari. .Na ovakav zakljucek upucuje smisao materijalne pravosnaznosti presude. pravosnazna odluka kojom je odluceno o potrazivanju obavezuje stecajnog duznika i sve stecajne poverioce. jer je on singularni sukcesor tuzenog u obavezama. 127 .Trebalo bi uzeti da su stranke prekludirane da se u nekom docnijem postupku pozivaju na cinjenice koje su postojale u prvoj parnici do momenta zakljucenja glavne rasprave ( nova reperta ).Subjektivne granice presude prosiruju se i u stecajnom postupku: Ako je podneta tuzba za utvrdjenje postojanja potrazivanja protiv stecajnog duznika. nakon pravosnaznosti presude. . . . . U naknadnoj parnici.Vremenske granice pravosnaznosti presude zahtevaju odgovor na tri pitanja: a) Prvo. . Da li stranke mogu da se na njih pozovu u nekoj docnijoj parnici? . presuda deluje i prema sticaocu. Nije iskljucena nova tuzba T protiv D. jer se ona do momenta zakljucenja glavne rasprave nije nalazila u drzavini tuzenog D. sporno je da li su pravnom snagom presude obuhvacene i cinjenice na kojima se zasniva vrsenje kakvog preobrazajnog prava ( raskid ugovora. jer je tuzeni vodio spor u svoje ime o tudjem pravu.Zakon dopusta singularnu sukcesiju u spornom pravu ili na stvari koja je predmet spora i regulise je od momenta pocetka toka parnice.Ali ako je podneta reivindikaciona tuzba i tuzeni koji je izgubio spor prenese drzavinu na stvari nekom trecem licu. V) Vremenske granice pravosnaznosti . jer tu cinjenicu nije istakao u prethodnoj parnici koja je pravosnazno okoncana.Pravilo je da stranka ne moze.Subjektivne granice pravosnaznosti se prosiruju i na stvarno legitimisano lice. S ne moze da se poziva na podeljenu odgovornost T. .Primer: S je presudom obavezan da T plati celokupnu stetu koju mu je S pricinio deliktom. ali ih stranke nisu iznele. ako tuzeni otudji stvar koja je predmet spora u toku parnice. stranke nisu prekludirane da ih iznesu u novoj parnici. ako stranka nakon pocetka toka parnice otudji spornu stvar ili pravo. . tada presuda proizvodi dejstvo i prema njegovom singularnom sukcesoru. ako su se cinjenice koje su neophodne za vrsenje preobrazajnog prava stekle do momenta zakljucenja glavne rasprave. da se poziva na svoje preobrazajno pravo. . . kako se odrazava pravosnaznost presude na cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave.Daleko slozenija je situacija. subjektivno dejstvo pravosnaznosti proteze se i na novog drzaoca.Ako tuzilac otudji sporno pravo ili stvar u toku parnice.Npr: Sud je provasnazno odlucio da T nema pravo na povracaj stvari. u slucaju novih cinjeica ( nova producta ) koje su nastale nakon zakljucenja glavne rasprave..

presuda doneta zbog propustanja.) Intervencijsko dejstvo .Formalna pravosnaznost je uslov za nastupanje materijalne pravosnaznosti. samo ex lege.Ovo dejstvo nastupa nakon sto presuda postane formalno pravosnazna.) Dejstva pravosnazne presude 1. kao i u postupku za izdavanje platnog naloga.Nakon sto je presuda postala formalno pravosnazna i kada istekne paricioni rok.) Dejstvo izvrsnosti . . 128 .) Preobrazajno dejstvo . .Promena se odnose na pravni odnos izmedju stranka ( brak ).Materijalna pravosnaznost znaci da je konacno i autoritativno. i ovo dejstvo je znatno sire od dejstva materijalne pravosnaznosti. sve sudske odluke kojima je meritorno odluceno o tuzbenom zahtevu.Ono se sastoji od toga da umesac. pre svega. .Materijalna pravosnaznost znaci vezanost svih sudova na teritoriji jedne drzave sadrzinom presude koja je postala formalno pravosnazna. u potonjem sporu koji stranka na cijoj strani se mesao u parnici povede protiv njega.Izvrsnost presude znaci da poverilac oznecen u presudi ima pravo da zatrazi od nadleznog suda da je prinudno izvrsi u okvirima izvrsnog postupka.) Cinjenicno dejstvo .Dejstvo materijalne pravosnaznosti proizvode. ne moze da osporava da je u prethodnoj parnici doneta presuda koja nije na zakonu zasnovana. 3.) Dejstvo materijalne pravosnaznosti A) Smisao . pojedinacnim pravnim aktom. . .U tome je razlika izmedju preobrazajnog dejstva presude i dejstva materijalne pravosnaznosti koje deluje po pravilu samo inter partes. ali ona deluje erga omnes. konacne i delimicne.One proizvode pravnu promenu koja nastupa kao posledica formalne pravosnaznosti. kojima je sustinski odluceno o sporu ( kondemnatorne i deklaratorne presude.Dejstvo mat.Postojanje pravosnazne presude je cinjenica za ostvarenje dispozicije iz materijalnopravne norme. . jer se njome ne resava konacno o tuzbenom zahtevu. . B) Sudske odluke podobne za pravosnaznost . 4.97. ali i onim kojima se usvaja tuzbeni zahtev ( kod njih je sporno ). i kod svih resenja ). 2. pripada preobrazajnim presudama kojima se odbija tuzbeni zahtev. 5.Konstitutivne presude proizvode preobrazajno dejstvo. presuda na osnovu odricanja i na osnovu priznanja ). nazavisno od volje stranaka.Dejstvo presude kao cinjenice nastaje bez posebne napomene suda o tom dejstvu u presudi. . prav. kontradiktorne. ona proizvodi i dejstvo izvrsnosti ( samo kod presude koja glasi na osudu na cinidbu.Dejstvo materijalne pravosnaznosti pripada i resenjima kojima se spor merotorno resava u parnicama zbog smetanja drzavine.Dejstvo materijalne pravosnaznosti ne ostvaruje medjupresuda kojom se tuzbeni zahtev usvaja. odluceno sta je pravo u konkretnoj situaciji ( sto znaci da stranke ne mogu u novoj parnici pred bilo kojim sudom u zemlji da osporavaju tacnost presude ). . . .

tako da ce biti dopustena.Ako je o predmetu spora vec presudjeno. . .Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u tome da u istoj pravnoj stvari vise nije moguce raspravljanje i odlucivanje.Ako sud zanemari pravosnazno presudjenu stvar i ne uzme je u podlogu odluke u drugoj parnici. . druga presuda je doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba ZPP-a. . takva presuda je apsolutno nistava i moze da se pobija zalbom. sud ce je resenjem odbaciti ( na to pazi ex officio tokom celog postupka ). . u naknadnoj parnici izmedju T i D za naknadu stete i sl.Vladajuca procesnopravna teorija odrice. dejstvu pravosnaznosti presude svaku implikaciju na terenu materijalnog prava. D ne moze vise da spori vlasnistvo T. .Drugi sud je duzan da u drugoj parnici bez raspravljanja i odlucivanja uzme u podlogu svoje odluke pravosnaznu presudu kojom je odluceno u prvoj parnici o drugacijem predmetu spora. kao o predmetu spora. .Novija teorija ( ne bis in idem ).Dakle. pravosnazno je utvrdjeno i da D nije vlasnik stvari. G) Dva dejstva materijalne pravosnaznosti . .Dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u dva vida: a) U prigovoru res judicata. nova tuzba u istoj pravnoj stvari ce biti dopustena kada se te procesne smetnje otklone. logockoj suprotnosti ( npr: kada sud u parnici izmedju T i D odluci da je T vlasnik stvari. . u dejstvu materijalne pravosnaznosti vidi negativnu procesnu pretpostavku koja je smetnja za ponovno raspravljanje o istoj pravnoj stvari. osim ako nije u prvoj parnici istaknuto u vidu prejudicijelne tuzbe za utvrdjenje. V) Teorije o materijalnoj pravosnaznosti . ukljucujuci i materijalnu pravosnaznost. ali se druga tuzba zasniva na novim cinjenicama. 129 . .Ako sud ne postuje pravilo ne bis in idem.Od ovog dejstva materijalne pravosnaznosti treba striktno razlikovati odluku suda u prvoj parnici o prejudicijelnim pitanjima koja nisu obuhvacena pravnom snagom presude. . .Ona deluje konstitutivno.Ako je tuzba pravosnazno odbacena zbog nedostatka neke procesne pretpostavke ( parnicna sposobnost ).Npr: kada je pravosnazno utvrdjeno da je T vlasnik stvari. odluceno u prethodnoj parnici pojavi kao prejudicijalno pitanje.. stvara novi osnov za materijalnopravne odnose izmedju stranaka vezano za predmet spora.Pozitivno dejstvo se ogleda u obavezujucem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici.Ono znaci da drugi sud u drugoj parnici s razlicitim predmetom spora ne moze da odluci drugacije.negativno dejstvo ( ne bis in idem ).Starija materijalnopravna teorija smatra da formalno pravosnazna presuda ima i materijalnopravno dejstvo. . . prvo resenje o odbacivanju tuzbe je postalo pravosnazno. nije dopustena nova tuzba o istom predmetu.pozitivno dejstvo ( res judicata pro veritate habetur ). na kojoj pociva i nase pravo.Presudom se materijalno pravo ne dira. ako je podneta. ona stvara samo procesnopravne implikacije. Stoga bi bila nedopustena tuzba koju bi D podneo za utvrdjenje da je on vlasnik stvari ). b) U vezujucem dejstvu presude u drugom postupku.Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti presude znaci i da je presudom odluceno i o tzv. . kada se pitanje o kome je. s pravom.

.Sudsko poravnanje je mirno. . onda ce drugostepeni sud obustaviti postupak jer je parnica okoncana.Od sudskog poravnanja treba razlikovati vansudsko poravnanje koje je.DEJSTVA SUDSKOG PORAVNANJA . .ZAKLJUCENJE SUDSKOG PORAVNANJA 1. sudsko poravnanje ima svojstvo izvrsne isprave i na osnovu njega se pod uslovom da je protekao paricioni rok moze doneti resenje o izvrsenju. . ali ono je titular izvrsnog naslova i moze da pokrene postupak prinudnog izvrsenja. .POJAM I SMISAO .Ako vec tece drugostepeni postupak. pred parnicnim sudom da zakljuce poravnanje o predmetu spora. po svojoj pravnoj prirodi. b) stranke mogu da urede svoje odnose i van granica predmeta spora. v) stranke mogu da budu i treca lica. .Stranke ( mogu da ucestvuju i treca lica ) mogu u toku celog postupka. . a stranke pred prvostepenim sudom zakljuce poravnanje.Umesto da se postupak vodi do donosenja sudske presude. . do njegovog pravosnaznog okoncanja.Najvaznija posledica zakljucenog poravnanja je u tome sto se ono izjednacava s pravosnaznom sudskom presudom. materijalnopravni ugovor ( ne proizvodi dejstvo pravosnaznosti i nema svojstvo izvrsne isprave.Dejstvo poravnanja kao presude se na to trece lice ne odnosi. okoncavaju parnicu. temeljem procesnopravne dispozicije. .Trece.Zakljuceno sudsko poravnanje je negativna procesna pretpostavka za vodjenje parnicnog postupka. jer za njen nastavak nedostaje pravni interes.Sudsko poravnanje je ugovor izmedju parnicnih stranaka o predmetu spora koji je zakljucen pred sudom i kojim se parnica okoncava. sporazumno resenje spora i ima velike prednosti u odnosu na parnicenje: a) psiholoski. .98. sto okoncanjem parnice na drugi nacin nije moguce. 130 . .Izmedju stranka prestaje da tece parnica.Drugo.Ugovorom se uredjuju pravni odnosi izmedju stranka. stranke zakljucenje sudskog poravnanja same. zakljuceno sudsko poravnanje ima i materijalnopravno dejstvo. jer se stvar smatra presudjenom.nema pobednika ni pobedjenog. . . . a ne samo parnicne stranke.) Sudsko poravnanje .Stranke mogu da zakljuce sudsko poravnanje u korist treceg lica koje ne mora da ucestvuje u zakljucenju poravnanja.) Procesna legitimacija i momenat . pa tada sud donosi resenje kojim utvrdjuje da je presuda bez dejstva i obustavlja parnicni postupak. .Parnicne stranke mogu da zakljuce poravnanje i nakon sto je doneta prvostepena presuda.Eventualnu novu tuzbu u stvari u kojoj je zakljucio sudsko poravnanje sud ce odbaciti.

za koje su nadlezni drugi organi.Smatra se da zakljucenjem sudskog poravnanja stranke zele da rese i medjusobni materijalnopravni odnos. g) postojanje parnicnog postupka ( ne i litispendencije ).Otud proizlazi da je sudsko poravnanje punovazno nastalo. .Potrebno je da se steknu i osnovne procesne pretpostavke koje se ticu: a) nadleznosti suda. tj.Kod poravnanja je dovoljno da stranke ili barem jedna od njih koriguje svoj procesnopravni polozaj ( tuzilac malo popusti u napadu. 4.) Pravna priroda sudskog poravnanja A) Sudsko poravnanje kao mesovit.. . 3.Shodnom primenom ove teorije. b) unosenje tog sporazuma u zapisnik suda i njegovo citanje. odbice njegovo zakljucenje resenjem ( protiv njega je dopustena zalba ).Stranke same odredjuju sadrzinu poravnanja u skladu sa zakonom. mane volje. 131 . u pogledu ostatka tuzbenog zahteva parnica nastavlja da tece ). . te je zato njegova priroda dvostruka. a u protivnom. primenjuju se opsta pravila. ).. .Moguce je da.Redovno su predmet poravnanja i troskovi njegovog zakljucenja.2. to je materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom.Sudsko poravnanje se ne moze zakljuciti o zahtevima. ali i zbog procesnih nedostataka ( stranacka ili parnicna neposobnost.. .) Ostali uslovi za zakljucenje poravnanja . v) nepostojanje presudjene stvari ili vec zakljucenog poravnanja. b) stranacke i parnicne sposobnosti. v) potpis stranaka na zapisniku u koji je unet sadrzaj poravnanja. tuzeni u odbrani ). ako postoji vise tuzbenih zahteva. .Sud je duzan da u toku postupka ukaze strankama na mogucnost sudskog poravnanja i da im pomogne da zakljuce poravnanje ( povreda ove duznosti nije sankcionisana ). niti o onima o kojima se resava u vanparnicnom postupku. a ne samo one koje su predmet spora. .Sudsko poravnanje je i ugovor materijalnog prava i parnicna radnja.Zakon predvidja da je nuzno da se ispune sledeci uslovi: a) zakljucenje ugovora o predmetu spora ( sporazum stranaka o poravnanju ).) Predmet .) Bitni elementi sudskog poravnanja . a ne redovni sudovi. samo kada je punovazan materijalnopravni sporazum stranaka i kada su ispunjeni svi procesni uslovi za punovaznost ove parnicne radnje.. nedostatak forme. 5.) Postupak zakljucenja . sudsko poravnanje se pobija kao i ugovor materijalnog prava ( nedostatak saglasnosti. . stranke zakljuce poravnanje o jednom tuzbenom zahtevu ili da se stranke poravnaju o samo delu tuzbenog zahteva ( u tom slucaju.Sudsko poravnanje se zakljucuje o predmetu spora.Ono se moze odnositi i na neke druge obaveze i cinidbe.Ako sud utvrdi da ne postoje uslovi za zakljucenje poravnanja. . ). . jedinstven ugovor ( vladajuce shvatanje ) . 6.

pa ne mora ni da se odazove.Povlacenje tuzbe je procesna radnja tuzioca kojom izjavljuje ( do zakljucenja glavne rasprave ) sudu da vise ne zeli pravnu zastitu. .Sudsko poravnanje se moze pobijati samo tuzbom. . . i u tom slucaju ce sud pozvati protivnu stranu i upoznati je s predlogom. npr: mogu da se pojave cinjenice koje znace gubitak interesa tuzioca na nastavak parnice.Ovakav pretorijanski poziv protivnoj strani nju nista ne obavezuje. ako ga sud ponisti.Kako je u srpskom pravu sudsko poravnanje jedinstveni ugovor ( materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom ). zakljuceno poravnanje u pogledu zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati. odnosno da opoziva svoj zahtev za pruzanje pravne zastite. . 99. materijalnopravni aspekti sudskog poravnanja se pobijaju tuzbom za ponistaj.To moze uraditi iz vise razloga.) Pobijanje sudskog poravnanja . ). postavlja se pitanje kako treba postupiti kada su prekrsene procesne odredbe o zakljucenju sudskog poravnanja. parnica nastavlja da tece.Ova stranka moze i sudu da uputi predlog za zakljucenje sudskog poravnanja.Ovo ucenje odvaja materijalne i procesne elemente i funkcije parnicnih radnji i posmatra ih izolovano.) Povlacenje tuzbe A) Interesi stranaka .Kako ZPP govori samo o nistavosti sudskog poravnanja zbog nedopustenog raspolaganja stranaka parnicnog postupka ( npr. 7. .PRETORIJANSKO SUDSKO PORAVNANJE .Moguce je da stranke podnesu zajednicki predlog za zakljucenje sudskog poravnanja. formu i nacin zakljucenja sudskog poravnanja.Nistavost procesnog aspekta parnicne radnje ne znaci i njenu nepunovaznost na polju materijalnog prava.Otud proizlazi da su i procesni i materijalnopravni elementi sudskog poravnanja povezani. . umesto da podigne tuzbu. . a materijalnopravna prema materijalnom pravu. . .Pravilno bi bilo da je zakonodavac enumerisao razloge za ponistaj sudskog poravnanja.Procesnopravna dejstva se odredjuju prema procesnom pravo. .Sama stranka.B) Ucenje o dvostrukoj funkcionalnosti sudskog poravnanja . . i na njegov ponistaj treba primeniti rezim koji vazi za nistave ugovore koji su protivni prinudnim propisima. V) Ocena . . te da se smatra da poravnanje nije ni zakljuceno. narocito u pogledu ispunjenosti pretpostavki za njihovu punovaznost. ..Primenom ove teorije.Nesporno je da zakon predvidja samo jedno sredstvo za pobijanje sudskog poravnanja. . te da nistavost jednog od njih povlaci nistavost sudskog poravnanja u celini.buduci tuzilac moze da se obrati sudu sa ciljem da pokusa da postigne poravnanje. dok bi njegova procesna nistavost trebalo da se utvrdi u postupku po pravnim lekovima. tuzilac moze da se suoci sa cinjenicom da nedostaju dokazi ili da 132 .Ako se poravnanje ponisti.U takve propise spadaju i norme ZPP-a koje regulisu procesne pretpostavke. tuzbu za ponistaj.

sud ce ga resenjem obavezati da tuzenom naknadi troskove ( osim npr. ali ne meritorno. onda sporazumom otpada pravni interes tuzioca za dalje nastavak spora ( dakle oba shvatanja vode istom rezultatu ). a mogu biti pismene ili usmene.Zakon uvazava ovaj interes i dopusta povlacenje tuzbe samo uz pristanak tuzenog ( ukoliko se on vec upustio u raspravu ). ili ako na glavnoj raspravi izostanu obe stranke. 133 . to ima za posledicu gasenje parnice i to sa dejstvom ex tunc(kako u pogledu materijalnopravnih tako i u pogledu procesnopravnih dejstava). . ako se nalazi u povoljnijem procesnom polozaju. D) Povlacenje tuzbe i odricanje od tuzbenog zahteva . V) Dejstva povlacenja tuzbe .Do ove fikcije dolazi ako na pripremnom rocistu za glavnu raspravu izostane tuzilac. onda tuzenom stoji na raspolaganju prigovor o zloupotrebi procesnih prava.S druge strane. . tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu.Sudu za to stoje na raspolaganju dva nacina u zavisnosti kako shvata sporazum o povlacenju tuzbe.Ako smatra da je to procesni ugovor.Ako tuzeni nije prisutan na rocistu kada tuzilac povuce tuzbu. posto tuzeni vec u odgovoru na tuzbu se izjasnjava ). pa do njenog dostavljanja. . B) Dopustenost povlacenja tuzbe . .Smatra se da povucena tuzba nije ni podneta. da podnese novu sa istim zahtevom ( to ima smisla ako je u medjuvremenu pribavio nove dokaze ). onda sud dostavlja to tuzenom da se ovaj izjasni u roku od 15 dana. .Pod upustanjem tuzenika u raspravljanje o glavnoj stvari ( meritumu ) podrazumevamo cinjenicne i pravne navode tuzenog kojim se u celosti ili delimicno osporava osnovanost pravne posledice na koju se poziva tuzilac. pa ako to ne ucini. uzece se da je dao pristanak. tako da tuzilac moze odmah. Ovde bi ipak D bio duzan da snosi troskove jer je dao povod tuziocu da protiv njega trazi pravnu zastitu ). . . . tako da tuzilac ne moze vise da podnese tuzbu u istoj stvari ( osnovna razlika ). . D plati dug.Ova presuda proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.Odricanje od tuzbenog zahteva je procesna radnja tuzioca kojom on priznaje da je njegov zahtev neosnovan.Kada je tuzba povucena u skladu s pravilima. moze da se desi i da tuzeni udovolji zahtevu tokom postupka.Ne smatra se upustanjem u meritum isticanje procesnih prigovora. u ovakvom slucaju: T istakne kondemnatorni dospeli zahtev protiv D.Ako smatra da je to materijalnopravni ugovor. te sud donosi presudu kojom se zahtev odbija.Izjava tuzioca o povlacenju i izjava tuzenog o pristanku na povlacenje su neopozive parnicne radnje i ne mogu da se daju pod uslovom. . G) Sporazum stranaka o povlacenju tuzbe .tuzeni nema imovinu te nece moci da realizuje svoj zahtev.Tuzilac moze da povuce tuzbu u celosti ili delimicno od momenta pocetka toka postupka.Ako tuzilac ( uprkos ranije postignutom sporazumu sa tuzenim o povlacenju tuzbe ) ipak nastavi s parnicom. . .Kada tuzilac povuce tuzbu. U periodu od podnosenja tuzbe sudu. nakon povlacenja tuzbe. interes tuzenog nije takav da se parnica okonca bez odluke o tuzbenom zahtevu. Dj) Fikcija povlacenja .Povlacenjem tuzbe parnica se okoncava. . pa sve do momenta dok se tuzeni ne izjasni u meritumu o glavnoj stvari ( sto ukazuje da povlacenje tuzbe bez pristanka tuzenog kod nas ima mali znacaj.

.. po pravilu.Po svojoj pravnoj prirodi.On se izuzetno koriguje primenom principa krivice.Zahtev za naknadu troskova je akcesoran u odnosu na glavni zahtev. b) Izdaci prouzrokovani izvodjenjem dokaza.100.Ovaj zahtev je iskljucivo regulisan procesnim pravilima.Ko je po okoncanju parnice duzan da konacno snosi troskove postupka.PRETHODNO SNOSENJE TROSKOVA . tako da o njemu ne moze da se odlucuje u posebnoj parnici. po sluzbenoj duznosti. . 134 . a njihova visina se obracunava pausalno.) Osnovni principi raspodele .. stranka je obavezna. . . .Ako sud. . d) Izdaci koji su nastali pre nego sto je postupak zapoceo: povodom obezbedjenja dokaza.) Troskovi postupka . duzna je protivnoj strani da naknadi troskove. sve dok se parnica o glavnoj stvari ne okonca.Stranka koja u celini izgubi parnicu.UOPSTE . odredi da se izvede odredjeni dokaz. g) Izdaci samih stranka i ostalih ucenika u postupku ( umesaca ). . . prema vrednosti predmeta spora.kojima se delimicno pokrivaju troskovi rada suda. tako je i obaveza titulara prema drzavi da predujmi troskove ( placanje sudskih taksi ). takodje javnopravne prirode. . . .Shodno ovom principu.u koje spadaju troskovi koje je sud imao povodom izlaska iz zgrade za izvrsenje uvidjaja ili saslusanja svedoka.Opste je pravilo da svaka stranka prethodno snosi troskove koje je prouzrokovala svojim radnjama. da svom protivniku naknadi troskove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slucajem koji se njoj dogodio. v) Izdaci zastupnika. . . 2. .Smatra se da tuzeni nije dao povoda za tuzbu kada pre podnosenja tuzbe nije dovodio u pitanje postojanje tuziocevog subjektivnog prava ili ovlascenja. obaveza da se nadoknade troskovi je zakonska obligacija. .Princip uspeha se koriguje principom krivice u sledecim slucajevima: a) Kada tuzeni nije da tuziocu povoda za tuzbu.NAKNADA PARNICNIH TROSKOVA 1. odlucuje sud svojim resenjem. i to samo na zahtev stranke. nije bilo potrebe da tuzilac podnosenjem tuzbe ostvari svoje pravo. narocito punomocnika stranaka ( advokatska tarifa ). troskove predujmljuje ona strana na koju pada teret dokazivanja. . bez raspravljanja. nezavisno od uspeha u sporu.Sud moze da resi da svaka stranka snosi svoje troskove ili da jedna stranka nadoknadi protivniku srazmeran deo troskova. .Kako je i pravo na pravnu zastitu javnopravne prirode.) Pravna priroda ( priroda zahteva je sui generis ) .Dakle.Troskovi su izdaci koji su ucinjeni u toku ili povodom konkretnog parnicnog postupka.U troskove spadaju: a) Sudske takse.Osnovni je princip da se troskovi raspodeljuju prema uspehu stranaka u parnici ( princip kauze ).Princip uspeha ( kauze ) ne vazi potpuno.

b) Kada su troskovi postupka nastali zbog odlaganja rocista: Troskove snosi stranka koja opravdano izostane, pa se usled toga odlozi rociste. v) Kada su troskovi nastali svesnim odlugovlacenjem postupka: ovde se radi o tome da je stranka nesavesno preduzela neku parnicnu radnju u kasnijem, a mogla je to da ucini i u ranijem procesnom momentu ( te da je tako uradila, izbegli bi se nepotrebni troskovi ). g) Predloga za vracanje u predjasnje stanje: Troskove koji su nastali u postupku povodom ovog predloga uvek snosi stranka koja je podnela predlog. d) Troskova koje je prouzrokovao zastupnik: ove troskove snosi stranka, bez obzira na uspeh u sporu, ako je njn zastupnik skrivio nastanak troskova (npr. nepotrebno sastavljanje podnesaka). 3.) Posebna pravila o raspodeli obaveze na naknadu parnicnih troskova - Posebna pravila vaze za: a) Povlacenje tuzbe- tuzilac je duzan da naknadi tuzenom parnicne troskove. b) Odustanak od pravnog leka- stranka koja odustane je duzna da protivniku naknadu trskove. v) Zakljucenje sudskog poravnanja- merodavan je sporazum stranka, a ako ga nema, onda svaka stranka snosi svoje troskove. g) Suparnicari- ako npr. suparnicari solidarno odgovaraju, onda solidarno odgovaraju i za obavezu naknade parnicnih troskova. - TROSKOVI ZA KOJE SE MOZE TRAZITI NAKNADA - Stranka ima pravo da trazi naknadu samo za one troskove koji su bili potrebni radi vodjenja parnice ( o tome odlucuje sud resenjem i bez rasprave, ceneci sve okolnosti konkretnog slucaja ). - OSTVARIVANJA PRAVA NA NAKNADU PARNICNIH TROSKOVA 1.) Zahtev za naknadu parnicnih troskova - Za odluku o parnicnim troskovima je neophodan zahtev stranaka ( dakle ne odlucuje sud ex officio kao u drugim pravnim sistemima ). - Zahtev treba da bude blagovremen, tj. najkasnije do zavrsetka raspravljanja. - S obzirom da je zahtev za naknadu troskova akcesoran, trebalo bi da ovaj zahtev ne moze da bude predmet posebnog spora. - Medjutim, izuzetak vazi za troskove koji su ucinjeni pre pocetka toka postupka ( npr. za obezbedjenje dokaza, a posle do parnice ni ne dodje ). 2.) Odluka o troskovima postupka - Donosi se bez raspravljanja. - Odluka suda o naknadi parnicnih troskova se uvek smatra resenjem, cak i onda kada je sadrzana u presudi. - Odluka suda o troskovima se moze pobijati zalbom, i postoje tri mogucnosti: a) ako se istovremeno napadaju i meritorna odluka i odluka o troskovima postupka, odluka o troskovima se pobija zalbom protiv presude. b) ako se pobija samo odluka o troskovima, to se cini posebnom zalbom protiv resenja. v) ako jedna stranka napada presudu samo meritorno, a druga iskljucivo u pogledu troskova, visi sud ce o oba pravna pravna leka odluciti jednom odlukom. - Ako visi sud odbaci ili odbije pravni lek, odlucice samo o troskovima koji su nastali u instancionom postupku. - Ako visi sud ukine odluku i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje, onda ne odlucuje on o troskovima. - Ako visi sud preinaci odluku ili je ukine i odbaci tuzbu, odlucuje o troskovima citavog postupka. 135

101.) Oslobodjenje od troskova postupka
1.) Pojam i znacaj - Efektivno i efikasno pravo na tuzbu je garantovano svima, pa i onima koji nisu finansijski u mogucnosti da snose ab initio troskove postupka. - Jedan od instituta koji sluzi ostvarenju tog cilja jeste i siromasko pravo, pravo stranke da bude oslobodjena od placanja troskova postupka, ako fakticki nije u mogucnosti da ih snosi. 2.) Pretpostavke za oslobodjenje - Titular ovog prava je stranka ( fizicko ili pravno lice ) koja: prema opstem imovinskom stanju nije u mogucnosti da snosi troskove postupka ( zakon ne sadrzi kriterijume za odredjivanje ovakvog stanja ). - Gorenavedenu sintagmu bi trebalo shvatiti na nacin da su se ispunili uslovi uvek kada je imovno stanje stranke takvo da bi predujmljivanjem parnicnih troskova bilo dovedeno u pitanje nuzno izdrzavanje stranke i clanova njene porodice ( tu ce se ceniti mnostvo okolnosti ). 3.) Obim prava - Oslobodjenje od placanja troskova postupka se odnosi iskljucivo na obavezu stranke da prethodno snosi ( predujmljene ) izdatke koji nastaju da bi se preduzele parnicne radnje. - Ako stanka koja je uzivala siromasko pravo izgubi parnicu, sud je ne moze osloboditi obaveze da svom protivniku nadoknadi parnicne troskove. - Sud moze da oslobodi stranku od obaveze da predujmljuje sudske troskove delimicno ili u potpunosti. - Delimicno oslobadjanje se odnosi samo na obavezu placanja sudskih taksi. - Potpuno oslobadjanje obuhvata kako sudske takse, tako i predujam za troskove svedoka, vestaka, uvidjaja i sudskih oglasa, a sud stranci postavlja i advokata ( tada se svi troskovi isplacuju iz sredstava suda ). - Advokat koji je postavljen resenjem suda, nema pravo na zalbu protiv ovog resenja, a ima pravo samo da zahteva naknadu stvarnih troskova i nagradu. 4.) Postupak za ostvarenje siromaskog prava - Postupak se pokrece na predlog stranke, koja je duzna da podnese i uverenje o svom imovnom stanju. - Ako se zahteva potpuno oslobodjenje od troskova, onda zahtev moze da se stavi samo do okoncanja prvostepenog postupka. - Ako se zahteva samo delimicno oslobodjenje ( sudske takse ), moguce je da se zahtev iznese i kada parnica tece po pravnim lekovima. - Najracionalnije je da se predlog stavi vec pre nego sto je postupak pokrenut, jer tuzilac time stvara izvesnost u pogledu na svoju procesnu situaciju. - Da bi sud usvojio predlog stranke za dodelu siromaskog prava, predlagac mora da ucini verovatnim da su ispunjeni uslovi za to. - Sud mora da omoguci protivniku da se izjasni o ovom predlogu. - Sud odlucuje resenjem, protiv koga, ukoliko je predlog usvojen, nije dozvoljena zalba, a ukoliko nije usvojen ili je delimicno usvojen, onda je dozvoljena zalba.

136

5.) Prestanak siromaskog prava - Sud moze na sopstvenu inicijativu ili po zahtevu jedne od stranaka da ukine resenje o oslobodjenju od troskova postupka i postavljanju besplatnog punomocnika. - To ce uciniti ukoliko se stranci popravi u medjuvremenu imovno stanje, ili ukoliko stranci vise ne bude potreban zastupnik ili ustanovi da joj nije ni bio potreban. - Kada ukine resenje o oslobadjanju od troskova, sud ce odluciti i o tome da li je stranka koja je bila oslobodjena sada duzna na nadoknadi one troskove od kojih je bila oslobodjena. 6.) Obaveza naknade troskova kojih je stranka bila oslobodjena - Ako stranka koja je oslobodjena placanja troskova postupka izgubi spor, ona nece biti u obavezi da isplati troskove kojih je bila oslobodjena, te sudske takse i ostali iznosi koji su isplaceni iz sredstava suda padaju definitivno na teret tih sredstava. - Ostale troskove koji joj padaju na teret ( izdaci protivne strane ) duzna je da snosi stranka kojoj je bilo priznato siromasko pravo. - Ako je slucaj obrnut, svi troskovi padaju na teret stranke koja je spor izgubila.

102.) Suparnicarstvo, pojam i vrste
- POJAM - U parnici ucestvuju, po pravilu, samo dve stranke: tuzilac i tuzeni. - Medjutim, na strani tuzioca moze da se javi vise procesnih subjekata, kao i na strani tuzenog. - Kada vise procesnih subjekata trazi pravnu zastitu od jednog tuzenika ( aktivno suparnicarstvo), te kada jedan procesnih subjekat zahteva pravnu zastitu prema vise tuzenika ( pasivno suparnicarstvo ), govorimo o suparnicarstvu ili o subjektivnoj kumulaciji. - Smisao suparnicarstva se bazira na ostvarenju nacela procesne ekonomije i interne harmonije odlucivanja ( jer se otklanja mogucnost izricanja protivrecnih sudskih odluka ). - ZASNIVANJE I VRSTE - Suparnicarstvo moze da nastane na sledeci nacin: a) kada tuzilac u tuzbi navede da tuzi vise tuzenih ili kada u rubrumu tuzbe stoji vise procesnih subjekata na strani tuzioca. b) kada jednoj ili drugoj stranci tokom parnice pristupi druga stranka. v) kada, tokom postupka, na mesto jedne ili obe stranke, univerzalnom sukcesijom na njihovo mesto stupi vise procesnih subjekata. g) kad ato zakon izricito predvidja. - Ako suparnicarstvo nastaje vec u momentu podnosenja tuzbe, onda je ono inicijalno, a ako nastaje kasnije, onda je ono naknadno. - Ako suparnicarstvo nastane procesnom voljom tuzioca, onda je to procesno suparnicarstvo, a ako ono nastane kao rezultat posledice odgovarajuce materijalnopravne norme, onda je to materijalnopravno suparnicarstvo. - Najznacajnija podela suparnicarstva vrsi se u skladu sa odnosom suparnicara prema predmetu spora, kao i njihovim ulogama u materijalnopravnom odnosu s kojim je tuzeni povezan, te otuda razlikujemo formalno ( nepravo ) i materijalno ( pravo ) suparnicarstvo. - Znacajna je i podela suparnicarstva na prosto i jedinstveno, pri cemu se kao linija razgranicenja uzima polozaj suparnicara u parnici.

137

- Treba napomenuti da zakon ne nalaze tuziocu da jednom tuzbom obuhvati vise lica, te je zato suparnicarstvo fakultativnog karaktera, osim u slucaju nuznog suparnicarstva. 1.) Formalno ( nepravo ) suparnicarstvo - Kod formalnog suparnicarstva, suparnicari nisu ni na koji nacin povezani u pogledu predmeta spora niti povezani u jednom materijalnopravnom odnosu. - Dakle, smisao pojave vise procesnih subjekata na jednoj strani u parnici lezi iskljucivo u razlozima procesne ekonomije. - Zakon propisuje da je formalno suparnicarstvo moguce, ako su predmet spora zahtevi ili obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom cinjenicnom i pravnom osnovu. - Npr: T je angazovao A za popravljanje krova, B za gradnju garaze i C za popravku kupatila u svojoj kuci. A, B i C podnose tuzbu protiv T i svaki od njih zahteva placanje naknade po osnovu ugovora o delu. - Formalno suparnicarstvo je dopusteno samo ako je sud stvarno i mesno nadlezan za svaki tuzbeni zahtev i za svakog tuzenika u parnici. 2.) Materijalno ( pravo ) suparnicarstvo - Za materijalno suparnicarstvo je karateristicno da se suparnicari nalaze u odnosu koji spada u dispoziciju iste materijalne norme. - Materijalno suparnicarstvo postoji: a) kada postoji pravna zajednica vise tuzilaca ili vise tuzenika. b) kada prava ili obaveze suparnicara proizlaze iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. Npr: Suvlasnici A i B tuze T i zahtevaju utvrdjenje prava vlasnistva na stvari. - Pod pravnom zajednicom se podrazumeva zajednica u pogledu predmeta spora. - U pravnoj zajednici su uvek solidarni duznici ili poverioci, suvlasnici, bracni drugovi u pogledu zajednicke imovine ili u pogledu odgovornosti prema trecim licima. - Materijalno suparnicarstvo podrazumeva da zahtevi i obaveze suparnicara moraju kumulativno da proizlaze iz istog cinjenicnog i istog pravnog osnova ( sam osnov tuzbe nije dovoljan ). - Mat. sup. je moguce samo ako je isti sud stvarno nadlezan za sve zahteve i za sve suparnicare. - Tuzba protiv materijalnih suparnicara moze da se podnese onom mesno nadleznom sudu koji je nadlezan za bilo kog od njih ( atrakcija nadleznosti ). 3.) Prosto suparnicarstvo - Ucesce vise tuzioca, odnosno tuzenih u parnici ne menja njihov procesni polozaj. - Svaki suparnicar ostaje samostalna stranka. - Radnje koje preduzima ili propusti neki od njih nemaju korisnog niti stetnog dejstva u odnosu na ostale suparnicare. - Kada prosti suparnicari preduzimaju parnicne radnje cije je dejstvo protivrecno ( npr. priznanje i osporavanje tuzbenog zahteva ), sud o domasaju takvih radnji odlucuje na osnovu slobodne sudijske ocene dokaza. - Sud moze meritorno da odluci razlicito u pogledu svakog suparnicara. - Po pravilu, sud u slucaju obicnog suparnicarstva odlucuje jedinstvenom presudom, razlicito prema svim suparnicarima. - Formalno suparnicarstvo je uvek prosto suparnicarstvo.

138

. susvojina ). .Npr: Tuzba kupca nepokretnosti protiv suvlasnika nepokretnosti radi upisa vlasnistva u zemljisne knjige.Npr: Suparnicarstvo branih drugova po tuzbi javnog tuzioca za ponistaj braka.U ZPP-u su predvidjena samo dva izricita izuzetka u pogledu ogranicenja samostalnosti jedinstvenih suparnicara.Nuzno suparnicarstvo postoji kod zajednickog obligacionog ili stvarnopravnog materijalnog ovlascenja ( zajednicka svojina. . ne moze se doneti presuda zbog propustanja.Jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga je nuzno. dok su drugi propustili to da ucine ( npr.Posebnost ovog suparnicarstva se sastoji od toga da tuzba moze da se podigne samo ako su u njoj naznacena. . kao stranke. .4. nedostaje procesna legitimacija.Stoga. postoje ogranicenja u pogledu mogucnosti da jedinstveni suparnicari preduzimaju parnicne radnje.Npr: Tuzba za utvrdjenje prava na nuzni deo protiv vise testamentarnih naslednika. bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani. tako da je sud duzan da odbaci tuzbu kao nedopustenu. jedinstveno suparnicarstvo nastaje u slucaju kada se pravosnaznost presude prosiruje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku.Npr: Akcinari A i B pobijaju odluku skupstine akcionarskog drustva AD. a da ga odbije kao neosnovan prema drugom. b) Drugo. . kao i samostalnog dejstva procesnih radnji koje je jedan od suparnicara preduzeo: a) Prvo. kao i ogranicenja u pogledu samostalnog dejstva procesnih radnji.Jedinstveno suparnicarstvo moze da postoji iz procesnopravnih ili materijalnopravnih razloga.Sud ne moze da usvoji tuzbeni zahtev prema jednom. .Jedinstveno suparnicarstvo iz procesnih razloga postoji i u svim slucajevima kada se donosi preobrazajna presuda. . ako je bar jedan suparnicar odgovorio na tuzbu ). kod jedinstvenog suparnicarstva postoji samo jedna parnica u kojoj suparnicari ucestvuju kao jedna stranka. sva lica koje materijalnopravno norma odredjuje kao ucenike materijalnopravnog odnosa. . u slucaju da je samo jedan suparnicar preduzeo procesnu radnju.Nuzno suparnicarstvo postoji i kada se podnose tuzbe za utvrdjenje i preobrazajne tuzbe.Iz procesnopravnih razloga.Za razliku od prostog suparnicarstva gde se vise parnica spaja u cilju zajednickog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije. jer se suparnicari smatraju jednom strankom u postupku. Odluka suda moze da bude jednaka i prema A i B i njeno dejstvo se prosiruje i na ostale akcionare. 139 .Ako to nije slucaj. . a bitno je da materijalnopravno ovlascenje pripada vecem broju lica. ucesnici jednog materijalnopravnog odnosa.Jedinstveno suparnicarstvo postoji kada spor moze da se resi samo na jednak nacin prema svim suparnicarima. .Ono postoji kada tuzbom. kada rok za preduzimanje procesne radnje nije istekao prema bilo kom suparnicaru.Dejstva jedinstvenog suparnicarstva: . . moraju da budu obuhvacena sva lica. . Zakon kreira fikciju da se preduzeta procesna pradnja proteze u dejstvu na sve suparnicare. . Zakon predvidja da bilo koji suparnicar moze da preduzme procesnu radnju cije je preduzimanje vezano za rok. .) Jedinstveno suparnicarstvo . . .

I obrnuto. . a ne po konkretnom procesnom polozaju suparnicara u parnici. .Smisao podnosenja tuzbe ( isti zahtev ) protiv glavno i eventualno tuzenog se sastoji od toga da tuzilac obezbedi ocuvanje svojih materijalnopravnih ovlascenja ( prekid zastarelosti ). te da istakne eventualni tuzbeni zahtev prema L za naknadu stete.Koje su radnje povoljne. potpunom odbijanju tuzbenog zahteva. .Pravne lekove moze da ulozi i samo jedan jedinstveni suparnicar s dejstvom i za ostale.Ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi s jednim jedinstvenim suparnicarem.Tuzilac zahteva da tuzbeni zahtev bude usvojen prema sledecem ( eventualnom ) tuzenom. postupak se prekida s dejstvom i na ostale.Jednom tuzbom mogu da budu obuhvaceni glavni duznik i jemac samo ako se radi o slodarnom jemstvu. ako sud pravosnazno odbije tuzbeni zahtev prema A. cak ni prema onom suparnicaru koji su je preduzeo. umesac ne sme da bude stranka. i proda je A koji je dalje proda B. a protiv B.Povoljne radnje kod aktivnog suparnicarstva bi bile one koje su najblize ostvarenju cilja parnice.Da bi ova tuzba bila dopustena mora da se steknu uslovi koji uopste vaze za dopustenost tuzbe. i plus: parnica vec mora da tece izmedju inicijalnih stranka. bez obzira na to da li su se stekli napred navedeni uslovi za dopustanje suparnicarstva: suparnicarstvo glavnog duznika i jemca. . . jer ce presuda po ovoj tuzbi da proizvede dejstvo erga omnes. .Nece imati dejstva u parnici radnje kojima se disponira tuzbenim zahtevom.) Suparnicarstvo na osnovu zakona ..Lice koje tvrdi da mu sporno pravo pripada moze da podnese jednu tuzbu protiv obe stranke u tekucoj parnici.Npr: L ukrade pokretnu stvar od vlasnika V. stranke u parnici koja tece postaju jedinstveni suparnicari. pa istice isti tuzbeni zahtev prema glavno i supsidijarno tuzenom. tj. umesac mora da zahteva sporno pravo za sebe. . .Ovde tuzilac nije siguran u pogledu postojanja pasivne legitimacija tuzenog. ili kada glavni duznik ne ispuni svoju obavezu ( imaju polozaj prostih suparnicara ).Tuzbu glavnog mesanja podnosi lice koje trazi stvar ili pravo o kome vec izmedju drugih lica tece parnica. i tuzba glavnog mesanja. . i tome on pokrece novu parnicu ( dakle ne mesa se u staru. samo ako su korisne. zakljucenje poravnanja. . . 6.ZPP predvidja dve situacije u kojima nalaze suparnicarstvo.Npr: Tuzilac podnosi tuzbu za naknadu stete u visini od 50000 dinara protiv A. ako bude pravosnazno odbijen prema tuzenom koji je u tuzbi naveden. ako je preduzeta neka nepovoljna parnicna radnja. treba odrediti apstraktno. kao sto su priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva. a povoljne radnje kod pasivnog suparnicarstva su one koje su najblize ostvarenju njihovog cilja. ako sud nadje da je tuzbeni zahtev prema B neosnovan ( jer je stekao pravo svojine od nevlasnika ). kao to naziv kaze ).Po tuzbi glavnog mesanja. 140 . tj. . potpunom usvajanju tuzbenog zahteva. a koje stetne po suparnicare. . ali i ostvarenje ekonomicnosti i efikasnosti postupka.) Suparnicarstvo sa eventualno tuzenim .Moze da se generalizuje pravilo da sve procesne radnje koje preduzima jedinstveni supranicar imaju dejstvo prema svim suparnicarima. 5. . . cak i kada se tako preduzetoj radnju protivi i samo jedan suparnicar. V moze glavnim tuzbenim zahtevom da vindicira stvar od B. ona nema dejstva ne prema kome.

Postoji pravni interes za ucesce umesaca. . . dejstvo resenog prethodnog pitanja u pogledu materijalnopravne obaveze intervenijenta. . Medjutim. . . da povede parnicu protiv njega za naknadu stete.* ucesce drzavnog tuzioca. pravni interes se ogleda u tome da neuspeh tuzenog u glavnoj parnici ima posredno za posledicu pogorsanje pravnog polozaja intervenijenta. Dakle. kada bi se uspehom stranke na cijoj se strani umesac mesa njegov pravni polozaj poboljsao ili kada bi se njenim neuspehom njegov pravni polozaj pogorsao.* obavestenje o parnici. 103.Medjutim..Ovde je jasno da tuzilac istice razlicite tuzbene zahteve prema glavnom i eventualnom tuzenom koji pocivaju na dva razlicita zivotna dogadjaja. sposobnost ). - 104.Po sudskoj praksi.Umesac i glavna stranka u parnici na cijoj strani on intervenise su uvek povezani nekim materijalnopravnim odnosom. po ugovoru.intervenijent ) je trece lice koje ucestvuje u tudjoj parnici na strani jedne od stranka. . v) Umesac mora da ima pravni interes ( ne moralni ili ekonomski ).Npr: T podnese tuzbu protiv G i zahteva naknadu stete po osnovu nedostataka gradjevine koju je.Zakon predvidja sledece pretpostavke za dopustenost ucesca obicnog umesaca: a) Mesanje je dopusteno u parnici koja vec tece. ti zahtevi su u vezi.Pravni interes umesaca da stupi u parnicu moze da se ogleda i u tome sto se dejstvo presude prosiruje i na njega.Obicno mesanje u tudju parnicu postoji kada presuda u parnici izmedju stranka deluje samo inter partes.Obicni umesac stupa kao ucesnik u parnici iz dva razloga: * prvo. . jer oba dogadjaja imaju isti uzrocnik. . .) Ucesce umesaca u postupku Trece lice moze da bude ucesnik u tudjoj parnici samo kada ima za to opravdan pravni interes. da bi kontrolisao nacin na koji stranka vodi spor. u neku ruku.) Obicni umesac . a Zakon razlikuje sledece oblike ucesca trecih lica u parnici: . da bi pomogao stranci na cijoj strani se mesa da usme u sporu. b) Umesac ne sme sam da bude stranka ( ali mora da poseduje stranacku i par. . .Umesac ( sporedni umesac. . * drugo. G se brani da je staticke proracune poverio po ugovoru o nalogu arhitekti A. ako izgubi spor. sud pocinje da raspravlja sa eventualnotuzenim tek kada pravosnazno okonca parnicu protiv glavnog tuzenog ( to je necelishodno i protivno nacelima ekonomicnosti ). . jer ce tuzeni.Ishod glavne parnice ima u odnosu na docniju parnicu izmedju intervenijenta i stranke koje je izgubila spor. jer ima pravni interes da ona uspe. . izgradio G.Uvek ce postojati pravni interes za intervenciju kada sudska odluka doneta u parnici izmedju stranaka proizvodi neposredno ili posredno dejstvo na gradjanskopravni polozaj umesaca.* imenovanje prethodnika. pri cemu se i T saglasio da A vrsi poslove nadzora u vezi s gradjenjem. . 141 .* ucesce umesaca.Arhitekta ima pravni interes da se umesa na strani tuzenog.

ako sud u prvoj parnici odluci na temelju primene pravila o teretu dokazivanja ( non liquet ). C ima prav.. stavljanje dokaznih predloga. jeste da preduzima sve parnicne radnje koje bi mogla da preduzme i stranka. . te da je stranka lose vodila parnicu.Presuda ne proizvodi intervencijsko dejstvo. ako ih ona prihvati.Umesac ima pravo na naknadu troskova. a koje se odnose na iznosenje cinjenica.Pravilo je da intervenijent preduzima samo one radnje s kojima bi se saglasila i sama stranka. .Sud ce.Umesac ne moze da preduzima parnicne radnje koje bi bile u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke.I stranka moze sama da obavesti umesaca da tece parnica s pozivom da u njoj uzme ucesce kao intervenijent. ispitati da li postoji pravni interes umesaca i odbice resenjem mesanje kao nedopusteno.Ovo dejstvo podrazumeva da su tacni cinjenicni i pravni navodi sadrzani i u obrazlozenju presude donete u parnici u kojoj je ucestvovao i umesac.Umesac moze da ulozi i redovne i vanredne pravne lekove. . Tokom parnice. ako takav pravni interes ne postoji. sud dostavlja podnesak umesaca strankama. T cedira potrazivanje na C.Intervencijsko dejstvo ima siri domasaj od dejstva materijalne pravosnaznosti. 142 .Ono sto moze umesac u parnici.Objektivno intervencijsko dejstvo presude se ispoljava dvostruko: --> prvo.Protiv odluke suda kojom se intervencija dopusta nije dozvoljena posebna zalba. . na strani T. ali ne protivno volji stranke ( rokovi su oni isti koji teku i za stranku ).Ukoliko se ustanovi da postoji pravni interes.Da bi sud mogao da oceni da li postoji pravni interes. B) Procesni polozaj obicnog umesaca .Umesac moze sam da sazna da vec tece parnica za ciji je ishod zainteresovan i tada moze da obavesti sud podneskom ili izjavom datom na rocistu da stupa u parnicu. . i nijedna stranka se ne protivi mesanju.. umesac je duzan da u podnesku iznese one cinjenice na kojima zasniva postojanje svog pravnog interesa.Umesac preduzima parnicne radnje u svoje ime. u sklopu intervencijskog dejstva presude vazi pravilo da je sud u potonjoj parnici izmedju intervenijenta i stranke vezan sudskom presudom doneto u prethodnoj parnici .Npr: T je podneo tuzbu protiv D i zahteva naplatu potrazivanja u visini od 10000 dinara.Subjektivno intervencijsko dejstvo presude obuhvata umesaca i stranku na cijoj strani se on mesao. i time je mesanje otpocelo. . . --> drugo. . .. intervenijent ne moze u novoj parnici sa strankom da istice da je sud doneo pogresnu odluku. te on moze da spreci svojim ucescem u parnici i donosenje presude zbog propustanja. . ali sud ne moze da ga obaveze na placanje parnicnih troskova. . po sluzbenoj duznosti. kao i njene pravne sledbenike. . V) Intervencijsko dejstvo presude . dok je protiv odluke kojom se odbija mesanje dopustena zalba. A) Stupanje umesaca u parnicu . . interes da stupi kao umesac u par.Ovo dejstvo se ne prostire i na drugu stranku koja je ucestvovala u prvoj parnici. .Umesac je duzan da primi parnicu onako kako se ona nalazi u momentu u kojoj je ona bila kada je stupio u parnicu ( stoga i umesaca pogadja prekluzija jednako kao i stranku ). ali one proizvode dejstvo na stranku. .

. Presuda doneta u sporu izmedju T i C proizvodi neposredno dejstvo i na pravni odnos izmedju C i O.Kod umesaca s polozajem jedinstvenog suparnicara. vec samo protiv umesaca. 106. tako da se pravni polozaj umesaca ne razlikuje od polozaja bilo kog jedinstvenog suparnicara. i to bilo zbog prirode predmeta spora.Sud je duzan da ovakvom umesacu pruzi priliku da se izjasni o svim navodima protivnika. .Ovakav umesac. podnese tuzbu protiv C. advokat sacionio pravnovaljan ugovor.Intervencijsko dejstvo presude ne moze da se koristi protiv stranke. .Cilj instituta jeste da pravni prethodnik stupi na mesto tuzenog u parnicu. vlasnika vozila koji je osiguran do odgovornosti za stetu nanetu trecim licima kod O. osteceni.sporednog umesaca. O. . tako da stranka sama ne moze pravnovaljano da disponira tuzbenim zahtevom. . B) Polozaj umesaca. a tvrdi da stvar drzi ili pravo vrsi u ime treceg lica.Tuzeni moze da smatra da prethodnik ima vise argumenata da odbije tuzbeni zahtev tuzioca. ostavodavca. zahteva od ostavoprimca. .Umesac jedinstveni suparnicar moze i sam da izjavi vanredni pravni lek. bilo na osnovu zakona.Npr: T uspe u sporu protiv A. za razliku od obicnog. O obavestava trece lice.Tuzeni je duzan da imenuje prethodnika pre nego sto se upusti u raspravu. vlasnik stvari. kada dejstvo presude treba da se odnosi i na umesaca. kao i stranci. presuda doneta izmedju T i A nema intervencijsko dejstvo.Imenovanje prethodnika preduzima u parnici tuzeni koji drzi neku stvar ili koristi neko pravo. .Imenovanje prethodnika je vid obavestenja treceg lica o parnici.jedinstvenog suparnicara u parnici .. . 143 .Umesac i stranka se smatraju jednom strankom. o parnici koja tece izmedju njega i vlasnika. Uprkos tome. cak i protivno volji stranke na cijoj strani se umesao. . . a rokovi za izjavljivanje pravnih lekova teku nezavisno od rokova koji vaze za stranku. A isprica trecim licima da je advokat B sacinio nistav ugovor.) Imenovani prethodnik .Jasno je da vlasnik stvari moze da vindicira stvar od svakog drzaoca. presuda deluje neposredno na pravni odnos izmedju umesaca i protivnika stranke na cijoj strani se on mesa. . tako da je smisao imenovanja prethodnika jedino u tome da tuzeni na taj nacin ostvari odredjeni materijalnopravni efekat na pravni odnos koji postoji izmedju njega i treceg lica.) Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara A) Pojam .Umesac ima polozaj jedinstvenog suparnicara. . 105. ima polozaj stranke u postupku. ako se umesac tome protivi. B tuzi A za naknadu nematerijalne stete.Vazno je naglasiti da ovakav umesac moze da izjavljuje pravne lekove.Umesac moze da nastavi da vodi parnicu do njenog okoncanja.Dostavljanje mu se vrsi posebno. .Npr: T. iako nije ucestvovao u parnici do momenta pravosnaznosti presude. jer se pokaze da je intervenijent B. U parnici izmedju B i A za naknadu stete. . .Npr: T. da se protivi priznanju tuzbenog zahteva. povracaj stvari.

.Redovni pravni lekovi se ulazu protiv odluka koje jos nisu postale pravosnazne.Sud je duzan da pozove prethodnika na rociste. . 107. tuzeni istupa iz parnice. . samo kada prethodnik pristane da stupi u parnicu na njegovo mesto ( tada on postaje tuzeni ). te zbog pogresne primene materijalnog prava ( error in decidendo ).Javni tuzilac kao umesac u javnom interesu moze da preduzima parnicne radnje u granicama tuzbenog zahteva koje se odnose na utvrdjenje cinjenica i predlaganje dokaza koje stranke nisu iznele ili cije izvodjenje nisu predlozile. jer njome nije u potpunosti ili delimicno udovoljeno zahtevima stranaka u postupku. . . B) Vrste pravnih lekova . njegov ne dolazak ili odbijanje da stupi u parnicu nema za dejstvo da tuzeni istupa iz parnice.MESANJE JAVNOG TUZIOCA U PARNICU3 . pa tako i sama moze da bude pogresna ( netacna ). . . pa npr: ako je sud odbio da izvede dokaz na neku okolnost vaznu za odlucivanje to ima za posledicu pogresan stav suda prema cinjenicama.Ulaganje redovnih pravnih lekova sprecava da presuda postane pravosnazna u delu koji se pobija pravnim lekom ( suspenzivno dejstvo ).Prethodnik moze da stupi u parnicu i kao sporedni umesac. v) kada preduzimaju parnicne radnje da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora.Za to nije potreban pristanak tuzioca. . sto ima za posledicu da izmedju njega i tuzenog nastupa u kasnijoj parnici intervencijsko dejstvo presude.Mogucnost ulaganja pravnih lekova protiv sudskih odluka pojacava pritisak na prvostepeni sud da postupa zakonito i donosi tacne presude.Sve greske nastale povodom donosenja presude mogu da nastanu zbog povrede procesnih normi ( error in precedendno ). 3 Ovaj deo pricati uz 103.Vanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih sudskih odluka. .) Pojam i obelezja pravnih lekova A) Pojam i ciljevi pravnih lekova . osim kada tuzilac prema tuzenom istice i druge zahteve koji nemaju veze s drzanjem stvari ili vrsenjem prava u tudje ime.Sve ove greske su uglavnom povezane.Javni tuzilac ucestvuje u tudjoj parnici kao umesac radi zastite opstih interesa. .Pravni lekovi su parnicne radnje stranaka ili drugih ovlascenih lica kojima zahtevaju da sud ispita tacnost sudske odluke. pitanje. . b) kada preduzimaju radnje sa cinjem da izbegnu javne finanskijske obaveze. On ima za posledicu supsumaciju pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja pod pogresnu materijalnopravnu normu. izmena ili ukidanje sudske odluke.Naprotiv. . zbog pogresno utvrdjenih cinjenica.Presuda moze da pociva na greskama.. .O postojanju ovakvih radnji javnog tuzioca obavestava sud pred kojim parnica tece.Cilj pravnih lekova jeste da se ovakvi nedostaci otklone. medjutim.Pravnim lekom se zahteva preispitivanje. i to u sledecim slucajevima: a) kada jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. 144 . .

g) revizija protiv presude i revizija protiv resenja. o njima resava neposredno visi instancioni sud ili VKS.) Dopustenost pravnih lekova .Osnovanost pravnog leka odnosi se na ispitivanje zakonitosti i tacnosti sudske odluke koja se pobija. tj. b) zalba protiv resenja. . U postupku po pravnim lekovima.U pravne lekove ne spada i zahtev za povracaj u predjasnje stanje.Redovni pravni lekovi su: a) zalba protiv presude. V) Predmet pravnih lekova . vanredni pravni lek je samo predlog za ponavljanje postupka. . onda je zalba tuzenog bila osnovana ( sto nema veze sa dopustenoscu zalbe ). v) prigovor protiv platnog naloga. . jer se odnosi na otklanjanje prekluzije. ovo pistanje spada u sferu osnovanosti pravnog leka ( a ne dopustenosti pravnog leka. . nego o njemu resava sud koji je doneo odluku u prvom stepenu. ali i resenja o materijalnom upravljanju parnicom.U nasem pravu. .Pravnim lekovima se napada izreka presude.Osim toga. ako utvrdi da je tuzba bila nedopustena. za njihovo ulaganje vaze opste procesne pretpostavke.Kako su pravni lekovi parnicne radnje stranaka.Redovni pravni lekovi imaju devolutivno dejstvo. . . g) forme i sadrzine pravnog leka.Pravnim lekovima se mogu pobijati procesna resenja. kao i sve druge meritorne odluke donete u obliku resenja.Pravni lekovi mogu pobijati sve vrste sudskih presuda. nedostaci u nistavim presudama se otklanjaju ulaganjem pravnih lekova. d) direktna revizija. 108. a ne na ispitivanje tacnosti sudkse odluke. a s druge strane. .Razlikujemo dopustenost i osnovanost pravnih lekova. A) Posebne procesne pretpostavke za ulaganje pravnih lekova .Pravni lek nije moguc protiv nepostojecih presuda. jer pretpostavke za dopustenost tuzbe nisu isto sto i pretpostavke za dopustenost pravnog leka ). za ulaganje i postupanje po pravnim lekovima moraju da budu ispunjenje i posebne procesne pretpostavke koje se ticu: a) dopustenosti pravnog leka. . .Zakon predvidja posebne procesne pretpostavke za dopustenost svakog leka ponaosob cije postojanje ispituje sud po sluzbenoj duznosti. b) procesne legitimacije stranaka za njegovo ulaganje.Dakle. ne i njeno obrazlozenje. v) pravnog interesa za ulaganje pravnog leka. Npr: Prvostepenom odlukom je tuzba odbacena kao nedopustena zbog nedostataka procesnih pretpostavku ( apsolutna nenadleznost ).. .Devolutivno dejstvo nema zahtev za ponavljanje postupka. resenja kojima se okoncava spor. 145 .

Ako pravni lek nije dozvoljen ( npr. suprotno tome. sud ce odbaciti pravni lek kao nedopusten.Ipak.Kod presude zbog propustanja moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka. ona moze da bira koji ce pravni lek da ulozi: onaj protiv odluke suda ciji je naziv pogresno oznacen ili onaj protiv odluke suda koju je sud trebalo tacno da oznazi. odbacio tuznu kao nedopustenu. .Materijalnopravni interes bi postojao. revizija protiv presude donete u drugom stepenu.Za dozvoljenost pravnog leka je bez znacaja kako je stranka pravni lek nazvala. . tada stranka ne bi mogla da ulozi zahtev za ponavljanje postupka. a ona je trebalo da bude doneta u formi resenja. a ne i formalni.Formalni pravni interes za ulaganje pravnog leka postoji uvek kada izreka sudske presude odstupa od zahteva stranaka koji su izneti u parnici ( za tuzioca to nije sporno jer se uporedjuje sadrzina tuzbenog zahteva sa izrekom presude ). onda vazi princip najveceg povlascenja stranke. . .Zakon predvidja da se zalba protiv presude podnosi protiv presude donete u prvom stepenu. . a sud je. dok posebna pravila vaze za dozvoljenost predloga za ponavljanje postupka. tuzbeni zahtev usvojio. a tuzeni je kompenzacioni prigovor izjavio samo kao eventualni. ako je sud npr.Materijalni interes za pravni lek postoji. . pogresno naznacio doluku kao presudu. njihovi univerzalni sukcesori. . kada bi izreka presude imala za posledicu nepovoljniju materijalnopravnu poziciju stranke u odnosu na stanje pre pocetka parnice. odnosno da to lice moze da ocekuje kakvu pravnu korist od izjavljenog pravnog leka. .d) rokova za njihovo podnosenja. ako se on pokaze kao osnovan.Npr: tuzeni je zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. jer tuzeni nije postavio nikakav procesni zahtev u postupku. 146 . pravni lek ce se odbaciti kao nedopusten.Ako pravni interes ne postoji.Ukoliko sud pogresno naznaci naziv odluke. kada je tuzbei zahtev odbijen kao neosnovan zbog preboja potrazivanja. umesaci ( medjutim sa razlicitim dejstvom. .Formalni pravni interes na strani tuzenog ce postojati u slucaju kada je tuzeni zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan u potpunosti ili delimicno. . . ulozeni pravni lek se odbacuje resenjem.Pravo na podnosenje pravnih lekova imaju: stranke. . b) Procesna legitimacija . B) Dopustenost pravnog leka ( odavde u sustini pocinje ispitno pitanje ) a) Dozvoljenost pravnog leka . . tj. zalba na presudu drugostepenog suda ). jer obicni umesaci mogu da uloze pravni lek samo ako to nije u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. uprkos tome.Postojanje pravnog interesa za izjavljivanje pravnog leka podrazumeva da je sudska odluka izrecena na stetu lica koje izjavljuje pravni lek. a sud je.Dozvoljenost pravnog leka znaci da zakon predvidja mogucnost da se protiv odredjene sudske odluke ulozi zakonom predvidjen pravni lek. v) Pravni interes za ulaganje pravnog leka .Ako je pravni lek izjavilo lice koje za to nije ovlasceno. dok umesac s polozajem jedinstvenog suparnicara moze da podnese pravni lek i protiv volje stranke ).

on se odbacuje kao nepotpun.FORMA I SADRZINA PRAVNOG LEKA4 . sud odbacuje lek kao neblagovremen ). .U tom postupku sud ne moze da odlucuje van granica predmeta spora o kome je doneta sudska odluka.Ako se sudska odluka pobija zbog gresaka u primeni materijalnog prava. vec postupak u kome se ispituje samo zakonitost i tacnost odluke o tuzbenom zahtevu. moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka i on se ogleda samo u tome da presude donete na osnovu ovih parnicnih radnji u svojoj sadrzini odstupaju od sadrzine priznanja.Rokovi su u nasem pravu kratki: 30 dana za zalbu (15 dana u menicnim i cekovnim sporovima).odnosno odricanja .Pravilo je da svaki pravni lek mora da sadrzi najmanje tri cinioca: a) izjavu stranke u kom delu pobija sudsku odluku ( to je vazno posebno za reviziju. jer sud osnovanost pravnog leka ispituje samo u granicama razloga koji su navedeni u pravnom leku ). takodje. . i obrnuto. . .U pogledu redovnih pravnih lekova. . odnosno da podnosilac pravnog leka zahteva preinacenje sudske odluke. . .To je od znacaja. b) razloge zbog kojih pobija sudsku odluku. a eventualno njeno ukidanje. .GRANICE KONTROLE SUDSKE ODLUKE PO PRAVNIM LEKOVIMA: . .Navodjenje razloga je posebno vazno kod vanrednih pravnih lekova. jer u pogledu dela odluke koji se ne pobija nastupa pravosnaznost. jer su razlozi bitan uslov za dopustenost zahteva za ponavljanje postupka koji ce sud odbaciti kao nepotpun. . kako bi moga postupak ponovo da se sprovede. 147 .Parnicin postupak moze da se okonca u razumnom roku samo ako je i mogucnost za ulaganje pravnih lekova vremenski ogranicena. pravilo je da se zahteva ukidanje pobijane odluke. nuzno je da se zahteva izmena sadrzine odluke ( preinacenje ). 4 Svi naredni naslovi se mogu pricati uz pitanje 107. . . .Postupak po pravnim lekovima nije nov postupak o osnovanosti tuzbenog zahteva.U praksi je uobicajeno da se ovi zahtevi u pogledu izmene sadrzine odluke isticu eventualno..Ako je sadrzina pravnog leka manjkava. zbog toga i zakon predvidja posebne rokove za njihovo ulaganje koji su prekluzivni i koje sud ne moze da produzi ( u slucaju propustanja roka. ako zahtev ne sadrzi neki od zakonskih razloga za ponavljanje.ROKOVI ZA ULAGANJE PRAVNIH LEKOVA . v) zahtev stranke upucen sudu koji odlucuje od pravnom leku. 30 dana za reviziju.Kod presuda na osnovu priznanja i na osnovu odricanja. .Zbog gubitka prava na podnosenje pravnog leka moze da se zahteva vracanje u predjasnje stanje. smatrace se da je pobija u delu u kome nije uspela u parnici.Ako se odluka pobija zbog procesnopravnih gresaka. a koji se tice izmene ili ukidanja pobijane sudske odluke. sako stranka nija navela u kom delu pobija sudsku odluku.Rokovi pocinju da teku do dostavljanja pismenog otpravka sudske odluke. .Ovaj postupak cini jedinstvo s prvostepenim postupkom u kome je odluceno o zahtevima stranaka.Nedostaci u formi pravnih lekova imaju za posledicu da se oni odbacuju kao nedopusteni.

Zalba mora nuzno da sadrzi: * oznacenje presude koja se zalbom pobija. . stranke bi cesto porpustale da ulazu zalbe.Da na vazi ovo pravilo. tako da su kogniciona ovlascenja drugostepenog suda snazno ogranicena.To znaci da sve parnicne radnje koje su stranke punovazno preduzele u prvostepenom postupku vaze i u postupku po pravnim lekovima ( one se ne ponavljaju ). * izjavu da li se presuda pobija u celini ili samo delimicno. i ona ima suspenzivno i devolutivno dejstvo. . .Ova zabrana ne vazi ako je i druga strana izjavila zalbu.Zabrana beneficio nonorum se medjutim ne odnosi i na nove cinjenice i dokaze o procesnopravnim pitanjima. tako da drugostepeni sud odlucuje samo o onom delu u vezi kojeg zalilac nije zadovoljan ( sto ukazuje da nova odluka ne moze da pogorsa njegov polozaj ). . * razloge zalbe.To je zbog toga sto presuda postaje pravosnazna u delu koji se ne pobija. pojam i obelezja A) Pojam i znacaj .Iskljucena je mogucnost da stranke iznose nove cinjenice i predlazu nove dokaze. . * potpis podnosioca zalbe.Sud ne moze da izmeni sadrzinu sudske odluke na stetu onog lica koje pobija presudu pravnim lekom. B) Uslovi za dopustenost zalbe .Zalba protiv presude je rednovni pravni lek protiv presude donete u prvom stepenu. . .Ova zabrana ne vazi ni kada sud preispituje sudsku odluku iz razloga na koje pazi ex officio. b) Sadrzine. -Npr: nije dopusteno da u postupku po pravnim lekovima stranka oznaci novo dokazno sredstvo ( svedoka ) ali jeste da u zalbi navede cinjenice koje ukazuju na pogresnu ocenu dokaza ( npr.Nuzno je da se steknu uslovi koji se ticu: a) Forme ( podnesak ). upravo iz straha da sud ne izmeni odluku na njihovu stetu. . .Medjutim nedostatak nekih od zakonom izricito propisanih sastojaka zalbe na presudu ne povlaci ( kako bi trebalo ) odbacivanje nepotpune zalbe.ZABRANA REFORMATIO IN PEIUS . 109. .Ova zabrana se ne odnosi ni na iznosenje novih cinjenica kojima se objasnjavaju ili pojasnjavaju vec iznete cinjenice ili se dopunjavaju cinjenice o dokaznoj snazi pojedinih dokaza na cijem rezultatu je prvostepeni sud zasnovao odluku.) Zalba protiv presude.Njome se pobijaju sve vrste presuda.Postupak po zalbi predstavlja nastavak prvostepene parnice. navodjenje cinjenice da je svedok vec ranije osudjen zbog laznog svedocenja ). a ne moze se podici ni protivtuzba.Nije dopusteno preinacenje tuzbe. . nego je dovoljno da zalba sadrzi makar: 148 . isticanje prigovora kompenzacije ili zastarelosti. . jer o njenoj osnovanosti resava neposredno visi sud. jer se odluka o ovim pitanjima ne tice predmeta spora i nije obuhvacena izrekom presude. ..

. --> sta su nedostaci suda u oceni dokaza.Fakultativni sastojak zalbe je i zalbeni predlog.Podnosilac zalbe bi mogao jos u jednoj situaciji da u zalbi predlaze izvodjenje novog dokaza. u slucaju kada sud odustane od izvodjenja dokaza.Zakon razlikuje: A) Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka . * da je sud manjkavim vodjenjem postupka sprecio stranku da iznese cinjenicu.To su one povrede kod kojih zakonodavac neoborivo pretpostavlja da su imale za posledicu donosenje nezakonite i nepravilne odluke. ali ne u smilu da presuda ne proizvodi nikakvu dejstvo. onda sud poziva stranku da je dopuni ).Njihovo postojanje cini presudom nistavom. onih koje su objektivno postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave. predlog podnosioca da visi sud ili kasira ili izmeni sadrzinu prvostepene presude. 149 . kao i sumpsumacionu gresku ( podvodjenje cinjenica pod pogresnu procesnu normu ). 110. v) Blagovremenosti ( rok je 30 dana ). po pravilu.Razlozi zalbe bi trebalo da budu obrazlozeni i to na sledeci nacin: --> koje bitne cinjenice sud nije utvrdio ili ih je pogresno utvrdio.Ovde se radi o teskim povredama znacajnih procesnih pravila na koje bi sud. . . tj.Zakon predvidja tri razloga za zalbu protiv presude.Ovde se radi samo o mogucnosti iznosenja tzv. V) Beneficio novorum . ali samo ako ucini verovatnim da troskove nije predjumio iz opravdanih razloga.Ovde je tesko napraviti razliku izmedju prava stranke da iznosi nove cinjenice i povrede procesnih pravila koje je pocinio sud. ali podnosilac zalbe ih nije izneo i za to ne snosi krivicu ( potrebno je da ucini verovatnim da. --> koje procesne norme je sud prekrsio. --> u cemu se ogleda pogresno pravno shvatanje suda. ili ako se lice odreklo ulaganja zalbe ili je vec povuklo zalbu ). .) Zalbeni razlozi . --> koje dokazne predloge je sud odbio. .oznacenje presude koje se pobija i potpis podnosioca ( cak i ako neceg od ovog nema. . . trebalo da pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. subjektivno novih cinjenica. bez svoje krivice.Eskulpaciju podnosioca zalbe moguce je zamisliti samo u dva slucaja: * da stranka nije znala da neka vazna cinjenica postoji.Naime. g) Dozvoljenosti ( nedozvoljena je ako nedostaje procesna legitimacija ili pravni interes. --> koji nedopusteni dokazi su izvedeni ili izvedeni na nacin protivan postupku.Nepravilna primena procesne norme podrazumeva i netacno utvrdjenje postojanja njene dispozicije ( cinjenica ). tj.) Bitne povrede parnicnog postupka . . . nije mogao da ih iznese do zakljucenja glavne rasprave ). . podnosilac zalbe moze da zahteva da se taj dokaz izvede. .One postoje ako sud nije primenio ili je nepravilno primeni odredbe ZPP-a. presuda se moze pobijati zbog: 1. jer stranka nije predujmila troskove za njegovo izvodjenje.

--> povreda pravila o donosenju prasude zbog propustanja. --> postoji protivrecnost izmedju onog sto se navodi u razlozima presude i pismenim dokazima. --> s obzirom na stranke: * nepostojanje stranke. * nepostojanje ovlascenja za vodjenje parnice na osnovu zakona ili nepostojanje punomocja. presude na osnovu prinzanja ili odricanja. bez obzira kakav je njen materijalnopravni rezultat. * nepropisno zastupanje parnicno nesposobne stranke od strane zakonskog zastupnika. v) Povreda pravila o odlucivanju: --> donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. --> nacela javnosti. * prekoracenje ovlascenja od strane zakonskog zastupnika ili punomocnika. kasira. --> nacela nepristrasnosti u sudjenju ( ucesce sudije koji je trebalo da bude izuzet/iskljucen ). * postojanje apsolutne nenadleznosti parnicnog suda. kada je sadrzina manljiva: --> izreka presude je nerazumljiva. B) Relativno bitne povrede odredaba parnicnog postupka 150 . b) Povreda elementarnih procesnih nacela: --> povreda nacela kontradiktornosti --> nacela o upotrebi supstvenog jezika u postupku.Apsolutno bitne povrede parnicnog postupka mogu da se klasifikuju na sledeci nacin: a) Povreda pravila o procesnim pretpostavkama: --> s obzirom na sud: * nepropisan sastav suda. * povreda pravila o stvarnoj nadlenzosti suda.On je duzan da to ucini. • na res judicata. stranacke i parnicne sposobnosti sposobnosti i pravilno zastupanje. * nedostatak parnicne sposobnosti. --> s obizrom na predmet spora: * nepostojanje tuzivosti subjektivnog prava (tuzba je podignuta nakon zakonom propisanog roka) * povreda principa res judicata ili zabrane dvostruke litispendencije. --> povreda pravila javnog poretka ( odluka suda pociva na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka ). • na ucesce sudije u postupku koji je trebalo da bude iskljucen/izuzet. .. . g) Povreda pravila o sadrzini presude. stranke. odnosno ukine presudu. • na poredu nacela kontradiktornosti. --> izreka je protivrecna sama sebi ili razlozima presude.Nistavost presude znaci da je drugostepeni sud obavezan da. tj. --> presuda ne sadrzi razloge o bitnim cinjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrecni.. --> presuda nije obrazlozena. ako utvrdi postojanje apsolutno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. • na donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. • na povredu javnog poretka. • na postojanje. Po slozbenoj duznosti sud pazi samo na sledece apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka: • na pravilan sastav suda.

. rezultat pogresne primene pravila o oceni dokaza ili netacne primene stavova iskustva. 2.Kod postojanja relativno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. jer svaka neprimena ili pogresna primena procesne norme moze u konkretnom slucaju da ima za posledicu da odluka suda bude nepravilna ( uglavnom se radi o povredama pravila o dokazivanju ). tj. .Ono postoji kada je sud neku bitnu cinjenicu pogresno utvrdio. .) Postupak po zalbi 151 .Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje je. ali i cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.Nepotpuno cinjenicno stanje postoji kada je sud propustio da utvrdi postojanje neke cinjenice iz koje stranke izvoed svoje zahteve. jer to neminovno povlaci za sobom primenu dispozicije pogresne materijalnopravne norme.One postoje kada sud nije primenio neku procesnu normu ili ju je nepravilno primenio. . . . . .Pogresna primena moze da se javi kao: a) primena pogresne materijalnopravne norme ( greska u kvalifikaciji ).Ovo se odnosi na propuste suda da formira uverenje o postojanju.Pogresna primena materijalnog prava je izvesna.Na ove povrede sud ne pazi po sluzbenoj duznosti. .) Pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje . odnosno koje su bitne i vazne za donosenje odluke. a to je moglo da ima uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude.. 111. tako da nije vezan materijalnopravnim obrazlozenjem zalbe. odnosno ne postoji sto je u suprotnosti sa realnim sledom dogadjaja u stvarnosti.Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kada je sud stekao uverenje da jedna cinjenica postoji.Ovde zakonodavac ne pretpostavlja neoborivo da je povreda imala za posledicu donosenje nezakonite i netacne odluke. . v) sumpsumiranje cinjenicnog stanja pod dispoziciju pogresne materijalnopravne norme. 3.Pogresna primena materijalnog prava se odnosi na pogresno resenje jednog pravnog pitanja.Spisak ovih povreda je neogranicen. . podnosilac zalbe mora da ucini makar verovatnim da je povreda procesne norme mogla da ima neposredno za posledicu donosenje nepravilne odluke. najcesce. vec sam podnosilac zalbe na njih mora da se pozove. ako je sud nepotpuno ili netacno utvrdio cinjenicno stanje. b) pogresno tumacenje materijalnopravne norme ( kod pravnih standarda je to najcesce ).Relativno bitne povrede parnicnog postupka su i slucajevi kada je sud odlucio infra petita ili extra petita.Ona postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kada takvu odredbu nije pravilno primenio.Sud pazi na pravilnu primenu materijalnog prava po sluzbenoj duznosti. . a sud onda utvrdjuje da li su te povrede relevantne.) Pogresna primena materijalnog prava . da li su in concreto imale za posledicu donosenje nepravilne odluke. odnosno kada je nije utvrdio. odnosno nepostojanju neke cinjenice o kojima se izvodi dokazivanje. .

Ovaj postupak pocinje aktivnostima sudije izvestioca koji sacinjava izvestaj radi razmatranja predmeta.. svejedno. a) Granice ispitivanja prvostepene presude . odnosno da parnicu meritorno okonca. .Zalba se uvek podnosi prvostepenom sudu koji je doneo presudu koja se pobija.POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM .Ako nadje da je zalba dopustena. . kada je ona neblagovremena. nepotpuna ili nedozvoljena. . vec prilikom prvog ispitivanja pobijane preusde duzan da je preinaci. dok izostanak obe stranke stvara fikciju da je tuzba povucena.Kada se presuda pobija zbog pogresne primene materijalnog prava.Sud dostavlja i podnosiocu zalbe odgovor na zalbu.Ipak.Jedini bitan izuzetak je da odsustvo jedne ili obe stranke nema nikakav uticaj na tok postupka. podnosilac zalbe je duzan da uz zalbu podnese i dokaze kojima se dokazuje postojanje uslova za tu mogucnost. drugostepeni sud je.POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM A) Sudija izvestilac . vazno je naglasiti da izostanak jedne stranke ima za posledicu da sud raspravlja samo s prisutnom. . . B) Odlucivanje na raspravi u vecu . drugostepeni sud ne moze i po drugi put da ukida pobijanu presudu. . . .Kontrola se vrsi samo u delu presude na koji se podnosilac zalbe pozvao.Drugostepeni sud odlucuje o osnovanosti zalbe. a neblagovremen odgovor se ne uzima u razmatranje ). . . te zatim prvostepeni sud citav spis predmeta dostavlja drugostepenom sudu ( u instruktivnom roku od 8 dana ).ZPP iz 2005. 152 . sud dostavlja jedan njen primerak protivnoj strani na odgovor ( koja ima rok od 15 dana za odgovor. vac samo sumira tok i rezultate prvostepenog postupka.Ako se u zalbi iznese i nova reperta. po pravilu.Tada se na raspravi pred drugostepenim sudom ponovo izvode oni dokazi koji su izvedeni i u prvostepenom postupku. vec je duzan da zakaze raspravu i da odluci o svim zahtevima stranaka.Drugostepeni sud moze da smatra da je celishodnije da zakaze raspravu.Prvostepeni sud odlucuje o dopustenosti zalbe i odbacuje je. .Kada je sud odlucio da otvori raspravu. bez rasprave. kada su u provostepenom postupku ucinjene bitne povrede odredaba ZPP-a ili kada je neophodno da se potpuno i tacno utvrdi cinjenicno stanje.Sudija izvestilac ne daje misljenje o osnovanosti zalbe. . i to u dovoljnom broju primeraka za sud i protivne strane.Rasprava pred dugostepenim sudom se odvija prema pravilima koja vaze i za postupak pred prvostepenim sudom. V) Tok postupka . rasprava pred drugostepenim sudom moze da se odrzi iz razloga celishodnosti. uvodi jednu novinu u cilju donosenja odluke u razumnom roku: Ako je prvostepena presuda vec jednom ukinuta po zalbi. .

Ako se to iz zalbe ne vidi izricito.Kada drugostepeni sud nadje da je cinjenicno stanje pogresno ili nepotpuno utvrdjeno. otkloni povrede. . . . * da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. cinio bi bitnu povredu odredaba parnicnog postupka. * da usvoji zalbu. kao i zakljucak na osnovu iskustva. odnosno da li je doneta uz postovanje minimalnog standarda procedure i pravilne primene materijalnog prava. ispitivanje se svodi samo na one cinjenice na koje se podnosilac zalbe u zalbi i poziva.Nakon ocene iskaza svedoka u prvostepenom postupku. cinjenicnu gadju za njegovu odluku cine one cinjenice koje je utvrdio na raspravi. .U delu u kome se ne pobija. 112. presuda postaje pravosnazna.Ako se podnosilac zalbe poziva na nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje.Zakon predvidja da drugostepeni sud kontrolise ex officio da li je provostepena presuda zakonita. * da ukine presudu i odbaci tuzbu. A) Odbijanje zalbe kao neosnovane - 153 . cak i kada bi drugostepeni sud nasao da je presuda nistava i u delu u kome se ne pobija.Princip vezanosti drugostepenog suda cinjenicnim stanjem koje je besprekorno utvrdio prvostepeni sud bi trebalo bez ogranicenja da vazi kada drugostepeni sud donosi presudu kojom se prvostepena presuda potvrdjuje ili presudu kojom se prvostepena presuda preinacuje.Sud je potpuno vezan razlozima zalbe. na osnovu kontrole pobijanog dela presude. * da odbije zalbu kao neosnovanu i na potvrdi provostepenu presudu. . ukljucujuci ovde i nova reperta.Ako bi drugostepeni sud postupio drugacije. drugostepeni sud formira sopstvenu ocenu o njegovoj dokaznoj snazi. b) Cinjenicni osnov za donosenje presude drugostepenog suda . smatra se da se presuda pobija u onom delu u kojem stranka nije uspela u parnici. Presudom drugostepeni sud moze: * da preinaci prvostepenu presudu i odluci o zahtevima stranaka. on formira svoj stav prema postojanju ili nepostojanju neke vazne cinjenice.) Odluke drugostepenog suda po zalbi Drugostepeni sud moze na dva nacina da okonca postupak po zalbi: presudom i resenjem. ali i one cinjenice za koje smatra da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio. . . ali je rezultat ucenja o pravosnaznosti sudskih odluka o nacela dispozicije stranaka koje odredjuju investituru suda.Ako se presuda pobija iz razloga koji se ticu pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. Resenjem drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao nedopustenu ( ako to vec nije ucinio prvostepeni sud ). drugostepeni sud ispituje razloge zalbe samo u onom delu koji je u zalbi naveden.Sud koji resava po pravnim lekovima vezan je cinjenicama koje je utvrdio prvostepeni sud.Kada drugostepeni sud zakazuje raspravu u vecu. .Ovo resenje moze da izgleda nelogicno. utvrdi da je provostepena presuda bez dejstva i da odluci o zahtevima stranaka. . . ..

kada se do pravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja moze doci i ponovnim izvodjenjem dokaza pred drugostepenim sudom. .Kada drugostepeni sud ukine presudu i vrati predmet prvostepenom na ponovno odlucivanje. ako nadje da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. jer su zahvacene apsolutno bitnim povredama odredaba parnicnog postupka.Samo kasiranjem presude u celini prvostepeni sud stice novu mogucnost da u potpunosti otkloni nedostatke koji su sprecili donosenje pravilne odluke. . .Kod kvalitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. . a) Presuda extra petita . duzan je u resenju da navede: * koje se parnicne radnje ukidaju.Drugostepeni sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu.Drugostepeni sud je duzan da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje i kada nadje da cinjenicno stanje nije potpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava.Npr: Tuzilac je tuzbom trazio povracaj stvari. . ali ne sme da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.Drugostepeni sud je duzan da ovako postupi. .U ovom slucaju drugostepeni sud smatra da je prvostepena presuda zakonita i pravilna u svom meritornom rezultatu. drugostepeni sud kasira presudu i vraca predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. radi se o tome da je prvostepeni sud odlucio o necem drugom. kao ni razlozi na koje pazi ex officio. .. . ili da je manljivo izveo postupak u vezui sa izvodjenjem nekog dokaznog sredstva.Drugostepeni sud je duzan da ukine provostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje prvostepenom sudu kada postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka i kada je neophodno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje zbog toga sto je sud sud dopustio nove cinjenice i dokaze. . b) Drugostepena medjupresuda . ako je nasao da je prvostepeni sud pogresno vrsio ocenu dokaza ili je pogresno primenio stavove iskustva prilikom ocene dokaza. . a sud je doneo deklaratornu presudu da je T vlasnik stvari. B) Ukidanje prvostepene presude .U slucaju kvanitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva.Za donosenje drugostepene medjupresude je nuzno da ne postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka.Tada se zakazuje rasprava u vecu pred drugostepenim sudom i dokazi iz provostepenog postupka se ponovo izvode. . * sta su nedostaci u utvrdjenom cinjenicnom stanju.Presuda kojom se zalba odbija i potvrdjuje prvostepena odluka je novi pojedinacni pravni akt koji samo potvrdjuje sadrzinu prethodnog.Sud je duzan da ukine presudu prvostepenog suda.Tada drugostepeni sud ukida svojom odlukom presudu u onom delu u kome je tuzbeni zahtev prekoracen. 154 .U slucaju kvalitativnog dosidjenja extra petita. a ne o onom sto je tuzbom trazeno ( sto je predmet spora ). jer tada drugostepeni sud je duzan da presudu ukine u celosti. sud je dosudio vise nego sto je tuzbenim zahtevom istaknuto. .

sud mora da stekne uverenje o osnovanosti pravnog osnova tuzbenog zahteva na osnovu cinjenica koje su utvrdjene u postupku pred prvostepenim sudom. . ukidanje prvostepene presude.Preinacenje obuhvata dve parnicne radnje: --> prvu. . G) Preinacenje presude . i to: a) da postoji apsolutna nenadleznost suda. v) Pogresno je primenjeno materijalno pravo.Ovime se ne vredja nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza.Donosenje drugostepene medjupresude moguce je samo ako u postupku pred drugostepenim sudom nije istaknut prejudicijalni zahtev za utvrdjenje..U oba slucaja se ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom.Prvenstveno se misli na dve situacije: * prvostepeni sud je pogresno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze. ali se ukida odluka prvostepenog suda o visini tuzbenog zahteva. v) da ne postoji stranka ili stranacka sposobnost. dok ce je ukinuti u delu koji se odnosi na visinu tuzbenog zahteva i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. V) Ukidanje prvostepene presude i odbacivanje tuzbe . jer je tada drugostepeni sud duzan da ukine presudu i predmet vrati na ponovno sudjenje. .U tom slucaju.Ovde ne spada i izvodjenje novih dokaza ( nova reperta ).To cini drugostepeni sud ako ustanovi da postoje neotklonjive procesne smetnje.U tom slucaju. a odluka suda je iskljucivo zasnovana na tim cinjenicama. posredno izvedenim dokaziva ili dokazima prima faciae. kao i sumpsumacionu gresku prvostepenog suda.Preinacenje je moguce ako: a) Postoji nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje. --> drugu. . d) da postoji povreda zabrane dvostruke litispendencije. jer se radi o oceni dokazne vrednosti indicija i isprava. sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu. b) da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. ali ne i da donese drugostepenu medjupresudu.Preinacenje nije moguce ako su pocinjene bitne povrede odredaba parnicnog postupka. . .Donosenje drugostepene medjupresude znaci preinacenje presude provostepenog suda.Dakle. odluka prvostepenog suda mora da se zasniva samo na indicijama. izmenu sadrzine izreke presude novom meritornom odlukom o zahtevima iz prvostepene parnice. .Pogresna primena materijalnog prava obuhvata interpretativnu. . ispravama. vec sud odlucuje o zalbi na nejavnoj sednici. . kao i dokaza prima faciae. g) da je vec o istoj stvari pravosnazno presudjeno ili je zakljuceno sudsko poravnanje.Preinacenje se ogleda u tome sto se donosi presuda drugog sadrzaja: utvrdjuje se da je valjan osnov tuzbenog zahteva. . drugostepeni sud samo moze da potvrdi ili ukine presudu prvostepenog u tom delu. . a presuda je zasnovana na tim cinjenicama. potvrdice provostepenu presudu u delu koji se odnosi na osnov tuzbenog zahteva. . 155 .Da bi doneo drugostepenu medjupresudu. . da bi sud mogao da preinaci presudu. * prvostepeni sud iz cinjenica koje je utvrdio je izveo nepravilan zakljucak o postojanju drugih cinjenica. b) Postoje greske u oceni dokaza.

V) Vrste a) Posebna.. protekom roka za zalbu ).Revizija nije dopustena protiv odluke o troskovima postupka. . . vrati prvostepenom sudu predmet na ponovno odlucivanje. . resenja: o iskljucenju sudije ili protiv resenja kojim se usvaja zahtev za njegovo izuzece..Revizija je dopustena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje u novcu. samostalna zalba na resenje je uvek dopustena. presuda ne moze da se pobija revizijom. kojim se usvaja predlog za obezbedjenje dokaza..Drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao neblagovremenu. vec se resenje prvostepenog suda pobija zalbom protiv presude.) Revizija protiv presude . . . . nesamostalna zalba ne predstavlja posebnu zalbu. kada odbije ili dopusti preinacenje tuzbe.) Zalba protiv resenja A) Pojam i dejstva . 114.ODLUKE KOJE MOGU DA SE POBIJAJU REVIZIJOM . jer zadrzava izvrsavanje resenja. (ne)suspenzivan. po potrebi. .Takva su u prvom redu sva resenja koja se tizu materijalnog upravljanja parnicom. . npr. osim kada to zakon izricito iskljucuje.Resenje protiv koga nije dopustena zalba se moze odmah izvrsiti. odnosno poseban pravni lek. G) Ostala pravila . na predaju stvari ili izvrsenje druge cinidbe. nepotpunu ili nedozvoljenu. * da preinaci resenje ili ga ukine i. .Ako je presuda postala pravosnazna vec nakon okoncanja prvostepenog postupka ( npr. devolutivan.U nekim slucajevima zakon izricito zabranjuje posebnu zalbu na resenje: kada sud odbije zahtev za izuzece sudije.Na zalbu protiv resenja u ostalom delu se shodno primenjuju pravila o zalbi protiv presude. ako vrednost pobijanog dela pravosnazne presude prelazi pola miliona dinara. .Revizija ne sluzi samo interesima stranka.Zalba protiv resenja je devolutivan i suspenzivan pravni lek.Ona je jednostrani pravni lek jer se ona ne dostavlja na odgovor protivnoj strani.DOPUSTENOST I OGRANICENJA REVIZIJE . nego se njome unapredjuje i sudska praksa i pravna sigurnost.Protiv resenja prvostepenog suda je uvek dopustena zalba.Revizija protiv presude je redovan. ogranicen i dvostran pravni lek protiv presude donete u drugom stepenu.POJAM I SMISAO . b) Vezana.. .PREDMET REVIZIJE. osim kad to zakon iskljucuje. 156 .Jedino se u postupku po zalbi na resenje nikada ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom.Ona moze da se izjavi samo protiv presude donete u drugom stepenu. B) Dopustenost .113. * da odbije zalbu kao neosnovanu i potvrdi resenje prvostepenog suda.

po oceni VKS.Videli smo da se revizija ne moze izjaviti zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.RAZLOZI ZA REVIZIJU PROTIV PRESUDE .Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogresne primene materijalnog prava kada je. g) U sporovima zbog povrede autorskog prava. modela. .U nasem pravu. i to bez obzira na to da li se u konkretnom slucaju javlja kao posledica sumpsumacione ili interpretativne greske suda.Revizijski sud je. po samom zakonu.Zbog prekoracenja tuzbenog zahteva revizija se moze izjaviti samo ako je takva povreda ucinjena pred drugostepenim sudom. zastite i upotebe uzorka. jer se ispravljanjem gresaka niznih sudova u primeni prava ostvaruje svrha revizije. A) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka . ako je sud protivno odredbama ZPP doneo presudu zbog propustanja. . . 157 . . b) U sporovima o pravu na naknade stete zbog izgubljenog izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja. ako su povredjena pravila res judicata i zabrana dvostruke litispendencije. potrebno da se razmotre pravna pitanja od opsteg interesa i tako ujednaci praksa i da novo tumacenje prava.Razlog za reviziju su i relativno bitne povrede parnicnog postupka koje su pocinjene u postupku pred drugostepenim sudom..Razlozi za reviziju koji se odnose na apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka obuhvataju sve razloge zbog kojih moze da se pobija prvostepena presuda.Revizija nije dopustena kada tuzilac nije odredio vrednost spora.Revizija je dopustena bez obzira na visinu predmeta spora u sledecim slucajevima: a) U parnicama o pravu na izdrzavanje ili o pravu na ukidanje izdrzavanja. priroda takvih povreda je takva da uvek cine presudu nistavom ).. ogranicen na kontrolu pravnih pitanja.Izuzeci postoje. cak i kada je drugostepeni sud izmenio cinjenicno stanje utvrdjeno u postupku pred drugostepenim sudom. ali ne i eliminisan.Nema razlike da li je greska nastala u prvostepenom ili drugostepenom postupku. tj. ne moze da se izjavi revizija: ako je sud odlucio o tuzbenom zahtevu za koji je stvarno nadlezan visi sud iste vrste. . v) U imovinskim sporovima koji nastaju iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinacnih akata kojima se pravna ili fizicka lica stavljaju u neravnopravna polozaj na jedinstvenom trzistu. .Revizija protiv presude ne moze da se izjavi zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. . . . * Cinjenicno i pravno pitanje u reviziji .. znacaj distinkcije cinjenicnog i pravnog pistanja u reviziji umanjen je.Pogresna primena materijalnog prava je kljucan revizijski razlog. d) U sporovima o zasnivanju. B) Pogresna primena materijalnog prava . ako je sud uskratio stranci mogucnost da raspravlja u postupku. . .Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka razlog su za reviziju i kada su pocinjene u postupku pred prvostepenim sudom ( nebitno da li se podnosilac revizija na njih pozvao i da li je drugostepeni sud smatrao da takve povrede nisu pocinjenje.Pogresna primena materijalnog prava moze da se istakne u raviziji bez ogranicenja. postojanju i prestanku radnog odnosa.

. .. . .Nedopustenu reviziju VKS odbacuje resenjem protiv kojeg nije dopustena zalba. --> izjavljena protiv presude protiv koje se po zakone ne moze podneti. . . questiones mixte kod kojih su pravni i cinjenicni aspekti toliko isprepletani da ih je gotovo nemoguce odvojiti ( npr.O reviziji odlucuje VKS u vecu sastavljenom od petorice sudija na nejavnoj sednici bez odrzavanja rasprave ili na osnovu rasprave koju zakazuje pod uslovima po kojima moze da se zakaze rasprava pred drugostepenim sudom.O dopustenosti revizije odlucuje VKS u vecu sastavljenom od trojice sudija. --> lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnosenje revizije. ukine resenjem pobijanu odluku.Na taj nacin se. .Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u granicama koji se navode u reviziji i samo u onom delu u kome se pobija revizijom.Rok za odgovor na reviziju je 30 dana.U slucaju da je revizija dopustena. uvodi ovlascenje revizijskog suda da kontrolise da li su nizi sudovi pravilno utvrdili cinjenicno stanje. --> izjavilo lice koje nije advokat. jer se radi o sumpsumciji cinjenica pod dispoziciju pravilne materijalnopravne norme. tumacenje domasaja parnicnih radnju. trebalo bi smatrati da i ova pitanja podlezu reviziji.. kao i pitanje dokazivanja kod posrednih dokaza i dokaza prima faciae. ukinuti u celini ili delimicno presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostpenog suda i predmet vratiti na ponovno sudjenje istom ili drugom vecu prvostepenog odnosno drugostepenog suda. instituta i standarda.Pravno pitanje se odnosi na: primenu pravne norme.Naime. procesnih pretpostavki.Isto ovlascenje ima revizijski sud kada posumnja da su cinjenice na kojima je zasnivana odluka pravilno utvrdjene. .( priznanje cinjenica. tumacenje sadrzine javnih i privatnih isprava.U sumnji. --> izjavilo lice koje je odustalo od revizije. . . 158 . .Najteze je klasifikovati tzv. ako revizijski sud nadje da je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno i zbog toga nema uslova za preinacenje pobijane presude. i to u roku od 15 dana od prijema predmeta. ukljucujuci i pitanja ocene dokaza. VKS je dostavlja suprotnoj strani na odgovor u roku od 8 dana. a po potrebi i odluke nizih sudova. a drugostepeni sud svoje spise predmeta VKS u narednom roku od 3 dana. da li je strah opravdan kod prinude ). tumacenje svih pravnih pojmova.Cinjenicna pitanja se odnose na utvrdjenja cinjenica.Uzima se da je odmeravanje visine naknade stete. B) Odlucivanje o osnovanosti revizije . resenjem ce usvojiti reviziju.Revizija se podnosi prvostepenom sudu.). i predmet vrati na ponovno sudjenje. . koji je duzan da reviziju i spise predmeta dostavi drugostepenom sudu u roku od 3 dana.POSTUPAK PO REVIZIJI A) Odlucivanje o dopustenosti revizije .. pravno pitanje. prakticno na mala vrata.Revizija je nedopustena u slucaju kada je: --> izjavilo lice koje nije ovlaceno na ponosenje revizije.. . . ukljucujuci i sve pretpostavke za njenu primenu ( stavove iskustva i pravila o logickog zakljucivanju ).

nove cinjenice je dopusteno iznositi samo u delu koji se odnosi na postojanje odredaba parnicnog postupka. i vraca predmet u ranije faze. . b) da je u zalbi istaknut predlog da o njoj odlucuje VKS. VKS donosi na osnovu cinjenica koje je utvrdio drugostepeni sud.ako utvrdi da je pocinjena neka od bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.Ukidanje presude i vracanje parnice u neku od prethodnih faza je nuzno kada je priroda povrede takva da njeno saniranje moze da se obavi samo naknadnim postupanjem nizih sudova ( npr. * da su povredjena pravila o zabrani dvostruke litispendencije. v) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog suda. v) da se s koriscenjem ovog pravnog leka saglasi i suprotna stranka..Direktna revizija se izjavljuje protiv prvostepene presude.Sud kojem je predmet vracen na sudjenje je vezan resenjem revizijskog suda. zbog potrebe za ujednacavanjem sudske prakse formiranjem stava prema nekom spornom pravnom pitanju. ali nije vezan pravnim shvatanjem revizijskog suda. g) da VKS oceni da je o ovom pravnom leku potrebno odlucivati.Ova revizija se uvodi ZPP-om iz 2005.VKS ukida presude nizih sudova prema navedenim principima i kada nadje da je cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava. g) Da usvoji reviziju i preinaci pobijanu presudu i odluci o svim zahtevima stranaka. * da je stvar vec pravosnazno presudjena ili da je zakljuceno poravnanje.) Direktna revizija A) Pojam i smisao . * da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. . dj) da stranku koja je fizicko lice zastupa advokat.VKS moze: a) Da odbije reviziju kao neosnovanu. . * da ne postoji stranacka sposobnost. d) da je pravni lek blagovremen ( 15 dana od dostavljanja prvostepene odluke ). B) Dopustenost . postojanje razloga za izuzece sudije ). . 159 . prava ). b) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog i prvostepenog suda. . . kao ni razlozi na koje pazi po sluzbenoj duznosti ( pravilna primena mat. .U postupku po reviziji.Smisao ovog pravnog leka lezi u tome da se sbog efikasnosti postupka preskoci drugostepeni postupak po zalbi.ako utvrdi da je pogresno primenjeno materijalno pravo.Uslovi za dopustenost ovog pravnog leka su: a) da se ovim pravnim lekom pobija presuda protiv koje je revizija inace dozvoljena. u delu u kojem se nalaze preduzimanje odredjenih parnicnih radnji i raspravljanje odredjenih pravnih pitanja.VKS ukida i drugostepenu i prvostepenu presudu i odbacuje tuzbu. kada nadje: * da postoji apsolutna nenadleznost parnicnog suda.Svoju odluku o osnovanosti revizije. .ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena. godine i naziva se “zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje”. 115.

. .) Zahtev za zastitu zakonitosti A) Osnovne napomene . odlucio je po tuzbi koja je podignuta posle isteka roka.VKS odlucuje o dopustenosti direktne revizije u vecu koje je sastavljeno od trojice sudija. i ako se ona saglasi sa ovakvim predlogom. devolutivan. onda se smatra da je zalba protiv prvostepene presude povucena. koji takodje ceni dopustenost. a o njenoj osnovanosti u vecu sastavljenom od petorice sudija.Zahtev se moze podneti protiv odluka koje su pravosnaznost stekle u prvom ili drugom stepenu.Dopustenst pravnog leka ne zavisi od toga li je je odluka prethodno bila pobijana zalbom. . 116. pa ako i on utvrdi da je dopusten. pa ako nadje da je dopusten. onda ga dostavlja drugostepenom sudu. --> bitne povrede odredaba parnicnog postupka iz clana 361. ogranicen i dvostran parvni lek. . sud je zasnovao svoju presudu na nedosvoljenim raspolaganjima stranaka ).Zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje se podnosi sudu koji je odlucio u prvostepenom postupku. nesuspenzivan. onda se predmet dostavlja VKS-u.Ovaj pravni lek moze da ima znacaj u situacijama u kojima se stranke ne spore oko cinjenica i kada je prvostepeni sud besprekorno sporveo postupak.Ne postoje revizijski razlozi na kojima sud pazi po sluzbenoj duznosti.Provostepeni sud odlucuje o dopustenosti ovog pravnog leka ( blagovremen. jer se smatra da ce on kvalitetnije da odlucuje o tome on nizih sudova. . . . . on ce resenjem odbaciti zalbu kao nedopustenu i vratiti predmet drugostepenom sudu koji nastavlja redovan postupak po zalbi. .Prvostepeni sud dostavlja zalbu drugoj strani da se izjasni.Zahtev za zastitu zakonitosti jeste vanredan. dozvoljen).Ako protivna stranka ne da saglasnost u odgovoru na zalbu. 160 .Gorenavedena pravila su brisana Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009. D) Ocena . potpun. V) Razlozi: --> pogresna primena materijalnog prava.Tada ima smisla da stranke prepuste VKS ocenu o pravnom pitanju. te se predvidja da VKS o direktnoj reviziji odlucuju isto onako kako drugostepeni sud odlucuje po zalbi. dalji postupak se nastavlja prema pravilima koja vaze za zalbu protiv presude.e) da odlucivanje po direktnoj reviziji nije u suprotnosti s principom donosenja odluke u razumnom roku. ( sud je odlucio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadleznost. G) Postupak a) Postupak pred nizim sudovima . stav 2.VKS moze odbiti pravni lek i potvrditi provstepenu presudu ili preinaciti prvostepenu presudu.Ako VKS nadje da nema potrebe da o zalbi neposredno odlucuje. b) Postupak pred VKS . .

. nepotpun ili nedopusten. . a zatim ce podnosilac zahteva obrazloziti pravni lek. .Po prijemu odgovora. . dostavlja vrhovnom sudu. dostavlja ga strankama na odgovor. 161 . . G) Postupak i odlucivanje po pravnom leku .O zahtevu se odlucuje na sednici veca bez odrzavanja rasprave.Pravni lek se moze izjaviti zbog toga sto je protivno odredbama zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. . . . a protiv odluke donete u prvom stepenu protiv koje nije bila izjavljena zalba.Zahtev za zastitu zakonitosti i revizija organizacioni i funkcionalno su uskladjeni pravni lekovi. a ako je protiv odluke izjavljena revizija.Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zastitu zakonitosti. V) Razlozi za izjavljivanje pravnog leka . putem drugostepenog suda.O zahtevu odlucuje VKS. javnom poretku i moralu. .Sednica pocinje izvestajem izvestioca koji izlaze stanje stvari ne dajuci svoje misljenje o osnovanosti izjavljenog pravnog leka. B) Rokovi .Posle toga ce se procitati presuda na koju se odnosi pravni lek. javni tuzilac moze u roku od godinu dana podici zahtev za zastitu zakonitosti zbog toga sto je ugovor po svojoj sadrzini ili cilju protivan prinudnim propisima.Postupak se odvija shodno odredbama kojima je regulisan postupak po reviziji.Rok za podnosenje pravnog leka iznosi 3 meseca. .. o oba pravna leka odlucuje se jednom odlukom. .Podnosi se prvostepenom sudu koji je ovlascen da pravni lek odbaci kao neblagovremen.Zahtev je ogranicen pravni lek. . zahtev se. . .Protiv pravosnazne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti.Ukoliko javni tuzilac ne podigne zahtev za zastitu zakonitosti u rokovima predvidjenim zakonom. od dana donosenja odluke revizijskog suda kojom je postupak zavrsen. .Protiv drugostepene odluke protiv koje nije bila izjavljena revizija rok se racuna od dana kada je odluka dostavljena onoj stranci kojoj je dostavljena kasnije.Ako prvostepeni sud zakljuci da je pravni lek dopusten.Zahtevom za zastitu zakonitosti ne mogu biti pobijane pravosnazne odluke koje je povodom revizije i zahteva za zastitu zakonitosti doneo VKS.Predsednik veca vrhovnog suda odredjuje sudiju izvestioca u cilju pripreme predmeta za odlucivanje. racuna se od dana kada se ta odluka vise nije mogla pobijati zalbom. javni tuzilac moze podici zahtev za zastitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena revizija one stranke cija mu je revizija ranije dostavljena.Za podnosenje zahteva ovlascen je Republicki javni tuzilac. . stranka koja je podnela predlog je ovlascena sama da izjavi pravni lek u roku od 30 dana od prijema obavestenje da javni tuzilac nece izjaviti zahtev. sto omogucava spajanje postupka i zajednicko odlucivanje o oba pravna leka.Ovaj rok se racuna od dana pravosnaznosti odluke. . ili po bezuspesnom poreteku roka od 30 dana.Protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje je izjavljena revizija. tj. moze se izjaviti samo zbog postojanja apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka.

RAZLOZI . .Sud moze odlucivati na sledece nacine: • odbaciti zahtev kao neblagovremen. kao i lica na koja se prostiru subjektivne granice pravosnaznosti presude ( umesac ).Pravilo je da razlozi na kojima moze da se temelji zahtev za ponavljanje postupka ne vaze. b) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana. njegovo ulaganje upravo i pretpostavlja postojanje pravosnazne sudske odluke. a narocito propustanjem dostavljanja.On nema devolutivan niti suspenzivan efekat. . 117. .) Postojanje krivicnih dela: a) ako se odluka suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka.POJAM I CILJ . • ukinuti odluku i predmet vratiti prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno sudjenje. 162 . ili nekog drugog ucesnika postupka. . • odbaciti zahtev kao neosnovan i potvrditi pobijanu odluku.Razloge za ponavljanje postupka mozemo da svrstamo u 4 grupe: 1. • preinaciti pobijanu odluku.) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka: a) ako nekoj stranci nezakonitim postupanjem.) Ponavljanje postupka . • ukinuti odluku i odbaciti tuzbu. . . resenja kojima se usvaja predlog za izdavanje platnog naloga. resenja o odbacivanju tuzbe i zalbe kao nedopustene. naprotiv. ponavljanje postupka ne predstavlja vanredni pravni lek. ako je okoncan odlukom suda. . resenja kojima se okoncava postupak u parnicama za smetanje poseda. i ostale povrede u vezi sa zastupanjem. ako su vec bezuspesno isticani u ranijem postupku. .Postupak moze da se ponovi. nije bila data mogucnost da raspravlja pred sudom ( stiti se nacelo obostranog saslusanja stranaka ). b) ako je u postupku kao tuzilac ili kao tuzeni ucestvaovalo lice koje ne moze biti stranka u postupku.Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravosnaznih sudskih odluka i njihovu zamenu zakonitim i pravilnim sudskim odlukama.Ovde vazi princip supsidijarnosti. nepotpun ili nedopusten. koja je podobna za pravosnaznost: presude. ili stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlasceno lice.PROCESNA LEGITIMACIJA . 2. v) ako je do odluke suda doslo usled krivicnog dela sudije.Ponavljanje postupka mogu da traze zahtevom stranke i njihovi univerzalni sukcesori. premda ga zakon klasifikuje u vanredne pravne lekove.Njime zakonodavac u izvesnim slucajevima najtezih procesnih povreda daje prednost materijalnoj pravicnosti u odnosu na pravnu sigurnost koja se uspostavlja pravosnaznoscu presude.Stricto sensu.ODLUKE PROTIV KOJIH SE MOZE PODNETI OVAJ PRAVNI LEK .

3. dakle.ROKOVI .Predlog za ponavljanje postupka se uvek podnosi sudu koji je odlucivao u prvom stepenu. . oslanjajuci se na raniju presudu krivicnog suda kojom je naslednik oglasen krivim za pokusaj ubistva ostavioca. jer se radi o ocuvanju osnovnih principa u vrsenju pravosudja. a racuna se od dana kada je stranka saznala za postojanje razloga za ponavljanje postupka. . -* Postupak se moze ponoviti i: ako je.Nova reperta i novi dokazi mogu da cine razlog za ponavljanje postupka samo ako su podobni da proizvedu povoljniju odluku za podnosioca zahteva. po pravosnazno okoncanom postupku pred domacim sudom. nepotpune ili nedozvoljene predloge odbacuje resenjem predsednik veca bez odrzavanja rocista.Subjektivni rok iznosi 30 (60) dana.Ponavljanje postupka se odvija u 3 faze: 1. o odluci Ustavnog suda ili o odluci ESLJP-a. ako bi parnicni sud doneo odluku da se neko lice oglasava nedostojnim za nasledjivanje.) Ispitivanje dopustenosti . 163 . . pa krivicni sud u kasnijem postupku preinaci ili ukine tu odluku.Parnicni sud sam ceni koliki uticaj ima krivicna presuda o osudi svedoka i vestaka na tacnost izjave odnosno misljenja datih u postupku. . .. . to bi predstavljalo razlog za ponavljanje pravosnazno okoncanog parnicnog postupka ).Nepotrebno je da se ustanovi kauzalna veza izmedju pocinjenih krivicnih dela i sadrzaja pobijane presude. 4. odnosno. . . ESKLJ doneo odluku o istom ili slicnom odnosu protiv Srbije. ako je Ustavni sud u postupku po ustavnoj zalbi utvrdio da postoji povreda ljudskog prava zajemcanog Ustavom.) Nove cinjenice ili novi dokazi: ako stranka sazna za nove cinjenice ili nadje nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te cinjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. a racuna se od dana pravosnaznosti odluke. jer nije znala da postoje ).Protekom ovog roka. a ta odluka bude pravosnazno preinacena.U ovoj fazi postupka.) Stavljanje van snage sudskih odluka: a) ako stranka stekne mogucnost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je ranije medju istim strankama doneta o istom zahtevu. subjektivno nove cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave ( stranka se nije na njih pozvala. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokaze kojima se potkrepljuju navodi predlagaca.Predlog mora da bude supstanciran i da sadrzi: zakonski osnov po kome se trazi ponavljanje. sud ispituje postojanje pretpostavki od kojih zavisi da je dopusten predlog za ponavljanje postupka.Objektivni rok iznosi 5 godina. .Ako je predlog dopusten. ukinuta ili ponistena.Nove cinjenice su samo nova reperta. v) ako je naknadno pred nadleznim organom pravosnazno reseno prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana ( npr. .POSTUPAK . te neblagovremene. stranka nema vise pravo da trazi ponavljanje postupka. izuzev prava na sudjenje u razumnom roku. kada je stekla mogucnost da taj razlog upotrebi. b) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda. on se dostavlja suprotnoj stranci na odgovor ( ne mora da ga da ) u ruku od 15 dana. osim ako se ne radi o razlozima koji se ticu povrede nacela kontradiktornosti.

. nalaze jedinstveno odlucivanje. onda ce predsednik veca prvostepenod suda da dostavi predmet visem sudu. . sud moze da dodje do istog meritornog rezultata kao sto je bila i izreka ukinute odluke. . . . 118. . litispendencija) i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog drugog razloga.U tom slucaju. . ako se ponavljanje postupka trazi zbog povrede principa res judicata.nova producta.Ponovno odlucivanje o glavnoj stvari odvija se po pravilima koja vaze za parnicni postupak.Prilikom utvrdjivanja osnovanosti predloga. ( postojanje krivicnog dela ).2.O osnovanosti predloga za ponavljanje postupka se raspravlja na rocistu pred prvostepenim sudom. a ne u postupku koji je rezultirao ukinutom odlukom. zakon ne predvidja mogucnost da sud potvrdi ukinutu odluku.U ponovljenom postupku.) Ponovno raspravljanje o glavnoj stvari ( judicum rescissorium ) .Nova glavna rasprava se ne odrzava. koji ce onda moci da ukine odluku ).Kada se istovremeno pred sudom nadju revizija i predlog za ponavljanje postupka. 3.Da bi odobrio ponavljanje postupka.) Ispitivanje osnovanosti predloga za ponavljanje postupka ( judicum rescidens ) . sud ce zastati s postupkom povodom predloga za ponavljanje postupka do zavrsetka postupka po reviziji . . sud mora da stekne visi stepen uverenja ( od obicne verovatnoce ) o istinitosti postojanja razloga na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka. . sud ce zastati s postupkom po reviziji do zavrsetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka.Ako stanka izjavi reviziju zbog razloga navedenih u clanu 361. jer se u tom slucaju tuzba odbacuje. smatrace se da je stranka izjavila samo reviziju. 164 . vec mora da donese novu istog sadrzaja.Za materijalnu pravosnaznost i njene granice bitan je momenat zakljucenja glavne rasprave u ponovljenom postupku. sud je vezan razlozima za ponavljanje postupka koje je naveo predlagac.Do trece faze dolazi samo ukoliko je nadlezni sud ukinuo svojim resenjem raniju pravosnaznu presudu.) Odnos ponavljanja postupka i drugih vanrednih pravnih lekova .Donosenje odluke o ukidanju ranije presude ima preobrazajno dejstvo i ukida raniju presudu ex tunc. . predsednik veca ce istovremeno izreci da ukida odluku u ranijem postupku ( a ukoliko se razlog za ponavljanje odnosi na postupak pred visim sudom. .ZPP pociva na principu jedinstvenosti pravnog leka.U novom postupku. predsednik veca ce resenjem odluciti o osnovanosti predloga za ponavljanje.Nakon rocista.U resenju kojim dozvoljava ponavljanje postupka.Ako zakon i dopusta istovremeno izjavljivanje dva vanredna prvna leka. . stav 2. . ( presudjena stvar. dopusteno je iznositi i nove cinjenice i dokaze.To je evidentno iz mogucnosti VKS da istovremeno jednom odlukom odlucuje i po reviziji i po zahtevu za zastitu zakonitosti. i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka iz clana 422. . .

na sudu je da odluci s kojim ce postupkom da zastane.Pravo na drzavinsku zastitu pripada svakom drzaocu. .Pravo na drzavinsku zastitu u ovoj parnici imaju drzalac stvari i drzalac prava.. te da je na njoj fakticku vlast uspostavlja tuzeni.. fizicki.Drzavinske parnice imaju za cilj da sprece samovlasno oduzimanje drzavine. 120. pri cemu ona ne menja drzaoca. Karakteristivno je da su odredbe u posebnim postupcima lex specialis u odnosu na norme koje regulisu opsti parnicni postupak ( one se primenjuju samo supsidijarno ).Oduzimanje znaci da prestaje fakticka vlast tuzioca na stvari. a nekada zastita posebnih interesa pojedinih ucesnika u postupku ( porodicni sporovi ).U svim drugim slucajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.Parnica zbog smetanja drzavine pokrece se kada dodje do neovlascenog smetanja ( oduzimanja ili uznemiravanja ) poseda.Tuzilac moze da zahteva da tuzeni bude osudjen na vracanje oduzete drzavine.Smetanje drzavine nastaje kada se samovlasno.Uznemiravanje znaci da se na stvar vrsi nedopusten uticaj. sto iskljucuje mogucnost da posredni drzalac vodi posesornu parnicu protiv neposrednog. . 165 . . zakoniti i nezakoniti.) Pojam i vrste posebnih parnicnih postupaka ZPP u trecem delu posebno normira odredjene parnicne postupke koje razlicito tretira po predmetu spora. . . clam i precario.Drzavinska parnica se ogranicava samo na pretresanje i dokazivanje poslednjeg stanja drzavine i nastalog smetanja. .Prema ostalim licima i takav drzalac ima pravo na drzavinsku zastitu.. telesnim radnjama zahvata drzavina. Zakonodavac se ovde rukovodi razlicitim pravno-politickim razlozima: nekada je to hitnost postupanja ( drzavinski postupak ). i to kako svaki prema trecim licima. posredni i neposredni drzalac.) Smetanje drzavine . . .Pravo na drzavinsku zastitu imaju i sudrzaoci. da mu zabrani dalje uznemiravanje. . tako i medjusobno u slucaju smetanja poseda. . kao tuzeni bi tuzbom trebalo da budu obuhvacena oba lica. pravi i manljivi. 119. jer im je svrha da efikasno i brzo uspostave poslednju fakticku vlast na stvari. savesni i nesavesni. .Pasivnu legitimaciju u parnici ima ono lice koje je preduzelo radnju smetanja drzavine.PRAVO NA DRZAVINSKU ZASTITU . a za pokretanje ovog postupka je irelevantno kakvo svojstvo ima drzalac i kako je stekao drzavinu. a ako je to lice preduzelo smetanje po nalogu ili u interesu drugog lica. i to samo prema licu koje je odmah povratilo drzavinu u roku za samopomoc.Pravo na drzavinsku zastitu nema jedino drzalac koji je drzavinu stekao vis.POJAM I ZNACAJ . . a koji ce da nastavi.

. odluke suda. --> radi sprecavanja nasilja. Objektivni rok je godinu dana od povrede..Resenje kojim se usvaja tuzbeni zahtev ima kondemnatorni karater.). . cak i do momenta zakljucenja glavne rasprave. i ono je podobno za formalnu i materijalnu pravosnaznost i predstavlja izvrsnu ispravu. --> radi otklanjanja hitne opasnosti od protivpravnog ostecenja stvari. .Sporno je od kada se racuna subjektivni rok kada je smetanje preduzeto radnjama koje se ponavljaju. • revizija nije dozvoljena. .. b) zakonski rokovi za vrsenje parnicnih radnji su kraci: rok za zalbu je 8 dana. g) drzavinska tuzba se mora podici u subjektivnom roku od 30 dana. sud ne saslusava protivnu stranu.Odluka o tuzbenom zahtevu se mora doneti u roku od 90 dana.. B) Hitnost postupka . b) tuzilac je morao da bude drzalac stvari u momentu kada mu je drzavina samovlasno oduzeta.Raspravljanje u ovoj parnici je ograniceno.Subjektivni rok je materijalnopravni i prekluzivan.Predmet drzavinske parnice je uspostavljanje restitucije. jer sud moze da odluci da zalba ne zadrava izvrsenje resenja.. a ponavljanje postupka je moguce samo zbog povrede nacela kontradiktornosti.. savesnosti ili nesavesnosti drzaoca. ako se smetanje vrsi uz pristanak drzaoca. posebna zalba nije dozvoljena. a protiv resenja kojim se odredjuje ova mera.Hitnost se u ovim parnicama ostvaruje na sledeci nacin: a) poziv na rociste ne mora biti dostavljen 8 dana pre rocista. na osnovu zakonskog ovlascenja. ne postoji protivpravnost. v) tuzba se tuzenom ne dostavlja na odgovor niti se odrzava pripremno rociste. 166 . D) Pravni lekovi Protiv resenja stranke mogu izjaviti zalbu: • rok iznosi 8 dana.Privremene mere se ( po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke ) izricu: --> radi sprecavanja nastupanja nenadoknadive ili tesko nadoknadive stete. . sud ce razmatrati samo one cinjenice koje se odnose na poslednje stanje drzavine i na nastalo smetanje. pravnom osnovu za drzavinu.Iskljucena je mogucnost da se u drzavinskoj parnici raspravlja o: naknadi stete. G) Odluka o tuzbenom zahtevu . odnosno ranije fakticko stanje drzavine na stvari ( vracanje stvari ili prestanak uznemiravanja i zabrana daljeg uznemiravanja ).PREDMET SPORA . ali preovladava shvatanje da za svako novo smetanje pocinje da tece novi rok. .. • zalba ne mora da ima uvek suspenzivno dejstvo. ali ovaj period moze biti i kraci. paricioni rok odredjuje sud. g) nedolazak tuzenog na rociste nije smetnja da se ono odrzi. V) Privremene mere . v) smetanje drzavine mora da bude protivpravno ( tj. koji se racuna od dana kada je tuzilac saznao za povredu drzavine i ucinioca.Kada donosi privremenu meru.TOK I SPECIFICNOSTI POSTUPKA A) Pokretanje postupka . • o zalbi uvek odlucuje drugostepeni sud na osnovu rasprave.Potrebno je da su kumulativno ispunjeni sledeci uslovi: a) tuzeni mora da bude drzalac stvari. . tj.

Sud ne sme da izda platni nalog kada: • tuzbu inace treba odbaciti. • tuzba je nekonkludentna.Dj) Prinudno izvrsenje . v) tuzeni je glavni duznik. . Sud ne moze da izda platni nalog kada: • prebivaliste tuzenog nije poznato.VRSTE PLATNOG NALOGA 1. . b) tuzilac mora priloziti uz tuzbu verodostojnu ispravu kojom dokazuje svoje potrazivanje. nije moguce da se izda platni nalog. g) ne postoji verodostojna isprava.Da bi sud doneo dokumentarni platni nalog.Sud meritorno odlucuje na osnovu same tuzbe. sud donosi nalog tuzenom da plati dospelo nesporno potrazivanje.Mandatni postupak je izraz nacela ekonomicnosti postupka. b) tuzilac u tuzbi iznese osnov i visinu duga i naznaci dokaze na osnovu kojih moze utvrditi istinitost tuzbenih navoda.Dakle. 121. .Ovaj postupak ( mandatni.Tuzilac je duzan da u roku od 30 dana podnese predlog za izvrsenje resenja koje je doneto u posesornoj parnici.) Postupak izdavanja platnog naloga . . nije neophodno da poverilac vodi novi drzavinski spor. . ponovi smetanje. . nakon sto je postupio po resenju suda. tj.I jedna i druga vrsta naloga moze da se izda samo ako su ispunjene sve procesne pretpostavke.Sud ne sme da ospori svojstvo verodostojnih isprava. . • cinidba nije dospela.Kad god je moguce da se na osnovu verodostojne isprave zahteva izvrsenje. osim ako in concreto opravdano posumnja u njihovu istinitost ili autenticnost.) Nedokumentarni platni nalog.POJAM I ZNACAJ . 2. . • cinidba nije tuziva.Sud ce doneti platni nalog samo ako tuzilac ucini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga.Izvrsna isprava vazi i za slucaj da duznik. • njeno ispunjenje zavisi od ispunjenja protivcinidbe.) Dokumentarni platni nalog . • prebivaliste tuzenog je u inostranstvu. treba da se ispune sledeci uslovi: a) tuzbeni zahtev treba da se odnosi na dospelo potrazivanje u novcu. . bez odrzavanja rocista. skraceni ) predstavlja poseban parnicni postupak koji se odvija po tuzbi za osudu na placanje novcanog iznosa. • tuzbeni zahtev ne glasi samo na novac. 167 . a protekom tog roka tuzilac gubi pravo da u izvrsnom postupku zahteva izvrsenje resenja. ako su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi.se izdaje u sledecim slucajevima: a) tuzbeni zahtev se odnosi na dospelo novcano potrazivanje ciji iznos nije visi od 100000 din.

Ako predsednik veca nadje da je prigovor dopusten.Zalbom ce tuzilac pobijati odluku o troskovima mandatnog postupka. . . . sud izrice tuzenom da u roku od 8 dana ( 3 dana u menicnim i cekovnim sporovima ) po prijemu naloga isplati tuziocu trazeni novcani iznos. sud ce sprovesti postupak po pravilima za sporove male vrednosti.U zavisnosti od rezultata do kojih dovede rasrpava o osnovanosti tuzbenog zahteva. on ce zakazati glavnu raspravu. .Nedokumentarni platni nalog sud izdaje samo na predlog tuzioca. sud ce otpoceti raspravljanje o osnovanosti tuzbenog zahteva.Ako nadje da je prigovor osnovan.b) tuzbeni zahtev se mzoe pokazati neosnovanim. potpun ( oznacenje platnog naloga koji se pobija. .koju mogu da izjave i tuzilac i tuzeni.MANDATNI POSTUPAK A) Pokretanje .Predmet raspravljanja u postupku koji tece nakon prigovora jeste pravilnost i zakonitost platnog naloga.moze da ulozi samo tuzeni. . Postupak po progovoru: . . nepotpune i nedozvoljene prigovore predsednik veca ce odbaciti resenjem. B) Izdavanje platnog naloga . izjava o tome da li se pobija nalog u celini ili delimicno. te sud donosi presudu kojom platni nalog odrzava na snazi. mandatni postupak se moze okoncati na 3 nacina: .Postoje dva pravna leka protiv platnog naloga: a) Zalba protiv resenja. a moze i pobijati dokumantarni platni nalog onda kada ima opravdan interes da se o njegovom tuzbenom zahtevu odlucuje u redovno.PRAVNI LEKOVI . sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu i ukida platni nalog svojim resenjem. sud nece odbaciti tuzbu.Po svojoj pravnoj prirodi.Merotorno odlucivanje o prigovoru svodi se na odlucivanje da li platni nalog treba odrzati na snazi. . 168 . pa sud donosi presudu kojom ukida platni nalog i odbija tuzbeni zahtev.Neblagovremene. a ne u mandatnom postupku. koja se ne dostavlja tuzenom na odgovor.Progovor se moze podneti iz istih razloga kao i zalba u redovnom parnicnom postupku. .Prigovor ima dvostruki karakter: on je u isto vreme i pravni lek i odgovor na tuzbu. vec ce nastaviti postuapk po opstim pravilima parnicnog postupka.. a ako predloga nema. .Tuziocu koji je ishodio izdavanje platnog naloga pripada i pravo na naknadu parnicnih troskova.Ako sud nadje da nisu ispunjeni uslovi koji su potrebni za izdavanje platnog naloga. i ne zakazuje se nikakvo rociste. prigovor je remonstrativan (o njemu odlucuje sud koji je izdao nalog) i suspenzivan pravni lek ( sprecava pravosnaznosti i izvrsnost ).a) tuzbeni zahtev se moze pokazati potpuno osnovanim. b) Prigovor protiv platnog naloga.Prigovor treba da je blagovremen ( u roku od 8 dana ). . . . razlozi prigovora.Tuzeni podnosi zalbu samo kada pobija odluku o troskovima mandatnog postupka.Po pravosnaznosti tog resenja. . potpis podnosioca ) i dozvoljen.U platnom nalogu. . . .Pokrece se tuzbom.

U pozivu je sud duzan da stranke pouci o specificnostima bagatelnog spora: a) da ce se smatrati da je tuzilac povukao tuzbu ako ne dodje na prvo rociste. bitna sadrzina izvedenih dokaza..Sporovi male vrednosti su samo oni sporovi koji se pokrecu kondemnatornim tuzbama. Glavna pravna posledica prigovora na platni nalog jeste da se posebni mandatni postupak pretvara u opsti parnicni postupak. Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009.Zato ce sud ipak odrzati raspravu bez tuzenog. ukoliko se preinacenjem tuzbe smanji vrednost spora ).POSTUPAK A) Pripremanje glavne rasprave .) Postupak u sporovima male vrednosti . Sporovi male vrednosti su: • oni koji se odnose na potrazivanje u novcu. . 169 . ko ga j. v) da se odluka moze pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka. medjutim.Tuzenom se ne podnosi tuzba na odgovor. • cija vrednost spora ne prelazi 100000 dinara. . pa sud donosi presudu kojom platni nalog delimicno odrzava na snazi. pa u tom slucaju ce se spor dovrsiti po pravilima opsteg parnicnog postupka ( i obrnuto. ako je tuzilac u tuzbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja trazene cinidbe primi novcani iznos koji ne prelazi propisanu granicu. pri cemu vrednost njihovog predmeta ne prelazi zakonski iznos. vec sud po prethodnom ispitivanju tuzbe zakazuje rociste za glavnu raspravu. b) da sve cinjenice i dokazi treba da budu iznete do zakljucenja glavne rasprave. nema pripremne rasprave. . stranke mogu izjaviti redovne zalbe. sud ce usvojiti tuzbeni zahtev presudom zbog izostanka.PRESUDA . a sto on nije tu.Sadrzina zapisnika ogranicena je na najnuznije podatke o preduzetim parnicnim radnjama: izjave stranaka od bitnog znacaja. podatke o tome da li su stranke prisustvovale objavljivanju presude.. 122. odluke protiv kojih je dozvoljena zalba.Sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na novcano potrazivanje ili predaju pokretne stvari.U sporove male vrednosti spadaju u sporovi koji se ticu predaje pokretne stvari. a parnice koje se pokrecu deklarativnim i preobrazajnim tuzbama ne mogu se smatrati sporom male vrednosti.Moze se desiti da usled preinacenja tuzbe vrednost predmeta spora predje granicu.Izostanak tuzioca s rocista za glavnu raspravu povlaci za sobom fikciju o povlacenju tuzbe.Presuda se uvek donosi i objavljuje odmah po zakljucenju glavne rasprave. . G) Poziv za glavnu raspravu .Ako s glavnog rocista izostane tuzeni. presuda zbog izostanka je ukinuta. B) Vodjenje zapisnika . Protiv presude kojom je odluceno po prigovoru. odnosno 300000 dinara u postupku pred provrednim sudovima. . V) Izostanak stranaka .- v) tuzbeni zahtev se moze pokazati delimicno osnovanim. . .POJAM I ZNACAJ . cak i kada vrednost spora ne prelazi zakonom propisan iznos.

POJAM I ZNACAJ . a u postupku po zalbi vece od trojice sudija. . . vec to cini samo na njihov zahtev.U bagatelnim sporovima postoje samo dva razloga za zalbu: * apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka. a stankama koje nisu bile prisutne ipak dostavlja prepis. B) Stranke i zastupnici Specificnosti: • stranka ne moze izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika.Ovde vaze kraci rokovi: rok za zalbu protiv presude i resenja je 8 dana ( umesto 15 ). odnosno dostavljanja ( ako se dostavlja ).Resenje koje donosi sud u sporu male vrednosti moze se pobijati zalbom samo zbog pogresne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede pravila parnicnog postupa. odgovor na zalbu se mora podneti u roku od 3 dana (8). tako i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto gde je po sporazumu stranka tuzeni duzan da izvrsi ugovor. . Punomocnici tada moraju imati punomocje koje je izdao stecajni upravnik. . tuzilac moze podici.) Postupak u privrednim sporovima .Privredne sporove u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac.Pariocioni rok i rok za podnosenje predloga za dopunu presude je svega 8 dana. . ako smatra da zbog novih cinjenica i dokaza treba odrzati novu glavnu raspravu pred drugostepenim sudom. .. 123. . B) Zalba protiv presude .Drugostepeni sud ne moze ukinuti presudu i vratiti predmet na ponovno sudjenje. mogu se voditi pred sudom opste mesne nadleznosti i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto upisa u registar.Statusni sporovi koji nastanu povodom upisa u registar.Nije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka. ex lege dolazi do prestanka punomocja koje je izdao statutarni zastupnik.PRAVNI LEKOVI A) Zalba protiv resenja . duzan je da zakaze novo u roku od 30 dana. • ako se nad pravnim licem otvori postuapk stecaja ili likvidacije. kako pred sudom opste mesne nadleznosti.TOK POSTUPKA A) Nadleznost i sastav suda .Sud ne mora da dostavlja prisutnim strankama prepis presude. za izvrsenje ugovora i naknadu stete usled neizvrsenja ugovora.Rok za zalbu je 8 dana od objavljivanja presude. . 170 . b) Nadleznost prema mestu upisa u registar. * pogresna primena materijalnog prava.Pod privrednim sporom se smatra svaki spor za koji je predvidjena stvarna nadleznost privrednih sudova.U bagatelnim sporovima zalba je dozvoljena samo protiv resenja kojima se okoncava postupak. V) Rocista i rokovi .Tuziocu stoje na raspolaganju dva elektivna foruma: a) Forum loci solutionis.Tuzbu za utvrdjenje postojanja ugovora.U slucaju da sud odlozi rociste. .

Objektivni rok za podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje iznosi 30 dana. G) Pravni lekovi .Poseban znacaj materije porodicnog prava zahteva i poseban nacin regulisanja postupanja u porodicnim sporovima ( opsta pravila par. * prvo rociste mora da se zakaze tako da se odrzi pre isteka roka od 15 dana od dana kada je tuzba primljena u sud.) Ogranicenja dispozicije stranaka . kao i cinjenice koje nijedna stranka nije iznela.ZAJEDNICKA PRAVILA ZA SVE POSTUPKE 1.U porodicnim sporovima ne vazi raspravno vec ublazeno istrazno nacelo. osim ako zalilac ucini verovatnim da.Revizija nije dozvoljena ako vrednost pobijanog dela presude ne prelazi 2.POJAM I ZNACAJ Porodicni zakon regulise posebna postupka u vezi s porodicnim odnosima: • bracne sporove • paternitetske i maternitetske sporove • sporove za vrsenje prava deteta • sporove za vrsenje. .Prvi stepen. 171 ..Sudije i porotnici mogu biti samo oni koji su stekli posebna znanja o pravima deteta. cinjenice nije mogao da iznese do zakljucenja glavne rasprave (to isto vazi i za redovni parnicni postupak).) Sastav suda .Sud moze da izvodi dokaze i ex officio. .Sud ne moze da donese presudu na osnovu priznanja.bla bla.. . nema ni sudskog poravnanja.Da bi se postupak ubrzao. 124. zbog propustanja. * drugostepeni sud je duzan da donese odluku u roku od 30 dana. .trojica sudija.U zalbi protiv presude stranke ne mogu iznositi nove cinjenice ni dokaze.. * sud bi trebalo da sprovede postupak na najvise 2 rocista.5 miliona dinara. vaze sledeca pravila: * sud ne dostavlja tuzbu tuzenom na odgovor. 4. odnosno lisenje roditeljskog prava • sporove za ponistaj usvojenja • alimentacione sporove • sporove za zastitu od nasilja u porodici . na osnovu odricanja. . b) sporovi se ne mogu okoncati dispozitivnim stranackim radnjama.) Postupci u vezi sa porodnicnim stvarima .) Istrazno nacelo .Drugi stepen..Prisutan javni interes u porodicnim sporovima zahteva i da nacelo dispozicije bude ograniceno: a) sud moze da izrekne i one pravne posledice koje nijedna stranka nije zahtevala.Sud moze da utvrdjuje i one cinjenice koje medju strankama nisu sporne.) Hitnosti postupka . 2. . postupka se primenjuju supsidijarno ). 3.sudija i dva porotnika.. bez svoje krivice. .

) Iskljucenje javnosti 7. te organ starateljstva.Sud donosi odluku o naknadi parnicnih troskova po slobodnoj oceni.5 5 Mislim da nije potrebno uciti o svakom posebnom postupku. . kao i sva lica koja imaju pravni interes da brak bude ponisten. ovo je dovoljno. krivica stranka za pojedine troskove.) Locus standi.Tuzba za razvod je konstitutivne priride. 6.Parnica se pokrece deklaratornom tuzbom. . a naslednici mogu jedino da nastave vec zapocetu parnicu i to samo ako imaju pravni interes za nastavak parnice. . . sud nije vezan da odlucuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku. .Tuzbu mogu da podnesu samo supruznici. . imovinsko stanje. stranke ne mogu preduzimati dispozitivne radnje kojima se okoncava spor.Ulaganje vanrednih pravnih lekova je iskljuceno kada je doneta presuda kojom se brak razvodi ili ponistava.Ako se u tuzbi navodi neki od razloga koji cine brak apsolutno nistavim. 8.Presuda koja je doneta na osnovu predloga stranka za sporazumni razvod moze da se pobija zalbom samo iz dva razloga: bitne povrede postupka. za utvrdjenje postojanja/nepostojanja braka. . oni koji imaju pravni interes i javni tuzilac.pravo na vodjenje spora u tudjem pravu u ovim sporovima ima i javni tuzilac. D) Presuda i pravni lekovi . G) Utvrdjenje (ne)postojanja braka . koju mogu da podnesu supruznici.BRACNI SPOROVI A) Vrste: sporovi za razvod braka.Ona je uvek dopustena. . tj. odredjivanju mera zastite od nasilja u porodici. lisenju roditeljskog prava. tuzbu mogu da podnesu supruznici. B) Principi . bez obzira na vrednost predmeta spora. 172 .. B) Razvod braka . sud ce ex officio odluciti o: vrsenju roditeljskog prava. sporazum zakljucen pod prinudom. ). kao i presuda o razvodu.5.) Revizija . * Drugo.Od nacela dispozicija se dvostruko odstupa: * Prvo. .Presude se pobijaju redovnim pravnim lekovima po opstem rezimu.Punomocje za zastupanje mora biti specijalno.. a potpis vlastodavca overen.U slucaju da se tuzilac odrekne tuzbenog zahteva.Presuda kojom se brak razvodi ili nisti je konstitutivne prirode. i kada nijedna stranka to ne zahteva. odricanje se smatra povlacenjem tuzbe. V) Ponistaj braka .Sve tri vrste presuda deluju erga omnes. vodeci racuna o razlozima pravicnosti ( uspeh u sporu.) Naknada parnicnih troskova . za ponistaj braka. a presuda kojom se brak oglasava (ne)postojecim je deklaratorne prirode.Brak se moze razvesti po tuzbi za razvod braka i na osnovu predloga za sporazumni razvod braka.

Vanparnicna stvar je i svaka druga pravna stvar koja se ne temelji na sporu.To je sudski postupak i postupak u kome se resavaju gradjanske ( ne i upravne ) nesporne stvari. . stvari cije resavanje neposredno odredjuje imovinskopravnu poziciju ucesnika u vanparnicnom postupku: a) raspravljanje zaostavstine.Zakon regulise posebne postupke u razlicitim vanparnicnim stvarima.Vanparnicna stvar je licna.Temeljem zakona u vanparnicne stvari spadaju: 1. b) postupak za zadrzavanje lica u ludnici.U prave vanparnicne stvari spadaju i pravne stvari koje su imovinskopravnog karatera.U vanparnicnom postupku se ne resavaju sporovi u materijalnopravnom smislu. b) zemljisnoknjizne stvari.U prave vanparnicne stvari spadaju sve one u kojima se odlucuje o statusu fizickih lica: a) postupak lisenja poslovne sposobnosti. . . neophodno je: • da je za njeno resavanje nadlezan sud.Osnovni subjekt vanparnicnog postupka je sud. d) davanje dozvole za stupanje u brak. dj) postupak za utvrdjenje radne sposobnosti.Uz znanje osnovnih principa vanparnicnog postupka. a ne organ uprave. . Da bi se i ovakva pravna stvar resavala u vanparnicnom postupku.) Pojam i obelezja vanparnicnog postupka A) Pojam i znacaj . g) produzenje roditeljskog prava. v) proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti. 6 HAHAHAhahahahahahha:))))))))))):-) 173 .125. V) Predmet vanparnicnog postupka . .Vanparnicni postupak je deo gradjanskog postupka u kome se odlucuje o vanparnicnim stvarima. porodicna.Ovaj postupak je blizi upravnom nego parnicnom postupku. • da o ovoj stvari ne moze da se vodi parnica zbog nemogucnosti da se uspostavi dvostranacki odnos u postupku.To su one stvari u kojima ne postoji suprotstavljen interes ucesnika u postupku. imovinska ili druga nesporna stvar. studenti mogu lako i samostalno da primene pravila koja vaze za svaki vanparnicni postupak ponaosob.) Prave vanparnicne stvari . . vanparnicnih stvari. .6 B) Pravna priroda . cak i kada Zakonom nije izricito predvidjeno da se resava u vanparnicnom postupku. . v) protest menice i ceka. . . .Izmedju ucesnika moze da postoji de facto spor. ali ne i spor u materijalnopravnom smislu. • da se u postupku ne istice da postoji povreda ili ugrozavanje subjektivnog prava.Pod vanparnicnim postupkom podrazumevamo skup procesnih normi koje uredjuju postojanje gradjanskog suda i ucesnika prilikom resavanja tzv. .Opsti vanparnici postupak ne postoji.

.medjutim.. . . 174 .Sud nije vezan sadrzinom predloga za pokretanje postupka.g) sastavljanje. Njegov sused B je o tome obavestio svog prijatelja S koji je sudija opstinskog suda.Sud okoncava postupak.U vanparnicnom postupku nema slobodne dispozicije precesnim radnjama. tj. jer se npr. G) Shodna primena odredaba ZPP-a na vanparnicni postupak .Norme ZPP-a se ne primenjuju na vanparnicni postupak supsidijerno. sudskog poravnanja. po sluzbenoj duznosti. .) Neprave vanparnicne stvari .Npr: Punoletni A se kocka.. odricanja ili priznanja zahteva. .Vanparnicni postupak je preventivan.U svim ovim postupcima se primarno ostvaruje javni interes. neki oblici vanparnicnog postupka ne pokrecu se po sluzbenoj duznosti. pravni mir i sigurnost.Ovde spadaju imovinskopravne stvari u kojima postoji suprotstavljen interes ucesnika: a) odredjivanje naknade za eksproprisanu imovinu. g) uredjenje medja. . nema preinacenja ili povlacenja tuzbe. dovodi u pitanje gzistenciju svoje porodice.Ovlascenje za pokretanje postupka se ceni prema normama ZVP i materijalnog prava.Podnosenje predloga sudu ima samo znacaj u okviru opsteg prava na sudsku zastitu prema kojem je sud duzan da ovakav predlog razmotri u pogledu njegove dopustenosti i osnovanosti. b) uredjenje upravljanja i koriscenja zajednicke stvari. vec samo po predlogu ovlascenog lica. . po sluzbenoj duznosti. .Ove stvari bi se mogle resavati i u parnicnom i u upravnom postupku. postupkom za uredjenje medja ili deobu zajednicke stvari sprecava samovlasce i nastupanje stete. jer se njegovim vodjenjem stiti pravni polozaj. onako kako ga je i zapoceo. priznanja cinjenica. 2. 126.Vanparnicni postupak je zastitni. .Izuzetno.Sudija S je duzan da pokrene postupak za lisenje poslovne sposobnosti ili postupak za zadrzavanje u zdravstvenoj organizaciji neuropsihijatrije. .. podnosenje predloga sudu ne znaci i da je vanparnicni postupak pokrenut. osim u nepravim-kontencioznim vanparnicnim stvarima. odnosno mogucnost primene ZPP samo kada je takva primena u skladu sa ciljem i nacelima vanparnicnog postupka.Inicijativu za pokretanje postupka mogu da daju i ovlasceni predlagaci.Shodna primena znaci da se norme ZPP-a primenjuju tek kada nije drugo izricito odredjeno u ZVP. licnost. .) Nacelo oficioznosti .Vanparnicni postupak pokrece sud. . ako na bilo koji nacin sazna za okolnosti koje spadaju u dispoziciju one pravne norme cije ispunjenje povlaci obavezu smesaja u ludnicu ili lisenje poslovne sposobnosti. v) deoba zajednicke stvari ili imovine. po pravilu. tj. opija se. potvrdjivanje. srodnici. .To znaci i elasticnost. . medjutim zakonodavac za njih predvidja vanparnicni postupak. . i zdravlje ucesnika kojima je takva zastita potrebna. cuvanje i ponistaj isprava. vec shodno.) Nacela vanparnicnog postupka 1.organ starateljstva. d) priznanje stranih sudskih i arbitraznih odluka. .

2.U statusnim i imovinskim vanparnicnim stvarima sud je duzan da se stara o zastiti interesa i prava stranka koje iz bilo kog razloga to nisu u stanju da same cine. mesna nadleznost se odredjuje prema prebivalistu predlagaca. jer sud koji je zapoceo postupak moze uvek da ustupi predmet drugom sudu cija nadleznost postoji prema izmenjenim okolnostima.VRSTE 1. .) Ostala nacela vanparnicnog postupka . ako to nalazu razlozi celishodnosti i zastite interesa ucenika u postupku.Postupak ovdi sudija pojedinac. dok se nacelo kontradiktornosti ne primenjuje. mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi prebivaliste.. 2. . . te da po sluzbenoj duznosti donese i odluku o vracanju poslovne sposobnosti. materijalna istina i ocena dokaza . te da izvedene i one dokaze koje ucenici u postupku ne pominju i ne predlazu.Sud je u ovim postupcima duzan da o njihovom pokretanju uvak obavesti organ starateljstva. .Za sprovodjenje vanparnicnog postupka stvarno je nadlezan osnovni sud.Sud je.) Subjekti vanparnicnog postupka .Sud postupa u vanparnicnom postupku inkvizitorski. . vec tezi da istinito utvrdi cinjenice od kojih zavisi pravilna primena imperativne materijalnopravne norme.) Ucesnici 175 . . 3.U tom smislu.Obim utvrdjenja cinjenica i potreba za izvodjenjem dokaza omedjeni su granicama dispozicije materijalnopravne norme koju sud utvrdjuje i ciju pravnu posledicu primenjuje u vanparnicnom postupku. . cak i priznanje cinjenica ne oslobadja sud da i drugim dokaznim sredstvima pravilno utvrdi postojanje cinjenica koje su vazne za donosenje odluke. a postupak se pokrece po predlogu javnog tuzioca ili lica koje za pokretanje ima neposredni pravni interes.U statusnim vanparnicnim stvarima. . .Vazi nacelo pismenosti. . duzan da utvrdjuje stanje zdravlja ovih lica. vac je opsta javnost uvak iskljucena.Ne vazi nacelo javnosti.Vazi nacelo saslusanja stranaka. dalje.) Nacelo zastite ucesnika u postupku . odnosno boraviste lica u cijem interesu se postupak vodi.U vanparnicnom postupku sud ne odlucuje o osnovanosti tvrdnji stranaka. a koji po predlogu ovlascenog predlagaca nije moguc.Sud donosi odluku na osnovu slobodne ocene dokaza. 127.Ne primenjuje se pravilo perpetuatio fori.) Istrazno nacelo. te da taj organ poziva na rociste i dostavlja mu podneske ucesnika.) Sud . . .U ostalim vanparnicnim stvarima. . 4. on je duzan da utvrdi i one cinjenice. tj.Npr: postupak za proglasenje lica za umrlo je prava vanparnicna stvar.Opsti imenitelj koji bi odredio koji se vanparnicni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.

. B i D. a formalni ucesnici su samo A i B. odnosno za postojanje stvarne legitimacije. .Postoje: a) Materijalnopravni ucesnik.Ova lica su materijalnopravni ucesnici.Npr: u ostavinskom postupku. ucesnici su svi naslednici i legatari. . . . . lice po cijem predlogu se pokrece postupak se naziva predlagac. materijalnopravni ucesnici su A. ne formalnih. . ucesnici se nazivaju predlagacem i protivnikom predlagaca. * kada preduzima procesne radnje. bez obzira da li formalno ucestvuju u postupku. Odluka suda u vanparnicnom postupku tangira njihovu imovinskopravnu poziciju. . .Ako to lice zaista i preduzme procesne radnje na cije preduzimanje ga ovlascuje zakon.Ako se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti..Ovde ne postoje stranke.U kontencioznim vanparnicnim postupcima. Znacaj razlikovanja formalnog i materijalnog ucesnika: • sud je duzan da saslusa formalnog ucesnika. . D postaje formalni ucesnik tek kad izjavi zalbu. ali izjavi zalbu na odluku suda. .je lice o cijim pravima i obavezama odlucuje u postupku. D ne ucestvuje u postupku.STRANACKA I PROCESNA SPOSOBNOST 176 . ono je formalni ucesnik u postupku.U ovim postupcima formalni ucesnik je svako lice. • razlozi za iskljucenje i izuzeca sudije se odredjuju prema krugu materijalnih ucesnika. vec samo ucesnici. lice o cijim pravima i interesima se odlucuje je ucesnik. odnosno organ kome zakon daje ovlascenje da podnese predlog za pokretanje postupka ili da preduzima procesne radnje. .U pravim vanparnicnim stvarima. . B podnese predlog sudu da se A lisi poslevne sposobnosti. • ka svedoci se ne mogu saslusati lica koja imaju svojstvo formalnih ucesnika.Formalni ucesnik u ovakvim postupcima moze da bude samo neko lice iz kruga lica koja su ujedno i materijalnopravni ucenici. pojam materijalnog ucenika se poklapa s pojmom formalnog ucesnika. dok svedociti mogu materijalni ucesnici. kao i lice ciji je status ili imovinskopravni polozaj tangiran odlukom vanparnicnog suda. b) Formalni ucesnik u postupku koji se pokrece po sluzbenoj duznosti . formalni ucesnik je svako lice kome zakon daje pravo na pokrene postupak ( materijalnopravni i formalni ucesnik se poklapaju ).Materijalnopravni ucesnik postaje formalni ucesnik: * kada se u postupku odlucuje o njegovim pravima i interesima. v) Formalni postupak koji se vodi po predlogu stranke .Pojam ucesnika u vanparnicnom postupku se striktno vezuje za adresate materijalnopravne norme. ako se u postupku ne pojavljuju kao formalni ucesnici.U kontencioznim vanparnicnim stvarima. . jer im zakon daje ovlascenje da podnesu predlog za pokretanje postupka i zbog toga spadaju u krug lica koja su po zakonu duzna da izdrzavaju unuka.U ovom primeru.U kontencioznim vanparnicnim stvarima. .Npr: A ima babu B i dedu D.B i D su materijalnopravni ucesnici.

Da bi prvostepeni sud ukinuo ili preinacio resenje ili da bi drugostepeni sud mogao da odlucuje o neblagovremenoj zalbi. kada je zalba izjavljena. 177 . vanparnicni sud je duzan da okonca postupak. . da donese novo resenje kojim preinacuje ili ukida zalbom pobijano resenje.Ucesnik u vanparnicnom postupku moze da bude svako ko ima stranacku sposobnost. kada postoji spor o cinjenicama. * U drugom. ukljucujuci i odlucivanje o prethodnim pitanjima.Pravo na ulaganje pravnih lekova imaju svi materijalnopravni ucesnici. 128. .Kada je podnet predlog za ponavljanje postupka. Tada o predlogu za ponavljanje postupka odlucuje prvostepeni sud.Ucesnik koji je upucen na parnicu. . prvostepeni sud ne moze da preinaci ili ukine svoje resenje. . tako ako drugostepeni sud nadje da nema uslova da odluci o predlogu ka o neblagovremenoj zalbi. . prvostepeni sud je duzan i neblagovremenu zalbu da dostavi drugostepenom sudu.Ulozena zalba ne mora da ima suspenzivno niti devolutivno dejstvo ( sud moze da odluci da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja kada za to postoje vazni razlozi ). .Rok za izjavljivanje zalbe nije prekluzivan. .Ovde je postojanje procesne sposobnosti procesna pretpostavka. .) Sudske odluke u vanparnicnom postupku . sud prekida postupak i upucuje stranke na parnicu. .Vanparnicni sud samostalno odlucuje i o prethodnim pitanjima kada o njima nije vec pravosnazno resio drugi sud ili drzavni organ u drugoj vrsi postupka. .Resenje mora da bude obrazlozeno kada je protiv resenja dopustena posebna zalba.Kada ucesnik ne pokrene parnicu u roku. .Ali. ..Sud odlucuje u vanparnicnom postupku u formi resenja. jer i sam prvostepeni sud moze. . premda se takav predlog smatra neblagovremenom zalbom.U vanparnicnom postupku je nacelno dopustena revizija. bez obzira da li su nastupali kao formalni ucesnici. . da sam resi prethodno pitanje i donese odluku u glavnoj stvari.O zalbi ne mora nuzno da odlucuje visi sud.I nakon provosnaznog okoncanja vanparnicnog postupka ucesnici mogu da povedu i tzv. nuzno je da nova odluka suda ne dira u prava ucesnika. odredbe o parnicnoj sposobnosti treba shodno primeniti i na vanparnicni postupak. .Treba naglasiti da su parnicni i vanparnicni sud nezavisni u odlucivanju.Prvostepeno resenje kojim se postupak okoncava pobija se zalbom koja moze da se izjavi u roku od 15 dana.Predlog za ponavljanje postupka se javlja u dva slucaja: * U prvom. koji moze ( i ne mora ) da odlucuje i o neblagovremenoj zalbi.U vanparnicnim postupacima koji se vode po sluzbenoj duznosti razlikovanje procesne i poslovne sposobnosti nema veci znacaj. .S druge strane. on se tretira kao predlog za ponavljanje postupka. tj. odnosno drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom resenju. . . . korektivnu parnicu ( ili upravni postupak ) o istom zahtevu o kome je odluceno u vanparnicnom postupku. duzan je da je pokrene u roku od 30 dana. on se tretira kao neblagovremeno podneta zalba. dok u kontencioznim stvarima koje se pokrecu po predlogu ucesnika ovo pitanje razlikovanja ima znacaj.

. u novom postupku na osnovu istih cinjenica ne bi mogao da izvede drugi pravni zakljucak ). . . jer ucesnici mogu da uloze zalbu i neblagovremeno. ako se pod ovom podrazumeva negativno dejstvo odluke ( ne bis in idem ) i njeno obavezujuce pozitivno dejstvo u drugim postupcima.O materijalnoj pravosnaznosti resenja u vanparnicnom postupku moze da bude govora samo onda kada je moguce da ono postane formalno pravosnazno. a drugostepeni sud je o njoj odlucio i odbio je kao neosnovanu ili preinacio resenje prvostepenog suda. 178 .U vanparnicnom postupku.Za materijalu pravosnaznost podobne su sve odluke vanparnicnog suda cija je sadrzina negativna ( npr. ucesnici mogu da iznose nove cinjenice i po zalbi. vec i cinjenice koje su nastale od tog momenta pa sve do donosenja odluke suda u drugom stepenu. odrekli prava na zalbu ili od nje odustali ( onoliko koliko je to dopusteno u vanparnicnom postupku ). .Dejstvo materijalne pravosnaznosti moze da se ogleda samo u ogranicenom broju kondemnatornih resenja.Dakle.MATERIJALNA PRAVOSNAZNOST .Ono sto je kljucno za vanparnicni postupak jeste ko je. te u neblagovremenoj zalbi.129.) Pravosnaznost resenja u vanparnicnom postupku . . . i to ne samo one cinjenice koje su postojale u vreme kada je doneta prvostepena odluka. ako je sud odbio predlog javnog tuzioca da se fizicko lice proglasi umrlim. jer nije njegov cilj da okameni pravno stanje. parnicni sud koji odlucuje u istoj pravnoj stvari ne obavezuje resenje vanparnicnog suda. b) kada se ucesnik. . odnosno kada su se svi ucesnici. . . .Dokle god odluka suda moze da se pobija redovnim pravnim lekovima.FORMALNA PRAVOSNAZNOST . v) kada je postupak okoncan sudskim poravnanjem. .Materijalnoj pravosnaznosti resenja donetog u vanparnicnom postupku protive se i principi o vremenskim granicama pravosnaznosti.Resenje u vanparnicnom postupku moze da stekne svojstvo formalne pravosnaznosti samo: a) kada je zalba izjavljena u roku. donetih u postupku u kome je sud resio neprave vanparnicne stvari i koja su stekla svojstvo formalne pravosnaznosti i izvrsnosti. .Ako formalna pravosnaznost znaci nemogucnost pobijanja odluke suda redovnim pravnim lekovima. sud utvrdi da se deoba mora izvrsiti javnom prodajom i podelom novca.I sam ZVP predvidja izricito da resenje doneto u vanparnicnom postupku ne sprecava ucesnike da o istom zahtevu povedu parnicu. . zajednicari ne mogu u izvrsnom postupku da tvrde da je njihov suvlasnicki udeo veci nego sto je to odredjeno u resenju vanparnicnog suda o deobi imovine. ako je to dopusteno.Pravilno je shvatanje da resenja vanparnicnog suda ne proizvode dejstvo materijalne pravosnaznosti. .U ovakvim situacijama.Pitanje pravosnaznosti nije kljucno u vanparnicnom postupku. od kada i u kojoj meri obavezan da postuje resenje koje je doneo vanparnicni sud. U vanparnicnom postupku. ne moze biti govora o formalnoj niti materijalnoj pravosnaznosti. u vanparnicnom postupku ne moze da se govori o formalnoj pravosnaznosti.Npr: A i B su zajednicari na kuci.

Organ uprave nije vezan kondemnatornim resenjima vanaprnicnog sud ( deoba imovine. Sud odluci da lisenju nema mesta. .Npr: U ostaviskom postupku. . . ).Prvostepeni sud je duzan da ukine ili preinaci svoje resenje kada je izjavljena zalba.Vanparnicni sud je vezan konstitutivnim aktima organa uprave. . A) Vanparnicni sud i organ uprave . Zakonski naslednici B i C su upuceni na parnicu radi osporavanja punovaznosti testamenta ( organ uprave moze.Kondemnatorne i deklarativne odluke vanparnicnog suda ( narocito ostavinsko resenje ) ne obavezuju parnicni sud. .Odluka drugostepenog suda deluje samo ex nunc.Pozitivne konstitutivne odluke vanparnicnog suda obavezuju sud u parnici ( npr.Organi uprave su vezani konstitutivnim resenjima vanparnicnog suda. te i da razrezuje porez na imovinu B i C ). .Npr: Sud odlucuje o lisenju poslovne sposobnosti A. da udlucuju kao o prethodnim pitanjima. A zahteva u parnici povracaj stvari zbog nistavosti ugovora ( nedostatak poslovne sposobnosti ).130.Npr: Ako V zahteva upis prava svojine na nepokretnosti u zemljisne knjige na osnovu presude parnicnog suda u kojoj je utvrdjeno da je on vlasnik stvari.PRETHODNO PITANJE I KECINOG PRIRUCNIKA ( ovo je bitno ): 179 . da smatra da je testament nistav. B) Vanparnicni sud i parnicni sud .Npr: Javni tuzilac zahteva da se A lisi poslovne sposobnosti. za razliku od vanparnicnog suda. a isto vazi i kada je vanparnicni sud uputio ucesnike postupka na parnicu.To znaci da resenje o ukidanju ili preinacenju prvostepenog resenja ima dejstvo samo ex nunc. tim resenjem je vanaprnicni sud vezan.Isto moze da ucini i drugostepeni sud povodom zalbe ili cak neblagovremene zalbe. .U prvom slucaju. ---* Dejstvo ukidanja ili preinacenja resenja u vanparnicnom postupku .Deklaraticnim resenjima vanparnicnog suda organ uprave nije vezan. . A je drzavljanin Nemacke ali tvrdi da je dobio i drzavljanstvo Srbije. . tako da drugi sudovi i drzavni organi ne mogu o pitanjima. dok u drugom slucaju izmena prvostepenog resenja ne sme da vredja prava drugih lica koja su zasnovana na pobijanom resenju. ukidanjem resenja ne sme da se dira u prava drugih ucesnika u postupku. . On ne moze da dovodi u pitanje zakonitost i tacnost odluke vanparnicnog suda. . . navodeci da on nije vlasnik nepokretnosti.Za odlucivanje u statusnim stvarima fizickih lica iskljucivo je nadlezan vanparnicni sud. . sud ne sme u zemljisnoknjiznom postupku da odbije zahtev V. .Negativne odluke vanparnicnog suda u statusnim i drugim stvarima ne obavezuju parnicni sud. A proda stvar K u toku trajanja vanparnicnog postupka.Po pravilu.Npr: Organ starateljstva je duzan da postavi staraoca licu lisenom poslovne sposobnosti. .. . . osim ako nisu nistavi. ako to nije protivno svrsi i cilj vanparnicnog postupka. presude parnicnog suda su obavezujuce za vanparnicni sud.Preobrazajne presude donete u parnici ( razvod braka ) obavezuju vanparnicni sud. za testamentarnog naslednika je oglasen A. kao sto je da li je fizicko lice liseno poslovne sposobnosti.) Prethodno pitanje u vanparnicnom postupku . Pa ako je organ uprave doneo resenje o naturalizaciji lica A. Naposletku. vezan je odlukom o lisenju poslovne sposobnosti nekog lica ).

. i odredjuje mu rok od 30 dana u kojem treba da pokrene parnicu/upravni postupak.Postupak se moze ( kao sto je gore receno ) pokrenuti i po nacelu dispozicije predlogom fizickih ili pravnih lica ili drzavnih organa koje zakon ovlascuje na pokretanje. . --> Drugo. vec je regulativa o tome uglavnom sadrzana u odredbama kojima se uredjuju posebni vanparnicni postupci.Postupak se moze pokrenuti i po sluzbenoj duznosti i po predlogu.U ovom slucaju ucesnici se moraju uputiti da u odredjenom roku pokrenu parnicni ili upravni postupak u cilju donosenja odgovarajuce odluke. vanparnicni sud ce nastaviti postupak ne vodeci racuna o prethodnom pitanju. odluka vanparnicnog suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u postupku u kojem je doneta. o prethodnom pitanju se moze odlucivati samo pod uslovom da o njemu vec nije odluceno u upravnom ili sudskom postupku.Ne postoji.Ako je nadlezni organ vec doneo odluku. odredili stadijumi prvostepenog postupka. postoje vanparnicni postupci u kojima vanparnicni sud ne moze odlucivati povodom odredjenih prethodnih pitanja nego je obavezan da uputi ucesnike na pokretanje postupka pred nadleznim sudskim ili upravnim organom.Vanparnici sud moze odlucivati o prethodnom pitanju uz nesto snaznija ogranicenja od onih koja postoje u parnicnom postupku: --> Prvo.Odredbe ZVP-a gotovo da ne regulisu prvostepeni vanparnicni postupak.Posto odlucuje o predmetu za koji nije nadlezan. . vanparnici postupak se prekida sve do donosenja pravosnazne odluke o prethodnom pitanju.Kada je pokrece po sluzbenoj duznosti. . B) Pokretanje postupka . to ne iskljucuje inicijativu zainteresovanih subjekata ( a to moze biti u privatnom ili javnom interesu ). .To prakticno znaci da od drzanja ucesnika u postupku zavisi da li ce vanparnicni sud biti u prilici da odlucuje o ovom pitanju. . . ukljucujuci i ono od cijeg zavisi donosenje odluke o prethodnom pitanju.U postupku svako cinjenicno pitanje..Ako postupci budu pokrenuti u roku. 180 . na nacin kako je to prisutno u parnicnom postupku. dakle. jedna opsta struktura vanparnicnog postupka kojom bi se precizno.Vanparnicni sud ne moze odlucivati ako su sporne cinjenice od kojih zavisi odluka o prethodnom pitanju. ucesnici mogu uciniti spornim. ta odluka vezuje vanparnicni sud. . 7 Ovo pitanje je izvadjeno iz Kecinog prirucnika. .I sud moze na osnovu sopstvenih saznanja ( u vrsenju funkcije ili licnih saznanja sudije ) da dodje do zakljucka da postoji osnov za pokretanje postupka. .U slucaju da ucenik ne pokrene postupak u roku. 131.Na pokretanje postupka pred nadleznim organom sud upucuje onog ucenika cije pravo smatra manje verovatnim. . kao i naredno 132. . .) Prvostepeni vanparnicni postupak7 A) Uvodne napomene .

ali i do pravosnaznosti okoncanja postupka uz dodatna ogranicenja ( ukoliko povlacenje ne vredja prava drugih ucenika u postupku na koje se odnosi prvostepena odluka ).. .Do povlacenja predloga dolazi na osnovu izricite izjave predlagaca ili se to pretpostavlja zbog njegovog neopravdanog propustanja rocista ili zbog toga sto se nije odazvao na poziv suda radi saslusanja. V) Tok postupka . . u postupku za davanje dozvole za stupanje u brak. .Posle toga sud utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki od kojih zavisi dopustenost maritornog odlucivanja.Dokazni postupak je deformalizovan. . . deobe i upravljanja i koriscenja zajednickih stvari.Zajednicka obelezja su suzena. postupku za produzenje roditeljskog prava. mogu predloziti ostali ucesnici pod uslovom da su ovlasceni da pokrenu taj postupak. . a bio je uredno pozvan.. postupku raspravljanja zaostavstine. postupku za proglasenje nestalog lca za umrlo. .. bez obzira da li je izricito ili precutno. zajednicki predlog ucenika moze biti povucen izjavom jednog od predlagaca. 181 . sudskog depozita.Opste odredbe ZVP-a ne odredjuju formu i sadrzaj predloga ( pismena forma se pretpostavlja ). pre svega na dokazni postupak koji prestaje biti lociran u jedan posebni ( i centralni ) deo prvostepenog postupka. u roku od 15 dana od dana prijema odgovarajuceg obavestenja.Nastavljanje postupka. . i to je bitna razlika prema najraznovrsnijim formama davanja inicijative za pokretanje postupka koji se pokrece po sluzbenoj duznosti.Predlog se moze povuci do donosenja prvostepene odluke.Prva procesna aktivnost u postupku jeste prethodno ispitivanje predloga ako je u pitanju postupak koji se pokrece po nacelu dispozicije. pa tako npr. .u vezi eksproprijacije.To se dalje prenosi i na organizaciju drugih procesnih ustanova. .Sudu se omogucuje da do relevantnog cinjenicnog stanja dolazi na nacin koji smatra najcelishodnijim ili u skladu sa konkretnim okolnostima odredjenog postupka.Kada se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.Obavezno zakazivanje rocista se odredjuje u: postupku za lisenje i vracanje poslovne sposobnosti. . .Ovo pravilo nema apsolutni znacaj.Samom radnjom tih lica ( predlagaca ) dolazi do pokretanja postupka. . ne znaci da ce doci do obustave postupka. medja. .Kao najznacajnije moze se istaci da prvostepeni vanparnicni postupak nije podeljen na posebno odredjene i razdvojene procesne celine poput stadijuma pripremanja glavne rasprave i same glavne rasprave u parnicnom postupku.Povlacenje predloga. . . .Funkcija pomenutih rocista nije jednoobrazna i postoje razlike u pogledu sadrzaja procesnih aktivnosti koje se njima obavljaju.Nekada je pokretanje postupka sasvim deformalizovano i svedeno na usmenu komunikaciju predlagaca i suda. .Pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki znaci dalji nastavak postupka sve do momenta kada se steknu uslovi za donosenje meritorne odluke.. .Principijelne razlike koje postoje izmedju razlicitih grupacija posebnih vanparnicnih postupaka sprecavaju formulisanje jedinstvenog koncepta ovog vida pravne zastite. donosenju odluke o njegovom pokretanju prethodi pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki.U slucaju negativnog odgovora odbacuje predlog i obustavlja postupak.

sud je duzan da odredi poslove koje to lice moze preduzimati samostalno.Ponakad je nuzno da se dusevno bolesnom licu ogranici sloboda kretanja.Postupak za lisenje poslovne sposobnosti se pokrece kada postoji sumnja da punoletno lice nije u stanju da se stara o svojim pravima i obavezama zbog toga sto je nesposobno da normalno rasudjuje.U navedenom smislu.) Lisenje poslovne sposobnosti . odnosno privremenog zastupnika i predlagaca. . ali i radi zastite drugih. njegovog staraoca. 133. .) Neblagovremena zalba u vanparnicnom postupku .U daljem toku postupka ona moze koristiti samo vanredna pravna sredstva.Sud je duzan da po sluzbenoj duznosi da prati zdravstveno stanje lica koje je liseno poslovne sposobnosti.Kada resenje postane pravosnazno. .S druge strane.predloga za ponavljanje postupka. . postupati po neblagovremenoj zalbi znaci postupati po vanrednom pravnom leku. sud mora doneti resenje o zadrzavanju odredjenog lica u ustanovi u roku od 15 dana a najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka.Ovaj postupak se pokrece i vodi radi zastite licnosti i zdravlja dusevno bolesnog lica. te da na to rociste obavezno pozove organ starateljstva.U postupku o pojedinim vanparnicnim stvarima trajanje postupka se vremenski ogranicava. kao i organu starateljstva. .) Zadrzavanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi . potpuno ili delimicno. u samoj organizaciji pravnog leka.U ovoj komponenti neblagovremena zalba ni u cemu nije drugaciji pravni lek od onog podnesenog u roku. . donece resenje kojim doticno lice lisava poslovne sposobnosti. 182 . lice prema kome se postupak vodi.Postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti ili na predlog lica koja su enumerisana u ZVP. sud ga dostavlja maticaru radi upisa u maticnu knjigu.U slucaju delimicnog lisenja poslovne sposobnosti. . ne postoje bitnija odstupanja u odnosu na zalbu izjavljenu u okvirima zakonskog roka. 2.Postupak je hitan. . imajuci u vidu zalbene razloge. te da odmah donese resenje o vracanju poslovne sposobnosti kada prestanu razlozi zbog kojih je lice liseno poslovne sposobnosti. .ZVP potencira navedeno obelezje jer neblagovremenoj zalbi daje ulogu jednog drugog vanrednog pravnog leka.Ako sud nadje da je predlog osnovan.Propustanje roka za podnosenje zalbe u parnicnom postupku ima za posledicu nastupanje formalne pravosnaznosti prema stranci koja ga je propustila.. .) Vanparnicni postupci povodom uredjenja licnih stanja 1. postupci koji su uredjuni Zakonom o privrednim drustvima se moraju okoncati u roku od 60 dana od prijema predloga za pokretanje. .Sud je duzan da zakaze rociste na kome ce odluciti o predlogu. organu koji vodi zemljisnu ili drugu javnu knjigu nepokretnosti. . postupanje i odluke drugostepenog suda. pa npr. 132. .

te ako se nadje da su se ispunili uslovi.Sud moze i pre proteka odredjenog vremena da donese resenje o pustanju lica. a ako ustanova smatra da je potrebno jos. ondaju duzna da 30 dana pre proteka vremena zadrzavanja da o tome obavesti sud i predlozi produzenje.Postoji dovrovoljno ( pismeno ovlascenje u prisustvu dva svedoka bolesnog lica ) i prinudno zadrzavanje. koje se ne poklapa sa pretpostavljenim. odnosno zivotu nestalog lica i da ih iznese pred sud.Protiv resenje o zadrzavanju je dopustena zalba.Oboleli moze odlukom suda da se zadrzi najduze godinu dana u ustanovi.Sud po sluzbenoj duznosti pokrece i vodi postupak za zadrzavanje u ustanovi ( to cini i kada na bilo koji nacin sazna da je lice primljeni u ustanovu ). sud donosi resenje kojim nestalo lice proglasava umrlim. v) Treci stadijum pocinje nakon isteka roka od 3 meseca od objavljivanja oglasa. ukoliko se naknadno sazna tacno vreme smrti.Ovo resenje moze da se ukine ukoliko se doticno lice licno javi sudu.Do izmene resenja dolazi. • lice je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim dogadjanjima. 183 .Sud donosi resenje o zadrzavanju u roku od 15 ( eventualno 30 ) dana.U ovom postupku se nestalo lice proglasava za umro kada vise ne postoje sigurni dokazi da je ono zivo. .Za odlucivanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je nastali imao poslednje prebivaliste.Postupak se sprovodi u 3 sukcesivna stadijuma: a) U prvom. • lice je nastalo u brodolomu. pozaru. ukoliko utvrdi da su prestali razlozi za njegovo zadrzavanje. i ako oceni da jesu. a o njegovom zivotu nij ebil ovesti godinu dana od prestanka neprijateljstva. da se bez odlaganja jave sudu.Kada se neko prinudno prima na lecenje u ustanovu. . onda odredjuje nestalom licu staraoca ciji je zadatak da prikupi dokaze o nastanku. ili ukoliko sud na bilo koji nacin sazna da je nestalo lice zivo. a okolnosti pod kojima je lice nastalo cine verovatnim da vise nije u zivotu.Predlog za proglasenje moze podneti svako lice koje ima neposredni pravni interes. a o njegovom zivotu nije bilo vesti 6 meseci od prestanka opasnosti. odnosno boraviste. a ima vise od 70 godina. . . sud izdaje oglas u kome navodibitne okolnosti slucaja i poziva nastalo lice. saobracajnoj nasreci ili drugoj neposrednoj zivotnoj opasnosti. kao i javni tuzilac.. sud proverava da li su ispunjene procesne i materijalnopravne pretpostavke za vodjenje postupka. kao i svako drugo lice koje zna nesto o njegovom zitovu. i tada sud zakazuje rociste na kome se izvode dokazi. . 3. . na koju se primenjuju pravila koja vaze za pobijanje resenja o lisenju poslovne sposobnosti. b) U drugoj fazi.) Proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti . . sama ustanova je duzna da o tome obavesti mesno nadlezno sud u roku od 3 dana. . Materijalni uslovi za proglasenje nestalog lica umrlim: • poslednjih 5 godina o njemu nije bilo nikakvih vesti. • poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o njegovom zivotu. . . .

i da li se dete u statusu izjednacava s mladjim ili starijim maloletnikom.U resenju u kome sud produzava roditeljsko pravo odredjuje. onda se postupak pokrece zajednickim predlogom. .Postupak pokrecu roditelji ili organ starateljstva.Privremene mere moze narediti sud na cijem podrucju je ostavilac umro i sud na cijem se podrucju nalazi njegova imovina. .Predmet ovog postupka je odlucivanje o produzenju roditeljskog prava posle punoletstva deteta.Ako su naslednici nepoznati. sud je duzan po sluzbenoj duznosti ( ili po predlogu deteta. . .Naknadno sam dodao i nesto iz Kecinog prirucnika. 184 . .. kada ono zbug dusevnog bolesti. a organ starateljstva daje misljenje o celishodnosti produzenja roditeljskog pava. . a kada oba verenika ne ispunjavaju uslove. staraoca deteta i njegove roditelje. mislim da nije potrebno vise na ispitu od ovoga. . .Na rocistu se saslusavaju roditelji obavezno. . .One se odredjuju samo na predlog lica koje za to ima pravni interes(npr. 8 Ovo pitanje je samo ukratko napisano.. zalbu moze da izjavi samo maloletnik.Postupak se pokrece na predlog lica koje ne ispunjava uslove za punovaznost braka..) Davanje dozvole za stupanje u brak . kao i o svojoj licnosti.Sud odlucuje na rocistu na koje poziva organ starateljstva. . ostavinski sud moze odrediti mere za obezbedjenje zaostavistine u toku celog postupka. jer je u knjizi pisano uglavnom ono sto smo vec ucili iz naslednog.) Produzenje roditeljskog prava .) Vanparnicni postupci povodom uredjenja imovinskih odnosa8 . koja imovina sacinjava njegovu zaostavstinu i koja prava iz zaostavstine pripadaju naslednicima i drugim licima...Ostavinski postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti cim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglaseno za umrlo. roditelja ili organa starateljstva ) da donese odluku da roditeljsko pravo prestaje.U postupku se odlucuje da li ce se dozvoliti zakljucenje braka kada postoje otklonjive smetnje. . .4.tj.Mesno je nadlezan sud na cijem podrucju predlagac ima svoje prebivaliste/boraviste.Revizija u ovom postupku nije dopustena.RASPRAVLJANJE ZAOSTAVISTINE . .Za raspravljanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je umrli imao u vreme smrti prebivaliste/boraviste.Pravosnazno resenje kojim se dozvoljava zakljucenje otklanja postojanje smetnje. takodje. 134. nepoznatog prebivalista ili ih uopste nema. ..Protiv resenja kojim se odbija predlog.. telesnih mana. te se brak moze zakljuciti samo na osnovu dozvole suda. zaostalog dusevnog razvoja.U postupku raspravljanja zaostavistine ( ostavinskom postupku ) sud utvrdjuje ko su naslednici umrlog. .U ovom postupku se detetu obavezno odredjuje staralac koji ga zastupa.nije u stanju da se samo stara o svojim pravima i interesima. dete. 5. poverilac ostavioca ) ili organa starateljstva.Kada prestanu razlozi za produzenje.

• donosenje resenja o izvrsenju. o njemu odlucuje sam ostavinski sud. vec u parnicnom i eventualno upravnom postupku. premda uopste nije ucestvovalo u ostavinskom postupku.Ako ucesnik ne pokrene parnicu u odredjenom roku. (-) Prethodne radnje . . .Ako su za ucenike sporne cinjenice. . . .Resenje o nasledjivanju nema dejstvo materijalne pravosnaznosti: * Subjektivno. vanparnicni sud nastavlja i dovrsava ostavinski postupak ne uzimajuci u obzir pravo za koje je ucenik upucen na parnicu. • raspravljanje zaostavstine..U preduzimanju prethodnih radnji pored ostavinskog suda ucestvuju i nadlezni organi uprave. ostavinski sud prekida raspravljanje i upucuje na parnicu onog ucesnika cije pravo smatra manje verovatnim. • popis i procena zaostavstine. deo resenja o nasledjivanju kojim se utvrdjuje sastav zaostavstine ne obavezuje ni formalne. .O naslednim pravima naslednika i legatara ne moze se vise odlucivati ni u parnicnom ni u vanparnicnom postupku. kada se spori o primeni prava. * Objektivno.Resenje o nasledjivanju je merotorna i konacna odluka ostavinskog suda ( ne moze biti delimicno resenje ) kojim se utvrdjuje: sta cini zaostavstinu. u zavisnosti od njegove prirode. koliki su im delovi. a jos manje materijalne ucesnike u ostavinskom postupku. Ostavinski postupak se obavlja u nekoliko faza: • priprema raspravljanja zaostavstine. ostavinski sud moze da postavi i privremenog staraoca zaostavstine. .Suprotno tome .Ostavinski sud je vazan presudom parnicnog suda. on se ne resava u ostavinskom postupku. koja prava pripadaju legatarima i koja prava na zaostavstini pripadaju drugim licima. a pri tom je nebitno da li se ucesnici spore oko cinjenica ili prava.Ostavinski sud donosi resenje o prekidu postupka i upucuje ucesnike na parnicu i kada izmedju njih postoji spor o sastavu zaostavstine.Pravilo o prekidu ostavinskog postupka i upucivanju na parnicu se primenjuje i kada su sporne cinjenice od kojih zavisi resenje prethodnog pitanja. . .Predmet spora izmedju naslednika jeste samo postojanje naslednog prava ili visina naslednog dela.Nacin resavanja spora zavisi od toga li se stranke spore o cinjenicama na kojima se pravo zasniva ili se spor tice primene prava. moze i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da ostvaruje svoja nasledna prava u parnici. ko su naslednici. .Lice koje je naslednik po normama ZON. . .Oni mogu i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da isticu u parnici zahteve koji ne proizlaze iz naslednopravnog odnosa da se izdvije pojedine stvari ili prava iz zaostavstine. . ono je obavezujuce samo za formalne ucenike u ostavinskom postupku.Gosn. Ranko kaze ovako: .Ostavinski sud u oba slucaja samostalno resava prethodno pitanje.Ukoliko izmedju samih naslednika ili naslednika i legatara postoji spor. . 185 .Tok postupka cine dve celine: prethodne radnje i raspravljanje zaostavstine. . • postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice.Radi zastite interesa naslednika i ocuvanja nasledne mase. .

. koji svedoci su prisustvovali otvaranju i proglasenju testamenta.Mere obezbedjenja zaostavistine mogu biti odredjene u toku celog postupka. o deci.Ako izmedju naslednika ne postoji spor o cinjenicama ( kada se upucuju na parnicu. . 186 . . . i to sud kod kojeg se testament nalazi. u slucaju da nijedan od naslednika nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog naslednika. a vrsi se po odluci ostavinskog suda ili na zahtev nekog od naslednika ili legatara. pretpostavlja da prihvataju nasledje. obezbedjenje zaostavstine. . popis i procenu imovine ostavioca.Popis i procena ce se izvrsiti i bez odluke suda prilikom sastavljanja smrtovnice ako to trazi neki od naslednika ili legatara. i da ce sud odlucivati o njihovim pravima prema podacima kojima raspolaze. postupak sa testamentom i postupak po prijemu smrtovnice.Upozoravaju se da se u slucaju njihovog izostanka sa rocista ili nedavanja izjave o prihvatu nasledja. o ostalim srodnicimakoji su zakonski naslednici. .Popis i procenu imovine umrlog vrsi opstinski organ uprave. (-) Postupak sa testamentom . a u smrtovnicu se unose podaci: o umrlom licu.Ako medju strankama postoji spor o pravu na legat ili o drugom pravu iz zaostavstine.Zapisnik koji potpisuju sudija. se zajedno sa izvornim testamentom i drugim ispravama dostavlja ostavinskom sudu. . obavestava ih javnim oglasom i poziva da se jave u roku od godinu dana ostavinskom sudu. bez obzira da li je nadlezan za raspravljanje zaostavstine. (-) Raspravljanje zaostavstine . sud upucuje stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom ali nece prekidati raspravljanje zaostavstine. (-) Resenje o nasledjivanju . prava na nasledje. ko ih je predao sud. o bracnom drugu. koji datum nose i gde su pronadjeni. . .Zainteresovana lica se obavestavaju o pokretanju postupka. a moze i sud. dostavlja se sudu zajedno sa smrtovnicom. . licima koji su testamentarni naslednici. da li je testament predat zatvoren ili otvoren. ta pitanja se resavaju u vanparnicnom postupku. odnosno ispravu o usmenom testamentu ako se kod njih nalazi.Prethodne radnje obuhvataju: sastavljanje smrtovnice. ili da naznace svedoke usmenog testamenta.Vec u momentu sastavljanja smrtovnice proverava se da li je posle umrlog ostao pismeni testament i ako jeste. .U ovoj fazi postupka raspravljaju se pitanja koja se ticu zaostavstine. (-) Postupak po prijemu smrtovnice . . kao i o postojanju testamenta i pozivaju se da odmah dostave pismeni testament. velicine naslednog dela i prava na legat.Ako sud nema saznanje o postojanju naslednika. podaci o eventualnim dugovima.Smrtovnicu sastavlja maticar..Do obustave moze doci i ako je ostavilac imao samo pokretnu imovinu. podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini i njenoj vrednosti. zapisnicar i svedoci.Sud pristupa donosenju ovog resenja kada utvrdi kojim licima pripada pravo na nasledje. .O proglasenju pismenog testamenta sastavlja se zapisnik u koji se unosi: koliko je testamenata pronadjeno.Postupak po prijemu smrtovnice vodi se pred ostavinskim sudom i moze rezultirati obustavljanjem postupka ako prema podacima iz smrtovnice ostavilac nije imao ni nepokretnu ni pokretnu imovinu. a prekida ostavinski postupak ) vec postoji spor o primeni prava.Sud proglasava testament kada ustanovi da je lice koje je ostavilo testament umrlo. a lica pozvana na nasledje ne zahtevaju sprovodjenje postupka.

.ODREDJIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST A) Predmet postupka .UREDJENJE UPRAVLJANJA I KORISCENJA ZAJEDNICKE STVARI A) Predmet postupka .U ovom postupku. . 187 . B) Postupak .Drugostepeno resenje o naknadi se ne moze pobijati revizijom. na kome se obavezno saslusavaju korisnik eksproprijacije i bivsi vlasnik nepokretnosti.U navedenim slucajevima.Pravilo je da nadlezni drzavni organ zakljuci sporazum s vlasnikom eksproprisane nepokretnosti o visini naknade koja treba da se isplati vlasniku. . .Predmet postupka jeste uredjivanje nacina upravljanja i koriscenja zajednicke stvari suvlasnika. . . kada se kao naslednik pojavi lice koje nije ucestvovalo u postupku raspravljanja zaostavstine. legitimisana lica ne mogu svoja prava ostvarivati u ostavinskom postupku.Troskove postupka snosi korisnik eksproprijacije. zakazivanje rocista je obavezno. .O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odlucuje u vecu sastavljenom od predsednika veca i dvojice sudija porotnika.Regulisanje postupka ostvarivanja pravne zastite povodom naslednopravnih zahteva koji se pojavljuju po pravosnaznosti resenja o nasledjivanju se ogranicavaju na slucajeve: kada se naknadno pronadje testament.Sud donosi resenje kojim odredjuje oblik i obim. odnosno visinu naknade.Sporazum predstavlja poravnanje zakljuceno u upravnom postupku.U vanparnicnom postupku se odredjuje visina naknade za eksproprisanu nepokretnost kada se korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik nepokretnosti nisu sporazumeli o visini naknade ili kada je njihov sporazum osporio javni pravobranilac. izuzev troskova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg vlasnika nepokretnosti. za koju se u vreme donosenja resenja nije znalo ( dakle. .Na rociste se poziva i javni pravobranilac.Sud po sluzbenoj duznosti naredjuje izvrsenje potrebnih upisa u odgovarajuce javne knjige i predaju tih upisa ovlascenim licima. ako je on ocenio da sadrzina sporazuma ide na stetu drzave. kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavstine.Takav sporazum se zakljucuje u roku od 2 meseca nakon sto je resenje o eksproprijaciji postalo pravosnazno.Resenje o nasledjivanju sluzi kao osnov za raspodalu zaostavstine ako se po njegovoj pravosnaznosti pronadje imovina. . te se izvode dokazi o vrednosti nepokretnosti koje sud pribavlja po sluzbenoj duznosti ( nalazi i misljenja vestaka ). (-) Naslednopravni zahtevi posle pravosnaznosti resenja o nasledjivanju . V) Resenje o naknadi . kada se pronadje imovina za koju se u vreme donosenja resenja nije znao da pripada zaostavstini koje se neki od naslednika ranije odrekao.Resenje se dostavlja svim naslednicima i legatarima. te je izvrsni naslov.. nema potrebe da se donosi novo resenje ). . sukorisnika i drugih zajednicara. .Radi se o nepravom kontencioznom vanparnicnom postupku. koji je hitan i vidi se po sluzbenoj duznosti. vec se upucuju da o svojim zahtevima pokrenu parnicni postupak. . .

Zajednicari i suvlasnici mogu da se izricito ili precutno sporazumeju o deobi zajednicke stvari.Predlog mora da obuhvati sve zajednicare i mora da sadrzi potrebne podatke o zajednickoj stvari i razloge zbog kojeg se postupak pokrece. te stoga ovaj postupak spada u neprave.DEOBA ZAJEDNICKE IMOVINE A) Sporazum ucenika .Ako ucesnik pokrene postupak u zadatom roku. a sporazum proizvodi dejstvo sudskog poravnanja. smatra se da je predlog povukao.Protiv resenja suda nije dopustena revizija. sud ce uputiti predlagaca da u odredjenom roku pokrene parnicu ili upravni postupak.Izmenju zajednicara postoji spor koji prethodi pokretanju postupka. V) Postupak . . .Pravosnaznost resenja vanparnicnog suda nije smetnja da se ucesnici docnije u parnici pozivaju na svojinska i druga stvarna prava u odnosu na stvar.Ako postoji spor. o upravljanju i koriscenju stvari odlucuje sud. odnosno imovine.Predlog za deobu se moze podneti tek ako medju zajednicarima. sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva sve zajednicare i lica koja na predmetu deobe imaju stvarna prava. . . onda ce se smatrati da je predlog povukao. kontenciozne vanparnicne postupka. .U ovom postupku je rociste obavezno. B) Predmet postupka .Kada je medju zajednicarima sporno pravo na stvar povodom koje se postupak vodi ili je sporan obim ili udeo u pravu. B) Predlog i postupak . zajednicke prostorije u zgradi ). .Postupak se pokrece predlogom koji moze da podnese svaki zajednicar.Svim ovim situacijama je zajednicko da je za upravljanje i koriscenje zajednicke stvari potrebna saglasnost svih ili vecine zajednicara. .Ako saglasnosti nema. .Ako to nije slucaj. odnosno suvlasnicima nema spora o svojinskim pravima . . i samim zajednicarima.U ovom postupku je predvidjen izuzetak od pravila da vanparnicni sud samostalno odlucuje o svim prethodnim pitanjima. a ako ucesnik ne pokrene ove postupke u roku.Predlogom moraju da budu obuhvaceni svi zajednicari. sud ce prekinuti vanparnicni postupak do okoncanja parnicnog ( ili upravnog ) postupka. i on mora da sadrzi podatke o predmetu deobe. .Ako sporazum zajednicara izostane.Deoba zajednicke stvari ili imovine se vrsi samo ako o tome nema sporazuma medju zajednicarima. udelima zajednicara. ..Predlog moze da podnese svaki zajednicar koji smatra da je povredjen u pravu upravljanja ili koriscenja zajednicke stvari ( npr. vanparnicni sud prekida postupak i upucuje predlagaca na parnicu. 188 . . V) Upucivanje na parnicu . . on onda ima dejstvo sudskog poravnanja. .Nakon prijema predloga. onda se razvrgnuce vrsi u parnicnom postupku. . sud ce izvesti dokaze i na osnovu njih ce doneti resenje kojim uredjuje nacin koriscenja i upravljanja zajednickom stvari..Ako predlagac ne pokrene parnicu u roku od 30 dana. na kojem sud prvo poziva zajednicare da zakljuce sporazum. . pa ako to i ucine.

Resenje vanparnicnog suda je jedna od retkih odluka suda u vanparnicnom postupku koja prozivodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. onda ce se smatrati da je predlog povucen ). . sudija najpre utvrdjuje identitet ucesnika. ono ce se ipak odrzati ukoliko to predlozi neko od ucenika ( ukoliko to niko ne uradi.Nije moguce da sud dosudi stvar samo jednom suvlasniku.Revizija nije dozvoljena. osim ako njegove potrebe ne opravdavaju da se stvar dodeli upravo njemu.Priliko sastavljanja isprave. . .Potrebno je i prisustvo dva punoletna svedoka. koje predstavlja izvrsni naslov i izvrsava se u okvirima ZIP. osteceni ili pomereni.Na rocistu sud ce utvrditi granicnu liniju izmedju parcela i obeleziti je granicnim znacima. . . narocito saslusanja ucesnika. . . 189 .Ovaj postupak se sprovodi kada je za nastanak prava ili punovaznost pravnog posla potrebno da on bude zakljucen u formi javne isprave. . * principom poslednjeg mirnog poseda. kad je to zakonom oderedjeno onda predlog moze podneti i nadlezni organ.Stoga. B) Predlog i postupak .Postupak se pokrece predlogom koji moze podneti svaki od vlasnika ili korisnika susednih nepokretnosti. .Po prijemu predloga.Nacelno. a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu.UREDJENJE MEDJA A) Predmet postupka . sud moze zakazati rociste u sudu na koje poziva ucenike i pokusava da oni postignu sporazum oko uredjenja medja. . 135.U slucaju neuspeha. uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova.Odluka suda se donosi na osnovu izvedenih dokaza.) Sastavljanje isprave i potvrdjivanje sadrzine isprave . . gorenavedenu normu treba primenjivati na slucajeve kada to Zakon izricito nalaze ili kada su stranke svojim sporazumom predvidele da odredjeni pravni posao sacine uz prisustvo sudije.Sud se ovde ne upusta u svojinskopravna pitanja. . . * pravicnoscu.Za sastavljanje isprave mesno je nadlezan svaki opstinski sud.Sud se prilikom uredjenja medja rukovodi sledecim principima: * principom jaceg prava. geometre i svedoke. .G) Resenje suda . sud zakazuje rociste na licu mesta i na njega poziva ucesnike.Sud ce izvrsiti fizicku deobu. sud utvrdjuje medje izmedju susednih nepokretnosti kada su medjni znaci unisteni.) Vanparnicni postupci povodom isprava 1. V) Resenje suda . nastanak subjektivnog prava ili pravnog posla se ne temelji na javnim ispravama. u skladu sa odredbama materijalnog prava.U ovom postupku. a ako ona nije moguca onda civilnu. .U slucaju da predlagac ne dodje na rociste.

nuzno je da je cuvanje neophodno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. .U ovom postupku se ponistavaju domace isprave na kojima se neposredno zasnivaju neka materijalna prava ( npr. obveznice. duzan je i da ucesnicima objasni smisao pravnog posla i da im ukaze na njegove pravne posledice. varanti. pravila za sastavljanje isprava primenjuju se mutatis mutandis i na sastavljanje sudskog testamenta.).Sudija ispituje da li ucesnici imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se trazi za zakljucenje pravnog posla u pitanju. ) i cije je posedovanje nuzno radi ostvarenja tih prava. ako za ovaj pravni posao nije nesto drugo odredjeno...Postupak se pokrece predlogom u kome se obrazlaze zbog cega je cuvanje isprave nuzno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. zatim ispituje da li postoji slobodna volja ucenika da zakljuce pravni posao. 4. verno..) Sastavljanje sudskog testamenta .).Stoga.Svedoci prisustvuju sastavljanju sudskog testamenta kada je testator nepismen. kada je nuzno da se potvrdi sadrzina isprave koja sadrzi podatke o srodstvu odredjenih lica kako bi ona mogla da ostvaruju svoja nasledna prava ). .Sud je duzan da predlagacu izda potvrdu o prijemu izprave na cuvanje. odnosno da potvrdi da je tacno ono sto u njoj pise ( do potvrdjivanja dolazi npr. hov. . ili je nem/gluv. gradjevinska ili radna dozvola. onako kako je to zavestalac ucinio. lice koje protivpravno ili slucajno dodje u posed isprave ne moze da vrsi prava koja su inkorporisana. sud donosi resenje kojim odbija da sastavi ispravu. 2.) Potvrdjivanje sadrzine isprave . 5.) Cuvanje isprava .Cilj ovog postupka jeste da sud potvrdi sadrzinu privatne isprave. debitne kartice.Potvrdjivanje sadrzine vrsi se tako sto sudija stavlja potpis na ispravu i pecat suda.Sudija salusava slobodno kazivanje zavistaoca i unosi u zapisnik njegovu izjavu.U ovom postupku. . .Sud je duzan da primi na cuvanje testament. .Ako utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za punovaznost pravnog posla. .Ponistaj znaci da resenjem suda isprava gubi svoju pravnu valjanost. tj. cekovi. 3. 190 . kao i da vrati ispravu njenom podnosiocu na njegov zahtev. . . menice. dok su ostale hov. sud potvrdjuje sadrzinu privatne ili druge nejavne isprave kada je to zakonom odredjeno ( to treba razlikovati od overe potpisa ). a tumaci kada testator ne zna jezik koji je u sluzbenoj upotrebi.) Ponistenje ( amortizacija ) isprave A) Predmet postupka . ..Nakon sto je sudija sacinio zapisnik. . pojedinacne hov podlozne amortizaciji ( skladisnica. konosman. .Kod nas ne postoji mogucnost amortizacije serijskih hov ( akcije. a za ostale isprave. zavestalac sam cita zapisnik o testamentu i duzan je da izjavi da je njegova poslednja volja verno unesena..Nacelno.S druge strane. pravosnazno resenje o ponistaju isprave zamenjuje nestalu ispravu dok se ne izda nova.

D) Resenje suda . ne postoji obaveza suda da prima stvari u sudski depozit i da ih cuva. . . niti sme da je preinaci. na koje se pozivaju predlagac.Sud zakazuje rociste po proteku oglasnog roka. ako predlagac ne polozi na vreme novac za izdavanje oglasa. . duznik ne sme da ispuni obavezu iz isprave. predlagac moze da ostvaruje sva prava koja su inkorporisana u ponistenoj ispravi.Po pravilu. . sud donosi resenje o ponistenju isprave. hov i druge isprave koje se mogu unovciti.Ova zabrana traje sve dok resenje o ponistenju isprave ili o obustavi postupka za ponistaj iprave ne postane pravosnazno. .Na osnovu pravosnaznog resenja kojim se isprava ponistava. V) Odbacivanje predloga i dalji postupak . sud nalaze izdavaocu isprave i poveriocu da se u odredjenom roku izjasni da li je isprava izdata i da li postoje smetnje da postupak bude sproveden. u sudski depozit se predaju novac.Ukoliko duznik u medjuvremenu dodje u posed iprave. kao i cinjenicne navode iz kojih proizlazi da je predlagac ovascen da podnese predlog i da postoji verovatnoca da je siprava nestala ili unistena. B) Postupak . .. obnovi ili prenese na drugo lice. moze sudski ponistiti i isprava na kojoj se zasniva neko nematerijalno pravo.Obaveza postoji jedino kada je to predvidjeno posebnim materijalnopravnim propisima. 136.Od gorenavedenog momenta.Sud ce obustaviti postupak za ponistaj: ako predlog bude povucen. G) Polozaj duznika iz isprave . . ako trece lice donese licu ispravu ili dokaze postojanje isprave.Po odrzanom rocistu.Duznik ne moze da tvrdi da nije znao da je pokrenut postupak za amortizaciju isprave. on je duzan da je zadrzi i da sud obavesti o imenu lica koje mu je podnelo ispravu radi ispunjenja obaveze.Oglas proizvodi dejstvo na pravni polozaj duznika iz isprave od momenta kada mu je dostavljena ili od momenta kada je na drugi nacin saznao za pokretanje postupka amortizacije. sud oglasom objavljuje pokretanje postupka za ponistaj isprave.Kod nas se. a moze da zahteva da mu duznik o njegovom trosku izda novu ispravu.Nacelno. ako ne postoje podaci na osnovu kojih nadlezni organ moze da izda duplikat isprave.Cinjenica da predlog ne sadrzi sigurne dokaze da je isprava izgubljena nije dovoljna da bi se predlog odbacio. takodje.Postupak pokrece predlogom svako lice koje je na osnovu isprave ovlasceno da ostvaruje neko pravo ili koje ima pravni interes da se isprava ponisti. 191 . .Ako predlog nije odbacen.Sud odbacuje predlog ukoliko nadje da nisu ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka.) Sudski depozit A) Predmet postupka . . . . odnosno resenje o odbijanju preloga za ponistaj isprave. . .Kada primi izjasnjavanje.Predlod sadrzi identitet isprave. plemeniti metali i druge dragocenosti. a na osnovu rezultata dokaznog postupka. izdavalac i sva lica koja su istakla prigovor protiv predloga.

Pravilo je da duznik iz sudske odluke dobrovoljno postupi onako kako mu je to sud nalozio. G) Resenje suda . sud o tome izvestava predlagaca. . primenom monopola sile drzave. .Predlagac je duzan da u predlogu opise predmete. 192 . i on se odvija po drugacijim principima od onih u kognicionom postupku.Sudski izvrsni postupak je samostalan deo gradjanskog procesnog prava. V) Preuzimanje stvari . .). .Sud poziva korisnika da u odredjenom roku primi predmet iz depozita.Za raspodelu troskova vaze opsta pravila vanparnicnog postupka.Ali. .Ako korisnik ne zeli da podigne predmet.. . ali i upozorenje na pravne posledice. poverilac moze na prinudni nacin da ostvari svoje potrazivanje prema duzniku jedino u sudskom izvsnom postupku. . . ako predmet ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje.Kako je samopomoc zabranjena. . kao i uslove pod kojima korisnik moze da podigne predmete iz depozita. rok i uslov za preuzimanje. i to na prinudan nacin.Medjutim.Osnovanost predloga se uvek ceni sa stanovista materijalnopravnih propisa ( docnja. . dok su drugi razlozi irelevantni ( npr.Sudski izvrsni postupak je zakonom uredjen postupak u kome se realizuju ovlacenja poverioca iz pojedinacnih pravnih akata. .Pravo na sudsku zastitu obuhvata i pravo titulara sudske odluke da drzava prinudno izvrsi sudsku odluku protiv duznika. oznaci njihovu vrednost i navede lice u ciju korist se polazu.U izvrsnom postupku se i obezbedjuju potrazivanja poverilaca koja nisu utvrdjena pravosnaznom odlukom suda. ako ispunjava uslove za prijem stvari. B) Postupak . . .Predmet izvrsenja ili obezbedjenja u sudskom izvrsnom postupku nije citava imovina duznika. vec samo pojedine stvari ili prava iz te imovine. troskove snosi protivnik predlagaca kada je pao u poverilacku docnju i time inicirao pokretanje postupka za smestaj stvari u sudski depozit. .Ako predmet ne podigne korisnik u roku od 3 godine od kada je uredno pozvan da to ucini. sud je duzan da primi u depozit bilo koje predmete kada je zakonom odredjeno da duznik moze umesto ispunjenja da polozi stvar kod suda koju duguje.Sud moze da odbaci predlog ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta ili ako predlagac ne predujmi troskove cuvanja.Ali postoje i situacije u kojima duznik nece da postupi po zapovesti iz sudske odluke. nacin.Pokrece se predlogom u kome predlagac mora da navede razloge zbog kojih se predmeti deponuju. . pojam i obelezja . 137.. te moze doneti resenje kojim odredjuje da predlagac preuzme stvar.Sudski izvrsni postupak je samo prirodan nastavak kognicionog postupka. sud resenjem utvrdjuje da je predmet postao drzavna svojina.) Izvrsni postupak. cinjenica da su ugovaraci u losim licnim odnosima ).Resenje suda sadrzi oznacenje lica koje je ovlasceno da preuzme predmet.

ocekujuci da ce sud sam da odredi predmet i sredstvo ( nacin ) izvrsenja.) Nacela izvrsnog postupka 1.Ovo nacelo znaci da je sud vezan izvrsnom ispravom ( pravosnaznim pojedinacnim pravnim aktom ) koja sluzi kao osnov za izvrsenje.Izvrsni poverilac ne moze sudu da preda blanko predlog za izvrsenje. 193 . 3.Postavlja se pitanje koliko je ova konstrukcija odrziva iz ugla prava na pravicno sudjenje. kao i naplate novcanih kazni koje se izricu u izvrsnom postupku. to znaci da postupak pokrece sam sud.Kada se izvrsni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. . potrazivanja.) Nacelo zastite duznika .Izvrsni postupak se pokrece na predlog za izvrsenje koji sudu podnosi izvrsni poverilac. ali ne i kada se time dira u stecena prava trecih lica. 2. dok duzniku ne sme da se uzme vise nego sto duguje.) Nacelo dispozicije i nacelo sudskog kretanja postupka . te potpuno ili delimicno povlacenje predloga za izvrsenje. . izvrsni postupak se obustavlja. ako su ispunjene i druge procesne pretpostavke. .Medjutim. .U vezi sa sadrzinom predloga za izvrsenje vazi nacelo dispozicije. izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za izvrsenje specificira predmete izvrsenja: nepokretne ili pokretna stvari.U izvrsnom postupku se ne sprovodi novi kognicioni postupak u vezi s pravom ili pravnim ovlascenjem koje sud treba prinudno da izvrsi. .Izvrsenjem ne sme da se vredja pravo na postovanje njegove licnosti. . a radi se o postupcima izvrsenja naplate novcanih kazni u parnicnom postupku izrecenim zbog nepostovanja prvesne discipline. . naplate taksi i troskova postupka. te nema dvostranacja jer sud ne moze da bude stranka ( nema izvrsnog poverioca ). . . predlog izvrsnog poverioca da se izvrsenje odlozi. znacaj dispozitivnih procesnih radnji u sudskom izvrsnom postupku je mali. jer se on odvija po sluzbenoj duznosti od momenta kada je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. . osim da podnese predlog za izvrsenje. .) Nacelo formalnog legaliteta ..Potpuno namirenje poverioca ne sme da ima za posledicu da se duznik ekonomski unisti.Izvrsni sud ne moze da ispituje da li je ona zakonita i tacna. vec je duzan da bez odlaganja donese resenje u izvrsenju kada mu je podnet predlog za izvrsenje. .Od nacela sudskog kretanja postupka treba strogo razlikovati pokretanje izvrsnog postupka po sluzbenoj duznosti ( nacelo oficioznosti ). .Kada izvrsni poverilac povuce predlog za izvrsenje.Naime.U izvrsnom postupku vazi nacelo sudskog kretanja postupka: Izvrsni poverilac nije duzan prakticno da preduzima nikakve procesne radnje u postupku.Postupak prinudnog izvrsenja moze da se pokrene i po sluzbenoj duznosti. .Od drugih dispozitivnih procesnih radnji stranaka od znacaja je npr.. .138. .Sud je vezan ovim predlogom.Poveriocu ne sme da se preda manje nego sto potrazuje.

* Princip ekskluziviteta.. Tek nakon namirenja ovih potrazivanja. 4. izvrsenje na primanjima vijnih invalida moze da se odredi samo radni namirenja potrazivanja za naknadu stete nastale usled ostecenja zdravlja ). b) Drugo. obuca. ako je to dovoljno za namirenje.. . ..Od osnovnig principa u redosledu odstupa se samo u dva slucaja: kada drugaciji redosled postupanja zahteva priroda potrazivanja i kada to zahtevaju posebne okolnosti slucaja. .Ovo nacelo vazi u dva smisla: a) Prvo. sud moze po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka. namiruju se: poreske i druge dazbine. da u resenju o izvrsenju ogranici izvrsenje na odredjene predmete duznika.Iz cene koja je dobijena prodajom nepokretnosti namiruju se najpre troskovi izvrsnog postupka.na odredjenim predmetima namiruju se samo neka potrazivanja ( npr.Po prirodi stvari. * Princip egaliteta. ako se na istoj stvari sprovodi izvrsenje u korist vise izvrsnih poverilaca protiv istog duznika. . . u toku postupka moze da dodje do promene sredstva izvrsenja ( na predlog duznika koji moze da postavi do preduzimanja prve izvrsne radnje ). potrazivanja na osnovu naknad stete zbog ostecenja zdravlja. . 194 . . sud je duzan da predmete uzima u rad po vremenskom redosledu po kojem ih je primio. ima prioritet u odnosu na poverioca koji je stekao sudsko zalozno pravo. a potom potrazivanja na osnovu zakonskog izdrzavanja.Vremenski redosled postupanja suda s predlozima za izvrsenje nema nikakvog uticaja na vremenski redosled namirenja poverioca. gleda se da se postigne najbolja cena. .). ostecenje ili umanjenje vrednosti.Ako je izvrsni poverilac ranije stekao zalozno pravo na predmetu izvrsenja pravnim poslom. . a kada se prodaje nepokretnost onda se prodaje po trzisnoj ceni. izvesne stvari koje cine osnov minimalne egzistencije duznika ne mogu biti predmet izvrsenja ( odeca. radi zastite imovinske pozicije duznika. .Sticanje prava na namirenje zavisi od predmeta izvrsenja. izvrsni sud je duzan da prioritetno resava o predlogu poverioca za odredjenje provremenih mera.Sticanje prava na prioritetno namirenje vezano je sticanje sudskog zaloznog prava na predmetu izvrsenja ( izvrsni poverilac stice sudsko zalozno pravo na pokretnoj stvari u momentu kada sudski izvrsitelj potpise zapisnik o popisu stvari ).Kada se stvari prodaju na javnoj prodaji ili pogodbom. . b) Drugo.U izvrsnom postupku vaze jos 3 principa koja se ticu vremenskog redosleda namirenja: * Princip realnog prioriteta. medjutim.prvenstvo u namirenju se stice bez obzira na to kada je steceno pravo na namirenje ( namirenje potrazivanja za zakonsko izdrzavanje ).Od ekonomske ruine duznik se stiti na sledeci nacin: a) Prvo.Kada izvrsni poverioac namiruje svoje novcano potrazivanje na pokretnim stvarima vazi princip vremenskog prioriteta. .srazmerno namirenje poverilaca istog reda. oni se namiruju onim redom kako su vremenski stekli pravo na namirenje..Pravilo je da izvrsi sud odredjuje izvrsenje onim sredstvom i na onim prdmetima koji su navedeni u predlogu za izvrsenje.Posebnim okolnostima slucaja smatraju se one koje su od uticaja na predmet izvrsenja. izvrsenje se uvek sprovodi samo u obimu koji je dovoljan da se potrazivanje namiri. svota novca.) Nacelo vremenskog redosleda . v) Trece. narocito one koje mogu da uticu na njegovu propast. potrazivanja obezbedjena zaloznim pravom. min.

ali ima i siroka diskreciona ovlascenja. osim ako se ne pobija resenje o izvrsenju. . a po pravnim lekovima vece od trojice sudija.Rocista se zakazuju izuzetno. a drugi da sporvede izvrsenje. 139. . .Mesna nadleznost suda se odredjuje shodno vrsti i sredstvu izvrsenja ( na pokretnoj/nepokretnoj stvari. . da vrsi radnje u okviru zakljucka izvrsnog suda.) Nacelo pismenosti .U izvrsnom postupku jedan sud moze da bude nadlezan da donese resenje o izvrsenju. medjutim. . vazi prekluzija za propustanje zakonskih ali i sudskih rokova.Izvrsni postupak se odvija na osnovu podnesaka.Neposredne radnje u postupku izvrsenja sprovodi sudski izvrsitelj ( radnik u sudu ).). 6. b) Drugo.Kada sudski izvrsitelj strankama ili ucesnicima u postupku pricini nesavesnim ili nezakonitim radom stetu.) Nacelo efikasnosti . principijelno je predvidjena nadleznost suda na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste.U prvom stepenu odlucuje sudija pojedinac.On je duzan da postuje licnost duznika i njegove porodice. . kako to zakon kaze ). odnosno izuzece sudije mora da se dopusti sve do okoncanja izvrsnog postupka ( a ne do isteka roka za podnosenje pravnog leka.. .U izvrsnom postupku se ne primenjuju pravila o vracanju u predjasnje stanje. . 195 . .Ostvarenje prava na sudsku zastitu postize se samo oko se izvrsni postupak sprovede bez odlaganja i odugovlacenja.On je ovlascen da zatrazi i asistenciju policije koja je duzna da sudskom izvsitelju pruzi svu neophodnu pomoc u toku sprovodjenja izvrsenja.Zahtev za iskljucenje. .) Subjekti izvrsnog postupka A) Sud . v) Trece. V) Stranke . B) Sudski izvrsitelj .Najcesce su to tuzilac i tuzeni ( parnicni postupak ) ili formalni ucesnici ( vanparnicni postupak ).5. a izostanak stranaka sa rocista nema nikakav uticaj na dalji tok postupka. procesna disciplina ucenika u izvrsnom postupku obezbedjuje se novcanim kaznama.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsenja stvarno je nadlezan osnovni sud a u privrednim stvarima privredni sud.ZIP konkretizuje ovo nacelo na tri nacina: a) Prvi nacin se tice kratkih rokova za preduzimanje procesnih radnji: o predlogu za izvrsenje sud je duzan da odluci u roku od 3 dana. za njeno otklanjanje odgovara Srbija. za preduzimanje odredjenih procesnih radnji koje odredjuje sud rok ne moze biti duzi od 3 dana. . .Stranke i ostali ucesnici u izvrsnom postupku ne mogu da uloze nikakvo efikasno pravno sredstvo protiv nezakonito i nepravilno preduzetih izvrsnih radnji.Stranke u izvrsnom postupku su izvrsni poverilac i izvrsni duznik. ukoliko sud smatra da je celishodno.

- Ako izvrsni poverilac ili izvrsnik duznik nemaju stvarnu legitimaciju, sud ukida resenje o izvrsenju po zalbi izvrsnog duznika. - Stranke u izvrsnom postupku moraju da budu jasno odredjene, jer uvek mora da se zna u korist koga i protiv koga se sprovodi izvrsenje. - Ako to nije slucaj, izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. - Poseban problem se javlja kada nakon pravosnaznosti sudske odluke koja predstavlja izvrsni nalov dodje do materijalnopravne sukcesije, tako da se izvrsni postupak ne sprovodi u korist lica na koje glasi izvrsna isprava ili protiv lica na koje glasi izvrsna isprava. - Kada je u pitanju univerzalna sukcesija, sukcesor moze da povede ili nastavi izvrsni postupak. - Svojstvo sukcesora dokazuje konacnom odlukom donetom u parnicnom, upravnom ili prekrsajnom postupku. - U slucaju singularne sukcesije ( cesija ), svojstvo sukcesora se dokazuje javnom ispravom ili overenom privatnom ispravom. - U nasoj praksi, sudovi uvek zahtevaju da singularni sukcesor povede novi izvrsni postupak, sto je pogresno. - Pitanje legitimacije stranka u izvrsnom postupku nije procesnopravno, vec materijalnopravno, pa stoga, sud ne sme da odbaci predlog za izvrsenje, ako izvrsni poverilac u predlog za izvrsenje pruzi dokaz o pravnom sledbenistvu. G) Ucesnici - Ucesnici su lica ciji je imovinskopravni polozaj neposredno tangiran izvrsnim postupkom. - To su u prvom redu vlasnik stvari koja je obuhvacena popisom stvari koje su predmet izvrsenja, te duznik samog izvrsnog duznika kada je predmet izvrsenja plenidba potrazivanja. - Drugi ucesnici su banke, drzavni organi...

140.) Tok izvrsnog postupka
- Prvostepeni postupak ima dva stadijuma: * U prvom sud odlucuje o odredivanju ( dozvoli ) izvrsenja. * U drugom se izvrsenje sprovodi. - Sprovodjenje izvrsenja sleduje samo pod uslovom da je, u celini ili delimicno, usvojen predlog izvrsnog poverioca i doneto resenje o izvrsenju. - Ako je odluka negativna i sud donese resenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvrsenje, sprovodjenju izvrsenja se ne pristupa. - U ovom slucaju stadijumu dozvole izvrsenja moze sledovati drugostepeni, zalbeni postupak, a od ishoda tog postupka zavisi da li ce doci do sprovodjenja izvrsenja. - Granice izmedju prvostepenog u drugostepenog postupka su relativizirane. - Moguce je da provstepeni postupak ( sprovodjenje izvrsenja ) tece uporedo sa zalbenim postupkom. - Zalba protiv resenja o izvrsenju principijelno ne odlaze izvrsenje i njegovom sprovodjenju se najcesce pristupa odmah po donosenju resenja bez obzira na eventualno izjavljivanje zalbe. - S druge strane, postoji mogucnost postupanja i po neblagovremenoj zalbi, i time se sasvim omeksava granica izmedju stadijuma dozvole izvrsenja i stadijuma sprovodjenja izvrsenja. - Zakljuckom se izdaje nalog sudskom izvrsiocu za sprovodjenje pojedinih procesnih radnji i odlucuje o pitanjima upravljanja postupkom.9
9

U sklopu ovog pitanja pricati i 141. i 142. pitanje..

196

141.) Odredjivanje izvrsenja
- U prvom stadijumu postupka sud odlucuje o tome da li ce odrediti izvrsenje potrazivanja utvrdjenog u izvrsnoj ili verodostojnoj ispravi. - O predlogu za izvrsenje mora da se odluci resenjem u roku od 3 dana od njegovog podnosenja. - Postupak je pismen: O odredjivanju izvrsenja sud odlucuje na osnovu podataka sadrzanih u predlogu za izvrsenje i prilozenih ( obligatornih ) isprava. - Izvrsnom duzniku se ne pruza mogucnost izjasnjavanja, a o pokretanju postupka se ne obavestava ako sud odbaci predlog za izvrsenje kao nedopusten ili odbije kao neosnovan. - O predlogu se odlucuje resenjem u kojem moraju da budu navedeni sledeci podaci: izvrsni poverilac i duznik, izvrsna ( odnosno verodostojna ) isprava o potrazivanju, potrazivanje izvrsnog poverioca, sredstvo i predmeti izvrsenja i svi drugi podaci potrebni za sprovodjenje resenja. - U resenju o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave sud obavezuje izvrsnog duznika da u roku od 8 dana namiri potrazivanje zajedno sa troskovima i odredjuje izvrsenje radi ostvarenja tih potrazivanja. - Resenje o izvrsenju dostavlja se i izvrsnom poveriocu i izvrsnom duzniku, dok se resenje kojim se odbija predlog za izvrsenje dostavlja samo izvrsnom poveriocu. - Kada je u pitanju izvrsenje na novcanom potrazivanju, resenje o izvrsenju se dostavlja i duzniku izvrsnog duznika. - Resenje o izvrsenju nad sredstvima na racunu izvrsnog duznika se dostavlja i organizaciji za prinudnu naplatu. - Ako sud koji donosi resenje o izvrsenju nije nadlezan za sprovodjenje izvrsenja, on upucuje resenje nadleznom sudu radi njegovog dostavljanja stranakama i drugim adresatima, kao i radi sprovodjenja izvrsenja.

142.) Sprovodjenje izvrsenja
- Sprovodjenje izvrsenja jeste poseban stadijum prvostepenog postupka. - Ne postoji sistem pravila koji bi se sprovodjenje izvrsenja ostvarivalo po jednom opstem metodu koji bi vazio u svim postupcima. - Osnovne odredbe ZIP-a regulisu samo ogranicen broj pitanja koja imaju opsti domen primene. - Veoma iscrpna regulativa se nalazi, medjutim, u delu ZIP-a u kojem su sadrzana posebna pravila o sprovodjenju izvrsenja novcanih i nenovcanih potrazivanja. - Osnovno je pravilo da ovaj stadijum postupka sleduje po okoncanju stadijuma odredjivanja izvrsenja i donosenja resenja o izvrsenju. - Prelazak iz jednog u drugi stadijum ostvaruje se po sluzbenoj duznosti i pre nastupanja pravosnaznosti resenja o izvrsenju pre svega u cilju sprecavanja izvrsnog duznika da osujeti sprovodjenje izvrsenja. - Izvrsenje se sprovodi danju do 20h, radnim danima. - Izvrsitelj je ovlascen da udalji lice koje ometa sprovodjenje izvrsenja i da dobije odgovarajucu pomoc policije. - Stranke i ucesnici u postupku mogu od suda zahtevati otklanjanje nepravilnosti koje je sudski izvrsitelj ucinio u sprovodjenju isvrsenja, a sud resenjem moze ukinuti nezakonite i nepravilne radnje izvrsitelja. - Sledi deo iz Jaksiceve knjige: 197

- Izvrsenje se sprovodi preduzimanjem izvrsnih radnji ( sredstava izvrsenja ) koje imaju za cilj da se prinudno naplati poveriocevo potrazivanje. - Sredstva izvrsenja se sprovode na predmetima izvrsenja ( sve stvari i prava duznika ). Sredstva izvrsenja radi namirenja novcanih potrazivanja: - Popis, procena i prodaja pokretnih stvari. - Utvrdjivanje vrednosti i prodaja nepokretnosti. - Zaplena potrazivanja izvrsnog duznika prema njegovom duzniku i prenos tih potrazivanja na izvrsnog poverioca. - Plenidba dela zgrade i njen prenos na izvrsnog poverioca. - Zaplena stednog uloga i tekuceg racuna i isplata poveriocu. - Zaplena, procena i prodaja hov. Sredstva izvrsenja radi reazliacije nenovcanih potrazivanja: - Oduzimanje i predaja stvari izvrsnom poveriocu. - Ispraznnjenje i predaja nepokretnosti izvrsnom poveriocu. - Prinuda nad duznikom kada dogovanu radnju samo on moze da izvrsi. - Vracanje stvari u posed izvrsnom poveriocu... - Sredstva izvrsenja su data zakonom numerus clausus, te nije dopusteno da se procesnim ugovorima predvijdaju neka druga, ali je dozvoljeno da se takvim ugovorima ogranicava upotreba nekih sredstava i predmeti izvrsenja.

143.) Izvrsni postupak na osnovu izvrsne isprave10
A) Izvrsna isprava - Izvrsna isprava je pojedinacni pravni akt kojim je autoritativno utvrdjeno postojanje potrazivanja. To su samo one isprave za koje je zakon odredio da se smatraju izvrsnim ispravama- numerus clausus: • izvrsna sudska odluka. • izvrsno sudsko poravnanje. • izvrsna odluka doneta u upravnom ili prekrsajnom postupku. • poravnanje doneto u upravnom postupku. • strane sudske i arbitrazne odluke. • druge isprave koje se na osnovu posebnih zakona smatraju izvrsnim ispravama.11 - Izvrsnom odlukom suda smatra se presuda suda, resenje suda, platni nalog i arbitrazna odluka. - Sve sudke odluke nisu ujedno i izvrsne isprave: Deklaratorne i preobrazajne odluke suda ne mogu biti izvrsne isprave, jer one po svom sadrzaju i po svojoj zapovesti neposredno kreiraju novo stanje. - Svojstvo izvrsne isprave ima samo kondemnatorna presuda ili resenje, i to bez obzira na to da li sadzi osudu na cinjenje, necinjenje, propustanje ili trpljenje. - Izvrsna isprava je i resenje suda kojim on odredjuje privremene mere radi obezbedjenja potrazivanja poverioca.

10

Delove ovog pitanja treba pricati i uz 140. pitanje koje je kucano iz Kecinog prirucnika posto ga nema pod tim naslovom u Jaksicevoj knjizi. 11 Ove tacke stavljam zato sto se svidjaju Ivani Martinovic ( Rondi ) 06/576 :-)

198

- Prema Zakonu o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar zaloznog prava, izvrsnu ipravu predstavlja i izvod iz Registra zaloge. - S druge strane, izvrsnom ispravom se ne smatra ugovor o hipoteci i zalozna izjava. B) Izvrsnost izvrsne isprave 1.) Nastupanje izvrsnosti - Izvrsna isprava postaje izvrsna kada je pravosnazna i kada istekne rok u njoj za dobrovoljno izvrsenje obaveze. - Paricioni rok se odredjuje u samoj izvrsnoj ispravi i iznosi 15 dana (8 dana u trgovinskim stv.). - Rok pocinje da tece kada se izvrsna isprava dostavi izvrsnom duzniku. - Rok se prekida ako izvrsni duznik ulozi redovni pravni lek, te pocinje da tece ponovo nakon odluke drugostepenog suda. - Ako u izvrsnoj ispravi nije naveden paricioni rok, to cini izvrsni sud resenjem o izvrsenju. - Rok za dobrovoljno izvrsenje se odredjuje samo u onim sudskim odlukama koje glase na cinjenje. - Momenat nastupanja izvrsnosti sudskih odluka koje glase na cinjenje ili trpljenje se poklapa s momentom nastupanja pravosnaznosti sudske odluke. - Dakle, izvrsnost izvrsne isprave normalno vremenski sledi nakon njene pravosnaznosti. - Izuzetak moze da postoji samo ako Zakon izricito predvidja da ulaganje redovnog pravnog leka nema uticaja na nastupanje izvrsnosti isprave. - Tada izvrsna isprava moze da se izvrsi i pre nego sto postane pravosnazna. - Kada je u izvrsnoj ispravi duznik obavezan na placanje ili izvrsenje cinidbe, izvrsnost nastupa tek kada je potrazivanje dospelo. - Kada je dopelost cinidbe vezana za nastupanje roka koji je kalendarski odredjen ( iseljenje iz stana ), izvrsni poverilac ne mora da dokazuje nastupanje roka. - Drugacije je sa ispunjenjem uslova: Izvrsni poverilac je duzan da dokaze da je uslov nastupio, i to tako sto izvrsnom sudu podnosi javnu ispravu ili privatnu overenu ispravu. - Ako izvrsni poverilac to nije u mogucnosti da pribavi, nastupanje uslova dokazuje pravosnaznom odlukom suda ili upravnog organa. - Ako izvrsna isprava sadrzi obavezu istovremenog ispunjenja obaveza izvrsnog poverioca i izvrsnog duznika, izvrsnost nastupa kada izvrsni poverilac podnese sudu bilo kakav dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. 2.) Klauzula ( potvrda ) izvrsnosti - Ova klauzula se stavlja na izvrsnu ispravu i znaci sluzbenu potvrdu da je izvrsna isprava stekla svojstvo izvrsnosti i predstavlja procesnu pretpostavku za vodjenje izvrsnog postupka. - Potvrdu izvrsnosti daje onaj drzavni organ koji je odlucivao u prvom stepenu. - On je, takodje, ukida resenjem, ako se ispostavida izvrsna isprava nije stekla svojstvo izvrsnosti. - Medjutim, stavljanje klauzule izvrsnosti nije nuzno, ako je izvrsni sud onaj koji je i doneo izvrsnu ispravu. - Duznik moze da pobija izvrsnu klauzulu posebnim predlogom upucenim sudu koji ju je i izdao, ali i pravnim lekovima ( zalba, prigovor ) u izvrsnom postupku ( ne moze u parnici ). - Na sudsko poravnanje se ne stavlja ova klauzula, vec ono postaje izvrsno kada je potrazivanje dospelo. - Potvrda o izvrsnosti je akt sudske uprave ( pisarnica ) koji se stavlja u formi beleske na otpravak sudske odluke.

199

U ispravi mora da bude navedeno na koje cinjenje. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje ako ne sadrzi tacan opis. analogno pravilima koja se primenjuju na odvacivanje neuredne tuzbe. necinjenje. .Dakle. kolicinu. A) Zalba . trpljenje ili propustanje se izvrsni duznik obavezuje ili koju tacno stvar je duzan da preda poveriocu.U skladu s mestom nalazenja stvari koje je predmet izvrsenja. D) Odluke suda . tacnu oznaku vrste. .U slucaju da se jedan postupak izvrsenja okonca potpunim namirenjem poverioca. predlog za izvrsenje se odbacuje kao neuredan. .Uz predlog za izvrsenje prilaze se i izvrsna isprava ili verodostojna iprava. G) Predlog za izvrsenje .) Pravni lekovi u opstem izvrsnom postupku U izvrsnom postupku dopusteni su samo redovni pravni lekovi. istim ili razlicitim sredstvom izvrsenja.Ako izvrsni poverilac ovako ne postupi. .Pocetkom toka izvrsnog postupka ne nastupa litispendencija.U pogledu odredjenosti. . . 144. ali je odrediva iz obrazlozenja sudske odluke. --> ako je predmet izvrsenja pokretna stvar. protiv koga i na cemu se sprovodi izvrsenje. kao i potvrda o izvrsnosti. . Vanredni pravni lekovi nisu dopusteni. . odredjuje se i mesna nadleznost sudova kod pojedinih sredstava izvrsenja.Sud ne moze u izvrsnom postupku da ispituje tacnost i zakonitost izvrsne isprave. .Sud ne obrazlaze resenje o izvrsenju kojim predlog za izvrsenje usvaja. trebalo bi da vaze sledeca pravila: --> ako je predmet izvrsenja nepokretnost. .Zalbu ulaze izvrsni duznik kako bi otklonio dejstvo izvrsnosti izvrsne isprave. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. tacan rok za ispunjenje obaveze. ovo resenje mora da bude obrazlozeno kada se predlog odbacuje ili odbija.U izvrsnoj ispravi uvek mora tacno da se navede u ciju korist. a ona nije potpuno odredjena u tenoru sudske odluke. drugi se obustavlja. nema smetnji da izvrsni poverilac protiv duznika povede dva istovremena paralelna postupka po istoj izvrsnoj ispravi. . duznik i predmet. izvrsna isprava je podobna za izvrsenje. odnosno odredivosti predmeta izvrsenja.Predlog za izvrsenje podnosi izvrsnom sudu izvrsni poverilac.U izvrsnom postupku sud donosi resenja i zakljucke. jer bi to bilo protivno cilju izvrnog postupka i nacelu efikasnosti. .Obrnuto.Dakle. vrsta i obim ispunjenja obaveze.V) Podobnost izvrsne isprave za izvrsenje .Izvrsni postupak pocinje da tece kada izvrsni sud dostavi izvrsnom duzniku predlog za izvrsenje . ako u njoj nije tacno oznacen izvrsni poverilac. tako da su razlozi za uzlaganje zalbe ograniceni samo na one cinjenice koja su nastupila nakon onog - 200 . osim zahteva za zastitu zakonitosti koji izjavljuje javni tuzilac.

U neblagovremenoj zalbi.U praksi su najznacajniji materijalnopravni prigovori izvrsnog duznika. b) kada je potrazivanje prestalo na osnovu cinjenice koja je postojala pre vremena nastupanja izvrsnosti izvrsne isprave. apsolutno bitna povreda odredaba postupka ).Potrazivanje prestaje po odredbama materijalnog prava. ponistaj ili preinacenje izvrsne isprave. . • nedostatak stvarne legitimacije stranaka.Resenje o izvrsenju moze da se pobija iz sva tri razloga zbog kojih moze da se pobija i presuda parnicnog suda ( npr. kao i pravosn.Smisao mogucnosti ulaganja neblagovremene zalbe jeste ukazivanje sudu na cinjenicu da je izvrsni poverilac izgubio pravni interes za sprovodjenje izvrsnog postupka.Ili. B) Razlozi Procesni: • nenadleznost izvrsnog suda. nakon pravosnaznosti izvrsne isprave. • nedostatak izvrsnosti izvrsne isprave. . Izvrsne smetnje su: • odredjenje izvrsenja u resenju o izvrsenju na stvarima na kojima zakon to nedopusta. te da se u zalbi pozove na cinjenicu da se potrazivanje ugasilo prebijanjem. kada dokazuje da se potrazivanje ugasilo ( prigovor kompenzacije.procesnog momenta u kognicionom postupku za koji se vezuju vremenske granice pravosnaznosti izvrsne isprave ( zakljucenje rocista za gravnu raspravu u parnici ). moguce je da izvrsni duznik nakon ovog momenta stekne kompenzibilno potrazivanje prema poveriocu. sudski odlukama. novacija.Moguce je da izvrsni duznik tek u izvrsnom postupku stekne mogucnost da upotrebi dokaz da je potrazivanje izvrsnog poverioca prestalo ( npr.Izvrsni poverilac moze da ulozi zalbu samo ako je predlog za izvrsenje odbijen ili u vezi s troskovima izvrsenja.Jer. . ali izvrsni duznik u izvrsnom postupku gasenje potrazivanja moze da dokazuje samo javnim ispravama. . • ukidanje. • nedostatak svojstva izvrsne isprave. . Materijalnopravni razlozi: • nenastupanje roka ili uslova • prestanak potrazivanja. • protek roka za podnosenje predloga za izvrsenje. priznanica ). ako je u instancionom postupku bio dopusten beneficio novorum.Izvrsni duznik moze da izjavi neblagovremenu zalbu iz dva razloga: a) kada je potrazivanja prestalo na osnovu cinjenice koja je nastupila posle izvrsnosti izvrsne isprave ili posle zakljucenja sudskog poravnanja. oprost duga ). 201 . izvrsni duznik moze da se poziva i na cinjenicu da se potrazivanje poverioca ugasilo kompenzacijom nakon momenta zakljucenja glavne rasprave u kognicionom postupku. . . . koji nije posedovao tokom prvostepenog kognicionog postupka. . • odlaganje izvrsenja po predlogu izvrsnog poverioca. . • ponistaj ili stavljanje van snage sudskog poravnanja.

Najzad. . D) Prigovor treceg lica .Zalba nema suspenzivno dejstvo.Zalba se podnosi onom sudu koji je doneo resenje u roku od 3 dana. sud ce uputiti trece lice da protiv izvrsnog poverioca pokrene parnicu u roku od 15 dana. prvostepeni sud ne moze da odbije zalbu kao neosnovanu. .Prigovor moze da se izjavi pocev od popisa stvari.U prigovoru.Ako je prigovor osnovan.Neretko se desava da predmet izvrsenja postanu i stvari koje su u vlasnistvu trecih lica. te da zahtevaju ovim prigovorom da sud proglasi izvrsenje nedopustenim na predmetu koji je u njihovom vlasnistvu. 202 .Sud moze da zakaze i rociste da bi raspravljao sa stranakama o zalbi. ZIP daje mogucnost trecim licima da uloze prigovor prvostepenom sudu na resenje o izvrsenju. ne moze vise na iznosi u daljem toku izvrsnog postupka. . on moze da je usvoji kao osnovanu u celosti ili delimicno. .Ako mu to ne podje za rukom. da odbaci zalbu kao nedopustenu. .. . .Podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje je dopusteno samo ako je propusten rok da se izjavi zalba protiv resenja o izvrsenju ili prigovor protiv resenja o izvrsenju donetog na osnovu verodostojne isprave.Prigovore koje je mogao da iznese u zalbi. trece lice mora da ucini najmanje verovatnim da ima pravo na stvari koje sprecava izvrsenje. Dalje. . ali trece lice moze da zahteva odlaganje izvrsenja. .Zbog toga. vaze sledeca pravila: prvostepeni sud moze. .Izlucnom tuzbom moze da se trazi da sud proglasi nedopustenim izvrsenje kada se stvar nalazi u drzavini duznika koji je primalac lizinga. .U ovom postupku vazi pretpostavka da su bracni dugovi suvlasnici na jednakim delovima na svim stvarima u kuci i poslovnoj prostoriji duznika. .Zalba na resenje o izvrsenju se dostavlja poveriocu na odgovor. inace ga pogadja prekluzija. On moze da odluci da uopste ne resava po zalbi kada je duzan da predmet dostavi na resavanje drugostepenom sudu. tj da podigne izlucnu tuzbu kojom trazi da parnicni sud proglasi izvrsenje na odredjenoj stvari nedopustenim ( ova tuzba je preobrazajnog karatera ). zakupoprimac. ali je propustio. a ovo se dogadja jer se prilikom izvrsenja na pokretnim stvarima popisuju sve stvari koji se nalaze u drzavini izvrsnog duznika..Prigovor treceg lica i podnosenje izlucne tuzbe ne sprecavaju dalje sprovodjenje izvrsnog postupka. . najpre. i za odgovor ima rok od 3 dana. Dj) Vracanje u predjasnje stanje . pa sve do okoncanja izvrsnog postupka. .V) Postupak . .Sud bi trebalo ovaj prigovor da dostavi izvrsnom duzniku i izvrsnom poveriocu da se izjasne.Izvrsni duznik je duzan da u zalbi iznese sve cinjenice i dokaze zbog kojih pobija resenje o izvrsenju. izvrsni postupak se nastavlja uz pretpostavku da trece lice nema nikakva prava na stvari koja bi sprecila izvrsenje.Sto se tice devolutivnog dejstva.

ako odluci da podigne zahtev za zastitu zakonitosti izvrsne isprave.Odlaganje izvrsenja . odnosno konacno ukinuta. duznik ocekuje da ce sudovi ukinuti izvrsnu ispravu ili ukinuti potvrdu o izvrsnosti.Izvrsenje se moze odloziti potpuno ili delimicno po predlogu izvrsnog poverioca.Izvrsenje se obustavlja ako je izvrsna isprava pravnosnazno. . . pretpostavke na osnovu kojih je doneto resenje o izvrsenju. b) ako je arbitrazna odluka ponistena u prvom stepenu. .Sud faklutativo ( moze a ne mora ) da odlozi resenje. do nastavka moze da dodje i ranije. preinacena. a smisao odlaganja jeste da duznik ocekuje povoljan procesni polozaj u pogledu otklanjanja procesnih pretpostavki za izvrsenje.) Odlaganje i obustava izvrsenja . ZIP poznaje institut odlaganja izvrsenja. izvrsnog duznika ili treceg lica. . .Ako su razlozi fakultativni. .U predlogu mora da se naznaci rok za koji se trazi odlaganje.Ako iz bilo kog razloga odredi odlaganje izvrsenja.145. . izvrsni duznik najcesce trazi odlaganje izvrsenja. b) Za odlaganje postoje opravdani razlozi koje duznik dokazuje javnom ispravom ili privatnom overenom ipravom. ili se pokaze da nisu ni postojale.Obustava izvrsenja ( iz Kecinog prirucnika ) .Stoga. nemaju suspenzivni karater. sud moze da zahteva od izvrsnog duznika da polozi jemstvo.Izvrsenje uvek nastavlja izvrsni sud ix officio kada prestanu razlozi zbog kojih je odredio odlaganje.Pravni lekovi u izvrsnom postupku. . . . . ako kumulativno: a) Duznik ucini verovatnim da bi mu sprovodjenje izvrsenja nanelo nenadoknadivu ili tesko nadoknadivu stetu. v) ako je doneta prvostepena odluka kojom se ukida izvrsnost izvrsne isprave. ponistena ili stavljena van snage. g) ako izvrsni poverilac nije ispunio ili ne pokazuje spremnost da istovremeno ispuni svoju dospelu obavezu. . .Po ovakvom predlogu izvrsnog duznika. . izvrsenje se moze odloziti samo jednom i to ne duze od 90 dana.Do obustave dolazi po predlogu stranke ili po sluzbenoj duznosti. izvrsenje se odlaze do okoncanja parnicnog postupka ili postupka za ponistaj arbitrazne odluke.Kod obaveznog odlaganja.Do obustave dolazi u onim slucajevima kada tokom postupka prestanu da postoje.I javni tuzilac moze da zahteva odlaganje ili prekid izvrsenja. a po predlogu poverioca.Tacnije. sud je obavezan da zakaze i odrzi rociste.Sud obavezno odlaze izvrsenje ako se stekao jedan od sledecih uslova: a) ako je prvostepenom odlukom izvrsna isprava stavljena van snage. po pravilu. nego sto ce VKS da odluci po reviziji protiv izvrsne isprave i eventualno ukine je ili preinaci. .Obustavlja se i u slucaju kada je potvrda izvrsnosti pravosnazno ukinuta. .U praksi. . . 203 . pa sud nakon podnosenja predloga za izvrsenje po sluzbenoj duznosti preduzima mere koje vode hitnom okoncanju izvrsnog postupka.Pravilo je da ce izvrsni sud mnogo brze da sprovede postupak izvrsenja.

. ) koja ucestvuju u izvrsnom postupku.Odredjuje ih sud po zahtevu izvrsnog poverioca ako je pravilima obligacionog prava predvidjeno njihovo placanje zbog neispunjenja nenovcane obaveze.Resenje o odredjivanju sudskih penala ima znacaj resenja o izvrsenju i sprovodi se prema pravilima za izvrsenje novcanog potrazivanja.. .Zahtev se podnosi sudu koji je nadlezan za izvrsenje odluke kojom je utvrdjena nenovcana obaveza. 204 . kao i njena visina. mesec.. dobrovoljno ispuni svoju nenovcanu obavezu.. sud se rukovodi ekonomskom snagom ili materijalnim prilikama lica kojem se odredjuje kazna.Sudski penali .Protiv resenja o izricanju kazne dozvoljena je posebna zalba u roku od 3 dana.Prilikom odredjivanja visine kazne.Mogucnost izricanja novcane kazne mora biti izricito propisana povodom preduzimanja odredjenih radnji. ali se tim ne moze dirati u stecena prava trecih lica. . .Pre izricanja kazne izvrsnom duzniku se pruza prilika da se izjasni. ZIP propisuje mogucnost izricanja novcanih kazni. . .Fizickom licu se moze odrediti kazna u rasponu od 3000-150000 dinara.Dakle.Zahtev se moze postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvrdjeno pravosnaznom sudskom odlukom. kazna se moze ponovo izreci u povecanom iznosu uz donosenje resenja o sprovodjenju izvrsenja prethodne kazne.Penali se odredjuju u odredjenom novcanom iznosu za svaki dan. .. . prebijanjem potrazivanja.Do obustave dolazi i ako je potrazivanje prestalo usled propasti predmeta izvrsenja. . nedelju. . . ali i znacajem radnje koje je trebalo da se obavi.u kojem duznik kasni sa ispunjenjem nenovcane obaveze. o on odlucuje resenjem hitno. .Ako lice kojem je izrecena kazna ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili i dalje postupa protivno izrecenoj zabrani.Na lice koje je dalo povoda za izricanje kazne pada i obaveza naknade troskova nastalih izricanjem i izvrsenjem kazne.Duznik ima pravo da zahteva smanjenje iznosa dosudjenih penala ako. banka.. . 146. po njihovom odredjivanju i pre nego sto izvrsni poverilac pokrene postupak izvrsenja. .) Novcane kazne i sudski penali .Od dispozicije izvrsnog poverioca zavisi da li ce zahtevati sudske penale ili pokrenuti izvrsni postupak.O obustavi izvrsenja odlucuje sud resenjem kojim ukida i sve sprovedene izvrsne radnje. . a po potrebi se zakazuje rociste u cilju izvodjenja dokaza. zahtev za odredjivanje sudskih penala ne moze biti kumuliran sa predlogom za izvrsenje potrazivanja. a pravnom licu u rasponu 30000-1500000 dinara. .Novcane kazne .Kao posebno sredstvo pritiska na izvrsnog duznika ali i na treca lica ( duznikov duznik.Sudski penali predstavljaju dodatni pritisak na izvrsnog duznika da izvrsi nenovcanu obavezu. . smrti i prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika.

5. 2. i drugi.Ove odredbe su lex specialis u odnosu na opsti izvrsni postupak.) Izvrsenje u trgovinskim stvarima .12 156. 12 Naredna dva pitanja ( 156 i 157. . kao sto je to zlucaj sa zalbom protiv resenja o izvrsenju donetom na osnovu izvrsne isprave. sud nalaze izvrsnom duzniku da ispuni obavezu u roku od 3 ( odnosno 8 dana ). sam nacin izvrsenja.Sud na osnovu predloga poverioca donosi resenje o izvrsenju koje je u izreci dvodelno: a) u prvom delu. • javna isprava koja konstituise novcanu obavezu. prvenstveno.) Kada sud nadje da je prigovor osnovan. postupak po prigovoru i odluke se donose. . . • overena zijava izvrsnog duznika koja ovlascuje izvrsnog poverioca na prenos novcanih sredstava.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsnog postupka na osnovu verodostovjne isprave vaze sledece razlike u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. . 4. • izvodi iz poslovnih knjiga.ZIP sadrzi posebna pravila za postupak izvrsenja u trgovinskim i kvazitrgovinskim stvarima. Ako se resenje o izvrsenju pobija samo iz drugog razloga. a njihov smisao je da se olaksa i ubrza izvrsenje prvenstveno ratione personae kada stranke u izvrsnom postupku nisu fizicka lica ili su.) Novcano potrazivanje sadrzano u ispravi mora da bude dospelo.) Izvrsenje moze da se zahteva i odredi samo radi naplate novcanog potrazivanja. sud odredjuje prinudno izvrsenje potrazivanja koje je utvrdio u prvom delu resenja. fizicka lica koja obavljaju privrednu delatnost. a postupak se nastavlja kao da je izjavljen prigovor protiv platnog naloga.Izvrsni postupak moze da se odredi i provede bez izvrsne isprave.) Izvrsni postupak na osnovu verodostojne isprave . • bankarska garancija. 3.147. utvrdjenje obaveze izvrsnog duznika da plati odredjenu sumu. ) idu u sklopu ovog pitanja.) Prigovorom se pobijaju dva elementa resenja o izvrsenju: prvi. pak. duznik u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moze da bude samo: a) Pravno lice.Nevezano za svojstvo izvrsnog poverioca. samo na osnovu verodostojne isprave. 205 .Primena ovog postupka izvrsenja zahteva da se. • akreditiv. 148. Verodotojne isprave su date enumerativno: • menica i cek s protestom i povratnim racunom. • fatkura ( racun ). ispune uslovi koji se ticu pravnog statusa duznika u izvrsnom postupku. • obveznica i druga hov izdata u seriji. resenje o izvrsenju se stavlja van snage.) Ovde prigovor ima suspenzivno dejstvo. b) u drugom delu resenja. i ovaj deo resenja predstavlja izvrsnu ispravu.) Posebni izvrsni postupci .

. * overena isprava koja konstituise novcanu obavezu. poreski broj duznika. u poslednjem slucaju. nazive banaka i broje racuna duznika.Udeo u privrednom drustvu jeste bestelesna pokretna stvar. 3.) Skraceni izvrsni postupak .Zakon exempli cusa daje primere verodostojnih isprava koje nesumnjivo dokazuju postojanje. * overena izjava duznika kojom se izvrsni poverilac ovlascuje na prenos novcanih sredstava. odnosno udela p.Bez obzira na svojstvo izvrsnog poverioca i duznika. * dospeli bezuslovni akreditiv. u ovom postupku. onda se vrsi fikticno dostavljanje. dostavlja se licu koje je ovlasceno za zastupanje izvrsnog duznika.d.b) Preduzetnik. a ako ne moze ni njemu. Uz to. 206 . postupak za izvrsenje u trgovinskim stvarima se primenjuje kada se izvrsavaju odluke privrednih sudova bez obzira na cinjenicu ko je izvrsni poverilac iz izvrsne isprave. . visini i dospelosti potrazivanja. * svaki ugovor u privredi. . fizicko lice koje je duznik u ugovoru iz komercijalnog kredita.Akcija privrednog dustva je telesna pokretna stvar.Ali. stranke u parnicnom postupku pred privrednim sudom i stranke u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moraju da koincidiraju. naziv banke i broj racuna poverioca.Ako dostavljanje bude neuspesno.) Predlog za izvrsenje ima istu sadrzinu kao i prdlog koji se podnosi u opstem izvrsnom postupku. . . izvrsni poverilac mora u predlogu za izvrsenje da zahteva da se izvrsenje sprovede na akcijama ili udelima u privrednim drustvima. * dospela bezuslovna bankarska garancija. predlog za izvrsenje mora nuzno da sadrzi: maticni broj izvrsnog duznika. oba subjekta izvrsnog postupka ( poverilac i duznik ) moraju da budu: pravno lice.Specificnost postupka je u tome sto je izvrsni poverilac duzan da u predlogu za izvrsenje naglasi da zahteva sprovodjenje skracenog izvrsnog postupka.U suprotnom. .fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti. . preduzetnik. .S obzirom na subjektivni i objektivni uslov za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda. pod uslovom da je sacinjen u pismenoj formi i da je potpise ovlascenih lica za zastupanje overio nadlezni sud. .Dakle. * obveznice i druge hov. tako da ovo sredstvo izvrsenja povlaci posebnost u odnosu na plenidbu.) Stvarno i mesno nadlezan je privredni sud na cijoj teritoriji se vodi registar privrednih drustava. 2. 157. . visinu i dospelost potrazivanja: * menica i cek s protestom i povratnim racunom. .) Dostavljanje predloga za izvrsenje izvrsnom duzniku se ne vrsi po ZPP. postupa se kao po predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave. . v) Fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren racun u smislu pravila o platnom prometu.U ovom postupku vaze sledece posebnosti u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1.Radnje izvrsenja u ovom postupku su: plenidba. procenu i prodaju pokretnih stvari izvrsnog duznika jedino utoliko sto je obavezni ucesnik u ovom postupku Centralni registar za hov. kada se zahteva izvrsenje na akcijama ili udelima privrednog dustva. procena i prodaja akcija.Skraceni izvrsni postupak moze da se zahteva i sprovede kada gorebavedeni privredni subjekti poseduju ispravu koja sadrzi nesumnjive podatke o postojanju.

ponistena ili stavljena van snage na bilo koji nacin. 149. predmet se dostavlja parnicnom sudu koji nastavlja postupak kao kada je ukinuto resenje o izdavanju platnog naloga. v) ako je resenje o izvrsenju pravosnazno ukinuto ili preinaceno. V) Razlozi . a sud je duzan da o njemu odluci u roku od 8 dana. izvrsni duznik ima pravo na prigovor na resenje o izvrsenju. . on se podnosi iz drugih razloga nego kod verodostojne isprave. a predmeti izvrsenja se jos nalaze u vlasnistvu izvrsnog poverioca.) Protivizvrsenje A) Uopste . 207 . medjutim.Otuda u izvrsnom postupku postoji i institut protivizvrsenja kojim izvrsni duznik moze brzo i efikasno da povrati ono sto je bio duzan da izvrsi poveriocu. po pravilu. --> izvod iz registra kojim dokazuje da je neovlasceno lice potpisalo ispravu. • da je ispravu potpisalo neovlasceno lice. • da poverilac jos nije ispunio istovremenu obavezu. preinacena. . .Pravna sredstva koja izvrsni duznik ulaze protiv resenja o izvrsenju su.Drugostepeni sud moze samo da ukine resenje veca ili da ga potvrdi ( ne moze da ga preinaci ).Ako se izvrsni poverilac namirio na stvarima na kojima izvrsenje nije dopusteno. g) ako je pravosnaznom odlukom suda utvrdjena nedopustivost izvrsenja ( ova odredba nema smisla ). . po pravnim lekovima ili preinaci izvrsnu ispravu. b) ako je izvrsni duznik u toku izvrsnog postupka dobrovoljno izmirio poveriocevo potrazivanje. .Ako ga sud usvoji.Protivizvrsenje bi moglo da se sprovede jedino ako bi izvrsni duznik dobrovoljno izvrsio svoju obavezu. pa je duzan da za svaku tvrdnju podnese dokaze: --> pravosnaznu sudsku odluku kojom je utvrdjeno da je isprava neistinita ili izvod iz Cantralnog registra za hov.Izvrsni duznik moze da pobija zalbom odluku suda po prigovoru kojim je on odbijen ili odbacen.Prigovor ima suspenzivno dejstvo.I u ovom postupku. B) Stranke .Protivizvrsenje se odredjuje. • da obaveza iz isprave jos nije dospela.Cesto se desava da se izvrsni poverilac potpuno namiri. izvrsni duznik ne bi imao pravo da zahteva protivizvrsenje. . nesuspenzivna i nedelotvorna. .. ako se stekne jedan od sledecih razloga: a) ako je izvrsna isprava ukinuta. a da kasnije VKS ukine.Stranke u postupku protivizvrsenja su izvrsni duznik i izvrsni poverilac iz postupka izvrsenja. jer se izvrsni postupak upravo i vodi sa ciljem da se izvrsni poverilac namiri. . Izvrsni duznik moze da prigovori: • da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadrzaj. --> nalog za placanje u pismenoj formi kojim dokazuje da je potrazivanje namireno.Prigovor duznika ne sme da bude pausalan. . • da je obaveza iz isprave izvrsena. ali sada u izmenjenim ulogama.

Iz jedne faze izvrsenja u drugu prelazi se shodno nacelu sudskog kretanja postupka.) Izvrsenje radi naplate novcanog potrazivanja A) Uopste . kao i od vrste predmeta na kome se potrazivanje namiruje. prodaja stvari i namirenje poverioca.S obzirom na to da je izvrsni duznik platio nedugovano.Ako je trece lice podnelo izlucnu tuzbu. Ovde D moze da od P zahteva protivizvrsenje u visini od 100000 dinara. 150. . cak i kada se nije koristio predlogom za protivizvrsenje.Nakon isteka rokova. izvrsni duznik ne moze da zahteva protivizvrsenje ( prekluzivni rokovi ). ali je dobilo pravosnaznu odluku u svoju korist kada je izvrsni postupak vec okoncan. . izvrsni sud zapleni i proda automobil D ili B za 500000 dinara i odatle namiri poverioca s jos 100000 dinara. ono ne moze da zahteva protivizvrsenje ( ZIP ne predvijda trece lice kao stranku u postupku protivizvrsenja ).Trece lice bi moglo samo vlasnickom tuzbom da zahteva povracaj stvari od izvrsnog poverioca.Sprovodjenje izvrsenja prolazi kroz 3 osnovna stadijuma: sticanje prava na namirenje. . ali moze svoja prava da ostvaruje u parnici. . . sud donosi resenje kojim nalaze izvrsnom poveriocu da izvrsnom duzniku vrati u roku od 8 dana ono sto je u toku izvrsenja primio. koji se podnosi u roku od 30 dana do dana kada je sudska odluka dostavljena duzniku. D) Parnica . ako mu je predata radi namirenja ( a ako je stvar prodata radi namirenja. . on moze.Nacin sprovodjenja izvrsenja zavisi od vrste potrazivanja koje se namiruje. Naturalna restitucija nije moguca. jer se u sustini duznik oslobodio duga i time bez osnova uvecao svoju imovinu.Kada se namiruju novcana potrazivanja. 208 . . .Izvrsni poverilac moze da se o ovom predlogu izjasni u roku od 3 dana. da u parnici zahteva do izvrsnog poverioca placanje nedugovanog. postupci namirenja se razlikuju prema toma da li je predmat namirenja telesna i bestelesna stvar. B) Stadijumi i osnovne izvrsne radnje .Izvrsenje se ne sprovodi na svim bestelesnim stvarima vec samo na potrazivanjima duznika i pravima koja su inkorporisana u hov. dok sud moze da zakaze i rociste kako bi sa strankama raspravljao o predlogu.U razlogu pod b) moze da dodje do problema. . D moze da tuzi Srbiju za naknadu stete..Ako se nadje da je predlog osnovan. G) Postupak . odnosno 15 dana od dana okoncanja izvrsnog postupka ( kada je izvrsni duznik dobrovoljno izmirio svoju obavezu ). .U ovakvom bednom slucaju. npr: Izvrsni duznik D plati P dobrovoljno 100000 dinara. .Ovo resenje suda je izvrsna isprava.Postupak pokrece predlogom za protivizvrsenje. trece lice moze jedino da tuzi duznika na osnovu neosnovanog obogacenja. U izvrsnom postupku. onda trece lice ne moze s uspehom da vindicira svoju stvar ).Resenje o protivizvrsenju ima karater resenja o izvrsenju. jer je B stekao vlasnistvo na autu.

Kod svih ovih sredstava izvrsenja. .Moguce je da poverilac ne zna gde se nalaze stvari izvrsnog duznika.O popisu sa sastavlja zapisnik u kome se navode sve popisane stvari.Mesna nadleznost u postupku izvrsenja na telesnim pokretnim stvarima je elektivna: Izvrsni poverilac moze da povede paralelne postupka izvrsenja pred vise sudova koji su stvarno i mesno nadlezni za izvrsenje. Izvrsenje na pokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Mesna nadleznost . . * procena stvari. nije u stanju ili nije prisutan.Inicijalna izvrsna radnja u postupku izvrsenja na pokretnim stvarima je njihov popis ( odnosno plenidba u izvrsenju na hov ). .Ako to duznik ne zeli. 209 . .Predmet zaplene mogu da budu samo telesne stvari koje se nalaze u neposrednoj drzavini izvrsnog duznika.Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje.13 151. osnovne izvrsne radnje prilikom sprovodjenja postupka namirenja na telesnim pokretnim stvarima su: * popis stvari ( hov se ne popisuju. G) Predmet popisa. izvrsni poverilac u momentu plenidbe stice sudsko zalozno pravo. sudski izvrsitelj urucuje izvrsnom duzniku resenje o izvrsenju i poziva ga da dobrovoljno plati iznos odredjen u resenju.Popis. i na njima izvrsni poverioci sticu zalozno pravo. a u nekim slucajevima i prava da drzi stvar. osnovne isvrsne radnje se svode samo na plenidbu stvari i njen prenos izvrsnom poveriocu. . uvek je mesno nadlezan sud na cijoj teritoriji se stvari nalaze. * namirenje poverioca.U svim stadijumima.U takvim situacijama.zaplene . kao i samo sprovodjenje izvrsenja. izvrsni poverilac podnosi predlog za izvrsenje sudu na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste/boraviste/sediste ( a same izvrsne radnje kasnije sprovodi onaj sud na cijoj teritoriji se nalaze stvari ). . a moguce je i da se stvari koje su predmet izvrsenja ne nalaze na teritoriji suda kome je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. sudski izvrsitelj pristupa izvrsenju.. vec plene ). * prodaja stvari. . .plenidba stvari .Kada je predmet izvrsenja novcano ili drugo potrazivanje.Pre popisa. 13 Naredna 4 pitanja se pricaju uz ovo pitanje. V) Postupak popisa. B) Popis. odnosno plenidba je procesna radnja suda kojom se izvrsni duznik lisava prava da raspolaze stvari.plenidbe .

izvrsenje se obustavlja.. pa time prestaje i sudsko zalozno pravo ).U ovakvoj situaciji.Akcesornost se ne vezuje za postojanje potrazivanja. . dragocenosti. i tako ce i biti ako u svom predlogu ucini verovatnim da bi izvrsni duznik mogao da otudji stvar li da ona propadne. . . pa i onda kada u stvarnosti poverilac prema duzniku nema nikakvo potrazivanje. izvrsni sud zakljuckom prenosi pravo izvrsnog duznika na predaju stvari prema trecem licu na izvrsnog poverioca. ne mogu se pleniti stvari koje se nalaze u posrednoj drzavini izvrsnog duznika niti one koje se nalaze u njegovoj detenciji ( npr. radnji ). poslovnoj prostoriji.Duznik je neposredni drzalac popisane stvari. .Duznik snosi troskove cuvanja i rizik slucajne propasti i ostecenja stvari.Stvari koje su u drzavini izvrsnog duznika popisuju se u skladu s nacelom proporcionalnosti: pleni se upravo onoliko koliko je potrebno za namirenje potrazivanja izvrsnog duznika i namirenje troskova izvrsnog postupka.. nacelno. izvrsnog duznika D. sudsko zalozno pravo je akcesornog karatera. * drugo. te da istaknu prigovor u kome od suda traze da izvrsenje proglasi nedopustenim. 210 . vec izvrsne isprave ( ukidanjem ili stavljanjem van snage izvrsne isprave.. izvrsni poverilac u tom momentu stice sudsko zalozno pravo na popisanim stvarima. . za potrebe popisa. hov. .Kad su u pitanju stvari koje se nalaze kod treceg lica..Izvrsni poverilac moze da trazi da se njemu ili trecem licu predaju stvari na cuvanje. ostaju u drzavini izvrsnog duznika. preda na cuvanje u sudski depozit. . .Stvari izvrsnog duznika koje se nalaze u drzavini izvrsnog poverioca su takodje predmet plenidbe.Sudsko zalozno pravo nastaje cak i na popisanim stvarima trecih lica. D) Obim popisa . .. duzna su da o tome obaveste sud.Medjutim. osim ako duznik nije u mogucnosti da ih cuva s duznom paznjom.Ako treca lica polazu pravo vlasnistva na stvari. .U izvesnom smilu.Popis stvari u izvrsnom postupku povlaci za sobom dve vazne posledice: * prvo. . njih izvrsitelj ne moze da popisuje bez pristanka trceg lica.Najznacajnija teorija koja se bavi pravnom prirodom sudskog zaloznog prava je mesovita teorija ( prihvacena u nasem pravu ). da joj vrednost bude smanjena. vozila na popravci u automeh.Sudski izvrsitelj je duzan da novac. .U protivnom smatra se da je duznik vlasnik stvari koje se nalaze u njegovom posedu.Ali npr: Ako sudski izvrsitelj pleni klavir supruge S. suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih radnji koje se zateknu u njihovoj kuci. stanu. . te moze da je upotrebljava i ubira plodove. tada na S pada teret dokazivanja ( po pravnim lekovima u izvrsnom postupku ) da je ona iskljucivi vlasnik klavira.Ostale stvari. E) Dejstva popisa/plenidbe stvari . prema kojoj je sudsko zalozno pravo i privatnopravnog i javnopravnog karatera: . . Dj) Cuvanje popisanih stvari . .Bitne povrede odredaba izvrsnog postupka sprecavaju nastanak sudskog zaloznog prava.. izvrsnom duzniku je od tog momenta zabranjeno da raspolaze tim stvarima.ZIP postavlja oborivu zakonsku pretpostavku da su bracni i vanbracni drugovi.

u protivnom se postupak obustavlja.Ako njega nema.Od momenta upisa. . .. procenu i prodaju stvari.. Sam postupak prodaje tece na sledeci nacin: • pokrece se tek nakon pravosnaznosti resenja o izvrsenju. da nalozi da vrednost stvari odredi vestak. njenu vrednost odredjuje sud i to putem vestaka. 211 .. • sud zakljuckom odredjuje vreme.Za vrednost popisanih stvari merodavan je sporazum stranaka. vaze sledaca pravila: prvo.Nacin prodaje odredjuje sud zakljuckom. • vrsi se nakon isteka roka od 15 dana nakon izvrsenog popisa. .Da bi. neophodno je da se ispune formalnosti publiciteta ( upis zaloznog prava u registar. ako se akcija kotira na berzi. I) Prodaja stvari .Najpovoljniji ponudjac stice na javnoj drazbi pravo svojine na prodatoj stvari na osnovu izvrsne radnje suda ( originarni nacin sticanja ). radi se o ugovoru o prodaji privatnog prava. . njena vrednost se odredjuje na osnovu srednje vrednosti u poslednjih 30 dana. tako da kupac stice pravo svojine na prodatoj stvari po opstim pravilima. . sa ciljem da se izabranim nacinom postigne najbolje unovcenje stvari. osim ako stranke ne predloze raniju prodaju.Prodaja stvari se obavlja na javnoj drazbi ( usmenim i javnim nadmetanjem ) ili neposrednom pogodbom. • prodaja se objavljuje na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre nego sto se odrzi rociste za javnu drazbu. . radi se o bezdrzavinskoj zalozi. ukljucujuci i sticanje prava svojine od nevlasnika.. prodajnu cenu i druge uslove. . .Sud moze.Sudski izvrsitelj moze neposredno da zakljuci ugovor o prodaji s kupcem ili da stvar poveri komisionaru radi prodaje ( dakle van javne drazbe ). mesto.Uslov za sticanje prava svojine jeste da su postovane procesne norme vezane za popis.Ako su predmet izvrsenja akcije. treca lica koja eventualno steknu neko pravo na stvari ne mogu da se pozivaju na cinjenicu da nisu znala da je stvar opteresena bezdrzavinskom zalogom. . . ako akcija nema berzansku vrednost.Ukoliko stvar prodaje komisionar. . na predlog stranke. • ako na prvom rocistu stvar nije prodata. vrednost utvrdjuje sudski izvrsitelj rukovodeci se trzisnim cenama. Z) Procena stvari . drugo.Kada stvari nisu poverene na cuvanje izvrsnom poveriocu ili trecem licu.). zaloga proizvodila dejstvo prema trecim licima. odredjuje se drugo na kojoj je pocetna cena prodaje polovina procenjene vrednosti stvari ( naredna javna drazba se odredjuje jedino na predlog jedne od stranaka koji su duzne da podnesu u roku od 30 dana od prve drazbe. u tom slucaju. • pocetna cena je procenjena trzisna cena.Prodajom popisane stvari i predajom cene sudskom izvrsitelju dolazi do realne subrogacije i samim tim do prava sledovanja. cak i kada prodata stvar nije bila vlasnistvo izvrsnog duznika ili je ta cinjenica bila poznata najboljem ponudjacu.

.Ako nepokretnost nije upisana u javne knjige. . kao i vegetacija na zemljistvu i plodovi koji nisu odvojeni od zemljista.Smatra se da je izvrsni poverilac. J) Namirenje poverioca . u tom slucaju namiren do polovine vrednosti procenjene vrednosti. . pa i nepokretnosti za koje se ne vode javne knjige.) Izvrsenje na nepokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Nepokretnost duznika .Ako stvar nije mogla da se proda na javnoj drazbi ili neposrednom pogodbom.Kada izvrsni poverilac preda sudu isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine na nepokretnosti u korist izvrsnog duznika. glavno potrazivanje ( visak se predaje duzniku ).Kada se namiruje jedan poverilac. .Do predaje prodajne cene ( novca ) izvrsnom poveriocu.Ako su svi predlozi stigli istovremeno. sud dosudjuje stvar izvrsnom poveriocu. kamata. . nepokretnost je upisana u knjigama na lice A. pokretne stvari koje su imobilizacijom postale deo nepokretnosti ( radijator ). . .Kada se namiruje vise poverilaca.Predmet izvrsenja moze da bude i idealni deo suvlasnika na nepokretnosti. sud resenjem odlucuje da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire: troskovi izvrsnog postupka. a poverioci istog izvrsnog reda namiruju se srazmerno.Osim nepokretnosti. formiraju se izvrsni redovi poverilaca: prethodni izvrsni red iskljucuje potonji. resenje ostavinskog suda. sud je duzan da po sluzbenoj duznosti takav upis izvrsi.Nepokretnost koja je predmet izvrsenja mora da bude u svojini izvrsnog duznika. .Moguce je da izvrsni poverilac ispravama dokazuje sled sticanja vlasnistva izvrsnog duznika na nepokretnosti ( npr.Ako se popis i zaplena stvari vrsila istovremeno u korist vise poverilaca. poverilac je duzan da uz predlog za izvrsenje podnese isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine u korist izvrsnog duznika u zemljisne knjige ( npr. .. overena privatna isprava. . sudsko zalozno pravo se stice prema momentu prijema predloga za izvrsenje. ovde izvrsni poverilac dokazuje ostavinskim resenjem i ugovorom o prodaji vlasnistvo lica C ).). .Predmet izvrsenja mogu da budu i nepokretnosti koje su vanknjizno vlasnistvo izvrsnog duznika. troskovi odredjeni u izvrsnoj ispravi. oni se namiruju onim redom po vremenu sticanja zaloznog prava. resenje o deobi zajednicke imovine. pod nepokretnim stvarima smatraju se i njeni pripaci ( garaza ). 152.. 212 .Izvrsni poverilac je duzan da. a izvrsni poverilac nastavlja da bude zalozni poverilac na novcu dobijenom od prodaje. onda se smatra da je sudsko zalozno pravo nastalo istovremeno u korist svih. koje je umrlo i nepokretnost je presla na lice B. podnese i dokaz ( izvod iz zemljisnih knjiga ). uz predlog za izvrsenje.U tom slucaju. dosadasnji vlasnik stvari ( izvrsni duznik ) postaje vlasnik na novcu. .. koje je prodalo nepokretnost licu C koje je sada izvrsni duznik. .

2.Pravo namirenja. izvrsni poverilac bi mogao da zahteva zavrgnuce suvlasnicke zajednice na osnovu resenja o izvrsenju na idealnom delu nepokretnosti ( ista pravila vaze i za zajednicku svojinu ). procesne radnje koje preduzima jedan od njih nemaju uticaja na procesni polozaj ostalih poverilaca ).Pravilo je da sud utvrdjuje trzisnu vrednost nepokretnosti na dan procene.Nakon upisa zabelezbe.Kada je u pitanju vanknjizno pravo svojine. koje je neprenosivo. . kao i pravo da se izvrsni poverilac namiri iz dobijenog novca.) Zabelezba resenja o izvrsenju u javnu knjigu .Kada je u pitanju izvrsenje na nepokretnosti. povrsina granice. deluje erga omnes. ona nemaju svojstvo prostih suparnicara. . B) Izvrsne radnje .Ali. nemaju dejstva prema izvrsnim poveriocima. .) Procena vrednosti nepokretnosti .Takodje. . 213 . .Kada sud donese resenje o izvrsenju.Izvrsene na nepokretnosti se sprovodi u 4 faze: 1. pa zato stranke mogu da zahtevaju da se njena vrednost ponovu utvrdi ( zahtev za to moraju da podnesu najkasnije 8 dana pre prodaje i moraju da ucine verovatnim da se trzisna vrednost znatno izmenila ). vazi princip jedinstva izvrsnog postupka: svi ostali poverioci izvrsnog duznika mogu samo da pristupe vec zapocetom izvrsnom postupku ( oni mogu da pristupe sve do momenta pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti kupcu ). . . ono obezbedjuje izvrsnom poveriocu prioritet u namirenju u odnosu na sve ostale poverioce koji su nakon upisa zabelezbe stekli zalozno pravo na nepokretnosti.Za prodaju idealnog dela jednog suvlasnika nije neophodna saglasnost svih suvlasnika.Kada se zbog pristupanja izvrsenju na strani izvrsnog poverioca nadje vise lica. .Zabelezba o izvrsenju proizvodi i procesna dejstva: ona predstavlja procesnu smetnju da se na istoj nepokretnosti odredi postupak izvrsenja radi namirenja kakvog drugog potrazivanja poverioca koj ije predlozio izvrsenje ili radi namirenja potrazivanja drugih poverioca.Pravo na namirenje je javnopravno ovlascenje izvrsnog poverioca prema drzavi koje obuhvata pravo da se nepokretnost proda. . vec zadrzavaju nezavisan polozaj u odnosu na druge izvrsne poverioce ( njihovi interesi su suprotstavljeni. . i to na osnovu misljenja vestaka.Od momenta procene do momenta prodaje nepokretnosti. . . kao i vrednost nepokretnosti umanjenu za navedene terete. proizvodi dejstva prema svakom docnijem vlasniku nepokretnosti. i tom zabelezbom poverilac stice pravo namirenja iz novcane sume dobijene prodajom nepokretnosti. sud bi trebalo da proceni i vrednost prava kojima se vrednost nepokretnosti uvecava ( sluzbenost u korist povlasnog dobra ). njena trzisna vrednost moze da se izmeni.Ako saglasnosti nema.Takodje. .Sud bi trebalo da utvrdi trzisnu vrednost nepokretnosti bez stvarnopravnih ( hipoteka ) i obligacionopravnih ( zakup ) tereta. pravo namirenja se stice popisom nepokretnosti kojim se odredjuje njena tacna lokazija.. svi pravni poslovi koje bi duznik zakljucio u vezi s nepokretnoscu. njihova saglasnost je neophodna kada se u izvrsnom postupku prodaje citava nepokretnost. vrsi se njegova zabelezba u javne knjige.

nepokretnost se prodaje ispod procenjene vrednosti. .Ponudilac je vezan svojom ponudom.Zakljucak se objavljuje na oglasnoj tabli i u medijima.Ponuda je pravnovaljana ako odgovara uslovima koji su utvrdjeni u zakljucku o prodaji. S druge strane. kao sastavni deo rocista.Potencijalni kupac je duzan da polozi jemstvo. .Nakon sto je objavljen zakljucak i uslovi prodaje nepokretnosti. jer data najpovoljnija podnuda ima za posledicu obavezu suda da donese resenje o dosudjivanju nekretnine najpovoljnijem ponodiocu.Ponuda ucinjena tokom javne prodaje nije gradjanskopravnog.Na drugom rocistu. vec javnopravnog karatera. .Postupak javne drazbe se okoncava ako se ne javi ponudilac koji bi ponudio za 5% visu cenu od prethodno ponudjene. javna drazba ) i neposredna pogodba. .Ovaj zakljucak moze da se donese tek kada i resenje o izvrsenju i resenje izvrsnog suda o proceni nepokretnosti steknu svojstvo pravosnaznosti.3. 214 .Protiv ovog zakljucka nije dozvoljen pravni lek. ako mu nije prisutan makar jedan ponudilac. sud ce potencijalnim kupcima omoguciti da odredjeno vreme razgledaju nepokretnost. sud ne zakazuje ex officio vec samo po predlogu izvrsnog poverioca ( rok za predlog najranije 3 meseca a najkasnije godinu dana ). jemstvo koje je polozio kupac se uracunava u kupoprodajnu cenu. . a medjusobni sporazumi izmedju potencijalnih kupaca su nistavi. sudije i sudskog izvrsitelja i lica koja su ucestvovala u proceni nepokretnosti. . . mesto.Kupac moze da bude svako lice. ne moze da se odrzi. . osim izvrsnog duznika. javno nadmetanje. svim zaloznim poveriocima i licima koja imaju pravo prece kupovine. .) Prodaja nepokretnosti A) Zakljucak o prodaji .Ako nije uspela prodaja nepokretnosti. . .Ostalim ucesnicima u javnoj prodaji jemstvo se vraca. sve dok drugi ponudilac ne izrekne povoljniju ponudu.Ako je prodaja nepokretnosti uspela.Treba podvuci razliku izmedju uslova za odrzavanje rocista za prodaju nepokretnosti i samog postupka javnog nadmetanja koji se na tom rocistu odvija: da bi se rociste odrzalo. cim se postupak javnog nadmetanja okonca. nije nuzno da mu prisustvuju stranke i ostali ucesnici.. sud je duzan da zakaze novo rociste za prodaju u roku koji ne moze biti kraci od 30 dana od dana kada je odrzano prvo rociste. B) Postupak prodaje nepokretnosti .Javno nadmetanje pocinje tako sto sud objavljuje pocetnu cenu i poziva ponudioce da ucine ponudu. nacin.Ponudiocem se smatra lice koje je polozilo jemstvo i koje je prisutno na rocistu za prodaju nepokretnosti. vreme. a treba i da se dostavi strankama i ucesnicima. .Na polozenom jemstvu se ex lege konstituise sudsko zalozno pravo u korist svih ostalih izvrsnih poverioca u postupku.Aukcija . i to u roku od 10 minuta nakon sto je izrecena najpovoljnija ponuda. .Eventualna naredna rocista za prodaju iste nepokretnosti. .Jemstvo je sredstvo kojim se obezbedjuje izvrsenje obaveza kupca nepokretnosti. . . . . ali ne nize od 2/3 procenjene vrednosti ( osim ako se drugacije ne dogovore duznik i poverioci ).U zakljucku sud odredjuje uslove prodaje.Postoje dva nacina: usmeno javno nadmetanje ( aukcija. . .

215 . titulari prava prece kupovine mogu da se koriste ovim pravom.. sticanje je originarno. . .Ono se objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zakljucak o prodaji nepokretnosti. stvarne sluzbenosti se ne gase.Zato je vazno da sud uredno obavesti titulare prece kupovine o postupku i rocistu za prodaju nepokretnosti. . preda nepokretnost kupcu udrzavinu ( sud donosi i zakljucak o iseljenju ).Ukoliko najpovoljniji ponudjac ne uplati u roku cenu.Nakon sto je utvrdio koja je najpovoljnija ponuda. . tereta i plodovi.  Predaja nepokretnosti sticaocu u drzavinu. sud donosi resenje kojim nepokretnost dosudjuje 2. . kao i ponudiocima u postupku javne prodaje.Nakon sto je kupac polozio cenu. titular moze tuzbom da trazi ponistaj javne prodaje. a ako uplata izostane. . odmah po zakljucenju javnog nadmetanja.Izvrsni duznik je obavezan odmah.Zalba protiv ovog resenja moze da se izjavi analogno pravilima koja vaze za opsti par. sud donosi resenje kojim oglasava prodaju nevazecu.Pravosnaznoscu ovog resenja prestaju i sva zalozna prava na nepokretnosti. sud donosi resenje o predaji nepokretnosti sticaocu u drzavinu.  Prelazak rizika. . sud donosi resenje o dosudjenju nepokretnosti najpovoljnijem ponudiocu.Pravo prece kupovine najpre imaju suvlasnici idealnog dela i suvlasnici koji su dali pristanak da se odredi izvrsenje na citavoj nepokretnosti i zajednicari.Ako u ovom postupku pravo prece kupovine nije postovano.Nakon njegove pravosnaznosti.U izvrsnom postupku.Nakon sto je sud doneo resenje o dosudjivanju.Resenje o dosudjenju nepokretnosti . . odnosno 3.Za razliku od zaloznog prava. .  Dejstvo resenja o dosudjenju nepokretnosti na stvarna prava koja terete nepokretnost. .Donosenje ovog resenja proizvodi vazna dejstva:  Sticanje prava svijine. kupac je duzan da u roku polozi cenu.Ako je nakon pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti sticaocu ukinuto ili preinaceno resenje o izvrsenju. ono se pobija tek zalbom protiv resenja o predaji nepokretnosti kupcu. .Kada je postupak javne prodaje nepokretnosti okoncan. najboljem ponudjacu. . . ta cinjenica nema nikakvog uticaja na vec steceno pravo vlasnistva na nepok. . .Titular ovog prava vrsi ovo pravo tako sto jednostranom izjavom volje saopstava sudu. bez obzira na to da li su zalozni poverioci namireni ili ne. da nepokretnost kupuje pod uslovima koje je dao najbolji ponudilac. . cim mu se dostavi resenje o predaji nepokretnosi ( dakle i pre njegove pravosnaznosti ). a ako ni oni ne poloze cenu na vreme. titulari zakonskog prava prece kupovine uzivaju prioritet u odnosu na one koji su to pravo stekli ugovorom.Justus titulus i modus aquirendi sticu se u jednom aktu. postup. sud ce resenjem prodaju oglasiti nevazecom i odredice novu prodaju u roku od 45 dana od pravosnaznosti resenja kojom je prodaja oglasena nevazecom. odnosno da ulozi zalbu u izvrsnom postupku.Pravo prece kupovine . pravo svojine se upisuje u zemljisne knjige u korist sticaoca. . . .Protiv ovog resenja nije dozvoljeno da se ulazu pravni lekovi.

S obzirom na to da na jednoj nepokretnosti moze da se vodi samo jedan izvrsni postupak.Kada odlucuje o deobi. to prakticno znaci da sva lica koja polazu pravo na namirenje moraju da budu navedena u resenju o izvrsenju kao izvrsni poverioci. . . gubitka radne sposobnosti…  zalozni poverioci koji se namiruju prema vremenskom sledu sticanja zaloznog prava.Prodajom nepokretnosti ne prestaju ugovori o zakupu poslovne prostorije ili stana.  titulari licnih sluzbenosti i stvarnih tereta koji se gase prodajom nepokretnosti. na rocistu za deobu. . .Ne gase se ni licne sluzbenosti i stvarni tereti. . pri cemu njihovom tituraru placa naknadu.Iz cene dobijene prodajom nepokretnosti namiruju se izvrsni poverioci. . ugovor o zakupu mora da bude zakljucen na neodredjeno vreme. . odmah po pravosnaznosti resenja o prodaji nepokretnosti.Izvrsni poverioci se klasifikovani u redove.Iz cene dobijene prodajom. se namiruju onim seldom kojim su njihova prava upisana u zemljisne knjige. isplata se vrsi sledecim redom:  poreske i druge dazbine koje terete nepokretnost za poslednju godinu. 4. sud odredjuje brisanje ovih tereta iz zemljisnih knjiga. pritoritetno se namiruju troskovi izvrsnog postupka i potrazivanja iz zakonskog izdrzavanja. a zakupodavac da bude u posedu stana pre nego sto je upisano zalozno pravo nekog od izvrsnih poverilaca. .Kupac nepokretnosti stice pravo svojine na isti nacin kao i najpovoljniji ponudilac na aukciji. 216 . kupac ima pravo da zahteva prestanak licnih sluzbenosti. b) Rociste za deobu .Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom .Da bi opstao zakup stana. pod uslovom da su upisani u zemljisne knjige pre nego sto je u te knjige upisano hipotekarno pravo na namirenje izvrsnog poverioca koji je predlozio izvrsenje. pri cemu vazi princip prioriteta ( visi red iskljucuje mogucnost da se namire poverioci iz nizeg reda ). . cak i kada su upisane u zemljisne knjige. sud uzima u obzir samo ona potrazivanja za koje je resenje o izvrsenju postalo pravosnazno najkasnije do toga dana. vazi princip proporcionalnosti: ako novac dobijen prodajom nije dovoljan da se namire svi poverioci istog reda.Stranke i zalozni poverioci mogu u svako doba da se sporazumeju da se nepokretnost prda neposrednom pogodbom.Sporazum se zakljucuje u pismenoj formi ili izjavama stranaka na zapisnik kod suda.Nakon namirenja ovh potrazivanja. . .U okviru jednog reda. .) Namirenje poverilaca a) Osnovni principi namirenja . .Sve ostale licne sluzbenosti se gase.Ipak.  potrazivanja na osnovu naknade stete zbog ostecenja zdravlja..Da bi se bilo koje od ovih lica namirilo mora da poseduje izvrsnu ispravu i da bude navedeno kao poverilac u resenju o izvrsenju. .Sud je duzan da zakaze rociste za deobu prodajne cene. zalozni poverioci i titulari licnih sluzbenosti. . oni se namiruju srazmerno visini svojih potrazivanja. i to pre nego sto pocne aukcijska prodaja.Po pravosnaznosti resenja o namirenju.

izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da mu dodeli nepokretnost na koriscenje uz naknadu ( smisao ovog instituta je da se poverilac namiri iz plodova nepokrtnosti ). .Predlog za obustavu resenja moze da se podnese u roku od 8 dana nakon sto je donet zakljucak o pradaji.Dejstvo resenja o namirenju je iskljucivo procesnopravno. . te se i ona namiruju iz ostatka imovinske mase. . Zakon poznaje i posebne razloge koji se ticu izvrsenja na nepokretnosti. . Prema njoj je duzan da postupa paznjom dobrog domacina.Ako nepokretnost nije uopste uspela da se proda. ali to nema uticaja na pravo koriscenja koje proizvodi desjtva i prema novom vlasniku. izvrsni poverioci na ciji predlog je odredjeno izvrsenje. On moze da raspolaze nepokretnoscu. . izvrsni poverilac je duzan da sudu podnese izvestaj o koriscenju nepokretnosti. a time se smatra da je izvrsni poverilac namiren do 2/3 procenjene vred.Da bi sud usvojio predlog poverioca-predlagaca. .Osim opstih razloga na osnovu kojih se izvrsenje obustavlja. ne zahteva u predvidjenom roku da se zakaze sledece rociste za prodaju. i to na njegov predlog. ne moze da dodje do obustave izvrsenja.Oni mogu da se svedu na nemogucnost ostvarenja cilja izvrsenja.Isti princip vazi i za potrazivanja ciji nastanak zavisi od nastupanja odloznog uslova ( radi namirenja takvih potrazivanja. . a ona nije mogla da se proda neposrednom pogodbom u roku koji su odredile stranke. . . .Nedospela potrazivanja obezbedjena zalogom dospevaju na dan donosenja resenja o namirenju. . nakon neuspele druge javne prodaje. ali ono nije postalo pravosnazno do ricista za deobu ( ovo resenje zakonodavca je suprotno principu jedinstva izvrsnog postupka ). i kada ne zaheva javnu prodaju. nuzno je da on dokaze da utvrdjena vrednost nepokretnosti ne pokriva visinu njegovog potrazivanja.Njime je reseno ko ima svojstvo izvrsnog poverioca i kakvo pravo ima sumu dobijenu prodajom u izvrsnom postupku. . .Kada se steknu uslovi za obustavu izvrsnog postupka. . . kao i da visak ubranih plodova preda izvrsnom duzniku. kao ni materijalnopravna pitanja izmedju izvrsnih poverioca.Kada se nepokretnost prodaje na aukciji.Od plodova nepokretnosti. sud moze da je dosudi izvrsnom poveriocu. visak imovinske masese deponuje u sud sve dok odlozni uslov ne nastupi ).Resenjem o namirenju se ne resavaju materijalnopravna pitanja koja se ticu nepokretnosti koja je bila predmet postupka. pod uslovom da resenje o izvrsenju postane pravosnazno.Obustava izvrsenja .Nakon toga se namiruju potrazivanja izvrsnih poverilaca u ciju korist je doneto resenje o izvrsenju.Sud obustavlja izvrsenje jos u dva slucaja: ako izvrsni poverilac. te da je vrati izvrsnom duzniku nakon sto je istekao rok odredjen resenjem suda.Izvrsnom duzniku ostaje nuda proprietas. formiranja izvrsne mase iz koje bi se poverioci namirili.Nakon vracanja nepokretnosti. . izvrsni poverilac je duzan da snosi i troskove za upravljanje i odrzavanje nepokretnosti. 217 . .

. . * drugo.Ako je zaplenjeno potrazivanje obezbedjeno zalogom ili hipotekom. A) Izuzimanje od izvrsenja i ogranicenje izvrsenja . mesno je nadlezan sud prebivalista/sedista izvrsnog duznika. izvrsnom duzniku se zabranjuje da naplati navedeno potrazivanje i da njime raspolaze u korist trecih lica ( zabrana raspolaganja ). resenjm se zabranjuje duzniku izvrsnog duznika da potrazivanjee koje je predmet izvrsenja namiri izvrsnom duzniku ( zabrana ispunjenja ).Na pojedinim potrazivanjima izvrsenje je ograniceno. mesno je nadlezan forum rei sitae. . Izvrsne radnje su: • zaplena potrazivanja. . .Stavarno su nadlezni osnovni sudovi ( odnosno privredni ). odnosno nathipotekarnog izvrsnog poverioca. • prenos potrazivanja izvrsnog duznika na poverioca ( radi naplate ). poverilac stice zalozno pravo na potrazivanju. B) Pokretanje postupka. primanja vojnika. da li je voljan da ga namiri i da li je njegova obaveza eventualno uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze. sud odredjuje po zahtevu izvrsnog poverioca. V) Plenudba potrazivanja . .Ako je izvrsenje upravljeno na predaju stvari. --> primanja po osnovu socijalne pomoci.Nacelno. --> primanja po osnovu privremene nezaposlenosti. .Postupak se moze pokrenuti predlogom izvrsnog poverioca. izvrsni poverilac zaplenom stive polozaj podzaloznog.Plenidba se odredjuje resenjm o izvrsenju. nadleznost . ali i po sluzbenoj duznosti. .Od izvrsenja su izuzeta sledeca potrazivanja: --> primanje po osnovu zakonskog potrazivanja. .Izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o tome da li i u kojem obimu priznaje zaplenjeno potrazivanje. studentske stipencije.Dvojako je adresovana: * prvo. G) Prenos potrazivanja na izvrsnog poverioca . pa se izvrsenje na zaradi.Po predlogu izvrsnog poverioca sud donosi resenje o prenosu potrazivanja. 218 . . penziji i naknadi zarade moze sprovesti do iznosa od 2/3 primanja izvrsnog duznika.. --> primanje na osnovu naknade zbog telesnog ostecenja po propisima o invalidskom osiguranju.Ako je prethodno bilo doneto resenje o zapleni potrazivanja. resenje o prenosu potrazivanja donosi se kada resenje o zapleni postane pravosnazno. --> deciji dodatak.153.Dostavljanjem resenja o zapleni izvrsnom duzniku. nadoknade stete nastale usled ostecenja zdravlja ili gubitka radne sposobnosti i zbog gubitka izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja.) Izvrenje na potrazivanju izvrsnog duznika radi naplate novcanog potrazivanja .Izvrsni poverilac u ciju korist je zaplenjeno potrazivanje ima obavezu da vrsi sve pravne i fakticke radnje potrebne za ocuvanje potrazivanja i sporednih prava.Predmet izvrsenja u ovom postupku jeste odredjeno potrazivanje ( novcano ili nenovcano ) koje izvrsni duznik ima prema trecem licu. .

. . po ostvarenju potrazivanja. .Prema izvrsnom poveriocu duznik izvrsnog duznika moze isticati sve one prigovore koje bi mogao istaci protiv izvrsnog duznika. .Prenosom radi naplate izvrsni poverilac stice pravo da od duznika izvrsnog duznika trazi isplatu ( dospelog ) iznosa odredjenog u resenju o prenosu potrazivanja.U slucaju kada je potrazivanje izvrsnog duznika prema duzniku uslovljeno obavezom predaje stvari koje se nalazi u drzavini izvrsnog duznika. . izvrsnom duzniku vratiti isprave koje je odnose na potrazivanje. izvrsni duznik pruza obavestenja koja su poveriocu potrebna radi ostvarivanja zaplenjenog potrazivanja i predaje isprave koje se odnose na to potrazivanje. . da mu oprosti dug ili na drugi nacin raspolaze prenesenim potrazivanjem.Zaplenjeno potrazivanje se prema predlogu izvrsnog poverioca prenosi radi naplate ili umesto naplate. . .Ukoliko se u ovom postupku izvrsni poverilac naplati u visem iznosu nego sto iznosi njegovo potrazivanje. .Na ispravi koja se predaje izvrsnom poveriocu sud stavlja belesku da je sproveden prenos potrazivanja za koje je odredjeno izvrsenje. .Izvrsni poverilac na kojeg je preneto potrazivanje umesto isplate smatra se namirenim i samim prenosom u visini prenetog potrazivanja.Ako se izvrsni poverilac predlogom za izvrsenje ogranicio samo na plenudbu potrazivanja. ima obavezu da taj visak polozi sudu koji ga predaje drugim zaloznim poveriocima i izvrsnom duzniku pod uslovom da na to imaju pravo.Ovlascen je da vrsi sve radnje koje su potrebne radi ocuvanja i ostvarenja prenesenog potrazivanja i da koristi prava u vezi sa zalogom koja su data za obezbedjenje tog potrazivanja.Nije ovlascen da sa duznikom izvrsnog duznika zakljuci poravnanje. .Ako je bilo predlozeno izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o zaplenjenom potrazivanju.Prenos novcanog potrazivanja koje je po definiciji deljivo odredjuje se i sprovodi samo u iznosu koji je potreban za namirenje poveriocevog potrazivanja. Dj) Presnos potrazivanja umesto isplate .Izvrsni duznik odgovara za istinitost i naplativost prenesenog potrazivanja. . D) Prenos potrazivanja radi naplate . . resenje se donosi u roku od 3 dana od dana kada je izvrsnom poveriocu dostavljeno obavestenje o tom izjasnjavanju. izvrsni poverilac na kojeg je prenesen deo potrazivanja ima obavezu polaganja jemstva da ce.Obaveza je izvrsnog poverioca da se savesno ponasa i vodi racuna o naplati prenesenog potrazivanja. izvrsni poverilac moze predloziti predaju te stvari sudu u cilju ispunjenja obaveze prema duzniku izvrsnog duznika.U roku koji odredjuje sud. ali i one koje ima prema poveriocu.Ako izvrsni duznik ne postupi po odluci suda u roku koji mu je odredjen.Po zahtevu izvrsnog duznika i u roku koji odredi sud.Ovom izvrsnom radnom zaplenjeno potrazivanje prelazi na izvrsnog poverioca do prenesenog iznosa sa dejstvom ustupanja potrazivanja uz naknadu. . izvrsni poverilac moze predloziti sprovodjenje izvrsenja radi predaje stvari. . . u obavezi je da u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljeno resenje o zapleni podnese predlog za namirenje ili prenos potrazivanja ( propustanje roka vodi obustavi izvrsenja ). i ako je takva obaveza utvrdjena pravosnaznom presudom.Rec je o jednoj vrsti cesije potrazivanjasa izvrsnog duznika na poverioca. . . E) Posebne odredbe o izvrsenju na zaradi i ostalim novcanim primanjima 219 .Prenos je sproveden dostavljanjem resenja o prenosu duzniku izvrsnog duznika. a po zahtevu poverioca na kojeg je preneto potrazivanje.

U pitanju je poseban postupak na ( novcanom ) potrazivanju izvrsnog duznika ostvarenog po osnovu zarade koju ova stranka ima prema poslodavcu ( on je ovde duznikov duznik ). . .Ako poverilac ne raspolaze podacima o stednom ulogu duznika. sud navedeni podatak pribavlja od banke kod koje.Ova vrste izvrsenja sprovodi se prema izvrsnom duzniku koji ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnika.) Produzeni izvrsni postupak radi naplate novcanog potrazivanja 220 . procenom. po tvrdnju poverioca.Resenjem o izvrsenju. Z) Izvrsenje na stednom ulogu i tekucem racunu . pa se time predupredjuje mogucnost da izvrsni duznik stalnim promenama radnog mesta osujeti ovaj vid izvrsenja.Prenos potrazivanja moze biti izvrsen radi naplate ili umesto naplate prema opstim pravilima o izvrsenju na novcanim potrazivanjima izvrsnog duznika.Izvrsenje se vrsi sledecim izvrsnim radnjama: zaplenom i prenosom potrazivanja. J) Izvrsenje na drugim hov . . da novcani iznos za koji je odredjeno izvrsenje.Resenjem o izvrsenju na zaradi odredjuje se plenidba na odredjenom delu zarade izvrsnog duznika i nalaze se drzavnom organu. . izvrsni duznik ima stedni ulog. . K) Izvrsenje na sredstvima na racunu izvrsnog duznika . .Momentom plenidbe izvrsni poverilac stice zalozno pravo na zaplenjenim hov. duzniku i Centralnom registru hov.Plenidba ovog potrazivanja izvrsnog duznika ostvaruje se dostavljanjem resenja o zapleni banci. 154. prodajom i namirenjem izvrsnog poverioca. . bankama i drugih finansijskim organizacijama nalaze se da izvrse prenos novcanog iznosa za koji je odredjeno izvrsenje sa racuna izvrsnog duznika na racun izvrsnog poverioca.Resenje o izvrsenju dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaze finansijskim organizacijama kod kojih se vode racuni izvrsnog duznika da obistave sve isplate sa tih racuna do konacne naplate potrazivanja. ..Procena. i od tada izvrsni duznik ne moze raspolagati hartijama od vrednosti.Plenidba potrazivanja zasnovana na hov koja se prenosi indosamentom ili za cije je potrazivanje inace potrebno posedovanje te hartije sprovodi se oduzimanjem te hartije od izvrsnog duznika i njenom predajom sudu. a resenje se dostavlja izvrsnom poveriocu. .Resenje o izvrsenju na zaradi obavezuje i novog poslodavca izvrsnog duznika. broju i nazivu banke kod kojee izvrsni duznik ima stedni ulog.Donosenjem resenja o izvrsenju vrsi se plenidba hov koja je predmet izvrsenja.Prenos potrazivanja je sproveden kada sud na hov stavi izjavu o prenosu i preda je izvrsnom poveriocu. isplacuje izvrsnom poveriocu. prodaja hov i namirenje poverioca vrse se po pravilima kojima se regulise izvrsenje na akcijama u smislu odredaba o izvrsenju u trgovinskim stvarima. pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvrsnom duzniku isplacuje zaradu. . . .Izvrsenje u ovom postupku se sprovodi sledecim radnjama suda: zaplenom. I) Izvrsenje na hov o kojima se vodi javni registar .Izvrsni poverilac u predlogu za izvrsenje mora navesti podatke o stednom ulogu.

Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi nepokretnost. . . sud jedan primerak dostavlja izvrsnom poveriocu. sudski izvrsitelj mu je oduzima.Ako izvrsni duznik da izjavu o imovini.Ako zamenljive stvari ne mogu da se nadju kod izvrsnog duznika i treceg lica. . .Duznik se iz ove knjige brise cim namiri potrazivanje.Izvrsenje moze da otpocna samo kada protekne rok od 8 dana nakon donosenja resenja o izvrsenju.Ako se stvar nalazi kod treceg lica. necinjenje i trpljenje 221 .U izvrsnom postupku vazi princip potpunog namirenja izvrsnog poverioca. . V) Izvrsenje obaveza na cinjenje. . . . tako da se dalji postupak odvija kao i kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika.Naprotiv. izvrsitelj ne sme da primenjuje prinudu prema njemu.Izjava izvrsnog duznika mu daje pravo da zahteva da se izvrsenje sprovede i na imovini izvrsnog duznika koja je naknadno pronadjena ili koju on naknadno stekne. a izvrsnog duznika upisuje u knjigu izvrsnih duznika. sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva i izvrsnog duznika.Dalji postupak izvrsenja se vodi prema pravilima o izvrsenju radi naplate novcanih potrazivanja. . .. . B) Izvrsenje i predaja nepokretnosti .Izjava izvrsnog duznika o njegovoj imovini ne kreira i pravo prvenstva u namirenju izvrsnog poverioca iz naknadno pronadjene imovine.Izvrsna radnja se sastoji u tome sto sudski izvrsitelj ( forum rei sitae )oduzima izvrsnom duzniku stvari i o tome mu daje potvrdu. 155.Kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika. ali moguce je da izvrsni duznik u momentu izvrsenja nema dovoljno imovine ili imovinu krije ili je imovina nepoznata izvrsnom poveriocu. u suprotnom.Postupak za uzimanje izjave izvrsnog duznika pocinje po predlogu poverioca. izvrsni poverilac predlaze sudu da ga sud ovlasti da na trosak izvrsnog duznika. . . u odredjenom roku pribavi te stvari.) Izvrsenje radi ostvarenja nenovcanog potrazivanja A) Predaja pokretne stvari .Duznik je duzan da kazuje istinu o svojoj imovini. sud prenosi potrazivanje na predaju stvari sa izvrsnog duznika na izvrsnog poverioca. prazni je od svih stvari i predaje je u drzavinu poveriocu. . a ono nece da stvar vrati dobrovoljno.U takvoj situaciji. izvrsni poverilac predlaze sudu ( rok 8 dana ) da sud donese resenje kojim obavezuje izvrsnog duznika na placanje vrednosti stvari.Izvrsenje se sprovodi tako sto sudski izvrsitelj prinudno iz nepokretnosti udaljuje sva lica. on je duzan da je voljno preda. u suprotnom cini krivicno delo. . odnosno najranije nakon isteka roka o 3 godine od dana izvrsenog upisa. izvrsni poverilac koji nije potpuno namiren moze da zahteva od suda da dobije izjavu o imovini izvrsnog duznika.Ako on tako ne postupi. . te sud poziva izvrsnog duznika da u roku od 10 dana dostavi izjavu sudu o imovini.Ovaj postupak se vidi kada izvrsni poverilac ima stvarnopravni ili obligacionopravni zahtev da mu izvrsni duznik preda stvar.Ako nezamenljiva stvar ne moze da se nadje ni kod izvrsnog duznika ni kod treceg lica. .

Takve radnje su prestacije iz ugovora o radu ili delu cije ispunjenje ne zavisi od svojstava duznika ( pozitivne radnje koje se ne odnose na predaju novca ili neke druge stvari ). ponovio smetanje.) Nezamenljive radnje .Pozitivne radnje koje moze da izvrsi samo duzniku su npr. odnosno da je duznik dobrovoljno izvrsio obavezu. . otkloni promenu radi vracanja u predjasnje stanje. onda sud ex officio izvrsava resenje o novcanoj kazni ). . o trosku izvrsnog duznika..) Zamanljiva radnje.Izvrsenje se sprovodi tako sto sud ovlascuje izvrsnog poverioca. . 1.Moguce je da je duznik svojim radnjama.Kod obaveza necinjenja i trpljenja. . sud ne bi vodio novi postupak. .Ako bi duznik. nakon toga.U takvim situacijama. G) Predaja i oduzimanje deteta .Ovaj postupak se ponavlja sve dok duznik ne izvrsi dugovanu radnju ili dok ukupni zbir novcanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prvoizrecene novcane kazne. nego bi odredio prestanak smetanja poseda i izrekao novcanu kaznu za slucaj da duznik ponovo postupi protivno zabrani. 2. ukupna visina novcanih kazni nije limitirana. . . izvrsni duznik se novcanim kaznama primorava na izvrsenje cinidbe. .radnje koje umesto duznika moze da izvrsi i drugo lice.Izvrsnom duzniku se ostavlja rok od 3 dana da dobrovoljno preda dete ( osim ako detetu preti opasnost.Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji je duznik duzan da obavezu izvrsi ( prema ugovoru ili ZOO-u ). . . a izvrsenje sprovodi sud na cijoj teritoriji se nalazi dete. . . . .U ovakvim situacijama nema mogucnosti da se dugovana cinidba prinudno izvrsi. . novcane kazne i sudski penali.Pozitivne su one koje ne mogu da preduzmu treca lica.Pravilo je da sud u resenju o izvrsenju odredjuje i obavezu da duznik predujmi troskove koji su neophodni radi izvrsenja radnje. sud resenjem odredjuje zabranu odredjenog ponasanja i istovremeno duzniku izrice novcanu kaznu ako postupi protivno zabrani.Sudske odluke o dodeli roditeljskog staranja izvrsavaju se prinudnim oduzimanjem i predajom deteta roditelju. . te kaznu za slucaj da duznik ne izvrsi svoju obavezu ( ako ne izvrsi. tj. . jer tada izvrsenje dugovane prestacije ne zavisi iskljucivo od volje izvrsnog duznika. vec proizveo stanje koje izvrsnog poverioca lisava njegovog prava ( npr. da sam ili preko drugog lica izvrsi dugovanu ranju o trosku izvrsnog duznika.Sud resenjem odredjuje rok za dobrovoljno izvrsenje radnje. izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da on sam ili trece lice. jer izvrsenje radnje iskljucivo zavisi od volje izvrsnog duznika.Ako kaznjavanje duznika ne urodi plodom. po njegovom predlogu.Nezamenljive radnje mogu da budu i pozitivne i negativne. te da je ono izvrsno. pa u toj situaciji poverilac moze od duznika samo zahtevati naknadu stete.O predlogu za izvrsenje odlucuje sud koji je mesno nadlezan na teritoriji prebivalista predlagaca.Protiv resenja o izricanju novcane kazne nije dozvoljena zalba.Naprotiv.Ovde se prica i pitanje 146. . . koje su suprotne sadrzini izvrsne isprave.Moguce je da je protiv izvrsnog duznika doneto resenje u parnici zbog smetanja poseda. licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na cuvanje i vaspitavanje. duznik je protivno gradjevinskoj dozvoli sagradio objekat i zatvorio izvor svetlosti poveriocu ).Kaznjavanje duznika se ne primenjuje kada je u pitanju izvrsenje obaveze intuitu personae ( slikar ). osuda drustva kapitala da omoguci uvid akcionarima u finansijske izvestaje. . pa mora odmah ). 222 . sud nanovo kaznjava duznika.

od dana isteka paricionog roka iz izvrsne isprave. .Predlog za izvrsenje mogu da podnesu kako tuzilac.Izvrsni poverilac.Ak oduznik ne postupi po izreci iz izvrsne isprave.Ako je upis odredjen u samom resenju o izvrsenju. .U prvoj fazi. hipoteke i ostalih stvarnih prava na nepokretnim stvarima.D) Vracanje zapolsenog na rad . B) Vrste ZIP poznaje 4 vrste sredstava obezbedjenja ( numerus clausus ): 223 .) Postupak obezbedjenja A) Pojam . 158. izvrsni sud vrsi upis po sluzbenoj duznosti. . odnosno zaloge na pokretnim stvarima.O nacinu deobe odlucuje sud u vanparnicnom postupku.Smatra se da je izjava volje data kad aje poverilac svoju obavezu ispunio.Pri tome razlikujemo dve situacija: * U prvoj. E) Upis prava u javnu knjigu . . .Kod upisa u javnu knjigu radi se o upisu sticanja. . moze i u izvrsnom postupku radi vracanja zaposlenog na rad i bez posebne izvrsne isprave da zahteva naknadu izgubljene zarade. . .. .).O predlogu kojim izvrsni poverilac zahteva da bude vracen na rad odlucuje sud na cijem podrucju se nalazi sediste poslodavca.Izvrsenje se sprovodi tako sto izvrsni sud naredjuje da se u javnu knjigu izvrsi upis sadrzan u izvrsnoj ispravi. zaostavstina. . promene i prestanka pravo svojine. zaposleni. a njegovo resenje predstavlja izvrsnu ispravu. smatra se da je duznik dao izjavu volje sadrzine kao u izvrsnoj ipravi u momentu kada je sudska odluka postala pravosnazna. ali se pravnozastitna potreba ostvaruje tek u izvrsnom postupku.Predlog se podnosi u prekluzivnom roku od 30 dana. * U drugoj.Moguce je da izvrsni duznik u izvrsnoj irpavi obavezan da da neku izjavu volje.Izvrsni duznici su suvlasnici. . davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke poverioceve obaveze ili od ispunjenja uslova.. . nastupa fikcija da je izjavu volje dao. i to deobom stvari. . Dj) Deoba stvari . Z) Izdejstvovanje izjave volje .Zavisno od izreke izvrsne isprave.Izvrsenje se sprovodi radi ostvarenja prava poverioca na deobu zajednicke stvari na kojoj postoje suvlasnicka prava ( nepokretnost. .Sudska odluka o deobi stvari ima nepotpuno preobrazajno dejstvo. tako i tuzeni.Poverilac ima pravo da obezbedi sprovodjenje postupka izvrsenja na imovini duznika nakon sto dobije izvrsnu ispravu. on je kognicioni. . sud donosi resenje o obezbedjenju koje se izvrsava po pravilima izvrsnog postupka.Njome se ukida usvlasnicka zajednica. deoba moze da bude fizicka ili civilna.U drugoj fazi. jer sud sumarno ispituje da li su se stekli uslovi da odredi obezbedjenje potrazivanja. .Postupak obezbedjenja potrazivanja je poseban postupak hibridnog karatera.

ali nema suspenzivni karater. . poverilac ne moze vise da zahteva da sud odredi privremene mere. a ako iz prikazanih cinjenica i dokaza ne proizlazi da je verovatan razlog za obezbedjenje. .Odredjivanje privremene mere kao sredstva obezbedjenja je supsidijarno u odnosu na ostala sredstva obezbedjenja potrazivanja. za odluku za obezbedjenje stvarno i mesno je nadlezan onaj sud pred kojim se pokrece kognicioni postupak. duznik nema imovinu na kojoj bi moglo da se zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima.) Prethodne i privremene mere .) Predlog i resenje o obezbedjenju .Nacelo kontradiktornosti je ograniceno time da se resenje o obezbedjenju donosi. V) Osobenosti postupka 1.O osnovanosti predloga sud pozitivno odlucuje kada se uveri da su argumenti poverioca verovatni. odnosno o glavnom zahtevu. . a da pri tom duznik nije imao mogucnosti da se izjasni o predlogu za obezbedjenje.Ako poseduje izvrsnu ispravu.Postupak je hibridan.U njemu vazi dispoziciono i raspravno nacelo. 3.Ako se istovremeno pokrece kognicioni ( parnicni ili drugi postupak ) i podnosi predlog za obezbedjenje. g) vrsta sredstava obezbedjenja cija se primena zahteva. . . . b) razlog zbog kojeg se trazi obezbedjenje. • 159. 224 . . • privremene mere ( najznacijnije sredstvo u praksi ).PRIVREMENE MERE A) Opsta pravila . kognicioni i izvrsni.zasnivanje zaloznog prava na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka. stvarno i mesno je nadlezan onaj sud koji je nadlezan da odlucuje i o potrazivanju.O predlogu za obezbedjenje odlucuje sudija pojedinac.Resenje o obezbedjenju se pobija zalbom koja se izjavljuje u roku od 3 dana. odbacuje se kao nedopusten. odredjenje privremenih mera dolazi u obzir samo ako npr.Kod nadleznosti suda razlikujemo situaciju u kojoj je postupak obezbedjenja pokrenut pre pokretanja kognicionog postupka i situaciju u kojoj je predlog stavljen nakon sto je kognicioni postupak pokrenut. predlog se odbija kao neosnovan. • zasnivanje zaloznog prava na nepokretnosti na osnovu izvrsne isprave.) Uopste . . 2.Ako poseduje odluku donetu u njegovu korist u prvom stepenu. • prethodne mere. .Postupak se pokrece predlogom koji mora da sadrzi elemente koje propisuje Zakon: a) potrazivanje cija realizacija treba da se obezbedi.U orvoj situaciji. v) cinjenice i dokazi koji opravdavaju postojanje razloga za obezbedjenje. .Ako predlog ne sadrzi sve elemente. vec samo prethodne mere.) Sud .

da ce cedirati potrazivanja na trece lice. --> ako je protiv izvrsnog duznika vec pokusano izvrsenje koje nije uspelo.Poverilac mora da poseduje poseban pravni interes za odredjenje privremene mere. ..Radnje koje duznik preduzima ili bi mogao da preduzme da bi osujetio ili znatno otezao naplatu potrazivanja jesu: otudjenje. znatno pogorsanje ili opste lose imovinsko stanje duznika nije indikator za odredjenje privremenih mera. kao i da se produze ).Potrebno je ispunjenje dva uslova: prvi.Za razliku od odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja novcanih potrazaivanja. kao i njegove obaveze utvrdjene pravosnaznom odlukom suda vece od njegovih prihoda. . . .Donosenjem resenja o privremenoj meri izvrsni poverilac ne stice zalozno pravo.U ovom slucaju.Kod odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja nenovcanih potrazivanja opasnost da ce duznik da osujeti ili znatno oteza ostvarenje potrazivanja mora da postoji objektivno. vec i prema ucesnicima u postupku. sud moze da odredi i drugacija kada postoji subjektivna opasnost da ce duznik da osujeti i znatno oteza naplatu potrazivanja.. kada se radi o obezbedjenju nenovcanih potrazivanja. izvrsni poverilac u svom predlogu za odredjenje privremenih mera mora da ucini verovatnim da ce duznik da unisti ili pokvari stvar koju duguje. da potrazivanje postoji.Ovo resenje sadrzi sve sastojke kao i svako resenje o obezbedjenju.Odredjene privremene mere proizvode dejstva onoliko dugo koliko je to odredjeno u resenju suda ( ali mogu da se ukinu i pre. kad god drugom merom moze da se ostvari isti cilj koji se postize privremenom merom. jer je duznik odbio da saopsti podatke gde se nalazi njegova imovina ili je davao netacne podatke u vezi s imovinom. G) Vrste privremenih mera ZIP exempli causa navodi sledece privremene mere: 225 . ako je tada duzan da ucini verovatnim da ce izvrsni duznik odredjenim privremenih mera pretpsti samo neznatnu stetu.Izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za odredjenje privremenih mera iznosenjem cinjenica i dokaza ucini verovatnim postojanje opasnosti. da postoji opasnost da poverilac nece moci da realizuje svoje potrazivanje. prikrivanje i drugi nacini raspolaganja imovinom. i drugi. da ce da je otudji.Ove resenje proizvodi dejstva ne samo prema strankama. sud moze da uslovi privremene mere tako sto ce poverilac da polozi jemstvo. .ZIP-om su odredjene okolnosti kada se smatra da opasnot postoji: --> ako bi potrazivanje trebalo da se ostvari u inostranstvu. B) Resenje o odredjenju privremene mere . a ako ga nema.Ako se privremena mera odredjuje pre nego sto je poceo kognicioni postupak. jemstvo moze da polozi duznik umesto odredjenja privremenih mera ( to mogu da predloze i duznik i poverilac ). ali ipak. . i uz to rok trajanja mere. V) Uslovi za odredjenje privremenih mera . poverilac u predlogu za odredjenje privremenih mera ne mora da dokazuje postojanje opasnosti. .Sud moze da odredi privremenu meru obezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja da bi se sprecila upotreba sile ili nastupanje nenadoknadive stete. privremena mera ne moze da se odredi. -->ako se protiv izvrsnog duznika vec vodio izvrsni postupak zbog neispunjenja obaveza iz zakonskog izdrzavanja. --> ako su zakonske obaveze izvrsnog duznika. sud odredjuje u rok u kome je poverilac duzan da podnese tuzbu. ..U ovom slucaju.U ovom postupku siroko se koristi institut jemstva. . predlog za odredjivanje ove mere se odbacuje kao nedopusten. . . . .Dakle. .

zabrana otudjenja ili opterecenja nepokretnosti. njeno ukidanje dejstvuje samo ex nunc ( jer je njome stvoreno pravno stanje u kome potpuna restitucija nije moguca ). . • zabrana banci da isplacuje novac izvrsnom duzniku s njegovog racuna. i sadrzinski i temporalno. odnosno propustanja vrsenja odredjenih radnji ( npr. jer se predvidja da se ukidaju i preduzete radnje u postupku. ne zna se da li je izvrsni poverilac zaista poverilac i da li je izvrsni duznik zaista duznik. . jer se to ostavlja parnicnom sudu kada resava o meritumu stvari.  istekao je rok za koji je privremena mera odredjena.Ovakva konzumacija tuzbenog zahteva putem odredjenja privremene mere evidentnija je kada se privremenom merom izrice obaveza necinjenja.Iz enumeracije privremenih mera koje se odnose na obezbedjenje nenovcanih potrazivanja ( naredbe i zabrane ) vidno je da njihovo odredjenje. . • oduzimanje gotovog novca i polaganje novca u depozit. kada sud privremenom merom odredi da poslodavac radniku placa platu dok tece parnica o zakonitosti odluke na osnovu koje je radniku prestao radni odnos.Bez tih ogranicenja. dnevnom listu se zabrani da stampa. prejudicira ishod spora ili cak i konzumira tuzbeni zahtev. .Npr.Cim je resenje o odredjivanju privremenih mera doneto.Resenje o ukidanju privremenih mera trebalo bi da ima dejstvo ex tunc.  kada ona vise nije potrebna. ono je ujedno i izvrsno. a) Izvrsenje privremene mere i tuzbeni zahtev . ukida se i privremena mera.Promenom okolnosti. Dj) Ukidanje privremene mere Ukidanje sledi po predlogu izvrsnog duznika kada:  izvrsni poverilac nije poveo kognicioni postupak u roku koji mu je sud odredio. .zabrana raspolaganja pokretnim stvarima i njihovo oduzimanje od duznika.Izvrsni duznik moze tuzbom da zahteva da mu izvrsni poverilac naknadi stetu koju je pretrpeo zbog toga sto je sud odredio privremenu meru: 226 • • • . E) Odstetni zahtevi izmedju stranaka i ucesnika u postupku obezbedjenja .. u neku ruku. . navodno netacne cinjenice o licnosti izvrsnog poverioca ).Medjutim kada je privremena mera odredjena radi ostvarenja nenovcanih potrazivanja. otpadanjem razloga koji su opravdavali njeno odredjenje. . • naredba izvrsnom duzniku da preduzme radnje da se stvar sacuva. . zabrana duzniku izvrsnog duznika da ovom poslednjem namiri potrazivanje ili da mu preda stvar. . vidno je da se prema izreci iz resenja o privremenoj meri postupa kao da je doneta pravosnazna presuda kojom je tuzbeni zahtev radnika usvojen.. D) Izvrsenje privremenih mera . ako oni ne postupaju po resenju o odredjenju privremene mere kojom se obezbedjuje izvrsenje nenovcanog potrazivanja.Odstetne zahteve po osnovu vodjenja ovog postupka moze da istice izvrsni poverilac prema prema izvrsnom duzniku i ucesnicima u postupku. odluka o odredjenju privremenih mera radi ozbezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja bi konzumirala i tuzbeni zahtev ( a to je zabranjeno ).Resenje o privremenoj meri se vezuje.U momentu kada sud odredjuje privremenu meru. za momenat kada se odlucuje o predlogu za odredjenje privremene mere.

visina potrazivanja. ako drugostepeni sud po zalbi nadje da ne postoji verovatnoca u pogledu postojanja potrazivanja ili u pogledu postojanja opasnosti. jos nije postala pravosnazna ili izvrsna. dakle predstavlja izvrsnu ispravu.Ove mere se odredjuju radi obezbedjenja naplate novcanog potrazivanja. 160. * kada se utvrdi da je privremena mera bila neosnovana ( to je npr. . Ziga 227 .Kod pokretnih stvari. zalozno pravo na nepokretnim stvarima se zasniva na osnovu sporazuma stranaka i na osnovu rocista koje se odrzava pred izvrsnim sudom.U zapisnik sa rocista se unosi sporazum stranaka. . . .* kada izvrsni poverilac ne povede kognicioni postupak u roku koji je sud odredio. . nuzno je da postoji opasnost da ce se ostvarenje potrazivanja osujetiti ili znatno otezati. vec utvrdjenog u domacoj sudskoj odluci koja. medjutim. zalozno pravo se stice njihovim popisom i unosenjem u zapisnik. da bi se ove mere odredile. slucaj kada izvrsni poverilac izgubi parnicu protiv izvrsnog duznika.PRETHODNE MERE . .U ovom postupku. vreme njegovog dospeca. tj.Ove mre sud odredjuje sa istim ciljem kao i privremene mere(ipak imaju manji znacaj u praksi). kao i saglasnost duznika da zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima.Ovako sacinjen zapisnik ima dejstvo sudskog poravnanja.Odredjenje privremene mere ne moze da se smatra neosnovanim. pokaze se da ne postoji potrazivanje ).Takodje. .) Zalozno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful