P. 1
79613153 Gradjansko Procesno Pravo Skripta Prof Aleksandar Jaksic

79613153 Gradjansko Procesno Pravo Skripta Prof Aleksandar Jaksic

|Views: 103|Likes:
Published by Nikola Novicic

More info:

Published by: Nikola Novicic on Oct 10, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/04/2014

pdf

text

original

1.

) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ). - Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava. - Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec odnose izmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku. - Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava. - Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka. - Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava. - Ove dve grane prava stoje u interakciji. - Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava. - Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ). - Princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka. - U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti. - SPOR I PARNICA - Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava. - Pod sporom se smatra zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi. - Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom. - Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu. - Dakle, neophodno je razlikovati spor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i parnicu, procesnopravni odnos ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava. - Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).

1

2.) Pravna priroda parnicnog postupka
- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu i u kome se zasniva samo procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda. - Dakle, tek kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica, i uspostavlja se, osim inicijalnog, i procesnopravni odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog. - Procesnopravni odnosi koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su javnopravne prirode. - Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka. - Parnica se okoncava u momentu kada sud donese odluku o sporu koja vise ne moze da se pobija ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu, kada se parnica okoncava voljom samih stranaka ( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ). - Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od javnopravnih ovlascenja ( prava u materijalnom smislu ) i procesnopravnih tereta ( obaveza u materijalnom smislu ). - Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu. - Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku stranke nisu obavezne da vrse bilo kakve procesne radnje, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka izgubi spor. - Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta. - NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica toga sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca. Dakle, procesni teret predstavlja duznost u sopstvenom interesu. - O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.

3.) Pravo na pravnu zastitu
A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu ) - Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima svako ko tvrdi da mu odredjeno pravo pripada, da je ono povredjeno ili ugrozeno. - Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je irelevantno na kom cinjenicnom i materijalnopravnom odnosu se temelji zahtev tuzioca ( on moze da bude i besmislen ). - Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima faciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan. - U tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi. - Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka. - Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslovaprocesnih pretpostavki.

2

B) Obim prava na pravnu zastitu - O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja. - Starije teorije ( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastitu od materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda i trazi pravnu zastitu. - Novije teorije ( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnog ovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnu zastitu. - Teorija o pravnozastitnom zahtevu ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu. - Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu. - Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo. - Zbog toga se ova teorija i naziva ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu. - Medjutom, jasno je da je koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki i da ne odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa. - O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke. - Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba. - Druga teorija ( pravo na presudu ) svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa ( apstraktno pravo na pravnu zastitu ). - Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke. - Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na pravo na pravosudje. - Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu odgovara najvise principima pravne drzave. - Pravo na pravnu zastitu je javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu. - Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt. - Pojedinac ne moze da se, a priori, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava. V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS - Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno kao pravo na pravosudje. - Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.

4.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak
- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.

3

- Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka ex officio pazi da li resavanje spora spada u sudsku nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organ uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu. - U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda. A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari - Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari. - Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti mogu posluziti teoretski pristupi o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari. - Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici iz materijalnopravne norme gradjanskog prava. - Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa. - Ona se odredjuje po tome da li su stranke u pravnom odnosu ravnopravne ( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u odnosu subordinacije prema organu javne vlasti ( upravnopravni odnos ). - Ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava. - S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava. - Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja, odnosno obaveze iz pravnog odnosa. - Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari. - Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno gradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ). - U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom i negativnom sukobu nadleznosti odlucuje Ustavni sud. - Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce sledece: a) da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze da bude subjekt pravitanopravnih odnosa. b) da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa resava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ). v) kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos. B) Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka u upravnom postupku - U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i obrnuto. - U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.

4

ne postoji gradjanski postupak koji bi se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak ).Dominira shvatanje da je gradjanski sud vezan odlukom upravnog organa u granicama njene pravosnaznosti. A) Sustinske razlike . .Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom. ali samo dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom pravnom postupku. Ovde prvo mora da se obrati vojnim organima.Prema praksi suda u Strazburu. ponosenje zahteva. ZPP koji dopusta nezavisno odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti. .Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su enumerisani u clanu 1. dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije. .Gradjanski sudski postupak pociva na dispozicionoj maksimi.Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela.Obrnuto.Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja. kada gradjanski sud resi upravnu stvar. 5 . . ocinstva i materinstva. osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred sudom. predstavlja posebnu procesnu pretpostavku za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka.To su sledece situacije: a) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru. . .. upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada u nadleznost suda. . takav upravni akt je nepostojeci. 5.Vladajuce shvatanje o vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom pravnog organa ne treba prihvatati i nuzno je da se ono promeni usled primene clana 6. . .Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna stvar.Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje postojanja braka. ZPP. najcesce organu uprave.Kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja ustanovi da je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet.Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice. obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku. a to proizlazi a contrario iz clana 12.Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu odluku u roku od 3 meseca. . Ovde je to pritvoreno lice duzno da se prvo obrati Ministarstvu pravde. V) Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom . . ovakva odluka organa uprave obavezuje gradjanski sud. EKLJP. .Pravosnazne odluke gradjanskih sudova obavezuju upravne organe u granicama njehove nadleznosti.) Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak .U ovom situacijama. tj. odluka suda moze da se pobija zalbom. b) naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu. a krivicni postupak je obustavljen. .

. G) Dejstvo presude krivicnog suda u gradjanskom sudskom postupku . bez obzira na to kakve cinjenice i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu.Jedinstvo pravnog sistema i potreba da se odrzi unutrasnja harmonija odlucivanja nalazu odstupanje od principa nezavisnosti.Krivicni sud moze da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku. koja po pravilu.U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima. . kada je o jednoj pravnoj stvari vec pravosnazno odluceno u bilo kojoj vrsi sudskog postupka ( primer 79. gradjanski sud je vezan samo osudjujucom pravosnaznom presudom krivicnog suda i to dvojako: a) u pogledu postojanja krivicnog dela.Npr. postojanje protivpravnosti.Prema clanu 13. a izuzetno moze i osteceni za uglavnom laksa krivicna dela. . 6 . nakon sto je optuznica stala na pravnu snagu.str. . tj. . sud ce ostecenog uputiti da zahtev za zastitu prava iznese pred gradjanski sud. V) Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku . . spadaju u nadleznost drugog suda.Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke.Krivicni postupak pokrece po pravilu drzavni tuzilac ex officio. ako zeli da odluku prepusti krivicnom sudu.Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka imalo za posledicu odugovlacenje krivicnog postupka.U okviru krivicnog postupka. ostecenog moze da uputi na parnicu pred gradjanskim sudom.Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje da ce stetnik-osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku. samo ako istovremeno krivicnom presudom optuzenog oglasi krivim. B) Adhezioni postupak .Odsustvo dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni. ali moze i da prekine postupak. . . .Nacelno. . trazi naknadu stete zbog ucinjenih telesnih povreda ). ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama.Kada krivicni sud donese presudu kojom optuzenog oslobadja od optuzbe ili odbije optuzbu ili iz drugog razloga dodje do prekida krivicnog postupka. ).Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak. arbitrarno odustane od krivicnog gonjenja. . ne gubi pravo da iste zahteve istakne pred gradjanskim sudom. . da odluci o imovinskopravnom zahtevu koji se odnosi na naknadu stete. povracaj stvari ili ponistaj odredjenog pravnog posla. odnosno da drzavni tuzilac npr.Tuzilac iz istog cinjenicnog stanja ( zivotnog dogadjaja ) koji je bio osnov za donosenje presude krivicnog suda izvodi svoje zahteve u parnici pred gradjanskim sudom ( npr. gradjanski sud moze da sam resava o postojanju krivicnog dela koje je vezano za imovinskopravni zahtev i o odgovornosti pocinioca. osudjeni ne bi mogao da u gradjanskom sudskom postupku osporava svojstvo izvrsioca. gradjanski u krivicni sud samostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnim pitanjima.U primeru krivicnog dela nanosenja teske telesne povrede. vec istrazna ( inkviziciona ) maksima.Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom upucuje da svoj imovinskopravni zahtev realizuje u parnici.. . ZPP. osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da zahtevaju da krivicni sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela.

.Ako presude krivicnog suda nema. gradjanski sud nije vezan presudom kada sudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile osnov za utvrdjivanje postojanja krivicnog dela i krivice ucinioca.On je vezan konstatacijom krivicnog suda da je steta pricinjena.Ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice. gradjanski sud je vezan utvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja kod osudjenog.Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno. gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bice krivicnog dela. E) Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku . b) u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca.Ako je krivicni sud doneo oslobadjajucu presudu. ako ona ne cini obelezje krivicnog dela. Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti nekog lica zbog krivicnog dela kradje.Npr.Npr.Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje stete od one koja cini bice krivicnog dela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda. kao i nastupanje same posledice koja podpada pod bice krivicnog dela. . . kao i u principu nezavisnog i samostalnog odlucivanja gradjanskog i krivicnog pravosudja.Ako je krivicni sud presudio ( oslobadjajuce ili osudjujuce ).Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja. izmedju ostalog.Obrnuto. ali ne i njenom visinom. on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je vlasnik stvari. predlog za ponavljanje parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak osudjeni za kakvo krivicno delo povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke. kao i iz opsteg ucenja o postovanju odluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti. Dj) Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda . . trebalo bi uzeti da je gradjanski sud vezan utvrdjenjem krivicnog suda. .Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra u slucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi. . 7 .To narocito vazi kod preobrazajnih presuda ( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom ( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ). . njegovom detetu… .postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice. gradjanski sud je vazan tom odlukom. gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju.To ima opravdanja u tome da kategorije krivice ( umisljaj i nehat ) nisu identicne u krivicnom i gradjanskom materijalnom pravu. prozilazi da je krivicni sud vezan presudom gradjanskog suda. . . D) Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku . .Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda kada materijalno gradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih pravnih dejstava za postojanje krivicne presude odredjene sadrzine. narocito u situacijama kada mogucnosr i obim naknade stete zavise od vrste krivice. i onda kada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu. .

.6. u prvom redu. dok u vanparnicnom postupku moze da ucestvuje i samo jedna stranka.Teorija spora moze da se dopuni i dvostranackim karakterom parnicnog postupka.. kao merila za razgranicenje ove dve vrste postupka mogu da posluze i drugi teoretski kriterijumi za razgranicenje.Vanparnicni postupak nije homogen. A) Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupku . . pa ako je zakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnicni. a da spor ne postoji. . odnosno drugoj vrsti postupka ne obavezuju sud u drugoj vrsti postupka. .To ima za posledicu da tzv. a ponekad to cini sudska praksa. b) Parnicni postupak ne moze da postoji bez dve stranke ( tuzioca i tuzenog ).) Parnicni i vanaprnicni postupak . . radi zastite licnih i imovinskih interesa pravnih subjekata. dispozicija ucesnika je bitno uza) V) Odnos parnicnog i vanparnicnog postupka .Kao dopuna razlikovanju parnicnog i vanparnicnog postupka mogu se koristiti razlicita teoretska merila. tako da samostalno ocenjuju da li se radi o parnicnoj ili vanparnicnoj stvari. . dok se vanparnicni nazivao voljnim. i obrnuto. .Pravilo je da su parnicni i vanparnicni sud nazavisni u odredjenju sopstvene nadleznosti. onda ce on biti takav. resava primenom pravila parnicnog postupka i obrnuto. postoje razlicite vrste vanparnicnih postupaka koje su odredjene po svom predmetu ( zaostavstina se raspravlja u ostavinskom postupku. tj. jer se pokretao protivno volje tuzenog. odnosno nenadleznosti. vec se on pokrece. Takodje u nepravim vanparnicnim postupcima spor postoji.Zbog ovakve heterogenosti vanparnicnog postupka nije moguce izvesti jasnu demarkacionu liniju izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka. posto nema spora. lice se oglasava umrlim u postupku proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti.Najcelishodnije je poci od distinkcija koju je ucinilo rimsko pravo. . gde je glavni kriterijum razgranicenja predmet postupka. . deklaratorne odluke donete u jednoj..Zbog toga se kao kriterijum za razgranicavanje ovde koristi naredba zakonodavca. B) Osnovne razlike izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka a) Parnicni postupak se nikada ne pokrece po sluzbenoj duznosti. v) U parnicnom postupku dominiraju samo dispoziciona i raspravna maksima. 8 .Najvise se za razgranicenje parnicnog i vanaprnicnog postupka koristi teorija spora: ako sud resava o sporu.Kod nepravih vanparnicnih stvari zakonodavac ponekad izricito odredjuje da one treba da se rasprave u vanparnicnom postupku. dok se vanparnicni postupka upravo pokrece na taj nacin. . ali je zakonodavac iz razloga celishodnosti odredio da se treba raspraviti po pravilima vanparnicnog postupka. jer parnica moze da se pokrene. kao sto je to slucaj kod egzekvature.Kada se radi o nepravoj vanparnicnoj stvari. suprotstavljenih interesa ucesnika u postupku. onda je sigurno da ce se ona raspravljati u vanparnicnom postupku.U vanparnicnom postupku ne resavaju se sporovi. .). gde se parnicni postupak nazivao spornim. onako kako se to cini u odnosu na upravni i krivicni postupak. kada postoje suprotstavljeni interesi ucesnika.Ova teorija nija sasvim konsekventna. dok je u vanparnicnom postupku dominantnija inkviziciona maksima(tj.Kada se u praksi radi o pravoj vanparnicnoj stvari.

. Parnicni sud koji odlucuje o punovaznosti pravnog posla je vezan odlukom vanparnicnog suda o lisenju poslovne sposobnosti.U slucaju da je parnicni sud u medjuvremenu sproveo odredjene parnicne radnje.Sudska vlast je jedinstvena. .Ustav sadrzi osnovne principe na kojima se temelji organizacija sudstva. odluka doneta u vanparnicnom postupku obavezuje parnicni sud samo ako postoji identitet stranaka i identitet predmeta spora. NPR: Vanparnicni sud koji odlucuje o raspodeli zaostavstine je vezan presudom parnicnog suda o razvodu braka. kao i procesnim radnjama preduzetim u parnicnom postupku. primarno.Norme koje regulisu gradjanski sudski postupak nisu sadrzane u jednom vec u cetiri pojedinacna zakona koja posebno uredjuju parnicni.Primarni izvor prava je Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1950. u postupku se garantuje javnost i zbornost u sudjenju. postupak ce se obustaviti resenjem. polozaj sudija u pravnom sistemu.Prema clanu 19.Kada je slucaj obrnut. takve radnje su validne i u vanparnicnom postupku koji se nastavlja pred nadleznim sudom. i primenjuju se neposredno. a takav slucaj ce biti u nepravim vanparnicnim stvarima u kojima postoje suprotstavljeni interesi ucesnika.Ako je vanparnicni sud utvrdio da resava o pravnoj stvari za koju je nadlezan parnicni sud. . ovakva odluka obavezuje vanparnicni sud u zemljisnoknjiznom postupku )..) Ustav .Problematicna je vezanost suda pravosnaznim odlukama donetim u jednoj. 7.) Izvori Gradjanskog procesnog prava . . 1. donose odluke strictum iuris.ZPP.. jer njehovo nesprovodjenje ima za posledicu da se odluka suda pobija po zalbi zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.Procesne radnje koje je eventualno u medjuvremenu sproveo. sud ce. odnosno drugoj vrsti postupka jer su drugaciji obim i granice pravosnaznosti odluka. . resenjem obustaviti parnicni postupak. . 9 . . .ZPP sadrzi posebna pravila o resavanju sukoba nadleznosti izmedju parnicnog i vanparnicnog suda. do donosenja odluke o glavnoj raspravi. . i odluke ne podlezu kontroli vansudskih vlasti.Principijelno bi trebalo poci od stava da odluke parnicnog suda obavezuju vanparnicni i obrnuto. izvrsni i stecajni postupak.Princip je da zakon ovu koliziju resava tako sto daje primat nadleznosti parnicnog suda.Ako je odluka suda o jednoj pravnoj stvari doneta u pogresnoj vrsti postupka.. 2. vanaprnicni.Pravilo je da je vanparnicni sud vezan pravosnaznim odlukama donetim u parnicnom postupku ( kada je parnicni sud odlucio o pravu svojine na nepokretnosti. ako nadje da bi postupak trebalo sporovesti u skladu sa odredbama vanaprnicnog postupka. . . . na teritoriji i eksteritorijalno u ambasadama. vec jedino moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim sredstvima.EKLJP se primenjuje ratione loci. ona nije nepostojeca. kao i osnovne garancije koje sluze ostvarenju prava na pravicno sudjenje.) EKLJP . morace da se opet sprovedu u parnicnom postupku. .Sudovi su nezavisni. i njene norme imaju primat u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo.

.koje ukljucuje: --> Pravo na kontradiktoran postupak. 5.Prilikom utvrdjivanja stavova prema znacajnijim. koje je tuzivo po nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi.Druga obaveza suda je da strankama omoguci da slobodno iznesu cinjenicne navode i dokazne predloge.Usvojena pravna shvatanja na sednici odeljenja obavezuju sva veca u sastavu odeljenja. svu pravnu argumentaciju stranaka. . ali s veoma ogranicenim dejstvom. kao i zbog cinjenice da se u stecajnom postupku ne odlucuje o sporu ( npr.Prvostepeni sud je duzan da u ponovljenom postupku izvede sve parnicne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud. ali i svakog drugog izvrsnog naslova predstavlja derivat prava na pristup sudu. i to u primerenom roku.Mnoge garancije koje sadrzi EKLJP ne mogu da se primene na stecajni postupak zbog njegove posebne pravne prirode. a pravna shvatanja usvojena na opstoj sednici obavezuju sva odeljenja.Treba istaci da postoji povreda konvencije kada sud ne navede na kom materijalnopravnom propisu zasniva svoju odluku. .) Zakoni: ZPP.„U resavanju gradjanskih prava i obaveza svako ima pravo da njegovu stvar resi nezavisan i nepristrasan sud koji pociva na Zakonu. iz obaveza suda da uzme u obzir sve cinjenicne navode.) Sudska praksa .) Pravna nauka . 2-14. mora da se pruzi pravna zastita. ZVP. ZSP. kao i njehove dokazne predloge. . A) Pravo na pravicno sudjenje . kao i opsta sednica Vrhovnog Kasacionog suda.“ B) Proceduralna ljudska prava koja nacionalni sudovi moraju da postuju: a) Pravo na pristup sudu ( pravo na tuzbu ) . 4. .Svakom subjektivnom pravu ili ovlascenju.EKLJP nema retroaktivno dejstvo pa se primenjuje ratione temporis samo na one cinjenice koje su se desila nakon sto je Konvencija stupila na snagu u Srbiji.Pravo na prinudno izvrsenje sudske odluke. 3. odnosno prava na tuzbu.U Srbiji je zanemarljiv znacaj. ravnopravnost stranaka ). ali prvostepeni sud i dalje nije u obavezi da usvoji pravna shvatanja viseg suda.EKLJP se primenjuje ratione materiae na sve garancije koje su sadrzane u cl. ZIP. 10 . --> Ravnopravnost stranaka --> Pravo na obrazlozenu sudsku odluku . Konvecnije.. --> Pravo na odluku u primerenom roku --> Pravo na usmenu raspravu i objavljivanje presude V) Pravo na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom G) Posebnost primene EKLJP na izvrsni i stecajni postupak . javnost sudjenja. spornijim pravnim pitanjima odrzavaju se sednice odeljenja. .EKLJP se primenjuje ratione personae na sva lica koja dodju u kontakt s jurisdikcijom drzavnih organa Srbije. . prvo. sastoji se.Sudska praksa nije izvor prava ili se moze reci da jeste izvor prava. b) Pravicno sudjenje.

. strane drzave i medjunarodne organizacije su izuzete iz jurisdikcije domaceg pravosudja. na dalji postupak ce se primeniti odredbe ZPP iz 1976. koji moze biti svojak: imunitet od jurisdikcije domacih organa. domaci sudovi ce zamoliti da se procesna radnja izvrsi u okviru madjunarodne pravne pomoci.Zakonodavac predvidja odredjena odstupanja od principa trenutnog dejstva: a) Ako je pre stupanja na snagu vazeceg ZPP-a doneta prvostepena presuda ili resenje kojim se okoncava prvostepeni postupak. a parnica je u toku. sud ukine prvostepenu odluku koja je doneta pre 22. jedne od suverenih funkcija drzave.neke kategorije stranaca. . februara 2005. ograniceno je samo na njenu teritoriju. kada je to predvidjeno medjunarodnim pravom.) Norme Gradjanskog procesnog prava A) Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka ratione loci . zapoceti do dana stupanja novog zakona na snagu.Cinjenica da stranke izvode svoje zahteve iz cinjenica koje su se desile pre nego sto je zakon stupio na snagu.Tuzbe protiv stranih drzava su dopustene samo ako predmet spora proizlazi iz delanja drzave iure gestionis. koja treba da sadrzi naziv i opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog suda. februara 2005. imunitet od izvrsenja. na taj postupak ce se primeniti iskljucivo odredbe novog zakona.U pogledu kategorije lica postoje izuzeci. okoncace se po pravilima starog zakona. odnosno nepostojanje treba utvrditi. Ovi postupci.Tada se odredbe novog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku.Zamoljeni sud ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje zahtevane procesne radnje celishodno. februara.Kada je parnicni postupak zapocet nakon sto je novi zakon stupio na snagu. . .Ova kategorija uziva imunitet od pravosudja domacih organa. irelevantna je za primenu procesnih zakona. .Vrsenje funkcije pravosudja. dalji postupak se provodi po pravilima vazeceg ZPP-a.Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom. . .Pravna posledica koja nastaje kada se tuzba podnese protiv lica koja uzivaju imunitet od domaceg pravosudja jeste odbacivanje tuzbe zbog nepostojanja jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje spora.8.Ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu.Druga situacija se javlja onda kada novi zakon stupi na snagu. Npr: Prvostepena odluka je doneta 15. Postupak po zalbi ce se sprovesti po pravilima starog ZPP-a. b) Ako po stupanju na snagu vazeceg ZPP-a. . Tuzilac je izjavio zalbu 25.Ova neposredna primena znaci da norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo. . . B) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione personae . V) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione temporis . . . v) Odstupanje od trenutnog dejstva procesnopravnih normi predvidjeno je i za postupak po vanrednim pravnim sredstvima.Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju na drzavljane RS kao i na strance i apatride koji su nastanjeni u RS. 11 . okolnosti cije postojanje. de facto na teritoriju Srbije.

in concreto postoje okolnosti koje ne daju garancije za postojanje nepristrasnog sudjenja. i mandat im je pet godina.Sto se tice primene procesnih normi na nadleznost sudova.U pogledu proteka rokova.Kod izuzeca.Legislativna i izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na sadrzinu pojedinacnih pravnih akata suda. izuzet iz sudjenja. A) Razlozi za iskljucenje. v) ako je clan ili akcionar pravnog lica koje je stranka u sporu. jer se na taj nacin obezbedjuje princip pravne sigurnosti.Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga.Nezavisnost sudije se garantuje i ostvaruje na sledece nacine: a) Nacinom izbora sudija.) Nezavisnost sudstva . Iskljucice se sudija: - 12 . .postoje tri grupe: 1. saobveznika ili regresnog obveznika. ministar pravde i predsednik odbora za pravosudje u Skupstini ). . postupajuci sudija moze biti iskljucen.. Sudija ne moze suditi: a) ako je sam stranka. . .Sud finansira drzava a ne stranke. tako da je finansijski nezavisan od njih. dosledno se primenjuje princip o trenutnom vazenju procesnih zakona. b) Stalnoscu i nepremestivoscu sudija. . . stranaka i od drustva.Sudijska funkcija je stalna.) Izuzece sudije Kad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno. v) Obezbedjem njihove materijalne nezavisnosti. zastupnik ili punomocnik stranke. te da sude na osnovu Ustava i zakona. a ne mogu ni da ih ukidaju niti da ih menjaju. 1 advokat i 1 profesor. . g) ako izmedju stranaka i sudije tece parnica ili postoji drugi sukob interesa. g) Obezbenjem medjusobne nezavisnosti sudija.Biraju se na sledeci nacin: kada se kandidat imenuje prvi put. u tekucim parnicama bi trebalo primeniti stari zakon.Ustav stipulise da sudovi nazavisni. 2. .ZPP razlikuje iskljucenje od izuzeca sudije.) Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da niko ne moze da bude sudija u sopstvenoj pravnoj stvari.U Srbiji sudije bira i razresava Narodna skupstina ili Visoki savet sudstva. .) Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje srodstva izmedju sudije i nekog ucenika.Nazavisnost suda podrazumeva tri aspekta: sud mora da bude nazavisan od drzave. 9.VSS ima 11 clanova. b) ako je sa strankom u odnosu saovlascenika. bira se na period od tri godine. . . a od toga 3 stalna clana ( predsednik VKS-a. i u tom slucaju ga predlaze VSS a bira Skupstina. osim kada se sudija bira prvi put. 10. Za postojanje tih razloga se vezuje neoboriva pretpostavka da sudjenje nece biti nepristrasno. . 6 sudija.

odnosno izuzecu . B) Razlozi za izuzece .Zahtev koji nema potrebnu sadrzinu je nedopusten i odbacice ga sudija pred kojim se vodi postupak.Protiv resenja o odbacivanju zahteva kao nedopustenog nije dopustena posebna zalba ( kao i na odluku predsednika suda o zahtevu ). na kojima moze da se temelji izuzece. on mora da prekine svaki rad na predmetu ( doduse kad se radi o razlozima za izuzece. . mora biti obrazlozen. G) Odluka o iskljucenju. saznala nakon okoncanja prvostepenog postupka.U gradjanskim sudskim postupcima uloga javnog tuzioca je ogranicena. . zakonskog zastupnika ili punomocnika. blagovremen i da sadrzi okolnosti na kojima se temelji strah od pristrasnosti sudije. onda ipak moze da preduzme one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje ) i da o tome obavesti predsednika suda.. .) Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa ucescem sudije u drugim postupcima u istoj ili povezanoj stvari. trebalo bi smatrati da je prekludirana da iz ovog razloga pobija sudsku odluku. ili mu je supruznik srodnik po tazbini do drugog stepena. . osim ako je za razloge. odnosno izuzece ne moze da bude pausalan. usvojenik ili usvojilac stranke.Razlozi mogu biti razliciti: prijateljstvo ili neprijateljstvo . .. odnosno izuzece . odnosno izuzece moze da potekne od samog sudije ili stranke. .. On moze samo da: 1. pripadnistvo u istom udruzenju gradjana. . i na te povrede stranka se moze pozivati u zalbi na presudu.Inicijativa za iskljucenje. savetovanje stranaka tokom postupka.Kada javni tuzilac na osnovu ovlascenja koje mu daje zakon pokrece gradjanskosudski postupak. V) Postupak za iskljucenje.Zahtev stranke za iskljucenje. kao i u reviziji protiv presude.Ako stranke nije istakla zahtev za izuzece tokom postupka pred prvostepenim sudom.. zastupnik ili punomocnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji.Cim sudija sazna da postoji neki od razloga za iskljucenje ili izuzece.Kada postupajuci sudija ne odbaci predlog kao nedopusten. Iskljucenje je nuzno: a) ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak. o izuzecu odlucuje predsednik suda. da ulaganjem pravnih sredstava stiti ustavnost i zakonitost. b) ako je staralac. . on je stranka po duznosti. 11.. ali ako izmedju sudije i stranke postoji zajednicko domacinstvo. subjektivno osecanje straha na strani stranke da mu sud ne pruza dovoljno garancija da ce biti nepristrasan.) Javni tuzilac u gradjanskom postupku Javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ kome je u nadleznost povereno da goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela.a) ako mu je stranka.) Pokrece neke sudske postupke kada to zakon izricito predvidja.Za izuzece je dovoljno da postoji razumno. 3... . b) ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacije. 13 - .Povreda gore navedenih pravila ima za posledicu da je sudska odluka apsulutno nistava. izrazen stav sudije u odnosu na ishod spora.

. g) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili sluzbeno lice u drzavnom organu.ZOO priznaje javnom tuziocu pravo da zahteva utvrdjenje apsolutne nistavosti ugovora. JT nije stranka.Kada ucestvuje kao intervenijent. A) Polozaj advokature u pravnom sistemu .Advokat je duzan da stiti interese stranke. .Pravo da ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica JT ce imati uvek kada postoji sumnja da jedna ili obe strane koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. 2.Svoje ucesce u parnici moze da prijavi samoinicijativno ali i na poziv suda. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. za ponistenje priznanja ocinstva. .O ulozi javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu govorimo kada ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica. d) u drugim slucajevima utvrdjenim zakonom. 12.TJ moze.JT pomaze sudu da spreci stranacke dispozicije koje su u suprotnosti s prinudnim propisima.JT moze da predlozi pokretanje nekih vanparnicnih postupaka: proglasenje nestalog lica za umrlo. predlog za utvrdjivanje smrti fizickog lica. za zastitu prava deteta.) Ulaze vanredne pravne lekove. b) ako je bi advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa suprotna strana. ali je i organ u sistemu pravosudja.Radi se o zahtevu za zastitu zakonitosti. - 14 . za ponistenje braka iz razloga apsolutne nistavosti. v) ako je clan ili je bio clan zajednicke advokatske kancelarije u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa suprotna strana. .. da svojim postupcima i parnicnim radnjama doprinese zakonitom.Advokat ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranke. a priznato mu je i pravo da izjavljuje pravne lekove ( stranke ga ne mogu spreciti u tome ). . .. Statutom i Kodeksom.Javni tuzilac moze da podigne tuzbu: za utvrdjenje nepostojanja. javnim poretkom i pravilima morala. . . . .. za lisenje roditeljskog prava. pravilnom i efikasnom odvijanju gradjanskog sudskog postupka. da se izvedu dokazi koje stranke nisu predlozile. koji moze da izjavi ex officio ili na predlog stranke. vec u parnici ima samostalni polozaj ( osnovna razlika od obicnog umesaca ). da predlozi da se utvrde cinjenice koje stranke nisu navele. u granicama tuzbenog zahteva.) Advokatura Advokatura je znacajna institucija za pravilno funcionisanje pravosudnog sistema i narocito za ostvarivanje prava stranaka na sudsku zastitu u parnicnom postupku. . odnosno postojanja braka. .JT se ne pridruzuje nijednoj stranci.Advokat je duzan da odbije pruzanje pravne pomoci u sledecim slucajevima: a) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranu.) Intervenise u postupku izmedju trecih lica radi zastite javnih interesa. 3.

odredjivanje predmeta i obima raspravljanja. a izuzetno advokat ne moze da odbije da zastupa stranku ako ga je postavio sud stranci u okviru njenog prava na besplatnu sudsku pomoc.Ako je advokat propustio da se koristi procesnim sredstvima ili je pocinio greske u vodjenju spora. duzan je da klijentu koji je izgubio spor naknadi stetu prema opstim pravilima. g) kontaktiranje sa protivnom stranom. potpuna poslovna sposobnost. drzavljanin Srbije.Dispoziciona maksima u parnicnom postupku predstavlja procesnopravni pandan autonomiji volje stranaka u materijalnom gradjanskom pravu. tuzilac. advokat i klijent mogu na drugi nacin da urede placanje honorara i troskova u pismenoj formi. 13. nije u radnom odnosu. . te cuva kao tajnu sve ono sto je od stranke saznao radi izvrsenja naloga.Iz nacela dispozicije proistice da parnicni postupak pokrece stranka.) Pocetak parnicnog postupka . kao pritivan javnom poretku.Povredom njegovih duznosti smatraju se postupci koji su protivni Zakonu i etickom kodeksu: a) postupanje protivno prinudnim propisima i moralu. advokat odgovara disciplinski pred organom i u postupku koji je regulisan opstim aktima Advokatske komore.Nije dopusteno ugovaranje nagrade u zavisnosti od rezultata u sporu. v) javno samoreklamiranje i nudjenje svojih usluga. . . 1.Obaveza advokata iz ovog ugovora o nalogu jeste da stranku zastupa po svom najboljem znanju i umecu.Odnos advokata i klijenata se zasniva na ugovoru o nalogu ( bitna pismena forma ). d) postupanje koje je protivno interesima stranke koju zastupa. polozen pravosudni i advokatski ispit. da je dostojan poverenja. b) preduzimanje nekorisnih parnicnih radnju ili preduzimanje parnicnih radnju protivno volji stranke. da nije osudjivan za krivicno delo koje ga cini nedostojnim.Advokat nije obavezan da prihvati ponudu klijenta. . medjutim.Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troskova za svoj rad prema advokatskoj tarifi. G) Profesionalna odgovornost advokata .. .. pa je takav sporazum pogodjen sankcijom apsolutne nistavosti. nema drugu registrovanu delatnost. . V) Odnos advokata i klijenata .Advokatura se obavlja kao nezavisno i samostalno zanimanje radi pruzanja pravne pomoci.B) Organizacija advokature . odnosno prilikom pruzanja pravne pomoci.Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledece uslove: diploma pravnog fakulteta. - 15 . .Nikada ga ne moze pokrenuti sud po sluzbenoj duznosti.) Nacelo dispozicije u parnicnom postupku Nacelo dispozicije u parnicnom postupku ogleda se u tome sto je zakonodavac ostavio strankama mogucnost da svojom voljom uticu na pokretanje i razvoj postupka. .Za povredu svojih profesionalnih duznosti. Od ovog principa nema izuzetka! Dakle ne vazi princip oficioznosti. .

te zakon predvidja da je za povlacenje tuzbe.RAZGRANICENJE ODLUKA INFRA PETITA I ALIUD . stranke same odredjuju sta je predmet spora u parnicnom postupku. . .Dispoziciona maksima se proteze i na prigovor kompenzacije. . . tako da tuzilac.Ni drugostepeni sud ni VKS ne pokrecu ex officio postupke po pravnim lekovima. onako kako ju je i podneo.Tuzilac moze.Sud moze da dosudi tuziocu manje od onoga sto je trazio u tuzbenom zahtevu. . po kome tuzilac snosi inicijalni rizik. 2. koji nije dopusten.Da bi se ublazile negativne strane resenja. zakonodavac mu je priznao pravo da i u toku postupka disponira svojim tuzbenom zahtevom ( preinacenje tuzbe ). . a ne ono sto je zahtevano u tuzbenom zahtevu. onda drugostepeni sud moze da eventualno ukine samo deo presude koji se odnosi na nematerijalnu stetu. da povuce tuzbu. a moze i da povuce vec ulozeni pravni lek. odnosno one strane koja je parnicu izgubila.Nasuprot tome. na osnovu utvrdjenih cinjenica. sud ne moze vise da odlucuje po sopstvenoj inicijativi o tuzbenom zahtevu. pri cemu se pravna posledica. sud ne moze tuziocu da dosudi visi iznos nematerijalne stete od zahtevanog. pa je parnica okoncana. . tuziocu potrebna saglasnost tuzenog. a sud je doneo presudu op raskidu ugovora. za razliku od aluid-a.Stranke svojim predlozima i zahtevima odredjuju sudu i granice u kojima ce on da odlucuje. te da zakljuce sudsko poravnanje. ponekad.Drugostepeni usd moze odluku prvostepenog suda na osnovu zalbe da preispituje u onom delu u kome se prvostepena odluka pobija. . dosao do zakljucka da bi tuziocu pripadao visi iznos. u principu. . . vec su vezanim inicijativom stranaka.) Dispozicija stranaka u postupku po pravnim lekovima . ako je prvostepeni sud doneo presudu u kojoj obavezuje tuzenog da plati tuziocu 500000 na ime materijalne stete i 300000 na ime nematerijalne stete.Tuzilac moze odmah nakon sto je povukao tuzbu da podnese novu sa istim tuzbenim zahtevom.Sud ne moze svojom odlukom da dosudi strankama nesto sto one u toku postupka nisu zahtevale.) Odredjenje predmeta spora .O odluci infra petita govorimo onda kada je tuziocu dosudjeno manje od onoga sto je trazio.Stranke mogu tokom postupka da se nagode o predmetu spora. 3. sadrzana u izreci presude.. snosi inicijalni rizik prilikom odredjenja vrste i visine tuzbenog zahteva. . od momenta upustanja tuzenog u raspravu. cak i ako bi. 16 .Infra petita je dopustena. u svakom slucaju.Stranka koja je izgubila parnicu moze potupno da se odrekne mogucnosti da ulozi pravni lek.) Okoncanja parnice voljom stranaka .Npr.Tuzenom koji se vec upustio u spor je.Npr. 4. u interesu da dobije konacno resenje za svoj sporni odnos s tuziocem.Primer za aluid: tuzilac je trazio ponistenje ugovora. . i nakon povlacenja. niti im moze odbiti zahtev koje one u toku postupka nisu iznele. tj. s obzirom na to da je rec o materijalnopravnom prigovoru o kome sud odlucuje u izreci presude ( dakle tuzeni mora sam da istakne prigovor kompenzacije ). pa se na tu presudu tuzeni zali ali samo na iznos nematerijalne stete. . . kvalitativno ne razlikuje od pravne posledice koja je sadrzana u tuzbenom zahtevu. aluid postoji onda kada sud tuziocu dosudi nesto drugo.

Za razliku od povlacenja tuzbe. nije mu potrebna nikakva saglasnost tuzioca. javnim poretkom i dobrim obicajima.Buduci da sud ne moze unapred znati za cinjenice na kojima se tuzbeni zahtev zasniva.Ako duznik koji je naveden u sudskom poravnanju ne izvrsi dobrovoljno obavezu. ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaze svojim zahtevom na nacin koji je u suprotnosti s prinudnim propisima. te mu zakonodavac ostavlja mogucnost da prizna tuzbeni zahtev. . 2.) Dokazivanje A) Cinjenice o kojima se izvode dokazi . logicno je da nacelo dispozicije obuhvati i obavezu stranaka da pravno relevantne cinjenice u postupku iznesu pred sud.I tuzenom moze da se ucini da je njegova dalja odbrana izlisna. . . a druga ih je izricito priznala. .) Raspravno nacelo u parnicnom postupku 1.Od ovog pravila postoji izuzetak: Sud moze odluciti da se dokazuju i priznate cinjenice. ali i okoncava parnicu i ima dejstvo izvrsne isprave. . odnosno presudu na osnovu priznanja. .Ovakvo zakljuceno poravnanje pred sudom proizvodi dejstvo materijalnopravnog ugovora.Iz raspravnog nacela proizlazi da sud izvodi dokaze samo o onim cinjenicama koje su medju strankama sporne. .Kada tuzeni priznaje tuzbeni zahtev. . ili ih nije osporila.Postoji odredba koja obavezuje sud da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tuzbenog zahteva.Tuzilac moze iz samog toka postupka da zakljuci da mu ne pripada pravo ciju je zastitu trazio u tuzbenom zahtevu. postavlja se pitanje na koji nacin ih on saznaje. sud je duzan da odstupi od raspravnog nacela i da u osnovu svoje odluke uzme i onu cinjenicu koju nije saznao od stranaka i na koju se stranke ne pozivaju. . 17 . 14.Parnicni postupak u Srbiji ne pociva na cistom raspravnom nacelu. odricanje od tuzbenog zahteva ima za posledicu donosenje sudske presude koja predstavlja konacno resenje spora za stranke. .Sud ne moze da ispituje da li je ovakvo ponasanje stranaka celishodno..Dakle. vec je vezan ovakvom dispozicijom i duzan da donese presudu na osnovu odricanja.U principu. . sud moze da zasnuje svoju odluku samo na onim cinjenicama koje su stranke saopstile sudu u toku postupka. . vec moze neposredno da zahteva prinudno izvrsenje sudskog poravnanja. .Ovakav nacin saznanja cinjenica pociva na raspravnom nacelu koje nije nista drugo do derivat dispozicione maksime. ni obrnuto. poverilac ne mora vise da vodi novu parnicu protiv njega. . .Dakle.U prilog toj tvrdnji mozemo izneti i odredbu koja predvidja da sud utvrdjuje cinjenicno stanje “na osnovu rezultata celog postupka”.Posto stranke po svojoj volji pokrecu parnicni postupak. ne dokazuju se cinjenice koje je jedna stranka iznela.) Saznavanje cinjenica . i tada moze da se odrekne tuzbenog zahteva.

a iz kojih proizlazi da je tuzbeni zahtev osnovan. utvrdjuje (ne)postojanje cinjenica od kojih zavisi da li tuzilac i tuzeni imaju stranacku i parnicnu sposobnost.) Utvrdjivanje procesnih pretpostavki . g) usmenost omogucuje da se prisutna stranka odmah izjasni o navodima svog protivnika. cime se doprinosi koncentraciji postupka.Tuzilac ne bi morao da ponavlja u postupku kao svoje one cinjenicna navode koje je izneo tuzeni. ali sud moze da utvrdi da je dovoljno da se saslusaju samo dva svedoka po njegovom izboru. 3. tuzilac predlozi saslusanje tri svedoka. 15. ako nijedna stranka nije to predlozila. . . do usvajanja tuzbenog zahteva moze doci i u uslucaju kada osnovanost tuzbenog zahteva proistice iz cinjenicnog navoda tuzenog. uprkos tome sto je tuzeni propustio sam da iznese takve cinjenice. 4. .Stranke su duzne da pred sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve. 18 . nakon dokaznog postupka. Razlozi koji govore u prilog principa usmenosti ogledaju se u sledecem: a) nacelo javnosti moguce je samo onda kada se parnicne radnje preduzimaju na rocistu. pokaze da su one tacne. pri cemu ih tuzilac u tuzbi ne navodi. doslovna primena raspravnog nacela zahtava da se u postupku i sam tuzilac pozove na istu cinjenicu kako bi sud mogao da usvoji njegov tuzbeni zahtev ( ali to ipak nije potrebno. jer se navodi da nije bitno od koje strane je sud saznao za postojanje neke relevantne cinjenice ). jer je zakonodavac dao sudu mogucnost da sam odredi koji ce se dokazi izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica.. dok se pismene parnicne radnje preduzimaju predajom podnesaka sudu.) Nacin primene raspravnog nacela .. pri cemu je za odluzivanje potpuno nebitno koja je od stranaka iznela koju cinjenicu. b) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje raspravnog nacela.Prema vazecem ZPP-u ( za razliku od starog zakona ) sud moze izvoditi samo one dokaze koje su stranke predlozile.Npr.To znaci da sud. . nezavisno od volje stranaka.Npr. . .Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kada tuzilac iznese cinjenice koje govore u prilog njegovoj neosnovanosti.Medjutim.) Nacelo usmenosti i pismenosti u parnicnom postupku Usmene parnicne radnje se preduzimaju na rocistima.Sud nije duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile. v) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje principa slobodne ocene dokaza. Sud ne moze da pozove na saslusanje nekog cevrtog svedoka za kojeg smatra da je bitan. da li postoji apsolutna nadleznost suda. . .Pravilo je da sud ex officio utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki. .Ako tuzeni sam navodi cinjenice koje govore u prilog osnovanosti tuzbenog zahteva.B) Vezanost suda dokaznim predlozima stranaka .Do usvajanja tuzbenog zahteva redovno dolazi onda kada tuzilac pred sud iznese cinjenice koje idu u prilog njegovom tuzbenom zahtevu i kada se.

Najvaznije ogranicenje u primeni nacela usmenosti sadrzi odredba prema kojoj u odredjenim slucajevima sud nije duzan da raspravlja sa strankama. v) da su ispunjene kako opste tako i posebne procesne pretpostavke. prilikom donosenja odluke. ( dakle ovde ne dolazi do zakazivanja pripremnog rocista niti rocista za glavnu raspravu ).Jedinstvo glavne rasprave znaci da stadijum glavne rasprave predstavlja jednu procesnu celinu. za GPP u Srbiji karakteristicna je njihova kombinacija.Nacelo pismenosti je pojacano i izostankom obaveznih rocista na kojima stranke usmeno raspravljaju. pravih lekova i procesno punomocje. vec moze neposredno da okonca spor presudom ( presuda bez odrzavanja rasprave ). . mogu birati da li ce svoje parnicne radnje preduzimati pismeno ili usmeno na rocistu.Nase pravo stoji na stanovistu da je stvar slobodnog sudijskog uverenja da proceni priznanje i naknadno osporavanja neke bitne cinjenice ( u drugim pravnim sistemima ne postoji ta mogucnost ). . B) Jedinstvo glavne rasprave . b) da medju strankama nisu sporne cinjenice.Stranke mogu vec u toku pripremnog rocista. kada je potrebno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje. u formi podneska. po pravilu. . odgovora na tuzbu. bez usmene rasprave. kumulativno postavljeni uslovi: a) da je tuzeni podneo odgovor na tuzbu. - 19 . . ali moze da je odrzi ( fakultativna usmena rasprava ). . A) Vazenje nacela usmenosti . .Sud je duzan da zakaze makar jedno rociste za glavnu raspravu. a i iskljucuje se mogucnost da sud precuje neku relevantnu cinjenicu.U prilog nacela pismenosti mogu se izneti razlozi sprecavanja eventualnih zloupotreba procesnih prava. . sud moze da donese i presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu propustanja. i pored toga sto je. ili presudu na osnovu odricanja tuzioca.Stranke. na pripremnom niti na rocistu za glavnu raspravu. protivtuzbe. vec nakon prethodnog ispitivanja tuzbe. stekao uverenje da se radi o jednostavnom sporu koji bi mogao da resi i bez usmenog izlaganja stranaka. Od ovog pravila postoji izuzetak a to su slucajevi kada zakonodavac za odredjene parnicne radnje predvidja obaveznu pismenu formu. po pravilu.Shodno tome. sud je duzan da uzme u obzir procesno gradivo koje je izneto na svim rocistima za glavnu raspravu. .Zbog dobrih i losih strana oba principa.Tuzba.U privrednim sporovima. .U postupku po predlogu za povracaj u predjasnje stanje.ZPP predvidja da se odredjene parnicne radnje obavezno preduzimaju pismeno: podnosenje tuzbe. dokazne predloge i pravna razmatranja. odgovor na tuzbu i pravni lekovi moraju da se podnesu pismeno. odrzavanje rocista za glavnu raspravu je fakultativno. u postupku po zalbi sud odlucuje. . cak i kada nije okoncan na jednom rocistu.Presuda bez odrzavanja rasprave moze se doneti ako se ispune sledeci. V) Nacelo pismenosti .ZPP predvidja obavezni pismeni postupak jedino u postupku za izdavanje platnog naloga.U fazi pripreme za glavnu raspravu. . . ali i tokom samog rocista da dostavljaju sudu podneske koji sadrze njihova objasnjenja cinjenica. .

postoje izuzeci od primene nacela neposrednosti u korist drugih nacela i zahteva se da se odluka donese u razumnom roku. medjutim.) Objavljivanje presude .) Nacelo neposrednosti u parnicnom postupku Nacelo neposrednosti ima dva vazna segmenta: a) Svako raspravljanje. ali je sud duzan da pruzi priliku strankama da se o tome izjasne.Saglasnost stranaka za ovakvo resenje suda nije potrebna. .Sud ne moze ni u kom slucaju da s rocista za glavnu raspravu iskljuci stranke.Rasprava uvek mora da pocne iznova. pa se tada pred postupajucim sudom procita zapisnik o dokazima koji su izvedeni pred zamoljenim sudom. 2. moze da odluci da ne izvodi ponovo vec izvedene dokaze. njihove zastupnike i umesace.Od opste javnosti treba razlikovati stranacku javnost.) Nacelo javnosti u parnicnom postupku . . poslovne ili licne tajne ili razlozi morala. - 17. . bez obzira da li je sa rocista bila iskljucena javnost.16. 20 . ako dodje do promena u personalnom sastavu veca tokom trajanja parnice. . . .Ovo nacelo obuhvata dve stvari: 1. vec samo da procita zapisnike o njima.Zato zakonodavac predvidja da sud moze da iskljuci javnost s glavne rasprave. .Sud. . .b) Sud u nepromenjenom sastavu treba da odrzi sva rocista za glavnu raspravu i da donese presudu.Presuda se uvek objavljuje javno ( makar njena izreka. . u formi pravne pomoci. .Premda zakon nalaze da se novo rociste za glavnu raspravu uvek odrzava pred istim vecem. ne bi smelo da se na ovaj nacin odstupi od nacela neposrednosti. . bez obrazlozenja ).U okvire stranacke javnosti spada i prava stranaka da se neposredno upoznaju s procesnim radnjama suda i protivne strane. odnosno vecem koje rukovodi parnicom.Kada je u pitanje saslusanje svedoka i stranaka. jer sud moze da se uveri u verodostojnost ovih lica samo u neposrednom kontaktu s njima. .Protiv ove odluke suda u obliku resenja nije dozvoljena zalba.Transparentnost parnicnih radnji stoji u tenziji s pravom na privatnost i mogucnoscu povrede licnih prava ucesnika u postupku.Javnost raspravljanja pred sudom znaci da rocistima mogu da prisustvuju sva punoletna lica.Treca lica imaju takvo pravo samo ako za uvid imaju opravdani interes. a pogotovo izvodjenje dokaza treba da se obavi pred sudijom. .Za ocuvanje neposrednosti u postupku dovoljno je da presudu donese ono vece ciji su clanovi ucestvovali na poslednjem rocistu za glavnu raspravu.Od nacela neposrednosti se odstupa i u slucaju kada dokaze izvodi zamoljeni sud.) Javnost raspravljanja pred sudom . ako to zahtevaju interesi cuvanja sluzbene. .

zahteva ili predloga stranka.Medjutim.Kad je rec o pismenim podnescima stranaka ili parnicnim radnjama suda.18.Sud bi bio duzan da takvoj stranci dostavi zapisnik sa rocista i ostavi joj mogucnost da se izjasni o rezultatima koji su nastali nakon odrzanog rocista. u ovoj situaciji sud ne bi mogao da donese odluku na stetu odsutne strane.Povreda ovog nacela ima karakter apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka. predlozima i navodima njenog protivnika.Ovo nacelo obuhvata sledece duznosti suda. a zalba protivnoj strani na odgovor. v) sud mora da uzme u obzir navode. zahtevima i predlozima protivne strane. ma kakvi oni sadrzinski bili. . kao i sva treca lica koja ucestvuju u parnici. kada bi se insistiralo da se i protivnoj strani pruzi mogucnost da se izjasni. - 21 . ali nisu duzne da se izjasnjavaju na navode i predloge protivne strane. kao i predlog za ponavljanje postupka. tuzba se obavezno dostavlja tuzenom na odgovor. . .Neki postupci ( npr. povlaci i ukida sudske odluke.To znaci da ona. . A) Primena i domasaj nacela obostranog saslusanja . cim je takva odluka doneta. tuzilac je povisio tuzbeni zahtev na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. vec je nastavio postupak sa tuziocem. zakljucio glavnu raspravu i usvojio povisen tuzbeni zahtev. zahteve i predloge stranka..Ako jedna stranka ne dodje na rociste. bez obizra na to da li bi ishod spora bio drugaciji da je tokom parnice postovano ovo nacelo ( dakle ovo nacelo je strogo formalne prirode ). . zahteve i predloge. te lica na koja se prostire tzv. a sud nije odlozio rociste i dostavio tuzenome prepis zapisnika s tog rocista.Donosenje presude zbog propustanja nije protivno nacelu obostranog saslusanja. . odredjivanje privremenih mera ) impliciraju hitnost i donosenje sudske odluke bez mogucnosti da se i druga strana izjasni o predlozima i navodima svog protivnika.Ogranicenja ovog nacela imaju za cilj da sprece odugovlacenje postupka ili nalaze svoje opravdanje u onim postupcima ciji bi smisao bio osujecen.Prava koja proizlaze iz ovog nacela uzivaju i umesaci. sud moze da raspravlja samo s prisutnom strankom. V) Posledice povrede nacela obostranog saslusanja . ako bi se ona bazirala na cinjenicama i dokazima koji su izvedeni na rocistu. . . u postupku po zalbi.Zbog ove povrede moguca je i revizija. odnosno sledeca prava stranaka: a) sud je duzan da stranci omoguci da iznese svoje cinjenicne navode. jer je stranka propustila da se u odgovoru na tuzbu izjasni o navodima tuzioca. materijalna pravosnaznost presude. b) sud je duzan da stranci omoguci da se izjasni o navodima. B) Ogranicenje primene nacela obostranog saslusanja . .. ma kakvi oni bili i da o tome donese odluku. presuda obema stranama. . g) sud je duzan da razmotri svaki od navoda.Medjutim.) Nacelo obostranog saslusanja Sud ce svakoj stranci pruziti mogucnost da se izjasni o zahtevima.Stranke mogu. d) sud je duzan da uzme u razmatranje i pravna shvatanja stranaka. .Primeri povrede ovog nacela: prvostepeni sud je odlozio rociste i pozvao stranku da se u odredjenom roku pismeno izjasni o navodima njenog protivnika i doneo presudu pre isteka tog roka. . protivnoj strani mora da se obezbedi mogucnost da u postupku ospori donosenje takve odluke.

--> da ne zloupotrebljavaju svoja procesna prava.Stranke ne smeju da preduzimaju procesne radnje ciji bi cilj bio odugovlacenje parnice. predstavlja zloupotrebu prava. na sve oblike taktickog preduzimanja parnicnih radnju sa ciljem da se postupak odugovlaci. Ako to i pokusaju. kako bi tuzenog izlozio sikani i troskovima. . da aktivno ucestvuje u postupku. koja se vodi u sasvim drugom cilju. 2. u prvom redu. jedna stranka u parnici se ponasa suprotno onome na sta se u stvarnosti obavezala prema drugoj strani ). u parnici je rec o procesnim teretima.) Nacini zloupotrebe procesnih prava . 1. . slucajem koji nju pogadja. a) Prevarno stvaranje procesnih stanja ( fraus legis ) .Poseban vid fraus legis-a je prividna parnica. Tuzilac podeli tuzbeni zahtev na vise manjih iznosa i pokrene parnicu pred raznim sudovima. ali i za nehat.Ipak postoje tri vrste obaveza stranka: --> da savesno koriste procesna prava.Stranka odgovara za umisljaj. .Zakon poznaje dva nacina na koji sud treba da se bori protiv zloupotrebe procesnih ovlascenja: A) Kao prvu sankciju za nesavesno parnicenje predvidja se obaveza da stranka naknadi svom protivniku troskove koje mu je prouzrokovala svojom krivicom ili cak i bez svoje krivice.Zapravo.Obaveza naknade troskova zbog nesavesnog parnicenja odnosi se.) Posledice povrede obaveze savesnog parnicenja .Fraus legis u parnicnom postupku se sastoji od stvaranja ili iznosenja laznih cinjenica kako bi se proizvela odredjena procesna posledica koje ne bi bilo da se stranka nije posluzila prevarom. jer odgovara i za slucaj. v) Zloupotreba procesnih ovlascenja .Ovde se zapravo radi o zakljucenju procesnih ugovora van parnice. a ne o obavezi u materijalnopravnom smislu.Npr.Stranka u parnici moze da dela. duznost je suda da ih u tome spreci. . .) Nacelo efikasnosti u parnicnom postupku Duznost je drzave da procesne zakone tako strukturira da bi stranke mogle efikasno i brzo da dodju do konacnog resenja spora. --> da govore istinu. b) Venire contra factum proprium .) Savesnost i postenje u parnicnom postupku .Svako koriscenje procesnog prava protivno cilju radi cijeg ostvarenja je ono ustanovljeno objektivnim pravom. - 22 . tj. ali to nije duzna da ucini. a o njihovoj dopustenosti i dejstvima uvek ce odlucivati sud ( npr. . a ne zbog toga sto tuzilac ima pravnozastitnu potrebu ( u nasoj praksi cesto su vodjene prividne parnice za razvod braka radi ostvarenja uslova za sticanje stanarskog prava ). 3.19.

Ovakav zahtev stranka moze da istakne samo prema drugoj strani. svi dokazi izvedu.. stadijum u kome to cini tuzeni. blokada puta ) zakasni. pri cemu je stranka duzna da odredjene cinjenice. B) Sud moze tokom parnice da izrice kazne strankama.O tome sta se smatra odlugovlacenjem postupka postoje dva shvatanja: a) Po prvom ( apsolutni pojam odugovlacenja ). ali zbog slucaja ( npr. odnosno stranka ( naravno postoji mogucnost regresnih zahteva izmedju stranke i punomocnika ). te odluka donese na jednom rocistu za glavnu raspravu. . . zakonskim zastupnicima. b) Primenom nacela koncentracije procesnog materijala. .Stranku pogadja obaveza da snosi troskove zbog nesavesnog parnicenja. . umesacima. . 4. . za to predvidjenom stadijumu postupka. odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi trajao da parnicna radnja uopste nije preduzeta.Odbacivanje tuzbe zbog nedostatka pravnog interesa bi bilo najefikasnije sredstvo za sprecavanje prividnih parnica ( ali zakon to ne predvidja izricito ).Zahtev za naknadu stete nastale usled zloupotrebe procesnih ovlascenja treba da se raspravi u posebnom postupku.) Nacin ubrzanja parnicnog postupka. ne i punomocniku stranke.Stranka koja zloupotrebljava svoja procesna ovlascenja moze da postane duznik drugoj strani za naknadu stete koju joj je zloupotrebom pricinila. punomocnicima.Veliki pomak u Zakonu ucinjen je uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu. umesacu ili vestaku. pa se rociste odlozi.ZPP je u cilju efikasnog sprovodjenja postupka pomerio teziste raspravljanja na pripremno rociste. pri cemu zakonodavac ne dopusta pausalno osporavanje tuzbenog zahteva. . .Primena hipotetickog pojma odugovlacenja trebalo bi da bude pravilo. odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi to bio slucaj da je parnicna radnje preduzeta na vreme.Ako je steta nastupila kao rezultat procesnih radnji koje je preduzeo punomocnik. vestacima zbog zloupotrebe procesnih prava.Nacelo koncentracija procesne gradje podrazumeva da se sve cinjenice rasprave. ali samo ako postupak moze da mu se pripise u krivicu ( dakle samo umisljaj i nehat. ne i slucaj ).Potpuno je irelevantno da li stranka na pripremno rociste nije namerno donela isprave ili predmete koji mogu da posluze kao dokaz ili je to zaboravila da ucini. . . uputi se ka sudu da bi ucestvovala na rocistu. . 23 . pogadja je prekluzija. dokazni postupak ). odgovara vlastodavac.Nacelno je moguce da zakonodavac resi problem efikasnosti postupka na dva nacina: a) Primenom eventualne maksime .Obavezu naknade troskova parnicnoj stranci ima i zastupnik njenog protivnika.Eventualna maksima podrazumeva razlaganje postupka na stadijume ( stadijum u kome tuzilac iznosi svoje navode i predlaze dokaze. dokaze i predloge iznese samo u odredjenom. . vec zahteva od tuzenog da u odgovoru navede sve cinjenice i dokaze kojima potkrepljuje svoje navode. . ako se npr. .Ako to propusti da ucini. b) Po drugom ( hipoteticki pojam odugovlacenja ).

Postoji i obaveza da se tuzena strana upozori na posledice propustanja davanja odgovora na tuzbu u propisanom roku. . .Ako bi usled propustanja zakonskog zastupnika mogla da nastupi stata za lice pod starateljstvom. da uzme u obzir rezultat citavog postupka i da obrazlozi svoju ocenu.. .Sud je vezan zakonskim pravilima ocene dokaza samo u pogledu dokazne snage javnih isprava. .Sistem slobodnog sudijskog uverenja podrazumeva i jednaku vrednost svih dokaznih sredstva upotrebljenih u parnicnom postupku ( svedok. .).Sud u toku postupka ukazuje strankama na mogucnost sudskog poravnanja..U pozivu na rociste stranka se upozorava na posledice izostanka. odnosno da li je ona istinita ili ne ( za razliku od nacela zakonske ocene dokaza ). . sud vraca takav podnesak stranci koja nema advokata radi ispravke ( ako ima advokata. . onda se takav podnesak odmah odbacuje ). .Strankama se daje uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka. vestak. .Arbitrarna ocena predstavlja povredu prava na fer sudjenje. .20.U odredbama kojima se regulise stadijum pripremanja glavne rasprave odredjuje se obaveza suda da pouci stranku koje parnicne radnje moze preduzeti.Sud je duzan da oceni vrednost svakog dokaza posebno. . sud ima obavezu da zastane sa postupkom i da predlozi da se odredi drugi zakonski zastupnik.U pozivu za svedocenje svedok se mora upozoriti na posledice neopravdanog izostanka i pravo na naknadu troskova ( kao i vestak.Ovo nacelo ne sme biti povod za arbitrarnost u odlucivanju.Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu postupalo. plus nagrada ).) Nacelo pomoci neukoj stranci .Sud izuzetno moze da odlozi rociste za glavnu raspravu ako neuka stranka koja nema punomocnika a nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o predmetu o kojem se raspravlja.Lica koja prisustvuju raspravi sa koje je javnost bila iskljucena se upozoravaju da cuvaju kao tajnu ono sto su saznala na raspravi uz ukazivanje na posledice odavanja tajne. 21.Uslov za ovu vrstu pomoci jeste da stranka nema punomocnika u postupku i da se iz neznanja ne koristi procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu. . .Prema odredbama ZPP-a sud ima obavezu zastite interesa neuke stranke u postupku u nizu situacija i duzan je da obavesti organ starateljstva da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju u zastuapnju. duzan da pokloni veru iskazu veceg broja svedoka.Sudija nije npr. .) Nacelo slobodnog sudijskog uverenja u parnicnom postupku .Sudija po slobodnom uverenju ceni da li je postojanje odredjene cinjenice dokazano ili ne. . . .Sud poucava stranke i druge ucesnike u postupku o pravu da postupak prate na svom jeziku posredstvom tumaca. . . 24 . te oceni vrednost svih dokaznih sredstava zajedno.Svedok se poucava o pravu na uskracivanje svedocenja ili davanja odgovora na pojedina pitanja.

T i Z nisu zakljucili ugovor o zajmu. b) Stranka mora biti poznata. T tuzi Z i zahteva osudu na cinudbu u visini od 100000 dinara. odnosno tuzenog.Pravilo je da nije stranka ono lice koje je oznaceno u rubrumu tuzbe. staralac zaostavstine ) imaju polozaj organa imovinske mase u cije ime i za ciji racun ucestvuju u parnici.U parnicnom postupku.Jedna varijanta ove teorije je i organska teorija. javni tuzilac. U stvarnosti. . U tuzbi navodi da je pozajmio Z utuzeni iznos. . a tuzeni je lice prema kome se ta pravna zastita trazi.Prema teoriji zastupanja. B) Stranke po doznosti .To znaci da pojam stranke ne zavisi od toga da li u stvarnosti postoji neki materijalnopravni odnos i da li su tuzilac i tuzeni zaista i subjekti tog materijalnopravnog odnosa. koje u parnicnom postupku trazi od suda da pruzi pravnu zastitu njegovim povredjenim ili ugrozenim subjektivnim pravima. vec ono kome takav procesni polozaj pripada iz tumacenja navoda i zahteva tuzbe. stranke su tuzilac i tuzeni.) Pojam i sticanje svojstva parnicne stranke A) Pojam stranke .Sud odbija tuzbeni zahtev meritornom presudom.Danas se u procesnom pravu problem materijalnopravnog ovlascenja i obaveze tretira kao problem stvarne legitimacije stranaka. .Ako je odredjenje stranaka nejasno ili neprecizno ili ako se tuzba dostavi pogresnom licu javlja se problem utvrdjenja identiteta stranaka.Tuzilac je lice koje je podnelo sudu tuzbu. naslednici. ..Npr. . v) Stranka mora da je odredjena. kada utvrdi da tuzilac nije titular subjektivnog prava ili ovlascenja. a tuzeni postoje stranka jer je tuzba podignuta protiv njega.Prema teoriji duznosti. . stecajni upravnik su stranke po duznosti. . jer tuzba protiv nepoznatog lica nije dopustena.Tuzilac stice svojstvo stranke samim tim sto je podneo tuzbu. organ starateljstva. vec samo zakonskog zastupnika pravnog subjekta kojeg u parnici zastupaju ( stecajni duznik. . koje nastupaju u parnici na osnovu naredbe zakona i spore se o tudjem pravu.Do diskrepancije izmedju stvarne volje tuzioca u pogledu oznacenja stranke i identiteta lica navedenog u rubrumu tuzbe dolazi zbog nepreciznog oznacenja stranaka. . V) Sticanje svojstva i identitet parnicne stranke .Da bi se steklo svojstvo stranke u parnicnom postupku. takvi organi nemaju svojstvo stranke u parnici.). . a tuzeni stice svojstvo kada je tuzba podneta sudu. T i Z su bili stranke u parnici.Tuzilac stice svojstvo u momentu kada podnese sudu tuzbu. . . jer tuzba protiv nepostojeceg lica nije dopustena. Uprkos tome. .22. zbog omaske u 25 . odnosno kada utvrdi da tuzeni prema tuziocu nema nikakvu obavezu gradjanskopravnog karaktera.Pojam stranke je cisto procesnopravnog karaktera. neophodno je ispuniti nekoliko uslova: a) Stranka mora da postoji.Takva lica ( stecajni upravnik. . Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.

Npr. ili se iz tuzbenog predloga vidi da je tuzilac hteo kao tuzenog da odredi drugo lice ( B ).Lice kome je tuzba pogresno dostavljena mora da odgovori na tuzbu i istakne prigovor nedostatka pasivne legitimacije. . univerzalna gradjanskopravna sukcesija povlaci za sobom procesnu sukcesiju ex lege. ali i nakon ispravke. kao i voljnu sukcesiju.Npr. a u stvarnosti stetu mu je pricinilo lice B.Jer. nakon zasnivanja parnice ( litispendencija ). . G) Naknadno sticanje svojstva stranke . 3.Kada je stranka neprecizno oznacena.Tako.) Omaskom odredjen tuzeni .Razlikujemo procesnu sukcesiju koja nastupa kao posledica univerzalne ili singularne gradjanskopravne sukcesije. ono postaje stranka u postupku. lice A umesto B ). posle smrti ostavioca parnicu nastave njegovi naslednici ). rizikuje da se protiv njega donese presuda zbog propustanja koju moze da pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. . .Za ispravku identiteta tuzenog ne moze da ima za posledicu promenu pravnog subjekta: on mora da bude isti u momentu podnosenja tuzbe. .Ako je identitet tuzenog u rubrumu tuzbe omaskom odredjen ( npr.Medjutim.Ako to ne ucini. tuzba se dostavi licu koje ima isto licno ima kao i zeljeni tuzeni.Postavlja se pitanje ko postaje stranka u parnici: da li lice oznaceno u rubrumu tuzbe ili ono kome je tuzba dostavljena. 26 . 4.) Dostavljanje tuzbe pogresnom licu .) Error in personam . tuzilac smatra da mu je stetu pricinilo lice A. moguce je da se ova omaska otkloni ispravkom u svakom stadijumu postupka. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev prema A kao neosnovan.Problemi u vezi s naknadnim sticanjem svojstva stranke ne nastaju kada je procesna sukcesija posledica gradjanskorpavne. te sukcesiju koja nastupa na osnovu zakona. u parnicu na mesto inicijalne stranke stupa nova koja prima parnicu u onom stanju u kojoj se nalazi ( dakle parnice ne pocinje iznova ).Ovo lice nije duzno da preduzima nikakve procesne radnje ( odgovor na tuzbu ) i nece zbog toga snositi nikakve stetne procesne posledice.Ispravke u odredjenju identiteta stranaka ne smeju da budu takve da se. .Shodno procesnom pojmu stranke. u ovakvim situacijama lice kome je tuzba dostavljena postaje stranka u parnici.odredjenju tuzenog ili zbog propusta u dostavljanju ii zbog zablude tuzioca u pogledu identiteta tuzenog. a) Procesna sukcesija kao rezultat univerzalna sukcesije . . . .Naime. menja identitet stranaka. 1. .) Neprecizno oznacenje stranaka . Tada oni i ne postaje stranka. .Naknadno sticanje svojstva stranke naziva se procesnom sukcesijom. . pa i u postupku po pravnim lekovima. univerzalni sukcesor stupa u parnicu na mesto svog prethodnika ( npr. 2. drugacije je ako se tuzba dostavi licu koje prema sadrzini tuzbe ni u najekstenzivnijem tumacenju ne moze da bude stranka.Ako tuzilac u zabludi oznaci kao tuzenog pogresno lice i tuzba bude dostavljena upravo tom licu koje je oznaceno u tuzbi. sud ce tuzbu vratiti tuziocu radi ispravke ili dopune. .

. pravilo je da u ovoj situaciji moze da dodje samo do voljne sukcesije. pa dok pravno sposobna mogu da budu samo fizicka i pravna lica. . nacelno.Za subjektivno preinacenje tuzbe potrebna je salglasnost samog tuzenog kada se on vec upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.U tom smislu. ne dolazi do automatske sukcesije.Svojstvo stranke traje do okoncanja parnice. . A) Stranacka sposobnost fizickih lica .Do procesne sukcesije dokazi kada singularni sukcesor stupi u parnicu na mesto svog pravnog prethodnika ( npr.Ako strano pravo iz bilo kog razloga ne bi priznalo stranacku sposobnost fizickom licu. b) Procesna sukcesija kao rezultat singularne sukcesije . . .Voljna sukcesija podrazumeva. saglasnost stranka.Stranacku sposobnost imaju i stranci. .Stranacka sposobnost je sire priznata subjektima prava od pravne sposobnosti. . zapravo. . te ono moze da bude stranka u parnici. smrti fizickog. u slucaju kada tuzilac otudji stvar ili cedira pravo povodom kojeg tece parnica ). stranacka sposobnost moze da se prizna i organizacijama. tuzba se odbacuje. jer stranka koja stupa u parnicu mora da je primi u stanju u kome se ona nalazi. odnosno gubitka statusa pravnog lica. .Isto vazi i kada tuzilac izvrsi subjektivno preinacenje tuzbe. jer svaki titular subjektivnog prava je ujedno i titular ovlascenja da zahteva zastitu svog povredjenog ili ugrozenog subjektivnog prava od suda.To je razumljivo. medjutim. . tako da ne moze da ponovi ili izmeni parnicne radnje koje je vec preduzeo njen prethodnik. kada umesto prvobitnog tuzenog tuzi drugo lice. odrice prava koja joj pripadaju na osnovu principa kontradoktornosti. .Saglasnost tuzenog se zahteva i u slucaju promene identiteta tuzioca.Svakom fizickom licu je priznata pravna sposobnost.Stranacka sposobnost se priznaje i zacetom a nerodjenom detetu ( ako se ne rodi zivo. udruzenjima i drzavnim organima koji nisu subjekti prava.Osnovno je pravilo da stranka moze da bude svako fizicko i pravno lice ( dakle ko ima pravnu ima i stranacku sposobnost ). . a ocena njehove stranacke sposobnosti daje se po njihovom lex nationalis-u u momentu podnosenja tuzbe. a parnicne radnje ostaju bez dejstva ). 23.Obrnuto. . 27 - . ona se stupanjem u parnicu. to ne povlaci ex lege i procesnu sukcesiju. D) Prestanak svojstva parnicne stranke . . jer tuzeni ima interes da se parnica okonca odbijanjem tuzbenog zahteva prema inicijalnom tuziocu. jer se postupak prekida zbog smrti stranke ili usled prestanka pravnog lica..Saglasnost svih ovih lica je neophodna.U ovom slucaju. primenu takvog prava trebalo bi otkloniti s pozivom na povredu domaceg javnog poretka.Kada u gradjanskopravnom odnosu dodje do singularne sukcesije. te saglasnost treceg lica koje stupa u parnicu umesto inicijalne stranke.) Stranacka sposobnost Problem stranacke sposobnosti tice se odgovora na pitanje “ko sve moze da bude stranka”.

.Lex fori koji je merodavan za citav postupak. sud ce doneti resenje kojim ukida radnje sprovedene u postupku i odbacuje tuzbu. odredjuje domasaj stranacke sposobnosti.Svakom pravnom licu je priznata neogranicena stranacka sposobnost.Ona predstavlja procesnopravni pandan poslovnoj sposobnosti. . lovakom drustvu. javni tuzilac ili organ starateljstva ).Za razliku od poslovne. .. . . 28 . .) Parnicna i postulaciona sposobnost A) Pojam . ( ali ne i SZR-u ).. . ZPP-a. medjutim. .Ako gubitak stranacke sposobnosti nastupi tokom postupka ( npr. i dace mu rok za ispravku ).Ako se spori o tome da li stranka ima ili nema strancku sposobnost.B) Stranacka sposobnost pravnih lica . ako utvrdi da ne postoji stranacke sposobnost.Stranacka sposobnost stranih pravnih lica odredjuje se prema pravu drzave u kojoj su ona inkorporisana.Stoga.Nedostatak stranacke sposobnosti moze da se svede na problem utvrdjenja identiteta stranka i on je tada otklonjiv.Sud ex officio u toku celog postupka vodi racuna o tome da li subjekti koji se pojavljuju kao tuzilac i tuzeni imaju stranacku sposobnost. tuzilac navede kao tuzenog Ministarstvo finansija.Poslovna i parnicna sposobnost se. . parnicna sposobnost ne moze da bude uslovljena.ZPP izricito predvidja da sud moze da prizna stranacku sposobnost odredjenim oblicima udruzivanja koji nemaju status pravnog lica.Sud u SR bi mogao da prizna stranacku sposobnost i onim entitetima koji nemaju svojstvo subjekta prava po lex nationalis-u. 24. pa ce ga sud pouciti da se ispravi i da kao tuzenog oznaci Republiku Srbiji. u sustini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranacke sposobnosti. G) Znacaj stranacke sposobnosti . . dok stranka u postupku moze da ima samo potpunu parnicnu sposobnost. . V) Stranacka sposobnost organa i oblika udruzivanja koji nemaju pravni subjektivitet . ako nadje da ti entiteti. s obzirom na predmet spora.Svostvo stranke moze da se prizna posebnim zakonom i entitetu koji nije fizicko ili pravno lice ( npr.U slucaju da se nedostatak parnicne sposobnosti ne moze otkloniti.Fizicko lice moze da ima delimicnu poslovnu sposobnost. ne poklapaju. postupak se prekida.Ako se stranacka sposobnost stekne u toku parnice.U sudskoj praksi se stranacka sposobnost priznaje npr: sportskom drustvu. . a narocito ako raspolazu sredstvima na kojima se moze sprovesti izvrsenje. . smrt lica ). u sumnji se smatra da je ima. a ispunjavaju uslove iz clana 73. pravilo je da su sva potpuno poslovno sposobna lica i parnicno sposobna.Pravilo je da sud odbacuje tuzbu. carinarnici. . preduzete parnicne radnje se konvalidiraju. ako identitet stranaka moze da se utvrdi ispravkama il idopunama tuzbe ( npr.Parnicna sposobnost je sposobnost parnicne stranke da sama ili preko punomocnika punovazno preduzima parnicne radnje u parnici. . .

staraoca.Parnicno su sposobna potpuno poslovno sposobna lica. b) maloletna lica ispod 14 godina starosti. D) Parnicna sposobnost pravnih lica .Kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno poslovne sposobnosti samo preduzelo. postupak se prekida.U njihovom postupku parnicne radnje preduzimaju zakonski zastupnici pravnog lica.U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice delimicno liseno poslovne sposobnosti moze samostalno da preduzme. smatra se da je ona parnicno nesposobna. . 29 . te moze i da povede parnicu ciji se predmet spora tice tog ugovora. parnicno sposoban.Nedostatak parnicne sposobnosti nije neotklonjiva smetnja. . tuzenom.U sporovima iz pravnih poslova kojima je maloletnik raspolagao svojom zaradom on je. kako za punovaznost svake parnicne radnje. jedino u fazi prethodnog postupka ispitivanja tuzbe. ono je u toj parnici parnicno sposobno.U ostalim stadijumima parnice.Maloletnici su parnicno sposobni u granicama priznate im poslovne sposobnosti.Ova lica ne mogu da preduzimaju punovazno parnicne radnje i njih u parnici zastupa zakonski zastupnik. . .Tuzba koju je podnelo lice koje nije parnicno sposobno odbacice se kao nedopustena. .Jer delimicno poslovno sposobna lica mogu nekada da preduzimaju pravne poslove uz saglasnost zakonskog zastupnika. sud ce zastati s postupkom i utvrditi njenu sposobnost. takodje. . . .Ograniceno poslovno sposobna lica parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti. .Uvek postoji mogucnost da organ starateljstva postavi stranci.Pravna lica nemaju parnicnu sposobnost. . ako se javi sumnja u parnicnu sposobnost stranke. G) Parnicna sposobnost maloletnika . B) Parnicna sposobnost poslovno sposobnih lica .Obaveza suda da kontrolise postojanje parnicne sposobnosti je siroko postavljena: a) duznost suda da utvrdi da li parnicno nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li ovaj ima posebno ovalscenje za preduzimanje nekih radnji u postupku.Parnicna sposobnost predstavlja procesnu pretpostavku. dok takva mogucnost ne postoji u parnicnom procesnom pravu. Dj) Znacaj parnicne sposobnosti .Maloletnik star 15 godina moze punovazno da zakljuci ugovor o radu.. tako i za meritorno odlucivanje. . . .Kada je sporno da li je stranka parnicno sposobna.Ako stranka koja inicijalno nije bila parnicno sposobna naknadno stekne parnicnu sposobnost moze da odobri sve vec preduzete parnicne radnje. b) duznost suda da od organa starateljstva zatrazi da postavi staraoca parnicno nesposobnom licu. V) Parnicna sposobnost ogranicene poslovno sposobnih lica . .Ako stranka izgubi stranacku sposobnost u toku postupka.Parnicno su nesposobna: a) lica potpuno lisena poslovne sposobnosti. .

Pasivno je legitimisan tuzeni. .Povreda pravila o parnicnoj sposobnosti predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju drugostepeni sud u postupku po zalbi pazi po sluzbenoj duznosti. ako je titular spornog prava ili ovlascenja iz odredjenog gradjanskopravnog odnosa s tuzenim. revizija se odbacuje kao nedopustena. . .Postulaciona sposobnost se razlikuje od parnicne.Parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost samo u dva slucaja: a) kada je fakticki nesposobna da vrsi parnicne radnje ( nema.Stranka moze da postoji. . . a K pasivno legitimisan. da bude odredjena. sud odlucuje meritorno i odbija tuzbeni zahtev kao neosnovan.Parnicno nesposobna stranka moze u postupku da preduzme neku parnicnu radnju koja se smatra punovaznom sve dok se ne utvrdi da je nistava. 25. .i tada se stranci postavlja tumac ).Aktivno legitimisan je tuzilac. sud ce resenjem odbaciti tuzbu i ukinuti sve sprovedene parnicne radnje. preduzima parnicne radnje u postupku.Povrede pravila o postulacionoj sposobnosti nisu razlozi koji imaju za posledicu nistavost presude.te ce takva stranka nastaviti da vodi postupak putem punomocnika. b) stranci nije dopusteno da izjavi reviziju protiv presude ili resenje. E) Postulaciona sposobnost .U slucaju da strankama nedstaje stranacka legitimacija. a u suprotnom.. . .. stvarna legitimacija je stvar materijalnog prava. da ima stranacku i parnicnu sposobnost..Dok su prvi kvaliteti iskljucivo procesnog karaktera. . bez icije pomoci. kada stranka ne moze da se izjasni o predmetu spora ili kada je slepa.Ukoliko parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost. kaze se da nisu stvarno legitimisane. 30 .U nasem pravu postulacionu sposobnost imaju sva parnicno sposobna lica. ali da nije stvarno legitimisana u parnici.Stvarna legitimacija nije procesna pretpostavka..Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. To u ime stranke moze da ucini samo advokat.Sud samo odlaze rociste. . . ako je kupac u ugovoru o prodaji.U tom slucaju. Za meritornu odluku je neophodno da se utvrdi da li su T i K stranke iz ugovora u prodaji. ne moze dopusteno da preduzima bilo kakvu parnicnu radnju. .Postulaciona sposobnost nije procesna pretpostavka. ne zna jezik suda.Ako parnicne stranke nisu ujedno i ucesnici materijalnopravnog odnosa koji je bio povod za spor.) Stvarna i procesna legitimacija A) Stvarna legitimacija . . ako je prodavac. . gluca. .. ako je i subjekt obaveze u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor. . gluva. .Postulaciona sposobnost je fakticka sposobnost stranke da sama i neposredno.T je aktivno legitimisan.Stvarna legitimacija moze biti aktivna i pasivna. da im nedostaje stvarna legitimacija. .

Na ovom stanovistu je i nase pravo jer dopusta da sticalac moze da stupi u parnicu na mesto inicijalne stranke. jer se ova pravila primenjuju samo na singularnu sukcesiju ( prvi primer gore ). kada ona imaju polozaj stranke po duznosti ( javni tuzilac ). Nakon pocetka parnice. odnosno da on ( tuzeni ) nikad nije bio subjekt obaveze ( prigovor nedostatka aktivne ili pasivne legitimacije ). .Procesna legitimacija je pravo jednog lica da u sopstveno ima vodi konkretnu parnicu.O tome postoje dva stava uoblicena u okvire teorije irelevancije i teorije relevancije: --> Prema teoriji irelevancije. privremeni staralac zaostavstine. otudjenje spornog prava ili stvari nema procesni. ali se dejstvo njene materijalne pravosnaznosti prostire i na sticaoca. ako stranka koja vodi parnicu o tudjem pravu ima neki pravom zasticen interes. Presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca. b) Procesna legitimacija bez materijalnopravne sukcesije .S obzirom na diskrepancu izmedju stvarne i procesne legitimacije nakon otudjenja spornog prava ili stvari. . tuzeni moze da istice sve materijalnopravne prigovore koji se ticu otudjenja stvarnog prava ili stvari. T bi morao da u tuzbenom predlogu zahteva da se Z obaveze da zajam vrati C. retko ). postavlja se pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni tuzbeni zahtev..) Procesna legitimacija ex lege .Pravni poredak dopusta mogucnost da stranka vodi parnicu o tudjem pravu a ne o svom ( ali ne kao zastupnik ). . U parnici. B) Procesna legitimacija . od nevlasnika ).Do diskrepance izmedju stvarne i procesne legitimacije dolazi po dva osnova: 1. kao i njegovog odnosa sa sticaocem..Sporno je da li je dopusteno da stranka vodi spor u svoje ime o tudjem pravu.) Procesna legitimacija temeljem volje stranaka a) Singularna materijalnopravna sukcesija . polozaj zakonskog zastupnika stranke ( stecajni upravnik.Navedena pravila ne vaze kada je u pitanju originarno sticanje prava svojine ( npr. ako joj samo materijalno pravo nije preneto kakvim pravnim poslom ( cesija ). presuda glasi samo na sticaoca.U ovom slucaju. .Npr: T tuzi Z i zahteva povracaj zajma od 100000din.Zakon ovlascuje drzavne organe i lica da vode parnicu o tudjem pravu. U drugom primeru.). Nakon sto je parnica zapoceta. . S obzirom na gubitak stvarne legitimacije. procesna i stvarna legitimacija poklapaju ( ali mogu i da se ne poklapaju. tuzilac je duzan da izmeni predlog tuzbe. pitanje prava na vodjenje spora nije materijalnopravnog.Npr: T tuzi P i zahteva da mu kao prodavac preda stvar. . --> Prema vazecoj teoriji relevancije. otudjenje spornog prava ili stvari nema nikakav procesnopravni niti mateorijalnopravni znacaj. ali ima i te kako materijalnopravni znacaj. vec u praksi ovo uglavnom istice tuzeni i tvrdi da tuzilac nije imalac spornog prava. te da u tuzbenom predlogu zahteva da se na cinudbu obaveze sticalac prava ili stvari. T cedira potrazivanje iz ugovora o zajmu na C. ako se obe stranke sa tim saglase. .Pravilo je da stranke same vode spor u svoje ime o svom pravu. .U Nemackoj. . . . tako da procesna legitimacija ima znacaj procesne pretpostavke. 31 .Na postojanje stvarne legitimacije sud ne pazi po sluzbenoj duznosti.U ovom slucaju.P proda stvar K. 2. te se. tako da glasi na sticaoca. vec procesnog karaktera. jer inicijalna stranka vodi spor o tudjem pravu. po pravilu. mogucnost prenosa procesne legitimacije postoji.

U zavisnosti od pravnog osnova zastupnistva. a zastupnik moze biti i organ starateljstva. v) zastupnik pravnog lica.U ZPP-u je exempli causa navedeno pet situacija kada sud postavlja privremnog zastupnika: 1 Uz 26.Njega postavlja sud tuzenom pod uslovima predvidjenim zakonom.1 27.Maloletnu decu zastupaju roditelji. sticenike zastupaju njihovi staraoci. radi sticanja povoljnijeg procesnopravnog polozaja. b) punomocnik.) Zastupanje u parnicnom postupku .To moze biti samo advokat. 26. s obzirom na to da nije stranka u postupku. .Prenos procesne legitimacije nije dopusten kada se to cini u cilju zloupotrebe procesnih pravanpr. pitanje 32 .) Zakonsko zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam .POLOZAJ ZASTUPNIKA . zastupnik ne odgovara za neuspeh u parnici. 3. ..Zastupnik vodi parnicu u ime stranke i preduzima parnicne radnje u ime i za racun stranke.Punomocnik je zastupnik cije se ovlascenje za zastupanje temelji na pravnom poslu. . . .Zastupnik je duzan da vodi racuna o interesima stranke i da se njima rukovodi. a ne moze da zastupnik jedne strane da bude druga stranka u istoj parnici. .Zastupnik mora da ima stranacku i parnicnu sposobnost.Zastupnik nije stranka u sporu. . . pitanje pricati i 27. .Zakonski zastupnik se postavlja parnicno nesposobnim strankama. postoje tri vrste zastupnika: a) zakonski zastupnik.) Dejstvo procesne legitimacije .Najvaznije dejstvo procesne legitimacije ( vodjenje parnice o tudjem pravu ) jeste da se pravosnaznost presude prosiruje na lice koje je steklo sporno pravo ili stvar tokom parnice.Medjutim. stranka ne moze da zahteva od zastupnika naknadu stetesamo zato sto parnica nije presudjena u njenu korist ( to je moguce samo ako je stetu prouzrokovao nepazljivim i nepravilnim radom ). . B) Ostali oblici zakonskog zastupanja a) Privremeni zastupnik . moze da se saslusa i kao svedok. a moze se postaviti i parnicno sposobnim licima koja nisu u mogucnosti da se pojave pred sudom ili nemaju punomocnika. i 28. .Titular materijalnog prava.Zakonski zastupnik je onak cije ovlascenje za zastupanje proizlazi neposredno iz zakona. .Zakonski zastupnik vodi parnicu u ime lica koje je parnicno nesposobno ili iz nekog razloga nije u stanju da samo vodi parnicu ili da sebi postavi punomocnika. a postoji jos i kolizijski staralac ( staralac odsutnom licu ili strancu ) i staralac nasciturus-a.

postupak se prekida. osim kod podnosenja revizije ( tu mora advokat ). stranka moze sama da punovazno preduzima parnicne radnje. b) Zastupnik za prijem pismena ( o njemu vise u odeljku o dostavljanju ). 28. punomocnik nije neophodan. . dostavljaju mu se podnesci i sudske odluke. sud ne saslusava parnicno nesposobnu stranku ( to moze samo izuzetno da ucini ).* ako je tuzeni parnicno nesposoban a nema zakonskog zastupnika. * ako je prebilvaliste. . * ako postoje suprotni interesi tuzenog i njegovog zakonskog zastupnika. vec njenog zakonskog zastupnika. .Uredno zastupanje predstavlja procesnu pretpostavku za pokretanje i vodjenje parnice. --> zakljucenje poravnanja.Zakonski zastupnik moze da preduzima sve parnicne radnje. .npr. pa je i obavezan da obavesti organ starateljstva ako staralac ne pokazuje potrebnu paznju u zastupanju.ovlascenja koje je od nje dobio. . i protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. zbog koje se moze izjaviti zalba na koju u postupku po zalbi drugostepeni sud pazi po sluzbenoj duznosti ( isti nedostatak predstavlja i revizijski razlog i razlog za ponavljenje postupka). . . --> izjavljivanje.Buduci da institut privremenog zastupnika remeti pravo na odbranu tuzenog. ove uslove treba tumaciti restriktivno.Ako u toku parnice zakonski zastupnik umre ili prestane njegovo ovlascenje za zastupanje.U nasem pravu. --> povlacenje tuzbe. kao i za meritorno odlucivanje. G) Znacaj zakonskog zastupanja . a tuzeni nema punomocnika. . --> odricanje od tuzbenog zahteva. * ako obe strane imaju istog zakonskog zastupnika. --> priznanje tuzbenog zahteva. .Zastupnik moze i da ratifikuje parnicne radnje koje je preduzela parnicno nesposobna stranka pre nego sto je on usao u parnicu. nije ga imao od pocetka postupka ili je zakonski zastupnik umro u toku postupka.O postavljanju privremenog zastupnika sud odlucuje resenjem koje je duzan da bez odlaganja dostavi organu starateljstva i strankama.Punomocnik zastupa stranku i vodi spor u njeno ime na osnovu punomocja. a stranka nema punomocnika u toj parnici. tj. 33 . . povlacenje ili odricanja od pravnog leka. odnosno boraviste tuzenog nepoznato.Nedostatak urednog zakonskog zastupanja predstavlja bitnu povredu pravila parnicnog postupka.) Ugovorno zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam . ali postoji izuzetak kada je materijalnim normama predvidjeno da mu je potrebno posebno ovlascenje za: --> podizanje tuzbe.Sud pazi tokom celog postupka kako zakonski zastupnik vrsi svoju duznost. a ne zakonskog zastupanja.Sud poziva zastupnika na rocista. V) Polozaj i ovlascenja zakonskog zastupnika .Punomocstvo je oblik voljnog.Na glavnoj raspravi.

Cak i kada se stranka odluci da vodi parnicu putem punomocnika. . . b) Zasnivanje i dejstvo . odricanje od tuzbenog zahteva. da preduzme sve radnje u postupku. . ako u punomocju nije drugacije odredjeno. prenosenje punomocja na drugo lice. vec je duzan najpre da otkloni sve nedoumice u vezi sa pravilnoscu zastupanja.Za vodjenje odredjenih parnicnih radnji ( za pokretanje parnice za razvod ili ponistaj braka ) zahteva se specijalno punomocje. ako posumnja u istinitost punomocja. B) Punomocje a) Pojam .Ako nalogodavac nije odredio obim punomocja. te se kao isprava predaje sudu.Pravilo je da se izdaje opste punomocje.. dj) Polozaj stranke i punomocnika u parnici . 34 .. odricanje i odustanak od pravnog leka. Povlacenje tuzbe je punovazno.Posebno punomocje ( retko ) izdaje se samo za preduzimanje odredjenih parnicnih radnju ( npr. te ne moze bez izricitog odobrenja stranke da disponira tuzbenim zahtevom. vec to moze da bude sva fizicko lice koje je potpuno poslovno sposobno. .Pravilo je da sud i protivna strana preduzimaju parnicne radnje prema punomocniku. g) Vrste punomocja . priznanje tuzbenog zahteva. . po kome je punomocnik ovlascen da u postupku preduzima sve parnicne radnje do njegovog pravosnaznog okoncanja. dok A odgovara za stetu nalogodavcu prema odredbama ugovora o nalogu.Punomocje dato advokatu je prenosivo i bez saglasnosti stranke. pa npr: A advokat povuce tuzbu protivno nalogu svog nalogodavca.Bilo kakvo ogranicenje punomocja koje nije u njemu izricito navedeno ( vec je npr. . vec materijalnopravne prirode i njima se regulisu prava i obaveze nalogodavca i punomocnika shodno odredbama ugovora o nalogu.Punomocje je jednostrana parnicna radnje koju vlastodavac vrsi prema sudu. sadrzano u ugovoru o nalogu ) nema dejstvo prema spolja. . .Postoji vremenski ograniceno i neograniceno punomocje.Obim punomocja odredjuje sama stranka ili punomocnik i nalogodavac svojim sporazumom. trajanja i dejstva nezavisno od ugovora o nalogu.Advokat moze. i smatra se da je sama stranka preduzela te radnje. .Ovaj unutrasnji odnos nije procesne prirode.Ovlascenja punomocnika koji nije advokat su daleko uza.Od punomocja treba razlikovati materijalnopravni odnos izmedju nalogodavca i punomocnika koji je pravni odnos izdavanja punomocja. . .Ono proizvodi dejstvo od momenta kada je podneto sudu. obim punomocnikovih ovlascenja odredjen je zakonom. odnosno da preduzima sledece parnicne radnje: povlacenje tuzbe.Sud ne sme odbaciti tuzbu koju je podneo punomocnik tuzioca.Procesno punomocje je u pogledu punovaznosti.Za punomocje se zahteva pismena forma. . v) Obim punomocja . nije nuzno da punomocnik bude advokat. .). podnosenje zalbe. zakljucenje poravnanja.Punomocnik moze da preduzima sve parnicne radnje u ime i za racun stranke u granicama ovlascenja. d) Pravni polozaj punomocnika . a prema protivnoj strani od momenta kada je ona saznala za postojanje punomocja.

stranka ne moze vise da opozove parnicnu radnju svog punomocnika.Sud je duzan da ovakvom licu zabrani da vodi parnicu. 35 . . da kazuje istinu ). . odnosno dok sud o predlogu ne donese odluku. . e) Supstitucija . duzan je jos mesec dana da preduzima radnje za stranku. .Stranka koja ima punomocnika ne mora da ucestvuje u postupku. ista ce se odbaciti resenjem kao nedopustena. .Ono prestaje: * okoncanjem parnice. stranka moze na rocistu odmah da opozove takvu cinjenicnu tvrdnju punomocnika. ..Ako je tuzbu podnelo lice koje nema punomocje. * smrcu punomocnika ili gubitkom poslovne sposobnosti.Postojanje punomocja je procesna pretpostavka na koju sud pazi po sluzbenoj duznosti.Supstitut zastupa stranku a ne punomocnika. neformalne parnicne radnje vlastodavca i punomocnika. . . jer davanje punomocja ne iskljucuje mogucnost da i sama stranka ucestvuje u postupku. odnosno lice koje nema uredno punomocje.Opoziv i otkaz punomocja su jednostrane.Kod diskrepance izmedju preduzetih parnicnih radnju punomocnika i vlastodavca treba praviti razliku izmedju cinjenicnih tvrdnji i ostalih parnicnih radnji. vaze sledeca pravila: stranka moze da opozove procesne predloge ( predlog za izvodjenje dokaza ) samo dok je sama radnja opoziva. . V) Znacaj punomocja kao procesne pretpostavke .Da bi proizvele dejstvo. jer je ona vec proizvela dejstvo u korist ili protiv stranke.Punomocje dato advokatu je prenosivo na zamenika ( supstituta ). a od toga moze da odstupi samo ako je nalog protivan njegovim procesnim obavezama ( npr. medjutim. i otkaz i opoziv moraju se saopstiti sudu.U parnici je moguce da se javi i negotiorum gestor. * opozivom i otkazom punomocja.Lice koje zastupa u parnici bez urednog punomocja je falsus procurator. * smrcu stranke. stranka moze naknadno da ratifikuje sve procesne radnje. z) Prestanak punomocja . ali zahteva od suda da mu dozvoli zastupanje i tvrdi da ce mu stranka dati punomocje. moze da je pozove sud da se licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici. * prestankom pravnog lica. kada je to potrebno radi otklanjanja stete koja bi za vlastodavca mogla nastati.Kada su u pitanju cinjenicne tvrdnje ( priznanje i osporavanje cinjenica ). . .Punomocnik je duzan da se pridrzava naloga stranke.Time se otvara problem istovremenog i eventualno nesaglasnog delovanja stranke i punomocnika u parnici. . . i njemu je sud duzan da uskrati zastupanje. . dok je punomocje dato drugom licu prenosivo samo ako je tako predvideo vlastodavac u punomocju. . dok suprotno nije moguce. jer radnje koje preduzima u parnici imaju dejstvo prema stranci.Ako punomocnik preduzme neku drugu parnicnu radnju koja se ne tice cinjenica. medjutim.Kada punomocnik otkaze punomocje.Ako se radi o radnjama od neposrednog dejstva na postupak ( priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva ).Radnje koje je u parnici preduzelo lice koje nema punomocje nemaju nikakvo dejstvo.

Za njihovu punovaznost je odlucujuce da li ih je sud preduzeo u granicima svojih zakonom propisanih ovlascenja. funkcionalnom shvatanju. pa i njeno razgranicenje od materijalnopravne izjave volje nije odlucujuce da li je ponasanje stranaka uredjeno procesnim pravom. vec samo da li to ponasanje prevashodno proizvodi dejstvo na terenu procesnog prava. odnosno htenje da se parnicna radnja preduzme. parnicnu radnju ne predstavlja radnja koja je preduzeta mimo ili protivno volji stranke.Prema prvom shvatanju. . parnicna radnja je svako ponasanje stranke u parnici koje je uredjeno procesnim pravom i cije su posledice uredjene procesnim pravom. 31.. prema vladajucem funkcionalnom ucenju.Parnicna radnja predstavlja ponasanje stranaka u parnici.) Parnicne radnje.Prema drugom. . jer se nada da ce se spor resiti mirnim putem sa A. ako bi u celosti bile uredjene u materijalnom pravu. . . B) Vrate parnicnih radnji . za odredjene parnicne radnje. odnosno u parnici. al je nije podneo sudu. a pod ponasanjem se podrazumeva svako aktivno ponasanje ( usmeno ili pismeno ).Parnicne radnje suda su po svojom pravnoj prirodi akti drzavnog organa. . .. pa stoga zalikujemo: a) Parnicne radnje stranaka. . . pojam i vrste A) Pojam . pojam i vrste A) Pojam . izdavanje punomocja ili zakljucenje sporazuma o izboru mesne nadleznosti ne bi bile parnicne radnje. jer se njihovo dejstvo ispoljava prevashodno u parnici. a njen spoljasnji element se ogleda u formiranju volje da se parnicna radnja preduzme.Sporno je da li je parnicna radnja svesni i voljni akt stranke.Npr: T je sastavio tuzbu. radi se o parnicnim radnjama.) Parnicne radnje stranaka.Nedostatak urednog ovlascenja za zastupanje je apsolutno bitna povreda odredaba parnicnog postupka. Supruga T podnese tuzbu sudu.Parnicna radnja je svako ponasanje procesnog subjekta koje u parnici proizvodi zakonom predvidjena procesnopravna dejstva. .Kako je postojanje spoljnog elementa volje nuzan preduslov za postojanje parnicne radnje.Npr: T u parnici zeli da povuce tuzbu.Prema cistom procesnom ucenju. ali ovde spadaju i negativne 36 .Nedostaci u formiranju volje ( unutrasnji element ) koja se tice njene sadrzine ne utucu na postojanje niti na punovaznost parnicne radnje.Razlikujemo unutrasnji i spoljasnji element volje: prvi se ogleda u formiranju volje koja se tice sadrzine radnje.. .Za postojanje parnicne radnje je dovoljno da postoji spoljasnji element volje.Osnovna podela parnicnih radnju vrsi se prema kriterijumu subjekta koji ih preduzimaju. ali izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. .Suprotno tome. 29. b) Parnicne radnje suda. . .

radnje stranaka (njihove izjave da nece preduzimati neku parnicnu radnju, npr. stranka se odrekne prava na zalbu). - Parnicna radnje se moze preduzeti i necinjenjem, a rec je o situacijama kada zakonodavac za necinjenje procesnog subjekta vezuje nastupanje fikcije da je odredjena parnicna radnja preduzeta ( npr. ako na pripremno rociste ne dodje tuzilac, smatrace se da je tuzba povucena ). - Izuzetno, parnicna radnja se moze preduzeti i konkludentnim radnjama, tj. ovde subjekt preduzima odredjenu aktivnost koja prima facie nema karakter parnicne radnje, ali iz te aktivnosti moze posredno i sa sigurnoscu da se izvede zakljucak o postojanju namere da se odredjena parnicna radnja preduzme ( npr. Smatra se da je tuzeni pristao na preinacenje tuzbe, ako se upusti u raspravljanje po toj preinacenoj tuzbi, a pre toga se nije protivio preinacenju ). B) Razlika izmedju parnicne radnje i materijalnopravnih izjava volje - Parnicne radnje su procesni pandan materijalnopravnim izjavama volje, te se od njih razlikuju u tome sto su uredjene procesnim normama i sto svoja dejstva ostvaruju u parnici, ne i na planu materijalnog prava. - DVOSTRUKO FUNKCIONALNE PARNICNE RADNJE - Ovakve radnje su dvostruko funkcionalne, i njihovo preduzimanje ne povlaci samo procesnopravne, vec i materijalnopravne posledice. - Striktno razlikovanje izmedju same parnicne radnje i pravnog posla ovde nije moguce ( npr. prigovor prebijanja, otkaz i raskid ugovora, kao i sva preobrazajna materijalna ovlascenja ). - O pravnoj prirodi ovakvih parnicnih radnji postoje dva shvatanja: a) Prvo koje stavlja u prvi plan njihovu dvostruku pravnu prirodu. - Prema ovom shvatanju, ove parnicne radnje su jedinstvene, ali su njihova dejstva dvostruka. - Stoga, da bi parnicna radnja bila punovazna, mora da se ispune uslovi koje predvidja materijalno i procesno pravo. - Nedostatak jednog uslova ima za posledicu njenu nepunovaznost. b) Drugo koje smatra da je parnicna radnja jedinstvena, ali da ima dvostruku funkciju. - Prema ovom shvatanju, radi se o jedinstvenoj pravnoj radnji koja cini dispoziciju materijalnopravne i procesne norme. - Materijalnopravna nepunovaznost ne povlaci automatski i nepunovaznost na terenu procesnog prava. - Procesna dejstva se odredjuju prema procesnom, a materijalnopravna prema materijalnom pravu. V) Vrste parnicnih radnji 1.) Jednostrane i dvostrane - Sve parnicne radnje su, po pravilu, jednostrane. - Njihov adresat je sud i one proizvode dejstvo bez obzira na to kakav je stav suprotne strane i suda o preduzetoj parnicnoj radnji. - Samo izuzetno su parnicne radnje dvostrane, a to vazi npr. za razne oblike pristanka tuzenog na parnicne radnje koje je preduzeo tuzilac: pristanak tuzenog je potreban za preinacenje tuzbe, povlacenje tuzbe.. 2.) Radnje od neposrednog i posrednog dejstva na postupak - Radnje od neposrednog dejstva na postupak su one koje ex lege proizvode odredjeni procesnopravni efekat. - Za nastupanje dejstva same parnicne radnje nije potrebna nikakva procesna aktivnost suda. 37

- Npr: Povlacenje tuzbe i pristanak tuzenog na povlacenje tuzbe dovode do toga da parnica prestaje da tece. Sud nije ovlascen da donosi odluku kojom bi odobrio ili odbio povlacenje tuzbe. - Parnicne radnje koje samo posredno deluju na postupak nisu podobne da same po sebi proizvedu dejstvo, vec je potreba odluka suda. - Npr: Predlog stranke za odlaganje rocista ne dovodi do procesnopravne posledice, vec ce do odlaganja doci samo ako sud povodom predloga donese odluku kojom usvaja predlog. - Radnje od neposrednog dejstva na parnicu mogu da budu procesne izjave volje ( povlacenje tuzbe, odustanak od pravnog leka..), te saopstenja. - Radnje od posrednog dejstva na parnicu mogu imati oblik predloga, tvrdnji i ponuda dokaza. 3.) Predlozi, tvrdnje i ponuda dokaza a) Predlozi - Predlozi su parnicne radnje kojima stranka zahteva od suda da donese odredjenu odluku. - Oni mogu biti stvarni i procesni, u zavisnosti od toga da li se zahteva odredjeno procesno ponasanje ili se predlog tice merituma stvari. - Stvarni predlozi su npr: tuzba- predlog tuzioca da se usvoji tuzbeni zahtevl predlog tuzenog da se odbije tuzbeni zahtev; pravni lek- predlog podnosioca pravnog leka da se izmeni sudska odluka o tuzbenom zahtevu... - Procesni predlozi su npr: zahtev za vracanje u predjasnje stanje; zahtev za oslobodjenje od placanja parnicnih troskova.. b) Tvrdnje - Tvrdnje su izjave stranaka o cinjenicnim ili pravnim pitanjima koja se javljau povodom konkretne parnice. - Povodom tvrdnju koje iznose stranke sud ne donosi nikakvu odluku, vec ih samo prima k znanju. v) Ponude dokaza - To je dokazno sredstvo cije upotreba treba da uveri sud u istinitost njenih cinjenicnih tvrdnji. 4.) Postoje opozive i neopozive, i odbrambene i napadacke parnicne radnje - USLOVI ZA PUNOVAZNOST PARNICNIH RADNJI - Da bi parnicna radnja proizvela dejstvo moraju da se ispune sledeci uslovi: a) Parnicnu radnju punovazno moze samo da preduzme stranka koja ima i stranacku, parnicnu i postulacionu sposobnost. b) Parnicnu radnju u ime stranke moze da preduzme trece lice samo ako postoji ovlascenje za zastupanje, bilo na osnovu zakona ili punomocja. v) Parnicna radnja mora da bude preduzeta u zakonom predvidjenoj formi i sa zakonom predvijdenim sadrzajem. g) Nuzno je da adresat parnicne radnje ( sud ili suprotna strana ) istu zaista i primi, odnosno sazna za nju.

- NEDOSTACI PARNICNIH RADNJI 1.) Opsti principi - Ako je parnicna radnja preduzeta, a gorenavedeni uslovi nisu bili ispunjeni, nastupaju sledece pravne posledice: 38

a) Radnje od posrednog dejstva na postupak sud ce odbaciti kao nedopustene ( tvrdnja, procesni predlog..). b) Radnje od neposrednog dejstva na parnicu ostaju bez dejstva, tj. smatra se da nisu ni preduzete. - Ako se nedostatak parnicne radnje ogleda u formu ili njenom sadrzaju, stranka moze da je ponovi i tako otkloni nedostatke, a punovazno preduzeta parnicna radnja ima retroaktivno dejstvo. 2.) Mane volje - Ponistaj parnicne radnje zbog mana volje nije moguc, jer bi to imalo za posledicu vodjenje parnice u parnici. - Npr. nije dopusteno da se tuzbom pobijaju izjave o povlacenju tuzbe ili odricanju od tuzbenog zahteva. 3.) Zabrana zloupotrebe prava - Ako stranka vrsi parnicne radnje u cilju da zloupotrebi svoja procesnapravna ovlascenja, primenjuju se opsti principi koji vaze za zabranu zloupotrebe procesnih ovlascenja. - Ako se radi o parnicnoj radnji od posrednog uticaja na parnicu, sud ce odbiti resenjem predlog stranke ( predlog za izvodjenje dokaza sa ciljem da se postupak odugovlaci ). - Ako se radi o parnicnoj radnji neposrednog dejstva na parnicu ( npr. povlacenje tuzbe ), dejstvo parnicne radnje preduzete uz povredu principa zabrane zloupotrebe ce se najcesce otkloniti podnosenjem predloga za povracaj u predjasnje stanje. 4.) Opoziv parnicne radnje - S obzirom na to da preduzeta parnicna radnje ne moze da se pobija, vazi pravilo da svaka parnicna radnja moze da se menja, dopunjava, cak i opozove, sve dok protivna strana ne stekne kakvu procesnu poziciju. - Jedino radnje od neposrednog dejstva na postupak su, po pravilu, neopozive. - Procesni predlozi i cinjenicne tvrdnje su opozive, sve dok sud o njima ne donese svoju odluku. - Do donosenja presude tuzeni moze da opozove priznanje tuzbenog zahteva, a isto vazi i za odricanje od tuzbenog zahteva. - PROCESNOPRAVNI UGOVORI a) Pravi procesni ugovori- U njih spadaju: * sporazum stranaka da njihov imovinski spor sudi sudija pojedinac umesto veca. * sporazum stranaka o mesnoj nadleznosti. * predlog za sporazumni razvod braka. - Ove ugovore uredjuje procesno pravo- u pogledu uslova za njihovu dopustenost i uslova za njihovu punovaznost. b) Materijalnopravni ugovori sa procesnim dejstvom- U nji spadaju: * ugovor o arbitrazi. * sporazum stranaka kojim one odredjuju postupak pred arbitrazom. * sudsko poravnanje. - Bez procesnog dejstva ostaju tzv. dokazni ugovori, tj. ugovori kojima se stranke obavezuju da nece koristiti odredjena dokazna sredstva predvidjena zakonom...

32.) Podnesci
A) Pojam i vrste

39

- Podnesak je pismena parnicna radnja stranaka koja se preduzima vac rocista. - Zakon predvidja da sledece parnicne radnje moraju biti preduzete u formi podneska: a) punomocje. b) tuzba i protivtuzba. v) odgovor na tuzbu. g) svaki pravni lek ( redovni i vanredni ). Prema sadrzini i cilju parnicne radnje preduzete podneskom, oni se dele na:  Odredjujuci ( dispozitivni ) podnesci sadrze odredjeni procesni ili stvarni predlog. ( npr. tuzba, pravni lekovi, odricanje od tuzbenog zahteva...)  Pripremnim podneskom stranka nagovestava cinjenice koje namerava da iznese na rocistu za glavnu raspravu, kao i dokaze cije izvodjenje namerava na da predlozi. ( npr. obavestenje o novom dokazu cije izvodjenje stranka namerava da predlozi ).  U obicnom podnesku stranka saopstava sudu ili drugoj strani razne cinjenice koje mogu da budu relevantne za tok postupka. B) Sadrzina i podnosenje podneska - Uredan podnesak mora da bude sacinjen u zakonom predvidjenoj formi, i sa zakonom predvidjenom sadrzinom. - Obavezni sastojci podneska su: * naziv suda. * oznacenje stranaka. * oznacenje predmeta spora. - Ovi sastojci spadaju u rubrum ( zaglavlje podneska ). - Nakon sto je postupak otpoceo, svaki predmet dobija svoj broj na koji se poziva u svakom docnijem podnesku. - Odredjujuci podnesci sadrze: predlog stranke, cinjenice na kojima stranka zasniva svoj predlog, dokaze... - Obavezni sadrzaj podneska je i svojerucni potpis podnosioca. - Podnesak se podnosi u dovoljnom bruju primeraka za sud i stranke ( dakle najmanje 2 ). - Isprave se prilazu u originalu ili u prepisu. V) Neuredan podnesak - Podnesak je neuredan ako je nerazumljiv ili ako ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu moglo postupati. - Ako je neuredan podnesak predao advokat, sud ce ga odbaciti. - Ako to nije ucinio advokat, sud stranci vraca podnesak na ispravku ili dopunu i odredjuje rok za to. Ako stranka ispravi podnesak u roku, smatra se da je podnesak predat onog dana kada je prvi put podnesen, a ako ne ispravi podnesak u roku to ima za posledicu odbacivanje podneska.

33.) Vreme vrsenja parnicnih radnji

40

ako nije dostavljen stranci... b) Objektivni.U pogledu dejstva. kao i lica lisena slobode. tu je subjektivni rok 8 dana od zasnanja razloga propustanja. od momenta kada je ona saznala za parnicnu radnju. a objektivni rok 60 dana od dana propustanja. b) Sudski. mesece i godine. B) Vrste rokova . .. Npr: rok za zalbu. dok sam rok u datim okvirima odredjuje sud ). rokovi mogu da budu: a) Peremtorni.Dan u kome je preduzeta parnicna radnja ne racuna se u rok. Sud ga moze produziti u slozenim stvarima.) Rokovi A) Pojam .se racunaju od momenta od kojeg je sama stranka saznala za neku cinjenicu.Rokovi se racunaju na dane. dok traje. .Smatrace se da je rok odrzan. b) kada podnesak upucuju lica koja se nalaze na obaveznoj vojnoj sluzbi. . ali ne duze od 15 dana..su nezavisni od subjektivnog stava stranke. a to se desava u sledecim slucajevima: a) ako je podnesak upucen sudu postom.1. .. ..Procesni rokovi se razlikuju u racunanju od rokova u materijalnom pravu. rok za izvodjenje dokaza.Odrzati rok znaci preduzeti parnicnu radnju blagovremeno.. b) Nerestitutivni. . Rok za povracaj u predjasnje stanje. rokovi mogu biti: a) Subjektivni. V) Racunanje rokova .. G) Odrzanje roka . iako nije u roku predat sudskoj pisarnici.npr: rok za uklanjanje nedostataka koji se ticu sposobnosti i pravilnog zastupanja. prekid postupka. Npr. v) Instrukcioni ( ovde zakonodavac odredjuje samo minimalno i maksimalno trejanje roka. .Pod rokom se smatra i vremenski period cijim istekom nastupa dejstvo parnicne radnje.njihovim istekom subjekt gubi pravo da preduzme neku parnicnu radnju ( nastupa prekluzija ).npr: rok za pismenu izradu presude je 8 dana. kao dan predaje se uzima dan kada je podnesak predat vojnoj ili komandi zavoda. 41 . kao dan predaje podneska uzima se dan kada podnesak predat posti. rok za zalbu. rokovi za podnosenje predloga za povracaj u predjasnje stanje.npr: rok za odgovor na tuzbu. . preporucenom posiljkom ili telegrafskim putem. .Mogu biti: a) Restitutivni.njihovim propustom moguce je da se zahteva povracaj u predjasnje stanje.Rok je vremenski period u kome stranka moze ili je duzna da preduzme odredjenu parnicnu radnju.Najvanizja podela: a) Zakonski. b) Dilatoni.Izuzetak od ovog pravila je fikcija odrzanja roka. pre isteka roka. Npr. tj.S obzirom na momenat od kojeg se tok roka racuna. subjekti nemaju pravo da preduzimaju parnicne radnje.Rokovi u parnicnom postupku pocinju da teku od momenta kada je podnesak dostavljen stranci.njihovim istekom subjekt stice mogucnost da preduzme neku procesnu radnju.

. snosi stranka koja je prouzrokovala odlaganje svojom krivicom ili slucajem koji ju je pogodio. . . i njega odredjuje sud.Sud odlaze rociste resenjem i saopstava strankama mesto i vreme odrzavanja novog rocista. . V) Odlaganje rocista .Ako se parnica ne okonca na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. .Do zastoja roka dolazi zbog nekog vanrednog dogadjaja koji ometa vrsenje parnicnih radnji. uzece se da je rok odrzan ukoliko se podnosenje podneska nenadleznom sudu moze pripisati neznanju ili ociglednoj omasci podnosioca. rok nastavlja da tece.) Rocista A) Pojam i vrste . . . o protiv resenja o odredjivanju rocista zalba nije dozvoljena.Suprotno tome. a koje joj pre toga nisu saopstene u podnesku. sud je obavezan da zakaze rociste za glavnu raspravu. i protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba.) Propustanje parnicnih radnji . 42 .Obavezna su rocista za koja je zakonom propisano da ih sud mora zakazati. ne mogu izvesti dokazi radi cijeg dovodjenja je rociste zakazano. 2.v) ako je podnesak predat nenadleznom sudu pre isteka roka. nezavisno od ishoda spora.O odrzavanju rocista sud je duzan da obavesti stranke i eventualno ostale ucesnike u postupku. on pocinje da tece iznova. . zbog nedostatka svedoka ili vestaka. .Poziv za pripremno rociste i rociste za glavnu raspravu dostavlja se najkasnije 8 dana pre odrzavalja rocista.Parnicna radnja je propustena kada nije preduzeta u roku.Rociste treba odloziti i kada punomocnik stranke zbog bolesti ne moze da mu prisustvuje. a kada prestane taj dogadjaj.Obavezno je odlaganje i kada stranci nije blagovremeno dostavljen poziv na rociste. ako je njihovo ucesce potrebno.Do obaveznog odlaganja rocista dolazi kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije prisustvovao ili kada zbog narusavanja reda udalji iz sudnice punomocnika stranke koja nije bila prisutna na rocistu.Fakultativno sud odlaze rociste na predlog stranka kada ona nije u mogucnosti da se izjasni o cinjenicama koje je usmeno na rocistu izneo njen protivnik. .Jedino rociste koje je obavezno je rociste za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka. 3.Rociste je odredjeni vremenski period koji sluzi za preduzimanje parnicnih radnji suda i stranaka. . .Rociste zakazuje sud. ili kada se. D) Zastoj i prekid roka .Rociste se moze odloziti kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili kada to zahtevaju neki drugi opravdani razlozi. .Fakultativno rociste sud zakazuje kada oceni da to zahtevaju potrebe postupka. kada se rok prekine. B) Zakazivanje rocista .Troskove do kojih je doslo usled odlaganja rocista. a u nadlezni sud stigne po isteku roka.

ako stranka svoju nepovoljnu procesnopravnu situaciju moze da otkloni drugim redovnim procesnopravnim sredstvom. a to nije ucinila. B) Uslovi za vracanje . on nije ni u cemu prekludiran. osim lake nepaznje. te da se parnica vrati u stanju u kome je bila pre nego sto je prekluzija nastupila. .) Vracanje u predjasnje stanje A) Pojam . .Predlog u obliku podneska podnosi stranka koja je pogodjena prekluzijom. . jer moze sve dok traje glavna rasprava da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze ( to je najslabija tacka ZPPa. gubi pravo da tu radnju naknadno preduzme ( to vazi bez izuzetka za zakonske rokove koji su neproduzivi ). . V) Kada je iskljuceno vracanje u predjasnje stanje .Ako tuzeni propusti rociste za glavnu raspravu. G) Postupak .Predlog za vracanje u predjasnje stanje nema izgleda za uspeh. .Predlog za vracanje u predjasnje stanje nije dopusten kada stranka ima ili je imala mogucnost da propustenu parnicnu radnju naknadno preduzme ili kada je mogla da zahteva produzenje roka za preduzimanje parnicne radnje. ukoliko stranka ne odrzi rok za preduzimanje pismene radnje ili izostane s rocista. iskljucuje mogucnost da sud honorise vracanje u predjanje stanje. .Npr: Tuzeni je duzan da se u roku od 15 dana od obavestenja o povlacenju tuzbe o tome izjasni.Ponekad propustanje stranke da preduzme parnicnu radnju povlaci za sobom nastupanje fikcije. Ako se ne izjasni.Pravilo je da propustanje parnicne radnje povlaci za sobom prekluziju. gubitak prava.Restitucija moze da se zahteva samo onda kada su postojali “opravdani razlozi za propustanje”.Vracanje u predjasnje stanje ne moze da se zahteva kada su propusteni materijalnopravni rokovi ili rokovi u izvrsnom i stecajnom postupku. .Subjektivni rok iznosi 8 dana i racuna se od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propustanje. smatra se da je dao pristanak. . . propustanje rokova ne povlaci prekluziju.visa sila ). 34.Pod opravdanim razlozima se smatraju samo oni dogadjaji koje stranka nije mogla da predvidi ( saobracajni udes ) ili cije nastupanje nije mogla da otkloni ( pad ledene kise. 43 .Zahtevom za vracanje u predjasnje stanje trazi se ukidanje posledica koje je prekluzija proizvela.Bila kriva ili ne.. . .Predlog za vracanje u predjasnje stanje je pravno sredstvo kojim stranka trazi da se otklone posledice prekluzije. zbog sporosti postupka kao posledice toga ).Svaki oblik krivice na strani stranke.U drugim situacijama.Objektivni rok iznosi 60 dana i racuna se od dana propustanja ( u privrednim sporovima ovaj rok je 30 dana ). .

a irelevantno je to da li je njegov predlog usvojen ili odbijen. te da pripreme pravnu stvar za merotorno odlucivanje.ZPP zabranjuje restituciju rocista zakazanog povodom predloga za vracanje u predjasnje stanje.) Sudske odluke Sudska odluka je pojedinacni pravni akt kojim sud na autoritativan i nesumnjiv nacin izrice da je nastupila. . . On odlucuje i o obrazovanju procesnog gradiva tako sto odredjuje dokazna sredstva.Sud odbacuje predlog koji je neblagovremen. Najznacajnije su one parnicne radnje suda kojima on odlucuje o zahtevima stranka ( presude i resenja ). odnosno da nije nastupila odredjena pravna posledica i kojim se strankama nalaze odredjeno ponasanje. nedozvoljen ( ako predlog podnese stranka koja nema pravni interes ) i neuredan. 36. .. ( u tom smislu se kaze da sud upravlja parnicom ).) Presuda A) Pojam i vrste 44 . . 35. D) Odluke suda . a nedolazak predlagaca na rociste nema eo ispo za posledicu da se predlog za vracanje u predjasnje stanje odbije.Pravilo je da sud o osnovanosti predloga za vracanje u predjasnje stanje odlucuje bez rasprave. protivnik predlagaca moze da izjavi zalbu iz dva razloga: * kada je sud usvojio neblagovremen predlog..) Parnicne radnje suda Sudske parnicne radnje su pravni akti koje parnicni sud preduzima kao subjekt u parnici. Dj) Pravne posledice restitucije .Rasprava se zakazuje samo ako sud smatra da je to potrebno.Troskove snosi predlagac. .O predlogu se odlucuje resenjem. * kada je sud usvojio nedozvoljen predlog. kada predlagac nije pristupio samom rocistu. Sudskim odlukama mogu da se uredjuju procesnopravna i materijalnopravna pitanja.Uz predlog za restituciju. Elementarno je da sud dostavlja poneske strankama.Da bi sud doneo resenje kojim se parnica vraca u predjasnje stanje. 1. Sve druge parnicne radnje imaju za cilj da kanalisu parnicu i parnicne radnje stranaka prema merotornoj odluci. a ako sud usvoji predlog. a protiv negativnog resenja po predlagaca moguca je zalba. dovoljno je da ga predlagac uveri da su razlozi na koje se u predlogu poziva verovatni. kao i dokaze o tome da je opravdano propustila da preduzme parnicnu radnju. stranka je duzna da preduzme i propustenu procesnu radnju.. .Resenjem o restituciji parnica se vraca u stanje u kome se nalazila pre propustanja i ukidaju se sve odluke koje je sud doneo zbog prekluzije.

odnosno ukida ili modifikuje postojeci pravni odnos ili subjektivno pravo. dejstva i mogucnosti pobijanja resenja. .Donosenje sudskih odluka je proces izvodjenja sudskog silogizma. .Presuda je sudska odluka kojom sud odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva.Tzv. v) o troskovima postupka ( kao sporednom trazenju ) kada je odluka sadrzana u presudi. .Meritorno. . nistava presuda proizvodi dejstva. . resenje o odbacivanju pravnog leka. v) Konstitutivne. na osnovu priznanja. radi se o kontradiktornoj presudi.Njom utvrdjuje da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos.Medjutim.sporovi zbog smetanja drzavine.Najznacajnija procesna resenja su ona kojima se okoncava parnica: resenje o odbacivanju tuzbe. vec samo u zalbi protiv merotorne odluke. .Merotornom presudom sud resava o osnovanosti tuzbenog zahteva. 3. na osnovu odricanja i presuda bez odrzavanja rasprave. . g) izuzetno i prema drugim sudovima u drugim postupcima.) Donosenje sudskih odluka . .) Resenje .Pravilo je da se na resenja kojima se merotorno okoncava parnica. odlucuje o izvodjenju dokaza. .Ako je presuda doneta uz povredu bitnih procesnih normi. presude mogu da budu samo meritorne. dok je delimicnom presudom obuhvacena samo odluka o delu tuzbenog zahteva ( delimicna je i madjupresuda jer se njom konacno ne resava o predmetu spora ). te ne proizvodi nikakvo dejstvo ( npr. .S obzirom na sadrzinu pojedinacnog pravnog akta. presuda koja naredjuje izvrsenje cinidbe koje ne poznaje materijalno pravo.Presuda koja ne sadrzi formu i sadrzinu propisanu zakonom je nepostojeca. saslusava svedoka resenjima. doneo ju je upravni organ )..On odredjuje rociste. resenje kojim se konstatuje da je tuzilac povukao tuzbu. . v) izuzetno i prema trecim licima. o glavnoj stvari. b) u postupku za izdavanje platnog naloga.Prema sadrzini. .Ako je doneta nakon raspravljanja. “presuda bez dejstva” je i ona koja je doneta protiv lica koje uziva imunitet.Konacnom presudom resava se predmet spora u celini.Najveci broj resenja sud donosi da bi formalno i materijalno upravljao parnicom.. .Njom sud strankama nalaze izvrsenje odredjene cinidbe. presuda doneta protiv stranke koja nepostoji. . . 2. 45 .Ona je pojedinacni pravni akt suda i proizvodi destvo prema: a) sudu. onda odlucuje resenjem ). B) Dejstvo presude . ako u parnici postoji mogucnost da se nedostaci u postupku donosenja presude otklone ulaganjem radovnih i vanrednih pravnih lekova.Ako raspravljanja nije bilo. b) Deklaratorne. te na resenja kojima se ona okoncava zbog procesnih razloga primenjuju pravila koja vaze i za presudu i to u pogledu: forme i sadrzine resenja. presude mogu da budu: a) Kondemnatorne. sud odlucuje resenjem u: a) posesornim parnicama.Njom se zasniva novi.Ovakva resenja ne mogu da se pobijaju zalbom. presuda se moze doneti na osnovu dispozitivnih parnicnih radnji stranka: presuda na osnovu propustanja. . b) strankama. ona je nistava.Resenja mogu biti procesna i merotorna ( kad sud ne odlucuje presudom.

tj. a zatim glasanjem. .Sud ce ovo kogniciono ovlascenje da vrsi. 38. glasanje se ponavlja sve dok se ne postigne apsolutna vecina. pa makar ih i stranke same ne iznele. jer je duzan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese.Vecanje je postupak u kome ucestvuju sve clanovi veca i raspravljaju o svim cinjenicama i pravnim pitanjima od kojih zavisi donosenje odluke.U formalno upravljanje parnicom spadaju sve radnje suda kojim on kreira vremenski razvoj parnicnog postupka: pripremanje i zakazivanje rocista.Odluka se donosi vecinom glasova.pozitivno ili negativno. rukovodjenjem rasprave.) Upravljanje parnicnim postupkom .Razdvajanje se vrsi tako sto se odredjeno pitanje rasclanjuje na jednostavnije elemente. da se dopune navodi stranaka o vazni cinjenicama.Materijalnopravno upravljanje parnicom obuhvata i obavezu suda da razvrsta procesni materijal. o kojima se mogu izraziti samo dva misljenja. jer bi time narusio nacelo ravnopravnosti stranaka.. . da se oznace ili dopune dokazna sredstva i da se pruze sva razjasnjenja koja su potrebna.Za parnicne radnje suda kojima se upravlja parnicom vaze sledeca zajednicka pravila: a) sud ih preduzima ex officio. a dokazi se razvrstavaju na podobne i nepodobne.Kogniciono ovlascenje suda se prostire samo do granica tuzbenog zahteva: sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. . a razvrstavanje se vrsi na pravno relevantne i nerelevantne cinjenice.Radnje koje spadaju u materijalno upravjanje postupkom imaju za cilj da se prikupi. . odrzavao u stanju i razvijao ka konacnoj merotornoj odluci. . v) resenja koja sud donosi u upravljanju parnicom ne mogu se pobijati posebnom zalbom. odluke o tome da li ce sud sam odluciti o prethodnom pitanju ili ce prekinuti postupak. ne mogu da budu uzdrzani. pozivanje i dostavljanje. . onda se glasanje obavlja tako sto se pitanja razdvajaju.To cini tako sto na rocistu za glavnu raspravu postavlja pitanja strankama i stara se da one iznesu sve bitne cinjenice. .Odluke se donose vecanjem. da formulise njihove procesne predloge niti da formulise njihove cinjenicne tvrdnje. b) sud nije vezan sopstvenim odlukama kojima upravlja postupkom. ... vec samo zalbom protiv presude.Ako su svi clanovi veca razlicitog misljenja. . a predsednik veca uvek glasa poslednji.Pri tome sud ne sme da savetuje stranke. u rukovodjenju glavnom raspravom. 37. odredjivanje rokova za neke parnicne radnje. razvrsta i pretrese procesni materijal ( cinjenicni navodi i dokazni predlozi ). pre svega.U upravljanje parnicom spadaju sve parnicne radnje suda koje od preduzima kako bi se parnicni postupak sprovodio. vec se odluka donosi na samom rocistu. . . . .Clanovi veca ne mogu da odbiju da glasaju.) Zapisnici 46 . . .Upravljanje parnicom ima svoj spoljni ( formalni ) i unutrasnji ( materijalni ) vid.O jednostavnijim pitanjima se ne veca.U upravljanje parnicom spadaju i odluke suda o spajanju i razdvajanju parnica. .

to predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila postupka. po sluzbenoj duznosti.Zapisnik o vecanju i glasanju predstavlja sluzbenu tajnu. vec samo na osnovu usmenog.Unose se samo bitni podaci o sadrzini preduzete radnje ( sto je u sustini protivno svrsi zapisnika. . .Zapisnik sadrzi ( formalna sadrzina zapisnika ): a) Zaglavlje.Stoga. . b) Opis preduzete radnje. A) Sadrzina i vodjenje postupka . sud u zapisniku to belezi a navodi i razlog tome ). . ako uoci greske u njegovom vodjenju ili sadrzaju. . naznacenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. stranke i drugi ucesnici u postupku. . a ako ne potpisu. .I sud moze da.Ispravka zapisnika moze da se vrsi i tokom rasprave kada stranka primeti da je predsednik veca netacno protumacio kakvu cinjenicnu tvrdnju ili procesni predlog stranke. te ih tako netacno izdiktirao u zapisnik. zbog koje drugostepeni sud ukida presudu i vraca predmet na ponovno sudjenje. .Sud moze i da odbije prigovore na zapisnik. . V) Zapisnik o vecanju i glasanju . i tada parnicni subjekti imaju pravo da stavljaju prigovore na zapisnik. on nije osnova za merotorno odlucivanje.Ukoliko neka stranka nece da potpise zapisnik. G) Znacaj i dokazna snaga zapisnika .Zapisnik sluzi visim sudovima u postupku po pravnim lekovima da se upoznaju sa sadrzinom radnji koje su preduzete na rocistima pred prvostepenim sudom. ).Zapisnik o glasanju potpisuju svi clanovi veca i zapisnicar. jer sud ne odlucuje o osnovanosti tuzbe na osnovu zapisnika. i njega moze razgledati samo visi sud.Za vodjenje zapisnika o vecanju i glasanju vaze posebna pravila. neposrednog i javnog raspravljanja... a konstatuje se i izdvojeno misljenje nekog clana veca ( ali i ne mora ). . parnicni subjekti preduzimali radnje na rocistima.Zapisnik je javna isprava i ima dokaznu snagu javne isprave.Moguce je da opis preduzete radnje koji je unet u zapisnik ne odgovara njegovoj stvarnoj sadrzini.Zapisnik predstavlja samo dokaz o tome na koji nacin su.Svrha prigovora je dvostruka: da se zapisnik ispravi ili dopuni. - 39.Stranka nije u daljem toku postupka prekludirana da istice svoje prigovore koje nije istakla u vidu primedbi na zapisnik. B) Prigovor na zapisnik .) Dostavljanje 47 .tu se unisi: nazi i sastav suda. v) Potpis parnicnih subjekata.Zapisnik je javna isprava koja sadrzi podatke o parnicnim radnjama koje su preduzeli sud. izvrsi izmene i dopune zapisnika. ali je duzan da unese u zapisnik i prigovore koje je odbio. mesto. . vreme. tako da se opis preduzetih radnji verodostojno unese. da li zakonito ili ne.Tu se unosi tok glasanja i odluka koja je doneta.

Dostavljanje nece biti dopusteno. .Da bi nastupila pravne posledice dostavljanja. sve docnije parnicne radnje.Dostavljac je duzan da adresatu ostavi pismeno obavestenje da u odredjeni dan i satu bude u svom stanu. B) Vrste dostavljanja 1. --> Vanredni pravni lek. a to vazi za: --> Tuzbu.Dostavljanje se vrsi adresatima prijema. rociste moze da se odrzi tek ako je strankama poziv dostavljen. .Dostavljanje sud uvek vrsi po sluzbenoj duznosti... --> Presudu. tj. .U parnicnom postupku vazi pravilo da se pismena ne dostavljaju licno. ono mora da bude uredno.) Posredno dostavljanje .. ali ako ni tada ne nadje adresata na zakazanom mestu. . a moguce je i u sudu. kolegi na poslu. uz naznacenje gde se adresat nalazi. . zbog znacaja pismena ili isprava koje se prilazu. mesto i vreme dostavljanja ).Ako se postupak ipak nastavi. .Dostavljanje je temelj prava na odbranu. .ZPP predvidja da se najvazniji podnesci i akti suda moraju licno dostaviti adresatu. potrebna veca opreznost. .Tada je dostavljac duzan da jos jednom pokusa da uruci pismeno. odnosno nacela kontradiktornosti. 48 .Dostavljanje pismena je parnicna radnja koju sud preduzima sa ciljem da se odredjenom licu na zakonom predvidjen nacin preda pismeno kako bi se ono upoznalo s njegovom sadrzinom. .Dostavljanje vrse po pravilu zaposleni u sudu i to fizickom predajom pismena adresatu u ruke.. . .).Pravilo je da se adresatu pismeno urucuje u njegovom stanu ili na njegovom radnom mestu.) Licno dostavljanje . pa ce u tom slucaju odstavljac vratiti pismeno sudu. uprkos neurednom dostavljanju. dostavljanje pismena ce se izvrsiti prema pravilima o obicnom dostavljanju. lice koje vrsi dostavu je duzno da se obavesti gde i kada moze da nadje adresata.Ostala pismena se dostavljaju licno samo kada je to predvidjeno zakonom ili ako sud smatra da je. smatra se da je neuredno i parnica nece moze da se razvija ka merotornoj odluci. --> Resenje protiv kojeg je dozvoljena posebna zalba. . ako dostavljac utvrdi da je adresat odsutan i da mu primalac pismena ne moze pismeno predati na vreme. pa i odluka nece imati nikakav efekat. --> Platni nalog. u skladu sa zakonom ( moraju da se postuju nacin. moze se dati clanu domacinstva. vec posredno ( preko poste. .Dostavljanje pismena licima koja nisu adresat nije dopusteno ako primalac pismena ucestvuje u parnici kao adresatov protivnik. a to su pre svega stranke i njihovi zastupnici. kako bi mu se moglo predati pismeno. 2.Uredno dostavljanje podnesaka vezuje nastupanje vaznih procesnih dejstava: parnica pocinje da tece od momenta kada sud dostavi tuzenom tuzbu. .Ako se adresat ne zatekne u stanu ili radnom mestu.Ako dostavljanje nije izvrseno u skladu sa zakonom.A) Pojam i znacaj . .

Tuzilac koji boravi u inostranstvu duzan je da u tuzbi oznaci punomocnika za prijem pismena.Tuzba i platni nalog se ne mogu dostavljati punomocniku za prijem pismena. o kojoj nije obavesten sud. .Obaveza nastupa samo kada ovi parnicni subjekti imaju domicil. b) Punomocnik za prijem pismena .Ako tuzeni propusti da to ucini. * Drugi slucaj se tice nemogucnosti izvrsenja sporazuma o dostavljanju ( nrp. u sudu. uobicajeno boraviste ili boraviste u inostranstvu.Kada se tuzba dostavlja tuzenom cije je prebivaliste ili uobicajeno boraviste u inostranstvu. 49 . . . platni nalog. . pravnog lica koje je registrovano za obavljanje poslova dostavljanja. u stanu. dostavljanje se vrsi u prostoriji za prijem pismena ovih organa. Na taj nacin se ne moze dostaviti tuzba.) Fiktivno dostavljanje .Ako je adresat drzavni organ.Ovlascenja punomocnika za prijem pismena se sastoje samo od duznosti da prima pismena u ime i za racun adresata ( ako ga sud postavi.Predaja pismena adresatu ili primaocu pismena vrsi se preko poste. . a ako to ne ucini. vanredni pravni lek.Postavljanje punomocnika moze biti obavezno i fakultativno. .Najveca razlika izmedju obicnog i licnog dostavljanja ogleda se u tome sto licno dostavljanje nije moguce da se izvrsi putem poste.Stranke ili njihovi zakonski zastupnici su duzni da imenuju punomocnika za prijem pismena kad se nalaze u inostranstvu. . stranke mogu da se sporazumeju da im se pismeno dostavlja na odredjenu adresu.Dostavljanje fizickom licu se vrsi: na radnom mestu. presuda i resenje protiv kojeg je dopustena poseba zalba ). sto bi tuzeni trebao da ucini vec u odgovoru na tuzbu.Ako je parnicno sposobna stranka angazovala punomocnika. nadleznog organa opstine. a) Dostavljanje licu koje ima zastupnika ili punomocnika . medjutim to je ponekad ipak nemoguce ). . .Fiktivno dostavljanje se vrsi stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. i protiv tog resenja zalba nije dopustena. . sud ce pozvati tuzenog da u odredjenom roku imenuje punomocnika za prijem pismena. on je privremeni zastupnik stranke ). . 3.Ovo dostavljanje je dopusteno u 3 slucaja: * Ukoliko se pismeno tokom parnice nije moglo uruciti na obican nacin ( bezuspesno dostavljanje ). dostavljanje se vrsi iskljucivo punomocniku. i to tako sto bi se adresatu koji se ne zatekne u svom stanu ili poslu ostavilo obavestenje da moze da podigne pismeno u odredjenom roku u posti. ( na drugom mestu se moze vrsiti dostavljanje samo po odluci suda ). i to predajom pismena licu koje je za to ovlasceno. punomocnika za prijem pismena imenuje sud resenjem.Dostavljanje parnicno nesposobnoj stranci se vrsi preko njenog zakonskog zastupnika.Dostavljanje se smatra izvrsenim kada istekne rok od 8 dana od dana kada je pismeno okaceno. V) Mesto i vreme dostavljanja . G) Nacin dostavljanja .. sud ce odbaciti tuzbu. preko lice koje je zaposleno u sudu. * Treci slucaj fiktivnog dostavljanja tice se promene adrese.

. pojam i vrste A) Pojam . odnosno ako je ono na bilo koji nacin dospelo do njega. u vreme i na nacin regulisan zakonom.Dostavljanje ce se uvek smatrati urednim. cas i razlog odbijanja prijema. .Buduci da je pravo na tuzbu javnopravno ovlascenje gradjanina prema drzavi.Tuzilac od suda tuzbom trazi da mu pruzi pravnu zastitu za ugrozeno ili povredjeno subjektivno pravo ili pravno ovlascenje. kao i mesto gde je pismeno dostavljeno ( i time se smatra da je pismeno uredno dostavljeno ). 50 .Pod pravnim interesom za tuzbu podrazumevamo postojanje pravnozastitne potrebe na strani tuzioca. deklaratorne ( utvrdjujuce ) i preobrazajne ( konstitutivne ) tuzbe..Adresat je duzan da primi pismeno. . ako se dostavljanje vrsi u mestu. ako je adresat na bilo koji nacin saznao za sadrzinu pismena. pravna lica niti drzavni organi. smatra se da je nedostatak otklonjen ).Urucenje pismena ne mogu da odbiju odrasli clanovi njegovog domacinstva..Nedostaci u dostavljanju moraju da se istaknu u vidu prigovora. .Tuzbe mogu da budu. B) Vrste . .PRAVNI INTERES ZA TUZBU . tuzba je u prvom redu upravljena prema sudu. i nju uvek potpisuju i adresat i dostavljac.Dostavnica je javna isprava kojom se potvrdjuje da je izvrseno dostavljanje. . v) Tuzbom tuzilac odredjuje i predmet spora. . . naslednopravne. dostavlja ce se izvrsiti tako sto ce dostavljac ostaviti pismeno u adresatovom stanu. i to bez odlaganja. b) Tuzbom tuzilac odredjuje i stranke u parnici. odnosno poslovnim prostorijama ili ce pismeno pribiti na vrata stana.Na dostavnici ce zabeleziti dan. . prema kriterijumima materijalnog prava: petitorne.Ako neko od njih odbije da primi pismeno. 40. .Tuziocu pripada pravo na tuzbu samo ako ima pravni interes vredan zastite.D) Odbijanje prijema . najkasnije na sledecem rocistu za glavnu raspravu ( u protivnom.) Tuzba.Dostavnica ima dokaznu snagu javnih isprava i ona stvara oborivu zakonsku pretpostavku. Dj) Dostavnica . . E) Otklanjanje nedostatka u dostavljanju .Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo: kondemnatorne ( osudjujuce ).Tuzba ima tri funkcije: a) Tuzbom tuzilac odredjuje sud koji ce da odlucuje o tuzbenom zahtevu.Tuzba je parnicna radnja kojom se inicira parnicni postupak. posesorne.

on je dovoljno odredjen kada je odredjen pravni odnos cije se postojanje. . ako se radi o kondemnatornim zahtevima koji glase na novac. stvar. na osnovi dispozicione maksime. . trebalo da navede zivotni dogadjaj iz kojeg.Tuzilac ne moze jednostavno da pred sud iznese gole cinjenice i da ne odredi vrstu i obim pravne zastite koju zahteva.Tuzbeni zahtev tuzioca cini predmet spora. * cinjenicni navodi. * tuzbeni predlog.Preobrazajni tuzbeni zahtev je dovoljno odredjen kada se iz tuzbenog zahteva vidi koje konkretno novo pravno stanje sud svojom odlukom treba da konstituise.Tuzilac sam u tuzbi. 51 . 2.Cinjenicni navodi tuzioca u tuzbi cine osnov tuzbenog zahteva.kamate. po njegovim shvatanjima. . proizlazi pravna posledica na koju se u tuzbenom zahtevu poziva.Iako se to zakonom izricito ne navodi. * dokazni predlozi. . . nuzan sastojak tuzbe bi morale da budu i cinjenice na osnovu kojih sud zasniva svoju direktnu medjunarodnu. propustanje ili trpljenje.. subjektivno pravo.Tuzbeni zahtev treba da obuhvati i zahtev tuzioca u pogledu sporednih davanja.Naprotiv.) Sadrzaj tuzbe . postoje dve teorije: a) Teorija individaulizacije. .. stvarnu i mesnu nadleznost. ako usvoji tuzbeni zahtev.Tuzbeni zahtev je cisto procesnopravni pojam koji ne zavisi od materijalnopravnog ovlascenja tuzioca koje on ima u skladu sa materijalnim pravom. 1.U tuzbi bi tuzilac. * tuzbeni zahtev. deliktnom radnjom.) Cinjenicni navodi . .Sastojci tuzbe su nuzni i fakultativni. troskovi postupka.Kad je u pitanju deklaratorni tuzbeni zahtev. . tuzbeni zahtev mora da bude dovoljno odredjen. * oznaka vrednosti predmeta spora. .U pogledu obima i duznosti specificiranja cinjenica iz zivotnog dogadjaja. tuzbeni zahtev mora da bude odredjen u toj meri da je moguce da sud sporvede prinudno izvrsenje. Npr: T navodi da mu je C pricinio stetu u visini od 10000din. radnja.Ako se radi o osudi na cinidbu.Nuzni sastojci tuzbe su: * podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak. odnosno predmeta spora strogo mora da se razlikuje sam objekt ( predmet tuzbe ): novac. . a moze da se otkloni samo intervencijom suda. . odnosno nepostojanje utvrdjuje. .Od tuzbenog zahteva. tuzilac mora da odredi o kojem novcanom iznosu se radi.Pravonozastitna potreba postoji kada se tuziocevo subjektivno pravo ili pravno ovlascenje nalazi u stanju neizvesnosti ili ugrozenosti. . odredjuje sta ce biti predmet spora. 41. ..zahteva da se u osnovu tuzbe navedu samo one cinjenice iz kojih proizlazi odredjena pravna kvalifikacija za pravnu posledicu na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu. po pravilu.Da bi tuzba bila uredna.) Tuzbeni zahtev .

jer ga je ugrizao pas S. 3.b) Teorija supstanciranja.Naime. tuzilac je u tuzbi duzan da navede samo one cinjenice na kojima zasniva tuzbeni zahtev.Kod preobrazajnih tuzbi.Sadrzina tuzbenog predloga zavisi od toga kakav ishod tuzilac zeli u pogledu materijalne pravosnaznosti deklaratorne sudske odluke. . 4. . spada navodjenje njenog pravnog osnova. vec je dovoljno da iznese samo one cinjenice za koje on smatra da su dovoljne da proizvedu trazenu pravnu posledicu. tuzilac je u tuzbi duzan da navede sve cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost tuzbenog zahteva. tuziocu je sve jedno po kom pravnom osnovu je sud usvojio njegov tuzbeni zahtev.Nesto je drugacija situacija s deklaratornim i preobrazajnim tuzbenim zahtevima. . tuzbeni predlog mora da sadrzi pravnu posledicu koja proizlazi iz materijalnopravne norme koja ovlascuje tuzioca da zahteva da sud izvrsi promenu u odredjenom pravnom odnosu. . ne sve cinjenice koje cine zivotni dogadjaj i ne sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.Sud postupa po tuzbi i kada tuzilac navodi ili ne navodi pravni osnov svog zahteva.Kod deklaratornih tuzbi. . . tuzilac je duzan da navede i vrednost predmeta spora. po osnovu naknade materijalne stete koju je pretrpeo tako sto ga je na ulici ugrizao pas C koji se kretao bez nadzora S.Na to ukazuje i konstatacija da stranke tokom citavog trajanja glavne rasprave mogu da iznose nove cinjenice i dokaze. .Odredba ZPP je kreirana u duhu ublazene teorije individualiziranja.) Tuzbeni predlog .) Dokazi . Npr: T zahteva od S naknadu stete u visini od 10000din. Npr: T zahteva od S da mu plati iznos od 10000din.Tuzilac ne mora da opisuje citav zivotni dogadjaj. sud ne moze da udovolji zahtevu tuzioca za pravnu zastitu. te u deklaratornoj i preobrazajnoj tuzbi.Tuzilac je duzan da navede i dokaze kojima potrkepljuje svoje cinjenicne navode. . .dakle.U fakultativne sastojke tuzbe. ako od te vrednosti zavisi sastav suda ili mogucnost da se izjavi revizija. tuzilac mora sam da odredi obim pravne zastite koju zahteva i da ga uokviri u tuzbeni predlog.Pravni osnov tuzbenog zahteva se odnosi na izbor materijalnopravne norme pod ciju dispoziciju tuzilac podvodi cinjenice koje je naveo u tuzbi.Sud ne moze da odlucuje o necemu sto stranke nisu u toku postupka zahtevale. .FAKULTATIVNI SASTOJCI TUZBE . .U kondemnatornim tuzbenim zahtevima koji ne glase na novac.Ako tuzilac zahteva da sud utvrdi da je vlasnik stvari. . ako bi utvrdio da tuzilac na stvari ima pravo zaloge.Pod dokazima se podrazumevaju dokazna sredstva cije izvodjenje tuzilac predlaze tokom postupka. .prema njoj navodjenje pravnog osnova ( pravnog odnosa ) iz kojeg tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ne ulazi nuzno u osnov tuzbe. .Pismeni dokazi podnose se uz tuzbu. . Naprotiv. pre svega. .Sama konkretizacija tuzbenog zahteva nalaze da tuzilac izvrsi odabir materijalnopravne norme na kojoj zasniva svoj pravnozastitni zahtev.U sustini. . 52 .

42. B) Dopustenost spajanja tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi . .Mnozina tuzbenih zahteva istaknutih u jednoj tuzbi postoji samo kada se tuzbom obuhvata vise predmeta spora. b) za resavanje po svim tuzbenim zahtevima mora da bude predvidjena ista vrsta postupka.Razlikujemo tri vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva: 1. . . sud ce odbaciti tuzbu. zivotnom dogadjaju. jednom presudom. mora da se ispune sledeci uslovi: a) sud kome je podneta tuzba s vise tuzbenih zahteva mora da bude stvarno nadlezan za svaki od njih. sud ce je odmah odbaciti. odnosno zivotnih dogadjaja. A dospe u docnju. ne sadrzi potpis tuzioca).Npr2: T pozajmi A 5000 dinara 2004. 53 .Npr1: T pozajmi A 10000 dinara.Smisao isticanja vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi jeste da sud spoji parnice koje teku po vise tuzbenih zahteva u jedan postupak. K tuzi P za isporuku i za naknadu stete zbog docnje.NEUREDNA TUZBA . ako se tuzeni upusti u raspravljanje u meritumu.Tuzilac moze u istoj tuzbi da istakne vise tuzbenih zahteva protiv istog tuzenog.Tuzba moze da sadrzi i sledece fakultativne sastojke: zahtev za oslobodjenje placanja troskova postupka.O kumulativnom tuzbenom zahtevu radi se kada tuzilac u tuzbi istice vise tuzbenih zahteva i trazi od suda da ih usvoji.Neuredna je tuzba koja ne sadrzi sve zakonom propisane sastojke (npr. te 5000 dinara 2005..Npr: P ne isporuci na vreme K prodatu stvar. zahtev da tuzeni podnese sudu ispravu.Po teoriji o dvoclanom predmetu spora na kojoj se temelji i ZPP. sud ce joj naloziti da nedostatke otkloni u odredjenom roku. vise tuzbenih zahteva ( predmeta spora ) temelji se na istom cinjenicnom osnovu.S obzirom na to da je urednost tuzbe procesna pretpostavka. te da o svim tuzbenim zahtevima resava istovremeno. . zahtevi tuzbe moraju da budu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom.Ako je neurednu tuzbu podnela stranka koju ne zastupa advokat. a ne istakne nekakav prigovor u vezi s nedostacima u nuznim sastojcima tuzbe. .Smatra se da su nedostaci u sadrzini tuzbe otklonjeni.U ovoj situaciji. . zahtev za obezbedjenje dokaza. . ali i na istom pravnom osnovu ( ugovor o prodaji ). . T tuzi A za vracanje zajma i naknade stete zbog neurednog ispunjenja. . mnozina tuzbenih zahteva ce postojati kada tuzilac zahteva protiv istog tuzenog izricanje vise pravnih posledica iz istog osnova tuzbe ( zivotnog dogadjaja ) ili kada zahteva samo jednu pravnu posledicu iz vise osnova tuzbe. sud ex officio pazi da li je tuzba uredna vec prilikom ispitivanja tuzbe. .Da bi sud mogao uopste da dopusti spajanje tuzbenih zahteva. . .. a ako ako tako ne postupi.) Kumulacija tuzbenih zahteva A) Pojam i vrste .. v) fakultativno. Ukoliko je advokat podneo neurednu tuzbu. T tuzi A za povracaj 10000 dinara.) Kumulativno spajanje .

a o drugim sudija pojedinac. .Kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva. a drugi pomocni. . o svima ce odluciti vece.I kada je vise tuzbenih zahteva istaknuto u jednoj tuzbi.Da bi eventualno spajanje bilo dopusteno.Takav je slucaj i sa alternativnim obavezama duznika.Kondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da ima prema tuzenom neko potrazivanje materijalnog prava i trazi da sud donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na davanje. moraju biti u vezi.Tuzilac istice pomocni. . . kondemnatorne tuzbe mozemo da podelimo na tuzbe za davanje i cinjenje ( pozitivna kondemnatorna tuzba ) i na tuzbe za propustanja i za trpljenje ( negativna kondemnatorna tuzba ).Npr: T. oba zahteva. od kojih sud treba da usvoji samo jedan kao osnovan ( bilo koji ). parnica pocinje da tece za svaki od njih posebno sa svim svojim materijalnopravnim i procesnim dejstvima. sud bi trebalo da oceni da li je celishodnije da se o tako spojenim tuzbenim zahtevima odvojeno odlucuje i raspravlja. i glavni i eventualni. sud moze da odredi spajanje parnica radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. necinjenje ili trpljenje. pricinjenu deliktom iz 2004. za slucaj da sud nadje da je glavni zahtev neosnovan ( dakle pomocni zahtev je istaknut samo pod uslovom da se glavni pokaze kao neosnovan ). u mestu X i u mestu Y ucinjenu 2005.Kada o nekim zahtevima koji su istaknuti u jednoj tuzbi treba da odluci vece. kupac..Kondemnatorna tuzba za propustanje je najvazniji oblik zastite tuzioca od nelojalne utkamice na trzistu. 2.) Alternativno spajanje .Ovo je dopusteno samo ako takva mogucnost proizlazi iz materijalnopravne norme. . sada.Osudjujuca presuda predstavlja izvrsnu ispravu na osnovu koje moze da se zahteva i prinudno izvrsenje potrazivanja sadrzanog u izreci sudske presude. tuzilac u jednoj tuzbi istice dva zahteva.Npr: T tuzi S za naknadu stete u visini od 100000 dinara. jedan glavni.Stoga. . . .) Eventualno spajanje .Tuzba na osudu na propustanje je upravljena na osudu tuzenog da propusti vrsenje odredjene radnje kojom se vrsi povreda ili ugrozava kakvo subjektivno pravo tuzioca. ali se duznik moze osloboditi obaveze kad preda samo jedan predmet. 43. . 3. .Kod alternativnog spajanja tuzilac u tuzbi istice dva ili vise tuzbenih zahteva. monopola i povrede prava konkurencije. godine. .Ako su ispunjeni uslovi za spajanje tuzbenih zahteva. gde se obaveza sastoji od davanja 2 ili vise predmeta. cinjenje. 54 . ali. zahteva da sud obaveze presudom prodavca da snizi kupoprodajnu cenu ili da mu isporuci ispravnu stvar. .Ako tuzilac istice samo jedan zahtev koji pociva na vise zivotnih dogadjaja.) Kondemnatorna tuzba .Npr: Predaja prodate stvari ili naknada stete zbog neispunjenja. sto znaci da su i glavni i pomocni tuzbeni zahtev istovetnog ekonomskog interesa. V) Dejstva spajanja tuzbenih zahteva . .

b) Drugi izuzetak odnosi se na tuzbu za povracaj stvari datih u zakup. v) Treci izuzetak odnosi se na zahtev tuzioca da mu sud dosudi i naknadu buduce nematerijalne stete koju je izvesno da ce da trpi i u buducnosti.Dakle. jer se tuzbeni zahtev zasniva na drugacijim cinjenicama.Kada tuzilac moze da zahteva neposredno izvrsenje na osnovu verodostojne isprave ili na osnovu sudskog poravnanja. pa tuzilac ne moze na drugi nacin. A) Dospelost potrazivanja .Postojanje pravnog interesa tuzioca se pretpostavlja.Potrazivanje ne mora da bude dospelo u momentu podnosenja tuzbe sudu. . tuzbeni zahtev se odbija kao preuranjen.U ovim situacijama. nedostajace mu pravni interes da podnese protiv tuzenog kondemnatorni tuzbeni zahtev.Pretpostavka kod kondemnatornih tuzbenih zahteva jeste da se oni isticu radi ostvarenja potrazivanja koja su. tj.Kondemnatorne tuzbe koje su upravljene na trpljenje se sastoje od zahteva da sud obaveze tuzenog da trpi vrsenje odredjene radnje tuzioca ( najcesci razlog za podnosenje ove tuzbe je ostvarivanje prava stvarne sluzbenosti ). . . sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. . . .) Deklaratorna tuzba 55 . .. tuzilac moze da podnese novi tuzbeni zahtev.Ako potrazivanje ne dospe do zakljucenja glavne rasprave. --> kada sud nadje da je osnovan tuzbeni zahtev za naknadu stete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda na osnovu zarade ili izgubljenog izdrzavanja.Samopomoc je zabranjena. . B) Pravni interes za kondemnatornu tuzbu .Ovim resenjem se stiti pravnozastitna potreba tuzioca da obezbedi osudjujucu presudu u svoju korist. pri cemu kondemnatorna tuzba moze da se podnese i pre isteka zakupodavnog odnosa.Nakon sto potrazivanje dospe.Ako potrazivanje nije dospelo. nece postojati identitet predmeta spora. do uz pomoc prvosudnih organa.Dovoljno je za uspeh kondemnatorne tuzbe da ono dospe do momenta zakljucenja glavne rasprave. da prinudi tuzenog na odredjeno ponasanje. . . kada postoji opasnost da bi tuzeni mogao da izbegne izvrsenje svojih sukcesivnih obaveza. pravni interes tuzioca za podnosenje kondemnatorne tuzbe se ogleda u dobijanju izvrsnog naslova. . sud moze da obaveze tuzenog na placanje i onih obroka potrazivanja ili rente koji nisu dospeli u momentu zakljucenja glavne rasprave. po odredbama materijalnog prava.Pravni interes nedostaje kada tuzilac moze na drugi nacin da ostvari svoju pravnozastitnu potrebu.ZPP predvidja sledece izuzetke u kojima tuzbeni zahtev moze da se istakne i kada potrazivanje nije dospelo do zakljucenja glavne rasprave: a) Prvi izuzetak se odnosi na obligacije dugorocnim izvrsenjem prestacija: --> kada sud nadje da je tuzbeni zahtev osnovan koji se tice izdrzavanja. . vec dospela. 44.

.Moguce je da se tuzba za utvrdjenje odnosi i na postojanje pravnog odnosa ciji je ucesnik samo jedna od strana ili postojanje pravnog odnosa izmedju potpuno trecih lica. b) Obicne cinjenice. ocinstva i materinstva.Pod pravnim odnosom podrazumevamo konkretan odnos izmedju dva subjekta ili odnos izmedju subjekta i stvari. .1. ona moze da bude pozitivna i negativna.. odnosno nepostojanje utvrdjuje mora da bude gradjanskopravnog karaktera.Deklaratornom tuzbom se od suda trazi da utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa ili istinitost. . tuzilac ne tvrdi da je doslo do povrede njegovog subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja.) Dopustenost deklaratorne tuzbe.Pravni odnos je postojeci. osim izuzetno kada je to posebnim propisima predvidjeno ( npr. 2. 56 . postojanja prava svojina.Pravni odnos cije se postojanje. .S druge strane.Smisao ove tuzbe jeste da se takva povreda spreci.S druge strane. C tvrdi da na zemljistu A ima pravo plodouzivanja. te da se ucini kraj jednoj neizvesnoj pravnoj situaciji. ..Deklaratorna tuzba nije dopustena ako je cinidba iz spornog prava ili pravnog odnosa vec dospela ( u tome se ogleda njen supsidijarni karakter u odnosu na kondemnatornu tuzbu ). g) Tumacenje apstraktnih pravnih normi. . . mane u izjavama volje.Pravni odnos cije se utvrdjenje tuzbom trazi mora biti postojeci ( tj. ne moze se traziti utvrdjenje buducih i nepostojecih pravnih odnosa ). .. . postojanje krivice. .U deklaratornoj tuzbi.Cilj ove tuzbe jeste da izmedju parnicnih stranaka stvori izvesnost i pravnu sigurnost kako bi one mogle da odrede svoje buduce ponasanje. neophodno je za podnosenje takve tuzbe da sporni pravni odnos ima neposredan uticaj na pravni polozaj tuzioca. . v) Pravna kvalifikacija jednog pravnog odnosa. predmet deklaratorne tuzbe ne mogu da budu: a) Elementi ili prethodna pitanja iz jednog pravnog odnosa ( postojanje protivpravnosti. nema smetnji da se zahteva utvrdjenje postojanja pravnih odnosa zasnovanih pod odloznim ili raskidnim uslovom ili rokom. . d) Prava koja nisu tuziva.Kada govorimo o pravnom odnosu. .Npr: A je dao u zakup svoje zemljiste B. odnosno neistinitost neke isprave. postojanja prava na naknadu stete.Predmet deklaratorne tuzbe moze da bude utvrdjenje postojanja ili nepostojanja ugovora. A) Pravo ili pravni odnos . utvrdjenje naslednog prava na zaostavstini lica koje je jos zivo. . naslednog prava. utvrdjenje da li je dug izmiren ).) Pojam i vrste . pa cak i utvrdjenje postojanja ili nepostojanja potrazivanja. ako su se stekle sve cinjenice iz dispozicije materijalnopravne norme za njegovo zasnivanje.). .U tom slucaju. A podnosi tuzbu protiv C i trazi da sud utvrdi da pravo plodouzivanja ne postoji. mislimo na pravni odnos izmedju parnicnih stranaka.Prema tome da li se deklaratornom tuzbom zahteva utvrdjenje postojanja prava ili pravnog odnosa ili utvrdjenje nepostojanja istih. Npr..

tako da je tuziocu. nece postojati slucaj zabrane dvostruke litispendencije. nego sto je to slucaj sa zahtevom iz deklaratorne tuzbe. tuzilac nece moci nikada da istakne deklaratorni tuzbeni zahtev.U drugom slucaju. . .U principu. kondemnatornom ili preobrazajnom tuzbom. jer ne postoji identitet izmedju zahteva istaknutog u deklaratornoj i kondemnatornoj tuzbi. Ako sud odbije tuzbeni zahtev tuzenog kao neosnovan.Kod pozitivnih deklaratornih tuzni. pozitivni ili negativni. . 57 .Zbog toga se kaze da je deklaratorna tuzba supsidijarna u odnosu na kondemnatornu. odluka ce implicitno da obuhvati i odluku suda o zahtevu tuzioca iz deklaratorne tuzbe.Ovom tuzbom moze da se zahteva da se utvrdi autenticnost isprave (ali ne i istinitost sadrzaja). npr. b) Pravni interes za podnosenje ove tuzbe ce postojati i kada tuzilac ima pravni interes da se utvrdi postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa. tuzilac moze da zahteva utvrdjenje da postoji protivpravna nelojalna konkurencija na trzistu ). Ako sud odbije tuzbeni zahtev.Ako je pravnu zastitu moguce postici drugim sredstvima.Za razliku od kondemnatornih zahteva kod kojih postojanje pravnog interesa proizlazi iz samog cilja podnosenja tuzbe ( dobijanje izvrsnog naslova ). istakne kondemnatorni zahtev i zahteva da sud obaveze A na naknadu ugovorne stete. nestaje pravni interes tuzioca za deklaratorni tuzbeni zahtev. ( ovde se radi o dopustenosti tuzbe u pogledu buducih potrazivanja iz vec nastalog pravnog odnosa ).Ovde tuzeni trazi od suda da mu pruzi siru zastitu. pak.Primeri: * A podnese kondemnatornu tuzbu protiv B i zahteva placanje kupoprodajne cene. cime je ostvarena potpuna pravna zastita tuzenog. * A podnese protiv B deklaratorni. . jer vec tece parnica izmedju istih stranaka u istoj pravnoj stvari ( zabrana dvostruke litispendencije ). obezbedjena potpuna pravna zastita.Medjutim. .U prvom slucaju. odluka suda sadrzi u sebi implicitno i odluku o nepostojanju ugovora. . isticanjem kondemnatornog zahteva u postupku. B) Pravni interes za deklaratornu tuzbu . . dok kod negativnih tuzbi takav interes postoji kada tuzeni tvrdi da odredjeni pravni odnos postoji ili tvrdi da ima potrazivanje prema tuziocu. pre nego sto dospe potrazivanje iz takvog odnosa. kada su potrazivanja iz spornog pravnog odnosa vec dospela. tuzbeni zahtev da ugovor ne postoji. . v) Zakon pretpostavlja postojanje pravnog interesa za tuzbu i kada tuzilac trazi da se utvrdi autenticnost neke isprave. kod deklaratorne tuzbe se zahteva postojanje posebne pravnozastitne potrebe. i u ovom slucaju.. . kada je neophodno da se ostvari pravna izvesnost i da se izbegne nastajanje novih sporova. pravni interes postoji kada tuzeni osporava postojanje odredjenog pravnog odnosa. .ZPP konkretizuje postojanja pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe na sledeci nacin: a) Zakon moze da predvidi mogucnost da tuzilac zastiti svoj pravni polozaj podnosenjem tuzbe za utvrdjenje ( npr.Tuzilac moze da zahteva deklaratornu sudsku zastitu samo kada je to celishodno. nedostaje pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe. B. deklaratorna tuzba je nedopustena. . u toku postupka. B podize negativnu deklaratornu tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da ugovor ne postoji.

odnosno nepostojanje predmet prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje mora da bude prejudicijalan za merotorno resenje glavnog pitanja. ako A. 58 . A podize deklaratorni zahtev za utvrdjenje da je vlasnik stvari.Tuzilac moze tokom trajanja parnice da istakne prejudicijalni ( incidentni ) zahtev za utvrdjenje da jedan pravni odnos postoji. . ovakva odluka suda bi ga vezivala i u kasnije postupku po kondemnatornoj tuzbi T prema A za naknadu stete. tako da odluka o postojanju. niti menja materijalnopravni odnos koji je predmet sudske zastite. .Ako sud usvoji kondemnatorni zahtev A i obaveze B da preda stvar.Deklaratorna sudska odluka niti stvara. G) Domasaj deklaratornog tuzbenog zahteva .Npr. te da ostane sporan do zakljucenja glavne rasprave. .Medjutim.Radi se o tome da prethodno pitanje postaje predmet posebnog tuzbenog zahteva. . Stoga. odnosno ne postoji. 45. Sud je u kasnijoj parnici vezan ranijim utvrdjenjem da postoji obaveza A da T nakadi stetu.S druge strane.Sud o prejudicijalnom zahtevu odlucuje zajedno s glavnim tuzbenim zahtevom.Postojanje pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe je procesna pretpostavka na cije postojanje sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. b) Prejudicijalni pravni odnos mora da postane sporan u toku trajanja parnice.Primer: A. odnosno nepostojanju pravnog odnosa javilo kao prethodno. drzalac. tuzeni B moze i nakon donosenja kondemnatorne sudske odluke da osporava pravo svojine A. odluka suda o takvom tuzbenom zahtevu obuhvacena je pravnom snagom presude koje je ogranicena i u subjektivno ( na stranke ) i u objektivnom smislu ( na predmet spora ). nije iskljuceno da je postojanje pravnog odnosa bilo sporno izmedju stranaka i pre pocetka toka postupka. Nije moguce da sud odluci najpre o prejudicijalnom zahtevu. pored kondemnatornog. i to medjupresudom.Medjutim. B u eventualnim kasnijim parnicama nece moci da osporava pravo svojine A. B odbija jer spori da je A vlasnik. i sud odbije takav tuzbeni zahtev kao neosnovan.Dopustenost isticanja incidentnog zahteva za utvrdjenje je vezana za ispunjenje niza uslova: a) Zahtev moze da se podnese samo ako parnica vec tece i to do zakljucenja glavne rasprave. zakon izricito napominje da njeno podnosenje ne znaci i preinacenje tuzbe. tako da obavezuje sud i u drugom postupku u kome bi se pitanje o postojanju. g) Sud mora da bude stvarno nadlezan i za resenje prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje.Dakle. .) Prejudicijelni zahtev za utvrdjenje . . a nedostatak pravnog interesa vodi odbacivanju tuzbe. odnosno nepostojanju prejudicijalnog odnosa ulazi u izreku presude. ako A podneo protiv T negativnu tuzbu za utvrdjenje da ne postoji obaveza da T naknadi stetu iz vanugovornog odnosa.Isticanje prejudicijalnog tuzbenog zahteva uz glavni bi trebalo da se smatra preinacenjem tuzbe prema opstim pravilima. istakne i zahtev da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. preda pokretnu stvar. od njegovog resenja mora da zavisi i ishod spora. i takva odluka suda ce biti obuhvacena pravnom snagom presude. vlasnik zahteva tuzbom da mu B. odluka suda o deklaratornom tuzbenom zahtevu je podobna za materijalnu pravosnaznost. . v) Pravni odnos cije je postojanje. . medjutim. . .V) Znacaj pravnog interesa za deklaratornu tuzbu . .

v) tuzbe u kojima se zahteva da sud izrekne prestanak jednog pravnog odnosa ( npr. .) Promenu istovetnosti tuzbenog zahteva. . .Za konstitutivne tuzbe vazi princip numerus calusus.Ako sud odbije preobrazajni tuzbeni zahtev kao neosnovan. B) Vrste . b) tuzbe u kojima se zahteva promena u jednom pravnom odnosu. . V zahteva naknadu stete.) Preobrazajna ( konstitutivna ) tuzba A) Pojam i smisao . . . . . 59 . ..Preobrazajna tuzba je procesnopravni pandan materijalnim preobrazajnim ovlascenjima.. preobrazajna tuzba koja prodje u postupku konstituise novo pravno stanje ( deklaratorna samo konstatuje postojanje nekog stanja ).. status privrednog drustva. .Npr: V trazi tuzbom da mu B vrati gitaru koju mu je dao na poslugu. promeni ili gasenju pravnih odnosa izmedju parnicnih stranaka.).Preobrazajna tuzba je upravljena ka stvaranju. isti zivotni dogadjaj ( iste cinjenice ) a trazi drugu pravnu posledicau.) koji imaju i uticaj na pravni polozaj trecih lica mogu da se vrse samo u parnicnom postupku ( npr.Za razliku od deklaratorne.Za dopustenost ove tuzbe ne zahteva se posebno postojanje pravnog interesa tuzioca.Razlog je celishodnost kao i organaska vezanost incidentnog zahteva za utvrdjenje s glavnim kondemnatornim zahtevom. preinacenje tuzbenog zahteva u ovom smislu znaci promenu bilo kog cinioca predmeta spora. takva odluka suda je u dejstvima jednaka s deklaratornom sudskom odlukom kojom se utvrdjuje nepostojanje odredjenog pravnog odnosa. . tj.Presude kojima se resava o konstitutivnoj tuzbi deluju erga omnes. postoji preinacenje tuzbe. te da je C stekao pravo svojine od nevlasnika. razvod braka ). tuzba za ponistenje ili razvod braka.Objektivno preinacenje tuzbe znaci: 1. cak i kada osnov tuzbe ( cinjenice ) ostane isti. Kada V sazna da je B prodao gitaru. dopustene su samo one tuzbe s preobrazajnim karaterom koje zakon izricito predvidja.Tuzbeni zahtev se menja kada se promeni predmet spora. 46.Konstitutivne tuzbe mogu da budu upravljene da odluka po njima proizvodi dejstvo ex tunc ( to su tuzbe upravljene na ponistaj odluke skupstine akcionara ) ili ex nunc ( takvo dejstvo imaju osnovani konstitutivni zahtevi koji su upravljeni na razvod braka ).Njen cilj je da autoritetom sudskog judikata stvori promenu u pravnom polozaju izmedju parnicnih stranaka. 47. .S obzirom na sadrzinu tuzbenog zahteva razlikujemo: a) tuzbe u kojima se zahteva konstituisanje jednog pravnog stanja ili pravnog odnosa.Ako se menja pravna posledica koja se tuzbom trazi..Dakle. .) Objektivno preinacenje tuzbe .Buduci da se predmet spora sastoji od dva cinioca ( cinejnica i pravne posledice ).Zakon predvidja da preobrazajna ovlascenja u nekim osetljivim pravnim odnosima ( porodicni odnosi. .

.Nece postojati preinacenje ni kada tuzilac s kondemnatornog zahteva prelazi na deklaratorni niti ako tuzilac umesto povracaja stvari.Stricto sensu. 3. odnosno parnica po preinacenoj tuzbi.Pod preinacenjem tuzbe ne podrazumeva se isticanje incidentnog zahteva za utvrdjenje.) Poseban vid preinacenja tuzbe ( kada se ne zahteva pristanak tuzenog ) . nastupe nove okolnosti koje opravdavaju da se tuzbeni zahtev izmeni.Moguce je da se zamisli i preinacenje tuzbe kada tuzilac zeli samo da dopuni cinjenicne navode. ali i ne mora da navede u tuzbi. 4. kako bi mogucnost ovakvog nacina kumulacije tuzbenih zahteva podvrgao blazem rezimu koji vazi za preinacenje tuzbe. verenika. ako se time istovremeno ne menja i njen osnov ( npr. . 2. . ali iznosenjem novih cinjenica obuhvati dispoziciju druge materijalnopravne norme.Zakon dopusta preinacenje tuzbe u prva dva vida ( promena istovetnosti zahteva i povecanje postojeceg zahteva ) kada. . kao i slucaj kada je tuzilac samo promenio. tuzi B. . .) Isticanje drugog zahteva uz postojeci. pozivanje na drugi pravni osnov u tuzbi ne znaci i njeno preinacenje.Na smanjenje tuzbenog zahteva ne primenjuju se odredbe o povlacenju tuzbe. parnica po inicijalnom tuzbenom zahtevu se gasi i pocinje da tece novi postupak. nakon podizanja tuzbe. tuzilac trazi 5 umesto 10 hiljada ). .. odnosno momenat dostavljanja tuzbe.Pod preinacenjem tuzbe ne smatra se ni isticanje zahteva za naknadu stete prouzrokovane nesavesnim vodjenjem parnice ( u ovakvom slucaju sud ce razdvojiti postupak ). cak i bez promene osnova tuzbe.Kada se tuzba preinaci. ovaj slucaj preinacenja tuzbe predstavlja kumulaciju tuzbenih zahteva. . i zahteva povracaj poklona koji je ucinila zbog predstojeceg.Tuzba se uvek preinacuje kada tuzilac s deklaratornog tuzbenog zahteva prelazi na kondemnatorni. niti zahteva koji spadaju u fakultativne sastojke tuzbe. zatrazi od suda da utvrdi njegovo vlasnistvo. predstavlja njeno preinacenje ( tuzilac sad umesto 10 zahteva 15 hiljada kao naknadu stete ). ZPP isticanje drugog tuzbenog zahteva uz postojeci smatra preinacenjem tuzbe. sa svim procesnim i materijalnopravnim posledicama koje povlace sa sobom momenat podnosenja. dopunio ili ispravio pojedine navode.Od momenta preinacenja tuzbe pocinje da tece litispendencija po preinacenom tuzbenom zahtevu. . Nebitno je za predmet spora da li se A u tuzbi poziva na neblagodarnost poklonoprimca ili istice kondikcijski zahtev. kao sto je predlog za obezbedjenje dokaza ili odredjenje privremenih mera.Medjutim.S obzirom na to da odredjenje predmeta spora ne obuhvata i pravnu kvalifikaciju cinjenica koju tuzilac moze. 48.Smanjenje tuzbenog zahteva nece predstavljati preinacenje tuzbe.Npr: A. 5.Svako povecanje tuzbenog zahteva. . . cime ne dira u sam tuzbeni zahtev. . ali neodrzanog vencanja. njegovo smanjenje.) Sta se ne smatra preinacenjem tuzbe .) Subjektivno preinacenje tuzbe 60 . . verenica.Preinacenjem tuzbe se ne smatra promena pravnog osnova tuzbenog zahteva.) Povecanje tuzbenog zahteva.

ako se u medjuvremenu promene okolnosti koje mogu uticati na nadleznost suda. neophodan je pristanak novog. prilikom zakljucenja ugovora. Smatra da ga je udarilo vozilo ciji je vlasnik P. .Preinacenje je dopusteno samo do zakljucenja glavne rasprave.U ovom slucaju. one nece imati uticaja na vec jednom zasnovanu stvarnu i mesnu nadleznost suda. . 49.Ne radi se o preinacenju tuzbe kada se samo zeli ispraviti greska u navodjenju identiteta tuzenog. . b) Perpetuatio fori: po prijemu tuzbe sud ocenjuje.Sud moze. da je vrati tuziocu da je u za to ostavljenom roku uredi. Naime. da li je nadlezan i u kom sastavu ce voditi parnicu i odlucivati. smatra se da je tuzilac ovo pravo iskoristio.Tuzilac moze do zakljucenja glavne rasprave da. U parnici za naknadu stete ispostavi se da je P bio na odmoru u vreme stetnog dogadjaja. pa npr: A bude povredjen na pesackom prelazu. izbor suda koji je tuzilac ucinio u tuzbi je neopoziv. ako se on vec upustio da raspravlja u meritumu ( ista je stvari i kada se menja tuzilac ). . . bio sam zastupnik X doo. a ne ono prema kome zeli da ostvari pravnu zastitu.) Dejstva podnosenja tuzbe sudu A) Uopste . tuzi drugo lice. stranke u parnici su A i P.Ako tuzilac zeli da tuzi drugo lice umesto inicijalnog tuzenog. po sluzbenoj duznosti.DOPUSTENOST PREINACENJA TUZBE . . . Do subjektivnog preiznacenja tuzbe moze doci samo uz pristanak P i C. Tokom parnice shvati da je B. odnosno nepostojanje apsolutne nenadleznosti redovnih sudova. Smatra da bi umesto B trebalo sada da tuzi X doo. . .Npr: A podnese tuzbu protiv B iz ugovora o delu. .Do subjektivnog preinacenja tuzbe moze da dodje kada tuzilac iz zablude osnaci kao tuzenog drugo lice. B) Procesna dejstva .Subjektivnom preinacenju tuzbe ne moze da se protivi nuzni suparnicar na kojeg se tuzba prosiruje tokom parnice.Preinacenje je dopusteno ako se stekne jedan od dva alternativna uslova: a) ako se tuzeni saglasi s preinacenjem.Druga je situacija kada postoji error in personam u pogledu odredjenja identiteta tuzenog. Stoga. .Podnosenjem tuzbe sudu nastupaju procesne posledice: a) Parnicni postupak pocinje da tece. A zeli da umesto P tuzi C. 61 . v) U slucaju elektivne nadleznosti. da otkloni njene formalne i sadrzinske nedostatke. ali i inicijalno tuzenog. ako tuzbu nije podneo advokat.Tuzba se podnosi pisarnici suda. b) ako sud odluci da preinacenje dopusti ( a dopustice ako je preinacenje celishodno i ako postupak po preinacenoj tuzbi nece znatno produziti trajanje parnice ).. Ako on izostane. Interes je tuzenog da sud konacno odluci o spornom odnosu s tuziocem i da ga obaveze da snosi troskove postupka.Pravilo o ustaljuvanju nadleznosti nema dejstva u odnosu na: * postojanje. . umesto prvobitno tuzenog. sud je duzan da merotorno resi spor i odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.Kod subjektivnog preinacenja tuzbe radi se o promeni identiteta tuzenog u postupku. te da je stetu pricinio C.

ako rok za ispunjenje obaveze nije odredjen. incidentnim zahtevom za utvrdjenje.) Pravne posledice litispendencije A) Procesnopravne posledice . .Parnica pocinje da tece i kada su zahtevi tuzioca ili tuzenog istaknuti i u toku postupka. preinacenjem tuzbe.Pocetak litispendencije povlaci za sobom i zabranu dvostruke litispendencije. v) na iznos neplacenih i dospelih kamata moze se zahtevati zatezna kamata. parnica koja je ranije pocela da tece. V) Materijalnopravna dejstva .Unutrasnja harmonija sistema iskljucuje mogucnost da istovremeno pred sva razlicita suda teku dve parnice sa istim predmetom spora ciji bi ishod mogao da bude potencijalno razlicit. . ukljucujuci i sudsko poravnanje. i ona nastupa u momentu kada sud dostavi tuzenom tuzbu. tj. kada su to akti dostavljeni protivnoj strani.Ako sud u parnici koja je kasnije pocela da tece propusti da odbaci tuzbu i donese presudu koja postane pravosnazna. d) naslednici sticu pravo da nastave postupak u vezi sa zastitom nekih licnih i neprenosivih prava ostavioca.Sto se tice ovih zahteva.Od vogo principa postoji jedan izuzetak: pravosnaznost presude bi trebalo da ima prednost u odnosu na litispendenciju.Najvaznije posledice su: a) prekid zastarelosti pod uslovom da se postupak nastavi. . b) Pravosnaznoscu resenja o odbacivanju tuzbe. odnosno nepostojanje direktne medjunarodne nadleznosti suda RS ( ona se ustaljuje tek kad tuzba bude dostavljena tuzenom ). g) duznik pada u docnju.Litispendencija prestaje: a) Nastupom pravosnaznosti merotirne odluke. parnica pocinje da tece od onog trenutka kada je o njima obavesten protivnik podnosioca zahteva.Od momenta podnosenja tuzbe. . .) Litispendencija 1. b) prekid roka za odrzaj. v) Povlacenjem tuzbe. * pravila medjunarodnog prava o izuzecu od jurisdijcije domacih sudova do kojeg je doslo nakon sto je postupak poceo da tece. ako je on vec pokrenuo postupak. . . 50.) Pojam i znacaj . stranka i njeni zastupnici su duzni da obaveste sud o promeni adrese. 2.Zabrana dvostruke litispendencije ima za cilj da harmonizuje odlucivanje u okviru jedinstvenog pravnog sistema.* postojanje. .Litispendencija znaci da je parnica pocela da tece.Podnosenjem tuzbe prekidaju se i materijalnopravni rokovi za podnosenje tuzbe od cijeg odrzanja zavisi dopustenost tuzbe. . g) Kao i iz ostalih razloga zbog kojih parnica prestaje. a takav slucaj je s protivtuzbom. a u kojoj nije doneta pravosnazna 62 .

dj) obavestenje treceg lica o parnici.Kada je podneta kondemnatorna tuzba. Tuzba A protiv T da ugovor nije punovazan ne bi bila doputena.Povreda pravila o zabrani dvostruke litispendencije predstavlja zalbeni razlog. e) otudjenje spornog prava ili stvari nakon nastupa litispendencije nema vise uticaja na parnicu. ali na ovu povredu postupka drugostepeni sud ne pazi ex officio. v) podizanje tuzbe glavnog mesanja. a potom i negativna tuzba za utvrdjenje. jer ako sud odbije tuzbeni zahtev T kao neosnovan. Ovu drugu bi sud trebalo da odbaci zbog nepostojanja pravnog interesa.deklaratorna. . 63 . vazno je napomenuti da takav identitet postoji i izmedju pozitivne i negativne deklaratorne tuzbe.Ako je odluceno o zahtevu o kome je parnica vec pocela da tece.Buduci da sud nema uvid u sve parnice koje su u toku. za postojanje zapocete parnice saznaje iz prigovora tuzenog ( prigovor litispendencije ). drugostepeni sud ce doneti resenje kojim ukida prvostepenu presudu i odbacije tuzbu.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je ugovor punovazan. V) Materijalnopravne posledice .Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. a zatim.Ova dejstva se odnose na savesnost drzaoca stvari. na osnovu istih cinjenica. . . .Zabrana dvostruke litispendencije vazi samo onda kada postoji identitet stranaka i identitet spora. A tuzi T i zahteva da mu T preda stvar. Z tuzi T i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o zajmu nistav ili prestao otkazom. .Sto se tice identiteta predmeta spora. b) podizanje prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje. d) cesce umesaca. jer postoji identitet cinjenica. uprkos tome sto je ranije pokrenuta ( tako je u uporednom pravu. A tuzi T i zahteva da sud utvrdi obrnuto. B) Ostale procesnopravne posledice: a) za preinacenje tuzbe potreban je i pristanak tuzenog.Zabrana dvostruke litispendencije ne moze nikada da obuhvati i podnosenje dve pozitivne tuzbe za utvrdjenje niti podnosenje tuzbe za utvrdjenje i kondemnatorne tuzbe na osnovu istih cinjenica. ali ne i kod nas ). Ovde ne postoji identitet predmeta spora.O zabrani dvostruke litispendencije prvostepeni sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti. jer eventualna presuda doneta u korist T nema dejstvo izvrsnosti. identitet predmeta spora ne postoji. .Npr: T tuzi Z i zahteva placanje zakupnine za maj. . bice obustavljena resenjem o odbacivanju tuzbe. Ovde ne postoji identitet predmeta spora.presuda. .Identitet stranaka postoji kada se iste stranke javljaju kao stranke u obe parnice ( nije neophodno da imaju iste procesne uloge ). g) podizanje protivtuzbe.Suprotno tome. to ne znaci da ce usvojiti tuzbeni zahtev A kao osnovan. . . uvek postoji identitet tuzbenih zahteva kada se najpre podnese kondemnatorna tuzba. . . .Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je T vlasnik stvari. kao i javnog tuzioca u javnom interesu. .

Ako uslova nema. a ne o pretpostavkama za nastanak parnice.) Pojam i sustina . funkcionalna i mesna nadleznost suda kojem je podneta tuzba. . .Do parnice dolazi i kada procesne pretpostavke nedostaju ( dakle termin”procesne pretpostavke” nije dobar ). i njihovo postojanje nije regulisano u normativnim aktima.) Podela procesnih pretpostavki A) Procesna pretpostavke koje se ticu suda: a) apsolutna nadleznost. . 2. .Radi se o pretpostavkama za meritorno oducivanje. . d) nepostojanje arbitraznog sporazuma ili nekog drugog ugovora kojim stranke poveravaju resavanje spora izabranom sudu.) Procesne pretpostavke 1.Pripremanje glavne rasprave pocinje podnosenjem tuzbe sudu i traje sve do rocista za glavnu raspravu. v) odsustvo imuniteta za tuzenog koji je strani drzavljanin.Procesne pretpostavke su cinjenice ( uslovi ) koje moraju da se ispune da bi sud mogao da se upusti u odlucivanje i merotorno odluzi o predmetu spora. on najpre ispituje da li uopste postoje uslovi da se raspravlja o tuzbenom zahtevu. . tuzba se odbacuje kao nedopustena. se ispituju procesne pretpostavke i odredjuje se i koncentrise procesna gradja o kojoj se raspravlja na glavnoj raspravi. d) zakazivanje rocista za glavnu raspravu. . B) Procesne pretpostavke koje se tizu stranaka: a) postojanje stranaka.Kada je tuzba podneta sudu. 64 .) Pripremanje glavne rasprave A) Pojam i znacaj .Procesne pretpostavke su teorijska kostrukcija. g) stvarna. sud moze vec i u ovoj fazi postupka da merotorno resi spor.Izuzetno. . tuzeni od ovog momenta odgovara kao nesavestan drzalac.Kada parnica pocne da tece po reivindikacionoj tuzbi. mogucnost da se odredjena pravna stvar resava pred sudom u parnicnom postupku. . b) direktna medjunarodna nadleznost domaceg suda.Ovaj postupak obuhvata: a) prethodno ispitivanje tuzbe. 51.Poklonoprimac se smatra savesnim drzaocem sve dok ne sazna za zahtev za vracanje poklona.predmetu spora. 52.U ovoj fazi postupka. B) Tok pripremnog postupka .. g) odrzavanje pripremnog rocista. v) dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor. po pravilu.Zalba protiv odluka o upravljanju postukom koje se donose u toku pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena.

.Sud ispituje postojanje procesnih pretpostavki vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. b) za podizanje tuzbe mora da postoji pravni interes.) Znacaj procesnih pretpostavki A) Momenat ocene i odluka suda . V) Procesne pretpostavke koje se ticu tuzbe: a) tuzba mora da bude uredna. .Apsolutne su one na koje sud pazi ex oficio. . do pravosnaznosti okoncanja parnice.Ako nadje da postoji smetnja za dalje vodjenje postupka koja je otklonjiva. . Dj) Ostale podele . dok relativne sud uzima u obzir samo po prigovoru stranke.Ako se radi o neotklonjivoj procesnoj smetnji: nedostaktu apsolutne nadleznosti. . prekoracenju roka za podizanje tuzbe.. prava na vodjenje spora.b) stranacka sposobnost tuzioca i tuzanog. samo do odredjenog momenta u parnici. .O postojanju ili nepostojanju neke od procesnih pretpostavki sud odlucuje resenjem na koje posebna zalba nije dozvoljena.Sud je duzan da sa strankama posebno raspravlja o postojanju. pravnog interesa za podizanje tuzbe. v) postojanje tuzivosti subjektivnog prava. d) postojanje urednog punomocja kada stranka vodi spor putem punomocnika.). odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki i da izvodi dokazni postupak o cinjenicama na kojima se one zasnivaju. postojanju litispendencije. . 3. g) uredno zastupanje kada je u pitanju zastupnik pravnog lica.zabrana dvostruke litispendencije. .Opste procesne pretpostavke vaze u svakoj parnici. postojanju res iudicata. dj) postojanje prava na vodjenje spora. . stupanje u pojedine stadijume parnice ili za preduzimanje odredjenih parnicnih radnji ( npr. nepostojanju pravnog interesa. b) nepostojanje pravosnazne presude u istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka.Pod negativnim pretpostavkama se podrazumevaju one cinjenice cije postojanje predstavlja smetnju za raspravljanje i odlucivanje o tuzbenom zahtevu. .po pravilu.Postoje otklonjive ( sve ostale ) i neotklonjive smetnje ( nedostatak apsolutne nadleznosti suda. G) Procesne pretpostavke koje se tizu predmeta spora: a) nepostojanje ranije zapocete parnice izmedju istih stranaka sa istim predmetom spora.. Sud tuzbu odbacuje kao nedopustenu. a u slucaju odsustva parnicne sposobnosti postojanje urednog zakonskog zastupanja. sud preduzima mere da se ovakvi nedostati otklone. odsustvo medjunarodne nadleznosti domaceg pravosudja.Postojanje posebnih procesnih pretpostavki je uslov za pokretanje posebnih parnica.Pozitivne procesne pretpostavke su cinjenice koje moraju da postoje da bi sud mogao da se upusti u raspravljanje i odlucivanje o predmetu spora. v) parnicna sposobnost tuzioca i tuzenog.Prema duznosti suda da pazi na procesne pretpostavke razlikuju se: apsolutne i relativne. B) Nuznost postojanja procesnih pretpostavki 65 . vrednost spora iznad 500000 dinara je posebna procesna pretpostavka za dopustenost za podnosenje vanrednog pravnog leka-revizije ).

* postojanje derektne medjunarodne nadleznosti. nuzno je da procesne pretpostavke postoje u momentu kada je glavna rasprava zakljucena. Na pripremnom rocistu. tuzba ce se odbaciti i u postupku po zalbi na provostepenu presudu.Da bi sud mogao meritorno da odluci. * prigovor zabrane dvostruke litispendencije. 4. b) za postojanje mesna nadleznosti je dovoljno da postoji u momentu kada je tuzba podneta sudu ( perpetiatio fori ). pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. . . doslo bi do povrede osnovnih nacela postupka zbog kojih bi presuda bila nistava. . sud posumnja da je T parnicno sposoban. . * apsolutna nadleznost suda opste nadleznosti. * postojanje pravnog interesa za tuzbu..Od ovog pravila postoje sledeca odstupanja: a) za postojanje direktne medjunarodne nadleznosti domaceg suda dovoljno je da je ona data u momentu pocetka parnice ( perpetuatio iurisdictionis ). . kao sto je sporazum o arbitrazi. vec se prvostepena presuda ukida. ( dakle.Kada su u pitanju otklonjive procesne smetnje. . * stranacka i parnicna sposobnost.Naime. odmah se vidi da je zahtev neosnovan.Ako se pojave nedostaci u pogledu postojanja stranke. * postojanje stvarne i mesne nadleznosti.Ali trebalo bi se pridrzavati sledeceg redosleda: * urednost tuzbe. * procesna legitimacija. tj.Kada se radi o neotklonjivim procesnim smetnjama. 66 .) Redosled po kome se vrsi ispitivanje procesnih pretpostavki . dok je vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe utvrdio da se navodi izneti u listu uopste ne odnose na T.Ako je sud odlucio meritorno i pored toga sto su postojale procesne smetnje. * postojanje stranke. stranacke i parnicne sposobnosti. * nepostojanje ostalih procesnih smetnju. iako je slucaj jednostavan. . tuzba se ne odbacuje. V) Posledice nedostatka procesnih pretpostavki .Sud je duzan da prethodno odluci o postojanju procesnih pretpostavki. dok kaznije moze i da odpadne.Npr: T tuzi list A zbog navodne povrede prava licnosti za naknadu stete. * odsustvo imuniteta tuzenog. takva odluka je nistava i moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. tuzba se ne odbacuje.. . vec se postupak prekida. meritornom odlukom protiv stranke koja nije parnicno sporobna. * tuzivost subjektivnog prava. a predmet vraca prvostepenom sudu kako bi se u novom postupku otklonili svi procesni nedostaci.Zakon ne predvidja redosled po kome sud treba da ispituje procesne pretpostavke. sud bi ipak morao prvo da odlucuje o procesnoj smetnji i da se prodje dokazni postupak za parnicnu sposobnost lica T )..

.Kako u nasem pravnom sistemu postoje sudovi opste nadleznosti i sudovi posebne nadleznosti.) Pojam i vrste nadleznosti 1. to mogu da budu i ugovori koji su na bilo koji nacin vezani za obavljanje registrovane privredne delatnosti.Medjunarodna nadleznost daje odgovor na pitanje da li je domaci sud nadlezan da postupi. cak i kada su oni fizicka lica.Ako se nadleznost privrednog suda zasnuje na jedan od ova dva nacina.53.Relativna nadleznost je: stvarna. .) Vrste nadleznosti . . .Kad je sud nadlezan. .Nadleznost sudova je uredjena zakonom.Pravilima o nadleznosti vrste suda resavanje sporova se raspodeljuje izmedju sudova opste i posebne nadleznosti. Ali.Sudovi opste nadleznosti sude sve gradjanskopravne sporove.. postupanje sudova zavisi od vrste sporne stvari. visi ili privredni. u okviru stvarne nadleznosti. .Relativnom nadleznostu vrsi se razgranicenje poslova izmedju domacih sudova. . - 67 .Privredni sud je nadlezan da sudi i sporove izmedju privrednih subjekata i drugih pravnih lica. siri se i na materijalne suparnicare stranaka. zakon trazi da spor nastane “u obavljanju delatnosti privrednih subjekata”.) Stvarna i funkcionalna nadleznost Stvarna nadleznost. b) Drugi nacin podrazumeva kombinaciju subjektivnog i objektivnog kriterijuma. .Stranke u parnici moraju da budu domaci i strani privredni subjekti. .Nadleznost privrednog suda ratione personae moze da se zasnuje na dva nacina: a) Prvi. . .Uobicajeno. 1. o nje i duzan da postupa u odredjenoj pravnoj stvari 2.Stvarna nadleznost privrednih sudova .) Nadleznost vrste suda . 54. .Obavljanje delatnosti privrednih subjekata odvija se putem ugovora u privredi.Kada za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda nije dovoljno samo postojanje subjektivnog kriterijuma. funkcionalna i mesna nadleznost. trazi se postojanje subjektivnog kriterijuma ( svojstvo stranaka u postupku ). i ona znaci krug poslova koji vrsi sud. razlikujemo. nadleznost vrste suda i stvarnu nadleznost u uzem smislu.Apsolutnom nadleznoscu vrsi se razgranicenje delatnosti izmedju parnicnih sudova i ostalih drzavnih sudova. .Pod drugim licima treba smatrati banke. Zakonom se direktno predvidja koji ce od sudova da postupa kao prvostepeni: osnovni. ali samo kada spor nastane u obavljanju delatnosti privrednih subjekata.) Pojam . finansijske i osiguravajuce organizacije. osim kada zakon izricito predvidja nadleznost privrednog suda. objektivni uslov se odnosi na pravnu prirodu spora..Pomocni kriterijum je objektivni i odnosi se na predmet spora.Nadleznost privrednih sudova se zasniva prvenstveno na subjektivnom ( personalnom kriterijumu ).Dakle. . . . privredni subjekti zakljucuju privredne ugovore ciji se predmet odnosi na njihovu delatnost. .

U sledecim pravnim stvarima visi sud je uvek nadlezan bez obzira na vrednost predmeta spora: sporovi iz autorskog prava ili iz prava industrijske svojine.NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA RATIONE CAUSAE . ako Zakonom nije predvidjena nadleznost nekog drugog suda.Za zasnivanje nadleznosti privrednog suda dovoljno je da spor ima bilo kakve veze s privrednim poslovanjem ( dakle ne mora da se radi samo o ugovorima. kao i o sporovima koji proizlaze iz primene propisa o privatizaciji i stranih ulaganja. . .Kriterijum za razgranicenje stvarne nadleznosti osnovnih i visih sudova nije samo predmet spora. ..Posto je odluceno koji sud je nadlezan da odlucuje o konkretnoj pravnoj stvari. B) Stvarna nadleznost visih sudova . . . vanparnicni i izvrsni postupak. . vec i vrednost predmeta spora. u drugom stepenu je nadlezan Apelacioni sud ( Apelacioni sud odlucuje i po zalbama na presude osnovnih sudova ). . . vec moze biti rec i o drugim izvorima obligacija ).) Stvarna nadleznost u uzem smislu . sporovi nastali povodom povrede i zastite prava licnosti. obaveznog socijalnog osiguranja. ako je steta proizasla iz medjusobnog privrednog odnosa ili je u posrednoj vezi s tim odnosom.Kada je osnovni sud nadlezan u prvom stepenu u vanparnicnom i izvrsnom postupku.Privredni sud je nadlezan da postupa po tuzbama za ponistaj arbitraznih odluka.) Funkcionalna nadleznost . A) Stvarna nadleznost osnovnih sudova . u drugom je nadlezan visi sud. a koji u postupku po vanrednim pravnim lekovima.Kada je visi sud nadlezan u prvom stepenu.Kada osnovni sud resava sporove. sporovi povodom strajka.Privredni sud je stvarno nadlezan da sudi i sporove o autorskom pravu. . bez obzira na svojstvo stranke u parnici. 3. 68 .Kada su pravila o stvarnoj nadleznosti resila pitanje koji sud u konkretnoj pravnoj stvari odlucuje u prvom stepenu. 2.On je nadlezan da sudi imovinskopravne sporove u kojima nije dopustena revizija s obzirom na vrednost predmeta spora. .Nadleznost privrednog suda postoji i kada se spor tice prava svojine i drugih stvarnih prava.Privredni sud odlucuje o svim sporovima koji proizlaze iz primene ZPD i drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata.Ovim institutom regulise se sudjenje po instancama u istoj pravnoj stvari.Ova nadleznost obuhvata i sporove koji proizlaze iz vanugovorne odgovornosti za stetu.Visi sud sudi kao prvostepeni u imovinskopravnim sporovima cija vrednost dopusta izjavljivanje revizije. .Osnovni sud je nadlezan da vodi parnicni. paternitetski i maternitetski sporovi. kada je spor vezan za medjusobne privredne odnose. sporovi radi ispravke informacija objavljenih u sredstvima javnih informisanja. kao i o pravu industrijske svojine pod uslovom da svojstvo stranaka imaju privredni subjekti... .Osnovni sudovi su nadlezni i da pruzaju medjunarodnu pravnu pomoc. ali samo u sporovima male vrednosti. ako je istovremeno ispunjen i subjektivni kriterijum. visi sud odlucuje po zalbi na odluku osnovnog suda. . pravila o funkcionalnoj nadleznosti odredjuju koji ce sud u toj istoj stvari postupati u drugom stepenu. razgranicava se nadleznost izmedju razlicitih prvostepenih sudova iste vrste.

a ponekad na osnovu veze koje predmet spora ima s teritorijom suda ( objektivni kriterijum ). .) Pojam . odnosno sediste tuzenog.) Vrste . .Ako se radi o interesima pravne sigurnosti.Pred posebne forume mogu se izneti samo zakonom predvidjene parnice. 2. mesna nadleznost se odredjuje na osnovu subjektivnog kriterijuma.) Mesna nadleznost.U postupcima po reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje uvek Vrhovni kasacioni sud.Izuzetno. .Za mnostvo parnica. . . .Uobicajeno boraviste se razlikuje od prebivalista po odsustvu subjektivnog elementa ( namera da se u odredjenom mestu stalno zivi ). jer tuzilac moze da bira da li ce tuzbu podneti sudu opsteg ili posebnog foruma.Redovno boraviste je mesto koje je centar zivotnih interesa jednog lica. studira ). pojam i vrste 1. opsta mesna nadleznost se moze zasnovati i na boravistu tuzenog fizickog lica.Nece postojati opsta mesna nadleznost suda na cijem podrucju tuzeni ima redovno boraviste.Pred sudom opsteg foruma se moze voditi svaka parnica. dok se od obicnog boravista razlikuje po tome sto je lice vezano za odredjeno mesto time sto se u njemu nalazi centar njegovih aktivnosti ( npr. ako se moze uzeti da ce tuzeni u kratkom vremenskom periodu to mesto napustiti. mesna nadleznost se radije odredjuje na osnovu veze predmeta spora sa teritorijom suda.Tuzba moze da se podnese i sudu gde tuzeni ima redovno ( trajno ) boraviste.) Opsta i posebne mesne nadleznosti 1. Ovakvi forumi se nazivaju elektivni. otvara se pored opsteg i poseban forum. 69 . beskucnik ). b) Posebnu. .. 56. jer se na taj nacin obezbedjuje da se spor resava pred subjektivno neutralnim forumom.Pravilima o mesnoj nadleznosti odredjuje se duznost stvarno nadleznog suda da postupa u odredjenoj pravnoj stvari teritorijalno. radi o porodicnim sporovima. a moze da je odredi i sud.Opsta mesna nadleznost se zasniva prema tome gde se nalazi prebivaliste. .Ako se npr.Kada je privredni sud nadlezan u prvom stepenu.) Opsta mesna nadleznost ( forum generale ) . . . . odredjene prema predmetu spora.Mesna nadleznost se uredjuje zakonom ( po pravilu ).Opredeljenje zakonodavca za objektivni ili subjektivni kriterijum temelji se na vrednovanju interesa stranaka. 55. u drugom je nadlezan Privredni apelacioni sud. ali moze i ugovorom. ako tuzeni nema prebivaliste ( npr.Ponekad se terotorijalno razgranicenje nadleznosti vrsi na osnovu veze koje parnicne stranke imaju s teritorijom suda ( subjektivni kriterijum ). . osim kada je to zakonom izricito iskljuceno.Mesna nadleznost se deli na: a) Opstu.

Za parnice koje se vode povodom sticanja stvarnog prava na nepokrtnosti ne postoji iskljuciva mesna nadleznost suda.Opsti forum se primenjuje i za zasnivanje nadleznosti kada u parnici ucestvuju materijalni suparnicari. tuzilac moze da bira izmedju opsteg foruma. . odnosno ustanove.Kada je rec o sporovima zbog smetanja drzavine na pokretnoj stvari.Postoji iskljuciva mesna nadleznost suda na cijem se podrucju nalazi sud koji sprovodi izvrsni. v) Sporovi iz odnosa s vojnim jedinicama i vojnim ustanovama . . smetanje drzavine ili zakup na nepokretnosti. sporovi o zakonskom izdrzavanju . odnosno boraviste. B) Alternativna ( elektivna ) nadleznost ( forum electivum ) .Posebni elektivni forumi vaze za sledece sporove: a) Bracni i porodicni sporovi. parnica za zastitu drzavine na pokretnoj stvari moze se povesti i pred sudom na cijem se podrucju dogodilo smetanje. . g) Sporovi u izvrsnom i stecajnom postupku . .Za sporove ciji su predmet pravo svojine ili druga stvarna prava na nepokretnostima. b) Sporovi o vazduhoplovu i brodu .U sporovima za utvrdjivanje ili osporavanje ocinstva i materinstva. 70 . kao i mogucnosti da tuzbu podnese sudu na cijem podrucju se nalazi njegovo prebivaliste. vec samo sudu koji je iskljucivo nadlezan. odnosno boraviste. te ono moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju ono ima prebivaliste.Tuzba protiv materijalnih suparnicara se moze podneti onom sudu koji je mesno nadlezan samo za jednog od njih.) Posebna mesna nadleznost ( forum speciale ) A) Iskljuciva mesna nadleznost ( forum exlusive ) . . odnosno brod upisan. 2. iskljucivo je mesno nadlezan sud na cijem podrucju se ta nepokretnost nalazi. tuzilac je obicno dete. b) Stvarnopravni sporovi . .Kod sporova za zakonsko izdrzavanje.Ovde je iskljucivo nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi sediste komande vojne jedinice.Bracni sporovi mogu da se resavaju pred opstim forumom ili pred sudom na cijem podrucju su supruznici imalo poslednje zajednicko prebivaliste. .forum rei sitae. odnosno stecajni postupak.Iskljuciva mesna nadleznost uklanja mogucnost da se parnica vodi pred bilo kojim drugim stvarno nadleznim sudom. .Postoje 4 slucaja iskljucive mesna nadleznosti: a) Sporovi o nepokretnostima .vise stetnika pricini stetu ostecenom na osnovu istih cinjenica..To su lica koja se nalaze u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ( suvlasnici ).Kod postojanja elektivne nadleznosti tuzilac moze da bira da li ce tuzbu da podnese sudu opste ili sudu posebne nadleznosti.Tuzilac ne moze da podnese tuzbu sudu opsteg foruma. odnosno cija prava i obaveze proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova.Ovde je iskljucivo mesno nadlezan sud na cijem se podrucju vodi upisnik u koji je vaduhoplov.

tuzilac-kupac moze da zasnuje i nadleznost suda koji je opste mesno nadlezan za prodavca.Do pravosnaznog okoncanja ostavinskog postupka. ali u konkretnom slucaju ne moze da se primeni nijedno pravilo o odredjenju mesne nadleznosti. . v) poslednjem zajednickom prebivalistu supruznika ili prebivalistu tuzioca u bracnim sporovima. .v) Sporovi iz naslednopravnih odnosa . moze biti nadlezan kako sud opste nadleznosti. g) prebivalistu ili boravistu tuzioca u bracno-imovinskim sporovima u vreme podnosenja tuzbe. Ovaj sporazum spada u procesnopravne ugovore.Tada se koristi pomocna ( supsidijarna ) nadleznost radi odredjenja mesna nadleznosti domaceg suda. . ali samo pod uslovom da je obaveza nastala za vreme boravka tuzenog u Srbiji. g) Sporovi iz ugovornih odnosa.Kada kupac vodi parnicu radi zastite prava na osnovu garancije proizvodjaca. V) Pomocna mesna nadleznost ( forum subsidiale ) . pa je cak i zabranjen po Regulativi Brisel 1. --> kao opsti forum za sve imovinske sporove.Sporovi iz ugovornih odnosa mogu se izneti pred sud na cijem podrucju je obaveza nastala ( forum loci contractus ) ili pred sud na cijem podrucju se nalazi mesto izvrsenja obaveze ( forum loci solutionis ). odnosno nastupila stetna posledica ( dakle tri foruma kod distancionih delikata su na raspolaganju ). 71 .Pomocna nadleznost se zasniva na sledecim cinjenicama: a) boravistu tuzenog. . Nije moguc sporazum stranaka o stvarnoj i funkcionalnoj nadleznosti. d) Sporovi o naknadi stete ( forum loci delicti commissi ) . b) prebivalistu tuzioca u sporovima za zakonsko izdrzavanje ili mestu nalazenja imovine tuzenog.Osim pred opsti forum. i njime se derogira nadleznost inace mesno nadleznog suda. 57. e) Imovinskopravni sporovi ( forum imovine ) .Javlja se u dva vida: --> kao vindikacioni forum ( tuzilac trazi predaju stvari ). kao i u sporovima o potrazivanjima poverioca. tuzilac-osteceni moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju je izvrsena stetna radnja.Sporovi koji se ticu placanja po ceku ili menici koje povedu njihovi drzaoci mogu se voditi i pred sudom na cijoj teritoriji se nalazi mesto koje je na menici oznaceno kao mesto placanja. pri cemu je mesno nadlezan sud gde se stvar nalazi ( forum rei sitae ). kada se spor tice prava i obaveza iz radnog odnosa. kada tuzeni nema prebivaliste u Srbiji.Forum je otvoren za zaposlenog pred sudom na cijem se podrucju rad obavlja ili se obavljao. ali i naomrazeniji. dj) Sporovi iz radnih odnosa ( forum loci laboris ) . te uspostavlja mesna nadleznost suda prema izboru stranaka. .) Prorogacija nadleznosti Prorogacioni sporazum je ugovor stranaka o mesnoj nadleznosti suda. . d) prebivalistu tuzioca u paternitetskim i maternitetskim parnicama.Ponekad je jasno da postoji jurisdikcija domaceg suda. za sudjenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa. pored opsteg foruma. tako i sud na cijem podrucju se nalazi ostavinski sud.Najefikasniji je.

Delegaciju vrsi neposredno visi sud.) Izricita prorogacija .. da izmeni i stvarnu nadleznost sudova.Prorogaciona klauzula je inkorporirana u pravni posao iz kojeg bi spor mogao na nastane. prekludiran je da to ucini u docnijim fazama postupka.U izvesnim slucajevima.) Delegacija i ordinacija nadleznosti 1. . . 2. .S obzirom na nuzne sastojke odgovora na tuzbu.Zakljucenje prorogacionog sporazuma je moguce sve do momenta dok ne nastupi litispendencija.Protiv resenja o delegaciji zalba nije dopustena. . . . .Precutna prorogacija moze.Kada je ocigledno da ce se pred drugim mesno nadleznim sudom lakse sprovesti postupak ili kada postoje drugi vazni razlozi za delegaciju.Nadleznost se prenosi s mesno nadleznog na drugi sud. prvostepeni sud obavestava neposredno visi koji odredjuje resenjem da u datoj stvari postupa drugi stvarno nadlezan sud s njegovog podrucja. .U pogledu uslova pod kojima je prorogacioni sporazum punovazan. ali to moze da ucini samo dok se ne odrzi pripremno rociste.Do nje dolazi kada inace mesno nadlezni sud.Od dopustenosti prorogacionog sporazuma treba razlikovati uslove za njegovu punovaznost. vec samo po prigovoru ).) Delegacija . po pravilu.) Precutna prorogacija ( prorogatio tacita ) . razlikujemo prorogacioni sporazum i prorogacionu klauzulu. ali samo u jednom slucaju: Ako se tuzba podnese visem sudu. generalna prorogaciona klauzula kojom se predvidja nadleznost suda za resavanje svih sporova iz svih pravnih odnosa koje postoje izmedju stranaka nije dopustena.Ovi su uredjeni delom procesnim normama ( obavezni sastojci. 58. u protivnom. .Za obe vrste izricite prorogacije neophodna je pismena forma. usled izuzeca ili iskljucenja sudije ili drugih razloga. ). sudovi nadlezni za 72 . . delom materijalnim pravilima ( mane volje. a ne stvarno nadleznom nizem. tuzeni je duzan da vec u tom podnesku istakne prigovor mesne nadleznosti.Postoji: a) Nuzna delegacija. . . .Ona ima nezavisnu pravnu sudbinu od pravnog posla u koji je inkorporirana. b) Svrsishodna delagacija. predmet i forma ). za razliku od izricite. jer se radi o posebnom pravnom ugovoru s procesnim dejstvima. Kada nastupe te okolnosti. pravilo je da se visi sud oglasi nenadleznim i ustupi predmet stvarno nadleznom sudu.Prorogacioni sporazum nije dopusten samo u slucajevima kada zakon predvidja postojanje iskljucive nadleznosti. te se smatra da je ucinjen precutni pristanak na zakljucenje prorogacionog sporazuma..1. nakon toga visi sud ne moze da se oglasi stvarno nenadleznim za predmete iz nadleznosti nizeg suda.Tzv. kada tuzeni ne istakne prigovor mesna nadleznosti suda kojem je tuzilac podneo tuzbu ( sud ne pazi ex officio na mesnu nadleznost.Do precutne prorogacije dolazi.Prorogacioni sporazum se zakljucuje nakon sto je spor nastao. . te tada dolazi do delegacije nadleznosti. . inace mesno nadlezan sud ne moze fakticki da postupa u konkretnoj pravnoj stvari ili to nije celishodno. ne moze da postupa.

zasnivanje i ustaljenje nadleznosti 1. kada je sigurno da postoji direktna medjunarodna nadleznost sudova u Srbiji. .Ovde je privlacenje potpuno.Kada je ovaj uslov ispunjen. . ali iz okolnosti slucaja ne moze da se utvrdi koji bi sud bio mesno nadlezan.Zasnivanje ovakve nadlenoznosti lezi u razlozima procesne ekonomocnosti.) Ispitivanje. v) Privlacenje nadleznosti kod objektivnog spajanja tuzbenih zahteva .) Ispitivanje nadleznosti . jer sud koji odlucuje o tuzbi moze odlucivati i o protivtuzbi samo ako je stvarno nadlezan da postupa u parnici po protivtuzbi. pri cemu u tuzbi trazi za sebe pravo o kome tece prvobitna parnica.Protivtuzba je tuzba koju tuzani podnosi protiv tuzioca u toku inicijalne parnice.delegaciju mogu.Moze se ocekivati da ce sud pred kojim se vodi neki drugi postupak ( npr.Potpuno privlacenje nadleznosti podrazumeva da postojanje jednog postupka ima za posledicu promenu u stvarnoj i mesnoj nadleznosti u povezanoj parnici. . stecajni ) mnogo brze i jeftinije da sprovede postupak ciji je subjekt sam stecajni duznik i cije se predmet tice pravnih poslova stecajnog duznika. povezanost parnice s nekim drugim postukom dovodi samo do promene mesne. 59.Tuzbu glavnog mesanja podnosi trece lice protiv stranaka ( tuzioca i tuzenog ) u toku njihove parnice. vanparnicnim ili stecajnim ). 73 . a) Privlacenje nadleznosti u sporu po tuzbi glavnog mesanja . da donesu resenje da u konkretnom predmetu postupa drugi stvarno nadlezni sud. . B) Vrste privlacenja nadleznosti .Jace privlacenje postoji kada nizi sudovi privlace predmete iz nadleznosti visih. odredjuje mesno nadlezni sud.Do spajanja tuzbenih zahteva u istoj tuzbi dolazi samo kada je za svaki od njih predvidjena ista vrsta postupka i kada je isti sud stvarno nadlezan za svaki od njih. 60.Tada VKS sam. ne i stvarne nadleznosti. te na rocistu za glavnu raspravu. na predlog stranke.) Atrakcija ( privlacenje ) nadleznosti A) Pojam . .Kod nepotpunog privlacenja. a on je ispituje razmatrajuci cinjenice koje su navedene u tuzbi i cinjenice koje su mu poznate. . .Nadleznost suda u odredjenoj pravnoj stvari zasniva se na njenoj povezanosti s nekim drugim postupkom ( parnicnim.Ovde je privlacenje nepotpuno. bilo na predlog stranke ili inace nadleznog suda.Sud ce i u daljem toku parnice imati prilike da ispita da li je nadlezan.) Ordinacija . na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. a slabije kad privlacenje ide obrnutim tokom. koji se vodi pred tim sodom ili na njegovom podrucju. b) Privlacenje nadleznosti po protivtuzbi . i to prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. dolazi do privlacenja nadleznosti ( koja je nepotpuna ). 2.Sud je duzan ex officio da ispita svoju nadleznost odmah nakon prijema tuzbe. jer sud koji je nadlezan da resava o tuzbenom zahtevu tuzioca protiv tuzenog postoje nadlezan da resava i u parnici koju vodi trece lice protiv tuzioca i tuzenog. . . izvrsnim.Ordinaciju nadleznosti vrsi VKS.

. pravilo perpetuatio fori ne vazi. prorogacija nadleznosti vise nije moguca. zbog vazenja pravila o zabrani dvostruke litispendencije. . . i ovaj sud kome je predmet ustupljen moze da se smatra nenadleznim.Pravilo o ustaljivanju nadlenznosti vazi za mesnu i obe vrste stvarne nadleznosti.Ostale sukobe nadleznosti resava VKS.) Sukob nadleznosti A) Pojam i vrste .Izmedju samih sudova moze doci samo do negativnog sukoba nadleznosti u kome dva suda odbijaju da postupaju u konkretnoj pravnoj stvari. 2.Pozitivni sukob nadleznosti nije moguc.S slucaju da tuzilac poveca tuzbeni zahtev. .Ako je sud bio nadlezan prema cinjenicama koje su postojale u momentu podnosenja tuzbe. tuzeni promeni domicil ). steta nije nastala ).. . .Posebna pravila vaze za razgranicenje jurisdikcije redovnih sudova o arbitraza.Nenadlezni sud moze da postane nadlezan samo ako stranke nakon tog momenta izricito ili precutno prorogiraju njegovu nadleznost. ukljucujuci i nadleznost vrste suda.Apelacioni sudovi i Privredni apelacioni sud resavaju sukob nadleznosti izmedju nizih sudova sa svog podrucja. 74 . . nizi sud mora da se oglasi nenadleznim i da ustupi predmet visem sudu. 61. . sud nece odbaciti tuzbu. . .Za postojanje nadleznosti je dovoljno da je ona postojala samo u jednom momentu tokom trajanja parnice.Sukob nadleznosti postoji kada razna tela koja odlucuju o pravima i obavezama gradjanskopravnog karatera prisvajaju ili odbijaju da odlucuju o konkretnoj pravnoj stvari. on ostaje nadlezan sve do momenta okoncanja parnicnog postupka. najkasnije u momentu kada je zakljucena glavna rasprava.Ako tuzeni ospori postojanje cinjenica na kojima bi sud trebalo da zasnuje svoju nadleznost. B) Razlozi . .Ako je za sudjenje po povecanom tuzbenom zahtevu stvarno nadlezan visi sud. . te se pokrece postupak za resavanje sukoba nadleznosti. V) Nadleznost za resavanje sukoba nadleznosti . .Ako sud nadje da osnov za nadleznost ne postoji ( npr.Kasnija promena cinjenica ( okolnosti ) na kojima je nadleznost zasnovana nema uticaja na vec ustanovljenu nadleznost u momentu podnosenja tuzbe ( npr. sud je duzan da sprovede dokazivanje.) Zasnivanje i ustaljivanje nadleznosti ( perpetuatio fori ) .Naprotiv.Tada kazemo da se nadleznost ustalila ( perpetuatio fori ). pri cemu je teret dokazivanja na tuziocu.Obrnuto.Pravilo je da sukob nadleznosti sudova iste vrste resava zajednicki neposredno visi sud. . vec ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. kada se okaminila nadleznost inace nadleznog suda. .Nase pravo ne sadrzi pravilo da je odluka suda koji se smatra nenadleznim obavezna za sud kome se predmet ustupa.Pravilo perpetuatio fori se ne primenjuje kada je tuzba podneta nenadleznom sudu. .

ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3 miliona dinara.Ocigledna omaska postoji kada je sud koji ustupa pogresno odredio identitet tuzenog. . * u drzavinskim parnicama.) Sastav prvostepenog suda . 75 .Sud kome je predmet ustupljen je vezan tim resenjem. uzoraka.Pravila o sastavu sudu uredjuju personalni sastav sudeceg tela u pojedinim fazama parnice.Lazni sukob nadleznosti postoji kada je drugom sudu predmet ustupljen zbog ocigledne omaske.Da li se sudi u vecu ili inokosno prvenstveno zavisi od stadijuma postupka.Odredjuje se: da li sud sudi u vecu.. .. . . . a trebalo je da bude ustupljen drugom sudu.Tada ce sud kome je predmet ustupljen jednostavno proslediti predmet drugom sudu i o tome ce obavestiti sud koji mu je predmet ustupio.Sve dok se sukob nadleznosti ne resi. . pogresno protumacio predmet spora ili pogresno shvatio podatke na osnovu kojih je odredjen tuzeni. 2.Ako je taj drugostepeni sud nadlezan da resava i sukob nadleznosti. .dostavlja ustupljeni predmet sudu koji je nadlezan da resi sukob nadleznosti. . onda je sud kome je ustupljen predmet vezan odlukom drugostepenog suda ( pa mora da postupa ). a izuzeci se mogu zakonom predvideti. 62. a drugostepeni sud je odbio zalbu i potrvrdio resenje prvostepenog suda. sporove koji se odnose na zastitu ili upotrebu pronalazaka i tehnickog unapredjenja.) Sastav suda 1.Pravilo je da sud sudi u vecu ( zborno sudjenje je ustavom predvidjeno ). sudi sudija pojedinac ( sporazum o inokosnom sudjenju. * u privrednim sporovima..G) Postupak za resavanje sukoba nadleznosti .nezavisno od vrednosti predmeta spora. .Lazni sukob nadleznosti postoji i kada je odluku doneo stvarno nenadlezni usd. D) Lazni sukob nadleznosti .U prvom stepenu sudi sudija pojedinac: * u sporovima po imovinskopravnim zahtevima.Postupak o sukobu nadleznosti okoncava se resenjem protiv kojeg nije dozvoljena zalba. .Vece u prvom stepenu sudi sporove iz autorskog prava. umesto veca. .prava na upotrebu firme.Ostale sporove sudi u prvom stepenu vece koje cine sudija i dvoje sudija porotnika. cija vrednost prelazi 3 miliona ninara.Stranke mogu da se sporazumeju da njihov imovinskopravni spor.Postupak pokrece sud kome je predmet ustupljen. pa je drugostepeni sud odlucujuci po zalbi ukinuo presudu i predmet ustupio drugom sudu. ako je drugostepeni sud istovremeno nadlezan i za resavanje sukoba nadleznosti. ako sudi u vecu.Sukob nadleznosti ne postoji kada je stranka ulozila zalbu na resenje suda kojim se oglasava nenadleznim.cist procesnopravni ugovor ). kakav je njegov sastav. .) Pojam . . kao i od vrednosti predmeta spora i vrste sporne stvari.. sud kome je ustupljen predmet je duzan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. .

Odlucuje u vecu o 3 sudije kada sudi u drugom stepenu ili na raspravi. . g) visina sudskih taksi.) Sastav drugostepenog suda. a moze i da nastavi samo da postupa u tom predmetu ( pogotovo ako se radi o poodmakloj fazi postupka ). 3. na zapisnik.Ukoliko je postupak pocelo da radi vece.Vrednost predmeta spora je vrednost zahteva koji tuzilac istice u tuzbi izrazen u novcu.Vece se sastoji od 7 sudija. zalba nije dozvoljena.Povrede pravila o sastavu suda predstavljaju apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka.) Vrednost predmeta spora A) Pojam i znacaj . to se moze izpraviti ad hoc.) Znacaj sastava suda .Ako sud zapocne postupak u nepravilnom sastavu.Prvistepeni sud. ono moze resiti da nastavi da sudi pojedinac.pravila o parnici u sporovima male vrednosti primenjuju se kada tuzbeni zahtev na koji se odnosi potrazivanje u novcu ne prelazi iznos od 100000 dinara. d) visina advokatskog honorara.Nema smetnji da stranke zakljuce sporazum o inokosnom sudjenju i u prorogacionom sporazumu ( ali ne moze ako dodje do bracnog. B) Opste pravilo za odredjivanje vrednosti spora .vece koje cine 3 sudije.Ovaj sporazum se moze zakljuciti sve do zakljucenja glavne rasprave ( pismeno. kada odlucuje po vanrednim pravnim lekovima. 63. . 76 .Od vrednosti predmeta spora zivisi: a) sastav prvostepenog suda.Ako se radi o obrnutom slucaju.Na svoj sastav sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom celog postupka. . ako tuzilac poveca tuzbeni zahtev preko 3 miliona dinara ). sudija pojedinac mora da prepusti vecu da nastavi postupak ( to se moze desiti npr. vrednost spora cini vrednost glavnog zahteva koju odredjuje sam tuzilac. . Protiv ovakvog resenja veca. troskovi. .U ostalim slucajevima ( kada nije rec o novcanom potrazivanju ).) Sastav VKS .sporovo o imovinskopravnim zahtevima u prvom stepenu sudi sudija pojedinac kada vrednost predmeta ne prelazi 3 miliona dinara.revizija u imovinskopravnim sporovima nije dopustena ako vrednost predmeta spora ne prelazi pola miliona dinara.Odlucuje u vecu od 5 sudija kada se radi o reviziji. . odmah po prijemu tuzbe.Visi sudovi su nadlezni da sude sporove u kojima vrednost predmeta spora prelazi pola miliona dinara. i to ceni na osnovu cinjenica koje su navedene u tuzbi. v) vrsta postupka. . . . b) dopustenost revizije.Vrednost predmeta spora je obavezan sastojak tuzbe. maternitetskog ili paternitetskog spora ). . a ustanovi se da bi trebalo da je sudio sudija pojedinac. pa tuzba u kojoj nije navedena vrednost predmeta spora se odbacuje kao neuredna.. 5.. . 4. . ex officio.Visina utuzenog novcanog potrazivanja cini vrednost predmeta spora. ceni da li ce u konkretnoj stvari postupati vece ili pojedinac. izricito ). a pri tom se sporedna trazenja ( kamate.) ne priracunavaju.

Ako predmet zaloge ima vecu vrednost od iznosa potrazivanja koje treba obezbediti.Kod buducih sukcesivnih davanja. V) Korekcija vrednosti predmeta spora . . vrednost premeta spora ce biti jednaka iznosu potrazivanja. a njihov zbir cini vrednost predmeta spora ( npr. 4. 77 .) Buduca davanja koja se ponavljaju . . T tuzi P i zahteva da mu ovaj vrati stvar ili da mu isplati 100000din ).Kada je spor imovinskopravni. jer izvrsenjem tog zahteva tuzeni se moze osloboditi obaveze.. za vrednost predmeta spora se uzima vrednost manjeg zahteva.Ako je tuzilac i suvise visoko ili i suvise nisko oznacio vrednost predmeta spora.U suprotnom. tuzeni moze u odgovoru na tuzbu da prigovori i podnese dokaze. ovo pravilo ne vazi kada su alternativno istaknuti zahtev u novcu i nenovcana cinidba ( npr. .U slucaju kada su u jednoj tuzbi alternativno istaknuta dva tuzbena zahteva. za vrednost predmeta spora se ipak uzima ona vrednost koja je oznacena u tuzbi. . V) Posebna pravila 1.Nakon pocetka raspravljanja. b) ovo pravilo ne vazi kada zahtevi istaknuti kumulativno u jednoj tuzbi ne pocivaju na istom cinjenicnom i pravnom osnovu. tuzilac ce po pravilu vrednost predmeta spora da odredi u skladu sa onim ekonomskim interesom koji za njega ima pravosnazna odluka doneta u njegovu korist. za vrednost predmeta spora se uzima vrednost zalozene stvari. .) Sporovi o postojanju zakupnih ondnosa . jednom zubom se trazi 100000 na ime stvarne stete. 3. 2. .Za odredjivanje vrednosti predmeta spora merodavan je momenat u kome je tuzilac podneo tuzbu.Ako je vise zahteva istaknuto u jednoj tuzbi protiv jednog tuzenog ( objektivna kumulacija tuzbenih zahteva ) vrednost spora se odredjuje na dva nacina: a) ako svi zahtevi proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. pa se tada vrednost spora odredjuje za svaki zahtev ponaosob.To ne treba mesati s trzisnom vrednoscu predmeta povodom kojeg se parnica vodi ( dakle nema objetivnih kriterijuma za odredjivanje vrednosti predmeta spora ). vrednost predmeta spora se racuna prema zbiru svih buducih davanja.) Kumulacija tuzbenih zahteva . vrednost zahteva se sabira. 100000 na ime izgubljene dobiti i jos toliko na ime neimovinske stete ). a ako je zakup zakljucen na krace vreme.Medutim. a sud je duzan da brzo ( do pocetka rasprave o glavnoj stvari ) i na prigodan nacin proveri vrednost predmeta spora. te se ovde uzima kao vrednost predmeta spora samo visina novcanog iznosa. onda visina ukupne zakupnine.Ako obaveza na buduca davanja treba da traje duze od 5 godina.) Sporovi po zahtevu za davanje obezbedjenja . kao vrednost predmeta spora se uzima zbir svih davanja u periodu od 5 godina. .Ovde je vrednost predmeta spora jednaka visini jednogodisnje zakupnine.

. d) tuzilac nema pravni interes za podizanje tuzbe. ako je posebnim propisima odredjen rok za njeno podizanje.Sto se tice postojanja/nepostojanja ostalih procesnih smetnji ( zabrana dvostruke litispendencije. dj) tuzilac u roku koji je sud odredio nije postupio po meri koju mu je nalozena radi otklanjanja nekog procesnog nedostatka. * u slucaju izuzeca od jurisdikcije tuzenog ( imunitet ). . a kada je otlonjiva.Ex officio ce odbaciti tuzbu i ( nema u zakonu ): * u slucaju nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti suda RS. a ako ih ne ispravi. da ako je nenadlezan.Tuzba se odbacuje samo kada je procesna smetnje neotklonjiva. b) tuzba je podneta neblagovremeno. sud nije vezan navodima tuzioca.Sud ispituje tuzbu i u pogledu forme i sadrzine.Dovoljno je da tuzilac ucini verovatnim da su se ostvarile pretpostavke za merotorno odlucivanje. . . prethodno ispitivanje tuzbe vrsi se na osnovu navoda u tuzbi i cinjenica koju su mu poznate. odnosno da je predata bez zakonom predvidjenog sadrzaja ( i to je otklonjiv nedostatak ). . . te ce ovde sud vratiti tuzbu tuziocu da otkloni nedostatke u primerenom roku.Ovde se misli na netacno ili nedostatno odredjenje stranaka u tuzbi ( ostali nedostaci koji se ticu samog pojma stranke su neotklonjivi ) b) nedostaci u urednom zastupanju stranke..Teze je ispraviti sadrzinski manljivu tuzbu ( npr. .Tuzba moze biti manljiva formalno. 2. da ustupi predmet nadleznom sudu ). .) Pojam . . 78 . trebalo bi sud da odlozi odlucivanje o postojanju procesnih pretpostavki.No. a zahteva predaju stvari ). . onda ce je odbaciti kao nedopustenu.Ispitivanje tuzbe podrazumeva stav suda o tome da li postoje procesne pretpostavke ili postoje smetnje za meritorno odlucivanje.).U pogledu postojanja stvarne i mesne nadleznosti suda. g) u istoj stvari izmedju istih stranaka je doneta pravosnazna presuda ili poravnanje.64. u slucaju poteskoca u dokazivanju.) Prethodno ispitivanje tuzbe 1.Otklonjive su sledece procesne smetnje: a) nedostaci u vezi sa stranackom i parnicnom nesposobnoscu. v) o istom zahtevu vec tece parnica izmedju istih stranaka ( zabrana dvostruke litispendencije ).izvidjaje. te da o njima odluci zajedno sa glavnom stvari. sud je duzan da primeni mere kako bi je otklonio ( npr. .Sud ce odbaciti tuzbu resenjem kada: a) odlucivanje o tuzbenom zahtevu ne spada u sudsku nadleznost ( apsolutna nenadleznost ).) Odbacivanje tuzbe . a ako je neurednu tuzbu podneo punomocnik koji je advokat. vec utvrdjivanje postojanja ovakvih procesnih smetnji zahteva po prirodi stvari. tuzilac tvrdi da je raskinuo ugovor o pradaji. onda se tuzba odbacuje.

.Dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor je obavezno..Rok za odgovor na tuzbu je 30 dana. o spajanju parnica ili o razdvajanju postupka. te da upozori na posledice propustanja odgovora na tuzbu.3. sud je duzan da tuzenog i upozori da je duzan da na tuzbu odgovori..U toku ove faze postupka. prigovore kojima se osporava dopustenost tuzbe.Na tako zakazanom rocistu moze da se raspravlja samo o odredjenju privremenih mera. gde sud moze da zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu i gde naredjuje da se primerak tuzbe dostavi tuzenom. .Zakon govori da je tuzeni duzan da odgovori na tuzbu ( ovde se radi o procesnom teretu. resenje o obezbedjenju dokaza. tuzilac priprema tuzbu neograniceno.Propust da se odgovori na tuzbu moze da znaci i okoncanje parnice donosenje presude zbog propustanja.Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom u roku od 30 dana od dana kada je primio tuzbu. sud moze da donosi resenja koja se ticu formalnog i materijalnog upravljanja parnicom.) Pojam i znacaj . . .Protiv odluka suda o upravljanju postupkom tokom prethodnog ispitivanja tuzbe. kao sto to cini tuzilac u tuzbi. pitanja ( litispendencija ). o oslobadjanju tuzioca od troskova postupka. 2. . .).) Sadrzina odgovora na tuzbu . osim u jednom slucaju kada to nalazu posebne okolnosti ( hitnost ). . .Jer u komplikovanim pravnim stvarima.) Upravljanje postupkom .On moze da iznese svoju odbranu ili da ima drugaciji stav prema tuzbenom zahtevu (priznanje).) Odbrana tuzenog . b) procesne prigovore. v) izjasnjavanje tuzenog o tome da li priznaje ili osporava tuzbeni zahtev. zalba nije dopustena. .Opravdanje za zakazivanje rocista bez dostavljanja tuzbe tuzenom na odgovor moze da bude zahtev tuzioca da sud odredi privremene mere. da ga pouci o tome kakav bi trebalo da bude sadrzaj odgovora na tuzbu. 79 . dok druga donosi ex officio ( npr.Prekluzivnost inace kratkog roka od 30 dana za odgovor na tuzbu otvara pitanje ravnopravnosti stranka.Prvo prica iz 50.Odgovor na tuzbu mora da sadrzi: a) sve sastojke kao i svaki drugi podnesak. prekluzivan je i pocinje da tece od momenta kada je tuzba dostavljena tuzenom. . 65. odnosno o duznosti u sopstvenom interesu ).Odgovor na tuzbu je inicijalni podnesak tuzenog u kome on istice svoje pravne zahteve.Uz to. . ne i o tuzbenom zahtevu. A) Odgovor na tuzbu 1. .Neka od tih resenja donosi na osnovu predloga koji je tuzilac podneo u tuzbi. . dok je tuzenom ostavljeno samo 30 dana da se izjasni o tvrdnjama tuzioca.

kojima on ukazuje sudu da ne postoje pretpostavke. ili smatra da tuzba nije dopustena ili je tuzbeni zahtev neosnovan ( tada iznosi i svoja odbrambena sredstva koja su upravljena na to da sud odbaci tuzbu kao nedopustenu ili da sud odbije tuzbu kao neosnovanu ).Tuzeni vec u odgovoru na tuzbu treba da se izjasni da li priznaje tuzbeni zahtev ( tada sud donosi presudu na osnovu priznanja ). .Upustanje tuzenog u meritum spora podrazumeva da tuzeni ospori osnovanost tuzbenog zahteva. kao i dokaze koji potkrepljuju njegove cinjenicne tvrdnje.Materijalnopravnim prigovorima tuzeni istice da: --> tuziocevo subjektivno pravo nije nastalo ( npr. vec je duzan da navede cinjenice na kojima zasniva svoju tvrdnju o neosnovanosti tuzbenog zahteva. . * isticanjem materijalnopravnih prigovora. sto sudu odmah doje prostor da donese presudu zbog propustanja ( to nije fer jer u slucaju kada tuzilac podnosi neurednu tuzbu. te da tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu.Ako je odgovor na tuzbu dat sa formalnim ili sadrzinskim nedostacima.Isticanjem ovih prigovora. apsolutno nistav ugovor ). 2. g) u tom momentu se precutnom prorogacijom uspostavlja direktna medjunarodna nadleznost naseg suda.. odnosno da postoje smetnje za merotorno odlucivanje. i mesna nadleznost inace mesno nenadleznog suda. d) imanovanje punomocnika za prijem pismena. raskid ugovora ). ako tuzeni ima prebivaliste ili boraviste u inostranstvu.) Osporavanje dopustenosti tuzbe .) Uopste . vec da postoje druge cinjenice koju mu daju mogucnost da odbije ispunjenje tuziocevog pravnozastitnog zahteva. --> tuziocevo subjektivno pravo je prestalo ( npr.Propust tuzenog da u odgovoru na tuzbu istakne procesne prigovore ne povlaci za sobom prekluziju.Upustanje tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari vazan je procesni momenat jer: a) od tog momenta on vise ne moze da istice prigovor mesne nenadleznosti. tuzeni ne porice tacnost cinjenica niti tvrdi da je tuzba nekonkludentna. da zahteva da sud obaveze tuzioca na placanje aktorske kaucije. time se remeti ravnopravnost stranaka pa je ovakvo resenje neodrzivo ). . ili da su se ostvarile ali na drugaciji nacin od navedenog u tuzbi ). 80 . * tvrdnjom da je tuzba nekonkludentna ( ona je takva ako iz cinjenica navedenih u tuzbi ne proizlazi ona pravna posledica na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu ). .Tuzeni meritorno osporava tuzbeni zahtev na tri nacina: * osporavanjem cinjenica iznetih u tuzbenom zahtevu ( tvrdi da se cinjenice nisu ostvarile. 3. tuzeni to ne moze da ucini pausalno. smatrace se kao da nije ni podnet.g) ako osporava tuzbeni zahtev.Tuzeni osporava dopustenost tuzbe tako sto istice procesne prigovore. B) Stav tuzenog prema tuzbi i tuzbenom zahtevu 1. zastarelost.) Upustanje tuzenog u merotum spora . on je moze ispraviti. . b) ne moze da istice prigovor nedostatka stvarne nenadleznosti ako se visi sud prvog stepena oglasio nadleznim umesto istog stvarnog nadleznog suda nizeg stepena. te da zahteva od suda da tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. .Odgovor na tuzbu moze imati i fakultativne elemente: moze da zahteva oslobodjenje od placanja troskova postupka. v) ne moze vise da zahteva aktorsku kauciju. .

vazi nacelo najlikvidnijeg prigovora. .Posebno je znacajan exeptio non adimpleti contractus kojim tuzeni istice da nije duzan da ispuni svoju obavezu iz ugovora dok tuzilac ne ispuni svoju. 2. --> Drugo.Dva shvatanja: --> Prvo.Ovim prigovorom.Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na tri nacina: posebnom tuzbom.) Prigovor prebijanja izjavljen van parnice . . po pravilu. u celosti ili delimicno odbije tuzbeni zahtev tuzioca. shvatanje kod nas.) Prigovor prebijanja u parnici . a) Pravna priroda kompenzacionog prigovora . 3. da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.Kada se ovo desi.Ona je opoziva. pa sud najpre raspravlja o onom prigovoru koji bi najpre mogao da dovede do odbijanja tuzbenog zahteva ( te ako se on pokaze osnovanim. te zahteva da sud. 81 . b) Dopustenost kompenzacionog prigovora . makar istorodna. polazi od toga da je prigovor prebijanja u parnici samo paricna radnja. sada tuzeni.Za razliku od protivtuzbe. .) Prigovor kompenzacije . a poverilac ipak podnese tuzbu protiv duznika. . . duznik.Ova praznica radnja se u svojoj pravnoj prirodi razlikuje od jednostrane izjave volje kojom se vrsi preboj potrazivanja. ratione materiae nisu vezana za gradjanskopravne sporove ( npr. u parnici ce se pozvati na cinjenice da se poveriocevo potrazivanje ugasilo prebijanjem. a potrazivanja se gase tek konstitutivnom odlukom suda.) Eventualni kompenzacioni prigovor . sto ima za posledicu da do prebijanja dolazi tek konstitutivnom odlukom suda. prigovor kompenzacije dat u parnici je parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od suda da utvrdi od suda da utvrdi da je utuzeno potrazivanje tuzioca u celosti ili delimicno prestalo da postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio vlastitim potrazivanjem prema tuziocu. u parici ne moze da se izvrsi preboj potrazivanja koja. medjutim on ima i procesna dejstva jer je sadrzan u parnicnoj radnji kojom se ovaj prigovor istice.--> tuziocevo subjektivno pravo je vezano za rok ili uslov. on nema na parnicu vece implikacije. o ostalim prigovorima se ne raspravlja ). kompenzacionom protivtuzbom i prigovorom kompenzacije( najjace sredstvo ). te ce sud. vladajuce. 66. usled toga. duznik izjavljuje da prebija svoje istorodno. te obaveza tuzenog jos nije dospela. 1. . zapravo jednostranom izjavom volje upucenom poveriocu. .Kada se kompenzacioni prigovor izjavi pre pocetka postupka. gase ex tunc. shodno tome. tuzeni ne bi mogao da istice preboj svog fiskalnog potrazivanja prema tuziocu ). kompenzacioni prigovor moze da se istakne u tekucoj parnici i pred sudom koji ne bi bio stvarno nadlezan da odlucuje o zahtevu istaknutom u kompenzacionom prigovoru.Za razliku od kompenzacionog prigovora van parnice. dospelo potrazivanje s potrazivanjem poverioca i oba potrazivanja se. da se radi o institutu s dvostrukom funkcijom: on predstavlja materijalnopravnu izjavu volje.Ako se tuzilac poziva na vise prigovora.Tuzeni moze da istakne prigovor kompenzacije bezuslovno i uslovno.S druge strane. jer zadrzava svoj materijalnopravni karakter.

sud mora napre da odluci o osnovanosti tuzbenog zahteva. ako nadje da ono postoji.Normalno je da tuzeni ( koji ima izvesno potrazivanje prema tuziocu ) nema interesa da istice ovaj prigovor i dopusti da se njegovo potrazivanje ugasi.Prigovor prebijanja moze da se izjavi samo do zakljucenja glavne rasprave.Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca ne postoji. . eventualno. v) u trecem.Stoga. dat pod uslovom da sud smatra da je tuzbeni zahtev osnovan. odnosno o postojanju utuzenog potrazivanja. osim ako norma o protivtuzbi ne predvidja nesto drugo. sud konstitutivno prebija u celosti ili delimicno potrazivanje protivpotrazivanjem i odbija u celosti ili delimicno tuzbeni zahtev. .Bilo kakva promena cinjenica u vezi s protivpotrazivanjem koja bi nastala nakon ovog procesnog momenta ne uzima se u obzir.) Postupak povodom prigovora kompenzacije . a ciji je predmet spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca. . a tek.) Odluka suda povodom prigovora kompenzacije . . . 82 .Za dopustenost njenog podnosenja vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe. svaki prigovor kompenzacije je eventualni. sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje. kada tuzeni istakne prigovor kompenzacije. pravni interes za tuzbu u prvoj parnici otpada. onda se prigovor odbija kao neosnovan. B) Dopustenost protivtuzbe . on ne bi mogao da se na isto potrazivanje poziva u drugoj.Ako bi potrazivanje bilo obuhvaceno tuzbenim zahtevom. . a tuzbeni zahtev usvaja ). koja su na prvi pogled nepomirljiva ali ipak nije tako ). ako moze drugim sredstvima da odbije tuzbeni zahtev. ne upustajuci se u raspravljanje o postojanju protivpotrazivanja ( ako utvrdi suprotno.Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna. 5. . b) u drugom. izrekne njihov preboj.Obrnuto. a ista stranka ga iznesi u drugoj parinici u vidu prigovora kompenzacije.Tuzeni moze u novoj parnici protiv tuzioca da utuzi citavo svoje potrazivanje.Sporno je da li isticanjem prigovora kompenzacije pocinje da tece parica po zahtevu istaknutom u prigovoru ili ne ( pa ima dva shvatanja o tome.Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv tuzioca. paralelnoj parnici ili da isto potrazivanje utuzuje u posebnoj parnici.) Protivtuzba A) Pojam i vrste . jer on nece moci da istakne prigovor presudjene stvari.Odluka suda o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog u kompenzacionom prigovoru obuhvacena je pravnom snagom presude. .. tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan.Izreka presude kojom je sud odlucio o prigovoru kompenzacije sastoji se od 3 dela: a) u prvom. 4. .U svakom slucaju. . . sud utvrdjuje da postoji potrazivanje. 67. da odlucuje o osnovanosti protivpotrazivanja i da.Prigovor kompenzacije moze da se izjavi samo do visine utuzenog potrazivanja tuzioca. sve dok sud u prvoj parnici ne odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan ili dok tuzeni ne povuce kompenzacioni prigovor. kompenzaciona i prejudicijelna ( i eventualna ).

za dopustenost i dalju sudbinu parnice po protivtuzbi je irelevantno sta ce biti sa tuzbom. . narocito kada je tuzbeni zahtev iz protivtuzbe visi od visine samog tuzbenog zahteva. nece biti dopustena protivtuzba tuzenog u kojoj trazi da sud utvrdi da tuzilac nije vlasnik stvari. .Ako vlasnik stvari podnese tuzbu za utvrdjenje.) Koneksna protivtuzba . Protivtuzba tuzenog moze da glasi da se utvrdi da je on vlasnik stvari. 83 . 1. K se s tim ne slaze i zahteva da sud utvrdi da je ugovor nistav.) Eventualna protivtuzba . cak i kada tuzilac povuce tuzbu ili kada je sud odbaci kao nedopustenu. .Kompenzaciona protivtuzba moze da se podnese.Za razliku od incidentnog zahteva za utvrdjenje. 3. kao i ista vrsta pravila o stvarnoj nadleznosti suda. . 4. podnosenje prejudicijalne protivtuzbe ima tu prednost sto je sud duzan da odluci o ovakvoj protivtuzbi. .Podnosenje ove tuzbe ima smisla. ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog prava za prestanak obaveze prebijanjem. A podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala ) 2. pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom zivotnom dogadjaju ( npr. samo dok nije odlucio o zahtevu iz tuzbe.Sud moze da odbaci tuzbu kao nedopustenu. protivtuzba moze da se podigne samo u formi podneska. po osnovu ugovora o obrocnim otplatama cene.Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav. s druge strane. b) Drugo.a) Prvo. tuzilac moze da je povuce. . .U novije vreme se smatra da je veza izmedju tuzbe i protivtuzbe uspostavljena. Medjutim. tj. podize i protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze T da mu vrati prodatu stvar. ali to nema uticaja na postupak po protivtuzbi jer je ona samostalna. . protivtuzbu moze da podnese samo tuzeni protiv tuzioca. da odlucuje o incidentnom zahtevu za utvrdjenje. v) Trece.Sud moze. . . g) Cetvrto. kada su oba tuzbena zahteva ekonomski uslovljena. za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka.S druge strane.) Prejudicijalna protivtuzba Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da mu ovaj plati izvesnu sumu novca za dva dospela obroka. protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja glavne stvari.Radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od prejudicijalnog znacaja za merotornu odluku po tuzbi.O ovoj protivtuzbi vazi mutatis mutandis sve sto je receno za tuzbu za utvrdjenje.) Kompenzaciona protivtuzba . ako nadje da je ugovor zaista nistav. T tuzi A i zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o radu. d) Peto.Izmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza.Odluka suda o prejudicijalnoj protivtuzbi ulazi u izreku presude i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. izmedju stranaka u pranici mora da postoji identitet. K osporava tuzbeni zahtev. ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po tuzbi.

vec i u ovoj fazi postupka da merotorno okonca parnicu. zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu. a tuzeni odgovor na nju. a potom se raspravlja o procesnim pretpostavkama. . . B) Zakazivanje pripremnog rocista . .Pravilo je da pripremno rociste otpocne tako sto tuzilac izlaze tuzbu. tek kada se stekne uslov ( usvajanje tuzbenog zahteva ).Pravilo je da se obavezno zakazuje resenjem. . . .Ali. sud moze.Pravilo je da sud. b) presudu na osnovu odricanja. pripremi rocista za glavnu raspravu. spoji obe parnice.Ono sluzi. . A) Znacaj . ali ako procesno gradivo ne daje povoda da se zakaze. on moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi ). onda se ne zakazuje. u interesu procesne ekonomije.Poziv za pripremno rociste mora da im se dostavi najkasnije 8 dana pre odrzavanja rocista. .Smisao podnosenja protivtuzbe je da sud. ako to nije ucinjeno u prethodnom stadijumu postupka. nije neophodno za ostvarenje nacela koncentracije glavne rasprave. odmah nakon sto je primio uredan odgovor na tuzbu. zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku.U pripremanju glavne rasprave sud moze da donese: a) presudu na osnovu priznanja. V) Postupak po protivtuzbi . 68. . u prvom redu. jer je spor jednostavan ili medju strankama nema spornih cinjenica.Pripremno rociste se zakazuje najdalje u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok za odgovor na tuzbu. vec se samo stvaraju pretpostavke za merotorno odlucivanje.Sud nece zakazivati pripremno rociste ako proceni da to. kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani.Na pripremnom rocistu se ne odlucuje meritorno. 84 . spoji parnice ( u suprotnom. . .Eventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud odlucuje o eventualnom protivtuzbenom zahtevu.Pripremno rociste je prvo rociste na kome stranke preduzimaju i usmene parnicne radnje.Sud je to duzan da ucini kada je celishodno da.) Pripremno rociste . postupak u parnicama o sporovima male vrednosti. V) Tok pripremnog rocista . .Priprema za glavnu raspravu vrsi se tako sto sud utvrdjuje da li su ispunjene pretpostavke za merotorno odlucivanje.Za neke parnicne postupke zakonodavac izricito predvidja da se ne zakazuje pripremno rociste: postupak za izdavanje platnog naloga. s obzirom na jednostavnost spora.Vrsi se na takav nacin sto se sud stara da se definise i koncentrise procesna gradja.Isticanjem eventualnog tuzbenog zahteva tece parnica po tom zahtevu koja se gasi kada sud odbije tuzbeni zahtev po tuzbi kao neosnovan..

Stranke su duzne da na pripremno rociste donesu sve isprave i predmete koje im sluze kao dokaz. i u njemu se odlucuje o glavnoj stvari. da na pripremnom rocistu zahteva placanje aktorske kaucije. 85 .Glavna rasprava predstavlja samo nastavak pripremnog rocista. ili ne dodje tuzilac a tuzeni zahteva da se ipak odrzi pripremno rociste. D) Izostanak s pripremnog rocista . .ticu se utvrdjenja postojanja procesnih pretpostavki. . b) Druge. jedino. te kako je u odgovoru na tuzbu duzan da iznese i svoje procesne prigovore.Ukoliko na pripremno rociste ne dodje tuzeni.Najznacajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kome se izvode dokazi i ocenjuju rezultati dobijeni izvodjenjem dokaza. Dj ) Zakazivanje rocista za glavnu praspravu . pripremno rociste je izgubilo na znacaju u procesnim posledicama ). v) Presuda o glavnoj stvari ( meritorno resenje ). ali ne i kontradiktorna presuda ( ukoliko je nju doneo. . ona je nistava ) . on to ne moze vise da ucini na pripremnom rocistu.Procesno gradivo se formira tako sto stranke usmeno izlazu svoje zahteve. pa i pravna shvatanja.Kako je tuzeni duzan da se upusti u merotorno raspravljanje vec u odgovoru na tuzbu.Kada sud utvrdi koje su cinjenice bitne u vezi spora. 69. . .Tuzeni moze. . ako je propustio da prigovore istakne u odgovoru na tuzbu ( dakle uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu. jer ovaj zahtev tuzenog nije obavezan sastojak odgovora na tuzbu. G) Odluke suda na pripremnom rocistu . . jer zapocinje analizom rezultata koji su dobijeni na pripremnom rocistu.Glavna rasprava predstavlja celinu.Ovde se formira procesno gradivo.Ovo je centralni stadijum prvostepenog postupka. postupak ce se nastaviti.Dalji tok pripremnog rocista je usmeren na raspravu o predlozima i zahtevima stranaka i cinjenicnim navodima.Tri vrste odluka: a) Prve..Nedolazak tuzioca povlaci za sobom nastupanje fikcije da je tuzbu povukao i time se postupak okoncava. a cilj ove rasprave je da se predlozi i zahtevi rasprave i da se tacno utvrdi koje su cinjenice izmedju stranaka sporne i koje su bitne za odlucivanje.) Glavna rasprava .koje se ticu materijalnog i formalnog upravljanja parnicom. cinjenicne tvrdnje i predloge. onda moze da utvrdi koja ce od dokaznih sredstava koje su stranke predlozile i da izvede na glavnoj raspravi. . pa cak i kada se odvija na nekoliko rocista. .Poslednji zadatak suda na pripremnom rocistu jeste da zakaze resenjem rociste za glavnu raspravu. te se stvara konacan osnov za odluku o osnovanosti tuzbenog zahteva.ZNACAJ I JEDINSTVO .

On je duzan da utvrdi da li su dosla sva pozvana lica.Glavnom raspravom rukovodi predsednik veca i on u tom cilju preduzima razlicite procesne radnje cije je svrha da se parnica razvija. koji objavljuje sta je predmet raspravljanja... a to ima za cilj: a) da se preciziraju i razjasne zahtevi stranka. v) da se preciziraju i razjasne procesni predlozi.Sud resenjem usvaja ili odbija dokazne predloge stranaka ( protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba ). . .rukovodi saslusanjem svedoka.TOK GLAVNE RASPRAVE 1.). da se rasprave sve vazne i sporne stvari koje su relevantne za meritorno odlucivanje..).. istinitosti..Sudija je duzan da se stara da stranke iznesu sve bitne cinjenice. tuzbenom zahtevu ( npr. ). i protiv njih nije dozvoljena posebna zalba. . a narocito dokazni. 2.Na glavnoj raspravi predsednik veca ispituje stranke. ...) Rukovodjenje glavnom raspravom A) Pojam . kao i o procesnim prigovorima stranka. tuzba i odgovor na tuzbu se ne iznose ponovo. . . daje im rec.Teziste glavne rasprave je na raspravljanju stranaka i suda o zahtevima stranaka.. vec se samo vece upoznaje sa rezultatima pripremnog rocista.Vece ima i ovlascenje da donese niz procesnih odluka koje se ticu kako formalnog.Vece ima kontrolnu i korektivnu funkciju u odnosu na parnicne radnje koje je preduzeo predsednik veca.Na glavnoj raspravi se konkretizuju i sledeca procesna nacela: usmenosti.Ako je odrzano pripremno rociste. . B) Nacin .Sud je duzan da strankama.Stranke mogu da iznose nove cinjenice i nove dokazne predloge sve do momenta zakljucenja glavne rasprave. . . tako i materijalnog upravljanja parnicom. dopuni. te u sklopu toga.Materijalno rukovodjenje glavnom raspravom je upereno na raspravljanje o predmetu spora.. b) da se preciziraju i razjasne cinjenicne tvrdnje i da se oventualno navodi dopune. stara se o odrzavanju reda na raspravi. 86 .Predsednik veca je duzan da strankama zabrani da postavlju sugestivna pitanja ili pitanja koja se ne odnose na predmet spora. o bitnim spornim cinjenicama. kao i da zakljuci sudsko poravnanje. . . vestaka. 3.Vece odlucuje o postojanju procesnih pretpostavki. izmeni... postavljanje pitanja strankama. .Predsednik veca je ovlascen da van rocista za glavnu raspravu donese presudu na osnovu priznanja ili odricanja.Otvara je predsednik veca...Radi rukovodjenja glavnom raspravo sud donosi resenja ( koja moze kad hoce da opozove.) Raspravljanje na rocistu za glavnu raspravu . . . o procesnim predlozima i cinjenicnim tvrdnjama stranaka. ravnopravnosti. kontradiktornosti. te da se odvija ekonomicno i celishodno.) Pocetak glavne rasprave . . spajanje ili odvajanje parnica. . te da li su oni koji su izostali svoj izostanak i opravdali.Pravilo je da stranke izlazu i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora. njihovim zastupnicima postavlja pitanja.Formalno rukovodjenje se vrsi preduzimanjem parnicnih radnji koje uticu na vremenski razvoj glavne rasprave ( zakazivanje ili odlaganje rocista.

Sud zakljucuje glavnu raspravu kada je stekao uverenje da je predmet dovoljno raspravljen.Samo opravdan izostanak stranaka s glavne rasprave ima za posledicu da se rociste odlaze. te je sud duzan da drugoj strani omoguci da se izjasni o novim cinjenicama pa onda je duzan da odlozi rociste i da joj mogucnost da se pripremi i izjasni o novotama. 4.Neispunjenje uslova za odrzanje rocista za glavnu raspravu znaci da postoji neka smetnja za dalje vodjenje postupka ili da bi njegovo odrzanje imalo za posledicu povredu nekog vaznog procesnog nacela. . sud raspravlja s prisutnom strankom. sud ce odloziti rociste i dostaviti tuzenom prepis zapisnika s tog rocista. smatra se da je tuzilac povukao tuzbu ( fikcija povlacenja tuzbe ). . --> kada udalji javnog tuzioca ili pravobranioca. .Sud moze da odlozi rociste kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili onda kada to nalazu drugi opravdani razlozi.Zlaba protiv resenja o izricanju disciplinske mere ne zadrzava njeno izvrsenje.Stranka na rocistu moze da iznese nove cinjenice ili predlozi izvodjenje novih dokaza ( novote ) s kojima protivna strana nije imala prilike da se upozna. . .Sud moze da odlozi rociste ( ne mora ): --> ako je stranka neuka. --> kada stranku.Odluku o odlaganju rocista donosi vece u formi resenja. sud ce joj izreci novcanu kaznu. koja ne prisustvuje na rocistu zastupa punomocnik.Po pravilu. ako je potrebno da se ona licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici. na koje nije dozvoljena zalba. a stranka nije prisutna.) Odlaganje rocista za glavnu raspravu . nema punomocnika i nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o poredmetu o kome se raspravlja.Glavna rasprava se zakljucuje nakon izvedenog dokaznog postupka i zavrsne reci stranka u kojoj sumiraju svoje stavove. .) Odrzavanje reda i odrzavanje procesne discipline na glavnoj raspravi.Ako s rocista neopravdano izostanu obe stranke.Ako neko narusava red. ..Ako je s rocista izostala samo jedna stranka.Sud je duzan da odlozi rociste ako postoje smetnje u pogledu urednog zastupanja stranke ( ako ustanovi da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju te usled toga moze da nastane steta za stranku ). . sud resenjem izrice opomenu ili novcanu kaznu. tako da se o njemu moze doneti merotorna odluka. do odlaganja rocista dolazi kada glavna rasprava nije dobro pripremljena. --> kada u privrednom sporu stranke predloze sprovodjenje medijacije. . tako da se nisu stekli uslovi da se ona odrzi.Sud je duzan da odlozi rociste za glavnu raspravu kada preti povreda nacela kontradiktornosti: a) kada utvrdi da stranke nisu uredno pozvane ili nisu dosle ali su opravdale svoj izostanak. 87 . b) kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. . . 5. a istovremeno se strankama saopstava mesto i vreme odrzavanja novog rocista. --> kada udalji punomocnika stranke iz sudnice.Ako neka strana zloupotrebljava procesna ovlascenja. a moze i udaljiti iz sudnice izgrednika. . 6.) Izostanak stranaka s rocista za glavnu raspravu. . .

cime se parnica vraca u stadijum glavne rasprave.Glavnu raspravu okoncava predsednik veca resenjem i to saopstava ucesnicima postupka. tj. resenje o odbacivanju tuzbe).Kakvo god da je spajanje tuzbenih zahteva. g) tuzeni ne moze da podigne protivtuzbu. on o tome donosi resenje (npr. te moze da odluci da se glavna rasprava ponovo otvori. sto ima za posledicu neracionalno rasipanje vremena.Ako je o prigovoru raspravljao odvojeno od glavne stvari. v) stranka ne moze da zahteva iskljucenje ili izuzece sudije.) Spajanje parnicnih postupaka . .PONOVNO OTVARANJE GLAVNE RASPRAVE .Moguca je i subjektivna kumulacija tuzbenih zahteva ( suparnicarstvo ) kada vise lica tuze ili budu tuzena jednom tuzbom. onda moze da o takvom prigovoru donese posebno resenje ili da odluku o procesnom prigovoru unese u sastav presude. .Sud ce zakljuciti raspravu kada stekne uverenje da je stvar sazrela za odlucivanje.Ratio ovakvog resenja jeste ekonomicnost.Stranke nemaju pravo da predlazu ponovno otvaranje glavne rasprave. . i protiv tog resenja stranka ima pravo da izjavi samostalnu zalbu.Moguce je da sud raspravlja i odlucuje o procesnim prigovorima odvojeno ili zajedno sa glavnom stvari ( procenjuje sta je ekonomicnije ). tj.Parnica je po pravilu dvostranacki koncipirana. . b) vremenske granice pravosnaznosti presude vezuju se za ovaj procesni momenat a cinjenice koje potom nastanu nisu obuhvacene pravosnaznoscu.Izuzetno je moguce objektivno spajanje tuzbenih zahteva kada tuzilac prema tuzenom u jednoj tuzbi istice vise tuzbenih zahteva. . pitanje. tj kada je predmet raspravljen u onoj meri koja omogucuje donosenje odluke. d) tuzilac ne moze da preinaci ili da povuce tuzbu. 70.Ako sud usvoji procesni prigovor.2 2 Ova prica moze i uz 42. 88 . da se stvar jos malo raspravi kako visi sud ne bi ukinuo merotornu odluku.. .Ako sud odbije prigovor. . .ZAKLJUCENJE GLAVNE RASPRAVE . jednan tuzbeni zahtev i jedan tuzeni. . pa ako je o njemu odlucivao zajedno sa glavnom stvari. . onda ukoliko ga odbije.Sud resenjem o zakljucenju glavne rasprave nije vezan.U momentu zakljucenja glavne rasprave nastaju sledeca dejstva: a) nijedna stranka ne moze vise da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze. zajedno sa glavnom stvari. pravilo je da o svakom zahtevu tece posebna parnica. ima jedan tuzilac. . . . on odmah nastavlja da raspravlja o glavnoj stvari i ne izradjuje pismeni sastav resenja kojim se odbija prigovor.RASPRAVLJANJE I ODLUCIVANJE O PROCESNIM PRETPOSTAVKAMA .U praksi sudovi koriste mogucnost da o procesnim prigovorima ( koji mogu da se izjavljuju i u fazi glavne rasprave ) odlucuju tek u presudi.

premda se dokazivanja odnosi na sve bitne cinjenice. arbitraran ) nacin.Npr. . . a sud njima nije vezan. Prvi zahtev je sazreo za odlucivanje. sud moze i da odredi razdvajanje parnica.Spajanje parnica ne utice na povecanje vrednosti predmeta spora. te sud moze da razdvoji parnice i donese samo odluku o naknadi materijalne stete. a to znaci dvostruko: * da vise parnica tece pred istim subom izmedju istih stranaka. 71.Moze da se desi da pred istim sudom u isto vreme tece vise parnica izmedju istih lica ( klasican primer je parnica po tuzbi. .U ovakvim situacijama.Iz razloga celishodnosti. a spojena parnica ce se nastaviti pred onim vecem koje je prvo donelo resenje o spajanju. . . . sud moze da donese odluku da spoji parnice. onda mora da odgovara istini.Ljudski zakoni su samo proizvod nasih kognitivnih sposobnosti da stvorimo saznanje o realnim dogadjajima i zakonima ( Zemlja je bila okrugla i pre nego sto je covek to saznao ). a da bi odluka bila pravicna.Isto vazi i za delatnost suda.Zakon je ukinuo mogucnost da sud ex officio odredjuje i izvodjenje dokaza koje nijedna stranka nije predlozila. vec da sporne cinjenice istinito utvrdi. nalaze strankama i ostalim ucesnicima u postupku da govore istinu.Da bi sud mogao da spoji parnice. . pri cemu je nebitno u kakvim ulogama se one nalaze u razlicitim parnicama..ODVOJENO RASPRAVLJANJE O POJEDINIM ZAHTEVIMA IZ ISTE TUZBE . utvrdi da li je njegova predstava o spornoj cinjenici bliska realnom.Treba naglasiti da je sud i dalje duzan da cinjenicno stanje utvrdjuje istinito. a takva situacija moze da nastupi prilikom objektivne kumulacije tuzbenih zahteva koji su istaknuti u istoj tuzbi.U tom smislu. . treba da se ispune sledece pretpostavke: a) parnice koje se spajaju treba da teku pred istim sudom. . T tuzi S i zahteva iz istog zivotnog dogadjaja naknadu materijalne i nematerijalne stete. b) parnice trebaju da budu subjektivno povezane. .Spajati se mogu i parnice u kojima ne sudi isto vece. a premda se ZPP-om iz 2005.Kada ZPP iz 2005. . da je duzan da primenjuje savremena pravila nauke. tacnije na njihovu subjektivnu predstavu o stvarnosti. ne misli se ni na sta drugo do na njihovu subjektivnu istinu.Ovaj uslov je ispunjen kada su parnice cinjenicno povezane i kada u obe parnice figuriraju ista dokazna sredstva. .) Nacelo utvrdjivanja istine u parnicnom postupku . . svaka istina je subjektivna. 89 . pravila iskustva i praske. ( kojim je ukinuto nacelo materijalne istine ) vise ne govori da je sud duzan da “tacno i istinito” utvrdi sporne cinjenice. * isto lice je protivnik raznih tuzilaca ili raznih tuzenih. to vise ne znaci da je nacelo utvrdjenja istine bitno ograniceno.Ratio spajanja su razlozi ekonomicnosti ( smanjenje troskova i ubrzanje postupka ). te da na takav. -To su dve razlicite stvari: “istinito” znaci nacin na koji sud utvrdjuje sporne cinjenice.Ne da utvrdjuje materijalnu istinu. i istovremena parnica po protivtuzbi ). . . a ne drugi ( npr.Protiv resenja o razdvajanju i spajanju parica nije dozvoljena posebna zalba. .Cilj gradjanskog postupka je ostvarenje materijalnopravne pravicnosti. te da o njema zajednicki raspravlja.

) Dokazivanje 1. tuzeni iznosi svoje vidjenje o cinjenicama na koje se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu i nudi dokaze koji potkrepljuju njegove navode. koje se ne dokazuju. .Ovaj postupak obuhvata niz parnicnih radnju suda i stranaka koje su upravljene na utvrdjivanje istinitosti cinjenicnih navoda stranaka. sve do momenta zakljucenja rasprave. . odnosno na koje se stranke ne pozivaju. odnosno ne postojanje cinjenice. .Dokazno sredstvo je ljudska radnja ili cinjenica koja nam pruza podatke o istinitosti o postojanju ili nepostojanju neke druge cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja. . 2. da oznaci dokazno sredstvo. pa i da predlozi dokaze koji potvrdjuju postojanje tih cinjenica. . te stavove naucnog. b) Drugo. .Predmet dokazivanja moze da bude postojanje neke cinjenice.Pod cinjenice ne spadaju ni pravne norme.Predmet dokazivanja mogu da budu sve cinjenice koje se nalaze u dispoziciji materijalnopravne norme. odluku suda o izvodjenju dokaza. odnosno dogadjaji ili stanja koji su prostorno i vremenski definisani.Dokazna snaga jeste podobnost sredstva dokazivanja da kod sudije stvori uverenje o istinitosti postojanja ili nepostojanja neke cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja. u ovom smislu. umetnickog i strucnog iskustva i saznanja koji se dokazuju izvodjenjem vestacenja. kao i njeno nepostojanje. sam dokazni postupak.Pojam “dokaz” se u parnicnom postupku koristi u trojakom smislu: a) Prvo.Od cinjenica treba razlikovati stavove opsteg iskustva koji se ne dokazuju ( npr. . stav da je covek smrtno bice ). .Pod cinjenicama podrazumevamo dogadjaje i stanja koji su vremenski i prostorno definisani. . . sud ne bi mogao da utvrdjuje i cinjenice od kojih ne zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. na koje se ne poziva tuzeni da bi osporio osnovanost tuzbenog zahteva. . da oznaci rezultat dokazivanja. 90 . .) Zadatak dokazivanja i terminosloska razgranicenja . ali i sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke.72. premda su one “vazne za donosenje odluke”.Predmet dokazivanja su i cinjenice koje izlaze iz okvira raspravnog nacela. kao i ocenu dokaza koju na kraju ovog postupka daje sud.Predmet dokazivanja su cinjenice koje pred sud iznose stranke u okviru raspravnog nacela.To su cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. u tuzbi.Postupak dokazivanja u sirem smislu obuhvata predlaganje dokaza. . . v) Trece. nego njih sud saznaje ex officio.) Predmet dokazivanja .Smatramo da. . .Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede cinjenice na kojima zasniva svoj tuzbeni zahtev.U odgovoru na tuzbu. odgovoru na tuzbu ili na glavnoj raspravi.Predmet dokazivanja su konkretne cinjenice. da oznaci parnicnu radnju stranke koja dokazuje postojanje.Istinitost cinjenicnih tvrdnji sud proverava u postupku dokazivanja.

Stranka moze da prizna cinjenice izricito ili precutno.Priznati se mogu samo cinjenice koje su za protivnika u postupku povoljne. 91 .Pravilo je da se i kod anticipativnog priznanja ne izvodi dokazivanje. donosenje ove presude je moguce. . pre nego sto se njen protivnik pozvao na njeno postojanje u postupku. . * da sud na osnovu slobodne ocene dokaza oceni svako drzanje stranke. 4.) Kada dokazivanje nije neophodno A) Kada stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu . . .U prilog primeni principa afirmativne litiskontestacije govore i razlozi za donosenje presude zbog propustanja. 3. * da stranka osporava navode protivnika ( sistem negativne litiskontestacije ). da li je zajmoprimac dao predmet zajma. sud dokaznu snagu tog priznanja ocenjuje na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja.Dokazuju se samo one vazne cinjenice koje su sporne. .Za donosenje odluke vazne su sve cinjenice kojima tuzeni osporava osnovanost tuzbenog zahteva. vazne cinjenice su da li je ugovor zakljucen. . ako cinjenice koje je tuzilac naveo u tuzbi ne protivreci predlozenim dokazima. ako tuzilac zahteva povracaj zajma. te da li je zahtev za povracaj zajma dospeo ). odnosno one koje su za stranku koja priznaje nepovoljne.Naime. .Od pravila da se priznate cinjenice ne dokazuju. vec naprotiv.Priznanje cinjenice je jednostrana parnicna radnja jedne od stranaka kojom ona priznaje da je odredjena cinjenicna tvrdnja njenog protivnika istinita. . a priznanje moze da bude potpuno ili delimicno. . i to ili u formi podneska ili izjavom stranke na rocistu.kod njega se radi o tome da stranka priznaje postojanje jedne po nju nepovoljne cinjenice. tek kada se stranka u ciju korist je postojanje ovakve cinjenice.Neophodno je dokazivati i cinjenice od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki. primenjuju se opsta pravila o oceni dokaza ). .Primena pravila o afirmativnoj i negativnoj litiskontestaciji nema nikakav znacaj..Za donosenje odluke vazne cinjenice su one koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ( npr. . kada je tvrdnja o postojanju neke cinjenice ucinjena na rocistu kome nije prisustvovala i suprotna strana. . Zakon odstupa samo kada sud utvrdi da stranke priznanjem odredjene cinjenice zele da postignu cilj koji je protivan javnom poretku. na nju u postupku i pozove ( ako se to ne dogodi.Ako je priznanje dato van parnice. .Priznanje moze da se da samo u toku parnice i to pred sudom. .Postoji i: --> Anticipativno priznanje.Ne dokazuje se ni pravna kvalifikacija pravnih poslova. predmet dokazivanja mogu da budu samo cinjenice koje su odlucne za pravnu kvalifikaciju takvog pravnog posla.) Neophodnost dokazivanja .Pasivno drzanje stranke ( u vezi sa priznanjem ili osporavanjem odredjene cinjenice ) moze da se tumaci na 3 nacina: * da stranka priznaje cinjenicne navode protivnika ( sistem afirmativne litiskontestacije ).

Od zakonskih pretpostavki treba razlikovati zakonske fikcije. 92 . kod kojih se radi o tome da zakonodavac neoborivo vezuje nastajanje odredjenog subjektivnog prava za postojanje odredjene cinjenice. . odnosno iz postojanja odredjene cinjenice. B) Kada se radi o opstepoznatoj cinjenici . Sud nije duzan da izvodi dokazni postupak u pogledu postojanja ugovora o prodaji ). . .Stranka na cijoj strani su se stekle mane volje pri priznanju.Ako se. . moze ovakvo priznanje da opozove.O dejstvu priznate.Priznanje cinjenica nema dejstvo. .Ovde stranka priznaje odredjenu cinjenicu kao istinitu. ali istovremeno izjavljuje kakvo odbrambeno ili napadno sredstvo kojim tezi da odbije tuzbeni zahtev ( Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. jer zakonodavac.Priznanje nije materijalnopravnog karatera ( jednostrana izjava volje ) jer ne proizvodi nikakvo dejstvo na nivou posledice materijalnopravne norme.Stranka koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke duzna je da dokazuje samo onu cinjenicu koja cini njen osnov.. ako se ono protivi opstepoznatim cinjenicama. vec tuzbeni zahtev kao takav. odnosno pravne posledice ( npr. iz pretpostavljene pravno relevantne cinjenice ( takve pretpostavke su cinjenicne ). .Priznanje cinjenice moze da se opozove u celosti ili delimicno.. b) Priznanje cinjenica i priznanje tuzbenog zahteva . a njihovo postojanje ili nepostojanje moze se saznati bez teskoca ( istorijski dogadjaji. . vec ih ex officio uzima u podlogu svoje odluke ( ali je prema zakonu sud duzan da ih saopsti strankama na raspravi ).Predmet priznanja tuzbenog zahteva nisu cinjenice. te kada se priznanje protivi stavovima iskustva ili istinitosti o cinjenicama do cijeg saznanja je sud dosao u nekom drugom postupku. drugog. kojim se parnica okoncava. cinjenice objavljene medijima.). pri cemu je nebitno da li je pravna posledica nastupila prema redovnom toku stvari. pretpostavka odnosi na postojanje negovog pravnog stanja ili pravnog ovlascenja. pa zatim osporene cinjenice.Priznanje cinjenica ne znaci i da ce sudska odluka biti u korist one stranke kojoj priznanje cinjenice ide u prilog. . iz cinjenice. V) Zakonske pretpostavke . pri njenom postojanju.Zakonske pretpostavke se sastoje od dva cinioca: prvog.--> Kvalifikovano priznanje.Ove cinjenice su poznate sirokom krugu ljudi. .S obzirom na mogucnost opoziva radi se o parnicnoj radnji za ciju pravovaljanost moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke. ali istice da je ugovor raskinuo ili istice prigovor prebijanja.Od priznanja cinjenica treba razlikovati priznanje tuzbenog zahteva.U praksi se uzima da sud o opstepoznatim cinjenicama ne izvodi dokazivanje. pretpostavlja i postojanje druge odredjene cinjenice. jer sud donosi poresudu na osnovu priznanja. s druge strane. govorimo o pravnim pretpostavkama. . . a) Pravna priroda priznanja cinjenica . sud ceni na osnovu opstih pravila o oceni dokaza. odnosno priznanje pravne posledice koju tuzilac navodi u svom zahtevu.Ne dokazuju se ni cinjenice koje ulaze u dispoziciju norme koja sadrzi zakonsku pretpostavku. K ne spori da je zakljucio ugovor o prodaji. . ocem deteta koje je rodjeno u braku smatra se muz majke deteta ).

K osporava postojanje ugovora o prodaji. . kao i od rezultata sprovedenog dokaznog postupka. 93 . A) Glavni. . a sud to moze da ucini ako se alternativno ispuni jedna od pretpostavki: --> da. isprave i predmeti uvidjaja. moze da se pretpostavi da neki dokaz nece moci da se izvede.Kod zakonskih pretpostavki. . --> da dokaz treba da se izvede u inostranstvu..) Pojam i vrste dokaznih sredstava . .) Slucajevi u kojima se dokazivanje ne izvodi . K u odgovoru na tuzbu predlaze da se u postupku saslusa B kome je K ispricao da sa T nije postigao saglasnost o ceni.Cilj glavnog dokaza jeste da sud uveri u istinitost vazne cinjenice koja cini osnov tuzbenog zahteva ( iskaz svedoka A ). T u tuzbi navodi da je ugovor zakljucen u prisustvu A. .Tuzilac ovde snosi samo teret tvrdnje da je steta nastala.Slobodna ocena suda o visini stete ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. ne i teret tvrdnje kolika je njena visina.Medjutim.Zakonom je propisana mogucnost suda da odredi rok za izvodjenje odredjenog dokaza.) Necelishodnost dokazivanja . 5. ona stranka koja iz pretpostavke izvodi neko svoje pravo dokazuje samo njen osnov.Povreda slobodne ocene suda predstavlja bitnu povredu odredaba ZPP-a zbog koje odluka suda moze da se pobija.Dokazna sredstva su lica ili stvari koja omogucavaju sudu da sazna vazne i cinjenice koje su od znacaja za resenje glavne stvari. protivna strana moze da ospori i sam osnov zakonske pretpostavke podnosenjem dokaza koji obaraju sam osnov. dok njen protivnik osporava postojanje pretpostavke tako sto nudi dokaz o protivnom. --> da dokaz nece moci da se izvede u primerenom roku. 73. kada protekne rok koji je sud odredio za izvodjenje dokaza. kada stranka koja je predlozila izvodjenje kakvog dokaza ne predujmi iznos koji je neophodan da bi se dokazni postupak sproveo ( tada sud odustaje od izvodjenja predlozenog dokaza ).Naprotiv. tumaci. .Dokazna sredstva u nasem pravnom poretku jesu: svedici. i duzan je da svoju odluku obrazlozi. zakon dopusta sudu da visinu stete odredi po slobodnoj oceni ( ukoliko je dokazivanje prave stete nemoguce ili je skopcano sa velikim teskocama ). sto je pravicnije nego da se smisao restitucije izgubi u bezizglednom i beskrajnom dokazivanju visine stete. . vestaci.Iz razloga ekonomicnosti postupka. protivdokaz i dokaz o protivnom ( shodno cilju dokaza ) Primer: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene. stranke. sud polazi od opstih stavova iskustva.Odlucivanje po slobodnoj oceni je dopusteno samo ako je sud iscrpeo sva raspoloziva dokazna sredstva. . b) drugo.Postoje dve vrste slucajeva u kojima se nece izvoditi dokazivanje o spornim cinjenicama: a) prvo. . prema okolnostima slucaja. 6.

Predlaganje dokaza.Kada takvo dokazivanje nije moguce. .Dokazna sredstva predlazu stranke i to sve do zakljucenja glavne stvari. 94 . dokazom o protivnom muz majke deteta rodjenog u braku osporava da je dete rodjeno u braku ).. Npr: Svedok C navodi da je bio prisutan kada su A i B zakljucili ugovor o prodaji bicikla.Rezultat izvodjenja nepotpunog dokaza jeste uverenje suda da je ovo sto se tvrdi samo verovatno. . . . .Predlagac protivdokaza je uspeo u njegovom izvodjenju. . . .Dakle. upotreba ovih posrednih dokaznih sredstava je dopustena tek ako sudu i strankama ne stoje na raspolaganju neposredni dokazi.Cilj protivdokaza jeste da ospori i obori istinitost cinjenicne tvrdnje protivnika potkrepljene glavnim dokazom ( iskaz svedoka B ).IZVODJENJE DOKAZA ( DOKAZNI POSTUPAK ): .One same ne kazuju o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju materijalnopravne norme. G) Nova dokazna sredstva ( kao rezultat novih tehnickih izuma ) .Istrazna maksima i dalje vazi za neke posebne parnicne postupka. . za razliku od glavnog dokaza.Dokazni postupak pociva na dispozicionoj i raspravnoj maksimi ( sud izvodi samo dokaze koje su stranke same predlozile ). ako je pobudio sumnju u istinitost tvrdnje njegovog protivnika potrepljene glavnim dokazima. zapisima. ali iz njihovog postojanja sud moze.Potpunim dokazom predlagac u potpunosti uverava sud u istinitost svoje cinjenicne tvrdnje. jer se ne zasniva na utvrdjenju indicija. dovoljno je da je verovatno da tvrdnja predlagaca glavnog dokaza nije istinita. Npr: Svedok C navodi da je video A kako biciklom napusta kucu B. za uspeh protiv dokaza. vec na oceni dokaza na osnovu primena opstih stavova iskustva o cinjenicama koje spadaju i dispoziciju norme. a njeme predlagac dokaza obara zakonsku prezumpciju. . V) Potpun i nepotpun dokaz ( prema rezultatu dokazivanja ) . CD i komp. . da zakljuci o postojanju takve cinjenice. . .Dokaz o protivnom je takodje glavni dokaz. . same stranke odredjuju cinjenice koje treba da dokazu.U okviru dispozicionog i raspravnog nacela.Radi se narocito o podacima zapisanim na tonskim i video trakama. B) Neposredni i posredni dokaz ( indicija ) .Dokazni postupak u uzem smislu obuhvata skup pravila o parnicnim radnjama stranaka u suda kojim se uredjuje nacin na koji se izvode dokazi.Dokazom o protivnom stranka osporava postojanje osnova pretpostavke ( npr.Od indicija traba razlikovati prima faciae dokaz koji spada u pitanja ocene dokaza. . kao sto su postupci u bracnim i porodicnim sporovima. kao i dokazna sredstva kojima se istinitost ovih cinjenica potkrepljuje.. stranke se sluze posrednim dokazima ili indicijama.Po pravilu.Za odlucivanje su odlucni neposredni dokazi. dokazi iz kojih se direktno izvodi saznanje o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme. na osnovu opsteg zivotnog iskustva. te na nacelu obostranog saslusanja stranaka.

Sud je duzan da odbije izvodjenje dokaznog sredstva do kojeg se doslo na nedozvoljen nacin.Sadrzina resenja o izvodjenju dokaza je znacajna zbog ocuvanja nacela kontradiktornosti i ravnopravnosti. jer je cinjenicna tvrdnja koju stranka istice vec opovrgnuta dosadasnjim rezultatima dokaznog postupka. kao sto je to neovlasceno prisluskivanje. . jer dokazno sredstvo pruza malo izgleda na uspeh.Dokazi se izvode na glavnoj raspravi. . .Rociste za izvodjenje dokaza . vec niz cinjenica iz kojih bi tek eventualno trebalo da sazna koja bi cinjenica bila vazna za njegove tvrdnje ). povreda tajnosti pisama.Od principa neposrednosti u dokazivanju se odstupa u korist nacela ekonomicnosti postupka kada se izvodjenje pojedinih dokaza poverava zamoljenom sudu.Sud je duzan da o izvodjenju svakog pojedinog dokaza donese resenje koje mora da sadrzi: spornu cinjenicu o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. * kada dokaz cije se izvodjenje predlaze nije bitan ili pogodan za saznanje istinitosti cinjenice cije se postojanje dokazuje.Po pravilu. tacnije povredom neke materijalnopravne norme medjunarodnog ili unutrasnjeg prava.Sud odlucuje koje su cinjenice bitne za odlucivanje i koji ce od dokaznih predloga koje su predlozile stranke izvesti radi utvrdjivanja istinitosti tih bitnih cinjenica... sud ce odbiti da izvede dokaz kada smatra da predlozeni dokaz nije vazan za njegovu odluku. . * kada postoji zabrana upotrebe dokaznog sredstva. . vec i na osnovu citavog rezultata dokaznog postupka.Ovde se najcesce radi o radnjama koja ulaze u bice krivicnog dela.Stranke mogu da predlazu dokaze i na pripremnom rocistu i na rocistu za glavnu raspravu.O predlogu stranaka iz izvodjenje dokaza odlucuje sud. . vec samo u zalbi koja se izjavljuje protiv konacne presude. * kada je sud vec uveren o istinitosti cinjenice o kojoj treb da se izvede dokazivanje. a narocito ce se smatrati da predlozeni dokaz nije vazan kada: * cinjenica o cijem postojanju ili nepostojanju se predlaze dokazivanja nije bitna za odluku. .Uloga suda. i na taj nacin zakon vodi racuna da ce sud najbolje steci uverenje o dokaznoj vrednosti i snazi pojedinog dokaznog sredstva.U parnicnom postupku cesto se nude dokazi do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. jer u protivnom rizikuje da njegova tuzba bude odbacena kao neuredna. .Tuzeni je duzan da u odgovoru na tuzbu ponudi dokaze kojima ukazuje na istinitost cinjenica kojima osporava navode tuzioca. 95 . .Sud ne sme da odbije izvodjenje dokaza sa obrazlozenjem da svedok nije pouzdan jer je ranije u drugim postupcima kazivao neistinu. .S obzirom na to da sud ceni rezultat dokaznog postupka ne samo u pogledu svakog dokaznog sredstva ponaosob..Stoga. . ako se postuju nacela neposrednosti i koncentracije procesne gradje. . bitno je da se svi dokazi izvedu na jednom rocistu za izvodjenje dokaza. . . ova resenja i ne mogu da se pobijaju posebnom zalbom.Resenje suda o izvodjenju dokaza jeste resenje o materijalnom upravljaju parnicom kojim sud nije vezan.Posebno o dokazima do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. . . jer u protivnom rizikuje da ce sud da usled neurednosti odgovora da donese presudu zbog propustanja ili da meritorno resi spor s obzirom da medju strankama nisu sporne cinjenice. . .Tuzilac mora da predlozi dokaze kojim potkrepljuje navode iz tuzbe. * kada dokazni predlog ne sadrzi temu dokazivanja ( ovde se radi o tome da predlagac dokaza ne navodi vaznu cinjenicu o kojoj bi trebalo izvesti dokaz.

medjutim.Kada je vrsenje uvidjaja u moci protivne strane.Uvidjaj se razlikuje od dokazivanja ispravama u tome sto se prilikom uvidjaja culno opaza samo pismeno i njegova svojstva. G) Duznost da se tvrpi uvidjaj . --> drugom. radi se o vestacenju ili o kombinaciji vestacenja i uvidjaja. te ako unisti ili sakrije stvar koje je predmet uvidjaja. koje moraju da postoje u sadasnjosti ( nezamislivo je da se culno opazaju cinjenice koje su se desile u proslosti ).. .Treca lica nemaju duznost da dopuste vrsenje uvidjaja. 96 . a vestak utvrdjuje svojstvo materijala i nacin gradnja. Sudija utvrdjuje da li je zid napukao.Pravilo je da se na duznost da se trpi uvidjaj primenjuju pravila o duznosti edicije isprava.Kada se predmet na kome bi trebalo izvrsiti uvidjaj nalazi kod drzavnog organa. . i vrsi ga vece.) Uvidjaj A) Pojam i znacaj .Kada se stranka poziva na cinjenicu cije bi postojanje trebalo da se utvrdi uvidjajem. sud takvo ponasanje stranke ceni na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. .74. B) Razgranicenje od ostalih dokaznih sredstava . a o tome ne daje nalazi i misljenje.. sud ce ex officio obezbediti da se izvede dokaz uvidjajem.Protivnik stranke ne moze da se prisili da trpi uvidjaj. .Ako strucno lice ispituje svojstva lica ( telesne povrede ) ili predmeta. a izuzeci postoje u dva slucaja: --> prvom. b) Zatim se koristi uvidjaj radi razjasnjenja “neke okolnosti”. .Ako vestak prisustvuje uvidjaju i daje sudiji samo obavestenja o pojedinostima predmeta ( mesto udesa ) koji sud neposredno opaza. V) Izvodjenje dokaza uvidjajem . . . u postupku je sporno da li je svedok s terase mogao da vidi dogadjaj o kome je svedocio. a u njenoj moci je da omoguci uvidjaj. i ona je duzna da omoguci uvidjaj.Treba istaci da se pregled i slusanje audio-vizuelnih zapisa smatra uvidjajem. Npr. . .Uvidjaj se visi na sudu ili van njega. . . a kod dokazivanja ispravama se utvrdjuje sam sadrzaj pismena.Sud je duzan da stranke obavesti o vremenu i mestu izvodjenja uvidjaja kako bi mu prisustvovale.Uvidjaj je jedino pravo neposredno dokazno sredstvo ( dokazna vrednost ogromna ). .Uvidjaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim culnim opazanjem utvrdjuje odredjene cinjenice ili razjasnjava izvesne okolnosti. radi se samo o svedoku ( npr.Predmet i zadatak uvidjaja je dvostruk: a) Sud njegovim izvodjenjem utvrdjuje sporne cinjenice izmedju stranaka.Kod razgranicenja od vestacenja merilo je rezultat dobijen upotrebom dokaznog sredstva. pa da bi rasvetlio okolnost od koje zavisi verodostojnost svedocenja. a pod ovim treba razumeti svaku okolnost koja je od znacaja za pravilno utvrdjenje vaznih i odlucnih cinjenica ( npr. lekar pregleda ostecengo i o tome obavestava sud ). sud vrsi uvidjaj ). kada je stvar koja je predmet uvidjaja zajednicka za trece lice i stranku koja se poziva na cinjenicu koju bi trebalo utvrditi uvidjajem. medjutim protivnik moze da odbije da omoguci uvidjaj iz istih razloga iz kojih svedok moze da uskrati svedocenje i odgovore na pojedina pitanja. kada je ono po zakonu duzno da omoguci uvidjaj. duzna je da sudu omoguci vrsenje uvidjaja. kada on uskrati ili odbije da omoguci uvidjaj.

vec samo obavestenje o cinjenici koja je vezana za postojanje nekog pravnog akta ( npr. dok sud ceni njenu autenticnost na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. ne i njegova kopija ( osim ako je zakonom izricito odredjeno ).Javnu ispravu je u propisanom obliku izdao drzavni organ u granicama svojih ovlascenja.Sve druge isprave koje nisu javne smatraju se privatnim ispravama. 2. odnosno da izjava volje koja je sadrzana u ispravi potice od njenog potpisnika. morao bi to da dokazuje. .S druge strane. .Za njihovo koriscenje u parnicnom postupku je nebitno da li je isprava sacinjena s namerom da posluzi kao dokazno sredstvo ( ugovor ) ili se slucajno koristi u parnicnom postupku kao dokaz ( npr. .Od privatnih i javnih isprava treba razlikovati privatne overene isprave(legalizovane isprave ). V) Istinitost isprave .) Isprava A) Pojam i znacaj . . 97 . lekarsko uverenje. ..) Dispozitivne i dokazne isprave .Dispozitivne isprave su one u koje je neposredno inkorporiran pravni akt ( testament.Autenticnost se odnosi samo na onaj tekst koji se nalazi iznad potpisa. .Ako bi potpisnik ispave tvrdio da potpis nije njegov.Isprava se smatra istinitom ( autenticnom ) ako potice od onoga koji je na njoj oznacen kao njen izdavalac. .75. od legalizacije privatne isprave treba razlikovati njenu vidimizaciju.Pod ispravo se smatra samo originalni predmet zapisa. a lazna je kada ne potice od lica koje je naznaceno kao izdavalac. tako da je na stranci koja se na nju poziva teret tvrdnje i dokazivanje da je isprava autenticna. te kao predmeti koji inkorporisu odredjeni sadrzaj predstavljaju pouzdana dokazna sredstva. resenja. . ali se moze obarati svim dokazima.U dokaznoj snazi su izjednacene s javnim ispravama. organi uprave ) donose u okviru svoje nadleznosti. menica ).Autenticnost privatnih iprava se ne pretpostavlja.Dispozitivne javne isprave su razne odluke ( presude. . .Autenticnost javnih isprava se pretpostavlja. sadrzina odredjenih misli. .. ugovor.).Isprave su lisene subjektivnosti.Dokazne isprave ne sadrze nikakav pravni akt..Isprava je telesni predmet na kome su pisanim znakovima zabelezeni odredjeni podaci. privredno drustvo ili druga organizacija u vrsenju ovlascenja koje joj je povereno zakonom. priznanica. .) koje ovlasceni organi ( sud.Postoji pretpostavka da je isprava autenticna ako je autentican potpis izdavaoca isprave. . a to je postupak u kojem sudovi i notari overavaju da je kopija isprave verna originalu. .) Javne i privatne isprave ( u zavisnosti ko je njihov izdavalac ) . izvod iz maticne knjige. .Sudovi i notari na zahtev drzaoca privatnih isprava overavaju da je ispravu potpisao njen izdavalac. B) Vrste isprava 1. privatno pismo ).

. . .Druga strana moze da uskrati podnosenje isprave u istim slucajevima u kojima svedok moze da uskrati svedocenje ili odgovore na neka pitanja. v) Pribavljanje isprave od treceg lica.Ipak.Takodje. sud moze novcano da kazni stranku koja.Takodje. suprotno volji izdavaoca. . . * duzna je prema posebnim zakonskim propisima da je preda ili pokaze.. stranka koja se poziva na ispravu moze protiv protivne strane da podigne kondemnatornu tuzbu u kojoj bi zahtevala njeno izdavanje.Pretpostavlja se da je sadrzaj javne isprave istinit ( isto vazi i za dokazne i za dispozitivne javne isprave ). materijalne snage sadrzine javnih isprava. . ali ova pretpostavka je oboriva. . .Stranka je duzna da je sama podnese.Pod zajednickom ispravom se smatra isprava koja inkorporira neki pravni posao izmedju stranaka ( ugovor ). ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje stranka u parnici izvodi neko svoje pravo. onda ce sud tu okolnost ceniti slobodno. . . . .Stranka kod koje se nalazi isprava ne moze da uskrati njenu ediciju u sledecim slucajevima: * vec se sama na nju pozvala u postupku. ali ako ta stranka ne preda ispravu po nalogu suda. .Isprava je istinita. ali i onaj do cijeg je zakljucenja doslo posredstvom treceg.Videli smo da ZPP uredjuje samo formalnu dokaznu snagu javnih isprava ( pretpostavlja se da je istinito ono sto je u javnoj ispravi sadrzano ). ali postoje dva izuzetka: 98 . pod zajednickom ispravo se smatra ona koja je upravo i sacinjena u svrhu dokazivanja. protivnu uverenju suda. ako njen sadrzaj odgovara realnim cinjenicama. a teret dokazivanja snosi onaj koji osporava istinitost. .Ako protivna stranka porice da se kod nje nalazi isprava. . sud moze na tu okolnost da izvodi dokaze kako bi utvrdio da li su ovi navodi istiniti.da li cinjenice koje se smatraju istinitim.Ako je naknadno izmenjen njen sadrzaj.Dokazna snaga isprava zavisi od istinitosti njihovog sadrzaja. . * isprava je zajednicka za obe stranke. smatra se netacnom ( falsifikovanom ).Autenticnost isprave moze da bude i predmet posebne parnice koja se pokrece tuzbom za utvrdjenje istinitosti isprave.Dokazna snaga privatnih isprava u celosti podleze principu slobodne ocene dokaza.Tada sud donosi resenje kojim nalaze protivnoj strani da u odredjenom roku podnese doticnu ispravu.Kod dokazne snage javnih isprava ne treba mesati njihovu formalnu i materijalnu dokaznu snagu.Resenje suda o tome da druga stranka preda ispravu se ne moze prinudno izvrsiti. D) Pribavljanje isprave . . b) Pribavljanje isprave od protivnika stranke koja se na nju poziva. a protiv tog resenja nije dozvoljena zalba.Drugo je pitanje tzv. G) Dokazna snaga isprava . jer su sadrzane u javnoj ispravi. .Trece lice nema duznost edicije isprave. pa se u parnici moze dokazivati da su cinjenice koje sadrzi javna isprava neistinito utvrdjene. porice da se isprava nalazi kod nje.Kod duznosti pribavljanja ( edicije ) isprave razlikujemo 3 situacije: a) Pribavljanje isprave od stranke koja se na nju poziva.

vec samo govorom iznosi subjektivno opazanje. . . 99 . niti od zdravlja ( ukljucujuci u psihicko ). odnosno lice koje moze u postupku da bude saslusano kao stranka ( ne moze ni postupajuci sudija ).Svedok jedino ne moze da bude ono lice koje je stranka u postupku. sud moze da naredi njegovo prinudno dovodjenje i izrekne kaznu do 30000 dinara ( ista kazna je i ako odbije da svedoci. pa cak ni od njegove ekonomske zainteresovanosti za ishod parnice u kojoj svedoci. b) Lice mora da bude u stanju da opazenu cinjenicu reprodukuje pred sudom. .Svedok ima 4 duznosti u postupku: * duzan je da se odazove pozivu i da svedoci. od njegove fakticke mogucnosti da ispuni zadatak.Sud moze da kazni odgovorna lica u organima ako ne postupe po resenju suda. . ali i najnepouzdanije dokazno sredstvo u parnicnom postupku ( zbog subjektivnog dozivljaja realnih dogadjaja ). g) Pribavljanje isprave od organa. odnosa sa strankama. jer on ne daje svoje misljenje o cinjenicama. a moze ga i zatvoriti dok ne pristane da svedoci ali najduze mesec dana ).I punomocnik stranke moze da bude saslusan kao svedok.Svedok se razlikuje od vestaka. V) Duznosti i prava svedoka .--> kada je posebnom zakonoskom normom predvidjena njegova obaveza da odredjenu ispravu pokaze ili podnese. .Takvu ispravu ce sud na predlog stranke ili ex officio pribaviti ( ukoliko stranka ne moze sama ). organizacije i preduzeca. .Ako se ne odazove pozivu. .Za sposobnost da bude svedok su bitne samo dve stvari: a) Lice mora da bude sposobno da svojim culima opazi cinjenicu koja se dokazuje.Neodazivanje pozivu ili odbijanje da svedoci povlaci i posledicu placanja troskova strankama. . .Sposobnost da bude svedok ne zavisi niti od uzrasta..Svedok je fizicko lice koje pred sudom daje iskaz o cinjenicama koje je culno opazilo.Zakonodavac predvidja i mogucnost da sud novcano kazni trece lice koje nije postupilo po resenju kojim mu je nalozeno podnosenje isprave. --> kada je rec o ispravi koja je po svojoj prirodi zajednicka za trece lice i stranku koja se na ispravu poziva.Pravosnazno resenje kojim se trecem licu nalaze podnosenje isprave moze se prinudno izvrsiti. B) Sposobnost da bude svedok . 76.Svedok je najcesce.) Svedok A) Pojam i znacaj . .Resenje o kazni moze da se opozove ako svedok naknadno pristane da svedoci ili opravda svoj izostanak. .Uopste.Sposobnost fizickog lica da bude svedok zavisi. . pre svega. . od intelektualnog i socijalnog polozaja. .

a u suprotnom to pravo gubi..Nakon tog izlaganja.To vazi za lica koja bi svojim iskazom povredila duznost sluzbene ili vojne tajne. ali propust da to uradi ne povlaci sankcije. G) Postupak izvodjenja dokaza svedocenjem a) Pozivanje svedoka . i to tako sto slobodno izlaze o cinjenicama i kojima je pozvan da svedoci. . predsednik veca a zatim i stranke mogu da svedoku postavljaju pitanja ( nije dozvoljeno strankama da postavljaju sugestivna pitanja i pitanja koja se ne ticu teme ).Kao vazan razlog je exempli causa naveden slucaj u kome bi svedok odgovorom na neko pitanje izlozio teskoj sramoti. verski ispovednici.Svedok ima pravo na naknadu troskova koji su nastali time sto je pozvan da svedoci ( putni troskovi. . . notari. te da navede njegovo ime. * duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka ( osim ako nije zakonom oslobodjen te duznosti). * duzan je da kazuje sve sto mu je poznato o cinjenicama o kojima treba da svedoci ( o tome je duzan i sud da ga upozori i upozna sa posledicama ).Ako se iskazi vise svedoka ne podudaraju. prenociste i izgubljena dobit ). . lekari. troskovi ishrane. * o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka.Sud odmah upozorava svedoka na to pravo. a povlaci i gradjanskopravnu odgovornost za stetu nanetu nekoj stranci zbog laznog svedocenja ). .Svedok moze da uskrati odogovor na odredjena pitanja ukoliko za to postoje vazni razlozi.Svedok iskazuje pred sudom na rocistu za glavnu raspravu ( izuzetno u svom stanu ). advokati. koja je duzna da predlozi da se odredjeno lice saslusa kao svedok. .Ogranicenja. . a ta zabrana prestaje kada nadlezni organ oslobodi to lice cuvanja tajne. a svedok je duzan da odmah nakon saslusanja zahteva naknadu troskova. D) Pravo svedoka na naknadu troskova .Svedoci se saslusavaju pojedinacno i iskljucivo usmeno.* duzan je da kazuje istinu ( lazno svedocenje je krivicno delo. smrti ili sklapanja braka. zanimanje i boraviste. * o cinjenicama koje se ticu rodjenja.Svedok ne moze da uskrati svedocenje pozivajuci se na opasnost da se izlozi imovinskoj steti u sledecim situacijama: * kada je prisustvovao zakljucenju pravnog posla kao pozvani svedok. onda sud suocava svedoke. koje imaju: punomocnici stranaka. * kada je na osnovu posebnih propisa duzan da podnese prijavu ili da da izjavu. znatnoj imovinskoj steti ili krivicnom gonjenju sebe ili sebi blisko lice. b) Saslusanje svedoka . 100 . b) Pravo na uskracivanje svedocenja. kao i o cemu svedok treba da bude saslusan.Sud je duzan da upozori o ovome doticna lica.( prekrsenje uskracivanja svedocenja predstavlja krivicno delo i povlaci disciplinsku odgovornost odredjene profesije ). a) Zabrana saslusanja svedoka . v) Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja .Ovaj postupak pokrece stranka.. * o cinjenicama koje se tizu imovinskih odnosa uslovljenih bracnom vezom. .

a ako predujam nije polozen. . da bude odredjeno svako fizicko lice koje poseduje odgovarajuce strucno znanje ( fizicko lice se pojavljuje na rocistu iako je pravnom licu povereno vestacenje ). predmet i obim vestacenja i rok za dostavljanje nalaza i misljenja u pismenom obliku. da li menja verziju dogadjaja. B) Sposobnost biti vestak .. . . nezavisno od sporazuma stranaka ( a moze da angazuje i vise od jednog vestaka ako je bas slozeno ).) Vestak A) Pojam i znacaj .Druga strana moze o takvom predlogu da se izjasni.Sud odredjuje vestacenje resenjem koje mora da sadrzi: ma i zanimanje vestaka. da li svedok cuti da iznenada postavljana pitanja.O zahtevu svedoka sud odlucuje resenjem. . a u slucaju nesaglasnosti stranaka.Pravilo je da sud odredjuje drugog vestaka. kao da se radi o svedoku. . da li je direktan. V) Duznost vestacenja i duznosti vestaka . 101 .vestak samo utvrdjuje cinjenice na osnovu posebnog strucnog znanja kojim raspolaze ( analiza krvi ).ZPP sadrzi nerazumno ogranicenje i zahteva od stranke da predlozi vestaka koji se nalazi na listi stalnih sudskih vestaka ( sud moze da odredi i drugo lice ). . ako imenovani vestak ne dostavi nalaz i misljenje u ostavljenom roku.Odbijanje da se vrsi vestacenje povlaci za sobom represivne mere suda prema vestaku. * kao dokazno sredstvo. nuzno je da u parnici ucestvuje i vestak koji takvim strucnim ( nepravnickim ) znanjem raspolaze. 77.Ako se ne moze da utvrdi ili razjasni neku cinjenicu. predmet i obim vestacenja.Premda sud ceni nalaz i misljenje vestaka slobodno.koje se koristi rada razjasnjenja cinjenica ( daje nalaz i misljenje ).Pravilo je da sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju.Primeri za objektivne kriterijume za ocenu verodostojnosti iskaza: sklad iskaza sa sipravama.. . Dj) Posebno o oceni iskaza svedoka . V) Postupak odredjenja vestaka .. kojim moze da nalozi da se troskovi svedoku plate iz polozenog predujma.U nasem pravu lice koje je u resenju suda odredjeno za vestaka je duzno da svedoci.Stranka sama predlaze sudu vestaka s liste stalnih sudskih vestaka.Vestak se u parnici pojavljuje u dva vida: * kao pomocnik suda. onda sud moze da nalozi stranci koja je svedoka pozvala da mu naknadi troskove u roku od 8 dana ( na ovo se stranka moze zaliti ). . . o tome odlucuje sud. za slobodnu ocenu dokaza ostaje malo prostora kada se radi o utvrdjenju ili razjasnjenju cinjenica koje je dao vestak primenjujuci svoje strucno znanje.Za vestaka moze.Duznost vrsenja vestacenja obuhvata i obavezu vestaka da se odazove pozivu suda i da sudu dostavi nalazi i misljenje ( najvaznija obaveza vestaka ). predmet spora. nacelno. .Ako sud utvrdi da je vestacenje slozeno i tada odredjuje vestaka sam. kao i obavezu vestaka da strankama naknadi stetu koju im je time prouzrokovao.

. . . ali vestak moze da se oslobodi svoje duznosti i ako postoje bilo koji drugi opravdani razlozi. .Duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjasnjenje iskaza i tvrdnju iz nalaza i misljenja.Gradjanskopravna odgovornost vestaka prema strankama koju vestak pricini netacnim nalazom ( ako je postupao sa namerom ili grubom nepaznjom ) je deliktne prirode. G) Izvodjenje dokaza a) Nalaz i misljenje .Ako sud smatra da se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim dostavljanjem nalaza i misljenja.Ukoliko sud ili stranke posumnjaju u pravilnost vestacenja ( npr.Obaveza vestaka je licna.Sud u resenju odredjuje i predmet i obim vestacenja. ne moze poveriti duznost vestacenja trecem licu.Izrada nalaza i misljenja predstavlja komplikovan intelektualni poduhvat koji bi trebalo da bude u skladu s raspravnim nacelom i principom da sporne cinjenice utvrdjuje sud. a na te cinjenice vestak primenjuje stavove i pravila svoje struke. D) Ocena dokaza .. b) Saslusanje vestaka . . . ..Nalaz vestaka je osnova za izradu misljenja u kome vestak razjasnjava cinjenice. . te cini apsolutno bitnu povredu pravila postupka ).Razlozi za oslobodjenje od duznosti vestacenja su isti oni koji se primenjuju na slucajeve u kojima i svedok moze da uskrati svodocenje. ne sme prima faciae da uzme cinjenice iz nalaza vestaka kao dokazane ( sto je jako cesto u praksi ). nepotpuno. od donosi resenje da se vestacenje obnovi ( protiv ovoga nije dozvoljena zalba ). tj.Nalaz i misljenje moraju da budu pismeno sacinjeni i obrazlozeni. .Na nalaz i misljenje vestaka stranke mogu da stave primedbe.Vestak je duzan da govori istinu ( lazni nalaz i misljenje su krivicno delo ). . to znaci da sud nije omogucio strankama da raspravljuju o rezultatima dokaza. .Izvodjenje dokaza vestacenjem podrazumeva i saslusanje vestaka na rocistu za glavnu raspravu ( propust ovoga predstavlja povredu nacela kontradiktornosti koja povlaci za sobom nistavost presude ). . .Pravilo je da vestak na rocistu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i misljenje. DJ) Pravo vestaka na naknadu troskova i nagradu ( u vezi troskova sve isto kao kod svedoka ).). sud ce naloziti vestaku da ispravi ili dopuni svoj nalazi i misljenje u odredjenom roku. 102 .Nalaz i misljenje se dostavljaju strankama i to najmanje 8 dana pre nego sto je zakazano rociste za glavnu raspravu. misljenje je nejasno. a ne vestak. usmeno ili pismeno ( ako to ne ucini.. tj. .Sud je duzan da nalaz i misljenje vestaka ceni slobodno. a pod tim treba razumeti cinjenice koje vestak treba da utvrdi ili da razjasni ( zato mu se stavlja na raspolaganje predmet vestacenja ).Sud mora da omoguci strankama da ravnopravno raspravljaju o nalazu i misljenju vestaka u kontradiktornom postupku.Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka.

103 . B) Izvodjenje dokaza a) Predlog stranka . .Nuznost da se o bitnim cinjenicama salusaju obe strane proizlazi i iz nacela ravnopravnosti i obostranog saslusanja stranaka. ali i cinjenice kojima osporava navode svog protivnika. informativnim saslusanjem stranaka. .Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka ne treba mesati sa tzv.Kako se parnica. . vec je njegova svrha samo da stranke razjasne sudu svoje navode ili predloge.Svaka stranka je duzna da pred sud iznese sve cinjenice na kojima zasniva svoj zahtev.Sud moze da saslusa samo jednu stranku u sledecim slucajevima: * kada se uverio da jednoj stranci nisu poznate sporne cinjenice. v) Dokazni postupak . kao sto nije duzna da preduzima parnicne radnje ( ova okolnost se uzima u obzir prilikom ocene dokaza ).Stranke se saslusavaju na isti nacin kao i svedoci.Pravila o tetetu tvrdnje se ne primenjuju u postupcima u kojima vazi inkviziciono nacelo.Pravila o teretu tvrdnje regulisu nacin iznosenja cinjenica pred sud ( objektivni teret tvrdnje ).) Teret tvrdnje i teret dokazivanja . * kada jedna stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazova pozivu suda.Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka je najnepouzdanije dokazno sredstvo ( stranke su subjektivne u svojim stvarima ). odvija prvenstveno u okvirima raspravnog nacela. . stranka nije duzna da iskazuje.Ako je stranka parnicno nesposobna. sud moze da odluci i nju da salusa pored zakonskog zastupnika.Stranka moze da predlozi ( dakle ne moze ex officio ) da se samo ona salusa ili da se saslusaju obe stranke. pitanje tereta vrdnje moze i te kako da ima uticaja na ishod parnice. * kada saslusanje jedne stranke nije moguce. .Uslov da se saslusa stranka jeste da ima ista ona svojstva koja se zahtevaju i od svedoka ( mogucnost opazanja i saopstavanja cinjenica ). koje nije dokazno sredstvo. . kao i poredlu procesnih tereta na stranke u vezi s duznoscu iznosenja cinjenica u parnici ( subjektivni teret tvrdnje ).78. . te se na izvodjenje ovog dokaza supsidijarno primenjuju odredbe o svedocima. te sud moze ( ali i ne mora ) da izvodi ovaj dokaz samo onda kada nema drugih dokaza. ili kada smatra da je saslusanje stranaka ipak potrebno. .Za razliku od svedoka koji je duzan da svedoci. .Saslusanje stranaka je dokazno sredstvo putem kojeg same stranke iskazuju o bitnim cinjenicama koje su relevantne za merotorno odlucivanje. 79.Teret tvrdnje . b) Princip ravnopravnosti .) Saslusanje stranaka kao dokazno sredstvo A) Pojam i znacaj . a sud odlucuje o tome da li ce saslusati samo jednu ili obe stranke. ako je njeno saslusanje moguce. po ZPP-u iz 2005.

.Postoji subjektivni i objektivni teret dokazivanja. . tako da je nemoguce da i sud i stranke propuste da u toku parnice raspravljaju o cinjenici koja je bitna za donosenje odluke.Stoga. 104 . . sud je duzan da dokaznim postupkom obuhvati sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. . kao i da se stara da stranke na glavnoj raspravi ukazu na sva dokazna sredstva. u slucaju da odlucne cinjenice ne mogu da se dokazu. . .Teret dokazivanja A) Pojam i zadatak . kada tuzilac ne iznese neku cinjenicu na kojoj temelji postojanje zeljene posledice ). .Ako bi neka od stranaka propustila da u parnici iznese cinjenicu na osnovu cijeg postojanja izvodi odredjenu pravnu posledicu. --> Sud ne moze da stvori uverenje da li cinjenica koja podpada pod dispoziciju materijalnopravne norme zaista i postoji u stvarnosti ili ne.Za donosenje odluke u situaciji non liquet odlucujuca su pravila o objektivnom ( materijalnom ) teretu dokazivanja. pri cemu sud nije uspeo da ostvari takav rezultat sprovodjenjem dokaznog postupka.Ako stranka ne ponudi dokaz koji potvrdjuje postojanje cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje izvodi svoj zahtev.Tuzilac je duzan da vec u tuzbi iznese sve one cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost njegovog tuzbenog zahteva. parnica ce biti resena na njenu stetu.Subjektivni ( formalni ) teret dokazivanja ima ulogu samo u parnicnom postupku koji pociva na raspravnom nacelu.Rezultat dokaznog postupka moze da bude trojak: --> Sud moze da se uveri o postojanju cinjenice na osnovu koje stranka zasniva svoj zahtev.Ovakva situacija ( kao sto je to slucaj i kod tereta tvrdnje ) je samo teoretska. * Sud mora ex officio da utvrdi da li su ispunjene pretpostavke za primenu one materijalnopravne norme na cijoj dispoziciji tuzilac i zasniva svoj tuzbeni zahtev. . pogodile bi je negativne posledice pravila o raspodeli subjektivnog tereta tvrdnje ( sud bi morao da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. da je prestalo ili na osnovu kojih smatra da moze da uskrati cinidbu tuziocu. ..Neophodnost primene pravila o teretu dokazivanja javlja se zbog toga sto pravna posledica materijalnopravne norme moze da nastupi samo ako su ispunjene pretpostavke iz njene dispozicije. B) Objektivni teret dokazivanja . pravila o teretu dokazivanja stvaraju fikciju da je rezultat dokaznog postupka postojanje ili nepostojanje odredjene cinjenice. . i to iz dva razloga: * Najpre.Ona ne sadrzi resenje za slucaj da supsumcija pod dispoziciju materijalnopravne norme ostane nejasna. . . dok je tuzeni duzan da u odgovoru na tuzbu navede sve one cinjenice ( prigovore ) zbog kojih smatra da tuziocevo pravo nije ni nastalo. --> Sud moze da se uveri da se takva cinjenica nije desila u stvarnosti. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja.Medjutim ovakav ishod spora je samo teoretski.On daje odgovor na pitanje koje dokaze je sudu duzna da ponudi stranka u parnici. ne i u postupcima koji se zasnivaju na istraznoj maksimi.Po pravilu. s obzirom da je sud duzan da se stara da stranke na glavnoj raspravi iznesu sve bitne cinjenice i da dopune navode o svim vaznim cinjenicama.

.Non liquet situacija nastupa kada su ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje neke cinjenice ( tada sud o postojanju te cinjenice odlucuje primenom pravila o teretu dokazivanja ).NPR: kad poverilac zahteva naknadu stete zbog docnje u ispunjenju obaveze.Ako postoji situacija non liquet. . 105 . .Ova pravila daju odgovor na pitanje koja od stranaka snosi rizik nedokazanosti neke od odlucnih cinjenica. mora da dokaze da je vlasnik stvari i da se stvar nalazi u drzavini tuzenog. odnosno na ciju stetu ce sud da odluci kada nije u stanju da razjasni vazne cinjenice. osim ako ne dokaze da stvar nije bila uzrok stete. Ako sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi ovu cinjenicu.U slucaju neophodnosti dokazivanja negativnih cinjenica ( da neka okolnost nije nastupila ). . sud ce smatrati da cinjenica ne postoji ). odnosno da stekne uverenje o njihovoj istinitosti.Pravila o podeli tereta dokazivanja vaze i kada su predmet dokazivanja tzv. dok stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice kojoj se sprecava nastanak ili ostvarivanje prava ili u pogledu cinjenice zbog koje je pravo prestalo da postoji. kada zakonom nije uredjena podela tereta dokazivanja. duznik se moze osloboditi ove obaveze ako dokaze da bi stvar koja je predmet ispunjenja slucajno propala i da je on obavezu ispunio na vreme. te je sud duzan da u slucaju non liquet odluci o postojanju sporne cinjenice na osnovu pravila o podeli tereta dokazivanja sadrzanih u ovim normama.Npr: T tuzi A i zahteva placanje kupoprodajne cene.Po pravilu. i to materijalnopravnim normama.Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se primenjuju i kada je u pitanju dokazivanje postojanja ili nepostojanja procesnih pretpostavki. ..Kod deliktne odgovornosti za stetu. negativne cinjenice. . ali ni i kada dokaze da je steta nastupila bez njegove krivice. pretpostavlja se da cinjenica nije nastupila i teret dokazivanja pada na onu stranku koja iz cinjenica izvodi kakvo procesno ovlascenje. stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje tog prava. podela objektivnog tereta dokazivanja regulisana je zakonom. . stetnik je duzan da naknadi stetu. . . postupa i odlucuje kao da ta cinjenica ne postoji. da cinjenica postoji ( ako ne uspe u tome. . U ovom slucaju. .Vlasnik opasne stvari odgovara objektivno. T je duzan da dokaze da je zakljucen kupoprodajni ugovor cije ga odredbe ovlascuju da kupoprodajnu cenu potrazuje odmah.Vlasnik stvari koji vindicira stvar. odnosno neistinitosti. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja.Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se nalaze u nizu materijalnopravnih normi. T snosi teret dokazivanja i sud je duzan da odbije tuzbeni zahtev. A tvrdi da je ugovor o prodaji zakljucen s pocekom. dovoljno je da se stranka na koju pada teret dokazivanja ogranici na jednostavnu tvrdnju da takve cinjenice u stvarnosti nema. * Drugo. .Prema ZPP-u. sto se odrazava na stetu jedne od stranaka u postupku. kada sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje cinjenice.Dakle.Tada je njen protivnik duzan da dokazuje suprotno. . . . * Trece pravilo o podeli objektivnog tereta dokazivanja glasi: ona stranka koja se poziva na izuzetak od pravila snosi teret dokazivanja za postojanje cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. odnosno pozitivno stanje. a) Podela objektivnog tereta dokazivanja * Prvo. vazi Rozenbergova formula: sva stranka u postupku snosi teret dokazivanja u pogledu one cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme koja je za nju povoljna.

. a neisplacene kamate.onaj ko se poziva na zloupotrebu prava. odnosno pravnog ovlascenja (jbt) . . pravila o raspodeli tereta dokazivanja koja su sadrzana u zakonu.S druge strane.Norme o teretu dokazivanja su procesnopravne prirode. odredjena su prvenstveno u skladu sa idejom zakonodavca o ostvarenju ideje pravicnosti. .da ugovorom o cesiji nisu bile obuhvacene i kamate.Tako da je razdvajanje pravila o teretu dokazivanja tesko odvijivo od same materijalnopravne norme. ali i dokaz o protivnom koji je usmeren na obaranje tacnosti pretpostavke. . v) Obrt tereta dokazivanja .Pod osujecenjem dokaza podrazumevamo situaciju u kojoj stranka na kojoj nije subjektivni teret dokazivanja svojim cinjenjem ili necinjenjem onemoguci upotrebu nekog dokaznog sredstva protivnoj strani na koju pada subjektivni teret dokazivanja.U literaturi je sporno da li situaciju sa osujecenjem izvodjenja dokaza treba resiti u okviru pravila o oceni dokaza ili primenom pravila o teretu dokazivanja. unisti predmet uvidjaja ).Nase je shvatanje da bi bilo smisleno dopustiti obrt tereta dokazivanja u onim situacijama u kojima to zakon izricito ne zabranjuje i u kojima bi jedna od stranaka dolozno osujetila upotrebu nekog dokaznog sredstva ( npr. ako je tuzen za kamate. .Protivnik moze da podnese protivdokaz koji je usmeren na obaranje osnova pretpostavke. . * jemstvo. treba to i da dokaze. Pretpostavlja se da je drzalac pokretne stvari ujedno i njen vlasnik. g) Pravna priroda tereta dokazivanja .Teret dokazivanja kod zakonskih pretpostavki lezi na onoj stranci kojoj zakonska pretpostavka ide u korist.Ova pravila nemaju nikakav uticaj na sam materijalnopravni odnos niti na pravni polozaj njegovih ucesnika. duzan je da dokaze i cinjenice na kojima se takva zloupotreba zasniva.Primeri: Pretpostavlja se da su cesiom cesionaru ustupljenje i dospele. b) Pravila o podeli tereta dokazivanja kod zakonskih prezumpcija ( smrt naslov! ) . protivno nacelima savesnosti i postenja ).U navedenim primerima.stranka koja se poziva da je obavezu ispunila. V) Sporniji primeri iz sudske prakse: * pretpostavlja se da pismeni ugovor izrazava pravu vilju ugovornih strana. . jer one sadrze nista vise do iskaz kako treba odluciti u situaciji non liquet.Npr: pravilo je da su punoletna lica poslovno sposobna..Od zakonskih oborivih pretpostavki treba razlikovati preasumptiones jure et de jure cije postojanje ne moze da se obara nikakvim dokaznim sredstvima ( npr: Smatra se da je uslov nastupio ako njegovo nastupanje spreci strana na ciji je teret odredjen. ali i da podnese dokaz o protivnom. . onda snosi i teret dokazivanja cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. . * zajam/poklon/posluga. * ispunjenje obaveze. * zloupotreba prava.tuzilac koji tuzi za redaju ili vracanje stvari duzan je da dokaze da je ugovor pravovaljano nastao. pa ako neko lice tvrdi neciju poslovnu nesposobnost. odnosno na cinjenicu iz cijeg postojanja zakonodavac izvodi pretpostavku o postojanju neke druge cinjenice ili prava. 106 .Ali one se pomera na osnov pretpostavke. duznik. moze da obara postojanje cesije ( protivdokaz usmeren na bazi pretpostavke ).jemac je duzan da dokaze da je glavni duznik namirio dug.

to znaci da sud uzima u obzir i sve iskaze stranaka date u postupku. .Po objektivnoj teoriji ili teoriji o uverenju u verovatnost. zakonodavac od suda trazi da da svoj sud o tome koju cinjenicu smatra istinitom.) Ocena dokaza A) Uopste .Sud je duzan da navede na osnovu kojih stavova iskustva je stekao uverenje da je nesto istinito. odnosno nepostojanju cinjenica. . njihov stav prema izvodjenju pojedinih dokaza. a narocito nauke. svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata citavog postupka.Primenom pravila o oceni dokaza stvara se kod sudije neophodan stepen verovatnoce da se nesto u stvarnosti zaista i odigralo. da preduzme pojedine parnicne radnje.Od principa slobodne ocene dokaza treba razlikovati slobodnu ocenu suda.80.Dokazni postupak se okoncava tako sto sud vrsi ocenu dokaza. jer je istina subjektivno poimanje stvarnosti svakog coveka. .Ovo uverenje sud stice na osnovu savesne i brizljive ocene svakog dokaza ponaosob. a slobodna ocena se narocito primenjuje i prilikom odmeravanja visine naknade stete. u okviru zakona. 107 . .UVERENJE SUDA . .Kada sud vrednost dokaza ceni u okvirima rezultata citavog postupka. . ka o i na osnovu objektivno saznatljivih stavova iskustva drugih. B) Nacelo slobodne ocene dokaza . stvara i uverenje da je neka cinjenica istinita. a koju ne. postojanje cinjenice je dokazano kada sud stekne uverenje o verovatnosti njenog postojanja. tacnije na osnovu licnih opstih stavova iskustva. shodno tome. .Slobodna ocena dokaza ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. on stice uverenja o istinitosti neke cinjenice u okvirima pravila ( gore su navedena. . . .Sud utvrdjuje da li rezultat izvedenih dokaznih sredstava opravdava da neka cinjenica koja je bila predmet dokazivanja moze da se smatra istinitom ili ne. kao i stavovima nauke. . . .Subjektivna teorija ( Rozenberg ) objasnjava kada se stice uverenje o istinitosti. te se.Uverenje o istinitosti se stice kada postoji toliki stepen verovatnoce da vise ne moze da postoji razumna sumnja u suprotno.Premda je ocena sudije o vrednosti i dokaznoj snazi nekog dokaznog sredstva subjektivna.. narocito odbijanje da se da odgovor na pojedina pitanja.Danas se predvidja da sud odlucuje po svom uverenju koje ce cinjenice smatrati dokazinim. po zalbi. . . .Moderno procesno pravo ne poznaje vise teoriju zakonske ocene dokaza kojom je sud bio vezan cvrstim pravilima o oceni dokaza.Buduci da je svaka istina subjektivna. . te ovom objektivizacijom omogucuje i drugostepenom sudu da. pri cemu iskljucuje neophodnost postojanja uverenja o istinitosti. vec je i objektivizirana duznoscu upotrebe opstih stavova iskustva.Brizljiva i savesna ocena dokaza znaci da je sud duzan da svoje uverenje i istinitosti cinjenice koja je bila predmet dokazivanja formira na osnovu svog najboljeg znanja i umeca. kontrolise da li upravo primena tih stavova iskustva omogucuje logican zakljucak o postojanju.).Odavde proizlazi da ocena dokaza nije cisto subjektivna stvar.Sud moze slobodno.Za sticanje uverenje o istinitosti cinjenica vazan je i licni utisak suda prilikom iskazivanja svedoka i stranaka.

kao i o drugim procesnim pitanjima. iz razloga hitnosti. postignuto je kada je dostignut visok stepen verovatnoce koji se granici sa izvesnoscu ili koji iskljucuje razumnu sumnju o postojanju suprotnog. . na osnovu opstih stavova iskustva. . kako bi rezultati dokaznog postupka mogli da se koriste u parnici. najcesce lanca adekvatne uzrocnosti. te da otkloni primenu pravila o teretu dokazivanja.Npr: za izuzece sudije je dovoljno da je verovatno da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. vec se njime samo olaksava dokazivanje. . zakljucak o postojanju i druge cinjenice. B) Predlog .Ovaj postupak se pokrece iskljucivo po obrazlozenom predlogu stranke. . . . . te zbog toga sto se u ovom postupku. oblik vanparnicnog postupka jer mu je svrha prevencija.Predlog sadrzi navodjenje cinjenice koje treba dokazati.Postupak za obezbedjenje dokaza je. bitno za meritorno odlucivanje.) Obezbedjenje dokaza A) Pojam . njihovo izvodjenje otezano. . i to tako sto se iz postojanja jedne cinjenice izvodi. kao i dokaze koje treba izvesti.Sudska odluka kojom je povredjen princip slobodne ocene dokaza sadrzi apsolutno bitne povrede postupka zbog cega bi drugostepeni sud trebalo da je ukine po zalbi.Primenom dokaza prima faciae ne menja se teret dokazivanja. 108 .. primenjuje objektivna teorija. po svojoj pravnoj prirodi.Primena opstih stavova iskustva je od znacaja i za odredjenje stepena dokazanosti kada je u pitanju ocena tzv.Uverenje o dokazanosti cinjenice ( uverenje o istinitosti ).Postupak za obezbedjenje dokaza ima za predmet da se pojedini dokazi ( na predlog stranke ) izvedu van parnice. tako da moze da se pretpostavi da nece moci da budu izvedena na glavnoj raspravi. odstupa bitno od nacela kontradiktornosti. . . . .Arbitrarnost u oceni dokaza podlece i kontroli pred ESLJP zbog povrede prava na pravicno sudjenje. te ime i prebivaliste protivnika.Naime.Zakljucak se izvodi na osnovu uobicajenog toka stvari. dokazom prima faciae olaksava se dokazivanje.Dokaz prima faciae ima i ulogu da spreci nastajanje situacije non liquet. dok se prilikom odlucivanja o postojanju. .Dokazanost u vidu stepena obicne verovatnoce je dopustena samo kada to zakon izricito predvidja.S vremenom dokazna sredstva mogu da budu unistena ili izmenjena. vec kada se resava o pitanjima dopustenosti pojedinih parnicnih radnji ili kada je rec o pitanjima koja se ticu materijalnog upravljanja parnicom ili donosenja resenja radi efikasnog sprovodjenja postupka. odnosno da odredjeni uzrok proizvodi odredjenu posledicu i obrnuto.To je slucaj kada se spor ne okoncava meritorno. V) Arbitrarnost u oceni dokaza . dokaza prima faciae.Ovaj postupak po svom cilju i obliku najvise podseca na postupak za odredjenje privremenih mera. 81. . odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki.Za meritorno resenje spora postoji saglasnost da treba primeniti subjektivnu teoriju.

- U predlogu stranka mora da ucini verovatnim da postoji “opravdana bojazan” da dokaz nece uopste moci da se izvede ili da ce njegovo izvodjenje biti otezano. V) Nadleznost suda - Ako je parnica u toku, o predlogu odlucuje sud pred kojim parnica tece, a ukoliko postupak jos nije pokrenut, onda o predlogu odlucuje prvostepeni sud na cijoj teritoriji se nalazi stvar koju treba razgledati ili boravi lice koje treba saslusati. D) Postupak - Postupak je hitan. - Sud nije duzan da protivniku dostavi predlog za pokretanje postupka, ako postoji opasnost od odlaganja i moze i bez njegovog izjasnjavanja da odluci o predlogu. - O predlogu odlucuje sud resenjem, koje dostavlja protivniku, ali to nije duzan da ucini ako to nalaze hitnost postupka. - Protiv resenja kojim se usvaja predlog o obezbedjenju dokaza nije dopustena posebna zalba, dok bi suprotno vazilo da je sud odbio predlog. - Sud koji je obezbedio dokaze dostavlja zapisnik s rocista parnicnom sudu. - Medjutim, ako je obezbedjenje dokaza izvrseno pre pocetka postupka, pogotovo bez prisustva protivnika, a dokazna sredstva se nisu izmenila, trebalo bi izvedene dokaze ponoviti da bi se ispostovalo nacelo neposrednosti i kontradiktornosti.

82.) Prekid i zastoj postupka
- PREKID POSTUPKA - Postupak se prekida ex lege ili po odluci suda. - Ex lege postupak se prekida: a) Ako je nestala jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje parnice: * smrt stranke. * gubitak parnicne sposobnosti. * smrt zakonskog zastupnika strane ili prestanka njegovog ovlascenja za zastupanje. * prestanak pravnog lica ili zabrana rada pravnog lica. * nastupanje pravnih posledica otvaranja stecaja ili likvidacije. b) Ako je nastupila fakticka nemogucnost da se parnica dalje vodi (rat i vanredne okolnosti). - Sud moze i ne mora da prekine postupak kada: --> odluci da sam ne resava o prethodnom pitanju. --> ako stranka ne moze, usled vanrednih okolnosti, fakticki da pristupi sudu ( clan 215. ). - Odluka suda, resenje o prekidu postupka na osnovu razloga kada do prekida dolazi po sili zakona je deklarativne prirode. - Nasuprot tome, kada sud prekida postupak na osnovu clana 215. ZPP-a, njegovo resenje je konstitutivno. A) Dejstvo prekida postupka - Najvaznije dejstvo prekida ogleda se u tome da sud od momenta pravosnaznosti resenja o prekidu ne moze da preduzima nikave procesne radnje ( jer ne bi imale dejstvo ). - Zakazana rocista ne mogu da se odrze niti sud sme da zakazuje nova rocista. - Zakon pravi jedini izuzetak od zabrane preduzimanja procesnih radnji kada predvidja da sud moze da donese odluku, ako je do prekida doslo nakon zakljucenja glavne rasprave. - Parnicna radnje koju je stranka preduzela u vreme trajanja prekida postupka ne dejstvuje samo prema drugoj stranci ( relativna zabrana ), a njeno dejstvo pocinje tek kada se postupak nastavi. 109

- Stranke mogu, naravno, da preduzimaju parnicne radnje koje su upravljene na prekid postupka, odnosno nastavak prekinutog postupka. - Sledece dejstvo prekida postupka odnosi se na prekid toka rokova za izvrsenje parnicnih radnji. - Rok pocinje iznova da tece, i to nakon sto je stranki dostavljeno resenje o prekidu postupka ( dakle i za vreme dok traje prekid, stranka moze da preduzima parnicne radnje prema sudu ). - Ako je postupak prekinut zbog razloga koji se ticu samo jedne stranke ( smrt stranke ), rokovi ne teku samo prema njoj, ali teku prema suprotnoj strani.. - S druge strane, kada je razlog za prekid opsti ( rat ), rokovi ne teku prema obe strane. B) Nastavak prekinutog postupka - Postupak se nastavlja kada se ispune za to zakonom predvidjeni uslovi ili kada sud o nastavku donese resenje po zahtevu stranke. - Sud je duzan da, po sluzbenoj duznosti, nastavi postupak kada prestane fakticka nemogucnost za rad. - Po zahtevu stranke, postupak se nastavlja kada prestanu vanredne okolnosti na osnovu kojih je sud sam odredio prekid postupka. - U ostalim slucajevima, do nastavka postupka dolazi kada se steknu za to zakonom predvidjeni uslovi. - Kada je postupak prekinut zbog smrti ili parnicne nesposobnosti stranke, nastavlja se kada naslednici, staralac zaostavstine, zakonski zastupnik, stecajni upravnik il pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kada ih sud na to pozove. - Dovoljno je da naslednici obaveste sud da traze nastavak postupka, i sud je tada duzan da donese resenje o nastavku prekinutog postupka. - Ako pravni sledbenik ne izjavi da preuzima postupak ili ako se ne pojavi na rocistu i ako postoji spor o identitetu naslednika, sud ce nastaviti postupak i raspravljace samo s jednom strankom. - Kada je sud prekinuo postupak zbog prethodnog pitanja, postupak se nastavlja ex officio kada je o prethodnom pitanju pravosnazno odluceno ( moze i ranije ako vise ne postoje razlozi za cekanje ishoda resavanja prethodnog pitanja ). - ZASTOJ U POSTUPKU - Sud zastaje s postupkom iz 3 razloga: a) kada je to izricito predvidjeno zakonom: * kada se pokrene postupak za resavanje spornog pravnog pitanja pred VSS. * kada se pokrene postupak medijacije. b) kada oceni da je to celishodno. v) kada odluci da saceka ishod neke procesne delatnosti ili ishod preduzimanja neke parnicne radnje. - Sud ce zastati s postupkom kada sud ili stranka pokrenu inicijativu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti nekog opsteg pravnog akta pred Ustavnim sudom. - Do zastoja dolazi i kada se procesne radnje preduzimaju u inostranstvu. - Za razliku od prekida postupka, do zastoja u postupku uvek dolazi ex officio resenjem suda. - U pogledu dejstva, zastoj postupka se razlikuje od prekida dvojako: --> Prvo, sud moze da preduzima parnicne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. --> Drugo, zastoju u postupku nema uticaja na rokove za preduzimanje parnicnih radnji.

110

83.) Prethodno pitanje
A) Pojam i vrste - Pod prethodnim ( prejudicijelnim ) pitanjem podrazumevam pitanje o postojanju ili nepostojanju jednog subjektivnog prava ili pravnog odnosa cije resenje logicki prethodi resenju glavnog pitanja. - Prethodno pitanje je uvek: a) Pravno pitanje ( postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa ili subjektivnog prava ), a nikad cinjenicno. b) Pravno pitanje koje se postavlja in concreto u odnosu na glavno pitanje; Stoga, u prethodno pitanje ne spadaju opsta pravna pitanja, tumacenje pravnih normi i standarda. v) Prethodno pitanje se, po pravilu, javlja uvek u dispoziciji materijalnopravne norme ( pravnom osnovu ) na koju se stranka u postupku pozvala prilikom tvrdnje da joj pripada odredjena pravna posledica. - Da bi sud odlucio o pravnoj posledici koju tuzilac zahteva ( npr. placanje cene ), prethodno mora da odluci da li je ugovor punovozan ( prethodno pitanje ). - Prethodno pitanje uvek cini samostalnu pravnu celinu, tako da o njemu moze da se resava kao o glavnom pitanju u nekoj drugoj parnici ( tuzba za utvrdjenje postojanja ugovora ). - Prethodno pitanje moze da je javi i iz drugih grana prava, tako da je za njegovo resavanje, kao o glavnom pitanju, civilni sud apsolutno nenadlezan. - Primer: U, usvojenik, podnosi tuzbu protiv T, testamentarnog naslednika, i zahteva pravno na nuzni deo. T osporava da je usvojanje punovazno ( ovde je punovaznost usvojenja prethodno pitanje, i ono je upravna stvar ). B) Sistemi resavanja prethodnog pitanja - U Francuskoj vazi sistem potpune vezanosti. - Svaki drzavni organ je vezan pravosnaznom odlukom drugog drzavnog organa. - U Nemackoj vazi pravilo da svaki drzavni organ resava o prethodnom pitanju samostalno, ali samo s vazenjem za postupak u kome se ono postavi. - Sud nije vezan odlukom drugog drzavnog organa koji je u okviru svoje nadleznosti resio o prethodnom pitanju kao o glavnom. - Mesoviti sistem ( vazi kod nas ). - U mesovitom sistemu resavanja prethodnog pitanja postupa se razlicito, u zavisnosti od toga da li je nadlezani organ vec resio o prethodnom pitanju kao o glavnom u okvirima svoje nadleznosti. - I obrnuto, suprotna pravila vaze kada o prethodnom pitanju ne postoji pravosnazna odluka nadleznog drzavnog organa. a) Nereseno prethodno pitanje - Parnicni sud moze sam da resi o prethodnom pitanju, ako je ono gradjanskopravne prirode ili upravna stvar, ako o prethodnom pitanju jos ne tece parnica, odnosno ako nije pokrenut upravni postupak u kome se o prethodnom pitanju resava kao o glavnom. - Ako je parnica o prethodnom pitanju kao o glavnom pocela da tece, odnosno ako je pokrenut upravni postupak, sud moze, prema svojoj oceni, ili sam da resi prethodno pitanje ili da prekine postupak i saceka pravosnaznu odluku suda, odnosno upravnog organa. - Postupak valja prekinuti, kada se radi o slozenom prethodnom pitanju od kojeg zavisi resenje niza spornih odnosa izmedju stranaka i o kome tada nije celishodno resavati kao o prethodnom.

111

- Prema sudskoj praksi, o pitanjima koja ce ticu postojanja braka i koja ce ticu osporavanja materinstva i ocinstva, uvek se resava kao o glavnom pitanju. - Parnici sud moze da resava o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju ( izuzetak je jedino kada je krivicni postupak ranije obustavljen zbog smrti okrivljenog ). - Do prekida parnicnog postupka do donosenja odluke krivicnog suda moze da dodje i kada se tokom postupka javi osnovana sumnja da se prethodno pitanje tice falsifikovanja isprave koja je podneta na rocistu ili laznog iskaza svedoka ili vestaka koji su dati na rocistu. b) Pravosnazno reseno prethodno pitanje - Pravilo je da odluke drugih sudova i drzavnih organa ( ali ipak pogledaj kraj podnaslova! ) u kojima je reseno o prethodnom pitanju kao o glavnom pitanju vezuju parnicni sud. - Ako bi sud nanovo resavao o prethodnom pitanju koje je pravosnazno vec odluceno, to bi predstavljaju bitnu povredu odredaba ZPP-a i imalo bi za posledicu nistavost sudske odluke. - Ako bi sud pogresno uzeo da je vec pravosnazno reseno o prethodnom pitanju, to bi predstavljalo relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. - Mora se smatrati da parnicni sud nije vezan odlukama organa uprave u kojima je on resio o prethodnom pitanju kao o glavnom ( suprotno bi ukazivalo na zavisnost suda od organa uprave ). - Ako sud odluci da prekine postupak i saceka odluku upravnog organa o prethodnom pitanju, ni tada nije njom vezan, vec slobodno ceni rezultate upravnog postupka u okviru vlastitog dokaznog postupka. V) Odluka suda o prethodnom pitanju - Odluka suda o prethodnom pitanju ne ulazi u izreku sudske odluke, vec u njeno obrazlozenje. - Stoga, ona ne proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, vec ima dejstvo samo za konkretnu parnicu u kojoj je to pitanje reseno. - O prethodnom pitanju moze da se odluci i u obliku prejudicijelnog zahteva za utvrdjenje, kao i u obliku prejudicijelne protivtuzbe kada ono postoje obuhvaceno pravnom snagom presude.

84.) Presuda, pojam i vrste
A) Pojam - Presuda je odluka kojom sud sadrzinski ( meritorno ) odlucuje o tuzbenom zahtevu, kao i o ostalim trazenjima stranaka. - Presuda suda je pojedinacni pravni akt koji sadrzi obavezu i zapovest strankama za njihovo buduce ponasanje u konkretnom pravnom odnosu. - Osim o glavnom ( tuzbenom ) zahtevu, sud odlucuje presudom i o protivtuzbi, prejudicijelnoj tuzbi za utvrdjenje, kao i o prigovoru kompenzacije ( uobicajeno je u sudskoj praksi i da se odluka o troskovima donese u okvirima izreke sudske presude ). B) Vrste presuda - Uobicajena je podela presuda: a) Prema stavu suda prema tuzbenom zahtevu- presude mogu biti one kojime se tuzbeni zahtev u celosti usvaja ili one kojima se tuzbeni zahtev u celosti odbija ( mesovitom presudom sud delimicno usvaja ili delimicno odbija tuzbeni zahtev ). - Razlikovanje je vazno, jer samo na stranka koja nije uspela u parnici moze da ima pravni interes za ulaganje pravnih likova protiv presude. b) Prema vrsti pravne zastite koja se presudom pruza- one mogu biti kondemnatorne(osudjujuce), deklaratorne ( utvrdjujuce ) i konstitutivne ( preobrazajne ). 112

On odlaze nastupanje izvrsnosti sudske presude ( dakle dok ne istekne ne moze se traziti izvrsenje ). . g) Prema nacinu nastanka.Ona proizvodi dejstvo izvrsnosti. s druge strane. .Sud ne moze da odredjuje drugaciji paricioni rok koji se odnosi na izvrsenje cinidbi koje sa sastoje od novcanog davanja. ako nije posebnim propisom drugacije odredjeno. kao i medjupresudu. tuzeni ce moci da se u tom postupku pozove na postojanje svoje protivcinidbe i uskrati izvrsenje. a prestaje da tece ulaganjem redovnog pravnog leka ( ili istekom 15 dana ukoliko zalba nije ulozena ).Ovom presudom sud usvaja deklaratorni tuzbeni zahtev kao osnovan. cak i uz obavezu da tuzilac istovremeno ispuni obavezu tuzenom ili uz obavezu da stranka u ciju korist je presuda doneta najpre ispuni protivcinidbu svom protivniku. paricioni rok.Ove presude nemaju svojstvo izvrsnosti ( izvrsiti se moze samo odluka suda o troskovima ). .Ovo je jedna vrsta presude u zavisnosti od vrste pravne zastite koju pruza.Paricioni rok je zakonski i iznosi 15 dana.Ovaj rok pocinje da tece od prvog dana od dostavljanja stranci kojoj je izvrsenje cinidbe nalozeno. 113 .Svaka kondemnatorna presuda mora da sadrzi i tzv. kada je porazenom potrebno vreme da ukloni izvor buke ).) Kondemnatorna presuda .v) Prema obimu pravne zastite.Kondemnatornom presudom sud usvaja kondemnatorni tuzbeni zahtev tuzioca i nalaze tuzenom da u korist svog protivnika izvrsi neku cinidbu ili ga obavezuje na neko necinjenje. odnosno podobna je za prinudno izvrsenje prema ZIP-u. bilo pozitivni bilo negativni.razlikujem potpune i delimicne presude.Ako stranka u ciju korist je kondemnatorna presuda doneta pokrene izvrsni postupak.Pravna zastita je pruzena kada sud na trazenje tuzioca utvrdi da pravni odnos ili pravo postoji. odnosno ne postoji. npr. s jedne strane.Kondemnatorna presuda moze da se donese ako je cinidba dospela do zakljucenja glavne rasprave. rok u kome stranka koje je obavezana na cinidbu mora da je izvrsi ( to ne vazi ako je obavezan na necinjenje ili trpljenje. 85..) Deklaratorna presuda . . . . . . presudu na osnovu priznanja i presudu na osnovu odricanja. . . . . propustanje ili trpljenje. ali to moze u pogledu svih drugih cinidbi.razlikujemo kontradiktorne presude. . . 86. . mada je i tu ponekad neophodan ovaj rok.Paricioni rok je odlozan gradjanskopravni rok.Sud moze da obaveze tuzenog na cinidbu. i presudu na osnovu propustanja.Osuda na cinidbu ne mora uvek da bude bezuslovna.Kondemnatorne odluke uvek deluju inter partes.

Deluju uvek erga omnes. nastupom njihove pravosnaznosti.Konstitutivnom presudom sud usvaja preobrazajni tuzbeni zahtev kao osnovan.Ne proizvode dejstvo izvrsnosti. tada sud moze. menjaju ili okoncavaju odredjeni pravni odnos ili pravno stanje.Kada sud oceni da je predmet raspravljen.Ako se tokom parnice ispostavi da je samo jedan deo zahteva istaknutog u parnici ili samo jedan od vise istaknutih zahteva postao zreo za odlucivanje. da donese delimicnu presudu. T ne osporava da su se stranke dogovorile o visini cene. T tusi S za naknadu stete od 100000 hiljada. stvaraju.Delimicna presuda moze da se donese samo ako postoji mogucnost da sud tacno i precizno kvantitativno podeli procesnu gradju. T zahteva naknadu stete od C i C1. pri cemu je zahtev prema C1 sazreo za odlucivanje ).Potpuna presuda .Donosenje delimicne presude je moguce: a) kada je istaknut jedan tuzbeni zahtev koji je kvantitativno deljiv i samo taj deo tuzbenog zahteva je postao zreo za odlucivanje ( npr: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara. . 88. v) u slucaju prostog suparnicarstva ( npr. B) Pretpostavke za donosenje . . . ali i ne mora.Treba istaci da se delimicna presuda u svakom slucaju procesno osamostaljuje u odnosu na ostale zahteve istaknute u parnici ( samostalna pravna sudbina u pogledu pravnih lekova i u pogledu izvrsenja ). .To ce biti slucaj kada sud stekne uverenje da su dokazane sve cinjenice iz kojih proizlazi upravo ona pravna posledica koju su stranke u svojim zahtevima istakle.) Preobrazajna presuda . . . pri cemu iznos od 4000 dinara treba odmah da plati.Delimicna presuda A) Pojam i smisao .) Potpuna.87. 114 .Smisao za donosenje ovakve presude lezi u ostvarenju zahteva za donosenje odluke u razumnom roku ( princip ekonomicnosti ). a ostatak za dve godine. Tada sud donosi omah delimicnu presudu da mu ovaj plati odmah 4 soma ). b) kada postoji objektivno kumulativno spajanje tuzbenih zahteva ( npr.Svaka konstitutivna presuda sadrzi i implicitno utvrdjenje suda o postojanju osnova za preobrazaj prava. . . . donece potpuno presudu kojom odlucuje o svim zahtevima koji su istaknuti tokom pranice. a ostatak za nematerijalnu stetu. Sud moze da donese odmah delimicnu presudu za naknadu ocigledne stvarne stete ).Za ove presude je karateristicno da. delimicna i dopunska presuda . pri cemu zahteva 10 soma za naknadu stvarna stete.

Dopunska presuda ne sledi ex officio.Sud moze da donese ovu presudu samo ako je previdom odlucio infra petita ili ako je propustio da odluci u potpunosti o troskovima postupka. .Odlucivanje infra petita predstavlja relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. . u pogledu zahteva o kome nije odluceno. sud ne odlucuje i o troskovima spora ( oni se obracunavaju prema konacnom ishodu parnice ). .Ako predlog stranke ne bude usvojen. odbacice ili odbice predlog resenjem ( nezadovoljna stranka ima pravo na posebnu zalbu ). sud ne deli procesni materijal. . da pokrene novu parnicu.Razlozi za diskrecionu ocenu suda ne stoje kada se npr. B) Pretpostavke i postupak za donosenje . dj) ako su parnice spojene radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. ako bi kompenzacioni prigovor poticao iz istog cinjenicnog stanja ili pravnog osnova ). 115 .Kada sud nadje da je predlog za donosenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan.Po pravilu. ali je obavezna zbog kontradiktornosti ako se radi o necem drugom ). vec propusta da u celosti odluci o tuzbenom zahtevu ili o svim zahtevima koji su stavljeni u postupku. delimicna presuda se donosi po diskrecionoj oceni suda koji utvrdjuje da li su se stekli uslovi. V) Postupak za donosenje delimicne presude .Sud moze. .Dopunska presuda je vrsta delimicne presude. medjutim. konacna. . kada sud nadje da je tuzbeni zahtev sazreo za odlucivanje ( ovde. . stranka moze. takva zalba ce se smatrati predlogom da se donese dopunska presuda ( na ovaj nacin se ne prekida litispendencija ). odnosno povuce tuzbu u delu tuzbenog zahteva.Kada donese delimicnu presudu.Dopunska presuda A) Pojam i smisao .Kada se zalilac na presudu zalio samo zbog toga sto je prvostepeni sud odlucio infra petita. ako nadje da je predlog za dopunu presude osnovan. V) Odnos izmedju predloga za donosenje dopunske presude i zalbe . . da zakaze glavnu raspravu ( ona je izlisna ako se dopunska presuda zahteva samo u pogledu troskova. . pa je sud duzan da donese delimicnu presudu.Stranka o cijem zahtevu nije odluceno moze da bira da li ce da zahteva donosenje dopunske presude ili da izjavi zalbu protiv presude ( moze i jedno i drugo ). ali i cinjenicu da li je deo ili jedan od vise istaknutih zahteva sazreo za odlucivanje. . . vec je stranka duzna da predlozi dopunu presude.Rok u kome moze da se zahteva donosenje ove presude je ogranicen na 15 dana od dana prijema presude kojom nije odluceno o delu ili svim istaknutim zahtevima. d) u slucaju tuzbe i kompenzacionog prigovora.Dopunska presuda je u odnosu na presudu koju dopunjuje samostalna. nije moguce doneti delimicnu presudu. e) ako tuzeni prizna deo tuzbenog zahteva ili se tuzilac odrekne dela tuzbenog zahteva. tuzilac odrekne tuzbenog zahteva u jedom delu. medjutim. ali i ne mora.g) u slucaju tuzbe i protivtuzbe ( delimicna presuda se moze doneti bilo da je sazreo zahtev za odlucivanje po tuzbi ili protivtuzbi ).

Ovi uslovi se odnose na osnovanost tuzbenog zahteva. znaci fikciju da tuzeni priznaje navode tuzioca. . B) Ratio . . .Donosenje tuzbe zbog propustanja znaci i osnazenje principa afirmativne litiskontestacije. ali podrazumeva se ).Sud je duzan da ispita: da li cinjenice na kojima se zasniva tuzbeni zahtev nisu protivne dokazima koje je tuzilac podneo uz tuzbu ili ili opstepoznatim cinjenicama. on to mora da ucini pozivajuci se na cinjenice i nudeci dokaze.Kada tuzeni de da odgovor na tuzbu u roku od 30 dana od njenog prijema. . A) Opsta razmatranja . .89.Za donosenje presude zbog propustanja moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke koje se ticu dopustenosti tuzbe ( ovo nije zakonom izricito predvidjeno.Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene.Istovremeno.Jasno je da nuznost odgovora na tuzbu zahteva i odredjeno pravnicko znanje. sto stvara uslov za donosenje presude zbog propustanja. da li osnovanost tuzbenog zahteva proizlazi iz cinjenica koje su navedene u tuzbi. vec njih samo pogadjaju procesni tereti ( dakle sud ne moze da natera stranku da preduzme neku parnicnu radnju. vec jedino pasivna stranka moze na snosi negativne posledice nedelovanja ).Presuda na osnovu propustanja je nov procesni institut u nasem pravu i veoma je kritikovan.U parnicnom postupku. b) Materijalnopravni uslovi . .Nacelo efikasnosti postupka i donosenja odluke u razumnom roku zahtevaju da se neopravdana prekluzija stranka sankcionise. sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu ( isto vazi i ako je tuzilac podneo tuzbu mesno nenadleznom sudu.Presuda zbog propustanja moze da se donese samo ako su ispunjeni: a) Procesnopravni uslovi . . i ne otkloni taj nedostatak ).Pasivno drzanje tuzenog ( ili pausalni odgovor ). . dakle. .Ako tuzeni i ospori tuzbeni zahtev. .Donosenje presude zbog propustanja ima smisla. zakon zadrzava postulacionu sposobnost i za sasvim neuke parnicno sposobne stranke.Upravo mogucnost donosenja presude zbog propustanja cini posredan pritisak na tuzenog da aktivno ucestvuje u postupku.) Presuda zbog propustanja ( kontumaciona presuda ) U presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parnicnih radnju stranka spadaju presude koje se donose samo na osnovu cinjenicnih navoda jedne od stranka ( ovde spada i ova presuda ).U suprotnom. V) Pretpostavke za donosenje . . stranke nisu duzne da preduzimaju procesne radnje. sud ce smatrati da odgovor na tuzbu nije ni podnet. sud moze da donese presudu zbog propustanja. . samo u sistemu sa obaveznim advokatskim zastupanjem i u drzavi koja finansijski moze da pomogne zastupanje stranaka putem advokata koje za njegovo angazovanje nemaju sredstava ( sto u Srb nije slucaj ). - 116 .

jer fikcija priznanja istinitosti cinjenica (usled pasivnosti tuzenog) vazi samo u pogledu onih cinjenica koje su navedene u tuzbi. 117 .Presuda zbog propustanja ima dejstvo izvrsnosti i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. . --> donosenje ove presude je iskljuceno u bracnim. ali se zna da mu je otposlata. sud ne moze da donese presudu zbog propustanja. nakon sto se ona dostavi tuzenom.Ako to nije slucaj. paternitetskim i maternitetskim sporovima. predvidja se da za slucaj da tuzba nije konkludenta. prirodne katastrofe ). tuzeni ne bi mogao u roku za koji je sud odlozio donosenje presude zbog propustanja da ospori tuzbeni zahtev odgovorom na tuzbu ( po meni glupo! ). .Poznato je i da preinacenje tuzbe.Ovakvo resenje je jako lose. .Sud je duzan da ex officio donese presudu zbog propustanja kada se steknu uslovi. zahteva i i njegov pristanak ( a ovde toga nema. .Ova presuda ne moze da se pobija zbog pogresno i nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.Ovi uslovi podrazumevaju da je sud duzan da ispita da li cinjenice koje su navedene u tuzbi ulaze u dispoziciju upravo one materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi trazenu pravnu posledicu. . .Naime. odnosno ne smeju da se steknu sledeci uslovi: --> tuzba mora uredno da bude dostavljena tuzenom i u njoj moraju da budu navedene posledice propustanja dostavljanja odgovora na tuzbu.Ova presuda ima oblik kao i svaka druga kontradiktorna presuda.Za donosenje presude zbog propustanja moraju. te bi zbog svega toga primenu ove odredbe trebalo zanemariti ).. E) Pravni lekovi . . a ne i u pogledu procesnih nedostataka ili u pogledu konkludentnosti tuzbe. --> tuzbeni zahtev ne sme da se odnosi na raspolaganje koje je protivno javnom poretku. ako ne postoje dokazi da je tuzenom tuzba uredno urucena. jer se ona donosi bez odrzavanja rocista.Ovu presudu donosi sudija pojedinac ili predsednik veca.Tuzeni protiv koga je doneta presuda zbog propustanja moze da zahteva vracanje u predjasnje stanje. --> ne smeju da postoje opstepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da je tuzeni bio opravdano sprecen da podnese odgovor na tuzbu ( npr. .Naime. . Dj) Oblik i dejstvo . a da ostatak tuzbenog zahteva odbije kao neosnovan. .Sud moze i delimicno da usvoji tuzbeni zahtev i u delu u kome usvaja tuzbeni zahtev da donese presudu zbog propustanja. . sud zakazuje pripremno rociste na kome tuzilac moze da preinaci tuzbu.U vezi donosenja presude zbog propustanja.Iz ovog proizlazi da propust tuzenog da se izjasni na tuzbu ne stvara samo fikciju da on priznaje cinjenicne navode tuzioca kao istinite. . a sud u obrazlozenju navodi samo razloge kojima se rukovodio za donosenje ove vrste presude.Medjutim. vec i da povlaci za sobom i prekluziju. sud moze i da odlozi donosenje presude ( max 30 dana ). G) Postupak za donosenje presude zbog propustanja . te da protiv presude izjavi zalbu.Do odlaganja moze da dodje i kada sud smatra da je neophodno da utvrdi da li je tuzbeni zahtev protivan javnom poretku. v) Posebni uslovi ( smetnje ) . zakon sadrzi i jedno neodrzivo resenje. .

te da suprotna strana nije adresat ovih procesnih radnji i da za njih ne mora da zna.Sud je vezan priznanjem ili odricanjem od tuzbenog zahteva.Jednostranost ovih procesnih radnji znaci da se one izjavljuju sudu.Radi se o jednostranim procesnim radnjama.Izjave treba da se saopste izricito i jasno. medjutim. V) Izjava i opoziv . .Zakon predvidja da za odricanje od tuzbenog zahteva nije potreban pristanak tuzenog.U zalbi. . moze da se poziva da je do propustanja doslo usled pretnje. jer je sud duzan..Ako je izjava data na raspravi. . . b) da su ispunjene sve procesne pretpostavke za preduzimanje takvih dispozicionih parnicnih radnji. medjutim. a ne smeju da budu ni vezane ni za kakav rok ili uslov ( u protivnom su nepunovazne ). bez obzira sto bi on na osnovu iznetih cinjenica bio drugog uverenja o osnovanosti tuzbenog zahteva. . . po sluzbenoj duznosti.Za punovaznost izjave o priznanju i odricanju od tuzbenog zahteva potrebno je da se steknu sledeci uslovi: a) da tuzeni izjavi da priznaje. donese presudu na osnovu priznanja. 90.Kod priznanja tuzbenog zahteva tuzeni izjavljuje da je zahtev tuzioca istaknut u tuzbi na zakonu osnovan. da zakljuci raspravu i donese presudu na osnovu priznanja. odnosno o odricanju sve dok sud ne donese presudu. . .I tuzilac i tuzeni mogu da opozovu svoje izjave o priznanju.Priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva moze da bude potpuno ili delimicno. odmah nakon sto je primio izjavu.Posledica priznanja. nije osnovan. prinude ili zablude. odnosno odricanja.Protiv ove presude mogu da se izjave i svi vanredni pravni lekovi. v) da je izjava o priznanju ili odricanju od tuzbenog zahteva dopustena. .Za razliku od priznanja cinjenica u postupku. odnosno da tuzilac izjavi da se odrice tuzbenog zahteva.) Presuda na osnovu priznanja i odricanja A) Uopste . B) Pojam i pravna priroda .Odricanjem od tuzbenog zahteva tuzilac izjavljuje da njegov zahtev. pa i procesne prevare suprotne strane.Stoga. G) Dejstvo priznanja i odricanje od tuzbenog zahteva . zahtev za ponavljanje postupka ne bi mogao da se zasniva na novim cinjenicama i dokazima. . koji je istaknut u tuzbi. priznanje i odricanje od tuzbenog zaheva se odnose na sam tuzbeni zahtev. odnoso odricanja od tuzbenog zahteva jeste donosenje presude na osnovu priznanja. odnosno odricanja ( tako da prakticno nema vremena stranka da opozove izjavu ). . 118 . odnosno presudu na osnovu odricanja. duzan je da. stranka nece moci lako da je opozove. zbog fikcije o istinitosti cinjenicnih navoda tuzioca.

Izuzetno.Sud ce moci da odbije donosenje ovih presuda jedino u slucaju ako utvrdi da se priznanje. b) da je tuzbeni zahtev upravljen na davanje bilo novca bilo druge vrste zamanljivih stvari. te je zbog toga za njeno donosenje potrebno da su ispunjeni i svi drugi procesni uslovi koji se ticu donosenja presude. kada ih obrazlaze. D) Pravni lekovi . protivno zakonu odbio da donese ovakve presude.Nakon izjave o priznanju. usled pretnje ili prevare.Revizija protiv ovih presuda moze da se izjavi samo zbog postojanja bitnih povreda ZPP-a. . ali i zbog toga sto su izjave date u zabludi. jer stranke ovim parnicnim radnjama disponiraju samim tuzbenim zahtevom. g) da je stvar u pogledu osnova sazrela za odlucivanje. odnosno odricanju. sud moze i da odlozi donosenje ovih presuda.) Medjupresuda. ako smatra da je neophodno da se obavesti da li je preduzimanje ovih dispozicionih parnicnih radnji stranaka protivno javnom poretku. 91. .Medjutim. osim onih koji se odnose na postojanje novih cinjenica i dokaza. . sud ne iznosi utvrdjeno cinjenicno stanje. ako su ispunjeni sledeci uslovi: a) da je tuzbeni zahtev osporen i po osnovu i visini.Ove presude jesu konacne merotorne presude.Predlog za ponavljanje postupka moze da se podnese iz svih razloga. v) da je kvalitativna podela na osnov i visinu tuzbenog zahteva moguca i smislena. sud moze.Obe vrste presuda mogu da se pobijaju zalbom samo zbog postojanja bitnih povreda odredaba ZPP-a. za razliku od delimicne presude kod koje se tuzbeni zahtev cepa kvantativno.Ako i drugostepeni sud takodje ima misljenje da se nisu stekli uslovi za donosenje ovih presuda. kod medjupresude se radi o tome da se tuzbeni zahtev dela kvalitativno.Medjupresuda A) Pojam i znacaj . .Npr: Po tuzbi T protiv S za naknadu stete. . nastavlja se redovni parnicni postupak. . . . S osporava da je uopste pricinio stetu T.I medjupresuda je vrsta delimicne presude. .Medjutim. . te da 119 .Stoga.Presuda na osnovu priznanja i odricanja proizvodi dejstvo kao i svaka druga maritorna presuda. o to na njegov pravni osnov i visinu. da donese medjupresudu. iz razloga celishodnosti. . . stranke bi imale pravo na posebnu zalbu. konacna presuda . jer se njome ne odlucuje o celokupnom tuzbenom zahtevu. odnosno odricanje ticu predmeta spora kojima stranke ne mogu slobodno da raspolazu. .Ove presude ne mogu ni da se pobijaju zalbom zbog pogresne primene materijalnog prava. vec samo razloge koji opravdavaju donosenje ovakvih presuda.Ako tuzeni ospori tuzbeni zahtev po osnovu i visini.Ako bi sud. ove presude ne mogu da se pobijaju zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja.. . sud je duzan da obustavi svako dalje raspravljanje o spornoj stvari.

moze da donese medjupresudu. . . dok medjupresuda ne postane pravosnazna. . .Zbog pravne izvesnosti. ima i delimicna i dopunska presuda. .Po svojoj prirodi.Ako sud nadje da ne postoji pravni osnov tuzbenog zahteva. . ako ih je bilo vise. to ne bi bila prepreka za donosenje medjupresude. pri cemu ce se o srazmeri podeljene odgovornosti izjasniti u delu postupka po visini tuzbenog zahteva.za nju nije odgovoran. .) Donosenje i objavljivanje presude .Misljenja smo da pravo stranaka da od suda zahtevaju donosenje medjupresude ili delimicne presude proizlazi iz njihovog prava na tuzbu. . . ne moze da stekne dejstvo materijalne pravosnaznosti.Donosenje presude je postupak formiranja volje sudije pojedinca ili veca u pogledu osnovanosti tuzbenog zahteva. 92.Pravilo je da sud. V) Priroda i dejstvo medjupresude . i to tako kao da visina zahteva nije sporna. . jer je vezan medjupresudom. .U navedenom smislu. Ne bi bilo u skladu s principom ekonomicnosti postupka da sud izvodi dokaze o postojanju stvarne stete.Medjupresudu donosi sud po sopstvenoj inicijativi. jer i ova cinjenica spada u dispoziciju materijalnopravne norme koja sankcionise deliktnu odgovornost tuzenog. mora da utvrdi postojanje svih cinjenica koje ulaze u duspoziciju materijalnopravne norme na ciju primenu se tuzilac poziva. izgubljene dobiti i nematerijalne stete. nakon njene pravosnaznosti. .Medjupresuda stice svojstvo formalne pravosnaznosti.Konacna presuda . zakon nalaze da sud zastane s postupkom o iznosu tuzbenog zahteva. B) Razgranicenje osnova i visine . prilikom odlucivanja o osnovu tuzbenog zahteva. vec tuzbeni zahtev odbija u celini kao neosnovan. ne odlucuje medjupresudom. rukovodeci se razlozima celishodnosti.Ako se tuzani poziva da je potrazivanje tuzioca prestalo kompenzacijom. znacaj konacne presude. jer odlucuje o postojanju ili nepostojanju prava.Sud mora da utvrdi i da li je steta uopste nastala. G) Postupak .Zato je to psihicki postupak sudije kojim se formira njegov stav prema osnovanosti tuzbenog zahteva. .Cak i ako utvrdi sud da postoji podeljena odgovornost stetnika i ostecenog. ako ne postoji deliktna odgovornost S. moze da se pobija svim redovnim i vanrednim pravnim lekovima. ali buduci da ne resava spor u celini.I postupak vecanja i glasanja je cisto interni postupak ( takodje nesaznatljiv sva za treca lica ).Nakon pravosnaznosti medjupresude.Konacnom presudom se okoncava prvostepeni postupak u onom delu u kome je odluceno o tuzbenom zahtevu ili pojedinacnim zahtevima.Medjupresuda je obavezujuca za sud koji ju je doneo. tako da. sud nastavlja dalje da raspravlja samo o visini tuzbenog zahteva. medjupresuda je deklaratorna. . u pranici ne moze vise da se otvara pitanje postojanja pravnog osnova tuzbenog zahteva. pored potpune presude kojom je obuhvacen celokupni tuzbeni zahtev ili svi istaknuti zahtevi. odnosno pravnog posla. 120 .Medjupresuda je samostalna.

. g) resenja o troskovima postupka. te da ponovo otvori glavnu raspravu. . na iznosenje razloga zbog kojih se sud uverio u istinitost tvrdnje da neka cinjenica postoji ili nepostoji. . ne objavljuje je.SADRZINA PRESUDE .Vazno je istaci da je momenat zakljucenja glavne rasprave odlucujuci i za vremensko vazenje pravosnaznosti presude.Od momenta dostavljanja presude strankama. i resenja o odbijanju procesnopravnih prigovora ako je sud ustanovio da nisu osnovani. i tek od tog momenta postaje obavezujuca za sud. b) odluka o prigovoru kompenzacije.Objavljivanje presude je akt kojim presuda napusta internu sferu suda i postaje saznatljiva i dostupna strankama i trecim licima.Presude na osnovu propustanja. . .Presuda postoje dostupna znanju stranaka i trecim licima tek od momenta kada je objavljena.Prema strankama presuda pocinje da proizvodi dejstvo od momenta kada im je dostavljena. 121 . .U izreku presude se unosi: a) odluka o usvajanju ili odbijanju tuzbenog i protivtuzbenog zahteva. odricanja. izreke i obrazlozenja. kao i razloge zbog kojih su oni odbijeni. . ako sud nadje da je tuzbeni zahtev makar delimicno osnovan. ali u slozenijim slucajevima njeno donosenje moze da se odlozi za rok od 8 dana ( medjutim prekoracenje roka ne povlaci nikakve pravne posledice ). .Sve dotle postoji samo nacrt presude i sud moze da izmeni njen sadrzaj li da zakljuci da stvar nije jos dovoljno raspravljena.. . .Pismeni otpravak presude se sastoji od uvoda ( rubruma ). tj. zatim paricioni rok.Obrazlozenje presude mora da sadrzi sledece: a) zahteve stranaka koje su iznele tokom postupka. b) cinjenicne navode stranaka na kojima su one i zasnovale svoje zahteve.Kada sud odlozi donosenje presude. kao i razloge kojim se rukovodio povodom odlucivanja. kao i presudu bez odrzavanja rasprave donosi sudija pojedinac u toku pripreme glavne rasprave ili na pripremnom rocistu za glavnu raspravu.Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda. . dok u slozenijim slucajevima rok je 15 dana ( instruktivni rokovi ).Presuda se donosi neposredno posle zakljucenja glavne rasprave. vec strankama i drugim ucesnicima dostavlja pismeni otpravak presude. v) odluka o prejudicijalnim zahtevima za utvrdjenje.Od momenta objavljivanja presude. . . g) odluku suda o procesnopravnim prigovorima. v) dokaze cije su izvodjenje stranke predlozile. . pocinje da tece rok za zalbu.Znacajan deo obrazlozenja presude otpada na utvrdjenje cinjenicnog stanja. . d) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima.Sud je duzan da pismeno izradi presudu u roku od 8 dana od donosenja. a pobednik u sporu od tog momenta moze da zahteva i odredjivanje prethodnih mera. ona postaje perfektan pravni akt koji sud ne moze vise da izmeni i koji je za njega vezan.Nakon zakljucenja glavne rasrpave predsednik veca cita izreku presude i ukratko je obrazlaze. kada je sud resio da o njima odlucuje zajedno sa glavnom stvari. i tu javnost ne moze da se iskljuci ( za izreku ). priznanja.

U skracenom obliku se obrazlazu presude zbog propustanja. .Najzad. . . b) presuda doneta protiv stranke koja ne postoji. sud navodi kako je cenio rezultat dokaznog postupka ( navode se i razlozi zbog kojih je sud odbio pojedine dokazne predloge stranaka ). . presude na osnovu odricanja i priznanja. . jer stranke. ovakva presuda sadrzi procesne nedostatke takvog graviditeta. v) presude koje je doneo sudija. g) presuda koja obavezuje na cinidbu koja je nepoznata nasem pravnom poretku. b) presude koje nije donelo lice koje je po zakonu ovlasceno da vrsi funkciju sudije. g) presude koje nisu objavljene ili ciji pismeni otpravak nije dostavljen. a zatim konstatuje koje su sporne i koje dokaze je izveo radi utvrdjenja istinitosti spornih cinjenica. kao i o onim koje su nastale tokom pismene izrade presude.Ispravljanje presude je vazno. .Sud utvrdjuje koje su cinjenice i zbog cega nesporne. jer se ne moze postaviti siguran kriterijum za razgranicenje situacija u kojima stranka nije imala nikakvu sumnju u stvarni sadrzaj presude. a to su: a) presude koje uopste nije izrekla sudska vlast. zbog pozara u sudu ). sva obelezja sudske presude. . da joj se ne mogu priznati pravna dejstva presude. . . ali pod prinudom. v) presuda doneta bez tuzbe ili nakon sto je tuzilac povukao tuzbu.Poslednji deo obrazlozenja se sastoji od supsumiranja ( sudski silogizam ) cinjenicnog stanja pod konkretnu apstraktnu materijalnopravnu normu i izvodi zakljucak o postojanju ili nepostojanju odredjene pravne posledice. ispravljanje i dopuna presude .Nistave su sledece presude: a) presuda doneta krsenjem pravila medjunarodnog prava o jurisdikcionom imunitetu.Predsednik veca ili sudija pojedinac mogu da izvrse ispravku presude u svako doba.) Nedostaci.Trebalo bi usvojiti resenje da rok za ulaganje pravnog leka pocinje teci tek od dostavljanja resenja o ispravljanju presude. po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke. 122 .Nepostojece presude su pravni nullum tako da nema mogucnosti niti potrebe da se njeni nedostaci otklanjaju pravnim lekovima.Medjutim. . u postupku po zalbi ne mogu da iznose nove cinjenice. . ali cija sadrzina ne moze vise da se utvrdi ( npr.Ispravljanje presude se vrsi u formi resenja koje se unosi u izvornik presude i koje se dostavlja strankama ( protiv ovog resenja moze da se izjavi posebna zalba ). i to za svaki slucaj njene ispravke. vec organ uprave. po svojim spoljasnjim svojstvima. a u postupku po reviziji uopste ne mogu da se pozivaju na pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje. i to ispravljanjem presude. po pravilu. d) presude koje su objavljene i pismeni otpravak izradjen.Radi se o onim greskama koje su nastale tokom donosenja presude. .Nepostojeca presuda je ona presuda koja po svojim spoljnim obelezjima ne ispunjava uslove da bi mogla uopste da se smatra sudskom odlukom.Presuda bez dejstva ( nistava presuda ) ima.Minorni nedostaci ( ocigledne omaske u pisanju ili racunanju ) u sudskoj presudi uklanjaju se bez ulaganja pravnih lekova. .. 93.

nedostatak parnicne sposobnosti ). 94.Prema strankama resenje proizvodi dejstva od momenta kada je objavljeno.U slucaju narocito teskih povreda u postupku. i one su podobne za formalnu pravosnaznost. ali dostavljanje je obavezno ako je: a) protiv resenja dopustena zalba. v) Resenja o daljem toku parnice: kada drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu i vrati je prvostepenom sudu na ponovno resavanje. .Sud moze da donese resenja na rocistu i van njega.Resenja suda kojim on odlucuje o otklonjivim procesnim smetnjama ( npr. . i to u parnicama zbog smetanja drzavine i u postupku izdavanja platnog naloga.Ostali nedostaci u presudi. razvod nistavog braka ).Ova resenja su podobna i za formalnu i za materijalnu pravosnaznost. one ne proizvode dejstvo izvrsnosti niti materijalne pravosnaznosti.Nistave presude nisu bez dejstva. dj) preobrazajna presuda kojom se uredjuje pravni odnos koji ne postoji izmedju stranaka ( npr.Resenja kvalifikujemo u sledece grupe: a) Resenja kojima se postupak okoncava: ovim resenjem sud konacno odlucuje o zahtevima stranaka za pravnu zastitu ( npr.) Resenje A) Pojam i vrste . a kada nije objavljeno. . . g) Resenja o materijalnom upravljanju postupkom: ovim resenjima sud upravlja parnicom radi njenog ekonomicnog i celishodnog odbijanja. medjutim ovim resenjima sud nije vezan. po pravilu. ne sprecavaju da presuda stekne formalnu i materijalnu pravosnaznost i dejstvo izvrsnosti ( ona naravno moze da se pobija ). resenje o okoncanju postupka zbog povlacenja tuzbe ) podobna je samo za formalnu pravosnaznost.Deo izreke presude u kome se odlucuje o troskovima postupka se smatra resenjem. .Samo izuzetno se resenjem odlucuje o tuzbenom zahtevu. takva resenja su obavezujuca.Resenje se po pravilu ne dostavlja strankama. g) kada je resenje doneto van rocista. . . ali i za materijalnu pravosnaznost. . . te ne mogu da steknu svojstvo formalne pravosnaznosti. b) Resenja kojima se odlucuje o procesnim pretpostavkama: kada sud nadje da postoje neotklonjive procesne smetnje za vodjenje spora odbacice tuzbu resenjem. resenje kojim se tuzba odbacuje ). od momenta dostave. v) kada to zahteva upravljanje parnicom. sud tokom postupka odlucuje o procesnopravnim pitanjima. strankama stoji na raspolaganju zahtev za ponavljanje postupka. b) na osnovu resenja moguce da se zahteva izvrsenje.Medjutim.Resenje je vrsta sudske odluke kojim. 123 .Druga resenja kojima se postupak okoncava ( npr. . . ma koliko bili znacajni. . podobna su samo za formalnu pravosnaznost. .Nedostaci u ovakvim presudama se otklanjaju redovnim i vanrednim pravnim lekovima. .Ovakvo resenje je podobno za formalnu pravosnaznosti.d) presuda cija je izreka nerazumljiva ili protivrecna sam sebi tako da nije podobna za izvrsenje. B) Donosenje i dostavljanje resenja .

95. cak i kada bi.Unutrasnje vezujuce dejstvo presude ima dva oblika: negativan i pozitivan. .UNUTRASNJE VEZUJUCE SVOJSTVO PRESUDE .U pozitivnom msislu.Pravosnazna ne postoaju nikada resenja o materijalnom upravljanju parnicom. .Na resenje se shodno primenjuju sledeca pravila o presudi: o paricionom roku. G) Primena pravila o presudi . samo kada je protiv njega dopustena zalba. kao i presuda.Resenje ima sve sastavne delove. dosao do zakljucka da ona nije na zakonu zasnovana. nakon ovog momenta. ali i sva ona resenja kojima se postupak okoncava ( npr. unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da sud vise ne moze da je manja drugom presudom. takva je presuda obavezujuca za isti sud i u delu u kome odlucuje o visini naknade stete. . o izpravljanju presude.Pravna sigurnost i normalno funkcionisanje pravnog poretka zahteva da se svaki spor okonca. medjutim. kao i resenja koja su obavezujuca za sud i stranke ( resenje o prekidu postupka ). o dejstvu resenja prema strankama. . o objavljivanju.Formalna pravosnaznost znaci da presuda vise ne moze da se pobija redovnim pravnim lekovima u instancionim postupcima ( nemogucnost da se presuda izmeni po redovnim pravnim lekovima. . . .) Pravosnaznost presude U dejstva presude spadaju: * cinjenicno dejstvo * preobrazajno dejstvo * intervencijsko dejstvo * dejstvo materijalne pravosnaznosti * dejstvo izvrsnosti Formalna pravosnaznost presude je uslov za nastupanje njenih dejstava ( ona je njeno svojstvo. resenja o troskovima postupka.U negativnom smislu. o nacelu neposrednosti. - 124 .Ako je sud medjupresudom odlucio da je osnovan zahtev za naknadu stete. o pismenoj izradi.Ova pravna izvesnost i sigurnost se postizu institutom formalne pravosnaznosti. unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da je sud presudom vezan i u daljem toku postupka u istoj pravnoj stvari. odnosno da ju je doneo uz povredu procesnih ili materijalnih normi. resenje o odbacivanju tuzbe ). kao i unutrasnje vezujuce svojstvo presude ). .Resenja kojima se merotorno okoncava postupak izvrsavaju se u izvrsnom postupku na predlog stranke.Resenja kojima sud kaznjava stranke zbog nepostovanja discipline izvrsavaju se po sluzbenoj duznosti po pravilima izvrsnog postupka.Formalno pravosnazne postaju sve vrste presuda i resenja kojima se meritorno okoncava spor. ali to na znaci i sveobuhvatnu nemogucnost izmene presude ).V) Sadrzaj i izvrsnost resenja . dostavljanju i dopunskoj presudi. sud je duzan da resenje obrazlozi. B) Predmet formalne pravosnaznosti .FORMALNA PRAVOSNAZNOST A) Smisao i pojam . . .

v) odricanjem prava na zalbu.Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara. a druga nije. prevashodno cinjenicni dogadjaj na kome se zahtev iz tuzbe zasniva. formalna pravosnaznost presude nastupa prema svakoj stranci posebno. jer izreka presude sadrzi samo stav suda o pravnoj posledici istaknutoj u tuzbenom zahtevu. novu tuzbu treba odbaciti kao res judicata. ako je samo jedna stranka ulozila zalbu. . . “tuzeni se obavezuje da tuziocu plati 10000 dinara” ). ali i pravna razmatranja suda. tj.Medjutim. ako je prigovor kompenzacije izjavljen van parnice. .Pravnom snagom presude nisu obuhvaceni razlozi presude.Pravilo da je odluka o kompenzacionom prigovoru obuhvacena pravnom snagom presude ne vazi. 125 . o kojoj je vec pravosnazno odluceno na bazi sustinski istog cinjenicnog dogadjaja.Zato. ako bi se to potrazivanje pojavilo kao predmet spora u novoj tuzbi. presuda je postala formalno pravosnazna u odnosu na stranku koja se nije koristila pravnim lekom. b) utvrdjenje suda o cinjenicama na kojima se zahtevi zasnivaju.Naime.Stoga. . b) istekom roka za pravni lek kada zalba nije ulozena. . 96. . . odnosno o zahtevu iz protivtuzbe koji su sadrzani u izreci presude. g) povlacenje zalbe. . dok prema drugoj nije. podeljene pravosnaznosti. K istakne prigovor kompenzacije u visini od 5000 dinara koji sud odbije kao neosnovan i usvoji u celosti tuzbeni zahtev T.Pravnom snagom presude je obuhvacena odluka suda o tuzbenom zahtevu. g) pravna shvatanja suda.Nase pravo usvaja sistem tzv.Pravnom snagom presude ( u ovom primeru ) kojom je usvojen tuzbeni zahtev obuhvacena je i odluka suda da protivpotrazivanje ne postoji. .V) Nastupanje formalne pravosnaznosti: a) kada protiv presude nije vise dopustena zalba ( presuda doneta u drugom stepenu ). ne moze da se utvrdi identitet predmeta spora. bazirajuci ga na sustinski istom cinjenicnom dogadjaju.Odredjenje identiteta predmeta spora se utvrdjuje poredjenjem predmeta spora u novoj tuzbi s predmetom spora o kome je pravosnazno odluceno u izreci presude.Obrazlozenje presude nije obuhvaceno njenom pravnom snagom. .Za odredjenje dejstva materijalne pravosnaznosti ( ne bis in idem ) odlucujuce je utvrdjenje da li postoji identitet predmeta spora u parnici koja je pravosnazno okoncana i parnici koja otpocinje novom tuzbom. i to: a) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima.Identitet predmeta spora postoji kada tuzilac u tuzbi istice isti zahtev. v) odluke suda o materijalnim prigovorima tuzenog.) Granice pravosnaznosti presude A) Objektivne granice pravosnaznosti .Objektivne granice pravosnaznosti presude odredjuju koji su delovi presude obuhvaceni njihovom pravnom snagom. . . . za utvrdjenje predmeta spora koji je resen pravosnaznom presudom neophodno je tumaciti i razloge presude. . jasno je da iz same izreke presude ( npr.

U novoj tuzbi T protiv Z. jer stupaju u pravni polozaj svog prethodnika. . ovo dejstvo je ograniceno. . . .Slucaj singularne sukcesije ne povlaci nuzno za sobom i prosirenje subjektivne granice pravosnaznosti presude na treca lica. ako dodje do singularne sukcesije na strani tuzenog: Tuzba je podneta sa zahtevom da tuzeni preda stvar tuziocu u svojinu po osnovu ugovora o prodaji i tuzbeni zahtev bude usvojen. svakom ucesniku u postupku mora da se pruzi prilika da se izjasni na cinjenicne i pravne navode protivne strane ( zato je presuda za treca lica res inter alios acta ).inter partes.Zakon predvidja da pravosnazna presuda deluje i prema trecim licima zbog: --> prirode spornog odnosa ili prava.Isto bi. moguce je jedino isticanjem u parnici prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje.U gornjem primeru. . za njih ostaje res inter alios acta. vazilo ako bi tuzbeni zahtev bio usvojen. .Prilikom odlucivanja o gradjanskim pravima. Z ospori da postoji pravnovaljani ugovor o zakupu i sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. u tom delu. . nije vazno da li je cesionar bio svestan ili ne..Za treca lica. a tuzilac docnije cedira svoje potrazivanje na cesionara. sada za placanje zakupnine za mesec avgust. 126 . veoma uskog domasaja objektivnih granica pravosnaznosti presude. .Otklanjanje ovakvih nedoslednosti. Sud usvoji tuzbeni zahtev. jer se pravna snaga presude prosiruje i na njega. B) Subjektivne granice pravosnaznosti a) Pravilo .Ako tuzilac otudji stvar ili pravo nakon sto je doneta pravosnazna presuda kojom se tuzbeni zahtev odbija ( npr. jer treca lica ne mogu da osporavaju tacnost konstituisanja prava u presudi. ona je res inter alios acta. . --> prirode prava ili odnosa koji postoji prema trecim licima. pri cemu bi odluka o njemu bila obuhvacena pravnom snagom presude ( one prve ). odbijen je zahtev tuzioca da mu tuzeni plati dug od 10000 dinara ).Erga omnes deluju sve preobrazajne presude. . tuzilac bi mogao da istakne ovakav zahtev ( postojanje ugovora o zakupu ).Presuda deluje i na univerzalne sukcesore stranaka. tj.Treca lica nisu ucestvovala u postupku i presuda.Zbog pravne prirode pravnog odnosa stranaka i treceg lica. b) Izuzeci .Slozenije su situacije. presuda deluje i prema pravnim sledbenicima stranaka. . .Pri tom. a tuzeni proda stvar nako sto presuda postane pravosnazna. da je tuzilac vec bio pravosnazno odbijen u tuzbenom zahtevu za naplatu duga. a trce lice nakon pravosnaznosti presude preuzme dug. --> kada je to zakonom izricito predvidjeno. tada se subjektivne granice pravosnaznosti presude ne prosiruju automatski i na sticaoca. .Izricito se predvidja da pravosnazna presuda deluje samo izmedju stranaka. .Primer: T tuzi zakupca Z za placanje zakupnine za mesec juli. mutatis mutandis.Priroda pravnog ovlascenja stranaka iz preobraazajnog prava je takva da je svako trece lice vezano preobrazajnim dejstvom presude. cesionar vise ne moze da podnese tuzbu za placanje istog duga protiv cesusa ( tuzenog ). .Medjutim.

. Da li stranke mogu da se na njih pozovu u nekoj docnijoj parnici? . kako se odrazava pravosnaznost presude na cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave. Nije iskljucena nova tuzba T protiv D. 127 .Daleko slozenija je situacija. kada sticalac stekne pravo svojine od tuzenog na osnovu pravila o sticanju od navlasnika ( ovde se na savesnog sticaoca ne prosiruje dejstvo pravosnaznosti ). jer tu cinjenicu nije istakao u prethodnoj parnici koja je pravosnazno okoncana. ako su se cinjenice koje su neophodne za vrsenje preobrazajnog prava stekle do momenta zakljucenja glavne rasprave. v) Trece. presuda deluje i prema sticaocu.Npr: Sud je provasnazno odlucio da T nema pravo na povracaj stvari. . pravosnazna odluka kojom je odluceno o potrazivanju obavezuje stecajnog duznika i sve stecajne poverioce.Primer: S je presudom obavezan da T plati celokupnu stetu koju mu je S pricinio deliktom.Pravilo je da stranka ne moze.I obrnuto. S ne moze da se poziva na podeljenu odgovornost T.Na ovakav zakljucek upucuje smisao materijalne pravosnaznosti presude. prebijanje ). . da se poziva na svoje preobrazajno pravo. ali ih stranke nisu iznele.Trebalo bi uzeti da su stranke prekludirane da se u nekom docnijem postupku pozivaju na cinjenice koje su postojale u prvoj parnici do momenta zakljucenja glavne rasprave ( nova reperta ).Vremenske granice pravosnaznosti presude zahtevaju odgovor na tri pitanja: a) Prvo. ali i resenje zakonodavca da u zalbi nije dopusteno da se iznose nove cinjenice i dokazi. .Ali ako je podneta reivindikaciona tuzba i tuzeni koji je izgubio spor prenese drzavinu na stvari nekom trecem licu. . tada presuda proizvodi dejstvo i prema njegovom singularnom sukcesoru. . U naknadnoj parnici. jer ove cinjenice nisu obuhvacene pravnom snagom presude.Subjektivne granice pravosnaznosti se prosiruju i na stvarno legitimisano lice. stranke nisu prekludirane da ih iznesu u novoj parnici.Vremenske granice pravosnaznosti postavljene su na onom cinjenicnom stanju koje je utvrdjeno do zakljucenja glavne rasprave. sporno je da li su pravnom snagom presude obuhvacene i cinjenice na kojima se zasniva vrsenje kakvog preobrazajnog prava ( raskid ugovora. u slucaju novih cinjeica ( nova producta ) koje su nastale nakon zakljucenja glavne rasprave. T zahteva placanje nematerijalne stete.Granice provasnaznosti presude prostiru se samo do tog momenta. b) Drugo. . . ako stranka nakon pocetka toka parnice otudji spornu stvar ili pravo. jer je tuzeni vodio spor u svoje ime o tudjem pravu. .Subjektivne granice presude prosiruju se i u stecajnom postupku: Ako je podneta tuzba za utvrdjenje postojanja potrazivanja protiv stecajnog duznika. tako da stranke mogu da zasnuju novu tuzbu na cinjenicama koje su nastale nakon ovog momenta. V) Vremenske granice pravosnaznosti . ako nakon zakljucenja glavne rasprave D stekne drzavinu na stvari. . jer je on singularni sukcesor tuzenog u obavezama.Ako tuzilac otudji sporno pravo ili stvar u toku parnice. nakon pravosnaznosti presude. . jer se ona do momenta zakljucenja glavne rasprave nije nalazila u drzavini tuzenog D. ako tuzeni otudji stvar koja je predmet spora u toku parnice. . subjektivno dejstvo pravosnaznosti proteze se i na novog drzaoca.Zakon dopusta singularnu sukcesiju u spornom pravu ili na stvari koja je predmet spora i regulise je od momenta pocetka toka parnice..

.Dejstvo mat. u potonjem sporu koji stranka na cijoj strani se mesao u parnici povede protiv njega. 128 .Materijalna pravosnaznost znaci da je konacno i autoritativno. .Dejstvo materijalne pravosnaznosti proizvode. .Postojanje pravosnazne presude je cinjenica za ostvarenje dispozicije iz materijalnopravne norme. odluceno sta je pravo u konkretnoj situaciji ( sto znaci da stranke ne mogu u novoj parnici pred bilo kojim sudom u zemlji da osporavaju tacnost presude ). . nazavisno od volje stranaka. pripada preobrazajnim presudama kojima se odbija tuzbeni zahtev.Dejstvo materijalne pravosnaznosti ne ostvaruje medjupresuda kojom se tuzbeni zahtev usvaja.Ono se sastoji od toga da umesac. . 3. 4. ali ona deluje erga omnes. konacne i delimicne. kontradiktorne.) Preobrazajno dejstvo .Izvrsnost presude znaci da poverilac oznecen u presudi ima pravo da zatrazi od nadleznog suda da je prinudno izvrsi u okvirima izvrsnog postupka.) Cinjenicno dejstvo . sve sudske odluke kojima je meritorno odluceno o tuzbenom zahtevu. i ovo dejstvo je znatno sire od dejstva materijalne pravosnaznosti.Dejstvo presude kao cinjenice nastaje bez posebne napomene suda o tom dejstvu u presudi.Promena se odnose na pravni odnos izmedju stranka ( brak ). ne moze da osporava da je u prethodnoj parnici doneta presuda koja nije na zakonu zasnovana.) Dejstva pravosnazne presude 1.U tome je razlika izmedju preobrazajnog dejstva presude i dejstva materijalne pravosnaznosti koje deluje po pravilu samo inter partes. ali i onim kojima se usvaja tuzbeni zahtev ( kod njih je sporno ). pojedinacnim pravnim aktom. B) Sudske odluke podobne za pravosnaznost .) Intervencijsko dejstvo . kojima je sustinski odluceno o sporu ( kondemnatorne i deklaratorne presude.97.Dejstvo materijalne pravosnaznosti pripada i resenjima kojima se spor merotorno resava u parnicama zbog smetanja drzavine. . 5.Nakon sto je presuda postala formalno pravosnazna i kada istekne paricioni rok. i kod svih resenja ). presuda doneta zbog propustanja.Ovo dejstvo nastupa nakon sto presuda postane formalno pravosnazna. samo ex lege. . pre svega.) Dejstvo materijalne pravosnaznosti A) Smisao . 2.One proizvode pravnu promenu koja nastupa kao posledica formalne pravosnaznosti. ona proizvodi i dejstvo izvrsnosti ( samo kod presude koja glasi na osudu na cinidbu.Formalna pravosnaznost je uslov za nastupanje materijalne pravosnaznosti. . .Materijalna pravosnaznost znaci vezanost svih sudova na teritoriji jedne drzave sadrzinom presude koja je postala formalno pravosnazna. presuda na osnovu odricanja i na osnovu priznanja ). prav. . jer se njome ne resava konacno o tuzbenom zahtevu. .) Dejstvo izvrsnosti . kao i u postupku za izdavanje platnog naloga.Konstitutivne presude proizvode preobrazajno dejstvo.

Ako sud zanemari pravosnazno presudjenu stvar i ne uzme je u podlogu odluke u drugoj parnici. V) Teorije o materijalnoj pravosnaznosti . u naknadnoj parnici izmedju T i D za naknadu stete i sl. .Ako je tuzba pravosnazno odbacena zbog nedostatka neke procesne pretpostavke ( parnicna sposobnost ). dejstvu pravosnaznosti presude svaku implikaciju na terenu materijalnog prava. .Vladajuca procesnopravna teorija odrice. ukljucujuci i materijalnu pravosnaznost. . pravosnazno je utvrdjeno i da D nije vlasnik stvari. .pozitivno dejstvo ( res judicata pro veritate habetur ). osim ako nije u prvoj parnici istaknuto u vidu prejudicijelne tuzbe za utvrdjenje.Npr: kada je pravosnazno utvrdjeno da je T vlasnik stvari. druga presuda je doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba ZPP-a.Pozitivno dejstvo se ogleda u obavezujucem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici.Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u tome da u istoj pravnoj stvari vise nije moguce raspravljanje i odlucivanje. na kojoj pociva i nase pravo. . Stoga bi bila nedopustena tuzba koju bi D podneo za utvrdjenje da je on vlasnik stvari ). nije dopustena nova tuzba o istom predmetu. kada se pitanje o kome je. odluceno u prethodnoj parnici pojavi kao prejudicijalno pitanje. b) U vezujucem dejstvu presude u drugom postupku.Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti presude znaci i da je presudom odluceno i o tzv.Ako sud ne postuje pravilo ne bis in idem. takva presuda je apsolutno nistava i moze da se pobija zalbom.negativno dejstvo ( ne bis in idem ). kao o predmetu spora. tako da ce biti dopustena.Od ovog dejstva materijalne pravosnaznosti treba striktno razlikovati odluku suda u prvoj parnici o prejudicijelnim pitanjima koja nisu obuhvacena pravnom snagom presude. stvara novi osnov za materijalnopravne odnose izmedju stranaka vezano za predmet spora. logockoj suprotnosti ( npr: kada sud u parnici izmedju T i D odluci da je T vlasnik stvari. . 129 . u dejstvu materijalne pravosnaznosti vidi negativnu procesnu pretpostavku koja je smetnja za ponovno raspravljanje o istoj pravnoj stvari.Presudom se materijalno pravo ne dira.Dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u dva vida: a) U prigovoru res judicata. s pravom.Ono znaci da drugi sud u drugoj parnici s razlicitim predmetom spora ne moze da odluci drugacije..Novija teorija ( ne bis in idem ). .Dakle.Drugi sud je duzan da u drugoj parnici bez raspravljanja i odlucivanja uzme u podlogu svoje odluke pravosnaznu presudu kojom je odluceno u prvoj parnici o drugacijem predmetu spora. prvo resenje o odbacivanju tuzbe je postalo pravosnazno. . sud ce je resenjem odbaciti ( na to pazi ex officio tokom celog postupka ). . nova tuzba u istoj pravnoj stvari ce biti dopustena kada se te procesne smetnje otklone. .Ona deluje konstitutivno. . G) Dva dejstva materijalne pravosnaznosti . ona stvara samo procesnopravne implikacije. .Ako je o predmetu spora vec presudjeno.Starija materijalnopravna teorija smatra da formalno pravosnazna presuda ima i materijalnopravno dejstvo. . . . D ne moze vise da spori vlasnistvo T. ako je podneta. ali se druga tuzba zasniva na novim cinjenicama.

. temeljem procesnopravne dispozicije. .nema pobednika ni pobedjenog.) Procesna legitimacija i momenat .Zakljuceno sudsko poravnanje je negativna procesna pretpostavka za vodjenje parnicnog postupka.98. .Od sudskog poravnanja treba razlikovati vansudsko poravnanje koje je. sporazumno resenje spora i ima velike prednosti u odnosu na parnicenje: a) psiholoski. . pred parnicnim sudom da zakljuce poravnanje o predmetu spora. .Drugo.Trece. a ne samo parnicne stranke. b) stranke mogu da urede svoje odnose i van granica predmeta spora. . zakljuceno sudsko poravnanje ima i materijalnopravno dejstvo. jer za njen nastavak nedostaje pravni interes. sudsko poravnanje ima svojstvo izvrsne isprave i na osnovu njega se pod uslovom da je protekao paricioni rok moze doneti resenje o izvrsenju. . ali ono je titular izvrsnog naslova i moze da pokrene postupak prinudnog izvrsenja.POJAM I SMISAO . .Stranke mogu da zakljuce sudsko poravnanje u korist treceg lica koje ne mora da ucestvuje u zakljucenju poravnanja. .Najvaznija posledica zakljucenog poravnanja je u tome sto se ono izjednacava s pravosnaznom sudskom presudom.Eventualnu novu tuzbu u stvari u kojoj je zakljucio sudsko poravnanje sud ce odbaciti.) Sudsko poravnanje .Sudsko poravnanje je ugovor izmedju parnicnih stranaka o predmetu spora koji je zakljucen pred sudom i kojim se parnica okoncava. . . sto okoncanjem parnice na drugi nacin nije moguce. po svojoj pravnoj prirodi. . onda ce drugostepeni sud obustaviti postupak jer je parnica okoncana.Dejstvo poravnanja kao presude se na to trece lice ne odnosi. v) stranke mogu da budu i treca lica.Stranke ( mogu da ucestvuju i treca lica ) mogu u toku celog postupka.Ako vec tece drugostepeni postupak.Parnicne stranke mogu da zakljuce poravnanje i nakon sto je doneta prvostepena presuda. . jer se stvar smatra presudjenom.ZAKLJUCENJE SUDSKOG PORAVNANJA 1. . stranke zakljucenje sudskog poravnanja same.DEJSTVA SUDSKOG PORAVNANJA .Umesto da se postupak vodi do donosenja sudske presude.Sudsko poravnanje je mirno. 130 . materijalnopravni ugovor ( ne proizvodi dejstvo pravosnaznosti i nema svojstvo izvrsne isprave. a stranke pred prvostepenim sudom zakljuce poravnanje. okoncavaju parnicu. . pa tada sud donosi resenje kojim utvrdjuje da je presuda bez dejstva i obustavlja parnicni postupak.Ugovorom se uredjuju pravni odnosi izmedju stranka.Izmedju stranka prestaje da tece parnica. do njegovog pravosnaznog okoncanja.

ako postoji vise tuzbenih zahteva. za koje su nadlezni drugi organi. to je materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom.Redovno su predmet poravnanja i troskovi njegovog zakljucenja. 5. mane volje. .Shodnom primenom ove teorije. te je zato njegova priroda dvostruka. 4. samo kada je punovazan materijalnopravni sporazum stranaka i kada su ispunjeni svi procesni uslovi za punovaznost ove parnicne radnje. sudsko poravnanje se pobija kao i ugovor materijalnog prava ( nedostatak saglasnosti.) Predmet . .. odbice njegovo zakljucenje resenjem ( protiv njega je dopustena zalba ). .) Bitni elementi sudskog poravnanja . ).Sudsko poravnanje se ne moze zakljuciti o zahtevima. . g) postojanje parnicnog postupka ( ne i litispendencije ).) Pravna priroda sudskog poravnanja A) Sudsko poravnanje kao mesovit. a u protivnom.Zakon predvidja da je nuzno da se ispune sledeci uslovi: a) zakljucenje ugovora o predmetu spora ( sporazum stranaka o poravnanju )..Sud je duzan da u toku postupka ukaze strankama na mogucnost sudskog poravnanja i da im pomogne da zakljuce poravnanje ( povreda ove duznosti nije sankcionisana ). jedinstven ugovor ( vladajuce shvatanje ) . niti o onima o kojima se resava u vanparnicnom postupku. u pogledu ostatka tuzbenog zahteva parnica nastavlja da tece ). 131 . primenjuju se opsta pravila.Moguce je da.. a ne redovni sudovi.2. tuzeni u odbrani ). . 6. v) nepostojanje presudjene stvari ili vec zakljucenog poravnanja.Otud proizlazi da je sudsko poravnanje punovazno nastalo. b) stranacke i parnicne sposobnosti. . tj.Ono se moze odnositi i na neke druge obaveze i cinidbe. a ne samo one koje su predmet spora. stranke zakljuce poravnanje o jednom tuzbenom zahtevu ili da se stranke poravnaju o samo delu tuzbenog zahteva ( u tom slucaju. v) potpis stranaka na zapisniku u koji je unet sadrzaj poravnanja. .Sudsko poravnanje se zakljucuje o predmetu spora. . 3.Potrebno je da se steknu i osnovne procesne pretpostavke koje se ticu: a) nadleznosti suda.Smatra se da zakljucenjem sudskog poravnanja stranke zele da rese i medjusobni materijalnopravni odnos. .Kod poravnanja je dovoljno da stranke ili barem jedna od njih koriguje svoj procesnopravni polozaj ( tuzilac malo popusti u napadu.Sudsko poravnanje je i ugovor materijalnog prava i parnicna radnja.Ako sud utvrdi da ne postoje uslovi za zakljucenje poravnanja.Stranke same odredjuju sadrzinu poravnanja u skladu sa zakonom.) Postupak zakljucenja .) Ostali uslovi za zakljucenje poravnanja . . nedostatak forme. b) unosenje tog sporazuma u zapisnik suda i njegovo citanje. ).. ali i zbog procesnih nedostataka ( stranacka ili parnicna neposobnost.

B) Ucenje o dvostrukoj funkcionalnosti sudskog poravnanja . parnica nastavlja da tece. .To moze uraditi iz vise razloga. .Povlacenje tuzbe je procesna radnja tuzioca kojom izjavljuje ( do zakljucenja glavne rasprave ) sudu da vise ne zeli pravnu zastitu.Kako je u srpskom pravu sudsko poravnanje jedinstveni ugovor ( materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom ).Sama stranka. . te da nistavost jednog od njih povlaci nistavost sudskog poravnanja u celini. tuzilac moze da se suoci sa cinjenicom da nedostaju dokazi ili da 132 .Pravilno bi bilo da je zakonodavac enumerisao razloge za ponistaj sudskog poravnanja. odnosno da opoziva svoj zahtev za pruzanje pravne zastite. pa ne mora ni da se odazove.buduci tuzilac moze da se obrati sudu sa ciljem da pokusa da postigne poravnanje.Ova stranka moze i sudu da uputi predlog za zakljucenje sudskog poravnanja.) Povlacenje tuzbe A) Interesi stranaka .Ovakav pretorijanski poziv protivnoj strani nju nista ne obavezuje. .Nistavost procesnog aspekta parnicne radnje ne znaci i njenu nepunovaznost na polju materijalnog prava. . materijalnopravni aspekti sudskog poravnanja se pobijaju tuzbom za ponistaj.Moguce je da stranke podnesu zajednicki predlog za zakljucenje sudskog poravnanja.) Pobijanje sudskog poravnanja .Primenom ove teorije. ). formu i nacin zakljucenja sudskog poravnanja. narocito u pogledu ispunjenosti pretpostavki za njihovu punovaznost. postavlja se pitanje kako treba postupiti kada su prekrsene procesne odredbe o zakljucenju sudskog poravnanja.U takve propise spadaju i norme ZPP-a koje regulisu procesne pretpostavke.Nesporno je da zakon predvidja samo jedno sredstvo za pobijanje sudskog poravnanja.Kako ZPP govori samo o nistavosti sudskog poravnanja zbog nedopustenog raspolaganja stranaka parnicnog postupka ( npr.Procesnopravna dejstva se odredjuju prema procesnom pravo. umesto da podigne tuzbu. .Sudsko poravnanje se moze pobijati samo tuzbom. zakljuceno poravnanje u pogledu zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati.PRETORIJANSKO SUDSKO PORAVNANJE .Otud proizlazi da su i procesni i materijalnopravni elementi sudskog poravnanja povezani. tuzbu za ponistaj. . npr: mogu da se pojave cinjenice koje znace gubitak interesa tuzioca na nastavak parnice. 7. . . . dok bi njegova procesna nistavost trebalo da se utvrdi u postupku po pravnim lekovima.Ovo ucenje odvaja materijalne i procesne elemente i funkcije parnicnih radnji i posmatra ih izolovano. i u tom slucaju ce sud pozvati protivnu stranu i upoznati je s predlogom.Ako se poravnanje ponisti. te da se smatra da poravnanje nije ni zakljuceno. 99. V) Ocena . a materijalnopravna prema materijalnom pravu. . . .. . ako ga sud ponisti. i na njegov ponistaj treba primeniti rezim koji vazi za nistave ugovore koji su protivni prinudnim propisima.

Povlacenjem tuzbe parnica se okoncava. .Ova presuda proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.Tuzilac moze da povuce tuzbu u celosti ili delimicno od momenta pocetka toka postupka. D plati dug. onda sporazumom otpada pravni interes tuzioca za dalje nastavak spora ( dakle oba shvatanja vode istom rezultatu ). . pa ako to ne ucini. u ovakvom slucaju: T istakne kondemnatorni dospeli zahtev protiv D.Ako tuzilac ( uprkos ranije postignutom sporazumu sa tuzenim o povlacenju tuzbe ) ipak nastavi s parnicom. onda tuzenom stoji na raspolaganju prigovor o zloupotrebi procesnih prava. interes tuzenog nije takav da se parnica okonca bez odluke o tuzbenom zahtevu. to ima za posledicu gasenje parnice i to sa dejstvom ex tunc(kako u pogledu materijalnopravnih tako i u pogledu procesnopravnih dejstava). . .Ne smatra se upustanjem u meritum isticanje procesnih prigovora.Sudu za to stoje na raspolaganju dva nacina u zavisnosti kako shvata sporazum o povlacenju tuzbe. U periodu od podnosenja tuzbe sudu. . Ovde bi ipak D bio duzan da snosi troskove jer je dao povod tuziocu da protiv njega trazi pravnu zastitu ).Izjava tuzioca o povlacenju i izjava tuzenog o pristanku na povlacenje su neopozive parnicne radnje i ne mogu da se daju pod uslovom. tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. uzece se da je dao pristanak. pa sve do momenta dok se tuzeni ne izjasni u meritumu o glavnoj stvari ( sto ukazuje da povlacenje tuzbe bez pristanka tuzenog kod nas ima mali znacaj. posto tuzeni vec u odgovoru na tuzbu se izjasnjava ). tako da tuzilac ne moze vise da podnese tuzbu u istoj stvari ( osnovna razlika ). Dj) Fikcija povlacenja . nakon povlacenja tuzbe. pa do njenog dostavljanja.Ako smatra da je to materijalnopravni ugovor. G) Sporazum stranaka o povlacenju tuzbe .Pod upustanjem tuzenika u raspravljanje o glavnoj stvari ( meritumu ) podrazumevamo cinjenicne i pravne navode tuzenog kojim se u celosti ili delimicno osporava osnovanost pravne posledice na koju se poziva tuzilac.Do ove fikcije dolazi ako na pripremnom rocistu za glavnu raspravu izostane tuzilac. tako da tuzilac moze odmah. .Ako smatra da je to procesni ugovor. te sud donosi presudu kojom se zahtev odbija. B) Dopustenost povlacenja tuzbe .Ako tuzeni nije prisutan na rocistu kada tuzilac povuce tuzbu. . ali ne meritorno. . ili ako na glavnoj raspravi izostanu obe stranke. moze da se desi i da tuzeni udovolji zahtevu tokom postupka. a mogu biti pismene ili usmene.Kada je tuzba povucena u skladu s pravilima. .Zakon uvazava ovaj interes i dopusta povlacenje tuzbe samo uz pristanak tuzenog ( ukoliko se on vec upustio u raspravu ). 133 . ako se nalazi u povoljnijem procesnom polozaju. V) Dejstva povlacenja tuzbe .Odricanje od tuzbenog zahteva je procesna radnja tuzioca kojom on priznaje da je njegov zahtev neosnovan. .Kada tuzilac povuce tuzbu. da podnese novu sa istim zahtevom ( to ima smisla ako je u medjuvremenu pribavio nove dokaze ).Smatra se da povucena tuzba nije ni podneta. . sud ce ga resenjem obavezati da tuzenom naknadi troskove ( osim npr. .tuzeni nema imovinu te nece moci da realizuje svoj zahtev. onda sud dostavlja to tuzenom da se ovaj izjasni u roku od 15 dana. D) Povlacenje tuzbe i odricanje od tuzbenog zahteva .S druge strane. .

Troskovi su izdaci koji su ucinjeni u toku ili povodom konkretnog parnicnog postupka. narocito punomocnika stranaka ( advokatska tarifa ).Ko je po okoncanju parnice duzan da konacno snosi troskove postupka. b) Izdaci prouzrokovani izvodjenjem dokaza.Po svojoj pravnoj prirodi.Princip uspeha se koriguje principom krivice u sledecim slucajevima: a) Kada tuzeni nije da tuziocu povoda za tuzbu.Ako sud. po pravilu. tako da o njemu ne moze da se odlucuje u posebnoj parnici.U troskove spadaju: a) Sudske takse. duzna je protivnoj strani da naknadi troskove.. tako je i obaveza titulara prema drzavi da predujmi troskove ( placanje sudskih taksi ).On se izuzetno koriguje primenom principa krivice.. odredi da se izvede odredjeni dokaz.Stranka koja u celini izgubi parnicu.100. po sluzbenoj duznosti.. .Zahtev za naknadu troskova je akcesoran u odnosu na glavni zahtev. v) Izdaci zastupnika. obaveza da se nadoknade troskovi je zakonska obligacija. . . 2. da svom protivniku naknadi troskove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slucajem koji se njoj dogodio. . . .Smatra se da tuzeni nije dao povoda za tuzbu kada pre podnosenja tuzbe nije dovodio u pitanje postojanje tuziocevog subjektivnog prava ili ovlascenja. takodje javnopravne prirode. .Sud moze da resi da svaka stranka snosi svoje troskove ili da jedna stranka nadoknadi protivniku srazmeran deo troskova. . a njihova visina se obracunava pausalno. . .kojima se delimicno pokrivaju troskovi rada suda. troskove predujmljuje ona strana na koju pada teret dokazivanja.Princip uspeha ( kauze ) ne vazi potpuno. nezavisno od uspeha u sporu.) Osnovni principi raspodele . .PRETHODNO SNOSENJE TROSKOVA . bez raspravljanja. nije bilo potrebe da tuzilac podnosenjem tuzbe ostvari svoje pravo. d) Izdaci koji su nastali pre nego sto je postupak zapoceo: povodom obezbedjenja dokaza.Kako je i pravo na pravnu zastitu javnopravne prirode. . stranka je obavezna.Opste je pravilo da svaka stranka prethodno snosi troskove koje je prouzrokovala svojim radnjama. .) Troskovi postupka .) Pravna priroda ( priroda zahteva je sui generis ) . 134 .Shodno ovom principu. odlucuje sud svojim resenjem.u koje spadaju troskovi koje je sud imao povodom izlaska iz zgrade za izvrsenje uvidjaja ili saslusanja svedoka.Osnovni je princip da se troskovi raspodeljuju prema uspehu stranaka u parnici ( princip kauze ).UOPSTE .Dakle. . . prema vrednosti predmeta spora.NAKNADA PARNICNIH TROSKOVA 1.Ovaj zahtev je iskljucivo regulisan procesnim pravilima. g) Izdaci samih stranka i ostalih ucenika u postupku ( umesaca ). . sve dok se parnica o glavnoj stvari ne okonca. i to samo na zahtev stranke.

b) Kada su troskovi postupka nastali zbog odlaganja rocista: Troskove snosi stranka koja opravdano izostane, pa se usled toga odlozi rociste. v) Kada su troskovi nastali svesnim odlugovlacenjem postupka: ovde se radi o tome da je stranka nesavesno preduzela neku parnicnu radnju u kasnijem, a mogla je to da ucini i u ranijem procesnom momentu ( te da je tako uradila, izbegli bi se nepotrebni troskovi ). g) Predloga za vracanje u predjasnje stanje: Troskove koji su nastali u postupku povodom ovog predloga uvek snosi stranka koja je podnela predlog. d) Troskova koje je prouzrokovao zastupnik: ove troskove snosi stranka, bez obzira na uspeh u sporu, ako je njn zastupnik skrivio nastanak troskova (npr. nepotrebno sastavljanje podnesaka). 3.) Posebna pravila o raspodeli obaveze na naknadu parnicnih troskova - Posebna pravila vaze za: a) Povlacenje tuzbe- tuzilac je duzan da naknadi tuzenom parnicne troskove. b) Odustanak od pravnog leka- stranka koja odustane je duzna da protivniku naknadu trskove. v) Zakljucenje sudskog poravnanja- merodavan je sporazum stranka, a ako ga nema, onda svaka stranka snosi svoje troskove. g) Suparnicari- ako npr. suparnicari solidarno odgovaraju, onda solidarno odgovaraju i za obavezu naknade parnicnih troskova. - TROSKOVI ZA KOJE SE MOZE TRAZITI NAKNADA - Stranka ima pravo da trazi naknadu samo za one troskove koji su bili potrebni radi vodjenja parnice ( o tome odlucuje sud resenjem i bez rasprave, ceneci sve okolnosti konkretnog slucaja ). - OSTVARIVANJA PRAVA NA NAKNADU PARNICNIH TROSKOVA 1.) Zahtev za naknadu parnicnih troskova - Za odluku o parnicnim troskovima je neophodan zahtev stranaka ( dakle ne odlucuje sud ex officio kao u drugim pravnim sistemima ). - Zahtev treba da bude blagovremen, tj. najkasnije do zavrsetka raspravljanja. - S obzirom da je zahtev za naknadu troskova akcesoran, trebalo bi da ovaj zahtev ne moze da bude predmet posebnog spora. - Medjutim, izuzetak vazi za troskove koji su ucinjeni pre pocetka toka postupka ( npr. za obezbedjenje dokaza, a posle do parnice ni ne dodje ). 2.) Odluka o troskovima postupka - Donosi se bez raspravljanja. - Odluka suda o naknadi parnicnih troskova se uvek smatra resenjem, cak i onda kada je sadrzana u presudi. - Odluka suda o troskovima se moze pobijati zalbom, i postoje tri mogucnosti: a) ako se istovremeno napadaju i meritorna odluka i odluka o troskovima postupka, odluka o troskovima se pobija zalbom protiv presude. b) ako se pobija samo odluka o troskovima, to se cini posebnom zalbom protiv resenja. v) ako jedna stranka napada presudu samo meritorno, a druga iskljucivo u pogledu troskova, visi sud ce o oba pravna pravna leka odluciti jednom odlukom. - Ako visi sud odbaci ili odbije pravni lek, odlucice samo o troskovima koji su nastali u instancionom postupku. - Ako visi sud ukine odluku i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje, onda ne odlucuje on o troskovima. - Ako visi sud preinaci odluku ili je ukine i odbaci tuzbu, odlucuje o troskovima citavog postupka. 135

101.) Oslobodjenje od troskova postupka
1.) Pojam i znacaj - Efektivno i efikasno pravo na tuzbu je garantovano svima, pa i onima koji nisu finansijski u mogucnosti da snose ab initio troskove postupka. - Jedan od instituta koji sluzi ostvarenju tog cilja jeste i siromasko pravo, pravo stranke da bude oslobodjena od placanja troskova postupka, ako fakticki nije u mogucnosti da ih snosi. 2.) Pretpostavke za oslobodjenje - Titular ovog prava je stranka ( fizicko ili pravno lice ) koja: prema opstem imovinskom stanju nije u mogucnosti da snosi troskove postupka ( zakon ne sadrzi kriterijume za odredjivanje ovakvog stanja ). - Gorenavedenu sintagmu bi trebalo shvatiti na nacin da su se ispunili uslovi uvek kada je imovno stanje stranke takvo da bi predujmljivanjem parnicnih troskova bilo dovedeno u pitanje nuzno izdrzavanje stranke i clanova njene porodice ( tu ce se ceniti mnostvo okolnosti ). 3.) Obim prava - Oslobodjenje od placanja troskova postupka se odnosi iskljucivo na obavezu stranke da prethodno snosi ( predujmljene ) izdatke koji nastaju da bi se preduzele parnicne radnje. - Ako stanka koja je uzivala siromasko pravo izgubi parnicu, sud je ne moze osloboditi obaveze da svom protivniku nadoknadi parnicne troskove. - Sud moze da oslobodi stranku od obaveze da predujmljuje sudske troskove delimicno ili u potpunosti. - Delimicno oslobadjanje se odnosi samo na obavezu placanja sudskih taksi. - Potpuno oslobadjanje obuhvata kako sudske takse, tako i predujam za troskove svedoka, vestaka, uvidjaja i sudskih oglasa, a sud stranci postavlja i advokata ( tada se svi troskovi isplacuju iz sredstava suda ). - Advokat koji je postavljen resenjem suda, nema pravo na zalbu protiv ovog resenja, a ima pravo samo da zahteva naknadu stvarnih troskova i nagradu. 4.) Postupak za ostvarenje siromaskog prava - Postupak se pokrece na predlog stranke, koja je duzna da podnese i uverenje o svom imovnom stanju. - Ako se zahteva potpuno oslobodjenje od troskova, onda zahtev moze da se stavi samo do okoncanja prvostepenog postupka. - Ako se zahteva samo delimicno oslobodjenje ( sudske takse ), moguce je da se zahtev iznese i kada parnica tece po pravnim lekovima. - Najracionalnije je da se predlog stavi vec pre nego sto je postupak pokrenut, jer tuzilac time stvara izvesnost u pogledu na svoju procesnu situaciju. - Da bi sud usvojio predlog stranke za dodelu siromaskog prava, predlagac mora da ucini verovatnim da su ispunjeni uslovi za to. - Sud mora da omoguci protivniku da se izjasni o ovom predlogu. - Sud odlucuje resenjem, protiv koga, ukoliko je predlog usvojen, nije dozvoljena zalba, a ukoliko nije usvojen ili je delimicno usvojen, onda je dozvoljena zalba.

136

5.) Prestanak siromaskog prava - Sud moze na sopstvenu inicijativu ili po zahtevu jedne od stranaka da ukine resenje o oslobodjenju od troskova postupka i postavljanju besplatnog punomocnika. - To ce uciniti ukoliko se stranci popravi u medjuvremenu imovno stanje, ili ukoliko stranci vise ne bude potreban zastupnik ili ustanovi da joj nije ni bio potreban. - Kada ukine resenje o oslobadjanju od troskova, sud ce odluciti i o tome da li je stranka koja je bila oslobodjena sada duzna na nadoknadi one troskove od kojih je bila oslobodjena. 6.) Obaveza naknade troskova kojih je stranka bila oslobodjena - Ako stranka koja je oslobodjena placanja troskova postupka izgubi spor, ona nece biti u obavezi da isplati troskove kojih je bila oslobodjena, te sudske takse i ostali iznosi koji su isplaceni iz sredstava suda padaju definitivno na teret tih sredstava. - Ostale troskove koji joj padaju na teret ( izdaci protivne strane ) duzna je da snosi stranka kojoj je bilo priznato siromasko pravo. - Ako je slucaj obrnut, svi troskovi padaju na teret stranke koja je spor izgubila.

102.) Suparnicarstvo, pojam i vrste
- POJAM - U parnici ucestvuju, po pravilu, samo dve stranke: tuzilac i tuzeni. - Medjutim, na strani tuzioca moze da se javi vise procesnih subjekata, kao i na strani tuzenog. - Kada vise procesnih subjekata trazi pravnu zastitu od jednog tuzenika ( aktivno suparnicarstvo), te kada jedan procesnih subjekat zahteva pravnu zastitu prema vise tuzenika ( pasivno suparnicarstvo ), govorimo o suparnicarstvu ili o subjektivnoj kumulaciji. - Smisao suparnicarstva se bazira na ostvarenju nacela procesne ekonomije i interne harmonije odlucivanja ( jer se otklanja mogucnost izricanja protivrecnih sudskih odluka ). - ZASNIVANJE I VRSTE - Suparnicarstvo moze da nastane na sledeci nacin: a) kada tuzilac u tuzbi navede da tuzi vise tuzenih ili kada u rubrumu tuzbe stoji vise procesnih subjekata na strani tuzioca. b) kada jednoj ili drugoj stranci tokom parnice pristupi druga stranka. v) kada, tokom postupka, na mesto jedne ili obe stranke, univerzalnom sukcesijom na njihovo mesto stupi vise procesnih subjekata. g) kad ato zakon izricito predvidja. - Ako suparnicarstvo nastaje vec u momentu podnosenja tuzbe, onda je ono inicijalno, a ako nastaje kasnije, onda je ono naknadno. - Ako suparnicarstvo nastane procesnom voljom tuzioca, onda je to procesno suparnicarstvo, a ako ono nastane kao rezultat posledice odgovarajuce materijalnopravne norme, onda je to materijalnopravno suparnicarstvo. - Najznacajnija podela suparnicarstva vrsi se u skladu sa odnosom suparnicara prema predmetu spora, kao i njihovim ulogama u materijalnopravnom odnosu s kojim je tuzeni povezan, te otuda razlikujemo formalno ( nepravo ) i materijalno ( pravo ) suparnicarstvo. - Znacajna je i podela suparnicarstva na prosto i jedinstveno, pri cemu se kao linija razgranicenja uzima polozaj suparnicara u parnici.

137

- Treba napomenuti da zakon ne nalaze tuziocu da jednom tuzbom obuhvati vise lica, te je zato suparnicarstvo fakultativnog karaktera, osim u slucaju nuznog suparnicarstva. 1.) Formalno ( nepravo ) suparnicarstvo - Kod formalnog suparnicarstva, suparnicari nisu ni na koji nacin povezani u pogledu predmeta spora niti povezani u jednom materijalnopravnom odnosu. - Dakle, smisao pojave vise procesnih subjekata na jednoj strani u parnici lezi iskljucivo u razlozima procesne ekonomije. - Zakon propisuje da je formalno suparnicarstvo moguce, ako su predmet spora zahtevi ili obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom cinjenicnom i pravnom osnovu. - Npr: T je angazovao A za popravljanje krova, B za gradnju garaze i C za popravku kupatila u svojoj kuci. A, B i C podnose tuzbu protiv T i svaki od njih zahteva placanje naknade po osnovu ugovora o delu. - Formalno suparnicarstvo je dopusteno samo ako je sud stvarno i mesno nadlezan za svaki tuzbeni zahtev i za svakog tuzenika u parnici. 2.) Materijalno ( pravo ) suparnicarstvo - Za materijalno suparnicarstvo je karateristicno da se suparnicari nalaze u odnosu koji spada u dispoziciju iste materijalne norme. - Materijalno suparnicarstvo postoji: a) kada postoji pravna zajednica vise tuzilaca ili vise tuzenika. b) kada prava ili obaveze suparnicara proizlaze iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. Npr: Suvlasnici A i B tuze T i zahtevaju utvrdjenje prava vlasnistva na stvari. - Pod pravnom zajednicom se podrazumeva zajednica u pogledu predmeta spora. - U pravnoj zajednici su uvek solidarni duznici ili poverioci, suvlasnici, bracni drugovi u pogledu zajednicke imovine ili u pogledu odgovornosti prema trecim licima. - Materijalno suparnicarstvo podrazumeva da zahtevi i obaveze suparnicara moraju kumulativno da proizlaze iz istog cinjenicnog i istog pravnog osnova ( sam osnov tuzbe nije dovoljan ). - Mat. sup. je moguce samo ako je isti sud stvarno nadlezan za sve zahteve i za sve suparnicare. - Tuzba protiv materijalnih suparnicara moze da se podnese onom mesno nadleznom sudu koji je nadlezan za bilo kog od njih ( atrakcija nadleznosti ). 3.) Prosto suparnicarstvo - Ucesce vise tuzioca, odnosno tuzenih u parnici ne menja njihov procesni polozaj. - Svaki suparnicar ostaje samostalna stranka. - Radnje koje preduzima ili propusti neki od njih nemaju korisnog niti stetnog dejstva u odnosu na ostale suparnicare. - Kada prosti suparnicari preduzimaju parnicne radnje cije je dejstvo protivrecno ( npr. priznanje i osporavanje tuzbenog zahteva ), sud o domasaju takvih radnji odlucuje na osnovu slobodne sudijske ocene dokaza. - Sud moze meritorno da odluci razlicito u pogledu svakog suparnicara. - Po pravilu, sud u slucaju obicnog suparnicarstva odlucuje jedinstvenom presudom, razlicito prema svim suparnicarima. - Formalno suparnicarstvo je uvek prosto suparnicarstvo.

138

Jedinstveno suparnicarstvo moze da postoji iz procesnopravnih ili materijalnopravnih razloga. dok su drugi propustili to da ucine ( npr. kod jedinstvenog suparnicarstva postoji samo jedna parnica u kojoj suparnicari ucestvuju kao jedna stranka.Npr: Akcinari A i B pobijaju odluku skupstine akcionarskog drustva AD.4.Jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga je nuzno. . ucesnici jednog materijalnopravnog odnosa. . Odluka suda moze da bude jednaka i prema A i B i njeno dejstvo se prosiruje i na ostale akcionare. kao stranke. susvojina ). b) Drugo. postoje ogranicenja u pogledu mogucnosti da jedinstveni suparnicari preduzimaju parnicne radnje. . u slucaju da je samo jedan suparnicar preduzeo procesnu radnju.Nuzno suparnicarstvo postoji i kada se podnose tuzbe za utvrdjenje i preobrazajne tuzbe. .U ZPP-u su predvidjena samo dva izricita izuzetka u pogledu ogranicenja samostalnosti jedinstvenih suparnicara.Nuzno suparnicarstvo postoji kod zajednickog obligacionog ili stvarnopravnog materijalnog ovlascenja ( zajednicka svojina. Zakon kreira fikciju da se preduzeta procesna pradnja proteze u dejstvu na sve suparnicare. bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani. a bitno je da materijalnopravno ovlascenje pripada vecem broju lica. sva lica koje materijalnopravno norma odredjuje kao ucenike materijalnopravnog odnosa. tako da je sud duzan da odbaci tuzbu kao nedopustenu. kao i samostalnog dejstva procesnih radnji koje je jedan od suparnicara preduzeo: a) Prvo. ne moze se doneti presuda zbog propustanja.Jedinstveno suparnicarstvo iz procesnih razloga postoji i u svim slucajevima kada se donosi preobrazajna presuda.Npr: Suparnicarstvo branih drugova po tuzbi javnog tuzioca za ponistaj braka.Posebnost ovog suparnicarstva se sastoji od toga da tuzba moze da se podigne samo ako su u njoj naznacena. nedostaje procesna legitimacija. . . .Stoga. . . moraju da budu obuhvacena sva lica.Dejstva jedinstvenog suparnicarstva: . 139 . .Za razliku od prostog suparnicarstva gde se vise parnica spaja u cilju zajednickog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije.Ako to nije slucaj.Iz procesnopravnih razloga. kada rok za preduzimanje procesne radnje nije istekao prema bilo kom suparnicaru. jedinstveno suparnicarstvo nastaje u slucaju kada se pravosnaznost presude prosiruje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku. . jer se suparnicari smatraju jednom strankom u postupku.) Jedinstveno suparnicarstvo . kao i ogranicenja u pogledu samostalnog dejstva procesnih radnji. . . . Zakon predvidja da bilo koji suparnicar moze da preduzme procesnu radnju cije je preduzimanje vezano za rok.Ono postoji kada tuzbom. .Npr: Tuzba kupca nepokretnosti protiv suvlasnika nepokretnosti radi upisa vlasnistva u zemljisne knjige.Sud ne moze da usvoji tuzbeni zahtev prema jednom. .Npr: Tuzba za utvrdjenje prava na nuzni deo protiv vise testamentarnih naslednika. . ako je bar jedan suparnicar odgovorio na tuzbu ). a da ga odbije kao neosnovan prema drugom.Jedinstveno suparnicarstvo postoji kada spor moze da se resi samo na jednak nacin prema svim suparnicarima.

stranke u parnici koja tece postaju jedinstveni suparnicari. ako sud pravosnazno odbije tuzbeni zahtev prema A.Povoljne radnje kod aktivnog suparnicarstva bi bile one koje su najblize ostvarenju cilja parnice. kao to naziv kaze ).. samo ako su korisne. jer ce presuda po ovoj tuzbi da proizvede dejstvo erga omnes. tj. postupak se prekida s dejstvom i na ostale. cak ni prema onom suparnicaru koji su je preduzeo.ZPP predvidja dve situacije u kojima nalaze suparnicarstvo.Npr: L ukrade pokretnu stvar od vlasnika V. a protiv B. i tome on pokrece novu parnicu ( dakle ne mesa se u staru. ili kada glavni duznik ne ispuni svoju obavezu ( imaju polozaj prostih suparnicara ).Smisao podnosenja tuzbe ( isti zahtev ) protiv glavno i eventualno tuzenog se sastoji od toga da tuzilac obezbedi ocuvanje svojih materijalnopravnih ovlascenja ( prekid zastarelosti ). . .Nece imati dejstva u parnici radnje kojima se disponira tuzbenim zahtevom. 6. umesac mora da zahteva sporno pravo za sebe. ako bude pravosnazno odbijen prema tuzenom koji je u tuzbi naveden. . treba odrediti apstraktno.Pravne lekove moze da ulozi i samo jedan jedinstveni suparnicar s dejstvom i za ostale. .Koje su radnje povoljne. i proda je A koji je dalje proda B. V moze glavnim tuzbenim zahtevom da vindicira stvar od B. . te da istakne eventualni tuzbeni zahtev prema L za naknadu stete. .Npr: Tuzilac podnosi tuzbu za naknadu stete u visini od 50000 dinara protiv A.Po tuzbi glavnog mesanja.) Suparnicarstvo na osnovu zakona . umesac ne sme da bude stranka. . tj. bez obzira na to da li su se stekli napred navedeni uslovi za dopustanje suparnicarstva: suparnicarstvo glavnog duznika i jemca.Moze da se generalizuje pravilo da sve procesne radnje koje preduzima jedinstveni supranicar imaju dejstvo prema svim suparnicarima.Da bi ova tuzba bila dopustena mora da se steknu uslovi koji uopste vaze za dopustenost tuzbe. . zakljucenje poravnanja. potpunom usvajanju tuzbenog zahteva. ali i ostvarenje ekonomicnosti i efikasnosti postupka. ona nema dejstva ne prema kome. . .Ovde tuzilac nije siguran u pogledu postojanja pasivne legitimacija tuzenog. . . ako je preduzeta neka nepovoljna parnicna radnja. i tuzba glavnog mesanja.Ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi s jednim jedinstvenim suparnicarem. kao sto su priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva.Jednom tuzbom mogu da budu obuhvaceni glavni duznik i jemac samo ako se radi o slodarnom jemstvu. a ne po konkretnom procesnom polozaju suparnicara u parnici. cak i kada se tako preduzetoj radnju protivi i samo jedan suparnicar. pa istice isti tuzbeni zahtev prema glavno i supsidijarno tuzenom. 140 .Tuzbu glavnog mesanja podnosi lice koje trazi stvar ili pravo o kome vec izmedju drugih lica tece parnica. .Tuzilac zahteva da tuzbeni zahtev bude usvojen prema sledecem ( eventualnom ) tuzenom. i plus: parnica vec mora da tece izmedju inicijalnih stranka.) Suparnicarstvo sa eventualno tuzenim . a koje stetne po suparnicare. . . potpunom odbijanju tuzbenog zahteva. 5. ako sud nadje da je tuzbeni zahtev prema B neosnovan ( jer je stekao pravo svojine od nevlasnika ). a povoljne radnje kod pasivnog suparnicarstva su one koje su najblize ostvarenju njihovog cilja.Lice koje tvrdi da mu sporno pravo pripada moze da podnese jednu tuzbu protiv obe stranke u tekucoj parnici.I obrnuto.

da bi kontrolisao nacin na koji stranka vodi spor..* imenovanje prethodnika. Medjutim. ako izgubi spor. . . Dakle. . . . a Zakon razlikuje sledece oblike ucesca trecih lica u parnici: .* ucesce drzavnog tuzioca.Uvek ce postojati pravni interes za intervenciju kada sudska odluka doneta u parnici izmedju stranaka proizvodi neposredno ili posredno dejstvo na gradjanskopravni polozaj umesaca. . ti zahtevi su u vezi.Obicni umesac stupa kao ucesnik u parnici iz dva razloga: * prvo. .Npr: T podnese tuzbu protiv G i zahteva naknadu stete po osnovu nedostataka gradjevine koju je.) Ucesce umesaca u postupku Trece lice moze da bude ucesnik u tudjoj parnici samo kada ima za to opravdan pravni interes.) Obicni umesac . - 104. da povede parnicu protiv njega za naknadu stete.Ishod glavne parnice ima u odnosu na docniju parnicu izmedju intervenijenta i stranke koje je izgubila spor. sud pocinje da raspravlja sa eventualnotuzenim tek kada pravosnazno okonca parnicu protiv glavnog tuzenog ( to je necelishodno i protivno nacelima ekonomicnosti ). . izgradio G.Po sudskoj praksi. . . pri cemu se i T saglasio da A vrsi poslove nadzora u vezi s gradjenjem. 141 . jer ima pravni interes da ona uspe. G se brani da je staticke proracune poverio po ugovoru o nalogu arhitekti A. pravni interes se ogleda u tome da neuspeh tuzenog u glavnoj parnici ima posredno za posledicu pogorsanje pravnog polozaja intervenijenta.Zakon predvidja sledece pretpostavke za dopustenost ucesca obicnog umesaca: a) Mesanje je dopusteno u parnici koja vec tece.* obavestenje o parnici. 103. po ugovoru.Medjutim. jer oba dogadjaja imaju isti uzrocnik. b) Umesac ne sme sam da bude stranka ( ali mora da poseduje stranacku i par. u neku ruku.Pravni interes umesaca da stupi u parnicu moze da se ogleda i u tome sto se dejstvo presude prosiruje i na njega.Obicno mesanje u tudju parnicu postoji kada presuda u parnici izmedju stranka deluje samo inter partes. . . kada bi se uspehom stranke na cijoj se strani umesac mesa njegov pravni polozaj poboljsao ili kada bi se njenim neuspehom njegov pravni polozaj pogorsao.Postoji pravni interes za ucesce umesaca. jer ce tuzeni.intervenijent ) je trece lice koje ucestvuje u tudjoj parnici na strani jedne od stranka.Umesac ( sporedni umesac. dejstvo resenog prethodnog pitanja u pogledu materijalnopravne obaveze intervenijenta. * drugo. . v) Umesac mora da ima pravni interes ( ne moralni ili ekonomski ).Ovde je jasno da tuzilac istice razlicite tuzbene zahteve prema glavnom i eventualnom tuzenom koji pocivaju na dva razlicita zivotna dogadjaja.* ucesce umesaca.Umesac i glavna stranka u parnici na cijoj strani on intervenise su uvek povezani nekim materijalnopravnim odnosom.Arhitekta ima pravni interes da se umesa na strani tuzenog. . da bi pomogao stranci na cijoj strani se mesa da usme u sporu. . sposobnost ).

ispitati da li postoji pravni interes umesaca i odbice resenjem mesanje kao nedopusteno. --> drugo. ali sud ne moze da ga obaveze na placanje parnicnih troskova. . .Umesac moze sam da sazna da vec tece parnica za ciji je ishod zainteresovan i tada moze da obavesti sud podneskom ili izjavom datom na rocistu da stupa u parnicu. .Presuda ne proizvodi intervencijsko dejstvo.I stranka moze sama da obavesti umesaca da tece parnica s pozivom da u njoj uzme ucesce kao intervenijent. T cedira potrazivanje na C.Ukoliko se ustanovi da postoji pravni interes.Sud ce. kao i njene pravne sledbenike. V) Intervencijsko dejstvo presude . C ima prav. . ako takav pravni interes ne postoji. ali ne protivno volji stranke ( rokovi su oni isti koji teku i za stranku ). 142 .. intervenijent ne moze u novoj parnici sa strankom da istice da je sud doneo pogresnu odluku. u sklopu intervencijskog dejstva presude vazi pravilo da je sud u potonjoj parnici izmedju intervenijenta i stranke vezan sudskom presudom doneto u prethodnoj parnici . ako ih ona prihvati.Umesac moze da ulozi i redovne i vanredne pravne lekove. te da je stranka lose vodila parnicu. po sluzbenoj duznosti. sud dostavlja podnesak umesaca strankama.. na strani T. Tokom parnice. ali one proizvode dejstvo na stranku. . . .. a koje se odnose na iznosenje cinjenica.Objektivno intervencijsko dejstvo presude se ispoljava dvostruko: --> prvo. .Da bi sud mogao da oceni da li postoji pravni interes. te on moze da spreci svojim ucescem u parnici i donosenje presude zbog propustanja. A) Stupanje umesaca u parnicu . umesac je duzan da u podnesku iznese one cinjenice na kojima zasniva postojanje svog pravnog interesa.Pravilo je da intervenijent preduzima samo one radnje s kojima bi se saglasila i sama stranka. . i time je mesanje otpocelo. jeste da preduzima sve parnicne radnje koje bi mogla da preduzme i stranka.Umesac ne moze da preduzima parnicne radnje koje bi bile u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. i nijedna stranka se ne protivi mesanju. . .Protiv odluke suda kojom se intervencija dopusta nije dozvoljena posebna zalba. ako sud u prvoj parnici odluci na temelju primene pravila o teretu dokazivanja ( non liquet ). .Umesac preduzima parnicne radnje u svoje ime. .Umesac je duzan da primi parnicu onako kako se ona nalazi u momentu u kojoj je ona bila kada je stupio u parnicu ( stoga i umesaca pogadja prekluzija jednako kao i stranku ). .Ovo dejstvo se ne prostire i na drugu stranku koja je ucestvovala u prvoj parnici. .Umesac ima pravo na naknadu troskova.Ono sto moze umesac u parnici. B) Procesni polozaj obicnog umesaca .Subjektivno intervencijsko dejstvo presude obuhvata umesaca i stranku na cijoj strani se on mesao. interes da stupi kao umesac u par.Npr: T je podneo tuzbu protiv D i zahteva naplatu potrazivanja u visini od 10000 dinara. stavljanje dokaznih predloga.Intervencijsko dejstvo ima siri domasaj od dejstva materijalne pravosnaznosti.Ovo dejstvo podrazumeva da su tacni cinjenicni i pravni navodi sadrzani i u obrazlozenju presude donete u parnici u kojoj je ucestvovao i umesac. dok je protiv odluke kojom se odbija mesanje dopustena zalba.

i to bilo zbog prirode predmeta spora.Umesac i stranka se smatraju jednom strankom.Umesac ima polozaj jedinstvenog suparnicara. . O obavestava trece lice. cak i protivno volji stranke na cijoj strani se umesao. o parnici koja tece izmedju njega i vlasnika. . 105. tako da se pravni polozaj umesaca ne razlikuje od polozaja bilo kog jedinstvenog suparnicara.Npr: T uspe u sporu protiv A.Tuzeni moze da smatra da prethodnik ima vise argumenata da odbije tuzbeni zahtev tuzioca. .Kod umesaca s polozajem jedinstvenog suparnicara.jedinstvenog suparnicara u parnici . zahteva od ostavoprimca. . advokat sacionio pravnovaljan ugovor. .sporednog umesaca.Npr: T. .Cilj instituta jeste da pravni prethodnik stupi na mesto tuzenog u parnicu. .Tuzeni je duzan da imenuje prethodnika pre nego sto se upusti u raspravu. B) Polozaj umesaca. . . . . da se protivi priznanju tuzbenog zahteva. ostavodavca. jer se pokaze da je intervenijent B. . tako da je smisao imenovanja prethodnika jedino u tome da tuzeni na taj nacin ostvari odredjeni materijalnopravni efekat na pravni odnos koji postoji izmedju njega i treceg lica.Dostavljanje mu se vrsi posebno. ako se umesac tome protivi. U parnici izmedju B i A za naknadu stete. vlasnika vozila koji je osiguran do odgovornosti za stetu nanetu trecim licima kod O.Jasno je da vlasnik stvari moze da vindicira stvar od svakog drzaoca. presuda deluje neposredno na pravni odnos izmedju umesaca i protivnika stranke na cijoj strani se on mesa.Vazno je naglasiti da ovakav umesac moze da izjavljuje pravne lekove.Intervencijsko dejstvo presude ne moze da se koristi protiv stranke.) Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara A) Pojam . a tvrdi da stvar drzi ili pravo vrsi u ime treceg lica. podnese tuzbu protiv C. kada dejstvo presude treba da se odnosi i na umesaca. . osteceni. O. a rokovi za izjavljivanje pravnih lekova teku nezavisno od rokova koji vaze za stranku.Ovakav umesac.Sud je duzan da ovakvom umesacu pruzi priliku da se izjasni o svim navodima protivnika. za razliku od obicnog. vlasnik stvari. .Npr: T. povracaj stvari. presuda doneta izmedju T i A nema intervencijsko dejstvo.Imenovanje prethodnika je vid obavestenja treceg lica o parnici. 106.Umesac moze da nastavi da vodi parnicu do njenog okoncanja. Uprkos tome. bilo na osnovu zakona.) Imenovani prethodnik . kao i stranci. B tuzi A za naknadu nematerijalne stete. iako nije ucestvovao u parnici do momenta pravosnaznosti presude. tako da stranka sama ne moze pravnovaljano da disponira tuzbenim zahtevom.. A isprica trecim licima da je advokat B sacinio nistav ugovor. . 143 . vec samo protiv umesaca. Presuda doneta u sporu izmedju T i C proizvodi neposredno dejstvo i na pravni odnos izmedju C i O.Umesac jedinstveni suparnicar moze i sam da izjavi vanredni pravni lek. ima polozaj stranke u postupku.Imenovanje prethodnika preduzima u parnici tuzeni koji drzi neku stvar ili koristi neko pravo.

Redovni pravni lekovi se ulazu protiv odluka koje jos nisu postale pravosnazne.Pravni lekovi su parnicne radnje stranaka ili drugih ovlascenih lica kojima zahtevaju da sud ispita tacnost sudske odluke. .Naprotiv.Cilj pravnih lekova jeste da se ovakvi nedostaci otklone.Vanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih sudskih odluka. jer njome nije u potpunosti ili delimicno udovoljeno zahtevima stranaka u postupku. B) Vrste pravnih lekova . .Sud je duzan da pozove prethodnika na rociste. . pitanje.Mogucnost ulaganja pravnih lekova protiv sudskih odluka pojacava pritisak na prvostepeni sud da postupa zakonito i donosi tacne presude.Prethodnik moze da stupi u parnicu i kao sporedni umesac. medjutim.Javni tuzilac ucestvuje u tudjoj parnici kao umesac radi zastite opstih interesa. .Pravnim lekom se zahteva preispitivanje. . te zbog pogresne primene materijalnog prava ( error in decidendo ). . osim kada tuzilac prema tuzenom istice i druge zahteve koji nemaju veze s drzanjem stvari ili vrsenjem prava u tudje ime. . pa npr: ako je sud odbio da izvede dokaz na neku okolnost vaznu za odlucivanje to ima za posledicu pogresan stav suda prema cinjenicama. v) kada preduzimaju parnicne radnje da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. tuzeni istupa iz parnice. . sto ima za posledicu da izmedju njega i tuzenog nastupa u kasnijoj parnici intervencijsko dejstvo presude. b) kada preduzimaju radnje sa cinjem da izbegnu javne finanskijske obaveze. pa tako i sama moze da bude pogresna ( netacna )..Sve greske nastale povodom donosenja presude mogu da nastanu zbog povrede procesnih normi ( error in precedendno ). On ima za posledicu supsumaciju pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja pod pogresnu materijalnopravnu normu. izmena ili ukidanje sudske odluke.Ulaganje redovnih pravnih lekova sprecava da presuda postane pravosnazna u delu koji se pobija pravnim lekom ( suspenzivno dejstvo ).) Pojam i obelezja pravnih lekova A) Pojam i ciljevi pravnih lekova .Presuda moze da pociva na greskama.MESANJE JAVNOG TUZIOCA U PARNICU3 . i to u sledecim slucajevima: a) kada jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. . . 144 .Javni tuzilac kao umesac u javnom interesu moze da preduzima parnicne radnje u granicama tuzbenog zahteva koje se odnose na utvrdjenje cinjenica i predlaganje dokaza koje stranke nisu iznele ili cije izvodjenje nisu predlozile. . . njegov ne dolazak ili odbijanje da stupi u parnicu nema za dejstvo da tuzeni istupa iz parnice.Za to nije potreban pristanak tuzioca.O postojanju ovakvih radnji javnog tuzioca obavestava sud pred kojim parnica tece. samo kada prethodnik pristane da stupi u parnicu na njegovo mesto ( tada on postaje tuzeni ).Sve ove greske su uglavnom povezane. . . 3 Ovaj deo pricati uz 103. 107. zbog pogresno utvrdjenih cinjenica.

nego o njemu resava sud koji je doneo odluku u prvom stepenu.Pravnim lekovima se mogu pobijati procesna resenja. d) direktna revizija.Osim toga.Devolutivno dejstvo nema zahtev za ponavljanje postupka. resenja kojima se okoncava spor. . U postupku po pravnim lekovima. a s druge strane.Dakle. .Pravnim lekovima se napada izreka presude. ako utvrdi da je tuzba bila nedopustena. g) forme i sadrzine pravnog leka.Osnovanost pravnog leka odnosi se na ispitivanje zakonitosti i tacnosti sudske odluke koja se pobija. za njihovo ulaganje vaze opste procesne pretpostavke. . Npr: Prvostepenom odlukom je tuzba odbacena kao nedopustena zbog nedostataka procesnih pretpostavku ( apsolutna nenadleznost ).Razlikujemo dopustenost i osnovanost pravnih lekova. V) Predmet pravnih lekova . jer se odnosi na otklanjanje prekluzije. jer pretpostavke za dopustenost tuzbe nisu isto sto i pretpostavke za dopustenost pravnog leka ).Redovni pravni lekovi imaju devolutivno dejstvo. .Redovni pravni lekovi su: a) zalba protiv presude. v) pravnog interesa za ulaganje pravnog leka. 108.Pravni lekovi mogu pobijati sve vrste sudskih presuda.) Dopustenost pravnih lekova .Zakon predvidja posebne procesne pretpostavke za dopustenost svakog leka ponaosob cije postojanje ispituje sud po sluzbenoj duznosti. o njima resava neposredno visi instancioni sud ili VKS. .Kako su pravni lekovi parnicne radnje stranaka. kao i sve druge meritorne odluke donete u obliku resenja. onda je zalba tuzenog bila osnovana ( sto nema veze sa dopustenoscu zalbe ). . tj. . za ulaganje i postupanje po pravnim lekovima moraju da budu ispunjenje i posebne procesne pretpostavke koje se ticu: a) dopustenosti pravnog leka.. . 145 . ne i njeno obrazlozenje. A) Posebne procesne pretpostavke za ulaganje pravnih lekova . a ne na ispitivanje tacnosti sudkse odluke. . . ovo pistanje spada u sferu osnovanosti pravnog leka ( a ne dopustenosti pravnog leka. b) zalba protiv resenja.U pravne lekove ne spada i zahtev za povracaj u predjasnje stanje.Pravni lek nije moguc protiv nepostojecih presuda. v) prigovor protiv platnog naloga. . vanredni pravni lek je samo predlog za ponavljanje postupka.U nasem pravu. ali i resenja o materijalnom upravljanju parnicom. b) procesne legitimacije stranaka za njegovo ulaganje. g) revizija protiv presude i revizija protiv resenja. nedostaci u nistavim presudama se otklanjaju ulaganjem pravnih lekova.

Ako pravni lek nije dozvoljen ( npr. kada bi izreka presude imala za posledicu nepovoljniju materijalnopravnu poziciju stranke u odnosu na stanje pre pocetka parnice. njihovi univerzalni sukcesori. b) Procesna legitimacija .Dozvoljenost pravnog leka znaci da zakon predvidja mogucnost da se protiv odredjene sudske odluke ulozi zakonom predvidjen pravni lek. suprotno tome. . tada stranka ne bi mogla da ulozi zahtev za ponavljanje postupka.Formalni pravni interes na strani tuzenog ce postojati u slucaju kada je tuzeni zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan u potpunosti ili delimicno. dok posebna pravila vaze za dozvoljenost predloga za ponavljanje postupka.Kod presude zbog propustanja moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka. a tuzeni je kompenzacioni prigovor izjavio samo kao eventualni.Materijalnopravni interes bi postojao.Ukoliko sud pogresno naznaci naziv odluke. . . uprkos tome. kada je tuzbei zahtev odbijen kao neosnovan zbog preboja potrazivanja. . ona moze da bira koji ce pravni lek da ulozi: onaj protiv odluke suda ciji je naziv pogresno oznacen ili onaj protiv odluke suda koju je sud trebalo tacno da oznazi. ulozeni pravni lek se odbacuje resenjem. ako se on pokaze kao osnovan. umesaci ( medjutim sa razlicitim dejstvom.Ako pravni interes ne postoji. . tuzbeni zahtev usvojio. jer obicni umesaci mogu da uloze pravni lek samo ako to nije u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. .Npr: tuzeni je zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. a sud je. .Ako je pravni lek izjavilo lice koje za to nije ovlasceno.Pravo na podnosenje pravnih lekova imaju: stranke. revizija protiv presude donete u drugom stepenu. 146 . . a ona je trebalo da bude doneta u formi resenja. a sud je. . .Postojanje pravnog interesa za izjavljivanje pravnog leka podrazumeva da je sudska odluka izrecena na stetu lica koje izjavljuje pravni lek. pogresno naznacio doluku kao presudu. ako je sud npr. dok umesac s polozajem jedinstvenog suparnicara moze da podnese pravni lek i protiv volje stranke ). B) Dopustenost pravnog leka ( odavde u sustini pocinje ispitno pitanje ) a) Dozvoljenost pravnog leka .Formalni pravni interes za ulaganje pravnog leka postoji uvek kada izreka sudske presude odstupa od zahteva stranaka koji su izneti u parnici ( za tuzioca to nije sporno jer se uporedjuje sadrzina tuzbenog zahteva sa izrekom presude ).Materijalni interes za pravni lek postoji. odnosno da to lice moze da ocekuje kakvu pravnu korist od izjavljenog pravnog leka. zalba na presudu drugostepenog suda ). a ne i formalni. .d) rokova za njihovo podnosenja. odbacio tuznu kao nedopustenu. sud ce odbaciti pravni lek kao nedopusten. . v) Pravni interes za ulaganje pravnog leka .Zakon predvidja da se zalba protiv presude podnosi protiv presude donete u prvom stepenu. .Za dozvoljenost pravnog leka je bez znacaja kako je stranka pravni lek nazvala. onda vazi princip najveceg povlascenja stranke.Ipak. pravni lek ce se odbaciti kao nedopusten. jer tuzeni nije postavio nikakav procesni zahtev u postupku. tj.

. . 30 dana za reviziju.Parnicin postupak moze da se okonca u razumnom roku samo ako je i mogucnost za ulaganje pravnih lekova vremenski ogranicena.U pogledu redovnih pravnih lekova. takodje. ..Ako je sadrzina pravnog leka manjkava.Postupak po pravnim lekovima nije nov postupak o osnovanosti tuzbenog zahteva. 147 . a koji se tice izmene ili ukidanja pobijane sudske odluke. smatrace se da je pobija u delu u kome nije uspela u parnici.U praksi je uobicajeno da se ovi zahtevi u pogledu izmene sadrzine odluke isticu eventualno. moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka i on se ogleda samo u tome da presude donete na osnovu ovih parnicnih radnji u svojoj sadrzini odstupaju od sadrzine priznanja. v) zahtev stranke upucen sudu koji odlucuje od pravnom leku. . b) razloge zbog kojih pobija sudsku odluku. zbog toga i zakon predvidja posebne rokove za njihovo ulaganje koji su prekluzivni i koje sud ne moze da produzi ( u slucaju propustanja roka. a eventualno njeno ukidanje. nuzno je da se zahteva izmena sadrzine odluke ( preinacenje ).Ako se odluka pobija zbog procesnopravnih gresaka. sud odbacuje lek kao neblagovremen ). i obrnuto. . . on se odbacuje kao nepotpun. pravilo je da se zahteva ukidanje pobijane odluke. . .U tom postupku sud ne moze da odlucuje van granica predmeta spora o kome je doneta sudska odluka. . odnosno da podnosilac pravnog leka zahteva preinacenje sudske odluke. .GRANICE KONTROLE SUDSKE ODLUKE PO PRAVNIM LEKOVIMA: .Nedostaci u formi pravnih lekova imaju za posledicu da se oni odbacuju kao nedopusteni.ROKOVI ZA ULAGANJE PRAVNIH LEKOVA . kako bi moga postupak ponovo da se sprovede. . .Ako se sudska odluka pobija zbog gresaka u primeni materijalnog prava.Navodjenje razloga je posebno vazno kod vanrednih pravnih lekova.Pravilo je da svaki pravni lek mora da sadrzi najmanje tri cinioca: a) izjavu stranke u kom delu pobija sudsku odluku ( to je vazno posebno za reviziju.To je od znacaja. vec postupak u kome se ispituje samo zakonitost i tacnost odluke o tuzbenom zahtevu. 4 Svi naredni naslovi se mogu pricati uz pitanje 107. . sako stranka nija navela u kom delu pobija sudsku odluku. jer su razlozi bitan uslov za dopustenost zahteva za ponavljanje postupka koji ce sud odbaciti kao nepotpun.Ovaj postupak cini jedinstvo s prvostepenim postupkom u kome je odluceno o zahtevima stranaka. .Kod presuda na osnovu priznanja i na osnovu odricanja. .Rokovi su u nasem pravu kratki: 30 dana za zalbu (15 dana u menicnim i cekovnim sporovima). jer sud osnovanost pravnog leka ispituje samo u granicama razloga koji su navedeni u pravnom leku ). jer u pogledu dela odluke koji se ne pobija nastupa pravosnaznost.odnosno odricanja .Rokovi pocinju da teku do dostavljanja pismenog otpravka sudske odluke. ako zahtev ne sadrzi neki od zakonskih razloga za ponavljanje.Zbog gubitka prava na podnosenje pravnog leka moze da se zahteva vracanje u predjasnje stanje.FORMA I SADRZINA PRAVNOG LEKA4 .

Nije dopusteno preinacenje tuzbe. a ne moze se podici ni protivtuzba. tako da drugostepeni sud odlucuje samo o onom delu u vezi kojeg zalilac nije zadovoljan ( sto ukazuje da nova odluka ne moze da pogorsa njegov polozaj ).Ova zabrana se ne odnosi ni na iznosenje novih cinjenica kojima se objasnjavaju ili pojasnjavaju vec iznete cinjenice ili se dopunjavaju cinjenice o dokaznoj snazi pojedinih dokaza na cijem rezultatu je prvostepeni sud zasnovao odluku. . .Zalba mora nuzno da sadrzi: * oznacenje presude koja se zalbom pobija. * potpis podnosioca zalbe.Zabrana beneficio nonorum se medjutim ne odnosi i na nove cinjenice i dokaze o procesnopravnim pitanjima.To je zbog toga sto presuda postaje pravosnazna u delu koji se ne pobija. B) Uslovi za dopustenost zalbe .Medjutim nedostatak nekih od zakonom izricito propisanih sastojaka zalbe na presudu ne povlaci ( kako bi trebalo ) odbacivanje nepotpune zalbe. 109.. nego je dovoljno da zalba sadrzi makar: 148 .Zalba protiv presude je rednovni pravni lek protiv presude donete u prvom stepenu. . stranke bi cesto porpustale da ulazu zalbe.Postupak po zalbi predstavlja nastavak prvostepene parnice. .To znaci da sve parnicne radnje koje su stranke punovazno preduzele u prvostepenom postupku vaze i u postupku po pravnim lekovima ( one se ne ponavljaju ). isticanje prigovora kompenzacije ili zastarelosti. -Npr: nije dopusteno da u postupku po pravnim lekovima stranka oznaci novo dokazno sredstvo ( svedoka ) ali jeste da u zalbi navede cinjenice koje ukazuju na pogresnu ocenu dokaza ( npr.ZABRANA REFORMATIO IN PEIUS . .Sud ne moze da izmeni sadrzinu sudske odluke na stetu onog lica koje pobija presudu pravnim lekom. . . . .Da na vazi ovo pravilo. tako da su kogniciona ovlascenja drugostepenog suda snazno ogranicena.Ova zabrana ne vazi ako je i druga strana izjavila zalbu. navodjenje cinjenice da je svedok vec ranije osudjen zbog laznog svedocenja ). i ona ima suspenzivno i devolutivno dejstvo.) Zalba protiv presude. upravo iz straha da sud ne izmeni odluku na njihovu stetu.Ova zabrana ne vazi ni kada sud preispituje sudsku odluku iz razloga na koje pazi ex officio.Njome se pobijaju sve vrste presuda.Iskljucena je mogucnost da stranke iznose nove cinjenice i predlazu nove dokaze. * razloge zalbe. . . pojam i obelezja A) Pojam i znacaj . jer se odluka o ovim pitanjima ne tice predmeta spora i nije obuhvacena izrekom presude. jer o njenoj osnovanosti resava neposredno visi sud. * izjavu da li se presuda pobija u celini ili samo delimicno. . . b) Sadrzine.Nuzno je da se steknu uslovi koji se ticu: a) Forme ( podnesak ).

tj. ili ako se lice odreklo ulaganja zalbe ili je vec povuklo zalbu ). trebalo da pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. ali samo ako ucini verovatnim da troskove nije predjumio iz opravdanih razloga.One postoje ako sud nije primenio ili je nepravilno primeni odredbe ZPP-a.Ovde se radi o teskim povredama znacajnih procesnih pravila na koje bi sud. ali ne u smilu da presuda ne proizvodi nikakvu dejstvo.Ovde se radi samo o mogucnosti iznosenja tzv.Eskulpaciju podnosioca zalbe moguce je zamisliti samo u dva slucaja: * da stranka nije znala da neka vazna cinjenica postoji.Fakultativni sastojak zalbe je i zalbeni predlog. u slucaju kada sud odustane od izvodjenja dokaza.Podnosilac zalbe bi mogao jos u jednoj situaciji da u zalbi predlaze izvodjenje novog dokaza.Zakon predvidja tri razloga za zalbu protiv presude. . kao i sumpsumacionu gresku ( podvodjenje cinjenica pod pogresnu procesnu normu ). --> sta su nedostaci suda u oceni dokaza. subjektivno novih cinjenica.To su one povrede kod kojih zakonodavac neoborivo pretpostavlja da su imale za posledicu donosenje nezakonite i nepravilne odluke.) Zalbeni razlozi . presuda se moze pobijati zbog: 1. ali podnosilac zalbe ih nije izneo i za to ne snosi krivicu ( potrebno je da ucini verovatnim da. V) Beneficio novorum . g) Dozvoljenosti ( nedozvoljena je ako nedostaje procesna legitimacija ili pravni interes.oznacenje presude koje se pobija i potpis podnosioca ( cak i ako neceg od ovog nema.Zakon razlikuje: A) Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka . nije mogao da ih iznese do zakljucenja glavne rasprave ). --> koje dokazne predloge je sud odbio.Ovde je tesko napraviti razliku izmedju prava stranke da iznosi nove cinjenice i povrede procesnih pravila koje je pocinio sud.Razlozi zalbe bi trebalo da budu obrazlozeni i to na sledeci nacin: --> koje bitne cinjenice sud nije utvrdio ili ih je pogresno utvrdio. . podnosilac zalbe moze da zahteva da se taj dokaz izvede. tj. jer stranka nije predujmila troskove za njegovo izvodjenje. * da je sud manjkavim vodjenjem postupka sprecio stranku da iznese cinjenicu. . . --> u cemu se ogleda pogresno pravno shvatanje suda. . . v) Blagovremenosti ( rok je 30 dana ). --> koje procesne norme je sud prekrsio. .) Bitne povrede parnicnog postupka .. bez svoje krivice. . po pravilu.Naime. .Nepravilna primena procesne norme podrazumeva i netacno utvrdjenje postojanja njene dispozicije ( cinjenica ). --> koji nedopusteni dokazi su izvedeni ili izvedeni na nacin protivan postupku. predlog podnosioca da visi sud ili kasira ili izmeni sadrzinu prvostepene presude.Njihovo postojanje cini presudom nistavom. 149 . 110. onih koje su objektivno postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave. . onda sud poziva stranku da je dopuni ).

presude na osnovu prinzanja ili odricanja. * prekoracenje ovlascenja od strane zakonskog zastupnika ili punomocnika.. • na povredu javnog poretka. --> izreka je protivrecna sama sebi ili razlozima presude. . --> s obizrom na predmet spora: * nepostojanje tuzivosti subjektivnog prava (tuzba je podignuta nakon zakonom propisanog roka) * povreda principa res judicata ili zabrane dvostruke litispendencije. B) Relativno bitne povrede odredaba parnicnog postupka 150 . • na ucesce sudije u postupku koji je trebalo da bude iskljucen/izuzet. . kada je sadrzina manljiva: --> izreka presude je nerazumljiva. * povreda pravila o stvarnoj nadlenzosti suda. * nedostatak parnicne sposobnosti.On je duzan da to ucini. stranacke i parnicne sposobnosti sposobnosti i pravilno zastupanje. Po slozbenoj duznosti sud pazi samo na sledece apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka: • na pravilan sastav suda. ako utvrdi postojanje apsolutno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. --> povreda pravila javnog poretka ( odluka suda pociva na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka ). stranke. * nepostojanje ovlascenja za vodjenje parnice na osnovu zakona ili nepostojanje punomocja. b) Povreda elementarnih procesnih nacela: --> povreda nacela kontradiktornosti --> nacela o upotrebi supstvenog jezika u postupku.. --> s obzirom na stranke: * nepostojanje stranke. • na donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. v) Povreda pravila o odlucivanju: --> donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. bez obzira kakav je njen materijalnopravni rezultat.Nistavost presude znaci da je drugostepeni sud obavezan da. tj. --> presuda nije obrazlozena. • na poredu nacela kontradiktornosti. --> presuda ne sadrzi razloge o bitnim cinjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrecni. --> nacela javnosti. kasira.Apsolutno bitne povrede parnicnog postupka mogu da se klasifikuju na sledeci nacin: a) Povreda pravila o procesnim pretpostavkama: --> s obzirom na sud: * nepropisan sastav suda. odnosno ukine presudu. • na postojanje. • na res judicata. --> povreda pravila o donosenju prasude zbog propustanja. g) Povreda pravila o sadrzini presude. --> postoji protivrecnost izmedju onog sto se navodi u razlozima presude i pismenim dokazima. * nepropisno zastupanje parnicno nesposobne stranke od strane zakonskog zastupnika. * postojanje apsolutne nenadleznosti parnicnog suda. --> nacela nepristrasnosti u sudjenju ( ucesce sudije koji je trebalo da bude izuzet/iskljucen ).

a sud onda utvrdjuje da li su te povrede relevantne. .Spisak ovih povreda je neogranicen. najcesce.Ono postoji kada je sud neku bitnu cinjenicu pogresno utvrdio. v) sumpsumiranje cinjenicnog stanja pod dispoziciju pogresne materijalnopravne norme.Kod postojanja relativno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. b) pogresno tumacenje materijalnopravne norme ( kod pravnih standarda je to najcesce ). jer to neminovno povlaci za sobom primenu dispozicije pogresne materijalnopravne norme. rezultat pogresne primene pravila o oceni dokaza ili netacne primene stavova iskustva.Relativno bitne povrede parnicnog postupka su i slucajevi kada je sud odlucio infra petita ili extra petita. . . odnosno nepostojanju neke cinjenice o kojima se izvodi dokazivanje.Pogresna primena moze da se javi kao: a) primena pogresne materijalnopravne norme ( greska u kvalifikaciji ).Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kada je sud stekao uverenje da jedna cinjenica postoji.Pogresna primena materijalnog prava se odnosi na pogresno resenje jednog pravnog pitanja. vec sam podnosilac zalbe na njih mora da se pozove. . odnosno kada je nije utvrdio. da li su in concreto imale za posledicu donosenje nepravilne odluke.Pogresna primena materijalnog prava je izvesna. 111.Ovde zakonodavac ne pretpostavlja neoborivo da je povreda imala za posledicu donosenje nezakonite i netacne odluke. odnosno koje su bitne i vazne za donosenje odluke.) Pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje . odnosno ne postoji sto je u suprotnosti sa realnim sledom dogadjaja u stvarnosti. 3.) Postupak po zalbi 151 . tako da nije vezan materijalnopravnim obrazlozenjem zalbe. . tj. .Na ove povrede sud ne pazi po sluzbenoj duznosti.Nepotpuno cinjenicno stanje postoji kada je sud propustio da utvrdi postojanje neke cinjenice iz koje stranke izvoed svoje zahteve. a to je moglo da ima uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude.Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje je.. . . . .Sud pazi na pravilnu primenu materijalnog prava po sluzbenoj duznosti. ali i cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.) Pogresna primena materijalnog prava . . 2.Ovo se odnosi na propuste suda da formira uverenje o postojanju. . . ako je sud nepotpuno ili netacno utvrdio cinjenicno stanje. podnosilac zalbe mora da ucini makar verovatnim da je povreda procesne norme mogla da ima neposredno za posledicu donosenje nepravilne odluke.One postoje kada sud nije primenio neku procesnu normu ili ju je nepravilno primenio. jer svaka neprimena ili pogresna primena procesne norme moze u konkretnom slucaju da ima za posledicu da odluka suda bude nepravilna ( uglavnom se radi o povredama pravila o dokazivanju ).Ona postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kada takvu odredbu nije pravilno primenio.

a) Granice ispitivanja prvostepene presude . kada su u provostepenom postupku ucinjene bitne povrede odredaba ZPP-a ili kada je neophodno da se potpuno i tacno utvrdi cinjenicno stanje. nepotpuna ili nedozvoljena.Drugostepeni sud odlucuje o osnovanosti zalbe.Tada se na raspravi pred drugostepenim sudom ponovo izvode oni dokazi koji su izvedeni i u prvostepenom postupku. 152 . . vec prilikom prvog ispitivanja pobijane preusde duzan da je preinaci. .Kada se presuda pobija zbog pogresne primene materijalnog prava. bez rasprave.Drugostepeni sud moze da smatra da je celishodnije da zakaze raspravu. . vec je duzan da zakaze raspravu i da odluci o svim zahtevima stranaka. . .Sudija izvestilac ne daje misljenje o osnovanosti zalbe. rasprava pred drugostepenim sudom moze da se odrzi iz razloga celishodnosti.POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM A) Sudija izvestilac .. te zatim prvostepeni sud citav spis predmeta dostavlja drugostepenom sudu ( u instruktivnom roku od 8 dana ). . .Ako nadje da je zalba dopustena.ZPP iz 2005. po pravilu. podnosilac zalbe je duzan da uz zalbu podnese i dokaze kojima se dokazuje postojanje uslova za tu mogucnost. dok izostanak obe stranke stvara fikciju da je tuzba povucena.Prvostepeni sud odlucuje o dopustenosti zalbe i odbacuje je.Jedini bitan izuzetak je da odsustvo jedne ili obe stranke nema nikakav uticaj na tok postupka. .Ovaj postupak pocinje aktivnostima sudije izvestioca koji sacinjava izvestaj radi razmatranja predmeta.Rasprava pred dugostepenim sudom se odvija prema pravilima koja vaze i za postupak pred prvostepenim sudom. vac samo sumira tok i rezultate prvostepenog postupka. . . odnosno da parnicu meritorno okonca. drugostepeni sud ne moze i po drugi put da ukida pobijanu presudu. V) Tok postupka . svejedno. i to u dovoljnom broju primeraka za sud i protivne strane. sud dostavlja jedan njen primerak protivnoj strani na odgovor ( koja ima rok od 15 dana za odgovor. uvodi jednu novinu u cilju donosenja odluke u razumnom roku: Ako je prvostepena presuda vec jednom ukinuta po zalbi. a neblagovremen odgovor se ne uzima u razmatranje ).Ipak.Sud dostavlja i podnosiocu zalbe odgovor na zalbu.Zalba se uvek podnosi prvostepenom sudu koji je doneo presudu koja se pobija.Kontrola se vrsi samo u delu presude na koji se podnosilac zalbe pozvao. . vazno je naglasiti da izostanak jedne stranke ima za posledicu da sud raspravlja samo s prisutnom. B) Odlucivanje na raspravi u vecu . . drugostepeni sud je.POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM .Kada je sud odlucio da otvori raspravu. . kada je ona neblagovremena.Ako se u zalbi iznese i nova reperta.

odnosno da li je doneta uz postovanje minimalnog standarda procedure i pravilne primene materijalnog prava. . drugostepeni sud ispituje razloge zalbe samo u onom delu koji je u zalbi naveden. .Sud koji resava po pravnim lekovima vezan je cinjenicama koje je utvrdio prvostepeni sud. smatra se da se presuda pobija u onom delu u kojem stranka nije uspela u parnici.Ako bi drugostepeni sud postupio drugacije.Zakon predvidja da drugostepeni sud kontrolise ex officio da li je provostepena presuda zakonita. Resenjem drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao nedopustenu ( ako to vec nije ucinio prvostepeni sud ). . ali i one cinjenice za koje smatra da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio. on formira svoj stav prema postojanju ili nepostojanju neke vazne cinjenice.Princip vezanosti drugostepenog suda cinjenicnim stanjem koje je besprekorno utvrdio prvostepeni sud bi trebalo bez ogranicenja da vazi kada drugostepeni sud donosi presudu kojom se prvostepena presuda potvrdjuje ili presudu kojom se prvostepena presuda preinacuje. kao i zakljucak na osnovu iskustva. . cinjenicnu gadju za njegovu odluku cine one cinjenice koje je utvrdio na raspravi. . otkloni povrede. A) Odbijanje zalbe kao neosnovane - 153 . ali je rezultat ucenja o pravosnaznosti sudskih odluka o nacela dispozicije stranaka koje odredjuju investituru suda. ispitivanje se svodi samo na one cinjenice na koje se podnosilac zalbe u zalbi i poziva. .Ako se podnosilac zalbe poziva na nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje. b) Cinjenicni osnov za donosenje presude drugostepenog suda . . Presudom drugostepeni sud moze: * da preinaci prvostepenu presudu i odluci o zahtevima stranaka.Kada drugostepeni sud nadje da je cinjenicno stanje pogresno ili nepotpuno utvrdjeno. * da ukine presudu i odbaci tuzbu. . utvrdi da je provostepena presuda bez dejstva i da odluci o zahtevima stranaka. . .Kada drugostepeni sud zakazuje raspravu u vecu. na osnovu kontrole pobijanog dela presude. drugostepeni sud formira sopstvenu ocenu o njegovoj dokaznoj snazi. * da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. presuda postaje pravosnazna.Ako se presuda pobija iz razloga koji se ticu pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. cak i kada bi drugostepeni sud nasao da je presuda nistava i u delu u kome se ne pobija. . ukljucujuci ovde i nova reperta.Sud je potpuno vezan razlozima zalbe.. * da usvoji zalbu.U delu u kome se ne pobija. 112.Nakon ocene iskaza svedoka u prvostepenom postupku. cinio bi bitnu povredu odredaba parnicnog postupka.Ako se to iz zalbe ne vidi izricito. * da odbije zalbu kao neosnovanu i na potvrdi provostepenu presudu.) Odluke drugostepenog suda po zalbi Drugostepeni sud moze na dva nacina da okonca postupak po zalbi: presudom i resenjem.Ovo resenje moze da izgleda nelogicno.

* sta su nedostaci u utvrdjenom cinjenicnom stanju.U slucaju kvalitativnog dosidjenja extra petita. duzan je u resenju da navede: * koje se parnicne radnje ukidaju. .Drugostepeni sud je duzan da ovako postupi. jer tada drugostepeni sud je duzan da presudu ukine u celosti. ako nadje da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija.Kada drugostepeni sud ukine presudu i vrati predmet prvostepenom na ponovno odlucivanje. .Za donosenje drugostepene medjupresude je nuzno da ne postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka. . b) Drugostepena medjupresuda ..Drugostepeni sud je duzan da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje i kada nadje da cinjenicno stanje nije potpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava. a ne o onom sto je tuzbom trazeno ( sto je predmet spora ). . radi se o tome da je prvostepeni sud odlucio o necem drugom.Npr: Tuzilac je tuzbom trazio povracaj stvari. 154 .Drugostepeni sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu. jer su zahvacene apsolutno bitnim povredama odredaba parnicnog postupka. B) Ukidanje prvostepene presude . .Samo kasiranjem presude u celini prvostepeni sud stice novu mogucnost da u potpunosti otkloni nedostatke koji su sprecili donosenje pravilne odluke. . ili da je manljivo izveo postupak u vezui sa izvodjenjem nekog dokaznog sredstva. .Sud je duzan da ukine presudu prvostepenog suda.Kod kvalitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. kada se do pravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja moze doci i ponovnim izvodjenjem dokaza pred drugostepenim sudom.Tada drugostepeni sud ukida svojom odlukom presudu u onom delu u kome je tuzbeni zahtev prekoracen. . .U ovom slucaju drugostepeni sud smatra da je prvostepena presuda zakonita i pravilna u svom meritornom rezultatu.Drugostepeni sud je duzan da ukine provostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje prvostepenom sudu kada postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka i kada je neophodno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje zbog toga sto je sud sud dopustio nove cinjenice i dokaze.U slucaju kvanitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. kao ni razlozi na koje pazi ex officio. sud je dosudio vise nego sto je tuzbenim zahtevom istaknuto. drugostepeni sud kasira presudu i vraca predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. . ako je nasao da je prvostepeni sud pogresno vrsio ocenu dokaza ili je pogresno primenio stavove iskustva prilikom ocene dokaza. a) Presuda extra petita . a sud je doneo deklaratornu presudu da je T vlasnik stvari. .Presuda kojom se zalba odbija i potvrdjuje prvostepena odluka je novi pojedinacni pravni akt koji samo potvrdjuje sadrzinu prethodnog.Tada se zakazuje rasprava u vecu pred drugostepenim sudom i dokazi iz provostepenog postupka se ponovo izvode. . ali ne sme da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.

. posredno izvedenim dokaziva ili dokazima prima faciae. g) da je vec o istoj stvari pravosnazno presudjeno ili je zakljuceno sudsko poravnanje. * prvostepeni sud iz cinjenica koje je utvrdio je izveo nepravilan zakljucak o postojanju drugih cinjenica.Preinacenje se ogleda u tome sto se donosi presuda drugog sadrzaja: utvrdjuje se da je valjan osnov tuzbenog zahteva. ukidanje prvostepene presude.Ovde ne spada i izvodjenje novih dokaza ( nova reperta ). . . dok ce je ukinuti u delu koji se odnosi na visinu tuzbenog zahteva i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. . da bi sud mogao da preinaci presudu. . jer je tada drugostepeni sud duzan da ukine presudu i predmet vrati na ponovno sudjenje. kao i sumpsumacionu gresku prvostepenog suda. jer se radi o oceni dokazne vrednosti indicija i isprava.Donosenje drugostepene medjupresude moguce je samo ako u postupku pred drugostepenim sudom nije istaknut prejudicijalni zahtev za utvrdjenje. ali ne i da donese drugostepenu medjupresudu. . sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu. .U oba slucaja se ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom.Ovime se ne vredja nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza.U tom slucaju.Dakle.Preinacenje obuhvata dve parnicne radnje: --> prvu. . ispravama. v) Pogresno je primenjeno materijalno pravo. d) da postoji povreda zabrane dvostruke litispendencije.Donosenje drugostepene medjupresude znaci preinacenje presude provostepenog suda. odluka prvostepenog suda mora da se zasniva samo na indicijama. potvrdice provostepenu presudu u delu koji se odnosi na osnov tuzbenog zahteva. . --> drugu. . b) da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. ali se ukida odluka prvostepenog suda o visini tuzbenog zahteva. v) da ne postoji stranka ili stranacka sposobnost. . V) Ukidanje prvostepene presude i odbacivanje tuzbe .. izmenu sadrzine izreke presude novom meritornom odlukom o zahtevima iz prvostepene parnice. . 155 .Da bi doneo drugostepenu medjupresudu. kao i dokaza prima faciae. sud mora da stekne uverenje o osnovanosti pravnog osnova tuzbenog zahteva na osnovu cinjenica koje su utvrdjene u postupku pred prvostepenim sudom. i to: a) da postoji apsolutna nenadleznost suda. drugostepeni sud samo moze da potvrdi ili ukine presudu prvostepenog u tom delu.Preinacenje nije moguce ako su pocinjene bitne povrede odredaba parnicnog postupka. vec sud odlucuje o zalbi na nejavnoj sednici. a presuda je zasnovana na tim cinjenicama.Prvenstveno se misli na dve situacije: * prvostepeni sud je pogresno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze. . G) Preinacenje presude .Preinacenje je moguce ako: a) Postoji nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje.To cini drugostepeni sud ako ustanovi da postoje neotklonjive procesne smetnje. a odluka suda je iskljucivo zasnovana na tim cinjenicama.U tom slucaju. b) Postoje greske u oceni dokaza.Pogresna primena materijalnog prava obuhvata interpretativnu.

ogranicen i dvostran pravni lek protiv presude donete u drugom stepenu. osim kad to zakon iskljucuje. .Revizija nije dopustena protiv odluke o troskovima postupka.U nekim slucajevima zakon izricito zabranjuje posebnu zalbu na resenje: kada sud odbije zahtev za izuzece sudije.) Revizija protiv presude . npr. .) Zalba protiv resenja A) Pojam i dejstva . .PREDMET REVIZIJE.Na zalbu protiv resenja u ostalom delu se shodno primenjuju pravila o zalbi protiv presude.Resenje protiv koga nije dopustena zalba se moze odmah izvrsiti.Ona moze da se izjavi samo protiv presude donete u drugom stepenu.POJAM I SMISAO . devolutivan.Protiv resenja prvostepenog suda je uvek dopustena zalba. osim kada to zakon izricito iskljucuje.113.DOPUSTENOST I OGRANICENJA REVIZIJE . 156 . .Takva su u prvom redu sva resenja koja se tizu materijalnog upravljanja parnicom. G) Ostala pravila . * da odbije zalbu kao neosnovanu i potvrdi resenje prvostepenog suda.Revizija ne sluzi samo interesima stranka. . * da preinaci resenje ili ga ukine i. b) Vezana. kada odbije ili dopusti preinacenje tuzbe. (ne)suspenzivan. presuda ne moze da se pobija revizijom. vec se resenje prvostepenog suda pobija zalbom protiv presude. 114. jer zadrzava izvrsavanje resenja..Zalba protiv resenja je devolutivan i suspenzivan pravni lek. kojim se usvaja predlog za obezbedjenje dokaza.Jedino se u postupku po zalbi na resenje nikada ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom. odnosno poseban pravni lek. ako vrednost pobijanog dela pravosnazne presude prelazi pola miliona dinara. vrati prvostepenom sudu predmet na ponovno odlucivanje.. .. . samostalna zalba na resenje je uvek dopustena. .Revizija protiv presude je redovan.Ako je presuda postala pravosnazna vec nakon okoncanja prvostepenog postupka ( npr. B) Dopustenost . . protekom roka za zalbu ). na predaju stvari ili izvrsenje druge cinidbe.Ona je jednostrani pravni lek jer se ona ne dostavlja na odgovor protivnoj strani. po potrebi..Revizija je dopustena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje u novcu. . V) Vrste a) Posebna. . nego se njome unapredjuje i sudska praksa i pravna sigurnost. nepotpunu ili nedozvoljenu.Drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao neblagovremenu. nesamostalna zalba ne predstavlja posebnu zalbu.ODLUKE KOJE MOGU DA SE POBIJAJU REVIZIJOM . resenja: o iskljucenju sudije ili protiv resenja kojim se usvaja zahtev za njegovo izuzece.

.Revizija nije dopustena kada tuzilac nije odredio vrednost spora. v) U imovinskim sporovima koji nastaju iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinacnih akata kojima se pravna ili fizicka lica stavljaju u neravnopravna polozaj na jedinstvenom trzistu. ako je sud uskratio stranci mogucnost da raspravlja u postupku. B) Pogresna primena materijalnog prava .U nasem pravu.Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogresne primene materijalnog prava kada je. zastite i upotebe uzorka. * Cinjenicno i pravno pitanje u reviziji .Revizijski sud je. priroda takvih povreda je takva da uvek cine presudu nistavom ). i to bez obzira na to da li se u konkretnom slucaju javlja kao posledica sumpsumacione ili interpretativne greske suda..Videli smo da se revizija ne moze izjaviti zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja.Pogresna primena materijalnog prava je kljucan revizijski razlog. A) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka . g) U sporovima zbog povrede autorskog prava. ne moze da se izjavi revizija: ako je sud odlucio o tuzbenom zahtevu za koji je stvarno nadlezan visi sud iste vrste. ako je sud protivno odredbama ZPP doneo presudu zbog propustanja. . b) U sporovima o pravu na naknade stete zbog izgubljenog izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja. . jer se ispravljanjem gresaka niznih sudova u primeni prava ostvaruje svrha revizije. ako su povredjena pravila res judicata i zabrana dvostruke litispendencije. d) U sporovima o zasnivanju. . modela.Izuzeci postoje. tj.Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka razlog su za reviziju i kada su pocinjene u postupku pred prvostepenim sudom ( nebitno da li se podnosilac revizija na njih pozvao i da li je drugostepeni sud smatrao da takve povrede nisu pocinjenje. ..RAZLOZI ZA REVIZIJU PROTIV PRESUDE . ..Zbog prekoracenja tuzbenog zahteva revizija se moze izjaviti samo ako je takva povreda ucinjena pred drugostepenim sudom. po samom zakonu.Razlog za reviziju su i relativno bitne povrede parnicnog postupka koje su pocinjene u postupku pred drugostepenim sudom. cak i kada je drugostepeni sud izmenio cinjenicno stanje utvrdjeno u postupku pred drugostepenim sudom. postojanju i prestanku radnog odnosa.Revizija protiv presude ne moze da se izjavi zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja.Razlozi za reviziju koji se odnose na apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka obuhvataju sve razloge zbog kojih moze da se pobija prvostepena presuda. .Revizija je dopustena bez obzira na visinu predmeta spora u sledecim slucajevima: a) U parnicama o pravu na izdrzavanje ili o pravu na ukidanje izdrzavanja. ogranicen na kontrolu pravnih pitanja.Nema razlike da li je greska nastala u prvostepenom ili drugostepenom postupku. . . . . 157 . znacaj distinkcije cinjenicnog i pravnog pistanja u reviziji umanjen je. potrebno da se razmotre pravna pitanja od opsteg interesa i tako ujednaci praksa i da novo tumacenje prava.Pogresna primena materijalnog prava moze da se istakne u raviziji bez ogranicenja. ali ne i eliminisan. po oceni VKS.

Naime.O reviziji odlucuje VKS u vecu sastavljenom od petorice sudija na nejavnoj sednici bez odrzavanja rasprave ili na osnovu rasprave koju zakazuje pod uslovima po kojima moze da se zakaze rasprava pred drugostepenim sudom.). .Cinjenicna pitanja se odnose na utvrdjenja cinjenica. . ukinuti u celini ili delimicno presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostpenog suda i predmet vratiti na ponovno sudjenje istom ili drugom vecu prvostepenog odnosno drugostepenog suda. pravno pitanje. prakticno na mala vrata.Pravno pitanje se odnosi na: primenu pravne norme. --> izjavilo lice koje nije advokat. . ukine resenjem pobijanu odluku.Rok za odgovor na reviziju je 30 dana. --> lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnosenje revizije. . --> izjavljena protiv presude protiv koje se po zakone ne moze podneti. kao i pitanje dokazivanja kod posrednih dokaza i dokaza prima faciae. . ukljucujuci i sve pretpostavke za njenu primenu ( stavove iskustva i pravila o logickog zakljucivanju ).Revizija se podnosi prvostepenom sudu. tumacenje domasaja parnicnih radnju. B) Odlucivanje o osnovanosti revizije . . uvodi ovlascenje revizijskog suda da kontrolise da li su nizi sudovi pravilno utvrdili cinjenicno stanje.. . i to u roku od 15 dana od prijema predmeta. questiones mixte kod kojih su pravni i cinjenicni aspekti toliko isprepletani da ih je gotovo nemoguce odvojiti ( npr. resenjem ce usvojiti reviziju.( priznanje cinjenica.POSTUPAK PO REVIZIJI A) Odlucivanje o dopustenosti revizije . . VKS je dostavlja suprotnoj strani na odgovor u roku od 8 dana. .U slucaju da je revizija dopustena. tumacenje svih pravnih pojmova. jer se radi o sumpsumciji cinjenica pod dispoziciju pravilne materijalnopravne norme.Uzima se da je odmeravanje visine naknade stete. . .Najteze je klasifikovati tzv. ukljucujuci i pitanja ocene dokaza.. a drugostepeni sud svoje spise predmeta VKS u narednom roku od 3 dana. trebalo bi smatrati da i ova pitanja podlezu reviziji. 158 .Nedopustenu reviziju VKS odbacuje resenjem protiv kojeg nije dopustena zalba. .Revizija je nedopustena u slucaju kada je: --> izjavilo lice koje nije ovlaceno na ponosenje revizije. .. instituta i standarda. . procesnih pretpostavki.O dopustenosti revizije odlucuje VKS u vecu sastavljenom od trojice sudija..U sumnji.Na taj nacin se. i predmet vrati na ponovno sudjenje. koji je duzan da reviziju i spise predmeta dostavi drugostepenom sudu u roku od 3 dana. da li je strah opravdan kod prinude ). ako revizijski sud nadje da je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno i zbog toga nema uslova za preinacenje pobijane presude. --> izjavilo lice koje je odustalo od revizije.Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u granicama koji se navode u reviziji i samo u onom delu u kome se pobija revizijom. a po potrebi i odluke nizih sudova. tumacenje sadrzine javnih i privatnih isprava.Isto ovlascenje ima revizijski sud kada posumnja da su cinjenice na kojima je zasnivana odluka pravilno utvrdjene.

* da ne postoji tuzivost subjektivnog prava.VKS ukida presude nizih sudova prema navedenim principima i kada nadje da je cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava. ali nije vezan pravnim shvatanjem revizijskog suda. .Smisao ovog pravnog leka lezi u tome da se sbog efikasnosti postupka preskoci drugostepeni postupak po zalbi.U postupku po reviziji.Sud kojem je predmet vracen na sudjenje je vezan resenjem revizijskog suda. prava ). godine i naziva se “zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje”.VKS moze: a) Da odbije reviziju kao neosnovanu.ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena.. .Ova revizija se uvodi ZPP-om iz 2005. .Svoju odluku o osnovanosti revizije. kada nadje: * da postoji apsolutna nenadleznost parnicnog suda. dj) da stranku koja je fizicko lice zastupa advokat. . b) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog i prvostepenog suda. . * da ne postoji stranacka sposobnost.) Direktna revizija A) Pojam i smisao . kao ni razlozi na koje pazi po sluzbenoj duznosti ( pravilna primena mat. B) Dopustenost . i vraca predmet u ranije faze. VKS donosi na osnovu cinjenica koje je utvrdio drugostepeni sud. d) da je pravni lek blagovremen ( 15 dana od dostavljanja prvostepene odluke ). postojanje razloga za izuzece sudije ). * da je stvar vec pravosnazno presudjena ili da je zakljuceno poravnanje. 115.Direktna revizija se izjavljuje protiv prvostepene presude.Ukidanje presude i vracanje parnice u neku od prethodnih faza je nuzno kada je priroda povrede takva da njeno saniranje moze da se obavi samo naknadnim postupanjem nizih sudova ( npr. v) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog suda. v) da se s koriscenjem ovog pravnog leka saglasi i suprotna stranka. zbog potrebe za ujednacavanjem sudske prakse formiranjem stava prema nekom spornom pravnom pitanju. . . 159 .ako utvrdi da je pocinjena neka od bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. g) da VKS oceni da je o ovom pravnom leku potrebno odlucivati.VKS ukida i drugostepenu i prvostepenu presudu i odbacuje tuzbu. . b) da je u zalbi istaknut predlog da o njoj odlucuje VKS. u delu u kojem se nalaze preduzimanje odredjenih parnicnih radnji i raspravljanje odredjenih pravnih pitanja. g) Da usvoji reviziju i preinaci pobijanu presudu i odluci o svim zahtevima stranaka.ako utvrdi da je pogresno primenjeno materijalno pravo. nove cinjenice je dopusteno iznositi samo u delu koji se odnosi na postojanje odredaba parnicnog postupka. * da su povredjena pravila o zabrani dvostruke litispendencije.Uslovi za dopustenost ovog pravnog leka su: a) da se ovim pravnim lekom pobija presuda protiv koje je revizija inace dozvoljena.

jer se smatra da ce on kvalitetnije da odlucuje o tome on nizih sudova. ogranicen i dvostran parvni lek.Dopustenst pravnog leka ne zavisi od toga li je je odluka prethodno bila pobijana zalbom. . .Gorenavedena pravila su brisana Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009. potpun. on ce resenjem odbaciti zalbu kao nedopustenu i vratiti predmet drugostepenom sudu koji nastavlja redovan postupak po zalbi.VKS moze odbiti pravni lek i potvrditi provstepenu presudu ili preinaciti prvostepenu presudu. a o njenoj osnovanosti u vecu sastavljenom od petorice sudija. dalji postupak se nastavlja prema pravilima koja vaze za zalbu protiv presude. .Ako protivna stranka ne da saglasnost u odgovoru na zalbu. onda se predmet dostavlja VKS-u.Zahtev za zastitu zakonitosti jeste vanredan. D) Ocena .Prvostepeni sud dostavlja zalbu drugoj strani da se izjasni. 160 . G) Postupak a) Postupak pred nizim sudovima . .Zahtev se moze podneti protiv odluka koje su pravosnaznost stekle u prvom ili drugom stepenu.Tada ima smisla da stranke prepuste VKS ocenu o pravnom pitanju.Ovaj pravni lek moze da ima znacaj u situacijama u kojima se stranke ne spore oko cinjenica i kada je prvostepeni sud besprekorno sporveo postupak.Provostepeni sud odlucuje o dopustenosti ovog pravnog leka ( blagovremen. nesuspenzivan. onda se smatra da je zalba protiv prvostepene presude povucena. V) Razlozi: --> pogresna primena materijalnog prava. onda ga dostavlja drugostepenom sudu. dozvoljen). . .VKS odlucuje o dopustenosti direktne revizije u vecu koje je sastavljeno od trojice sudija. --> bitne povrede odredaba parnicnog postupka iz clana 361. b) Postupak pred VKS . ( sud je odlucio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadleznost. pa ako i on utvrdi da je dopusten. sud je zasnovao svoju presudu na nedosvoljenim raspolaganjima stranaka ). i ako se ona saglasi sa ovakvim predlogom. 116. . stav 2. odlucio je po tuzbi koja je podignuta posle isteka roka. devolutivan. .e) da odlucivanje po direktnoj reviziji nije u suprotnosti s principom donosenja odluke u razumnom roku.) Zahtev za zastitu zakonitosti A) Osnovne napomene . te se predvidja da VKS o direktnoj reviziji odlucuju isto onako kako drugostepeni sud odlucuje po zalbi. . koji takodje ceni dopustenost.Zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje se podnosi sudu koji je odlucio u prvostepenom postupku. .Ne postoje revizijski razlozi na kojima sud pazi po sluzbenoj duznosti. pa ako nadje da je dopusten.Ako VKS nadje da nema potrebe da o zalbi neposredno odlucuje.

B) Rokovi .Protiv pravosnazne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti.Po prijemu odgovora. javni tuzilac moze u roku od godinu dana podici zahtev za zastitu zakonitosti zbog toga sto je ugovor po svojoj sadrzini ili cilju protivan prinudnim propisima. G) Postupak i odlucivanje po pravnom leku . o oba pravna leka odlucuje se jednom odlukom.Ovaj rok se racuna od dana pravosnaznosti odluke. .Pravni lek se moze izjaviti zbog toga sto je protivno odredbama zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. . .Zahtev za zastitu zakonitosti i revizija organizacioni i funkcionalno su uskladjeni pravni lekovi. . V) Razlozi za izjavljivanje pravnog leka .Protiv drugostepene odluke protiv koje nije bila izjavljena revizija rok se racuna od dana kada je odluka dostavljena onoj stranci kojoj je dostavljena kasnije.Rok za podnosenje pravnog leka iznosi 3 meseca. ili po bezuspesnom poreteku roka od 30 dana. putem drugostepenog suda. . .Za podnosenje zahteva ovlascen je Republicki javni tuzilac.Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zastitu zakonitosti. sto omogucava spajanje postupka i zajednicko odlucivanje o oba pravna leka.Protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje je izjavljena revizija.O zahtevu odlucuje VKS.O zahtevu se odlucuje na sednici veca bez odrzavanja rasprave. dostavlja ga strankama na odgovor.. .Posle toga ce se procitati presuda na koju se odnosi pravni lek. . . od dana donosenja odluke revizijskog suda kojom je postupak zavrsen. nepotpun ili nedopusten. 161 . .Sednica pocinje izvestajem izvestioca koji izlaze stanje stvari ne dajuci svoje misljenje o osnovanosti izjavljenog pravnog leka. .Predsednik veca vrhovnog suda odredjuje sudiju izvestioca u cilju pripreme predmeta za odlucivanje. racuna se od dana kada se ta odluka vise nije mogla pobijati zalbom.Ako prvostepeni sud zakljuci da je pravni lek dopusten. moze se izjaviti samo zbog postojanja apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka. . .Podnosi se prvostepenom sudu koji je ovlascen da pravni lek odbaci kao neblagovremen.Postupak se odvija shodno odredbama kojima je regulisan postupak po reviziji.Ukoliko javni tuzilac ne podigne zahtev za zastitu zakonitosti u rokovima predvidjenim zakonom. tj. . stranka koja je podnela predlog je ovlascena sama da izjavi pravni lek u roku od 30 dana od prijema obavestenje da javni tuzilac nece izjaviti zahtev. a protiv odluke donete u prvom stepenu protiv koje nije bila izjavljena zalba. dostavlja vrhovnom sudu.Zahtev je ogranicen pravni lek. a zatim ce podnosilac zahteva obrazloziti pravni lek. . zahtev se. a ako je protiv odluke izjavljena revizija.Zahtevom za zastitu zakonitosti ne mogu biti pobijane pravosnazne odluke koje je povodom revizije i zahteva za zastitu zakonitosti doneo VKS. javni tuzilac moze podici zahtev za zastitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena revizija one stranke cija mu je revizija ranije dostavljena. . . javnom poretku i moralu.

kao i lica na koja se prostiru subjektivne granice pravosnaznosti presude ( umesac ). ponavljanje postupka ne predstavlja vanredni pravni lek.ODLUKE PROTIV KOJIH SE MOZE PODNETI OVAJ PRAVNI LEK .Sud moze odlucivati na sledece nacine: • odbaciti zahtev kao neblagovremen. 2.) Ponavljanje postupka . premda ga zakon klasifikuje u vanredne pravne lekove. i ostale povrede u vezi sa zastupanjem.Njime zakonodavac u izvesnim slucajevima najtezih procesnih povreda daje prednost materijalnoj pravicnosti u odnosu na pravnu sigurnost koja se uspostavlja pravosnaznoscu presude. nepotpun ili nedopusten. resenja kojima se usvaja predlog za izdavanje platnog naloga.Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravosnaznih sudskih odluka i njihovu zamenu zakonitim i pravilnim sudskim odlukama. . naprotiv. ako je okoncan odlukom suda. b) ako je u postupku kao tuzilac ili kao tuzeni ucestvaovalo lice koje ne moze biti stranka u postupku. • ukinuti odluku i odbaciti tuzbu. • odbaciti zahtev kao neosnovan i potvrditi pobijanu odluku. koja je podobna za pravosnaznost: presude. resenja o odbacivanju tuzbe i zalbe kao nedopustene. • preinaciti pobijanu odluku.PROCESNA LEGITIMACIJA .Ponavljanje postupka mogu da traze zahtevom stranke i njihovi univerzalni sukcesori. nije bila data mogucnost da raspravlja pred sudom ( stiti se nacelo obostranog saslusanja stranaka ). . ili stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlasceno lice.) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka: a) ako nekoj stranci nezakonitim postupanjem. 162 . ili nekog drugog ucesnika postupka.Razloge za ponavljanje postupka mozemo da svrstamo u 4 grupe: 1. resenja kojima se okoncava postupak u parnicama za smetanje poseda. . .POJAM I CILJ . a narocito propustanjem dostavljanja. ako su vec bezuspesno isticani u ranijem postupku.) Postojanje krivicnih dela: a) ako se odluka suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka.Pravilo je da razlozi na kojima moze da se temelji zahtev za ponavljanje postupka ne vaze. . 117. v) ako je do odluke suda doslo usled krivicnog dela sudije.RAZLOZI .Postupak moze da se ponovi. • ukinuti odluku i predmet vratiti prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno sudjenje. b) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana. njegovo ulaganje upravo i pretpostavlja postojanje pravosnazne sudske odluke.Ovde vazi princip supsidijarnosti. . . .Stricto sensu.On nema devolutivan niti suspenzivan efekat.

. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokaze kojima se potkrepljuju navodi predlagaca. 163 . subjektivno nove cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave ( stranka se nije na njih pozvala. ukinuta ili ponistena. a racuna se od dana pravosnaznosti odluke. .Objektivni rok iznosi 5 godina. a ta odluka bude pravosnazno preinacena. te neblagovremene. kada je stekla mogucnost da taj razlog upotrebi.) Stavljanje van snage sudskih odluka: a) ako stranka stekne mogucnost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je ranije medju istim strankama doneta o istom zahtevu. odnosno. to bi predstavljalo razlog za ponavljanje pravosnazno okoncanog parnicnog postupka ). b) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda.Subjektivni rok iznosi 30 (60) dana. on se dostavlja suprotnoj stranci na odgovor ( ne mora da ga da ) u ruku od 15 dana. o odluci Ustavnog suda ili o odluci ESLJP-a. stranka nema vise pravo da trazi ponavljanje postupka.Ako je predlog dopusten.Predlog mora da bude supstanciran i da sadrzi: zakonski osnov po kome se trazi ponavljanje.Nova reperta i novi dokazi mogu da cine razlog za ponavljanje postupka samo ako su podobni da proizvedu povoljniju odluku za podnosioca zahteva. . . osim ako se ne radi o razlozima koji se ticu povrede nacela kontradiktornosti.Nepotrebno je da se ustanovi kauzalna veza izmedju pocinjenih krivicnih dela i sadrzaja pobijane presude. -* Postupak se moze ponoviti i: ako je. jer nije znala da postoje ). 3. . jer se radi o ocuvanju osnovnih principa u vrsenju pravosudja. dakle. .. oslanjajuci se na raniju presudu krivicnog suda kojom je naslednik oglasen krivim za pokusaj ubistva ostavioca. ako bi parnicni sud doneo odluku da se neko lice oglasava nedostojnim za nasledjivanje. pa krivicni sud u kasnijem postupku preinaci ili ukine tu odluku. nepotpune ili nedozvoljene predloge odbacuje resenjem predsednik veca bez odrzavanja rocista.Ponavljanje postupka se odvija u 3 faze: 1. ESKLJ doneo odluku o istom ili slicnom odnosu protiv Srbije. ako je Ustavni sud u postupku po ustavnoj zalbi utvrdio da postoji povreda ljudskog prava zajemcanog Ustavom. 4.) Ispitivanje dopustenosti .U ovoj fazi postupka. . . izuzev prava na sudjenje u razumnom roku.Protekom ovog roka.Predlog za ponavljanje postupka se uvek podnosi sudu koji je odlucivao u prvom stepenu.Nove cinjenice su samo nova reperta. po pravosnazno okoncanom postupku pred domacim sudom. .POSTUPAK . sud ispituje postojanje pretpostavki od kojih zavisi da je dopusten predlog za ponavljanje postupka.) Nove cinjenice ili novi dokazi: ako stranka sazna za nove cinjenice ili nadje nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te cinjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.Parnicni sud sam ceni koliki uticaj ima krivicna presuda o osudi svedoka i vestaka na tacnost izjave odnosno misljenja datih u postupku. . v) ako je naknadno pred nadleznim organom pravosnazno reseno prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana ( npr. a racuna se od dana kada je stranka saznala za postojanje razloga za ponavljanje postupka.ROKOVI .

Za materijalnu pravosnaznost i njene granice bitan je momenat zakljucenja glavne rasprave u ponovljenom postupku. . ( presudjena stvar. predsednik veca ce resenjem odluciti o osnovanosti predloga za ponavljanje.Do trece faze dolazi samo ukoliko je nadlezni sud ukinuo svojim resenjem raniju pravosnaznu presudu. i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka iz clana 422. predsednik veca ce istovremeno izreci da ukida odluku u ranijem postupku ( a ukoliko se razlog za ponavljanje odnosi na postupak pred visim sudom. vec mora da donese novu istog sadrzaja.Ako zakon i dopusta istovremeno izjavljivanje dva vanredna prvna leka. sud ce zastati s postupkom povodom predloga za ponavljanje postupka do zavrsetka postupka po reviziji . sud mora da stekne visi stepen uverenja ( od obicne verovatnoce ) o istinitosti postojanja razloga na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka. .Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog drugog razloga. jer se u tom slucaju tuzba odbacuje.Prilikom utvrdjivanja osnovanosti predloga. .nova producta.U tom slucaju. smatrace se da je stranka izjavila samo reviziju. nalaze jedinstveno odlucivanje. litispendencija) i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.Nova glavna rasprava se ne odrzava.To je evidentno iz mogucnosti VKS da istovremeno jednom odlukom odlucuje i po reviziji i po zahtevu za zastitu zakonitosti. koji ce onda moci da ukine odluku ). sud moze da dodje do istog meritornog rezultata kao sto je bila i izreka ukinute odluke.2.U ponovljenom postupku. ako se ponavljanje postupka trazi zbog povrede principa res judicata.Ako stanka izjavi reviziju zbog razloga navedenih u clanu 361. 164 . . . ( postojanje krivicnog dela ). .O osnovanosti predloga za ponavljanje postupka se raspravlja na rocistu pred prvostepenim sudom. zakon ne predvidja mogucnost da sud potvrdi ukinutu odluku. .U novom postupku. . . onda ce predsednik veca prvostepenod suda da dostavi predmet visem sudu. . dopusteno je iznositi i nove cinjenice i dokaze.Ponovno odlucivanje o glavnoj stvari odvija se po pravilima koja vaze za parnicni postupak. .ZPP pociva na principu jedinstvenosti pravnog leka. . .Da bi odobrio ponavljanje postupka. a ne u postupku koji je rezultirao ukinutom odlukom. sud je vezan razlozima za ponavljanje postupka koje je naveo predlagac.) Ponovno raspravljanje o glavnoj stvari ( judicum rescissorium ) .Donosenje odluke o ukidanju ranije presude ima preobrazajno dejstvo i ukida raniju presudu ex tunc.) Odnos ponavljanja postupka i drugih vanrednih pravnih lekova .Kada se istovremeno pred sudom nadju revizija i predlog za ponavljanje postupka.) Ispitivanje osnovanosti predloga za ponavljanje postupka ( judicum rescidens ) . 3. sud ce zastati s postupkom po reviziji do zavrsetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka.U resenju kojim dozvoljava ponavljanje postupka. stav 2. . 118. .Nakon rocista.

. jer im je svrha da efikasno i brzo uspostave poslednju fakticku vlast na stvari. . a nekada zastita posebnih interesa pojedinih ucesnika u postupku ( porodicni sporovi ). na sudu je da odluci s kojim ce postupkom da zastane. zakoniti i nezakoniti. . sto iskljucuje mogucnost da posredni drzalac vodi posesornu parnicu protiv neposrednog. da mu zabrani dalje uznemiravanje. te da je na njoj fakticku vlast uspostavlja tuzeni. 119.Oduzimanje znaci da prestaje fakticka vlast tuzioca na stvari. savesni i nesavesni..Prema ostalim licima i takav drzalac ima pravo na drzavinsku zastitu. posredni i neposredni drzalac. pri cemu ona ne menja drzaoca. 165 . 120.PRAVO NA DRZAVINSKU ZASTITU . Zakonodavac se ovde rukovodi razlicitim pravno-politickim razlozima: nekada je to hitnost postupanja ( drzavinski postupak ). . pravi i manljivi.Pravo na drzavinsku zastitu nema jedino drzalac koji je drzavinu stekao vis.Drzavinska parnica se ogranicava samo na pretresanje i dokazivanje poslednjeg stanja drzavine i nastalog smetanja. a ako je to lice preduzelo smetanje po nalogu ili u interesu drugog lica. .Pravo na drzavinsku zastitu u ovoj parnici imaju drzalac stvari i drzalac prava.POJAM I ZNACAJ . .Pasivnu legitimaciju u parnici ima ono lice koje je preduzelo radnju smetanja drzavine. . telesnim radnjama zahvata drzavina.U svim drugim slucajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.Tuzilac moze da zahteva da tuzeni bude osudjen na vracanje oduzete drzavine.Pravo na drzavinsku zastitu pripada svakom drzaocu.Parnica zbog smetanja drzavine pokrece se kada dodje do neovlascenog smetanja ( oduzimanja ili uznemiravanja ) poseda. fizicki.) Pojam i vrste posebnih parnicnih postupaka ZPP u trecem delu posebno normira odredjene parnicne postupke koje razlicito tretira po predmetu spora. . .Smetanje drzavine nastaje kada se samovlasno. tako i medjusobno u slucaju smetanja poseda. a za pokretanje ovog postupka je irelevantno kakvo svojstvo ima drzalac i kako je stekao drzavinu. i to kako svaki prema trecim licima. .. clam i precario. Karakteristivno je da su odredbe u posebnim postupcima lex specialis u odnosu na norme koje regulisu opsti parnicni postupak ( one se primenjuju samo supsidijarno ). . i to samo prema licu koje je odmah povratilo drzavinu u roku za samopomoc.) Smetanje drzavine . a koji ce da nastavi. kao tuzeni bi tuzbom trebalo da budu obuhvacena oba lica..Drzavinske parnice imaju za cilj da sprece samovlasno oduzimanje drzavine.Pravo na drzavinsku zastitu imaju i sudrzaoci.Uznemiravanje znaci da se na stvar vrsi nedopusten uticaj. .

ne postoji protivpravnost. sud ne saslusava protivnu stranu.).TOK I SPECIFICNOSTI POSTUPKA A) Pokretanje postupka . pravnom osnovu za drzavinu.. tj.. koji se racuna od dana kada je tuzilac saznao za povredu drzavine i ucinioca. .Iskljucena je mogucnost da se u drzavinskoj parnici raspravlja o: naknadi stete. . v) tuzba se tuzenom ne dostavlja na odgovor niti se odrzava pripremno rociste. g) nedolazak tuzenog na rociste nije smetnja da se ono odrzi.. ali ovaj period moze biti i kraci.Odluka o tuzbenom zahtevu se mora doneti u roku od 90 dana. savesnosti ili nesavesnosti drzaoca. • o zalbi uvek odlucuje drugostepeni sud na osnovu rasprave. odnosno ranije fakticko stanje drzavine na stvari ( vracanje stvari ili prestanak uznemiravanja i zabrana daljeg uznemiravanja ).. . .Potrebno je da su kumulativno ispunjeni sledeci uslovi: a) tuzeni mora da bude drzalac stvari.Raspravljanje u ovoj parnici je ograniceno. 166 . . odluke suda. cak i do momenta zakljucenja glavne rasprave. . --> radi sprecavanja nasilja. v) smetanje drzavine mora da bude protivpravno ( tj.Kada donosi privremenu meru. B) Hitnost postupka . • zalba ne mora da ima uvek suspenzivno dejstvo. posebna zalba nije dozvoljena. na osnovu zakonskog ovlascenja. ako se smetanje vrsi uz pristanak drzaoca.. a ponavljanje postupka je moguce samo zbog povrede nacela kontradiktornosti.Resenje kojim se usvaja tuzbeni zahtev ima kondemnatorni karater. i ono je podobno za formalnu i materijalnu pravosnaznost i predstavlja izvrsnu ispravu..PREDMET SPORA .Hitnost se u ovim parnicama ostvaruje na sledeci nacin: a) poziv na rociste ne mora biti dostavljen 8 dana pre rocista. V) Privremene mere . jer sud moze da odluci da zalba ne zadrava izvrsenje resenja.Sporno je od kada se racuna subjektivni rok kada je smetanje preduzeto radnjama koje se ponavljaju.Privremene mere se ( po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke ) izricu: --> radi sprecavanja nastupanja nenadoknadive ili tesko nadoknadive stete. G) Odluka o tuzbenom zahtevu . --> radi otklanjanja hitne opasnosti od protivpravnog ostecenja stvari. • revizija nije dozvoljena.Predmet drzavinske parnice je uspostavljanje restitucije. paricioni rok odredjuje sud. ali preovladava shvatanje da za svako novo smetanje pocinje da tece novi rok. D) Pravni lekovi Protiv resenja stranke mogu izjaviti zalbu: • rok iznosi 8 dana. b) tuzilac je morao da bude drzalac stvari u momentu kada mu je drzavina samovlasno oduzeta. .Subjektivni rok je materijalnopravni i prekluzivan. a protiv resenja kojim se odredjuje ova mera. g) drzavinska tuzba se mora podici u subjektivnom roku od 30 dana. b) zakonski rokovi za vrsenje parnicnih radnji su kraci: rok za zalbu je 8 dana. sud ce razmatrati samo one cinjenice koje se odnose na poslednje stanje drzavine i na nastalo smetanje. Objektivni rok je godinu dana od povrede.

nije moguce da se izda platni nalog. ponovi smetanje.Ovaj postupak ( mandatni.) Nedokumentarni platni nalog.Tuzilac je duzan da u roku od 30 dana podnese predlog za izvrsenje resenja koje je doneto u posesornoj parnici. Sud ne sme da izda platni nalog kada: • tuzbu inace treba odbaciti. 2. nije neophodno da poverilac vodi novi drzavinski spor. • tuzba je nekonkludentna. a protekom tog roka tuzilac gubi pravo da u izvrsnom postupku zahteva izvrsenje resenja. . • cinidba nije dospela. g) ne postoji verodostojna isprava. • tuzbeni zahtev ne glasi samo na novac. Sud ne moze da izda platni nalog kada: • prebivaliste tuzenog nije poznato.) Postupak izdavanja platnog naloga .Kad god je moguce da se na osnovu verodostojne isprave zahteva izvrsenje. • njeno ispunjenje zavisi od ispunjenja protivcinidbe.I jedna i druga vrsta naloga moze da se izda samo ako su ispunjene sve procesne pretpostavke. treba da se ispune sledeci uslovi: a) tuzbeni zahtev treba da se odnosi na dospelo potrazivanje u novcu.Da bi sud doneo dokumentarni platni nalog. nakon sto je postupio po resenju suda. . .Dakle.Sud ce doneti platni nalog samo ako tuzilac ucini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. skraceni ) predstavlja poseban parnicni postupak koji se odvija po tuzbi za osudu na placanje novcanog iznosa.Izvrsna isprava vazi i za slucaj da duznik. . bez odrzavanja rocista.) Dokumentarni platni nalog .VRSTE PLATNOG NALOGA 1.POJAM I ZNACAJ . v) tuzeni je glavni duznik.se izdaje u sledecim slucajevima: a) tuzbeni zahtev se odnosi na dospelo novcano potrazivanje ciji iznos nije visi od 100000 din. . tj. .Sud meritorno odlucuje na osnovu same tuzbe.Dj) Prinudno izvrsenje . • prebivaliste tuzenog je u inostranstvu.Mandatni postupak je izraz nacela ekonomicnosti postupka. osim ako in concreto opravdano posumnja u njihovu istinitost ili autenticnost. . 167 . • cinidba nije tuziva. ako su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi. 121. sud donosi nalog tuzenom da plati dospelo nesporno potrazivanje. b) tuzilac mora priloziti uz tuzbu verodostojnu ispravu kojom dokazuje svoje potrazivanje. . .Sud ne sme da ospori svojstvo verodostojnih isprava. b) tuzilac u tuzbi iznese osnov i visinu duga i naznaci dokaze na osnovu kojih moze utvrditi istinitost tuzbenih navoda.

sud ce otpoceti raspravljanje o osnovanosti tuzbenog zahteva. te sud donosi presudu kojom platni nalog odrzava na snazi.Neblagovremene. . sud ce sprovesti postupak po pravilima za sporove male vrednosti. i ne zakazuje se nikakvo rociste.Zalbom ce tuzilac pobijati odluku o troskovima mandatnog postupka.Ako nadje da je prigovor osnovan.Nedokumentarni platni nalog sud izdaje samo na predlog tuzioca. razlozi prigovora. . . . sud izrice tuzenom da u roku od 8 dana ( 3 dana u menicnim i cekovnim sporovima ) po prijemu naloga isplati tuziocu trazeni novcani iznos. sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu i ukida platni nalog svojim resenjem.Po svojoj pravnoj prirodi. koja se ne dostavlja tuzenom na odgovor. . . sud nece odbaciti tuzbu. nepotpune i nedozvoljene prigovore predsednik veca ce odbaciti resenjem.Merotorno odlucivanje o prigovoru svodi se na odlucivanje da li platni nalog treba odrzati na snazi.U platnom nalogu.. potpis podnosioca ) i dozvoljen.Prigovor ima dvostruki karakter: on je u isto vreme i pravni lek i odgovor na tuzbu. b) Prigovor protiv platnog naloga. . 168 . potpun ( oznacenje platnog naloga koji se pobija. vec ce nastaviti postuapk po opstim pravilima parnicnog postupka. B) Izdavanje platnog naloga . .b) tuzbeni zahtev se mzoe pokazati neosnovanim.Ako predsednik veca nadje da je prigovor dopusten.a) tuzbeni zahtev se moze pokazati potpuno osnovanim.MANDATNI POSTUPAK A) Pokretanje . . pa sud donosi presudu kojom ukida platni nalog i odbija tuzbeni zahtev. .Ako sud nadje da nisu ispunjeni uslovi koji su potrebni za izdavanje platnog naloga.Progovor se moze podneti iz istih razloga kao i zalba u redovnom parnicnom postupku.Postoje dva pravna leka protiv platnog naloga: a) Zalba protiv resenja. izjava o tome da li se pobija nalog u celini ili delimicno. a ne u mandatnom postupku.U zavisnosti od rezultata do kojih dovede rasrpava o osnovanosti tuzbenog zahteva. a ako predloga nema.Prigovor treba da je blagovremen ( u roku od 8 dana ).koju mogu da izjave i tuzilac i tuzeni. . prigovor je remonstrativan (o njemu odlucuje sud koji je izdao nalog) i suspenzivan pravni lek ( sprecava pravosnaznosti i izvrsnost ). . Postupak po progovoru: .PRAVNI LEKOVI . .Predmet raspravljanja u postupku koji tece nakon prigovora jeste pravilnost i zakonitost platnog naloga. . .Po pravosnaznosti tog resenja.Tuziocu koji je ishodio izdavanje platnog naloga pripada i pravo na naknadu parnicnih troskova. on ce zakazati glavnu raspravu.Tuzeni podnosi zalbu samo kada pobija odluku o troskovima mandatnog postupka. .moze da ulozi samo tuzeni. . mandatni postupak se moze okoncati na 3 nacina: . a moze i pobijati dokumantarni platni nalog onda kada ima opravdan interes da se o njegovom tuzbenom zahtevu odlucuje u redovno.Pokrece se tuzbom.

Ako s glavnog rocista izostane tuzeni. . .) Postupak u sporovima male vrednosti . bitna sadrzina izvedenih dokaza.POSTUPAK A) Pripremanje glavne rasprave . presuda zbog izostanka je ukinuta.Sporovi male vrednosti su samo oni sporovi koji se pokrecu kondemnatornim tuzbama.Sadrzina zapisnika ogranicena je na najnuznije podatke o preduzetim parnicnim radnjama: izjave stranaka od bitnog znacaja.POJAM I ZNACAJ . Glavna pravna posledica prigovora na platni nalog jeste da se posebni mandatni postupak pretvara u opsti parnicni postupak. cak i kada vrednost spora ne prelazi zakonom propisan iznos.Tuzenom se ne podnosi tuzba na odgovor.Moze se desiti da usled preinacenja tuzbe vrednost predmeta spora predje granicu. a parnice koje se pokrecu deklarativnim i preobrazajnim tuzbama ne mogu se smatrati sporom male vrednosti. • cija vrednost spora ne prelazi 100000 dinara. Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009.. . V) Izostanak stranaka .- v) tuzbeni zahtev se moze pokazati delimicno osnovanim. stranke mogu izjaviti redovne zalbe.U sporove male vrednosti spadaju u sporovi koji se ticu predaje pokretne stvari. Protiv presude kojom je odluceno po prigovoru. pri cemu vrednost njihovog predmeta ne prelazi zakonski iznos.Zato ce sud ipak odrzati raspravu bez tuzenog. G) Poziv za glavnu raspravu .Presuda se uvek donosi i objavljuje odmah po zakljucenju glavne rasprave. 122. pa u tom slucaju ce se spor dovrsiti po pravilima opsteg parnicnog postupka ( i obrnuto. . . odnosno 300000 dinara u postupku pred provrednim sudovima. ako je tuzilac u tuzbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja trazene cinidbe primi novcani iznos koji ne prelazi propisanu granicu. ko ga j. 169 . nema pripremne rasprave. ukoliko se preinacenjem tuzbe smanji vrednost spora ). Sporovi male vrednosti su: • oni koji se odnose na potrazivanje u novcu. B) Vodjenje zapisnika . odluke protiv kojih je dozvoljena zalba.U pozivu je sud duzan da stranke pouci o specificnostima bagatelnog spora: a) da ce se smatrati da je tuzilac povukao tuzbu ako ne dodje na prvo rociste. vec sud po prethodnom ispitivanju tuzbe zakazuje rociste za glavnu raspravu.Izostanak tuzioca s rocista za glavnu raspravu povlaci za sobom fikciju o povlacenju tuzbe. .Sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na novcano potrazivanje ili predaju pokretne stvari. pa sud donosi presudu kojom platni nalog delimicno odrzava na snazi. v) da se odluka moze pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka. podatke o tome da li su stranke prisustvovale objavljivanju presude.. medjutim.PRESUDA . . b) da sve cinjenice i dokazi treba da budu iznete do zakljucenja glavne rasprave. a sto on nije tu. sud ce usvojiti tuzbeni zahtev presudom zbog izostanka.

* pogresna primena materijalnog prava.POJAM I ZNACAJ .Statusni sporovi koji nastanu povodom upisa u registar. ako smatra da zbog novih cinjenica i dokaza treba odrzati novu glavnu raspravu pred drugostepenim sudom. kako pred sudom opste mesne nadleznosti..) Postupak u privrednim sporovima . . . odnosno dostavljanja ( ako se dostavlja ). a stankama koje nisu bile prisutne ipak dostavlja prepis.Pariocioni rok i rok za podnosenje predloga za dopunu presude je svega 8 dana.Tuzbu za utvrdjenje postojanja ugovora. . . B) Zalba protiv presude . b) Nadleznost prema mestu upisa u registar. • ako se nad pravnim licem otvori postuapk stecaja ili likvidacije.Nije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka. a u postupku po zalbi vece od trojice sudija.TOK POSTUPKA A) Nadleznost i sastav suda . tako i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto gde je po sporazumu stranka tuzeni duzan da izvrsi ugovor. mogu se voditi pred sudom opste mesne nadleznosti i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto upisa u registar.Resenje koje donosi sud u sporu male vrednosti moze se pobijati zalbom samo zbog pogresne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede pravila parnicnog postupa.Tuziocu stoje na raspolaganju dva elektivna foruma: a) Forum loci solutionis.Rok za zalbu je 8 dana od objavljivanja presude.Pod privrednim sporom se smatra svaki spor za koji je predvidjena stvarna nadleznost privrednih sudova.U bagatelnim sporovima zalba je dozvoljena samo protiv resenja kojima se okoncava postupak. . .U bagatelnim sporovima postoje samo dva razloga za zalbu: * apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka. 170 . ex lege dolazi do prestanka punomocja koje je izdao statutarni zastupnik. vec to cini samo na njihov zahtev. .Privredne sporove u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac.Drugostepeni sud ne moze ukinuti presudu i vratiti predmet na ponovno sudjenje.Sud ne mora da dostavlja prisutnim strankama prepis presude. V) Rocista i rokovi . odgovor na zalbu se mora podneti u roku od 3 dana (8). B) Stranke i zastupnici Specificnosti: • stranka ne moze izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika.U slucaju da sud odlozi rociste. . tuzilac moze podici. 123. .Ovde vaze kraci rokovi: rok za zalbu protiv presude i resenja je 8 dana ( umesto 15 ). Punomocnici tada moraju imati punomocje koje je izdao stecajni upravnik.PRAVNI LEKOVI A) Zalba protiv resenja . duzan je da zakaze novo u roku od 30 dana. za izvrsenje ugovora i naknadu stete usled neizvrsenja ugovora.

na osnovu odricanja.Sud moze da izvodi dokaze i ex officio... . nema ni sudskog poravnanja. osim ako zalilac ucini verovatnim da.sudija i dva porotnika.Sud moze da utvrdjuje i one cinjenice koje medju strankama nisu sporne.trojica sudija.POJAM I ZNACAJ Porodicni zakon regulise posebna postupka u vezi s porodicnim odnosima: • bracne sporove • paternitetske i maternitetske sporove • sporove za vrsenje prava deteta • sporove za vrsenje. cinjenice nije mogao da iznese do zakljucenja glavne rasprave (to isto vazi i za redovni parnicni postupak).. .Drugi stepen. b) sporovi se ne mogu okoncati dispozitivnim stranackim radnjama.U zalbi protiv presude stranke ne mogu iznositi nove cinjenice ni dokaze. 4.) Sastav suda .) Postupci u vezi sa porodnicnim stvarima .5 miliona dinara.Prvi stepen. .Sud ne moze da donese presudu na osnovu priznanja.ZAJEDNICKA PRAVILA ZA SVE POSTUPKE 1.. kao i cinjenice koje nijedna stranka nije iznela. odnosno lisenje roditeljskog prava • sporove za ponistaj usvojenja • alimentacione sporove • sporove za zastitu od nasilja u porodici . bez svoje krivice. zbog propustanja. 3.. .bla bla.Revizija nije dozvoljena ako vrednost pobijanog dela presude ne prelazi 2. * prvo rociste mora da se zakaze tako da se odrzi pre isteka roka od 15 dana od dana kada je tuzba primljena u sud. 124. . vaze sledeca pravila: * sud ne dostavlja tuzbu tuzenom na odgovor.Sudije i porotnici mogu biti samo oni koji su stekli posebna znanja o pravima deteta.Poseban znacaj materije porodicnog prava zahteva i poseban nacin regulisanja postupanja u porodicnim sporovima ( opsta pravila par.) Hitnosti postupka . * sud bi trebalo da sprovede postupak na najvise 2 rocista.Da bi se postupak ubrzao. . postupka se primenjuju supsidijarno ). 171 . .Prisutan javni interes u porodicnim sporovima zahteva i da nacelo dispozicije bude ograniceno: a) sud moze da izrekne i one pravne posledice koje nijedna stranka nije zahtevala. G) Pravni lekovi .) Ogranicenja dispozicije stranaka .) Istrazno nacelo .Objektivni rok za podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje iznosi 30 dana. 2. * drugostepeni sud je duzan da donese odluku u roku od 30 dana.U porodicnim sporovima ne vazi raspravno vec ublazeno istrazno nacelo.

) Locus standi.5 5 Mislim da nije potrebno uciti o svakom posebnom postupku. * Drugo. .) Naknada parnicnih troskova . B) Razvod braka . stranke ne mogu preduzimati dispozitivne radnje kojima se okoncava spor. odricanje se smatra povlacenjem tuzbe. imovinsko stanje.Brak se moze razvesti po tuzbi za razvod braka i na osnovu predloga za sporazumni razvod braka.Presuda kojom se brak razvodi ili nisti je konstitutivne prirode.Ulaganje vanrednih pravnih lekova je iskljuceno kada je doneta presuda kojom se brak razvodi ili ponistava. tuzbu mogu da podnesu supruznici. .Presude se pobijaju redovnim pravnim lekovima po opstem rezimu.pravo na vodjenje spora u tudjem pravu u ovim sporovima ima i javni tuzilac.) Revizija . sporazum zakljucen pod prinudom. i kada nijedna stranka to ne zahteva. a presuda kojom se brak oglasava (ne)postojecim je deklaratorne prirode. D) Presuda i pravni lekovi . odredjivanju mera zastite od nasilja u porodici. . .Tuzba za razvod je konstitutivne priride. vodeci racuna o razlozima pravicnosti ( uspeh u sporu.U slucaju da se tuzilac odrekne tuzbenog zahteva.BRACNI SPOROVI A) Vrste: sporovi za razvod braka.Sud donosi odluku o naknadi parnicnih troskova po slobodnoj oceni.Sve tri vrste presuda deluju erga omnes. ). tj. .5. V) Ponistaj braka ..Punomocje za zastupanje mora biti specijalno.Ona je uvek dopustena. sud nije vezan da odlucuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku.Ako se u tuzbi navodi neki od razloga koji cine brak apsolutno nistavim. B) Principi .Od nacela dispozicija se dvostruko odstupa: * Prvo.. . . G) Utvrdjenje (ne)postojanja braka .Parnica se pokrece deklaratornom tuzbom.) Iskljucenje javnosti 7. a naslednici mogu jedino da nastave vec zapocetu parnicu i to samo ako imaju pravni interes za nastavak parnice. 8. krivica stranka za pojedine troskove. oni koji imaju pravni interes i javni tuzilac. kao i sva lica koja imaju pravni interes da brak bude ponisten. bez obzira na vrednost predmeta spora. 172 . koju mogu da podnesu supruznici.Presuda koja je doneta na osnovu predloga stranka za sporazumni razvod moze da se pobija zalbom samo iz dva razloga: bitne povrede postupka. ovo je dovoljno. a potpis vlastodavca overen. . 6. lisenju roditeljskog prava. . kao i presuda o razvodu. sud ce ex officio odluciti o: vrsenju roditeljskog prava.Tuzbu mogu da podnesu samo supruznici. te organ starateljstva. za utvrdjenje postojanja/nepostojanja braka. za ponistaj braka.

Opsti vanparnici postupak ne postoji. .Ovaj postupak je blizi upravnom nego parnicnom postupku. neophodno je: • da je za njeno resavanje nadlezan sud. 6 HAHAHAhahahahahahha:))))))))))):-) 173 . dj) postupak za utvrdjenje radne sposobnosti.Pod vanparnicnim postupkom podrazumevamo skup procesnih normi koje uredjuju postojanje gradjanskog suda i ucesnika prilikom resavanja tzv. . imovinska ili druga nesporna stvar. v) protest menice i ceka.To je sudski postupak i postupak u kome se resavaju gradjanske ( ne i upravne ) nesporne stvari. d) davanje dozvole za stupanje u brak. .Izmedju ucesnika moze da postoji de facto spor. b) zemljisnoknjizne stvari. . .) Prave vanparnicne stvari . cak i kada Zakonom nije izricito predvidjeno da se resava u vanparnicnom postupku. b) postupak za zadrzavanje lica u ludnici. . v) proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti.Vanparnicna stvar je licna.To su one stvari u kojima ne postoji suprotstavljen interes ucesnika u postupku. . Da bi se i ovakva pravna stvar resavala u vanparnicnom postupku. studenti mogu lako i samostalno da primene pravila koja vaze za svaki vanparnicni postupak ponaosob.125.U vanparnicnom postupku se ne resavaju sporovi u materijalnopravnom smislu.Temeljem zakona u vanparnicne stvari spadaju: 1. • da o ovoj stvari ne moze da se vodi parnica zbog nemogucnosti da se uspostavi dvostranacki odnos u postupku. porodicna.U prave vanparnicne stvari spadaju sve one u kojima se odlucuje o statusu fizickih lica: a) postupak lisenja poslovne sposobnosti.U prave vanparnicne stvari spadaju i pravne stvari koje su imovinskopravnog karatera. . vanparnicnih stvari.Vanparnicni postupak je deo gradjanskog postupka u kome se odlucuje o vanparnicnim stvarima. . . • da se u postupku ne istice da postoji povreda ili ugrozavanje subjektivnog prava. a ne organ uprave. . g) produzenje roditeljskog prava.Zakon regulise posebne postupke u razlicitim vanparnicnim stvarima. ali ne i spor u materijalnopravnom smislu.Osnovni subjekt vanparnicnog postupka je sud.Uz znanje osnovnih principa vanparnicnog postupka. .6 B) Pravna priroda . stvari cije resavanje neposredno odredjuje imovinskopravnu poziciju ucesnika u vanparnicnom postupku: a) raspravljanje zaostavstine. V) Predmet vanparnicnog postupka .) Pojam i obelezja vanparnicnog postupka A) Pojam i znacaj .Vanparnicna stvar je i svaka druga pravna stvar koja se ne temelji na sporu.

pravni mir i sigurnost. b) uredjenje upravljanja i koriscenja zajednicke stvari. i zdravlje ucesnika kojima je takva zastita potrebna. priznanja cinjenica. sudskog poravnanja.Ovde spadaju imovinskopravne stvari u kojima postoji suprotstavljen interes ucesnika: a) odredjivanje naknade za eksproprisanu imovinu. tj. odnosno mogucnost primene ZPP samo kada je takva primena u skladu sa ciljem i nacelima vanparnicnog postupka. ako na bilo koji nacin sazna za okolnosti koje spadaju u dispoziciju one pravne norme cije ispunjenje povlaci obavezu smesaja u ludnicu ili lisenje poslovne sposobnosti. po pravilu.) Nacelo oficioznosti . .organ starateljstva. nema preinacenja ili povlacenja tuzbe. po sluzbenoj duznosti.U vanparnicnom postupku nema slobodne dispozicije precesnim radnjama.Shodna primena znaci da se norme ZPP-a primenjuju tek kada nije drugo izricito odredjeno u ZVP.. . medjutim zakonodavac za njih predvidja vanparnicni postupak. 174 . .) Neprave vanparnicne stvari . d) priznanje stranih sudskih i arbitraznih odluka.Ovlascenje za pokretanje postupka se ceni prema normama ZVP i materijalnog prava. opija se. . Njegov sused B je o tome obavestio svog prijatelja S koji je sudija opstinskog suda. .Ove stvari bi se mogle resavati i u parnicnom i u upravnom postupku. v) deoba zajednicke stvari ili imovine. osim u nepravim-kontencioznim vanparnicnim stvarima. . . potvrdjivanje. jer se npr.. postupkom za uredjenje medja ili deobu zajednicke stvari sprecava samovlasce i nastupanje stete. .To znaci i elasticnost. jer se njegovim vodjenjem stiti pravni polozaj. podnosenje predloga sudu ne znaci i da je vanparnicni postupak pokrenut.g) sastavljanje. .. po sluzbenoj duznosti..Vanparnicni postupak je zastitni.Vanparnicni postupak je preventivan. 126. licnost.Sud nije vezan sadrzinom predloga za pokretanje postupka. . vec samo po predlogu ovlascenog lica.Podnosenje predloga sudu ima samo znacaj u okviru opsteg prava na sudsku zastitu prema kojem je sud duzan da ovakav predlog razmotri u pogledu njegove dopustenosti i osnovanosti. srodnici.) Nacela vanparnicnog postupka 1. . .Norme ZPP-a se ne primenjuju na vanparnicni postupak supsidijerno. neki oblici vanparnicnog postupka ne pokrecu se po sluzbenoj duznosti.Izuzetno. dovodi u pitanje gzistenciju svoje porodice. vec shodno. odricanja ili priznanja zahteva.Inicijativu za pokretanje postupka mogu da daju i ovlasceni predlagaci. cuvanje i ponistaj isprava. tj.Vanparnicni postupak pokrece sud.medjutim. g) uredjenje medja. .Sud okoncava postupak. 2. onako kako ga je i zapoceo. G) Shodna primena odredaba ZPP-a na vanparnicni postupak .U svim ovim postupcima se primarno ostvaruje javni interes. . .Sudija S je duzan da pokrene postupak za lisenje poslovne sposobnosti ili postupak za zadrzavanje u zdravstvenoj organizaciji neuropsihijatrije.Npr: Punoletni A se kocka.

a koji po predlogu ovlascenog predlagaca nije moguc. .Obim utvrdjenja cinjenica i potreba za izvodjenjem dokaza omedjeni su granicama dispozicije materijalnopravne norme koju sud utvrdjuje i ciju pravnu posledicu primenjuje u vanparnicnom postupku. te da taj organ poziva na rociste i dostavlja mu podneske ucesnika. on je duzan da utvrdi i one cinjenice.U statusnim i imovinskim vanparnicnim stvarima sud je duzan da se stara o zastiti interesa i prava stranka koje iz bilo kog razloga to nisu u stanju da same cine.Ne vazi nacelo javnosti. . .) Istrazno nacelo. . mesna nadleznost se odredjuje prema prebivalistu predlagaca.Sud donosi odluku na osnovu slobodne ocene dokaza. . te da izvedene i one dokaze koje ucenici u postupku ne pominju i ne predlazu.U statusnim vanparnicnim stvarima.VRSTE 1. dalje. vac je opsta javnost uvak iskljucena. .U vanparnicnom postupku sud ne odlucuje o osnovanosti tvrdnji stranaka.Opsti imenitelj koji bi odredio koji se vanparnicni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.Vazi nacelo saslusanja stranaka. 2. jer sud koji je zapoceo postupak moze uvek da ustupi predmet drugom sudu cija nadleznost postoji prema izmenjenim okolnostima.) Subjekti vanparnicnog postupka . . .U tom smislu. dok se nacelo kontradiktornosti ne primenjuje.Sud postupa u vanparnicnom postupku inkvizitorski.Npr: postupak za proglasenje lica za umrlo je prava vanparnicna stvar.Vazi nacelo pismenosti.. ako to nalazu razlozi celishodnosti i zastite interesa ucenika u postupku.Ne primenjuje se pravilo perpetuatio fori. 127.Sud je u ovim postupcima duzan da o njihovom pokretanju uvak obavesti organ starateljstva. .) Nacelo zastite ucesnika u postupku .) Ucesnici 175 . te da po sluzbenoj duznosti donese i odluku o vracanju poslovne sposobnosti.Za sprovodjenje vanparnicnog postupka stvarno je nadlezan osnovni sud. cak i priznanje cinjenica ne oslobadja sud da i drugim dokaznim sredstvima pravilno utvrdi postojanje cinjenica koje su vazne za donosenje odluke. materijalna istina i ocena dokaza .) Ostala nacela vanparnicnog postupka . . 2. . . .) Sud . odnosno boraviste lica u cijem interesu se postupak vodi. mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi prebivaliste. 4.Postupak ovdi sudija pojedinac. tj.Sud je. 3. a postupak se pokrece po predlogu javnog tuzioca ili lica koje za pokretanje ima neposredni pravni interes.U ostalim vanparnicnim stvarima. duzan da utvrdjuje stanje zdravlja ovih lica. vec tezi da istinito utvrdi cinjenice od kojih zavisi pravilna primena imperativne materijalnopravne norme.

Ovde ne postoje stranke. B i D. ali izjavi zalbu na odluku suda. jer im zakon daje ovlascenje da podnesu predlog za pokretanje postupka i zbog toga spadaju u krug lica koja su po zakonu duzna da izdrzavaju unuka.U kontencioznim vanparnicnim postupcima.U pravim vanparnicnim stvarima.B i D su materijalnopravni ucesnici. bez obzira da li formalno ucestvuju u postupku. • ka svedoci se ne mogu saslusati lica koja imaju svojstvo formalnih ucesnika.Ova lica su materijalnopravni ucesnici. . .Ako to lice zaista i preduzme procesne radnje na cije preduzimanje ga ovlascuje zakon. .U ovom primeru.je lice o cijim pravima i obavezama odlucuje u postupku. Znacaj razlikovanja formalnog i materijalnog ucesnika: • sud je duzan da saslusa formalnog ucesnika. formalni ucesnik je svako lice kome zakon daje pravo na pokrene postupak ( materijalnopravni i formalni ucesnik se poklapaju ). . b) Formalni ucesnik u postupku koji se pokrece po sluzbenoj duznosti .STRANACKA I PROCESNA SPOSOBNOST 176 .. pojam materijalnog ucenika se poklapa s pojmom formalnog ucesnika.Npr: A ima babu B i dedu D. ono je formalni ucesnik u postupku.Pojam ucesnika u vanparnicnom postupku se striktno vezuje za adresate materijalnopravne norme. . odnosno organ kome zakon daje ovlascenje da podnese predlog za pokretanje postupka ili da preduzima procesne radnje. .Formalni ucesnik u ovakvim postupcima moze da bude samo neko lice iz kruga lica koja su ujedno i materijalnopravni ucenici. . a formalni ucesnici su samo A i B. vec samo ucesnici.U kontencioznim vanparnicnim stvarima. . . ucesnici su svi naslednici i legatari. odnosno za postojanje stvarne legitimacije. .Materijalnopravni ucesnik postaje formalni ucesnik: * kada se u postupku odlucuje o njegovim pravima i interesima. . D ne ucestvuje u postupku. .Ako se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.Postoje: a) Materijalnopravni ucesnik. . ako se u postupku ne pojavljuju kao formalni ucesnici. ucesnici se nazivaju predlagacem i protivnikom predlagaca. * kada preduzima procesne radnje. . . kao i lice ciji je status ili imovinskopravni polozaj tangiran odlukom vanparnicnog suda. dok svedociti mogu materijalni ucesnici. v) Formalni postupak koji se vodi po predlogu stranke . lice po cijem predlogu se pokrece postupak se naziva predlagac.Npr: u ostavinskom postupku.U kontencioznim vanparnicnim stvarima. materijalnopravni ucesnici su A. B podnese predlog sudu da se A lisi poslevne sposobnosti. • razlozi za iskljucenje i izuzeca sudije se odredjuju prema krugu materijalnih ucesnika. D postaje formalni ucesnik tek kad izjavi zalbu. ne formalnih.U ovim postupcima formalni ucesnik je svako lice. lice o cijim pravima i interesima se odlucuje je ucesnik. Odluka suda u vanparnicnom postupku tangira njihovu imovinskopravnu poziciju.

Ucesnik koji je upucen na parnicu. . duzan je da je pokrene u roku od 30 dana. . prvostepeni sud je duzan i neblagovremenu zalbu da dostavi drugostepenom sudu. kada postoji spor o cinjenicama.O zalbi ne mora nuzno da odlucuje visi sud.Ulozena zalba ne mora da ima suspenzivno niti devolutivno dejstvo ( sud moze da odluci da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja kada za to postoje vazni razlozi ). nuzno je da nova odluka suda ne dira u prava ucesnika. vanparnicni sud je duzan da okonca postupak. . . .U vanparnicnim postupacima koji se vode po sluzbenoj duznosti razlikovanje procesne i poslovne sposobnosti nema veci znacaj. sud prekida postupak i upucuje stranke na parnicu. premda se takav predlog smatra neblagovremenom zalbom. . . dok u kontencioznim stvarima koje se pokrecu po predlogu ucesnika ovo pitanje razlikovanja ima znacaj.I nakon provosnaznog okoncanja vanparnicnog postupka ucesnici mogu da povedu i tzv. kada je zalba izjavljena.. * U drugom. . . .U vanparnicnom postupku je nacelno dopustena revizija.Sud odlucuje u vanparnicnom postupku u formi resenja. odnosno drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom resenju.) Sudske odluke u vanparnicnom postupku . ukljucujuci i odlucivanje o prethodnim pitanjima. . jer i sam prvostepeni sud moze. .Rok za izjavljivanje zalbe nije prekluzivan. bez obzira da li su nastupali kao formalni ucesnici.Predlog za ponavljanje postupka se javlja u dva slucaja: * U prvom.Ovde je postojanje procesne sposobnosti procesna pretpostavka. prvostepeni sud ne moze da preinaci ili ukine svoje resenje. da donese novo resenje kojim preinacuje ili ukida zalbom pobijano resenje. . odredbe o parnicnoj sposobnosti treba shodno primeniti i na vanparnicni postupak. .Kada je podnet predlog za ponavljanje postupka. tako ako drugostepeni sud nadje da nema uslova da odluci o predlogu ka o neblagovremenoj zalbi.Treba naglasiti da su parnicni i vanparnicni sud nezavisni u odlucivanju.Pravo na ulaganje pravnih lekova imaju svi materijalnopravni ucesnici. Tada o predlogu za ponavljanje postupka odlucuje prvostepeni sud.Prvostepeno resenje kojim se postupak okoncava pobija se zalbom koja moze da se izjavi u roku od 15 dana.Kada ucesnik ne pokrene parnicu u roku.Vanparnicni sud samostalno odlucuje i o prethodnim pitanjima kada o njima nije vec pravosnazno resio drugi sud ili drzavni organ u drugoj vrsi postupka. tj. da sam resi prethodno pitanje i donese odluku u glavnoj stvari. 128. koji moze ( i ne mora ) da odlucuje i o neblagovremenoj zalbi. korektivnu parnicu ( ili upravni postupak ) o istom zahtevu o kome je odluceno u vanparnicnom postupku. .S druge strane.Ucesnik u vanparnicnom postupku moze da bude svako ko ima stranacku sposobnost. on se tretira kao predlog za ponavljanje postupka. on se tretira kao neblagovremeno podneta zalba. .Da bi prvostepeni sud ukinuo ili preinacio resenje ili da bi drugostepeni sud mogao da odlucuje o neblagovremenoj zalbi.Ali. . .Resenje mora da bude obrazlozeno kada je protiv resenja dopustena posebna zalba. . 177 .

ako se pod ovom podrazumeva negativno dejstvo odluke ( ne bis in idem ) i njeno obavezujuce pozitivno dejstvo u drugim postupcima. u novom postupku na osnovu istih cinjenica ne bi mogao da izvede drugi pravni zakljucak ).Ono sto je kljucno za vanparnicni postupak jeste ko je. 178 . U vanparnicnom postupku. te u neblagovremenoj zalbi. i to ne samo one cinjenice koje su postojale u vreme kada je doneta prvostepena odluka. u vanparnicnom postupku ne moze da se govori o formalnoj pravosnaznosti. ako je sud odbio predlog javnog tuzioca da se fizicko lice proglasi umrlim. . .Ako formalna pravosnaznost znaci nemogucnost pobijanja odluke suda redovnim pravnim lekovima. . jer nije njegov cilj da okameni pravno stanje.MATERIJALNA PRAVOSNAZNOST . ucesnici mogu da iznose nove cinjenice i po zalbi. ne moze biti govora o formalnoj niti materijalnoj pravosnaznosti.U ovakvim situacijama. .Resenje u vanparnicnom postupku moze da stekne svojstvo formalne pravosnaznosti samo: a) kada je zalba izjavljena u roku. .FORMALNA PRAVOSNAZNOST . v) kada je postupak okoncan sudskim poravnanjem.Dejstvo materijalne pravosnaznosti moze da se ogleda samo u ogranicenom broju kondemnatornih resenja. a drugostepeni sud je o njoj odlucio i odbio je kao neosnovanu ili preinacio resenje prvostepenog suda.Pravilno je shvatanje da resenja vanparnicnog suda ne proizvode dejstvo materijalne pravosnaznosti. odnosno kada su se svi ucesnici.U vanparnicnom postupku. .Za materijalu pravosnaznost podobne su sve odluke vanparnicnog suda cija je sadrzina negativna ( npr.I sam ZVP predvidja izricito da resenje doneto u vanparnicnom postupku ne sprecava ucesnike da o istom zahtevu povedu parnicu.Materijalnoj pravosnaznosti resenja donetog u vanparnicnom postupku protive se i principi o vremenskim granicama pravosnaznosti. .Dakle. b) kada se ucesnik. odrekli prava na zalbu ili od nje odustali ( onoliko koliko je to dopusteno u vanparnicnom postupku ).129. zajednicari ne mogu u izvrsnom postupku da tvrde da je njihov suvlasnicki udeo veci nego sto je to odredjeno u resenju vanparnicnog suda o deobi imovine. . parnicni sud koji odlucuje u istoj pravnoj stvari ne obavezuje resenje vanparnicnog suda. .Pitanje pravosnaznosti nije kljucno u vanparnicnom postupku. donetih u postupku u kome je sud resio neprave vanparnicne stvari i koja su stekla svojstvo formalne pravosnaznosti i izvrsnosti.O materijalnoj pravosnaznosti resenja u vanparnicnom postupku moze da bude govora samo onda kada je moguce da ono postane formalno pravosnazno. jer ucesnici mogu da uloze zalbu i neblagovremeno. . ako je to dopusteno. od kada i u kojoj meri obavezan da postuje resenje koje je doneo vanparnicni sud.Dokle god odluka suda moze da se pobija redovnim pravnim lekovima. . .Npr: A i B su zajednicari na kuci. . vec i cinjenice koje su nastale od tog momenta pa sve do donosenja odluke suda u drugom stepenu.) Pravosnaznost resenja u vanparnicnom postupku . sud utvrdi da se deoba mora izvrsiti javnom prodajom i podelom novca. .

. Naposletku. za testamentarnog naslednika je oglasen A. Pa ako je organ uprave doneo resenje o naturalizaciji lica A. .Preobrazajne presude donete u parnici ( razvod braka ) obavezuju vanparnicni sud. .Organi uprave su vezani konstitutivnim resenjima vanparnicnog suda. . a isto vazi i kada je vanparnicni sud uputio ucesnike postupka na parnicu. osim ako nisu nistavi.) Prethodno pitanje u vanparnicnom postupku . da smatra da je testament nistav.Negativne odluke vanparnicnog suda u statusnim i drugim stvarima ne obavezuju parnicni sud. Sud odluci da lisenju nema mesta.Npr: Javni tuzilac zahteva da se A lisi poslovne sposobnosti. ukidanjem resenja ne sme da se dira u prava drugih ucesnika u postupku. On ne moze da dovodi u pitanje zakonitost i tacnost odluke vanparnicnog suda. da udlucuju kao o prethodnim pitanjima. .Odluka drugostepenog suda deluje samo ex nunc.Npr: Ako V zahteva upis prava svojine na nepokretnosti u zemljisne knjige na osnovu presude parnicnog suda u kojoj je utvrdjeno da je on vlasnik stvari. A je drzavljanin Nemacke ali tvrdi da je dobio i drzavljanstvo Srbije. presude parnicnog suda su obavezujuce za vanparnicni sud. .To znaci da resenje o ukidanju ili preinacenju prvostepenog resenja ima dejstvo samo ex nunc.Npr: U ostaviskom postupku.Kondemnatorne i deklarativne odluke vanparnicnog suda ( narocito ostavinsko resenje ) ne obavezuju parnicni sud.. za razliku od vanparnicnog suda. navodeci da on nije vlasnik nepokretnosti. kao sto je da li je fizicko lice liseno poslovne sposobnosti. .Deklaraticnim resenjima vanparnicnog suda organ uprave nije vezan. . Zakonski naslednici B i C su upuceni na parnicu radi osporavanja punovaznosti testamenta ( organ uprave moze. sud ne sme u zemljisnoknjiznom postupku da odbije zahtev V. ). A proda stvar K u toku trajanja vanparnicnog postupka. te i da razrezuje porez na imovinu B i C ). ako to nije protivno svrsi i cilj vanparnicnog postupka. . A zahteva u parnici povracaj stvari zbog nistavosti ugovora ( nedostatak poslovne sposobnosti ). . . vezan je odlukom o lisenju poslovne sposobnosti nekog lica ). dok u drugom slucaju izmena prvostepenog resenja ne sme da vredja prava drugih lica koja su zasnovana na pobijanom resenju.PRETHODNO PITANJE I KECINOG PRIRUCNIKA ( ovo je bitno ): 179 . ---* Dejstvo ukidanja ili preinacenja resenja u vanparnicnom postupku . tako da drugi sudovi i drzavni organi ne mogu o pitanjima.Po pravilu.130.Isto moze da ucini i drugostepeni sud povodom zalbe ili cak neblagovremene zalbe. .Npr: Sud odlucuje o lisenju poslovne sposobnosti A. .Prvostepeni sud je duzan da ukine ili preinaci svoje resenje kada je izjavljena zalba. . . . A) Vanparnicni sud i organ uprave .Za odlucivanje u statusnim stvarima fizickih lica iskljucivo je nadlezan vanparnicni sud. tim resenjem je vanaprnicni sud vezan. B) Vanparnicni sud i parnicni sud .Pozitivne konstitutivne odluke vanparnicnog suda obavezuju sud u parnici ( npr.Organ uprave nije vezan kondemnatornim resenjima vanaprnicnog sud ( deoba imovine.Vanparnicni sud je vezan konstitutivnim aktima organa uprave.Npr: Organ starateljstva je duzan da postavi staraoca licu lisenom poslovne sposobnosti.U prvom slucaju. .

dakle.Ako je nadlezni organ vec doneo odluku. . . .U ovom slucaju ucesnici se moraju uputiti da u odredjenom roku pokrenu parnicni ili upravni postupak u cilju donosenja odgovarajuce odluke. --> Drugo. kao i naredno 132. B) Pokretanje postupka .Vanparnicni sud ne moze odlucivati ako su sporne cinjenice od kojih zavisi odluka o prethodnom pitanju. . . vanparnicni sud ce nastaviti postupak ne vodeci racuna o prethodnom pitanju. 131.. vanparnici postupak se prekida sve do donosenja pravosnazne odluke o prethodnom pitanju. 180 .I sud moze na osnovu sopstvenih saznanja ( u vrsenju funkcije ili licnih saznanja sudije ) da dodje do zakljucka da postoji osnov za pokretanje postupka. jedna opsta struktura vanparnicnog postupka kojom bi se precizno. . ukljucujuci i ono od cijeg zavisi donosenje odluke o prethodnom pitanju. ta odluka vezuje vanparnicni sud.Kada je pokrece po sluzbenoj duznosti. . .Vanparnici sud moze odlucivati o prethodnom pitanju uz nesto snaznija ogranicenja od onih koja postoje u parnicnom postupku: --> Prvo.Posto odlucuje o predmetu za koji nije nadlezan.Postupak se moze ( kao sto je gore receno ) pokrenuti i po nacelu dispozicije predlogom fizickih ili pravnih lica ili drzavnih organa koje zakon ovlascuje na pokretanje. na nacin kako je to prisutno u parnicnom postupku.) Prvostepeni vanparnicni postupak7 A) Uvodne napomene .To prakticno znaci da od drzanja ucesnika u postupku zavisi da li ce vanparnicni sud biti u prilici da odlucuje o ovom pitanju. postoje vanparnicni postupci u kojima vanparnicni sud ne moze odlucivati povodom odredjenih prethodnih pitanja nego je obavezan da uputi ucesnike na pokretanje postupka pred nadleznim sudskim ili upravnim organom. odluka vanparnicnog suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u postupku u kojem je doneta. vec je regulativa o tome uglavnom sadrzana u odredbama kojima se uredjuju posebni vanparnicni postupci. .U slucaju da ucenik ne pokrene postupak u roku. .Ne postoji.U postupku svako cinjenicno pitanje. i odredjuje mu rok od 30 dana u kojem treba da pokrene parnicu/upravni postupak.Na pokretanje postupka pred nadleznim organom sud upucuje onog ucenika cije pravo smatra manje verovatnim.Postupak se moze pokrenuti i po sluzbenoj duznosti i po predlogu. odredili stadijumi prvostepenog postupka. . ucesnici mogu uciniti spornim. o prethodnom pitanju se moze odlucivati samo pod uslovom da o njemu vec nije odluceno u upravnom ili sudskom postupku.Odredbe ZVP-a gotovo da ne regulisu prvostepeni vanparnicni postupak. . to ne iskljucuje inicijativu zainteresovanih subjekata ( a to moze biti u privatnom ili javnom interesu ). 7 Ovo pitanje je izvadjeno iz Kecinog prirucnika. .Ako postupci budu pokrenuti u roku.

u vezi eksproprijacije.Prva procesna aktivnost u postupku jeste prethodno ispitivanje predloga ako je u pitanju postupak koji se pokrece po nacelu dispozicije. mogu predloziti ostali ucesnici pod uslovom da su ovlasceni da pokrenu taj postupak. . donosenju odluke o njegovom pokretanju prethodi pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki.Nastavljanje postupka.To se dalje prenosi i na organizaciju drugih procesnih ustanova. . .Do povlacenja predloga dolazi na osnovu izricite izjave predlagaca ili se to pretpostavlja zbog njegovog neopravdanog propustanja rocista ili zbog toga sto se nije odazvao na poziv suda radi saslusanja. . medja. . . postupku za produzenje roditeljskog prava. .. a bio je uredno pozvan. u postupku za davanje dozvole za stupanje u brak. . u roku od 15 dana od dana prijema odgovarajuceg obavestenja.Pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki znaci dalji nastavak postupka sve do momenta kada se steknu uslovi za donosenje meritorne odluke. i to je bitna razlika prema najraznovrsnijim formama davanja inicijative za pokretanje postupka koji se pokrece po sluzbenoj duznosti. .Samom radnjom tih lica ( predlagaca ) dolazi do pokretanja postupka. ..Povlacenje predloga. .. 181 .Kao najznacajnije moze se istaci da prvostepeni vanparnicni postupak nije podeljen na posebno odredjene i razdvojene procesne celine poput stadijuma pripremanja glavne rasprave i same glavne rasprave u parnicnom postupku.Dokazni postupak je deformalizovan.Principijelne razlike koje postoje izmedju razlicitih grupacija posebnih vanparnicnih postupaka sprecavaju formulisanje jedinstvenog koncepta ovog vida pravne zastite.Kada se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.Predlog se moze povuci do donosenja prvostepene odluke. .U slucaju negativnog odgovora odbacuje predlog i obustavlja postupak. deobe i upravljanja i koriscenja zajednickih stvari. pre svega na dokazni postupak koji prestaje biti lociran u jedan posebni ( i centralni ) deo prvostepenog postupka. . V) Tok postupka .Nekada je pokretanje postupka sasvim deformalizovano i svedeno na usmenu komunikaciju predlagaca i suda. postupku za proglasenje nestalog lca za umrlo. . ne znaci da ce doci do obustave postupka.Sudu se omogucuje da do relevantnog cinjenicnog stanja dolazi na nacin koji smatra najcelishodnijim ili u skladu sa konkretnim okolnostima odredjenog postupka. .Zajednicka obelezja su suzena.Opste odredbe ZVP-a ne odredjuju formu i sadrzaj predloga ( pismena forma se pretpostavlja ). . ali i do pravosnaznosti okoncanja postupka uz dodatna ogranicenja ( ukoliko povlacenje ne vredja prava drugih ucenika u postupku na koje se odnosi prvostepena odluka ). . .Ovo pravilo nema apsolutni znacaj. pa tako npr. postupku raspravljanja zaostavstine. sudskog depozita. bez obzira da li je izricito ili precutno.Obavezno zakazivanje rocista se odredjuje u: postupku za lisenje i vracanje poslovne sposobnosti.Posle toga sud utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki od kojih zavisi dopustenost maritornog odlucivanja. .Funkcija pomenutih rocista nije jednoobrazna i postoje razlike u pogledu sadrzaja procesnih aktivnosti koje se njima obavljaju. zajednicki predlog ucenika moze biti povucen izjavom jednog od predlagaca..

. . . imajuci u vidu zalbene razloge.U navedenom smislu.) Lisenje poslovne sposobnosti . . . 2. kao i organu starateljstva. 132.Ako sud nadje da je predlog osnovan. njegovog staraoca.Kada resenje postane pravosnazno. te da na to rociste obavezno pozove organ starateljstva.U ovoj komponenti neblagovremena zalba ni u cemu nije drugaciji pravni lek od onog podnesenog u roku.U slucaju delimicnog lisenja poslovne sposobnosti.Sud je duzan da po sluzbenoj duznosi da prati zdravstveno stanje lica koje je liseno poslovne sposobnosti.Postupak za lisenje poslovne sposobnosti se pokrece kada postoji sumnja da punoletno lice nije u stanju da se stara o svojim pravima i obavezama zbog toga sto je nesposobno da normalno rasudjuje.Sud je duzan da zakaze rociste na kome ce odluciti o predlogu. . .Postupak je hitan. ne postoje bitnija odstupanja u odnosu na zalbu izjavljenu u okvirima zakonskog roka. . .Ponakad je nuzno da se dusevno bolesnom licu ogranici sloboda kretanja. postupanje i odluke drugostepenog suda.U postupku o pojedinim vanparnicnim stvarima trajanje postupka se vremenski ogranicava.Postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti ili na predlog lica koja su enumerisana u ZVP. postupati po neblagovremenoj zalbi znaci postupati po vanrednom pravnom leku.Propustanje roka za podnosenje zalbe u parnicnom postupku ima za posledicu nastupanje formalne pravosnaznosti prema stranci koja ga je propustila..predloga za ponavljanje postupka. pa npr.) Zadrzavanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi . organu koji vodi zemljisnu ili drugu javnu knjigu nepokretnosti. ali i radi zastite drugih. 133.) Vanparnicni postupci povodom uredjenja licnih stanja 1. postupci koji su uredjuni Zakonom o privrednim drustvima se moraju okoncati u roku od 60 dana od prijema predloga za pokretanje.Ovaj postupak se pokrece i vodi radi zastite licnosti i zdravlja dusevno bolesnog lica.) Neblagovremena zalba u vanparnicnom postupku . u samoj organizaciji pravnog leka. . lice prema kome se postupak vodi. potpuno ili delimicno. . . sud je duzan da odredi poslove koje to lice moze preduzimati samostalno.S druge strane. 182 .U daljem toku postupka ona moze koristiti samo vanredna pravna sredstva. . sud ga dostavlja maticaru radi upisa u maticnu knjigu. donece resenje kojim doticno lice lisava poslovne sposobnosti. odnosno privremenog zastupnika i predlagaca. sud mora doneti resenje o zadrzavanju odredjenog lica u ustanovi u roku od 15 dana a najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka. te da odmah donese resenje o vracanju poslovne sposobnosti kada prestanu razlozi zbog kojih je lice liseno poslovne sposobnosti.ZVP potencira navedeno obelezje jer neblagovremenoj zalbi daje ulogu jednog drugog vanrednog pravnog leka.

a ima vise od 70 godina. ukoliko utvrdi da su prestali razlozi za njegovo zadrzavanje.U ovom postupku se nestalo lice proglasava za umro kada vise ne postoje sigurni dokazi da je ono zivo. 183 . 3. • lice je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim dogadjanjima. odnosno boraviste. a o njegovom zivotu nij ebil ovesti godinu dana od prestanka neprijateljstva. ili ukoliko sud na bilo koji nacin sazna da je nestalo lice zivo.Predlog za proglasenje moze podneti svako lice koje ima neposredni pravni interes. sud izdaje oglas u kome navodibitne okolnosti slucaja i poziva nastalo lice. . .Oboleli moze odlukom suda da se zadrzi najduze godinu dana u ustanovi.Kada se neko prinudno prima na lecenje u ustanovu. ondaju duzna da 30 dana pre proteka vremena zadrzavanja da o tome obavesti sud i predlozi produzenje.Ovo resenje moze da se ukine ukoliko se doticno lice licno javi sudu. .Sud moze i pre proteka odredjenog vremena da donese resenje o pustanju lica. b) U drugoj fazi. • poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o njegovom zivotu. i ako oceni da jesu. sud proverava da li su ispunjene procesne i materijalnopravne pretpostavke za vodjenje postupka.Sud po sluzbenoj duznosti pokrece i vodi postupak za zadrzavanje u ustanovi ( to cini i kada na bilo koji nacin sazna da je lice primljeni u ustanovu ). onda odredjuje nestalom licu staraoca ciji je zadatak da prikupi dokaze o nastanku. a okolnosti pod kojima je lice nastalo cine verovatnim da vise nije u zivotu. na koju se primenjuju pravila koja vaze za pobijanje resenja o lisenju poslovne sposobnosti. .. . kao i javni tuzilac.Sud donosi resenje o zadrzavanju u roku od 15 ( eventualno 30 ) dana. Materijalni uslovi za proglasenje nestalog lica umrlim: • poslednjih 5 godina o njemu nije bilo nikakvih vesti. . da se bez odlaganja jave sudu. . . v) Treci stadijum pocinje nakon isteka roka od 3 meseca od objavljivanja oglasa. . a ako ustanova smatra da je potrebno jos. ukoliko se naknadno sazna tacno vreme smrti. pozaru. kao i svako drugo lice koje zna nesto o njegovom zitovu. odnosno zivotu nestalog lica i da ih iznese pred sud.Za odlucivanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je nastali imao poslednje prebivaliste.Do izmene resenja dolazi.Protiv resenje o zadrzavanju je dopustena zalba. • lice je nastalo u brodolomu. sama ustanova je duzna da o tome obavesti mesno nadlezno sud u roku od 3 dana. a o njegovom zivotu nije bilo vesti 6 meseci od prestanka opasnosti.Postupak se sprovodi u 3 sukcesivna stadijuma: a) U prvom. i tada sud zakazuje rociste na kome se izvode dokazi.) Proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti . te ako se nadje da su se ispunili uslovi. sud donosi resenje kojim nestalo lice proglasava umrlim. . koje se ne poklapa sa pretpostavljenim. .Postoji dovrovoljno ( pismeno ovlascenje u prisustvu dva svedoka bolesnog lica ) i prinudno zadrzavanje. saobracajnoj nasreci ili drugoj neposrednoj zivotnoj opasnosti.

te se brak moze zakljuciti samo na osnovu dozvole suda.. 184 .) Produzenje roditeljskog prava .Naknadno sam dodao i nesto iz Kecinog prirucnika.Pravosnazno resenje kojim se dozvoljava zakljucenje otklanja postojanje smetnje.. . zaostalog dusevnog razvoja.Ostavinski postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti cim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglaseno za umrlo.Na rocistu se saslusavaju roditelji obavezno.One se odredjuju samo na predlog lica koje za to ima pravni interes(npr.Predmet ovog postupka je odlucivanje o produzenju roditeljskog prava posle punoletstva deteta.U ovom postupku se detetu obavezno odredjuje staralac koji ga zastupa. i da li se dete u statusu izjednacava s mladjim ili starijim maloletnikom. ..U postupku raspravljanja zaostavistine ( ostavinskom postupku ) sud utvrdjuje ko su naslednici umrlog. a organ starateljstva daje misljenje o celishodnosti produzenja roditeljskog pava.Sud odlucuje na rocistu na koje poziva organ starateljstva.nije u stanju da se samo stara o svojim pravima i interesima. telesnih mana. sud je duzan po sluzbenoj duznosti ( ili po predlogu deteta. .4. .U postupku se odlucuje da li ce se dozvoliti zakljucenje braka kada postoje otklonjive smetnje. . . . kao i o svojoj licnosti.Postupak pokrecu roditelji ili organ starateljstva. 8 Ovo pitanje je samo ukratko napisano. .tj..) Davanje dozvole za stupanje u brak .Revizija u ovom postupku nije dopustena. 134.Ako su naslednici nepoznati. nepoznatog prebivalista ili ih uopste nema. kada ono zbug dusevnog bolesti. dete.Mesno je nadlezan sud na cijem podrucju predlagac ima svoje prebivaliste/boraviste. . onda se postupak pokrece zajednickim predlogom.Kada prestanu razlozi za produzenje. jer je u knjizi pisano uglavnom ono sto smo vec ucili iz naslednog.Za raspravljanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je umrli imao u vreme smrti prebivaliste/boraviste.. mislim da nije potrebno vise na ispitu od ovoga.U resenju u kome sud produzava roditeljsko pravo odredjuje.. ostavinski sud moze odrediti mere za obezbedjenje zaostavistine u toku celog postupka. poverilac ostavioca ) ili organa starateljstva. 5. takodje. . . . a kada oba verenika ne ispunjavaju uslove. zalbu moze da izjavi samo maloletnik. roditelja ili organa starateljstva ) da donese odluku da roditeljsko pravo prestaje. staraoca deteta i njegove roditelje. . .RASPRAVLJANJE ZAOSTAVISTINE .) Vanparnicni postupci povodom uredjenja imovinskih odnosa8 . . .Protiv resenja kojim se odbija predlog.Postupak se pokrece na predlog lica koje ne ispunjava uslove za punovaznost braka.Privremene mere moze narediti sud na cijem podrucju je ostavilac umro i sud na cijem se podrucju nalazi njegova imovina. koja imovina sacinjava njegovu zaostavstinu i koja prava iz zaostavstine pripadaju naslednicima i drugim licima..

a jos manje materijalne ucesnike u ostavinskom postupku. . ostavinski sud prekida raspravljanje i upucuje na parnicu onog ucesnika cije pravo smatra manje verovatnim.. o njemu odlucuje sam ostavinski sud.Resenje o nasledjivanju je merotorna i konacna odluka ostavinskog suda ( ne moze biti delimicno resenje ) kojim se utvrdjuje: sta cini zaostavstinu.Gosn. • donosenje resenja o izvrsenju.Predmet spora izmedju naslednika jeste samo postojanje naslednog prava ili visina naslednog dela. . . premda uopste nije ucestvovalo u ostavinskom postupku.Ako su za ucenike sporne cinjenice. ostavinski sud moze da postavi i privremenog staraoca zaostavstine. . vanparnicni sud nastavlja i dovrsava ostavinski postupak ne uzimajuci u obzir pravo za koje je ucenik upucen na parnicu. 185 . Ranko kaze ovako: . . deo resenja o nasledjivanju kojim se utvrdjuje sastav zaostavstine ne obavezuje ni formalne. u zavisnosti od njegove prirode.Ukoliko izmedju samih naslednika ili naslednika i legatara postoji spor. . koliki su im delovi.Ostavinski sud donosi resenje o prekidu postupka i upucuje ucesnike na parnicu i kada izmedju njih postoji spor o sastavu zaostavstine. . koja prava pripadaju legatarima i koja prava na zaostavstini pripadaju drugim licima.Oni mogu i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da isticu u parnici zahteve koji ne proizlaze iz naslednopravnog odnosa da se izdvije pojedine stvari ili prava iz zaostavstine. . . Ostavinski postupak se obavlja u nekoliko faza: • priprema raspravljanja zaostavstine. ono je obavezujuce samo za formalne ucenike u ostavinskom postupku. vec u parnicnom i eventualno upravnom postupku. .Ostavinski sud u oba slucaja samostalno resava prethodno pitanje.U preduzimanju prethodnih radnji pored ostavinskog suda ucestvuju i nadlezni organi uprave. moze i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da ostvaruje svoja nasledna prava u parnici. .Radi zastite interesa naslednika i ocuvanja nasledne mase.Nacin resavanja spora zavisi od toga li se stranke spore o cinjenicama na kojima se pravo zasniva ili se spor tice primene prava. * Objektivno. . .Lice koje je naslednik po normama ZON. . (-) Prethodne radnje . • popis i procena zaostavstine.Suprotno tome .Tok postupka cine dve celine: prethodne radnje i raspravljanje zaostavstine. ko su naslednici.Resenje o nasledjivanju nema dejstvo materijalne pravosnaznosti: * Subjektivno. a pri tom je nebitno da li se ucesnici spore oko cinjenica ili prava.Ako ucesnik ne pokrene parnicu u odredjenom roku. • raspravljanje zaostavstine. on se ne resava u ostavinskom postupku. kada se spori o primeni prava.Ostavinski sud je vazan presudom parnicnog suda. .O naslednim pravima naslednika i legatara ne moze se vise odlucivati ni u parnicnom ni u vanparnicnom postupku.Pravilo o prekidu ostavinskog postupka i upucivanju na parnicu se primenjuje i kada su sporne cinjenice od kojih zavisi resenje prethodnog pitanja. • postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice. .

.Postupak po prijemu smrtovnice vodi se pred ostavinskim sudom i moze rezultirati obustavljanjem postupka ako prema podacima iz smrtovnice ostavilac nije imao ni nepokretnu ni pokretnu imovinu. licima koji su testamentarni naslednici.Mere obezbedjenja zaostavistine mogu biti odredjene u toku celog postupka. pretpostavlja da prihvataju nasledje. kao i o postojanju testamenta i pozivaju se da odmah dostave pismeni testament. . . .Sud proglasava testament kada ustanovi da je lice koje je ostavilo testament umrlo.Ako medju strankama postoji spor o pravu na legat ili o drugom pravu iz zaostavstine. 186 . a lica pozvana na nasledje ne zahtevaju sprovodjenje postupka.Upozoravaju se da se u slucaju njihovog izostanka sa rocista ili nedavanja izjave o prihvatu nasledja. (-) Resenje o nasledjivanju . o deci. . a u smrtovnicu se unose podaci: o umrlom licu. obavestava ih javnim oglasom i poziva da se jave u roku od godinu dana ostavinskom sudu. i to sud kod kojeg se testament nalazi.Ako sud nema saznanje o postojanju naslednika. da li je testament predat zatvoren ili otvoren. a vrsi se po odluci ostavinskog suda ili na zahtev nekog od naslednika ili legatara.Do obustave moze doci i ako je ostavilac imao samo pokretnu imovinu. se zajedno sa izvornim testamentom i drugim ispravama dostavlja ostavinskom sudu.O proglasenju pismenog testamenta sastavlja se zapisnik u koji se unosi: koliko je testamenata pronadjeno. . . .Zapisnik koji potpisuju sudija. ili da naznace svedoke usmenog testamenta.Sud pristupa donosenju ovog resenja kada utvrdi kojim licima pripada pravo na nasledje. sud upucuje stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom ali nece prekidati raspravljanje zaostavstine.Smrtovnicu sastavlja maticar. podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini i njenoj vrednosti. o ostalim srodnicimakoji su zakonski naslednici. zapisnicar i svedoci. koji svedoci su prisustvovali otvaranju i proglasenju testamenta.Vec u momentu sastavljanja smrtovnice proverava se da li je posle umrlog ostao pismeni testament i ako jeste. koji datum nose i gde su pronadjeni. u slucaju da nijedan od naslednika nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog naslednika.U ovoj fazi postupka raspravljaju se pitanja koja se ticu zaostavstine. . . velicine naslednog dela i prava na legat.Popis i procenu imovine umrlog vrsi opstinski organ uprave. .Popis i procena ce se izvrsiti i bez odluke suda prilikom sastavljanja smrtovnice ako to trazi neki od naslednika ili legatara.. ta pitanja se resavaju u vanparnicnom postupku. a prekida ostavinski postupak ) vec postoji spor o primeni prava. ko ih je predao sud.Prethodne radnje obuhvataju: sastavljanje smrtovnice. obezbedjenje zaostavstine. postupak sa testamentom i postupak po prijemu smrtovnice. (-) Raspravljanje zaostavstine . i da ce sud odlucivati o njihovim pravima prema podacima kojima raspolaze.Zainteresovana lica se obavestavaju o pokretanju postupka. o bracnom drugu. . odnosno ispravu o usmenom testamentu ako se kod njih nalazi. prava na nasledje. popis i procenu imovine ostavioca. . a moze i sud. bez obzira da li je nadlezan za raspravljanje zaostavstine. podaci o eventualnim dugovima.Ako izmedju naslednika ne postoji spor o cinjenicama ( kada se upucuju na parnicu. dostavlja se sudu zajedno sa smrtovnicom. (-) Postupak po prijemu smrtovnice . (-) Postupak sa testamentom .

Radi se o nepravom kontencioznom vanparnicnom postupku..U vanparnicnom postupku se odredjuje visina naknade za eksproprisanu nepokretnost kada se korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik nepokretnosti nisu sporazumeli o visini naknade ili kada je njihov sporazum osporio javni pravobranilac.Resenje o nasledjivanju sluzi kao osnov za raspodalu zaostavstine ako se po njegovoj pravosnaznosti pronadje imovina. . .Sud donosi resenje kojim odredjuje oblik i obim.ODREDJIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST A) Predmet postupka . koji je hitan i vidi se po sluzbenoj duznosti.Sud po sluzbenoj duznosti naredjuje izvrsenje potrebnih upisa u odgovarajuce javne knjige i predaju tih upisa ovlascenim licima.U navedenim slucajevima. V) Resenje o naknadi . kada se pronadje imovina za koju se u vreme donosenja resenja nije znao da pripada zaostavstini koje se neki od naslednika ranije odrekao. .Na rociste se poziva i javni pravobranilac. . . . sukorisnika i drugih zajednicara.Drugostepeno resenje o naknadi se ne moze pobijati revizijom. te je izvrsni naslov. odnosno visinu naknade.Regulisanje postupka ostvarivanja pravne zastite povodom naslednopravnih zahteva koji se pojavljuju po pravosnaznosti resenja o nasledjivanju se ogranicavaju na slucajeve: kada se naknadno pronadje testament.Predmet postupka jeste uredjivanje nacina upravljanja i koriscenja zajednicke stvari suvlasnika. .Pravilo je da nadlezni drzavni organ zakljuci sporazum s vlasnikom eksproprisane nepokretnosti o visini naknade koja treba da se isplati vlasniku. .Takav sporazum se zakljucuje u roku od 2 meseca nakon sto je resenje o eksproprijaciji postalo pravosnazno.Resenje se dostavlja svim naslednicima i legatarima.O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odlucuje u vecu sastavljenom od predsednika veca i dvojice sudija porotnika. B) Postupak .U ovom postupku.UREDJENJE UPRAVLJANJA I KORISCENJA ZAJEDNICKE STVARI A) Predmet postupka .Sporazum predstavlja poravnanje zakljuceno u upravnom postupku. 187 .Troskove postupka snosi korisnik eksproprijacije. . . . ako je on ocenio da sadrzina sporazuma ide na stetu drzave. kada se kao naslednik pojavi lice koje nije ucestvovalo u postupku raspravljanja zaostavstine. vec se upucuju da o svojim zahtevima pokrenu parnicni postupak. za koju se u vreme donosenja resenja nije znalo ( dakle. legitimisana lica ne mogu svoja prava ostvarivati u ostavinskom postupku. . (-) Naslednopravni zahtevi posle pravosnaznosti resenja o nasledjivanju . kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavstine. zakazivanje rocista je obavezno. te se izvode dokazi o vrednosti nepokretnosti koje sud pribavlja po sluzbenoj duznosti ( nalazi i misljenja vestaka ). nema potrebe da se donosi novo resenje ). izuzev troskova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg vlasnika nepokretnosti. na kome se obavezno saslusavaju korisnik eksproprijacije i bivsi vlasnik nepokretnosti. .

. sud ce prekinuti vanparnicni postupak do okoncanja parnicnog ( ili upravnog ) postupka.U ovom postupku je rociste obavezno. . .Ako predlagac ne pokrene parnicu u roku od 30 dana. .U ovom postupku je predvidjen izuzetak od pravila da vanparnicni sud samostalno odlucuje o svim prethodnim pitanjima. . zajednicke prostorije u zgradi ). . sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva sve zajednicare i lica koja na predmetu deobe imaju stvarna prava.Ako saglasnosti nema.Predlog moze da podnese svaki zajednicar koji smatra da je povredjen u pravu upravljanja ili koriscenja zajednicke stvari ( npr. a sporazum proizvodi dejstvo sudskog poravnanja. . odnosno imovine. .Izmenju zajednicara postoji spor koji prethodi pokretanju postupka. i on mora da sadrzi podatke o predmetu deobe. sud ce izvesti dokaze i na osnovu njih ce doneti resenje kojim uredjuje nacin koriscenja i upravljanja zajednickom stvari.Predlogom moraju da budu obuhvaceni svi zajednicari. ..Ako to nije slucaj. . .Postupak se pokrece predlogom koji moze da podnese svaki zajednicar. . a ako ucesnik ne pokrene ove postupke u roku.Predlog za deobu se moze podneti tek ako medju zajednicarima. pa ako to i ucine. smatra se da je predlog povukao. . o upravljanju i koriscenju stvari odlucuje sud.Svim ovim situacijama je zajednicko da je za upravljanje i koriscenje zajednicke stvari potrebna saglasnost svih ili vecine zajednicara.. udelima zajednicara. onda se razvrgnuce vrsi u parnicnom postupku.Kada je medju zajednicarima sporno pravo na stvar povodom koje se postupak vodi ili je sporan obim ili udeo u pravu. . .Protiv resenja suda nije dopustena revizija. B) Predlog i postupak . vanparnicni sud prekida postupak i upucuje predlagaca na parnicu. odnosno suvlasnicima nema spora o svojinskim pravima . 188 . . on onda ima dejstvo sudskog poravnanja. B) Predmet postupka .Ako sporazum zajednicara izostane.DEOBA ZAJEDNICKE IMOVINE A) Sporazum ucenika .Pravosnaznost resenja vanparnicnog suda nije smetnja da se ucesnici docnije u parnici pozivaju na svojinska i druga stvarna prava u odnosu na stvar.Ako postoji spor.Predlog mora da obuhvati sve zajednicare i mora da sadrzi potrebne podatke o zajednickoj stvari i razloge zbog kojeg se postupak pokrece. na kojem sud prvo poziva zajednicare da zakljuce sporazum. sud ce uputiti predlagaca da u odredjenom roku pokrene parnicu ili upravni postupak. te stoga ovaj postupak spada u neprave. V) Upucivanje na parnicu . V) Postupak . onda ce se smatrati da je predlog povukao. i samim zajednicarima.Deoba zajednicke stvari ili imovine se vrsi samo ako o tome nema sporazuma medju zajednicarima. kontenciozne vanparnicne postupka.Zajednicari i suvlasnici mogu da se izricito ili precutno sporazumeju o deobi zajednicke stvari.Nakon prijema predloga.Ako ucesnik pokrene postupak u zadatom roku.

) Sastavljanje isprave i potvrdjivanje sadrzine isprave . a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. . . .Sud se ovde ne upusta u svojinskopravna pitanja. narocito saslusanja ucesnika. * pravicnoscu. .Na rocistu sud ce utvrditi granicnu liniju izmedju parcela i obeleziti je granicnim znacima. .Za sastavljanje isprave mesno je nadlezan svaki opstinski sud.Stoga.Sud se prilikom uredjenja medja rukovodi sledecim principima: * principom jaceg prava.U slucaju da predlagac ne dodje na rociste. osteceni ili pomereni. . sudija najpre utvrdjuje identitet ucesnika. . .Odluka suda se donosi na osnovu izvedenih dokaza. .Potrebno je i prisustvo dva punoletna svedoka. u skladu sa odredbama materijalnog prava. osim ako njegove potrebe ne opravdavaju da se stvar dodeli upravo njemu.Resenje vanparnicnog suda je jedna od retkih odluka suda u vanparnicnom postupku koja prozivodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.UREDJENJE MEDJA A) Predmet postupka .Postupak se pokrece predlogom koji moze podneti svaki od vlasnika ili korisnika susednih nepokretnosti.) Vanparnicni postupci povodom isprava 1.Nije moguce da sud dosudi stvar samo jednom suvlasniku. . . onda ce se smatrati da je predlog povucen ).Revizija nije dozvoljena. nastanak subjektivnog prava ili pravnog posla se ne temelji na javnim ispravama.G) Resenje suda . * principom poslednjeg mirnog poseda. . kad je to zakonom oderedjeno onda predlog moze podneti i nadlezni organ. 189 . sud moze zakazati rociste u sudu na koje poziva ucenike i pokusava da oni postignu sporazum oko uredjenja medja. ono ce se ipak odrzati ukoliko to predlozi neko od ucenika ( ukoliko to niko ne uradi. sud zakazuje rociste na licu mesta i na njega poziva ucesnike.Priliko sastavljanja isprave. a ako ona nije moguca onda civilnu.Po prijemu predloga.Nacelno. . uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova. B) Predlog i postupak .Sud ce izvrsiti fizicku deobu.U ovom postupku.Ovaj postupak se sprovodi kada je za nastanak prava ili punovaznost pravnog posla potrebno da on bude zakljucen u formi javne isprave. 135. gorenavedenu normu treba primenjivati na slucajeve kada to Zakon izricito nalaze ili kada su stranke svojim sporazumom predvidele da odredjeni pravni posao sacine uz prisustvo sudije. geometre i svedoke. sud utvrdjuje medje izmedju susednih nepokretnosti kada su medjni znaci unisteni. V) Resenje suda . .U slucaju neuspeha. koje predstavlja izvrsni naslov i izvrsava se u okvirima ZIP. .

. pojedinacne hov podlozne amortizaciji ( skladisnica. a za ostale isprave. 190 . . .Ponistaj znaci da resenjem suda isprava gubi svoju pravnu valjanost.)..).Potvrdjivanje sadrzine vrsi se tako sto sudija stavlja potpis na ispravu i pecat suda. zatim ispituje da li postoji slobodna volja ucenika da zakljuce pravni posao..Cilj ovog postupka jeste da sud potvrdi sadrzinu privatne isprave.U ovom postupku se ponistavaju domace isprave na kojima se neposredno zasnivaju neka materijalna prava ( npr.) Potvrdjivanje sadrzine isprave . odnosno da potvrdi da je tacno ono sto u njoj pise ( do potvrdjivanja dolazi npr. hov. . 3. nuzno je da je cuvanje neophodno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. pravila za sastavljanje isprava primenjuju se mutatis mutandis i na sastavljanje sudskog testamenta.Postupak se pokrece predlogom u kome se obrazlaze zbog cega je cuvanje isprave nuzno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava.Stoga. cekovi. debitne kartice. a tumaci kada testator ne zna jezik koji je u sluzbenoj upotrebi. sud potvrdjuje sadrzinu privatne ili druge nejavne isprave kada je to zakonom odredjeno ( to treba razlikovati od overe potpisa ). tj. duzan je i da ucesnicima objasni smisao pravnog posla i da im ukaze na njegove pravne posledice. ) i cije je posedovanje nuzno radi ostvarenja tih prava. .Svedoci prisustvuju sastavljanju sudskog testamenta kada je testator nepismen. sud donosi resenje kojim odbija da sastavi ispravu. . konosman.) Sastavljanje sudskog testamenta . kada je nuzno da se potvrdi sadrzina isprave koja sadrzi podatke o srodstvu odredjenih lica kako bi ona mogla da ostvaruju svoja nasledna prava ). ako za ovaj pravni posao nije nesto drugo odredjeno. zavestalac sam cita zapisnik o testamentu i duzan je da izjavi da je njegova poslednja volja verno unesena.Nacelno. . lice koje protivpravno ili slucajno dodje u posed isprave ne moze da vrsi prava koja su inkorporisana.Nakon sto je sudija sacinio zapisnik.Sudija ispituje da li ucesnici imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se trazi za zakljucenje pravnog posla u pitanju. . .U ovom postupku.Sudija salusava slobodno kazivanje zavistaoca i unosi u zapisnik njegovu izjavu. menice. obveznice. ili je nem/gluv. .Ako utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za punovaznost pravnog posla.) Ponistenje ( amortizacija ) isprave A) Predmet postupka . gradjevinska ili radna dozvola. onako kako je to zavestalac ucinio.Kod nas ne postoji mogucnost amortizacije serijskih hov ( akcije. dok su ostale hov.. ..Sud je duzan da primi na cuvanje testament. . . verno. 5. kao i da vrati ispravu njenom podnosiocu na njegov zahtev.) Cuvanje isprava . varanti.S druge strane. 4. 2. pravosnazno resenje o ponistaju isprave zamenjuje nestalu ispravu dok se ne izda nova.Sud je duzan da predlagacu izda potvrdu o prijemu izprave na cuvanje.

moze sudski ponistiti i isprava na kojoj se zasniva neko nematerijalno pravo. obnovi ili prenese na drugo lice. .Sud zakazuje rociste po proteku oglasnog roka. on je duzan da je zadrzi i da sud obavesti o imenu lica koje mu je podnelo ispravu radi ispunjenja obaveze. . sud donosi resenje o ponistenju isprave. izdavalac i sva lica koja su istakla prigovor protiv predloga.Na osnovu pravosnaznog resenja kojim se isprava ponistava.Duznik ne moze da tvrdi da nije znao da je pokrenut postupak za amortizaciju isprave. hov i druge isprave koje se mogu unovciti. B) Postupak .Ako predlog nije odbacen. a moze da zahteva da mu duznik o njegovom trosku izda novu ispravu. . ako predlagac ne polozi na vreme novac za izdavanje oglasa. .Obaveza postoji jedino kada je to predvidjeno posebnim materijalnopravnim propisima. ako ne postoje podaci na osnovu kojih nadlezni organ moze da izda duplikat isprave. predlagac moze da ostvaruje sva prava koja su inkorporisana u ponistenoj ispravi. . kao i cinjenicne navode iz kojih proizlazi da je predlagac ovascen da podnese predlog i da postoji verovatnoca da je siprava nestala ili unistena.) Sudski depozit A) Predmet postupka . G) Polozaj duznika iz isprave .Sud ce obustaviti postupak za ponistaj: ako predlog bude povucen. na koje se pozivaju predlagac. .Kada primi izjasnjavanje. a na osnovu rezultata dokaznog postupka. takodje.Po pravilu. . sud oglasom objavljuje pokretanje postupka za ponistaj isprave.Po odrzanom rocistu.Ukoliko duznik u medjuvremenu dodje u posed iprave. . . ako trece lice donese licu ispravu ili dokaze postojanje isprave..Kod nas se.Sud odbacuje predlog ukoliko nadje da nisu ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka. sud nalaze izdavaocu isprave i poveriocu da se u odredjenom roku izjasni da li je isprava izdata i da li postoje smetnje da postupak bude sproveden.Od gorenavedenog momenta. .Predlod sadrzi identitet isprave. u sudski depozit se predaju novac. D) Resenje suda . odnosno resenje o odbijanju preloga za ponistaj isprave. . niti sme da je preinaci. plemeniti metali i druge dragocenosti. . ne postoji obaveza suda da prima stvari u sudski depozit i da ih cuva. duznik ne sme da ispuni obavezu iz isprave.Ova zabrana traje sve dok resenje o ponistenju isprave ili o obustavi postupka za ponistaj iprave ne postane pravosnazno.Postupak pokrece predlogom svako lice koje je na osnovu isprave ovlasceno da ostvaruje neko pravo ili koje ima pravni interes da se isprava ponisti. V) Odbacivanje predloga i dalji postupak . 136.Cinjenica da predlog ne sadrzi sigurne dokaze da je isprava izgubljena nije dovoljna da bi se predlog odbacio.Oglas proizvodi dejstvo na pravni polozaj duznika iz isprave od momenta kada mu je dostavljena ili od momenta kada je na drugi nacin saznao za pokretanje postupka amortizacije.Nacelno. . 191 .

. .Medjutim. oznaci njihovu vrednost i navede lice u ciju korist se polazu. B) Postupak .Osnovanost predloga se uvek ceni sa stanovista materijalnopravnih propisa ( docnja.Ali. . 137.Ali postoje i situacije u kojima duznik nece da postupi po zapovesti iz sudske odluke.Sud moze da odbaci predlog ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta ili ako predlagac ne predujmi troskove cuvanja.Resenje suda sadrzi oznacenje lica koje je ovlasceno da preuzme predmet. vec samo pojedine stvari ili prava iz te imovine. sud je duzan da primi u depozit bilo koje predmete kada je zakonom odredjeno da duznik moze umesto ispunjenja da polozi stvar kod suda koju duguje.U izvrsnom postupku se i obezbedjuju potrazivanja poverilaca koja nisu utvrdjena pravosnaznom odlukom suda.Kako je samopomoc zabranjena. te moze doneti resenje kojim odredjuje da predlagac preuzme stvar. kao i uslove pod kojima korisnik moze da podigne predmete iz depozita. .). . . .Sudski izvrsni postupak je zakonom uredjen postupak u kome se realizuju ovlacenja poverioca iz pojedinacnih pravnih akata. . 192 . . G) Resenje suda . . . ako predmet ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje. ako ispunjava uslove za prijem stvari.Ako korisnik ne zeli da podigne predmet. cinjenica da su ugovaraci u losim licnim odnosima ). . sud o tome izvestava predlagaca.Predmet izvrsenja ili obezbedjenja u sudskom izvrsnom postupku nije citava imovina duznika.Pravo na sudsku zastitu obuhvata i pravo titulara sudske odluke da drzava prinudno izvrsi sudsku odluku protiv duznika.Za raspodelu troskova vaze opsta pravila vanparnicnog postupka. . troskove snosi protivnik predlagaca kada je pao u poverilacku docnju i time inicirao pokretanje postupka za smestaj stvari u sudski depozit. nacin. .. sud resenjem utvrdjuje da je predmet postao drzavna svojina.) Izvrsni postupak. primenom monopola sile drzave. i to na prinudan nacin. dok su drugi razlozi irelevantni ( npr.Sudski izvrsni postupak je samo prirodan nastavak kognicionog postupka.Predlagac je duzan da u predlogu opise predmete. V) Preuzimanje stvari .Sud poziva korisnika da u odredjenom roku primi predmet iz depozita. rok i uslov za preuzimanje..Sudski izvrsni postupak je samostalan deo gradjanskog procesnog prava. i on se odvija po drugacijim principima od onih u kognicionom postupku. pojam i obelezja . ali i upozorenje na pravne posledice. . poverilac moze na prinudni nacin da ostvari svoje potrazivanje prema duzniku jedino u sudskom izvsnom postupku.Pravilo je da duznik iz sudske odluke dobrovoljno postupi onako kako mu je to sud nalozio.Ako predmet ne podigne korisnik u roku od 3 godine od kada je uredno pozvan da to ucini.Pokrece se predlogom u kome predlagac mora da navede razloge zbog kojih se predmeti deponuju.

Ovo nacelo znaci da je sud vezan izvrsnom ispravom ( pravosnaznim pojedinacnim pravnim aktom ) koja sluzi kao osnov za izvrsenje.Sud je vezan ovim predlogom. te nema dvostranacja jer sud ne moze da bude stranka ( nema izvrsnog poverioca ). 2.Postupak prinudnog izvrsenja moze da se pokrene i po sluzbenoj duznosti.Kada se izvrsni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. te potpuno ili delimicno povlacenje predloga za izvrsenje.Poveriocu ne sme da se preda manje nego sto potrazuje. ali ne i kada se time dira u stecena prava trecih lica. vec je duzan da bez odlaganja donese resenje u izvrsenju kada mu je podnet predlog za izvrsenje. a radi se o postupcima izvrsenja naplate novcanih kazni u parnicnom postupku izrecenim zbog nepostovanja prvesne discipline. .Izvrsni sud ne moze da ispituje da li je ona zakonita i tacna.Medjutim. .138.) Nacela izvrsnog postupka 1. .) Nacelo formalnog legaliteta . . . . .Postavlja se pitanje koliko je ova konstrukcija odrziva iz ugla prava na pravicno sudjenje..Kada izvrsni poverilac povuce predlog za izvrsenje. .U vezi sa sadrzinom predloga za izvrsenje vazi nacelo dispozicije.Izvrsni poverilac ne moze sudu da preda blanko predlog za izvrsenje.U izvrsnom postupku vazi nacelo sudskog kretanja postupka: Izvrsni poverilac nije duzan prakticno da preduzima nikakve procesne radnje u postupku. naplate taksi i troskova postupka.U izvrsnom postupku se ne sprovodi novi kognicioni postupak u vezi s pravom ili pravnim ovlascenjem koje sud treba prinudno da izvrsi.) Nacelo dispozicije i nacelo sudskog kretanja postupka . .Potpuno namirenje poverioca ne sme da ima za posledicu da se duznik ekonomski unisti. .Od drugih dispozitivnih procesnih radnji stranaka od znacaja je npr. ako su ispunjene i druge procesne pretpostavke. . to znaci da postupak pokrece sam sud.Naime. izvrsni postupak se obustavlja. ocekujuci da ce sud sam da odredi predmet i sredstvo ( nacin ) izvrsenja. osim da podnese predlog za izvrsenje. predlog izvrsnog poverioca da se izvrsenje odlozi. 3. potrazivanja.) Nacelo zastite duznika . kao i naplate novcanih kazni koje se izricu u izvrsnom postupku..Od nacela sudskog kretanja postupka treba strogo razlikovati pokretanje izvrsnog postupka po sluzbenoj duznosti ( nacelo oficioznosti ). .Izvrsenjem ne sme da se vredja pravo na postovanje njegove licnosti. 193 .Izvrsni postupak se pokrece na predlog za izvrsenje koji sudu podnosi izvrsni poverilac. . dok duzniku ne sme da se uzme vise nego sto duguje. znacaj dispozitivnih procesnih radnji u sudskom izvrsnom postupku je mali. . jer se on odvija po sluzbenoj duznosti od momenta kada je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za izvrsenje specificira predmete izvrsenja: nepokretne ili pokretna stvari. . .

U izvrsnom postupku vaze jos 3 principa koja se ticu vremenskog redosleda namirenja: * Princip realnog prioriteta.Po prirodi stvari. Tek nakon namirenja ovih potrazivanja.Pravilo je da izvrsi sud odredjuje izvrsenje onim sredstvom i na onim prdmetima koji su navedeni u predlogu za izvrsenje. ostecenje ili umanjenje vrednosti. .Ako je izvrsni poverilac ranije stekao zalozno pravo na predmetu izvrsenja pravnim poslom.) Nacelo vremenskog redosleda . . izvrsni sud je duzan da prioritetno resava o predlogu poverioca za odredjenje provremenih mera. a kada se prodaje nepokretnost onda se prodaje po trzisnoj ceni.Ovo nacelo vazi u dva smisla: a) Prvo. svota novca. radi zastite imovinske pozicije duznika. . izvrsenje na primanjima vijnih invalida moze da se odredi samo radni namirenja potrazivanja za naknadu stete nastale usled ostecenja zdravlja ). 194 .Vremenski redosled postupanja suda s predlozima za izvrsenje nema nikakvog uticaja na vremenski redosled namirenja poverioca.prvenstvo u namirenju se stice bez obzira na to kada je steceno pravo na namirenje ( namirenje potrazivanja za zakonsko izdrzavanje ). b) Drugo. ako je to dovoljno za namirenje. obuca. oni se namiruju onim redom kako su vremenski stekli pravo na namirenje. b) Drugo. .Od osnovnig principa u redosledu odstupa se samo u dva slucaja: kada drugaciji redosled postupanja zahteva priroda potrazivanja i kada to zahtevaju posebne okolnosti slucaja. . . 4. . ima prioritet u odnosu na poverioca koji je stekao sudsko zalozno pravo. v) Trece.. izvesne stvari koje cine osnov minimalne egzistencije duznika ne mogu biti predmet izvrsenja ( odeca. ako se na istoj stvari sprovodi izvrsenje u korist vise izvrsnih poverilaca protiv istog duznika. * Princip egaliteta.).. sud je duzan da predmete uzima u rad po vremenskom redosledu po kojem ih je primio.Sticanje prava na namirenje zavisi od predmeta izvrsenja.. . a potom potrazivanja na osnovu zakonskog izdrzavanja. namiruju se: poreske i druge dazbine. medjutim.srazmerno namirenje poverilaca istog reda.Od ekonomske ruine duznik se stiti na sledeci nacin: a) Prvo. gleda se da se postigne najbolja cena. potrazivanja obezbedjena zaloznim pravom. * Princip ekskluziviteta.Kada se stvari prodaju na javnoj prodaji ili pogodbom. potrazivanja na osnovu naknad stete zbog ostecenja zdravlja. min.na odredjenim predmetima namiruju se samo neka potrazivanja ( npr. . ..Posebnim okolnostima slucaja smatraju se one koje su od uticaja na predmet izvrsenja.Sticanje prava na prioritetno namirenje vezano je sticanje sudskog zaloznog prava na predmetu izvrsenja ( izvrsni poverilac stice sudsko zalozno pravo na pokretnoj stvari u momentu kada sudski izvrsitelj potpise zapisnik o popisu stvari ). . izvrsenje se uvek sprovodi samo u obimu koji je dovoljan da se potrazivanje namiri. sud moze po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka.Kada izvrsni poverioac namiruje svoje novcano potrazivanje na pokretnim stvarima vazi princip vremenskog prioriteta. u toku postupka moze da dodje do promene sredstva izvrsenja ( na predlog duznika koji moze da postavi do preduzimanja prve izvrsne radnje ).Iz cene koja je dobijena prodajom nepokretnosti namiruju se najpre troskovi izvrsnog postupka. narocito one koje mogu da uticu na njegovu propast. da u resenju o izvrsenju ogranici izvrsenje na odredjene predmete duznika. .

U izvrsnom postupku jedan sud moze da bude nadlezan da donese resenje o izvrsenju.Kada sudski izvrsitelj strankama ili ucesnicima u postupku pricini nesavesnim ili nezakonitim radom stetu.. .On je ovlascen da zatrazi i asistenciju policije koja je duzna da sudskom izvsitelju pruzi svu neophodnu pomoc u toku sprovodjenja izvrsenja. a po pravnim lekovima vece od trojice sudija. B) Sudski izvrsitelj .Stranke u izvrsnom postupku su izvrsni poverilac i izvrsni duznik.Zahtev za iskljucenje. V) Stranke . .Najcesce su to tuzilac i tuzeni ( parnicni postupak ) ili formalni ucesnici ( vanparnicni postupak ).) Nacelo efikasnosti . vazi prekluzija za propustanje zakonskih ali i sudskih rokova.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsenja stvarno je nadlezan osnovni sud a u privrednim stvarima privredni sud. . ali ima i siroka diskreciona ovlascenja. . .U prvom stepenu odlucuje sudija pojedinac. 139.Mesna nadleznost suda se odredjuje shodno vrsti i sredstvu izvrsenja ( na pokretnoj/nepokretnoj stvari. b) Drugo. osim ako se ne pobija resenje o izvrsenju. .5. 195 . odnosno izuzece sudije mora da se dopusti sve do okoncanja izvrsnog postupka ( a ne do isteka roka za podnosenje pravnog leka.ZIP konkretizuje ovo nacelo na tri nacina: a) Prvi nacin se tice kratkih rokova za preduzimanje procesnih radnji: o predlogu za izvrsenje sud je duzan da odluci u roku od 3 dana.Ostvarenje prava na sudsku zastitu postize se samo oko se izvrsni postupak sprovede bez odlaganja i odugovlacenja.Stranke i ostali ucesnici u izvrsnom postupku ne mogu da uloze nikakvo efikasno pravno sredstvo protiv nezakonito i nepravilno preduzetih izvrsnih radnji. da vrsi radnje u okviru zakljucka izvrsnog suda.U izvrsnom postupku se ne primenjuju pravila o vracanju u predjasnje stanje. .). medjutim.On je duzan da postuje licnost duznika i njegove porodice.) Nacelo pismenosti . . a izostanak stranaka sa rocista nema nikakav uticaj na dalji tok postupka. 6. . . v) Trece. ukoliko sud smatra da je celishodno. za preduzimanje odredjenih procesnih radnji koje odredjuje sud rok ne moze biti duzi od 3 dana. za njeno otklanjanje odgovara Srbija. principijelno je predvidjena nadleznost suda na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste. a drugi da sporvede izvrsenje. .) Subjekti izvrsnog postupka A) Sud . . procesna disciplina ucenika u izvrsnom postupku obezbedjuje se novcanim kaznama.Neposredne radnje u postupku izvrsenja sprovodi sudski izvrsitelj ( radnik u sudu ).Izvrsni postupak se odvija na osnovu podnesaka. kako to zakon kaze ).Rocista se zakazuju izuzetno.

- Ako izvrsni poverilac ili izvrsnik duznik nemaju stvarnu legitimaciju, sud ukida resenje o izvrsenju po zalbi izvrsnog duznika. - Stranke u izvrsnom postupku moraju da budu jasno odredjene, jer uvek mora da se zna u korist koga i protiv koga se sprovodi izvrsenje. - Ako to nije slucaj, izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. - Poseban problem se javlja kada nakon pravosnaznosti sudske odluke koja predstavlja izvrsni nalov dodje do materijalnopravne sukcesije, tako da se izvrsni postupak ne sprovodi u korist lica na koje glasi izvrsna isprava ili protiv lica na koje glasi izvrsna isprava. - Kada je u pitanju univerzalna sukcesija, sukcesor moze da povede ili nastavi izvrsni postupak. - Svojstvo sukcesora dokazuje konacnom odlukom donetom u parnicnom, upravnom ili prekrsajnom postupku. - U slucaju singularne sukcesije ( cesija ), svojstvo sukcesora se dokazuje javnom ispravom ili overenom privatnom ispravom. - U nasoj praksi, sudovi uvek zahtevaju da singularni sukcesor povede novi izvrsni postupak, sto je pogresno. - Pitanje legitimacije stranka u izvrsnom postupku nije procesnopravno, vec materijalnopravno, pa stoga, sud ne sme da odbaci predlog za izvrsenje, ako izvrsni poverilac u predlog za izvrsenje pruzi dokaz o pravnom sledbenistvu. G) Ucesnici - Ucesnici su lica ciji je imovinskopravni polozaj neposredno tangiran izvrsnim postupkom. - To su u prvom redu vlasnik stvari koja je obuhvacena popisom stvari koje su predmet izvrsenja, te duznik samog izvrsnog duznika kada je predmet izvrsenja plenidba potrazivanja. - Drugi ucesnici su banke, drzavni organi...

140.) Tok izvrsnog postupka
- Prvostepeni postupak ima dva stadijuma: * U prvom sud odlucuje o odredivanju ( dozvoli ) izvrsenja. * U drugom se izvrsenje sprovodi. - Sprovodjenje izvrsenja sleduje samo pod uslovom da je, u celini ili delimicno, usvojen predlog izvrsnog poverioca i doneto resenje o izvrsenju. - Ako je odluka negativna i sud donese resenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvrsenje, sprovodjenju izvrsenja se ne pristupa. - U ovom slucaju stadijumu dozvole izvrsenja moze sledovati drugostepeni, zalbeni postupak, a od ishoda tog postupka zavisi da li ce doci do sprovodjenja izvrsenja. - Granice izmedju prvostepenog u drugostepenog postupka su relativizirane. - Moguce je da provstepeni postupak ( sprovodjenje izvrsenja ) tece uporedo sa zalbenim postupkom. - Zalba protiv resenja o izvrsenju principijelno ne odlaze izvrsenje i njegovom sprovodjenju se najcesce pristupa odmah po donosenju resenja bez obzira na eventualno izjavljivanje zalbe. - S druge strane, postoji mogucnost postupanja i po neblagovremenoj zalbi, i time se sasvim omeksava granica izmedju stadijuma dozvole izvrsenja i stadijuma sprovodjenja izvrsenja. - Zakljuckom se izdaje nalog sudskom izvrsiocu za sprovodjenje pojedinih procesnih radnji i odlucuje o pitanjima upravljanja postupkom.9
9

U sklopu ovog pitanja pricati i 141. i 142. pitanje..

196

141.) Odredjivanje izvrsenja
- U prvom stadijumu postupka sud odlucuje o tome da li ce odrediti izvrsenje potrazivanja utvrdjenog u izvrsnoj ili verodostojnoj ispravi. - O predlogu za izvrsenje mora da se odluci resenjem u roku od 3 dana od njegovog podnosenja. - Postupak je pismen: O odredjivanju izvrsenja sud odlucuje na osnovu podataka sadrzanih u predlogu za izvrsenje i prilozenih ( obligatornih ) isprava. - Izvrsnom duzniku se ne pruza mogucnost izjasnjavanja, a o pokretanju postupka se ne obavestava ako sud odbaci predlog za izvrsenje kao nedopusten ili odbije kao neosnovan. - O predlogu se odlucuje resenjem u kojem moraju da budu navedeni sledeci podaci: izvrsni poverilac i duznik, izvrsna ( odnosno verodostojna ) isprava o potrazivanju, potrazivanje izvrsnog poverioca, sredstvo i predmeti izvrsenja i svi drugi podaci potrebni za sprovodjenje resenja. - U resenju o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave sud obavezuje izvrsnog duznika da u roku od 8 dana namiri potrazivanje zajedno sa troskovima i odredjuje izvrsenje radi ostvarenja tih potrazivanja. - Resenje o izvrsenju dostavlja se i izvrsnom poveriocu i izvrsnom duzniku, dok se resenje kojim se odbija predlog za izvrsenje dostavlja samo izvrsnom poveriocu. - Kada je u pitanju izvrsenje na novcanom potrazivanju, resenje o izvrsenju se dostavlja i duzniku izvrsnog duznika. - Resenje o izvrsenju nad sredstvima na racunu izvrsnog duznika se dostavlja i organizaciji za prinudnu naplatu. - Ako sud koji donosi resenje o izvrsenju nije nadlezan za sprovodjenje izvrsenja, on upucuje resenje nadleznom sudu radi njegovog dostavljanja stranakama i drugim adresatima, kao i radi sprovodjenja izvrsenja.

142.) Sprovodjenje izvrsenja
- Sprovodjenje izvrsenja jeste poseban stadijum prvostepenog postupka. - Ne postoji sistem pravila koji bi se sprovodjenje izvrsenja ostvarivalo po jednom opstem metodu koji bi vazio u svim postupcima. - Osnovne odredbe ZIP-a regulisu samo ogranicen broj pitanja koja imaju opsti domen primene. - Veoma iscrpna regulativa se nalazi, medjutim, u delu ZIP-a u kojem su sadrzana posebna pravila o sprovodjenju izvrsenja novcanih i nenovcanih potrazivanja. - Osnovno je pravilo da ovaj stadijum postupka sleduje po okoncanju stadijuma odredjivanja izvrsenja i donosenja resenja o izvrsenju. - Prelazak iz jednog u drugi stadijum ostvaruje se po sluzbenoj duznosti i pre nastupanja pravosnaznosti resenja o izvrsenju pre svega u cilju sprecavanja izvrsnog duznika da osujeti sprovodjenje izvrsenja. - Izvrsenje se sprovodi danju do 20h, radnim danima. - Izvrsitelj je ovlascen da udalji lice koje ometa sprovodjenje izvrsenja i da dobije odgovarajucu pomoc policije. - Stranke i ucesnici u postupku mogu od suda zahtevati otklanjanje nepravilnosti koje je sudski izvrsitelj ucinio u sprovodjenju isvrsenja, a sud resenjem moze ukinuti nezakonite i nepravilne radnje izvrsitelja. - Sledi deo iz Jaksiceve knjige: 197

- Izvrsenje se sprovodi preduzimanjem izvrsnih radnji ( sredstava izvrsenja ) koje imaju za cilj da se prinudno naplati poveriocevo potrazivanje. - Sredstva izvrsenja se sprovode na predmetima izvrsenja ( sve stvari i prava duznika ). Sredstva izvrsenja radi namirenja novcanih potrazivanja: - Popis, procena i prodaja pokretnih stvari. - Utvrdjivanje vrednosti i prodaja nepokretnosti. - Zaplena potrazivanja izvrsnog duznika prema njegovom duzniku i prenos tih potrazivanja na izvrsnog poverioca. - Plenidba dela zgrade i njen prenos na izvrsnog poverioca. - Zaplena stednog uloga i tekuceg racuna i isplata poveriocu. - Zaplena, procena i prodaja hov. Sredstva izvrsenja radi reazliacije nenovcanih potrazivanja: - Oduzimanje i predaja stvari izvrsnom poveriocu. - Ispraznnjenje i predaja nepokretnosti izvrsnom poveriocu. - Prinuda nad duznikom kada dogovanu radnju samo on moze da izvrsi. - Vracanje stvari u posed izvrsnom poveriocu... - Sredstva izvrsenja su data zakonom numerus clausus, te nije dopusteno da se procesnim ugovorima predvijdaju neka druga, ali je dozvoljeno da se takvim ugovorima ogranicava upotreba nekih sredstava i predmeti izvrsenja.

143.) Izvrsni postupak na osnovu izvrsne isprave10
A) Izvrsna isprava - Izvrsna isprava je pojedinacni pravni akt kojim je autoritativno utvrdjeno postojanje potrazivanja. To su samo one isprave za koje je zakon odredio da se smatraju izvrsnim ispravama- numerus clausus: • izvrsna sudska odluka. • izvrsno sudsko poravnanje. • izvrsna odluka doneta u upravnom ili prekrsajnom postupku. • poravnanje doneto u upravnom postupku. • strane sudske i arbitrazne odluke. • druge isprave koje se na osnovu posebnih zakona smatraju izvrsnim ispravama.11 - Izvrsnom odlukom suda smatra se presuda suda, resenje suda, platni nalog i arbitrazna odluka. - Sve sudke odluke nisu ujedno i izvrsne isprave: Deklaratorne i preobrazajne odluke suda ne mogu biti izvrsne isprave, jer one po svom sadrzaju i po svojoj zapovesti neposredno kreiraju novo stanje. - Svojstvo izvrsne isprave ima samo kondemnatorna presuda ili resenje, i to bez obzira na to da li sadzi osudu na cinjenje, necinjenje, propustanje ili trpljenje. - Izvrsna isprava je i resenje suda kojim on odredjuje privremene mere radi obezbedjenja potrazivanja poverioca.

10

Delove ovog pitanja treba pricati i uz 140. pitanje koje je kucano iz Kecinog prirucnika posto ga nema pod tim naslovom u Jaksicevoj knjizi. 11 Ove tacke stavljam zato sto se svidjaju Ivani Martinovic ( Rondi ) 06/576 :-)

198

- Prema Zakonu o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar zaloznog prava, izvrsnu ipravu predstavlja i izvod iz Registra zaloge. - S druge strane, izvrsnom ispravom se ne smatra ugovor o hipoteci i zalozna izjava. B) Izvrsnost izvrsne isprave 1.) Nastupanje izvrsnosti - Izvrsna isprava postaje izvrsna kada je pravosnazna i kada istekne rok u njoj za dobrovoljno izvrsenje obaveze. - Paricioni rok se odredjuje u samoj izvrsnoj ispravi i iznosi 15 dana (8 dana u trgovinskim stv.). - Rok pocinje da tece kada se izvrsna isprava dostavi izvrsnom duzniku. - Rok se prekida ako izvrsni duznik ulozi redovni pravni lek, te pocinje da tece ponovo nakon odluke drugostepenog suda. - Ako u izvrsnoj ispravi nije naveden paricioni rok, to cini izvrsni sud resenjem o izvrsenju. - Rok za dobrovoljno izvrsenje se odredjuje samo u onim sudskim odlukama koje glase na cinjenje. - Momenat nastupanja izvrsnosti sudskih odluka koje glase na cinjenje ili trpljenje se poklapa s momentom nastupanja pravosnaznosti sudske odluke. - Dakle, izvrsnost izvrsne isprave normalno vremenski sledi nakon njene pravosnaznosti. - Izuzetak moze da postoji samo ako Zakon izricito predvidja da ulaganje redovnog pravnog leka nema uticaja na nastupanje izvrsnosti isprave. - Tada izvrsna isprava moze da se izvrsi i pre nego sto postane pravosnazna. - Kada je u izvrsnoj ispravi duznik obavezan na placanje ili izvrsenje cinidbe, izvrsnost nastupa tek kada je potrazivanje dospelo. - Kada je dopelost cinidbe vezana za nastupanje roka koji je kalendarski odredjen ( iseljenje iz stana ), izvrsni poverilac ne mora da dokazuje nastupanje roka. - Drugacije je sa ispunjenjem uslova: Izvrsni poverilac je duzan da dokaze da je uslov nastupio, i to tako sto izvrsnom sudu podnosi javnu ispravu ili privatnu overenu ispravu. - Ako izvrsni poverilac to nije u mogucnosti da pribavi, nastupanje uslova dokazuje pravosnaznom odlukom suda ili upravnog organa. - Ako izvrsna isprava sadrzi obavezu istovremenog ispunjenja obaveza izvrsnog poverioca i izvrsnog duznika, izvrsnost nastupa kada izvrsni poverilac podnese sudu bilo kakav dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. 2.) Klauzula ( potvrda ) izvrsnosti - Ova klauzula se stavlja na izvrsnu ispravu i znaci sluzbenu potvrdu da je izvrsna isprava stekla svojstvo izvrsnosti i predstavlja procesnu pretpostavku za vodjenje izvrsnog postupka. - Potvrdu izvrsnosti daje onaj drzavni organ koji je odlucivao u prvom stepenu. - On je, takodje, ukida resenjem, ako se ispostavida izvrsna isprava nije stekla svojstvo izvrsnosti. - Medjutim, stavljanje klauzule izvrsnosti nije nuzno, ako je izvrsni sud onaj koji je i doneo izvrsnu ispravu. - Duznik moze da pobija izvrsnu klauzulu posebnim predlogom upucenim sudu koji ju je i izdao, ali i pravnim lekovima ( zalba, prigovor ) u izvrsnom postupku ( ne moze u parnici ). - Na sudsko poravnanje se ne stavlja ova klauzula, vec ono postaje izvrsno kada je potrazivanje dospelo. - Potvrda o izvrsnosti je akt sudske uprave ( pisarnica ) koji se stavlja u formi beleske na otpravak sudske odluke.

199

trpljenje ili propustanje se izvrsni duznik obavezuje ili koju tacno stvar je duzan da preda poveriocu. odredjuje se i mesna nadleznost sudova kod pojedinih sredstava izvrsenja. tako da su razlozi za uzlaganje zalbe ograniceni samo na one cinjenice koja su nastupila nakon onog - 200 .Pocetkom toka izvrsnog postupka ne nastupa litispendencija.Izvrsni postupak pocinje da tece kada izvrsni sud dostavi izvrsnom duzniku predlog za izvrsenje .Predlog za izvrsenje podnosi izvrsnom sudu izvrsni poverilac. tacan rok za ispunjenje obaveze. Vanredni pravni lekovi nisu dopusteni. jer bi to bilo protivno cilju izvrnog postupka i nacelu efikasnosti. A) Zalba . vrsta i obim ispunjenja obaveze. . G) Predlog za izvrsenje . duznik i predmet. --> ako je predmet izvrsenja pokretna stvar. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje ako ne sadrzi tacan opis. . 144. kolicinu. . kao i potvrda o izvrsnosti. .U ispravi mora da bude navedeno na koje cinjenje. tacnu oznaku vrste.) Pravni lekovi u opstem izvrsnom postupku U izvrsnom postupku dopusteni su samo redovni pravni lekovi. . . predlog za izvrsenje se odbacuje kao neuredan. . trebalo bi da vaze sledeca pravila: --> ako je predmet izvrsenja nepokretnost. . D) Odluke suda .U slucaju da se jedan postupak izvrsenja okonca potpunim namirenjem poverioca. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. analogno pravilima koja se primenjuju na odvacivanje neuredne tuzbe. protiv koga i na cemu se sprovodi izvrsenje.Ako izvrsni poverilac ovako ne postupi.Obrnuto. . drugi se obustavlja.Uz predlog za izvrsenje prilaze se i izvrsna isprava ili verodostojna iprava. izvrsna isprava je podobna za izvrsenje.U pogledu odredjenosti.Dakle. ako u njoj nije tacno oznacen izvrsni poverilac. necinjenje. . odnosno odredivosti predmeta izvrsenja. a ona nije potpuno odredjena u tenoru sudske odluke.Zalbu ulaze izvrsni duznik kako bi otklonio dejstvo izvrsnosti izvrsne isprave. nema smetnji da izvrsni poverilac protiv duznika povede dva istovremena paralelna postupka po istoj izvrsnoj ispravi. .Sud ne obrazlaze resenje o izvrsenju kojim predlog za izvrsenje usvaja. .V) Podobnost izvrsne isprave za izvrsenje .U izvrsnom postupku sud donosi resenja i zakljucke.Dakle. ovo resenje mora da bude obrazlozeno kada se predlog odbacuje ili odbija. osim zahteva za zastitu zakonitosti koji izjavljuje javni tuzilac. istim ili razlicitim sredstvom izvrsenja.U izvrsnoj ispravi uvek mora tacno da se navede u ciju korist.Sud ne moze u izvrsnom postupku da ispituje tacnost i zakonitost izvrsne isprave.U skladu s mestom nalazenja stvari koje je predmet izvrsenja. ali je odrediva iz obrazlozenja sudske odluke.

Moguce je da izvrsni duznik tek u izvrsnom postupku stekne mogucnost da upotrebi dokaz da je potrazivanje izvrsnog poverioca prestalo ( npr. . Izvrsne smetnje su: • odredjenje izvrsenja u resenju o izvrsenju na stvarima na kojima zakon to nedopusta. ako je u instancionom postupku bio dopusten beneficio novorum. . Materijalnopravni razlozi: • nenastupanje roka ili uslova • prestanak potrazivanja. • ukidanje. nakon pravosnaznosti izvrsne isprave.Resenje o izvrsenju moze da se pobija iz sva tri razloga zbog kojih moze da se pobija i presuda parnicnog suda ( npr. . oprost duga ). te da se u zalbi pozove na cinjenicu da se potrazivanje ugasilo prebijanjem.Jer. izvrsni duznik moze da se poziva i na cinjenicu da se potrazivanje poverioca ugasilo kompenzacijom nakon momenta zakljucenja glavne rasprave u kognicionom postupku. ponistaj ili preinacenje izvrsne isprave. • odlaganje izvrsenja po predlogu izvrsnog poverioca. . moguce je da izvrsni duznik nakon ovog momenta stekne kompenzibilno potrazivanje prema poveriocu. B) Razlozi Procesni: • nenadleznost izvrsnog suda. • ponistaj ili stavljanje van snage sudskog poravnanja.procesnog momenta u kognicionom postupku za koji se vezuju vremenske granice pravosnaznosti izvrsne isprave ( zakljucenje rocista za gravnu raspravu u parnici ). • protek roka za podnosenje predloga za izvrsenje. • nedostatak izvrsnosti izvrsne isprave. kada dokazuje da se potrazivanje ugasilo ( prigovor kompenzacije. priznanica ). b) kada je potrazivanje prestalo na osnovu cinjenice koja je postojala pre vremena nastupanja izvrsnosti izvrsne isprave.Smisao mogucnosti ulaganja neblagovremene zalbe jeste ukazivanje sudu na cinjenicu da je izvrsni poverilac izgubio pravni interes za sprovodjenje izvrsnog postupka. sudski odlukama. . ali izvrsni duznik u izvrsnom postupku gasenje potrazivanja moze da dokazuje samo javnim ispravama. novacija.Izvrsni poverilac moze da ulozi zalbu samo ako je predlog za izvrsenje odbijen ili u vezi s troskovima izvrsenja.U praksi su najznacajniji materijalnopravni prigovori izvrsnog duznika.U neblagovremenoj zalbi.Izvrsni duznik moze da izjavi neblagovremenu zalbu iz dva razloga: a) kada je potrazivanja prestalo na osnovu cinjenice koja je nastupila posle izvrsnosti izvrsne isprave ili posle zakljucenja sudskog poravnanja. .Potrazivanje prestaje po odredbama materijalnog prava. . • nedostatak svojstva izvrsne isprave. . koji nije posedovao tokom prvostepenog kognicionog postupka. kao i pravosn. 201 . . • nedostatak stvarne legitimacije stranaka. .Ili. apsolutno bitna povreda odredaba postupka ).

Podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje je dopusteno samo ako je propusten rok da se izjavi zalba protiv resenja o izvrsenju ili prigovor protiv resenja o izvrsenju donetog na osnovu verodostojne isprave.V) Postupak .Sud bi trebalo ovaj prigovor da dostavi izvrsnom duzniku i izvrsnom poveriocu da se izjasne. .U ovom postupku vazi pretpostavka da su bracni dugovi suvlasnici na jednakim delovima na svim stvarima u kuci i poslovnoj prostoriji duznika. . .U prigovoru.Zalba nema suspenzivno dejstvo. vaze sledeca pravila: prvostepeni sud moze. D) Prigovor treceg lica . Najzad. .Ako mu to ne podje za rukom. On moze da odluci da uopste ne resava po zalbi kada je duzan da predmet dostavi na resavanje drugostepenom sudu. tj da podigne izlucnu tuzbu kojom trazi da parnicni sud proglasi izvrsenje na odredjenoj stvari nedopustenim ( ova tuzba je preobrazajnog karatera ). Dalje.Neretko se desava da predmet izvrsenja postanu i stvari koje su u vlasnistvu trecih lica. . . te da zahtevaju ovim prigovorom da sud proglasi izvrsenje nedopustenim na predmetu koji je u njihovom vlasnistvu. 202 . . i za odgovor ima rok od 3 dana. .Izlucnom tuzbom moze da se trazi da sud proglasi nedopustenim izvrsenje kada se stvar nalazi u drzavini duznika koji je primalac lizinga. izvrsni postupak se nastavlja uz pretpostavku da trece lice nema nikakva prava na stvari koja bi sprecila izvrsenje. ali trece lice moze da zahteva odlaganje izvrsenja. najpre. ali je propustio.Prigovore koje je mogao da iznese u zalbi. . .Zalba se podnosi onom sudu koji je doneo resenje u roku od 3 dana. zakupoprimac. sud ce uputiti trece lice da protiv izvrsnog poverioca pokrene parnicu u roku od 15 dana.Sto se tice devolutivnog dejstva.Izvrsni duznik je duzan da u zalbi iznese sve cinjenice i dokaze zbog kojih pobija resenje o izvrsenju. prvostepeni sud ne moze da odbije zalbu kao neosnovanu. trece lice mora da ucini najmanje verovatnim da ima pravo na stvari koje sprecava izvrsenje. ..Zalba na resenje o izvrsenju se dostavlja poveriocu na odgovor. da odbaci zalbu kao nedopustenu. Dj) Vracanje u predjasnje stanje . .Sud moze da zakaze i rociste da bi raspravljao sa stranakama o zalbi. . on moze da je usvoji kao osnovanu u celosti ili delimicno. . inace ga pogadja prekluzija.Zbog toga. . a ovo se dogadja jer se prilikom izvrsenja na pokretnim stvarima popisuju sve stvari koji se nalaze u drzavini izvrsnog duznika.Prigovor treceg lica i podnosenje izlucne tuzbe ne sprecavaju dalje sprovodjenje izvrsnog postupka.Prigovor moze da se izjavi pocev od popisa stvari.. ZIP daje mogucnost trecim licima da uloze prigovor prvostepenom sudu na resenje o izvrsenju. pa sve do okoncanja izvrsnog postupka. ne moze vise na iznosi u daljem toku izvrsnog postupka.Ako je prigovor osnovan.

duznik ocekuje da ce sudovi ukinuti izvrsnu ispravu ili ukinuti potvrdu o izvrsnosti. . 203 .Do obustave dolazi u onim slucajevima kada tokom postupka prestanu da postoje. po pravilu.U praksi. ponistena ili stavljena van snage. izvrsenje se moze odloziti samo jednom i to ne duze od 90 dana. . izvrsenje se odlaze do okoncanja parnicnog postupka ili postupka za ponistaj arbitrazne odluke. . sud je obavezan da zakaze i odrzi rociste. preinacena. v) ako je doneta prvostepena odluka kojom se ukida izvrsnost izvrsne isprave. .Stoga.Ako su razlozi fakultativni. .U predlogu mora da se naznaci rok za koji se trazi odlaganje.Pravni lekovi u izvrsnom postupku.Sud faklutativo ( moze a ne mora ) da odlozi resenje.Tacnije. pa sud nakon podnosenja predloga za izvrsenje po sluzbenoj duznosti preduzima mere koje vode hitnom okoncanju izvrsnog postupka.Odlaganje izvrsenja . do nastavka moze da dodje i ranije. . ili se pokaze da nisu ni postojale. a smisao odlaganja jeste da duznik ocekuje povoljan procesni polozaj u pogledu otklanjanja procesnih pretpostavki za izvrsenje. izvrsnog duznika ili treceg lica. . g) ako izvrsni poverilac nije ispunio ili ne pokazuje spremnost da istovremeno ispuni svoju dospelu obavezu. .Ako iz bilo kog razloga odredi odlaganje izvrsenja.Kod obaveznog odlaganja. a po predlogu poverioca. . b) Za odlaganje postoje opravdani razlozi koje duznik dokazuje javnom ispravom ili privatnom overenom ipravom.Obustavlja se i u slucaju kada je potvrda izvrsnosti pravosnazno ukinuta. ako odluci da podigne zahtev za zastitu zakonitosti izvrsne isprave. . odnosno konacno ukinuta.Po ovakvom predlogu izvrsnog duznika.Izvrsenje se moze odloziti potpuno ili delimicno po predlogu izvrsnog poverioca. . ako kumulativno: a) Duznik ucini verovatnim da bi mu sprovodjenje izvrsenja nanelo nenadoknadivu ili tesko nadoknadivu stetu.Sud obavezno odlaze izvrsenje ako se stekao jedan od sledecih uslova: a) ako je prvostepenom odlukom izvrsna isprava stavljena van snage. .Izvrsenje se obustavlja ako je izvrsna isprava pravnosnazno. izvrsni duznik najcesce trazi odlaganje izvrsenja.) Odlaganje i obustava izvrsenja . pretpostavke na osnovu kojih je doneto resenje o izvrsenju.145. nemaju suspenzivni karater. .Obustava izvrsenja ( iz Kecinog prirucnika ) . . . .Pravilo je da ce izvrsni sud mnogo brze da sprovede postupak izvrsenja.Do obustave dolazi po predlogu stranke ili po sluzbenoj duznosti.I javni tuzilac moze da zahteva odlaganje ili prekid izvrsenja.Izvrsenje uvek nastavlja izvrsni sud ix officio kada prestanu razlozi zbog kojih je odredio odlaganje. . . nego sto ce VKS da odluci po reviziji protiv izvrsne isprave i eventualno ukine je ili preinaci. ZIP poznaje institut odlaganja izvrsenja. sud moze da zahteva od izvrsnog duznika da polozi jemstvo. b) ako je arbitrazna odluka ponistena u prvom stepenu.

. . . .Odredjuje ih sud po zahtevu izvrsnog poverioca ako je pravilima obligacionog prava predvidjeno njihovo placanje zbog neispunjenja nenovcane obaveze.Dakle. .u kojem duznik kasni sa ispunjenjem nenovcane obaveze. . kao i njena visina.Duznik ima pravo da zahteva smanjenje iznosa dosudjenih penala ako.O obustavi izvrsenja odlucuje sud resenjem kojim ukida i sve sprovedene izvrsne radnje. sud se rukovodi ekonomskom snagom ili materijalnim prilikama lica kojem se odredjuje kazna. ZIP propisuje mogucnost izricanja novcanih kazni. ali i znacajem radnje koje je trebalo da se obavi. .. . prebijanjem potrazivanja. mesec.Fizickom licu se moze odrediti kazna u rasponu od 3000-150000 dinara. 204 . dobrovoljno ispuni svoju nenovcanu obavezu. .) Novcane kazne i sudski penali . . a pravnom licu u rasponu 30000-1500000 dinara.Od dispozicije izvrsnog poverioca zavisi da li ce zahtevati sudske penale ili pokrenuti izvrsni postupak.Mogucnost izricanja novcane kazne mora biti izricito propisana povodom preduzimanja odredjenih radnji. .Penali se odredjuju u odredjenom novcanom iznosu za svaki dan. banka. o on odlucuje resenjem hitno. nedelju.Na lice koje je dalo povoda za izricanje kazne pada i obaveza naknade troskova nastalih izricanjem i izvrsenjem kazne.Protiv resenja o izricanju kazne dozvoljena je posebna zalba u roku od 3 dana.Ako lice kojem je izrecena kazna ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili i dalje postupa protivno izrecenoj zabrani.Prilikom odredjivanja visine kazne.Pre izricanja kazne izvrsnom duzniku se pruza prilika da se izjasni. . ) koja ucestvuju u izvrsnom postupku.Novcane kazne . . .Do obustave dolazi i ako je potrazivanje prestalo usled propasti predmeta izvrsenja. . 146.Sudski penali ..Resenje o odredjivanju sudskih penala ima znacaj resenja o izvrsenju i sprovodi se prema pravilima za izvrsenje novcanog potrazivanja.. .Zahtev se moze postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvrdjeno pravosnaznom sudskom odlukom. ali se tim ne moze dirati u stecena prava trecih lica. po njihovom odredjivanju i pre nego sto izvrsni poverilac pokrene postupak izvrsenja.. zahtev za odredjivanje sudskih penala ne moze biti kumuliran sa predlogom za izvrsenje potrazivanja.Kao posebno sredstvo pritiska na izvrsnog duznika ali i na treca lica ( duznikov duznik.Sudski penali predstavljaju dodatni pritisak na izvrsnog duznika da izvrsi nenovcanu obavezu. a po potrebi se zakazuje rociste u cilju izvodjenja dokaza. smrti i prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika. .Zahtev se podnosi sudu koji je nadlezan za izvrsenje odluke kojom je utvrdjena nenovcana obaveza. . kazna se moze ponovo izreci u povecanom iznosu uz donosenje resenja o sprovodjenju izvrsenja prethodne kazne.

fizicka lica koja obavljaju privrednu delatnost.Primena ovog postupka izvrsenja zahteva da se. 205 .) Izvrsenje u trgovinskim stvarima . Verodotojne isprave su date enumerativno: • menica i cek s protestom i povratnim racunom.147. • overena zijava izvrsnog duznika koja ovlascuje izvrsnog poverioca na prenos novcanih sredstava. • izvodi iz poslovnih knjiga. 5. pak. 4. ispune uslovi koji se ticu pravnog statusa duznika u izvrsnom postupku. 12 Naredna dva pitanja ( 156 i 157. samo na osnovu verodostojne isprave. b) u drugom delu resenja.) Izvrsenje moze da se zahteva i odredi samo radi naplate novcanog potrazivanja. Ako se resenje o izvrsenju pobija samo iz drugog razloga.) Novcano potrazivanje sadrzano u ispravi mora da bude dospelo. postupak po prigovoru i odluke se donose.Nevezano za svojstvo izvrsnog poverioca. ) idu u sklopu ovog pitanja. resenje o izvrsenju se stavlja van snage.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsnog postupka na osnovu verodostovjne isprave vaze sledece razlike u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. • obveznica i druga hov izdata u seriji.ZIP sadrzi posebna pravila za postupak izvrsenja u trgovinskim i kvazitrgovinskim stvarima. i drugi. a postupak se nastavlja kao da je izjavljen prigovor protiv platnog naloga. • javna isprava koja konstituise novcanu obavezu.) Posebni izvrsni postupci . duznik u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moze da bude samo: a) Pravno lice. • akreditiv. • fatkura ( racun ).Izvrsni postupak moze da se odredi i provede bez izvrsne isprave. • bankarska garancija. sam nacin izvrsenja.) Prigovorom se pobijaju dva elementa resenja o izvrsenju: prvi. kao sto je to zlucaj sa zalbom protiv resenja o izvrsenju donetom na osnovu izvrsne isprave. 148. . prvenstveno. utvrdjenje obaveze izvrsnog duznika da plati odredjenu sumu.12 156. i ovaj deo resenja predstavlja izvrsnu ispravu. 2. . . a njihov smisao je da se olaksa i ubrza izvrsenje prvenstveno ratione personae kada stranke u izvrsnom postupku nisu fizicka lica ili su. 3.) Izvrsni postupak na osnovu verodostojne isprave .) Ovde prigovor ima suspenzivno dejstvo. sud nalaze izvrsnom duzniku da ispuni obavezu u roku od 3 ( odnosno 8 dana ).) Kada sud nadje da je prigovor osnovan.Sud na osnovu predloga poverioca donosi resenje o izvrsenju koje je u izreci dvodelno: a) u prvom delu. sud odredjuje prinudno izvrsenje potrazivanja koje je utvrdio u prvom delu resenja. .Ove odredbe su lex specialis u odnosu na opsti izvrsni postupak.

d. pod uslovom da je sacinjen u pismenoj formi i da je potpise ovlascenih lica za zastupanje overio nadlezni sud.Ako dostavljanje bude neuspesno. v) Fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren racun u smislu pravila o platnom prometu. procenu i prodaju pokretnih stvari izvrsnog duznika jedino utoliko sto je obavezni ucesnik u ovom postupku Centralni registar za hov. izvrsni poverilac mora u predlogu za izvrsenje da zahteva da se izvrsenje sprovede na akcijama ili udelima u privrednim drustvima. . . . naziv banke i broj racuna poverioca. . 3. dostavlja se licu koje je ovlasceno za zastupanje izvrsnog duznika. 206 . a ako ne moze ni njemu.) Dostavljanje predloga za izvrsenje izvrsnom duzniku se ne vrsi po ZPP. * overena isprava koja konstituise novcanu obavezu.Radnje izvrsenja u ovom postupku su: plenidba. 2. * svaki ugovor u privredi. . postupa se kao po predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave.fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti.Bez obzira na svojstvo izvrsnog poverioca i duznika.Skraceni izvrsni postupak moze da se zahteva i sprovede kada gorebavedeni privredni subjekti poseduju ispravu koja sadrzi nesumnjive podatke o postojanju.b) Preduzetnik.) Stvarno i mesno nadlezan je privredni sud na cijoj teritoriji se vodi registar privrednih drustava.Ali. kada se zahteva izvrsenje na akcijama ili udelima privrednog dustva.) Predlog za izvrsenje ima istu sadrzinu kao i prdlog koji se podnosi u opstem izvrsnom postupku. .Dakle. visini i dospelosti potrazivanja. onda se vrsi fikticno dostavljanje. . Uz to.Akcija privrednog dustva je telesna pokretna stvar.Specificnost postupka je u tome sto je izvrsni poverilac duzan da u predlogu za izvrsenje naglasi da zahteva sprovodjenje skracenog izvrsnog postupka.Zakon exempli cusa daje primere verodostojnih isprava koje nesumnjivo dokazuju postojanje. oba subjekta izvrsnog postupka ( poverilac i duznik ) moraju da budu: pravno lice. u ovom postupku.Udeo u privrednom drustvu jeste bestelesna pokretna stvar. nazive banaka i broje racuna duznika.) Skraceni izvrsni postupak . . procena i prodaja akcija. postupak za izvrsenje u trgovinskim stvarima se primenjuje kada se izvrsavaju odluke privrednih sudova bez obzira na cinjenicu ko je izvrsni poverilac iz izvrsne isprave. predlog za izvrsenje mora nuzno da sadrzi: maticni broj izvrsnog duznika. * overena izjava duznika kojom se izvrsni poverilac ovlascuje na prenos novcanih sredstava. u poslednjem slucaju. * obveznice i druge hov. tako da ovo sredstvo izvrsenja povlaci posebnost u odnosu na plenidbu. . poreski broj duznika. 157. fizicko lice koje je duznik u ugovoru iz komercijalnog kredita. * dospela bezuslovna bankarska garancija. * dospeli bezuslovni akreditiv.S obzirom na subjektivni i objektivni uslov za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda. stranke u parnicnom postupku pred privrednim sudom i stranke u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moraju da koincidiraju. preduzetnik.U suprotnom.U ovom postupku vaze sledece posebnosti u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. . odnosno udela p. visinu i dospelost potrazivanja: * menica i cek s protestom i povratnim racunom. . .

. • da je ispravu potpisalo neovlasceno lice.Stranke u postupku protivizvrsenja su izvrsni duznik i izvrsni poverilac iz postupka izvrsenja.Pravna sredstva koja izvrsni duznik ulaze protiv resenja o izvrsenju su. ako se stekne jedan od sledecih razloga: a) ako je izvrsna isprava ukinuta. . a predmeti izvrsenja se jos nalaze u vlasnistvu izvrsnog poverioca. nesuspenzivna i nedelotvorna.Prigovor duznika ne sme da bude pausalan. jer se izvrsni postupak upravo i vodi sa ciljem da se izvrsni poverilac namiri. izvrsni duznik ne bi imao pravo da zahteva protivizvrsenje.I u ovom postupku.Izvrsni duznik moze da pobija zalbom odluku suda po prigovoru kojim je on odbijen ili odbacen. Izvrsni duznik moze da prigovori: • da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadrzaj. .Prigovor ima suspenzivno dejstvo. .Ako ga sud usvoji. --> izvod iz registra kojim dokazuje da je neovlasceno lice potpisalo ispravu.Ako se izvrsni poverilac namirio na stvarima na kojima izvrsenje nije dopusteno. preinacena. --> nalog za placanje u pismenoj formi kojim dokazuje da je potrazivanje namireno. predmet se dostavlja parnicnom sudu koji nastavlja postupak kao kada je ukinuto resenje o izdavanju platnog naloga. a da kasnije VKS ukine. . g) ako je pravosnaznom odlukom suda utvrdjena nedopustivost izvrsenja ( ova odredba nema smisla ). B) Stranke . ali sada u izmenjenim ulogama. 207 . izvrsni duznik ima pravo na prigovor na resenje o izvrsenju. ponistena ili stavljena van snage na bilo koji nacin. 149. V) Razlozi . po pravilu. . a sud je duzan da o njemu odluci u roku od 8 dana.Cesto se desava da se izvrsni poverilac potpuno namiri. b) ako je izvrsni duznik u toku izvrsnog postupka dobrovoljno izmirio poveriocevo potrazivanje. po pravnim lekovima ili preinaci izvrsnu ispravu.Protivizvrsenje bi moglo da se sprovede jedino ako bi izvrsni duznik dobrovoljno izvrsio svoju obavezu. v) ako je resenje o izvrsenju pravosnazno ukinuto ili preinaceno.) Protivizvrsenje A) Uopste . pa je duzan da za svaku tvrdnju podnese dokaze: --> pravosnaznu sudsku odluku kojom je utvrdjeno da je isprava neistinita ili izvod iz Cantralnog registra za hov. • da poverilac jos nije ispunio istovremenu obavezu.Otuda u izvrsnom postupku postoji i institut protivizvrsenja kojim izvrsni duznik moze brzo i efikasno da povrati ono sto je bio duzan da izvrsi poveriocu. medjutim. . . on se podnosi iz drugih razloga nego kod verodostojne isprave. . • da je obaveza iz isprave izvrsena.Protivizvrsenje se odredjuje. . • da obaveza iz isprave jos nije dospela.Drugostepeni sud moze samo da ukine resenje veca ili da ga potvrdi ( ne moze da ga preinaci ).

izvrsni sud zapleni i proda automobil D ili B za 500000 dinara i odatle namiri poverioca s jos 100000 dinara. sud donosi resenje kojim nalaze izvrsnom poveriocu da izvrsnom duzniku vrati u roku od 8 dana ono sto je u toku izvrsenja primio. ono ne moze da zahteva protivizvrsenje ( ZIP ne predvijda trece lice kao stranku u postupku protivizvrsenja ).Kada se namiruju novcana potrazivanja.Sprovodjenje izvrsenja prolazi kroz 3 osnovna stadijuma: sticanje prava na namirenje. trece lice moze jedino da tuzi duznika na osnovu neosnovanog obogacenja.U ovakvom bednom slucaju. izvrsni duznik ne moze da zahteva protivizvrsenje ( prekluzivni rokovi ). . 150. da u parnici zahteva do izvrsnog poverioca placanje nedugovanog. Ovde D moze da od P zahteva protivizvrsenje u visini od 100000 dinara.Nakon isteka rokova.Ako je trece lice podnelo izlucnu tuzbu. G) Postupak . npr: Izvrsni duznik D plati P dobrovoljno 100000 dinara. odnosno 15 dana od dana okoncanja izvrsnog postupka ( kada je izvrsni duznik dobrovoljno izmirio svoju obavezu ). .Izvrsenje se ne sprovodi na svim bestelesnim stvarima vec samo na potrazivanjima duznika i pravima koja su inkorporisana u hov. koji se podnosi u roku od 30 dana do dana kada je sudska odluka dostavljena duzniku. D moze da tuzi Srbiju za naknadu stete. ali je dobilo pravosnaznu odluku u svoju korist kada je izvrsni postupak vec okoncan.U razlogu pod b) moze da dodje do problema. ..Izvrsni poverilac moze da se o ovom predlogu izjasni u roku od 3 dana. . .Nacin sprovodjenja izvrsenja zavisi od vrste potrazivanja koje se namiruje.Ako se nadje da je predlog osnovan. on moze. . .Postupak pokrece predlogom za protivizvrsenje. dok sud moze da zakaze i rociste kako bi sa strankama raspravljao o predlogu. .) Izvrsenje radi naplate novcanog potrazivanja A) Uopste . .Iz jedne faze izvrsenja u drugu prelazi se shodno nacelu sudskog kretanja postupka. onda trece lice ne moze s uspehom da vindicira svoju stvar ). 208 . jer je B stekao vlasnistvo na autu. ako mu je predata radi namirenja ( a ako je stvar prodata radi namirenja. B) Stadijumi i osnovne izvrsne radnje . kao i od vrste predmeta na kome se potrazivanje namiruje.Resenje o protivizvrsenju ima karater resenja o izvrsenju. . ali moze svoja prava da ostvaruje u parnici. jer se u sustini duznik oslobodio duga i time bez osnova uvecao svoju imovinu.Trece lice bi moglo samo vlasnickom tuzbom da zahteva povracaj stvari od izvrsnog poverioca. Naturalna restitucija nije moguca. cak i kada se nije koristio predlogom za protivizvrsenje. D) Parnica . postupci namirenja se razlikuju prema toma da li je predmat namirenja telesna i bestelesna stvar.S obzirom na to da je izvrsni duznik platio nedugovano.Ovo resenje suda je izvrsna isprava. . U izvrsnom postupku. prodaja stvari i namirenje poverioca.

vec plene ).Ako to duznik ne zeli.Kod svih ovih sredstava izvrsenja. B) Popis.. izvrsni poverilac podnosi predlog za izvrsenje sudu na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste/boraviste/sediste ( a same izvrsne radnje kasnije sprovodi onaj sud na cijoj teritoriji se nalaze stvari ). . osnovne isvrsne radnje se svode samo na plenidbu stvari i njen prenos izvrsnom poveriocu.zaplene . uvek je mesno nadlezan sud na cijoj teritoriji se stvari nalaze.Popis. * prodaja stvari.13 151.U takvim situacijama. 13 Naredna 4 pitanja se pricaju uz ovo pitanje. . Izvrsenje na pokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Mesna nadleznost . odnosno plenidba je procesna radnja suda kojom se izvrsni duznik lisava prava da raspolaze stvari.Mesna nadleznost u postupku izvrsenja na telesnim pokretnim stvarima je elektivna: Izvrsni poverilac moze da povede paralelne postupka izvrsenja pred vise sudova koji su stvarno i mesno nadlezni za izvrsenje. . a moguce je i da se stvari koje su predmet izvrsenja ne nalaze na teritoriji suda kome je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje.plenidba stvari . G) Predmet popisa. .O popisu sa sastavlja zapisnik u kome se navode sve popisane stvari. .plenidbe . a u nekim slucajevima i prava da drzi stvar. 209 . nije u stanju ili nije prisutan. izvrsni poverilac u momentu plenidbe stice sudsko zalozno pravo. * namirenje poverioca. . sudski izvrsitelj pristupa izvrsenju. sudski izvrsitelj urucuje izvrsnom duzniku resenje o izvrsenju i poziva ga da dobrovoljno plati iznos odredjen u resenju. V) Postupak popisa.Kada je predmet izvrsenja novcano ili drugo potrazivanje. kao i samo sprovodjenje izvrsenja. . .Moguce je da poverilac ne zna gde se nalaze stvari izvrsnog duznika.Pre popisa.Inicijalna izvrsna radnja u postupku izvrsenja na pokretnim stvarima je njihov popis ( odnosno plenidba u izvrsenju na hov ). osnovne izvrsne radnje prilikom sprovodjenja postupka namirenja na telesnim pokretnim stvarima su: * popis stvari ( hov se ne popisuju.U svim stadijumima. i na njima izvrsni poverioci sticu zalozno pravo. * procena stvari.Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje.Predmet zaplene mogu da budu samo telesne stvari koje se nalaze u neposrednoj drzavini izvrsnog duznika.

Ostale stvari. izvrsni poverilac u tom momentu stice sudsko zalozno pravo na popisanim stvarima.. .Duznik snosi troskove cuvanja i rizik slucajne propasti i ostecenja stvari. izvrsni sud zakljuckom prenosi pravo izvrsnog duznika na predaju stvari prema trecem licu na izvrsnog poverioca. izvrsnom duzniku je od tog momenta zabranjeno da raspolaze tim stvarima. hov. prema kojoj je sudsko zalozno pravo i privatnopravnog i javnopravnog karatera: . 210 . . duzna su da o tome obaveste sud. ..U protivnom smatra se da je duznik vlasnik stvari koje se nalaze u njegovom posedu. .Izvrsni poverilac moze da trazi da se njemu ili trecem licu predaju stvari na cuvanje.Akcesornost se ne vezuje za postojanje potrazivanja. dragocenosti. . te moze da je upotrebljava i ubira plodove. E) Dejstva popisa/plenidbe stvari .U ovakvoj situaciji. Dj) Cuvanje popisanih stvari . .Stvari koje su u drzavini izvrsnog duznika popisuju se u skladu s nacelom proporcionalnosti: pleni se upravo onoliko koliko je potrebno za namirenje potrazivanja izvrsnog duznika i namirenje troskova izvrsnog postupka..U izvesnom smilu. D) Obim popisa . izvrsenje se obustavlja. za potrebe popisa.Stvari izvrsnog duznika koje se nalaze u drzavini izvrsnog poverioca su takodje predmet plenidbe. . . .Sudsko zalozno pravo nastaje cak i na popisanim stvarima trecih lica.Duznik je neposredni drzalac popisane stvari. suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih radnji koje se zateknu u njihovoj kuci. tada na S pada teret dokazivanja ( po pravnim lekovima u izvrsnom postupku ) da je ona iskljucivi vlasnik klavira. sudsko zalozno pravo je akcesornog karatera. te da istaknu prigovor u kome od suda traze da izvrsenje proglasi nedopustenim. stanu. .. vozila na popravci u automeh. pa time prestaje i sudsko zalozno pravo ). . pa i onda kada u stvarnosti poverilac prema duzniku nema nikakvo potrazivanje.Ali npr: Ako sudski izvrsitelj pleni klavir supruge S. . da joj vrednost bude smanjena. radnji ). poslovnoj prostoriji.. . vec izvrsne isprave ( ukidanjem ili stavljanjem van snage izvrsne isprave.. ostaju u drzavini izvrsnog duznika. nacelno. .Popis stvari u izvrsnom postupku povlaci za sobom dve vazne posledice: * prvo.Kad su u pitanju stvari koje se nalaze kod treceg lica.ZIP postavlja oborivu zakonsku pretpostavku da su bracni i vanbracni drugovi.Najznacajnija teorija koja se bavi pravnom prirodom sudskog zaloznog prava je mesovita teorija ( prihvacena u nasem pravu ).Sudski izvrsitelj je duzan da novac. i tako ce i biti ako u svom predlogu ucini verovatnim da bi izvrsni duznik mogao da otudji stvar li da ona propadne.Medjutim. njih izvrsitelj ne moze da popisuje bez pristanka trceg lica.Bitne povrede odredaba izvrsnog postupka sprecavaju nastanak sudskog zaloznog prava. . ne mogu se pleniti stvari koje se nalaze u posrednoj drzavini izvrsnog duznika niti one koje se nalaze u njegovoj detenciji ( npr.Ako treca lica polazu pravo vlasnistva na stvari. izvrsnog duznika D. preda na cuvanje u sudski depozit. * drugo. osim ako duznik nije u mogucnosti da ih cuva s duznom paznjom.

. Z) Procena stvari .Ako su predmet izvrsenja akcije.Ukoliko stvar prodaje komisionar. • vrsi se nakon isteka roka od 15 dana nakon izvrsenog popisa. na predlog stranke. .. . radi se o ugovoru o prodaji privatnog prava.Prodaja stvari se obavlja na javnoj drazbi ( usmenim i javnim nadmetanjem ) ili neposrednom pogodbom. cak i kada prodata stvar nije bila vlasnistvo izvrsnog duznika ili je ta cinjenica bila poznata najboljem ponudjacu. • prodaja se objavljuje na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre nego sto se odrzi rociste za javnu drazbu.. treca lica koja eventualno steknu neko pravo na stvari ne mogu da se pozivaju na cinjenicu da nisu znala da je stvar opteresena bezdrzavinskom zalogom.. . . 211 .Sud moze.Od momenta upisa. osim ako stranke ne predloze raniju prodaju. mesto. u protivnom se postupak obustavlja. tako da kupac stice pravo svojine na prodatoj stvari po opstim pravilima. neophodno je da se ispune formalnosti publiciteta ( upis zaloznog prava u registar. procenu i prodaju stvari. . Sam postupak prodaje tece na sledeci nacin: • pokrece se tek nakon pravosnaznosti resenja o izvrsenju. drugo. vaze sledaca pravila: prvo.Da bi. • ako na prvom rocistu stvar nije prodata. njenu vrednost odredjuje sud i to putem vestaka.). prodajnu cenu i druge uslove.Uslov za sticanje prava svojine jeste da su postovane procesne norme vezane za popis. vrednost utvrdjuje sudski izvrsitelj rukovodeci se trzisnim cenama. .Nacin prodaje odredjuje sud zakljuckom. I) Prodaja stvari . . radi se o bezdrzavinskoj zalozi. ukljucujuci i sticanje prava svojine od nevlasnika.Ako njega nema.. u tom slucaju. . njena vrednost se odredjuje na osnovu srednje vrednosti u poslednjih 30 dana.Sudski izvrsitelj moze neposredno da zakljuci ugovor o prodaji s kupcem ili da stvar poveri komisionaru radi prodaje ( dakle van javne drazbe ).Kada stvari nisu poverene na cuvanje izvrsnom poveriocu ili trecem licu. ako akcija nema berzansku vrednost. • pocetna cena je procenjena trzisna cena. • sud zakljuckom odredjuje vreme. . zaloga proizvodila dejstvo prema trecim licima. da nalozi da vrednost stvari odredi vestak. .Najpovoljniji ponudjac stice na javnoj drazbi pravo svojine na prodatoj stvari na osnovu izvrsne radnje suda ( originarni nacin sticanja ).Za vrednost popisanih stvari merodavan je sporazum stranaka. ako se akcija kotira na berzi.Prodajom popisane stvari i predajom cene sudskom izvrsitelju dolazi do realne subrogacije i samim tim do prava sledovanja. sa ciljem da se izabranim nacinom postigne najbolje unovcenje stvari. odredjuje se drugo na kojoj je pocetna cena prodaje polovina procenjene vrednosti stvari ( naredna javna drazba se odredjuje jedino na predlog jedne od stranaka koji su duzne da podnesu u roku od 30 dana od prve drazbe.

uz predlog za izvrsenje. koje je prodalo nepokretnost licu C koje je sada izvrsni duznik. . ovde izvrsni poverilac dokazuje ostavinskim resenjem i ugovorom o prodaji vlasnistvo lica C ).Do predaje prodajne cene ( novca ) izvrsnom poveriocu. a poverioci istog izvrsnog reda namiruju se srazmerno.Ako se popis i zaplena stvari vrsila istovremeno u korist vise poverilaca.Izvrsni poverilac je duzan da. pod nepokretnim stvarima smatraju se i njeni pripaci ( garaza ). sud resenjem odlucuje da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire: troskovi izvrsnog postupka.Moguce je da izvrsni poverilac ispravama dokazuje sled sticanja vlasnistva izvrsnog duznika na nepokretnosti ( npr. resenje o deobi zajednicke imovine.U tom slucaju. . nepokretnost je upisana u knjigama na lice A. J) Namirenje poverioca . sud dosudjuje stvar izvrsnom poveriocu.Osim nepokretnosti. a izvrsni poverilac nastavlja da bude zalozni poverilac na novcu dobijenom od prodaje. overena privatna isprava.Predmet izvrsenja mogu da budu i nepokretnosti koje su vanknjizno vlasnistvo izvrsnog duznika.Smatra se da je izvrsni poverilac. glavno potrazivanje ( visak se predaje duzniku ). .Predmet izvrsenja moze da bude i idealni deo suvlasnika na nepokretnosti. oni se namiruju onim redom po vremenu sticanja zaloznog prava. u tom slucaju namiren do polovine vrednosti procenjene vrednosti. dosadasnji vlasnik stvari ( izvrsni duznik ) postaje vlasnik na novcu. kamata. . . pokretne stvari koje su imobilizacijom postale deo nepokretnosti ( radijator ). troskovi odredjeni u izvrsnoj ispravi. kao i vegetacija na zemljistvu i plodovi koji nisu odvojeni od zemljista. koje je umrlo i nepokretnost je presla na lice B. . sud je duzan da po sluzbenoj duznosti takav upis izvrsi. .Kada se namiruje vise poverilaca. . podnese i dokaz ( izvod iz zemljisnih knjiga ).Nepokretnost koja je predmet izvrsenja mora da bude u svojini izvrsnog duznika. formiraju se izvrsni redovi poverilaca: prethodni izvrsni red iskljucuje potonji. resenje ostavinskog suda. poverilac je duzan da uz predlog za izvrsenje podnese isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine u korist izvrsnog duznika u zemljisne knjige ( npr. .Ako nepokretnost nije upisana u javne knjige..) Izvrsenje na nepokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Nepokretnost duznika .Kada se namiruje jedan poverilac. pa i nepokretnosti za koje se ne vode javne knjige.Kada izvrsni poverilac preda sudu isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine na nepokretnosti u korist izvrsnog duznika. 152. onda se smatra da je sudsko zalozno pravo nastalo istovremeno u korist svih. sudsko zalozno pravo se stice prema momentu prijema predloga za izvrsenje. . .. .). 212 .Ako su svi predlozi stigli istovremeno. ..Ako stvar nije mogla da se proda na javnoj drazbi ili neposrednom pogodbom.

Od momenta procene do momenta prodaje nepokretnosti.Sud bi trebalo da utvrdi trzisnu vrednost nepokretnosti bez stvarnopravnih ( hipoteka ) i obligacionopravnih ( zakup ) tereta. . kao i pravo da se izvrsni poverilac namiri iz dobijenog novca. njihova saglasnost je neophodna kada se u izvrsnom postupku prodaje citava nepokretnost.) Zabelezba resenja o izvrsenju u javnu knjigu . . i to na osnovu misljenja vestaka.Kada je u pitanju izvrsenje na nepokretnosti.Kada se zbog pristupanja izvrsenju na strani izvrsnog poverioca nadje vise lica. kao i vrednost nepokretnosti umanjenu za navedene terete.Izvrsene na nepokretnosti se sprovodi u 4 faze: 1. . vazi princip jedinstva izvrsnog postupka: svi ostali poverioci izvrsnog duznika mogu samo da pristupe vec zapocetom izvrsnom postupku ( oni mogu da pristupe sve do momenta pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti kupcu ). . pa zato stranke mogu da zahtevaju da se njena vrednost ponovu utvrdi ( zahtev za to moraju da podnesu najkasnije 8 dana pre prodaje i moraju da ucine verovatnim da se trzisna vrednost znatno izmenila ). . .Kada je u pitanju vanknjizno pravo svojine. vec zadrzavaju nezavisan polozaj u odnosu na druge izvrsne poverioce ( njihovi interesi su suprotstavljeni.. sud bi trebalo da proceni i vrednost prava kojima se vrednost nepokretnosti uvecava ( sluzbenost u korist povlasnog dobra ). procesne radnje koje preduzima jedan od njih nemaju uticaja na procesni polozaj ostalih poverilaca ). ono obezbedjuje izvrsnom poveriocu prioritet u namirenju u odnosu na sve ostale poverioce koji su nakon upisa zabelezbe stekli zalozno pravo na nepokretnosti.Ako saglasnosti nema. .Takodje. svi pravni poslovi koje bi duznik zakljucio u vezi s nepokretnoscu. pravo namirenja se stice popisom nepokretnosti kojim se odredjuje njena tacna lokazija. 2. .Nakon upisa zabelezbe. proizvodi dejstva prema svakom docnijem vlasniku nepokretnosti. .Pravo na namirenje je javnopravno ovlascenje izvrsnog poverioca prema drzavi koje obuhvata pravo da se nepokretnost proda. koje je neprenosivo. . .Zabelezba o izvrsenju proizvodi i procesna dejstva: ona predstavlja procesnu smetnju da se na istoj nepokretnosti odredi postupak izvrsenja radi namirenja kakvog drugog potrazivanja poverioca koj ije predlozio izvrsenje ili radi namirenja potrazivanja drugih poverioca. ona nemaju svojstvo prostih suparnicara. i tom zabelezbom poverilac stice pravo namirenja iz novcane sume dobijene prodajom nepokretnosti. deluje erga omnes.Kada sud donese resenje o izvrsenju. njena trzisna vrednost moze da se izmeni.) Procena vrednosti nepokretnosti . vrsi se njegova zabelezba u javne knjige. nemaju dejstva prema izvrsnim poveriocima. 213 .Takodje. povrsina granice.Pravilo je da sud utvrdjuje trzisnu vrednost nepokretnosti na dan procene.Ali. izvrsni poverilac bi mogao da zahteva zavrgnuce suvlasnicke zajednice na osnovu resenja o izvrsenju na idealnom delu nepokretnosti ( ista pravila vaze i za zajednicku svojinu ).Pravo namirenja. . B) Izvrsne radnje .Za prodaju idealnog dela jednog suvlasnika nije neophodna saglasnost svih suvlasnika. .

. .Ponudiocem se smatra lice koje je polozilo jemstvo i koje je prisutno na rocistu za prodaju nepokretnosti.Ako je prodaja nepokretnosti uspela. . nacin.Na drugom rocistu. a treba i da se dostavi strankama i ucesnicima.Potencijalni kupac je duzan da polozi jemstvo. vec javnopravnog karatera.) Prodaja nepokretnosti A) Zakljucak o prodaji . .Eventualna naredna rocista za prodaju iste nepokretnosti.Postoje dva nacina: usmeno javno nadmetanje ( aukcija. osim izvrsnog duznika. . B) Postupak prodaje nepokretnosti .Jemstvo je sredstvo kojim se obezbedjuje izvrsenje obaveza kupca nepokretnosti. . nepokretnost se prodaje ispod procenjene vrednosti.. sud ce potencijalnim kupcima omoguciti da odredjeno vreme razgledaju nepokretnost. jer data najpovoljnija podnuda ima za posledicu obavezu suda da donese resenje o dosudjivanju nekretnine najpovoljnijem ponodiocu. . .Ponuda ucinjena tokom javne prodaje nije gradjanskopravnog. . . sud je duzan da zakaze novo rociste za prodaju u roku koji ne moze biti kraci od 30 dana od dana kada je odrzano prvo rociste. . cim se postupak javnog nadmetanja okonca. kao sastavni deo rocista. ali ne nize od 2/3 procenjene vrednosti ( osim ako se drugacije ne dogovore duznik i poverioci ). nije nuzno da mu prisustvuju stranke i ostali ucesnici.Treba podvuci razliku izmedju uslova za odrzavanje rocista za prodaju nepokretnosti i samog postupka javnog nadmetanja koji se na tom rocistu odvija: da bi se rociste odrzalo. i to u roku od 10 minuta nakon sto je izrecena najpovoljnija ponuda. . . . 214 . . sve dok drugi ponudilac ne izrekne povoljniju ponudu.Javno nadmetanje pocinje tako sto sud objavljuje pocetnu cenu i poziva ponudioce da ucine ponudu. ne moze da se odrzi. jemstvo koje je polozio kupac se uracunava u kupoprodajnu cenu.Zakljucak se objavljuje na oglasnoj tabli i u medijima. .Postupak javne drazbe se okoncava ako se ne javi ponudilac koji bi ponudio za 5% visu cenu od prethodno ponudjene. S druge strane. vreme. svim zaloznim poveriocima i licima koja imaju pravo prece kupovine.Na polozenom jemstvu se ex lege konstituise sudsko zalozno pravo u korist svih ostalih izvrsnih poverioca u postupku.Ponuda je pravnovaljana ako odgovara uslovima koji su utvrdjeni u zakljucku o prodaji.Ovaj zakljucak moze da se donese tek kada i resenje o izvrsenju i resenje izvrsnog suda o proceni nepokretnosti steknu svojstvo pravosnaznosti.Nakon sto je objavljen zakljucak i uslovi prodaje nepokretnosti.Kupac moze da bude svako lice. javna drazba ) i neposredna pogodba.Ponudilac je vezan svojom ponudom.Ostalim ucesnicima u javnoj prodaji jemstvo se vraca.Aukcija . . . sudije i sudskog izvrsitelja i lica koja su ucestvovala u proceni nepokretnosti. a medjusobni sporazumi izmedju potencijalnih kupaca su nistavi. . sud ne zakazuje ex officio vec samo po predlogu izvrsnog poverioca ( rok za predlog najranije 3 meseca a najkasnije godinu dana ). .Ako nije uspela prodaja nepokretnosti.Protiv ovog zakljucka nije dozvoljen pravni lek.U zakljucku sud odredjuje uslove prodaje. ako mu nije prisutan makar jedan ponudilac. mesto.3. javno nadmetanje.

da nepokretnost kupuje pod uslovima koje je dao najbolji ponudilac. sud donosi resenje o predaji nepokretnosti sticaocu u drzavinu. postup.Nakon sto je sud doneo resenje o dosudjivanju.Protiv ovog resenja nije dozvoljeno da se ulazu pravni lekovi. titular moze tuzbom da trazi ponistaj javne prodaje.Nakon njegove pravosnaznosti. a ako uplata izostane. . titulari prava prece kupovine mogu da se koriste ovim pravom.Nakon sto je utvrdio koja je najpovoljnija ponuda. preda nepokretnost kupcu udrzavinu ( sud donosi i zakljucak o iseljenju ). bez obzira na to da li su zalozni poverioci namireni ili ne. kao i ponudiocima u postupku javne prodaje. . . . . sud ce resenjem prodaju oglasiti nevazecom i odredice novu prodaju u roku od 45 dana od pravosnaznosti resenja kojom je prodaja oglasena nevazecom. cim mu se dostavi resenje o predaji nepokretnosi ( dakle i pre njegove pravosnaznosti ).Titular ovog prava vrsi ovo pravo tako sto jednostranom izjavom volje saopstava sudu. tereta i plodovi.Ako je nakon pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti sticaocu ukinuto ili preinaceno resenje o izvrsenju. sud donosi resenje o dosudjenju nepokretnosti najpovoljnijem ponudiocu. . . .Za razliku od zaloznog prava.Kada je postupak javne prodaje nepokretnosti okoncan.  Dejstvo resenja o dosudjenju nepokretnosti na stvarna prava koja terete nepokretnost..Resenje o dosudjenju nepokretnosti . . . .Ono se objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zakljucak o prodaji nepokretnosti. . sticanje je originarno.Ukoliko najpovoljniji ponudjac ne uplati u roku cenu.Donosenje ovog resenja proizvodi vazna dejstva:  Sticanje prava svijine. sud donosi resenje kojim oglasava prodaju nevazecu. a ako ni oni ne poloze cenu na vreme. najboljem ponudjacu. sud donosi resenje kojim nepokretnost dosudjuje 2.Zato je vazno da sud uredno obavesti titulare prece kupovine o postupku i rocistu za prodaju nepokretnosti. 215 . . . kupac je duzan da u roku polozi cenu.Pravo prece kupovine . odmah po zakljucenju javnog nadmetanja.U izvrsnom postupku.Pravo prece kupovine najpre imaju suvlasnici idealnog dela i suvlasnici koji su dali pristanak da se odredi izvrsenje na citavoj nepokretnosti i zajednicari.Pravosnaznoscu ovog resenja prestaju i sva zalozna prava na nepokretnosti. odnosno 3. .Zalba protiv ovog resenja moze da se izjavi analogno pravilima koja vaze za opsti par.  Prelazak rizika.Izvrsni duznik je obavezan odmah. stvarne sluzbenosti se ne gase. . . ta cinjenica nema nikakvog uticaja na vec steceno pravo vlasnistva na nepok.Justus titulus i modus aquirendi sticu se u jednom aktu. . odnosno da ulozi zalbu u izvrsnom postupku. ono se pobija tek zalbom protiv resenja o predaji nepokretnosti kupcu. pravo svojine se upisuje u zemljisne knjige u korist sticaoca. titulari zakonskog prava prece kupovine uzivaju prioritet u odnosu na one koji su to pravo stekli ugovorom.  Predaja nepokretnosti sticaocu u drzavinu. .Nakon sto je kupac polozio cenu.Ako u ovom postupku pravo prece kupovine nije postovano.

isplata se vrsi sledecim redom:  poreske i druge dazbine koje terete nepokretnost za poslednju godinu. .. vazi princip proporcionalnosti: ako novac dobijen prodajom nije dovoljan da se namire svi poverioci istog reda.U okviru jednog reda.Ne gase se ni licne sluzbenosti i stvarni tereti.Da bi opstao zakup stana. .S obzirom na to da na jednoj nepokretnosti moze da se vodi samo jedan izvrsni postupak.Sud je duzan da zakaze rociste za deobu prodajne cene. pri cemu njihovom tituraru placa naknadu.Prodajom nepokretnosti ne prestaju ugovori o zakupu poslovne prostorije ili stana.  potrazivanja na osnovu naknade stete zbog ostecenja zdravlja.Izvrsni poverioci se klasifikovani u redove. pri cemu vazi princip prioriteta ( visi red iskljucuje mogucnost da se namire poverioci iz nizeg reda ). sud odredjuje brisanje ovih tereta iz zemljisnih knjiga. cak i kada su upisane u zemljisne knjige. 4. . .Kada odlucuje o deobi.Ipak. b) Rociste za deobu . .Iz cene dobijene prodajom nepokretnosti namiruju se izvrsni poverioci. i to pre nego sto pocne aukcijska prodaja. a zakupodavac da bude u posedu stana pre nego sto je upisano zalozno pravo nekog od izvrsnih poverilaca.Da bi se bilo koje od ovih lica namirilo mora da poseduje izvrsnu ispravu i da bude navedeno kao poverilac u resenju o izvrsenju. .Nakon namirenja ovh potrazivanja. . se namiruju onim seldom kojim su njihova prava upisana u zemljisne knjige. kupac ima pravo da zahteva prestanak licnih sluzbenosti.Kupac nepokretnosti stice pravo svojine na isti nacin kao i najpovoljniji ponudilac na aukciji. . 216 .Sve ostale licne sluzbenosti se gase. . . na rocistu za deobu. oni se namiruju srazmerno visini svojih potrazivanja. sud uzima u obzir samo ona potrazivanja za koje je resenje o izvrsenju postalo pravosnazno najkasnije do toga dana.Sporazum se zakljucuje u pismenoj formi ili izjavama stranaka na zapisnik kod suda. gubitka radne sposobnosti…  zalozni poverioci koji se namiruju prema vremenskom sledu sticanja zaloznog prava.  titulari licnih sluzbenosti i stvarnih tereta koji se gase prodajom nepokretnosti. . . pritoritetno se namiruju troskovi izvrsnog postupka i potrazivanja iz zakonskog izdrzavanja.) Namirenje poverilaca a) Osnovni principi namirenja . zalozni poverioci i titulari licnih sluzbenosti. odmah po pravosnaznosti resenja o prodaji nepokretnosti. . ugovor o zakupu mora da bude zakljucen na neodredjeno vreme.Stranke i zalozni poverioci mogu u svako doba da se sporazumeju da se nepokretnost prda neposrednom pogodbom. to prakticno znaci da sva lica koja polazu pravo na namirenje moraju da budu navedena u resenju o izvrsenju kao izvrsni poverioci. .Iz cene dobijene prodajom. . pod uslovom da su upisani u zemljisne knjige pre nego sto je u te knjige upisano hipotekarno pravo na namirenje izvrsnog poverioca koji je predlozio izvrsenje.Po pravosnaznosti resenja o namirenju.Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom .

Ako nepokretnost nije uopste uspela da se proda.Nakon toga se namiruju potrazivanja izvrsnih poverilaca u ciju korist je doneto resenje o izvrsenju. Zakon poznaje i posebne razloge koji se ticu izvrsenja na nepokretnosti. pod uslovom da resenje o izvrsenju postane pravosnazno. ali ono nije postalo pravosnazno do ricista za deobu ( ovo resenje zakonodavca je suprotno principu jedinstva izvrsnog postupka ). . . . .Predlog za obustavu resenja moze da se podnese u roku od 8 dana nakon sto je donet zakljucak o pradaji. formiranja izvrsne mase iz koje bi se poverioci namirili. nuzno je da on dokaze da utvrdjena vrednost nepokretnosti ne pokriva visinu njegovog potrazivanja.Njime je reseno ko ima svojstvo izvrsnog poverioca i kakvo pravo ima sumu dobijenu prodajom u izvrsnom postupku. visak imovinske masese deponuje u sud sve dok odlozni uslov ne nastupi ). . kao i da visak ubranih plodova preda izvrsnom duzniku.Obustava izvrsenja . On moze da raspolaze nepokretnoscu. ne moze da dodje do obustave izvrsenja. te da je vrati izvrsnom duzniku nakon sto je istekao rok odredjen resenjem suda.Od plodova nepokretnosti. . .Resenjem o namirenju se ne resavaju materijalnopravna pitanja koja se ticu nepokretnosti koja je bila predmet postupka.Da bi sud usvojio predlog poverioca-predlagaca.Sud obustavlja izvrsenje jos u dva slucaja: ako izvrsni poverilac.Dejstvo resenja o namirenju je iskljucivo procesnopravno. sud moze da je dosudi izvrsnom poveriocu.Nakon vracanja nepokretnosti. .Oni mogu da se svedu na nemogucnost ostvarenja cilja izvrsenja. . . i kada ne zaheva javnu prodaju. izvrsni poverilac je duzan da snosi i troskove za upravljanje i odrzavanje nepokretnosti.Izvrsnom duzniku ostaje nuda proprietas. Prema njoj je duzan da postupa paznjom dobrog domacina. . te se i ona namiruju iz ostatka imovinske mase.Osim opstih razloga na osnovu kojih se izvrsenje obustavlja. izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da mu dodeli nepokretnost na koriscenje uz naknadu ( smisao ovog instituta je da se poverilac namiri iz plodova nepokrtnosti ). kao ni materijalnopravna pitanja izmedju izvrsnih poverioca. a time se smatra da je izvrsni poverilac namiren do 2/3 procenjene vred. ne zahteva u predvidjenom roku da se zakaze sledece rociste za prodaju. izvrsni poverioci na ciji predlog je odredjeno izvrsenje.Nedospela potrazivanja obezbedjena zalogom dospevaju na dan donosenja resenja o namirenju.Kada se nepokretnost prodaje na aukciji. . . nakon neuspele druge javne prodaje.Kada se steknu uslovi za obustavu izvrsnog postupka. . i to na njegov predlog. 217 . izvrsni poverilac je duzan da sudu podnese izvestaj o koriscenju nepokretnosti.Isti princip vazi i za potrazivanja ciji nastanak zavisi od nastupanja odloznog uslova ( radi namirenja takvih potrazivanja. . ali to nema uticaja na pravo koriscenja koje proizvodi desjtva i prema novom vlasniku. . . a ona nije mogla da se proda neposrednom pogodbom u roku koji su odredile stranke.

odnosno nathipotekarnog izvrsnog poverioca. B) Pokretanje postupka.Plenidba se odredjuje resenjm o izvrsenju.Na pojedinim potrazivanjima izvrsenje je ograniceno. resenjm se zabranjuje duzniku izvrsnog duznika da potrazivanjee koje je predmet izvrsenja namiri izvrsnom duzniku ( zabrana ispunjenja ). izvrsni poverilac zaplenom stive polozaj podzaloznog. studentske stipencije. nadleznost .Predmet izvrsenja u ovom postupku jeste odredjeno potrazivanje ( novcano ili nenovcano ) koje izvrsni duznik ima prema trecem licu.Izvrsni poverilac u ciju korist je zaplenjeno potrazivanje ima obavezu da vrsi sve pravne i fakticke radnje potrebne za ocuvanje potrazivanja i sporednih prava. . . primanja vojnika. . --> primanje na osnovu naknade zbog telesnog ostecenja po propisima o invalidskom osiguranju. --> primanja po osnovu privremene nezaposlenosti. mesno je nadlezan forum rei sitae. pa se izvrsenje na zaradi.Od izvrsenja su izuzeta sledeca potrazivanja: --> primanje po osnovu zakonskog potrazivanja. . penziji i naknadi zarade moze sprovesti do iznosa od 2/3 primanja izvrsnog duznika. G) Prenos potrazivanja na izvrsnog poverioca . . .Nacelno.Dostavljanjem resenja o zapleni izvrsnom duzniku. 218 .Izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o tome da li i u kojem obimu priznaje zaplenjeno potrazivanje. .Po predlogu izvrsnog poverioca sud donosi resenje o prenosu potrazivanja.Dvojako je adresovana: * prvo. ali i po sluzbenoj duznosti. izvrsnom duzniku se zabranjuje da naplati navedeno potrazivanje i da njime raspolaze u korist trecih lica ( zabrana raspolaganja ).Ako je prethodno bilo doneto resenje o zapleni potrazivanja. nadoknade stete nastale usled ostecenja zdravlja ili gubitka radne sposobnosti i zbog gubitka izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja.Stavarno su nadlezni osnovni sudovi ( odnosno privredni ).. --> primanja po osnovu socijalne pomoci. • prenos potrazivanja izvrsnog duznika na poverioca ( radi naplate ). --> deciji dodatak. sud odredjuje po zahtevu izvrsnog poverioca. resenje o prenosu potrazivanja donosi se kada resenje o zapleni postane pravosnazno. . V) Plenudba potrazivanja . . Izvrsne radnje su: • zaplena potrazivanja.Postupak se moze pokrenuti predlogom izvrsnog poverioca. poverilac stice zalozno pravo na potrazivanju.153.Ako je izvrsenje upravljeno na predaju stvari. .) Izvrenje na potrazivanju izvrsnog duznika radi naplate novcanog potrazivanja .Ako je zaplenjeno potrazivanje obezbedjeno zalogom ili hipotekom. A) Izuzimanje od izvrsenja i ogranicenje izvrsenja . mesno je nadlezan sud prebivalista/sedista izvrsnog duznika. da li je voljan da ga namiri i da li je njegova obaveza eventualno uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze.. * drugo.

a po zahtevu poverioca na kojeg je preneto potrazivanje.Ovom izvrsnom radnom zaplenjeno potrazivanje prelazi na izvrsnog poverioca do prenesenog iznosa sa dejstvom ustupanja potrazivanja uz naknadu.Izvrsni poverilac na kojeg je preneto potrazivanje umesto isplate smatra se namirenim i samim prenosom u visini prenetog potrazivanja.Obaveza je izvrsnog poverioca da se savesno ponasa i vodi racuna o naplati prenesenog potrazivanja. izvrsni poverilac na kojeg je prenesen deo potrazivanja ima obavezu polaganja jemstva da ce. .Ovlascen je da vrsi sve radnje koje su potrebne radi ocuvanja i ostvarenja prenesenog potrazivanja i da koristi prava u vezi sa zalogom koja su data za obezbedjenje tog potrazivanja. . .Prema izvrsnom poveriocu duznik izvrsnog duznika moze isticati sve one prigovore koje bi mogao istaci protiv izvrsnog duznika. . .U slucaju kada je potrazivanje izvrsnog duznika prema duzniku uslovljeno obavezom predaje stvari koje se nalazi u drzavini izvrsnog duznika. po ostvarenju potrazivanja.U roku koji odredjuje sud. . E) Posebne odredbe o izvrsenju na zaradi i ostalim novcanim primanjima 219 . resenje se donosi u roku od 3 dana od dana kada je izvrsnom poveriocu dostavljeno obavestenje o tom izjasnjavanju. Dj) Presnos potrazivanja umesto isplate . da mu oprosti dug ili na drugi nacin raspolaze prenesenim potrazivanjem.Ukoliko se u ovom postupku izvrsni poverilac naplati u visem iznosu nego sto iznosi njegovo potrazivanje. ..Prenos novcanog potrazivanja koje je po definiciji deljivo odredjuje se i sprovodi samo u iznosu koji je potreban za namirenje poveriocevog potrazivanja.Prenosom radi naplate izvrsni poverilac stice pravo da od duznika izvrsnog duznika trazi isplatu ( dospelog ) iznosa odredjenog u resenju o prenosu potrazivanja. . .Zaplenjeno potrazivanje se prema predlogu izvrsnog poverioca prenosi radi naplate ili umesto naplate. . .Rec je o jednoj vrsti cesije potrazivanjasa izvrsnog duznika na poverioca. . ali i one koje ima prema poveriocu. ima obavezu da taj visak polozi sudu koji ga predaje drugim zaloznim poveriocima i izvrsnom duzniku pod uslovom da na to imaju pravo.Izvrsni duznik odgovara za istinitost i naplativost prenesenog potrazivanja. u obavezi je da u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljeno resenje o zapleni podnese predlog za namirenje ili prenos potrazivanja ( propustanje roka vodi obustavi izvrsenja ). D) Prenos potrazivanja radi naplate . izvrsni poverilac moze predloziti predaju te stvari sudu u cilju ispunjenja obaveze prema duzniku izvrsnog duznika. izvrsni poverilac moze predloziti sprovodjenje izvrsenja radi predaje stvari.Ako je bilo predlozeno izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o zaplenjenom potrazivanju. .Po zahtevu izvrsnog duznika i u roku koji odredi sud. . i ako je takva obaveza utvrdjena pravosnaznom presudom.Ako izvrsni duznik ne postupi po odluci suda u roku koji mu je odredjen. .Na ispravi koja se predaje izvrsnom poveriocu sud stavlja belesku da je sproveden prenos potrazivanja za koje je odredjeno izvrsenje.Ako se izvrsni poverilac predlogom za izvrsenje ogranicio samo na plenudbu potrazivanja. .Prenos je sproveden dostavljanjem resenja o prenosu duzniku izvrsnog duznika. . izvrsni duznik pruza obavestenja koja su poveriocu potrebna radi ostvarivanja zaplenjenog potrazivanja i predaje isprave koje se odnose na to potrazivanje.Nije ovlascen da sa duznikom izvrsnog duznika zakljuci poravnanje. izvrsnom duzniku vratiti isprave koje je odnose na potrazivanje.

a resenje se dostavlja izvrsnom poveriocu..) Produzeni izvrsni postupak radi naplate novcanog potrazivanja 220 . izvrsni duznik ima stedni ulog. pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvrsnom duzniku isplacuje zaradu.Plenidba potrazivanja zasnovana na hov koja se prenosi indosamentom ili za cije je potrazivanje inace potrebno posedovanje te hartije sprovodi se oduzimanjem te hartije od izvrsnog duznika i njenom predajom sudu. bankama i drugih finansijskim organizacijama nalaze se da izvrse prenos novcanog iznosa za koji je odredjeno izvrsenje sa racuna izvrsnog duznika na racun izvrsnog poverioca.Procena. .Prenos potrazivanja je sproveden kada sud na hov stavi izjavu o prenosu i preda je izvrsnom poveriocu. da novcani iznos za koji je odredjeno izvrsenje. . procenom. .Momentom plenidbe izvrsni poverilac stice zalozno pravo na zaplenjenim hov. . pa se time predupredjuje mogucnost da izvrsni duznik stalnim promenama radnog mesta osujeti ovaj vid izvrsenja. 154. isplacuje izvrsnom poveriocu. . . i od tada izvrsni duznik ne moze raspolagati hartijama od vrednosti. .Izvrsenje u ovom postupku se sprovodi sledecim radnjama suda: zaplenom.Resenjem o izvrsenju. Z) Izvrsenje na stednom ulogu i tekucem racunu . I) Izvrsenje na hov o kojima se vodi javni registar . . .Prenos potrazivanja moze biti izvrsen radi naplate ili umesto naplate prema opstim pravilima o izvrsenju na novcanim potrazivanjima izvrsnog duznika.Donosenjem resenja o izvrsenju vrsi se plenidba hov koja je predmet izvrsenja. .Resenje o izvrsenju na zaradi obavezuje i novog poslodavca izvrsnog duznika. broju i nazivu banke kod kojee izvrsni duznik ima stedni ulog. . . sud navedeni podatak pribavlja od banke kod koje.Ako poverilac ne raspolaze podacima o stednom ulogu duznika. duzniku i Centralnom registru hov.Izvrsenje se vrsi sledecim izvrsnim radnjama: zaplenom i prenosom potrazivanja. prodajom i namirenjem izvrsnog poverioca. J) Izvrsenje na drugim hov . po tvrdnju poverioca.Resenjem o izvrsenju na zaradi odredjuje se plenidba na odredjenom delu zarade izvrsnog duznika i nalaze se drzavnom organu. K) Izvrsenje na sredstvima na racunu izvrsnog duznika .Plenidba ovog potrazivanja izvrsnog duznika ostvaruje se dostavljanjem resenja o zapleni banci. prodaja hov i namirenje poverioca vrse se po pravilima kojima se regulise izvrsenje na akcijama u smislu odredaba o izvrsenju u trgovinskim stvarima.Resenje o izvrsenju dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaze finansijskim organizacijama kod kojih se vode racuni izvrsnog duznika da obistave sve isplate sa tih racuna do konacne naplate potrazivanja.Ova vrste izvrsenja sprovodi se prema izvrsnom duzniku koji ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnika.U pitanju je poseban postupak na ( novcanom ) potrazivanju izvrsnog duznika ostvarenog po osnovu zarade koju ova stranka ima prema poslodavcu ( on je ovde duznikov duznik ).Izvrsni poverilac u predlogu za izvrsenje mora navesti podatke o stednom ulogu.

on je duzan da je voljno preda.Naprotiv. . . .Ovaj postupak se vidi kada izvrsni poverilac ima stvarnopravni ili obligacionopravni zahtev da mu izvrsni duznik preda stvar. sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva i izvrsnog duznika. odnosno najranije nakon isteka roka o 3 godine od dana izvrsenog upisa.Ako zamenljive stvari ne mogu da se nadju kod izvrsnog duznika i treceg lica. sudski izvrsitelj mu je oduzima.Duznik je duzan da kazuje istinu o svojoj imovini.Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi nepokretnost.Ako on tako ne postupi. . . tako da se dalji postupak odvija kao i kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika. . izvrsni poverilac koji nije potpuno namiren moze da zahteva od suda da dobije izjavu o imovini izvrsnog duznika. sud jedan primerak dostavlja izvrsnom poveriocu. .Ako izvrsni duznik da izjavu o imovini.Dalji postupak izvrsenja se vodi prema pravilima o izvrsenju radi naplate novcanih potrazivanja. u odredjenom roku pribavi te stvari. .Kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika. u suprotnom. .U takvoj situaciji. V) Izvrsenje obaveza na cinjenje. . a ono nece da stvar vrati dobrovoljno.Izjava izvrsnog duznika o njegovoj imovini ne kreira i pravo prvenstva u namirenju izvrsnog poverioca iz naknadno pronadjene imovine. sud prenosi potrazivanje na predaju stvari sa izvrsnog duznika na izvrsnog poverioca. izvrsitelj ne sme da primenjuje prinudu prema njemu.) Izvrsenje radi ostvarenja nenovcanog potrazivanja A) Predaja pokretne stvari . .Izvrsenje moze da otpocna samo kada protekne rok od 8 dana nakon donosenja resenja o izvrsenju. . te sud poziva izvrsnog duznika da u roku od 10 dana dostavi izjavu sudu o imovini. izvrsni poverilac predlaze sudu da ga sud ovlasti da na trosak izvrsnog duznika. 155.Postupak za uzimanje izjave izvrsnog duznika pocinje po predlogu poverioca.Izvrsna radnja se sastoji u tome sto sudski izvrsitelj ( forum rei sitae )oduzima izvrsnom duzniku stvari i o tome mu daje potvrdu. . .Duznik se iz ove knjige brise cim namiri potrazivanje. B) Izvrsenje i predaja nepokretnosti .Izvrsenje se sprovodi tako sto sudski izvrsitelj prinudno iz nepokretnosti udaljuje sva lica. .Izjava izvrsnog duznika mu daje pravo da zahteva da se izvrsenje sprovede i na imovini izvrsnog duznika koja je naknadno pronadjena ili koju on naknadno stekne. a izvrsnog duznika upisuje u knjigu izvrsnih duznika.Ako nezamenljiva stvar ne moze da se nadje ni kod izvrsnog duznika ni kod treceg lica. ali moguce je da izvrsni duznik u momentu izvrsenja nema dovoljno imovine ili imovinu krije ili je imovina nepoznata izvrsnom poveriocu. .. prazni je od svih stvari i predaje je u drzavinu poveriocu. . u suprotnom cini krivicno delo.U izvrsnom postupku vazi princip potpunog namirenja izvrsnog poverioca. izvrsni poverilac predlaze sudu ( rok 8 dana ) da sud donese resenje kojim obavezuje izvrsnog duznika na placanje vrednosti stvari.Ako se stvar nalazi kod treceg lica. necinjenje i trpljenje 221 .

) Zamanljiva radnje.Moguce je da je protiv izvrsnog duznika doneto resenje u parnici zbog smetanja poseda.O predlogu za izvrsenje odlucuje sud koji je mesno nadlezan na teritoriji prebivalista predlagaca.Ako bi duznik. vec proizveo stanje koje izvrsnog poverioca lisava njegovog prava ( npr. .Sud resenjem odredjuje rok za dobrovoljno izvrsenje radnje.Nezamenljive radnje mogu da budu i pozitivne i negativne. osuda drustva kapitala da omoguci uvid akcionarima u finansijske izvestaje.Pozitivne radnje koje moze da izvrsi samo duzniku su npr. da sam ili preko drugog lica izvrsi dugovanu ranju o trosku izvrsnog duznika. sud nanovo kaznjava duznika. onda sud ex officio izvrsava resenje o novcanoj kazni ). . . 222 .Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji je duznik duzan da obavezu izvrsi ( prema ugovoru ili ZOO-u ).Protiv resenja o izricanju novcane kazne nije dozvoljena zalba. ukupna visina novcanih kazni nije limitirana. . pa mora odmah ). duznik je protivno gradjevinskoj dozvoli sagradio objekat i zatvorio izvor svetlosti poveriocu ). . ponovio smetanje.Ovaj postupak se ponavlja sve dok duznik ne izvrsi dugovanu radnju ili dok ukupni zbir novcanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prvoizrecene novcane kazne. nakon toga. . jer izvrsenje radnje iskljucivo zavisi od volje izvrsnog duznika. te da je ono izvrsno. a izvrsenje sprovodi sud na cijoj teritoriji se nalazi dete.Pravilo je da sud u resenju o izvrsenju odredjuje i obavezu da duznik predujmi troskove koji su neophodni radi izvrsenja radnje.) Nezamenljive radnje . .U takvim situacijama. licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na cuvanje i vaspitavanje. pa u toj situaciji poverilac moze od duznika samo zahtevati naknadu stete. . otkloni promenu radi vracanja u predjasnje stanje.Moguce je da je duznik svojim radnjama. G) Predaja i oduzimanje deteta . . po njegovom predlogu.Kaznjavanje duznika se ne primenjuje kada je u pitanju izvrsenje obaveze intuitu personae ( slikar ). nego bi odredio prestanak smetanja poseda i izrekao novcanu kaznu za slucaj da duznik ponovo postupi protivno zabrani.Takve radnje su prestacije iz ugovora o radu ili delu cije ispunjenje ne zavisi od svojstava duznika ( pozitivne radnje koje se ne odnose na predaju novca ili neke druge stvari )..Pozitivne su one koje ne mogu da preduzmu treca lica. . . 2. izvrsni duznik se novcanim kaznama primorava na izvrsenje cinidbe. . jer tada izvrsenje dugovane prestacije ne zavisi iskljucivo od volje izvrsnog duznika.Ako kaznjavanje duznika ne urodi plodom.U ovakvim situacijama nema mogucnosti da se dugovana cinidba prinudno izvrsi. . . odnosno da je duznik dobrovoljno izvrsio obavezu. 1. . o trosku izvrsnog duznika. te kaznu za slucaj da duznik ne izvrsi svoju obavezu ( ako ne izvrsi.Ovde se prica i pitanje 146. koje su suprotne sadrzini izvrsne isprave. . sud resenjem odredjuje zabranu odredjenog ponasanja i istovremeno duzniku izrice novcanu kaznu ako postupi protivno zabrani. .Izvrsenje se sprovodi tako sto sud ovlascuje izvrsnog poverioca. .radnje koje umesto duznika moze da izvrsi i drugo lice. tj.Kod obaveza necinjenja i trpljenja. .Izvrsnom duzniku se ostavlja rok od 3 dana da dobrovoljno preda dete ( osim ako detetu preti opasnost.Sudske odluke o dodeli roditeljskog staranja izvrsavaju se prinudnim oduzimanjem i predajom deteta roditelju. sud ne bi vodio novi postupak. novcane kazne i sudski penali.Naprotiv. izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da on sam ili trece lice. .

hipoteke i ostalih stvarnih prava na nepokretnim stvarima. Z) Izdejstvovanje izjave volje .D) Vracanje zapolsenog na rad . .Izvrsenje se sprovodi radi ostvarenja prava poverioca na deobu zajednicke stvari na kojoj postoje suvlasnicka prava ( nepokretnost. . .Zavisno od izreke izvrsne isprave. . promene i prestanka pravo svojine. 158. .Ak oduznik ne postupi po izreci iz izvrsne isprave. moze i u izvrsnom postupku radi vracanja zaposlenog na rad i bez posebne izvrsne isprave da zahteva naknadu izgubljene zarade. davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke poverioceve obaveze ili od ispunjenja uslova. odnosno zaloge na pokretnim stvarima.. B) Vrste ZIP poznaje 4 vrste sredstava obezbedjenja ( numerus clausus ): 223 .Moguce je da izvrsni duznik u izvrsnoj irpavi obavezan da da neku izjavu volje.Smatra se da je izjava volje data kad aje poverilac svoju obavezu ispunio.) Postupak obezbedjenja A) Pojam .Predlog za izvrsenje mogu da podnesu kako tuzilac. . .Izvrsni duznici su suvlasnici.O nacinu deobe odlucuje sud u vanparnicnom postupku.. zaostavstina. jer sud sumarno ispituje da li su se stekli uslovi da odredi obezbedjenje potrazivanja. on je kognicioni.Postupak obezbedjenja potrazivanja je poseban postupak hibridnog karatera. .U drugoj fazi. nastupa fikcija da je izjavu volje dao. sud donosi resenje o obezbedjenju koje se izvrsava po pravilima izvrsnog postupka. .Izvrsenje se sprovodi tako sto izvrsni sud naredjuje da se u javnu knjigu izvrsi upis sadrzan u izvrsnoj ispravi. .Predlog se podnosi u prekluzivnom roku od 30 dana.Izvrsni poverilac. deoba moze da bude fizicka ili civilna. . . . od dana isteka paricionog roka iz izvrsne isprave. .). smatra se da je duznik dao izjavu volje sadrzine kao u izvrsnoj ipravi u momentu kada je sudska odluka postala pravosnazna. tako i tuzeni.Njome se ukida usvlasnicka zajednica. E) Upis prava u javnu knjigu . a njegovo resenje predstavlja izvrsnu ispravu.Sudska odluka o deobi stvari ima nepotpuno preobrazajno dejstvo. . ali se pravnozastitna potreba ostvaruje tek u izvrsnom postupku. zaposleni.O predlogu kojim izvrsni poverilac zahteva da bude vracen na rad odlucuje sud na cijem podrucju se nalazi sediste poslodavca.Pri tome razlikujemo dve situacija: * U prvoj. * U drugoj.U prvoj fazi.Ako je upis odredjen u samom resenju o izvrsenju. izvrsni sud vrsi upis po sluzbenoj duznosti.Poverilac ima pravo da obezbedi sprovodjenje postupka izvrsenja na imovini duznika nakon sto dobije izvrsnu ispravu. .Kod upisa u javnu knjigu radi se o upisu sticanja. i to deobom stvari. Dj) Deoba stvari .

Resenje o obezbedjenju se pobija zalbom koja se izjavljuje u roku od 3 dana.zasnivanje zaloznog prava na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka. .Kod nadleznosti suda razlikujemo situaciju u kojoj je postupak obezbedjenja pokrenut pre pokretanja kognicionog postupka i situaciju u kojoj je predlog stavljen nakon sto je kognicioni postupak pokrenut.Ako poseduje odluku donetu u njegovu korist u prvom stepenu. . • zasnivanje zaloznog prava na nepokretnosti na osnovu izvrsne isprave.U orvoj situaciji.) Sud .PRIVREMENE MERE A) Opsta pravila . • 159. . a ako iz prikazanih cinjenica i dokaza ne proizlazi da je verovatan razlog za obezbedjenje. za odluku za obezbedjenje stvarno i mesno je nadlezan onaj sud pred kojim se pokrece kognicioni postupak.Postupak je hibridan. a da pri tom duznik nije imao mogucnosti da se izjasni o predlogu za obezbedjenje. stvarno i mesno je nadlezan onaj sud koji je nadlezan da odlucuje i o potrazivanju. 224 . 2. odredjenje privremenih mera dolazi u obzir samo ako npr.U njemu vazi dispoziciono i raspravno nacelo. . . vec samo prethodne mere.Odredjivanje privremene mere kao sredstva obezbedjenja je supsidijarno u odnosu na ostala sredstva obezbedjenja potrazivanja.) Predlog i resenje o obezbedjenju . .Ako se istovremeno pokrece kognicioni ( parnicni ili drugi postupak ) i podnosi predlog za obezbedjenje. odnosno o glavnom zahtevu. V) Osobenosti postupka 1. .O predlogu za obezbedjenje odlucuje sudija pojedinac.Ako poseduje izvrsnu ispravu. • privremene mere ( najznacijnije sredstvo u praksi ). .O osnovanosti predloga sud pozitivno odlucuje kada se uveri da su argumenti poverioca verovatni. g) vrsta sredstava obezbedjenja cija se primena zahteva. • prethodne mere.Ako predlog ne sadrzi sve elemente. b) razlog zbog kojeg se trazi obezbedjenje. poverilac ne moze vise da zahteva da sud odredi privremene mere. . . v) cinjenice i dokazi koji opravdavaju postojanje razloga za obezbedjenje.) Prethodne i privremene mere . 3. predlog se odbija kao neosnovan.Postupak se pokrece predlogom koji mora da sadrzi elemente koje propisuje Zakon: a) potrazivanje cija realizacija treba da se obezbedi. kognicioni i izvrsni.Nacelo kontradiktornosti je ograniceno time da se resenje o obezbedjenju donosi.) Uopste . odbacuje se kao nedopusten. duznik nema imovinu na kojoj bi moglo da se zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima. ali nema suspenzivni karater.

Ako se privremena mera odredjuje pre nego sto je poceo kognicioni postupak. ako je tada duzan da ucini verovatnim da ce izvrsni duznik odredjenim privremenih mera pretpsti samo neznatnu stetu. B) Resenje o odredjenju privremene mere . . da ce da je otudji. sud moze da odredi i drugacija kada postoji subjektivna opasnost da ce duznik da osujeti i znatno oteza naplatu potrazivanja.Potrebno je ispunjenje dva uslova: prvi. .. znatno pogorsanje ili opste lose imovinsko stanje duznika nije indikator za odredjenje privremenih mera.Ove resenje proizvodi dejstva ne samo prema strankama. da postoji opasnost da poverilac nece moci da realizuje svoje potrazivanje. kao i njegove obaveze utvrdjene pravosnaznom odlukom suda vece od njegovih prihoda. i uz to rok trajanja mere. predlog za odredjivanje ove mere se odbacuje kao nedopusten.ZIP-om su odredjene okolnosti kada se smatra da opasnot postoji: --> ako bi potrazivanje trebalo da se ostvari u inostranstvu..Kod odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja nenovcanih potrazivanja opasnost da ce duznik da osujeti ili znatno oteza ostvarenje potrazivanja mora da postoji objektivno.Sud moze da odredi privremenu meru obezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja da bi se sprecila upotreba sile ili nastupanje nenadoknadive stete.Dakle. V) Uslovi za odredjenje privremenih mera . . .Odredjene privremene mere proizvode dejstva onoliko dugo koliko je to odredjeno u resenju suda ( ali mogu da se ukinu i pre.Za razliku od odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja novcanih potrazaivanja. sud moze da uslovi privremene mere tako sto ce poverilac da polozi jemstvo. sud odredjuje u rok u kome je poverilac duzan da podnese tuzbu. . --> ako su zakonske obaveze izvrsnog duznika. . . ali ipak.U ovom slucaju. . a ako ga nema.U ovom slucaju.Izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za odredjenje privremenih mera iznosenjem cinjenica i dokaza ucini verovatnim postojanje opasnosti. --> ako je protiv izvrsnog duznika vec pokusano izvrsenje koje nije uspelo. . kad god drugom merom moze da se ostvari isti cilj koji se postize privremenom merom. jer je duznik odbio da saopsti podatke gde se nalazi njegova imovina ili je davao netacne podatke u vezi s imovinom. . kada se radi o obezbedjenju nenovcanih potrazivanja. da potrazivanje postoji. jemstvo moze da polozi duznik umesto odredjenja privremenih mera ( to mogu da predloze i duznik i poverilac ). privremena mera ne moze da se odredi. . izvrsni poverilac u svom predlogu za odredjenje privremenih mera mora da ucini verovatnim da ce duznik da unisti ili pokvari stvar koju duguje. G) Vrste privremenih mera ZIP exempli causa navodi sledece privremene mere: 225 .Poverilac mora da poseduje poseban pravni interes za odredjenje privremene mere.Radnje koje duznik preduzima ili bi mogao da preduzme da bi osujetio ili znatno otezao naplatu potrazivanja jesu: otudjenje. . vec i prema ucesnicima u postupku. da ce cedirati potrazivanja na trece lice. . i drugi.Ovo resenje sadrzi sve sastojke kao i svako resenje o obezbedjenju.U ovom postupku siroko se koristi institut jemstva.. prikrivanje i drugi nacini raspolaganja imovinom. -->ako se protiv izvrsnog duznika vec vodio izvrsni postupak zbog neispunjenja obaveza iz zakonskog izdrzavanja.Donosenjem resenja o privremenoj meri izvrsni poverilac ne stice zalozno pravo. poverilac u predlogu za odredjenje privremenih mera ne mora da dokazuje postojanje opasnosti. . kao i da se produze ).

.Npr.  kada ona vise nije potrebna. ako oni ne postupaju po resenju o odredjenju privremene mere kojom se obezbedjuje izvrsenje nenovcanog potrazivanja. .Cim je resenje o odredjivanju privremenih mera doneto. Dj) Ukidanje privremene mere Ukidanje sledi po predlogu izvrsnog duznika kada:  izvrsni poverilac nije poveo kognicioni postupak u roku koji mu je sud odredio. • zabrana banci da isplacuje novac izvrsnom duzniku s njegovog racuna. odluka o odredjenju privremenih mera radi ozbezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja bi konzumirala i tuzbeni zahtev ( a to je zabranjeno ).U momentu kada sud odredjuje privremenu meru. ukida se i privremena mera.zabrana raspolaganja pokretnim stvarima i njihovo oduzimanje od duznika. .Resenje o privremenoj meri se vezuje. kada sud privremenom merom odredi da poslodavac radniku placa platu dok tece parnica o zakonitosti odluke na osnovu koje je radniku prestao radni odnos.Medjutim kada je privremena mera odredjena radi ostvarenja nenovcanih potrazivanja. ono je ujedno i izvrsno. ..Promenom okolnosti. ne zna se da li je izvrsni poverilac zaista poverilac i da li je izvrsni duznik zaista duznik.Ovakva konzumacija tuzbenog zahteva putem odredjenja privremene mere evidentnija je kada se privremenom merom izrice obaveza necinjenja.Resenje o ukidanju privremenih mera trebalo bi da ima dejstvo ex tunc. a) Izvrsenje privremene mere i tuzbeni zahtev . jer se to ostavlja parnicnom sudu kada resava o meritumu stvari. jer se predvidja da se ukidaju i preduzete radnje u postupku. dnevnom listu se zabrani da stampa. navodno netacne cinjenice o licnosti izvrsnog poverioca ). • oduzimanje gotovog novca i polaganje novca u depozit.Izvrsni duznik moze tuzbom da zahteva da mu izvrsni poverilac naknadi stetu koju je pretrpeo zbog toga sto je sud odredio privremenu meru: 226 • • • .  istekao je rok za koji je privremena mera odredjena. zabrana duzniku izvrsnog duznika da ovom poslednjem namiri potrazivanje ili da mu preda stvar. . . i sadrzinski i temporalno. . . D) Izvrsenje privremenih mera . u neku ruku. • naredba izvrsnom duzniku da preduzme radnje da se stvar sacuva. vidno je da se prema izreci iz resenja o privremenoj meri postupa kao da je doneta pravosnazna presuda kojom je tuzbeni zahtev radnika usvojen.Bez tih ogranicenja. otpadanjem razloga koji su opravdavali njeno odredjenje. odnosno propustanja vrsenja odredjenih radnji ( npr. .Odstetne zahteve po osnovu vodjenja ovog postupka moze da istice izvrsni poverilac prema prema izvrsnom duzniku i ucesnicima u postupku. prejudicira ishod spora ili cak i konzumira tuzbeni zahtev. za momenat kada se odlucuje o predlogu za odredjenje privremene mere. njeno ukidanje dejstvuje samo ex nunc ( jer je njome stvoreno pravno stanje u kome potpuna restitucija nije moguca )..Iz enumeracije privremenih mera koje se odnose na obezbedjenje nenovcanih potrazivanja ( naredbe i zabrane ) vidno je da njihovo odredjenje. E) Odstetni zahtevi izmedju stranaka i ucesnika u postupku obezbedjenja . zabrana otudjenja ili opterecenja nepokretnosti.

PRETHODNE MERE . vec utvrdjenog u domacoj sudskoj odluci koja. zalozno pravo na nepokretnim stvarima se zasniva na osnovu sporazuma stranaka i na osnovu rocista koje se odrzava pred izvrsnim sudom. .Odredjenje privremene mere ne moze da se smatra neosnovanim. zalozno pravo se stice njihovim popisom i unosenjem u zapisnik. . . * kada se utvrdi da je privremena mera bila neosnovana ( to je npr. . kao i saglasnost duznika da zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima. 160. dakle predstavlja izvrsnu ispravu. jos nije postala pravosnazna ili izvrsna.U ovom postupku.Kod pokretnih stvari. vreme njegovog dospeca.U zapisnik sa rocista se unosi sporazum stranaka. .Ovako sacinjen zapisnik ima dejstvo sudskog poravnanja. tj. da bi se ove mere odredile. visina potrazivanja. pokaze se da ne postoji potrazivanje ). medjutim. . Ziga 227 .* kada izvrsni poverilac ne povede kognicioni postupak u roku koji je sud odredio. nuzno je da postoji opasnost da ce se ostvarenje potrazivanja osujetiti ili znatno otezati.) Zalozno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka .Ove mere se odredjuju radi obezbedjenja naplate novcanog potrazivanja. .Takodje.Ove mre sud odredjuje sa istim ciljem kao i privremene mere(ipak imaju manji znacaj u praksi). slucaj kada izvrsni poverilac izgubi parnicu protiv izvrsnog duznika. ako drugostepeni sud po zalbi nadje da ne postoji verovatnoca u pogledu postojanja potrazivanja ili u pogledu postojanja opasnosti.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->