1.

) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ). - Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava. - Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec odnose izmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku. - Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava. - Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka. - Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava. - Ove dve grane prava stoje u interakciji. - Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava. - Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ). - Princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka. - U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti. - SPOR I PARNICA - Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava. - Pod sporom se smatra zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi. - Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom. - Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu. - Dakle, neophodno je razlikovati spor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i parnicu, procesnopravni odnos ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava. - Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).

1

2.) Pravna priroda parnicnog postupka
- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu i u kome se zasniva samo procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda. - Dakle, tek kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica, i uspostavlja se, osim inicijalnog, i procesnopravni odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog. - Procesnopravni odnosi koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su javnopravne prirode. - Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka. - Parnica se okoncava u momentu kada sud donese odluku o sporu koja vise ne moze da se pobija ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu, kada se parnica okoncava voljom samih stranaka ( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ). - Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od javnopravnih ovlascenja ( prava u materijalnom smislu ) i procesnopravnih tereta ( obaveza u materijalnom smislu ). - Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu. - Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku stranke nisu obavezne da vrse bilo kakve procesne radnje, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka izgubi spor. - Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta. - NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica toga sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca. Dakle, procesni teret predstavlja duznost u sopstvenom interesu. - O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.

3.) Pravo na pravnu zastitu
A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu ) - Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima svako ko tvrdi da mu odredjeno pravo pripada, da je ono povredjeno ili ugrozeno. - Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je irelevantno na kom cinjenicnom i materijalnopravnom odnosu se temelji zahtev tuzioca ( on moze da bude i besmislen ). - Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima faciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan. - U tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi. - Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka. - Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslovaprocesnih pretpostavki.

2

B) Obim prava na pravnu zastitu - O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja. - Starije teorije ( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastitu od materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda i trazi pravnu zastitu. - Novije teorije ( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnog ovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnu zastitu. - Teorija o pravnozastitnom zahtevu ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu. - Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu. - Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo. - Zbog toga se ova teorija i naziva ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu. - Medjutom, jasno je da je koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki i da ne odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa. - O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke. - Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba. - Druga teorija ( pravo na presudu ) svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa ( apstraktno pravo na pravnu zastitu ). - Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke. - Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na pravo na pravosudje. - Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu odgovara najvise principima pravne drzave. - Pravo na pravnu zastitu je javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu. - Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt. - Pojedinac ne moze da se, a priori, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava. V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS - Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno kao pravo na pravosudje. - Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.

4.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak
- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.

3

- Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka ex officio pazi da li resavanje spora spada u sudsku nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organ uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu. - U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda. A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari - Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari. - Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti mogu posluziti teoretski pristupi o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari. - Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici iz materijalnopravne norme gradjanskog prava. - Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa. - Ona se odredjuje po tome da li su stranke u pravnom odnosu ravnopravne ( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u odnosu subordinacije prema organu javne vlasti ( upravnopravni odnos ). - Ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava. - S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava. - Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja, odnosno obaveze iz pravnog odnosa. - Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari. - Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno gradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ). - U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom i negativnom sukobu nadleznosti odlucuje Ustavni sud. - Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce sledece: a) da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze da bude subjekt pravitanopravnih odnosa. b) da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa resava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ). v) kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos. B) Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka u upravnom postupku - U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i obrnuto. - U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.

4

.Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela. b) naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu.Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna stvar.Gradjanski sudski postupak pociva na dispozicionoj maksimi. . ne postoji gradjanski postupak koji bi se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak ). obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku.. Ovde je to pritvoreno lice duzno da se prvo obrati Ministarstvu pravde. ali samo dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom pravnom postupku. kada gradjanski sud resi upravnu stvar. V) Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom . .Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom. tj.Obrnuto. ZPP.Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice. ZPP koji dopusta nezavisno odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti. EKLJP.Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su enumerisani u clanu 1. predstavlja posebnu procesnu pretpostavku za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka. . . .Prema praksi suda u Strazburu.) Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak . . 5. ocinstva i materinstva. ponosenje zahteva.Pravosnazne odluke gradjanskih sudova obavezuju upravne organe u granicama njehove nadleznosti. 5 . najcesce organu uprave. a to proizlazi a contrario iz clana 12. A) Sustinske razlike . a krivicni postupak je obustavljen. .Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu odluku u roku od 3 meseca.Vladajuce shvatanje o vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom pravnog organa ne treba prihvatati i nuzno je da se ono promeni usled primene clana 6. . .U ovom situacijama. Ovde prvo mora da se obrati vojnim organima.Kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja ustanovi da je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet. . osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred sudom.Dominira shvatanje da je gradjanski sud vezan odlukom upravnog organa u granicama njene pravosnaznosti. takav upravni akt je nepostojeci.To su sledece situacije: a) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru. dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije.Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja. . ovakva odluka organa uprave obavezuje gradjanski sud. .Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje postojanja braka. odluka suda moze da se pobija zalbom. upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada u nadleznost suda.

Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak.Odsustvo dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni. a izuzetno moze i osteceni za uglavnom laksa krivicna dela.Nacelno. . ostecenog moze da uputi na parnicu pred gradjanskim sudom. . nakon sto je optuznica stala na pravnu snagu. .Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka imalo za posledicu odugovlacenje krivicnog postupka. gradjanski u krivicni sud samostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnim pitanjima.U primeru krivicnog dela nanosenja teske telesne povrede. tj.Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke.Jedinstvo pravnog sistema i potreba da se odrzi unutrasnja harmonija odlucivanja nalazu odstupanje od principa nezavisnosti. ako zeli da odluku prepusti krivicnom sudu. . V) Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku . .Tuzilac iz istog cinjenicnog stanja ( zivotnog dogadjaja ) koji je bio osnov za donosenje presude krivicnog suda izvodi svoje zahteve u parnici pred gradjanskim sudom ( npr.str. . . da odluci o imovinskopravnom zahtevu koji se odnosi na naknadu stete.Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje da ce stetnik-osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku. osudjeni ne bi mogao da u gradjanskom sudskom postupku osporava svojstvo izvrsioca. . .U okviru krivicnog postupka. B) Adhezioni postupak . vec istrazna ( inkviziciona ) maksima. arbitrarno odustane od krivicnog gonjenja.Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom upucuje da svoj imovinskopravni zahtev realizuje u parnici. ne gubi pravo da iste zahteve istakne pred gradjanskim sudom.. G) Dejstvo presude krivicnog suda u gradjanskom sudskom postupku . osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da zahtevaju da krivicni sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela.U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima. bez obzira na to kakve cinjenice i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu. sud ce ostecenog uputiti da zahtev za zastitu prava iznese pred gradjanski sud. koja po pravilu.Kada krivicni sud donese presudu kojom optuzenog oslobadja od optuzbe ili odbije optuzbu ili iz drugog razloga dodje do prekida krivicnog postupka. trazi naknadu stete zbog ucinjenih telesnih povreda ). ali moze i da prekine postupak. postojanje protivpravnosti. . 6 .Prema clanu 13. povracaj stvari ili ponistaj odredjenog pravnog posla. kada je o jednoj pravnoj stvari vec pravosnazno odluceno u bilo kojoj vrsi sudskog postupka ( primer 79. ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama. odnosno da drzavni tuzilac npr. . gradjanski sud moze da sam resava o postojanju krivicnog dela koje je vezano za imovinskopravni zahtev i o odgovornosti pocinioca.Npr. spadaju u nadleznost drugog suda. ZPP.Krivicni sud moze da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku. samo ako istovremeno krivicnom presudom optuzenog oglasi krivim. ).Krivicni postupak pokrece po pravilu drzavni tuzilac ex officio. gradjanski sud je vezan samo osudjujucom pravosnaznom presudom krivicnog suda i to dvojako: a) u pogledu postojanja krivicnog dela. . .

. gradjanski sud nije vezan presudom kada sudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile osnov za utvrdjivanje postojanja krivicnog dela i krivice ucinioca.On je vezan konstatacijom krivicnog suda da je steta pricinjena. . trebalo bi uzeti da je gradjanski sud vezan utvrdjenjem krivicnog suda. kao i nastupanje same posledice koja podpada pod bice krivicnog dela.Ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice. izmedju ostalog. gradjanski sud je vezan utvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja kod osudjenog.To narocito vazi kod preobrazajnih presuda ( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom ( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ). narocito u situacijama kada mogucnosr i obim naknade stete zavise od vrste krivice. Dj) Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda .Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda kada materijalno gradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih pravnih dejstava za postojanje krivicne presude odredjene sadrzine.Ako presude krivicnog suda nema.To ima opravdanja u tome da kategorije krivice ( umisljaj i nehat ) nisu identicne u krivicnom i gradjanskom materijalnom pravu. . kao i iz opsteg ucenja o postovanju odluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti. ako ona ne cini obelezje krivicnog dela. D) Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku .Ako je krivicni sud presudio ( oslobadjajuce ili osudjujuce ). gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bice krivicnog dela. predlog za ponavljanje parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak osudjeni za kakvo krivicno delo povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke. . .postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice.Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno. 7 . gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju.Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja. . ali ne i njenom visinom.Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje stete od one koja cini bice krivicnog dela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda. . . prozilazi da je krivicni sud vezan presudom gradjanskog suda. . Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti nekog lica zbog krivicnog dela kradje.Obrnuto. gradjanski sud je vazan tom odlukom.Npr. i onda kada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu.Ako je krivicni sud doneo oslobadjajucu presudu. . E) Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku .Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra u slucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi. njegovom detetu… . kao i u principu nezavisnog i samostalnog odlucivanja gradjanskog i krivicnog pravosudja.Npr. on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je vlasnik stvari. b) u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca. .

B) Osnovne razlike izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka a) Parnicni postupak se nikada ne pokrece po sluzbenoj duznosti. a ponekad to cini sudska praksa..Kod nepravih vanparnicnih stvari zakonodavac ponekad izricito odredjuje da one treba da se rasprave u vanparnicnom postupku. b) Parnicni postupak ne moze da postoji bez dve stranke ( tuzioca i tuzenog ). Takodje u nepravim vanparnicnim postupcima spor postoji.Kada se radi o nepravoj vanparnicnoj stvari. . tj. odnosno drugoj vrsti postupka ne obavezuju sud u drugoj vrsti postupka.Teorija spora moze da se dopuni i dvostranackim karakterom parnicnog postupka. .Ova teorija nija sasvim konsekventna. jer se pokretao protivno volje tuzenog. deklaratorne odluke donete u jednoj. tako da samostalno ocenjuju da li se radi o parnicnoj ili vanparnicnoj stvari.Zbog toga se kao kriterijum za razgranicavanje ovde koristi naredba zakonodavca. onda ce on biti takav. . dok se vanparnicni nazivao voljnim. postoje razlicite vrste vanparnicnih postupaka koje su odredjene po svom predmetu ( zaostavstina se raspravlja u ostavinskom postupku. kao sto je to slucaj kod egzekvature. ali je zakonodavac iz razloga celishodnosti odredio da se treba raspraviti po pravilima vanparnicnog postupka. . 8 . gde se parnicni postupak nazivao spornim. . pa ako je zakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnicni.U vanparnicnom postupku ne resavaju se sporovi. A) Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupku . i obrnuto. posto nema spora. . gde je glavni kriterijum razgranicenja predmet postupka. a da spor ne postoji. dispozicija ucesnika je bitno uza) V) Odnos parnicnog i vanparnicnog postupka . lice se oglasava umrlim u postupku proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti. resava primenom pravila parnicnog postupka i obrnuto.Kao dopuna razlikovanju parnicnog i vanparnicnog postupka mogu se koristiti razlicita teoretska merila. onako kako se to cini u odnosu na upravni i krivicni postupak.Vanparnicni postupak nije homogen. . .Pravilo je da su parnicni i vanparnicni sud nazavisni u odredjenju sopstvene nadleznosti.Kada se u praksi radi o pravoj vanparnicnoj stvari. vec se on pokrece.Najcelishodnije je poci od distinkcija koju je ucinilo rimsko pravo. kao merila za razgranicenje ove dve vrste postupka mogu da posluze i drugi teoretski kriterijumi za razgranicenje. suprotstavljenih interesa ucesnika u postupku. jer parnica moze da se pokrene. dok se vanparnicni postupka upravo pokrece na taj nacin.. onda je sigurno da ce se ona raspravljati u vanparnicnom postupku. dok je u vanparnicnom postupku dominantnija inkviziciona maksima(tj.6.). . kada postoje suprotstavljeni interesi ucesnika. .To ima za posledicu da tzv. radi zastite licnih i imovinskih interesa pravnih subjekata. odnosno nenadleznosti. v) U parnicnom postupku dominiraju samo dispoziciona i raspravna maksima.Najvise se za razgranicenje parnicnog i vanaprnicnog postupka koristi teorija spora: ako sud resava o sporu. u prvom redu.) Parnicni i vanaprnicni postupak . dok u vanparnicnom postupku moze da ucestvuje i samo jedna stranka. .Zbog ovakve heterogenosti vanparnicnog postupka nije moguce izvesti jasnu demarkacionu liniju izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka.

. 9 . 2.Kada je slucaj obrnut. u postupku se garantuje javnost i zbornost u sudjenju. vec jedino moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim sredstvima. .ZPP. na teritoriji i eksteritorijalno u ambasadama. donose odluke strictum iuris. morace da se opet sprovedu u parnicnom postupku.Problematicna je vezanost suda pravosnaznim odlukama donetim u jednoj. .Princip je da zakon ovu koliziju resava tako sto daje primat nadleznosti parnicnog suda. . .Principijelno bi trebalo poci od stava da odluke parnicnog suda obavezuju vanparnicni i obrnuto.ZPP sadrzi posebna pravila o resavanju sukoba nadleznosti izmedju parnicnog i vanparnicnog suda. jer njehovo nesprovodjenje ima za posledicu da se odluka suda pobija po zalbi zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. i primenjuju se neposredno.) EKLJP . ovakva odluka obavezuje vanparnicni sud u zemljisnoknjiznom postupku ). . . vanaprnicni. kao i osnovne garancije koje sluze ostvarenju prava na pravicno sudjenje. . odnosno drugoj vrsti postupka jer su drugaciji obim i granice pravosnaznosti odluka. . . Parnicni sud koji odlucuje o punovaznosti pravnog posla je vezan odlukom vanparnicnog suda o lisenju poslovne sposobnosti. i njene norme imaju primat u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo. postupak ce se obustaviti resenjem. sud ce.Ako je vanparnicni sud utvrdio da resava o pravnoj stvari za koju je nadlezan parnicni sud. odluka doneta u vanparnicnom postupku obavezuje parnicni sud samo ako postoji identitet stranaka i identitet predmeta spora. ako nadje da bi postupak trebalo sporovesti u skladu sa odredbama vanaprnicnog postupka. .Pravilo je da je vanparnicni sud vezan pravosnaznim odlukama donetim u parnicnom postupku ( kada je parnicni sud odlucio o pravu svojine na nepokretnosti. a takav slucaj ce biti u nepravim vanparnicnim stvarima u kojima postoje suprotstavljeni interesi ucesnika.Sudovi su nezavisni. do donosenja odluke o glavnoj raspravi..Prema clanu 19.) Izvori Gradjanskog procesnog prava .Procesne radnje koje je eventualno u medjuvremenu sproveo.) Ustav .Ako je odluka suda o jednoj pravnoj stvari doneta u pogresnoj vrsti postupka. i odluke ne podlezu kontroli vansudskih vlasti.Primarni izvor prava je Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1950.EKLJP se primenjuje ratione loci. 7. izvrsni i stecajni postupak.. takve radnje su validne i u vanparnicnom postupku koji se nastavlja pred nadleznim sudom. . primarno. . 1.U slucaju da je parnicni sud u medjuvremenu sproveo odredjene parnicne radnje. .Ustav sadrzi osnovne principe na kojima se temelji organizacija sudstva. ona nije nepostojeca.Norme koje regulisu gradjanski sudski postupak nisu sadrzane u jednom vec u cetiri pojedinacna zakona koja posebno uredjuju parnicni. polozaj sudija u pravnom sistemu.Sudska vlast je jedinstvena. NPR: Vanparnicni sud koji odlucuje o raspodeli zaostavstine je vezan presudom parnicnog suda o razvodu braka. kao i procesnim radnjama preduzetim u parnicnom postupku. resenjem obustaviti parnicni postupak.

) Pravna nauka . 2-14. kao i zbog cinjenice da se u stecajnom postupku ne odlucuje o sporu ( npr. ali i svakog drugog izvrsnog naslova predstavlja derivat prava na pristup sudu.Pravo na prinudno izvrsenje sudske odluke. . . --> Ravnopravnost stranaka --> Pravo na obrazlozenu sudsku odluku . . . koje je tuzivo po nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi. ZVP.EKLJP se primenjuje ratione personae na sva lica koja dodju u kontakt s jurisdikcijom drzavnih organa Srbije. 3. ravnopravnost stranaka ). spornijim pravnim pitanjima odrzavaju se sednice odeljenja. . ali prvostepeni sud i dalje nije u obavezi da usvoji pravna shvatanja viseg suda.Svakom subjektivnom pravu ili ovlascenju.EKLJP se primenjuje ratione materiae na sve garancije koje su sadrzane u cl.Mnoge garancije koje sadrzi EKLJP ne mogu da se primene na stecajni postupak zbog njegove posebne pravne prirode. Konvecnije. kao i njehove dokazne predloge.„U resavanju gradjanskih prava i obaveza svako ima pravo da njegovu stvar resi nezavisan i nepristrasan sud koji pociva na Zakonu. ZIP. kao i opsta sednica Vrhovnog Kasacionog suda. sastoji se.Druga obaveza suda je da strankama omoguci da slobodno iznesu cinjenicne navode i dokazne predloge. javnost sudjenja.) Zakoni: ZPP.. a pravna shvatanja usvojena na opstoj sednici obavezuju sva odeljenja.Treba istaci da postoji povreda konvencije kada sud ne navede na kom materijalnopravnom propisu zasniva svoju odluku.“ B) Proceduralna ljudska prava koja nacionalni sudovi moraju da postuju: a) Pravo na pristup sudu ( pravo na tuzbu ) . A) Pravo na pravicno sudjenje . ZSP.Sudska praksa nije izvor prava ili se moze reci da jeste izvor prava.EKLJP nema retroaktivno dejstvo pa se primenjuje ratione temporis samo na one cinjenice koje su se desila nakon sto je Konvencija stupila na snagu u Srbiji. mora da se pruzi pravna zastita. svu pravnu argumentaciju stranaka. prvo. i to u primerenom roku.Prvostepeni sud je duzan da u ponovljenom postupku izvede sve parnicne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud. --> Pravo na odluku u primerenom roku --> Pravo na usmenu raspravu i objavljivanje presude V) Pravo na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom G) Posebnost primene EKLJP na izvrsni i stecajni postupak . b) Pravicno sudjenje. 10 .koje ukljucuje: --> Pravo na kontradiktoran postupak. odnosno prava na tuzbu.U Srbiji je zanemarljiv znacaj. . . 4.Prilikom utvrdjivanja stavova prema znacajnijim.) Sudska praksa . iz obaveza suda da uzme u obzir sve cinjenicne navode.Usvojena pravna shvatanja na sednici odeljenja obavezuju sva veca u sastavu odeljenja. 5. ali s veoma ogranicenim dejstvom.

irelevantna je za primenu procesnih zakona.Tuzbe protiv stranih drzava su dopustene samo ako predmet spora proizlazi iz delanja drzave iure gestionis.Ova kategorija uziva imunitet od pravosudja domacih organa. . . Postupak po zalbi ce se sprovesti po pravilima starog ZPP-a. okolnosti cije postojanje. kada je to predvidjeno medjunarodnim pravom. . jedne od suverenih funkcija drzave. februara. v) Odstupanje od trenutnog dejstva procesnopravnih normi predvidjeno je i za postupak po vanrednim pravnim sredstvima. zapoceti do dana stupanja novog zakona na snagu. .Tada se odredbe novog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku.Pravna posledica koja nastaje kada se tuzba podnese protiv lica koja uzivaju imunitet od domaceg pravosudja jeste odbacivanje tuzbe zbog nepostojanja jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje spora.Druga situacija se javlja onda kada novi zakon stupi na snagu.Zamoljeni sud ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje zahtevane procesne radnje celishodno. domaci sudovi ce zamoliti da se procesna radnja izvrsi u okviru madjunarodne pravne pomoci. B) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione personae . .Ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu.Ova neposredna primena znaci da norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo. . na taj postupak ce se primeniti iskljucivo odredbe novog zakona.Zakonodavac predvidja odredjena odstupanja od principa trenutnog dejstva: a) Ako je pre stupanja na snagu vazeceg ZPP-a doneta prvostepena presuda ili resenje kojim se okoncava prvostepeni postupak. Npr: Prvostepena odluka je doneta 15. februara 2005.8. odnosno nepostojanje treba utvrditi. . strane drzave i medjunarodne organizacije su izuzete iz jurisdikcije domaceg pravosudja. koji moze biti svojak: imunitet od jurisdikcije domacih organa. b) Ako po stupanju na snagu vazeceg ZPP-a.Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju na drzavljane RS kao i na strance i apatride koji su nastanjeni u RS. de facto na teritoriju Srbije.Kada je parnicni postupak zapocet nakon sto je novi zakon stupio na snagu. a parnica je u toku. februara 2005. Tuzilac je izjavio zalbu 25. . 11 .U pogledu kategorije lica postoje izuzeci. okoncace se po pravilima starog zakona.neke kategorije stranaca. dalji postupak se provodi po pravilima vazeceg ZPP-a. . ograniceno je samo na njenu teritoriju.) Norme Gradjanskog procesnog prava A) Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka ratione loci . na dalji postupak ce se primeniti odredbe ZPP iz 1976. sud ukine prvostepenu odluku koja je doneta pre 22. V) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione temporis . . .Vrsenje funkcije pravosudja. . imunitet od izvrsenja.Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom. Ovi postupci.Cinjenica da stranke izvode svoje zahteve iz cinjenica koje su se desile pre nego sto je zakon stupio na snagu. koja treba da sadrzi naziv i opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog suda.

. A) Razlozi za iskljucenje. bira se na period od tri godine. .ZPP razlikuje iskljucenje od izuzeca sudije. izuzet iz sudjenja. 9. v) Obezbedjem njihove materijalne nezavisnosti. zastupnik ili punomocnik stranke.Biraju se na sledeci nacin: kada se kandidat imenuje prvi put. Za postojanje tih razloga se vezuje neoboriva pretpostavka da sudjenje nece biti nepristrasno. Sudija ne moze suditi: a) ako je sam stranka. ministar pravde i predsednik odbora za pravosudje u Skupstini ). te da sude na osnovu Ustava i zakona.Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga. . 1 advokat i 1 profesor.VSS ima 11 clanova.Sudijska funkcija je stalna. jer se na taj nacin obezbedjuje princip pravne sigurnosti.Sud finansira drzava a ne stranke.) Nezavisnost sudstva . . 10. osim kada se sudija bira prvi put.) Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da niko ne moze da bude sudija u sopstvenoj pravnoj stvari. b) Stalnoscu i nepremestivoscu sudija. dosledno se primenjuje princip o trenutnom vazenju procesnih zakona. 2. 6 sudija.) Izuzece sudije Kad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno.. a ne mogu ni da ih ukidaju niti da ih menjaju. i mandat im je pet godina. stranaka i od drustva. u tekucim parnicama bi trebalo primeniti stari zakon.) Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje srodstva izmedju sudije i nekog ucenika. g) Obezbenjem medjusobne nezavisnosti sudija. .Ustav stipulise da sudovi nazavisni.Legislativna i izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na sadrzinu pojedinacnih pravnih akata suda.Sto se tice primene procesnih normi na nadleznost sudova.U Srbiji sudije bira i razresava Narodna skupstina ili Visoki savet sudstva. . . saobveznika ili regresnog obveznika.Kod izuzeca. tako da je finansijski nezavisan od njih. i u tom slucaju ga predlaze VSS a bira Skupstina.postoje tri grupe: 1. in concreto postoje okolnosti koje ne daju garancije za postojanje nepristrasnog sudjenja. a od toga 3 stalna clana ( predsednik VKS-a.Nazavisnost suda podrazumeva tri aspekta: sud mora da bude nazavisan od drzave.Nezavisnost sudije se garantuje i ostvaruje na sledece nacine: a) Nacinom izbora sudija.U pogledu proteka rokova. v) ako je clan ili akcionar pravnog lica koje je stranka u sporu. b) ako je sa strankom u odnosu saovlascenika. g) ako izmedju stranaka i sudije tece parnica ili postoji drugi sukob interesa. . . . . . Iskljucice se sudija: - 12 . postupajuci sudija moze biti iskljucen.

.Za izuzece je dovoljno da postoji razumno.Protiv resenja o odbacivanju zahteva kao nedopustenog nije dopustena posebna zalba ( kao i na odluku predsednika suda o zahtevu ).) Javni tuzilac u gradjanskom postupku Javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ kome je u nadleznost povereno da goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela. on je stranka po duznosti.U gradjanskim sudskim postupcima uloga javnog tuzioca je ogranicena. 13 - ... saznala nakon okoncanja prvostepenog postupka. izrazen stav sudije u odnosu na ishod spora.a) ako mu je stranka. On moze samo da: 1. trebalo bi smatrati da je prekludirana da iz ovog razloga pobija sudsku odluku.Kada postupajuci sudija ne odbaci predlog kao nedopusten. . V) Postupak za iskljucenje. da ulaganjem pravnih sredstava stiti ustavnost i zakonitost. Iskljucenje je nuzno: a) ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak. zastupnik ili punomocnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji. . ili mu je supruznik srodnik po tazbini do drugog stepena. zakonskog zastupnika ili punomocnika. blagovremen i da sadrzi okolnosti na kojima se temelji strah od pristrasnosti sudije.. B) Razlozi za izuzece . ali ako izmedju sudije i stranke postoji zajednicko domacinstvo. b) ako je staralac. kao i u reviziji protiv presude.. . 3.Zahtev stranke za iskljucenje. odnosno izuzece moze da potekne od samog sudije ili stranke. odnosno izuzece ne moze da bude pausalan. 11. savetovanje stranaka tokom postupka. . usvojenik ili usvojilac stranke. na kojima moze da se temelji izuzece. .Razlozi mogu biti razliciti: prijateljstvo ili neprijateljstvo ..Cim sudija sazna da postoji neki od razloga za iskljucenje ili izuzece. . odnosno izuzece . . mora biti obrazlozen. b) ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacije. .. onda ipak moze da preduzme one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje ) i da o tome obavesti predsednika suda. subjektivno osecanje straha na strani stranke da mu sud ne pruza dovoljno garancija da ce biti nepristrasan. o izuzecu odlucuje predsednik suda. pripadnistvo u istom udruzenju gradjana..) Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa ucescem sudije u drugim postupcima u istoj ili povezanoj stvari.Povreda gore navedenih pravila ima za posledicu da je sudska odluka apsulutno nistava. G) Odluka o iskljucenju. osim ako je za razloge.Kada javni tuzilac na osnovu ovlascenja koje mu daje zakon pokrece gradjanskosudski postupak.Ako stranke nije istakla zahtev za izuzece tokom postupka pred prvostepenim sudom.) Pokrece neke sudske postupke kada to zakon izricito predvidja.Zahtev koji nema potrebnu sadrzinu je nedopusten i odbacice ga sudija pred kojim se vodi postupak.Inicijativa za iskljucenje. on mora da prekine svaki rad na predmetu ( doduse kad se radi o razlozima za izuzece. i na te povrede stranka se moze pozivati u zalbi na presudu. odnosno izuzecu .

Advokat je duzan da stiti interese stranke. javnim poretkom i pravilima morala.Svoje ucesce u parnici moze da prijavi samoinicijativno ali i na poziv suda. da predlozi da se utvrde cinjenice koje stranke nisu navele.JT se ne pridruzuje nijednoj stranci. . za ponistenje priznanja ocinstva.) Ulaze vanredne pravne lekove. d) u drugim slucajevima utvrdjenim zakonom.) Intervenise u postupku izmedju trecih lica radi zastite javnih interesa. .. . za lisenje roditeljskog prava. b) ako je bi advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa suprotna strana.ZOO priznaje javnom tuziocu pravo da zahteva utvrdjenje apsolutne nistavosti ugovora. v) ako je clan ili je bio clan zajednicke advokatske kancelarije u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa suprotna strana. a priznato mu je i pravo da izjavljuje pravne lekove ( stranke ga ne mogu spreciti u tome ). A) Polozaj advokature u pravnom sistemu . g) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili sluzbeno lice u drzavnom organu. koji moze da izjavi ex officio ili na predlog stranke.JT moze da predlozi pokretanje nekih vanparnicnih postupaka: proglasenje nestalog lica za umrlo.. .) Advokatura Advokatura je znacajna institucija za pravilno funcionisanje pravosudnog sistema i narocito za ostvarivanje prava stranaka na sudsku zastitu u parnicnom postupku.Radi se o zahtevu za zastitu zakonitosti. predlog za utvrdjivanje smrti fizickog lica.. . da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora.JT pomaze sudu da spreci stranacke dispozicije koje su u suprotnosti s prinudnim propisima. . vec u parnici ima samostalni polozaj ( osnovna razlika od obicnog umesaca ). ali je i organ u sistemu pravosudja. JT nije stranka.O ulozi javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu govorimo kada ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica. 3. odnosno postojanja braka.Advokat je duzan da odbije pruzanje pravne pomoci u sledecim slucajevima: a) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranu. . .Kada ucestvuje kao intervenijent. u granicama tuzbenog zahteva.Pravo da ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica JT ce imati uvek kada postoji sumnja da jedna ili obe strane koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. 12. - 14 .Advokat ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranke. da se izvedu dokazi koje stranke nisu predlozile. . da svojim postupcima i parnicnim radnjama doprinese zakonitom.Javni tuzilac moze da podigne tuzbu: za utvrdjenje nepostojanja. 2. za ponistenje braka iz razloga apsolutne nistavosti. Statutom i Kodeksom. . pravilnom i efikasnom odvijanju gradjanskog sudskog postupka. za zastitu prava deteta. . .TJ moze.

b) preduzimanje nekorisnih parnicnih radnju ili preduzimanje parnicnih radnju protivno volji stranke. advokat i klijent mogu na drugi nacin da urede placanje honorara i troskova u pismenoj formi. da je dostojan poverenja. pa je takav sporazum pogodjen sankcijom apsolutne nistavosti. .B) Organizacija advokature . odredjivanje predmeta i obima raspravljanja. v) javno samoreklamiranje i nudjenje svojih usluga. medjutim. .Advokat nije obavezan da prihvati ponudu klijenta.Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troskova za svoj rad prema advokatskoj tarifi.) Nacelo dispozicije u parnicnom postupku Nacelo dispozicije u parnicnom postupku ogleda se u tome sto je zakonodavac ostavio strankama mogucnost da svojom voljom uticu na pokretanje i razvoj postupka. g) kontaktiranje sa protivnom stranom. a izuzetno advokat ne moze da odbije da zastupa stranku ako ga je postavio sud stranci u okviru njenog prava na besplatnu sudsku pomoc. drzavljanin Srbije. Od ovog principa nema izuzetka! Dakle ne vazi princip oficioznosti. . . 1.Iz nacela dispozicije proistice da parnicni postupak pokrece stranka. .Povredom njegovih duznosti smatraju se postupci koji su protivni Zakonu i etickom kodeksu: a) postupanje protivno prinudnim propisima i moralu. da nije osudjivan za krivicno delo koje ga cini nedostojnim. te cuva kao tajnu sve ono sto je od stranke saznao radi izvrsenja naloga.Nikada ga ne moze pokrenuti sud po sluzbenoj duznosti.Advokatura se obavlja kao nezavisno i samostalno zanimanje radi pruzanja pravne pomoci. advokat odgovara disciplinski pred organom i u postupku koji je regulisan opstim aktima Advokatske komore. odnosno prilikom pruzanja pravne pomoci.Ako je advokat propustio da se koristi procesnim sredstvima ili je pocinio greske u vodjenju spora. . potpuna poslovna sposobnost.Dispoziciona maksima u parnicnom postupku predstavlja procesnopravni pandan autonomiji volje stranaka u materijalnom gradjanskom pravu. V) Odnos advokata i klijenata .Nije dopusteno ugovaranje nagrade u zavisnosti od rezultata u sporu. polozen pravosudni i advokatski ispit. nije u radnom odnosu. 13.) Pocetak parnicnog postupka . d) postupanje koje je protivno interesima stranke koju zastupa.Obaveza advokata iz ovog ugovora o nalogu jeste da stranku zastupa po svom najboljem znanju i umecu.. G) Profesionalna odgovornost advokata .Za povredu svojih profesionalnih duznosti. . duzan je da klijentu koji je izgubio spor naknadi stetu prema opstim pravilima. nema drugu registrovanu delatnost. kao pritivan javnom poretku. . - 15 .. .Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledece uslove: diploma pravnog fakulteta.Odnos advokata i klijenata se zasniva na ugovoru o nalogu ( bitna pismena forma ). tuzilac.

2.Sud ne moze svojom odlukom da dosudi strankama nesto sto one u toku postupka nisu zahtevale. a sud je doneo presudu op raskidu ugovora.Stranka koja je izgubila parnicu moze potupno da se odrekne mogucnosti da ulozi pravni lek. u svakom slucaju.RAZGRANICENJE ODLUKA INFRA PETITA I ALIUD . tako da tuzilac. onako kako ju je i podneo. sud ne moze vise da odlucuje po sopstvenoj inicijativi o tuzbenom zahtevu. . . u interesu da dobije konacno resenje za svoj sporni odnos s tuziocem. aluid postoji onda kada sud tuziocu dosudi nesto drugo. .Tuzilac moze. .Stranke mogu tokom postupka da se nagode o predmetu spora. da povuce tuzbu. . 3. niti im moze odbiti zahtev koje one u toku postupka nisu iznele.) Odredjenje predmeta spora .) Dispozicija stranaka u postupku po pravnim lekovima .Npr. . cak i ako bi. tj. kvalitativno ne razlikuje od pravne posledice koja je sadrzana u tuzbenom zahtevu. dosao do zakljucka da bi tuziocu pripadao visi iznos.Nasuprot tome.Npr. po kome tuzilac snosi inicijalni rizik. s obzirom na to da je rec o materijalnopravnom prigovoru o kome sud odlucuje u izreci presude ( dakle tuzeni mora sam da istakne prigovor kompenzacije ). .O odluci infra petita govorimo onda kada je tuziocu dosudjeno manje od onoga sto je trazio..Tuzilac moze odmah nakon sto je povukao tuzbu da podnese novu sa istim tuzbenim zahtevom. snosi inicijalni rizik prilikom odredjenja vrste i visine tuzbenog zahteva.Da bi se ublazile negativne strane resenja. te da zakljuce sudsko poravnanje. zakonodavac mu je priznao pravo da i u toku postupka disponira svojim tuzbenom zahtevom ( preinacenje tuzbe ). . stranke same odredjuju sta je predmet spora u parnicnom postupku. . vec su vezanim inicijativom stranaka. u principu. koji nije dopusten. 4. onda drugostepeni sud moze da eventualno ukine samo deo presude koji se odnosi na nematerijalnu stetu. za razliku od aluid-a. i nakon povlacenja. 16 . od momenta upustanja tuzenog u raspravu.Sud moze da dosudi tuziocu manje od onoga sto je trazio u tuzbenom zahtevu. sud ne moze tuziocu da dosudi visi iznos nematerijalne stete od zahtevanog. pa je parnica okoncana. tuziocu potrebna saglasnost tuzenog.Stranke svojim predlozima i zahtevima odredjuju sudu i granice u kojima ce on da odlucuje. .Ni drugostepeni sud ni VKS ne pokrecu ex officio postupke po pravnim lekovima.Primer za aluid: tuzilac je trazio ponistenje ugovora. . .) Okoncanja parnice voljom stranaka . ako je prvostepeni sud doneo presudu u kojoj obavezuje tuzenog da plati tuziocu 500000 na ime materijalne stete i 300000 na ime nematerijalne stete.Drugostepeni usd moze odluku prvostepenog suda na osnovu zalbe da preispituje u onom delu u kome se prvostepena odluka pobija. ponekad. odnosno one strane koja je parnicu izgubila. . a ne ono sto je zahtevano u tuzbenom zahtevu. a moze i da povuce vec ulozeni pravni lek.Dispoziciona maksima se proteze i na prigovor kompenzacije. .Tuzenom koji se vec upustio u spor je. pri cemu se pravna posledica. te zakon predvidja da je za povlacenje tuzbe. pa se na tu presudu tuzeni zali ali samo na iznos nematerijalne stete. na osnovu utvrdjenih cinjenica.Infra petita je dopustena. sadrzana u izreci presude.

Ovakav nacin saznanja cinjenica pociva na raspravnom nacelu koje nije nista drugo do derivat dispozicione maksime. odricanje od tuzbenog zahteva ima za posledicu donosenje sudske presude koja predstavlja konacno resenje spora za stranke. . .Za razliku od povlacenja tuzbe. . .Postoji odredba koja obavezuje sud da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tuzbenog zahteva. ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaze svojim zahtevom na nacin koji je u suprotnosti s prinudnim propisima.Ovakvo zakljuceno poravnanje pred sudom proizvodi dejstvo materijalnopravnog ugovora.Dakle. te mu zakonodavac ostavlja mogucnost da prizna tuzbeni zahtev. . ili ih nije osporila. vec je vezan ovakvom dispozicijom i duzan da donese presudu na osnovu odricanja. 17 . .Kada tuzeni priznaje tuzbeni zahtev.) Dokazivanje A) Cinjenice o kojima se izvode dokazi . . postavlja se pitanje na koji nacin ih on saznaje. sud je duzan da odstupi od raspravnog nacela i da u osnovu svoje odluke uzme i onu cinjenicu koju nije saznao od stranaka i na koju se stranke ne pozivaju. ne dokazuju se cinjenice koje je jedna stranka iznela. vec moze neposredno da zahteva prinudno izvrsenje sudskog poravnanja.Iz raspravnog nacela proizlazi da sud izvodi dokaze samo o onim cinjenicama koje su medju strankama sporne.) Saznavanje cinjenica . i tada moze da se odrekne tuzbenog zahteva.I tuzenom moze da se ucini da je njegova dalja odbrana izlisna. .Od ovog pravila postoji izuzetak: Sud moze odluciti da se dokazuju i priznate cinjenice.Dakle. . ni obrnuto.U principu. . logicno je da nacelo dispozicije obuhvati i obavezu stranaka da pravno relevantne cinjenice u postupku iznesu pred sud..Ako duznik koji je naveden u sudskom poravnanju ne izvrsi dobrovoljno obavezu. poverilac ne mora vise da vodi novu parnicu protiv njega.Buduci da sud ne moze unapred znati za cinjenice na kojima se tuzbeni zahtev zasniva. . 14. a druga ih je izricito priznala. ali i okoncava parnicu i ima dejstvo izvrsne isprave. odnosno presudu na osnovu priznanja.Tuzilac moze iz samog toka postupka da zakljuci da mu ne pripada pravo ciju je zastitu trazio u tuzbenom zahtevu.Sud ne moze da ispituje da li je ovakvo ponasanje stranaka celishodno. . 2. sud moze da zasnuje svoju odluku samo na onim cinjenicama koje su stranke saopstile sudu u toku postupka.Parnicni postupak u Srbiji ne pociva na cistom raspravnom nacelu. nije mu potrebna nikakva saglasnost tuzioca. javnim poretkom i dobrim obicajima. . .Posto stranke po svojoj volji pokrecu parnicni postupak.) Raspravno nacelo u parnicnom postupku 1.U prilog toj tvrdnji mozemo izneti i odredbu koja predvidja da sud utvrdjuje cinjenicno stanje “na osnovu rezultata celog postupka”. .

. pri cemu je za odluzivanje potpuno nebitno koja je od stranaka iznela koju cinjenicu.Prema vazecem ZPP-u ( za razliku od starog zakona ) sud moze izvoditi samo one dokaze koje su stranke predlozile. nakon dokaznog postupka. . Sud ne moze da pozove na saslusanje nekog cevrtog svedoka za kojeg smatra da je bitan.) Nacin primene raspravnog nacela . . . ali sud moze da utvrdi da je dovoljno da se saslusaju samo dva svedoka po njegovom izboru. cime se doprinosi koncentraciji postupka.. 4. g) usmenost omogucuje da se prisutna stranka odmah izjasni o navodima svog protivnika. ako nijedna stranka nije to predlozila. jer se navodi da nije bitno od koje strane je sud saznao za postojanje neke relevantne cinjenice ). tuzilac predlozi saslusanje tri svedoka. jer je zakonodavac dao sudu mogucnost da sam odredi koji ce se dokazi izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica.Pravilo je da sud ex officio utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki. dok se pismene parnicne radnje preduzimaju predajom podnesaka sudu. v) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje principa slobodne ocene dokaza. do usvajanja tuzbenog zahteva moze doci i u uslucaju kada osnovanost tuzbenog zahteva proistice iz cinjenicnog navoda tuzenog.Sud nije duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile.) Utvrdjivanje procesnih pretpostavki .) Nacelo usmenosti i pismenosti u parnicnom postupku Usmene parnicne radnje se preduzimaju na rocistima.Npr.Medjutim. .Do usvajanja tuzbenog zahteva redovno dolazi onda kada tuzilac pred sud iznese cinjenice koje idu u prilog njegovom tuzbenom zahtevu i kada se.Tuzilac ne bi morao da ponavlja u postupku kao svoje one cinjenicna navode koje je izneo tuzeni.B) Vezanost suda dokaznim predlozima stranaka . b) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje raspravnog nacela. . doslovna primena raspravnog nacela zahtava da se u postupku i sam tuzilac pozove na istu cinjenicu kako bi sud mogao da usvoji njegov tuzbeni zahtev ( ali to ipak nije potrebno. .. uprkos tome sto je tuzeni propustio sam da iznese takve cinjenice. nezavisno od volje stranaka.Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kada tuzilac iznese cinjenice koje govore u prilog njegovoj neosnovanosti. 15. pokaze da su one tacne. .Npr.To znaci da sud. pri cemu ih tuzilac u tuzbi ne navodi.Stranke su duzne da pred sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve. Razlozi koji govore u prilog principa usmenosti ogledaju se u sledecem: a) nacelo javnosti moguce je samo onda kada se parnicne radnje preduzimaju na rocistu. utvrdjuje (ne)postojanje cinjenica od kojih zavisi da li tuzilac i tuzeni imaju stranacku i parnicnu sposobnost.Ako tuzeni sam navodi cinjenice koje govore u prilog osnovanosti tuzbenog zahteva. 18 . da li postoji apsolutna nadleznost suda. 3. . a iz kojih proizlazi da je tuzbeni zahtev osnovan.

vec nakon prethodnog ispitivanja tuzbe. . .Stranke. cak i kada nije okoncan na jednom rocistu.ZPP predvidja obavezni pismeni postupak jedino u postupku za izdavanje platnog naloga. po pravilu. a i iskljucuje se mogucnost da sud precuje neku relevantnu cinjenicu. odgovora na tuzbu. sud je duzan da uzme u obzir procesno gradivo koje je izneto na svim rocistima za glavnu raspravu. b) da medju strankama nisu sporne cinjenice. kumulativno postavljeni uslovi: a) da je tuzeni podneo odgovor na tuzbu. A) Vazenje nacela usmenosti . . . mogu birati da li ce svoje parnicne radnje preduzimati pismeno ili usmeno na rocistu.Stranke mogu vec u toku pripremnog rocista.ZPP predvidja da se odredjene parnicne radnje obavezno preduzimaju pismeno: podnosenje tuzbe. ali moze da je odrzi ( fakultativna usmena rasprava ). kada je potrebno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje. po pravilu. vec moze neposredno da okonca spor presudom ( presuda bez odrzavanja rasprave ). - 19 . odgovor na tuzbu i pravni lekovi moraju da se podnesu pismeno. . V) Nacelo pismenosti . . protivtuzbe.Nacelo pismenosti je pojacano i izostankom obaveznih rocista na kojima stranke usmeno raspravljaju.Tuzba. .Nase pravo stoji na stanovistu da je stvar slobodnog sudijskog uverenja da proceni priznanje i naknadno osporavanja neke bitne cinjenice ( u drugim pravnim sistemima ne postoji ta mogucnost ).Najvaznije ogranicenje u primeni nacela usmenosti sadrzi odredba prema kojoj u odredjenim slucajevima sud nije duzan da raspravlja sa strankama. sud moze da donese i presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu propustanja.Sud je duzan da zakaze makar jedno rociste za glavnu raspravu. bez usmene rasprave. prilikom donosenja odluke. stekao uverenje da se radi o jednostavnom sporu koji bi mogao da resi i bez usmenog izlaganja stranaka. u formi podneska.Zbog dobrih i losih strana oba principa. na pripremnom niti na rocistu za glavnu raspravu. dokazne predloge i pravna razmatranja. v) da su ispunjene kako opste tako i posebne procesne pretpostavke. . u postupku po zalbi sud odlucuje.U fazi pripreme za glavnu raspravu. Od ovog pravila postoji izuzetak a to su slucajevi kada zakonodavac za odredjene parnicne radnje predvidja obaveznu pismenu formu. odrzavanje rocista za glavnu raspravu je fakultativno. ( dakle ovde ne dolazi do zakazivanja pripremnog rocista niti rocista za glavnu raspravu ).U privrednim sporovima.Presuda bez odrzavanja rasprave moze se doneti ako se ispune sledeci.Shodno tome. . B) Jedinstvo glavne rasprave .Jedinstvo glavne rasprave znaci da stadijum glavne rasprave predstavlja jednu procesnu celinu. . .U prilog nacela pismenosti mogu se izneti razlozi sprecavanja eventualnih zloupotreba procesnih prava.U postupku po predlogu za povracaj u predjasnje stanje. ali i tokom samog rocista da dostavljaju sudu podneske koji sadrze njihova objasnjenja cinjenica. pravih lekova i procesno punomocje. i pored toga sto je. . za GPP u Srbiji karakteristicna je njihova kombinacija. . ili presudu na osnovu odricanja tuzioca.

odnosno vecem koje rukovodi parnicom.Premda zakon nalaze da se novo rociste za glavnu raspravu uvek odrzava pred istim vecem.U okvire stranacke javnosti spada i prava stranaka da se neposredno upoznaju s procesnim radnjama suda i protivne strane. .Javnost raspravljanja pred sudom znaci da rocistima mogu da prisustvuju sva punoletna lica. 2. 20 . bez obzira da li je sa rocista bila iskljucena javnost.b) Sud u nepromenjenom sastavu treba da odrzi sva rocista za glavnu raspravu i da donese presudu. . a pogotovo izvodjenje dokaza treba da se obavi pred sudijom.Ovo nacelo obuhvata dve stvari: 1. jer sud moze da se uveri u verodostojnost ovih lica samo u neposrednom kontaktu s njima. .) Objavljivanje presude . njihove zastupnike i umesace. postoje izuzeci od primene nacela neposrednosti u korist drugih nacela i zahteva se da se odluka donese u razumnom roku. . . . ako dodje do promena u personalnom sastavu veca tokom trajanja parnice. .Transparentnost parnicnih radnji stoji u tenziji s pravom na privatnost i mogucnoscu povrede licnih prava ucesnika u postupku. ako to zahtevaju interesi cuvanja sluzbene.Presuda se uvek objavljuje javno ( makar njena izreka. .Sud ne moze ni u kom slucaju da s rocista za glavnu raspravu iskljuci stranke. vec samo da procita zapisnike o njima. .Kada je u pitanje saslusanje svedoka i stranaka. pa se tada pred postupajucim sudom procita zapisnik o dokazima koji su izvedeni pred zamoljenim sudom. ne bi smelo da se na ovaj nacin odstupi od nacela neposrednosti.Za ocuvanje neposrednosti u postupku dovoljno je da presudu donese ono vece ciji su clanovi ucestvovali na poslednjem rocistu za glavnu raspravu.Rasprava uvek mora da pocne iznova.Protiv ove odluke suda u obliku resenja nije dozvoljena zalba. ali je sud duzan da pruzi priliku strankama da se o tome izjasne.Sud.Zato zakonodavac predvidja da sud moze da iskljuci javnost s glavne rasprave.16. . moze da odluci da ne izvodi ponovo vec izvedene dokaze.) Nacelo neposrednosti u parnicnom postupku Nacelo neposrednosti ima dva vazna segmenta: a) Svako raspravljanje.) Javnost raspravljanja pred sudom . u formi pravne pomoci. .Od opste javnosti treba razlikovati stranacku javnost.Saglasnost stranaka za ovakvo resenje suda nije potrebna.Od nacela neposrednosti se odstupa i u slucaju kada dokaze izvodi zamoljeni sud.Treca lica imaju takvo pravo samo ako za uvid imaju opravdani interes. poslovne ili licne tajne ili razlozi morala. . . bez obrazlozenja ). medjutim. - 17. .) Nacelo javnosti u parnicnom postupku . .

Ako jedna stranka ne dodje na rociste. povlaci i ukida sudske odluke. a zalba protivnoj strani na odgovor. ako bi se ona bazirala na cinjenicama i dokazima koji su izvedeni na rocistu.Neki postupci ( npr.Ovo nacelo obuhvata sledece duznosti suda. materijalna pravosnaznost presude. cim je takva odluka doneta. . A) Primena i domasaj nacela obostranog saslusanja . g) sud je duzan da razmotri svaki od navoda. zahtevima i predlozima protivne strane. u ovoj situaciji sud ne bi mogao da donese odluku na stetu odsutne strane.) Nacelo obostranog saslusanja Sud ce svakoj stranci pruziti mogucnost da se izjasni o zahtevima.Stranke mogu.Sud bi bio duzan da takvoj stranci dostavi zapisnik sa rocista i ostavi joj mogucnost da se izjasni o rezultatima koji su nastali nakon odrzanog rocista. zahteve i predloge stranka.Zbog ove povrede moguca je i revizija. d) sud je duzan da uzme u razmatranje i pravna shvatanja stranaka.Prava koja proizlaze iz ovog nacela uzivaju i umesaci. v) sud mora da uzme u obzir navode. sud moze da raspravlja samo s prisutnom strankom. . .Povreda ovog nacela ima karakter apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka. tuzilac je povisio tuzbeni zahtev na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. ma kakvi oni bili i da o tome donese odluku. u postupku po zalbi. .Medjutim. vec je nastavio postupak sa tuziocem.Kad je rec o pismenim podnescima stranaka ili parnicnim radnjama suda. . odredjivanje privremenih mera ) impliciraju hitnost i donosenje sudske odluke bez mogucnosti da se i druga strana izjasni o predlozima i navodima svog protivnika.Primeri povrede ovog nacela: prvostepeni sud je odlozio rociste i pozvao stranku da se u odredjenom roku pismeno izjasni o navodima njenog protivnika i doneo presudu pre isteka tog roka. . protivnoj strani mora da se obezbedi mogucnost da u postupku ospori donosenje takve odluke. zahteva ili predloga stranka. tuzba se obavezno dostavlja tuzenom na odgovor. . te lica na koja se prostire tzv. .To znaci da ona.Medjutim. B) Ogranicenje primene nacela obostranog saslusanja . ali nisu duzne da se izjasnjavaju na navode i predloge protivne strane.18. jer je stranka propustila da se u odgovoru na tuzbu izjasni o navodima tuzioca. ma kakvi oni sadrzinski bili. . presuda obema stranama. kao i sva treca lica koja ucestvuju u parnici. odnosno sledeca prava stranaka: a) sud je duzan da stranci omoguci da iznese svoje cinjenicne navode.Donosenje presude zbog propustanja nije protivno nacelu obostranog saslusanja. kao i predlog za ponavljanje postupka. b) sud je duzan da stranci omoguci da se izjasni o navodima. a sud nije odlozio rociste i dostavio tuzenome prepis zapisnika s tog rocista. zahteve i predloge.. zakljucio glavnu raspravu i usvojio povisen tuzbeni zahtev. bez obizra na to da li bi ishod spora bio drugaciji da je tokom parnice postovano ovo nacelo ( dakle ovo nacelo je strogo formalne prirode ). kada bi se insistiralo da se i protivnoj strani pruzi mogucnost da se izjasni.. . - 21 . .Ogranicenja ovog nacela imaju za cilj da sprece odugovlacenje postupka ili nalaze svoje opravdanje u onim postupcima ciji bi smisao bio osujecen. predlozima i navodima njenog protivnika. V) Posledice povrede nacela obostranog saslusanja . .

. ali i za nehat. koja se vodi u sasvim drugom cilju. . u parnici je rec o procesnim teretima.) Posledice povrede obaveze savesnog parnicenja . 2. a ne o obavezi u materijalnopravnom smislu. duznost je suda da ih u tome spreci.Npr. . jer odgovara i za slucaj. jedna stranka u parnici se ponasa suprotno onome na sta se u stvarnosti obavezala prema drugoj strani ). v) Zloupotreba procesnih ovlascenja .Poseban vid fraus legis-a je prividna parnica. .Stranka u parnici moze da dela.Ovde se zapravo radi o zakljucenju procesnih ugovora van parnice.) Nacini zloupotrebe procesnih prava . - 22 . u prvom redu. b) Venire contra factum proprium .Zapravo. --> da govore istinu. Ako to i pokusaju.) Savesnost i postenje u parnicnom postupku . ali to nije duzna da ucini. na sve oblike taktickog preduzimanja parnicnih radnju sa ciljem da se postupak odugovlaci. a o njihovoj dopustenosti i dejstvima uvek ce odlucivati sud ( npr. predstavlja zloupotrebu prava.Ipak postoje tri vrste obaveza stranka: --> da savesno koriste procesna prava. .Svako koriscenje procesnog prava protivno cilju radi cijeg ostvarenja je ono ustanovljeno objektivnim pravom. da aktivno ucestvuje u postupku.Stranke ne smeju da preduzimaju procesne radnje ciji bi cilj bio odugovlacenje parnice.Zakon poznaje dva nacina na koji sud treba da se bori protiv zloupotrebe procesnih ovlascenja: A) Kao prvu sankciju za nesavesno parnicenje predvidja se obaveza da stranka naknadi svom protivniku troskove koje mu je prouzrokovala svojom krivicom ili cak i bez svoje krivice.Obaveza naknade troskova zbog nesavesnog parnicenja odnosi se. a ne zbog toga sto tuzilac ima pravnozastitnu potrebu ( u nasoj praksi cesto su vodjene prividne parnice za razvod braka radi ostvarenja uslova za sticanje stanarskog prava ). kako bi tuzenog izlozio sikani i troskovima. slucajem koji nju pogadja.) Nacelo efikasnosti u parnicnom postupku Duznost je drzave da procesne zakone tako strukturira da bi stranke mogle efikasno i brzo da dodju do konacnog resenja spora. --> da ne zloupotrebljavaju svoja procesna prava.Stranka odgovara za umisljaj.Fraus legis u parnicnom postupku se sastoji od stvaranja ili iznosenja laznih cinjenica kako bi se proizvela odredjena procesna posledica koje ne bi bilo da se stranka nije posluzila prevarom. Tuzilac podeli tuzbeni zahtev na vise manjih iznosa i pokrene parnicu pred raznim sudovima. tj. 3. .19. a) Prevarno stvaranje procesnih stanja ( fraus legis ) . 1.

. . uputi se ka sudu da bi ucestvovala na rocistu. ali zbog slucaja ( npr. . . blokada puta ) zakasni. stadijum u kome to cini tuzeni. dokazni postupak ). odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi trajao da parnicna radnja uopste nije preduzeta. ne i slucaj ). pri cemu zakonodavac ne dopusta pausalno osporavanje tuzbenog zahteva.Nacelno je moguce da zakonodavac resi problem efikasnosti postupka na dva nacina: a) Primenom eventualne maksime .Odbacivanje tuzbe zbog nedostatka pravnog interesa bi bilo najefikasnije sredstvo za sprecavanje prividnih parnica ( ali zakon to ne predvidja izricito ). 23 . ne i punomocniku stranke. dokaze i predloge iznese samo u odredjenom..Ovakav zahtev stranka moze da istakne samo prema drugoj strani. za to predvidjenom stadijumu postupka. punomocnicima. pa se rociste odlozi.Veliki pomak u Zakonu ucinjen je uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu.O tome sta se smatra odlugovlacenjem postupka postoje dva shvatanja: a) Po prvom ( apsolutni pojam odugovlacenja ).Nacelo koncentracija procesne gradje podrazumeva da se sve cinjenice rasprave. ali samo ako postupak moze da mu se pripise u krivicu ( dakle samo umisljaj i nehat. b) Primenom nacela koncentracije procesnog materijala. odnosno stranka ( naravno postoji mogucnost regresnih zahteva izmedju stranke i punomocnika ). B) Sud moze tokom parnice da izrice kazne strankama. .ZPP je u cilju efikasnog sprovodjenja postupka pomerio teziste raspravljanja na pripremno rociste.) Nacin ubrzanja parnicnog postupka.Ako to propusti da ucini.Stranku pogadja obaveza da snosi troskove zbog nesavesnog parnicenja.Obavezu naknade troskova parnicnoj stranci ima i zastupnik njenog protivnika.Stranka koja zloupotrebljava svoja procesna ovlascenja moze da postane duznik drugoj strani za naknadu stete koju joj je zloupotrebom pricinila. . vec zahteva od tuzenog da u odgovoru navede sve cinjenice i dokaze kojima potkrepljuje svoje navode.Ako je steta nastupila kao rezultat procesnih radnji koje je preduzeo punomocnik.Eventualna maksima podrazumeva razlaganje postupka na stadijume ( stadijum u kome tuzilac iznosi svoje navode i predlaze dokaze. ako se npr. pri cemu je stranka duzna da odredjene cinjenice. . . odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi to bio slucaj da je parnicna radnje preduzeta na vreme. . svi dokazi izvedu.Zahtev za naknadu stete nastale usled zloupotrebe procesnih ovlascenja treba da se raspravi u posebnom postupku. . umesacima. umesacu ili vestaku.Potpuno je irelevantno da li stranka na pripremno rociste nije namerno donela isprave ili predmete koji mogu da posluze kao dokaz ili je to zaboravila da ucini. . pogadja je prekluzija. vestacima zbog zloupotrebe procesnih prava. 4. . b) Po drugom ( hipoteticki pojam odugovlacenja ). odgovara vlastodavac. te odluka donese na jednom rocistu za glavnu raspravu. zakonskim zastupnicima. . .Primena hipotetickog pojma odugovlacenja trebalo bi da bude pravilo.

duzan da pokloni veru iskazu veceg broja svedoka. te oceni vrednost svih dokaznih sredstava zajedno.. .Sud izuzetno moze da odlozi rociste za glavnu raspravu ako neuka stranka koja nema punomocnika a nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o predmetu o kojem se raspravlja.Sud u toku postupka ukazuje strankama na mogucnost sudskog poravnanja.U pozivu na rociste stranka se upozorava na posledice izostanka. . vestak.). .Ovo nacelo ne sme biti povod za arbitrarnost u odlucivanju.Sistem slobodnog sudijskog uverenja podrazumeva i jednaku vrednost svih dokaznih sredstva upotrebljenih u parnicnom postupku ( svedok. sud ima obavezu da zastane sa postupkom i da predlozi da se odredi drugi zakonski zastupnik.) Nacelo pomoci neukoj stranci .Svedok se poucava o pravu na uskracivanje svedocenja ili davanja odgovora na pojedina pitanja. sud vraca takav podnesak stranci koja nema advokata radi ispravke ( ako ima advokata. . . . . .Sud je duzan da oceni vrednost svakog dokaza posebno.20.Sudija po slobodnom uverenju ceni da li je postojanje odredjene cinjenice dokazano ili ne.Ako bi usled propustanja zakonskog zastupnika mogla da nastupi stata za lice pod starateljstvom.) Nacelo slobodnog sudijskog uverenja u parnicnom postupku .Postoji i obaveza da se tuzena strana upozori na posledice propustanja davanja odgovora na tuzbu u propisanom roku.Lica koja prisustvuju raspravi sa koje je javnost bila iskljucena se upozoravaju da cuvaju kao tajnu ono sto su saznala na raspravi uz ukazivanje na posledice odavanja tajne. 24 .Arbitrarna ocena predstavlja povredu prava na fer sudjenje.Prema odredbama ZPP-a sud ima obavezu zastite interesa neuke stranke u postupku u nizu situacija i duzan je da obavesti organ starateljstva da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju u zastuapnju..Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu postupalo. . .Sudija nije npr. .U pozivu za svedocenje svedok se mora upozoriti na posledice neopravdanog izostanka i pravo na naknadu troskova ( kao i vestak. . .Sud je vezan zakonskim pravilima ocene dokaza samo u pogledu dokazne snage javnih isprava. da uzme u obzir rezultat citavog postupka i da obrazlozi svoju ocenu. . . . . .Strankama se daje uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka. plus nagrada ). onda se takav podnesak odmah odbacuje ). .U odredbama kojima se regulise stadijum pripremanja glavne rasprave odredjuje se obaveza suda da pouci stranku koje parnicne radnje moze preduzeti. 21. odnosno da li je ona istinita ili ne ( za razliku od nacela zakonske ocene dokaza ).Uslov za ovu vrstu pomoci jeste da stranka nema punomocnika u postupku i da se iz neznanja ne koristi procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu.Sud poucava stranke i druge ucesnike u postupku o pravu da postupak prate na svom jeziku posredstvom tumaca.

Danas se u procesnom pravu problem materijalnopravnog ovlascenja i obaveze tretira kao problem stvarne legitimacije stranaka.Do diskrepancije izmedju stvarne volje tuzioca u pogledu oznacenja stranke i identiteta lica navedenog u rubrumu tuzbe dolazi zbog nepreciznog oznacenja stranaka. b) Stranka mora biti poznata.U parnicnom postupku. a tuzeni je lice prema kome se ta pravna zastita trazi. zbog omaske u 25 . T i Z su bili stranke u parnici. Uprkos tome. . koje u parnicnom postupku trazi od suda da pruzi pravnu zastitu njegovim povredjenim ili ugrozenim subjektivnim pravima. a tuzeni stice svojstvo kada je tuzba podneta sudu. . odnosno tuzenog. takvi organi nemaju svojstvo stranke u parnici. . T tuzi Z i zahteva osudu na cinudbu u visini od 100000 dinara.Da bi se steklo svojstvo stranke u parnicnom postupku. .Prema teoriji duznosti. T i Z nisu zakljucili ugovor o zajmu. stecajni upravnik su stranke po duznosti.Tuzilac je lice koje je podnelo sudu tuzbu. odnosno kada utvrdi da tuzeni prema tuziocu nema nikakvu obavezu gradjanskopravnog karaktera. organ starateljstva. . vec samo zakonskog zastupnika pravnog subjekta kojeg u parnici zastupaju ( stecajni duznik.Pojam stranke je cisto procesnopravnog karaktera. B) Stranke po doznosti . javni tuzilac. .Jedna varijanta ove teorije je i organska teorija. vec ono kome takav procesni polozaj pripada iz tumacenja navoda i zahteva tuzbe. V) Sticanje svojstva i identitet parnicne stranke .22. .Tuzilac stice svojstvo u momentu kada podnese sudu tuzbu.Sud odbija tuzbeni zahtev meritornom presudom. . jer tuzba protiv nepostojeceg lica nije dopustena. . . v) Stranka mora da je odredjena.Ako je odredjenje stranaka nejasno ili neprecizno ili ako se tuzba dostavi pogresnom licu javlja se problem utvrdjenja identiteta stranaka. U tuzbi navodi da je pozajmio Z utuzeni iznos.Npr. U stvarnosti. koje nastupaju u parnici na osnovu naredbe zakona i spore se o tudjem pravu. . naslednici. . . . a tuzeni postoje stranka jer je tuzba podignuta protiv njega.Pravilo je da nije stranka ono lice koje je oznaceno u rubrumu tuzbe. kada utvrdi da tuzilac nije titular subjektivnog prava ili ovlascenja. stranke su tuzilac i tuzeni. neophodno je ispuniti nekoliko uslova: a) Stranka mora da postoji.Tuzilac stice svojstvo stranke samim tim sto je podneo tuzbu..Prema teoriji zastupanja. jer tuzba protiv nepoznatog lica nije dopustena.) Pojam i sticanje svojstva parnicne stranke A) Pojam stranke . Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.Takva lica ( stecajni upravnik.To znaci da pojam stranke ne zavisi od toga da li u stvarnosti postoji neki materijalnopravni odnos i da li su tuzilac i tuzeni zaista i subjekti tog materijalnopravnog odnosa. staralac zaostavstine ) imaju polozaj organa imovinske mase u cije ime i za ciji racun ucestvuju u parnici.).

u parnicu na mesto inicijalne stranke stupa nova koja prima parnicu u onom stanju u kojoj se nalazi ( dakle parnice ne pocinje iznova ).Jer. rizikuje da se protiv njega donese presuda zbog propustanja koju moze da pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. kao i voljnu sukcesiju. G) Naknadno sticanje svojstva stranke .Lice kome je tuzba pogresno dostavljena mora da odgovori na tuzbu i istakne prigovor nedostatka pasivne legitimacije.) Error in personam .Naime. lice A umesto B ).Medjutim. 4. . drugacije je ako se tuzba dostavi licu koje prema sadrzini tuzbe ni u najekstenzivnijem tumacenju ne moze da bude stranka.Razlikujemo procesnu sukcesiju koja nastupa kao posledica univerzalne ili singularne gradjanskopravne sukcesije.odredjenju tuzenog ili zbog propusta u dostavljanju ii zbog zablude tuzioca u pogledu identiteta tuzenog.Npr.Tako. .Naknadno sticanje svojstva stranke naziva se procesnom sukcesijom.Kada je stranka neprecizno oznacena. 2. univerzalni sukcesor stupa u parnicu na mesto svog prethodnika ( npr. nakon zasnivanja parnice ( litispendencija ). . . .Ovo lice nije duzno da preduzima nikakve procesne radnje ( odgovor na tuzbu ) i nece zbog toga snositi nikakve stetne procesne posledice. sud ce tuzbu vratiti tuziocu radi ispravke ili dopune. 1. Tada oni i ne postaje stranka. univerzalna gradjanskopravna sukcesija povlaci za sobom procesnu sukcesiju ex lege.Postavlja se pitanje ko postaje stranka u parnici: da li lice oznaceno u rubrumu tuzbe ili ono kome je tuzba dostavljena. . .Ako to ne ucini. . menja identitet stranaka. . ili se iz tuzbenog predloga vidi da je tuzilac hteo kao tuzenog da odredi drugo lice ( B ).) Dostavljanje tuzbe pogresnom licu . a) Procesna sukcesija kao rezultat univerzalna sukcesije . Sud ce odbiti tuzbeni zahtev prema A kao neosnovan.Shodno procesnom pojmu stranke. tuzilac smatra da mu je stetu pricinilo lice A.Npr. . ali i nakon ispravke. pa i u postupku po pravnim lekovima. . u ovakvim situacijama lice kome je tuzba dostavljena postaje stranka u parnici.Problemi u vezi s naknadnim sticanjem svojstva stranke ne nastaju kada je procesna sukcesija posledica gradjanskorpavne. . 3.) Neprecizno oznacenje stranaka .Za ispravku identiteta tuzenog ne moze da ima za posledicu promenu pravnog subjekta: on mora da bude isti u momentu podnosenja tuzbe. tuzba se dostavi licu koje ima isto licno ima kao i zeljeni tuzeni.) Omaskom odredjen tuzeni .Ispravke u odredjenju identiteta stranaka ne smeju da budu takve da se. moguce je da se ova omaska otkloni ispravkom u svakom stadijumu postupka.Ako tuzilac u zabludi oznaci kao tuzenog pogresno lice i tuzba bude dostavljena upravo tom licu koje je oznaceno u tuzbi. a u stvarnosti stetu mu je pricinilo lice B. ono postaje stranka u postupku. . posle smrti ostavioca parnicu nastave njegovi naslednici ).Ako je identitet tuzenog u rubrumu tuzbe omaskom odredjen ( npr. 26 . te sukcesiju koja nastupa na osnovu zakona.

b) Procesna sukcesija kao rezultat singularne sukcesije . te ono moze da bude stranka u parnici.Saglasnost svih ovih lica je neophodna. odrice prava koja joj pripadaju na osnovu principa kontradoktornosti. .Ako strano pravo iz bilo kog razloga ne bi priznalo stranacku sposobnost fizickom licu.Isto vazi i kada tuzilac izvrsi subjektivno preinacenje tuzbe.Osnovno je pravilo da stranka moze da bude svako fizicko i pravno lice ( dakle ko ima pravnu ima i stranacku sposobnost ). tako da ne moze da ponovi ili izmeni parnicne radnje koje je vec preduzeo njen prethodnik. . 23. . tuzba se odbacuje. D) Prestanak svojstva parnicne stranke .U tom smislu. . a parnicne radnje ostaju bez dejstva ). . A) Stranacka sposobnost fizickih lica .) Stranacka sposobnost Problem stranacke sposobnosti tice se odgovora na pitanje “ko sve moze da bude stranka”. . . medjutim. . .Kada u gradjanskopravnom odnosu dodje do singularne sukcesije. zapravo.Stranacku sposobnost imaju i stranci. ona se stupanjem u parnicu.Do procesne sukcesije dokazi kada singularni sukcesor stupi u parnicu na mesto svog pravnog prethodnika ( npr.Za subjektivno preinacenje tuzbe potrebna je salglasnost samog tuzenog kada se on vec upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. saglasnost stranka. 27 - .Svojstvo stranke traje do okoncanja parnice. stranacka sposobnost moze da se prizna i organizacijama. odnosno gubitka statusa pravnog lica.Voljna sukcesija podrazumeva.Stranacka sposobnost se priznaje i zacetom a nerodjenom detetu ( ako se ne rodi zivo. pa dok pravno sposobna mogu da budu samo fizicka i pravna lica. jer tuzeni ima interes da se parnica okonca odbijanjem tuzbenog zahteva prema inicijalnom tuziocu. jer stranka koja stupa u parnicu mora da je primi u stanju u kome se ona nalazi.Saglasnost tuzenog se zahteva i u slucaju promene identiteta tuzioca. jer se postupak prekida zbog smrti stranke ili usled prestanka pravnog lica. . u slucaju kada tuzilac otudji stvar ili cedira pravo povodom kojeg tece parnica ).To je razumljivo. pravilo je da u ovoj situaciji moze da dodje samo do voljne sukcesije. a ocena njehove stranacke sposobnosti daje se po njihovom lex nationalis-u u momentu podnosenja tuzbe. . jer svaki titular subjektivnog prava je ujedno i titular ovlascenja da zahteva zastitu svog povredjenog ili ugrozenog subjektivnog prava od suda. te saglasnost treceg lica koje stupa u parnicu umesto inicijalne stranke. .Stranacka sposobnost je sire priznata subjektima prava od pravne sposobnosti. kada umesto prvobitnog tuzenog tuzi drugo lice. primenu takvog prava trebalo bi otkloniti s pozivom na povredu domaceg javnog poretka. .Obrnuto. . ne dolazi do automatske sukcesije. nacelno.Svakom fizickom licu je priznata pravna sposobnost. udruzenjima i drzavnim organima koji nisu subjekti prava. to ne povlaci ex lege i procesnu sukcesiju. smrti fizickog.U ovom slucaju..

u sumnji se smatra da je ima.Ona predstavlja procesnopravni pandan poslovnoj sposobnosti. .Fizicko lice moze da ima delimicnu poslovnu sposobnost.B) Stranacka sposobnost pravnih lica . carinarnici. . . .Sud ex officio u toku celog postupka vodi racuna o tome da li subjekti koji se pojavljuju kao tuzilac i tuzeni imaju stranacku sposobnost. smrt lica ). a ispunjavaju uslove iz clana 73. odredjuje domasaj stranacke sposobnosti. ne poklapaju.Svakom pravnom licu je priznata neogranicena stranacka sposobnost.U slucaju da se nedostatak parnicne sposobnosti ne moze otkloniti. tuzilac navede kao tuzenog Ministarstvo finansija. s obzirom na predmet spora. lovakom drustvu. ZPP-a.Sud u SR bi mogao da prizna stranacku sposobnost i onim entitetima koji nemaju svojstvo subjekta prava po lex nationalis-u. dok stranka u postupku moze da ima samo potpunu parnicnu sposobnost. . . preduzete parnicne radnje se konvalidiraju. .. postupak se prekida.. parnicna sposobnost ne moze da bude uslovljena.U sudskoj praksi se stranacka sposobnost priznaje npr: sportskom drustvu.Poslovna i parnicna sposobnost se. . u sustini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranacke sposobnosti.Nedostatak stranacke sposobnosti moze da se svede na problem utvrdjenja identiteta stranka i on je tada otklonjiv.Lex fori koji je merodavan za citav postupak. i dace mu rok za ispravku ).Pravilo je da sud odbacuje tuzbu. G) Znacaj stranacke sposobnosti .Za razliku od poslovne. . . V) Stranacka sposobnost organa i oblika udruzivanja koji nemaju pravni subjektivitet . . .Svostvo stranke moze da se prizna posebnim zakonom i entitetu koji nije fizicko ili pravno lice ( npr. 28 .Stoga. . sud ce doneti resenje kojim ukida radnje sprovedene u postupku i odbacuje tuzbu.) Parnicna i postulaciona sposobnost A) Pojam . pravilo je da su sva potpuno poslovno sposobna lica i parnicno sposobna.Ako se spori o tome da li stranka ima ili nema strancku sposobnost. . 24.ZPP izricito predvidja da sud moze da prizna stranacku sposobnost odredjenim oblicima udruzivanja koji nemaju status pravnog lica. ako identitet stranaka moze da se utvrdi ispravkama il idopunama tuzbe ( npr.Ako gubitak stranacke sposobnosti nastupi tokom postupka ( npr. .Stranacka sposobnost stranih pravnih lica odredjuje se prema pravu drzave u kojoj su ona inkorporisana. a narocito ako raspolazu sredstvima na kojima se moze sprovesti izvrsenje. pa ce ga sud pouciti da se ispravi i da kao tuzenog oznaci Republiku Srbiji. .Ako se stranacka sposobnost stekne u toku parnice. ( ali ne i SZR-u ). javni tuzilac ili organ starateljstva ).Parnicna sposobnost je sposobnost parnicne stranke da sama ili preko punomocnika punovazno preduzima parnicne radnje u parnici. ako nadje da ti entiteti. ako utvrdi da ne postoji stranacke sposobnost. medjutim.

Ograniceno poslovno sposobna lica parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti. .U ostalim stadijumima parnice. V) Parnicna sposobnost ogranicene poslovno sposobnih lica .U njihovom postupku parnicne radnje preduzimaju zakonski zastupnici pravnog lica.U sporovima iz pravnih poslova kojima je maloletnik raspolagao svojom zaradom on je.Uvek postoji mogucnost da organ starateljstva postavi stranci.Obaveza suda da kontrolise postojanje parnicne sposobnosti je siroko postavljena: a) duznost suda da utvrdi da li parnicno nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li ovaj ima posebno ovalscenje za preduzimanje nekih radnji u postupku. tako i za meritorno odlucivanje. . b) maloletna lica ispod 14 godina starosti. kako za punovaznost svake parnicne radnje. postupak se prekida. . smatra se da je ona parnicno nesposobna. . ako se javi sumnja u parnicnu sposobnost stranke. D) Parnicna sposobnost pravnih lica . b) duznost suda da od organa starateljstva zatrazi da postavi staraoca parnicno nesposobnom licu. 29 . Dj) Znacaj parnicne sposobnosti .Ova lica ne mogu da preduzimaju punovazno parnicne radnje i njih u parnici zastupa zakonski zastupnik. . .Maloletnici su parnicno sposobni u granicama priznate im poslovne sposobnosti. . G) Parnicna sposobnost maloletnika .Kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno poslovne sposobnosti samo preduzelo.Jer delimicno poslovno sposobna lica mogu nekada da preduzimaju pravne poslove uz saglasnost zakonskog zastupnika. sud ce zastati s postupkom i utvrditi njenu sposobnost. . .Ako stranka izgubi stranacku sposobnost u toku postupka.Parnicno su nesposobna: a) lica potpuno lisena poslovne sposobnosti. tuzenom. ono je u toj parnici parnicno sposobno. staraoca. parnicno sposoban. jedino u fazi prethodnog postupka ispitivanja tuzbe. dok takva mogucnost ne postoji u parnicnom procesnom pravu. . B) Parnicna sposobnost poslovno sposobnih lica .Parnicna sposobnost predstavlja procesnu pretpostavku.Maloletnik star 15 godina moze punovazno da zakljuci ugovor o radu. .U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice delimicno liseno poslovne sposobnosti moze samostalno da preduzme. takodje.Ako stranka koja inicijalno nije bila parnicno sposobna naknadno stekne parnicnu sposobnost moze da odobri sve vec preduzete parnicne radnje.. te moze i da povede parnicu ciji se predmet spora tice tog ugovora.Pravna lica nemaju parnicnu sposobnost.Nedostatak parnicne sposobnosti nije neotklonjiva smetnja. . .Kada je sporno da li je stranka parnicno sposobna.Parnicno su sposobna potpuno poslovno sposobna lica. .Tuzba koju je podnelo lice koje nije parnicno sposobno odbacice se kao nedopustena. .

b) stranci nije dopusteno da izjavi reviziju protiv presude ili resenje. .T je aktivno legitimisan. da bude odredjena. ako je titular spornog prava ili ovlascenja iz odredjenog gradjanskopravnog odnosa s tuzenim. preduzima parnicne radnje u postupku. ne moze dopusteno da preduzima bilo kakvu parnicnu radnju.Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene.te ce takva stranka nastaviti da vodi postupak putem punomocnika. ako je kupac u ugovoru o prodaji. ali da nije stvarno legitimisana u parnici. da ima stranacku i parnicnu sposobnost. .Parnicno nesposobna stranka moze u postupku da preduzme neku parnicnu radnju koja se smatra punovaznom sve dok se ne utvrdi da je nistava. . . ne zna jezik suda. . .U nasem pravu postulacionu sposobnost imaju sva parnicno sposobna lica. To u ime stranke moze da ucini samo advokat. ako je prodavac.Sud samo odlaze rociste. . a K pasivno legitimisan.) Stvarna i procesna legitimacija A) Stvarna legitimacija . .Parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost samo u dva slucaja: a) kada je fakticki nesposobna da vrsi parnicne radnje ( nema. stvarna legitimacija je stvar materijalnog prava. 25.. kada stranka ne moze da se izjasni o predmetu spora ili kada je slepa.Ako parnicne stranke nisu ujedno i ucesnici materijalnopravnog odnosa koji je bio povod za spor.Postulaciona sposobnost nije procesna pretpostavka. . . .Ukoliko parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost. .Aktivno legitimisan je tuzilac. da im nedostaje stvarna legitimacija. gluca. ako je i subjekt obaveze u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor..Stvarna legitimacija moze biti aktivna i pasivna. revizija se odbacuje kao nedopustena.U tom slucaju. . E) Postulaciona sposobnost . .. sud ce resenjem odbaciti tuzbu i ukinuti sve sprovedene parnicne radnje. 30 . .Pasivno je legitimisan tuzeni.i tada se stranci postavlja tumac ). a u suprotnom. .Postulaciona sposobnost se razlikuje od parnicne.Postulaciona sposobnost je fakticka sposobnost stranke da sama i neposredno. gluva.Stranka moze da postoji. bez icije pomoci. sud odlucuje meritorno i odbija tuzbeni zahtev kao neosnovan.Dok su prvi kvaliteti iskljucivo procesnog karaktera..Povreda pravila o parnicnoj sposobnosti predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju drugostepeni sud u postupku po zalbi pazi po sluzbenoj duznosti. kaze se da nisu stvarno legitimisane. Za meritornu odluku je neophodno da se utvrdi da li su T i K stranke iz ugovora u prodaji. ..Povrede pravila o postulacionoj sposobnosti nisu razlozi koji imaju za posledicu nistavost presude.U slucaju da strankama nedstaje stranacka legitimacija.Stvarna legitimacija nije procesna pretpostavka. .

U drugom primeru.Npr: T tuzi P i zahteva da mu kao prodavac preda stvar. jer se ova pravila primenjuju samo na singularnu sukcesiju ( prvi primer gore ). 31 . b) Procesna legitimacija bez materijalnopravne sukcesije . .Do diskrepance izmedju stvarne i procesne legitimacije dolazi po dva osnova: 1. tuzeni moze da istice sve materijalnopravne prigovore koji se ticu otudjenja stvarnog prava ili stvari.Na ovom stanovistu je i nase pravo jer dopusta da sticalac moze da stupi u parnicu na mesto inicijalne stranke.Pravni poredak dopusta mogucnost da stranka vodi parnicu o tudjem pravu a ne o svom ( ali ne kao zastupnik ). .Zakon ovlascuje drzavne organe i lica da vode parnicu o tudjem pravu.Navedena pravila ne vaze kada je u pitanju originarno sticanje prava svojine ( npr. . retko ).. te da u tuzbenom predlogu zahteva da se na cinudbu obaveze sticalac prava ili stvari. T bi morao da u tuzbenom predlogu zahteva da se Z obaveze da zajam vrati C. vec procesnog karaktera.Procesna legitimacija je pravo jednog lica da u sopstveno ima vodi konkretnu parnicu. tako da procesna legitimacija ima znacaj procesne pretpostavke. otudjenje spornog prava ili stvari nema procesni. 2. ali ima i te kako materijalnopravni znacaj.P proda stvar K. Presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca. . postavlja se pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni tuzbeni zahtev. vec u praksi ovo uglavnom istice tuzeni i tvrdi da tuzilac nije imalac spornog prava. mogucnost prenosa procesne legitimacije postoji.).S obzirom na diskrepancu izmedju stvarne i procesne legitimacije nakon otudjenja spornog prava ili stvari.Sporno je da li je dopusteno da stranka vodi spor u svoje ime o tudjem pravu. tako da glasi na sticaoca. . . tuzilac je duzan da izmeni predlog tuzbe. jer inicijalna stranka vodi spor o tudjem pravu. Nakon pocetka parnice. od nevlasnika ). presuda glasi samo na sticaoca. ako se obe stranke sa tim saglase. te se. U parnici. pitanje prava na vodjenje spora nije materijalnopravnog.U ovom slucaju. polozaj zakonskog zastupnika stranke ( stecajni upravnik. otudjenje spornog prava ili stvari nema nikakav procesnopravni niti mateorijalnopravni znacaj. ako joj samo materijalno pravo nije preneto kakvim pravnim poslom ( cesija ). .) Procesna legitimacija temeljem volje stranaka a) Singularna materijalnopravna sukcesija . po pravilu. . S obzirom na gubitak stvarne legitimacije.U Nemackoj. . kada ona imaju polozaj stranke po duznosti ( javni tuzilac ). kao i njegovog odnosa sa sticaocem.) Procesna legitimacija ex lege .U ovom slucaju. . odnosno da on ( tuzeni ) nikad nije bio subjekt obaveze ( prigovor nedostatka aktivne ili pasivne legitimacije ).Pravilo je da stranke same vode spor u svoje ime o svom pravu. . procesna i stvarna legitimacija poklapaju ( ali mogu i da se ne poklapaju. Nakon sto je parnica zapoceta.O tome postoje dva stava uoblicena u okvire teorije irelevancije i teorije relevancije: --> Prema teoriji irelevancije.Npr: T tuzi Z i zahteva povracaj zajma od 100000din. T cedira potrazivanje iz ugovora o zajmu na C. ako stranka koja vodi parnicu o tudjem pravu ima neki pravom zasticen interes. ali se dejstvo njene materijalne pravosnaznosti prostire i na sticaoca. privremeni staralac zaostavstine. B) Procesna legitimacija .Na postojanje stvarne legitimacije sud ne pazi po sluzbenoj duznosti. --> Prema vazecoj teoriji relevancije..

pitanje pricati i 27. . . 26.1 27.Zakonski zastupnik je onak cije ovlascenje za zastupanje proizlazi neposredno iz zakona.Prenos procesne legitimacije nije dopusten kada se to cini u cilju zloupotrebe procesnih pravanpr. .) Zastupanje u parnicnom postupku . v) zastupnik pravnog lica. moze da se saslusa i kao svedok. .Titular materijalnog prava.Njega postavlja sud tuzenom pod uslovima predvidjenim zakonom. a moze se postaviti i parnicno sposobnim licima koja nisu u mogucnosti da se pojave pred sudom ili nemaju punomocnika. sticenike zastupaju njihovi staraoci. . 3.POLOZAJ ZASTUPNIKA .. zastupnik ne odgovara za neuspeh u parnici. . b) punomocnik. radi sticanja povoljnijeg procesnopravnog polozaja. .Punomocnik je zastupnik cije se ovlascenje za zastupanje temelji na pravnom poslu. . a zastupnik moze biti i organ starateljstva.Zakonski zastupnik vodi parnicu u ime lica koje je parnicno nesposobno ili iz nekog razloga nije u stanju da samo vodi parnicu ili da sebi postavi punomocnika.Zakonski zastupnik se postavlja parnicno nesposobnim strankama. stranka ne moze da zahteva od zastupnika naknadu stetesamo zato sto parnica nije presudjena u njenu korist ( to je moguce samo ako je stetu prouzrokovao nepazljivim i nepravilnim radom ). .Zastupnik vodi parnicu u ime stranke i preduzima parnicne radnje u ime i za racun stranke. i 28. . . B) Ostali oblici zakonskog zastupanja a) Privremeni zastupnik .) Zakonsko zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam .U zavisnosti od pravnog osnova zastupnistva.Zastupnik je duzan da vodi racuna o interesima stranke i da se njima rukovodi.Najvaznije dejstvo procesne legitimacije ( vodjenje parnice o tudjem pravu ) jeste da se pravosnaznost presude prosiruje na lice koje je steklo sporno pravo ili stvar tokom parnice. .Zastupnik mora da ima stranacku i parnicnu sposobnost.To moze biti samo advokat. pitanje 32 . s obzirom na to da nije stranka u postupku. postoje tri vrste zastupnika: a) zakonski zastupnik.Zastupnik nije stranka u sporu. a postoji jos i kolizijski staralac ( staralac odsutnom licu ili strancu ) i staralac nasciturus-a.Maloletnu decu zastupaju roditelji. a ne moze da zastupnik jedne strane da bude druga stranka u istoj parnici.) Dejstvo procesne legitimacije .Medjutim.U ZPP-u je exempli causa navedeno pet situacija kada sud postavlja privremnog zastupnika: 1 Uz 26.

Zakonski zastupnik moze da preduzima sve parnicne radnje.) Ugovorno zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam .Buduci da institut privremenog zastupnika remeti pravo na odbranu tuzenog. a tuzeni nema punomocnika.Punomocstvo je oblik voljnog. postupak se prekida. sud ne saslusava parnicno nesposobnu stranku ( to moze samo izuzetno da ucini ).Zastupnik moze i da ratifikuje parnicne radnje koje je preduzela parnicno nesposobna stranka pre nego sto je on usao u parnicu. ove uslove treba tumaciti restriktivno.Uredno zastupanje predstavlja procesnu pretpostavku za pokretanje i vodjenje parnice. .Na glavnoj raspravi.O postavljanju privremenog zastupnika sud odlucuje resenjem koje je duzan da bez odlaganja dostavi organu starateljstva i strankama.ovlascenja koje je od nje dobio. * ako je prebilvaliste.* ako je tuzeni parnicno nesposoban a nema zakonskog zastupnika.Sud pazi tokom celog postupka kako zakonski zastupnik vrsi svoju duznost. vec njenog zakonskog zastupnika. povlacenje ili odricanja od pravnog leka. * ako obe strane imaju istog zakonskog zastupnika. --> odricanje od tuzbenog zahteva. b) Zastupnik za prijem pismena ( o njemu vise u odeljku o dostavljanju ).Sud poziva zastupnika na rocista. . pa je i obavezan da obavesti organ starateljstva ako staralac ne pokazuje potrebnu paznju u zastupanju. . ali postoji izuzetak kada je materijalnim normama predvidjeno da mu je potrebno posebno ovlascenje za: --> podizanje tuzbe. --> zakljucenje poravnanja. nije ga imao od pocetka postupka ili je zakonski zastupnik umro u toku postupka. osim kod podnosenja revizije ( tu mora advokat ).Punomocnik zastupa stranku i vodi spor u njeno ime na osnovu punomocja. . a ne zakonskog zastupanja.U nasem pravu.npr. . . . . dostavljaju mu se podnesci i sudske odluke. punomocnik nije neophodan. i protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. V) Polozaj i ovlascenja zakonskog zastupnika . zbog koje se moze izjaviti zalba na koju u postupku po zalbi drugostepeni sud pazi po sluzbenoj duznosti ( isti nedostatak predstavlja i revizijski razlog i razlog za ponavljenje postupka).Ako u toku parnice zakonski zastupnik umre ili prestane njegovo ovlascenje za zastupanje. a stranka nema punomocnika u toj parnici. 28. --> priznanje tuzbenog zahteva. . odnosno boraviste tuzenog nepoznato. kao i za meritorno odlucivanje. --> povlacenje tuzbe. G) Znacaj zakonskog zastupanja . stranka moze sama da punovazno preduzima parnicne radnje. . --> izjavljivanje. tj. 33 .Nedostatak urednog zakonskog zastupanja predstavlja bitnu povredu pravila parnicnog postupka. * ako postoje suprotni interesi tuzenog i njegovog zakonskog zastupnika.

dj) Polozaj stranke i punomocnika u parnici .Bilo kakvo ogranicenje punomocja koje nije u njemu izricito navedeno ( vec je npr. vec materijalnopravne prirode i njima se regulisu prava i obaveze nalogodavca i punomocnika shodno odredbama ugovora o nalogu.Sud ne sme odbaciti tuzbu koju je podneo punomocnik tuzioca. prenosenje punomocja na drugo lice. .Advokat moze. B) Punomocje a) Pojam . .Postoji vremenski ograniceno i neograniceno punomocje. vec je duzan najpre da otkloni sve nedoumice u vezi sa pravilnoscu zastupanja. te se kao isprava predaje sudu. odricanje od tuzbenog zahteva. i smatra se da je sama stranka preduzela te radnje. . d) Pravni polozaj punomocnika . ako posumnja u istinitost punomocja. . zakljucenje poravnanja. . . b) Zasnivanje i dejstvo . 34 .Punomocnik moze da preduzima sve parnicne radnje u ime i za racun stranke u granicama ovlascenja. . dok A odgovara za stetu nalogodavcu prema odredbama ugovora o nalogu.Obim punomocja odredjuje sama stranka ili punomocnik i nalogodavac svojim sporazumom. a prema protivnoj strani od momenta kada je ona saznala za postojanje punomocja. . po kome je punomocnik ovlascen da u postupku preduzima sve parnicne radnje do njegovog pravosnaznog okoncanja.Od punomocja treba razlikovati materijalnopravni odnos izmedju nalogodavca i punomocnika koji je pravni odnos izdavanja punomocja. pa npr: A advokat povuce tuzbu protivno nalogu svog nalogodavca. Povlacenje tuzbe je punovazno.Za punomocje se zahteva pismena forma. . obim punomocnikovih ovlascenja odredjen je zakonom.Pravilo je da se izdaje opste punomocje. odricanje i odustanak od pravnog leka. podnosenje zalbe.Cak i kada se stranka odluci da vodi parnicu putem punomocnika. v) Obim punomocja . nije nuzno da punomocnik bude advokat. priznanje tuzbenog zahteva. sadrzano u ugovoru o nalogu ) nema dejstvo prema spolja.. .Punomocje je jednostrana parnicna radnje koju vlastodavac vrsi prema sudu.Ovlascenja punomocnika koji nije advokat su daleko uza. . da preduzme sve radnje u postupku.Punomocje dato advokatu je prenosivo i bez saglasnosti stranke..Pravilo je da sud i protivna strana preduzimaju parnicne radnje prema punomocniku.). vec to moze da bude sva fizicko lice koje je potpuno poslovno sposobno.Posebno punomocje ( retko ) izdaje se samo za preduzimanje odredjenih parnicnih radnju ( npr. ako u punomocju nije drugacije odredjeno.Ovaj unutrasnji odnos nije procesne prirode. odnosno da preduzima sledece parnicne radnje: povlacenje tuzbe.Procesno punomocje je u pogledu punovaznosti.Ako nalogodavac nije odredio obim punomocja. .Ono proizvodi dejstvo od momenta kada je podneto sudu. te ne moze bez izricitog odobrenja stranke da disponira tuzbenim zahtevom.Za vodjenje odredjenih parnicnih radnji ( za pokretanje parnice za razvod ili ponistaj braka ) zahteva se specijalno punomocje. . trajanja i dejstva nezavisno od ugovora o nalogu. g) Vrste punomocja .

moze da je pozove sud da se licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici. . * opozivom i otkazom punomocja. odnosno lice koje nema uredno punomocje.Sud je duzan da ovakvom licu zabrani da vodi parnicu. .Kada punomocnik otkaze punomocje. ista ce se odbaciti resenjem kao nedopustena. dok je punomocje dato drugom licu prenosivo samo ako je tako predvideo vlastodavac u punomocju. .Lice koje zastupa u parnici bez urednog punomocja je falsus procurator. . duzan je jos mesec dana da preduzima radnje za stranku. ali zahteva od suda da mu dozvoli zastupanje i tvrdi da ce mu stranka dati punomocje.. i otkaz i opoziv moraju se saopstiti sudu. stranka moze na rocistu odmah da opozove takvu cinjenicnu tvrdnju punomocnika.Ako je tuzbu podnelo lice koje nema punomocje. .Da bi proizvele dejstvo.Kada su u pitanju cinjenicne tvrdnje ( priznanje i osporavanje cinjenica ). * smrcu punomocnika ili gubitkom poslovne sposobnosti. V) Znacaj punomocja kao procesne pretpostavke . kada je to potrebno radi otklanjanja stete koja bi za vlastodavca mogla nastati.U parnici je moguce da se javi i negotiorum gestor. jer davanje punomocja ne iskljucuje mogucnost da i sama stranka ucestvuje u postupku. a od toga moze da odstupi samo ako je nalog protivan njegovim procesnim obavezama ( npr. jer je ona vec proizvela dejstvo u korist ili protiv stranke.Ako se radi o radnjama od neposrednog dejstva na postupak ( priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva ). . . z) Prestanak punomocja . vaze sledeca pravila: stranka moze da opozove procesne predloge ( predlog za izvodjenje dokaza ) samo dok je sama radnja opoziva. . .Postojanje punomocja je procesna pretpostavka na koju sud pazi po sluzbenoj duznosti.Punomocnik je duzan da se pridrzava naloga stranke. .Supstitut zastupa stranku a ne punomocnika.Time se otvara problem istovremenog i eventualno nesaglasnog delovanja stranke i punomocnika u parnici. jer radnje koje preduzima u parnici imaju dejstvo prema stranci. stranka ne moze vise da opozove parnicnu radnju svog punomocnika.Kod diskrepance izmedju preduzetih parnicnih radnju punomocnika i vlastodavca treba praviti razliku izmedju cinjenicnih tvrdnji i ostalih parnicnih radnji. .Stranka koja ima punomocnika ne mora da ucestvuje u postupku. i njemu je sud duzan da uskrati zastupanje. * prestankom pravnog lica. 35 . . da kazuje istinu ). . * smrcu stranke.Ono prestaje: * okoncanjem parnice.Punomocje dato advokatu je prenosivo na zamenika ( supstituta ). medjutim.Opoziv i otkaz punomocja su jednostrane.Ako punomocnik preduzme neku drugu parnicnu radnju koja se ne tice cinjenica. . e) Supstitucija . .Radnje koje je u parnici preduzelo lice koje nema punomocje nemaju nikakvo dejstvo. dok suprotno nije moguce. odnosno dok sud o predlogu ne donese odluku. medjutim. stranka moze naknadno da ratifikuje sve procesne radnje. neformalne parnicne radnje vlastodavca i punomocnika.

.Parnicna radnja predstavlja ponasanje stranaka u parnici. ako bi u celosti bile uredjene u materijalnom pravu.) Parnicne radnje stranaka.Razlikujemo unutrasnji i spoljasnji element volje: prvi se ogleda u formiranju volje koja se tice sadrzine radnje.Nedostaci u formiranju volje ( unutrasnji element ) koja se tice njene sadrzine ne utucu na postojanje niti na punovaznost parnicne radnje. . parnicnu radnju ne predstavlja radnja koja je preduzeta mimo ili protivno volji stranke. pa stoga zalikujemo: a) Parnicne radnje stranaka.Kako je postojanje spoljnog elementa volje nuzan preduslov za postojanje parnicne radnje.Prema cistom procesnom ucenju. a njen spoljasnji element se ogleda u formiranju volje da se parnicna radnja preduzme.) Parnicne radnje.Za postojanje parnicne radnje je dovoljno da postoji spoljasnji element volje.Npr: T je sastavio tuzbu. funkcionalnom shvatanju. .Za njihovu punovaznost je odlucujuce da li ih je sud preduzeo u granicima svojih zakonom propisanih ovlascenja. . . . za odredjene parnicne radnje. odnosno htenje da se parnicna radnja preduzme. b) Parnicne radnje suda..Npr: T u parnici zeli da povuce tuzbu. ali ovde spadaju i negativne 36 .Nedostatak urednog ovlascenja za zastupanje je apsolutno bitna povreda odredaba parnicnog postupka. Supruga T podnese tuzbu sudu. . pojam i vrste A) Pojam . vec samo da li to ponasanje prevashodno proizvodi dejstvo na terenu procesnog prava. jer se njihovo dejstvo ispoljava prevashodno u parnici. . ali izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. pojam i vrste A) Pojam . radi se o parnicnim radnjama. 31. al je nije podneo sudu. jer se nada da ce se spor resiti mirnim putem sa A. izdavanje punomocja ili zakljucenje sporazuma o izboru mesne nadleznosti ne bi bile parnicne radnje. . . . odnosno u parnici.Prema drugom. B) Vrate parnicnih radnji . parnicna radnja je svako ponasanje stranke u parnici koje je uredjeno procesnim pravom i cije su posledice uredjene procesnim pravom.. 29.Sporno je da li je parnicna radnja svesni i voljni akt stranke.Osnovna podela parnicnih radnju vrsi se prema kriterijumu subjekta koji ih preduzimaju. pa i njeno razgranicenje od materijalnopravne izjave volje nije odlucujuce da li je ponasanje stranaka uredjeno procesnim pravom.Prema prvom shvatanju. prema vladajucem funkcionalnom ucenju.Suprotno tome. .Parnicna radnja je svako ponasanje procesnog subjekta koje u parnici proizvodi zakonom predvidjena procesnopravna dejstva. . a pod ponasanjem se podrazumeva svako aktivno ponasanje ( usmeno ili pismeno ).Parnicne radnje suda su po svojom pravnoj prirodi akti drzavnog organa..

radnje stranaka (njihove izjave da nece preduzimati neku parnicnu radnju, npr. stranka se odrekne prava na zalbu). - Parnicna radnje se moze preduzeti i necinjenjem, a rec je o situacijama kada zakonodavac za necinjenje procesnog subjekta vezuje nastupanje fikcije da je odredjena parnicna radnja preduzeta ( npr. ako na pripremno rociste ne dodje tuzilac, smatrace se da je tuzba povucena ). - Izuzetno, parnicna radnja se moze preduzeti i konkludentnim radnjama, tj. ovde subjekt preduzima odredjenu aktivnost koja prima facie nema karakter parnicne radnje, ali iz te aktivnosti moze posredno i sa sigurnoscu da se izvede zakljucak o postojanju namere da se odredjena parnicna radnja preduzme ( npr. Smatra se da je tuzeni pristao na preinacenje tuzbe, ako se upusti u raspravljanje po toj preinacenoj tuzbi, a pre toga se nije protivio preinacenju ). B) Razlika izmedju parnicne radnje i materijalnopravnih izjava volje - Parnicne radnje su procesni pandan materijalnopravnim izjavama volje, te se od njih razlikuju u tome sto su uredjene procesnim normama i sto svoja dejstva ostvaruju u parnici, ne i na planu materijalnog prava. - DVOSTRUKO FUNKCIONALNE PARNICNE RADNJE - Ovakve radnje su dvostruko funkcionalne, i njihovo preduzimanje ne povlaci samo procesnopravne, vec i materijalnopravne posledice. - Striktno razlikovanje izmedju same parnicne radnje i pravnog posla ovde nije moguce ( npr. prigovor prebijanja, otkaz i raskid ugovora, kao i sva preobrazajna materijalna ovlascenja ). - O pravnoj prirodi ovakvih parnicnih radnji postoje dva shvatanja: a) Prvo koje stavlja u prvi plan njihovu dvostruku pravnu prirodu. - Prema ovom shvatanju, ove parnicne radnje su jedinstvene, ali su njihova dejstva dvostruka. - Stoga, da bi parnicna radnja bila punovazna, mora da se ispune uslovi koje predvidja materijalno i procesno pravo. - Nedostatak jednog uslova ima za posledicu njenu nepunovaznost. b) Drugo koje smatra da je parnicna radnja jedinstvena, ali da ima dvostruku funkciju. - Prema ovom shvatanju, radi se o jedinstvenoj pravnoj radnji koja cini dispoziciju materijalnopravne i procesne norme. - Materijalnopravna nepunovaznost ne povlaci automatski i nepunovaznost na terenu procesnog prava. - Procesna dejstva se odredjuju prema procesnom, a materijalnopravna prema materijalnom pravu. V) Vrste parnicnih radnji 1.) Jednostrane i dvostrane - Sve parnicne radnje su, po pravilu, jednostrane. - Njihov adresat je sud i one proizvode dejstvo bez obzira na to kakav je stav suprotne strane i suda o preduzetoj parnicnoj radnji. - Samo izuzetno su parnicne radnje dvostrane, a to vazi npr. za razne oblike pristanka tuzenog na parnicne radnje koje je preduzeo tuzilac: pristanak tuzenog je potreban za preinacenje tuzbe, povlacenje tuzbe.. 2.) Radnje od neposrednog i posrednog dejstva na postupak - Radnje od neposrednog dejstva na postupak su one koje ex lege proizvode odredjeni procesnopravni efekat. - Za nastupanje dejstva same parnicne radnje nije potrebna nikakva procesna aktivnost suda. 37

- Npr: Povlacenje tuzbe i pristanak tuzenog na povlacenje tuzbe dovode do toga da parnica prestaje da tece. Sud nije ovlascen da donosi odluku kojom bi odobrio ili odbio povlacenje tuzbe. - Parnicne radnje koje samo posredno deluju na postupak nisu podobne da same po sebi proizvedu dejstvo, vec je potreba odluka suda. - Npr: Predlog stranke za odlaganje rocista ne dovodi do procesnopravne posledice, vec ce do odlaganja doci samo ako sud povodom predloga donese odluku kojom usvaja predlog. - Radnje od neposrednog dejstva na parnicu mogu da budu procesne izjave volje ( povlacenje tuzbe, odustanak od pravnog leka..), te saopstenja. - Radnje od posrednog dejstva na parnicu mogu imati oblik predloga, tvrdnji i ponuda dokaza. 3.) Predlozi, tvrdnje i ponuda dokaza a) Predlozi - Predlozi su parnicne radnje kojima stranka zahteva od suda da donese odredjenu odluku. - Oni mogu biti stvarni i procesni, u zavisnosti od toga da li se zahteva odredjeno procesno ponasanje ili se predlog tice merituma stvari. - Stvarni predlozi su npr: tuzba- predlog tuzioca da se usvoji tuzbeni zahtevl predlog tuzenog da se odbije tuzbeni zahtev; pravni lek- predlog podnosioca pravnog leka da se izmeni sudska odluka o tuzbenom zahtevu... - Procesni predlozi su npr: zahtev za vracanje u predjasnje stanje; zahtev za oslobodjenje od placanja parnicnih troskova.. b) Tvrdnje - Tvrdnje su izjave stranaka o cinjenicnim ili pravnim pitanjima koja se javljau povodom konkretne parnice. - Povodom tvrdnju koje iznose stranke sud ne donosi nikakvu odluku, vec ih samo prima k znanju. v) Ponude dokaza - To je dokazno sredstvo cije upotreba treba da uveri sud u istinitost njenih cinjenicnih tvrdnji. 4.) Postoje opozive i neopozive, i odbrambene i napadacke parnicne radnje - USLOVI ZA PUNOVAZNOST PARNICNIH RADNJI - Da bi parnicna radnja proizvela dejstvo moraju da se ispune sledeci uslovi: a) Parnicnu radnju punovazno moze samo da preduzme stranka koja ima i stranacku, parnicnu i postulacionu sposobnost. b) Parnicnu radnju u ime stranke moze da preduzme trece lice samo ako postoji ovlascenje za zastupanje, bilo na osnovu zakona ili punomocja. v) Parnicna radnja mora da bude preduzeta u zakonom predvidjenoj formi i sa zakonom predvijdenim sadrzajem. g) Nuzno je da adresat parnicne radnje ( sud ili suprotna strana ) istu zaista i primi, odnosno sazna za nju.

- NEDOSTACI PARNICNIH RADNJI 1.) Opsti principi - Ako je parnicna radnja preduzeta, a gorenavedeni uslovi nisu bili ispunjeni, nastupaju sledece pravne posledice: 38

a) Radnje od posrednog dejstva na postupak sud ce odbaciti kao nedopustene ( tvrdnja, procesni predlog..). b) Radnje od neposrednog dejstva na parnicu ostaju bez dejstva, tj. smatra se da nisu ni preduzete. - Ako se nedostatak parnicne radnje ogleda u formu ili njenom sadrzaju, stranka moze da je ponovi i tako otkloni nedostatke, a punovazno preduzeta parnicna radnja ima retroaktivno dejstvo. 2.) Mane volje - Ponistaj parnicne radnje zbog mana volje nije moguc, jer bi to imalo za posledicu vodjenje parnice u parnici. - Npr. nije dopusteno da se tuzbom pobijaju izjave o povlacenju tuzbe ili odricanju od tuzbenog zahteva. 3.) Zabrana zloupotrebe prava - Ako stranka vrsi parnicne radnje u cilju da zloupotrebi svoja procesnapravna ovlascenja, primenjuju se opsti principi koji vaze za zabranu zloupotrebe procesnih ovlascenja. - Ako se radi o parnicnoj radnji od posrednog uticaja na parnicu, sud ce odbiti resenjem predlog stranke ( predlog za izvodjenje dokaza sa ciljem da se postupak odugovlaci ). - Ako se radi o parnicnoj radnji neposrednog dejstva na parnicu ( npr. povlacenje tuzbe ), dejstvo parnicne radnje preduzete uz povredu principa zabrane zloupotrebe ce se najcesce otkloniti podnosenjem predloga za povracaj u predjasnje stanje. 4.) Opoziv parnicne radnje - S obzirom na to da preduzeta parnicna radnje ne moze da se pobija, vazi pravilo da svaka parnicna radnja moze da se menja, dopunjava, cak i opozove, sve dok protivna strana ne stekne kakvu procesnu poziciju. - Jedino radnje od neposrednog dejstva na postupak su, po pravilu, neopozive. - Procesni predlozi i cinjenicne tvrdnje su opozive, sve dok sud o njima ne donese svoju odluku. - Do donosenja presude tuzeni moze da opozove priznanje tuzbenog zahteva, a isto vazi i za odricanje od tuzbenog zahteva. - PROCESNOPRAVNI UGOVORI a) Pravi procesni ugovori- U njih spadaju: * sporazum stranaka da njihov imovinski spor sudi sudija pojedinac umesto veca. * sporazum stranaka o mesnoj nadleznosti. * predlog za sporazumni razvod braka. - Ove ugovore uredjuje procesno pravo- u pogledu uslova za njihovu dopustenost i uslova za njihovu punovaznost. b) Materijalnopravni ugovori sa procesnim dejstvom- U nji spadaju: * ugovor o arbitrazi. * sporazum stranaka kojim one odredjuju postupak pred arbitrazom. * sudsko poravnanje. - Bez procesnog dejstva ostaju tzv. dokazni ugovori, tj. ugovori kojima se stranke obavezuju da nece koristiti odredjena dokazna sredstva predvidjena zakonom...

32.) Podnesci
A) Pojam i vrste

39

- Podnesak je pismena parnicna radnja stranaka koja se preduzima vac rocista. - Zakon predvidja da sledece parnicne radnje moraju biti preduzete u formi podneska: a) punomocje. b) tuzba i protivtuzba. v) odgovor na tuzbu. g) svaki pravni lek ( redovni i vanredni ). Prema sadrzini i cilju parnicne radnje preduzete podneskom, oni se dele na:  Odredjujuci ( dispozitivni ) podnesci sadrze odredjeni procesni ili stvarni predlog. ( npr. tuzba, pravni lekovi, odricanje od tuzbenog zahteva...)  Pripremnim podneskom stranka nagovestava cinjenice koje namerava da iznese na rocistu za glavnu raspravu, kao i dokaze cije izvodjenje namerava na da predlozi. ( npr. obavestenje o novom dokazu cije izvodjenje stranka namerava da predlozi ).  U obicnom podnesku stranka saopstava sudu ili drugoj strani razne cinjenice koje mogu da budu relevantne za tok postupka. B) Sadrzina i podnosenje podneska - Uredan podnesak mora da bude sacinjen u zakonom predvidjenoj formi, i sa zakonom predvidjenom sadrzinom. - Obavezni sastojci podneska su: * naziv suda. * oznacenje stranaka. * oznacenje predmeta spora. - Ovi sastojci spadaju u rubrum ( zaglavlje podneska ). - Nakon sto je postupak otpoceo, svaki predmet dobija svoj broj na koji se poziva u svakom docnijem podnesku. - Odredjujuci podnesci sadrze: predlog stranke, cinjenice na kojima stranka zasniva svoj predlog, dokaze... - Obavezni sadrzaj podneska je i svojerucni potpis podnosioca. - Podnesak se podnosi u dovoljnom bruju primeraka za sud i stranke ( dakle najmanje 2 ). - Isprave se prilazu u originalu ili u prepisu. V) Neuredan podnesak - Podnesak je neuredan ako je nerazumljiv ili ako ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu moglo postupati. - Ako je neuredan podnesak predao advokat, sud ce ga odbaciti. - Ako to nije ucinio advokat, sud stranci vraca podnesak na ispravku ili dopunu i odredjuje rok za to. Ako stranka ispravi podnesak u roku, smatra se da je podnesak predat onog dana kada je prvi put podnesen, a ako ne ispravi podnesak u roku to ima za posledicu odbacivanje podneska.

33.) Vreme vrsenja parnicnih radnji

40

a to se desava u sledecim slucajevima: a) ako je podnesak upucen sudu postom.njihovim istekom subjekt stice mogucnost da preduzme neku procesnu radnju.. .U pogledu dejstva. rok za zalbu. kao dan predaje se uzima dan kada je podnesak predat vojnoj ili komandi zavoda. mesece i godine.. ako nije dostavljen stranci. prekid postupka. od momenta kada je ona saznala za parnicnu radnju.. Npr.Mogu biti: a) Restitutivni. G) Odrzanje roka .su nezavisni od subjektivnog stava stranke. . rokovi mogu biti: a) Subjektivni. b) kada podnesak upucuju lica koja se nalaze na obaveznoj vojnoj sluzbi.. rok za izvodjenje dokaza.Procesni rokovi se razlikuju u racunanju od rokova u materijalnom pravu. dok traje. kao dan predaje podneska uzima se dan kada podnesak predat posti.Rokovi se racunaju na dane. kao i lica lisena slobode.npr: rok za odgovor na tuzbu. preporucenom posiljkom ili telegrafskim putem. Sud ga moze produziti u slozenim stvarima.njihovim istekom subjekt gubi pravo da preduzme neku parnicnu radnju ( nastupa prekluzija ). Npr: rok za zalbu. iako nije u roku predat sudskoj pisarnici. ali ne duze od 15 dana. V) Racunanje rokova . tj.Smatrace se da je rok odrzan. rokovi za podnosenje predloga za povracaj u predjasnje stanje.Rok je vremenski period u kome stranka moze ili je duzna da preduzme odredjenu parnicnu radnju.S obzirom na momenat od kojeg se tok roka racuna. dok sam rok u datim okvirima odredjuje sud ). b) Objektivni.. a objektivni rok 60 dana od dana propustanja. Rok za povracaj u predjasnje stanje. .njihovim propustom moguce je da se zahteva povracaj u predjasnje stanje. B) Vrste rokova . . subjekti nemaju pravo da preduzimaju parnicne radnje. b) Dilatoni. b) Sudski. .Izuzetak od ovog pravila je fikcija odrzanja roka. rokovi mogu da budu: a) Peremtorni.Dan u kome je preduzeta parnicna radnja ne racuna se u rok.Odrzati rok znaci preduzeti parnicnu radnju blagovremeno. . v) Instrukcioni ( ovde zakonodavac odredjuje samo minimalno i maksimalno trejanje roka. .npr: rok za pismenu izradu presude je 8 dana. Npr.. 41 . b) Nerestitutivni.se racunaju od momenta od kojeg je sama stranka saznala za neku cinjenicu. pre isteka roka.) Rokovi A) Pojam .Najvanizja podela: a) Zakonski. .. .Pod rokom se smatra i vremenski period cijim istekom nastupa dejstvo parnicne radnje.1.Rokovi u parnicnom postupku pocinju da teku od momenta kada je podnesak dostavljen stranci. tu je subjektivni rok 8 dana od zasnanja razloga propustanja..npr: rok za uklanjanje nedostataka koji se ticu sposobnosti i pravilnog zastupanja.

Poziv za pripremno rociste i rociste za glavnu raspravu dostavlja se najkasnije 8 dana pre odrzavalja rocista.Troskove do kojih je doslo usled odlaganja rocista.Rociste zakazuje sud. .Fakultativno rociste sud zakazuje kada oceni da to zahtevaju potrebe postupka. ako je njihovo ucesce potrebno. a koje joj pre toga nisu saopstene u podnesku. . 2.) Propustanje parnicnih radnji .Rociste se moze odloziti kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili kada to zahtevaju neki drugi opravdani razlozi. o protiv resenja o odredjivanju rocista zalba nije dozvoljena. nezavisno od ishoda spora. ili kada se. .v) ako je podnesak predat nenadleznom sudu pre isteka roka. 3. ne mogu izvesti dokazi radi cijeg dovodjenja je rociste zakazano. . on pocinje da tece iznova.Do zastoja roka dolazi zbog nekog vanrednog dogadjaja koji ometa vrsenje parnicnih radnji. zbog nedostatka svedoka ili vestaka. i njega odredjuje sud. .Jedino rociste koje je obavezno je rociste za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka.Fakultativno sud odlaze rociste na predlog stranka kada ona nije u mogucnosti da se izjasni o cinjenicama koje je usmeno na rocistu izneo njen protivnik.Suprotno tome. a kada prestane taj dogadjaj. D) Zastoj i prekid roka . uzece se da je rok odrzan ukoliko se podnosenje podneska nenadleznom sudu moze pripisati neznanju ili ociglednoj omasci podnosioca.Ako se parnica ne okonca na pripremnom rocistu za glavnu raspravu.Obavezna su rocista za koja je zakonom propisano da ih sud mora zakazati.Rociste treba odloziti i kada punomocnik stranke zbog bolesti ne moze da mu prisustvuje.Obavezno je odlaganje i kada stranci nije blagovremeno dostavljen poziv na rociste. rok nastavlja da tece. . snosi stranka koja je prouzrokovala odlaganje svojom krivicom ili slucajem koji ju je pogodio. kada se rok prekine. . 42 . . . a u nadlezni sud stigne po isteku roka. .Parnicna radnja je propustena kada nije preduzeta u roku. B) Zakazivanje rocista . . . V) Odlaganje rocista . sud je obavezan da zakaze rociste za glavnu raspravu.Sud odlaze rociste resenjem i saopstava strankama mesto i vreme odrzavanja novog rocista.Rociste je odredjeni vremenski period koji sluzi za preduzimanje parnicnih radnji suda i stranaka.O odrzavanju rocista sud je duzan da obavesti stranke i eventualno ostale ucesnike u postupku.) Rocista A) Pojam i vrste . i protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba.Do obaveznog odlaganja rocista dolazi kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije prisustvovao ili kada zbog narusavanja reda udalji iz sudnice punomocnika stranke koja nije bila prisutna na rocistu. .

43 . . B) Uslovi za vracanje .Zahtevom za vracanje u predjasnje stanje trazi se ukidanje posledica koje je prekluzija proizvela. iskljucuje mogucnost da sud honorise vracanje u predjanje stanje. a to nije ucinila. propustanje rokova ne povlaci prekluziju.Predlog za vracanje u predjasnje stanje nema izgleda za uspeh. . jer moze sve dok traje glavna rasprava da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze ( to je najslabija tacka ZPPa.. V) Kada je iskljuceno vracanje u predjasnje stanje . ako stranka svoju nepovoljnu procesnopravnu situaciju moze da otkloni drugim redovnim procesnopravnim sredstvom. ukoliko stranka ne odrzi rok za preduzimanje pismene radnje ili izostane s rocista. .Svaki oblik krivice na strani stranke.) Vracanje u predjasnje stanje A) Pojam .Npr: Tuzeni je duzan da se u roku od 15 dana od obavestenja o povlacenju tuzbe o tome izjasni.Pod opravdanim razlozima se smatraju samo oni dogadjaji koje stranka nije mogla da predvidi ( saobracajni udes ) ili cije nastupanje nije mogla da otkloni ( pad ledene kise.Objektivni rok iznosi 60 dana i racuna se od dana propustanja ( u privrednim sporovima ovaj rok je 30 dana ). .Restitucija moze da se zahteva samo onda kada su postojali “opravdani razlozi za propustanje”.Bila kriva ili ne. on nije ni u cemu prekludiran.Ponekad propustanje stranke da preduzme parnicnu radnju povlaci za sobom nastupanje fikcije.visa sila ).Predlog za vracanje u predjasnje stanje je pravno sredstvo kojim stranka trazi da se otklone posledice prekluzije. . . G) Postupak . . gubi pravo da tu radnju naknadno preduzme ( to vazi bez izuzetka za zakonske rokove koji su neproduzivi ).Pravilo je da propustanje parnicne radnje povlaci za sobom prekluziju. . te da se parnica vrati u stanju u kome je bila pre nego sto je prekluzija nastupila. zbog sporosti postupka kao posledice toga ). .U drugim situacijama. 34. .Subjektivni rok iznosi 8 dana i racuna se od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propustanje. . gubitak prava.Ako tuzeni propusti rociste za glavnu raspravu.Predlog za vracanje u predjasnje stanje nije dopusten kada stranka ima ili je imala mogucnost da propustenu parnicnu radnju naknadno preduzme ili kada je mogla da zahteva produzenje roka za preduzimanje parnicne radnje. . Ako se ne izjasni.Predlog u obliku podneska podnosi stranka koja je pogodjena prekluzijom. smatra se da je dao pristanak.Vracanje u predjasnje stanje ne moze da se zahteva kada su propusteni materijalnopravni rokovi ili rokovi u izvrsnom i stecajnom postupku. osim lake nepaznje.

dovoljno je da ga predlagac uveri da su razlozi na koje se u predlogu poziva verovatni. .. a ako sud usvoji predlog.Da bi sud doneo resenje kojim se parnica vraca u predjasnje stanje. odnosno da nije nastupila odredjena pravna posledica i kojim se strankama nalaze odredjeno ponasanje. 35. Sve druge parnicne radnje imaju za cilj da kanalisu parnicu i parnicne radnje stranaka prema merotornoj odluci. 1. protivnik predlagaca moze da izjavi zalbu iz dva razloga: * kada je sud usvojio neblagovremen predlog. On odlucuje i o obrazovanju procesnog gradiva tako sto odredjuje dokazna sredstva. a protiv negativnog resenja po predlagaca moguca je zalba.Uz predlog za restituciju.O predlogu se odlucuje resenjem. * kada je sud usvojio nedozvoljen predlog.) Parnicne radnje suda Sudske parnicne radnje su pravni akti koje parnicni sud preduzima kao subjekt u parnici..Resenjem o restituciji parnica se vraca u stanje u kome se nalazila pre propustanja i ukidaju se sve odluke koje je sud doneo zbog prekluzije. .) Sudske odluke Sudska odluka je pojedinacni pravni akt kojim sud na autoritativan i nesumnjiv nacin izrice da je nastupila.Rasprava se zakazuje samo ako sud smatra da je to potrebno. Elementarno je da sud dostavlja poneske strankama. kao i dokaze o tome da je opravdano propustila da preduzme parnicnu radnju. a nedolazak predlagaca na rociste nema eo ispo za posledicu da se predlog za vracanje u predjasnje stanje odbije. . stranka je duzna da preduzme i propustenu procesnu radnju..) Presuda A) Pojam i vrste 44 . .Troskove snosi predlagac. Dj) Pravne posledice restitucije . Najznacajnije su one parnicne radnje suda kojima on odlucuje o zahtevima stranka ( presude i resenja ). D) Odluke suda .Sud odbacuje predlog koji je neblagovremen. te da pripreme pravnu stvar za merotorno odlucivanje. .Pravilo je da sud o osnovanosti predloga za vracanje u predjasnje stanje odlucuje bez rasprave. a irelevantno je to da li je njegov predlog usvojen ili odbijen. nedozvoljen ( ako predlog podnese stranka koja nema pravni interes ) i neuredan.ZPP zabranjuje restituciju rocista zakazanog povodom predloga za vracanje u predjasnje stanje. 36. Sudskim odlukama mogu da se uredjuju procesnopravna i materijalnopravna pitanja. ( u tom smislu se kaze da sud upravlja parnicom ). . kada predlagac nije pristupio samom rocistu.

) Donosenje sudskih odluka . presuda se moze doneti na osnovu dispozitivnih parnicnih radnji stranka: presuda na osnovu propustanja. v) izuzetno i prema trecim licima. . . ako u parnici postoji mogucnost da se nedostaci u postupku donosenja presude otklone ulaganjem radovnih i vanrednih pravnih lekova.Presuda koja ne sadrzi formu i sadrzinu propisanu zakonom je nepostojeca.Njom se zasniva novi.Donosenje sudskih odluka je proces izvodjenja sudskog silogizma. . .Merotornom presudom sud resava o osnovanosti tuzbenog zahteva. . .On odredjuje rociste. v) o troskovima postupka ( kao sporednom trazenju ) kada je odluka sadrzana u presudi. . onda odlucuje resenjem ).) Resenje . doneo ju je upravni organ ). odnosno ukida ili modifikuje postojeci pravni odnos ili subjektivno pravo.Ako raspravljanja nije bilo. B) Dejstvo presude .Pravilo je da se na resenja kojima se merotorno okoncava parnica. . . 2. o glavnoj stvari.Ako je presuda doneta uz povredu bitnih procesnih normi. . . dejstva i mogucnosti pobijanja resenja. . 3. ona je nistava. . presude mogu da budu: a) Kondemnatorne. b) u postupku za izdavanje platnog naloga.Meritorno.Najznacajnija procesna resenja su ona kojima se okoncava parnica: resenje o odbacivanju tuzbe.. . .Medjutim. saslusava svedoka resenjima. radi se o kontradiktornoj presudi.Konacnom presudom resava se predmet spora u celini. nistava presuda proizvodi dejstva.Njom utvrdjuje da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos. b) strankama. resenje o odbacivanju pravnog leka.Tzv.Presuda je sudska odluka kojom sud odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva. g) izuzetno i prema drugim sudovima u drugim postupcima.Resenja mogu biti procesna i merotorna ( kad sud ne odlucuje presudom.Ako je doneta nakon raspravljanja. vec samo u zalbi protiv merotorne odluke. te na resenja kojima se ona okoncava zbog procesnih razloga primenjuju pravila koja vaze i za presudu i to u pogledu: forme i sadrzine resenja. dok je delimicnom presudom obuhvacena samo odluka o delu tuzbenog zahteva ( delimicna je i madjupresuda jer se njom konacno ne resava o predmetu spora ). 45 .Ovakva resenja ne mogu da se pobijaju zalbom.sporovi zbog smetanja drzavine. te ne proizvodi nikakvo dejstvo ( npr. presuda doneta protiv stranke koja nepostoji. odlucuje o izvodjenju dokaza. na osnovu odricanja i presuda bez odrzavanja rasprave. . “presuda bez dejstva” je i ona koja je doneta protiv lica koje uziva imunitet. resenje kojim se konstatuje da je tuzilac povukao tuzbu.S obzirom na sadrzinu pojedinacnog pravnog akta. presude mogu da budu samo meritorne.Ona je pojedinacni pravni akt suda i proizvodi destvo prema: a) sudu.Njom sud strankama nalaze izvrsenje odredjene cinidbe. b) Deklaratorne.. na osnovu priznanja. sud odlucuje resenjem u: a) posesornim parnicama.Prema sadrzini.Najveci broj resenja sud donosi da bi formalno i materijalno upravljao parnicom. presuda koja naredjuje izvrsenje cinidbe koje ne poznaje materijalno pravo. v) Konstitutivne.

Sud ce ovo kogniciono ovlascenje da vrsi. . jer bi time narusio nacelo ravnopravnosti stranaka. vec se odluka donosi na samom rocistu. .To cini tako sto na rocistu za glavnu raspravu postavlja pitanja strankama i stara se da one iznesu sve bitne cinjenice. razvrsta i pretrese procesni materijal ( cinjenicni navodi i dokazni predlozi ).. . odredjivanje rokova za neke parnicne radnje. .Ako su svi clanovi veca razlicitog misljenja.Vecanje je postupak u kome ucestvuju sve clanovi veca i raspravljaju o svim cinjenicama i pravnim pitanjima od kojih zavisi donosenje odluke. . . onda se glasanje obavlja tako sto se pitanja razdvajaju. a predsednik veca uvek glasa poslednji. pa makar ih i stranke same ne iznele. rukovodjenjem rasprave. odrzavao u stanju i razvijao ka konacnoj merotornoj odluci. pozivanje i dostavljanje. 38. tj.. da se dopune navodi stranaka o vazni cinjenicama.Kogniciono ovlascenje suda se prostire samo do granica tuzbenog zahteva: sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. . . .Radnje koje spadaju u materijalno upravjanje postupkom imaju za cilj da se prikupi. . pre svega.pozitivno ili negativno. .Razdvajanje se vrsi tako sto se odredjeno pitanje rasclanjuje na jednostavnije elemente. b) sud nije vezan sopstvenim odlukama kojima upravlja postupkom. a zatim glasanjem.U upravljanje parnicom spadaju sve parnicne radnje suda koje od preduzima kako bi se parnicni postupak sprovodio. vec samo zalbom protiv presude.U formalno upravljanje parnicom spadaju sve radnje suda kojim on kreira vremenski razvoj parnicnog postupka: pripremanje i zakazivanje rocista. a razvrstavanje se vrsi na pravno relevantne i nerelevantne cinjenice.Za parnicne radnje suda kojima se upravlja parnicom vaze sledeca zajednicka pravila: a) sud ih preduzima ex officio. u rukovodjenju glavnom raspravom. o kojima se mogu izraziti samo dva misljenja. .Clanovi veca ne mogu da odbiju da glasaju.Odluke se donose vecanjem.) Upravljanje parnicnim postupkom . . jer je duzan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. a dokazi se razvrstavaju na podobne i nepodobne.U upravljanje parnicom spadaju i odluke suda o spajanju i razdvajanju parnica.O jednostavnijim pitanjima se ne veca. v) resenja koja sud donosi u upravljanju parnicom ne mogu se pobijati posebnom zalbom. ..Pri tome sud ne sme da savetuje stranke. glasanje se ponavlja sve dok se ne postigne apsolutna vecina.Materijalnopravno upravljanje parnicom obuhvata i obavezu suda da razvrsta procesni materijal. 37. .) Zapisnici 46 . odluke o tome da li ce sud sam odluciti o prethodnom pitanju ili ce prekinuti postupak. . ne mogu da budu uzdrzani. da se oznace ili dopune dokazna sredstva i da se pruze sva razjasnjenja koja su potrebna.Odluka se donosi vecinom glasova. da formulise njihove procesne predloge niti da formulise njihove cinjenicne tvrdnje.Upravljanje parnicom ima svoj spoljni ( formalni ) i unutrasnji ( materijalni ) vid.

.Ispravka zapisnika moze da se vrsi i tokom rasprave kada stranka primeti da je predsednik veca netacno protumacio kakvu cinjenicnu tvrdnju ili procesni predlog stranke.Zapisnik o vecanju i glasanju predstavlja sluzbenu tajnu. tako da se opis preduzetih radnji verodostojno unese. mesto. .tu se unisi: nazi i sastav suda. )..Zapisnik je javna isprava i ima dokaznu snagu javne isprave. po sluzbenoj duznosti. .Moguce je da opis preduzete radnje koji je unet u zapisnik ne odgovara njegovoj stvarnoj sadrzini.Zapisnik je javna isprava koja sadrzi podatke o parnicnim radnjama koje su preduzeli sud. . . A) Sadrzina i vodjenje postupka . b) Opis preduzete radnje..Unose se samo bitni podaci o sadrzini preduzete radnje ( sto je u sustini protivno svrsi zapisnika.Stranka nije u daljem toku postupka prekludirana da istice svoje prigovore koje nije istakla u vidu primedbi na zapisnik. i tada parnicni subjekti imaju pravo da stavljaju prigovore na zapisnik. on nije osnova za merotorno odlucivanje. v) Potpis parnicnih subjekata. vec samo na osnovu usmenog. izvrsi izmene i dopune zapisnika. . . .Za vodjenje zapisnika o vecanju i glasanju vaze posebna pravila. te ih tako netacno izdiktirao u zapisnik. a konstatuje se i izdvojeno misljenje nekog clana veca ( ali i ne mora ). a ako ne potpisu. B) Prigovor na zapisnik .Zapisnik sluzi visim sudovima u postupku po pravnim lekovima da se upoznaju sa sadrzinom radnji koje su preduzete na rocistima pred prvostepenim sudom. sud u zapisniku to belezi a navodi i razlog tome ). .) Dostavljanje 47 .Svrha prigovora je dvostruka: da se zapisnik ispravi ili dopuni. vreme.Zapisnik o glasanju potpisuju svi clanovi veca i zapisnicar. ali je duzan da unese u zapisnik i prigovore koje je odbio. V) Zapisnik o vecanju i glasanju . . i njega moze razgledati samo visi sud. - 39.Tu se unosi tok glasanja i odluka koja je doneta.Zapisnik predstavlja samo dokaz o tome na koji nacin su. to predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila postupka. neposrednog i javnog raspravljanja. da li zakonito ili ne. .Sud moze i da odbije prigovore na zapisnik.I sud moze da. stranke i drugi ucesnici u postupku. jer sud ne odlucuje o osnovanosti tuzbe na osnovu zapisnika. naznacenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka i njihovih zastupnika.Ukoliko neka stranka nece da potpise zapisnik. parnicni subjekti preduzimali radnje na rocistima. zbog koje drugostepeni sud ukida presudu i vraca predmet na ponovno sudjenje.Stoga. ako uoci greske u njegovom vodjenju ili sadrzaju.Zapisnik sadrzi ( formalna sadrzina zapisnika ): a) Zaglavlje. G) Znacaj i dokazna snaga zapisnika .

Ako se adresat ne zatekne u stanu ili radnom mestu.Dostavljanje vrse po pravilu zaposleni u sudu i to fizickom predajom pismena adresatu u ruke.Da bi nastupila pravne posledice dostavljanja. tj.). a to vazi za: --> Tuzbu. uz naznacenje gde se adresat nalazi.ZPP predvidja da se najvazniji podnesci i akti suda moraju licno dostaviti adresatu. . pa i odluka nece imati nikakav efekat.Dostavljanje se vrsi adresatima prijema.Tada je dostavljac duzan da jos jednom pokusa da uruci pismeno.U parnicnom postupku vazi pravilo da se pismena ne dostavljaju licno. .. odnosno nacela kontradiktornosti.Dostavljanje je temelj prava na odbranu. kolegi na poslu. ali ako ni tada ne nadje adresata na zakazanom mestu. ako dostavljac utvrdi da je adresat odsutan i da mu primalac pismena ne moze pismeno predati na vreme.Uredno dostavljanje podnesaka vezuje nastupanje vaznih procesnih dejstava: parnica pocinje da tece od momenta kada sud dostavi tuzenom tuzbu. mesto i vreme dostavljanja ). . .Dostavljanje nece biti dopusteno. B) Vrste dostavljanja 1.Ostala pismena se dostavljaju licno samo kada je to predvidjeno zakonom ili ako sud smatra da je. --> Resenje protiv kojeg je dozvoljena posebna zalba. uprkos neurednom dostavljanju.Dostavljanje pismena licima koja nisu adresat nije dopusteno ako primalac pismena ucestvuje u parnici kao adresatov protivnik. --> Presudu.. sve docnije parnicne radnje. .A) Pojam i znacaj .Ako se postupak ipak nastavi. ono mora da bude uredno. potrebna veca opreznost.. .Ako dostavljanje nije izvrseno u skladu sa zakonom. .) Posredno dostavljanje . dostavljanje pismena ce se izvrsiti prema pravilima o obicnom dostavljanju. . pa ce u tom slucaju odstavljac vratiti pismeno sudu. . vec posredno ( preko poste. .Pravilo je da se adresatu pismeno urucuje u njegovom stanu ili na njegovom radnom mestu. smatra se da je neuredno i parnica nece moze da se razvija ka merotornoj odluci. .Dostavljanje pismena je parnicna radnja koju sud preduzima sa ciljem da se odredjenom licu na zakonom predvidjen nacin preda pismeno kako bi se ono upoznalo s njegovom sadrzinom. u skladu sa zakonom ( moraju da se postuju nacin. rociste moze da se odrzi tek ako je strankama poziv dostavljen. kako bi mu se moglo predati pismeno. moze se dati clanu domacinstva.Dostavljac je duzan da adresatu ostavi pismeno obavestenje da u odredjeni dan i satu bude u svom stanu. . --> Platni nalog.. lice koje vrsi dostavu je duzno da se obavesti gde i kada moze da nadje adresata. . zbog znacaja pismena ili isprava koje se prilazu.Dostavljanje sud uvek vrsi po sluzbenoj duznosti. 48 . a moguce je i u sudu. --> Vanredni pravni lek. . a to su pre svega stranke i njihovi zastupnici.) Licno dostavljanje . 2. .

punomocnika za prijem pismena imenuje sud resenjem. platni nalog. presuda i resenje protiv kojeg je dopustena poseba zalba ).Ako je parnicno sposobna stranka angazovala punomocnika. i to predajom pismena licu koje je za to ovlasceno. o kojoj nije obavesten sud.Fiktivno dostavljanje se vrsi stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. Na taj nacin se ne moze dostaviti tuzba.Kada se tuzba dostavlja tuzenom cije je prebivaliste ili uobicajeno boraviste u inostranstvu. preko lice koje je zaposleno u sudu. V) Mesto i vreme dostavljanja . dostavljanje se vrsi u prostoriji za prijem pismena ovih organa. * Drugi slucaj se tice nemogucnosti izvrsenja sporazuma o dostavljanju ( nrp. on je privremeni zastupnik stranke ). sud ce odbaciti tuzbu.Obaveza nastupa samo kada ovi parnicni subjekti imaju domicil.Ako tuzeni propusti da to ucini. . G) Nacin dostavljanja .Tuzba i platni nalog se ne mogu dostavljati punomocniku za prijem pismena. .Dostavljanje se smatra izvrsenim kada istekne rok od 8 dana od dana kada je pismeno okaceno..Postavljanje punomocnika moze biti obavezno i fakultativno.Tuzilac koji boravi u inostranstvu duzan je da u tuzbi oznaci punomocnika za prijem pismena. i protiv tog resenja zalba nije dopustena. a ako to ne ucini. . . . vanredni pravni lek. a) Dostavljanje licu koje ima zastupnika ili punomocnika . ( na drugom mestu se moze vrsiti dostavljanje samo po odluci suda ). . i to tako sto bi se adresatu koji se ne zatekne u svom stanu ili poslu ostavilo obavestenje da moze da podigne pismeno u odredjenom roku u posti. u sudu. medjutim to je ponekad ipak nemoguce ).Ovo dostavljanje je dopusteno u 3 slucaja: * Ukoliko se pismeno tokom parnice nije moglo uruciti na obican nacin ( bezuspesno dostavljanje ).Dostavljanje fizickom licu se vrsi: na radnom mestu. uobicajeno boraviste ili boraviste u inostranstvu. . dostavljanje se vrsi iskljucivo punomocniku.Stranke ili njihovi zakonski zastupnici su duzni da imenuju punomocnika za prijem pismena kad se nalaze u inostranstvu.Najveca razlika izmedju obicnog i licnog dostavljanja ogleda se u tome sto licno dostavljanje nije moguce da se izvrsi putem poste. .Ako je adresat drzavni organ. sud ce pozvati tuzenog da u odredjenom roku imenuje punomocnika za prijem pismena. 49 . u stanu. stranke mogu da se sporazumeju da im se pismeno dostavlja na odredjenu adresu. pravnog lica koje je registrovano za obavljanje poslova dostavljanja. .Dostavljanje parnicno nesposobnoj stranci se vrsi preko njenog zakonskog zastupnika. sto bi tuzeni trebao da ucini vec u odgovoru na tuzbu. nadleznog organa opstine.) Fiktivno dostavljanje .Ovlascenja punomocnika za prijem pismena se sastoje samo od duznosti da prima pismena u ime i za racun adresata ( ako ga sud postavi.Predaja pismena adresatu ili primaocu pismena vrsi se preko poste. * Treci slucaj fiktivnog dostavljanja tice se promene adrese. 3. b) Punomocnik za prijem pismena . . .

Tuzilac od suda tuzbom trazi da mu pruzi pravnu zastitu za ugrozeno ili povredjeno subjektivno pravo ili pravno ovlascenje.Dostavnica je javna isprava kojom se potvrdjuje da je izvrseno dostavljanje. v) Tuzbom tuzilac odredjuje i predmet spora.) Tuzba. . . ako je adresat na bilo koji nacin saznao za sadrzinu pismena.Dostavljanje ce se uvek smatrati urednim.Pod pravnim interesom za tuzbu podrazumevamo postojanje pravnozastitne potrebe na strani tuzioca. .. odnosno ako je ono na bilo koji nacin dospelo do njega. . .Dostavnica ima dokaznu snagu javnih isprava i ona stvara oborivu zakonsku pretpostavku. i to bez odlaganja.Na dostavnici ce zabeleziti dan. pojam i vrste A) Pojam . u vreme i na nacin regulisan zakonom.Tuzba je parnicna radnja kojom se inicira parnicni postupak.Ako neko od njih odbije da primi pismeno. najkasnije na sledecem rocistu za glavnu raspravu ( u protivnom. prema kriterijumima materijalnog prava: petitorne. 50 . i nju uvek potpisuju i adresat i dostavljac. deklaratorne ( utvrdjujuce ) i preobrazajne ( konstitutivne ) tuzbe.Buduci da je pravo na tuzbu javnopravno ovlascenje gradjanina prema drzavi.. cas i razlog odbijanja prijema. dostavlja ce se izvrsiti tako sto ce dostavljac ostaviti pismeno u adresatovom stanu. .Tuzbe mogu da budu. smatra se da je nedostatak otklonjen ). . B) Vrste . pravna lica niti drzavni organi. 40. . tuzba je u prvom redu upravljena prema sudu. kao i mesto gde je pismeno dostavljeno ( i time se smatra da je pismeno uredno dostavljeno ). ako se dostavljanje vrsi u mestu. posesorne.PRAVNI INTERES ZA TUZBU .Tuziocu pripada pravo na tuzbu samo ako ima pravni interes vredan zastite. naslednopravne.Urucenje pismena ne mogu da odbiju odrasli clanovi njegovog domacinstva.D) Odbijanje prijema . Dj) Dostavnica .Nedostaci u dostavljanju moraju da se istaknu u vidu prigovora.Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo: kondemnatorne ( osudjujuce ).Adresat je duzan da primi pismeno.Tuzba ima tri funkcije: a) Tuzbom tuzilac odredjuje sud koji ce da odlucuje o tuzbenom zahtevu. E) Otklanjanje nedostatka u dostavljanju . . odnosno poslovnim prostorijama ili ce pismeno pribiti na vrata stana. b) Tuzbom tuzilac odredjuje i stranke u parnici. . .

. * tuzbeni zahtev.Nuzni sastojci tuzbe su: * podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak. . .) Tuzbeni zahtev . . a moze da se otkloni samo intervencijom suda. troskovi postupka. nuzan sastojak tuzbe bi morale da budu i cinjenice na osnovu kojih sud zasniva svoju direktnu medjunarodnu.Pravonozastitna potreba postoji kada se tuziocevo subjektivno pravo ili pravno ovlascenje nalazi u stanju neizvesnosti ili ugrozenosti.Od tuzbenog zahteva.) Cinjenicni navodi . * tuzbeni predlog. * dokazni predlozi. . tuzbeni zahtev mora da bude odredjen u toj meri da je moguce da sud sporvede prinudno izvrsenje. tuzilac mora da odredi o kojem novcanom iznosu se radi.Iako se to zakonom izricito ne navodi.Tuzbeni zahtev tuzioca cini predmet spora. 41. .. trebalo da navede zivotni dogadjaj iz kojeg. tuzbeni zahtev mora da bude dovoljno odredjen. .Cinjenicni navodi tuzioca u tuzbi cine osnov tuzbenog zahteva.Tuzbeni zahtev je cisto procesnopravni pojam koji ne zavisi od materijalnopravnog ovlascenja tuzioca koje on ima u skladu sa materijalnim pravom.Kad je u pitanju deklaratorni tuzbeni zahtev.Tuzbeni zahtev treba da obuhvati i zahtev tuzioca u pogledu sporednih davanja. .Tuzilac sam u tuzbi. ako usvoji tuzbeni zahtev.) Sadrzaj tuzbe .U tuzbi bi tuzilac. stvar. . deliktnom radnjom.Naprotiv. propustanje ili trpljenje.Tuzilac ne moze jednostavno da pred sud iznese gole cinjenice i da ne odredi vrstu i obim pravne zastite koju zahteva. . 1.Ako se radi o osudi na cinidbu.Sastojci tuzbe su nuzni i fakultativni. ako se radi o kondemnatornim zahtevima koji glase na novac. proizlazi pravna posledica na koju se u tuzbenom zahtevu poziva.zahteva da se u osnovu tuzbe navedu samo one cinjenice iz kojih proizlazi odredjena pravna kvalifikacija za pravnu posledicu na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu. odredjuje sta ce biti predmet spora.Preobrazajni tuzbeni zahtev je dovoljno odredjen kada se iz tuzbenog zahteva vidi koje konkretno novo pravno stanje sud svojom odlukom treba da konstituise. Npr: T navodi da mu je C pricinio stetu u visini od 10000din. subjektivno pravo. postoje dve teorije: a) Teorija individaulizacije. po pravilu. . * oznaka vrednosti predmeta spora. odnosno nepostojanje utvrdjuje..kamate. . na osnovi dispozicione maksime. on je dovoljno odredjen kada je odredjen pravni odnos cije se postojanje. 51 . stvarnu i mesnu nadleznost. * cinjenicni navodi. po njegovim shvatanjima. ..U pogledu obima i duznosti specificiranja cinjenica iz zivotnog dogadjaja. odnosno predmeta spora strogo mora da se razlikuje sam objekt ( predmet tuzbe ): novac. radnja. 2. .Da bi tuzba bila uredna.

. . . . sud ne moze da udovolji zahtevu tuzioca za pravnu zastitu. Npr: T zahteva od S naknadu stete u visini od 10000din. Npr: T zahteva od S da mu plati iznos od 10000din. po osnovu naknade materijalne stete koju je pretrpeo tako sto ga je na ulici ugrizao pas C koji se kretao bez nadzora S. tuzilac je u tuzbi duzan da navede sve cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost tuzbenog zahteva.prema njoj navodjenje pravnog osnova ( pravnog odnosa ) iz kojeg tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ne ulazi nuzno u osnov tuzbe. .U kondemnatornim tuzbenim zahtevima koji ne glase na novac. . vec je dovoljno da iznese samo one cinjenice za koje on smatra da su dovoljne da proizvedu trazenu pravnu posledicu.Naime. ako bi utvrdio da tuzilac na stvari ima pravo zaloge.U fakultativne sastojke tuzbe. .Nesto je drugacija situacija s deklaratornim i preobrazajnim tuzbenim zahtevima. .Tuzilac je duzan da navede i dokaze kojima potrkepljuje svoje cinjenicne navode. .Pravni osnov tuzbenog zahteva se odnosi na izbor materijalnopravne norme pod ciju dispoziciju tuzilac podvodi cinjenice koje je naveo u tuzbi. Naprotiv. tuzilac mora sam da odredi obim pravne zastite koju zahteva i da ga uokviri u tuzbeni predlog.Sud ne moze da odlucuje o necemu sto stranke nisu u toku postupka zahtevale. tuzbeni predlog mora da sadrzi pravnu posledicu koja proizlazi iz materijalnopravne norme koja ovlascuje tuzioca da zahteva da sud izvrsi promenu u odredjenom pravnom odnosu.Pismeni dokazi podnose se uz tuzbu. jer ga je ugrizao pas S. .FAKULTATIVNI SASTOJCI TUZBE . spada navodjenje njenog pravnog osnova.) Tuzbeni predlog .Kod preobrazajnih tuzbi. tuzilac je duzan da navede i vrednost predmeta spora. pre svega.Sadrzina tuzbenog predloga zavisi od toga kakav ishod tuzilac zeli u pogledu materijalne pravosnaznosti deklaratorne sudske odluke.Pod dokazima se podrazumevaju dokazna sredstva cije izvodjenje tuzilac predlaze tokom postupka. ako od te vrednosti zavisi sastav suda ili mogucnost da se izjavi revizija.Odredba ZPP je kreirana u duhu ublazene teorije individualiziranja.Sama konkretizacija tuzbenog zahteva nalaze da tuzilac izvrsi odabir materijalnopravne norme na kojoj zasniva svoj pravnozastitni zahtev.Ako tuzilac zahteva da sud utvrdi da je vlasnik stvari.dakle.Na to ukazuje i konstatacija da stranke tokom citavog trajanja glavne rasprave mogu da iznose nove cinjenice i dokaze.Kod deklaratornih tuzbi.Tuzilac ne mora da opisuje citav zivotni dogadjaj. tuzilac je u tuzbi duzan da navede samo one cinjenice na kojima zasniva tuzbeni zahtev. tuziocu je sve jedno po kom pravnom osnovu je sud usvojio njegov tuzbeni zahtev. 52 . . te u deklaratornoj i preobrazajnoj tuzbi. 3. . . . .b) Teorija supstanciranja.U sustini. ne sve cinjenice koje cine zivotni dogadjaj i ne sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.) Dokazi . 4. . .Sud postupa po tuzbi i kada tuzilac navodi ili ne navodi pravni osnov svog zahteva.

B) Dopustenost spajanja tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi . te da o svim tuzbenim zahtevima resava istovremeno.. te 5000 dinara 2005. jednom presudom.Smatra se da su nedostaci u sadrzini tuzbe otklonjeni.Npr2: T pozajmi A 5000 dinara 2004. zivotnom dogadjaju. b) za resavanje po svim tuzbenim zahtevima mora da bude predvidjena ista vrsta postupka. ako se tuzeni upusti u raspravljanje u meritumu. . zahtev da tuzeni podnese sudu ispravu. ali i na istom pravnom osnovu ( ugovor o prodaji ). K tuzi P za isporuku i za naknadu stete zbog docnje. . a ako ako tako ne postupi.Razlikujemo tri vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva: 1. . 42.. A dospe u docnju.S obzirom na to da je urednost tuzbe procesna pretpostavka.Ako je neurednu tuzbu podnela stranka koju ne zastupa advokat. sud ce joj naloziti da nedostatke otkloni u odredjenom roku.Npr1: T pozajmi A 10000 dinara. 53 . a ne istakne nekakav prigovor u vezi s nedostacima u nuznim sastojcima tuzbe. . .Tuzba moze da sadrzi i sledece fakultativne sastojke: zahtev za oslobodjenje placanja troskova postupka. .NEUREDNA TUZBA . . T tuzi A za vracanje zajma i naknade stete zbog neurednog ispunjenja.) Kumulativno spajanje .. mnozina tuzbenih zahteva ce postojati kada tuzilac zahteva protiv istog tuzenog izricanje vise pravnih posledica iz istog osnova tuzbe ( zivotnog dogadjaja ) ili kada zahteva samo jednu pravnu posledicu iz vise osnova tuzbe.Mnozina tuzbenih zahteva istaknutih u jednoj tuzbi postoji samo kada se tuzbom obuhvata vise predmeta spora. . .U ovoj situaciji. ne sadrzi potpis tuzioca). mora da se ispune sledeci uslovi: a) sud kome je podneta tuzba s vise tuzbenih zahteva mora da bude stvarno nadlezan za svaki od njih. Ukoliko je advokat podneo neurednu tuzbu. . zahtev za obezbedjenje dokaza. odnosno zivotnih dogadjaja. T tuzi A za povracaj 10000 dinara. . v) fakultativno.Npr: P ne isporuci na vreme K prodatu stvar. sud ce odbaciti tuzbu.Tuzilac moze u istoj tuzbi da istakne vise tuzbenih zahteva protiv istog tuzenog. sud ce je odmah odbaciti.Neuredna je tuzba koja ne sadrzi sve zakonom propisane sastojke (npr.Po teoriji o dvoclanom predmetu spora na kojoj se temelji i ZPP. sud ex officio pazi da li je tuzba uredna vec prilikom ispitivanja tuzbe. zahtevi tuzbe moraju da budu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom. .) Kumulacija tuzbenih zahteva A) Pojam i vrste .Da bi sud mogao uopste da dopusti spajanje tuzbenih zahteva.O kumulativnom tuzbenom zahtevu radi se kada tuzilac u tuzbi istice vise tuzbenih zahteva i trazi od suda da ih usvoji. vise tuzbenih zahteva ( predmeta spora ) temelji se na istom cinjenicnom osnovu.Smisao isticanja vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi jeste da sud spoji parnice koje teku po vise tuzbenih zahteva u jedan postupak.

jedan glavni. necinjenje ili trpljenje.Takav je slucaj i sa alternativnim obavezama duznika. .Kod alternativnog spajanja tuzilac u tuzbi istice dva ili vise tuzbenih zahteva. . a o drugim sudija pojedinac.Tuzba na osudu na propustanje je upravljena na osudu tuzenog da propusti vrsenje odredjene radnje kojom se vrsi povreda ili ugrozava kakvo subjektivno pravo tuzioca. . cinjenje. pricinjenu deliktom iz 2004.Npr: T tuzi S za naknadu stete u visini od 100000 dinara. . sto znaci da su i glavni i pomocni tuzbeni zahtev istovetnog ekonomskog interesa. sud moze da odredi spajanje parnica radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. zahteva da sud obaveze presudom prodavca da snizi kupoprodajnu cenu ili da mu isporuci ispravnu stvar.) Alternativno spajanje . sada. tuzilac u jednoj tuzbi istice dva zahteva. .. .Stoga.Osudjujuca presuda predstavlja izvrsnu ispravu na osnovu koje moze da se zahteva i prinudno izvrsenje potrazivanja sadrzanog u izreci sudske presude. a drugi pomocni. gde se obaveza sastoji od davanja 2 ili vise predmeta. 43. ali. .) Kondemnatorna tuzba . godine. kupac.Kondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da ima prema tuzenom neko potrazivanje materijalnog prava i trazi da sud donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na davanje. ali se duznik moze osloboditi obaveze kad preda samo jedan predmet. kondemnatorne tuzbe mozemo da podelimo na tuzbe za davanje i cinjenje ( pozitivna kondemnatorna tuzba ) i na tuzbe za propustanja i za trpljenje ( negativna kondemnatorna tuzba ). . monopola i povrede prava konkurencije.Ako tuzilac istice samo jedan zahtev koji pociva na vise zivotnih dogadjaja.) Eventualno spajanje . .Kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva.Ako su ispunjeni uslovi za spajanje tuzbenih zahteva. 2. V) Dejstva spajanja tuzbenih zahteva . 3. za slucaj da sud nadje da je glavni zahtev neosnovan ( dakle pomocni zahtev je istaknut samo pod uslovom da se glavni pokaze kao neosnovan ).Da bi eventualno spajanje bilo dopusteno.I kada je vise tuzbenih zahteva istaknuto u jednoj tuzbi. moraju biti u vezi. i glavni i eventualni. od kojih sud treba da usvoji samo jedan kao osnovan ( bilo koji ). 54 . parnica pocinje da tece za svaki od njih posebno sa svim svojim materijalnopravnim i procesnim dejstvima. u mestu X i u mestu Y ucinjenu 2005.Ovo je dopusteno samo ako takva mogucnost proizlazi iz materijalnopravne norme. .Npr: T.Kada o nekim zahtevima koji su istaknuti u jednoj tuzbi treba da odluci vece.Kondemnatorna tuzba za propustanje je najvazniji oblik zastite tuzioca od nelojalne utkamice na trzistu. . . o svima ce odluciti vece.Npr: Predaja prodate stvari ili naknada stete zbog neispunjenja.Tuzilac istice pomocni. oba zahteva. sud bi trebalo da oceni da li je celishodnije da se o tako spojenim tuzbenim zahtevima odvojeno odlucuje i raspravlja. .

ZPP predvidja sledece izuzetke u kojima tuzbeni zahtev moze da se istakne i kada potrazivanje nije dospelo do zakljucenja glavne rasprave: a) Prvi izuzetak se odnosi na obligacije dugorocnim izvrsenjem prestacija: --> kada sud nadje da je tuzbeni zahtev osnovan koji se tice izdrzavanja. . . .Ovim resenjem se stiti pravnozastitna potreba tuzioca da obezbedi osudjujucu presudu u svoju korist. po odredbama materijalnog prava.Postojanje pravnog interesa tuzioca se pretpostavlja.Dakle. nece postojati identitet predmeta spora. . da prinudi tuzenog na odredjeno ponasanje. pri cemu kondemnatorna tuzba moze da se podnese i pre isteka zakupodavnog odnosa.Samopomoc je zabranjena.) Deklaratorna tuzba 55 . sud moze da obaveze tuzenog na placanje i onih obroka potrazivanja ili rente koji nisu dospeli u momentu zakljucenja glavne rasprave.Kada tuzilac moze da zahteva neposredno izvrsenje na osnovu verodostojne isprave ili na osnovu sudskog poravnanja. b) Drugi izuzetak odnosi se na tuzbu za povracaj stvari datih u zakup.U ovim situacijama. tj.Nakon sto potrazivanje dospe. . A) Dospelost potrazivanja . sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. .. . 44. do uz pomoc prvosudnih organa. .Potrazivanje ne mora da bude dospelo u momentu podnosenja tuzbe sudu. . B) Pravni interes za kondemnatornu tuzbu . --> kada sud nadje da je osnovan tuzbeni zahtev za naknadu stete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda na osnovu zarade ili izgubljenog izdrzavanja.Pretpostavka kod kondemnatornih tuzbenih zahteva jeste da se oni isticu radi ostvarenja potrazivanja koja su.Ako potrazivanje ne dospe do zakljucenja glavne rasprave. kada postoji opasnost da bi tuzeni mogao da izbegne izvrsenje svojih sukcesivnih obaveza. pravni interes tuzioca za podnosenje kondemnatorne tuzbe se ogleda u dobijanju izvrsnog naslova.Pravni interes nedostaje kada tuzilac moze na drugi nacin da ostvari svoju pravnozastitnu potrebu. vec dospela. pa tuzilac ne moze na drugi nacin.Dovoljno je za uspeh kondemnatorne tuzbe da ono dospe do momenta zakljucenja glavne rasprave. . . tuzilac moze da podnese novi tuzbeni zahtev. jer se tuzbeni zahtev zasniva na drugacijim cinjenicama. nedostajace mu pravni interes da podnese protiv tuzenog kondemnatorni tuzbeni zahtev.Kondemnatorne tuzbe koje su upravljene na trpljenje se sastoje od zahteva da sud obaveze tuzenog da trpi vrsenje odredjene radnje tuzioca ( najcesci razlog za podnosenje ove tuzbe je ostvarivanje prava stvarne sluzbenosti ). . v) Treci izuzetak odnosi se na zahtev tuzioca da mu sud dosudi i naknadu buduce nematerijalne stete koju je izvesno da ce da trpi i u buducnosti.Ako potrazivanje nije dospelo. tuzbeni zahtev se odbija kao preuranjen.

A podnosi tuzbu protiv C i trazi da sud utvrdi da pravo plodouzivanja ne postoji.Prema tome da li se deklaratornom tuzbom zahteva utvrdjenje postojanja prava ili pravnog odnosa ili utvrdjenje nepostojanja istih. C tvrdi da na zemljistu A ima pravo plodouzivanja. . nema smetnji da se zahteva utvrdjenje postojanja pravnih odnosa zasnovanih pod odloznim ili raskidnim uslovom ili rokom.Npr: A je dao u zakup svoje zemljiste B.Pod pravnim odnosom podrazumevamo konkretan odnos izmedju dva subjekta ili odnos izmedju subjekta i stvari. ocinstva i materinstva. b) Obicne cinjenice. naslednog prava. . ne moze se traziti utvrdjenje buducih i nepostojecih pravnih odnosa ).. te da se ucini kraj jednoj neizvesnoj pravnoj situaciji. . . osim izuzetno kada je to posebnim propisima predvidjeno ( npr.1. g) Tumacenje apstraktnih pravnih normi. ako su se stekle sve cinjenice iz dispozicije materijalnopravne norme za njegovo zasnivanje.Moguce je da se tuzba za utvrdjenje odnosi i na postojanje pravnog odnosa ciji je ucesnik samo jedna od strana ili postojanje pravnog odnosa izmedju potpuno trecih lica.U deklaratornoj tuzbi. . A) Pravo ili pravni odnos . neophodno je za podnosenje takve tuzbe da sporni pravni odnos ima neposredan uticaj na pravni polozaj tuzioca. postojanja prava svojina. tuzilac ne tvrdi da je doslo do povrede njegovog subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja.Pravni odnos cije se postojanje.S druge strane.Deklaratornom tuzbom se od suda trazi da utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa ili istinitost. postojanje krivice. .. 2. . . pa cak i utvrdjenje postojanja ili nepostojanja potrazivanja.Pravni odnos cije se utvrdjenje tuzbom trazi mora biti postojeci ( tj. . ona moze da bude pozitivna i negativna. . . postojanja prava na naknadu stete.S druge strane. .) Pojam i vrste .U tom slucaju.) Dopustenost deklaratorne tuzbe. odnosno nepostojanje utvrdjuje mora da bude gradjanskopravnog karaktera.).. mane u izjavama volje. .Pravni odnos je postojeci.Smisao ove tuzbe jeste da se takva povreda spreci. utvrdjenje naslednog prava na zaostavstini lica koje je jos zivo.Predmet deklaratorne tuzbe moze da bude utvrdjenje postojanja ili nepostojanja ugovora. v) Pravna kvalifikacija jednog pravnog odnosa.Kada govorimo o pravnom odnosu. . odnosno neistinitost neke isprave.Deklaratorna tuzba nije dopustena ako je cinidba iz spornog prava ili pravnog odnosa vec dospela ( u tome se ogleda njen supsidijarni karakter u odnosu na kondemnatornu tuzbu ). predmet deklaratorne tuzbe ne mogu da budu: a) Elementi ili prethodna pitanja iz jednog pravnog odnosa ( postojanje protivpravnosti. mislimo na pravni odnos izmedju parnicnih stranaka.Cilj ove tuzbe jeste da izmedju parnicnih stranaka stvori izvesnost i pravnu sigurnost kako bi one mogle da odrede svoje buduce ponasanje. utvrdjenje da li je dug izmiren ).. 56 . Npr. . d) Prava koja nisu tuziva.

nego sto je to slucaj sa zahtevom iz deklaratorne tuzbe. pravni interes postoji kada tuzeni osporava postojanje odredjenog pravnog odnosa.Ovde tuzeni trazi od suda da mu pruzi siru zastitu. Ako sud odbije tuzbeni zahtev tuzenog kao neosnovan. nestaje pravni interes tuzioca za deklaratorni tuzbeni zahtev. jer vec tece parnica izmedju istih stranaka u istoj pravnoj stvari ( zabrana dvostruke litispendencije ). kada su potrazivanja iz spornog pravnog odnosa vec dospela.. tako da je tuziocu. nece postojati slucaj zabrane dvostruke litispendencije. b) Pravni interes za podnosenje ove tuzbe ce postojati i kada tuzilac ima pravni interes da se utvrdi postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa. kada je neophodno da se ostvari pravna izvesnost i da se izbegne nastajanje novih sporova. * A podnese protiv B deklaratorni. odluka ce implicitno da obuhvati i odluku suda o zahtevu tuzioca iz deklaratorne tuzbe. isticanjem kondemnatornog zahteva u postupku. npr.Primeri: * A podnese kondemnatornu tuzbu protiv B i zahteva placanje kupoprodajne cene. dok kod negativnih tuzbi takav interes postoji kada tuzeni tvrdi da odredjeni pravni odnos postoji ili tvrdi da ima potrazivanje prema tuziocu.Ako je pravnu zastitu moguce postici drugim sredstvima. .Ovom tuzbom moze da se zahteva da se utvrdi autenticnost isprave (ali ne i istinitost sadrzaja). . i u ovom slucaju. v) Zakon pretpostavlja postojanje pravnog interesa za tuzbu i kada tuzilac trazi da se utvrdi autenticnost neke isprave. tuzbeni zahtev da ugovor ne postoji. ( ovde se radi o dopustenosti tuzbe u pogledu buducih potrazivanja iz vec nastalog pravnog odnosa ). . . . u toku postupka. tuzilac nece moci nikada da istakne deklaratorni tuzbeni zahtev. jer ne postoji identitet izmedju zahteva istaknutog u deklaratornoj i kondemnatornoj tuzbi. pre nego sto dospe potrazivanje iz takvog odnosa. . deklaratorna tuzba je nedopustena. pak. nedostaje pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe.Medjutim. .Za razliku od kondemnatornih zahteva kod kojih postojanje pravnog interesa proizlazi iz samog cilja podnosenja tuzbe ( dobijanje izvrsnog naslova ). obezbedjena potpuna pravna zastita.U drugom slucaju. Ako sud odbije tuzbeni zahtev. . . kondemnatornom ili preobrazajnom tuzbom. B podize negativnu deklaratornu tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da ugovor ne postoji. kod deklaratorne tuzbe se zahteva postojanje posebne pravnozastitne potrebe.U prvom slucaju.Tuzilac moze da zahteva deklaratornu sudsku zastitu samo kada je to celishodno. . istakne kondemnatorni zahtev i zahteva da sud obaveze A na naknadu ugovorne stete. odluka suda sadrzi u sebi implicitno i odluku o nepostojanju ugovora.Kod pozitivnih deklaratornih tuzni. B) Pravni interes za deklaratornu tuzbu . pozitivni ili negativni.Zbog toga se kaze da je deklaratorna tuzba supsidijarna u odnosu na kondemnatornu.U principu. . cime je ostvarena potpuna pravna zastita tuzenog.ZPP konkretizuje postojanja pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe na sledeci nacin: a) Zakon moze da predvidi mogucnost da tuzilac zastiti svoj pravni polozaj podnosenjem tuzbe za utvrdjenje ( npr. B. tuzilac moze da zahteva utvrdjenje da postoji protivpravna nelojalna konkurencija na trzistu ). 57 .

ako A podneo protiv T negativnu tuzbu za utvrdjenje da ne postoji obaveza da T naknadi stetu iz vanugovornog odnosa. i sud odbije takav tuzbeni zahtev kao neosnovan. niti menja materijalnopravni odnos koji je predmet sudske zastite. . tako da odluka o postojanju. zakon izricito napominje da njeno podnosenje ne znaci i preinacenje tuzbe. nije iskljuceno da je postojanje pravnog odnosa bilo sporno izmedju stranaka i pre pocetka toka postupka.Radi se o tome da prethodno pitanje postaje predmet posebnog tuzbenog zahteva.Isticanje prejudicijalnog tuzbenog zahteva uz glavni bi trebalo da se smatra preinacenjem tuzbe prema opstim pravilima. odnosno nepostojanje predmet prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje mora da bude prejudicijalan za merotorno resenje glavnog pitanja. ovakva odluka suda bi ga vezivala i u kasnije postupku po kondemnatornoj tuzbi T prema A za naknadu stete.V) Znacaj pravnog interesa za deklaratornu tuzbu . Sud je u kasnijoj parnici vezan ranijim utvrdjenjem da postoji obaveza A da T nakadi stetu. od njegovog resenja mora da zavisi i ishod spora. .Primer: A.Deklaratorna sudska odluka niti stvara. Stoga. G) Domasaj deklaratornog tuzbenog zahteva .Dopustenost isticanja incidentnog zahteva za utvrdjenje je vezana za ispunjenje niza uslova: a) Zahtev moze da se podnese samo ako parnica vec tece i to do zakljucenja glavne rasprave. . b) Prejudicijalni pravni odnos mora da postane sporan u toku trajanja parnice. g) Sud mora da bude stvarno nadlezan i za resenje prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. istakne i zahtev da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. odluka suda o takvom tuzbenom zahtevu obuhvacena je pravnom snagom presude koje je ogranicena i u subjektivno ( na stranke ) i u objektivnom smislu ( na predmet spora ). vlasnik zahteva tuzbom da mu B. odnosno nepostojanju prejudicijalnog odnosa ulazi u izreku presude. . v) Pravni odnos cije je postojanje.Sud o prejudicijalnom zahtevu odlucuje zajedno s glavnim tuzbenim zahtevom. 58 . . i takva odluka suda ce biti obuhvacena pravnom snagom presude. i to medjupresudom. medjutim.Medjutim. a nedostatak pravnog interesa vodi odbacivanju tuzbe.Dakle. odluka suda o deklaratornom tuzbenom zahtevu je podobna za materijalnu pravosnaznost.Tuzilac moze tokom trajanja parnice da istakne prejudicijalni ( incidentni ) zahtev za utvrdjenje da jedan pravni odnos postoji. B odbija jer spori da je A vlasnik.Medjutim. . Nije moguce da sud odluci najpre o prejudicijalnom zahtevu. odnosno ne postoji. . 45. .Npr. .Postojanje pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe je procesna pretpostavka na cije postojanje sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. B u eventualnim kasnijim parnicama nece moci da osporava pravo svojine A.) Prejudicijelni zahtev za utvrdjenje . A podize deklaratorni zahtev za utvrdjenje da je vlasnik stvari. tako da obavezuje sud i u drugom postupku u kome bi se pitanje o postojanju.S druge strane. . pored kondemnatornog.Ako sud usvoji kondemnatorni zahtev A i obaveze B da preda stvar. drzalac. odnosno nepostojanju pravnog odnosa javilo kao prethodno. ako A. preda pokretnu stvar. te da ostane sporan do zakljucenja glavne rasprave. . tuzeni B moze i nakon donosenja kondemnatorne sudske odluke da osporava pravo svojine A.

cak i kada osnov tuzbe ( cinjenice ) ostane isti. . . .Njen cilj je da autoritetom sudskog judikata stvori promenu u pravnom polozaju izmedju parnicnih stranaka. preobrazajna tuzba koja prodje u postupku konstituise novo pravno stanje ( deklaratorna samo konstatuje postojanje nekog stanja ). isti zivotni dogadjaj ( iste cinjenice ) a trazi drugu pravnu posledicau.Presude kojima se resava o konstitutivnoj tuzbi deluju erga omnes.S obzirom na sadrzinu tuzbenog zahteva razlikujemo: a) tuzbe u kojima se zahteva konstituisanje jednog pravnog stanja ili pravnog odnosa. . . tuzba za ponistenje ili razvod braka.) Objektivno preinacenje tuzbe . Kada V sazna da je B prodao gitaru. razvod braka ).Buduci da se predmet spora sastoji od dva cinioca ( cinejnica i pravne posledice ). 59 . v) tuzbe u kojima se zahteva da sud izrekne prestanak jednog pravnog odnosa ( npr. .) Preobrazajna ( konstitutivna ) tuzba A) Pojam i smisao .Npr: V trazi tuzbom da mu B vrati gitaru koju mu je dao na poslugu.Tuzbeni zahtev se menja kada se promeni predmet spora.Objektivno preinacenje tuzbe znaci: 1.Za konstitutivne tuzbe vazi princip numerus calusus. te da je C stekao pravo svojine od nevlasnika. preinacenje tuzbenog zahteva u ovom smislu znaci promenu bilo kog cinioca predmeta spora.Preobrazajna tuzba je upravljena ka stvaranju. .Preobrazajna tuzba je procesnopravni pandan materijalnim preobrazajnim ovlascenjima...Ako se menja pravna posledica koja se tuzbom trazi. tj. takva odluka suda je u dejstvima jednaka s deklaratornom sudskom odlukom kojom se utvrdjuje nepostojanje odredjenog pravnog odnosa. .Dakle.Ako sud odbije preobrazajni tuzbeni zahtev kao neosnovan. B) Vrste . . V zahteva naknadu stete. . dopustene su samo one tuzbe s preobrazajnim karaterom koje zakon izricito predvidja.) Promenu istovetnosti tuzbenog zahteva.Za dopustenost ove tuzbe ne zahteva se posebno postojanje pravnog interesa tuzioca. . promeni ili gasenju pravnih odnosa izmedju parnicnih stranaka. b) tuzbe u kojima se zahteva promena u jednom pravnom odnosu. .Razlog je celishodnost kao i organaska vezanost incidentnog zahteva za utvrdjenje s glavnim kondemnatornim zahtevom.Zakon predvidja da preobrazajna ovlascenja u nekim osetljivim pravnim odnosima ( porodicni odnosi. postoji preinacenje tuzbe.. status privrednog drustva..Konstitutivne tuzbe mogu da budu upravljene da odluka po njima proizvodi dejstvo ex tunc ( to su tuzbe upravljene na ponistaj odluke skupstine akcionara ) ili ex nunc ( takvo dejstvo imaju osnovani konstitutivni zahtevi koji su upravljeni na razvod braka ). . 47.Za razliku od deklaratorne.) koji imaju i uticaj na pravni polozaj trecih lica mogu da se vrse samo u parnicnom postupku ( npr. 46. .).

Stricto sensu..Preinacenjem tuzbe se ne smatra promena pravnog osnova tuzbenog zahteva. . . .Smanjenje tuzbenog zahteva nece predstavljati preinacenje tuzbe. 5. pozivanje na drugi pravni osnov u tuzbi ne znaci i njeno preinacenje.) Isticanje drugog zahteva uz postojeci. cime ne dira u sam tuzbeni zahtev. ali neodrzanog vencanja. dopunio ili ispravio pojedine navode. i zahteva povracaj poklona koji je ucinila zbog predstojeceg. . odnosno parnica po preinacenoj tuzbi. odnosno momenat dostavljanja tuzbe. . . kao sto je predlog za obezbedjenje dokaza ili odredjenje privremenih mera. kako bi mogucnost ovakvog nacina kumulacije tuzbenih zahteva podvrgao blazem rezimu koji vazi za preinacenje tuzbe. verenica.Medjutim. sa svim procesnim i materijalnopravnim posledicama koje povlace sa sobom momenat podnosenja. ako se time istovremeno ne menja i njen osnov ( npr. njegovo smanjenje. . Nebitno je za predmet spora da li se A u tuzbi poziva na neblagodarnost poklonoprimca ili istice kondikcijski zahtev. ovaj slucaj preinacenja tuzbe predstavlja kumulaciju tuzbenih zahteva. 48. nastupe nove okolnosti koje opravdavaju da se tuzbeni zahtev izmeni.Pod preinacenjem tuzbe ne smatra se ni isticanje zahteva za naknadu stete prouzrokovane nesavesnim vodjenjem parnice ( u ovakvom slucaju sud ce razdvojiti postupak ).) Poseban vid preinacenja tuzbe ( kada se ne zahteva pristanak tuzenog ) . verenika.) Subjektivno preinacenje tuzbe 60 .Tuzba se uvek preinacuje kada tuzilac s deklaratornog tuzbenog zahteva prelazi na kondemnatorni. kao i slucaj kada je tuzilac samo promenio.Zakon dopusta preinacenje tuzbe u prva dva vida ( promena istovetnosti zahteva i povecanje postojeceg zahteva ) kada. . ali iznosenjem novih cinjenica obuhvati dispoziciju druge materijalnopravne norme.Nece postojati preinacenje ni kada tuzilac s kondemnatornog zahteva prelazi na deklaratorni niti ako tuzilac umesto povracaja stvari. . . tuzilac trazi 5 umesto 10 hiljada ).) Povecanje tuzbenog zahteva.Pod preinacenjem tuzbe ne podrazumeva se isticanje incidentnog zahteva za utvrdjenje. . ali i ne mora da navede u tuzbi. 4. nakon podizanja tuzbe. .S obzirom na to da odredjenje predmeta spora ne obuhvata i pravnu kvalifikaciju cinjenica koju tuzilac moze.Moguce je da se zamisli i preinacenje tuzbe kada tuzilac zeli samo da dopuni cinjenicne navode. predstavlja njeno preinacenje ( tuzilac sad umesto 10 zahteva 15 hiljada kao naknadu stete ). zatrazi od suda da utvrdi njegovo vlasnistvo. 3. 2. parnica po inicijalnom tuzbenom zahtevu se gasi i pocinje da tece novi postupak. ZPP isticanje drugog tuzbenog zahteva uz postojeci smatra preinacenjem tuzbe.Od momenta preinacenja tuzbe pocinje da tece litispendencija po preinacenom tuzbenom zahtevu. niti zahteva koji spadaju u fakultativne sastojke tuzbe.) Sta se ne smatra preinacenjem tuzbe . tuzi B.Na smanjenje tuzbenog zahteva ne primenjuju se odredbe o povlacenju tuzbe. cak i bez promene osnova tuzbe. .Kada se tuzba preinaci.Npr: A.Svako povecanje tuzbenog zahteva.

bio sam zastupnik X doo. po sluzbenoj duznosti. Stoga. b) ako sud odluci da preinacenje dopusti ( a dopustice ako je preinacenje celishodno i ako postupak po preinacenoj tuzbi nece znatno produziti trajanje parnice ). . b) Perpetuatio fori: po prijemu tuzbe sud ocenjuje. da je vrati tuziocu da je u za to ostavljenom roku uredi.Druga je situacija kada postoji error in personam u pogledu odredjenja identiteta tuzenog..Sud moze. one nece imati uticaja na vec jednom zasnovanu stvarnu i mesnu nadleznost suda. sud je duzan da merotorno resi spor i odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. . .Podnosenjem tuzbe sudu nastupaju procesne posledice: a) Parnicni postupak pocinje da tece. . odnosno nepostojanje apsolutne nenadleznosti redovnih sudova. . Interes je tuzenog da sud konacno odluci o spornom odnosu s tuziocem i da ga obaveze da snosi troskove postupka.Preinacenje je dopusteno samo do zakljucenja glavne rasprave.Tuzilac moze do zakljucenja glavne rasprave da.Pravilo o ustaljuvanju nadleznosti nema dejstva u odnosu na: * postojanje. ali i inicijalno tuzenog. . da li je nadlezan i u kom sastavu ce voditi parnicu i odlucivati. ako se u medjuvremenu promene okolnosti koje mogu uticati na nadleznost suda. B) Procesna dejstva . da otkloni njene formalne i sadrzinske nedostatke. umesto prvobitno tuzenog. Ako on izostane.Tuzba se podnosi pisarnici suda. a ne ono prema kome zeli da ostvari pravnu zastitu. .Do subjektivnog preinacenja tuzbe moze da dodje kada tuzilac iz zablude osnaci kao tuzenog drugo lice. 49. stranke u parnici su A i P. A zeli da umesto P tuzi C. ako se on vec upustio da raspravlja u meritumu ( ista je stvari i kada se menja tuzilac ). .Preinacenje je dopusteno ako se stekne jedan od dva alternativna uslova: a) ako se tuzeni saglasi s preinacenjem. . neophodan je pristanak novog. U parnici za naknadu stete ispostavi se da je P bio na odmoru u vreme stetnog dogadjaja. ako tuzbu nije podneo advokat. Naime.U ovom slucaju.Subjektivnom preinacenju tuzbe ne moze da se protivi nuzni suparnicar na kojeg se tuzba prosiruje tokom parnice. v) U slucaju elektivne nadleznosti. . . tuzi drugo lice.DOPUSTENOST PREINACENJA TUZBE . Tokom parnice shvati da je B. Smatra da ga je udarilo vozilo ciji je vlasnik P. izbor suda koji je tuzilac ucinio u tuzbi je neopoziv. smatra se da je tuzilac ovo pravo iskoristio. Do subjektivnog preiznacenja tuzbe moze doci samo uz pristanak P i C. Smatra da bi umesto B trebalo sada da tuzi X doo.Kod subjektivnog preinacenja tuzbe radi se o promeni identiteta tuzenog u postupku.Ne radi se o preinacenju tuzbe kada se samo zeli ispraviti greska u navodjenju identiteta tuzenog. te da je stetu pricinio C. 61 . pa npr: A bude povredjen na pesackom prelazu.) Dejstva podnosenja tuzbe sudu A) Uopste . .Npr: A podnese tuzbu protiv B iz ugovora o delu. prilikom zakljucenja ugovora.Ako tuzilac zeli da tuzi drugo lice umesto inicijalnog tuzenog.

. stranka i njeni zastupnici su duzni da obaveste sud o promeni adrese. . ukljucujuci i sudsko poravnanje. . . a u kojoj nije doneta pravosnazna 62 .Od vogo principa postoji jedan izuzetak: pravosnaznost presude bi trebalo da ima prednost u odnosu na litispendenciju. . ako rok za ispunjenje obaveze nije odredjen. .Parnica pocinje da tece i kada su zahtevi tuzioca ili tuzenog istaknuti i u toku postupka.Ako sud u parnici koja je kasnije pocela da tece propusti da odbaci tuzbu i donese presudu koja postane pravosnazna. ako je on vec pokrenuo postupak. 2. v) Povlacenjem tuzbe. g) duznik pada u docnju. kada su to akti dostavljeni protivnoj strani. d) naslednici sticu pravo da nastave postupak u vezi sa zastitom nekih licnih i neprenosivih prava ostavioca. b) Pravosnaznoscu resenja o odbacivanju tuzbe.) Litispendencija 1.Podnosenjem tuzbe prekidaju se i materijalnopravni rokovi za podnosenje tuzbe od cijeg odrzanja zavisi dopustenost tuzbe. preinacenjem tuzbe. . * pravila medjunarodnog prava o izuzecu od jurisdijcije domacih sudova do kojeg je doslo nakon sto je postupak poceo da tece. odnosno nepostojanje direktne medjunarodne nadleznosti suda RS ( ona se ustaljuje tek kad tuzba bude dostavljena tuzenom ). parnica pocinje da tece od onog trenutka kada je o njima obavesten protivnik podnosioca zahteva.Najvaznije posledice su: a) prekid zastarelosti pod uslovom da se postupak nastavi.* postojanje.Pocetak litispendencije povlaci za sobom i zabranu dvostruke litispendencije.Sto se tice ovih zahteva.) Pojam i znacaj . .Unutrasnja harmonija sistema iskljucuje mogucnost da istovremeno pred sva razlicita suda teku dve parnice sa istim predmetom spora ciji bi ishod mogao da bude potencijalno razlicit. 50. .Litispendencija znaci da je parnica pocela da tece. i ona nastupa u momentu kada sud dostavi tuzenom tuzbu.Zabrana dvostruke litispendencije ima za cilj da harmonizuje odlucivanje u okviru jedinstvenog pravnog sistema. g) Kao i iz ostalih razloga zbog kojih parnica prestaje.) Pravne posledice litispendencije A) Procesnopravne posledice .Litispendencija prestaje: a) Nastupom pravosnaznosti merotirne odluke. incidentnim zahtevom za utvrdjenje. parnica koja je ranije pocela da tece.Od momenta podnosenja tuzbe. a takav slucaj je s protivtuzbom. tj. V) Materijalnopravna dejstva . v) na iznos neplacenih i dospelih kamata moze se zahtevati zatezna kamata. b) prekid roka za odrzaj.

. a zatim. Ovu drugu bi sud trebalo da odbaci zbog nepostojanja pravnog interesa. na osnovu istih cinjenica. jer eventualna presuda doneta u korist T nema dejstvo izvrsnosti. Z tuzi T i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o zajmu nistav ili prestao otkazom. . .Kada je podneta kondemnatorna tuzba. A tuzi T i zahteva da mu T preda stvar.deklaratorna. d) cesce umesaca.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je ugovor punovazan. . vazno je napomenuti da takav identitet postoji i izmedju pozitivne i negativne deklaratorne tuzbe. .Npr: T tuzi Z i zahteva placanje zakupnine za maj. . kao i javnog tuzioca u javnom interesu. Tuzba A protiv T da ugovor nije punovazan ne bi bila doputena. B) Ostale procesnopravne posledice: a) za preinacenje tuzbe potreban je i pristanak tuzenog. . Ovde ne postoji identitet predmeta spora.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. . jer postoji identitet cinjenica. . ali na ovu povredu postupka drugostepeni sud ne pazi ex officio. b) podizanje prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je T vlasnik stvari. .Zabrana dvostruke litispendencije vazi samo onda kada postoji identitet stranaka i identitet spora. jer ako sud odbije tuzbeni zahtev T kao neosnovan.O zabrani dvostruke litispendencije prvostepeni sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti. A tuzi T i zahteva da sud utvrdi obrnuto. identitet predmeta spora ne postoji. . .Povreda pravila o zabrani dvostruke litispendencije predstavlja zalbeni razlog.Identitet stranaka postoji kada se iste stranke javljaju kao stranke u obe parnice ( nije neophodno da imaju iste procesne uloge ). . Ovde ne postoji identitet predmeta spora.Zabrana dvostruke litispendencije ne moze nikada da obuhvati i podnosenje dve pozitivne tuzbe za utvrdjenje niti podnosenje tuzbe za utvrdjenje i kondemnatorne tuzbe na osnovu istih cinjenica. V) Materijalnopravne posledice . a potom i negativna tuzba za utvrdjenje. ali ne i kod nas ).Buduci da sud nema uvid u sve parnice koje su u toku. uvek postoji identitet tuzbenih zahteva kada se najpre podnese kondemnatorna tuzba. dj) obavestenje treceg lica o parnici.Suprotno tome. 63 . e) otudjenje spornog prava ili stvari nakon nastupa litispendencije nema vise uticaja na parnicu. uprkos tome sto je ranije pokrenuta ( tako je u uporednom pravu.Ova dejstva se odnose na savesnost drzaoca stvari. za postojanje zapocete parnice saznaje iz prigovora tuzenog ( prigovor litispendencije ).Sto se tice identiteta predmeta spora.presuda. to ne znaci da ce usvojiti tuzbeni zahtev A kao osnovan. v) podizanje tuzbe glavnog mesanja.Ako je odluceno o zahtevu o kome je parnica vec pocela da tece. g) podizanje protivtuzbe. . drugostepeni sud ce doneti resenje kojim ukida prvostepenu presudu i odbacije tuzbu. bice obustavljena resenjem o odbacivanju tuzbe.

mogucnost da se odredjena pravna stvar resava pred sudom u parnicnom postupku.Procesne pretpostavke su cinjenice ( uslovi ) koje moraju da se ispune da bi sud mogao da se upusti u odlucivanje i merotorno odluzi o predmetu spora. B) Tok pripremnog postupka . tuzeni od ovog momenta odgovara kao nesavestan drzalac.Izuzetno.) Podela procesnih pretpostavki A) Procesna pretpostavke koje se ticu suda: a) apsolutna nadleznost.) Procesne pretpostavke 1. a ne o pretpostavkama za nastanak parnice.Ovaj postupak obuhvata: a) prethodno ispitivanje tuzbe.Poklonoprimac se smatra savesnim drzaocem sve dok ne sazna za zahtev za vracanje poklona. tuzba se odbacuje kao nedopustena. v) dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor..U ovoj fazi postupka.Ako uslova nema. B) Procesne pretpostavke koje se tizu stranaka: a) postojanje stranaka. sud moze vec i u ovoj fazi postupka da merotorno resi spor. b) direktna medjunarodna nadleznost domaceg suda. 52. 2.Procesne pretpostavke su teorijska kostrukcija.Radi se o pretpostavkama za meritorno oducivanje. g) odrzavanje pripremnog rocista. po pravilu. . . g) stvarna. . i njihovo postojanje nije regulisano u normativnim aktima. .) Pripremanje glavne rasprave A) Pojam i znacaj .predmetu spora. . . funkcionalna i mesna nadleznost suda kojem je podneta tuzba.) Pojam i sustina .Kada je tuzba podneta sudu. . v) odsustvo imuniteta za tuzenog koji je strani drzavljanin. 64 .Pripremanje glavne rasprave pocinje podnosenjem tuzbe sudu i traje sve do rocista za glavnu raspravu. se ispituju procesne pretpostavke i odredjuje se i koncentrise procesna gradja o kojoj se raspravlja na glavnoj raspravi.Zalba protiv odluka o upravljanju postukom koje se donose u toku pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena.Do parnice dolazi i kada procesne pretpostavke nedostaju ( dakle termin”procesne pretpostavke” nije dobar ).Kada parnica pocne da tece po reivindikacionoj tuzbi. . . d) zakazivanje rocista za glavnu raspravu. on najpre ispituje da li uopste postoje uslovi da se raspravlja o tuzbenom zahtevu. d) nepostojanje arbitraznog sporazuma ili nekog drugog ugovora kojim stranke poveravaju resavanje spora izabranom sudu. 51.

B) Nuznost postojanja procesnih pretpostavki 65 . sud preduzima mere da se ovakvi nedostati otklone.Sud ispituje postojanje procesnih pretpostavki vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. prekoracenju roka za podizanje tuzbe.zabrana dvostruke litispendencije.b) stranacka sposobnost tuzioca i tuzanog. pravnog interesa za podizanje tuzbe. .Ako se radi o neotklonjivoj procesnoj smetnji: nedostaktu apsolutne nadleznosti. .) Znacaj procesnih pretpostavki A) Momenat ocene i odluka suda . vrednost spora iznad 500000 dinara je posebna procesna pretpostavka za dopustenost za podnosenje vanrednog pravnog leka-revizije ).Pod negativnim pretpostavkama se podrazumevaju one cinjenice cije postojanje predstavlja smetnju za raspravljanje i odlucivanje o tuzbenom zahtevu. b) nepostojanje pravosnazne presude u istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka. d) postojanje urednog punomocja kada stranka vodi spor putem punomocnika.Opste procesne pretpostavke vaze u svakoj parnici. g) uredno zastupanje kada je u pitanju zastupnik pravnog lica..). V) Procesne pretpostavke koje se ticu tuzbe: a) tuzba mora da bude uredna. postojanju litispendencije.Apsolutne su one na koje sud pazi ex oficio. .Postoje otklonjive ( sve ostale ) i neotklonjive smetnje ( nedostatak apsolutne nadleznosti suda. samo do odredjenog momenta u parnici. . . Dj) Ostale podele . prava na vodjenje spora.Prema duznosti suda da pazi na procesne pretpostavke razlikuju se: apsolutne i relativne.Postojanje posebnih procesnih pretpostavki je uslov za pokretanje posebnih parnica. . b) za podizanje tuzbe mora da postoji pravni interes. nepostojanju pravnog interesa. dj) postojanje prava na vodjenje spora. v) parnicna sposobnost tuzioca i tuzenog. v) postojanje tuzivosti subjektivnog prava.O postojanju ili nepostojanju neke od procesnih pretpostavki sud odlucuje resenjem na koje posebna zalba nije dozvoljena. .Ako nadje da postoji smetnja za dalje vodjenje postupka koja je otklonjiva. dok relativne sud uzima u obzir samo po prigovoru stranke. 3. a u slucaju odsustva parnicne sposobnosti postojanje urednog zakonskog zastupanja.Pozitivne procesne pretpostavke su cinjenice koje moraju da postoje da bi sud mogao da se upusti u raspravljanje i odlucivanje o predmetu spora. stupanje u pojedine stadijume parnice ili za preduzimanje odredjenih parnicnih radnji ( npr.po pravilu. . postojanju res iudicata. G) Procesne pretpostavke koje se tizu predmeta spora: a) nepostojanje ranije zapocete parnice izmedju istih stranaka sa istim predmetom spora.. Sud tuzbu odbacuje kao nedopustenu. . do pravosnaznosti okoncanja parnice. odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki i da izvodi dokazni postupak o cinjenicama na kojima se one zasnivaju. . odsustvo medjunarodne nadleznosti domaceg pravosudja.Sud je duzan da sa strankama posebno raspravlja o postojanju.

doslo bi do povrede osnovnih nacela postupka zbog kojih bi presuda bila nistava. 66 ..Npr: T tuzi list A zbog navodne povrede prava licnosti za naknadu stete. kao sto je sporazum o arbitrazi. * apsolutna nadleznost suda opste nadleznosti. b) za postojanje mesna nadleznosti je dovoljno da postoji u momentu kada je tuzba podneta sudu ( perpetiatio fori ). . * prigovor zabrane dvostruke litispendencije. sud posumnja da je T parnicno sposoban. 4.Kada se radi o neotklonjivim procesnim smetnjama. . dok je vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe utvrdio da se navodi izneti u listu uopste ne odnose na T. . V) Posledice nedostatka procesnih pretpostavki . . pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. takva odluka je nistava i moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. tuzba ce se odbaciti i u postupku po zalbi na provostepenu presudu. odmah se vidi da je zahtev neosnovan.. stranacke i parnicne sposobnosti. meritornom odlukom protiv stranke koja nije parnicno sporobna.. iako je slucaj jednostavan. . tuzba se ne odbacuje. . * odsustvo imuniteta tuzenog. vec se postupak prekida. . * postojanje derektne medjunarodne nadleznosti.Da bi sud mogao meritorno da odluci. * stranacka i parnicna sposobnost. * postojanje stvarne i mesne nadleznosti. * postojanje stranke.Ako je sud odlucio meritorno i pored toga sto su postojale procesne smetnje. * tuzivost subjektivnog prava.Od ovog pravila postoje sledeca odstupanja: a) za postojanje direktne medjunarodne nadleznosti domaceg suda dovoljno je da je ona data u momentu pocetka parnice ( perpetuatio iurisdictionis ). sud bi ipak morao prvo da odlucuje o procesnoj smetnji i da se prodje dokazni postupak za parnicnu sposobnost lica T ). * nepostojanje ostalih procesnih smetnju.Ali trebalo bi se pridrzavati sledeceg redosleda: * urednost tuzbe.Ako se pojave nedostaci u pogledu postojanja stranke.Zakon ne predvidja redosled po kome sud treba da ispituje procesne pretpostavke.) Redosled po kome se vrsi ispitivanje procesnih pretpostavki . ( dakle. tuzba se ne odbacuje.Kada su u pitanju otklonjive procesne smetnje. nuzno je da procesne pretpostavke postoje u momentu kada je glavna rasprava zakljucena. vec se prvostepena presuda ukida. * procesna legitimacija.Naime. . * postojanje pravnog interesa za tuzbu. dok kaznije moze i da odpadne. a predmet vraca prvostepenom sudu kako bi se u novom postupku otklonili svi procesni nedostaci. tj.Sud je duzan da prethodno odluci o postojanju procesnih pretpostavki. Na pripremnom rocistu.

. i ona znaci krug poslova koji vrsi sud.Pravilima o nadleznosti vrste suda resavanje sporova se raspodeljuje izmedju sudova opste i posebne nadleznosti.Sudovi opste nadleznosti sude sve gradjanskopravne sporove. postupanje sudova zavisi od vrste sporne stvari.Nadleznost sudova je uredjena zakonom.) Nadleznost vrste suda . nadleznost vrste suda i stvarnu nadleznost u uzem smislu. ali samo kada spor nastane u obavljanju delatnosti privrednih subjekata.Uobicajeno.53.) Pojam . visi ili privredni.. .Relativnom nadleznostu vrsi se razgranicenje poslova izmedju domacih sudova.Pomocni kriterijum je objektivni i odnosi se na predmet spora.Nadleznost privrednog suda ratione personae moze da se zasnuje na dva nacina: a) Prvi. 54. .Nadleznost privrednih sudova se zasniva prvenstveno na subjektivnom ( personalnom kriterijumu ).Stvarna nadleznost privrednih sudova ..Kad je sud nadlezan. u okviru stvarne nadleznosti. to mogu da budu i ugovori koji su na bilo koji nacin vezani za obavljanje registrovane privredne delatnosti. . .Medjunarodna nadleznost daje odgovor na pitanje da li je domaci sud nadlezan da postupi. .Relativna nadleznost je: stvarna. - 67 . zakon trazi da spor nastane “u obavljanju delatnosti privrednih subjekata”. . b) Drugi nacin podrazumeva kombinaciju subjektivnog i objektivnog kriterijuma. privredni subjekti zakljucuju privredne ugovore ciji se predmet odnosi na njihovu delatnost. funkcionalna i mesna nadleznost.Ako se nadleznost privrednog suda zasnuje na jedan od ova dva nacina.Kako u nasem pravnom sistemu postoje sudovi opste nadleznosti i sudovi posebne nadleznosti.Stranke u parnici moraju da budu domaci i strani privredni subjekti. razlikujemo.) Stvarna i funkcionalna nadleznost Stvarna nadleznost. . osim kada zakon izricito predvidja nadleznost privrednog suda. . objektivni uslov se odnosi na pravnu prirodu spora.Kada za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda nije dovoljno samo postojanje subjektivnog kriterijuma. cak i kada su oni fizicka lica. o nje i duzan da postupa u odredjenoj pravnoj stvari 2.Apsolutnom nadleznoscu vrsi se razgranicenje delatnosti izmedju parnicnih sudova i ostalih drzavnih sudova. Zakonom se direktno predvidja koji ce od sudova da postupa kao prvostepeni: osnovni. trazi se postojanje subjektivnog kriterijuma ( svojstvo stranaka u postupku ).Privredni sud je nadlezan da sudi i sporove izmedju privrednih subjekata i drugih pravnih lica.Pod drugim licima treba smatrati banke.Dakle. . . . . siri se i na materijalne suparnicare stranaka. 1.) Pojam i vrste nadleznosti 1. finansijske i osiguravajuce organizacije. . . .Obavljanje delatnosti privrednih subjekata odvija se putem ugovora u privredi. . Ali.) Vrste nadleznosti .

a koji u postupku po vanrednim pravnim lekovima. . kao i o pravu industrijske svojine pod uslovom da svojstvo stranaka imaju privredni subjekti..NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA RATIONE CAUSAE . vanparnicni i izvrsni postupak. ako je steta proizasla iz medjusobnog privrednog odnosa ili je u posrednoj vezi s tim odnosom.Nadleznost privrednog suda postoji i kada se spor tice prava svojine i drugih stvarnih prava.. vec moze biti rec i o drugim izvorima obligacija ). . .Ovim institutom regulise se sudjenje po instancama u istoj pravnoj stvari.Kriterijum za razgranicenje stvarne nadleznosti osnovnih i visih sudova nije samo predmet spora. u drugom stepenu je nadlezan Apelacioni sud ( Apelacioni sud odlucuje i po zalbama na presude osnovnih sudova ). sporovi nastali povodom povrede i zastite prava licnosti.Ova nadleznost obuhvata i sporove koji proizlaze iz vanugovorne odgovornosti za stetu. ako Zakonom nije predvidjena nadleznost nekog drugog suda. kao i o sporovima koji proizlaze iz primene propisa o privatizaciji i stranih ulaganja. . 68 .) Funkcionalna nadleznost . obaveznog socijalnog osiguranja.On je nadlezan da sudi imovinskopravne sporove u kojima nije dopustena revizija s obzirom na vrednost predmeta spora.Visi sud sudi kao prvostepeni u imovinskopravnim sporovima cija vrednost dopusta izjavljivanje revizije. .Privredni sud je nadlezan da postupa po tuzbama za ponistaj arbitraznih odluka. sporovi povodom strajka. razgranicava se nadleznost izmedju razlicitih prvostepenih sudova iste vrste. vec i vrednost predmeta spora. . 2.Osnovni sud je nadlezan da vodi parnicni. . .Kada osnovni sud resava sporove. u drugom je nadlezan visi sud. ako je istovremeno ispunjen i subjektivni kriterijum..) Stvarna nadleznost u uzem smislu . ali samo u sporovima male vrednosti.Kada je osnovni sud nadlezan u prvom stepenu u vanparnicnom i izvrsnom postupku.Privredni sud odlucuje o svim sporovima koji proizlaze iz primene ZPD i drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata. sporovi radi ispravke informacija objavljenih u sredstvima javnih informisanja.Privredni sud je stvarno nadlezan da sudi i sporove o autorskom pravu.Za zasnivanje nadleznosti privrednog suda dovoljno je da spor ima bilo kakve veze s privrednim poslovanjem ( dakle ne mora da se radi samo o ugovorima. A) Stvarna nadleznost osnovnih sudova .Kada je visi sud nadlezan u prvom stepenu.Kada su pravila o stvarnoj nadleznosti resila pitanje koji sud u konkretnoj pravnoj stvari odlucuje u prvom stepenu. visi sud odlucuje po zalbi na odluku osnovnog suda. kada je spor vezan za medjusobne privredne odnose. 3. paternitetski i maternitetski sporovi. . B) Stvarna nadleznost visih sudova . . . pravila o funkcionalnoj nadleznosti odredjuju koji ce sud u toj istoj stvari postupati u drugom stepenu. bez obzira na svojstvo stranke u parnici.Posto je odluceno koji sud je nadlezan da odlucuje o konkretnoj pravnoj stvari.Osnovni sudovi su nadlezni i da pruzaju medjunarodnu pravnu pomoc. .U sledecim pravnim stvarima visi sud je uvek nadlezan bez obzira na vrednost predmeta spora: sporovi iz autorskog prava ili iz prava industrijske svojine. .

Opredeljenje zakonodavca za objektivni ili subjektivni kriterijum temelji se na vrednovanju interesa stranaka.Nece postojati opsta mesna nadleznost suda na cijem podrucju tuzeni ima redovno boraviste. .) Pojam .) Opsta mesna nadleznost ( forum generale ) . mesna nadleznost se odredjuje na osnovu subjektivnog kriterijuma. beskucnik ).Pravilima o mesnoj nadleznosti odredjuje se duznost stvarno nadleznog suda da postupa u odredjenoj pravnoj stvari teritorijalno. dok se od obicnog boravista razlikuje po tome sto je lice vezano za odredjeno mesto time sto se u njemu nalazi centar njegovih aktivnosti ( npr.Tuzba moze da se podnese i sudu gde tuzeni ima redovno ( trajno ) boraviste. . opsta mesna nadleznost se moze zasnovati i na boravistu tuzenog fizickog lica. . 56.Opsta mesna nadleznost se zasniva prema tome gde se nalazi prebivaliste. odnosno sediste tuzenog.Ponekad se terotorijalno razgranicenje nadleznosti vrsi na osnovu veze koje parnicne stranke imaju s teritorijom suda ( subjektivni kriterijum ). . ali moze i ugovorom. radi o porodicnim sporovima. b) Posebnu. jer tuzilac moze da bira da li ce tuzbu podneti sudu opsteg ili posebnog foruma. pojam i vrste 1. odredjene prema predmetu spora. mesna nadleznost se radije odredjuje na osnovu veze predmeta spora sa teritorijom suda. jer se na taj nacin obezbedjuje da se spor resava pred subjektivno neutralnim forumom. Ovakvi forumi se nazivaju elektivni. 69 . .Pred sudom opsteg foruma se moze voditi svaka parnica.Uobicajeno boraviste se razlikuje od prebivalista po odsustvu subjektivnog elementa ( namera da se u odredjenom mestu stalno zivi ).Ako se radi o interesima pravne sigurnosti. . . studira ). ako se moze uzeti da ce tuzeni u kratkom vremenskom periodu to mesto napustiti. .Izuzetno.U postupcima po reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje uvek Vrhovni kasacioni sud. 55.Mesna nadleznost se deli na: a) Opstu.Mesna nadleznost se uredjuje zakonom ( po pravilu ). . u drugom je nadlezan Privredni apelacioni sud. otvara se pored opsteg i poseban forum.Kada je privredni sud nadlezan u prvom stepenu.) Opsta i posebne mesne nadleznosti 1. 2.) Vrste . . a ponekad na osnovu veze koje predmet spora ima s teritorijom suda ( objektivni kriterijum ).Ako se npr.Redovno boraviste je mesto koje je centar zivotnih interesa jednog lica.Za mnostvo parnica. osim kada je to zakonom izricito iskljuceno.) Mesna nadleznost. a moze da je odredi i sud. .Pred posebne forume mogu se izneti samo zakonom predvidjene parnice. ako tuzeni nema prebivaliste ( npr.. .

B) Alternativna ( elektivna ) nadleznost ( forum electivum ) . odnosno boraviste. .Opsti forum se primenjuje i za zasnivanje nadleznosti kada u parnici ucestvuju materijalni suparnicari.Ovde je iskljucivo nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi sediste komande vojne jedinice. kao i mogucnosti da tuzbu podnese sudu na cijem podrucju se nalazi njegovo prebivaliste. odnosno cija prava i obaveze proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova.Za sporove ciji su predmet pravo svojine ili druga stvarna prava na nepokretnostima. b) Sporovi o vazduhoplovu i brodu . .Postoji iskljuciva mesna nadleznost suda na cijem se podrucju nalazi sud koji sprovodi izvrsni. b) Stvarnopravni sporovi . .Postoje 4 slucaja iskljucive mesna nadleznosti: a) Sporovi o nepokretnostima .forum rei sitae. . parnica za zastitu drzavine na pokretnoj stvari moze se povesti i pred sudom na cijem se podrucju dogodilo smetanje.Posebni elektivni forumi vaze za sledece sporove: a) Bracni i porodicni sporovi. odnosno stecajni postupak.Tuzba protiv materijalnih suparnicara se moze podneti onom sudu koji je mesno nadlezan samo za jednog od njih. . odnosno ustanove.Iskljuciva mesna nadleznost uklanja mogucnost da se parnica vodi pred bilo kojim drugim stvarno nadleznim sudom. odnosno boraviste.Ovde je iskljucivo mesno nadlezan sud na cijem se podrucju vodi upisnik u koji je vaduhoplov. . 70 . sporovi o zakonskom izdrzavanju . te ono moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju ono ima prebivaliste. v) Sporovi iz odnosa s vojnim jedinicama i vojnim ustanovama .Tuzilac ne moze da podnese tuzbu sudu opsteg foruma.Za parnice koje se vode povodom sticanja stvarnog prava na nepokrtnosti ne postoji iskljuciva mesna nadleznost suda. odnosno brod upisan.) Posebna mesna nadleznost ( forum speciale ) A) Iskljuciva mesna nadleznost ( forum exlusive ) . g) Sporovi u izvrsnom i stecajnom postupku .Bracni sporovi mogu da se resavaju pred opstim forumom ili pred sudom na cijem podrucju su supruznici imalo poslednje zajednicko prebivaliste.vise stetnika pricini stetu ostecenom na osnovu istih cinjenica.U sporovima za utvrdjivanje ili osporavanje ocinstva i materinstva.Kod sporova za zakonsko izdrzavanje. tuzilac je obicno dete.Kod postojanja elektivne nadleznosti tuzilac moze da bira da li ce tuzbu da podnese sudu opste ili sudu posebne nadleznosti. smetanje drzavine ili zakup na nepokretnosti. . tuzilac moze da bira izmedju opsteg foruma. vec samo sudu koji je iskljucivo nadlezan. ..Kada je rec o sporovima zbog smetanja drzavine na pokretnoj stvari. 2. iskljucivo je mesno nadlezan sud na cijem podrucju se ta nepokretnost nalazi.To su lica koja se nalaze u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ( suvlasnici ).

tuzilac-kupac moze da zasnuje i nadleznost suda koji je opste mesno nadlezan za prodavca.Tada se koristi pomocna ( supsidijarna ) nadleznost radi odredjenja mesna nadleznosti domaceg suda.Najefikasniji je.Forum je otvoren za zaposlenog pred sudom na cijem se podrucju rad obavlja ili se obavljao. ali u konkretnom slucaju ne moze da se primeni nijedno pravilo o odredjenju mesne nadleznosti.Osim pred opsti forum. ali samo pod uslovom da je obaveza nastala za vreme boravka tuzenog u Srbiji. e) Imovinskopravni sporovi ( forum imovine ) . Nije moguc sporazum stranaka o stvarnoj i funkcionalnoj nadleznosti. i njime se derogira nadleznost inace mesno nadleznog suda. te uspostavlja mesna nadleznost suda prema izboru stranaka. Ovaj sporazum spada u procesnopravne ugovore. kao i u sporovima o potrazivanjima poverioca. tako i sud na cijem podrucju se nalazi ostavinski sud. . 71 .) Prorogacija nadleznosti Prorogacioni sporazum je ugovor stranaka o mesnoj nadleznosti suda. moze biti nadlezan kako sud opste nadleznosti.Javlja se u dva vida: --> kao vindikacioni forum ( tuzilac trazi predaju stvari ). b) prebivalistu tuzioca u sporovima za zakonsko izdrzavanje ili mestu nalazenja imovine tuzenog. d) prebivalistu tuzioca u paternitetskim i maternitetskim parnicama. v) poslednjem zajednickom prebivalistu supruznika ili prebivalistu tuzioca u bracnim sporovima.Sporovi koji se ticu placanja po ceku ili menici koje povedu njihovi drzaoci mogu se voditi i pred sudom na cijoj teritoriji se nalazi mesto koje je na menici oznaceno kao mesto placanja. pri cemu je mesno nadlezan sud gde se stvar nalazi ( forum rei sitae ).Do pravosnaznog okoncanja ostavinskog postupka. V) Pomocna mesna nadleznost ( forum subsidiale ) . d) Sporovi o naknadi stete ( forum loci delicti commissi ) . tuzilac-osteceni moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju je izvrsena stetna radnja. g) Sporovi iz ugovornih odnosa. . . dj) Sporovi iz radnih odnosa ( forum loci laboris ) . pa je cak i zabranjen po Regulativi Brisel 1. .Sporovi iz ugovornih odnosa mogu se izneti pred sud na cijem podrucju je obaveza nastala ( forum loci contractus ) ili pred sud na cijem podrucju se nalazi mesto izvrsenja obaveze ( forum loci solutionis ). . . za sudjenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa.Pomocna nadleznost se zasniva na sledecim cinjenicama: a) boravistu tuzenog. pored opsteg foruma. --> kao opsti forum za sve imovinske sporove. g) prebivalistu ili boravistu tuzioca u bracno-imovinskim sporovima u vreme podnosenja tuzbe. kada tuzeni nema prebivaliste u Srbiji. ali i naomrazeniji. kada se spor tice prava i obaveza iz radnog odnosa.v) Sporovi iz naslednopravnih odnosa .Ponekad je jasno da postoji jurisdikcija domaceg suda. odnosno nastupila stetna posledica ( dakle tri foruma kod distancionih delikata su na raspolaganju ).Kada kupac vodi parnicu radi zastite prava na osnovu garancije proizvodjaca. 57.

pravilo je da se visi sud oglasi nenadleznim i ustupi predmet stvarno nadleznom sudu. te se smatra da je ucinjen precutni pristanak na zakljucenje prorogacionog sporazuma.Delegaciju vrsi neposredno visi sud.) Delegacija i ordinacija nadleznosti 1. . sudovi nadlezni za 72 . .Prorogacioni sporazum se zakljucuje nakon sto je spor nastao. . predmet i forma ). prvostepeni sud obavestava neposredno visi koji odredjuje resenjem da u datoj stvari postupa drugi stvarno nadlezan sud s njegovog podrucja.Precutna prorogacija moze. . . .Do precutne prorogacije dolazi.) Precutna prorogacija ( prorogatio tacita ) .Protiv resenja o delegaciji zalba nije dopustena..S obzirom na nuzne sastojke odgovora na tuzbu. . ali to moze da ucini samo dok se ne odrzi pripremno rociste. . kada tuzeni ne istakne prigovor mesna nadleznosti suda kojem je tuzilac podneo tuzbu ( sud ne pazi ex officio na mesnu nadleznost.) Izricita prorogacija . za razliku od izricite. generalna prorogaciona klauzula kojom se predvidja nadleznost suda za resavanje svih sporova iz svih pravnih odnosa koje postoje izmedju stranaka nije dopustena. a ne stvarno nadleznom nizem. da izmeni i stvarnu nadleznost sudova.Postoji: a) Nuzna delegacija. .Tzv.Prorogacioni sporazum nije dopusten samo u slucajevima kada zakon predvidja postojanje iskljucive nadleznosti. . ali samo u jednom slucaju: Ako se tuzba podnese visem sudu. . inace mesno nadlezan sud ne moze fakticki da postupa u konkretnoj pravnoj stvari ili to nije celishodno..Prorogaciona klauzula je inkorporirana u pravni posao iz kojeg bi spor mogao na nastane. prekludiran je da to ucini u docnijim fazama postupka. 2.Od dopustenosti prorogacionog sporazuma treba razlikovati uslove za njegovu punovaznost. u protivnom.Kada je ocigledno da ce se pred drugim mesno nadleznim sudom lakse sprovesti postupak ili kada postoje drugi vazni razlozi za delegaciju. razlikujemo prorogacioni sporazum i prorogacionu klauzulu.U pogledu uslova pod kojima je prorogacioni sporazum punovazan. tuzeni je duzan da vec u tom podnesku istakne prigovor mesne nadleznosti.U izvesnim slucajevima. b) Svrsishodna delagacija. po pravilu. nakon toga visi sud ne moze da se oglasi stvarno nenadleznim za predmete iz nadleznosti nizeg suda. . delom materijalnim pravilima ( mane volje. vec samo po prigovoru ).1. ). .Zakljucenje prorogacionog sporazuma je moguce sve do momenta dok ne nastupi litispendencija. ne moze da postupa. 58.Do nje dolazi kada inace mesno nadlezni sud. jer se radi o posebnom pravnom ugovoru s procesnim dejstvima. .Ovi su uredjeni delom procesnim normama ( obavezni sastojci. usled izuzeca ili iskljucenja sudije ili drugih razloga.Za obe vrste izricite prorogacije neophodna je pismena forma. Kada nastupe te okolnosti.Nadleznost se prenosi s mesno nadleznog na drugi sud. te tada dolazi do delegacije nadleznosti.) Delegacija . .Ona ima nezavisnu pravnu sudbinu od pravnog posla u koji je inkorporirana.

Protivtuzba je tuzba koju tuzani podnosi protiv tuzioca u toku inicijalne parnice.Zasnivanje ovakve nadlenoznosti lezi u razlozima procesne ekonomocnosti. zasnivanje i ustaljenje nadleznosti 1.) Ispitivanje nadleznosti . kada je sigurno da postoji direktna medjunarodna nadleznost sudova u Srbiji. b) Privlacenje nadleznosti po protivtuzbi . da donesu resenje da u konkretnom predmetu postupa drugi stvarno nadlezni sud.Potpuno privlacenje nadleznosti podrazumeva da postojanje jednog postupka ima za posledicu promenu u stvarnoj i mesnoj nadleznosti u povezanoj parnici.Ovde je privlacenje potpuno.Sud je duzan ex officio da ispita svoju nadleznost odmah nakon prijema tuzbe. na predlog stranke. jer sud koji odlucuje o tuzbi moze odlucivati i o protivtuzbi samo ako je stvarno nadlezan da postupa u parnici po protivtuzbi.Kod nepotpunog privlacenja.delegaciju mogu. jer sud koji je nadlezan da resava o tuzbenom zahtevu tuzioca protiv tuzenog postoje nadlezan da resava i u parnici koju vodi trece lice protiv tuzioca i tuzenog. koji se vodi pred tim sodom ili na njegovom podrucju. na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. . ne i stvarne nadleznosti. povezanost parnice s nekim drugim postukom dovodi samo do promene mesne.Moze se ocekivati da ce sud pred kojim se vodi neki drugi postupak ( npr.Tuzbu glavnog mesanja podnosi trece lice protiv stranaka ( tuzioca i tuzenog ) u toku njihove parnice. i to prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. bilo na predlog stranke ili inace nadleznog suda. a slabije kad privlacenje ide obrnutim tokom.Kada je ovaj uslov ispunjen.Tada VKS sam.Jace privlacenje postoji kada nizi sudovi privlace predmete iz nadleznosti visih. 59. 60. v) Privlacenje nadleznosti kod objektivnog spajanja tuzbenih zahteva . pri cemu u tuzbi trazi za sebe pravo o kome tece prvobitna parnica. stecajni ) mnogo brze i jeftinije da sprovede postupak ciji je subjekt sam stecajni duznik i cije se predmet tice pravnih poslova stecajnog duznika. B) Vrste privlacenja nadleznosti .Sud ce i u daljem toku parnice imati prilike da ispita da li je nadlezan.Nadleznost suda u odredjenoj pravnoj stvari zasniva se na njenoj povezanosti s nekim drugim postupkom ( parnicnim.Ovde je privlacenje nepotpuno. 73 . izvrsnim. . .) Ordinacija . . te na rocistu za glavnu raspravu. odredjuje mesno nadlezni sud. a on je ispituje razmatrajuci cinjenice koje su navedene u tuzbi i cinjenice koje su mu poznate. .Ordinaciju nadleznosti vrsi VKS. 2. . a) Privlacenje nadleznosti u sporu po tuzbi glavnog mesanja . dolazi do privlacenja nadleznosti ( koja je nepotpuna ). . vanparnicnim ili stecajnim ).) Atrakcija ( privlacenje ) nadleznosti A) Pojam .) Ispitivanje. . ali iz okolnosti slucaja ne moze da se utvrdi koji bi sud bio mesno nadlezan. .Do spajanja tuzbenih zahteva u istoj tuzbi dolazi samo kada je za svaki od njih predvidjena ista vrsta postupka i kada je isti sud stvarno nadlezan za svaki od njih.

. .Naprotiv. .S slucaju da tuzilac poveca tuzbeni zahtev. zbog vazenja pravila o zabrani dvostruke litispendencije. .Izmedju samih sudova moze doci samo do negativnog sukoba nadleznosti u kome dva suda odbijaju da postupaju u konkretnoj pravnoj stvari.Za postojanje nadleznosti je dovoljno da je ona postojala samo u jednom momentu tokom trajanja parnice. .Ako je sud bio nadlezan prema cinjenicama koje su postojale u momentu podnosenja tuzbe. prorogacija nadleznosti vise nije moguca. ..Ako sud nadje da osnov za nadleznost ne postoji ( npr.Pravilo o ustaljivanju nadlenznosti vazi za mesnu i obe vrste stvarne nadleznosti. . vec ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. V) Nadleznost za resavanje sukoba nadleznosti . sud nece odbaciti tuzbu.Kasnija promena cinjenica ( okolnosti ) na kojima je nadleznost zasnovana nema uticaja na vec ustanovljenu nadleznost u momentu podnosenja tuzbe ( npr.Pravilo je da sukob nadleznosti sudova iste vrste resava zajednicki neposredno visi sud.Nenadlezni sud moze da postane nadlezan samo ako stranke nakon tog momenta izricito ili precutno prorogiraju njegovu nadleznost. tuzeni promeni domicil ). . .Posebna pravila vaze za razgranicenje jurisdikcije redovnih sudova o arbitraza.Pravilo perpetuatio fori se ne primenjuje kada je tuzba podneta nenadleznom sudu. 61.Pozitivni sukob nadleznosti nije moguc. . .Ostale sukobe nadleznosti resava VKS. . . pravilo perpetuatio fori ne vazi. sud je duzan da sprovede dokazivanje.Tada kazemo da se nadleznost ustalila ( perpetuatio fori ). te se pokrece postupak za resavanje sukoba nadleznosti.Apelacioni sudovi i Privredni apelacioni sud resavaju sukob nadleznosti izmedju nizih sudova sa svog podrucja. . nizi sud mora da se oglasi nenadleznim i da ustupi predmet visem sudu. B) Razlozi .Sukob nadleznosti postoji kada razna tela koja odlucuju o pravima i obavezama gradjanskopravnog karatera prisvajaju ili odbijaju da odlucuju o konkretnoj pravnoj stvari. pri cemu je teret dokazivanja na tuziocu. steta nije nastala ).Nase pravo ne sadrzi pravilo da je odluka suda koji se smatra nenadleznim obavezna za sud kome se predmet ustupa.Ako tuzeni ospori postojanje cinjenica na kojima bi sud trebalo da zasnuje svoju nadleznost. kada se okaminila nadleznost inace nadleznog suda.Ako je za sudjenje po povecanom tuzbenom zahtevu stvarno nadlezan visi sud. 74 . najkasnije u momentu kada je zakljucena glavna rasprava.Obrnuto.) Zasnivanje i ustaljivanje nadleznosti ( perpetuatio fori ) . . on ostaje nadlezan sve do momenta okoncanja parnicnog postupka.) Sukob nadleznosti A) Pojam i vrste . . i ovaj sud kome je predmet ustupljen moze da se smatra nenadleznim. ukljucujuci i nadleznost vrste suda. 2.

Postupak o sukobu nadleznosti okoncava se resenjem protiv kojeg nije dozvoljena zalba.. pogresno protumacio predmet spora ili pogresno shvatio podatke na osnovu kojih je odredjen tuzeni.Sve dok se sukob nadleznosti ne resi. kakav je njegov sastav. uzoraka. onda je sud kome je ustupljen predmet vezan odlukom drugostepenog suda ( pa mora da postupa ). a izuzeci se mogu zakonom predvideti. 62. pa je drugostepeni sud odlucujuci po zalbi ukinuo presudu i predmet ustupio drugom sudu.Ako je taj drugostepeni sud nadlezan da resava i sukob nadleznosti. . . .Tada ce sud kome je predmet ustupljen jednostavno proslediti predmet drugom sudu i o tome ce obavestiti sud koji mu je predmet ustupio.) Sastav prvostepenog suda . a drugostepeni sud je odbio zalbu i potrvrdio resenje prvostepenog suda.G) Postupak za resavanje sukoba nadleznosti .Lazni sukob nadleznosti postoji i kada je odluku doneo stvarno nenadlezni usd. . . D) Lazni sukob nadleznosti . .Pravilo je da sud sudi u vecu ( zborno sudjenje je ustavom predvidjeno ). umesto veca.prava na upotrebu firme. 75 .Sud kome je predmet ustupljen je vezan tim resenjem.Postupak pokrece sud kome je predmet ustupljen.) Sastav suda 1. . cija vrednost prelazi 3 miliona ninara.Da li se sudi u vecu ili inokosno prvenstveno zavisi od stadijuma postupka. .Ostale sporove sudi u prvom stepenu vece koje cine sudija i dvoje sudija porotnika. a trebalo je da bude ustupljen drugom sudu. 2. sud kome je ustupljen predmet je duzan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. .. .Pravila o sastavu sudu uredjuju personalni sastav sudeceg tela u pojedinim fazama parnice. . ako sudi u vecu. ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3 miliona dinara.dostavlja ustupljeni predmet sudu koji je nadlezan da resi sukob nadleznosti.) Pojam . ako je drugostepeni sud istovremeno nadlezan i za resavanje sukoba nadleznosti. sporove koji se odnose na zastitu ili upotrebu pronalazaka i tehnickog unapredjenja.U prvom stepenu sudi sudija pojedinac: * u sporovima po imovinskopravnim zahtevima..Stranke mogu da se sporazumeju da njihov imovinskopravni spor.Odredjuje se: da li sud sudi u vecu.Sukob nadleznosti ne postoji kada je stranka ulozila zalbu na resenje suda kojim se oglasava nenadleznim.. * u privrednim sporovima.nezavisno od vrednosti predmeta spora. . kao i od vrednosti predmeta spora i vrste sporne stvari. sudi sudija pojedinac ( sporazum o inokosnom sudjenju. . .Lazni sukob nadleznosti postoji kada je drugom sudu predmet ustupljen zbog ocigledne omaske.Vece u prvom stepenu sudi sporove iz autorskog prava. * u drzavinskim parnicama.cist procesnopravni ugovor ).Ocigledna omaska postoji kada je sud koji ustupa pogresno odredio identitet tuzenog.

g) visina sudskih taksi..) Sastav drugostepenog suda. troskovi.Povrede pravila o sastavu suda predstavljaju apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka. i to ceni na osnovu cinjenica koje su navedene u tuzbi. ako tuzilac poveca tuzbeni zahtev preko 3 miliona dinara ).Vrednost predmeta spora je obavezan sastojak tuzbe. ono moze resiti da nastavi da sudi pojedinac. .Visi sudovi su nadlezni da sude sporove u kojima vrednost predmeta spora prelazi pola miliona dinara.. a moze i da nastavi samo da postupa u tom predmetu ( pogotovo ako se radi o poodmakloj fazi postupka ). kada odlucuje po vanrednim pravnim lekovima.) Vrednost predmeta spora A) Pojam i znacaj .Ako sud zapocne postupak u nepravilnom sastavu. zalba nije dozvoljena. . a ustanovi se da bi trebalo da je sudio sudija pojedinac. maternitetskog ili paternitetskog spora ). .Odlucuje u vecu od 5 sudija kada se radi o reviziji. Protiv ovakvog resenja veca. 3.) ne priracunavaju.vece koje cine 3 sudije. izricito ).) Sastav VKS . vrednost spora cini vrednost glavnog zahteva koju odredjuje sam tuzilac. B) Opste pravilo za odredjivanje vrednosti spora . . ex officio.) Znacaj sastava suda . pa tuzba u kojoj nije navedena vrednost predmeta spora se odbacuje kao neuredna. .Visina utuzenog novcanog potrazivanja cini vrednost predmeta spora. . to se moze izpraviti ad hoc.revizija u imovinskopravnim sporovima nije dopustena ako vrednost predmeta spora ne prelazi pola miliona dinara. 63. a pri tom se sporedna trazenja ( kamate. 76 .sporovo o imovinskopravnim zahtevima u prvom stepenu sudi sudija pojedinac kada vrednost predmeta ne prelazi 3 miliona dinara. .U ostalim slucajevima ( kada nije rec o novcanom potrazivanju ).Odlucuje u vecu o 3 sudije kada sudi u drugom stepenu ili na raspravi. b) dopustenost revizije.Ako se radi o obrnutom slucaju.Nema smetnji da stranke zakljuce sporazum o inokosnom sudjenju i u prorogacionom sporazumu ( ali ne moze ako dodje do bracnog. sudija pojedinac mora da prepusti vecu da nastavi postupak ( to se moze desiti npr.Od vrednosti predmeta spora zivisi: a) sastav prvostepenog suda. . 5.Ovaj sporazum se moze zakljuciti sve do zakljucenja glavne rasprave ( pismeno.Vece se sastoji od 7 sudija. . .Prvistepeni sud. . ceni da li ce u konkretnoj stvari postupati vece ili pojedinac. odmah po prijemu tuzbe. d) visina advokatskog honorara. . na zapisnik.Vrednost predmeta spora je vrednost zahteva koji tuzilac istice u tuzbi izrazen u novcu.Na svoj sastav sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom celog postupka.pravila o parnici u sporovima male vrednosti primenjuju se kada tuzbeni zahtev na koji se odnosi potrazivanje u novcu ne prelazi iznos od 100000 dinara. v) vrsta postupka.Ukoliko je postupak pocelo da radi vece. 4.

) Sporovi po zahtevu za davanje obezbedjenja . za vrednost predmeta spora se ipak uzima ona vrednost koja je oznacena u tuzbi. 2.Kod buducih sukcesivnih davanja. b) ovo pravilo ne vazi kada zahtevi istaknuti kumulativno u jednoj tuzbi ne pocivaju na istom cinjenicnom i pravnom osnovu.. .) Buduca davanja koja se ponavljaju .U suprotnom. V) Korekcija vrednosti predmeta spora . . a njihov zbir cini vrednost predmeta spora ( npr. onda visina ukupne zakupnine.To ne treba mesati s trzisnom vrednoscu predmeta povodom kojeg se parnica vodi ( dakle nema objetivnih kriterijuma za odredjivanje vrednosti predmeta spora ). za vrednost predmeta spora se uzima vrednost zalozene stvari. ovo pravilo ne vazi kada su alternativno istaknuti zahtev u novcu i nenovcana cinidba ( npr. jednom zubom se trazi 100000 na ime stvarne stete. vrednost premeta spora ce biti jednaka iznosu potrazivanja.Nakon pocetka raspravljanja. . jer izvrsenjem tog zahteva tuzeni se moze osloboditi obaveze. vrednost zahteva se sabira. V) Posebna pravila 1.Medutim.Kada je spor imovinskopravni. a ako je zakup zakljucen na krace vreme.Za odredjivanje vrednosti predmeta spora merodavan je momenat u kome je tuzilac podneo tuzbu. za vrednost predmeta spora se uzima vrednost manjeg zahteva.) Sporovi o postojanju zakupnih ondnosa . 77 .Ako je vise zahteva istaknuto u jednoj tuzbi protiv jednog tuzenog ( objektivna kumulacija tuzbenih zahteva ) vrednost spora se odredjuje na dva nacina: a) ako svi zahtevi proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. tuzilac ce po pravilu vrednost predmeta spora da odredi u skladu sa onim ekonomskim interesom koji za njega ima pravosnazna odluka doneta u njegovu korist.Ako je tuzilac i suvise visoko ili i suvise nisko oznacio vrednost predmeta spora.Ako obaveza na buduca davanja treba da traje duze od 5 godina. pa se tada vrednost spora odredjuje za svaki zahtev ponaosob. 3.Ovde je vrednost predmeta spora jednaka visini jednogodisnje zakupnine. kao vrednost predmeta spora se uzima zbir svih davanja u periodu od 5 godina. a sud je duzan da brzo ( do pocetka rasprave o glavnoj stvari ) i na prigodan nacin proveri vrednost predmeta spora.) Kumulacija tuzbenih zahteva . 100000 na ime izgubljene dobiti i jos toliko na ime neimovinske stete ). tuzeni moze u odgovoru na tuzbu da prigovori i podnese dokaze. . 4. .U slucaju kada su u jednoj tuzbi alternativno istaknuta dva tuzbena zahteva. . .Ako predmet zaloge ima vecu vrednost od iznosa potrazivanja koje treba obezbediti. T tuzi P i zahteva da mu ovaj vrati stvar ili da mu isplati 100000din ). vrednost predmeta spora se racuna prema zbiru svih buducih davanja. te se ovde uzima kao vrednost predmeta spora samo visina novcanog iznosa.

vec utvrdjivanje postojanja ovakvih procesnih smetnji zahteva po prirodi stvari.Ispitivanje tuzbe podrazumeva stav suda o tome da li postoje procesne pretpostavke ili postoje smetnje za meritorno odlucivanje. a ako ih ne ispravi. a kada je otlonjiva. prethodno ispitivanje tuzbe vrsi se na osnovu navoda u tuzbi i cinjenica koju su mu poznate. trebalo bi sud da odlozi odlucivanje o postojanju procesnih pretpostavki. ako je posebnim propisima odredjen rok za njeno podizanje. . onda se tuzba odbacuje.Sto se tice postojanja/nepostojanja ostalih procesnih smetnji ( zabrana dvostruke litispendencije. .U pogledu postojanja stvarne i mesne nadleznosti suda. tuzilac tvrdi da je raskinuo ugovor o pradaji. onda ce je odbaciti kao nedopustenu. a zahteva predaju stvari ).) Odbacivanje tuzbe . 2. .Ovde se misli na netacno ili nedostatno odredjenje stranaka u tuzbi ( ostali nedostaci koji se ticu samog pojma stranke su neotklonjivi ) b) nedostaci u urednom zastupanju stranke. da ako je nenadlezan. .). sud je duzan da primeni mere kako bi je otklonio ( npr.Sud ispituje tuzbu i u pogledu forme i sadrzine.Dovoljno je da tuzilac ucini verovatnim da su se ostvarile pretpostavke za merotorno odlucivanje. .Teze je ispraviti sadrzinski manljivu tuzbu ( npr. sud nije vezan navodima tuzioca.Tuzba moze biti manljiva formalno. a ako je neurednu tuzbu podneo punomocnik koji je advokat. . v) o istom zahtevu vec tece parnica izmedju istih stranaka ( zabrana dvostruke litispendencije ).Otklonjive su sledece procesne smetnje: a) nedostaci u vezi sa stranackom i parnicnom nesposobnoscu. dj) tuzilac u roku koji je sud odredio nije postupio po meri koju mu je nalozena radi otklanjanja nekog procesnog nedostatka. te da o njima odluci zajedno sa glavnom stvari.64. . .Ex officio ce odbaciti tuzbu i ( nema u zakonu ): * u slucaju nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti suda RS.. g) u istoj stvari izmedju istih stranaka je doneta pravosnazna presuda ili poravnanje.Tuzba se odbacuje samo kada je procesna smetnje neotklonjiva.No.izvidjaje. u slucaju poteskoca u dokazivanju. te ce ovde sud vratiti tuzbu tuziocu da otkloni nedostatke u primerenom roku. odnosno da je predata bez zakonom predvidjenog sadrzaja ( i to je otklonjiv nedostatak ). 78 .) Prethodno ispitivanje tuzbe 1.) Pojam . d) tuzilac nema pravni interes za podizanje tuzbe. b) tuzba je podneta neblagovremeno. da ustupi predmet nadleznom sudu ). .Sud ce odbaciti tuzbu resenjem kada: a) odlucivanje o tuzbenom zahtevu ne spada u sudsku nadleznost ( apsolutna nenadleznost ). . . * u slucaju izuzeca od jurisdikcije tuzenog ( imunitet ).

.Protiv odluka suda o upravljanju postupkom tokom prethodnog ispitivanja tuzbe.Propust da se odgovori na tuzbu moze da znaci i okoncanje parnice donosenje presude zbog propustanja.. 2. 79 . dok je tuzenom ostavljeno samo 30 dana da se izjasni o tvrdnjama tuzioca. . A) Odgovor na tuzbu 1. o oslobadjanju tuzioca od troskova postupka. v) izjasnjavanje tuzenog o tome da li priznaje ili osporava tuzbeni zahtev. . prekluzivan je i pocinje da tece od momenta kada je tuzba dostavljena tuzenom. odnosno o duznosti u sopstvenom interesu ). ne i o tuzbenom zahtevu. b) procesne prigovore. osim u jednom slucaju kada to nalazu posebne okolnosti ( hitnost ). .U toku ove faze postupka. . zalba nije dopustena. prigovore kojima se osporava dopustenost tuzbe.Rok za odgovor na tuzbu je 30 dana. .) Odbrana tuzenog .Jer u komplikovanim pravnim stvarima. resenje o obezbedjenju dokaza. .Uz to. . 65.Dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor je obavezno.3. .) Pojam i znacaj .Opravdanje za zakazivanje rocista bez dostavljanja tuzbe tuzenom na odgovor moze da bude zahtev tuzioca da sud odredi privremene mere.) Upravljanje postupkom . pitanja ( litispendencija ).On moze da iznese svoju odbranu ili da ima drugaciji stav prema tuzbenom zahtevu (priznanje). kao sto to cini tuzilac u tuzbi. dok druga donosi ex officio ( npr..Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom u roku od 30 dana od dana kada je primio tuzbu. sud moze da donosi resenja koja se ticu formalnog i materijalnog upravljanja parnicom. .Prekluzivnost inace kratkog roka od 30 dana za odgovor na tuzbu otvara pitanje ravnopravnosti stranka. . sud je duzan da tuzenog i upozori da je duzan da na tuzbu odgovori. gde sud moze da zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu i gde naredjuje da se primerak tuzbe dostavi tuzenom. tuzilac priprema tuzbu neograniceno.Odgovor na tuzbu je inicijalni podnesak tuzenog u kome on istice svoje pravne zahteve.Neka od tih resenja donosi na osnovu predloga koji je tuzilac podneo u tuzbi. da ga pouci o tome kakav bi trebalo da bude sadrzaj odgovora na tuzbu. .).) Sadrzina odgovora na tuzbu .Na tako zakazanom rocistu moze da se raspravlja samo o odredjenju privremenih mera. .Odgovor na tuzbu mora da sadrzi: a) sve sastojke kao i svaki drugi podnesak.Prvo prica iz 50.Zakon govori da je tuzeni duzan da odgovori na tuzbu ( ovde se radi o procesnom teretu. o spajanju parnica ili o razdvajanju postupka. te da upozori na posledice propustanja odgovora na tuzbu.

) Upustanje tuzenog u merotum spora . vec je duzan da navede cinjenice na kojima zasniva svoju tvrdnju o neosnovanosti tuzbenog zahteva. v) ne moze vise da zahteva aktorsku kauciju. .) Osporavanje dopustenosti tuzbe . b) ne moze da istice prigovor nedostatka stvarne nenadleznosti ako se visi sud prvog stepena oglasio nadleznim umesto istog stvarnog nadleznog suda nizeg stepena. on je moze ispraviti. ako tuzeni ima prebivaliste ili boraviste u inostranstvu.Tuzeni osporava dopustenost tuzbe tako sto istice procesne prigovore.Upustanje tuzenog u meritum spora podrazumeva da tuzeni ospori osnovanost tuzbenog zahteva. d) imanovanje punomocnika za prijem pismena. ili smatra da tuzba nije dopustena ili je tuzbeni zahtev neosnovan ( tada iznosi i svoja odbrambena sredstva koja su upravljena na to da sud odbaci tuzbu kao nedopustenu ili da sud odbije tuzbu kao neosnovanu ).Upustanje tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari vazan je procesni momenat jer: a) od tog momenta on vise ne moze da istice prigovor mesne nenadleznosti. kao i dokaze koji potkrepljuju njegove cinjenicne tvrdnje. sto sudu odmah doje prostor da donese presudu zbog propustanja ( to nije fer jer u slucaju kada tuzilac podnosi neurednu tuzbu.Tuzeni meritorno osporava tuzbeni zahtev na tri nacina: * osporavanjem cinjenica iznetih u tuzbenom zahtevu ( tvrdi da se cinjenice nisu ostvarile. tuzeni to ne moze da ucini pausalno. i mesna nadleznost inace mesno nenadleznog suda. . --> tuziocevo subjektivno pravo je prestalo ( npr. kojima on ukazuje sudu da ne postoje pretpostavke. g) u tom momentu se precutnom prorogacijom uspostavlja direktna medjunarodna nadleznost naseg suda. zastarelost.. 3.g) ako osporava tuzbeni zahtev. tuzeni ne porice tacnost cinjenica niti tvrdi da je tuzba nekonkludentna. te da zahteva od suda da tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. smatrace se kao da nije ni podnet.Ako je odgovor na tuzbu dat sa formalnim ili sadrzinskim nedostacima.Odgovor na tuzbu moze imati i fakultativne elemente: moze da zahteva oslobodjenje od placanja troskova postupka. 80 .Isticanjem ovih prigovora. da zahteva da sud obaveze tuzioca na placanje aktorske kaucije. vec da postoje druge cinjenice koju mu daju mogucnost da odbije ispunjenje tuziocevog pravnozastitnog zahteva. odnosno da postoje smetnje za merotorno odlucivanje. * tvrdnjom da je tuzba nekonkludentna ( ona je takva ako iz cinjenica navedenih u tuzbi ne proizlazi ona pravna posledica na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu ).Tuzeni vec u odgovoru na tuzbu treba da se izjasni da li priznaje tuzbeni zahtev ( tada sud donosi presudu na osnovu priznanja ). . .Propust tuzenog da u odgovoru na tuzbu istakne procesne prigovore ne povlaci za sobom prekluziju. 2. te da tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. .) Uopste . * isticanjem materijalnopravnih prigovora. . ili da su se ostvarile ali na drugaciji nacin od navedenog u tuzbi ). .Materijalnopravnim prigovorima tuzeni istice da: --> tuziocevo subjektivno pravo nije nastalo ( npr. time se remeti ravnopravnost stranaka pa je ovakvo resenje neodrzivo ). raskid ugovora ). B) Stav tuzenog prema tuzbi i tuzbenom zahtevu 1. apsolutno nistav ugovor ).

shodno tome. . . o ostalim prigovorima se ne raspravlja ).Posebno je znacajan exeptio non adimpleti contractus kojim tuzeni istice da nije duzan da ispuni svoju obavezu iz ugovora dok tuzilac ne ispuni svoju. 2.Za razliku od kompenzacionog prigovora van parnice.Ona je opoziva. medjutim on ima i procesna dejstva jer je sadrzan u parnicnoj radnji kojom se ovaj prigovor istice. 1. prigovor kompenzacije dat u parnici je parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od suda da utvrdi od suda da utvrdi da je utuzeno potrazivanje tuzioca u celosti ili delimicno prestalo da postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio vlastitim potrazivanjem prema tuziocu. 81 . a) Pravna priroda kompenzacionog prigovora . zapravo jednostranom izjavom volje upucenom poveriocu.Tuzeni moze da istakne prigovor kompenzacije bezuslovno i uslovno. po pravilu.) Prigovor kompenzacije .Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na tri nacina: posebnom tuzbom.) Eventualni kompenzacioni prigovor . a potrazivanja se gase tek konstitutivnom odlukom suda. tuzeni ne bi mogao da istice preboj svog fiskalnog potrazivanja prema tuziocu ).Kada se kompenzacioni prigovor izjavi pre pocetka postupka. da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.) Prigovor prebijanja u parnici . jer zadrzava svoj materijalnopravni karakter. u parici ne moze da se izvrsi preboj potrazivanja koja. gase ex tunc. a poverilac ipak podnese tuzbu protiv duznika.--> tuziocevo subjektivno pravo je vezano za rok ili uslov. ratione materiae nisu vezana za gradjanskopravne sporove ( npr. .Ako se tuzilac poziva na vise prigovora. vladajuce. pa sud najpre raspravlja o onom prigovoru koji bi najpre mogao da dovede do odbijanja tuzbenog zahteva ( te ako se on pokaze osnovanim. polazi od toga da je prigovor prebijanja u parnici samo paricna radnja. sada tuzeni. b) Dopustenost kompenzacionog prigovora .Dva shvatanja: --> Prvo. duznik izjavljuje da prebija svoje istorodno. 3. makar istorodna.Kada se ovo desi. te obaveza tuzenog jos nije dospela. dospelo potrazivanje s potrazivanjem poverioca i oba potrazivanja se. duznik. kompenzacionom protivtuzbom i prigovorom kompenzacije( najjace sredstvo ). te zahteva da sud. on nema na parnicu vece implikacije.S druge strane. te ce sud. . usled toga. . 66. --> Drugo.Ova praznica radnja se u svojoj pravnoj prirodi razlikuje od jednostrane izjave volje kojom se vrsi preboj potrazivanja. u parnici ce se pozvati na cinjenice da se poveriocevo potrazivanje ugasilo prebijanjem. da se radi o institutu s dvostrukom funkcijom: on predstavlja materijalnopravnu izjavu volje. shvatanje kod nas. sto ima za posledicu da do prebijanja dolazi tek konstitutivnom odlukom suda.) Prigovor prebijanja izjavljen van parnice .Za razliku od protivtuzbe.Ovim prigovorom. . u celosti ili delimicno odbije tuzbeni zahtev tuzioca. kompenzacioni prigovor moze da se istakne u tekucoj parnici i pred sudom koji ne bi bio stvarno nadlezan da odlucuje o zahtevu istaknutom u kompenzacionom prigovoru. . vazi nacelo najlikvidnijeg prigovora.

ako moze drugim sredstvima da odbije tuzbeni zahtev. 67. .Sporno je da li isticanjem prigovora kompenzacije pocinje da tece parica po zahtevu istaknutom u prigovoru ili ne ( pa ima dva shvatanja o tome. izrekne njihov preboj. sud konstitutivno prebija u celosti ili delimicno potrazivanje protivpotrazivanjem i odbija u celosti ili delimicno tuzbeni zahtev. da odlucuje o osnovanosti protivpotrazivanja i da. . sud utvrdjuje da postoji potrazivanje. sud mora napre da odluci o osnovanosti tuzbenog zahteva.U svakom slucaju. a ista stranka ga iznesi u drugoj parinici u vidu prigovora kompenzacije. jer on nece moci da istakne prigovor presudjene stvari. koja su na prvi pogled nepomirljiva ali ipak nije tako ).Za dopustenost njenog podnosenja vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe. a ciji je predmet spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca. paralelnoj parnici ili da isto potrazivanje utuzuje u posebnoj parnici. kompenzaciona i prejudicijelna ( i eventualna ).) Odluka suda povodom prigovora kompenzacije .) Protivtuzba A) Pojam i vrste . odnosno o postojanju utuzenog potrazivanja. kada tuzeni istakne prigovor kompenzacije.Odluka suda o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog u kompenzacionom prigovoru obuhvacena je pravnom snagom presude. . . osim ako norma o protivtuzbi ne predvidja nesto drugo. tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan. .Ako bi potrazivanje bilo obuhvaceno tuzbenim zahtevom. b) u drugom.Normalno je da tuzeni ( koji ima izvesno potrazivanje prema tuziocu ) nema interesa da istice ovaj prigovor i dopusti da se njegovo potrazivanje ugasi. 82 . a tek. a tuzbeni zahtev usvaja ). eventualno. svaki prigovor kompenzacije je eventualni. dat pod uslovom da sud smatra da je tuzbeni zahtev osnovan.) Postupak povodom prigovora kompenzacije .Obrnuto.Bilo kakva promena cinjenica u vezi s protivpotrazivanjem koja bi nastala nakon ovog procesnog momenta ne uzima se u obzir. onda se prigovor odbija kao neosnovan. sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje. on ne bi mogao da se na isto potrazivanje poziva u drugoj. . ne upustajuci se u raspravljanje o postojanju protivpotrazivanja ( ako utvrdi suprotno.Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca ne postoji. B) Dopustenost protivtuzbe . ako nadje da ono postoji. pravni interes za tuzbu u prvoj parnici otpada.Stoga.Prigovor kompenzacije moze da se izjavi samo do visine utuzenog potrazivanja tuzioca. . .Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv tuzioca.Izreka presude kojom je sud odlucio o prigovoru kompenzacije sastoji se od 3 dela: a) u prvom.Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna. .Prigovor prebijanja moze da se izjavi samo do zakljucenja glavne rasprave. .Tuzeni moze u novoj parnici protiv tuzioca da utuzi citavo svoje potrazivanje. v) u trecem. 5.. . 4. sve dok sud u prvoj parnici ne odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan ili dok tuzeni ne povuce kompenzacioni prigovor.

pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom zivotnom dogadjaju ( npr. K se s tim ne slaze i zahteva da sud utvrdi da je ugovor nistav.U novije vreme se smatra da je veza izmedju tuzbe i protivtuzbe uspostavljena.Odluka suda o prejudicijalnoj protivtuzbi ulazi u izreku presude i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. ako nadje da je ugovor zaista nistav. ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog prava za prestanak obaveze prebijanjem.Podnosenje ove tuzbe ima smisla. K osporava tuzbeni zahtev. . 1. za dopustenost i dalju sudbinu parnice po protivtuzbi je irelevantno sta ce biti sa tuzbom.S druge strane. . ali to nema uticaja na postupak po protivtuzbi jer je ona samostalna. kao i ista vrsta pravila o stvarnoj nadleznosti suda. da odlucuje o incidentnom zahtevu za utvrdjenje.O ovoj protivtuzbi vazi mutatis mutandis sve sto je receno za tuzbu za utvrdjenje. protivtuzba moze da se podigne samo u formi podneska. . tuzilac moze da je povuce.Sud moze da odbaci tuzbu kao nedopustenu. .a) Prvo. . nece biti dopustena protivtuzba tuzenog u kojoj trazi da sud utvrdi da tuzilac nije vlasnik stvari. s druge strane. . Medjutim. samo dok nije odlucio o zahtevu iz tuzbe. 4. 3.Ako vlasnik stvari podnese tuzbu za utvrdjenje. podize i protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze T da mu vrati prodatu stvar. cak i kada tuzilac povuce tuzbu ili kada je sud odbaci kao nedopustenu. v) Trece. 83 .Kompenzaciona protivtuzba moze da se podnese. tj. za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka. T tuzi A i zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o radu. .Sud moze. podnosenje prejudicijalne protivtuzbe ima tu prednost sto je sud duzan da odluci o ovakvoj protivtuzbi.Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav. g) Cetvrto. kada su oba tuzbena zahteva ekonomski uslovljena. d) Peto.) Koneksna protivtuzba .) Eventualna protivtuzba . Protivtuzba tuzenog moze da glasi da se utvrdi da je on vlasnik stvari. protivtuzbu moze da podnese samo tuzeni protiv tuzioca. ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po tuzbi. po osnovu ugovora o obrocnim otplatama cene. narocito kada je tuzbeni zahtev iz protivtuzbe visi od visine samog tuzbenog zahteva. b) Drugo.Radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od prejudicijalnog znacaja za merotornu odluku po tuzbi.) Prejudicijalna protivtuzba Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da mu ovaj plati izvesnu sumu novca za dva dospela obroka. . . protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja glavne stvari.Izmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza.) Kompenzaciona protivtuzba .Za razliku od incidentnog zahteva za utvrdjenje. izmedju stranaka u pranici mora da postoji identitet. . A podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala ) 2.

Smisao podnosenja protivtuzbe je da sud. a potom se raspravlja o procesnim pretpostavkama.U pripremanju glavne rasprave sud moze da donese: a) presudu na osnovu priznanja. s obzirom na jednostavnost spora. a tuzeni odgovor na nju. vec i u ovoj fazi postupka da merotorno okonca parnicu. odmah nakon sto je primio uredan odgovor na tuzbu. B) Zakazivanje pripremnog rocista .Za neke parnicne postupke zakonodavac izricito predvidja da se ne zakazuje pripremno rociste: postupak za izdavanje platnog naloga.Poziv za pripremno rociste mora da im se dostavi najkasnije 8 dana pre odrzavanja rocista. V) Postupak po protivtuzbi .Ono sluzi. kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani. .. u interesu procesne ekonomije. .Isticanjem eventualnog tuzbenog zahteva tece parnica po tom zahtevu koja se gasi kada sud odbije tuzbeni zahtev po tuzbi kao neosnovan.Na pripremnom rocistu se ne odlucuje meritorno.Eventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud odlucuje o eventualnom protivtuzbenom zahtevu. . . b) presudu na osnovu odricanja.Sud nece zakazivati pripremno rociste ako proceni da to. spoji obe parnice. V) Tok pripremnog rocista . zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu. . nije neophodno za ostvarenje nacela koncentracije glavne rasprave.Ali. u prvom redu. .Pripremno rociste se zakazuje najdalje u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok za odgovor na tuzbu. vec se samo stvaraju pretpostavke za merotorno odlucivanje. ali ako procesno gradivo ne daje povoda da se zakaze. tek kada se stekne uslov ( usvajanje tuzbenog zahteva ).) Pripremno rociste . on moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi ).Sud je to duzan da ucini kada je celishodno da. 84 . 68.Pripremno rociste je prvo rociste na kome stranke preduzimaju i usmene parnicne radnje. .Pravilo je da sud. zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku. sud moze.Pravilo je da se obavezno zakazuje resenjem.Pravilo je da pripremno rociste otpocne tako sto tuzilac izlaze tuzbu. postupak u parnicama o sporovima male vrednosti. .Priprema za glavnu raspravu vrsi se tako sto sud utvrdjuje da li su ispunjene pretpostavke za merotorno odlucivanje. onda se ne zakazuje. A) Znacaj . . jer je spor jednostavan ili medju strankama nema spornih cinjenica. pripremi rocista za glavnu raspravu. . ako to nije ucinjeno u prethodnom stadijumu postupka. .Vrsi se na takav nacin sto se sud stara da se definise i koncentrise procesna gradja. . spoji parnice ( u suprotnom.

85 . ali ne i kontradiktorna presuda ( ukoliko je nju doneo. jer ovaj zahtev tuzenog nije obavezan sastojak odgovora na tuzbu.Glavna rasprava predstavlja samo nastavak pripremnog rocista. te se stvara konacan osnov za odluku o osnovanosti tuzbenog zahteva. .Nedolazak tuzioca povlaci za sobom nastupanje fikcije da je tuzbu povukao i time se postupak okoncava.Stranke su duzne da na pripremno rociste donesu sve isprave i predmete koje im sluze kao dokaz. a cilj ove rasprave je da se predlozi i zahtevi rasprave i da se tacno utvrdi koje su cinjenice izmedju stranaka sporne i koje su bitne za odlucivanje.Procesno gradivo se formira tako sto stranke usmeno izlazu svoje zahteve.Najznacajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kome se izvode dokazi i ocenjuju rezultati dobijeni izvodjenjem dokaza.Dalji tok pripremnog rocista je usmeren na raspravu o predlozima i zahtevima stranaka i cinjenicnim navodima. pripremno rociste je izgubilo na znacaju u procesnim posledicama ). D) Izostanak s pripremnog rocista . jer zapocinje analizom rezultata koji su dobijeni na pripremnom rocistu. b) Druge. da na pripremnom rocistu zahteva placanje aktorske kaucije. jedino. on to ne moze vise da ucini na pripremnom rocistu.Ovo je centralni stadijum prvostepenog postupka. . . v) Presuda o glavnoj stvari ( meritorno resenje ).Poslednji zadatak suda na pripremnom rocistu jeste da zakaze resenjem rociste za glavnu raspravu. . onda moze da utvrdi koja ce od dokaznih sredstava koje su stranke predlozile i da izvede na glavnoj raspravi. ili ne dodje tuzilac a tuzeni zahteva da se ipak odrzi pripremno rociste.Tuzeni moze. . .ticu se utvrdjenja postojanja procesnih pretpostavki. ako je propustio da prigovore istakne u odgovoru na tuzbu ( dakle uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu. te kako je u odgovoru na tuzbu duzan da iznese i svoje procesne prigovore. i u njemu se odlucuje o glavnoj stvari. .) Glavna rasprava . pa cak i kada se odvija na nekoliko rocista. .ZNACAJ I JEDINSTVO .Kada sud utvrdi koje su cinjenice bitne u vezi spora.Kako je tuzeni duzan da se upusti u merotorno raspravljanje vec u odgovoru na tuzbu.Glavna rasprava predstavlja celinu. pa i pravna shvatanja. 69.Ovde se formira procesno gradivo. G) Odluke suda na pripremnom rocistu . ona je nistava ) . cinjenicne tvrdnje i predloge.Ukoliko na pripremno rociste ne dodje tuzeni. Dj ) Zakazivanje rocista za glavnu praspravu . postupak ce se nastaviti.Tri vrste odluka: a) Prve..koje se ticu materijalnog i formalnog upravljanja parnicom. .

.Glavnom raspravom rukovodi predsednik veca i on u tom cilju preduzima razlicite procesne radnje cije je svrha da se parnica razvija. . 86 . 3. tuzbenom zahtevu ( npr.. v) da se preciziraju i razjasne procesni predlozi. b) da se preciziraju i razjasne cinjenicne tvrdnje i da se oventualno navodi dopune. .) Rukovodjenje glavnom raspravom A) Pojam . tako i materijalnog upravljanja parnicom. daje im rec. .. a narocito dokazni...Radi rukovodjenja glavnom raspravo sud donosi resenja ( koja moze kad hoce da opozove.Stranke mogu da iznose nove cinjenice i nove dokazne predloge sve do momenta zakljucenja glavne rasprave.Predsednik veca je duzan da strankama zabrani da postavlju sugestivna pitanja ili pitanja koja se ne odnose na predmet spora.Vece ima i ovlascenje da donese niz procesnih odluka koje se ticu kako formalnog. kontradiktornosti.Materijalno rukovodjenje glavnom raspravom je upereno na raspravljanje o predmetu spora. 2. vestaka. a to ima za cilj: a) da se preciziraju i razjasne zahtevi stranka. . koji objavljuje sta je predmet raspravljanja. stara se o odrzavanju reda na raspravi. izmeni. te u sklopu toga.Na glavnoj raspravi se konkretizuju i sledeca procesna nacela: usmenosti. ).TOK GLAVNE RASPRAVE 1. da se rasprave sve vazne i sporne stvari koje su relevantne za meritorno odlucivanje.Ako je odrzano pripremno rociste.rukovodi saslusanjem svedoka. kao i o procesnim prigovorima stranka. tuzba i odgovor na tuzbu se ne iznose ponovo. . . istinitosti.) Raspravljanje na rocistu za glavnu raspravu . postavljanje pitanja strankama.. o procesnim predlozima i cinjenicnim tvrdnjama stranaka. . kao i da zakljuci sudsko poravnanje. .....Na glavnoj raspravi predsednik veca ispituje stranke.Sudija je duzan da se stara da stranke iznesu sve bitne cinjenice. vec se samo vece upoznaje sa rezultatima pripremnog rocista. ravnopravnosti.Sud resenjem usvaja ili odbija dokazne predloge stranaka ( protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba ).Formalno rukovodjenje se vrsi preduzimanjem parnicnih radnji koje uticu na vremenski razvoj glavne rasprave ( zakazivanje ili odlaganje rocista. dopuni. .Pravilo je da stranke izlazu i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora.. te da li su oni koji su izostali svoj izostanak i opravdali. spajanje ili odvajanje parnica. . B) Nacin . .Otvara je predsednik veca. i protiv njih nije dozvoljena posebna zalba. .Teziste glavne rasprave je na raspravljanju stranaka i suda o zahtevima stranaka.).Vece odlucuje o postojanju procesnih pretpostavki.On je duzan da utvrdi da li su dosla sva pozvana lica. . o bitnim spornim cinjenicama. te da se odvija ekonomicno i celishodno..Vece ima kontrolnu i korektivnu funkciju u odnosu na parnicne radnje koje je preduzeo predsednik veca... .Sud je duzan da strankama. . njihovim zastupnicima postavlja pitanja.Predsednik veca je ovlascen da van rocista za glavnu raspravu donese presudu na osnovu priznanja ili odricanja.).) Pocetak glavne rasprave .

a stranka nije prisutna. . nema punomocnika i nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o poredmetu o kome se raspravlja. te je sud duzan da drugoj strani omoguci da se izjasni o novim cinjenicama pa onda je duzan da odlozi rociste i da joj mogucnost da se pripremi i izjasni o novotama. .Sud moze da odlozi rociste kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili onda kada to nalazu drugi opravdani razlozi.Ako neka strana zloupotrebljava procesna ovlascenja. . . --> kada stranku. do odlaganja rocista dolazi kada glavna rasprava nije dobro pripremljena. .Ako je s rocista izostala samo jedna stranka.Sud je duzan da odlozi rociste za glavnu raspravu kada preti povreda nacela kontradiktornosti: a) kada utvrdi da stranke nisu uredno pozvane ili nisu dosle ali su opravdale svoj izostanak. 5. na koje nije dozvoljena zalba. tako da se nisu stekli uslovi da se ona odrzi.Glavna rasprava se zakljucuje nakon izvedenog dokaznog postupka i zavrsne reci stranka u kojoj sumiraju svoje stavove.Samo opravdan izostanak stranaka s glavne rasprave ima za posledicu da se rociste odlaze.) Odlaganje rocista za glavnu raspravu . --> kada udalji javnog tuzioca ili pravobranioca. --> kada u privrednom sporu stranke predloze sprovodjenje medijacije. a moze i udaljiti iz sudnice izgrednika. tako da se o njemu moze doneti merotorna odluka. sud resenjem izrice opomenu ili novcanu kaznu. sud raspravlja s prisutnom strankom. b) kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. . ako je potrebno da se ona licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici.Ako s rocista neopravdano izostanu obe stranke.Neispunjenje uslova za odrzanje rocista za glavnu raspravu znaci da postoji neka smetnja za dalje vodjenje postupka ili da bi njegovo odrzanje imalo za posledicu povredu nekog vaznog procesnog nacela. . smatra se da je tuzilac povukao tuzbu ( fikcija povlacenja tuzbe ).Po pravilu.Sud zakljucuje glavnu raspravu kada je stekao uverenje da je predmet dovoljno raspravljen.Ako neko narusava red. . 4.) Izostanak stranaka s rocista za glavnu raspravu. --> kada udalji punomocnika stranke iz sudnice.Stranka na rocistu moze da iznese nove cinjenice ili predlozi izvodjenje novih dokaza ( novote ) s kojima protivna strana nije imala prilike da se upozna. .Sud je duzan da odlozi rociste ako postoje smetnje u pogledu urednog zastupanja stranke ( ako ustanovi da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju te usled toga moze da nastane steta za stranku ). . 87 . . sud ce joj izreci novcanu kaznu.Zlaba protiv resenja o izricanju disciplinske mere ne zadrzava njeno izvrsenje. a istovremeno se strankama saopstava mesto i vreme odrzavanja novog rocista. koja ne prisustvuje na rocistu zastupa punomocnik. 6. sud ce odloziti rociste i dostaviti tuzenom prepis zapisnika s tog rocista.) Odrzavanje reda i odrzavanje procesne discipline na glavnoj raspravi.Odluku o odlaganju rocista donosi vece u formi resenja.Sud moze da odlozi rociste ( ne mora ): --> ako je stranka neuka. . .. .

.Sud resenjem o zakljucenju glavne rasprave nije vezan.Ratio ovakvog resenja jeste ekonomicnost.Sud ce zakljuciti raspravu kada stekne uverenje da je stvar sazrela za odlucivanje. . 88 .Glavnu raspravu okoncava predsednik veca resenjem i to saopstava ucesnicima postupka. on odmah nastavlja da raspravlja o glavnoj stvari i ne izradjuje pismeni sastav resenja kojim se odbija prigovor. b) vremenske granice pravosnaznosti presude vezuju se za ovaj procesni momenat a cinjenice koje potom nastanu nisu obuhvacene pravosnaznoscu. pa ako je o njemu odlucivao zajedno sa glavnom stvari.Moguca je i subjektivna kumulacija tuzbenih zahteva ( suparnicarstvo ) kada vise lica tuze ili budu tuzena jednom tuzbom. ima jedan tuzilac. jednan tuzbeni zahtev i jedan tuzeni. sto ima za posledicu neracionalno rasipanje vremena. 70.Parnica je po pravilu dvostranacki koncipirana. . pravilo je da o svakom zahtevu tece posebna parnica.) Spajanje parnicnih postupaka . onda ukoliko ga odbije. resenje o odbacivanju tuzbe). . g) tuzeni ne moze da podigne protivtuzbu.. .PONOVNO OTVARANJE GLAVNE RASPRAVE . tj kada je predmet raspravljen u onoj meri koja omogucuje donosenje odluke.Ako sud usvoji procesni prigovor.Stranke nemaju pravo da predlazu ponovno otvaranje glavne rasprave.Ako sud odbije prigovor. tj. .Kakvo god da je spajanje tuzbenih zahteva. tj. . .ZAKLJUCENJE GLAVNE RASPRAVE . .Izuzetno je moguce objektivno spajanje tuzbenih zahteva kada tuzilac prema tuzenom u jednoj tuzbi istice vise tuzbenih zahteva. on o tome donosi resenje (npr. . . zajedno sa glavnom stvari. pitanje.U momentu zakljucenja glavne rasprave nastaju sledeca dejstva: a) nijedna stranka ne moze vise da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze. i protiv tog resenja stranka ima pravo da izjavi samostalnu zalbu. d) tuzilac ne moze da preinaci ili da povuce tuzbu. v) stranka ne moze da zahteva iskljucenje ili izuzece sudije.RASPRAVLJANJE I ODLUCIVANJE O PROCESNIM PRETPOSTAVKAMA .U praksi sudovi koriste mogucnost da o procesnim prigovorima ( koji mogu da se izjavljuju i u fazi glavne rasprave ) odlucuju tek u presudi. . onda moze da o takvom prigovoru donese posebno resenje ili da odluku o procesnom prigovoru unese u sastav presude. cime se parnica vraca u stadijum glavne rasprave. da se stvar jos malo raspravi kako visi sud ne bi ukinuo merotornu odluku.Ako je o prigovoru raspravljao odvojeno od glavne stvari. . te moze da odluci da se glavna rasprava ponovo otvori.2 2 Ova prica moze i uz 42.Moguce je da sud raspravlja i odlucuje o procesnim prigovorima odvojeno ili zajedno sa glavnom stvari ( procenjuje sta je ekonomicnije ).

.Zakon je ukinuo mogucnost da sud ex officio odredjuje i izvodjenje dokaza koje nijedna stranka nije predlozila.Da bi sud mogao da spoji parnice.Npr. Prvi zahtev je sazreo za odlucivanje.U tom smislu.Protiv resenja o razdvajanju i spajanju parica nije dozvoljena posebna zalba. . onda mora da odgovara istini. . a premda se ZPP-om iz 2005.Moze da se desi da pred istim sudom u isto vreme tece vise parnica izmedju istih lica ( klasican primer je parnica po tuzbi.Ovaj uslov je ispunjen kada su parnice cinjenicno povezane i kada u obe parnice figuriraju ista dokazna sredstva. vec da sporne cinjenice istinito utvrdi. a takva situacija moze da nastupi prilikom objektivne kumulacije tuzbenih zahteva koji su istaknuti u istoj tuzbi. svaka istina je subjektivna. . a da bi odluka bila pravicna.ODVOJENO RASPRAVLJANJE O POJEDINIM ZAHTEVIMA IZ ISTE TUZBE ..Treba naglasiti da je sud i dalje duzan da cinjenicno stanje utvrdjuje istinito. nalaze strankama i ostalim ucesnicima u postupku da govore istinu. tacnije na njihovu subjektivnu predstavu o stvarnosti. . .Cilj gradjanskog postupka je ostvarenje materijalnopravne pravicnosti. -To su dve razlicite stvari: “istinito” znaci nacin na koji sud utvrdjuje sporne cinjenice. sud moze da donese odluku da spoji parnice.Kada ZPP iz 2005. treba da se ispune sledece pretpostavke: a) parnice koje se spajaju treba da teku pred istim sudom. a to znaci dvostruko: * da vise parnica tece pred istim subom izmedju istih stranaka. . a spojena parnica ce se nastaviti pred onim vecem koje je prvo donelo resenje o spajanju. te da o njema zajednicki raspravlja. . pravila iskustva i praske.Ljudski zakoni su samo proizvod nasih kognitivnih sposobnosti da stvorimo saznanje o realnim dogadjajima i zakonima ( Zemlja je bila okrugla i pre nego sto je covek to saznao ). premda se dokazivanja odnosi na sve bitne cinjenice. . . * isto lice je protivnik raznih tuzilaca ili raznih tuzenih. . . utvrdi da li je njegova predstava o spornoj cinjenici bliska realnom. 71.) Nacelo utvrdjivanja istine u parnicnom postupku . sud moze i da odredi razdvajanje parnica.Iz razloga celishodnosti.Isto vazi i za delatnost suda. arbitraran ) nacin. . pri cemu je nebitno u kakvim ulogama se one nalaze u razlicitim parnicama. te sud moze da razdvoji parnice i donese samo odluku o naknadi materijalne stete. te da na takav.Spajanje parnica ne utice na povecanje vrednosti predmeta spora. . a ne drugi ( npr. da je duzan da primenjuje savremena pravila nauke. a sud njima nije vezan. 89 .Ne da utvrdjuje materijalnu istinu. b) parnice trebaju da budu subjektivno povezane. . T tuzi S i zahteva iz istog zivotnog dogadjaja naknadu materijalne i nematerijalne stete. to vise ne znaci da je nacelo utvrdjenja istine bitno ograniceno.Ratio spajanja su razlozi ekonomicnosti ( smanjenje troskova i ubrzanje postupka ). i istovremena parnica po protivtuzbi ).U ovakvim situacijama. ne misli se ni na sta drugo do na njihovu subjektivnu istinu.Spajati se mogu i parnice u kojima ne sudi isto vece. ( kojim je ukinuto nacelo materijalne istine ) vise ne govori da je sud duzan da “tacno i istinito” utvrdi sporne cinjenice. .

) Zadatak dokazivanja i terminosloska razgranicenja . koje se ne dokazuju. . .) Dokazivanje 1.Dokazno sredstvo je ljudska radnja ili cinjenica koja nam pruza podatke o istinitosti o postojanju ili nepostojanju neke druge cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja. .Predmet dokazivanja moze da bude postojanje neke cinjenice. . .Postupak dokazivanja u sirem smislu obuhvata predlaganje dokaza.Smatramo da. .To su cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.Predmet dokazivanja mogu da budu sve cinjenice koje se nalaze u dispoziciji materijalnopravne norme.) Predmet dokazivanja . . na koje se ne poziva tuzeni da bi osporio osnovanost tuzbenog zahteva. kao i ocenu dokaza koju na kraju ovog postupka daje sud.Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede cinjenice na kojima zasniva svoj tuzbeni zahtev. v) Trece.Ovaj postupak obuhvata niz parnicnih radnju suda i stranaka koje su upravljene na utvrdjivanje istinitosti cinjenicnih navoda stranaka. 90 . stav da je covek smrtno bice ).Istinitost cinjenicnih tvrdnji sud proverava u postupku dokazivanja.Pojam “dokaz” se u parnicnom postupku koristi u trojakom smislu: a) Prvo. odgovoru na tuzbu ili na glavnoj raspravi. kao i njeno nepostojanje. sve do momenta zakljucenja rasprave.Pod cinjenice ne spadaju ni pravne norme.72. . . ali i sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke.Od cinjenica treba razlikovati stavove opsteg iskustva koji se ne dokazuju ( npr. da oznaci parnicnu radnju stranke koja dokazuje postojanje. . sud ne bi mogao da utvrdjuje i cinjenice od kojih ne zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. tuzeni iznosi svoje vidjenje o cinjenicama na koje se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu i nudi dokaze koji potkrepljuju njegove navode. odluku suda o izvodjenju dokaza. u ovom smislu. umetnickog i strucnog iskustva i saznanja koji se dokazuju izvodjenjem vestacenja. sam dokazni postupak. . b) Drugo.Pod cinjenicama podrazumevamo dogadjaje i stanja koji su vremenski i prostorno definisani. pa i da predlozi dokaze koji potvrdjuju postojanje tih cinjenica.Predmet dokazivanja su i cinjenice koje izlaze iz okvira raspravnog nacela.Predmet dokazivanja su konkretne cinjenice. odnosno dogadjaji ili stanja koji su prostorno i vremenski definisani. da oznaci rezultat dokazivanja.Dokazna snaga jeste podobnost sredstva dokazivanja da kod sudije stvori uverenje o istinitosti postojanja ili nepostojanja neke cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja. .U odgovoru na tuzbu. . odnosno na koje se stranke ne pozivaju. u tuzbi. te stavove naucnog. nego njih sud saznaje ex officio. . . . da oznaci dokazno sredstvo. premda su one “vazne za donosenje odluke”. 2. odnosno ne postojanje cinjenice.Predmet dokazivanja su cinjenice koje pred sud iznose stranke u okviru raspravnog nacela.

3. .Za donosenje odluke vazne su sve cinjenice kojima tuzeni osporava osnovanost tuzbenog zahteva. tek kada se stranka u ciju korist je postojanje ovakve cinjenice.Pasivno drzanje stranke ( u vezi sa priznanjem ili osporavanjem odredjene cinjenice ) moze da se tumaci na 3 nacina: * da stranka priznaje cinjenicne navode protivnika ( sistem afirmativne litiskontestacije ). . i to ili u formi podneska ili izjavom stranke na rocistu.Priznati se mogu samo cinjenice koje su za protivnika u postupku povoljne. .) Neophodnost dokazivanja .Stranka moze da prizna cinjenice izricito ili precutno.Pravilo je da se i kod anticipativnog priznanja ne izvodi dokazivanje. . .Od pravila da se priznate cinjenice ne dokazuju. predmet dokazivanja mogu da budu samo cinjenice koje su odlucne za pravnu kvalifikaciju takvog pravnog posla. odnosno one koje su za stranku koja priznaje nepovoljne.Naime. vec naprotiv.Priznanje cinjenice je jednostrana parnicna radnja jedne od stranaka kojom ona priznaje da je odredjena cinjenicna tvrdnja njenog protivnika istinita. * da sud na osnovu slobodne ocene dokaza oceni svako drzanje stranke. da li je zajmoprimac dao predmet zajma.Za donosenje odluke vazne cinjenice su one koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ( npr. . a priznanje moze da bude potpuno ili delimicno. ako cinjenice koje je tuzilac naveo u tuzbi ne protivreci predlozenim dokazima. vazne cinjenice su da li je ugovor zakljucen. sud dokaznu snagu tog priznanja ocenjuje na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja..Primena pravila o afirmativnoj i negativnoj litiskontestaciji nema nikakav znacaj.Neophodno je dokazivati i cinjenice od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki.) Kada dokazivanje nije neophodno A) Kada stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu .U prilog primeni principa afirmativne litiskontestacije govore i razlozi za donosenje presude zbog propustanja. .Priznanje moze da se da samo u toku parnice i to pred sudom. . . .Ne dokazuje se ni pravna kvalifikacija pravnih poslova. . primenjuju se opsta pravila o oceni dokaza ).Dokazuju se samo one vazne cinjenice koje su sporne. na nju u postupku i pozove ( ako se to ne dogodi. . pre nego sto se njen protivnik pozvao na njeno postojanje u postupku.Ako je priznanje dato van parnice. . kada je tvrdnja o postojanju neke cinjenice ucinjena na rocistu kome nije prisustvovala i suprotna strana.kod njega se radi o tome da stranka priznaje postojanje jedne po nju nepovoljne cinjenice. te da li je zahtev za povracaj zajma dospeo ). . 4. donosenje ove presude je moguce.Postoji i: --> Anticipativno priznanje. ako tuzilac zahteva povracaj zajma. * da stranka osporava navode protivnika ( sistem negativne litiskontestacije ). 91 . Zakon odstupa samo kada sud utvrdi da stranke priznanjem odredjene cinjenice zele da postignu cilj koji je protivan javnom poretku.

iz cinjenice. pri cemu je nebitno da li je pravna posledica nastupila prema redovnom toku stvari. . kod kojih se radi o tome da zakonodavac neoborivo vezuje nastajanje odredjenog subjektivnog prava za postojanje odredjene cinjenice. . vec ih ex officio uzima u podlogu svoje odluke ( ali je prema zakonu sud duzan da ih saopsti strankama na raspravi ). . .Od priznanja cinjenica treba razlikovati priznanje tuzbenog zahteva. a) Pravna priroda priznanja cinjenica . . . .Ovde stranka priznaje odredjenu cinjenicu kao istinitu. sud ceni na osnovu opstih pravila o oceni dokaza. .Zakonske pretpostavke se sastoje od dva cinioca: prvog.Priznanje cinjenica ne znaci i da ce sudska odluka biti u korist one stranke kojoj priznanje cinjenice ide u prilog. pa zatim osporene cinjenice. odnosno priznanje pravne posledice koju tuzilac navodi u svom zahtevu. pretpostavka odnosi na postojanje negovog pravnog stanja ili pravnog ovlascenja. cinjenice objavljene medijima. ako se ono protivi opstepoznatim cinjenicama.. .O dejstvu priznate.Ne dokazuju se ni cinjenice koje ulaze u dispoziciju norme koja sadrzi zakonsku pretpostavku. B) Kada se radi o opstepoznatoj cinjenici .Priznanje nije materijalnopravnog karatera ( jednostrana izjava volje ) jer ne proizvodi nikakvo dejstvo na nivou posledice materijalnopravne norme.Stranka koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke duzna je da dokazuje samo onu cinjenicu koja cini njen osnov. pri njenom postojanju. 92 . V) Zakonske pretpostavke . govorimo o pravnim pretpostavkama.--> Kvalifikovano priznanje. .Ako se. pretpostavlja i postojanje druge odredjene cinjenice. te kada se priznanje protivi stavovima iskustva ili istinitosti o cinjenicama do cijeg saznanja je sud dosao u nekom drugom postupku. ali istice da je ugovor raskinuo ili istice prigovor prebijanja. K ne spori da je zakljucio ugovor o prodaji.U praksi se uzima da sud o opstepoznatim cinjenicama ne izvodi dokazivanje..Predmet priznanja tuzbenog zahteva nisu cinjenice.Priznanje cinjenica nema dejstvo. s druge strane. vec tuzbeni zahtev kao takav.Stranka na cijoj strani su se stekle mane volje pri priznanju. jer sud donosi poresudu na osnovu priznanja. odnosno pravne posledice ( npr. drugog. ocem deteta koje je rodjeno u braku smatra se muz majke deteta ). Sud nije duzan da izvodi dokazni postupak u pogledu postojanja ugovora o prodaji ). jer zakonodavac.). moze ovakvo priznanje da opozove. a njihovo postojanje ili nepostojanje moze se saznati bez teskoca ( istorijski dogadjaji. ali istovremeno izjavljuje kakvo odbrambeno ili napadno sredstvo kojim tezi da odbije tuzbeni zahtev ( Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene.Priznanje cinjenice moze da se opozove u celosti ili delimicno. odnosno iz postojanja odredjene cinjenice. iz pretpostavljene pravno relevantne cinjenice ( takve pretpostavke su cinjenicne ). b) Priznanje cinjenica i priznanje tuzbenog zahteva . . . kojim se parnica okoncava.Ove cinjenice su poznate sirokom krugu ljudi.Od zakonskih pretpostavki treba razlikovati zakonske fikcije.S obzirom na mogucnost opoziva radi se o parnicnoj radnji za ciju pravovaljanost moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke.

. sto je pravicnije nego da se smisao restitucije izgubi u bezizglednom i beskrajnom dokazivanju visine stete. 6. vestaci. stranke. protivna strana moze da ospori i sam osnov zakonske pretpostavke podnosenjem dokaza koji obaraju sam osnov. b) drugo. isprave i predmeti uvidjaja. tumaci. . 93 .Zakonom je propisana mogucnost suda da odredi rok za izvodjenje odredjenog dokaza. sud polazi od opstih stavova iskustva.Odlucivanje po slobodnoj oceni je dopusteno samo ako je sud iscrpeo sva raspoloziva dokazna sredstva. ne i teret tvrdnje kolika je njena visina. --> da dokaz nece moci da se izvede u primerenom roku. .Naprotiv. a sud to moze da ucini ako se alternativno ispuni jedna od pretpostavki: --> da.) Pojam i vrste dokaznih sredstava . 73.Medjutim. kao i od rezultata sprovedenog dokaznog postupka. . .Povreda slobodne ocene suda predstavlja bitnu povredu odredaba ZPP-a zbog koje odluka suda moze da se pobija.Postoje dve vrste slucajeva u kojima se nece izvoditi dokazivanje o spornim cinjenicama: a) prvo. . K u odgovoru na tuzbu predlaze da se u postupku saslusa B kome je K ispricao da sa T nije postigao saglasnost o ceni. zakon dopusta sudu da visinu stete odredi po slobodnoj oceni ( ukoliko je dokazivanje prave stete nemoguce ili je skopcano sa velikim teskocama ). protivdokaz i dokaz o protivnom ( shodno cilju dokaza ) Primer: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene. . --> da dokaz treba da se izvede u inostranstvu. ona stranka koja iz pretpostavke izvodi neko svoje pravo dokazuje samo njen osnov. . 5. K osporava postojanje ugovora o prodaji. prema okolnostima slucaja. T u tuzbi navodi da je ugovor zakljucen u prisustvu A. dok njen protivnik osporava postojanje pretpostavke tako sto nudi dokaz o protivnom.Kod zakonskih pretpostavki.Dokazna sredstva su lica ili stvari koja omogucavaju sudu da sazna vazne i cinjenice koje su od znacaja za resenje glavne stvari.Iz razloga ekonomicnosti postupka.Cilj glavnog dokaza jeste da sud uveri u istinitost vazne cinjenice koja cini osnov tuzbenog zahteva ( iskaz svedoka A ). kada protekne rok koji je sud odredio za izvodjenje dokaza. .) Necelishodnost dokazivanja . moze da se pretpostavi da neki dokaz nece moci da se izvede.Tuzilac ovde snosi samo teret tvrdnje da je steta nastala..Dokazna sredstva u nasem pravnom poretku jesu: svedici. A) Glavni. i duzan je da svoju odluku obrazlozi. kada stranka koja je predlozila izvodjenje kakvog dokaza ne predujmi iznos koji je neophodan da bi se dokazni postupak sproveo ( tada sud odustaje od izvodjenja predlozenog dokaza ).Slobodna ocena suda o visini stete ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju.) Slucajevi u kojima se dokazivanje ne izvodi .

.. jer se ne zasniva na utvrdjenju indicija.Radi se narocito o podacima zapisanim na tonskim i video trakama. Npr: Svedok C navodi da je video A kako biciklom napusta kucu B.Dokazna sredstva predlazu stranke i to sve do zakljucenja glavne stvari. te na nacelu obostranog saslusanja stranaka. . za razliku od glavnog dokaza. 94 . stranke se sluze posrednim dokazima ili indicijama.Predlaganje dokaza. a njeme predlagac dokaza obara zakonsku prezumpciju.IZVODJENJE DOKAZA ( DOKAZNI POSTUPAK ): . V) Potpun i nepotpun dokaz ( prema rezultatu dokazivanja ) . . zapisima.. dokazi iz kojih se direktno izvodi saznanje o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme.Dokazni postupak u uzem smislu obuhvata skup pravila o parnicnim radnjama stranaka u suda kojim se uredjuje nacin na koji se izvode dokazi. kao sto su postupci u bracnim i porodicnim sporovima. . CD i komp.Kada takvo dokazivanje nije moguce. .Za odlucivanje su odlucni neposredni dokazi.Dokazni postupak pociva na dispozicionoj i raspravnoj maksimi ( sud izvodi samo dokaze koje su stranke same predlozile ). ako je pobudio sumnju u istinitost tvrdnje njegovog protivnika potrepljene glavnim dokazima.Predlagac protivdokaza je uspeo u njegovom izvodjenju. na osnovu opsteg zivotnog iskustva. .Dokaz o protivnom je takodje glavni dokaz. same stranke odredjuju cinjenice koje treba da dokazu. . upotreba ovih posrednih dokaznih sredstava je dopustena tek ako sudu i strankama ne stoje na raspolaganju neposredni dokazi. . G) Nova dokazna sredstva ( kao rezultat novih tehnickih izuma ) . za uspeh protiv dokaza. vec na oceni dokaza na osnovu primena opstih stavova iskustva o cinjenicama koje spadaju i dispoziciju norme. dokazom o protivnom muz majke deteta rodjenog u braku osporava da je dete rodjeno u braku ).Istrazna maksima i dalje vazi za neke posebne parnicne postupka. . .Po pravilu. . Npr: Svedok C navodi da je bio prisutan kada su A i B zakljucili ugovor o prodaji bicikla.U okviru dispozicionog i raspravnog nacela.Od indicija traba razlikovati prima faciae dokaz koji spada u pitanja ocene dokaza. . . . B) Neposredni i posredni dokaz ( indicija ) .Rezultat izvodjenja nepotpunog dokaza jeste uverenje suda da je ovo sto se tvrdi samo verovatno. ali iz njihovog postojanja sud moze.Cilj protivdokaza jeste da ospori i obori istinitost cinjenicne tvrdnje protivnika potkrepljene glavnim dokazom ( iskaz svedoka B ). kao i dokazna sredstva kojima se istinitost ovih cinjenica potkrepljuje.One same ne kazuju o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju materijalnopravne norme. . dovoljno je da je verovatno da tvrdnja predlagaca glavnog dokaza nije istinita. da zakljuci o postojanju takve cinjenice.Potpunim dokazom predlagac u potpunosti uverava sud u istinitost svoje cinjenicne tvrdnje.Dakle.Dokazom o protivnom stranka osporava postojanje osnova pretpostavke ( npr.

95 . i na taj nacin zakon vodi racuna da ce sud najbolje steci uverenje o dokaznoj vrednosti i snazi pojedinog dokaznog sredstva.Dokazi se izvode na glavnoj raspravi..U parnicnom postupku cesto se nude dokazi do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. jer u protivnom rizikuje da njegova tuzba bude odbacena kao neuredna. . jer dokazno sredstvo pruza malo izgleda na uspeh. . jer je cinjenicna tvrdnja koju stranka istice vec opovrgnuta dosadasnjim rezultatima dokaznog postupka. . * kada dokazni predlog ne sadrzi temu dokazivanja ( ovde se radi o tome da predlagac dokaza ne navodi vaznu cinjenicu o kojoj bi trebalo izvesti dokaz. vec samo u zalbi koja se izjavljuje protiv konacne presude. .Od principa neposrednosti u dokazivanju se odstupa u korist nacela ekonomicnosti postupka kada se izvodjenje pojedinih dokaza poverava zamoljenom sudu.Resenje suda o izvodjenju dokaza jeste resenje o materijalnom upravljaju parnicom kojim sud nije vezan.Sud je duzan da odbije izvodjenje dokaznog sredstva do kojeg se doslo na nedozvoljen nacin. . jer u protivnom rizikuje da ce sud da usled neurednosti odgovora da donese presudu zbog propustanja ili da meritorno resi spor s obzirom da medju strankama nisu sporne cinjenice. sud ce odbiti da izvede dokaz kada smatra da predlozeni dokaz nije vazan za njegovu odluku.O predlogu stranaka iz izvodjenje dokaza odlucuje sud. . .Posebno o dokazima do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. . kao sto je to neovlasceno prisluskivanje.. . .Ovde se najcesce radi o radnjama koja ulaze u bice krivicnog dela.Stoga.Po pravilu. vec i na osnovu citavog rezultata dokaznog postupka.Uloga suda.Rociste za izvodjenje dokaza . * kada dokaz cije se izvodjenje predlaze nije bitan ili pogodan za saznanje istinitosti cinjenice cije se postojanje dokazuje. * kada postoji zabrana upotrebe dokaznog sredstva. . . povreda tajnosti pisama. . a narocito ce se smatrati da predlozeni dokaz nije vazan kada: * cinjenica o cijem postojanju ili nepostojanju se predlaze dokazivanja nije bitna za odluku.Sud odlucuje koje su cinjenice bitne za odlucivanje i koji ce od dokaznih predloga koje su predlozile stranke izvesti radi utvrdjivanja istinitosti tih bitnih cinjenica. . ova resenja i ne mogu da se pobijaju posebnom zalbom. tacnije povredom neke materijalnopravne norme medjunarodnog ili unutrasnjeg prava. . vec niz cinjenica iz kojih bi tek eventualno trebalo da sazna koja bi cinjenica bila vazna za njegove tvrdnje ). . bitno je da se svi dokazi izvedu na jednom rocistu za izvodjenje dokaza.Sud je duzan da o izvodjenju svakog pojedinog dokaza donese resenje koje mora da sadrzi: spornu cinjenicu o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. .Stranke mogu da predlazu dokaze i na pripremnom rocistu i na rocistu za glavnu raspravu.Tuzilac mora da predlozi dokaze kojim potkrepljuje navode iz tuzbe..S obzirom na to da sud ceni rezultat dokaznog postupka ne samo u pogledu svakog dokaznog sredstva ponaosob.Sud ne sme da odbije izvodjenje dokaza sa obrazlozenjem da svedok nije pouzdan jer je ranije u drugim postupcima kazivao neistinu. ako se postuju nacela neposrednosti i koncentracije procesne gradje. . * kada je sud vec uveren o istinitosti cinjenice o kojoj treb da se izvede dokazivanje.Tuzeni je duzan da u odgovoru na tuzbu ponudi dokaze kojima ukazuje na istinitost cinjenica kojima osporava navode tuzioca.Sadrzina resenja o izvodjenju dokaza je znacajna zbog ocuvanja nacela kontradiktornosti i ravnopravnosti.

Kada se stranka poziva na cinjenicu cije bi postojanje trebalo da se utvrdi uvidjajem. b) Zatim se koristi uvidjaj radi razjasnjenja “neke okolnosti”. . radi se o vestacenju ili o kombinaciji vestacenja i uvidjaja.Kod razgranicenja od vestacenja merilo je rezultat dobijen upotrebom dokaznog sredstva.Uvidjaj se visi na sudu ili van njega. a vestak utvrdjuje svojstvo materijala i nacin gradnja.Pravilo je da se na duznost da se trpi uvidjaj primenjuju pravila o duznosti edicije isprava. . G) Duznost da se tvrpi uvidjaj . V) Izvodjenje dokaza uvidjajem . koje moraju da postoje u sadasnjosti ( nezamislivo je da se culno opazaju cinjenice koje su se desile u proslosti ). i ona je duzna da omoguci uvidjaj.Uvidjaj je jedino pravo neposredno dokazno sredstvo ( dokazna vrednost ogromna ). pa da bi rasvetlio okolnost od koje zavisi verodostojnost svedocenja. kada je stvar koja je predmet uvidjaja zajednicka za trece lice i stranku koja se poziva na cinjenicu koju bi trebalo utvrditi uvidjajem. B) Razgranicenje od ostalih dokaznih sredstava . kada on uskrati ili odbije da omoguci uvidjaj.) Uvidjaj A) Pojam i znacaj . a kod dokazivanja ispravama se utvrdjuje sam sadrzaj pismena.Ako strucno lice ispituje svojstva lica ( telesne povrede ) ili predmeta. .Kada je vrsenje uvidjaja u moci protivne strane..74. 96 . a izuzeci postoje u dva slucaja: --> prvom. sud vrsi uvidjaj ).Uvidjaj se razlikuje od dokazivanja ispravama u tome sto se prilikom uvidjaja culno opaza samo pismeno i njegova svojstva. . medjutim. . --> drugom. medjutim protivnik moze da odbije da omoguci uvidjaj iz istih razloga iz kojih svedok moze da uskrati svedocenje i odgovore na pojedina pitanja. a o tome ne daje nalazi i misljenje.Protivnik stranke ne moze da se prisili da trpi uvidjaj.Predmet i zadatak uvidjaja je dvostruk: a) Sud njegovim izvodjenjem utvrdjuje sporne cinjenice izmedju stranaka. a u njenoj moci je da omoguci uvidjaj. ..Uvidjaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim culnim opazanjem utvrdjuje odredjene cinjenice ili razjasnjava izvesne okolnosti.Ako vestak prisustvuje uvidjaju i daje sudiji samo obavestenja o pojedinostima predmeta ( mesto udesa ) koji sud neposredno opaza. Npr. u postupku je sporno da li je svedok s terase mogao da vidi dogadjaj o kome je svedocio. .Kada se predmet na kome bi trebalo izvrsiti uvidjaj nalazi kod drzavnog organa. radi se samo o svedoku ( npr.Treca lica nemaju duznost da dopuste vrsenje uvidjaja. duzna je da sudu omoguci vrsenje uvidjaja.Sud je duzan da stranke obavesti o vremenu i mestu izvodjenja uvidjaja kako bi mu prisustvovale. sud takvo ponasanje stranke ceni na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. .Treba istaci da se pregled i slusanje audio-vizuelnih zapisa smatra uvidjajem. kada je ono po zakonu duzno da omoguci uvidjaj. te ako unisti ili sakrije stvar koje je predmet uvidjaja. . . . i vrsi ga vece. lekar pregleda ostecengo i o tome obavestava sud ). a pod ovim treba razumeti svaku okolnost koja je od znacaja za pravilno utvrdjenje vaznih i odlucnih cinjenica ( npr. sud ce ex officio obezbediti da se izvede dokaz uvidjajem. Sudija utvrdjuje da li je zid napukao. .

tako da je na stranci koja se na nju poziva teret tvrdnje i dokazivanje da je isprava autenticna.Sudovi i notari na zahtev drzaoca privatnih isprava overavaju da je ispravu potpisao njen izdavalac.Autenticnost javnih isprava se pretpostavlja. . .) Javne i privatne isprave ( u zavisnosti ko je njihov izdavalac ) . te kao predmeti koji inkorporisu odredjeni sadrzaj predstavljaju pouzdana dokazna sredstva. priznanica. privatno pismo ).Za njihovo koriscenje u parnicnom postupku je nebitno da li je isprava sacinjena s namerom da posluzi kao dokazno sredstvo ( ugovor ) ili se slucajno koristi u parnicnom postupku kao dokaz ( npr. menica ). izvod iz maticne knjige.Dispozitivne isprave su one u koje je neposredno inkorporiran pravni akt ( testament. ugovor.75.Isprava je telesni predmet na kome su pisanim znakovima zabelezeni odredjeni podaci.) Isprava A) Pojam i znacaj .. morao bi to da dokazuje.Isprave su lisene subjektivnosti..Postoji pretpostavka da je isprava autenticna ako je autentican potpis izdavaoca isprave. 97 . . . .Sve druge isprave koje nisu javne smatraju se privatnim ispravama.Pod ispravo se smatra samo originalni predmet zapisa. privredno drustvo ili druga organizacija u vrsenju ovlascenja koje joj je povereno zakonom.) koje ovlasceni organi ( sud. a lazna je kada ne potice od lica koje je naznaceno kao izdavalac.Javnu ispravu je u propisanom obliku izdao drzavni organ u granicama svojih ovlascenja. 2. . ..).) Dispozitivne i dokazne isprave .U dokaznoj snazi su izjednacene s javnim ispravama.Isprava se smatra istinitom ( autenticnom ) ako potice od onoga koji je na njoj oznacen kao njen izdavalac. ne i njegova kopija ( osim ako je zakonom izricito odredjeno ).Od privatnih i javnih isprava treba razlikovati privatne overene isprave(legalizovane isprave ).Autenticnost privatnih iprava se ne pretpostavlja. . . .Autenticnost se odnosi samo na onaj tekst koji se nalazi iznad potpisa. dok sud ceni njenu autenticnost na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza.Dokazne isprave ne sadrze nikakav pravni akt. resenja.Ako bi potpisnik ispave tvrdio da potpis nije njegov. a to je postupak u kojem sudovi i notari overavaju da je kopija isprave verna originalu. . od legalizacije privatne isprave treba razlikovati njenu vidimizaciju. B) Vrste isprava 1. .S druge strane. ali se moze obarati svim dokazima. odnosno da izjava volje koja je sadrzana u ispravi potice od njenog potpisnika. lekarsko uverenje. vec samo obavestenje o cinjenici koja je vezana za postojanje nekog pravnog akta ( npr. .Dispozitivne javne isprave su razne odluke ( presude. sadrzina odredjenih misli. V) Istinitost isprave . . organi uprave ) donose u okviru svoje nadleznosti. .

Takodje. . suprotno volji izdavaoca. a protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. sud moze na tu okolnost da izvodi dokaze kako bi utvrdio da li su ovi navodi istiniti. b) Pribavljanje isprave od protivnika stranke koja se na nju poziva. ali ako ta stranka ne preda ispravu po nalogu suda.Dokazna snaga isprava zavisi od istinitosti njihovog sadrzaja. smatra se netacnom ( falsifikovanom ). a teret dokazivanja snosi onaj koji osporava istinitost. jer su sadrzane u javnoj ispravi.Tada sud donosi resenje kojim nalaze protivnoj strani da u odredjenom roku podnese doticnu ispravu. .Pod zajednickom ispravom se smatra isprava koja inkorporira neki pravni posao izmedju stranaka ( ugovor ). . . . onda ce sud tu okolnost ceniti slobodno. ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje stranka u parnici izvodi neko svoje pravo. v) Pribavljanje isprave od treceg lica. .Autenticnost isprave moze da bude i predmet posebne parnice koja se pokrece tuzbom za utvrdjenje istinitosti isprave. . .Ipak..da li cinjenice koje se smatraju istinitim.Kod duznosti pribavljanja ( edicije ) isprave razlikujemo 3 situacije: a) Pribavljanje isprave od stranke koja se na nju poziva.Videli smo da ZPP uredjuje samo formalnu dokaznu snagu javnih isprava ( pretpostavlja se da je istinito ono sto je u javnoj ispravi sadrzano ).Takodje. . sud moze novcano da kazni stranku koja.Isprava je istinita.Ako je naknadno izmenjen njen sadrzaj. . . ali i onaj do cijeg je zakljucenja doslo posredstvom treceg. .Resenje suda o tome da druga stranka preda ispravu se ne moze prinudno izvrsiti. .Stranka kod koje se nalazi isprava ne moze da uskrati njenu ediciju u sledecim slucajevima: * vec se sama na nju pozvala u postupku. protivnu uverenju suda. . * duzna je prema posebnim zakonskim propisima da je preda ili pokaze. porice da se isprava nalazi kod nje.Drugo je pitanje tzv.Dokazna snaga privatnih isprava u celosti podleze principu slobodne ocene dokaza. * isprava je zajednicka za obe stranke.Kod dokazne snage javnih isprava ne treba mesati njihovu formalnu i materijalnu dokaznu snagu.Pretpostavlja se da je sadrzaj javne isprave istinit ( isto vazi i za dokazne i za dispozitivne javne isprave ). G) Dokazna snaga isprava . materijalne snage sadrzine javnih isprava.Trece lice nema duznost edicije isprave.Ako protivna stranka porice da se kod nje nalazi isprava. pa se u parnici moze dokazivati da su cinjenice koje sadrzi javna isprava neistinito utvrdjene. D) Pribavljanje isprave . . . ali postoje dva izuzetka: 98 . . pod zajednickom ispravo se smatra ona koja je upravo i sacinjena u svrhu dokazivanja.Stranka je duzna da je sama podnese. .Druga strana moze da uskrati podnosenje isprave u istim slucajevima u kojima svedok moze da uskrati svedocenje ili odgovore na neka pitanja. ako njen sadrzaj odgovara realnim cinjenicama. stranka koja se poziva na ispravu moze protiv protivne strane da podigne kondemnatornu tuzbu u kojoj bi zahtevala njeno izdavanje. ali ova pretpostavka je oboriva.

V) Duznosti i prava svedoka .Uopste.Za sposobnost da bude svedok su bitne samo dve stvari: a) Lice mora da bude sposobno da svojim culima opazi cinjenicu koja se dokazuje. ali i najnepouzdanije dokazno sredstvo u parnicnom postupku ( zbog subjektivnog dozivljaja realnih dogadjaja ). .Svedok se razlikuje od vestaka.Sud moze da kazni odgovorna lica u organima ako ne postupe po resenju suda. . pa cak ni od njegove ekonomske zainteresovanosti za ishod parnice u kojoj svedoci. . .) Svedok A) Pojam i znacaj . b) Lice mora da bude u stanju da opazenu cinjenicu reprodukuje pred sudom. . . vec samo govorom iznosi subjektivno opazanje. 76. od njegove fakticke mogucnosti da ispuni zadatak. . B) Sposobnost da bude svedok .Resenje o kazni moze da se opozove ako svedok naknadno pristane da svedoci ili opravda svoj izostanak.--> kada je posebnom zakonoskom normom predvidjena njegova obaveza da odredjenu ispravu pokaze ili podnese. . jer on ne daje svoje misljenje o cinjenicama. od intelektualnog i socijalnog polozaja.Svedok je fizicko lice koje pred sudom daje iskaz o cinjenicama koje je culno opazilo.Neodazivanje pozivu ili odbijanje da svedoci povlaci i posledicu placanja troskova strankama. odnosa sa strankama. .Ako se ne odazove pozivu. a moze ga i zatvoriti dok ne pristane da svedoci ali najduze mesec dana ). niti od zdravlja ( ukljucujuci u psihicko ).Svedok je najcesce.Pravosnazno resenje kojim se trecem licu nalaze podnosenje isprave moze se prinudno izvrsiti. organizacije i preduzeca. . . .. --> kada je rec o ispravi koja je po svojoj prirodi zajednicka za trece lice i stranku koja se na ispravu poziva.Sposobnost fizickog lica da bude svedok zavisi. g) Pribavljanje isprave od organa.Svedok ima 4 duznosti u postupku: * duzan je da se odazove pozivu i da svedoci.Svedok jedino ne moze da bude ono lice koje je stranka u postupku. 99 . pre svega.Zakonodavac predvidja i mogucnost da sud novcano kazni trece lice koje nije postupilo po resenju kojim mu je nalozeno podnosenje isprave.Sposobnost da bude svedok ne zavisi niti od uzrasta.Takvu ispravu ce sud na predlog stranke ili ex officio pribaviti ( ukoliko stranka ne moze sama ).I punomocnik stranke moze da bude saslusan kao svedok. sud moze da naredi njegovo prinudno dovodjenje i izrekne kaznu do 30000 dinara ( ista kazna je i ako odbije da svedoci. . odnosno lice koje moze u postupku da bude saslusano kao stranka ( ne moze ni postupajuci sudija ). .

zanimanje i boraviste. * o cinjenicama koje se ticu rodjenja. a u suprotnom to pravo gubi.* duzan je da kazuje istinu ( lazno svedocenje je krivicno delo.Svedok iskazuje pred sudom na rocistu za glavnu raspravu ( izuzetno u svom stanu ). prenociste i izgubljena dobit ).Nakon tog izlaganja. lekari. * o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. D) Pravo svedoka na naknadu troskova . i to tako sto slobodno izlaze o cinjenicama i kojima je pozvan da svedoci. * duzan je da kazuje sve sto mu je poznato o cinjenicama o kojima treba da svedoci ( o tome je duzan i sud da ga upozori i upozna sa posledicama ).Ovaj postupak pokrece stranka. notari. koja je duzna da predlozi da se odredjeno lice saslusa kao svedok.To vazi za lica koja bi svojim iskazom povredila duznost sluzbene ili vojne tajne. . . ali propust da to uradi ne povlaci sankcije. b) Pravo na uskracivanje svedocenja. a povlaci i gradjanskopravnu odgovornost za stetu nanetu nekoj stranci zbog laznog svedocenja ). * o cinjenicama koje se tizu imovinskih odnosa uslovljenih bracnom vezom. smrti ili sklapanja braka. predsednik veca a zatim i stranke mogu da svedoku postavljaju pitanja ( nije dozvoljeno strankama da postavljaju sugestivna pitanja i pitanja koja se ne ticu teme ).Svedok ne moze da uskrati svedocenje pozivajuci se na opasnost da se izlozi imovinskoj steti u sledecim situacijama: * kada je prisustvovao zakljucenju pravnog posla kao pozvani svedok.Sud je duzan da upozori o ovome doticna lica. * kada je na osnovu posebnih propisa duzan da podnese prijavu ili da da izjavu. a ta zabrana prestaje kada nadlezni organ oslobodi to lice cuvanja tajne. * duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka ( osim ako nije zakonom oslobodjen te duznosti). b) Saslusanje svedoka .. verski ispovednici. .Svedoci se saslusavaju pojedinacno i iskljucivo usmeno. kao i o cemu svedok treba da bude saslusan.Svedok ima pravo na naknadu troskova koji su nastali time sto je pozvan da svedoci ( putni troskovi. . 100 .Sud odmah upozorava svedoka na to pravo. . . znatnoj imovinskoj steti ili krivicnom gonjenju sebe ili sebi blisko lice. v) Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja .Kao vazan razlog je exempli causa naveden slucaj u kome bi svedok odgovorom na neko pitanje izlozio teskoj sramoti. .Ako se iskazi vise svedoka ne podudaraju. troskovi ishrane. te da navede njegovo ime. .Svedok moze da uskrati odogovor na odredjena pitanja ukoliko za to postoje vazni razlozi. koje imaju: punomocnici stranaka. a) Zabrana saslusanja svedoka . G) Postupak izvodjenja dokaza svedocenjem a) Pozivanje svedoka . a svedok je duzan da odmah nakon saslusanja zahteva naknadu troskova. onda sud suocava svedoke. advokati..( prekrsenje uskracivanja svedocenja predstavlja krivicno delo i povlaci disciplinsku odgovornost odredjene profesije ).Ogranicenja.

Duznost vrsenja vestacenja obuhvata i obavezu vestaka da se odazove pozivu suda i da sudu dostavi nalazi i misljenje ( najvaznija obaveza vestaka ). . nezavisno od sporazuma stranaka ( a moze da angazuje i vise od jednog vestaka ako je bas slozeno ).Druga strana moze o takvom predlogu da se izjasni. a ako predujam nije polozen. Dj) Posebno o oceni iskaza svedoka . da li svedok cuti da iznenada postavljana pitanja. predmet i obim vestacenja.. ..Odbijanje da se vrsi vestacenje povlaci za sobom represivne mere suda prema vestaku.ZPP sadrzi nerazumno ogranicenje i zahteva od stranke da predlozi vestaka koji se nalazi na listi stalnih sudskih vestaka ( sud moze da odredi i drugo lice ). predmet spora.Ako sud utvrdi da je vestacenje slozeno i tada odredjuje vestaka sam. * kao dokazno sredstvo. kao da se radi o svedoku. predmet i obim vestacenja i rok za dostavljanje nalaza i misljenja u pismenom obliku. nacelno. da li je direktan. 77.Vestak se u parnici pojavljuje u dva vida: * kao pomocnik suda. V) Postupak odredjenja vestaka . onda sud moze da nalozi stranci koja je svedoka pozvala da mu naknadi troskove u roku od 8 dana ( na ovo se stranka moze zaliti ). .Za vestaka moze. .Primeri za objektivne kriterijume za ocenu verodostojnosti iskaza: sklad iskaza sa sipravama.O zahtevu svedoka sud odlucuje resenjem.vestak samo utvrdjuje cinjenice na osnovu posebnog strucnog znanja kojim raspolaze ( analiza krvi ).Stranka sama predlaze sudu vestaka s liste stalnih sudskih vestaka.) Vestak A) Pojam i znacaj . kao i obavezu vestaka da strankama naknadi stetu koju im je time prouzrokovao.. nuzno je da u parnici ucestvuje i vestak koji takvim strucnim ( nepravnickim ) znanjem raspolaze. ako imenovani vestak ne dostavi nalaz i misljenje u ostavljenom roku. da bude odredjeno svako fizicko lice koje poseduje odgovarajuce strucno znanje ( fizicko lice se pojavljuje na rocistu iako je pravnom licu povereno vestacenje ). .Ako se ne moze da utvrdi ili razjasni neku cinjenicu. kojim moze da nalozi da se troskovi svedoku plate iz polozenog predujma. o tome odlucuje sud. B) Sposobnost biti vestak .koje se koristi rada razjasnjenja cinjenica ( daje nalaz i misljenje ).Sud odredjuje vestacenje resenjem koje mora da sadrzi: ma i zanimanje vestaka.Premda sud ceni nalaz i misljenje vestaka slobodno. .U nasem pravu lice koje je u resenju suda odredjeno za vestaka je duzno da svedoci. 101 . . da li menja verziju dogadjaja.Pravilo je da sud odredjuje drugog vestaka. V) Duznost vestacenja i duznosti vestaka . a u slucaju nesaglasnosti stranaka. . za slobodnu ocenu dokaza ostaje malo prostora kada se radi o utvrdjenju ili razjasnjenju cinjenica koje je dao vestak primenjujuci svoje strucno znanje. . .Pravilo je da sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju.

Razlozi za oslobodjenje od duznosti vestacenja su isti oni koji se primenjuju na slucajeve u kojima i svedok moze da uskrati svodocenje. 102 .Sud mora da omoguci strankama da ravnopravno raspravljaju o nalazu i misljenju vestaka u kontradiktornom postupku.Sud je duzan da nalaz i misljenje vestaka ceni slobodno. DJ) Pravo vestaka na naknadu troskova i nagradu ( u vezi troskova sve isto kao kod svedoka ). a pod tim treba razumeti cinjenice koje vestak treba da utvrdi ili da razjasni ( zato mu se stavlja na raspolaganje predmet vestacenja ). . . b) Saslusanje vestaka . . od donosi resenje da se vestacenje obnovi ( protiv ovoga nije dozvoljena zalba ).Ukoliko sud ili stranke posumnjaju u pravilnost vestacenja ( npr. nepotpuno.Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka. ali vestak moze da se oslobodi svoje duznosti i ako postoje bilo koji drugi opravdani razlozi. .Nalaz i misljenje se dostavljaju strankama i to najmanje 8 dana pre nego sto je zakazano rociste za glavnu raspravu. .Ako sud smatra da se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim dostavljanjem nalaza i misljenja. misljenje je nejasno. . ne moze poveriti duznost vestacenja trecem licu. . sud ce naloziti vestaku da ispravi ili dopuni svoj nalazi i misljenje u odredjenom roku.Vestak je duzan da govori istinu ( lazni nalaz i misljenje su krivicno delo ). .Sud u resenju odredjuje i predmet i obim vestacenja. .. .)..Duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjasnjenje iskaza i tvrdnju iz nalaza i misljenja.Obaveza vestaka je licna.Izrada nalaza i misljenja predstavlja komplikovan intelektualni poduhvat koji bi trebalo da bude u skladu s raspravnim nacelom i principom da sporne cinjenice utvrdjuje sud. usmeno ili pismeno ( ako to ne ucini. tj.Nalaz vestaka je osnova za izradu misljenja u kome vestak razjasnjava cinjenice. G) Izvodjenje dokaza a) Nalaz i misljenje .. ne sme prima faciae da uzme cinjenice iz nalaza vestaka kao dokazane ( sto je jako cesto u praksi ). tj. . . D) Ocena dokaza .Izvodjenje dokaza vestacenjem podrazumeva i saslusanje vestaka na rocistu za glavnu raspravu ( propust ovoga predstavlja povredu nacela kontradiktornosti koja povlaci za sobom nistavost presude ). a ne vestak. .Nalaz i misljenje moraju da budu pismeno sacinjeni i obrazlozeni. to znaci da sud nije omogucio strankama da raspravljuju o rezultatima dokaza.Pravilo je da vestak na rocistu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i misljenje. te cini apsolutno bitnu povredu pravila postupka ). .Na nalaz i misljenje vestaka stranke mogu da stave primedbe. a na te cinjenice vestak primenjuje stavove i pravila svoje struke.Gradjanskopravna odgovornost vestaka prema strankama koju vestak pricini netacnim nalazom ( ako je postupao sa namerom ili grubom nepaznjom ) je deliktne prirode.

Uslov da se saslusa stranka jeste da ima ista ona svojstva koja se zahtevaju i od svedoka ( mogucnost opazanja i saopstavanja cinjenica ).Nuznost da se o bitnim cinjenicama salusaju obe strane proizlazi i iz nacela ravnopravnosti i obostranog saslusanja stranaka. stranka nije duzna da iskazuje.Za razliku od svedoka koji je duzan da svedoci. informativnim saslusanjem stranaka.Kako se parnica. ali i cinjenice kojima osporava navode svog protivnika.Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka je najnepouzdanije dokazno sredstvo ( stranke su subjektivne u svojim stvarima ).) Teret tvrdnje i teret dokazivanja .Ako je stranka parnicno nesposobna.Pravila o teretu tvrdnje regulisu nacin iznosenja cinjenica pred sud ( objektivni teret tvrdnje ).Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka ne treba mesati sa tzv. vec je njegova svrha samo da stranke razjasne sudu svoje navode ili predloge. pitanje tereta vrdnje moze i te kako da ima uticaja na ishod parnice. .Pravila o tetetu tvrdnje se ne primenjuju u postupcima u kojima vazi inkviziciono nacelo. koje nije dokazno sredstvo. . . . . te se na izvodjenje ovog dokaza supsidijarno primenjuju odredbe o svedocima. ako je njeno saslusanje moguce. * kada jedna stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazova pozivu suda. . te sud moze ( ali i ne mora ) da izvodi ovaj dokaz samo onda kada nema drugih dokaza.Sud moze da saslusa samo jednu stranku u sledecim slucajevima: * kada se uverio da jednoj stranci nisu poznate sporne cinjenice. * kada saslusanje jedne stranke nije moguce.) Saslusanje stranaka kao dokazno sredstvo A) Pojam i znacaj .Saslusanje stranaka je dokazno sredstvo putem kojeg same stranke iskazuju o bitnim cinjenicama koje su relevantne za merotorno odlucivanje. B) Izvodjenje dokaza a) Predlog stranka . . .Teret tvrdnje . kao i poredlu procesnih tereta na stranke u vezi s duznoscu iznosenja cinjenica u parnici ( subjektivni teret tvrdnje ).Svaka stranka je duzna da pred sud iznese sve cinjenice na kojima zasniva svoj zahtev. v) Dokazni postupak .Stranke se saslusavaju na isti nacin kao i svedoci. ili kada smatra da je saslusanje stranaka ipak potrebno.78. .Stranka moze da predlozi ( dakle ne moze ex officio ) da se samo ona salusa ili da se saslusaju obe stranke. b) Princip ravnopravnosti . odvija prvenstveno u okvirima raspravnog nacela. kao sto nije duzna da preduzima parnicne radnje ( ova okolnost se uzima u obzir prilikom ocene dokaza ). po ZPP-u iz 2005. 103 . 79. sud moze da odluci i nju da salusa pored zakonskog zastupnika. a sud odlucuje o tome da li ce saslusati samo jednu ili obe stranke.

Neophodnost primene pravila o teretu dokazivanja javlja se zbog toga sto pravna posledica materijalnopravne norme moze da nastupi samo ako su ispunjene pretpostavke iz njene dispozicije. .. .Stoga.Teret dokazivanja A) Pojam i zadatak .Ovakva situacija ( kao sto je to slucaj i kod tereta tvrdnje ) je samo teoretska. . . .On daje odgovor na pitanje koje dokaze je sudu duzna da ponudi stranka u parnici.Postoji subjektivni i objektivni teret dokazivanja. 104 . pogodile bi je negativne posledice pravila o raspodeli subjektivnog tereta tvrdnje ( sud bi morao da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.Ona ne sadrzi resenje za slucaj da supsumcija pod dispoziciju materijalnopravne norme ostane nejasna. . pri cemu sud nije uspeo da ostvari takav rezultat sprovodjenjem dokaznog postupka. . ne i u postupcima koji se zasnivaju na istraznoj maksimi. . kao i da se stara da stranke na glavnoj raspravi ukazu na sva dokazna sredstva. * Sud mora ex officio da utvrdi da li su ispunjene pretpostavke za primenu one materijalnopravne norme na cijoj dispoziciji tuzilac i zasniva svoj tuzbeni zahtev. pravila o teretu dokazivanja stvaraju fikciju da je rezultat dokaznog postupka postojanje ili nepostojanje odredjene cinjenice.Ako bi neka od stranaka propustila da u parnici iznese cinjenicu na osnovu cijeg postojanja izvodi odredjenu pravnu posledicu. u slucaju da odlucne cinjenice ne mogu da se dokazu. --> Sud moze da se uveri da se takva cinjenica nije desila u stvarnosti. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja.Medjutim ovakav ishod spora je samo teoretski. kada tuzilac ne iznese neku cinjenicu na kojoj temelji postojanje zeljene posledice ).Subjektivni ( formalni ) teret dokazivanja ima ulogu samo u parnicnom postupku koji pociva na raspravnom nacelu. . i to iz dva razloga: * Najpre.Za donosenje odluke u situaciji non liquet odlucujuca su pravila o objektivnom ( materijalnom ) teretu dokazivanja. sud je duzan da dokaznim postupkom obuhvati sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. parnica ce biti resena na njenu stetu. tako da je nemoguce da i sud i stranke propuste da u toku parnice raspravljaju o cinjenici koja je bitna za donosenje odluke.Tuzilac je duzan da vec u tuzbi iznese sve one cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost njegovog tuzbenog zahteva. --> Sud ne moze da stvori uverenje da li cinjenica koja podpada pod dispoziciju materijalnopravne norme zaista i postoji u stvarnosti ili ne. . .Rezultat dokaznog postupka moze da bude trojak: --> Sud moze da se uveri o postojanju cinjenice na osnovu koje stranka zasniva svoj zahtev. . s obzirom da je sud duzan da se stara da stranke na glavnoj raspravi iznesu sve bitne cinjenice i da dopune navode o svim vaznim cinjenicama.Ako stranka ne ponudi dokaz koji potvrdjuje postojanje cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje izvodi svoj zahtev. da je prestalo ili na osnovu kojih smatra da moze da uskrati cinidbu tuziocu. dok je tuzeni duzan da u odgovoru na tuzbu navede sve one cinjenice ( prigovore ) zbog kojih smatra da tuziocevo pravo nije ni nastalo. B) Objektivni teret dokazivanja .Po pravilu.

kada zakonom nije uredjena podela tereta dokazivanja.Ako postoji situacija non liquet. . . odnosno pozitivno stanje. duznik se moze osloboditi ove obaveze ako dokaze da bi stvar koja je predmet ispunjenja slucajno propala i da je on obavezu ispunio na vreme. negativne cinjenice. dovoljno je da se stranka na koju pada teret dokazivanja ogranici na jednostavnu tvrdnju da takve cinjenice u stvarnosti nema. * Trece pravilo o podeli objektivnog tereta dokazivanja glasi: ona stranka koja se poziva na izuzetak od pravila snosi teret dokazivanja za postojanje cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. . sud ce smatrati da cinjenica ne postoji ). . T je duzan da dokaze da je zakljucen kupoprodajni ugovor cije ga odredbe ovlascuju da kupoprodajnu cenu potrazuje odmah. A tvrdi da je ugovor o prodaji zakljucen s pocekom. * Drugo. . i to materijalnopravnim normama. Ako sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi ovu cinjenicu. postupa i odlucuje kao da ta cinjenica ne postoji. osim ako ne dokaze da stvar nije bila uzrok stete. mora da dokaze da je vlasnik stvari i da se stvar nalazi u drzavini tuzenog.Kod deliktne odgovornosti za stetu. ali ni i kada dokaze da je steta nastupila bez njegove krivice. T snosi teret dokazivanja i sud je duzan da odbije tuzbeni zahtev. dok stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice kojoj se sprecava nastanak ili ostvarivanje prava ili u pogledu cinjenice zbog koje je pravo prestalo da postoji. pretpostavlja se da cinjenica nije nastupila i teret dokazivanja pada na onu stranku koja iz cinjenica izvodi kakvo procesno ovlascenje. sto se odrazava na stetu jedne od stranaka u postupku. . .Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se primenjuju i kada je u pitanju dokazivanje postojanja ili nepostojanja procesnih pretpostavki. te je sud duzan da u slucaju non liquet odluci o postojanju sporne cinjenice na osnovu pravila o podeli tereta dokazivanja sadrzanih u ovim normama.Tada je njen protivnik duzan da dokazuje suprotno. U ovom slucaju.Ova pravila daju odgovor na pitanje koja od stranaka snosi rizik nedokazanosti neke od odlucnih cinjenica. . da cinjenica postoji ( ako ne uspe u tome.Npr: T tuzi A i zahteva placanje kupoprodajne cene.. . stetnik je duzan da naknadi stetu.NPR: kad poverilac zahteva naknadu stete zbog docnje u ispunjenju obaveze. odnosno da stekne uverenje o njihovoj istinitosti.Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se nalaze u nizu materijalnopravnih normi.Po pravilu.Dakle.Vlasnik opasne stvari odgovara objektivno.Non liquet situacija nastupa kada su ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje neke cinjenice ( tada sud o postojanju te cinjenice odlucuje primenom pravila o teretu dokazivanja ). a) Podela objektivnog tereta dokazivanja * Prvo. stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje tog prava. odnosno neistinitosti. . odnosno na ciju stetu ce sud da odluci kada nije u stanju da razjasni vazne cinjenice. . podela objektivnog tereta dokazivanja regulisana je zakonom. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja.Prema ZPP-u. 105 .Pravila o podeli tereta dokazivanja vaze i kada su predmet dokazivanja tzv. . . vazi Rozenbergova formula: sva stranka u postupku snosi teret dokazivanja u pogledu one cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme koja je za nju povoljna.Vlasnik stvari koji vindicira stvar. kada sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje cinjenice. .U slucaju neophodnosti dokazivanja negativnih cinjenica ( da neka okolnost nije nastupila ). .

. protivno nacelima savesnosti i postenja ).S druge strane. pravila o raspodeli tereta dokazivanja koja su sadrzana u zakonu.da ugovorom o cesiji nisu bile obuhvacene i kamate. moze da obara postojanje cesije ( protivdokaz usmeren na bazi pretpostavke ). v) Obrt tereta dokazivanja . . .Protivnik moze da podnese protivdokaz koji je usmeren na obaranje osnova pretpostavke.Od zakonskih oborivih pretpostavki treba razlikovati preasumptiones jure et de jure cije postojanje ne moze da se obara nikakvim dokaznim sredstvima ( npr: Smatra se da je uslov nastupio ako njegovo nastupanje spreci strana na ciji je teret odredjen..jemac je duzan da dokaze da je glavni duznik namirio dug.Pod osujecenjem dokaza podrazumevamo situaciju u kojoj stranka na kojoj nije subjektivni teret dokazivanja svojim cinjenjem ili necinjenjem onemoguci upotrebu nekog dokaznog sredstva protivnoj strani na koju pada subjektivni teret dokazivanja. .Ova pravila nemaju nikakav uticaj na sam materijalnopravni odnos niti na pravni polozaj njegovih ucesnika. odnosno pravnog ovlascenja (jbt) .onaj ko se poziva na zloupotrebu prava.Ali one se pomera na osnov pretpostavke.Teret dokazivanja kod zakonskih pretpostavki lezi na onoj stranci kojoj zakonska pretpostavka ide u korist. V) Sporniji primeri iz sudske prakse: * pretpostavlja se da pismeni ugovor izrazava pravu vilju ugovornih strana. a neisplacene kamate. g) Pravna priroda tereta dokazivanja . duzan je da dokaze i cinjenice na kojima se takva zloupotreba zasniva. ali i da podnese dokaz o protivnom. * ispunjenje obaveze. b) Pravila o podeli tereta dokazivanja kod zakonskih prezumpcija ( smrt naslov! ) .Npr: pravilo je da su punoletna lica poslovno sposobna. duznik. pa ako neko lice tvrdi neciju poslovnu nesposobnost. * jemstvo. treba to i da dokaze.stranka koja se poziva da je obavezu ispunila. odnosno na cinjenicu iz cijeg postojanja zakonodavac izvodi pretpostavku o postojanju neke druge cinjenice ili prava.Tako da je razdvajanje pravila o teretu dokazivanja tesko odvijivo od same materijalnopravne norme.Primeri: Pretpostavlja se da su cesiom cesionaru ustupljenje i dospele. . unisti predmet uvidjaja ). ako je tuzen za kamate. .U navedenim primerima. odredjena su prvenstveno u skladu sa idejom zakonodavca o ostvarenju ideje pravicnosti. . onda snosi i teret dokazivanja cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. jer one sadrze nista vise do iskaz kako treba odluciti u situaciji non liquet.Norme o teretu dokazivanja su procesnopravne prirode. . 106 . ali i dokaz o protivnom koji je usmeren na obaranje tacnosti pretpostavke. * zloupotreba prava. Pretpostavlja se da je drzalac pokretne stvari ujedno i njen vlasnik. * zajam/poklon/posluga. .U literaturi je sporno da li situaciju sa osujecenjem izvodjenja dokaza treba resiti u okviru pravila o oceni dokaza ili primenom pravila o teretu dokazivanja.Nase je shvatanje da bi bilo smisleno dopustiti obrt tereta dokazivanja u onim situacijama u kojima to zakon izricito ne zabranjuje i u kojima bi jedna od stranaka dolozno osujetila upotrebu nekog dokaznog sredstva ( npr.tuzilac koji tuzi za redaju ili vracanje stvari duzan je da dokaze da je ugovor pravovaljano nastao.

odnosno nepostojanju cinjenica.Sud je duzan da navede na osnovu kojih stavova iskustva je stekao uverenje da je nesto istinito. vec je i objektivizirana duznoscu upotrebe opstih stavova iskustva.UVERENJE SUDA . pri cemu iskljucuje neophodnost postojanja uverenja o istinitosti.Ovo uverenje sud stice na osnovu savesne i brizljive ocene svakog dokaza ponaosob. kontrolise da li upravo primena tih stavova iskustva omogucuje logican zakljucak o postojanju.). a slobodna ocena se narocito primenjuje i prilikom odmeravanja visine naknade stete. te se. ka o i na osnovu objektivno saznatljivih stavova iskustva drugih. a narocito nauke. jer je istina subjektivno poimanje stvarnosti svakog coveka.Slobodna ocena dokaza ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. . . tacnije na osnovu licnih opstih stavova iskustva. . u okviru zakona. postojanje cinjenice je dokazano kada sud stekne uverenje o verovatnosti njenog postojanja. .Od principa slobodne ocene dokaza treba razlikovati slobodnu ocenu suda. da preduzme pojedine parnicne radnje. a koju ne. . stvara i uverenje da je neka cinjenica istinita. .Sud moze slobodno. . .Kada sud vrednost dokaza ceni u okvirima rezultata citavog postupka.) Ocena dokaza A) Uopste .Danas se predvidja da sud odlucuje po svom uverenju koje ce cinjenice smatrati dokazinim. . . on stice uverenja o istinitosti neke cinjenice u okvirima pravila ( gore su navedena.Uverenje o istinitosti se stice kada postoji toliki stepen verovatnoce da vise ne moze da postoji razumna sumnja u suprotno. zakonodavac od suda trazi da da svoj sud o tome koju cinjenicu smatra istinitom.Dokazni postupak se okoncava tako sto sud vrsi ocenu dokaza. .Sud utvrdjuje da li rezultat izvedenih dokaznih sredstava opravdava da neka cinjenica koja je bila predmet dokazivanja moze da se smatra istinitom ili ne.Brizljiva i savesna ocena dokaza znaci da je sud duzan da svoje uverenje i istinitosti cinjenice koja je bila predmet dokazivanja formira na osnovu svog najboljeg znanja i umeca. . po zalbi. 107 . kao i stavovima nauke. njihov stav prema izvodjenju pojedinih dokaza. .Za sticanje uverenje o istinitosti cinjenica vazan je i licni utisak suda prilikom iskazivanja svedoka i stranaka. .Subjektivna teorija ( Rozenberg ) objasnjava kada se stice uverenje o istinitosti. svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata citavog postupka.Po objektivnoj teoriji ili teoriji o uverenju u verovatnost.. shodno tome. . narocito odbijanje da se da odgovor na pojedina pitanja.Premda je ocena sudije o vrednosti i dokaznoj snazi nekog dokaznog sredstva subjektivna. .Moderno procesno pravo ne poznaje vise teoriju zakonske ocene dokaza kojom je sud bio vezan cvrstim pravilima o oceni dokaza.80. . to znaci da sud uzima u obzir i sve iskaze stranaka date u postupku.Odavde proizlazi da ocena dokaza nije cisto subjektivna stvar.Primenom pravila o oceni dokaza stvara se kod sudije neophodan stepen verovatnoce da se nesto u stvarnosti zaista i odigralo. B) Nacelo slobodne ocene dokaza .Buduci da je svaka istina subjektivna. te ovom objektivizacijom omogucuje i drugostepenom sudu da.

kao i o drugim procesnim pitanjima.Sudska odluka kojom je povredjen princip slobodne ocene dokaza sadrzi apsolutno bitne povrede postupka zbog cega bi drugostepeni sud trebalo da je ukine po zalbi. .Ovaj postupak se pokrece iskljucivo po obrazlozenom predlogu stranke. B) Predlog . dokazom prima faciae olaksava se dokazivanje. odnosno da odredjeni uzrok proizvodi odredjenu posledicu i obrnuto. te zbog toga sto se u ovom postupku.Npr: za izuzece sudije je dovoljno da je verovatno da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.S vremenom dokazna sredstva mogu da budu unistena ili izmenjena.Primenom dokaza prima faciae ne menja se teret dokazivanja. . te da otkloni primenu pravila o teretu dokazivanja. na osnovu opstih stavova iskustva.Za meritorno resenje spora postoji saglasnost da treba primeniti subjektivnu teoriju. i to tako sto se iz postojanja jedne cinjenice izvodi..Ovaj postupak po svom cilju i obliku najvise podseca na postupak za odredjenje privremenih mera. kako bi rezultati dokaznog postupka mogli da se koriste u parnici. bitno za meritorno odlucivanje. dok se prilikom odlucivanja o postojanju. vec kada se resava o pitanjima dopustenosti pojedinih parnicnih radnji ili kada je rec o pitanjima koja se ticu materijalnog upravljanja parnicom ili donosenja resenja radi efikasnog sprovodjenja postupka. tako da moze da se pretpostavi da nece moci da budu izvedena na glavnoj raspravi.Uverenje o dokazanosti cinjenice ( uverenje o istinitosti ).Primena opstih stavova iskustva je od znacaja i za odredjenje stepena dokazanosti kada je u pitanju ocena tzv. dokaza prima faciae. 81. . . . . iz razloga hitnosti. V) Arbitrarnost u oceni dokaza . kao i dokaze koje treba izvesti. najcesce lanca adekvatne uzrocnosti. .To je slucaj kada se spor ne okoncava meritorno.Dokazanost u vidu stepena obicne verovatnoce je dopustena samo kada to zakon izricito predvidja.Naime.Zakljucak se izvodi na osnovu uobicajenog toka stvari. 108 .Dokaz prima faciae ima i ulogu da spreci nastajanje situacije non liquet. . vec se njime samo olaksava dokazivanje. . . njihovo izvodjenje otezano. zakljucak o postojanju i druge cinjenice. po svojoj pravnoj prirodi. odstupa bitno od nacela kontradiktornosti. te ime i prebivaliste protivnika. postignuto je kada je dostignut visok stepen verovatnoce koji se granici sa izvesnoscu ili koji iskljucuje razumnu sumnju o postojanju suprotnog.Postupak za obezbedjenje dokaza ima za predmet da se pojedini dokazi ( na predlog stranke ) izvedu van parnice. . .Arbitrarnost u oceni dokaza podlece i kontroli pred ESLJP zbog povrede prava na pravicno sudjenje. . .Postupak za obezbedjenje dokaza je.) Obezbedjenje dokaza A) Pojam .Predlog sadrzi navodjenje cinjenice koje treba dokazati. primenjuje objektivna teorija. oblik vanparnicnog postupka jer mu je svrha prevencija. odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki.

- U predlogu stranka mora da ucini verovatnim da postoji “opravdana bojazan” da dokaz nece uopste moci da se izvede ili da ce njegovo izvodjenje biti otezano. V) Nadleznost suda - Ako je parnica u toku, o predlogu odlucuje sud pred kojim parnica tece, a ukoliko postupak jos nije pokrenut, onda o predlogu odlucuje prvostepeni sud na cijoj teritoriji se nalazi stvar koju treba razgledati ili boravi lice koje treba saslusati. D) Postupak - Postupak je hitan. - Sud nije duzan da protivniku dostavi predlog za pokretanje postupka, ako postoji opasnost od odlaganja i moze i bez njegovog izjasnjavanja da odluci o predlogu. - O predlogu odlucuje sud resenjem, koje dostavlja protivniku, ali to nije duzan da ucini ako to nalaze hitnost postupka. - Protiv resenja kojim se usvaja predlog o obezbedjenju dokaza nije dopustena posebna zalba, dok bi suprotno vazilo da je sud odbio predlog. - Sud koji je obezbedio dokaze dostavlja zapisnik s rocista parnicnom sudu. - Medjutim, ako je obezbedjenje dokaza izvrseno pre pocetka postupka, pogotovo bez prisustva protivnika, a dokazna sredstva se nisu izmenila, trebalo bi izvedene dokaze ponoviti da bi se ispostovalo nacelo neposrednosti i kontradiktornosti.

82.) Prekid i zastoj postupka
- PREKID POSTUPKA - Postupak se prekida ex lege ili po odluci suda. - Ex lege postupak se prekida: a) Ako je nestala jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje parnice: * smrt stranke. * gubitak parnicne sposobnosti. * smrt zakonskog zastupnika strane ili prestanka njegovog ovlascenja za zastupanje. * prestanak pravnog lica ili zabrana rada pravnog lica. * nastupanje pravnih posledica otvaranja stecaja ili likvidacije. b) Ako je nastupila fakticka nemogucnost da se parnica dalje vodi (rat i vanredne okolnosti). - Sud moze i ne mora da prekine postupak kada: --> odluci da sam ne resava o prethodnom pitanju. --> ako stranka ne moze, usled vanrednih okolnosti, fakticki da pristupi sudu ( clan 215. ). - Odluka suda, resenje o prekidu postupka na osnovu razloga kada do prekida dolazi po sili zakona je deklarativne prirode. - Nasuprot tome, kada sud prekida postupak na osnovu clana 215. ZPP-a, njegovo resenje je konstitutivno. A) Dejstvo prekida postupka - Najvaznije dejstvo prekida ogleda se u tome da sud od momenta pravosnaznosti resenja o prekidu ne moze da preduzima nikave procesne radnje ( jer ne bi imale dejstvo ). - Zakazana rocista ne mogu da se odrze niti sud sme da zakazuje nova rocista. - Zakon pravi jedini izuzetak od zabrane preduzimanja procesnih radnji kada predvidja da sud moze da donese odluku, ako je do prekida doslo nakon zakljucenja glavne rasprave. - Parnicna radnje koju je stranka preduzela u vreme trajanja prekida postupka ne dejstvuje samo prema drugoj stranci ( relativna zabrana ), a njeno dejstvo pocinje tek kada se postupak nastavi. 109

- Stranke mogu, naravno, da preduzimaju parnicne radnje koje su upravljene na prekid postupka, odnosno nastavak prekinutog postupka. - Sledece dejstvo prekida postupka odnosi se na prekid toka rokova za izvrsenje parnicnih radnji. - Rok pocinje iznova da tece, i to nakon sto je stranki dostavljeno resenje o prekidu postupka ( dakle i za vreme dok traje prekid, stranka moze da preduzima parnicne radnje prema sudu ). - Ako je postupak prekinut zbog razloga koji se ticu samo jedne stranke ( smrt stranke ), rokovi ne teku samo prema njoj, ali teku prema suprotnoj strani.. - S druge strane, kada je razlog za prekid opsti ( rat ), rokovi ne teku prema obe strane. B) Nastavak prekinutog postupka - Postupak se nastavlja kada se ispune za to zakonom predvidjeni uslovi ili kada sud o nastavku donese resenje po zahtevu stranke. - Sud je duzan da, po sluzbenoj duznosti, nastavi postupak kada prestane fakticka nemogucnost za rad. - Po zahtevu stranke, postupak se nastavlja kada prestanu vanredne okolnosti na osnovu kojih je sud sam odredio prekid postupka. - U ostalim slucajevima, do nastavka postupka dolazi kada se steknu za to zakonom predvidjeni uslovi. - Kada je postupak prekinut zbog smrti ili parnicne nesposobnosti stranke, nastavlja se kada naslednici, staralac zaostavstine, zakonski zastupnik, stecajni upravnik il pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kada ih sud na to pozove. - Dovoljno je da naslednici obaveste sud da traze nastavak postupka, i sud je tada duzan da donese resenje o nastavku prekinutog postupka. - Ako pravni sledbenik ne izjavi da preuzima postupak ili ako se ne pojavi na rocistu i ako postoji spor o identitetu naslednika, sud ce nastaviti postupak i raspravljace samo s jednom strankom. - Kada je sud prekinuo postupak zbog prethodnog pitanja, postupak se nastavlja ex officio kada je o prethodnom pitanju pravosnazno odluceno ( moze i ranije ako vise ne postoje razlozi za cekanje ishoda resavanja prethodnog pitanja ). - ZASTOJ U POSTUPKU - Sud zastaje s postupkom iz 3 razloga: a) kada je to izricito predvidjeno zakonom: * kada se pokrene postupak za resavanje spornog pravnog pitanja pred VSS. * kada se pokrene postupak medijacije. b) kada oceni da je to celishodno. v) kada odluci da saceka ishod neke procesne delatnosti ili ishod preduzimanja neke parnicne radnje. - Sud ce zastati s postupkom kada sud ili stranka pokrenu inicijativu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti nekog opsteg pravnog akta pred Ustavnim sudom. - Do zastoja dolazi i kada se procesne radnje preduzimaju u inostranstvu. - Za razliku od prekida postupka, do zastoja u postupku uvek dolazi ex officio resenjem suda. - U pogledu dejstva, zastoj postupka se razlikuje od prekida dvojako: --> Prvo, sud moze da preduzima parnicne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. --> Drugo, zastoju u postupku nema uticaja na rokove za preduzimanje parnicnih radnji.

110

83.) Prethodno pitanje
A) Pojam i vrste - Pod prethodnim ( prejudicijelnim ) pitanjem podrazumevam pitanje o postojanju ili nepostojanju jednog subjektivnog prava ili pravnog odnosa cije resenje logicki prethodi resenju glavnog pitanja. - Prethodno pitanje je uvek: a) Pravno pitanje ( postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa ili subjektivnog prava ), a nikad cinjenicno. b) Pravno pitanje koje se postavlja in concreto u odnosu na glavno pitanje; Stoga, u prethodno pitanje ne spadaju opsta pravna pitanja, tumacenje pravnih normi i standarda. v) Prethodno pitanje se, po pravilu, javlja uvek u dispoziciji materijalnopravne norme ( pravnom osnovu ) na koju se stranka u postupku pozvala prilikom tvrdnje da joj pripada odredjena pravna posledica. - Da bi sud odlucio o pravnoj posledici koju tuzilac zahteva ( npr. placanje cene ), prethodno mora da odluci da li je ugovor punovozan ( prethodno pitanje ). - Prethodno pitanje uvek cini samostalnu pravnu celinu, tako da o njemu moze da se resava kao o glavnom pitanju u nekoj drugoj parnici ( tuzba za utvrdjenje postojanja ugovora ). - Prethodno pitanje moze da je javi i iz drugih grana prava, tako da je za njegovo resavanje, kao o glavnom pitanju, civilni sud apsolutno nenadlezan. - Primer: U, usvojenik, podnosi tuzbu protiv T, testamentarnog naslednika, i zahteva pravno na nuzni deo. T osporava da je usvojanje punovazno ( ovde je punovaznost usvojenja prethodno pitanje, i ono je upravna stvar ). B) Sistemi resavanja prethodnog pitanja - U Francuskoj vazi sistem potpune vezanosti. - Svaki drzavni organ je vezan pravosnaznom odlukom drugog drzavnog organa. - U Nemackoj vazi pravilo da svaki drzavni organ resava o prethodnom pitanju samostalno, ali samo s vazenjem za postupak u kome se ono postavi. - Sud nije vezan odlukom drugog drzavnog organa koji je u okviru svoje nadleznosti resio o prethodnom pitanju kao o glavnom. - Mesoviti sistem ( vazi kod nas ). - U mesovitom sistemu resavanja prethodnog pitanja postupa se razlicito, u zavisnosti od toga da li je nadlezani organ vec resio o prethodnom pitanju kao o glavnom u okvirima svoje nadleznosti. - I obrnuto, suprotna pravila vaze kada o prethodnom pitanju ne postoji pravosnazna odluka nadleznog drzavnog organa. a) Nereseno prethodno pitanje - Parnicni sud moze sam da resi o prethodnom pitanju, ako je ono gradjanskopravne prirode ili upravna stvar, ako o prethodnom pitanju jos ne tece parnica, odnosno ako nije pokrenut upravni postupak u kome se o prethodnom pitanju resava kao o glavnom. - Ako je parnica o prethodnom pitanju kao o glavnom pocela da tece, odnosno ako je pokrenut upravni postupak, sud moze, prema svojoj oceni, ili sam da resi prethodno pitanje ili da prekine postupak i saceka pravosnaznu odluku suda, odnosno upravnog organa. - Postupak valja prekinuti, kada se radi o slozenom prethodnom pitanju od kojeg zavisi resenje niza spornih odnosa izmedju stranaka i o kome tada nije celishodno resavati kao o prethodnom.

111

- Prema sudskoj praksi, o pitanjima koja ce ticu postojanja braka i koja ce ticu osporavanja materinstva i ocinstva, uvek se resava kao o glavnom pitanju. - Parnici sud moze da resava o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju ( izuzetak je jedino kada je krivicni postupak ranije obustavljen zbog smrti okrivljenog ). - Do prekida parnicnog postupka do donosenja odluke krivicnog suda moze da dodje i kada se tokom postupka javi osnovana sumnja da se prethodno pitanje tice falsifikovanja isprave koja je podneta na rocistu ili laznog iskaza svedoka ili vestaka koji su dati na rocistu. b) Pravosnazno reseno prethodno pitanje - Pravilo je da odluke drugih sudova i drzavnih organa ( ali ipak pogledaj kraj podnaslova! ) u kojima je reseno o prethodnom pitanju kao o glavnom pitanju vezuju parnicni sud. - Ako bi sud nanovo resavao o prethodnom pitanju koje je pravosnazno vec odluceno, to bi predstavljaju bitnu povredu odredaba ZPP-a i imalo bi za posledicu nistavost sudske odluke. - Ako bi sud pogresno uzeo da je vec pravosnazno reseno o prethodnom pitanju, to bi predstavljalo relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. - Mora se smatrati da parnicni sud nije vezan odlukama organa uprave u kojima je on resio o prethodnom pitanju kao o glavnom ( suprotno bi ukazivalo na zavisnost suda od organa uprave ). - Ako sud odluci da prekine postupak i saceka odluku upravnog organa o prethodnom pitanju, ni tada nije njom vezan, vec slobodno ceni rezultate upravnog postupka u okviru vlastitog dokaznog postupka. V) Odluka suda o prethodnom pitanju - Odluka suda o prethodnom pitanju ne ulazi u izreku sudske odluke, vec u njeno obrazlozenje. - Stoga, ona ne proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, vec ima dejstvo samo za konkretnu parnicu u kojoj je to pitanje reseno. - O prethodnom pitanju moze da se odluci i u obliku prejudicijelnog zahteva za utvrdjenje, kao i u obliku prejudicijelne protivtuzbe kada ono postoje obuhvaceno pravnom snagom presude.

84.) Presuda, pojam i vrste
A) Pojam - Presuda je odluka kojom sud sadrzinski ( meritorno ) odlucuje o tuzbenom zahtevu, kao i o ostalim trazenjima stranaka. - Presuda suda je pojedinacni pravni akt koji sadrzi obavezu i zapovest strankama za njihovo buduce ponasanje u konkretnom pravnom odnosu. - Osim o glavnom ( tuzbenom ) zahtevu, sud odlucuje presudom i o protivtuzbi, prejudicijelnoj tuzbi za utvrdjenje, kao i o prigovoru kompenzacije ( uobicajeno je u sudskoj praksi i da se odluka o troskovima donese u okvirima izreke sudske presude ). B) Vrste presuda - Uobicajena je podela presuda: a) Prema stavu suda prema tuzbenom zahtevu- presude mogu biti one kojime se tuzbeni zahtev u celosti usvaja ili one kojima se tuzbeni zahtev u celosti odbija ( mesovitom presudom sud delimicno usvaja ili delimicno odbija tuzbeni zahtev ). - Razlikovanje je vazno, jer samo na stranka koja nije uspela u parnici moze da ima pravni interes za ulaganje pravnih likova protiv presude. b) Prema vrsti pravne zastite koja se presudom pruza- one mogu biti kondemnatorne(osudjujuce), deklaratorne ( utvrdjujuce ) i konstitutivne ( preobrazajne ). 112

presudu na osnovu priznanja i presudu na osnovu odricanja. mada je i tu ponekad neophodan ovaj rok. ali to moze u pogledu svih drugih cinidbi. s jedne strane.Ovo je jedna vrsta presude u zavisnosti od vrste pravne zastite koju pruza. i presudu na osnovu propustanja.razlikujemo kontradiktorne presude.Kondemnatornom presudom sud usvaja kondemnatorni tuzbeni zahtev tuzioca i nalaze tuzenom da u korist svog protivnika izvrsi neku cinidbu ili ga obavezuje na neko necinjenje.Ove presude nemaju svojstvo izvrsnosti ( izvrsiti se moze samo odluka suda o troskovima ). paricioni rok. 113 .Pravna zastita je pruzena kada sud na trazenje tuzioca utvrdi da pravni odnos ili pravo postoji. .Ako stranka u ciju korist je kondemnatorna presuda doneta pokrene izvrsni postupak. kao i medjupresudu.Kondemnatorna presuda moze da se donese ako je cinidba dospela do zakljucenja glavne rasprave. kada je porazenom potrebno vreme da ukloni izvor buke ). tuzeni ce moci da se u tom postupku pozove na postojanje svoje protivcinidbe i uskrati izvrsenje.Osuda na cinidbu ne mora uvek da bude bezuslovna.) Deklaratorna presuda . .) Kondemnatorna presuda . npr. bilo pozitivni bilo negativni. odnosno podobna je za prinudno izvrsenje prema ZIP-u. cak i uz obavezu da tuzilac istovremeno ispuni obavezu tuzenom ili uz obavezu da stranka u ciju korist je presuda doneta najpre ispuni protivcinidbu svom protivniku.Sud moze da obaveze tuzenog na cinidbu. . a prestaje da tece ulaganjem redovnog pravnog leka ( ili istekom 15 dana ukoliko zalba nije ulozena ). . 86. .Sud ne moze da odredjuje drugaciji paricioni rok koji se odnosi na izvrsenje cinidbi koje sa sastoje od novcanog davanja. . . . .Paricioni rok je zakonski i iznosi 15 dana. s druge strane. propustanje ili trpljenje. . 85.On odlaze nastupanje izvrsnosti sudske presude ( dakle dok ne istekne ne moze se traziti izvrsenje ). g) Prema nacinu nastanka. .Ovom presudom sud usvaja deklaratorni tuzbeni zahtev kao osnovan.Kondemnatorne odluke uvek deluju inter partes.Ona proizvodi dejstvo izvrsnosti.Paricioni rok je odlozan gradjanskopravni rok. . rok u kome stranka koje je obavezana na cinidbu mora da je izvrsi ( to ne vazi ako je obavezan na necinjenje ili trpljenje. .v) Prema obimu pravne zastite. . .Ovaj rok pocinje da tece od prvog dana od dostavljanja stranci kojoj je izvrsenje cinidbe nalozeno.razlikujem potpune i delimicne presude..Svaka kondemnatorna presuda mora da sadrzi i tzv. ako nije posebnim propisom drugacije odredjeno. odnosno ne postoji.

a ostatak za nematerijalnu stetu. pri cemu zahteva 10 soma za naknadu stvarna stete.Svaka konstitutivna presuda sadrzi i implicitno utvrdjenje suda o postojanju osnova za preobrazaj prava. a ostatak za dve godine. .Delimicna presuda moze da se donese samo ako postoji mogucnost da sud tacno i precizno kvantitativno podeli procesnu gradju. pri cemu je zahtev prema C1 sazreo za odlucivanje ). nastupom njihove pravosnaznosti.Ako se tokom parnice ispostavi da je samo jedan deo zahteva istaknutog u parnici ili samo jedan od vise istaknutih zahteva postao zreo za odlucivanje. .87.) Potpuna. T tusi S za naknadu stete od 100000 hiljada. donece potpuno presudu kojom odlucuje o svim zahtevima koji su istaknuti tokom pranice. T ne osporava da su se stranke dogovorile o visini cene.Deluju uvek erga omnes. stvaraju. 114 . .Kada sud oceni da je predmet raspravljen. . da donese delimicnu presudu.Smisao za donosenje ovakve presude lezi u ostvarenju zahteva za donosenje odluke u razumnom roku ( princip ekonomicnosti ). T zahteva naknadu stete od C i C1. .Konstitutivnom presudom sud usvaja preobrazajni tuzbeni zahtev kao osnovan. v) u slucaju prostog suparnicarstva ( npr. delimicna i dopunska presuda . Sud moze da donese odmah delimicnu presudu za naknadu ocigledne stvarne stete ).Za ove presude je karateristicno da. pri cemu iznos od 4000 dinara treba odmah da plati. Tada sud donosi omah delimicnu presudu da mu ovaj plati odmah 4 soma ).) Preobrazajna presuda . .Treba istaci da se delimicna presuda u svakom slucaju procesno osamostaljuje u odnosu na ostale zahteve istaknute u parnici ( samostalna pravna sudbina u pogledu pravnih lekova i u pogledu izvrsenja ). .Donosenje delimicne presude je moguce: a) kada je istaknut jedan tuzbeni zahtev koji je kvantitativno deljiv i samo taj deo tuzbenog zahteva je postao zreo za odlucivanje ( npr: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara.Ne proizvode dejstvo izvrsnosti.Delimicna presuda A) Pojam i smisao . B) Pretpostavke za donosenje . ali i ne mora.Potpuna presuda . 88. .To ce biti slucaj kada sud stekne uverenje da su dokazane sve cinjenice iz kojih proizlazi upravo ona pravna posledica koju su stranke u svojim zahtevima istakle. . tada sud moze. menjaju ili okoncavaju odredjeni pravni odnos ili pravno stanje. b) kada postoji objektivno kumulativno spajanje tuzbenih zahteva ( npr.

ako bi kompenzacioni prigovor poticao iz istog cinjenicnog stanja ili pravnog osnova ). . medjutim. stranka moze. da zakaze glavnu raspravu ( ona je izlisna ako se dopunska presuda zahteva samo u pogledu troskova.Dopunska presuda je u odnosu na presudu koju dopunjuje samostalna. .Razlozi za diskrecionu ocenu suda ne stoje kada se npr. . ali je obavezna zbog kontradiktornosti ako se radi o necem drugom ).Odlucivanje infra petita predstavlja relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. V) Postupak za donosenje delimicne presude .Ako predlog stranke ne bude usvojen. V) Odnos izmedju predloga za donosenje dopunske presude i zalbe . . ali i cinjenicu da li je deo ili jedan od vise istaknutih zahteva sazreo za odlucivanje.g) u slucaju tuzbe i protivtuzbe ( delimicna presuda se moze doneti bilo da je sazreo zahtev za odlucivanje po tuzbi ili protivtuzbi ).Kada donese delimicnu presudu.Kada sud nadje da je predlog za donosenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan. d) u slucaju tuzbe i kompenzacionog prigovora. odnosno povuce tuzbu u delu tuzbenog zahteva. sud ne deli procesni materijal. . .Sud moze. kada sud nadje da je tuzbeni zahtev sazreo za odlucivanje ( ovde. medjutim. ali i ne mora. . . vec propusta da u celosti odluci o tuzbenom zahtevu ili o svim zahtevima koji su stavljeni u postupku.Po pravilu. . B) Pretpostavke i postupak za donosenje . vec je stranka duzna da predlozi dopunu presude. delimicna presuda se donosi po diskrecionoj oceni suda koji utvrdjuje da li su se stekli uslovi.Sud moze da donese ovu presudu samo ako je previdom odlucio infra petita ili ako je propustio da odluci u potpunosti o troskovima postupka.Kada se zalilac na presudu zalio samo zbog toga sto je prvostepeni sud odlucio infra petita. ako nadje da je predlog za dopunu presude osnovan.Dopunska presuda A) Pojam i smisao .Rok u kome moze da se zahteva donosenje ove presude je ogranicen na 15 dana od dana prijema presude kojom nije odluceno o delu ili svim istaknutim zahtevima. e) ako tuzeni prizna deo tuzbenog zahteva ili se tuzilac odrekne dela tuzbenog zahteva. pa je sud duzan da donese delimicnu presudu. 115 . nije moguce doneti delimicnu presudu. konacna. u pogledu zahteva o kome nije odluceno. da pokrene novu parnicu. sud ne odlucuje i o troskovima spora ( oni se obracunavaju prema konacnom ishodu parnice ). odbacice ili odbice predlog resenjem ( nezadovoljna stranka ima pravo na posebnu zalbu ). tuzilac odrekne tuzbenog zahteva u jedom delu. takva zalba ce se smatrati predlogom da se donese dopunska presuda ( na ovaj nacin se ne prekida litispendencija ). .Dopunska presuda ne sledi ex officio. dj) ako su parnice spojene radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. .Dopunska presuda je vrsta delimicne presude.Stranka o cijem zahtevu nije odluceno moze da bira da li ce da zahteva donosenje dopunske presude ili da izjavi zalbu protiv presude ( moze i jedno i drugo ).

.Presuda na osnovu propustanja je nov procesni institut u nasem pravu i veoma je kritikovan. . . dakle. ali podrazumeva se ). . A) Opsta razmatranja .Upravo mogucnost donosenja presude zbog propustanja cini posredan pritisak na tuzenog da aktivno ucestvuje u postupku.Sud je duzan da ispita: da li cinjenice na kojima se zasniva tuzbeni zahtev nisu protivne dokazima koje je tuzilac podneo uz tuzbu ili ili opstepoznatim cinjenicama. vec njih samo pogadjaju procesni tereti ( dakle sud ne moze da natera stranku da preduzme neku parnicnu radnju.Nacelo efikasnosti postupka i donosenja odluke u razumnom roku zahtevaju da se neopravdana prekluzija stranka sankcionise. da li osnovanost tuzbenog zahteva proizlazi iz cinjenica koje su navedene u tuzbi. . . on to mora da ucini pozivajuci se na cinjenice i nudeci dokaze. B) Ratio .Presuda zbog propustanja moze da se donese samo ako su ispunjeni: a) Procesnopravni uslovi . i ne otkloni taj nedostatak ). .U parnicnom postupku. .Kada tuzeni de da odgovor na tuzbu u roku od 30 dana od njenog prijema. . - 116 .Donosenje presude zbog propustanja ima smisla.Za donosenje presude zbog propustanja moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke koje se ticu dopustenosti tuzbe ( ovo nije zakonom izricito predvidjeno.Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene. vec jedino pasivna stranka moze na snosi negativne posledice nedelovanja ). b) Materijalnopravni uslovi . sud ce smatrati da odgovor na tuzbu nije ni podnet.) Presuda zbog propustanja ( kontumaciona presuda ) U presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parnicnih radnju stranka spadaju presude koje se donose samo na osnovu cinjenicnih navoda jedne od stranka ( ovde spada i ova presuda ). samo u sistemu sa obaveznim advokatskim zastupanjem i u drzavi koja finansijski moze da pomogne zastupanje stranaka putem advokata koje za njegovo angazovanje nemaju sredstava ( sto u Srb nije slucaj ).Donosenje tuzbe zbog propustanja znaci i osnazenje principa afirmativne litiskontestacije.89. stranke nisu duzne da preduzimaju procesne radnje. .Pasivno drzanje tuzenog ( ili pausalni odgovor ). zakon zadrzava postulacionu sposobnost i za sasvim neuke parnicno sposobne stranke. V) Pretpostavke za donosenje . sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu ( isto vazi i ako je tuzilac podneo tuzbu mesno nenadleznom sudu.Ako tuzeni i ospori tuzbeni zahtev. sto stvara uslov za donosenje presude zbog propustanja.Istovremeno. . znaci fikciju da tuzeni priznaje navode tuzioca. .U suprotnom.Ovi uslovi se odnose na osnovanost tuzbenog zahteva. sud moze da donese presudu zbog propustanja.Jasno je da nuznost odgovora na tuzbu zahteva i odredjeno pravnicko znanje.

nakon sto se ona dostavi tuzenom. . te bi zbog svega toga primenu ove odredbe trebalo zanemariti ). sud zakazuje pripremno rociste na kome tuzilac moze da preinaci tuzbu. tuzeni ne bi mogao u roku za koji je sud odlozio donosenje presude zbog propustanja da ospori tuzbeni zahtev odgovorom na tuzbu ( po meni glupo! ). jer se ona donosi bez odrzavanja rocista. . .Ova presuda ne moze da se pobija zbog pogresno i nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. sud ne moze da donese presudu zbog propustanja.Sud moze i delimicno da usvoji tuzbeni zahtev i u delu u kome usvaja tuzbeni zahtev da donese presudu zbog propustanja.Naime.Tuzeni protiv koga je doneta presuda zbog propustanja moze da zahteva vracanje u predjasnje stanje. predvidja se da za slucaj da tuzba nije konkludenta. . . a da ostatak tuzbenog zahteva odbije kao neosnovan. . ali se zna da mu je otposlata. zahteva i i njegov pristanak ( a ovde toga nema. ako ne postoje dokazi da je tuzenom tuzba uredno urucena. E) Pravni lekovi . jer fikcija priznanja istinitosti cinjenica (usled pasivnosti tuzenog) vazi samo u pogledu onih cinjenica koje su navedene u tuzbi. Dj) Oblik i dejstvo . .Do odlaganja moze da dodje i kada sud smatra da je neophodno da utvrdi da li je tuzbeni zahtev protivan javnom poretku. . prirodne katastrofe ). vec i da povlaci za sobom i prekluziju. --> ne smeju da postoje opstepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da je tuzeni bio opravdano sprecen da podnese odgovor na tuzbu ( npr. 117 .Poznato je i da preinacenje tuzbe. odnosno ne smeju da se steknu sledeci uslovi: --> tuzba mora uredno da bude dostavljena tuzenom i u njoj moraju da budu navedene posledice propustanja dostavljanja odgovora na tuzbu. zakon sadrzi i jedno neodrzivo resenje. --> donosenje ove presude je iskljuceno u bracnim. .. .Ovu presudu donosi sudija pojedinac ili predsednik veca.Ovi uslovi podrazumevaju da je sud duzan da ispita da li cinjenice koje su navedene u tuzbi ulaze u dispoziciju upravo one materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi trazenu pravnu posledicu.Naime.Presuda zbog propustanja ima dejstvo izvrsnosti i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.Ovakvo resenje je jako lose. . a ne i u pogledu procesnih nedostataka ili u pogledu konkludentnosti tuzbe. v) Posebni uslovi ( smetnje ) .Za donosenje presude zbog propustanja moraju.Ova presuda ima oblik kao i svaka druga kontradiktorna presuda. a sud u obrazlozenju navodi samo razloge kojima se rukovodio za donosenje ove vrste presude. sud moze i da odlozi donosenje presude ( max 30 dana ). --> tuzbeni zahtev ne sme da se odnosi na raspolaganje koje je protivno javnom poretku. .Ako to nije slucaj.Sud je duzan da ex officio donese presudu zbog propustanja kada se steknu uslovi.U vezi donosenja presude zbog propustanja. te da protiv presude izjavi zalbu. . paternitetskim i maternitetskim sporovima.Medjutim. G) Postupak za donosenje presude zbog propustanja .Iz ovog proizlazi da propust tuzenog da se izjasni na tuzbu ne stvara samo fikciju da on priznaje cinjenicne navode tuzioca kao istinite.

. . pa i procesne prevare suprotne strane. odnosno odricanja. . . . prinude ili zablude. v) da je izjava o priznanju ili odricanju od tuzbenog zahteva dopustena. duzan je da. odnosno presudu na osnovu odricanja. odnosno odricanja ( tako da prakticno nema vremena stranka da opozove izjavu ). stranka nece moci lako da je opozove. .I tuzilac i tuzeni mogu da opozovu svoje izjave o priznanju.Kod priznanja tuzbenog zahteva tuzeni izjavljuje da je zahtev tuzioca istaknut u tuzbi na zakonu osnovan.Zakon predvidja da za odricanje od tuzbenog zahteva nije potreban pristanak tuzenog.Protiv ove presude mogu da se izjave i svi vanredni pravni lekovi. nije osnovan. donese presudu na osnovu priznanja. medjutim. a ne smeju da budu ni vezane ni za kakav rok ili uslov ( u protivnom su nepunovazne ). odnosno o odricanju sve dok sud ne donese presudu. bez obzira sto bi on na osnovu iznetih cinjenica bio drugog uverenja o osnovanosti tuzbenog zahteva. priznanje i odricanje od tuzbenog zaheva se odnose na sam tuzbeni zahtev. .Izjave treba da se saopste izricito i jasno. te da suprotna strana nije adresat ovih procesnih radnji i da za njih ne mora da zna.Sud je vezan priznanjem ili odricanjem od tuzbenog zahteva. zbog fikcije o istinitosti cinjenicnih navoda tuzioca.Radi se o jednostranim procesnim radnjama.. medjutim. odnosno da tuzilac izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. . da zakljuci raspravu i donese presudu na osnovu priznanja.Za punovaznost izjave o priznanju i odricanju od tuzbenog zahteva potrebno je da se steknu sledeci uslovi: a) da tuzeni izjavi da priznaje. G) Dejstvo priznanja i odricanje od tuzbenog zahteva . B) Pojam i pravna priroda .Odricanjem od tuzbenog zahteva tuzilac izjavljuje da njegov zahtev.) Presuda na osnovu priznanja i odricanja A) Uopste . zahtev za ponavljanje postupka ne bi mogao da se zasniva na novim cinjenicama i dokazima.Stoga.Posledica priznanja. 118 . odnoso odricanja od tuzbenog zahteva jeste donosenje presude na osnovu priznanja. . moze da se poziva da je do propustanja doslo usled pretnje. .Priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva moze da bude potpuno ili delimicno.Za razliku od priznanja cinjenica u postupku.U zalbi.Ako je izjava data na raspravi. odmah nakon sto je primio izjavu. koji je istaknut u tuzbi. b) da su ispunjene sve procesne pretpostavke za preduzimanje takvih dispozicionih parnicnih radnji. jer je sud duzan. . po sluzbenoj duznosti.Jednostranost ovih procesnih radnji znaci da se one izjavljuju sudu. 90. V) Izjava i opoziv .

Sud ce moci da odbije donosenje ovih presuda jedino u slucaju ako utvrdi da se priznanje. protivno zakonu odbio da donese ovakve presude. . .Izuzetno. .. sud moze. D) Pravni lekovi .Presuda na osnovu priznanja i odricanja proizvodi dejstvo kao i svaka druga maritorna presuda. jer se njome ne odlucuje o celokupnom tuzbenom zahtevu. osim onih koji se odnose na postojanje novih cinjenica i dokaza. sud je duzan da obustavi svako dalje raspravljanje o spornoj stvari. ako smatra da je neophodno da se obavesti da li je preduzimanje ovih dispozicionih parnicnih radnji stranaka protivno javnom poretku.Ove presude jesu konacne merotorne presude. ali i zbog toga sto su izjave date u zabludi. nastavlja se redovni parnicni postupak.Medjutim. vec samo razloge koji opravdavaju donosenje ovakvih presuda.) Medjupresuda.Npr: Po tuzbi T protiv S za naknadu stete.Medjupresuda A) Pojam i znacaj . S osporava da je uopste pricinio stetu T. . usled pretnje ili prevare. konacna presuda . . jer stranke ovim parnicnim radnjama disponiraju samim tuzbenim zahtevom.Obe vrste presuda mogu da se pobijaju zalbom samo zbog postojanja bitnih povreda odredaba ZPP-a. . kod medjupresude se radi o tome da se tuzbeni zahtev dela kvalitativno. ako su ispunjeni sledeci uslovi: a) da je tuzbeni zahtev osporen i po osnovu i visini. iz razloga celishodnosti. stranke bi imale pravo na posebnu zalbu. . b) da je tuzbeni zahtev upravljen na davanje bilo novca bilo druge vrste zamanljivih stvari. za razliku od delimicne presude kod koje se tuzbeni zahtev cepa kvantativno. . .I medjupresuda je vrsta delimicne presude.Ako tuzeni ospori tuzbeni zahtev po osnovu i visini. . da donese medjupresudu.Ako bi sud. kada ih obrazlaze. odnosno odricanje ticu predmeta spora kojima stranke ne mogu slobodno da raspolazu. . o to na njegov pravni osnov i visinu. sud ne iznosi utvrdjeno cinjenicno stanje.Ako i drugostepeni sud takodje ima misljenje da se nisu stekli uslovi za donosenje ovih presuda. v) da je kvalitativna podela na osnov i visinu tuzbenog zahteva moguca i smislena. 91.Medjutim. .Nakon izjave o priznanju.Stoga. g) da je stvar u pogledu osnova sazrela za odlucivanje. ove presude ne mogu da se pobijaju zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. . sud moze i da odlozi donosenje ovih presuda. te je zbog toga za njeno donosenje potrebno da su ispunjeni i svi drugi procesni uslovi koji se ticu donosenja presude. .Ove presude ne mogu ni da se pobijaju zalbom zbog pogresne primene materijalnog prava.Revizija protiv ovih presuda moze da se izjavi samo zbog postojanja bitnih povreda ZPP-a. odnosno odricanju.Predlog za ponavljanje postupka moze da se podnese iz svih razloga. te da 119 .

Ne bi bilo u skladu s principom ekonomicnosti postupka da sud izvodi dokaze o postojanju stvarne stete.Sud mora da utvrdi i da li je steta uopste nastala.Ako se tuzani poziva da je potrazivanje tuzioca prestalo kompenzacijom.Medjupresuda stice svojstvo formalne pravosnaznosti.Pravilo je da sud. .za nju nije odgovoran.) Donosenje i objavljivanje presude .Donosenje presude je postupak formiranja volje sudije pojedinca ili veca u pogledu osnovanosti tuzbenog zahteva. 120 . prilikom odlucivanja o osnovu tuzbenog zahteva.Medjupresudu donosi sud po sopstvenoj inicijativi.Zato je to psihicki postupak sudije kojim se formira njegov stav prema osnovanosti tuzbenog zahteva. tako da.Medjupresuda je samostalna.Cak i ako utvrdi sud da postoji podeljena odgovornost stetnika i ostecenog. . vec tuzbeni zahtev odbija u celini kao neosnovan.Konacnom presudom se okoncava prvostepeni postupak u onom delu u kome je odluceno o tuzbenom zahtevu ili pojedinacnim zahtevima. ako ne postoji deliktna odgovornost S.Konacna presuda . pored potpune presude kojom je obuhvacen celokupni tuzbeni zahtev ili svi istaknuti zahtevi. . mora da utvrdi postojanje svih cinjenica koje ulaze u duspoziciju materijalnopravne norme na ciju primenu se tuzilac poziva.I postupak vecanja i glasanja je cisto interni postupak ( takodje nesaznatljiv sva za treca lica ). nakon njene pravosnaznosti. dok medjupresuda ne postane pravosnazna. odnosno pravnog posla. . B) Razgranicenje osnova i visine . . . ne moze da stekne dejstvo materijalne pravosnaznosti.Nakon pravosnaznosti medjupresude. 92. jer je vezan medjupresudom. pri cemu ce se o srazmeri podeljene odgovornosti izjasniti u delu postupka po visini tuzbenog zahteva. moze da donese medjupresudu.Misljenja smo da pravo stranaka da od suda zahtevaju donosenje medjupresude ili delimicne presude proizlazi iz njihovog prava na tuzbu.Medjupresuda je obavezujuca za sud koji ju je doneo. .Ako sud nadje da ne postoji pravni osnov tuzbenog zahteva. ne odlucuje medjupresudom.U navedenom smislu.Zbog pravne izvesnosti.Po svojoj prirodi. jer i ova cinjenica spada u dispoziciju materijalnopravne norme koja sankcionise deliktnu odgovornost tuzenog. jer odlucuje o postojanju ili nepostojanju prava. izgubljene dobiti i nematerijalne stete. . V) Priroda i dejstvo medjupresude . ako ih je bilo vise. . . zakon nalaze da sud zastane s postupkom o iznosu tuzbenog zahteva. moze da se pobija svim redovnim i vanrednim pravnim lekovima. . u pranici ne moze vise da se otvara pitanje postojanja pravnog osnova tuzbenog zahteva. to ne bi bila prepreka za donosenje medjupresude. znacaj konacne presude. ima i delimicna i dopunska presuda. ali buduci da ne resava spor u celini. . i to tako kao da visina zahteva nije sporna. medjupresuda je deklaratorna. . rukovodeci se razlozima celishodnosti. sud nastavlja dalje da raspravlja samo o visini tuzbenog zahteva. . G) Postupak .

. .Nakon zakljucenja glavne rasrpave predsednik veca cita izreku presude i ukratko je obrazlaze.Obrazlozenje presude mora da sadrzi sledece: a) zahteve stranaka koje su iznele tokom postupka. .SADRZINA PRESUDE . . v) dokaze cije su izvodjenje stranke predlozile. .Kada sud odlozi donosenje presude.Znacajan deo obrazlozenja presude otpada na utvrdjenje cinjenicnog stanja. 121 . zatim paricioni rok. kao i razloge zbog kojih su oni odbijeni. i resenja o odbijanju procesnopravnih prigovora ako je sud ustanovio da nisu osnovani. . . ako sud nadje da je tuzbeni zahtev makar delimicno osnovan. g) resenja o troskovima postupka. .Prema strankama presuda pocinje da proizvodi dejstvo od momenta kada im je dostavljena.Vazno je istaci da je momenat zakljucenja glavne rasprave odlucujuci i za vremensko vazenje pravosnaznosti presude.Sud je duzan da pismeno izradi presudu u roku od 8 dana od donosenja.Presuda postoje dostupna znanju stranaka i trecim licima tek od momenta kada je objavljena. b) cinjenicne navode stranaka na kojima su one i zasnovale svoje zahteve. ali u slozenijim slucajevima njeno donosenje moze da se odlozi za rok od 8 dana ( medjutim prekoracenje roka ne povlaci nikakve pravne posledice ). vec strankama i drugim ucesnicima dostavlja pismeni otpravak presude. i tu javnost ne moze da se iskljuci ( za izreku ). izreke i obrazlozenja. i tek od tog momenta postaje obavezujuca za sud. . priznanja.. . g) odluku suda o procesnopravnim prigovorima.Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda. v) odluka o prejudicijalnim zahtevima za utvrdjenje. dok u slozenijim slucajevima rok je 15 dana ( instruktivni rokovi ). . . ona postaje perfektan pravni akt koji sud ne moze vise da izmeni i koji je za njega vezan. tj. odricanja. pocinje da tece rok za zalbu. na iznosenje razloga zbog kojih se sud uverio u istinitost tvrdnje da neka cinjenica postoji ili nepostoji. ne objavljuje je. kada je sud resio da o njima odlucuje zajedno sa glavnom stvari.U izreku presude se unosi: a) odluka o usvajanju ili odbijanju tuzbenog i protivtuzbenog zahteva.Presude na osnovu propustanja. .Objavljivanje presude je akt kojim presuda napusta internu sferu suda i postaje saznatljiva i dostupna strankama i trecim licima. . b) odluka o prigovoru kompenzacije.Pismeni otpravak presude se sastoji od uvoda ( rubruma ). d) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. te da ponovo otvori glavnu raspravu.Sve dotle postoji samo nacrt presude i sud moze da izmeni njen sadrzaj li da zakljuci da stvar nije jos dovoljno raspravljena. a pobednik u sporu od tog momenta moze da zahteva i odredjivanje prethodnih mera. .Presuda se donosi neposredno posle zakljucenja glavne rasprave.Od momenta objavljivanja presude. kao i presudu bez odrzavanja rasprave donosi sudija pojedinac u toku pripreme glavne rasprave ili na pripremnom rocistu za glavnu raspravu.Od momenta dostavljanja presude strankama. kao i razloge kojim se rukovodio povodom odlucivanja.

Nepostojece presude su pravni nullum tako da nema mogucnosti niti potrebe da se njeni nedostaci otklanjaju pravnim lekovima. .Poslednji deo obrazlozenja se sastoji od supsumiranja ( sudski silogizam ) cinjenicnog stanja pod konkretnu apstraktnu materijalnopravnu normu i izvodi zakljucak o postojanju ili nepostojanju odredjene pravne posledice. .Predsednik veca ili sudija pojedinac mogu da izvrse ispravku presude u svako doba. . . po pravilu. ali pod prinudom. po svojim spoljasnjim svojstvima. i to ispravljanjem presude. kao i o onim koje su nastale tokom pismene izrade presude. po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke. ali cija sadrzina ne moze vise da se utvrdi ( npr.Medjutim. . sud navodi kako je cenio rezultat dokaznog postupka ( navode se i razlozi zbog kojih je sud odbio pojedine dokazne predloge stranaka ).Nepostojeca presuda je ona presuda koja po svojim spoljnim obelezjima ne ispunjava uslove da bi mogla uopste da se smatra sudskom odlukom.Sud utvrdjuje koje su cinjenice i zbog cega nesporne. g) presude koje nisu objavljene ili ciji pismeni otpravak nije dostavljen.Ispravljanje presude je vazno. . b) presuda doneta protiv stranke koja ne postoji.Nistave su sledece presude: a) presuda doneta krsenjem pravila medjunarodnog prava o jurisdikcionom imunitetu. . . vec organ uprave. jer stranke. . i to za svaki slucaj njene ispravke.Najzad.Trebalo bi usvojiti resenje da rok za ulaganje pravnog leka pocinje teci tek od dostavljanja resenja o ispravljanju presude.Radi se o onim greskama koje su nastale tokom donosenja presude. a u postupku po reviziji uopste ne mogu da se pozivaju na pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje.Ispravljanje presude se vrsi u formi resenja koje se unosi u izvornik presude i koje se dostavlja strankama ( protiv ovog resenja moze da se izjavi posebna zalba ). zbog pozara u sudu ). u postupku po zalbi ne mogu da iznose nove cinjenice. b) presude koje nije donelo lice koje je po zakonu ovlasceno da vrsi funkciju sudije. . jer se ne moze postaviti siguran kriterijum za razgranicenje situacija u kojima stranka nije imala nikakvu sumnju u stvarni sadrzaj presude.. . ispravljanje i dopuna presude . 122 . . d) presude koje su objavljene i pismeni otpravak izradjen.) Nedostaci. sva obelezja sudske presude. v) presude koje je doneo sudija. presude na osnovu odricanja i priznanja. . ovakva presuda sadrzi procesne nedostatke takvog graviditeta. g) presuda koja obavezuje na cinidbu koja je nepoznata nasem pravnom poretku. da joj se ne mogu priznati pravna dejstva presude. a to su: a) presude koje uopste nije izrekla sudska vlast.Minorni nedostaci ( ocigledne omaske u pisanju ili racunanju ) u sudskoj presudi uklanjaju se bez ulaganja pravnih lekova.Presuda bez dejstva ( nistava presuda ) ima. 93. v) presuda doneta bez tuzbe ili nakon sto je tuzilac povukao tuzbu.U skracenom obliku se obrazlazu presude zbog propustanja. a zatim konstatuje koje su sporne i koje dokaze je izveo radi utvrdjenja istinitosti spornih cinjenica.

strankama stoji na raspolaganju zahtev za ponavljanje postupka. .d) presuda cija je izreka nerazumljiva ili protivrecna sam sebi tako da nije podobna za izvrsenje.Deo izreke presude u kome se odlucuje o troskovima postupka se smatra resenjem. ali i za materijalnu pravosnaznost. ali dostavljanje je obavezno ako je: a) protiv resenja dopustena zalba. medjutim ovim resenjima sud nije vezan. g) Resenja o materijalnom upravljanju postupkom: ovim resenjima sud upravlja parnicom radi njenog ekonomicnog i celishodnog odbijanja. . podobna su samo za formalnu pravosnaznost. po pravilu.) Resenje A) Pojam i vrste . . b) Resenja kojima se odlucuje o procesnim pretpostavkama: kada sud nadje da postoje neotklonjive procesne smetnje za vodjenje spora odbacice tuzbu resenjem. sud tokom postupka odlucuje o procesnopravnim pitanjima. . 94.Resenje se po pravilu ne dostavlja strankama. . takva resenja su obavezujuca. .Druga resenja kojima se postupak okoncava ( npr. . . .Sud moze da donese resenja na rocistu i van njega. i one su podobne za formalnu pravosnaznost. i to u parnicama zbog smetanja drzavine i u postupku izdavanja platnog naloga.Nedostaci u ovakvim presudama se otklanjaju redovnim i vanrednim pravnim lekovima.Resenje je vrsta sudske odluke kojim.Samo izuzetno se resenjem odlucuje o tuzbenom zahtevu. . ma koliko bili znacajni. .Ostali nedostaci u presudi.Resenja kvalifikujemo u sledece grupe: a) Resenja kojima se postupak okoncava: ovim resenjem sud konacno odlucuje o zahtevima stranaka za pravnu zastitu ( npr. v) Resenja o daljem toku parnice: kada drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu i vrati je prvostepenom sudu na ponovno resavanje. v) kada to zahteva upravljanje parnicom.Nistave presude nisu bez dejstva. dj) preobrazajna presuda kojom se uredjuje pravni odnos koji ne postoji izmedju stranaka ( npr. resenje o okoncanju postupka zbog povlacenja tuzbe ) podobna je samo za formalnu pravosnaznost.Resenja suda kojim on odlucuje o otklonjivim procesnim smetnjama ( npr.Ova resenja su podobna i za formalnu i za materijalnu pravosnaznost. .Prema strankama resenje proizvodi dejstva od momenta kada je objavljeno.Ovakvo resenje je podobno za formalnu pravosnaznosti. te ne mogu da steknu svojstvo formalne pravosnaznosti. B) Donosenje i dostavljanje resenja . od momenta dostave.U slucaju narocito teskih povreda u postupku. b) na osnovu resenja moguce da se zahteva izvrsenje. ne sprecavaju da presuda stekne formalnu i materijalnu pravosnaznost i dejstvo izvrsnosti ( ona naravno moze da se pobija ). 123 . one ne proizvode dejstvo izvrsnosti niti materijalne pravosnaznosti. a kada nije objavljeno. razvod nistavog braka ). . . nedostatak parnicne sposobnosti ).Medjutim. resenje kojim se tuzba odbacuje ). g) kada je resenje doneto van rocista.

B) Predmet formalne pravosnaznosti . o pismenoj izradi. medjutim. o objavljivanju. sud je duzan da resenje obrazlozi. 95. - 124 . ali i sva ona resenja kojima se postupak okoncava ( npr. . o izpravljanju presude.Pravosnazna ne postoaju nikada resenja o materijalnom upravljanju parnicom.Na resenje se shodno primenjuju sledeca pravila o presudi: o paricionom roku. . . . resenje o odbacivanju tuzbe ). .) Pravosnaznost presude U dejstva presude spadaju: * cinjenicno dejstvo * preobrazajno dejstvo * intervencijsko dejstvo * dejstvo materijalne pravosnaznosti * dejstvo izvrsnosti Formalna pravosnaznost presude je uslov za nastupanje njenih dejstava ( ona je njeno svojstvo.FORMALNA PRAVOSNAZNOST A) Smisao i pojam .U pozitivnom msislu.Resenja kojima sud kaznjava stranke zbog nepostovanja discipline izvrsavaju se po sluzbenoj duznosti po pravilima izvrsnog postupka. unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da je sud presudom vezan i u daljem toku postupka u istoj pravnoj stvari. o dejstvu resenja prema strankama. . samo kada je protiv njega dopustena zalba. resenja o troskovima postupka. odnosno da ju je doneo uz povredu procesnih ili materijalnih normi. o nacelu neposrednosti. dosao do zakljucka da ona nije na zakonu zasnovana. .UNUTRASNJE VEZUJUCE SVOJSTVO PRESUDE .Pravna sigurnost i normalno funkcionisanje pravnog poretka zahteva da se svaki spor okonca.Resenja kojima se merotorno okoncava postupak izvrsavaju se u izvrsnom postupku na predlog stranke.Ova pravna izvesnost i sigurnost se postizu institutom formalne pravosnaznosti. dostavljanju i dopunskoj presudi. kao i unutrasnje vezujuce svojstvo presude ).Formalno pravosnazne postaju sve vrste presuda i resenja kojima se meritorno okoncava spor.V) Sadrzaj i izvrsnost resenja . nakon ovog momenta. . unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da sud vise ne moze da je manja drugom presudom.Ako je sud medjupresudom odlucio da je osnovan zahtev za naknadu stete. . G) Primena pravila o presudi . cak i kada bi.Formalna pravosnaznost znaci da presuda vise ne moze da se pobija redovnim pravnim lekovima u instancionim postupcima ( nemogucnost da se presuda izmeni po redovnim pravnim lekovima.U negativnom smislu. takva je presuda obavezujuca za isti sud i u delu u kome odlucuje o visini naknade stete. kao i presuda. ali to na znaci i sveobuhvatnu nemogucnost izmene presude ).Unutrasnje vezujuce dejstvo presude ima dva oblika: negativan i pozitivan. . kao i resenja koja su obavezujuca za sud i stranke ( resenje o prekidu postupka ).Resenje ima sve sastavne delove.

V) Nastupanje formalne pravosnaznosti: a) kada protiv presude nije vise dopustena zalba ( presuda doneta u drugom stepenu ).Pravnom snagom presude nisu obuhvaceni razlozi presude. tj. bazirajuci ga na sustinski istom cinjenicnom dogadjaju. .) Granice pravosnaznosti presude A) Objektivne granice pravosnaznosti . dok prema drugoj nije.Pravilo da je odluka o kompenzacionom prigovoru obuhvacena pravnom snagom presude ne vazi.Medjutim.Objektivne granice pravosnaznosti presude odredjuju koji su delovi presude obuhvaceni njihovom pravnom snagom. presuda je postala formalno pravosnazna u odnosu na stranku koja se nije koristila pravnim lekom.Naime. g) pravna shvatanja suda. 96. . novu tuzbu treba odbaciti kao res judicata. ako je prigovor kompenzacije izjavljen van parnice. “tuzeni se obavezuje da tuziocu plati 10000 dinara” ). jasno je da iz same izreke presude ( npr. . i to: a) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima.Pravnom snagom presude je obuhvacena odluka suda o tuzbenom zahtevu. v) odluke suda o materijalnim prigovorima tuzenog. v) odricanjem prava na zalbu. b) istekom roka za pravni lek kada zalba nije ulozena. ali i pravna razmatranja suda. . jer izreka presude sadrzi samo stav suda o pravnoj posledici istaknutoj u tuzbenom zahtevu. . 125 .Odredjenje identiteta predmeta spora se utvrdjuje poredjenjem predmeta spora u novoj tuzbi s predmetom spora o kome je pravosnazno odluceno u izreci presude. K istakne prigovor kompenzacije u visini od 5000 dinara koji sud odbije kao neosnovan i usvoji u celosti tuzbeni zahtev T. formalna pravosnaznost presude nastupa prema svakoj stranci posebno.Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara.Zato. . o kojoj je vec pravosnazno odluceno na bazi sustinski istog cinjenicnog dogadjaja. ako je samo jedna stranka ulozila zalbu.Za odredjenje dejstva materijalne pravosnaznosti ( ne bis in idem ) odlucujuce je utvrdjenje da li postoji identitet predmeta spora u parnici koja je pravosnazno okoncana i parnici koja otpocinje novom tuzbom.Stoga. prevashodno cinjenicni dogadjaj na kome se zahtev iz tuzbe zasniva. . . za utvrdjenje predmeta spora koji je resen pravosnaznom presudom neophodno je tumaciti i razloge presude. .Identitet predmeta spora postoji kada tuzilac u tuzbi istice isti zahtev. odnosno o zahtevu iz protivtuzbe koji su sadrzani u izreci presude. .Obrazlozenje presude nije obuhvaceno njenom pravnom snagom. . a druga nije. ne moze da se utvrdi identitet predmeta spora. . . g) povlacenje zalbe. ako bi se to potrazivanje pojavilo kao predmet spora u novoj tuzbi. podeljene pravosnaznosti. b) utvrdjenje suda o cinjenicama na kojima se zahtevi zasnivaju. .Nase pravo usvaja sistem tzv.Pravnom snagom presude ( u ovom primeru ) kojom je usvojen tuzbeni zahtev obuhvacena je i odluka suda da protivpotrazivanje ne postoji.

jer treca lica ne mogu da osporavaju tacnost konstituisanja prava u presudi. . a tuzilac docnije cedira svoje potrazivanje na cesionara. 126 . B) Subjektivne granice pravosnaznosti a) Pravilo .Izricito se predvidja da pravosnazna presuda deluje samo izmedju stranaka.inter partes. vazilo ako bi tuzbeni zahtev bio usvojen. ovo dejstvo je ograniceno. . --> prirode prava ili odnosa koji postoji prema trecim licima. cesionar vise ne moze da podnese tuzbu za placanje istog duga protiv cesusa ( tuzenog ). nije vazno da li je cesionar bio svestan ili ne. U novoj tuzbi T protiv Z. Sud usvoji tuzbeni zahtev. pri cemu bi odluka o njemu bila obuhvacena pravnom snagom presude ( one prve ). a trce lice nakon pravosnaznosti presude preuzme dug. .Zbog pravne prirode pravnog odnosa stranaka i treceg lica. tuzilac bi mogao da istakne ovakav zahtev ( postojanje ugovora o zakupu ).Isto bi. mutatis mutandis. svakom ucesniku u postupku mora da se pruzi prilika da se izjasni na cinjenicne i pravne navode protivne strane ( zato je presuda za treca lica res inter alios acta ).Prilikom odlucivanja o gradjanskim pravima.Primer: T tuzi zakupca Z za placanje zakupnine za mesec juli. . . tada se subjektivne granice pravosnaznosti presude ne prosiruju automatski i na sticaoca.U gornjem primeru. b) Izuzeci . .Priroda pravnog ovlascenja stranaka iz preobraazajnog prava je takva da je svako trece lice vezano preobrazajnim dejstvom presude. ona je res inter alios acta. . a tuzeni proda stvar nako sto presuda postane pravosnazna. jer se pravna snaga presude prosiruje i na njega.Otklanjanje ovakvih nedoslednosti. --> kada je to zakonom izricito predvidjeno.Medjutim.Erga omnes deluju sve preobrazajne presude..Slozenije su situacije. moguce je jedino isticanjem u parnici prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. presuda deluje i prema pravnim sledbenicima stranaka. sada za placanje zakupnine za mesec avgust. .Pri tom.Za treca lica. . .Slucaj singularne sukcesije ne povlaci nuzno za sobom i prosirenje subjektivne granice pravosnaznosti presude na treca lica. u tom delu. veoma uskog domasaja objektivnih granica pravosnaznosti presude. jer stupaju u pravni polozaj svog prethodnika.Treca lica nisu ucestvovala u postupku i presuda.Presuda deluje i na univerzalne sukcesore stranaka. . tj.Ako tuzilac otudji stvar ili pravo nakon sto je doneta pravosnazna presuda kojom se tuzbeni zahtev odbija ( npr. . odbijen je zahtev tuzioca da mu tuzeni plati dug od 10000 dinara ). ako dodje do singularne sukcesije na strani tuzenog: Tuzba je podneta sa zahtevom da tuzeni preda stvar tuziocu u svojinu po osnovu ugovora o prodaji i tuzbeni zahtev bude usvojen. . za njih ostaje res inter alios acta. .Zakon predvidja da pravosnazna presuda deluje i prema trecim licima zbog: --> prirode spornog odnosa ili prava. Z ospori da postoji pravnovaljani ugovor o zakupu i sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. da je tuzilac vec bio pravosnazno odbijen u tuzbenom zahtevu za naplatu duga. .

U naknadnoj parnici.Vremenske granice pravosnaznosti presude zahtevaju odgovor na tri pitanja: a) Prvo. ako nakon zakljucenja glavne rasprave D stekne drzavinu na stvari. ali ih stranke nisu iznele.Ali ako je podneta reivindikaciona tuzba i tuzeni koji je izgubio spor prenese drzavinu na stvari nekom trecem licu.Pravilo je da stranka ne moze. . presuda deluje i prema sticaocu. . subjektivno dejstvo pravosnaznosti proteze se i na novog drzaoca. tada presuda proizvodi dejstvo i prema njegovom singularnom sukcesoru. V) Vremenske granice pravosnaznosti . ako tuzeni otudji stvar koja je predmet spora u toku parnice. pravosnazna odluka kojom je odluceno o potrazivanju obavezuje stecajnog duznika i sve stecajne poverioce. 127 . prebijanje ). jer ove cinjenice nisu obuhvacene pravnom snagom presude. nakon pravosnaznosti presude. .Subjektivne granice presude prosiruju se i u stecajnom postupku: Ako je podneta tuzba za utvrdjenje postojanja potrazivanja protiv stecajnog duznika. sporno je da li su pravnom snagom presude obuhvacene i cinjenice na kojima se zasniva vrsenje kakvog preobrazajnog prava ( raskid ugovora. .Na ovakav zakljucek upucuje smisao materijalne pravosnaznosti presude. ali i resenje zakonodavca da u zalbi nije dopusteno da se iznose nove cinjenice i dokazi. tako da stranke mogu da zasnuju novu tuzbu na cinjenicama koje su nastale nakon ovog momenta.Zakon dopusta singularnu sukcesiju u spornom pravu ili na stvari koja je predmet spora i regulise je od momenta pocetka toka parnice. kako se odrazava pravosnaznost presude na cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave. jer tu cinjenicu nije istakao u prethodnoj parnici koja je pravosnazno okoncana. v) Trece. Da li stranke mogu da se na njih pozovu u nekoj docnijoj parnici? .I obrnuto. . .Subjektivne granice pravosnaznosti se prosiruju i na stvarno legitimisano lice. . . jer je on singularni sukcesor tuzenog u obavezama. . jer se ona do momenta zakljucenja glavne rasprave nije nalazila u drzavini tuzenog D. kada sticalac stekne pravo svojine od tuzenog na osnovu pravila o sticanju od navlasnika ( ovde se na savesnog sticaoca ne prosiruje dejstvo pravosnaznosti ). u slucaju novih cinjeica ( nova producta ) koje su nastale nakon zakljucenja glavne rasprave.Granice provasnaznosti presude prostiru se samo do tog momenta.. Nije iskljucena nova tuzba T protiv D. b) Drugo.Vremenske granice pravosnaznosti postavljene su na onom cinjenicnom stanju koje je utvrdjeno do zakljucenja glavne rasprave. ako su se cinjenice koje su neophodne za vrsenje preobrazajnog prava stekle do momenta zakljucenja glavne rasprave. . S ne moze da se poziva na podeljenu odgovornost T. ako stranka nakon pocetka toka parnice otudji spornu stvar ili pravo. T zahteva placanje nematerijalne stete. .Daleko slozenija je situacija.Ako tuzilac otudji sporno pravo ili stvar u toku parnice.Primer: S je presudom obavezan da T plati celokupnu stetu koju mu je S pricinio deliktom. da se poziva na svoje preobrazajno pravo. stranke nisu prekludirane da ih iznesu u novoj parnici.Npr: Sud je provasnazno odlucio da T nema pravo na povracaj stvari.Trebalo bi uzeti da su stranke prekludirane da se u nekom docnijem postupku pozivaju na cinjenice koje su postojale u prvoj parnici do momenta zakljucenja glavne rasprave ( nova reperta ). jer je tuzeni vodio spor u svoje ime o tudjem pravu. .

4.) Intervencijsko dejstvo . kontradiktorne.) Dejstvo materijalne pravosnaznosti A) Smisao .Promena se odnose na pravni odnos izmedju stranka ( brak ). B) Sudske odluke podobne za pravosnaznost . u potonjem sporu koji stranka na cijoj strani se mesao u parnici povede protiv njega. .Dejstvo presude kao cinjenice nastaje bez posebne napomene suda o tom dejstvu u presudi. i ovo dejstvo je znatno sire od dejstva materijalne pravosnaznosti.Dejstvo mat.Formalna pravosnaznost je uslov za nastupanje materijalne pravosnaznosti. ona proizvodi i dejstvo izvrsnosti ( samo kod presude koja glasi na osudu na cinidbu. presuda doneta zbog propustanja.) Cinjenicno dejstvo .Postojanje pravosnazne presude je cinjenica za ostvarenje dispozicije iz materijalnopravne norme.Konstitutivne presude proizvode preobrazajno dejstvo. .) Dejstva pravosnazne presude 1.Izvrsnost presude znaci da poverilac oznecen u presudi ima pravo da zatrazi od nadleznog suda da je prinudno izvrsi u okvirima izvrsnog postupka. .U tome je razlika izmedju preobrazajnog dejstva presude i dejstva materijalne pravosnaznosti koje deluje po pravilu samo inter partes.Ono se sastoji od toga da umesac. . konacne i delimicne.) Preobrazajno dejstvo . . kao i u postupku za izdavanje platnog naloga.Materijalna pravosnaznost znaci vezanost svih sudova na teritoriji jedne drzave sadrzinom presude koja je postala formalno pravosnazna. pre svega. kojima je sustinski odluceno o sporu ( kondemnatorne i deklaratorne presude. 128 . 5. .) Dejstvo izvrsnosti .Dejstvo materijalne pravosnaznosti pripada i resenjima kojima se spor merotorno resava u parnicama zbog smetanja drzavine. pojedinacnim pravnim aktom. .97. presuda na osnovu odricanja i na osnovu priznanja ).Nakon sto je presuda postala formalno pravosnazna i kada istekne paricioni rok. pripada preobrazajnim presudama kojima se odbija tuzbeni zahtev.One proizvode pravnu promenu koja nastupa kao posledica formalne pravosnaznosti. . samo ex lege. ne moze da osporava da je u prethodnoj parnici doneta presuda koja nije na zakonu zasnovana.Dejstvo materijalne pravosnaznosti ne ostvaruje medjupresuda kojom se tuzbeni zahtev usvaja. nazavisno od volje stranaka. sve sudske odluke kojima je meritorno odluceno o tuzbenom zahtevu.Materijalna pravosnaznost znaci da je konacno i autoritativno. 2. ali ona deluje erga omnes.Dejstvo materijalne pravosnaznosti proizvode.Ovo dejstvo nastupa nakon sto presuda postane formalno pravosnazna. . prav. . . i kod svih resenja ). 3. ali i onim kojima se usvaja tuzbeni zahtev ( kod njih je sporno ). odluceno sta je pravo u konkretnoj situaciji ( sto znaci da stranke ne mogu u novoj parnici pred bilo kojim sudom u zemlji da osporavaju tacnost presude ). jer se njome ne resava konacno o tuzbenom zahtevu.

b) U vezujucem dejstvu presude u drugom postupku.Drugi sud je duzan da u drugoj parnici bez raspravljanja i odlucivanja uzme u podlogu svoje odluke pravosnaznu presudu kojom je odluceno u prvoj parnici o drugacijem predmetu spora.Ona deluje konstitutivno.Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u tome da u istoj pravnoj stvari vise nije moguce raspravljanje i odlucivanje. osim ako nije u prvoj parnici istaknuto u vidu prejudicijelne tuzbe za utvrdjenje. . . . odluceno u prethodnoj parnici pojavi kao prejudicijalno pitanje. . s pravom. . Stoga bi bila nedopustena tuzba koju bi D podneo za utvrdjenje da je on vlasnik stvari ).Ako je tuzba pravosnazno odbacena zbog nedostatka neke procesne pretpostavke ( parnicna sposobnost ). . tako da ce biti dopustena. .Novija teorija ( ne bis in idem ).Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti presude znaci i da je presudom odluceno i o tzv.Ako sud ne postuje pravilo ne bis in idem. G) Dva dejstva materijalne pravosnaznosti . 129 . takva presuda je apsolutno nistava i moze da se pobija zalbom. ukljucujuci i materijalnu pravosnaznost. na kojoj pociva i nase pravo. .Ono znaci da drugi sud u drugoj parnici s razlicitim predmetom spora ne moze da odluci drugacije.Pozitivno dejstvo se ogleda u obavezujucem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici.Ako je o predmetu spora vec presudjeno. . dejstvu pravosnaznosti presude svaku implikaciju na terenu materijalnog prava. .Presudom se materijalno pravo ne dira.Dakle.pozitivno dejstvo ( res judicata pro veritate habetur ). ona stvara samo procesnopravne implikacije. prvo resenje o odbacivanju tuzbe je postalo pravosnazno. stvara novi osnov za materijalnopravne odnose izmedju stranaka vezano za predmet spora. logockoj suprotnosti ( npr: kada sud u parnici izmedju T i D odluci da je T vlasnik stvari. ..Starija materijalnopravna teorija smatra da formalno pravosnazna presuda ima i materijalnopravno dejstvo.Npr: kada je pravosnazno utvrdjeno da je T vlasnik stvari. ako je podneta. . . kada se pitanje o kome je. ali se druga tuzba zasniva na novim cinjenicama. sud ce je resenjem odbaciti ( na to pazi ex officio tokom celog postupka ). u naknadnoj parnici izmedju T i D za naknadu stete i sl.negativno dejstvo ( ne bis in idem ). V) Teorije o materijalnoj pravosnaznosti . kao o predmetu spora.Vladajuca procesnopravna teorija odrice.Dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u dva vida: a) U prigovoru res judicata. nova tuzba u istoj pravnoj stvari ce biti dopustena kada se te procesne smetnje otklone. druga presuda je doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba ZPP-a. D ne moze vise da spori vlasnistvo T. . u dejstvu materijalne pravosnaznosti vidi negativnu procesnu pretpostavku koja je smetnja za ponovno raspravljanje o istoj pravnoj stvari. nije dopustena nova tuzba o istom predmetu.Od ovog dejstva materijalne pravosnaznosti treba striktno razlikovati odluku suda u prvoj parnici o prejudicijelnim pitanjima koja nisu obuhvacena pravnom snagom presude.Ako sud zanemari pravosnazno presudjenu stvar i ne uzme je u podlogu odluke u drugoj parnici. pravosnazno je utvrdjeno i da D nije vlasnik stvari. .

Izmedju stranka prestaje da tece parnica.Drugo.Ugovorom se uredjuju pravni odnosi izmedju stranka. .Parnicne stranke mogu da zakljuce poravnanje i nakon sto je doneta prvostepena presuda. . 130 . sporazumno resenje spora i ima velike prednosti u odnosu na parnicenje: a) psiholoski. . pred parnicnim sudom da zakljuce poravnanje o predmetu spora. stranke zakljucenje sudskog poravnanja same.Eventualnu novu tuzbu u stvari u kojoj je zakljucio sudsko poravnanje sud ce odbaciti. .nema pobednika ni pobedjenog. po svojoj pravnoj prirodi. . temeljem procesnopravne dispozicije.) Sudsko poravnanje .Ako vec tece drugostepeni postupak. .DEJSTVA SUDSKOG PORAVNANJA .) Procesna legitimacija i momenat .Stranke mogu da zakljuce sudsko poravnanje u korist treceg lica koje ne mora da ucestvuje u zakljucenju poravnanja. materijalnopravni ugovor ( ne proizvodi dejstvo pravosnaznosti i nema svojstvo izvrsne isprave. . ali ono je titular izvrsnog naslova i moze da pokrene postupak prinudnog izvrsenja. jer za njen nastavak nedostaje pravni interes. a ne samo parnicne stranke. sto okoncanjem parnice na drugi nacin nije moguce. onda ce drugostepeni sud obustaviti postupak jer je parnica okoncana. .ZAKLJUCENJE SUDSKOG PORAVNANJA 1.Najvaznija posledica zakljucenog poravnanja je u tome sto se ono izjednacava s pravosnaznom sudskom presudom. v) stranke mogu da budu i treca lica. . b) stranke mogu da urede svoje odnose i van granica predmeta spora. . .Sudsko poravnanje je mirno.POJAM I SMISAO .Trece. a stranke pred prvostepenim sudom zakljuce poravnanje.Zakljuceno sudsko poravnanje je negativna procesna pretpostavka za vodjenje parnicnog postupka. sudsko poravnanje ima svojstvo izvrsne isprave i na osnovu njega se pod uslovom da je protekao paricioni rok moze doneti resenje o izvrsenju.Umesto da se postupak vodi do donosenja sudske presude.Stranke ( mogu da ucestvuju i treca lica ) mogu u toku celog postupka.Od sudskog poravnanja treba razlikovati vansudsko poravnanje koje je. pa tada sud donosi resenje kojim utvrdjuje da je presuda bez dejstva i obustavlja parnicni postupak.Sudsko poravnanje je ugovor izmedju parnicnih stranaka o predmetu spora koji je zakljucen pred sudom i kojim se parnica okoncava. do njegovog pravosnaznog okoncanja. . . . zakljuceno sudsko poravnanje ima i materijalnopravno dejstvo.98. jer se stvar smatra presudjenom. okoncavaju parnicu. .Dejstvo poravnanja kao presude se na to trece lice ne odnosi.

.) Bitni elementi sudskog poravnanja .Shodnom primenom ove teorije. 5. ali i zbog procesnih nedostataka ( stranacka ili parnicna neposobnost.Sudsko poravnanje se zakljucuje o predmetu spora. odbice njegovo zakljucenje resenjem ( protiv njega je dopustena zalba ). .2. a ne samo one koje su predmet spora. . v) potpis stranaka na zapisniku u koji je unet sadrzaj poravnanja. . to je materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom. nedostatak forme. 3.Stranke same odredjuju sadrzinu poravnanja u skladu sa zakonom. 4.Sudsko poravnanje se ne moze zakljuciti o zahtevima.) Postupak zakljucenja .Ako sud utvrdi da ne postoje uslovi za zakljucenje poravnanja. primenjuju se opsta pravila. mane volje. jedinstven ugovor ( vladajuce shvatanje ) . a ne redovni sudovi. ).. b) unosenje tog sporazuma u zapisnik suda i njegovo citanje.Kod poravnanja je dovoljno da stranke ili barem jedna od njih koriguje svoj procesnopravni polozaj ( tuzilac malo popusti u napadu. g) postojanje parnicnog postupka ( ne i litispendencije ). .Potrebno je da se steknu i osnovne procesne pretpostavke koje se ticu: a) nadleznosti suda. niti o onima o kojima se resava u vanparnicnom postupku. . .Moguce je da.Sudsko poravnanje je i ugovor materijalnog prava i parnicna radnja.) Predmet .Otud proizlazi da je sudsko poravnanje punovazno nastalo. . tuzeni u odbrani ). sudsko poravnanje se pobija kao i ugovor materijalnog prava ( nedostatak saglasnosti.. ). u pogledu ostatka tuzbenog zahteva parnica nastavlja da tece ). ako postoji vise tuzbenih zahteva.Ono se moze odnositi i na neke druge obaveze i cinidbe.Zakon predvidja da je nuzno da se ispune sledeci uslovi: a) zakljucenje ugovora o predmetu spora ( sporazum stranaka o poravnanju ). a u protivnom. . tj. stranke zakljuce poravnanje o jednom tuzbenom zahtevu ili da se stranke poravnaju o samo delu tuzbenog zahteva ( u tom slucaju.. b) stranacke i parnicne sposobnosti.) Ostali uslovi za zakljucenje poravnanja . te je zato njegova priroda dvostruka. 6. v) nepostojanje presudjene stvari ili vec zakljucenog poravnanja.Smatra se da zakljucenjem sudskog poravnanja stranke zele da rese i medjusobni materijalnopravni odnos.Sud je duzan da u toku postupka ukaze strankama na mogucnost sudskog poravnanja i da im pomogne da zakljuce poravnanje ( povreda ove duznosti nije sankcionisana ). 131 . samo kada je punovazan materijalnopravni sporazum stranaka i kada su ispunjeni svi procesni uslovi za punovaznost ove parnicne radnje. za koje su nadlezni drugi organi. .Redovno su predmet poravnanja i troskovi njegovog zakljucenja..) Pravna priroda sudskog poravnanja A) Sudsko poravnanje kao mesovit.

buduci tuzilac moze da se obrati sudu sa ciljem da pokusa da postigne poravnanje. npr: mogu da se pojave cinjenice koje znace gubitak interesa tuzioca na nastavak parnice. dok bi njegova procesna nistavost trebalo da se utvrdi u postupku po pravnim lekovima. i u tom slucaju ce sud pozvati protivnu stranu i upoznati je s predlogom.Sudsko poravnanje se moze pobijati samo tuzbom.Procesnopravna dejstva se odredjuju prema procesnom pravo.Kako ZPP govori samo o nistavosti sudskog poravnanja zbog nedopustenog raspolaganja stranaka parnicnog postupka ( npr.Primenom ove teorije.U takve propise spadaju i norme ZPP-a koje regulisu procesne pretpostavke. . ako ga sud ponisti. .Otud proizlazi da su i procesni i materijalnopravni elementi sudskog poravnanja povezani.Moguce je da stranke podnesu zajednicki predlog za zakljucenje sudskog poravnanja. 99. odnosno da opoziva svoj zahtev za pruzanje pravne zastite. formu i nacin zakljucenja sudskog poravnanja. i na njegov ponistaj treba primeniti rezim koji vazi za nistave ugovore koji su protivni prinudnim propisima.. parnica nastavlja da tece. . narocito u pogledu ispunjenosti pretpostavki za njihovu punovaznost.Pravilno bi bilo da je zakonodavac enumerisao razloge za ponistaj sudskog poravnanja. .B) Ucenje o dvostrukoj funkcionalnosti sudskog poravnanja .Nistavost procesnog aspekta parnicne radnje ne znaci i njenu nepunovaznost na polju materijalnog prava. .Ovakav pretorijanski poziv protivnoj strani nju nista ne obavezuje. . . V) Ocena . umesto da podigne tuzbu. . te da nistavost jednog od njih povlaci nistavost sudskog poravnanja u celini. ). zakljuceno poravnanje u pogledu zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati. . tuzilac moze da se suoci sa cinjenicom da nedostaju dokazi ili da 132 .Ovo ucenje odvaja materijalne i procesne elemente i funkcije parnicnih radnji i posmatra ih izolovano.Ako se poravnanje ponisti. . . postavlja se pitanje kako treba postupiti kada su prekrsene procesne odredbe o zakljucenju sudskog poravnanja.Kako je u srpskom pravu sudsko poravnanje jedinstveni ugovor ( materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom ). 7.Ova stranka moze i sudu da uputi predlog za zakljucenje sudskog poravnanja.Nesporno je da zakon predvidja samo jedno sredstvo za pobijanje sudskog poravnanja. . .Sama stranka.) Povlacenje tuzbe A) Interesi stranaka .PRETORIJANSKO SUDSKO PORAVNANJE . a materijalnopravna prema materijalnom pravu. materijalnopravni aspekti sudskog poravnanja se pobijaju tuzbom za ponistaj. tuzbu za ponistaj.) Pobijanje sudskog poravnanja . .Povlacenje tuzbe je procesna radnja tuzioca kojom izjavljuje ( do zakljucenja glavne rasprave ) sudu da vise ne zeli pravnu zastitu. te da se smatra da poravnanje nije ni zakljuceno.To moze uraditi iz vise razloga. pa ne mora ni da se odazove.

.Ako smatra da je to materijalnopravni ugovor. tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu.Kada tuzilac povuce tuzbu.Odricanje od tuzbenog zahteva je procesna radnja tuzioca kojom on priznaje da je njegov zahtev neosnovan. nakon povlacenja tuzbe. onda sud dostavlja to tuzenom da se ovaj izjasni u roku od 15 dana. moze da se desi i da tuzeni udovolji zahtevu tokom postupka.Ova presuda proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. sud ce ga resenjem obavezati da tuzenom naknadi troskove ( osim npr.Kada je tuzba povucena u skladu s pravilima.S druge strane.Povlacenjem tuzbe parnica se okoncava.Zakon uvazava ovaj interes i dopusta povlacenje tuzbe samo uz pristanak tuzenog ( ukoliko se on vec upustio u raspravu ). Dj) Fikcija povlacenja .Tuzilac moze da povuce tuzbu u celosti ili delimicno od momenta pocetka toka postupka. . . . onda sporazumom otpada pravni interes tuzioca za dalje nastavak spora ( dakle oba shvatanja vode istom rezultatu ).Ako smatra da je to procesni ugovor. pa sve do momenta dok se tuzeni ne izjasni u meritumu o glavnoj stvari ( sto ukazuje da povlacenje tuzbe bez pristanka tuzenog kod nas ima mali znacaj. u ovakvom slucaju: T istakne kondemnatorni dospeli zahtev protiv D. G) Sporazum stranaka o povlacenju tuzbe . . to ima za posledicu gasenje parnice i to sa dejstvom ex tunc(kako u pogledu materijalnopravnih tako i u pogledu procesnopravnih dejstava).Ako tuzilac ( uprkos ranije postignutom sporazumu sa tuzenim o povlacenju tuzbe ) ipak nastavi s parnicom. . tako da tuzilac moze odmah. 133 . .tuzeni nema imovinu te nece moci da realizuje svoj zahtev. ali ne meritorno.Sudu za to stoje na raspolaganju dva nacina u zavisnosti kako shvata sporazum o povlacenju tuzbe. interes tuzenog nije takav da se parnica okonca bez odluke o tuzbenom zahtevu.Do ove fikcije dolazi ako na pripremnom rocistu za glavnu raspravu izostane tuzilac. . uzece se da je dao pristanak. . . tako da tuzilac ne moze vise da podnese tuzbu u istoj stvari ( osnovna razlika ). U periodu od podnosenja tuzbe sudu. posto tuzeni vec u odgovoru na tuzbu se izjasnjava ).Smatra se da povucena tuzba nije ni podneta. D) Povlacenje tuzbe i odricanje od tuzbenog zahteva .Pod upustanjem tuzenika u raspravljanje o glavnoj stvari ( meritumu ) podrazumevamo cinjenicne i pravne navode tuzenog kojim se u celosti ili delimicno osporava osnovanost pravne posledice na koju se poziva tuzilac. te sud donosi presudu kojom se zahtev odbija.Ne smatra se upustanjem u meritum isticanje procesnih prigovora.Ako tuzeni nije prisutan na rocistu kada tuzilac povuce tuzbu. D plati dug. pa ako to ne ucini. onda tuzenom stoji na raspolaganju prigovor o zloupotrebi procesnih prava. Ovde bi ipak D bio duzan da snosi troskove jer je dao povod tuziocu da protiv njega trazi pravnu zastitu ). V) Dejstva povlacenja tuzbe . ili ako na glavnoj raspravi izostanu obe stranke.Izjava tuzioca o povlacenju i izjava tuzenog o pristanku na povlacenje su neopozive parnicne radnje i ne mogu da se daju pod uslovom. . ako se nalazi u povoljnijem procesnom polozaju. da podnese novu sa istim zahtevom ( to ima smisla ako je u medjuvremenu pribavio nove dokaze ). a mogu biti pismene ili usmene. . pa do njenog dostavljanja. . B) Dopustenost povlacenja tuzbe .

odredi da se izvede odredjeni dokaz. .Po svojoj pravnoj prirodi.Dakle. obaveza da se nadoknade troskovi je zakonska obligacija. v) Izdaci zastupnika.) Osnovni principi raspodele . .Ako sud. . odlucuje sud svojim resenjem.Zahtev za naknadu troskova je akcesoran u odnosu na glavni zahtev. troskove predujmljuje ona strana na koju pada teret dokazivanja. i to samo na zahtev stranke. . . prema vrednosti predmeta spora.Kako je i pravo na pravnu zastitu javnopravne prirode. a njihova visina se obracunava pausalno. . sve dok se parnica o glavnoj stvari ne okonca.Troskovi su izdaci koji su ucinjeni u toku ili povodom konkretnog parnicnog postupka.Smatra se da tuzeni nije dao povoda za tuzbu kada pre podnosenja tuzbe nije dovodio u pitanje postojanje tuziocevog subjektivnog prava ili ovlascenja. .) Troskovi postupka .u koje spadaju troskovi koje je sud imao povodom izlaska iz zgrade za izvrsenje uvidjaja ili saslusanja svedoka. po pravilu. . da svom protivniku naknadi troskove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slucajem koji se njoj dogodio. 134 .kojima se delimicno pokrivaju troskovi rada suda. .) Pravna priroda ( priroda zahteva je sui generis ) . . g) Izdaci samih stranka i ostalih ucenika u postupku ( umesaca ). . bez raspravljanja.. nezavisno od uspeha u sporu. 2.PRETHODNO SNOSENJE TROSKOVA . . stranka je obavezna.UOPSTE . tako je i obaveza titulara prema drzavi da predujmi troskove ( placanje sudskih taksi ).Stranka koja u celini izgubi parnicu. duzna je protivnoj strani da naknadi troskove.Ovaj zahtev je iskljucivo regulisan procesnim pravilima. d) Izdaci koji su nastali pre nego sto je postupak zapoceo: povodom obezbedjenja dokaza.NAKNADA PARNICNIH TROSKOVA 1.Princip uspeha se koriguje principom krivice u sledecim slucajevima: a) Kada tuzeni nije da tuziocu povoda za tuzbu.Shodno ovom principu.Osnovni je princip da se troskovi raspodeljuju prema uspehu stranaka u parnici ( princip kauze ).. . po sluzbenoj duznosti.Ko je po okoncanju parnice duzan da konacno snosi troskove postupka.On se izuzetno koriguje primenom principa krivice. . narocito punomocnika stranaka ( advokatska tarifa ).. nije bilo potrebe da tuzilac podnosenjem tuzbe ostvari svoje pravo. takodje javnopravne prirode. b) Izdaci prouzrokovani izvodjenjem dokaza.100. . tako da o njemu ne moze da se odlucuje u posebnoj parnici.Sud moze da resi da svaka stranka snosi svoje troskove ili da jedna stranka nadoknadi protivniku srazmeran deo troskova.Princip uspeha ( kauze ) ne vazi potpuno. .U troskove spadaju: a) Sudske takse.Opste je pravilo da svaka stranka prethodno snosi troskove koje je prouzrokovala svojim radnjama.

b) Kada su troskovi postupka nastali zbog odlaganja rocista: Troskove snosi stranka koja opravdano izostane, pa se usled toga odlozi rociste. v) Kada su troskovi nastali svesnim odlugovlacenjem postupka: ovde se radi o tome da je stranka nesavesno preduzela neku parnicnu radnju u kasnijem, a mogla je to da ucini i u ranijem procesnom momentu ( te da je tako uradila, izbegli bi se nepotrebni troskovi ). g) Predloga za vracanje u predjasnje stanje: Troskove koji su nastali u postupku povodom ovog predloga uvek snosi stranka koja je podnela predlog. d) Troskova koje je prouzrokovao zastupnik: ove troskove snosi stranka, bez obzira na uspeh u sporu, ako je njn zastupnik skrivio nastanak troskova (npr. nepotrebno sastavljanje podnesaka). 3.) Posebna pravila o raspodeli obaveze na naknadu parnicnih troskova - Posebna pravila vaze za: a) Povlacenje tuzbe- tuzilac je duzan da naknadi tuzenom parnicne troskove. b) Odustanak od pravnog leka- stranka koja odustane je duzna da protivniku naknadu trskove. v) Zakljucenje sudskog poravnanja- merodavan je sporazum stranka, a ako ga nema, onda svaka stranka snosi svoje troskove. g) Suparnicari- ako npr. suparnicari solidarno odgovaraju, onda solidarno odgovaraju i za obavezu naknade parnicnih troskova. - TROSKOVI ZA KOJE SE MOZE TRAZITI NAKNADA - Stranka ima pravo da trazi naknadu samo za one troskove koji su bili potrebni radi vodjenja parnice ( o tome odlucuje sud resenjem i bez rasprave, ceneci sve okolnosti konkretnog slucaja ). - OSTVARIVANJA PRAVA NA NAKNADU PARNICNIH TROSKOVA 1.) Zahtev za naknadu parnicnih troskova - Za odluku o parnicnim troskovima je neophodan zahtev stranaka ( dakle ne odlucuje sud ex officio kao u drugim pravnim sistemima ). - Zahtev treba da bude blagovremen, tj. najkasnije do zavrsetka raspravljanja. - S obzirom da je zahtev za naknadu troskova akcesoran, trebalo bi da ovaj zahtev ne moze da bude predmet posebnog spora. - Medjutim, izuzetak vazi za troskove koji su ucinjeni pre pocetka toka postupka ( npr. za obezbedjenje dokaza, a posle do parnice ni ne dodje ). 2.) Odluka o troskovima postupka - Donosi se bez raspravljanja. - Odluka suda o naknadi parnicnih troskova se uvek smatra resenjem, cak i onda kada je sadrzana u presudi. - Odluka suda o troskovima se moze pobijati zalbom, i postoje tri mogucnosti: a) ako se istovremeno napadaju i meritorna odluka i odluka o troskovima postupka, odluka o troskovima se pobija zalbom protiv presude. b) ako se pobija samo odluka o troskovima, to se cini posebnom zalbom protiv resenja. v) ako jedna stranka napada presudu samo meritorno, a druga iskljucivo u pogledu troskova, visi sud ce o oba pravna pravna leka odluciti jednom odlukom. - Ako visi sud odbaci ili odbije pravni lek, odlucice samo o troskovima koji su nastali u instancionom postupku. - Ako visi sud ukine odluku i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje, onda ne odlucuje on o troskovima. - Ako visi sud preinaci odluku ili je ukine i odbaci tuzbu, odlucuje o troskovima citavog postupka. 135

101.) Oslobodjenje od troskova postupka
1.) Pojam i znacaj - Efektivno i efikasno pravo na tuzbu je garantovano svima, pa i onima koji nisu finansijski u mogucnosti da snose ab initio troskove postupka. - Jedan od instituta koji sluzi ostvarenju tog cilja jeste i siromasko pravo, pravo stranke da bude oslobodjena od placanja troskova postupka, ako fakticki nije u mogucnosti da ih snosi. 2.) Pretpostavke za oslobodjenje - Titular ovog prava je stranka ( fizicko ili pravno lice ) koja: prema opstem imovinskom stanju nije u mogucnosti da snosi troskove postupka ( zakon ne sadrzi kriterijume za odredjivanje ovakvog stanja ). - Gorenavedenu sintagmu bi trebalo shvatiti na nacin da su se ispunili uslovi uvek kada je imovno stanje stranke takvo da bi predujmljivanjem parnicnih troskova bilo dovedeno u pitanje nuzno izdrzavanje stranke i clanova njene porodice ( tu ce se ceniti mnostvo okolnosti ). 3.) Obim prava - Oslobodjenje od placanja troskova postupka se odnosi iskljucivo na obavezu stranke da prethodno snosi ( predujmljene ) izdatke koji nastaju da bi se preduzele parnicne radnje. - Ako stanka koja je uzivala siromasko pravo izgubi parnicu, sud je ne moze osloboditi obaveze da svom protivniku nadoknadi parnicne troskove. - Sud moze da oslobodi stranku od obaveze da predujmljuje sudske troskove delimicno ili u potpunosti. - Delimicno oslobadjanje se odnosi samo na obavezu placanja sudskih taksi. - Potpuno oslobadjanje obuhvata kako sudske takse, tako i predujam za troskove svedoka, vestaka, uvidjaja i sudskih oglasa, a sud stranci postavlja i advokata ( tada se svi troskovi isplacuju iz sredstava suda ). - Advokat koji je postavljen resenjem suda, nema pravo na zalbu protiv ovog resenja, a ima pravo samo da zahteva naknadu stvarnih troskova i nagradu. 4.) Postupak za ostvarenje siromaskog prava - Postupak se pokrece na predlog stranke, koja je duzna da podnese i uverenje o svom imovnom stanju. - Ako se zahteva potpuno oslobodjenje od troskova, onda zahtev moze da se stavi samo do okoncanja prvostepenog postupka. - Ako se zahteva samo delimicno oslobodjenje ( sudske takse ), moguce je da se zahtev iznese i kada parnica tece po pravnim lekovima. - Najracionalnije je da se predlog stavi vec pre nego sto je postupak pokrenut, jer tuzilac time stvara izvesnost u pogledu na svoju procesnu situaciju. - Da bi sud usvojio predlog stranke za dodelu siromaskog prava, predlagac mora da ucini verovatnim da su ispunjeni uslovi za to. - Sud mora da omoguci protivniku da se izjasni o ovom predlogu. - Sud odlucuje resenjem, protiv koga, ukoliko je predlog usvojen, nije dozvoljena zalba, a ukoliko nije usvojen ili je delimicno usvojen, onda je dozvoljena zalba.

136

5.) Prestanak siromaskog prava - Sud moze na sopstvenu inicijativu ili po zahtevu jedne od stranaka da ukine resenje o oslobodjenju od troskova postupka i postavljanju besplatnog punomocnika. - To ce uciniti ukoliko se stranci popravi u medjuvremenu imovno stanje, ili ukoliko stranci vise ne bude potreban zastupnik ili ustanovi da joj nije ni bio potreban. - Kada ukine resenje o oslobadjanju od troskova, sud ce odluciti i o tome da li je stranka koja je bila oslobodjena sada duzna na nadoknadi one troskove od kojih je bila oslobodjena. 6.) Obaveza naknade troskova kojih je stranka bila oslobodjena - Ako stranka koja je oslobodjena placanja troskova postupka izgubi spor, ona nece biti u obavezi da isplati troskove kojih je bila oslobodjena, te sudske takse i ostali iznosi koji su isplaceni iz sredstava suda padaju definitivno na teret tih sredstava. - Ostale troskove koji joj padaju na teret ( izdaci protivne strane ) duzna je da snosi stranka kojoj je bilo priznato siromasko pravo. - Ako je slucaj obrnut, svi troskovi padaju na teret stranke koja je spor izgubila.

102.) Suparnicarstvo, pojam i vrste
- POJAM - U parnici ucestvuju, po pravilu, samo dve stranke: tuzilac i tuzeni. - Medjutim, na strani tuzioca moze da se javi vise procesnih subjekata, kao i na strani tuzenog. - Kada vise procesnih subjekata trazi pravnu zastitu od jednog tuzenika ( aktivno suparnicarstvo), te kada jedan procesnih subjekat zahteva pravnu zastitu prema vise tuzenika ( pasivno suparnicarstvo ), govorimo o suparnicarstvu ili o subjektivnoj kumulaciji. - Smisao suparnicarstva se bazira na ostvarenju nacela procesne ekonomije i interne harmonije odlucivanja ( jer se otklanja mogucnost izricanja protivrecnih sudskih odluka ). - ZASNIVANJE I VRSTE - Suparnicarstvo moze da nastane na sledeci nacin: a) kada tuzilac u tuzbi navede da tuzi vise tuzenih ili kada u rubrumu tuzbe stoji vise procesnih subjekata na strani tuzioca. b) kada jednoj ili drugoj stranci tokom parnice pristupi druga stranka. v) kada, tokom postupka, na mesto jedne ili obe stranke, univerzalnom sukcesijom na njihovo mesto stupi vise procesnih subjekata. g) kad ato zakon izricito predvidja. - Ako suparnicarstvo nastaje vec u momentu podnosenja tuzbe, onda je ono inicijalno, a ako nastaje kasnije, onda je ono naknadno. - Ako suparnicarstvo nastane procesnom voljom tuzioca, onda je to procesno suparnicarstvo, a ako ono nastane kao rezultat posledice odgovarajuce materijalnopravne norme, onda je to materijalnopravno suparnicarstvo. - Najznacajnija podela suparnicarstva vrsi se u skladu sa odnosom suparnicara prema predmetu spora, kao i njihovim ulogama u materijalnopravnom odnosu s kojim je tuzeni povezan, te otuda razlikujemo formalno ( nepravo ) i materijalno ( pravo ) suparnicarstvo. - Znacajna je i podela suparnicarstva na prosto i jedinstveno, pri cemu se kao linija razgranicenja uzima polozaj suparnicara u parnici.

137

- Treba napomenuti da zakon ne nalaze tuziocu da jednom tuzbom obuhvati vise lica, te je zato suparnicarstvo fakultativnog karaktera, osim u slucaju nuznog suparnicarstva. 1.) Formalno ( nepravo ) suparnicarstvo - Kod formalnog suparnicarstva, suparnicari nisu ni na koji nacin povezani u pogledu predmeta spora niti povezani u jednom materijalnopravnom odnosu. - Dakle, smisao pojave vise procesnih subjekata na jednoj strani u parnici lezi iskljucivo u razlozima procesne ekonomije. - Zakon propisuje da je formalno suparnicarstvo moguce, ako su predmet spora zahtevi ili obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom cinjenicnom i pravnom osnovu. - Npr: T je angazovao A za popravljanje krova, B za gradnju garaze i C za popravku kupatila u svojoj kuci. A, B i C podnose tuzbu protiv T i svaki od njih zahteva placanje naknade po osnovu ugovora o delu. - Formalno suparnicarstvo je dopusteno samo ako je sud stvarno i mesno nadlezan za svaki tuzbeni zahtev i za svakog tuzenika u parnici. 2.) Materijalno ( pravo ) suparnicarstvo - Za materijalno suparnicarstvo je karateristicno da se suparnicari nalaze u odnosu koji spada u dispoziciju iste materijalne norme. - Materijalno suparnicarstvo postoji: a) kada postoji pravna zajednica vise tuzilaca ili vise tuzenika. b) kada prava ili obaveze suparnicara proizlaze iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. Npr: Suvlasnici A i B tuze T i zahtevaju utvrdjenje prava vlasnistva na stvari. - Pod pravnom zajednicom se podrazumeva zajednica u pogledu predmeta spora. - U pravnoj zajednici su uvek solidarni duznici ili poverioci, suvlasnici, bracni drugovi u pogledu zajednicke imovine ili u pogledu odgovornosti prema trecim licima. - Materijalno suparnicarstvo podrazumeva da zahtevi i obaveze suparnicara moraju kumulativno da proizlaze iz istog cinjenicnog i istog pravnog osnova ( sam osnov tuzbe nije dovoljan ). - Mat. sup. je moguce samo ako je isti sud stvarno nadlezan za sve zahteve i za sve suparnicare. - Tuzba protiv materijalnih suparnicara moze da se podnese onom mesno nadleznom sudu koji je nadlezan za bilo kog od njih ( atrakcija nadleznosti ). 3.) Prosto suparnicarstvo - Ucesce vise tuzioca, odnosno tuzenih u parnici ne menja njihov procesni polozaj. - Svaki suparnicar ostaje samostalna stranka. - Radnje koje preduzima ili propusti neki od njih nemaju korisnog niti stetnog dejstva u odnosu na ostale suparnicare. - Kada prosti suparnicari preduzimaju parnicne radnje cije je dejstvo protivrecno ( npr. priznanje i osporavanje tuzbenog zahteva ), sud o domasaju takvih radnji odlucuje na osnovu slobodne sudijske ocene dokaza. - Sud moze meritorno da odluci razlicito u pogledu svakog suparnicara. - Po pravilu, sud u slucaju obicnog suparnicarstva odlucuje jedinstvenom presudom, razlicito prema svim suparnicarima. - Formalno suparnicarstvo je uvek prosto suparnicarstvo.

138

. postoje ogranicenja u pogledu mogucnosti da jedinstveni suparnicari preduzimaju parnicne radnje. .Jedinstveno suparnicarstvo moze da postoji iz procesnopravnih ili materijalnopravnih razloga. ne moze se doneti presuda zbog propustanja.Jedinstveno suparnicarstvo postoji kada spor moze da se resi samo na jednak nacin prema svim suparnicarima. .Npr: Akcinari A i B pobijaju odluku skupstine akcionarskog drustva AD.Npr: Tuzba kupca nepokretnosti protiv suvlasnika nepokretnosti radi upisa vlasnistva u zemljisne knjige.Stoga. . dok su drugi propustili to da ucine ( npr. nedostaje procesna legitimacija. u slucaju da je samo jedan suparnicar preduzeo procesnu radnju. .Ako to nije slucaj. . . a da ga odbije kao neosnovan prema drugom.Dejstva jedinstvenog suparnicarstva: . . Zakon predvidja da bilo koji suparnicar moze da preduzme procesnu radnju cije je preduzimanje vezano za rok.) Jedinstveno suparnicarstvo .Npr: Tuzba za utvrdjenje prava na nuzni deo protiv vise testamentarnih naslednika. ucesnici jednog materijalnopravnog odnosa. .Iz procesnopravnih razloga. .Jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga je nuzno. kod jedinstvenog suparnicarstva postoji samo jedna parnica u kojoj suparnicari ucestvuju kao jedna stranka. 139 . kada rok za preduzimanje procesne radnje nije istekao prema bilo kom suparnicaru.Posebnost ovog suparnicarstva se sastoji od toga da tuzba moze da se podigne samo ako su u njoj naznacena. . jedinstveno suparnicarstvo nastaje u slucaju kada se pravosnaznost presude prosiruje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku.Za razliku od prostog suparnicarstva gde se vise parnica spaja u cilju zajednickog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije. . moraju da budu obuhvacena sva lica. Odluka suda moze da bude jednaka i prema A i B i njeno dejstvo se prosiruje i na ostale akcionare. jer se suparnicari smatraju jednom strankom u postupku. . ako je bar jedan suparnicar odgovorio na tuzbu ). kao i ogranicenja u pogledu samostalnog dejstva procesnih radnji.Nuzno suparnicarstvo postoji kod zajednickog obligacionog ili stvarnopravnog materijalnog ovlascenja ( zajednicka svojina. Zakon kreira fikciju da se preduzeta procesna pradnja proteze u dejstvu na sve suparnicare. kao stranke.Nuzno suparnicarstvo postoji i kada se podnose tuzbe za utvrdjenje i preobrazajne tuzbe. . .4. . sva lica koje materijalnopravno norma odredjuje kao ucenike materijalnopravnog odnosa.Sud ne moze da usvoji tuzbeni zahtev prema jednom.Npr: Suparnicarstvo branih drugova po tuzbi javnog tuzioca za ponistaj braka. tako da je sud duzan da odbaci tuzbu kao nedopustenu.Ono postoji kada tuzbom. susvojina ).Jedinstveno suparnicarstvo iz procesnih razloga postoji i u svim slucajevima kada se donosi preobrazajna presuda. bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani.U ZPP-u su predvidjena samo dva izricita izuzetka u pogledu ogranicenja samostalnosti jedinstvenih suparnicara. kao i samostalnog dejstva procesnih radnji koje je jedan od suparnicara preduzeo: a) Prvo. a bitno je da materijalnopravno ovlascenje pripada vecem broju lica. . b) Drugo.

Smisao podnosenja tuzbe ( isti zahtev ) protiv glavno i eventualno tuzenog se sastoji od toga da tuzilac obezbedi ocuvanje svojih materijalnopravnih ovlascenja ( prekid zastarelosti ).Jednom tuzbom mogu da budu obuhvaceni glavni duznik i jemac samo ako se radi o slodarnom jemstvu. ona nema dejstva ne prema kome. cak i kada se tako preduzetoj radnju protivi i samo jedan suparnicar. ako je preduzeta neka nepovoljna parnicna radnja. tj. treba odrediti apstraktno. . . ili kada glavni duznik ne ispuni svoju obavezu ( imaju polozaj prostih suparnicara ). ako sud pravosnazno odbije tuzbeni zahtev prema A. samo ako su korisne. . ako bude pravosnazno odbijen prema tuzenom koji je u tuzbi naveden. te da istakne eventualni tuzbeni zahtev prema L za naknadu stete. pa istice isti tuzbeni zahtev prema glavno i supsidijarno tuzenom. a koje stetne po suparnicare. jer ce presuda po ovoj tuzbi da proizvede dejstvo erga omnes. . tj.. kao sto su priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva.Koje su radnje povoljne. 6. . .Pravne lekove moze da ulozi i samo jedan jedinstveni suparnicar s dejstvom i za ostale.Moze da se generalizuje pravilo da sve procesne radnje koje preduzima jedinstveni supranicar imaju dejstvo prema svim suparnicarima.Povoljne radnje kod aktivnog suparnicarstva bi bile one koje su najblize ostvarenju cilja parnice. potpunom usvajanju tuzbenog zahteva. stranke u parnici koja tece postaju jedinstveni suparnicari. i tome on pokrece novu parnicu ( dakle ne mesa se u staru. kao to naziv kaze ). . . a ne po konkretnom procesnom polozaju suparnicara u parnici.Tuzbu glavnog mesanja podnosi lice koje trazi stvar ili pravo o kome vec izmedju drugih lica tece parnica. umesac ne sme da bude stranka. ako sud nadje da je tuzbeni zahtev prema B neosnovan ( jer je stekao pravo svojine od nevlasnika ).Tuzilac zahteva da tuzbeni zahtev bude usvojen prema sledecem ( eventualnom ) tuzenom. .Po tuzbi glavnog mesanja. .Lice koje tvrdi da mu sporno pravo pripada moze da podnese jednu tuzbu protiv obe stranke u tekucoj parnici. V moze glavnim tuzbenim zahtevom da vindicira stvar od B. 140 . 5. zakljucenje poravnanja.Npr: L ukrade pokretnu stvar od vlasnika V. . a povoljne radnje kod pasivnog suparnicarstva su one koje su najblize ostvarenju njihovog cilja. cak ni prema onom suparnicaru koji su je preduzeo. potpunom odbijanju tuzbenog zahteva. postupak se prekida s dejstvom i na ostale.Ovde tuzilac nije siguran u pogledu postojanja pasivne legitimacija tuzenog. . i tuzba glavnog mesanja.Da bi ova tuzba bila dopustena mora da se steknu uslovi koji uopste vaze za dopustenost tuzbe. i proda je A koji je dalje proda B.) Suparnicarstvo na osnovu zakona . i plus: parnica vec mora da tece izmedju inicijalnih stranka. bez obzira na to da li su se stekli napred navedeni uslovi za dopustanje suparnicarstva: suparnicarstvo glavnog duznika i jemca. a protiv B. ali i ostvarenje ekonomicnosti i efikasnosti postupka.Ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi s jednim jedinstvenim suparnicarem. umesac mora da zahteva sporno pravo za sebe. .) Suparnicarstvo sa eventualno tuzenim .ZPP predvidja dve situacije u kojima nalaze suparnicarstvo. .Nece imati dejstva u parnici radnje kojima se disponira tuzbenim zahtevom.Npr: Tuzilac podnosi tuzbu za naknadu stete u visini od 50000 dinara protiv A.I obrnuto. .

. sposobnost ). G se brani da je staticke proracune poverio po ugovoru o nalogu arhitekti A. 141 . . .Arhitekta ima pravni interes da se umesa na strani tuzenog. .Ovde je jasno da tuzilac istice razlicite tuzbene zahteve prema glavnom i eventualnom tuzenom koji pocivaju na dva razlicita zivotna dogadjaja.) Ucesce umesaca u postupku Trece lice moze da bude ucesnik u tudjoj parnici samo kada ima za to opravdan pravni interes. .Pravni interes umesaca da stupi u parnicu moze da se ogleda i u tome sto se dejstvo presude prosiruje i na njega. Dakle. . u neku ruku. a Zakon razlikuje sledece oblike ucesca trecih lica u parnici: . . pri cemu se i T saglasio da A vrsi poslove nadzora u vezi s gradjenjem.Postoji pravni interes za ucesce umesaca.Obicni umesac stupa kao ucesnik u parnici iz dva razloga: * prvo. - 104. .Umesac ( sporedni umesac..* obavestenje o parnici. sud pocinje da raspravlja sa eventualnotuzenim tek kada pravosnazno okonca parnicu protiv glavnog tuzenog ( to je necelishodno i protivno nacelima ekonomicnosti ). 103. Medjutim. pravni interes se ogleda u tome da neuspeh tuzenog u glavnoj parnici ima posredno za posledicu pogorsanje pravnog polozaja intervenijenta.Ishod glavne parnice ima u odnosu na docniju parnicu izmedju intervenijenta i stranke koje je izgubila spor. po ugovoru. da bi kontrolisao nacin na koji stranka vodi spor.Npr: T podnese tuzbu protiv G i zahteva naknadu stete po osnovu nedostataka gradjevine koju je. da povede parnicu protiv njega za naknadu stete. .Po sudskoj praksi.Medjutim. . . da bi pomogao stranci na cijoj strani se mesa da usme u sporu.Umesac i glavna stranka u parnici na cijoj strani on intervenise su uvek povezani nekim materijalnopravnim odnosom. izgradio G. .) Obicni umesac .Obicno mesanje u tudju parnicu postoji kada presuda u parnici izmedju stranka deluje samo inter partes. v) Umesac mora da ima pravni interes ( ne moralni ili ekonomski ). * drugo.* imenovanje prethodnika.* ucesce drzavnog tuzioca.intervenijent ) je trece lice koje ucestvuje u tudjoj parnici na strani jedne od stranka. . jer ima pravni interes da ona uspe. kada bi se uspehom stranke na cijoj se strani umesac mesa njegov pravni polozaj poboljsao ili kada bi se njenim neuspehom njegov pravni polozaj pogorsao. . . dejstvo resenog prethodnog pitanja u pogledu materijalnopravne obaveze intervenijenta. b) Umesac ne sme sam da bude stranka ( ali mora da poseduje stranacku i par. ako izgubi spor.Uvek ce postojati pravni interes za intervenciju kada sudska odluka doneta u parnici izmedju stranaka proizvodi neposredno ili posredno dejstvo na gradjanskopravni polozaj umesaca.* ucesce umesaca. ti zahtevi su u vezi.Zakon predvidja sledece pretpostavke za dopustenost ucesca obicnog umesaca: a) Mesanje je dopusteno u parnici koja vec tece. jer ce tuzeni. jer oba dogadjaja imaju isti uzrocnik.

Protiv odluke suda kojom se intervencija dopusta nije dozvoljena posebna zalba. ako takav pravni interes ne postoji.Presuda ne proizvodi intervencijsko dejstvo. .Umesac ima pravo na naknadu troskova.. te on moze da spreci svojim ucescem u parnici i donosenje presude zbog propustanja. sud dostavlja podnesak umesaca strankama. intervenijent ne moze u novoj parnici sa strankom da istice da je sud doneo pogresnu odluku. A) Stupanje umesaca u parnicu . C ima prav.Intervencijsko dejstvo ima siri domasaj od dejstva materijalne pravosnaznosti. Tokom parnice. . ..Ovo dejstvo podrazumeva da su tacni cinjenicni i pravni navodi sadrzani i u obrazlozenju presude donete u parnici u kojoj je ucestvovao i umesac. . . .Ukoliko se ustanovi da postoji pravni interes. na strani T.Umesac je duzan da primi parnicu onako kako se ona nalazi u momentu u kojoj je ona bila kada je stupio u parnicu ( stoga i umesaca pogadja prekluzija jednako kao i stranku ). i nijedna stranka se ne protivi mesanju. te da je stranka lose vodila parnicu. ako sud u prvoj parnici odluci na temelju primene pravila o teretu dokazivanja ( non liquet ). V) Intervencijsko dejstvo presude . . ako ih ona prihvati. .Npr: T je podneo tuzbu protiv D i zahteva naplatu potrazivanja u visini od 10000 dinara. . dok je protiv odluke kojom se odbija mesanje dopustena zalba. .Ono sto moze umesac u parnici.Sud ce. umesac je duzan da u podnesku iznese one cinjenice na kojima zasniva postojanje svog pravnog interesa. .Pravilo je da intervenijent preduzima samo one radnje s kojima bi se saglasila i sama stranka.Umesac moze sam da sazna da vec tece parnica za ciji je ishod zainteresovan i tada moze da obavesti sud podneskom ili izjavom datom na rocistu da stupa u parnicu. . ali one proizvode dejstvo na stranku. kao i njene pravne sledbenike.Umesac preduzima parnicne radnje u svoje ime.Da bi sud mogao da oceni da li postoji pravni interes. 142 .Subjektivno intervencijsko dejstvo presude obuhvata umesaca i stranku na cijoj strani se on mesao. jeste da preduzima sve parnicne radnje koje bi mogla da preduzme i stranka. .Objektivno intervencijsko dejstvo presude se ispoljava dvostruko: --> prvo.Ovo dejstvo se ne prostire i na drugu stranku koja je ucestvovala u prvoj parnici.. u sklopu intervencijskog dejstva presude vazi pravilo da je sud u potonjoj parnici izmedju intervenijenta i stranke vezan sudskom presudom doneto u prethodnoj parnici . i time je mesanje otpocelo.Umesac ne moze da preduzima parnicne radnje koje bi bile u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. ali sud ne moze da ga obaveze na placanje parnicnih troskova. ali ne protivno volji stranke ( rokovi su oni isti koji teku i za stranku ). ispitati da li postoji pravni interes umesaca i odbice resenjem mesanje kao nedopusteno. interes da stupi kao umesac u par. .I stranka moze sama da obavesti umesaca da tece parnica s pozivom da u njoj uzme ucesce kao intervenijent.Umesac moze da ulozi i redovne i vanredne pravne lekove. T cedira potrazivanje na C. a koje se odnose na iznosenje cinjenica. po sluzbenoj duznosti. stavljanje dokaznih predloga. . --> drugo. B) Procesni polozaj obicnog umesaca .

105.Npr: T.Npr: T. 143 . ..Cilj instituta jeste da pravni prethodnik stupi na mesto tuzenog u parnicu. . iako nije ucestvovao u parnici do momenta pravosnaznosti presude. vlasnika vozila koji je osiguran do odgovornosti za stetu nanetu trecim licima kod O. tako da se pravni polozaj umesaca ne razlikuje od polozaja bilo kog jedinstvenog suparnicara.Tuzeni moze da smatra da prethodnik ima vise argumenata da odbije tuzbeni zahtev tuzioca. . . .Kod umesaca s polozajem jedinstvenog suparnicara. a tvrdi da stvar drzi ili pravo vrsi u ime treceg lica. povracaj stvari. cak i protivno volji stranke na cijoj strani se umesao. . B) Polozaj umesaca. .Umesac i stranka se smatraju jednom strankom. vlasnik stvari.Jasno je da vlasnik stvari moze da vindicira stvar od svakog drzaoca.Ovakav umesac. da se protivi priznanju tuzbenog zahteva. tako da stranka sama ne moze pravnovaljano da disponira tuzbenim zahtevom.) Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara A) Pojam .) Imenovani prethodnik . A isprica trecim licima da je advokat B sacinio nistav ugovor. O. U parnici izmedju B i A za naknadu stete. ako se umesac tome protivi. bilo na osnovu zakona. kao i stranci. Presuda doneta u sporu izmedju T i C proizvodi neposredno dejstvo i na pravni odnos izmedju C i O.Umesac moze da nastavi da vodi parnicu do njenog okoncanja. kada dejstvo presude treba da se odnosi i na umesaca. . o parnici koja tece izmedju njega i vlasnika. .Imenovanje prethodnika preduzima u parnici tuzeni koji drzi neku stvar ili koristi neko pravo. vec samo protiv umesaca. . . a rokovi za izjavljivanje pravnih lekova teku nezavisno od rokova koji vaze za stranku. Uprkos tome. advokat sacionio pravnovaljan ugovor.Imenovanje prethodnika je vid obavestenja treceg lica o parnici. podnese tuzbu protiv C. i to bilo zbog prirode predmeta spora. O obavestava trece lice. osteceni. zahteva od ostavoprimca. B tuzi A za naknadu nematerijalne stete. .Umesac jedinstveni suparnicar moze i sam da izjavi vanredni pravni lek.Dostavljanje mu se vrsi posebno. . presuda doneta izmedju T i A nema intervencijsko dejstvo. ostavodavca.Sud je duzan da ovakvom umesacu pruzi priliku da se izjasni o svim navodima protivnika. 106.Tuzeni je duzan da imenuje prethodnika pre nego sto se upusti u raspravu. jer se pokaze da je intervenijent B.jedinstvenog suparnicara u parnici .Intervencijsko dejstvo presude ne moze da se koristi protiv stranke.sporednog umesaca. ima polozaj stranke u postupku.Umesac ima polozaj jedinstvenog suparnicara. .Vazno je naglasiti da ovakav umesac moze da izjavljuje pravne lekove.Npr: T uspe u sporu protiv A. presuda deluje neposredno na pravni odnos izmedju umesaca i protivnika stranke na cijoj strani se on mesa. za razliku od obicnog. . tako da je smisao imenovanja prethodnika jedino u tome da tuzeni na taj nacin ostvari odredjeni materijalnopravni efekat na pravni odnos koji postoji izmedju njega i treceg lica.

.Ulaganje redovnih pravnih lekova sprecava da presuda postane pravosnazna u delu koji se pobija pravnim lekom ( suspenzivno dejstvo ).Mogucnost ulaganja pravnih lekova protiv sudskih odluka pojacava pritisak na prvostepeni sud da postupa zakonito i donosi tacne presude.Vanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih sudskih odluka.Javni tuzilac ucestvuje u tudjoj parnici kao umesac radi zastite opstih interesa. .. .Pravnim lekom se zahteva preispitivanje. 3 Ovaj deo pricati uz 103. samo kada prethodnik pristane da stupi u parnicu na njegovo mesto ( tada on postaje tuzeni ).O postojanju ovakvih radnji javnog tuzioca obavestava sud pred kojim parnica tece.Redovni pravni lekovi se ulazu protiv odluka koje jos nisu postale pravosnazne. pa npr: ako je sud odbio da izvede dokaz na neku okolnost vaznu za odlucivanje to ima za posledicu pogresan stav suda prema cinjenicama. . pitanje. b) kada preduzimaju radnje sa cinjem da izbegnu javne finanskijske obaveze. sto ima za posledicu da izmedju njega i tuzenog nastupa u kasnijoj parnici intervencijsko dejstvo presude. . izmena ili ukidanje sudske odluke. 107. . . B) Vrste pravnih lekova . .Presuda moze da pociva na greskama. On ima za posledicu supsumaciju pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja pod pogresnu materijalnopravnu normu.Pravni lekovi su parnicne radnje stranaka ili drugih ovlascenih lica kojima zahtevaju da sud ispita tacnost sudske odluke. medjutim. zbog pogresno utvrdjenih cinjenica. pa tako i sama moze da bude pogresna ( netacna ). te zbog pogresne primene materijalnog prava ( error in decidendo ). . .Za to nije potreban pristanak tuzioca.MESANJE JAVNOG TUZIOCA U PARNICU3 . tuzeni istupa iz parnice.Cilj pravnih lekova jeste da se ovakvi nedostaci otklone. i to u sledecim slucajevima: a) kada jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima.Sud je duzan da pozove prethodnika na rociste. .Sve greske nastale povodom donosenja presude mogu da nastanu zbog povrede procesnih normi ( error in precedendno ).Javni tuzilac kao umesac u javnom interesu moze da preduzima parnicne radnje u granicama tuzbenog zahteva koje se odnose na utvrdjenje cinjenica i predlaganje dokaza koje stranke nisu iznele ili cije izvodjenje nisu predlozile. njegov ne dolazak ili odbijanje da stupi u parnicu nema za dejstvo da tuzeni istupa iz parnice.Prethodnik moze da stupi u parnicu i kao sporedni umesac. .Sve ove greske su uglavnom povezane. . jer njome nije u potpunosti ili delimicno udovoljeno zahtevima stranaka u postupku.) Pojam i obelezja pravnih lekova A) Pojam i ciljevi pravnih lekova . v) kada preduzimaju parnicne radnje da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. 144 .Naprotiv. osim kada tuzilac prema tuzenom istice i druge zahteve koji nemaju veze s drzanjem stvari ili vrsenjem prava u tudje ime. .

145 . . U postupku po pravnim lekovima. za njihovo ulaganje vaze opste procesne pretpostavke. ako utvrdi da je tuzba bila nedopustena. g) revizija protiv presude i revizija protiv resenja. . V) Predmet pravnih lekova .U nasem pravu. Npr: Prvostepenom odlukom je tuzba odbacena kao nedopustena zbog nedostataka procesnih pretpostavku ( apsolutna nenadleznost ). . b) zalba protiv resenja. .Pravni lekovi mogu pobijati sve vrste sudskih presuda. d) direktna revizija. nego o njemu resava sud koji je doneo odluku u prvom stepenu. kao i sve druge meritorne odluke donete u obliku resenja. jer pretpostavke za dopustenost tuzbe nisu isto sto i pretpostavke za dopustenost pravnog leka ). ne i njeno obrazlozenje. resenja kojima se okoncava spor. za ulaganje i postupanje po pravnim lekovima moraju da budu ispunjenje i posebne procesne pretpostavke koje se ticu: a) dopustenosti pravnog leka. . ali i resenja o materijalnom upravljanju parnicom. .Redovni pravni lekovi su: a) zalba protiv presude. tj.Kako su pravni lekovi parnicne radnje stranaka.Osim toga. o njima resava neposredno visi instancioni sud ili VKS. . . 108.Pravnim lekovima se mogu pobijati procesna resenja.Redovni pravni lekovi imaju devolutivno dejstvo.Razlikujemo dopustenost i osnovanost pravnih lekova.Devolutivno dejstvo nema zahtev za ponavljanje postupka. a s druge strane. A) Posebne procesne pretpostavke za ulaganje pravnih lekova . a ne na ispitivanje tacnosti sudkse odluke. jer se odnosi na otklanjanje prekluzije.Zakon predvidja posebne procesne pretpostavke za dopustenost svakog leka ponaosob cije postojanje ispituje sud po sluzbenoj duznosti. v) pravnog interesa za ulaganje pravnog leka.. g) forme i sadrzine pravnog leka. . ovo pistanje spada u sferu osnovanosti pravnog leka ( a ne dopustenosti pravnog leka. .Osnovanost pravnog leka odnosi se na ispitivanje zakonitosti i tacnosti sudske odluke koja se pobija.Dakle.) Dopustenost pravnih lekova . v) prigovor protiv platnog naloga. onda je zalba tuzenog bila osnovana ( sto nema veze sa dopustenoscu zalbe ). b) procesne legitimacije stranaka za njegovo ulaganje.Pravni lek nije moguc protiv nepostojecih presuda. . nedostaci u nistavim presudama se otklanjaju ulaganjem pravnih lekova.U pravne lekove ne spada i zahtev za povracaj u predjasnje stanje.Pravnim lekovima se napada izreka presude. vanredni pravni lek je samo predlog za ponavljanje postupka.

a ona je trebalo da bude doneta u formi resenja.Ako je pravni lek izjavilo lice koje za to nije ovlasceno. v) Pravni interes za ulaganje pravnog leka . jer obicni umesaci mogu da uloze pravni lek samo ako to nije u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. . ulozeni pravni lek se odbacuje resenjem. .Ipak. . tj. jer tuzeni nije postavio nikakav procesni zahtev u postupku. . suprotno tome.Pravo na podnosenje pravnih lekova imaju: stranke. ako se on pokaze kao osnovan.Npr: tuzeni je zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan.Formalni pravni interes na strani tuzenog ce postojati u slucaju kada je tuzeni zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan u potpunosti ili delimicno. . tuzbeni zahtev usvojio.Materijalnopravni interes bi postojao. sud ce odbaciti pravni lek kao nedopusten. tada stranka ne bi mogla da ulozi zahtev za ponavljanje postupka.d) rokova za njihovo podnosenja. pravni lek ce se odbaciti kao nedopusten. zalba na presudu drugostepenog suda ). . . odbacio tuznu kao nedopustenu. kada bi izreka presude imala za posledicu nepovoljniju materijalnopravnu poziciju stranke u odnosu na stanje pre pocetka parnice.Postojanje pravnog interesa za izjavljivanje pravnog leka podrazumeva da je sudska odluka izrecena na stetu lica koje izjavljuje pravni lek. . kada je tuzbei zahtev odbijen kao neosnovan zbog preboja potrazivanja. a ne i formalni.Dozvoljenost pravnog leka znaci da zakon predvidja mogucnost da se protiv odredjene sudske odluke ulozi zakonom predvidjen pravni lek. b) Procesna legitimacija . 146 . .Kod presude zbog propustanja moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka. . .Formalni pravni interes za ulaganje pravnog leka postoji uvek kada izreka sudske presude odstupa od zahteva stranaka koji su izneti u parnici ( za tuzioca to nije sporno jer se uporedjuje sadrzina tuzbenog zahteva sa izrekom presude ).Ukoliko sud pogresno naznaci naziv odluke. . uprkos tome. a sud je.Ako pravni interes ne postoji.Materijalni interes za pravni lek postoji. ako je sud npr.Ako pravni lek nije dozvoljen ( npr. . ona moze da bira koji ce pravni lek da ulozi: onaj protiv odluke suda ciji je naziv pogresno oznacen ili onaj protiv odluke suda koju je sud trebalo tacno da oznazi.Zakon predvidja da se zalba protiv presude podnosi protiv presude donete u prvom stepenu. onda vazi princip najveceg povlascenja stranke. a sud je. njihovi univerzalni sukcesori. B) Dopustenost pravnog leka ( odavde u sustini pocinje ispitno pitanje ) a) Dozvoljenost pravnog leka . pogresno naznacio doluku kao presudu. a tuzeni je kompenzacioni prigovor izjavio samo kao eventualni.Za dozvoljenost pravnog leka je bez znacaja kako je stranka pravni lek nazvala. dok posebna pravila vaze za dozvoljenost predloga za ponavljanje postupka. umesaci ( medjutim sa razlicitim dejstvom. odnosno da to lice moze da ocekuje kakvu pravnu korist od izjavljenog pravnog leka. revizija protiv presude donete u drugom stepenu. dok umesac s polozajem jedinstvenog suparnicara moze da podnese pravni lek i protiv volje stranke ).

.Ako se sudska odluka pobija zbog gresaka u primeni materijalnog prava. 30 dana za reviziju. v) zahtev stranke upucen sudu koji odlucuje od pravnom leku. ako zahtev ne sadrzi neki od zakonskih razloga za ponavljanje. moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka i on se ogleda samo u tome da presude donete na osnovu ovih parnicnih radnji u svojoj sadrzini odstupaju od sadrzine priznanja.Parnicin postupak moze da se okonca u razumnom roku samo ako je i mogucnost za ulaganje pravnih lekova vremenski ogranicena. . .Kod presuda na osnovu priznanja i na osnovu odricanja.Navodjenje razloga je posebno vazno kod vanrednih pravnih lekova. . a eventualno njeno ukidanje. .Nedostaci u formi pravnih lekova imaju za posledicu da se oni odbacuju kao nedopusteni. jer u pogledu dela odluke koji se ne pobija nastupa pravosnaznost.U pogledu redovnih pravnih lekova.To je od znacaja. a koji se tice izmene ili ukidanja pobijane sudske odluke. kako bi moga postupak ponovo da se sprovede. .U tom postupku sud ne moze da odlucuje van granica predmeta spora o kome je doneta sudska odluka. zbog toga i zakon predvidja posebne rokove za njihovo ulaganje koji su prekluzivni i koje sud ne moze da produzi ( u slucaju propustanja roka. . pravilo je da se zahteva ukidanje pobijane odluke. vec postupak u kome se ispituje samo zakonitost i tacnost odluke o tuzbenom zahtevu.ROKOVI ZA ULAGANJE PRAVNIH LEKOVA .Rokovi su u nasem pravu kratki: 30 dana za zalbu (15 dana u menicnim i cekovnim sporovima). .Rokovi pocinju da teku do dostavljanja pismenog otpravka sudske odluke. b) razloge zbog kojih pobija sudsku odluku. i obrnuto. . .U praksi je uobicajeno da se ovi zahtevi u pogledu izmene sadrzine odluke isticu eventualno.Pravilo je da svaki pravni lek mora da sadrzi najmanje tri cinioca: a) izjavu stranke u kom delu pobija sudsku odluku ( to je vazno posebno za reviziju. takodje. 147 .. odnosno da podnosilac pravnog leka zahteva preinacenje sudske odluke.GRANICE KONTROLE SUDSKE ODLUKE PO PRAVNIM LEKOVIMA: .Ako je sadrzina pravnog leka manjkava. .Ako se odluka pobija zbog procesnopravnih gresaka. jer su razlozi bitan uslov za dopustenost zahteva za ponavljanje postupka koji ce sud odbaciti kao nepotpun.Ovaj postupak cini jedinstvo s prvostepenim postupkom u kome je odluceno o zahtevima stranaka. on se odbacuje kao nepotpun. sud odbacuje lek kao neblagovremen ).Postupak po pravnim lekovima nije nov postupak o osnovanosti tuzbenog zahteva. . . sako stranka nija navela u kom delu pobija sudsku odluku. 4 Svi naredni naslovi se mogu pricati uz pitanje 107.odnosno odricanja .FORMA I SADRZINA PRAVNOG LEKA4 . jer sud osnovanost pravnog leka ispituje samo u granicama razloga koji su navedeni u pravnom leku ). nuzno je da se zahteva izmena sadrzine odluke ( preinacenje ). smatrace se da je pobija u delu u kome nije uspela u parnici. .Zbog gubitka prava na podnosenje pravnog leka moze da se zahteva vracanje u predjasnje stanje. .

. jer o njenoj osnovanosti resava neposredno visi sud.Ova zabrana ne vazi ako je i druga strana izjavila zalbu. navodjenje cinjenice da je svedok vec ranije osudjen zbog laznog svedocenja ). pojam i obelezja A) Pojam i znacaj .To znaci da sve parnicne radnje koje su stranke punovazno preduzele u prvostepenom postupku vaze i u postupku po pravnim lekovima ( one se ne ponavljaju ).Postupak po zalbi predstavlja nastavak prvostepene parnice.Sud ne moze da izmeni sadrzinu sudske odluke na stetu onog lica koje pobija presudu pravnim lekom. i ona ima suspenzivno i devolutivno dejstvo. . . .Ova zabrana se ne odnosi ni na iznosenje novih cinjenica kojima se objasnjavaju ili pojasnjavaju vec iznete cinjenice ili se dopunjavaju cinjenice o dokaznoj snazi pojedinih dokaza na cijem rezultatu je prvostepeni sud zasnovao odluku. stranke bi cesto porpustale da ulazu zalbe.Njome se pobijaju sve vrste presuda. . a ne moze se podici ni protivtuzba. -Npr: nije dopusteno da u postupku po pravnim lekovima stranka oznaci novo dokazno sredstvo ( svedoka ) ali jeste da u zalbi navede cinjenice koje ukazuju na pogresnu ocenu dokaza ( npr. .Zalba mora nuzno da sadrzi: * oznacenje presude koja se zalbom pobija. * razloge zalbe. .Ova zabrana ne vazi ni kada sud preispituje sudsku odluku iz razloga na koje pazi ex officio. isticanje prigovora kompenzacije ili zastarelosti.) Zalba protiv presude.ZABRANA REFORMATIO IN PEIUS . b) Sadrzine. B) Uslovi za dopustenost zalbe . . * potpis podnosioca zalbe. tako da su kogniciona ovlascenja drugostepenog suda snazno ogranicena. . tako da drugostepeni sud odlucuje samo o onom delu u vezi kojeg zalilac nije zadovoljan ( sto ukazuje da nova odluka ne moze da pogorsa njegov polozaj ). .Nije dopusteno preinacenje tuzbe.Zalba protiv presude je rednovni pravni lek protiv presude donete u prvom stepenu. jer se odluka o ovim pitanjima ne tice predmeta spora i nije obuhvacena izrekom presude.Nuzno je da se steknu uslovi koji se ticu: a) Forme ( podnesak ). . nego je dovoljno da zalba sadrzi makar: 148 . .Iskljucena je mogucnost da stranke iznose nove cinjenice i predlazu nove dokaze.Da na vazi ovo pravilo. * izjavu da li se presuda pobija u celini ili samo delimicno. upravo iz straha da sud ne izmeni odluku na njihovu stetu.Medjutim nedostatak nekih od zakonom izricito propisanih sastojaka zalbe na presudu ne povlaci ( kako bi trebalo ) odbacivanje nepotpune zalbe.Zabrana beneficio nonorum se medjutim ne odnosi i na nove cinjenice i dokaze o procesnopravnim pitanjima. . . 109.To je zbog toga sto presuda postaje pravosnazna u delu koji se ne pobija.

V) Beneficio novorum . subjektivno novih cinjenica.To su one povrede kod kojih zakonodavac neoborivo pretpostavlja da su imale za posledicu donosenje nezakonite i nepravilne odluke. nije mogao da ih iznese do zakljucenja glavne rasprave ). tj. --> koje procesne norme je sud prekrsio. * da je sud manjkavim vodjenjem postupka sprecio stranku da iznese cinjenicu. podnosilac zalbe moze da zahteva da se taj dokaz izvede. ali podnosilac zalbe ih nije izneo i za to ne snosi krivicu ( potrebno je da ucini verovatnim da.oznacenje presude koje se pobija i potpis podnosioca ( cak i ako neceg od ovog nema. . jer stranka nije predujmila troskove za njegovo izvodjenje.) Zalbeni razlozi .One postoje ako sud nije primenio ili je nepravilno primeni odredbe ZPP-a. --> sta su nedostaci suda u oceni dokaza.Ovde je tesko napraviti razliku izmedju prava stranke da iznosi nove cinjenice i povrede procesnih pravila koje je pocinio sud.Njihovo postojanje cini presudom nistavom. 110.Zakon razlikuje: A) Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka . ali ne u smilu da presuda ne proizvodi nikakvu dejstvo..Zakon predvidja tri razloga za zalbu protiv presude. onih koje su objektivno postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave. --> koje dokazne predloge je sud odbio. 149 . predlog podnosioca da visi sud ili kasira ili izmeni sadrzinu prvostepene presude.Eskulpaciju podnosioca zalbe moguce je zamisliti samo u dva slucaja: * da stranka nije znala da neka vazna cinjenica postoji. g) Dozvoljenosti ( nedozvoljena je ako nedostaje procesna legitimacija ili pravni interes. trebalo da pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. v) Blagovremenosti ( rok je 30 dana ). onda sud poziva stranku da je dopuni ). .Nepravilna primena procesne norme podrazumeva i netacno utvrdjenje postojanja njene dispozicije ( cinjenica ). . --> koji nedopusteni dokazi su izvedeni ili izvedeni na nacin protivan postupku. bez svoje krivice. tj.) Bitne povrede parnicnog postupka . ili ako se lice odreklo ulaganja zalbe ili je vec povuklo zalbu ).Naime. . .Ovde se radi o teskim povredama znacajnih procesnih pravila na koje bi sud. . --> u cemu se ogleda pogresno pravno shvatanje suda.Ovde se radi samo o mogucnosti iznosenja tzv. . kao i sumpsumacionu gresku ( podvodjenje cinjenica pod pogresnu procesnu normu ). ali samo ako ucini verovatnim da troskove nije predjumio iz opravdanih razloga.Podnosilac zalbe bi mogao jos u jednoj situaciji da u zalbi predlaze izvodjenje novog dokaza. . presuda se moze pobijati zbog: 1. po pravilu.Fakultativni sastojak zalbe je i zalbeni predlog. u slucaju kada sud odustane od izvodjenja dokaza. .Razlozi zalbe bi trebalo da budu obrazlozeni i to na sledeci nacin: --> koje bitne cinjenice sud nije utvrdio ili ih je pogresno utvrdio. .

--> nacela nepristrasnosti u sudjenju ( ucesce sudije koji je trebalo da bude izuzet/iskljucen ). kasira. --> izreka je protivrecna sama sebi ili razlozima presude. . ako utvrdi postojanje apsolutno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. --> presuda nije obrazlozena. • na ucesce sudije u postupku koji je trebalo da bude iskljucen/izuzet. --> povreda pravila o donosenju prasude zbog propustanja.Nistavost presude znaci da je drugostepeni sud obavezan da.On je duzan da to ucini. --> presuda ne sadrzi razloge o bitnim cinjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrecni. --> postoji protivrecnost izmedju onog sto se navodi u razlozima presude i pismenim dokazima. • na postojanje. presude na osnovu prinzanja ili odricanja. odnosno ukine presudu.. * postojanje apsolutne nenadleznosti parnicnog suda. stranke.. stranacke i parnicne sposobnosti sposobnosti i pravilno zastupanje. * nepostojanje ovlascenja za vodjenje parnice na osnovu zakona ili nepostojanje punomocja. --> nacela javnosti. v) Povreda pravila o odlucivanju: --> donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. • na res judicata. Po slozbenoj duznosti sud pazi samo na sledece apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka: • na pravilan sastav suda. --> s obzirom na stranke: * nepostojanje stranke.Apsolutno bitne povrede parnicnog postupka mogu da se klasifikuju na sledeci nacin: a) Povreda pravila o procesnim pretpostavkama: --> s obzirom na sud: * nepropisan sastav suda. * prekoracenje ovlascenja od strane zakonskog zastupnika ili punomocnika. kada je sadrzina manljiva: --> izreka presude je nerazumljiva. * povreda pravila o stvarnoj nadlenzosti suda. b) Povreda elementarnih procesnih nacela: --> povreda nacela kontradiktornosti --> nacela o upotrebi supstvenog jezika u postupku. * nedostatak parnicne sposobnosti. . * nepropisno zastupanje parnicno nesposobne stranke od strane zakonskog zastupnika. tj. • na donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. g) Povreda pravila o sadrzini presude. --> s obizrom na predmet spora: * nepostojanje tuzivosti subjektivnog prava (tuzba je podignuta nakon zakonom propisanog roka) * povreda principa res judicata ili zabrane dvostruke litispendencije. --> povreda pravila javnog poretka ( odluka suda pociva na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka ). • na poredu nacela kontradiktornosti. • na povredu javnog poretka. B) Relativno bitne povrede odredaba parnicnog postupka 150 . bez obzira kakav je njen materijalnopravni rezultat.

. ali i cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.) Postupak po zalbi 151 .Pogresna primena materijalnog prava se odnosi na pogresno resenje jednog pravnog pitanja. vec sam podnosilac zalbe na njih mora da se pozove.Nepotpuno cinjenicno stanje postoji kada je sud propustio da utvrdi postojanje neke cinjenice iz koje stranke izvoed svoje zahteve. . rezultat pogresne primene pravila o oceni dokaza ili netacne primene stavova iskustva. jer svaka neprimena ili pogresna primena procesne norme moze u konkretnom slucaju da ima za posledicu da odluka suda bude nepravilna ( uglavnom se radi o povredama pravila o dokazivanju ). .Ona postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kada takvu odredbu nije pravilno primenio. 111.Ovde zakonodavac ne pretpostavlja neoborivo da je povreda imala za posledicu donosenje nezakonite i netacne odluke.Sud pazi na pravilnu primenu materijalnog prava po sluzbenoj duznosti. .One postoje kada sud nije primenio neku procesnu normu ili ju je nepravilno primenio.Pogresna primena moze da se javi kao: a) primena pogresne materijalnopravne norme ( greska u kvalifikaciji ). odnosno ne postoji sto je u suprotnosti sa realnim sledom dogadjaja u stvarnosti. . da li su in concreto imale za posledicu donosenje nepravilne odluke.Ovo se odnosi na propuste suda da formira uverenje o postojanju. . b) pogresno tumacenje materijalnopravne norme ( kod pravnih standarda je to najcesce ).Kod postojanja relativno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. . .. najcesce. podnosilac zalbe mora da ucini makar verovatnim da je povreda procesne norme mogla da ima neposredno za posledicu donosenje nepravilne odluke. odnosno kada je nije utvrdio. . 3. 2.Pogresna primena materijalnog prava je izvesna. tj. a to je moglo da ima uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude.Na ove povrede sud ne pazi po sluzbenoj duznosti. odnosno nepostojanju neke cinjenice o kojima se izvodi dokazivanje.) Pogresna primena materijalnog prava . . ako je sud nepotpuno ili netacno utvrdio cinjenicno stanje. odnosno koje su bitne i vazne za donosenje odluke.Spisak ovih povreda je neogranicen.Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje je. . a sud onda utvrdjuje da li su te povrede relevantne. .Relativno bitne povrede parnicnog postupka su i slucajevi kada je sud odlucio infra petita ili extra petita. .Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kada je sud stekao uverenje da jedna cinjenica postoji. tako da nije vezan materijalnopravnim obrazlozenjem zalbe.Ono postoji kada je sud neku bitnu cinjenicu pogresno utvrdio.) Pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje . jer to neminovno povlaci za sobom primenu dispozicije pogresne materijalnopravne norme. v) sumpsumiranje cinjenicnog stanja pod dispoziciju pogresne materijalnopravne norme.

Ovaj postupak pocinje aktivnostima sudije izvestioca koji sacinjava izvestaj radi razmatranja predmeta. bez rasprave.POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM A) Sudija izvestilac . . dok izostanak obe stranke stvara fikciju da je tuzba povucena. a) Granice ispitivanja prvostepene presude . . B) Odlucivanje na raspravi u vecu .Sud dostavlja i podnosiocu zalbe odgovor na zalbu. .Kada se presuda pobija zbog pogresne primene materijalnog prava.ZPP iz 2005. vec je duzan da zakaze raspravu i da odluci o svim zahtevima stranaka.Sudija izvestilac ne daje misljenje o osnovanosti zalbe. .Rasprava pred dugostepenim sudom se odvija prema pravilima koja vaze i za postupak pred prvostepenim sudom. a neblagovremen odgovor se ne uzima u razmatranje ). drugostepeni sud je.Drugostepeni sud moze da smatra da je celishodnije da zakaze raspravu.Ipak. V) Tok postupka . drugostepeni sud ne moze i po drugi put da ukida pobijanu presudu.Kontrola se vrsi samo u delu presude na koji se podnosilac zalbe pozvao. uvodi jednu novinu u cilju donosenja odluke u razumnom roku: Ako je prvostepena presuda vec jednom ukinuta po zalbi. . .Tada se na raspravi pred drugostepenim sudom ponovo izvode oni dokazi koji su izvedeni i u prvostepenom postupku.Ako se u zalbi iznese i nova reperta. . vac samo sumira tok i rezultate prvostepenog postupka.Drugostepeni sud odlucuje o osnovanosti zalbe. te zatim prvostepeni sud citav spis predmeta dostavlja drugostepenom sudu ( u instruktivnom roku od 8 dana ). vec prilikom prvog ispitivanja pobijane preusde duzan da je preinaci. podnosilac zalbe je duzan da uz zalbu podnese i dokaze kojima se dokazuje postojanje uslova za tu mogucnost. i to u dovoljnom broju primeraka za sud i protivne strane. svejedno. .POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM . . 152 .Prvostepeni sud odlucuje o dopustenosti zalbe i odbacuje je. po pravilu. . kada je ona neblagovremena. rasprava pred drugostepenim sudom moze da se odrzi iz razloga celishodnosti.Kada je sud odlucio da otvori raspravu. nepotpuna ili nedozvoljena.Zalba se uvek podnosi prvostepenom sudu koji je doneo presudu koja se pobija. . odnosno da parnicu meritorno okonca. . sud dostavlja jedan njen primerak protivnoj strani na odgovor ( koja ima rok od 15 dana za odgovor. vazno je naglasiti da izostanak jedne stranke ima za posledicu da sud raspravlja samo s prisutnom. kada su u provostepenom postupku ucinjene bitne povrede odredaba ZPP-a ili kada je neophodno da se potpuno i tacno utvrdi cinjenicno stanje.Jedini bitan izuzetak je da odsustvo jedne ili obe stranke nema nikakav uticaj na tok postupka. ..Ako nadje da je zalba dopustena.

Nakon ocene iskaza svedoka u prvostepenom postupku.Princip vezanosti drugostepenog suda cinjenicnim stanjem koje je besprekorno utvrdio prvostepeni sud bi trebalo bez ogranicenja da vazi kada drugostepeni sud donosi presudu kojom se prvostepena presuda potvrdjuje ili presudu kojom se prvostepena presuda preinacuje. A) Odbijanje zalbe kao neosnovane - 153 . * da usvoji zalbu. otkloni povrede. .Ako bi drugostepeni sud postupio drugacije. cinio bi bitnu povredu odredaba parnicnog postupka. presuda postaje pravosnazna.Ako se presuda pobija iz razloga koji se ticu pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. b) Cinjenicni osnov za donosenje presude drugostepenog suda . 112.. . ali i one cinjenice za koje smatra da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio. na osnovu kontrole pobijanog dela presude. drugostepeni sud formira sopstvenu ocenu o njegovoj dokaznoj snazi. smatra se da se presuda pobija u onom delu u kojem stranka nije uspela u parnici. odnosno da li je doneta uz postovanje minimalnog standarda procedure i pravilne primene materijalnog prava. .) Odluke drugostepenog suda po zalbi Drugostepeni sud moze na dva nacina da okonca postupak po zalbi: presudom i resenjem. drugostepeni sud ispituje razloge zalbe samo u onom delu koji je u zalbi naveden.Sud koji resava po pravnim lekovima vezan je cinjenicama koje je utvrdio prvostepeni sud. ali je rezultat ucenja o pravosnaznosti sudskih odluka o nacela dispozicije stranaka koje odredjuju investituru suda. cak i kada bi drugostepeni sud nasao da je presuda nistava i u delu u kome se ne pobija. cinjenicnu gadju za njegovu odluku cine one cinjenice koje je utvrdio na raspravi. . utvrdi da je provostepena presuda bez dejstva i da odluci o zahtevima stranaka.Sud je potpuno vezan razlozima zalbe. .Ovo resenje moze da izgleda nelogicno. ukljucujuci ovde i nova reperta.U delu u kome se ne pobija. . Resenjem drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao nedopustenu ( ako to vec nije ucinio prvostepeni sud ). . . * da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. Presudom drugostepeni sud moze: * da preinaci prvostepenu presudu i odluci o zahtevima stranaka. .Ako se podnosilac zalbe poziva na nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje. on formira svoj stav prema postojanju ili nepostojanju neke vazne cinjenice.Kada drugostepeni sud zakazuje raspravu u vecu. .Kada drugostepeni sud nadje da je cinjenicno stanje pogresno ili nepotpuno utvrdjeno.Zakon predvidja da drugostepeni sud kontrolise ex officio da li je provostepena presuda zakonita. kao i zakljucak na osnovu iskustva. ispitivanje se svodi samo na one cinjenice na koje se podnosilac zalbe u zalbi i poziva. . * da ukine presudu i odbaci tuzbu. * da odbije zalbu kao neosnovanu i na potvrdi provostepenu presudu.Ako se to iz zalbe ne vidi izricito.

.Tada se zakazuje rasprava u vecu pred drugostepenim sudom i dokazi iz provostepenog postupka se ponovo izvode. .Samo kasiranjem presude u celini prvostepeni sud stice novu mogucnost da u potpunosti otkloni nedostatke koji su sprecili donosenje pravilne odluke. jer tada drugostepeni sud je duzan da presudu ukine u celosti. .Drugostepeni sud je duzan da ukine provostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje prvostepenom sudu kada postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka i kada je neophodno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje zbog toga sto je sud sud dopustio nove cinjenice i dokaze. ako nadje da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. kada se do pravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja moze doci i ponovnim izvodjenjem dokaza pred drugostepenim sudom.Kod kvalitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva.Za donosenje drugostepene medjupresude je nuzno da ne postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka. radi se o tome da je prvostepeni sud odlucio o necem drugom. ili da je manljivo izveo postupak u vezui sa izvodjenjem nekog dokaznog sredstva. B) Ukidanje prvostepene presude .Drugostepeni sud je duzan da ovako postupi. * sta su nedostaci u utvrdjenom cinjenicnom stanju. . a) Presuda extra petita . ali ne sme da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.Kada drugostepeni sud ukine presudu i vrati predmet prvostepenom na ponovno odlucivanje. a ne o onom sto je tuzbom trazeno ( sto je predmet spora ). ako je nasao da je prvostepeni sud pogresno vrsio ocenu dokaza ili je pogresno primenio stavove iskustva prilikom ocene dokaza.Drugostepeni sud je duzan da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje i kada nadje da cinjenicno stanje nije potpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava. sud je dosudio vise nego sto je tuzbenim zahtevom istaknuto. . .U ovom slucaju drugostepeni sud smatra da je prvostepena presuda zakonita i pravilna u svom meritornom rezultatu.U slucaju kvalitativnog dosidjenja extra petita.Sud je duzan da ukine presudu prvostepenog suda. . . 154 . drugostepeni sud kasira presudu i vraca predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. duzan je u resenju da navede: * koje se parnicne radnje ukidaju. jer su zahvacene apsolutno bitnim povredama odredaba parnicnog postupka. .U slucaju kvanitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. a sud je doneo deklaratornu presudu da je T vlasnik stvari. . b) Drugostepena medjupresuda .Drugostepeni sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu.Presuda kojom se zalba odbija i potvrdjuje prvostepena odluka je novi pojedinacni pravni akt koji samo potvrdjuje sadrzinu prethodnog. .Npr: Tuzilac je tuzbom trazio povracaj stvari. kao ni razlozi na koje pazi ex officio.Tada drugostepeni sud ukida svojom odlukom presudu u onom delu u kome je tuzbeni zahtev prekoracen. ..

g) da je vec o istoj stvari pravosnazno presudjeno ili je zakljuceno sudsko poravnanje. . a odluka suda je iskljucivo zasnovana na tim cinjenicama. v) Pogresno je primenjeno materijalno pravo.Pogresna primena materijalnog prava obuhvata interpretativnu. jer se radi o oceni dokazne vrednosti indicija i isprava. da bi sud mogao da preinaci presudu. a presuda je zasnovana na tim cinjenicama.Preinacenje obuhvata dve parnicne radnje: --> prvu. . b) da ne postoji tuzivost subjektivnog prava.Preinacenje nije moguce ako su pocinjene bitne povrede odredaba parnicnog postupka. ukidanje prvostepene presude. ispravama. . b) Postoje greske u oceni dokaza. . d) da postoji povreda zabrane dvostruke litispendencije. kao i sumpsumacionu gresku prvostepenog suda.U tom slucaju. . V) Ukidanje prvostepene presude i odbacivanje tuzbe . . G) Preinacenje presude . .Dakle. i to: a) da postoji apsolutna nenadleznost suda. . ali ne i da donese drugostepenu medjupresudu. .. . vec sud odlucuje o zalbi na nejavnoj sednici.U oba slucaja se ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom. sud mora da stekne uverenje o osnovanosti pravnog osnova tuzbenog zahteva na osnovu cinjenica koje su utvrdjene u postupku pred prvostepenim sudom.Da bi doneo drugostepenu medjupresudu. sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu.Ovde ne spada i izvodjenje novih dokaza ( nova reperta ).Preinacenje je moguce ako: a) Postoji nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje. --> drugu. dok ce je ukinuti u delu koji se odnosi na visinu tuzbenog zahteva i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.Preinacenje se ogleda u tome sto se donosi presuda drugog sadrzaja: utvrdjuje se da je valjan osnov tuzbenog zahteva. 155 .To cini drugostepeni sud ako ustanovi da postoje neotklonjive procesne smetnje.Donosenje drugostepene medjupresude moguce je samo ako u postupku pred drugostepenim sudom nije istaknut prejudicijalni zahtev za utvrdjenje. kao i dokaza prima faciae. potvrdice provostepenu presudu u delu koji se odnosi na osnov tuzbenog zahteva.Prvenstveno se misli na dve situacije: * prvostepeni sud je pogresno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze. .U tom slucaju. . v) da ne postoji stranka ili stranacka sposobnost. odluka prvostepenog suda mora da se zasniva samo na indicijama. ali se ukida odluka prvostepenog suda o visini tuzbenog zahteva. izmenu sadrzine izreke presude novom meritornom odlukom o zahtevima iz prvostepene parnice.Donosenje drugostepene medjupresude znaci preinacenje presude provostepenog suda. . posredno izvedenim dokaziva ili dokazima prima faciae. * prvostepeni sud iz cinjenica koje je utvrdio je izveo nepravilan zakljucak o postojanju drugih cinjenica. jer je tada drugostepeni sud duzan da ukine presudu i predmet vrati na ponovno sudjenje. drugostepeni sud samo moze da potvrdi ili ukine presudu prvostepenog u tom delu.Ovime se ne vredja nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza.

.POJAM I SMISAO . . ogranicen i dvostran pravni lek protiv presude donete u drugom stepenu. . nego se njome unapredjuje i sudska praksa i pravna sigurnost.U nekim slucajevima zakon izricito zabranjuje posebnu zalbu na resenje: kada sud odbije zahtev za izuzece sudije.Ona je jednostrani pravni lek jer se ona ne dostavlja na odgovor protivnoj strani. * da odbije zalbu kao neosnovanu i potvrdi resenje prvostepenog suda. devolutivan.113. G) Ostala pravila . nesamostalna zalba ne predstavlja posebnu zalbu. resenja: o iskljucenju sudije ili protiv resenja kojim se usvaja zahtev za njegovo izuzece.. .Zalba protiv resenja je devolutivan i suspenzivan pravni lek.Jedino se u postupku po zalbi na resenje nikada ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom. protekom roka za zalbu ). vrati prvostepenom sudu predmet na ponovno odlucivanje.Revizija nije dopustena protiv odluke o troskovima postupka.) Zalba protiv resenja A) Pojam i dejstva . kada odbije ili dopusti preinacenje tuzbe.Revizija ne sluzi samo interesima stranka. po potrebi. vec se resenje prvostepenog suda pobija zalbom protiv presude. b) Vezana.) Revizija protiv presude . . (ne)suspenzivan. * da preinaci resenje ili ga ukine i. osim kad to zakon iskljucuje. .DOPUSTENOST I OGRANICENJA REVIZIJE . ako vrednost pobijanog dela pravosnazne presude prelazi pola miliona dinara.Protiv resenja prvostepenog suda je uvek dopustena zalba.PREDMET REVIZIJE. presuda ne moze da se pobija revizijom.Revizija je dopustena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje u novcu.Drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao neblagovremenu. V) Vrste a) Posebna. 156 . .Revizija protiv presude je redovan. .Takva su u prvom redu sva resenja koja se tizu materijalnog upravljanja parnicom. samostalna zalba na resenje je uvek dopustena.Ako je presuda postala pravosnazna vec nakon okoncanja prvostepenog postupka ( npr.ODLUKE KOJE MOGU DA SE POBIJAJU REVIZIJOM . . 114.Ona moze da se izjavi samo protiv presude donete u drugom stepenu. odnosno poseban pravni lek. kojim se usvaja predlog za obezbedjenje dokaza. .. npr.. osim kada to zakon izricito iskljucuje. na predaju stvari ili izvrsenje druge cinidbe.Na zalbu protiv resenja u ostalom delu se shodno primenjuju pravila o zalbi protiv presude. jer zadrzava izvrsavanje resenja.Resenje protiv koga nije dopustena zalba se moze odmah izvrsiti.. . B) Dopustenost . nepotpunu ili nedozvoljenu.

d) U sporovima o zasnivanju. jer se ispravljanjem gresaka niznih sudova u primeni prava ostvaruje svrha revizije.Revizija protiv presude ne moze da se izjavi zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja..Pogresna primena materijalnog prava je kljucan revizijski razlog. cak i kada je drugostepeni sud izmenio cinjenicno stanje utvrdjeno u postupku pred drugostepenim sudom.U nasem pravu. .Pogresna primena materijalnog prava moze da se istakne u raviziji bez ogranicenja. ako je sud protivno odredbama ZPP doneo presudu zbog propustanja. . . ali ne i eliminisan. A) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka . i to bez obzira na to da li se u konkretnom slucaju javlja kao posledica sumpsumacione ili interpretativne greske suda. g) U sporovima zbog povrede autorskog prava. priroda takvih povreda je takva da uvek cine presudu nistavom ). .. .Videli smo da se revizija ne moze izjaviti zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. 157 . ne moze da se izjavi revizija: ako je sud odlucio o tuzbenom zahtevu za koji je stvarno nadlezan visi sud iste vrste.RAZLOZI ZA REVIZIJU PROTIV PRESUDE .Razlozi za reviziju koji se odnose na apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka obuhvataju sve razloge zbog kojih moze da se pobija prvostepena presuda. ogranicen na kontrolu pravnih pitanja. postojanju i prestanku radnog odnosa. .Revizija nije dopustena kada tuzilac nije odredio vrednost spora. B) Pogresna primena materijalnog prava . tj.Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogresne primene materijalnog prava kada je. . zastite i upotebe uzorka.Revizijski sud je. v) U imovinskim sporovima koji nastaju iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinacnih akata kojima se pravna ili fizicka lica stavljaju u neravnopravna polozaj na jedinstvenom trzistu.Revizija je dopustena bez obzira na visinu predmeta spora u sledecim slucajevima: a) U parnicama o pravu na izdrzavanje ili o pravu na ukidanje izdrzavanja. po samom zakonu. ako su povredjena pravila res judicata i zabrana dvostruke litispendencije. . potrebno da se razmotre pravna pitanja od opsteg interesa i tako ujednaci praksa i da novo tumacenje prava.Zbog prekoracenja tuzbenog zahteva revizija se moze izjaviti samo ako je takva povreda ucinjena pred drugostepenim sudom.Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka razlog su za reviziju i kada su pocinjene u postupku pred prvostepenim sudom ( nebitno da li se podnosilac revizija na njih pozvao i da li je drugostepeni sud smatrao da takve povrede nisu pocinjenje. . po oceni VKS. .Nema razlike da li je greska nastala u prvostepenom ili drugostepenom postupku.Izuzeci postoje. ako je sud uskratio stranci mogucnost da raspravlja u postupku. znacaj distinkcije cinjenicnog i pravnog pistanja u reviziji umanjen je. modela.. b) U sporovima o pravu na naknade stete zbog izgubljenog izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja. * Cinjenicno i pravno pitanje u reviziji . .Razlog za reviziju su i relativno bitne povrede parnicnog postupka koje su pocinjene u postupku pred drugostepenim sudom.

i predmet vrati na ponovno sudjenje... . --> lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnosenje revizije.. B) Odlucivanje o osnovanosti revizije . . uvodi ovlascenje revizijskog suda da kontrolise da li su nizi sudovi pravilno utvrdili cinjenicno stanje. ukljucujuci i sve pretpostavke za njenu primenu ( stavove iskustva i pravila o logickog zakljucivanju ).POSTUPAK PO REVIZIJI A) Odlucivanje o dopustenosti revizije .Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u granicama koji se navode u reviziji i samo u onom delu u kome se pobija revizijom. questiones mixte kod kojih su pravni i cinjenicni aspekti toliko isprepletani da ih je gotovo nemoguce odvojiti ( npr. a drugostepeni sud svoje spise predmeta VKS u narednom roku od 3 dana.Na taj nacin se.).U sumnji. . kao i pitanje dokazivanja kod posrednih dokaza i dokaza prima faciae.( priznanje cinjenica.Najteze je klasifikovati tzv. tumacenje svih pravnih pojmova.Revizija se podnosi prvostepenom sudu. i to u roku od 15 dana od prijema predmeta.O dopustenosti revizije odlucuje VKS u vecu sastavljenom od trojice sudija. --> izjavljena protiv presude protiv koje se po zakone ne moze podneti. da li je strah opravdan kod prinude ). --> izjavilo lice koje nije advokat.Rok za odgovor na reviziju je 30 dana. procesnih pretpostavki.Nedopustenu reviziju VKS odbacuje resenjem protiv kojeg nije dopustena zalba. jer se radi o sumpsumciji cinjenica pod dispoziciju pravilne materijalnopravne norme. . .Revizija je nedopustena u slucaju kada je: --> izjavilo lice koje nije ovlaceno na ponosenje revizije. --> izjavilo lice koje je odustalo od revizije. . tumacenje domasaja parnicnih radnju. pravno pitanje. .Uzima se da je odmeravanje visine naknade stete. instituta i standarda. prakticno na mala vrata. 158 . . ukljucujuci i pitanja ocene dokaza. ako revizijski sud nadje da je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno i zbog toga nema uslova za preinacenje pobijane presude.. a po potrebi i odluke nizih sudova. . trebalo bi smatrati da i ova pitanja podlezu reviziji. VKS je dostavlja suprotnoj strani na odgovor u roku od 8 dana. tumacenje sadrzine javnih i privatnih isprava. koji je duzan da reviziju i spise predmeta dostavi drugostepenom sudu u roku od 3 dana.Pravno pitanje se odnosi na: primenu pravne norme. . . ukinuti u celini ili delimicno presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostpenog suda i predmet vratiti na ponovno sudjenje istom ili drugom vecu prvostepenog odnosno drugostepenog suda. resenjem ce usvojiti reviziju. . .Naime.Cinjenicna pitanja se odnose na utvrdjenja cinjenica. .O reviziji odlucuje VKS u vecu sastavljenom od petorice sudija na nejavnoj sednici bez odrzavanja rasprave ili na osnovu rasprave koju zakazuje pod uslovima po kojima moze da se zakaze rasprava pred drugostepenim sudom. ukine resenjem pobijanu odluku.Isto ovlascenje ima revizijski sud kada posumnja da su cinjenice na kojima je zasnivana odluka pravilno utvrdjene.U slucaju da je revizija dopustena.

VKS moze: a) Da odbije reviziju kao neosnovanu. * da su povredjena pravila o zabrani dvostruke litispendencije.VKS ukida presude nizih sudova prema navedenim principima i kada nadje da je cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava. b) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog i prvostepenog suda.ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena. d) da je pravni lek blagovremen ( 15 dana od dostavljanja prvostepene odluke ). .ako utvrdi da je pogresno primenjeno materijalno pravo. g) da VKS oceni da je o ovom pravnom leku potrebno odlucivati. v) da se s koriscenjem ovog pravnog leka saglasi i suprotna stranka. prava ). postojanje razloga za izuzece sudije ). kada nadje: * da postoji apsolutna nenadleznost parnicnog suda. . * da ne postoji stranacka sposobnost. * da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. * da je stvar vec pravosnazno presudjena ili da je zakljuceno poravnanje.Uslovi za dopustenost ovog pravnog leka su: a) da se ovim pravnim lekom pobija presuda protiv koje je revizija inace dozvoljena. v) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog suda.Direktna revizija se izjavljuje protiv prvostepene presude.Svoju odluku o osnovanosti revizije. ali nije vezan pravnim shvatanjem revizijskog suda.Sud kojem je predmet vracen na sudjenje je vezan resenjem revizijskog suda. . . 115. dj) da stranku koja je fizicko lice zastupa advokat. u delu u kojem se nalaze preduzimanje odredjenih parnicnih radnji i raspravljanje odredjenih pravnih pitanja..ako utvrdi da je pocinjena neka od bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. .U postupku po reviziji. nove cinjenice je dopusteno iznositi samo u delu koji se odnosi na postojanje odredaba parnicnog postupka.Smisao ovog pravnog leka lezi u tome da se sbog efikasnosti postupka preskoci drugostepeni postupak po zalbi. b) da je u zalbi istaknut predlog da o njoj odlucuje VKS. . . godine i naziva se “zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje”.) Direktna revizija A) Pojam i smisao .VKS ukida i drugostepenu i prvostepenu presudu i odbacuje tuzbu.Ova revizija se uvodi ZPP-om iz 2005.Ukidanje presude i vracanje parnice u neku od prethodnih faza je nuzno kada je priroda povrede takva da njeno saniranje moze da se obavi samo naknadnim postupanjem nizih sudova ( npr. VKS donosi na osnovu cinjenica koje je utvrdio drugostepeni sud. i vraca predmet u ranije faze. 159 . zbog potrebe za ujednacavanjem sudske prakse formiranjem stava prema nekom spornom pravnom pitanju. B) Dopustenost . g) Da usvoji reviziju i preinaci pobijanu presudu i odluci o svim zahtevima stranaka. kao ni razlozi na koje pazi po sluzbenoj duznosti ( pravilna primena mat. .

.Ne postoje revizijski razlozi na kojima sud pazi po sluzbenoj duznosti.VKS moze odbiti pravni lek i potvrditi provstepenu presudu ili preinaciti prvostepenu presudu.) Zahtev za zastitu zakonitosti A) Osnovne napomene .Provostepeni sud odlucuje o dopustenosti ovog pravnog leka ( blagovremen. V) Razlozi: --> pogresna primena materijalnog prava. . potpun. devolutivan. pa ako nadje da je dopusten.Dopustenst pravnog leka ne zavisi od toga li je je odluka prethodno bila pobijana zalbom. onda ga dostavlja drugostepenom sudu.Zahtev za zastitu zakonitosti jeste vanredan. . . G) Postupak a) Postupak pred nizim sudovima . koji takodje ceni dopustenost.Prvostepeni sud dostavlja zalbu drugoj strani da se izjasni. jer se smatra da ce on kvalitetnije da odlucuje o tome on nizih sudova.Tada ima smisla da stranke prepuste VKS ocenu o pravnom pitanju. .Ako VKS nadje da nema potrebe da o zalbi neposredno odlucuje. . . . sud je zasnovao svoju presudu na nedosvoljenim raspolaganjima stranaka ). --> bitne povrede odredaba parnicnog postupka iz clana 361. i ako se ona saglasi sa ovakvim predlogom. on ce resenjem odbaciti zalbu kao nedopustenu i vratiti predmet drugostepenom sudu koji nastavlja redovan postupak po zalbi. onda se smatra da je zalba protiv prvostepene presude povucena.Ako protivna stranka ne da saglasnost u odgovoru na zalbu. 116. . D) Ocena . stav 2. odlucio je po tuzbi koja je podignuta posle isteka roka. dalji postupak se nastavlja prema pravilima koja vaze za zalbu protiv presude.Ovaj pravni lek moze da ima znacaj u situacijama u kojima se stranke ne spore oko cinjenica i kada je prvostepeni sud besprekorno sporveo postupak. 160 . te se predvidja da VKS o direktnoj reviziji odlucuju isto onako kako drugostepeni sud odlucuje po zalbi. b) Postupak pred VKS . onda se predmet dostavlja VKS-u. ogranicen i dvostran parvni lek.Gorenavedena pravila su brisana Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009. dozvoljen).e) da odlucivanje po direktnoj reviziji nije u suprotnosti s principom donosenja odluke u razumnom roku. a o njenoj osnovanosti u vecu sastavljenom od petorice sudija. ( sud je odlucio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadleznost. nesuspenzivan.VKS odlucuje o dopustenosti direktne revizije u vecu koje je sastavljeno od trojice sudija. pa ako i on utvrdi da je dopusten.Zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje se podnosi sudu koji je odlucio u prvostepenom postupku. .Zahtev se moze podneti protiv odluka koje su pravosnaznost stekle u prvom ili drugom stepenu.

B) Rokovi . .Zahtevom za zastitu zakonitosti ne mogu biti pobijane pravosnazne odluke koje je povodom revizije i zahteva za zastitu zakonitosti doneo VKS. . G) Postupak i odlucivanje po pravnom leku . 161 . .Po prijemu odgovora. . dostavlja vrhovnom sudu. putem drugostepenog suda. a zatim ce podnosilac zahteva obrazloziti pravni lek. zahtev se. sto omogucava spajanje postupka i zajednicko odlucivanje o oba pravna leka.Ovaj rok se racuna od dana pravosnaznosti odluke. . javnom poretku i moralu. dostavlja ga strankama na odgovor. . racuna se od dana kada se ta odluka vise nije mogla pobijati zalbom.Sednica pocinje izvestajem izvestioca koji izlaze stanje stvari ne dajuci svoje misljenje o osnovanosti izjavljenog pravnog leka..Podnosi se prvostepenom sudu koji je ovlascen da pravni lek odbaci kao neblagovremen.O zahtevu odlucuje VKS. tj. . .Predsednik veca vrhovnog suda odredjuje sudiju izvestioca u cilju pripreme predmeta za odlucivanje.Rok za podnosenje pravnog leka iznosi 3 meseca.Zahtev za zastitu zakonitosti i revizija organizacioni i funkcionalno su uskladjeni pravni lekovi.O zahtevu se odlucuje na sednici veca bez odrzavanja rasprave. ili po bezuspesnom poreteku roka od 30 dana. stranka koja je podnela predlog je ovlascena sama da izjavi pravni lek u roku od 30 dana od prijema obavestenje da javni tuzilac nece izjaviti zahtev.Protiv drugostepene odluke protiv koje nije bila izjavljena revizija rok se racuna od dana kada je odluka dostavljena onoj stranci kojoj je dostavljena kasnije.Zahtev je ogranicen pravni lek. . . . . a protiv odluke donete u prvom stepenu protiv koje nije bila izjavljena zalba.Protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje je izjavljena revizija.Ako prvostepeni sud zakljuci da je pravni lek dopusten.Pravni lek se moze izjaviti zbog toga sto je protivno odredbama zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. . V) Razlozi za izjavljivanje pravnog leka . javni tuzilac moze podici zahtev za zastitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena revizija one stranke cija mu je revizija ranije dostavljena. . nepotpun ili nedopusten. .Posle toga ce se procitati presuda na koju se odnosi pravni lek. . a ako je protiv odluke izjavljena revizija.Za podnosenje zahteva ovlascen je Republicki javni tuzilac. javni tuzilac moze u roku od godinu dana podici zahtev za zastitu zakonitosti zbog toga sto je ugovor po svojoj sadrzini ili cilju protivan prinudnim propisima.Ukoliko javni tuzilac ne podigne zahtev za zastitu zakonitosti u rokovima predvidjenim zakonom.Postupak se odvija shodno odredbama kojima je regulisan postupak po reviziji.Protiv pravosnazne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti. . o oba pravna leka odlucuje se jednom odlukom.Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zastitu zakonitosti. od dana donosenja odluke revizijskog suda kojom je postupak zavrsen. moze se izjaviti samo zbog postojanja apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka.

Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravosnaznih sudskih odluka i njihovu zamenu zakonitim i pravilnim sudskim odlukama. ako su vec bezuspesno isticani u ranijem postupku. a narocito propustanjem dostavljanja. • ukinuti odluku i odbaciti tuzbu.Razloge za ponavljanje postupka mozemo da svrstamo u 4 grupe: 1.Pravilo je da razlozi na kojima moze da se temelji zahtev za ponavljanje postupka ne vaze. ponavljanje postupka ne predstavlja vanredni pravni lek. .ODLUKE PROTIV KOJIH SE MOZE PODNETI OVAJ PRAVNI LEK . .Njime zakonodavac u izvesnim slucajevima najtezih procesnih povreda daje prednost materijalnoj pravicnosti u odnosu na pravnu sigurnost koja se uspostavlja pravosnaznoscu presude. ili stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlasceno lice. v) ako je do odluke suda doslo usled krivicnog dela sudije. . . ako je okoncan odlukom suda. koja je podobna za pravosnaznost: presude.RAZLOZI .Postupak moze da se ponovi. . • odbaciti zahtev kao neosnovan i potvrditi pobijanu odluku.) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka: a) ako nekoj stranci nezakonitim postupanjem. naprotiv. resenja kojima se okoncava postupak u parnicama za smetanje poseda. nepotpun ili nedopusten. 117. • preinaciti pobijanu odluku. .Stricto sensu. .On nema devolutivan niti suspenzivan efekat. .Sud moze odlucivati na sledece nacine: • odbaciti zahtev kao neblagovremen. ili nekog drugog ucesnika postupka. b) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana.POJAM I CILJ . kao i lica na koja se prostiru subjektivne granice pravosnaznosti presude ( umesac ). premda ga zakon klasifikuje u vanredne pravne lekove.) Postojanje krivicnih dela: a) ako se odluka suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka. resenja o odbacivanju tuzbe i zalbe kao nedopustene. i ostale povrede u vezi sa zastupanjem.Ovde vazi princip supsidijarnosti. resenja kojima se usvaja predlog za izdavanje platnog naloga.Ponavljanje postupka mogu da traze zahtevom stranke i njihovi univerzalni sukcesori. nije bila data mogucnost da raspravlja pred sudom ( stiti se nacelo obostranog saslusanja stranaka ). njegovo ulaganje upravo i pretpostavlja postojanje pravosnazne sudske odluke. 162 . b) ako je u postupku kao tuzilac ili kao tuzeni ucestvaovalo lice koje ne moze biti stranka u postupku.PROCESNA LEGITIMACIJA .) Ponavljanje postupka . 2. • ukinuti odluku i predmet vratiti prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno sudjenje.

.Predlog mora da bude supstanciran i da sadrzi: zakonski osnov po kome se trazi ponavljanje. o odluci Ustavnog suda ili o odluci ESLJP-a. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokaze kojima se potkrepljuju navodi predlagaca. 163 . dakle. .Nove cinjenice su samo nova reperta. odnosno. nepotpune ili nedozvoljene predloge odbacuje resenjem predsednik veca bez odrzavanja rocista..Nova reperta i novi dokazi mogu da cine razlog za ponavljanje postupka samo ako su podobni da proizvedu povoljniju odluku za podnosioca zahteva. .) Nove cinjenice ili novi dokazi: ako stranka sazna za nove cinjenice ili nadje nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te cinjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. po pravosnazno okoncanom postupku pred domacim sudom. .Predlog za ponavljanje postupka se uvek podnosi sudu koji je odlucivao u prvom stepenu. ESKLJ doneo odluku o istom ili slicnom odnosu protiv Srbije. te neblagovremene. . pa krivicni sud u kasnijem postupku preinaci ili ukine tu odluku.Nepotrebno je da se ustanovi kauzalna veza izmedju pocinjenih krivicnih dela i sadrzaja pobijane presude. . a racuna se od dana kada je stranka saznala za postojanje razloga za ponavljanje postupka. ako bi parnicni sud doneo odluku da se neko lice oglasava nedostojnim za nasledjivanje. subjektivno nove cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave ( stranka se nije na njih pozvala. a racuna se od dana pravosnaznosti odluke. to bi predstavljalo razlog za ponavljanje pravosnazno okoncanog parnicnog postupka ). izuzev prava na sudjenje u razumnom roku. .Ako je predlog dopusten. stranka nema vise pravo da trazi ponavljanje postupka. -* Postupak se moze ponoviti i: ako je.Subjektivni rok iznosi 30 (60) dana.Parnicni sud sam ceni koliki uticaj ima krivicna presuda o osudi svedoka i vestaka na tacnost izjave odnosno misljenja datih u postupku.U ovoj fazi postupka.) Ispitivanje dopustenosti . osim ako se ne radi o razlozima koji se ticu povrede nacela kontradiktornosti. b) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda. ako je Ustavni sud u postupku po ustavnoj zalbi utvrdio da postoji povreda ljudskog prava zajemcanog Ustavom.Objektivni rok iznosi 5 godina. ukinuta ili ponistena. jer se radi o ocuvanju osnovnih principa u vrsenju pravosudja. . jer nije znala da postoje ).Protekom ovog roka. .Ponavljanje postupka se odvija u 3 faze: 1. 3.) Stavljanje van snage sudskih odluka: a) ako stranka stekne mogucnost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je ranije medju istim strankama doneta o istom zahtevu. a ta odluka bude pravosnazno preinacena. oslanjajuci se na raniju presudu krivicnog suda kojom je naslednik oglasen krivim za pokusaj ubistva ostavioca. kada je stekla mogucnost da taj razlog upotrebi.ROKOVI . sud ispituje postojanje pretpostavki od kojih zavisi da je dopusten predlog za ponavljanje postupka. . 4.POSTUPAK . v) ako je naknadno pred nadleznim organom pravosnazno reseno prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana ( npr. on se dostavlja suprotnoj stranci na odgovor ( ne mora da ga da ) u ruku od 15 dana.

jer se u tom slucaju tuzba odbacuje.Za materijalnu pravosnaznost i njene granice bitan je momenat zakljucenja glavne rasprave u ponovljenom postupku. . nalaze jedinstveno odlucivanje. onda ce predsednik veca prvostepenod suda da dostavi predmet visem sudu. .Ako zakon i dopusta istovremeno izjavljivanje dva vanredna prvna leka. sud je vezan razlozima za ponavljanje postupka koje je naveo predlagac. sud ce zastati s postupkom povodom predloga za ponavljanje postupka do zavrsetka postupka po reviziji .Ako stanka izjavi reviziju zbog razloga navedenih u clanu 361. . ako se ponavljanje postupka trazi zbog povrede principa res judicata.Donosenje odluke o ukidanju ranije presude ima preobrazajno dejstvo i ukida raniju presudu ex tunc. 3. .Da bi odobrio ponavljanje postupka.) Odnos ponavljanja postupka i drugih vanrednih pravnih lekova .Prilikom utvrdjivanja osnovanosti predloga. vec mora da donese novu istog sadrzaja.) Ponovno raspravljanje o glavnoj stvari ( judicum rescissorium ) .O osnovanosti predloga za ponavljanje postupka se raspravlja na rocistu pred prvostepenim sudom.2. a ne u postupku koji je rezultirao ukinutom odlukom. . . . predsednik veca ce istovremeno izreci da ukida odluku u ranijem postupku ( a ukoliko se razlog za ponavljanje odnosi na postupak pred visim sudom.U novom postupku. dopusteno je iznositi i nove cinjenice i dokaze.) Ispitivanje osnovanosti predloga za ponavljanje postupka ( judicum rescidens ) . . sud ce zastati s postupkom po reviziji do zavrsetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka. . sud moze da dodje do istog meritornog rezultata kao sto je bila i izreka ukinute odluke. litispendencija) i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka. sud mora da stekne visi stepen uverenja ( od obicne verovatnoce ) o istinitosti postojanja razloga na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka. .U resenju kojim dozvoljava ponavljanje postupka. .To je evidentno iz mogucnosti VKS da istovremeno jednom odlukom odlucuje i po reviziji i po zahtevu za zastitu zakonitosti. i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka iz clana 422. predsednik veca ce resenjem odluciti o osnovanosti predloga za ponavljanje.Nova glavna rasprava se ne odrzava.nova producta.ZPP pociva na principu jedinstvenosti pravnog leka.Do trece faze dolazi samo ukoliko je nadlezni sud ukinuo svojim resenjem raniju pravosnaznu presudu. . stav 2. smatrace se da je stranka izjavila samo reviziju. ( postojanje krivicnog dela ).Ponovno odlucivanje o glavnoj stvari odvija se po pravilima koja vaze za parnicni postupak. .U tom slucaju.Nakon rocista. . 164 . ( presudjena stvar. koji ce onda moci da ukine odluku ). zakon ne predvidja mogucnost da sud potvrdi ukinutu odluku.Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog drugog razloga.Kada se istovremeno pred sudom nadju revizija i predlog za ponavljanje postupka. 118.U ponovljenom postupku. .

. . pravi i manljivi.) Pojam i vrste posebnih parnicnih postupaka ZPP u trecem delu posebno normira odredjene parnicne postupke koje razlicito tretira po predmetu spora. . kao tuzeni bi tuzbom trebalo da budu obuhvacena oba lica.Prema ostalim licima i takav drzalac ima pravo na drzavinsku zastitu.POJAM I ZNACAJ . fizicki.Drzavinske parnice imaju za cilj da sprece samovlasno oduzimanje drzavine. a koji ce da nastavi.Pravo na drzavinsku zastitu u ovoj parnici imaju drzalac stvari i drzalac prava.) Smetanje drzavine . da mu zabrani dalje uznemiravanje.Drzavinska parnica se ogranicava samo na pretresanje i dokazivanje poslednjeg stanja drzavine i nastalog smetanja.. a nekada zastita posebnih interesa pojedinih ucesnika u postupku ( porodicni sporovi ). na sudu je da odluci s kojim ce postupkom da zastane. Karakteristivno je da su odredbe u posebnim postupcima lex specialis u odnosu na norme koje regulisu opsti parnicni postupak ( one se primenjuju samo supsidijarno ). sto iskljucuje mogucnost da posredni drzalac vodi posesornu parnicu protiv neposrednog. tako i medjusobno u slucaju smetanja poseda. .Pravo na drzavinsku zastitu imaju i sudrzaoci. . . clam i precario.Uznemiravanje znaci da se na stvar vrsi nedopusten uticaj. .Oduzimanje znaci da prestaje fakticka vlast tuzioca na stvari. . jer im je svrha da efikasno i brzo uspostave poslednju fakticku vlast na stvari. a za pokretanje ovog postupka je irelevantno kakvo svojstvo ima drzalac i kako je stekao drzavinu..U svim drugim slucajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.. savesni i nesavesni.Pravo na drzavinsku zastitu nema jedino drzalac koji je drzavinu stekao vis. Zakonodavac se ovde rukovodi razlicitim pravno-politickim razlozima: nekada je to hitnost postupanja ( drzavinski postupak ). te da je na njoj fakticku vlast uspostavlja tuzeni.Parnica zbog smetanja drzavine pokrece se kada dodje do neovlascenog smetanja ( oduzimanja ili uznemiravanja ) poseda. posredni i neposredni drzalac. 119. zakoniti i nezakoniti. a ako je to lice preduzelo smetanje po nalogu ili u interesu drugog lica. i to samo prema licu koje je odmah povratilo drzavinu u roku za samopomoc. pri cemu ona ne menja drzaoca.Pasivnu legitimaciju u parnici ima ono lice koje je preduzelo radnju smetanja drzavine. telesnim radnjama zahvata drzavina. . i to kako svaki prema trecim licima.PRAVO NA DRZAVINSKU ZASTITU . 165 . . . .Smetanje drzavine nastaje kada se samovlasno.Tuzilac moze da zahteva da tuzeni bude osudjen na vracanje oduzete drzavine.Pravo na drzavinsku zastitu pripada svakom drzaocu. 120.

D) Pravni lekovi Protiv resenja stranke mogu izjaviti zalbu: • rok iznosi 8 dana. V) Privremene mere . . ne postoji protivpravnost. . g) nedolazak tuzenog na rociste nije smetnja da se ono odrzi. odluke suda.. ako se smetanje vrsi uz pristanak drzaoca. --> radi otklanjanja hitne opasnosti od protivpravnog ostecenja stvari. paricioni rok odredjuje sud. B) Hitnost postupka . koji se racuna od dana kada je tuzilac saznao za povredu drzavine i ucinioca. . tj. sud ce razmatrati samo one cinjenice koje se odnose na poslednje stanje drzavine i na nastalo smetanje. cak i do momenta zakljucenja glavne rasprave. .Raspravljanje u ovoj parnici je ograniceno.Predmet drzavinske parnice je uspostavljanje restitucije. .Resenje kojim se usvaja tuzbeni zahtev ima kondemnatorni karater.. v) smetanje drzavine mora da bude protivpravno ( tj.PREDMET SPORA . v) tuzba se tuzenom ne dostavlja na odgovor niti se odrzava pripremno rociste. --> radi sprecavanja nasilja.Potrebno je da su kumulativno ispunjeni sledeci uslovi: a) tuzeni mora da bude drzalac stvari. odnosno ranije fakticko stanje drzavine na stvari ( vracanje stvari ili prestanak uznemiravanja i zabrana daljeg uznemiravanja ).Hitnost se u ovim parnicama ostvaruje na sledeci nacin: a) poziv na rociste ne mora biti dostavljen 8 dana pre rocista. .Odluka o tuzbenom zahtevu se mora doneti u roku od 90 dana. i ono je podobno za formalnu i materijalnu pravosnaznost i predstavlja izvrsnu ispravu. g) drzavinska tuzba se mora podici u subjektivnom roku od 30 dana. • zalba ne mora da ima uvek suspenzivno dejstvo.Kada donosi privremenu meru.Privremene mere se ( po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke ) izricu: --> radi sprecavanja nastupanja nenadoknadive ili tesko nadoknadive stete. 166 . savesnosti ili nesavesnosti drzaoca. a ponavljanje postupka je moguce samo zbog povrede nacela kontradiktornosti. • o zalbi uvek odlucuje drugostepeni sud na osnovu rasprave.. .. a protiv resenja kojim se odredjuje ova mera. ali preovladava shvatanje da za svako novo smetanje pocinje da tece novi rok. G) Odluka o tuzbenom zahtevu .). sud ne saslusava protivnu stranu. jer sud moze da odluci da zalba ne zadrava izvrsenje resenja.. pravnom osnovu za drzavinu.. ali ovaj period moze biti i kraci. b) tuzilac je morao da bude drzalac stvari u momentu kada mu je drzavina samovlasno oduzeta.Subjektivni rok je materijalnopravni i prekluzivan. Objektivni rok je godinu dana od povrede. posebna zalba nije dozvoljena.Iskljucena je mogucnost da se u drzavinskoj parnici raspravlja o: naknadi stete. • revizija nije dozvoljena.TOK I SPECIFICNOSTI POSTUPKA A) Pokretanje postupka . na osnovu zakonskog ovlascenja.Sporno je od kada se racuna subjektivni rok kada je smetanje preduzeto radnjama koje se ponavljaju. b) zakonski rokovi za vrsenje parnicnih radnji su kraci: rok za zalbu je 8 dana.

bez odrzavanja rocista. a protekom tog roka tuzilac gubi pravo da u izvrsnom postupku zahteva izvrsenje resenja. • cinidba nije dospela.Tuzilac je duzan da u roku od 30 dana podnese predlog za izvrsenje resenja koje je doneto u posesornoj parnici.VRSTE PLATNOG NALOGA 1.Dakle. . • njeno ispunjenje zavisi od ispunjenja protivcinidbe. g) ne postoji verodostojna isprava. .Mandatni postupak je izraz nacela ekonomicnosti postupka. . . nije neophodno da poverilac vodi novi drzavinski spor.Kad god je moguce da se na osnovu verodostojne isprave zahteva izvrsenje. 121. tj. 167 . v) tuzeni je glavni duznik.Ovaj postupak ( mandatni. sud donosi nalog tuzenom da plati dospelo nesporno potrazivanje. • tuzba je nekonkludentna.Sud ce doneti platni nalog samo ako tuzilac ucini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga.) Postupak izdavanja platnog naloga . ako su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi. .Sud ne sme da ospori svojstvo verodostojnih isprava.se izdaje u sledecim slucajevima: a) tuzbeni zahtev se odnosi na dospelo novcano potrazivanje ciji iznos nije visi od 100000 din. • tuzbeni zahtev ne glasi samo na novac.Da bi sud doneo dokumentarni platni nalog.Dj) Prinudno izvrsenje .Izvrsna isprava vazi i za slucaj da duznik. b) tuzilac u tuzbi iznese osnov i visinu duga i naznaci dokaze na osnovu kojih moze utvrditi istinitost tuzbenih navoda.) Nedokumentarni platni nalog. . nakon sto je postupio po resenju suda. skraceni ) predstavlja poseban parnicni postupak koji se odvija po tuzbi za osudu na placanje novcanog iznosa. • prebivaliste tuzenog je u inostranstvu. b) tuzilac mora priloziti uz tuzbu verodostojnu ispravu kojom dokazuje svoje potrazivanje. treba da se ispune sledeci uslovi: a) tuzbeni zahtev treba da se odnosi na dospelo potrazivanje u novcu. osim ako in concreto opravdano posumnja u njihovu istinitost ili autenticnost.) Dokumentarni platni nalog . ponovi smetanje.Sud meritorno odlucuje na osnovu same tuzbe. . nije moguce da se izda platni nalog. • cinidba nije tuziva. Sud ne sme da izda platni nalog kada: • tuzbu inace treba odbaciti.I jedna i druga vrsta naloga moze da se izda samo ako su ispunjene sve procesne pretpostavke.POJAM I ZNACAJ . 2. Sud ne moze da izda platni nalog kada: • prebivaliste tuzenog nije poznato. . .

b) Prigovor protiv platnog naloga. . potpis podnosioca ) i dozvoljen. sud izrice tuzenom da u roku od 8 dana ( 3 dana u menicnim i cekovnim sporovima ) po prijemu naloga isplati tuziocu trazeni novcani iznos. a ako predloga nema.Postoje dva pravna leka protiv platnog naloga: a) Zalba protiv resenja. mandatni postupak se moze okoncati na 3 nacina: .U platnom nalogu. sud ce sprovesti postupak po pravilima za sporove male vrednosti.Prigovor treba da je blagovremen ( u roku od 8 dana ). 168 .Ako predsednik veca nadje da je prigovor dopusten.a) tuzbeni zahtev se moze pokazati potpuno osnovanim. a ne u mandatnom postupku. .Nedokumentarni platni nalog sud izdaje samo na predlog tuzioca. . . .MANDATNI POSTUPAK A) Pokretanje . . izjava o tome da li se pobija nalog u celini ili delimicno. . .koju mogu da izjave i tuzilac i tuzeni.Tuzeni podnosi zalbu samo kada pobija odluku o troskovima mandatnog postupka.Ako nadje da je prigovor osnovan.Merotorno odlucivanje o prigovoru svodi se na odlucivanje da li platni nalog treba odrzati na snazi.Predmet raspravljanja u postupku koji tece nakon prigovora jeste pravilnost i zakonitost platnog naloga. sud ce otpoceti raspravljanje o osnovanosti tuzbenog zahteva.Progovor se moze podneti iz istih razloga kao i zalba u redovnom parnicnom postupku.Pokrece se tuzbom.b) tuzbeni zahtev se mzoe pokazati neosnovanim. vec ce nastaviti postuapk po opstim pravilima parnicnog postupka. koja se ne dostavlja tuzenom na odgovor.Po pravosnaznosti tog resenja.Tuziocu koji je ishodio izdavanje platnog naloga pripada i pravo na naknadu parnicnih troskova. . . .Neblagovremene. on ce zakazati glavnu raspravu. i ne zakazuje se nikakvo rociste.Zalbom ce tuzilac pobijati odluku o troskovima mandatnog postupka.U zavisnosti od rezultata do kojih dovede rasrpava o osnovanosti tuzbenog zahteva. . .Ako sud nadje da nisu ispunjeni uslovi koji su potrebni za izdavanje platnog naloga. sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu i ukida platni nalog svojim resenjem.Prigovor ima dvostruki karakter: on je u isto vreme i pravni lek i odgovor na tuzbu. Postupak po progovoru: .Po svojoj pravnoj prirodi.PRAVNI LEKOVI . . . B) Izdavanje platnog naloga . . prigovor je remonstrativan (o njemu odlucuje sud koji je izdao nalog) i suspenzivan pravni lek ( sprecava pravosnaznosti i izvrsnost ). potpun ( oznacenje platnog naloga koji se pobija. pa sud donosi presudu kojom ukida platni nalog i odbija tuzbeni zahtev. a moze i pobijati dokumantarni platni nalog onda kada ima opravdan interes da se o njegovom tuzbenom zahtevu odlucuje u redovno. te sud donosi presudu kojom platni nalog odrzava na snazi.moze da ulozi samo tuzeni. sud nece odbaciti tuzbu. razlozi prigovora.. . nepotpune i nedozvoljene prigovore predsednik veca ce odbaciti resenjem.

PRESUDA . sud ce usvojiti tuzbeni zahtev presudom zbog izostanka. a parnice koje se pokrecu deklarativnim i preobrazajnim tuzbama ne mogu se smatrati sporom male vrednosti. presuda zbog izostanka je ukinuta. medjutim. • cija vrednost spora ne prelazi 100000 dinara. odnosno 300000 dinara u postupku pred provrednim sudovima. ukoliko se preinacenjem tuzbe smanji vrednost spora ). . a sto on nije tu. V) Izostanak stranaka . . . . . G) Poziv za glavnu raspravu .Izostanak tuzioca s rocista za glavnu raspravu povlaci za sobom fikciju o povlacenju tuzbe.Sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na novcano potrazivanje ili predaju pokretne stvari. nema pripremne rasprave.Tuzenom se ne podnosi tuzba na odgovor. podatke o tome da li su stranke prisustvovale objavljivanju presude..U sporove male vrednosti spadaju u sporovi koji se ticu predaje pokretne stvari.Moze se desiti da usled preinacenja tuzbe vrednost predmeta spora predje granicu.- v) tuzbeni zahtev se moze pokazati delimicno osnovanim. b) da sve cinjenice i dokazi treba da budu iznete do zakljucenja glavne rasprave.POSTUPAK A) Pripremanje glavne rasprave . odluke protiv kojih je dozvoljena zalba. cak i kada vrednost spora ne prelazi zakonom propisan iznos.Zato ce sud ipak odrzati raspravu bez tuzenog. pa u tom slucaju ce se spor dovrsiti po pravilima opsteg parnicnog postupka ( i obrnuto. B) Vodjenje zapisnika . ko ga j.Sporovi male vrednosti su samo oni sporovi koji se pokrecu kondemnatornim tuzbama.POJAM I ZNACAJ .Sadrzina zapisnika ogranicena je na najnuznije podatke o preduzetim parnicnim radnjama: izjave stranaka od bitnog znacaja. Sporovi male vrednosti su: • oni koji se odnose na potrazivanje u novcu. . v) da se odluka moze pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka. Protiv presude kojom je odluceno po prigovoru.Ako s glavnog rocista izostane tuzeni.Presuda se uvek donosi i objavljuje odmah po zakljucenju glavne rasprave. 122..) Postupak u sporovima male vrednosti . bitna sadrzina izvedenih dokaza. Glavna pravna posledica prigovora na platni nalog jeste da se posebni mandatni postupak pretvara u opsti parnicni postupak. Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009. ako je tuzilac u tuzbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja trazene cinidbe primi novcani iznos koji ne prelazi propisanu granicu. . vec sud po prethodnom ispitivanju tuzbe zakazuje rociste za glavnu raspravu. stranke mogu izjaviti redovne zalbe. pri cemu vrednost njihovog predmeta ne prelazi zakonski iznos. pa sud donosi presudu kojom platni nalog delimicno odrzava na snazi.U pozivu je sud duzan da stranke pouci o specificnostima bagatelnog spora: a) da ce se smatrati da je tuzilac povukao tuzbu ako ne dodje na prvo rociste. 169 .

a stankama koje nisu bile prisutne ipak dostavlja prepis.Rok za zalbu je 8 dana od objavljivanja presude.TOK POSTUPKA A) Nadleznost i sastav suda .PRAVNI LEKOVI A) Zalba protiv resenja .Nije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka. .Sud ne mora da dostavlja prisutnim strankama prepis presude. • ako se nad pravnim licem otvori postuapk stecaja ili likvidacije. odnosno dostavljanja ( ako se dostavlja ).. .Statusni sporovi koji nastanu povodom upisa u registar. b) Nadleznost prema mestu upisa u registar. B) Zalba protiv presude . 123.Tuziocu stoje na raspolaganju dva elektivna foruma: a) Forum loci solutionis. kako pred sudom opste mesne nadleznosti.U bagatelnim sporovima postoje samo dva razloga za zalbu: * apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka. . . mogu se voditi pred sudom opste mesne nadleznosti i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto upisa u registar. tuzilac moze podici. Punomocnici tada moraju imati punomocje koje je izdao stecajni upravnik. * pogresna primena materijalnog prava.U bagatelnim sporovima zalba je dozvoljena samo protiv resenja kojima se okoncava postupak.) Postupak u privrednim sporovima .POJAM I ZNACAJ .Pod privrednim sporom se smatra svaki spor za koji je predvidjena stvarna nadleznost privrednih sudova. V) Rocista i rokovi .U slucaju da sud odlozi rociste. za izvrsenje ugovora i naknadu stete usled neizvrsenja ugovora. duzan je da zakaze novo u roku od 30 dana. .Ovde vaze kraci rokovi: rok za zalbu protiv presude i resenja je 8 dana ( umesto 15 ). tako i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto gde je po sporazumu stranka tuzeni duzan da izvrsi ugovor.Resenje koje donosi sud u sporu male vrednosti moze se pobijati zalbom samo zbog pogresne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede pravila parnicnog postupa.Tuzbu za utvrdjenje postojanja ugovora. . vec to cini samo na njihov zahtev. 170 . odgovor na zalbu se mora podneti u roku od 3 dana (8). ako smatra da zbog novih cinjenica i dokaza treba odrzati novu glavnu raspravu pred drugostepenim sudom. a u postupku po zalbi vece od trojice sudija. .Drugostepeni sud ne moze ukinuti presudu i vratiti predmet na ponovno sudjenje. B) Stranke i zastupnici Specificnosti: • stranka ne moze izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika. .Pariocioni rok i rok za podnosenje predloga za dopunu presude je svega 8 dana. ex lege dolazi do prestanka punomocja koje je izdao statutarni zastupnik. .Privredne sporove u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac.

Drugi stepen.trojica sudija. postupka se primenjuju supsidijarno ).) Hitnosti postupka .POJAM I ZNACAJ Porodicni zakon regulise posebna postupka u vezi s porodicnim odnosima: • bracne sporove • paternitetske i maternitetske sporove • sporove za vrsenje prava deteta • sporove za vrsenje. G) Pravni lekovi .Sud ne moze da donese presudu na osnovu priznanja.Objektivni rok za podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje iznosi 30 dana. * drugostepeni sud je duzan da donese odluku u roku od 30 dana. b) sporovi se ne mogu okoncati dispozitivnim stranackim radnjama. 2. cinjenice nije mogao da iznese do zakljucenja glavne rasprave (to isto vazi i za redovni parnicni postupak).Da bi se postupak ubrzao.ZAJEDNICKA PRAVILA ZA SVE POSTUPKE 1.bla bla.. zbog propustanja.Sudije i porotnici mogu biti samo oni koji su stekli posebna znanja o pravima deteta. bez svoje krivice...) Ogranicenja dispozicije stranaka .5 miliona dinara.sudija i dva porotnika.) Sastav suda . * sud bi trebalo da sprovede postupak na najvise 2 rocista.Poseban znacaj materije porodicnog prava zahteva i poseban nacin regulisanja postupanja u porodicnim sporovima ( opsta pravila par.Sud moze da utvrdjuje i one cinjenice koje medju strankama nisu sporne.) Istrazno nacelo .Sud moze da izvodi dokaze i ex officio. odnosno lisenje roditeljskog prava • sporove za ponistaj usvojenja • alimentacione sporove • sporove za zastitu od nasilja u porodici .) Postupci u vezi sa porodnicnim stvarima . .Revizija nije dozvoljena ako vrednost pobijanog dela presude ne prelazi 2.Prvi stepen.Prisutan javni interes u porodicnim sporovima zahteva i da nacelo dispozicije bude ograniceno: a) sud moze da izrekne i one pravne posledice koje nijedna stranka nije zahtevala. * prvo rociste mora da se zakaze tako da se odrzi pre isteka roka od 15 dana od dana kada je tuzba primljena u sud.U zalbi protiv presude stranke ne mogu iznositi nove cinjenice ni dokaze. na osnovu odricanja. 3. kao i cinjenice koje nijedna stranka nije iznela. 4. . nema ni sudskog poravnanja. . . 171 . . . . 124.U porodicnim sporovima ne vazi raspravno vec ublazeno istrazno nacelo. osim ako zalilac ucini verovatnim da... vaze sledeca pravila: * sud ne dostavlja tuzbu tuzenom na odgovor.

tj.Presuda kojom se brak razvodi ili nisti je konstitutivne prirode. . i kada nijedna stranka to ne zahteva. 8.Punomocje za zastupanje mora biti specijalno.Parnica se pokrece deklaratornom tuzbom. odricanje se smatra povlacenjem tuzbe.Od nacela dispozicija se dvostruko odstupa: * Prvo. oni koji imaju pravni interes i javni tuzilac. lisenju roditeljskog prava. D) Presuda i pravni lekovi . . ).) Locus standi. koju mogu da podnesu supruznici. bez obzira na vrednost predmeta spora. 6. . za ponistaj braka.Ako se u tuzbi navodi neki od razloga koji cine brak apsolutno nistavim. krivica stranka za pojedine troskove.pravo na vodjenje spora u tudjem pravu u ovim sporovima ima i javni tuzilac. B) Razvod braka .Sve tri vrste presuda deluju erga omnes. vodeci racuna o razlozima pravicnosti ( uspeh u sporu.Presude se pobijaju redovnim pravnim lekovima po opstem rezimu. V) Ponistaj braka .) Naknada parnicnih troskova .) Revizija . .) Iskljucenje javnosti 7. . ovo je dovoljno.Tuzba za razvod je konstitutivne priride. kao i sva lica koja imaju pravni interes da brak bude ponisten. . stranke ne mogu preduzimati dispozitivne radnje kojima se okoncava spor. odredjivanju mera zastite od nasilja u porodici. . za utvrdjenje postojanja/nepostojanja braka.U slucaju da se tuzilac odrekne tuzbenog zahteva.Presuda koja je doneta na osnovu predloga stranka za sporazumni razvod moze da se pobija zalbom samo iz dva razloga: bitne povrede postupka. a naslednici mogu jedino da nastave vec zapocetu parnicu i to samo ako imaju pravni interes za nastavak parnice.. * Drugo.Brak se moze razvesti po tuzbi za razvod braka i na osnovu predloga za sporazumni razvod braka.Ona je uvek dopustena.Ulaganje vanrednih pravnih lekova je iskljuceno kada je doneta presuda kojom se brak razvodi ili ponistava. 172 . .BRACNI SPOROVI A) Vrste: sporovi za razvod braka. a potpis vlastodavca overen.Sud donosi odluku o naknadi parnicnih troskova po slobodnoj oceni. a presuda kojom se brak oglasava (ne)postojecim je deklaratorne prirode.5 5 Mislim da nije potrebno uciti o svakom posebnom postupku.. G) Utvrdjenje (ne)postojanja braka . imovinsko stanje.Tuzbu mogu da podnesu samo supruznici. te organ starateljstva. . tuzbu mogu da podnesu supruznici. B) Principi .5. sud nije vezan da odlucuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku. sud ce ex officio odluciti o: vrsenju roditeljskog prava. sporazum zakljucen pod prinudom. kao i presuda o razvodu.

Temeljem zakona u vanparnicne stvari spadaju: 1. b) postupak za zadrzavanje lica u ludnici.) Prave vanparnicne stvari . .Pod vanparnicnim postupkom podrazumevamo skup procesnih normi koje uredjuju postojanje gradjanskog suda i ucesnika prilikom resavanja tzv.6 B) Pravna priroda . cak i kada Zakonom nije izricito predvidjeno da se resava u vanparnicnom postupku.Vanparnicna stvar je licna. . studenti mogu lako i samostalno da primene pravila koja vaze za svaki vanparnicni postupak ponaosob. v) protest menice i ceka.Vanparnicni postupak je deo gradjanskog postupka u kome se odlucuje o vanparnicnim stvarima. vanparnicnih stvari. . d) davanje dozvole za stupanje u brak. V) Predmet vanparnicnog postupka . porodicna.Ovaj postupak je blizi upravnom nego parnicnom postupku.125.To je sudski postupak i postupak u kome se resavaju gradjanske ( ne i upravne ) nesporne stvari.) Pojam i obelezja vanparnicnog postupka A) Pojam i znacaj .Izmedju ucesnika moze da postoji de facto spor. .Osnovni subjekt vanparnicnog postupka je sud.Opsti vanparnici postupak ne postoji. stvari cije resavanje neposredno odredjuje imovinskopravnu poziciju ucesnika u vanparnicnom postupku: a) raspravljanje zaostavstine. . Da bi se i ovakva pravna stvar resavala u vanparnicnom postupku. .U vanparnicnom postupku se ne resavaju sporovi u materijalnopravnom smislu. .Vanparnicna stvar je i svaka druga pravna stvar koja se ne temelji na sporu. g) produzenje roditeljskog prava. . a ne organ uprave.Zakon regulise posebne postupke u razlicitim vanparnicnim stvarima. • da o ovoj stvari ne moze da se vodi parnica zbog nemogucnosti da se uspostavi dvostranacki odnos u postupku. ali ne i spor u materijalnopravnom smislu. neophodno je: • da je za njeno resavanje nadlezan sud. imovinska ili druga nesporna stvar. • da se u postupku ne istice da postoji povreda ili ugrozavanje subjektivnog prava. .Uz znanje osnovnih principa vanparnicnog postupka. b) zemljisnoknjizne stvari. v) proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti.U prave vanparnicne stvari spadaju sve one u kojima se odlucuje o statusu fizickih lica: a) postupak lisenja poslovne sposobnosti. . 6 HAHAHAhahahahahahha:))))))))))):-) 173 . dj) postupak za utvrdjenje radne sposobnosti. . .To su one stvari u kojima ne postoji suprotstavljen interes ucesnika u postupku.U prave vanparnicne stvari spadaju i pravne stvari koje su imovinskopravnog karatera.

.. medjutim zakonodavac za njih predvidja vanparnicni postupak. . onako kako ga je i zapoceo. .Vanparnicni postupak je preventivan. i zdravlje ucesnika kojima je takva zastita potrebna.Sudija S je duzan da pokrene postupak za lisenje poslovne sposobnosti ili postupak za zadrzavanje u zdravstvenoj organizaciji neuropsihijatrije.. Njegov sused B je o tome obavestio svog prijatelja S koji je sudija opstinskog suda. d) priznanje stranih sudskih i arbitraznih odluka.Norme ZPP-a se ne primenjuju na vanparnicni postupak supsidijerno.Podnosenje predloga sudu ima samo znacaj u okviru opsteg prava na sudsku zastitu prema kojem je sud duzan da ovakav predlog razmotri u pogledu njegove dopustenosti i osnovanosti. . odnosno mogucnost primene ZPP samo kada je takva primena u skladu sa ciljem i nacelima vanparnicnog postupka. ako na bilo koji nacin sazna za okolnosti koje spadaju u dispoziciju one pravne norme cije ispunjenje povlaci obavezu smesaja u ludnicu ili lisenje poslovne sposobnosti.) Nacela vanparnicnog postupka 1.) Neprave vanparnicne stvari . . .Ovde spadaju imovinskopravne stvari u kojima postoji suprotstavljen interes ucesnika: a) odredjivanje naknade za eksproprisanu imovinu.Shodna primena znaci da se norme ZPP-a primenjuju tek kada nije drugo izricito odredjeno u ZVP. . podnosenje predloga sudu ne znaci i da je vanparnicni postupak pokrenut. priznanja cinjenica. nema preinacenja ili povlacenja tuzbe.Ove stvari bi se mogle resavati i u parnicnom i u upravnom postupku. tj.Inicijativu za pokretanje postupka mogu da daju i ovlasceni predlagaci. neki oblici vanparnicnog postupka ne pokrecu se po sluzbenoj duznosti.medjutim.Ovlascenje za pokretanje postupka se ceni prema normama ZVP i materijalnog prava. licnost. pravni mir i sigurnost.) Nacelo oficioznosti . tj. po pravilu. potvrdjivanje.Vanparnicni postupak pokrece sud. po sluzbenoj duznosti. 2. osim u nepravim-kontencioznim vanparnicnim stvarima. sudskog poravnanja. dovodi u pitanje gzistenciju svoje porodice. v) deoba zajednicke stvari ili imovine. . opija se. srodnici.Sud nije vezan sadrzinom predloga za pokretanje postupka.. .Vanparnicni postupak je zastitni.Npr: Punoletni A se kocka.Sud okoncava postupak. 126. jer se njegovim vodjenjem stiti pravni polozaj.U svim ovim postupcima se primarno ostvaruje javni interes. . 174 . . . . . cuvanje i ponistaj isprava.g) sastavljanje.organ starateljstva. b) uredjenje upravljanja i koriscenja zajednicke stvari.To znaci i elasticnost. vec shodno. G) Shodna primena odredaba ZPP-a na vanparnicni postupak . .Izuzetno.U vanparnicnom postupku nema slobodne dispozicije precesnim radnjama. odricanja ili priznanja zahteva. vec samo po predlogu ovlascenog lica. jer se npr. g) uredjenje medja. . postupkom za uredjenje medja ili deobu zajednicke stvari sprecava samovlasce i nastupanje stete. po sluzbenoj duznosti.

Ne vazi nacelo javnosti. .Sud donosi odluku na osnovu slobodne ocene dokaza. .Vazi nacelo saslusanja stranaka. 127. materijalna istina i ocena dokaza .U ostalim vanparnicnim stvarima. vac je opsta javnost uvak iskljucena. te da izvedene i one dokaze koje ucenici u postupku ne pominju i ne predlazu. mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi prebivaliste. .) Ostala nacela vanparnicnog postupka . . ako to nalazu razlozi celishodnosti i zastite interesa ucenika u postupku. . . te da po sluzbenoj duznosti donese i odluku o vracanju poslovne sposobnosti. odnosno boraviste lica u cijem interesu se postupak vodi. te da taj organ poziva na rociste i dostavlja mu podneske ucesnika. vec tezi da istinito utvrdi cinjenice od kojih zavisi pravilna primena imperativne materijalnopravne norme.Sud postupa u vanparnicnom postupku inkvizitorski. .U tom smislu. . . . dok se nacelo kontradiktornosti ne primenjuje.U vanparnicnom postupku sud ne odlucuje o osnovanosti tvrdnji stranaka.Postupak ovdi sudija pojedinac.Za sprovodjenje vanparnicnog postupka stvarno je nadlezan osnovni sud.U statusnim vanparnicnim stvarima. duzan da utvrdjuje stanje zdravlja ovih lica. jer sud koji je zapoceo postupak moze uvek da ustupi predmet drugom sudu cija nadleznost postoji prema izmenjenim okolnostima. . tj.) Subjekti vanparnicnog postupka . a postupak se pokrece po predlogu javnog tuzioca ili lica koje za pokretanje ima neposredni pravni interes.) Ucesnici 175 .Ne primenjuje se pravilo perpetuatio fori.. .Npr: postupak za proglasenje lica za umrlo je prava vanparnicna stvar.) Sud . 4.U statusnim i imovinskim vanparnicnim stvarima sud je duzan da se stara o zastiti interesa i prava stranka koje iz bilo kog razloga to nisu u stanju da same cine.Obim utvrdjenja cinjenica i potreba za izvodjenjem dokaza omedjeni su granicama dispozicije materijalnopravne norme koju sud utvrdjuje i ciju pravnu posledicu primenjuje u vanparnicnom postupku. cak i priznanje cinjenica ne oslobadja sud da i drugim dokaznim sredstvima pravilno utvrdi postojanje cinjenica koje su vazne za donosenje odluke. dalje.VRSTE 1.) Istrazno nacelo. . a koji po predlogu ovlascenog predlagaca nije moguc. mesna nadleznost se odredjuje prema prebivalistu predlagaca. 3.Vazi nacelo pismenosti. 2.Opsti imenitelj koji bi odredio koji se vanparnicni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.) Nacelo zastite ucesnika u postupku . 2. on je duzan da utvrdi i one cinjenice.Sud je.Sud je u ovim postupcima duzan da o njihovom pokretanju uvak obavesti organ starateljstva.

Formalni ucesnik u ovakvim postupcima moze da bude samo neko lice iz kruga lica koja su ujedno i materijalnopravni ucenici. . .je lice o cijim pravima i obavezama odlucuje u postupku. . . . bez obzira da li formalno ucestvuju u postupku. ucesnici su svi naslednici i legatari.U kontencioznim vanparnicnim postupcima. • ka svedoci se ne mogu saslusati lica koja imaju svojstvo formalnih ucesnika. . ucesnici se nazivaju predlagacem i protivnikom predlagaca. D postaje formalni ucesnik tek kad izjavi zalbu.Npr: A ima babu B i dedu D.U pravim vanparnicnim stvarima. odnosno za postojanje stvarne legitimacije. v) Formalni postupak koji se vodi po predlogu stranke . lice o cijim pravima i interesima se odlucuje je ucesnik. . ono je formalni ucesnik u postupku. odnosno organ kome zakon daje ovlascenje da podnese predlog za pokretanje postupka ili da preduzima procesne radnje.Ovde ne postoje stranke. materijalnopravni ucesnici su A. .Ako to lice zaista i preduzme procesne radnje na cije preduzimanje ga ovlascuje zakon. . D ne ucestvuje u postupku.STRANACKA I PROCESNA SPOSOBNOST 176 . Odluka suda u vanparnicnom postupku tangira njihovu imovinskopravnu poziciju. • razlozi za iskljucenje i izuzeca sudije se odredjuju prema krugu materijalnih ucesnika. . dok svedociti mogu materijalni ucesnici.U kontencioznim vanparnicnim stvarima. pojam materijalnog ucenika se poklapa s pojmom formalnog ucesnika. b) Formalni ucesnik u postupku koji se pokrece po sluzbenoj duznosti . * kada preduzima procesne radnje. B i D. Znacaj razlikovanja formalnog i materijalnog ucesnika: • sud je duzan da saslusa formalnog ucesnika.Materijalnopravni ucesnik postaje formalni ucesnik: * kada se u postupku odlucuje o njegovim pravima i interesima. .U kontencioznim vanparnicnim stvarima. ako se u postupku ne pojavljuju kao formalni ucesnici. kao i lice ciji je status ili imovinskopravni polozaj tangiran odlukom vanparnicnog suda. . B podnese predlog sudu da se A lisi poslevne sposobnosti.. formalni ucesnik je svako lice kome zakon daje pravo na pokrene postupak ( materijalnopravni i formalni ucesnik se poklapaju ).Pojam ucesnika u vanparnicnom postupku se striktno vezuje za adresate materijalnopravne norme. . ali izjavi zalbu na odluku suda.Ako se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.Ova lica su materijalnopravni ucesnici. a formalni ucesnici su samo A i B.U ovom primeru.U ovim postupcima formalni ucesnik je svako lice.Npr: u ostavinskom postupku. lice po cijem predlogu se pokrece postupak se naziva predlagac. jer im zakon daje ovlascenje da podnesu predlog za pokretanje postupka i zbog toga spadaju u krug lica koja su po zakonu duzna da izdrzavaju unuka. .Postoje: a) Materijalnopravni ucesnik.B i D su materijalnopravni ucesnici. vec samo ucesnici. . ne formalnih.

. .U vanparnicnom postupku je nacelno dopustena revizija.O zalbi ne mora nuzno da odlucuje visi sud. . . .Rok za izjavljivanje zalbe nije prekluzivan.Ovde je postojanje procesne sposobnosti procesna pretpostavka. * U drugom. kada je zalba izjavljena.Ucesnik koji je upucen na parnicu.Kada je podnet predlog za ponavljanje postupka. premda se takav predlog smatra neblagovremenom zalbom.Sud odlucuje u vanparnicnom postupku u formi resenja.Ulozena zalba ne mora da ima suspenzivno niti devolutivno dejstvo ( sud moze da odluci da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja kada za to postoje vazni razlozi ). duzan je da je pokrene u roku od 30 dana.Kada ucesnik ne pokrene parnicu u roku. on se tretira kao neblagovremeno podneta zalba. jer i sam prvostepeni sud moze.Pravo na ulaganje pravnih lekova imaju svi materijalnopravni ucesnici. nuzno je da nova odluka suda ne dira u prava ucesnika..Treba naglasiti da su parnicni i vanparnicni sud nezavisni u odlucivanju. .I nakon provosnaznog okoncanja vanparnicnog postupka ucesnici mogu da povedu i tzv. kada postoji spor o cinjenicama.Resenje mora da bude obrazlozeno kada je protiv resenja dopustena posebna zalba.) Sudske odluke u vanparnicnom postupku .U vanparnicnim postupacima koji se vode po sluzbenoj duznosti razlikovanje procesne i poslovne sposobnosti nema veci znacaj. . koji moze ( i ne mora ) da odlucuje i o neblagovremenoj zalbi. 177 . on se tretira kao predlog za ponavljanje postupka.Da bi prvostepeni sud ukinuo ili preinacio resenje ili da bi drugostepeni sud mogao da odlucuje o neblagovremenoj zalbi. odnosno drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom resenju. .Ali. da donese novo resenje kojim preinacuje ili ukida zalbom pobijano resenje. . prvostepeni sud ne moze da preinaci ili ukine svoje resenje. odredbe o parnicnoj sposobnosti treba shodno primeniti i na vanparnicni postupak. . . da sam resi prethodno pitanje i donese odluku u glavnoj stvari. . Tada o predlogu za ponavljanje postupka odlucuje prvostepeni sud. .Predlog za ponavljanje postupka se javlja u dva slucaja: * U prvom. prvostepeni sud je duzan i neblagovremenu zalbu da dostavi drugostepenom sudu. . vanparnicni sud je duzan da okonca postupak.S druge strane. dok u kontencioznim stvarima koje se pokrecu po predlogu ucesnika ovo pitanje razlikovanja ima znacaj.Prvostepeno resenje kojim se postupak okoncava pobija se zalbom koja moze da se izjavi u roku od 15 dana. ukljucujuci i odlucivanje o prethodnim pitanjima. korektivnu parnicu ( ili upravni postupak ) o istom zahtevu o kome je odluceno u vanparnicnom postupku. 128. . sud prekida postupak i upucuje stranke na parnicu. tj. .Vanparnicni sud samostalno odlucuje i o prethodnim pitanjima kada o njima nije vec pravosnazno resio drugi sud ili drzavni organ u drugoj vrsi postupka. tako ako drugostepeni sud nadje da nema uslova da odluci o predlogu ka o neblagovremenoj zalbi.Ucesnik u vanparnicnom postupku moze da bude svako ko ima stranacku sposobnost. bez obzira da li su nastupali kao formalni ucesnici. . . .

Ono sto je kljucno za vanparnicni postupak jeste ko je. . . . v) kada je postupak okoncan sudskim poravnanjem.Pitanje pravosnaznosti nije kljucno u vanparnicnom postupku.U vanparnicnom postupku.MATERIJALNA PRAVOSNAZNOST . ne moze biti govora o formalnoj niti materijalnoj pravosnaznosti.Za materijalu pravosnaznost podobne su sve odluke vanparnicnog suda cija je sadrzina negativna ( npr.Dakle. sud utvrdi da se deoba mora izvrsiti javnom prodajom i podelom novca. u novom postupku na osnovu istih cinjenica ne bi mogao da izvede drugi pravni zakljucak ). vec i cinjenice koje su nastale od tog momenta pa sve do donosenja odluke suda u drugom stepenu.Ako formalna pravosnaznost znaci nemogucnost pobijanja odluke suda redovnim pravnim lekovima. ako se pod ovom podrazumeva negativno dejstvo odluke ( ne bis in idem ) i njeno obavezujuce pozitivno dejstvo u drugim postupcima.Materijalnoj pravosnaznosti resenja donetog u vanparnicnom postupku protive se i principi o vremenskim granicama pravosnaznosti. ako je sud odbio predlog javnog tuzioca da se fizicko lice proglasi umrlim. . . .Dokle god odluka suda moze da se pobija redovnim pravnim lekovima. odnosno kada su se svi ucesnici. odrekli prava na zalbu ili od nje odustali ( onoliko koliko je to dopusteno u vanparnicnom postupku ).I sam ZVP predvidja izricito da resenje doneto u vanparnicnom postupku ne sprecava ucesnike da o istom zahtevu povedu parnicu. ako je to dopusteno. u vanparnicnom postupku ne moze da se govori o formalnoj pravosnaznosti. . U vanparnicnom postupku. jer nije njegov cilj da okameni pravno stanje. .Npr: A i B su zajednicari na kuci. 178 .Resenje u vanparnicnom postupku moze da stekne svojstvo formalne pravosnaznosti samo: a) kada je zalba izjavljena u roku.U ovakvim situacijama. parnicni sud koji odlucuje u istoj pravnoj stvari ne obavezuje resenje vanparnicnog suda.O materijalnoj pravosnaznosti resenja u vanparnicnom postupku moze da bude govora samo onda kada je moguce da ono postane formalno pravosnazno. jer ucesnici mogu da uloze zalbu i neblagovremeno. . b) kada se ucesnik. ucesnici mogu da iznose nove cinjenice i po zalbi. donetih u postupku u kome je sud resio neprave vanparnicne stvari i koja su stekla svojstvo formalne pravosnaznosti i izvrsnosti. .Dejstvo materijalne pravosnaznosti moze da se ogleda samo u ogranicenom broju kondemnatornih resenja. i to ne samo one cinjenice koje su postojale u vreme kada je doneta prvostepena odluka.) Pravosnaznost resenja u vanparnicnom postupku . . . zajednicari ne mogu u izvrsnom postupku da tvrde da je njihov suvlasnicki udeo veci nego sto je to odredjeno u resenju vanparnicnog suda o deobi imovine. . a drugostepeni sud je o njoj odlucio i odbio je kao neosnovanu ili preinacio resenje prvostepenog suda. .Pravilno je shvatanje da resenja vanparnicnog suda ne proizvode dejstvo materijalne pravosnaznosti. te u neblagovremenoj zalbi. od kada i u kojoj meri obavezan da postuje resenje koje je doneo vanparnicni sud.129.FORMALNA PRAVOSNAZNOST .

. sud ne sme u zemljisnoknjiznom postupku da odbije zahtev V.Npr: Sud odlucuje o lisenju poslovne sposobnosti A..) Prethodno pitanje u vanparnicnom postupku . za testamentarnog naslednika je oglasen A. navodeci da on nije vlasnik nepokretnosti. .Vanparnicni sud je vezan konstitutivnim aktima organa uprave. ako to nije protivno svrsi i cilj vanparnicnog postupka.Isto moze da ucini i drugostepeni sud povodom zalbe ili cak neblagovremene zalbe. da smatra da je testament nistav. dok u drugom slucaju izmena prvostepenog resenja ne sme da vredja prava drugih lica koja su zasnovana na pobijanom resenju. kao sto je da li je fizicko lice liseno poslovne sposobnosti.Preobrazajne presude donete u parnici ( razvod braka ) obavezuju vanparnicni sud.Npr: Javni tuzilac zahteva da se A lisi poslovne sposobnosti. . tako da drugi sudovi i drzavni organi ne mogu o pitanjima. Naposletku. . . ).Npr: Organ starateljstva je duzan da postavi staraoca licu lisenom poslovne sposobnosti. A je drzavljanin Nemacke ali tvrdi da je dobio i drzavljanstvo Srbije. osim ako nisu nistavi. A proda stvar K u toku trajanja vanparnicnog postupka.Npr: U ostaviskom postupku. . .130. za razliku od vanparnicnog suda. . .Npr: Ako V zahteva upis prava svojine na nepokretnosti u zemljisne knjige na osnovu presude parnicnog suda u kojoj je utvrdjeno da je on vlasnik stvari.PRETHODNO PITANJE I KECINOG PRIRUCNIKA ( ovo je bitno ): 179 . . B) Vanparnicni sud i parnicni sud .Po pravilu. Pa ako je organ uprave doneo resenje o naturalizaciji lica A. .Organi uprave su vezani konstitutivnim resenjima vanparnicnog suda. vezan je odlukom o lisenju poslovne sposobnosti nekog lica ). .U prvom slucaju.Odluka drugostepenog suda deluje samo ex nunc. .Deklaraticnim resenjima vanparnicnog suda organ uprave nije vezan. ---* Dejstvo ukidanja ili preinacenja resenja u vanparnicnom postupku . . On ne moze da dovodi u pitanje zakonitost i tacnost odluke vanparnicnog suda. . a isto vazi i kada je vanparnicni sud uputio ucesnike postupka na parnicu. A) Vanparnicni sud i organ uprave . . Zakonski naslednici B i C su upuceni na parnicu radi osporavanja punovaznosti testamenta ( organ uprave moze.Negativne odluke vanparnicnog suda u statusnim i drugim stvarima ne obavezuju parnicni sud. A zahteva u parnici povracaj stvari zbog nistavosti ugovora ( nedostatak poslovne sposobnosti ). ukidanjem resenja ne sme da se dira u prava drugih ucesnika u postupku.Prvostepeni sud je duzan da ukine ili preinaci svoje resenje kada je izjavljena zalba. Sud odluci da lisenju nema mesta.Kondemnatorne i deklarativne odluke vanparnicnog suda ( narocito ostavinsko resenje ) ne obavezuju parnicni sud. . da udlucuju kao o prethodnim pitanjima.Za odlucivanje u statusnim stvarima fizickih lica iskljucivo je nadlezan vanparnicni sud. tim resenjem je vanaprnicni sud vezan. presude parnicnog suda su obavezujuce za vanparnicni sud. te i da razrezuje porez na imovinu B i C ).To znaci da resenje o ukidanju ili preinacenju prvostepenog resenja ima dejstvo samo ex nunc.Pozitivne konstitutivne odluke vanparnicnog suda obavezuju sud u parnici ( npr.Organ uprave nije vezan kondemnatornim resenjima vanaprnicnog sud ( deoba imovine.

jedna opsta struktura vanparnicnog postupka kojom bi se precizno.Kada je pokrece po sluzbenoj duznosti.Ne postoji.Na pokretanje postupka pred nadleznim organom sud upucuje onog ucenika cije pravo smatra manje verovatnim.U ovom slucaju ucesnici se moraju uputiti da u odredjenom roku pokrenu parnicni ili upravni postupak u cilju donosenja odgovarajuce odluke.) Prvostepeni vanparnicni postupak7 A) Uvodne napomene .Odredbe ZVP-a gotovo da ne regulisu prvostepeni vanparnicni postupak. --> Drugo. na nacin kako je to prisutno u parnicnom postupku. dakle.U slucaju da ucenik ne pokrene postupak u roku. . 131. . . vec je regulativa o tome uglavnom sadrzana u odredbama kojima se uredjuju posebni vanparnicni postupci. i odredjuje mu rok od 30 dana u kojem treba da pokrene parnicu/upravni postupak. 7 Ovo pitanje je izvadjeno iz Kecinog prirucnika. ukljucujuci i ono od cijeg zavisi donosenje odluke o prethodnom pitanju. . . o prethodnom pitanju se moze odlucivati samo pod uslovom da o njemu vec nije odluceno u upravnom ili sudskom postupku. kao i naredno 132. to ne iskljucuje inicijativu zainteresovanih subjekata ( a to moze biti u privatnom ili javnom interesu ). B) Pokretanje postupka .Postupak se moze pokrenuti i po sluzbenoj duznosti i po predlogu. .Vanparnicni sud ne moze odlucivati ako su sporne cinjenice od kojih zavisi odluka o prethodnom pitanju.Ako postupci budu pokrenuti u roku. . odredili stadijumi prvostepenog postupka.Ako je nadlezni organ vec doneo odluku. postoje vanparnicni postupci u kojima vanparnicni sud ne moze odlucivati povodom odredjenih prethodnih pitanja nego je obavezan da uputi ucesnike na pokretanje postupka pred nadleznim sudskim ili upravnim organom. . vanparnici postupak se prekida sve do donosenja pravosnazne odluke o prethodnom pitanju.Posto odlucuje o predmetu za koji nije nadlezan. . ta odluka vezuje vanparnicni sud. vanparnicni sud ce nastaviti postupak ne vodeci racuna o prethodnom pitanju. . . 180 .To prakticno znaci da od drzanja ucesnika u postupku zavisi da li ce vanparnicni sud biti u prilici da odlucuje o ovom pitanju..U postupku svako cinjenicno pitanje.I sud moze na osnovu sopstvenih saznanja ( u vrsenju funkcije ili licnih saznanja sudije ) da dodje do zakljucka da postoji osnov za pokretanje postupka. . ucesnici mogu uciniti spornim. odluka vanparnicnog suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u postupku u kojem je doneta.Postupak se moze ( kao sto je gore receno ) pokrenuti i po nacelu dispozicije predlogom fizickih ili pravnih lica ili drzavnih organa koje zakon ovlascuje na pokretanje. .Vanparnici sud moze odlucivati o prethodnom pitanju uz nesto snaznija ogranicenja od onih koja postoje u parnicnom postupku: --> Prvo.

Prva procesna aktivnost u postupku jeste prethodno ispitivanje predloga ako je u pitanju postupak koji se pokrece po nacelu dispozicije.Dokazni postupak je deformalizovan. donosenju odluke o njegovom pokretanju prethodi pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki. . postupku za proglasenje nestalog lca za umrlo. . . . mogu predloziti ostali ucesnici pod uslovom da su ovlasceni da pokrenu taj postupak.u vezi eksproprijacije..Do povlacenja predloga dolazi na osnovu izricite izjave predlagaca ili se to pretpostavlja zbog njegovog neopravdanog propustanja rocista ili zbog toga sto se nije odazvao na poziv suda radi saslusanja.Obavezno zakazivanje rocista se odredjuje u: postupku za lisenje i vracanje poslovne sposobnosti. .Kao najznacajnije moze se istaci da prvostepeni vanparnicni postupak nije podeljen na posebno odredjene i razdvojene procesne celine poput stadijuma pripremanja glavne rasprave i same glavne rasprave u parnicnom postupku. zajednicki predlog ucenika moze biti povucen izjavom jednog od predlagaca.Kada se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. ali i do pravosnaznosti okoncanja postupka uz dodatna ogranicenja ( ukoliko povlacenje ne vredja prava drugih ucenika u postupku na koje se odnosi prvostepena odluka ).Predlog se moze povuci do donosenja prvostepene odluke. i to je bitna razlika prema najraznovrsnijim formama davanja inicijative za pokretanje postupka koji se pokrece po sluzbenoj duznosti.. V) Tok postupka . postupku raspravljanja zaostavstine. . . sudskog depozita. . . ne znaci da ce doci do obustave postupka. . . pre svega na dokazni postupak koji prestaje biti lociran u jedan posebni ( i centralni ) deo prvostepenog postupka. .Opste odredbe ZVP-a ne odredjuju formu i sadrzaj predloga ( pismena forma se pretpostavlja ).U slucaju negativnog odgovora odbacuje predlog i obustavlja postupak. u roku od 15 dana od dana prijema odgovarajuceg obavestenja.Posle toga sud utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki od kojih zavisi dopustenost maritornog odlucivanja. . pa tako npr. .To se dalje prenosi i na organizaciju drugih procesnih ustanova. deobe i upravljanja i koriscenja zajednickih stvari.Pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki znaci dalji nastavak postupka sve do momenta kada se steknu uslovi za donosenje meritorne odluke.Povlacenje predloga.Nekada je pokretanje postupka sasvim deformalizovano i svedeno na usmenu komunikaciju predlagaca i suda..Samom radnjom tih lica ( predlagaca ) dolazi do pokretanja postupka. .Ovo pravilo nema apsolutni znacaj. 181 .Funkcija pomenutih rocista nije jednoobrazna i postoje razlike u pogledu sadrzaja procesnih aktivnosti koje se njima obavljaju. u postupku za davanje dozvole za stupanje u brak. .Principijelne razlike koje postoje izmedju razlicitih grupacija posebnih vanparnicnih postupaka sprecavaju formulisanje jedinstvenog koncepta ovog vida pravne zastite.. . medja. bez obzira da li je izricito ili precutno. .Nastavljanje postupka. a bio je uredno pozvan.Zajednicka obelezja su suzena.Sudu se omogucuje da do relevantnog cinjenicnog stanja dolazi na nacin koji smatra najcelishodnijim ili u skladu sa konkretnim okolnostima odredjenog postupka. postupku za produzenje roditeljskog prava. .

. . . potpuno ili delimicno. sud ga dostavlja maticaru radi upisa u maticnu knjigu. imajuci u vidu zalbene razloge. postupci koji su uredjuni Zakonom o privrednim drustvima se moraju okoncati u roku od 60 dana od prijema predloga za pokretanje.Ako sud nadje da je predlog osnovan. ali i radi zastite drugih.Ponakad je nuzno da se dusevno bolesnom licu ogranici sloboda kretanja. kao i organu starateljstva.Ovaj postupak se pokrece i vodi radi zastite licnosti i zdravlja dusevno bolesnog lica. 182 .predloga za ponavljanje postupka.U slucaju delimicnog lisenja poslovne sposobnosti. u samoj organizaciji pravnog leka. 2. pa npr. postupanje i odluke drugostepenog suda.ZVP potencira navedeno obelezje jer neblagovremenoj zalbi daje ulogu jednog drugog vanrednog pravnog leka. sud je duzan da odredi poslove koje to lice moze preduzimati samostalno.U daljem toku postupka ona moze koristiti samo vanredna pravna sredstva. . . organu koji vodi zemljisnu ili drugu javnu knjigu nepokretnosti. te da na to rociste obavezno pozove organ starateljstva. odnosno privremenog zastupnika i predlagaca.Sud je duzan da zakaze rociste na kome ce odluciti o predlogu.Propustanje roka za podnosenje zalbe u parnicnom postupku ima za posledicu nastupanje formalne pravosnaznosti prema stranci koja ga je propustila. njegovog staraoca.U postupku o pojedinim vanparnicnim stvarima trajanje postupka se vremenski ogranicava. donece resenje kojim doticno lice lisava poslovne sposobnosti. .) Neblagovremena zalba u vanparnicnom postupku . . . . .U navedenom smislu.Postupak je hitan. 133.) Zadrzavanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi . .U ovoj komponenti neblagovremena zalba ni u cemu nije drugaciji pravni lek od onog podnesenog u roku. te da odmah donese resenje o vracanju poslovne sposobnosti kada prestanu razlozi zbog kojih je lice liseno poslovne sposobnosti. .) Lisenje poslovne sposobnosti .Sud je duzan da po sluzbenoj duznosi da prati zdravstveno stanje lica koje je liseno poslovne sposobnosti. ne postoje bitnija odstupanja u odnosu na zalbu izjavljenu u okvirima zakonskog roka.) Vanparnicni postupci povodom uredjenja licnih stanja 1. postupati po neblagovremenoj zalbi znaci postupati po vanrednom pravnom leku.Postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti ili na predlog lica koja su enumerisana u ZVP. sud mora doneti resenje o zadrzavanju odredjenog lica u ustanovi u roku od 15 dana a najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka. .Postupak za lisenje poslovne sposobnosti se pokrece kada postoji sumnja da punoletno lice nije u stanju da se stara o svojim pravima i obavezama zbog toga sto je nesposobno da normalno rasudjuje..S druge strane. 132. lice prema kome se postupak vodi.Kada resenje postane pravosnazno.

pozaru. . . da se bez odlaganja jave sudu.U ovom postupku se nestalo lice proglasava za umro kada vise ne postoje sigurni dokazi da je ono zivo. a o njegovom zivotu nij ebil ovesti godinu dana od prestanka neprijateljstva. . ili ukoliko sud na bilo koji nacin sazna da je nestalo lice zivo. . sud izdaje oglas u kome navodibitne okolnosti slucaja i poziva nastalo lice. • poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o njegovom zivotu.Postupak se sprovodi u 3 sukcesivna stadijuma: a) U prvom. odnosno zivotu nestalog lica i da ih iznese pred sud.Ovo resenje moze da se ukine ukoliko se doticno lice licno javi sudu. • lice je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim dogadjanjima. v) Treci stadijum pocinje nakon isteka roka od 3 meseca od objavljivanja oglasa.Do izmene resenja dolazi. . • lice je nastalo u brodolomu. Materijalni uslovi za proglasenje nestalog lica umrlim: • poslednjih 5 godina o njemu nije bilo nikakvih vesti. koje se ne poklapa sa pretpostavljenim. sud donosi resenje kojim nestalo lice proglasava umrlim. .Sud donosi resenje o zadrzavanju u roku od 15 ( eventualno 30 ) dana. a okolnosti pod kojima je lice nastalo cine verovatnim da vise nije u zivotu. 183 . ondaju duzna da 30 dana pre proteka vremena zadrzavanja da o tome obavesti sud i predlozi produzenje.Postoji dovrovoljno ( pismeno ovlascenje u prisustvu dva svedoka bolesnog lica ) i prinudno zadrzavanje. ukoliko se naknadno sazna tacno vreme smrti. . b) U drugoj fazi. . te ako se nadje da su se ispunili uslovi. i ako oceni da jesu.Za odlucivanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je nastali imao poslednje prebivaliste. na koju se primenjuju pravila koja vaze za pobijanje resenja o lisenju poslovne sposobnosti. . kao i svako drugo lice koje zna nesto o njegovom zitovu.) Proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti .Kada se neko prinudno prima na lecenje u ustanovu. onda odredjuje nestalom licu staraoca ciji je zadatak da prikupi dokaze o nastanku.Protiv resenje o zadrzavanju je dopustena zalba. a o njegovom zivotu nije bilo vesti 6 meseci od prestanka opasnosti. ukoliko utvrdi da su prestali razlozi za njegovo zadrzavanje. a ima vise od 70 godina. i tada sud zakazuje rociste na kome se izvode dokazi. odnosno boraviste.Oboleli moze odlukom suda da se zadrzi najduze godinu dana u ustanovi. sama ustanova je duzna da o tome obavesti mesno nadlezno sud u roku od 3 dana.Sud moze i pre proteka odredjenog vremena da donese resenje o pustanju lica. a ako ustanova smatra da je potrebno jos. . saobracajnoj nasreci ili drugoj neposrednoj zivotnoj opasnosti.Sud po sluzbenoj duznosti pokrece i vodi postupak za zadrzavanje u ustanovi ( to cini i kada na bilo koji nacin sazna da je lice primljeni u ustanovu ). kao i javni tuzilac. . sud proverava da li su ispunjene procesne i materijalnopravne pretpostavke za vodjenje postupka.Predlog za proglasenje moze podneti svako lice koje ima neposredni pravni interes.. 3.

U postupku se odlucuje da li ce se dozvoliti zakljucenje braka kada postoje otklonjive smetnje. roditelja ili organa starateljstva ) da donese odluku da roditeljsko pravo prestaje.Revizija u ovom postupku nije dopustena.4.nije u stanju da se samo stara o svojim pravima i interesima.Pravosnazno resenje kojim se dozvoljava zakljucenje otklanja postojanje smetnje. takodje. . . .Ako su naslednici nepoznati.tj. ostavinski sud moze odrediti mere za obezbedjenje zaostavistine u toku celog postupka. . .Ostavinski postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti cim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglaseno za umrlo.) Vanparnicni postupci povodom uredjenja imovinskih odnosa8 . staraoca deteta i njegove roditelje.. te se brak moze zakljuciti samo na osnovu dozvole suda. telesnih mana. poverilac ostavioca ) ili organa starateljstva.RASPRAVLJANJE ZAOSTAVISTINE . .Privremene mere moze narediti sud na cijem podrucju je ostavilac umro i sud na cijem se podrucju nalazi njegova imovina. kao i o svojoj licnosti. onda se postupak pokrece zajednickim predlogom. zalbu moze da izjavi samo maloletnik. . i da li se dete u statusu izjednacava s mladjim ili starijim maloletnikom. kada ono zbug dusevnog bolesti.U postupku raspravljanja zaostavistine ( ostavinskom postupku ) sud utvrdjuje ko su naslednici umrlog. .Postupak se pokrece na predlog lica koje ne ispunjava uslove za punovaznost braka. dete. .Protiv resenja kojim se odbija predlog. koja imovina sacinjava njegovu zaostavstinu i koja prava iz zaostavstine pripadaju naslednicima i drugim licima. mislim da nije potrebno vise na ispitu od ovoga. a kada oba verenika ne ispunjavaju uslove. 5.. zaostalog dusevnog razvoja. nepoznatog prebivalista ili ih uopste nema.One se odredjuju samo na predlog lica koje za to ima pravni interes(npr.U resenju u kome sud produzava roditeljsko pravo odredjuje.Sud odlucuje na rocistu na koje poziva organ starateljstva. .Predmet ovog postupka je odlucivanje o produzenju roditeljskog prava posle punoletstva deteta.Na rocistu se saslusavaju roditelji obavezno. jer je u knjizi pisano uglavnom ono sto smo vec ucili iz naslednog..Naknadno sam dodao i nesto iz Kecinog prirucnika..Postupak pokrecu roditelji ili organ starateljstva.Za raspravljanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je umrli imao u vreme smrti prebivaliste/boraviste.U ovom postupku se detetu obavezno odredjuje staralac koji ga zastupa.Kada prestanu razlozi za produzenje. .. 184 . .) Davanje dozvole za stupanje u brak ..) Produzenje roditeljskog prava . 134.Mesno je nadlezan sud na cijem podrucju predlagac ima svoje prebivaliste/boraviste. a organ starateljstva daje misljenje o celishodnosti produzenja roditeljskog pava. sud je duzan po sluzbenoj duznosti ( ili po predlogu deteta.. . . . . 8 Ovo pitanje je samo ukratko napisano.

koja prava pripadaju legatarima i koja prava na zaostavstini pripadaju drugim licima. 185 . . . premda uopste nije ucestvovalo u ostavinskom postupku. vec u parnicnom i eventualno upravnom postupku. a pri tom je nebitno da li se ucesnici spore oko cinjenica ili prava. Ranko kaze ovako: .O naslednim pravima naslednika i legatara ne moze se vise odlucivati ni u parnicnom ni u vanparnicnom postupku. a jos manje materijalne ucesnike u ostavinskom postupku. o njemu odlucuje sam ostavinski sud.Ostavinski sud je vazan presudom parnicnog suda. .Resenje o nasledjivanju je merotorna i konacna odluka ostavinskog suda ( ne moze biti delimicno resenje ) kojim se utvrdjuje: sta cini zaostavstinu. Ostavinski postupak se obavlja u nekoliko faza: • priprema raspravljanja zaostavstine. • postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice. . . .Oni mogu i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da isticu u parnici zahteve koji ne proizlaze iz naslednopravnog odnosa da se izdvije pojedine stvari ili prava iz zaostavstine.Nacin resavanja spora zavisi od toga li se stranke spore o cinjenicama na kojima se pravo zasniva ili se spor tice primene prava.Resenje o nasledjivanju nema dejstvo materijalne pravosnaznosti: * Subjektivno. (-) Prethodne radnje . • popis i procena zaostavstine. ko su naslednici.Ostavinski sud u oba slucaja samostalno resava prethodno pitanje. • donosenje resenja o izvrsenju.Ukoliko izmedju samih naslednika ili naslednika i legatara postoji spor.Suprotno tome . ostavinski sud prekida raspravljanje i upucuje na parnicu onog ucesnika cije pravo smatra manje verovatnim. • raspravljanje zaostavstine.Predmet spora izmedju naslednika jeste samo postojanje naslednog prava ili visina naslednog dela. kada se spori o primeni prava..Lice koje je naslednik po normama ZON.Radi zastite interesa naslednika i ocuvanja nasledne mase. . . . deo resenja o nasledjivanju kojim se utvrdjuje sastav zaostavstine ne obavezuje ni formalne. on se ne resava u ostavinskom postupku. .Tok postupka cine dve celine: prethodne radnje i raspravljanje zaostavstine. * Objektivno. vanparnicni sud nastavlja i dovrsava ostavinski postupak ne uzimajuci u obzir pravo za koje je ucenik upucen na parnicu. . . koliki su im delovi. .U preduzimanju prethodnih radnji pored ostavinskog suda ucestvuju i nadlezni organi uprave. . .Ako ucesnik ne pokrene parnicu u odredjenom roku.Gosn. u zavisnosti od njegove prirode. .Ostavinski sud donosi resenje o prekidu postupka i upucuje ucesnike na parnicu i kada izmedju njih postoji spor o sastavu zaostavstine. ostavinski sud moze da postavi i privremenog staraoca zaostavstine.Pravilo o prekidu ostavinskog postupka i upucivanju na parnicu se primenjuje i kada su sporne cinjenice od kojih zavisi resenje prethodnog pitanja. ono je obavezujuce samo za formalne ucenike u ostavinskom postupku. moze i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da ostvaruje svoja nasledna prava u parnici.Ako su za ucenike sporne cinjenice.

a u smrtovnicu se unose podaci: o umrlom licu. se zajedno sa izvornim testamentom i drugim ispravama dostavlja ostavinskom sudu.Zapisnik koji potpisuju sudija. a prekida ostavinski postupak ) vec postoji spor o primeni prava.Sud pristupa donosenju ovog resenja kada utvrdi kojim licima pripada pravo na nasledje.Prethodne radnje obuhvataju: sastavljanje smrtovnice. a moze i sud. licima koji su testamentarni naslednici. i to sud kod kojeg se testament nalazi.Smrtovnicu sastavlja maticar. a lica pozvana na nasledje ne zahtevaju sprovodjenje postupka. kao i o postojanju testamenta i pozivaju se da odmah dostave pismeni testament. postupak sa testamentom i postupak po prijemu smrtovnice.Zainteresovana lica se obavestavaju o pokretanju postupka. . . . . 186 .U ovoj fazi postupka raspravljaju se pitanja koja se ticu zaostavstine. o ostalim srodnicimakoji su zakonski naslednici.Mere obezbedjenja zaostavistine mogu biti odredjene u toku celog postupka. (-) Postupak sa testamentom .Popis i procenu imovine umrlog vrsi opstinski organ uprave. ili da naznace svedoke usmenog testamenta. i da ce sud odlucivati o njihovim pravima prema podacima kojima raspolaze. . obavestava ih javnim oglasom i poziva da se jave u roku od godinu dana ostavinskom sudu. u slucaju da nijedan od naslednika nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog naslednika. . o bracnom drugu.Ako sud nema saznanje o postojanju naslednika. sud upucuje stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom ali nece prekidati raspravljanje zaostavstine. zapisnicar i svedoci. ko ih je predao sud. bez obzira da li je nadlezan za raspravljanje zaostavstine. dostavlja se sudu zajedno sa smrtovnicom. koji svedoci su prisustvovali otvaranju i proglasenju testamenta. velicine naslednog dela i prava na legat.Ako izmedju naslednika ne postoji spor o cinjenicama ( kada se upucuju na parnicu. . podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini i njenoj vrednosti. da li je testament predat zatvoren ili otvoren. . podaci o eventualnim dugovima. koji datum nose i gde su pronadjeni.Popis i procena ce se izvrsiti i bez odluke suda prilikom sastavljanja smrtovnice ako to trazi neki od naslednika ili legatara. . (-) Raspravljanje zaostavstine . (-) Postupak po prijemu smrtovnice .Sud proglasava testament kada ustanovi da je lice koje je ostavilo testament umrlo.Postupak po prijemu smrtovnice vodi se pred ostavinskim sudom i moze rezultirati obustavljanjem postupka ako prema podacima iz smrtovnice ostavilac nije imao ni nepokretnu ni pokretnu imovinu. .Upozoravaju se da se u slucaju njihovog izostanka sa rocista ili nedavanja izjave o prihvatu nasledja. . o deci. ta pitanja se resavaju u vanparnicnom postupku. popis i procenu imovine ostavioca.. obezbedjenje zaostavstine.Vec u momentu sastavljanja smrtovnice proverava se da li je posle umrlog ostao pismeni testament i ako jeste. . a vrsi se po odluci ostavinskog suda ili na zahtev nekog od naslednika ili legatara. prava na nasledje. (-) Resenje o nasledjivanju .O proglasenju pismenog testamenta sastavlja se zapisnik u koji se unosi: koliko je testamenata pronadjeno. pretpostavlja da prihvataju nasledje. odnosno ispravu o usmenom testamentu ako se kod njih nalazi. .Ako medju strankama postoji spor o pravu na legat ili o drugom pravu iz zaostavstine.Do obustave moze doci i ako je ostavilac imao samo pokretnu imovinu.

. odnosno visinu naknade. .O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odlucuje u vecu sastavljenom od predsednika veca i dvojice sudija porotnika. zakazivanje rocista je obavezno.Takav sporazum se zakljucuje u roku od 2 meseca nakon sto je resenje o eksproprijaciji postalo pravosnazno.Sporazum predstavlja poravnanje zakljuceno u upravnom postupku. te je izvrsni naslov. .U navedenim slucajevima.UREDJENJE UPRAVLJANJA I KORISCENJA ZAJEDNICKE STVARI A) Predmet postupka .U ovom postupku. ako je on ocenio da sadrzina sporazuma ide na stetu drzave.Na rociste se poziva i javni pravobranilac.Resenje o nasledjivanju sluzi kao osnov za raspodalu zaostavstine ako se po njegovoj pravosnaznosti pronadje imovina. .Sud po sluzbenoj duznosti naredjuje izvrsenje potrebnih upisa u odgovarajuce javne knjige i predaju tih upisa ovlascenim licima..Sud donosi resenje kojim odredjuje oblik i obim. na kome se obavezno saslusavaju korisnik eksproprijacije i bivsi vlasnik nepokretnosti.Drugostepeno resenje o naknadi se ne moze pobijati revizijom.Pravilo je da nadlezni drzavni organ zakljuci sporazum s vlasnikom eksproprisane nepokretnosti o visini naknade koja treba da se isplati vlasniku.Predmet postupka jeste uredjivanje nacina upravljanja i koriscenja zajednicke stvari suvlasnika. . sukorisnika i drugih zajednicara. . B) Postupak . . . koji je hitan i vidi se po sluzbenoj duznosti.Troskove postupka snosi korisnik eksproprijacije. legitimisana lica ne mogu svoja prava ostvarivati u ostavinskom postupku. te se izvode dokazi o vrednosti nepokretnosti koje sud pribavlja po sluzbenoj duznosti ( nalazi i misljenja vestaka ). V) Resenje o naknadi . 187 . . vec se upucuju da o svojim zahtevima pokrenu parnicni postupak. (-) Naslednopravni zahtevi posle pravosnaznosti resenja o nasledjivanju . za koju se u vreme donosenja resenja nije znalo ( dakle. kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavstine. kada se pronadje imovina za koju se u vreme donosenja resenja nije znao da pripada zaostavstini koje se neki od naslednika ranije odrekao.Resenje se dostavlja svim naslednicima i legatarima.ODREDJIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST A) Predmet postupka .U vanparnicnom postupku se odredjuje visina naknade za eksproprisanu nepokretnost kada se korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik nepokretnosti nisu sporazumeli o visini naknade ili kada je njihov sporazum osporio javni pravobranilac. kada se kao naslednik pojavi lice koje nije ucestvovalo u postupku raspravljanja zaostavstine.Radi se o nepravom kontencioznom vanparnicnom postupku. . . .Regulisanje postupka ostvarivanja pravne zastite povodom naslednopravnih zahteva koji se pojavljuju po pravosnaznosti resenja o nasledjivanju se ogranicavaju na slucajeve: kada se naknadno pronadje testament. izuzev troskova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg vlasnika nepokretnosti. nema potrebe da se donosi novo resenje ). .

Ako sporazum zajednicara izostane. . . . V) Upucivanje na parnicu . a ako ucesnik ne pokrene ove postupke u roku. sud ce uputiti predlagaca da u odredjenom roku pokrene parnicu ili upravni postupak.Zajednicari i suvlasnici mogu da se izricito ili precutno sporazumeju o deobi zajednicke stvari. smatra se da je predlog povukao. a sporazum proizvodi dejstvo sudskog poravnanja. .Svim ovim situacijama je zajednicko da je za upravljanje i koriscenje zajednicke stvari potrebna saglasnost svih ili vecine zajednicara. o upravljanju i koriscenju stvari odlucuje sud. onda se razvrgnuce vrsi u parnicnom postupku. onda ce se smatrati da je predlog povukao. 188 .Deoba zajednicke stvari ili imovine se vrsi samo ako o tome nema sporazuma medju zajednicarima.Izmenju zajednicara postoji spor koji prethodi pokretanju postupka. sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva sve zajednicare i lica koja na predmetu deobe imaju stvarna prava. . .Postupak se pokrece predlogom koji moze da podnese svaki zajednicar. sud ce prekinuti vanparnicni postupak do okoncanja parnicnog ( ili upravnog ) postupka.DEOBA ZAJEDNICKE IMOVINE A) Sporazum ucenika .Predlog mora da obuhvati sve zajednicare i mora da sadrzi potrebne podatke o zajednickoj stvari i razloge zbog kojeg se postupak pokrece. vanparnicni sud prekida postupak i upucuje predlagaca na parnicu.Kada je medju zajednicarima sporno pravo na stvar povodom koje se postupak vodi ili je sporan obim ili udeo u pravu. on onda ima dejstvo sudskog poravnanja. .Pravosnaznost resenja vanparnicnog suda nije smetnja da se ucesnici docnije u parnici pozivaju na svojinska i druga stvarna prava u odnosu na stvar. . . i on mora da sadrzi podatke o predmetu deobe.. pa ako to i ucine. te stoga ovaj postupak spada u neprave.Ako ucesnik pokrene postupak u zadatom roku. sud ce izvesti dokaze i na osnovu njih ce doneti resenje kojim uredjuje nacin koriscenja i upravljanja zajednickom stvari. odnosno suvlasnicima nema spora o svojinskim pravima .Nakon prijema predloga.Ako to nije slucaj.U ovom postupku je predvidjen izuzetak od pravila da vanparnicni sud samostalno odlucuje o svim prethodnim pitanjima. . . . odnosno imovine.U ovom postupku je rociste obavezno. .. B) Predlog i postupak . udelima zajednicara.Ako predlagac ne pokrene parnicu u roku od 30 dana. na kojem sud prvo poziva zajednicare da zakljuce sporazum.Predlogom moraju da budu obuhvaceni svi zajednicari.Protiv resenja suda nije dopustena revizija.Predlog moze da podnese svaki zajednicar koji smatra da je povredjen u pravu upravljanja ili koriscenja zajednicke stvari ( npr. V) Postupak .Ako saglasnosti nema.Predlog za deobu se moze podneti tek ako medju zajednicarima. i samim zajednicarima. zajednicke prostorije u zgradi ). . kontenciozne vanparnicne postupka.Ako postoji spor. B) Predmet postupka . . .

Sud se prilikom uredjenja medja rukovodi sledecim principima: * principom jaceg prava. ono ce se ipak odrzati ukoliko to predlozi neko od ucenika ( ukoliko to niko ne uradi. . a ako ona nije moguca onda civilnu. gorenavedenu normu treba primenjivati na slucajeve kada to Zakon izricito nalaze ili kada su stranke svojim sporazumom predvidele da odredjeni pravni posao sacine uz prisustvo sudije. . . V) Resenje suda . . a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu.G) Resenje suda .Sud se ovde ne upusta u svojinskopravna pitanja.Ovaj postupak se sprovodi kada je za nastanak prava ili punovaznost pravnog posla potrebno da on bude zakljucen u formi javne isprave.Nacelno. onda ce se smatrati da je predlog povucen ).Za sastavljanje isprave mesno je nadlezan svaki opstinski sud. u skladu sa odredbama materijalnog prava. osteceni ili pomereni.U slucaju neuspeha.Priliko sastavljanja isprave. sud moze zakazati rociste u sudu na koje poziva ucenike i pokusava da oni postignu sporazum oko uredjenja medja. uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova. . * pravicnoscu. kad je to zakonom oderedjeno onda predlog moze podneti i nadlezni organ. osim ako njegove potrebe ne opravdavaju da se stvar dodeli upravo njemu. . . sud utvrdjuje medje izmedju susednih nepokretnosti kada su medjni znaci unisteni. nastanak subjektivnog prava ili pravnog posla se ne temelji na javnim ispravama.UREDJENJE MEDJA A) Predmet postupka .U slucaju da predlagac ne dodje na rociste. .Stoga.Na rocistu sud ce utvrditi granicnu liniju izmedju parcela i obeleziti je granicnim znacima. .Nije moguce da sud dosudi stvar samo jednom suvlasniku.Sud ce izvrsiti fizicku deobu.Revizija nije dozvoljena.Odluka suda se donosi na osnovu izvedenih dokaza. . . 189 . narocito saslusanja ucesnika. 135.Po prijemu predloga.) Vanparnicni postupci povodom isprava 1. geometre i svedoke. sudija najpre utvrdjuje identitet ucesnika. B) Predlog i postupak .Potrebno je i prisustvo dva punoletna svedoka. . sud zakazuje rociste na licu mesta i na njega poziva ucesnike. * principom poslednjeg mirnog poseda. .Postupak se pokrece predlogom koji moze podneti svaki od vlasnika ili korisnika susednih nepokretnosti. .Resenje vanparnicnog suda je jedna od retkih odluka suda u vanparnicnom postupku koja prozivodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. koje predstavlja izvrsni naslov i izvrsava se u okvirima ZIP.U ovom postupku. .) Sastavljanje isprave i potvrdjivanje sadrzine isprave .

.Ako utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za punovaznost pravnog posla. nuzno je da je cuvanje neophodno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. zatim ispituje da li postoji slobodna volja ucenika da zakljuce pravni posao. varanti. ako za ovaj pravni posao nije nesto drugo odredjeno. obveznice. pravila za sastavljanje isprava primenjuju se mutatis mutandis i na sastavljanje sudskog testamenta. 3. 4. sud potvrdjuje sadrzinu privatne ili druge nejavne isprave kada je to zakonom odredjeno ( to treba razlikovati od overe potpisa ).. a tumaci kada testator ne zna jezik koji je u sluzbenoj upotrebi. . 5. gradjevinska ili radna dozvola. .). lice koje protivpravno ili slucajno dodje u posed isprave ne moze da vrsi prava koja su inkorporisana.Nakon sto je sudija sacinio zapisnik.) Ponistenje ( amortizacija ) isprave A) Predmet postupka .Sudija salusava slobodno kazivanje zavistaoca i unosi u zapisnik njegovu izjavu. tj. duzan je i da ucesnicima objasni smisao pravnog posla i da im ukaze na njegove pravne posledice..Svedoci prisustvuju sastavljanju sudskog testamenta kada je testator nepismen. ili je nem/gluv. konosman.Potvrdjivanje sadrzine vrsi se tako sto sudija stavlja potpis na ispravu i pecat suda.) Sastavljanje sudskog testamenta . odnosno da potvrdi da je tacno ono sto u njoj pise ( do potvrdjivanja dolazi npr. . cekovi.Ponistaj znaci da resenjem suda isprava gubi svoju pravnu valjanost. dok su ostale hov.Postupak se pokrece predlogom u kome se obrazlaze zbog cega je cuvanje isprave nuzno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava.Sudija ispituje da li ucesnici imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se trazi za zakljucenje pravnog posla u pitanju. .U ovom postupku se ponistavaju domace isprave na kojima se neposredno zasnivaju neka materijalna prava ( npr.Sud je duzan da primi na cuvanje testament. . 190 . . onako kako je to zavestalac ucinio.Sud je duzan da predlagacu izda potvrdu o prijemu izprave na cuvanje. . debitne kartice. . .U ovom postupku.). pojedinacne hov podlozne amortizaciji ( skladisnica. 2. pravosnazno resenje o ponistaju isprave zamenjuje nestalu ispravu dok se ne izda nova. kao i da vrati ispravu njenom podnosiocu na njegov zahtev. a za ostale isprave. hov. . menice. ) i cije je posedovanje nuzno radi ostvarenja tih prava.Kod nas ne postoji mogucnost amortizacije serijskih hov ( akcije. sud donosi resenje kojim odbija da sastavi ispravu.. .Stoga.) Potvrdjivanje sadrzine isprave ..Cilj ovog postupka jeste da sud potvrdi sadrzinu privatne isprave. zavestalac sam cita zapisnik o testamentu i duzan je da izjavi da je njegova poslednja volja verno unesena.Nacelno.S druge strane.. verno.) Cuvanje isprava . kada je nuzno da se potvrdi sadrzina isprave koja sadrzi podatke o srodstvu odredjenih lica kako bi ona mogla da ostvaruju svoja nasledna prava ).

V) Odbacivanje predloga i dalji postupak . on je duzan da je zadrzi i da sud obavesti o imenu lica koje mu je podnelo ispravu radi ispunjenja obaveze. moze sudski ponistiti i isprava na kojoj se zasniva neko nematerijalno pravo. na koje se pozivaju predlagac.Obaveza postoji jedino kada je to predvidjeno posebnim materijalnopravnim propisima. .Od gorenavedenog momenta. hov i druge isprave koje se mogu unovciti. 136. .Postupak pokrece predlogom svako lice koje je na osnovu isprave ovlasceno da ostvaruje neko pravo ili koje ima pravni interes da se isprava ponisti.Po odrzanom rocistu. odnosno resenje o odbijanju preloga za ponistaj isprave. obnovi ili prenese na drugo lice.Ako predlog nije odbacen.. B) Postupak . a na osnovu rezultata dokaznog postupka.Kada primi izjasnjavanje. ako trece lice donese licu ispravu ili dokaze postojanje isprave. . predlagac moze da ostvaruje sva prava koja su inkorporisana u ponistenoj ispravi.Predlod sadrzi identitet isprave. sud donosi resenje o ponistenju isprave. sud oglasom objavljuje pokretanje postupka za ponistaj isprave.Ukoliko duznik u medjuvremenu dodje u posed iprave.Sud ce obustaviti postupak za ponistaj: ako predlog bude povucen. . ako predlagac ne polozi na vreme novac za izdavanje oglasa. u sudski depozit se predaju novac.Sud zakazuje rociste po proteku oglasnog roka. . .Sud odbacuje predlog ukoliko nadje da nisu ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka.Po pravilu.Na osnovu pravosnaznog resenja kojim se isprava ponistava. . . D) Resenje suda . .Ova zabrana traje sve dok resenje o ponistenju isprave ili o obustavi postupka za ponistaj iprave ne postane pravosnazno. .Oglas proizvodi dejstvo na pravni polozaj duznika iz isprave od momenta kada mu je dostavljena ili od momenta kada je na drugi nacin saznao za pokretanje postupka amortizacije. ako ne postoje podaci na osnovu kojih nadlezni organ moze da izda duplikat isprave. a moze da zahteva da mu duznik o njegovom trosku izda novu ispravu. . . plemeniti metali i druge dragocenosti.Nacelno. ne postoji obaveza suda da prima stvari u sudski depozit i da ih cuva. izdavalac i sva lica koja su istakla prigovor protiv predloga. sud nalaze izdavaocu isprave i poveriocu da se u odredjenom roku izjasni da li je isprava izdata i da li postoje smetnje da postupak bude sproveden. .Kod nas se. duznik ne sme da ispuni obavezu iz isprave. takodje. niti sme da je preinaci. G) Polozaj duznika iz isprave . 191 .Cinjenica da predlog ne sadrzi sigurne dokaze da je isprava izgubljena nije dovoljna da bi se predlog odbacio.Duznik ne moze da tvrdi da nije znao da je pokrenut postupak za amortizaciju isprave.) Sudski depozit A) Predmet postupka . kao i cinjenicne navode iz kojih proizlazi da je predlagac ovascen da podnese predlog i da postoji verovatnoca da je siprava nestala ili unistena.

.Sudski izvrsni postupak je samostalan deo gradjanskog procesnog prava.. . troskove snosi protivnik predlagaca kada je pao u poverilacku docnju i time inicirao pokretanje postupka za smestaj stvari u sudski depozit. . dok su drugi razlozi irelevantni ( npr. sud o tome izvestava predlagaca. . sud resenjem utvrdjuje da je predmet postao drzavna svojina. . . .Resenje suda sadrzi oznacenje lica koje je ovlasceno da preuzme predmet. te moze doneti resenje kojim odredjuje da predlagac preuzme stvar.Ako predmet ne podigne korisnik u roku od 3 godine od kada je uredno pozvan da to ucini. .Sudski izvrsni postupak je samo prirodan nastavak kognicionog postupka.Kako je samopomoc zabranjena. i to na prinudan nacin.Predlagac je duzan da u predlogu opise predmete. .Sud moze da odbaci predlog ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta ili ako predlagac ne predujmi troskove cuvanja. ako ispunjava uslove za prijem stvari. . cinjenica da su ugovaraci u losim licnim odnosima ).Ako korisnik ne zeli da podigne predmet. kao i uslove pod kojima korisnik moze da podigne predmete iz depozita.Ali.Pravilo je da duznik iz sudske odluke dobrovoljno postupi onako kako mu je to sud nalozio.Sud poziva korisnika da u odredjenom roku primi predmet iz depozita. G) Resenje suda . poverilac moze na prinudni nacin da ostvari svoje potrazivanje prema duzniku jedino u sudskom izvsnom postupku..U izvrsnom postupku se i obezbedjuju potrazivanja poverilaca koja nisu utvrdjena pravosnaznom odlukom suda. .Pokrece se predlogom u kome predlagac mora da navede razloge zbog kojih se predmeti deponuju. vec samo pojedine stvari ili prava iz te imovine.Sudski izvrsni postupak je zakonom uredjen postupak u kome se realizuju ovlacenja poverioca iz pojedinacnih pravnih akata. 137.Predmet izvrsenja ili obezbedjenja u sudskom izvrsnom postupku nije citava imovina duznika.Medjutim. oznaci njihovu vrednost i navede lice u ciju korist se polazu. . pojam i obelezja . ali i upozorenje na pravne posledice.). i on se odvija po drugacijim principima od onih u kognicionom postupku.Pravo na sudsku zastitu obuhvata i pravo titulara sudske odluke da drzava prinudno izvrsi sudsku odluku protiv duznika.) Izvrsni postupak. B) Postupak . . 192 . . . primenom monopola sile drzave.Za raspodelu troskova vaze opsta pravila vanparnicnog postupka.Ali postoje i situacije u kojima duznik nece da postupi po zapovesti iz sudske odluke. sud je duzan da primi u depozit bilo koje predmete kada je zakonom odredjeno da duznik moze umesto ispunjenja da polozi stvar kod suda koju duguje.Osnovanost predloga se uvek ceni sa stanovista materijalnopravnih propisa ( docnja. ako predmet ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje. nacin. rok i uslov za preuzimanje. V) Preuzimanje stvari .

) Nacelo zastite duznika . .) Nacelo dispozicije i nacelo sudskog kretanja postupka . te potpuno ili delimicno povlacenje predloga za izvrsenje.Poveriocu ne sme da se preda manje nego sto potrazuje.Potpuno namirenje poverioca ne sme da ima za posledicu da se duznik ekonomski unisti. .Od drugih dispozitivnih procesnih radnji stranaka od znacaja je npr. ocekujuci da ce sud sam da odredi predmet i sredstvo ( nacin ) izvrsenja.Izvrsni sud ne moze da ispituje da li je ona zakonita i tacna. . vec je duzan da bez odlaganja donese resenje u izvrsenju kada mu je podnet predlog za izvrsenje. ako su ispunjene i druge procesne pretpostavke. znacaj dispozitivnih procesnih radnji u sudskom izvrsnom postupku je mali.) Nacelo formalnog legaliteta . ali ne i kada se time dira u stecena prava trecih lica.Ovo nacelo znaci da je sud vezan izvrsnom ispravom ( pravosnaznim pojedinacnim pravnim aktom ) koja sluzi kao osnov za izvrsenje. 2.) Nacela izvrsnog postupka 1. .U izvrsnom postupku vazi nacelo sudskog kretanja postupka: Izvrsni poverilac nije duzan prakticno da preduzima nikakve procesne radnje u postupku. potrazivanja. .U vezi sa sadrzinom predloga za izvrsenje vazi nacelo dispozicije. .138. . 193 . .Kada se izvrsni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.Medjutim.Postavlja se pitanje koliko je ova konstrukcija odrziva iz ugla prava na pravicno sudjenje. . osim da podnese predlog za izvrsenje.Naime. to znaci da postupak pokrece sam sud.Od nacela sudskog kretanja postupka treba strogo razlikovati pokretanje izvrsnog postupka po sluzbenoj duznosti ( nacelo oficioznosti ).Izvrsenjem ne sme da se vredja pravo na postovanje njegove licnosti. predlog izvrsnog poverioca da se izvrsenje odlozi. . . . jer se on odvija po sluzbenoj duznosti od momenta kada je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. te nema dvostranacja jer sud ne moze da bude stranka ( nema izvrsnog poverioca ). . dok duzniku ne sme da se uzme vise nego sto duguje. naplate taksi i troskova postupka. a radi se o postupcima izvrsenja naplate novcanih kazni u parnicnom postupku izrecenim zbog nepostovanja prvesne discipline.. izvrsni postupak se obustavlja.Izvrsni postupak se pokrece na predlog za izvrsenje koji sudu podnosi izvrsni poverilac.Sud je vezan ovim predlogom. .Postupak prinudnog izvrsenja moze da se pokrene i po sluzbenoj duznosti.Izvrsni poverilac ne moze sudu da preda blanko predlog za izvrsenje. .Kada izvrsni poverilac povuce predlog za izvrsenje. izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za izvrsenje specificira predmete izvrsenja: nepokretne ili pokretna stvari. 3. kao i naplate novcanih kazni koje se izricu u izvrsnom postupku.U izvrsnom postupku se ne sprovodi novi kognicioni postupak u vezi s pravom ili pravnim ovlascenjem koje sud treba prinudno da izvrsi.. .

Od osnovnig principa u redosledu odstupa se samo u dva slucaja: kada drugaciji redosled postupanja zahteva priroda potrazivanja i kada to zahtevaju posebne okolnosti slucaja. . potrazivanja na osnovu naknad stete zbog ostecenja zdravlja.Kada izvrsni poverioac namiruje svoje novcano potrazivanje na pokretnim stvarima vazi princip vremenskog prioriteta. oni se namiruju onim redom kako su vremenski stekli pravo na namirenje. ostecenje ili umanjenje vrednosti. sud moze po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka. u toku postupka moze da dodje do promene sredstva izvrsenja ( na predlog duznika koji moze da postavi do preduzimanja prve izvrsne radnje ).srazmerno namirenje poverilaca istog reda. .na odredjenim predmetima namiruju se samo neka potrazivanja ( npr.. b) Drugo. radi zastite imovinske pozicije duznika. .Od ekonomske ruine duznik se stiti na sledeci nacin: a) Prvo. ako je to dovoljno za namirenje.Sticanje prava na prioritetno namirenje vezano je sticanje sudskog zaloznog prava na predmetu izvrsenja ( izvrsni poverilac stice sudsko zalozno pravo na pokretnoj stvari u momentu kada sudski izvrsitelj potpise zapisnik o popisu stvari ). medjutim. 194 . . . sud je duzan da predmete uzima u rad po vremenskom redosledu po kojem ih je primio.Posebnim okolnostima slucaja smatraju se one koje su od uticaja na predmet izvrsenja..).Iz cene koja je dobijena prodajom nepokretnosti namiruju se najpre troskovi izvrsnog postupka. izvrsenje na primanjima vijnih invalida moze da se odredi samo radni namirenja potrazivanja za naknadu stete nastale usled ostecenja zdravlja ). svota novca. gleda se da se postigne najbolja cena.. . a kada se prodaje nepokretnost onda se prodaje po trzisnoj ceni.Kada se stvari prodaju na javnoj prodaji ili pogodbom. * Princip ekskluziviteta. . min. b) Drugo.. a potom potrazivanja na osnovu zakonskog izdrzavanja. ako se na istoj stvari sprovodi izvrsenje u korist vise izvrsnih poverilaca protiv istog duznika.Ovo nacelo vazi u dva smisla: a) Prvo. . .U izvrsnom postupku vaze jos 3 principa koja se ticu vremenskog redosleda namirenja: * Princip realnog prioriteta. da u resenju o izvrsenju ogranici izvrsenje na odredjene predmete duznika. obuca. 4.) Nacelo vremenskog redosleda . izvrsni sud je duzan da prioritetno resava o predlogu poverioca za odredjenje provremenih mera. .Pravilo je da izvrsi sud odredjuje izvrsenje onim sredstvom i na onim prdmetima koji su navedeni u predlogu za izvrsenje. izvesne stvari koje cine osnov minimalne egzistencije duznika ne mogu biti predmet izvrsenja ( odeca. .Vremenski redosled postupanja suda s predlozima za izvrsenje nema nikakvog uticaja na vremenski redosled namirenja poverioca. v) Trece. namiruju se: poreske i druge dazbine.Sticanje prava na namirenje zavisi od predmeta izvrsenja. potrazivanja obezbedjena zaloznim pravom. * Princip egaliteta. izvrsenje se uvek sprovodi samo u obimu koji je dovoljan da se potrazivanje namiri. Tek nakon namirenja ovih potrazivanja.Ako je izvrsni poverilac ranije stekao zalozno pravo na predmetu izvrsenja pravnim poslom.Po prirodi stvari. .prvenstvo u namirenju se stice bez obzira na to kada je steceno pravo na namirenje ( namirenje potrazivanja za zakonsko izdrzavanje ). narocito one koje mogu da uticu na njegovu propast. ima prioritet u odnosu na poverioca koji je stekao sudsko zalozno pravo.

).Najcesce su to tuzilac i tuzeni ( parnicni postupak ) ili formalni ucesnici ( vanparnicni postupak )..On je duzan da postuje licnost duznika i njegove porodice. 139. procesna disciplina ucenika u izvrsnom postupku obezbedjuje se novcanim kaznama.Neposredne radnje u postupku izvrsenja sprovodi sudski izvrsitelj ( radnik u sudu ). . .U prvom stepenu odlucuje sudija pojedinac. a izostanak stranaka sa rocista nema nikakav uticaj na dalji tok postupka. ali ima i siroka diskreciona ovlascenja. . . za njeno otklanjanje odgovara Srbija.Ostvarenje prava na sudsku zastitu postize se samo oko se izvrsni postupak sprovede bez odlaganja i odugovlacenja.U izvrsnom postupku jedan sud moze da bude nadlezan da donese resenje o izvrsenju.Kada sudski izvrsitelj strankama ili ucesnicima u postupku pricini nesavesnim ili nezakonitim radom stetu. . .U izvrsnom postupku se ne primenjuju pravila o vracanju u predjasnje stanje. vazi prekluzija za propustanje zakonskih ali i sudskih rokova.On je ovlascen da zatrazi i asistenciju policije koja je duzna da sudskom izvsitelju pruzi svu neophodnu pomoc u toku sprovodjenja izvrsenja.5. b) Drugo. za preduzimanje odredjenih procesnih radnji koje odredjuje sud rok ne moze biti duzi od 3 dana. medjutim. . da vrsi radnje u okviru zakljucka izvrsnog suda. osim ako se ne pobija resenje o izvrsenju.Mesna nadleznost suda se odredjuje shodno vrsti i sredstvu izvrsenja ( na pokretnoj/nepokretnoj stvari. .) Subjekti izvrsnog postupka A) Sud . . .ZIP konkretizuje ovo nacelo na tri nacina: a) Prvi nacin se tice kratkih rokova za preduzimanje procesnih radnji: o predlogu za izvrsenje sud je duzan da odluci u roku od 3 dana. V) Stranke . .Stranke u izvrsnom postupku su izvrsni poverilac i izvrsni duznik. . principijelno je predvidjena nadleznost suda na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste.) Nacelo efikasnosti .Zahtev za iskljucenje. 6. a drugi da sporvede izvrsenje. a po pravnim lekovima vece od trojice sudija. 195 .Izvrsni postupak se odvija na osnovu podnesaka. kako to zakon kaze ).Stranke i ostali ucesnici u izvrsnom postupku ne mogu da uloze nikakvo efikasno pravno sredstvo protiv nezakonito i nepravilno preduzetih izvrsnih radnji.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsenja stvarno je nadlezan osnovni sud a u privrednim stvarima privredni sud. odnosno izuzece sudije mora da se dopusti sve do okoncanja izvrsnog postupka ( a ne do isteka roka za podnosenje pravnog leka. v) Trece. B) Sudski izvrsitelj . ukoliko sud smatra da je celishodno.) Nacelo pismenosti .Rocista se zakazuju izuzetno.

- Ako izvrsni poverilac ili izvrsnik duznik nemaju stvarnu legitimaciju, sud ukida resenje o izvrsenju po zalbi izvrsnog duznika. - Stranke u izvrsnom postupku moraju da budu jasno odredjene, jer uvek mora da se zna u korist koga i protiv koga se sprovodi izvrsenje. - Ako to nije slucaj, izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. - Poseban problem se javlja kada nakon pravosnaznosti sudske odluke koja predstavlja izvrsni nalov dodje do materijalnopravne sukcesije, tako da se izvrsni postupak ne sprovodi u korist lica na koje glasi izvrsna isprava ili protiv lica na koje glasi izvrsna isprava. - Kada je u pitanju univerzalna sukcesija, sukcesor moze da povede ili nastavi izvrsni postupak. - Svojstvo sukcesora dokazuje konacnom odlukom donetom u parnicnom, upravnom ili prekrsajnom postupku. - U slucaju singularne sukcesije ( cesija ), svojstvo sukcesora se dokazuje javnom ispravom ili overenom privatnom ispravom. - U nasoj praksi, sudovi uvek zahtevaju da singularni sukcesor povede novi izvrsni postupak, sto je pogresno. - Pitanje legitimacije stranka u izvrsnom postupku nije procesnopravno, vec materijalnopravno, pa stoga, sud ne sme da odbaci predlog za izvrsenje, ako izvrsni poverilac u predlog za izvrsenje pruzi dokaz o pravnom sledbenistvu. G) Ucesnici - Ucesnici su lica ciji je imovinskopravni polozaj neposredno tangiran izvrsnim postupkom. - To su u prvom redu vlasnik stvari koja je obuhvacena popisom stvari koje su predmet izvrsenja, te duznik samog izvrsnog duznika kada je predmet izvrsenja plenidba potrazivanja. - Drugi ucesnici su banke, drzavni organi...

140.) Tok izvrsnog postupka
- Prvostepeni postupak ima dva stadijuma: * U prvom sud odlucuje o odredivanju ( dozvoli ) izvrsenja. * U drugom se izvrsenje sprovodi. - Sprovodjenje izvrsenja sleduje samo pod uslovom da je, u celini ili delimicno, usvojen predlog izvrsnog poverioca i doneto resenje o izvrsenju. - Ako je odluka negativna i sud donese resenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvrsenje, sprovodjenju izvrsenja se ne pristupa. - U ovom slucaju stadijumu dozvole izvrsenja moze sledovati drugostepeni, zalbeni postupak, a od ishoda tog postupka zavisi da li ce doci do sprovodjenja izvrsenja. - Granice izmedju prvostepenog u drugostepenog postupka su relativizirane. - Moguce je da provstepeni postupak ( sprovodjenje izvrsenja ) tece uporedo sa zalbenim postupkom. - Zalba protiv resenja o izvrsenju principijelno ne odlaze izvrsenje i njegovom sprovodjenju se najcesce pristupa odmah po donosenju resenja bez obzira na eventualno izjavljivanje zalbe. - S druge strane, postoji mogucnost postupanja i po neblagovremenoj zalbi, i time se sasvim omeksava granica izmedju stadijuma dozvole izvrsenja i stadijuma sprovodjenja izvrsenja. - Zakljuckom se izdaje nalog sudskom izvrsiocu za sprovodjenje pojedinih procesnih radnji i odlucuje o pitanjima upravljanja postupkom.9
9

U sklopu ovog pitanja pricati i 141. i 142. pitanje..

196

141.) Odredjivanje izvrsenja
- U prvom stadijumu postupka sud odlucuje o tome da li ce odrediti izvrsenje potrazivanja utvrdjenog u izvrsnoj ili verodostojnoj ispravi. - O predlogu za izvrsenje mora da se odluci resenjem u roku od 3 dana od njegovog podnosenja. - Postupak je pismen: O odredjivanju izvrsenja sud odlucuje na osnovu podataka sadrzanih u predlogu za izvrsenje i prilozenih ( obligatornih ) isprava. - Izvrsnom duzniku se ne pruza mogucnost izjasnjavanja, a o pokretanju postupka se ne obavestava ako sud odbaci predlog za izvrsenje kao nedopusten ili odbije kao neosnovan. - O predlogu se odlucuje resenjem u kojem moraju da budu navedeni sledeci podaci: izvrsni poverilac i duznik, izvrsna ( odnosno verodostojna ) isprava o potrazivanju, potrazivanje izvrsnog poverioca, sredstvo i predmeti izvrsenja i svi drugi podaci potrebni za sprovodjenje resenja. - U resenju o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave sud obavezuje izvrsnog duznika da u roku od 8 dana namiri potrazivanje zajedno sa troskovima i odredjuje izvrsenje radi ostvarenja tih potrazivanja. - Resenje o izvrsenju dostavlja se i izvrsnom poveriocu i izvrsnom duzniku, dok se resenje kojim se odbija predlog za izvrsenje dostavlja samo izvrsnom poveriocu. - Kada je u pitanju izvrsenje na novcanom potrazivanju, resenje o izvrsenju se dostavlja i duzniku izvrsnog duznika. - Resenje o izvrsenju nad sredstvima na racunu izvrsnog duznika se dostavlja i organizaciji za prinudnu naplatu. - Ako sud koji donosi resenje o izvrsenju nije nadlezan za sprovodjenje izvrsenja, on upucuje resenje nadleznom sudu radi njegovog dostavljanja stranakama i drugim adresatima, kao i radi sprovodjenja izvrsenja.

142.) Sprovodjenje izvrsenja
- Sprovodjenje izvrsenja jeste poseban stadijum prvostepenog postupka. - Ne postoji sistem pravila koji bi se sprovodjenje izvrsenja ostvarivalo po jednom opstem metodu koji bi vazio u svim postupcima. - Osnovne odredbe ZIP-a regulisu samo ogranicen broj pitanja koja imaju opsti domen primene. - Veoma iscrpna regulativa se nalazi, medjutim, u delu ZIP-a u kojem su sadrzana posebna pravila o sprovodjenju izvrsenja novcanih i nenovcanih potrazivanja. - Osnovno je pravilo da ovaj stadijum postupka sleduje po okoncanju stadijuma odredjivanja izvrsenja i donosenja resenja o izvrsenju. - Prelazak iz jednog u drugi stadijum ostvaruje se po sluzbenoj duznosti i pre nastupanja pravosnaznosti resenja o izvrsenju pre svega u cilju sprecavanja izvrsnog duznika da osujeti sprovodjenje izvrsenja. - Izvrsenje se sprovodi danju do 20h, radnim danima. - Izvrsitelj je ovlascen da udalji lice koje ometa sprovodjenje izvrsenja i da dobije odgovarajucu pomoc policije. - Stranke i ucesnici u postupku mogu od suda zahtevati otklanjanje nepravilnosti koje je sudski izvrsitelj ucinio u sprovodjenju isvrsenja, a sud resenjem moze ukinuti nezakonite i nepravilne radnje izvrsitelja. - Sledi deo iz Jaksiceve knjige: 197

- Izvrsenje se sprovodi preduzimanjem izvrsnih radnji ( sredstava izvrsenja ) koje imaju za cilj da se prinudno naplati poveriocevo potrazivanje. - Sredstva izvrsenja se sprovode na predmetima izvrsenja ( sve stvari i prava duznika ). Sredstva izvrsenja radi namirenja novcanih potrazivanja: - Popis, procena i prodaja pokretnih stvari. - Utvrdjivanje vrednosti i prodaja nepokretnosti. - Zaplena potrazivanja izvrsnog duznika prema njegovom duzniku i prenos tih potrazivanja na izvrsnog poverioca. - Plenidba dela zgrade i njen prenos na izvrsnog poverioca. - Zaplena stednog uloga i tekuceg racuna i isplata poveriocu. - Zaplena, procena i prodaja hov. Sredstva izvrsenja radi reazliacije nenovcanih potrazivanja: - Oduzimanje i predaja stvari izvrsnom poveriocu. - Ispraznnjenje i predaja nepokretnosti izvrsnom poveriocu. - Prinuda nad duznikom kada dogovanu radnju samo on moze da izvrsi. - Vracanje stvari u posed izvrsnom poveriocu... - Sredstva izvrsenja su data zakonom numerus clausus, te nije dopusteno da se procesnim ugovorima predvijdaju neka druga, ali je dozvoljeno da se takvim ugovorima ogranicava upotreba nekih sredstava i predmeti izvrsenja.

143.) Izvrsni postupak na osnovu izvrsne isprave10
A) Izvrsna isprava - Izvrsna isprava je pojedinacni pravni akt kojim je autoritativno utvrdjeno postojanje potrazivanja. To su samo one isprave za koje je zakon odredio da se smatraju izvrsnim ispravama- numerus clausus: • izvrsna sudska odluka. • izvrsno sudsko poravnanje. • izvrsna odluka doneta u upravnom ili prekrsajnom postupku. • poravnanje doneto u upravnom postupku. • strane sudske i arbitrazne odluke. • druge isprave koje se na osnovu posebnih zakona smatraju izvrsnim ispravama.11 - Izvrsnom odlukom suda smatra se presuda suda, resenje suda, platni nalog i arbitrazna odluka. - Sve sudke odluke nisu ujedno i izvrsne isprave: Deklaratorne i preobrazajne odluke suda ne mogu biti izvrsne isprave, jer one po svom sadrzaju i po svojoj zapovesti neposredno kreiraju novo stanje. - Svojstvo izvrsne isprave ima samo kondemnatorna presuda ili resenje, i to bez obzira na to da li sadzi osudu na cinjenje, necinjenje, propustanje ili trpljenje. - Izvrsna isprava je i resenje suda kojim on odredjuje privremene mere radi obezbedjenja potrazivanja poverioca.

10

Delove ovog pitanja treba pricati i uz 140. pitanje koje je kucano iz Kecinog prirucnika posto ga nema pod tim naslovom u Jaksicevoj knjizi. 11 Ove tacke stavljam zato sto se svidjaju Ivani Martinovic ( Rondi ) 06/576 :-)

198

- Prema Zakonu o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar zaloznog prava, izvrsnu ipravu predstavlja i izvod iz Registra zaloge. - S druge strane, izvrsnom ispravom se ne smatra ugovor o hipoteci i zalozna izjava. B) Izvrsnost izvrsne isprave 1.) Nastupanje izvrsnosti - Izvrsna isprava postaje izvrsna kada je pravosnazna i kada istekne rok u njoj za dobrovoljno izvrsenje obaveze. - Paricioni rok se odredjuje u samoj izvrsnoj ispravi i iznosi 15 dana (8 dana u trgovinskim stv.). - Rok pocinje da tece kada se izvrsna isprava dostavi izvrsnom duzniku. - Rok se prekida ako izvrsni duznik ulozi redovni pravni lek, te pocinje da tece ponovo nakon odluke drugostepenog suda. - Ako u izvrsnoj ispravi nije naveden paricioni rok, to cini izvrsni sud resenjem o izvrsenju. - Rok za dobrovoljno izvrsenje se odredjuje samo u onim sudskim odlukama koje glase na cinjenje. - Momenat nastupanja izvrsnosti sudskih odluka koje glase na cinjenje ili trpljenje se poklapa s momentom nastupanja pravosnaznosti sudske odluke. - Dakle, izvrsnost izvrsne isprave normalno vremenski sledi nakon njene pravosnaznosti. - Izuzetak moze da postoji samo ako Zakon izricito predvidja da ulaganje redovnog pravnog leka nema uticaja na nastupanje izvrsnosti isprave. - Tada izvrsna isprava moze da se izvrsi i pre nego sto postane pravosnazna. - Kada je u izvrsnoj ispravi duznik obavezan na placanje ili izvrsenje cinidbe, izvrsnost nastupa tek kada je potrazivanje dospelo. - Kada je dopelost cinidbe vezana za nastupanje roka koji je kalendarski odredjen ( iseljenje iz stana ), izvrsni poverilac ne mora da dokazuje nastupanje roka. - Drugacije je sa ispunjenjem uslova: Izvrsni poverilac je duzan da dokaze da je uslov nastupio, i to tako sto izvrsnom sudu podnosi javnu ispravu ili privatnu overenu ispravu. - Ako izvrsni poverilac to nije u mogucnosti da pribavi, nastupanje uslova dokazuje pravosnaznom odlukom suda ili upravnog organa. - Ako izvrsna isprava sadrzi obavezu istovremenog ispunjenja obaveza izvrsnog poverioca i izvrsnog duznika, izvrsnost nastupa kada izvrsni poverilac podnese sudu bilo kakav dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. 2.) Klauzula ( potvrda ) izvrsnosti - Ova klauzula se stavlja na izvrsnu ispravu i znaci sluzbenu potvrdu da je izvrsna isprava stekla svojstvo izvrsnosti i predstavlja procesnu pretpostavku za vodjenje izvrsnog postupka. - Potvrdu izvrsnosti daje onaj drzavni organ koji je odlucivao u prvom stepenu. - On je, takodje, ukida resenjem, ako se ispostavida izvrsna isprava nije stekla svojstvo izvrsnosti. - Medjutim, stavljanje klauzule izvrsnosti nije nuzno, ako je izvrsni sud onaj koji je i doneo izvrsnu ispravu. - Duznik moze da pobija izvrsnu klauzulu posebnim predlogom upucenim sudu koji ju je i izdao, ali i pravnim lekovima ( zalba, prigovor ) u izvrsnom postupku ( ne moze u parnici ). - Na sudsko poravnanje se ne stavlja ova klauzula, vec ono postaje izvrsno kada je potrazivanje dospelo. - Potvrda o izvrsnosti je akt sudske uprave ( pisarnica ) koji se stavlja u formi beleske na otpravak sudske odluke.

199

osim zahteva za zastitu zakonitosti koji izjavljuje javni tuzilac. tacan rok za ispunjenje obaveze. .) Pravni lekovi u opstem izvrsnom postupku U izvrsnom postupku dopusteni su samo redovni pravni lekovi. D) Odluke suda . odredjuje se i mesna nadleznost sudova kod pojedinih sredstava izvrsenja. --> ako je predmet izvrsenja pokretna stvar.Uz predlog za izvrsenje prilaze se i izvrsna isprava ili verodostojna iprava. analogno pravilima koja se primenjuju na odvacivanje neuredne tuzbe. kolicinu.U slucaju da se jedan postupak izvrsenja okonca potpunim namirenjem poverioca.U skladu s mestom nalazenja stvari koje je predmet izvrsenja. drugi se obustavlja. trebalo bi da vaze sledeca pravila: --> ako je predmet izvrsenja nepokretnost. .Sud ne obrazlaze resenje o izvrsenju kojim predlog za izvrsenje usvaja. . . izvrsna isprava je podobna za izvrsenje. ako u njoj nije tacno oznacen izvrsni poverilac. A) Zalba . trpljenje ili propustanje se izvrsni duznik obavezuje ili koju tacno stvar je duzan da preda poveriocu. ovo resenje mora da bude obrazlozeno kada se predlog odbacuje ili odbija. . Vanredni pravni lekovi nisu dopusteni.Predlog za izvrsenje podnosi izvrsnom sudu izvrsni poverilac. . . 144.U izvrsnoj ispravi uvek mora tacno da se navede u ciju korist. protiv koga i na cemu se sprovodi izvrsenje. duznik i predmet. tako da su razlozi za uzlaganje zalbe ograniceni samo na one cinjenice koja su nastupila nakon onog - 200 . . . .Dakle. . odnosno odredivosti predmeta izvrsenja. nema smetnji da izvrsni poverilac protiv duznika povede dva istovremena paralelna postupka po istoj izvrsnoj ispravi.Izvrsni postupak pocinje da tece kada izvrsni sud dostavi izvrsnom duzniku predlog za izvrsenje .Obrnuto.V) Podobnost izvrsne isprave za izvrsenje .Zalbu ulaze izvrsni duznik kako bi otklonio dejstvo izvrsnosti izvrsne isprave. necinjenje. istim ili razlicitim sredstvom izvrsenja. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. a ona nije potpuno odredjena u tenoru sudske odluke.U pogledu odredjenosti. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje ako ne sadrzi tacan opis.Pocetkom toka izvrsnog postupka ne nastupa litispendencija. G) Predlog za izvrsenje . jer bi to bilo protivno cilju izvrnog postupka i nacelu efikasnosti. predlog za izvrsenje se odbacuje kao neuredan.U ispravi mora da bude navedeno na koje cinjenje.Sud ne moze u izvrsnom postupku da ispituje tacnost i zakonitost izvrsne isprave. .Dakle. tacnu oznaku vrste.Ako izvrsni poverilac ovako ne postupi. kao i potvrda o izvrsnosti. ali je odrediva iz obrazlozenja sudske odluke. vrsta i obim ispunjenja obaveze.U izvrsnom postupku sud donosi resenja i zakljucke.

Jer. oprost duga ).U neblagovremenoj zalbi. . novacija. • ukidanje.Potrazivanje prestaje po odredbama materijalnog prava. b) kada je potrazivanje prestalo na osnovu cinjenice koja je postojala pre vremena nastupanja izvrsnosti izvrsne isprave. . . • nedostatak izvrsnosti izvrsne isprave. moguce je da izvrsni duznik nakon ovog momenta stekne kompenzibilno potrazivanje prema poveriocu. apsolutno bitna povreda odredaba postupka ). 201 . • protek roka za podnosenje predloga za izvrsenje. . kao i pravosn. • nedostatak svojstva izvrsne isprave. kada dokazuje da se potrazivanje ugasilo ( prigovor kompenzacije. izvrsni duznik moze da se poziva i na cinjenicu da se potrazivanje poverioca ugasilo kompenzacijom nakon momenta zakljucenja glavne rasprave u kognicionom postupku. .U praksi su najznacajniji materijalnopravni prigovori izvrsnog duznika. .Smisao mogucnosti ulaganja neblagovremene zalbe jeste ukazivanje sudu na cinjenicu da je izvrsni poverilac izgubio pravni interes za sprovodjenje izvrsnog postupka. • ponistaj ili stavljanje van snage sudskog poravnanja. nakon pravosnaznosti izvrsne isprave. . ako je u instancionom postupku bio dopusten beneficio novorum. • odlaganje izvrsenja po predlogu izvrsnog poverioca. Materijalnopravni razlozi: • nenastupanje roka ili uslova • prestanak potrazivanja. te da se u zalbi pozove na cinjenicu da se potrazivanje ugasilo prebijanjem.Moguce je da izvrsni duznik tek u izvrsnom postupku stekne mogucnost da upotrebi dokaz da je potrazivanje izvrsnog poverioca prestalo ( npr. priznanica ).Izvrsni poverilac moze da ulozi zalbu samo ako je predlog za izvrsenje odbijen ili u vezi s troskovima izvrsenja. koji nije posedovao tokom prvostepenog kognicionog postupka. • nedostatak stvarne legitimacije stranaka.Izvrsni duznik moze da izjavi neblagovremenu zalbu iz dva razloga: a) kada je potrazivanja prestalo na osnovu cinjenice koja je nastupila posle izvrsnosti izvrsne isprave ili posle zakljucenja sudskog poravnanja.Resenje o izvrsenju moze da se pobija iz sva tri razloga zbog kojih moze da se pobija i presuda parnicnog suda ( npr.procesnog momenta u kognicionom postupku za koji se vezuju vremenske granice pravosnaznosti izvrsne isprave ( zakljucenje rocista za gravnu raspravu u parnici ). . . .Ili. Izvrsne smetnje su: • odredjenje izvrsenja u resenju o izvrsenju na stvarima na kojima zakon to nedopusta. B) Razlozi Procesni: • nenadleznost izvrsnog suda. ponistaj ili preinacenje izvrsne isprave. sudski odlukama. ali izvrsni duznik u izvrsnom postupku gasenje potrazivanja moze da dokazuje samo javnim ispravama.

On moze da odluci da uopste ne resava po zalbi kada je duzan da predmet dostavi na resavanje drugostepenom sudu.. da odbaci zalbu kao nedopustenu. zakupoprimac. vaze sledeca pravila: prvostepeni sud moze.Ako mu to ne podje za rukom. .Sto se tice devolutivnog dejstva. ali je propustio.U prigovoru. . . pa sve do okoncanja izvrsnog postupka. inace ga pogadja prekluzija. .Sud bi trebalo ovaj prigovor da dostavi izvrsnom duzniku i izvrsnom poveriocu da se izjasne.Zalba nema suspenzivno dejstvo.V) Postupak . . . te da zahtevaju ovim prigovorom da sud proglasi izvrsenje nedopustenim na predmetu koji je u njihovom vlasnistvu.Zbog toga.Prigovore koje je mogao da iznese u zalbi.Zalba na resenje o izvrsenju se dostavlja poveriocu na odgovor.Ako je prigovor osnovan.Neretko se desava da predmet izvrsenja postanu i stvari koje su u vlasnistvu trecih lica. . .Prigovor treceg lica i podnosenje izlucne tuzbe ne sprecavaju dalje sprovodjenje izvrsnog postupka. D) Prigovor treceg lica . ali trece lice moze da zahteva odlaganje izvrsenja.Podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje je dopusteno samo ako je propusten rok da se izjavi zalba protiv resenja o izvrsenju ili prigovor protiv resenja o izvrsenju donetog na osnovu verodostojne isprave.. .Izlucnom tuzbom moze da se trazi da sud proglasi nedopustenim izvrsenje kada se stvar nalazi u drzavini duznika koji je primalac lizinga.Izvrsni duznik je duzan da u zalbi iznese sve cinjenice i dokaze zbog kojih pobija resenje o izvrsenju. a ovo se dogadja jer se prilikom izvrsenja na pokretnim stvarima popisuju sve stvari koji se nalaze u drzavini izvrsnog duznika.U ovom postupku vazi pretpostavka da su bracni dugovi suvlasnici na jednakim delovima na svim stvarima u kuci i poslovnoj prostoriji duznika. prvostepeni sud ne moze da odbije zalbu kao neosnovanu. Dalje. . on moze da je usvoji kao osnovanu u celosti ili delimicno. .Zalba se podnosi onom sudu koji je doneo resenje u roku od 3 dana. trece lice mora da ucini najmanje verovatnim da ima pravo na stvari koje sprecava izvrsenje. izvrsni postupak se nastavlja uz pretpostavku da trece lice nema nikakva prava na stvari koja bi sprecila izvrsenje. tj da podigne izlucnu tuzbu kojom trazi da parnicni sud proglasi izvrsenje na odredjenoj stvari nedopustenim ( ova tuzba je preobrazajnog karatera ). ne moze vise na iznosi u daljem toku izvrsnog postupka. ZIP daje mogucnost trecim licima da uloze prigovor prvostepenom sudu na resenje o izvrsenju. Dj) Vracanje u predjasnje stanje . najpre. .Sud moze da zakaze i rociste da bi raspravljao sa stranakama o zalbi.Prigovor moze da se izjavi pocev od popisa stvari. Najzad. i za odgovor ima rok od 3 dana. sud ce uputiti trece lice da protiv izvrsnog poverioca pokrene parnicu u roku od 15 dana. . . . 202 .

Obustava izvrsenja ( iz Kecinog prirucnika ) . ako odluci da podigne zahtev za zastitu zakonitosti izvrsne isprave. ponistena ili stavljena van snage.U praksi. b) ako je arbitrazna odluka ponistena u prvom stepenu. a po predlogu poverioca. nemaju suspenzivni karater. g) ako izvrsni poverilac nije ispunio ili ne pokazuje spremnost da istovremeno ispuni svoju dospelu obavezu. . .Ako su razlozi fakultativni. odnosno konacno ukinuta. do nastavka moze da dodje i ranije. a smisao odlaganja jeste da duznik ocekuje povoljan procesni polozaj u pogledu otklanjanja procesnih pretpostavki za izvrsenje. . izvrsni duznik najcesce trazi odlaganje izvrsenja.) Odlaganje i obustava izvrsenja . 203 . . . sud je obavezan da zakaze i odrzi rociste.Izvrsenje se obustavlja ako je izvrsna isprava pravnosnazno.Obustavlja se i u slucaju kada je potvrda izvrsnosti pravosnazno ukinuta.Ako iz bilo kog razloga odredi odlaganje izvrsenja. izvrsenje se odlaze do okoncanja parnicnog postupka ili postupka za ponistaj arbitrazne odluke. . . pretpostavke na osnovu kojih je doneto resenje o izvrsenju.Odlaganje izvrsenja .Kod obaveznog odlaganja. .Izvrsenje se moze odloziti potpuno ili delimicno po predlogu izvrsnog poverioca.I javni tuzilac moze da zahteva odlaganje ili prekid izvrsenja. . ili se pokaze da nisu ni postojale. .Do obustave dolazi u onim slucajevima kada tokom postupka prestanu da postoje.Do obustave dolazi po predlogu stranke ili po sluzbenoj duznosti. po pravilu.Pravilo je da ce izvrsni sud mnogo brze da sprovede postupak izvrsenja. . ako kumulativno: a) Duznik ucini verovatnim da bi mu sprovodjenje izvrsenja nanelo nenadoknadivu ili tesko nadoknadivu stetu. sud moze da zahteva od izvrsnog duznika da polozi jemstvo. . .Stoga. izvrsenje se moze odloziti samo jednom i to ne duze od 90 dana. b) Za odlaganje postoje opravdani razlozi koje duznik dokazuje javnom ispravom ili privatnom overenom ipravom. v) ako je doneta prvostepena odluka kojom se ukida izvrsnost izvrsne isprave. ZIP poznaje institut odlaganja izvrsenja.U predlogu mora da se naznaci rok za koji se trazi odlaganje. nego sto ce VKS da odluci po reviziji protiv izvrsne isprave i eventualno ukine je ili preinaci. pa sud nakon podnosenja predloga za izvrsenje po sluzbenoj duznosti preduzima mere koje vode hitnom okoncanju izvrsnog postupka. preinacena.Tacnije.Sud obavezno odlaze izvrsenje ako se stekao jedan od sledecih uslova: a) ako je prvostepenom odlukom izvrsna isprava stavljena van snage. .145. izvrsnog duznika ili treceg lica. duznik ocekuje da ce sudovi ukinuti izvrsnu ispravu ili ukinuti potvrdu o izvrsnosti. .Po ovakvom predlogu izvrsnog duznika.Sud faklutativo ( moze a ne mora ) da odlozi resenje.Izvrsenje uvek nastavlja izvrsni sud ix officio kada prestanu razlozi zbog kojih je odredio odlaganje. .Pravni lekovi u izvrsnom postupku. . .

zahtev za odredjivanje sudskih penala ne moze biti kumuliran sa predlogom za izvrsenje potrazivanja. .. . po njihovom odredjivanju i pre nego sto izvrsni poverilac pokrene postupak izvrsenja. ali se tim ne moze dirati u stecena prava trecih lica..Zahtev se podnosi sudu koji je nadlezan za izvrsenje odluke kojom je utvrdjena nenovcana obaveza.Prilikom odredjivanja visine kazne.Fizickom licu se moze odrediti kazna u rasponu od 3000-150000 dinara.Od dispozicije izvrsnog poverioca zavisi da li ce zahtevati sudske penale ili pokrenuti izvrsni postupak. 146.Kao posebno sredstvo pritiska na izvrsnog duznika ali i na treca lica ( duznikov duznik. . 204 ..Odredjuje ih sud po zahtevu izvrsnog poverioca ako je pravilima obligacionog prava predvidjeno njihovo placanje zbog neispunjenja nenovcane obaveze. mesec. sud se rukovodi ekonomskom snagom ili materijalnim prilikama lica kojem se odredjuje kazna. . ali i znacajem radnje koje je trebalo da se obavi. o on odlucuje resenjem hitno.Sudski penali .Penali se odredjuju u odredjenom novcanom iznosu za svaki dan.Dakle. a pravnom licu u rasponu 30000-1500000 dinara.Novcane kazne . smrti i prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika. . banka. kao i njena visina.O obustavi izvrsenja odlucuje sud resenjem kojim ukida i sve sprovedene izvrsne radnje.Mogucnost izricanja novcane kazne mora biti izricito propisana povodom preduzimanja odredjenih radnji. dobrovoljno ispuni svoju nenovcanu obavezu. . .) Novcane kazne i sudski penali .Zahtev se moze postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvrdjeno pravosnaznom sudskom odlukom.Na lice koje je dalo povoda za izricanje kazne pada i obaveza naknade troskova nastalih izricanjem i izvrsenjem kazne. . .u kojem duznik kasni sa ispunjenjem nenovcane obaveze.Sudski penali predstavljaju dodatni pritisak na izvrsnog duznika da izvrsi nenovcanu obavezu. ) koja ucestvuju u izvrsnom postupku. a po potrebi se zakazuje rociste u cilju izvodjenja dokaza. prebijanjem potrazivanja. . . . . .Duznik ima pravo da zahteva smanjenje iznosa dosudjenih penala ako. kazna se moze ponovo izreci u povecanom iznosu uz donosenje resenja o sprovodjenju izvrsenja prethodne kazne. .Resenje o odredjivanju sudskih penala ima znacaj resenja o izvrsenju i sprovodi se prema pravilima za izvrsenje novcanog potrazivanja. nedelju... .Protiv resenja o izricanju kazne dozvoljena je posebna zalba u roku od 3 dana.Ako lice kojem je izrecena kazna ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili i dalje postupa protivno izrecenoj zabrani. ZIP propisuje mogucnost izricanja novcanih kazni. .Pre izricanja kazne izvrsnom duzniku se pruza prilika da se izjasni.Do obustave dolazi i ako je potrazivanje prestalo usled propasti predmeta izvrsenja.

) Posebni izvrsni postupci .Primena ovog postupka izvrsenja zahteva da se.Izvrsni postupak moze da se odredi i provede bez izvrsne isprave. • akreditiv. . 148. 4. sud odredjuje prinudno izvrsenje potrazivanja koje je utvrdio u prvom delu resenja.) Ovde prigovor ima suspenzivno dejstvo. 2.ZIP sadrzi posebna pravila za postupak izvrsenja u trgovinskim i kvazitrgovinskim stvarima. a njihov smisao je da se olaksa i ubrza izvrsenje prvenstveno ratione personae kada stranke u izvrsnom postupku nisu fizicka lica ili su. .Ove odredbe su lex specialis u odnosu na opsti izvrsni postupak. 12 Naredna dva pitanja ( 156 i 157. ispune uslovi koji se ticu pravnog statusa duznika u izvrsnom postupku. i drugi.147. kao sto je to zlucaj sa zalbom protiv resenja o izvrsenju donetom na osnovu izvrsne isprave.Sud na osnovu predloga poverioca donosi resenje o izvrsenju koje je u izreci dvodelno: a) u prvom delu. pak.) Novcano potrazivanje sadrzano u ispravi mora da bude dospelo. • fatkura ( racun ).) Kada sud nadje da je prigovor osnovan.) Izvrsni postupak na osnovu verodostojne isprave . 205 .12 156.) Izvrsenje u trgovinskim stvarima . Ako se resenje o izvrsenju pobija samo iz drugog razloga. b) u drugom delu resenja.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsnog postupka na osnovu verodostovjne isprave vaze sledece razlike u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. sam nacin izvrsenja. Verodotojne isprave su date enumerativno: • menica i cek s protestom i povratnim racunom.Nevezano za svojstvo izvrsnog poverioca. i ovaj deo resenja predstavlja izvrsnu ispravu. • izvodi iz poslovnih knjiga. duznik u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moze da bude samo: a) Pravno lice. prvenstveno. samo na osnovu verodostojne isprave. • javna isprava koja konstituise novcanu obavezu. 5.) Prigovorom se pobijaju dva elementa resenja o izvrsenju: prvi. ) idu u sklopu ovog pitanja. fizicka lica koja obavljaju privrednu delatnost. . resenje o izvrsenju se stavlja van snage. • bankarska garancija.) Izvrsenje moze da se zahteva i odredi samo radi naplate novcanog potrazivanja. postupak po prigovoru i odluke se donose. sud nalaze izvrsnom duzniku da ispuni obavezu u roku od 3 ( odnosno 8 dana ). • overena zijava izvrsnog duznika koja ovlascuje izvrsnog poverioca na prenos novcanih sredstava. a postupak se nastavlja kao da je izjavljen prigovor protiv platnog naloga. • obveznica i druga hov izdata u seriji. 3. utvrdjenje obaveze izvrsnog duznika da plati odredjenu sumu. .

procena i prodaja akcija. .Bez obzira na svojstvo izvrsnog poverioca i duznika. u poslednjem slucaju. * dospeli bezuslovni akreditiv. a ako ne moze ni njemu. dostavlja se licu koje je ovlasceno za zastupanje izvrsnog duznika.U suprotnom. Uz to. visini i dospelosti potrazivanja. stranke u parnicnom postupku pred privrednim sudom i stranke u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moraju da koincidiraju. pod uslovom da je sacinjen u pismenoj formi i da je potpise ovlascenih lica za zastupanje overio nadlezni sud.Udeo u privrednom drustvu jeste bestelesna pokretna stvar. . 157. nazive banaka i broje racuna duznika.) Skraceni izvrsni postupak .Akcija privrednog dustva je telesna pokretna stvar.Ali. predlog za izvrsenje mora nuzno da sadrzi: maticni broj izvrsnog duznika. * obveznice i druge hov. kada se zahteva izvrsenje na akcijama ili udelima privrednog dustva. izvrsni poverilac mora u predlogu za izvrsenje da zahteva da se izvrsenje sprovede na akcijama ili udelima u privrednim drustvima.U ovom postupku vaze sledece posebnosti u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. 206 . visinu i dospelost potrazivanja: * menica i cek s protestom i povratnim racunom.d. . fizicko lice koje je duznik u ugovoru iz komercijalnog kredita. .Radnje izvrsenja u ovom postupku su: plenidba. preduzetnik. procenu i prodaju pokretnih stvari izvrsnog duznika jedino utoliko sto je obavezni ucesnik u ovom postupku Centralni registar za hov. poreski broj duznika. postupak za izvrsenje u trgovinskim stvarima se primenjuje kada se izvrsavaju odluke privrednih sudova bez obzira na cinjenicu ko je izvrsni poverilac iz izvrsne isprave.) Predlog za izvrsenje ima istu sadrzinu kao i prdlog koji se podnosi u opstem izvrsnom postupku.Skraceni izvrsni postupak moze da se zahteva i sprovede kada gorebavedeni privredni subjekti poseduju ispravu koja sadrzi nesumnjive podatke o postojanju. 3. * overena isprava koja konstituise novcanu obavezu. 2. * dospela bezuslovna bankarska garancija.Specificnost postupka je u tome sto je izvrsni poverilac duzan da u predlogu za izvrsenje naglasi da zahteva sprovodjenje skracenog izvrsnog postupka. v) Fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren racun u smislu pravila o platnom prometu. tako da ovo sredstvo izvrsenja povlaci posebnost u odnosu na plenidbu.b) Preduzetnik. odnosno udela p.fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti. .Dakle. naziv banke i broj racuna poverioca. .Ako dostavljanje bude neuspesno. . . . postupa se kao po predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave.) Dostavljanje predloga za izvrsenje izvrsnom duzniku se ne vrsi po ZPP. . * overena izjava duznika kojom se izvrsni poverilac ovlascuje na prenos novcanih sredstava. . . onda se vrsi fikticno dostavljanje.S obzirom na subjektivni i objektivni uslov za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda. u ovom postupku.Zakon exempli cusa daje primere verodostojnih isprava koje nesumnjivo dokazuju postojanje. oba subjekta izvrsnog postupka ( poverilac i duznik ) moraju da budu: pravno lice. * svaki ugovor u privredi.) Stvarno i mesno nadlezan je privredni sud na cijoj teritoriji se vodi registar privrednih drustava.

207 .Ako ga sud usvoji. • da obaveza iz isprave jos nije dospela.Ako se izvrsni poverilac namirio na stvarima na kojima izvrsenje nije dopusteno. predmet se dostavlja parnicnom sudu koji nastavlja postupak kao kada je ukinuto resenje o izdavanju platnog naloga.Prigovor duznika ne sme da bude pausalan. . .Izvrsni duznik moze da pobija zalbom odluku suda po prigovoru kojim je on odbijen ili odbacen. pa je duzan da za svaku tvrdnju podnese dokaze: --> pravosnaznu sudsku odluku kojom je utvrdjeno da je isprava neistinita ili izvod iz Cantralnog registra za hov. ako se stekne jedan od sledecih razloga: a) ako je izvrsna isprava ukinuta. . B) Stranke . on se podnosi iz drugih razloga nego kod verodostojne isprave. . 149. v) ako je resenje o izvrsenju pravosnazno ukinuto ili preinaceno. ali sada u izmenjenim ulogama. Izvrsni duznik moze da prigovori: • da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadrzaj.) Protivizvrsenje A) Uopste . a da kasnije VKS ukine.Protivizvrsenje bi moglo da se sprovede jedino ako bi izvrsni duznik dobrovoljno izvrsio svoju obavezu. jer se izvrsni postupak upravo i vodi sa ciljem da se izvrsni poverilac namiri.Stranke u postupku protivizvrsenja su izvrsni duznik i izvrsni poverilac iz postupka izvrsenja.Protivizvrsenje se odredjuje.Pravna sredstva koja izvrsni duznik ulaze protiv resenja o izvrsenju su.Prigovor ima suspenzivno dejstvo. a sud je duzan da o njemu odluci u roku od 8 dana. • da je ispravu potpisalo neovlasceno lice. .Drugostepeni sud moze samo da ukine resenje veca ili da ga potvrdi ( ne moze da ga preinaci ). . po pravilu. g) ako je pravosnaznom odlukom suda utvrdjena nedopustivost izvrsenja ( ova odredba nema smisla ). b) ako je izvrsni duznik u toku izvrsnog postupka dobrovoljno izmirio poveriocevo potrazivanje. --> nalog za placanje u pismenoj formi kojim dokazuje da je potrazivanje namireno. medjutim. . izvrsni duznik ima pravo na prigovor na resenje o izvrsenju.. izvrsni duznik ne bi imao pravo da zahteva protivizvrsenje. . nesuspenzivna i nedelotvorna. a predmeti izvrsenja se jos nalaze u vlasnistvu izvrsnog poverioca. V) Razlozi .I u ovom postupku. . --> izvod iz registra kojim dokazuje da je neovlasceno lice potpisalo ispravu.Cesto se desava da se izvrsni poverilac potpuno namiri. preinacena. • da poverilac jos nije ispunio istovremenu obavezu.Otuda u izvrsnom postupku postoji i institut protivizvrsenja kojim izvrsni duznik moze brzo i efikasno da povrati ono sto je bio duzan da izvrsi poveriocu. • da je obaveza iz isprave izvrsena. po pravnim lekovima ili preinaci izvrsnu ispravu. ponistena ili stavljena van snage na bilo koji nacin.

on moze.Nacin sprovodjenja izvrsenja zavisi od vrste potrazivanja koje se namiruje..Izvrsni poverilac moze da se o ovom predlogu izjasni u roku od 3 dana.Izvrsenje se ne sprovodi na svim bestelesnim stvarima vec samo na potrazivanjima duznika i pravima koja su inkorporisana u hov. . D moze da tuzi Srbiju za naknadu stete.Resenje o protivizvrsenju ima karater resenja o izvrsenju. .) Izvrsenje radi naplate novcanog potrazivanja A) Uopste . sud donosi resenje kojim nalaze izvrsnom poveriocu da izvrsnom duzniku vrati u roku od 8 dana ono sto je u toku izvrsenja primio. . da u parnici zahteva do izvrsnog poverioca placanje nedugovanog.Ako je trece lice podnelo izlucnu tuzbu. izvrsni duznik ne moze da zahteva protivizvrsenje ( prekluzivni rokovi ). U izvrsnom postupku. . jer je B stekao vlasnistvo na autu. npr: Izvrsni duznik D plati P dobrovoljno 100000 dinara. kao i od vrste predmeta na kome se potrazivanje namiruje. . . ako mu je predata radi namirenja ( a ako je stvar prodata radi namirenja. cak i kada se nije koristio predlogom za protivizvrsenje. D) Parnica .U ovakvom bednom slucaju. trece lice moze jedino da tuzi duznika na osnovu neosnovanog obogacenja. jer se u sustini duznik oslobodio duga i time bez osnova uvecao svoju imovinu.Trece lice bi moglo samo vlasnickom tuzbom da zahteva povracaj stvari od izvrsnog poverioca.Kada se namiruju novcana potrazivanja. prodaja stvari i namirenje poverioca.Sprovodjenje izvrsenja prolazi kroz 3 osnovna stadijuma: sticanje prava na namirenje. G) Postupak . dok sud moze da zakaze i rociste kako bi sa strankama raspravljao o predlogu. onda trece lice ne moze s uspehom da vindicira svoju stvar ). odnosno 15 dana od dana okoncanja izvrsnog postupka ( kada je izvrsni duznik dobrovoljno izmirio svoju obavezu ). izvrsni sud zapleni i proda automobil D ili B za 500000 dinara i odatle namiri poverioca s jos 100000 dinara.Nakon isteka rokova.Iz jedne faze izvrsenja u drugu prelazi se shodno nacelu sudskog kretanja postupka. Naturalna restitucija nije moguca.U razlogu pod b) moze da dodje do problema. . . ali moze svoja prava da ostvaruje u parnici. 208 . . Ovde D moze da od P zahteva protivizvrsenje u visini od 100000 dinara. 150.Ovo resenje suda je izvrsna isprava.Postupak pokrece predlogom za protivizvrsenje. .Ako se nadje da je predlog osnovan.S obzirom na to da je izvrsni duznik platio nedugovano. postupci namirenja se razlikuju prema toma da li je predmat namirenja telesna i bestelesna stvar. . B) Stadijumi i osnovne izvrsne radnje . ono ne moze da zahteva protivizvrsenje ( ZIP ne predvijda trece lice kao stranku u postupku protivizvrsenja ). ali je dobilo pravosnaznu odluku u svoju korist kada je izvrsni postupak vec okoncan. koji se podnosi u roku od 30 dana do dana kada je sudska odluka dostavljena duzniku.

a moguce je i da se stvari koje su predmet izvrsenja ne nalaze na teritoriji suda kome je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. .Mesna nadleznost u postupku izvrsenja na telesnim pokretnim stvarima je elektivna: Izvrsni poverilac moze da povede paralelne postupka izvrsenja pred vise sudova koji su stvarno i mesno nadlezni za izvrsenje. . . uvek je mesno nadlezan sud na cijoj teritoriji se stvari nalaze.13 151.Inicijalna izvrsna radnja u postupku izvrsenja na pokretnim stvarima je njihov popis ( odnosno plenidba u izvrsenju na hov ). 13 Naredna 4 pitanja se pricaju uz ovo pitanje. B) Popis. osnovne izvrsne radnje prilikom sprovodjenja postupka namirenja na telesnim pokretnim stvarima su: * popis stvari ( hov se ne popisuju.U svim stadijumima. nije u stanju ili nije prisutan. .Predmet zaplene mogu da budu samo telesne stvari koje se nalaze u neposrednoj drzavini izvrsnog duznika. izvrsni poverilac u momentu plenidbe stice sudsko zalozno pravo.Ako to duznik ne zeli. sudski izvrsitelj pristupa izvrsenju.Pre popisa. . .Moguce je da poverilac ne zna gde se nalaze stvari izvrsnog duznika. vec plene ). kao i samo sprovodjenje izvrsenja. odnosno plenidba je procesna radnja suda kojom se izvrsni duznik lisava prava da raspolaze stvari.Kada je predmet izvrsenja novcano ili drugo potrazivanje. 209 .Popis. * namirenje poverioca. a u nekim slucajevima i prava da drzi stvar. V) Postupak popisa. .U takvim situacijama.Kod svih ovih sredstava izvrsenja. osnovne isvrsne radnje se svode samo na plenidbu stvari i njen prenos izvrsnom poveriocu. .O popisu sa sastavlja zapisnik u kome se navode sve popisane stvari.plenidba stvari . G) Predmet popisa. izvrsni poverilac podnosi predlog za izvrsenje sudu na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste/boraviste/sediste ( a same izvrsne radnje kasnije sprovodi onaj sud na cijoj teritoriji se nalaze stvari ). * prodaja stvari. i na njima izvrsni poverioci sticu zalozno pravo.zaplene . * procena stvari..plenidbe . Izvrsenje na pokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Mesna nadleznost . sudski izvrsitelj urucuje izvrsnom duzniku resenje o izvrsenju i poziva ga da dobrovoljno plati iznos odredjen u resenju.Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje.

. osim ako duznik nije u mogucnosti da ih cuva s duznom paznjom. . njih izvrsitelj ne moze da popisuje bez pristanka trceg lica. .Kad su u pitanju stvari koje se nalaze kod treceg lica. . dragocenosti.Akcesornost se ne vezuje za postojanje potrazivanja.U protivnom smatra se da je duznik vlasnik stvari koje se nalaze u njegovom posedu. poslovnoj prostoriji. Dj) Cuvanje popisanih stvari .Medjutim. .Bitne povrede odredaba izvrsnog postupka sprecavaju nastanak sudskog zaloznog prava.Ako treca lica polazu pravo vlasnistva na stvari. stanu. . da joj vrednost bude smanjena. .U ovakvoj situaciji.Duznik je neposredni drzalac popisane stvari..U izvesnom smilu. pa i onda kada u stvarnosti poverilac prema duzniku nema nikakvo potrazivanje. ostaju u drzavini izvrsnog duznika. . izvrsnog duznika D. duzna su da o tome obaveste sud. vozila na popravci u automeh. hov.Ostale stvari. . preda na cuvanje u sudski depozit.Stvari izvrsnog duznika koje se nalaze u drzavini izvrsnog poverioca su takodje predmet plenidbe. za potrebe popisa. sudsko zalozno pravo je akcesornog karatera. .. prema kojoj je sudsko zalozno pravo i privatnopravnog i javnopravnog karatera: .Izvrsni poverilac moze da trazi da se njemu ili trecem licu predaju stvari na cuvanje. vec izvrsne isprave ( ukidanjem ili stavljanjem van snage izvrsne isprave.ZIP postavlja oborivu zakonsku pretpostavku da su bracni i vanbracni drugovi. i tako ce i biti ako u svom predlogu ucini verovatnim da bi izvrsni duznik mogao da otudji stvar li da ona propadne.. izvrsenje se obustavlja. D) Obim popisa . radnji ). 210 ..Duznik snosi troskove cuvanja i rizik slucajne propasti i ostecenja stvari. . * drugo.Sudski izvrsitelj je duzan da novac. izvrsni poverilac u tom momentu stice sudsko zalozno pravo na popisanim stvarima. . nacelno. .Ali npr: Ako sudski izvrsitelj pleni klavir supruge S. te moze da je upotrebljava i ubira plodove. izvrsnom duzniku je od tog momenta zabranjeno da raspolaze tim stvarima. . suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih radnji koje se zateknu u njihovoj kuci.Najznacajnija teorija koja se bavi pravnom prirodom sudskog zaloznog prava je mesovita teorija ( prihvacena u nasem pravu ). te da istaknu prigovor u kome od suda traze da izvrsenje proglasi nedopustenim.. pa time prestaje i sudsko zalozno pravo ). tada na S pada teret dokazivanja ( po pravnim lekovima u izvrsnom postupku ) da je ona iskljucivi vlasnik klavira. ne mogu se pleniti stvari koje se nalaze u posrednoj drzavini izvrsnog duznika niti one koje se nalaze u njegovoj detenciji ( npr. .Stvari koje su u drzavini izvrsnog duznika popisuju se u skladu s nacelom proporcionalnosti: pleni se upravo onoliko koliko je potrebno za namirenje potrazivanja izvrsnog duznika i namirenje troskova izvrsnog postupka. E) Dejstva popisa/plenidbe stvari .Sudsko zalozno pravo nastaje cak i na popisanim stvarima trecih lica. . izvrsni sud zakljuckom prenosi pravo izvrsnog duznika na predaju stvari prema trecem licu na izvrsnog poverioca.Popis stvari u izvrsnom postupku povlaci za sobom dve vazne posledice: * prvo.

njenu vrednost odredjuje sud i to putem vestaka. u tom slucaju. 211 .Od momenta upisa. • ako na prvom rocistu stvar nije prodata. u protivnom se postupak obustavlja. .Sud moze. .. na predlog stranke. vrednost utvrdjuje sudski izvrsitelj rukovodeci se trzisnim cenama.Ako njega nema. . ako se akcija kotira na berzi.Za vrednost popisanih stvari merodavan je sporazum stranaka. njena vrednost se odredjuje na osnovu srednje vrednosti u poslednjih 30 dana.). . • sud zakljuckom odredjuje vreme. • prodaja se objavljuje na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre nego sto se odrzi rociste za javnu drazbu.Da bi.. tako da kupac stice pravo svojine na prodatoj stvari po opstim pravilima. mesto.. cak i kada prodata stvar nije bila vlasnistvo izvrsnog duznika ili je ta cinjenica bila poznata najboljem ponudjacu.Kada stvari nisu poverene na cuvanje izvrsnom poveriocu ili trecem licu. . . radi se o bezdrzavinskoj zalozi.Ako su predmet izvrsenja akcije. procenu i prodaju stvari. ako akcija nema berzansku vrednost. Sam postupak prodaje tece na sledeci nacin: • pokrece se tek nakon pravosnaznosti resenja o izvrsenju. drugo. Z) Procena stvari . . • pocetna cena je procenjena trzisna cena.. . prodajnu cenu i druge uslove. vaze sledaca pravila: prvo.Sudski izvrsitelj moze neposredno da zakljuci ugovor o prodaji s kupcem ili da stvar poveri komisionaru radi prodaje ( dakle van javne drazbe ). treca lica koja eventualno steknu neko pravo na stvari ne mogu da se pozivaju na cinjenicu da nisu znala da je stvar opteresena bezdrzavinskom zalogom.Prodajom popisane stvari i predajom cene sudskom izvrsitelju dolazi do realne subrogacije i samim tim do prava sledovanja. odredjuje se drugo na kojoj je pocetna cena prodaje polovina procenjene vrednosti stvari ( naredna javna drazba se odredjuje jedino na predlog jedne od stranaka koji su duzne da podnesu u roku od 30 dana od prve drazbe. ukljucujuci i sticanje prava svojine od nevlasnika.Uslov za sticanje prava svojine jeste da su postovane procesne norme vezane za popis.Prodaja stvari se obavlja na javnoj drazbi ( usmenim i javnim nadmetanjem ) ili neposrednom pogodbom. . . osim ako stranke ne predloze raniju prodaju.Najpovoljniji ponudjac stice na javnoj drazbi pravo svojine na prodatoj stvari na osnovu izvrsne radnje suda ( originarni nacin sticanja ). sa ciljem da se izabranim nacinom postigne najbolje unovcenje stvari. • vrsi se nakon isteka roka od 15 dana nakon izvrsenog popisa.Nacin prodaje odredjuje sud zakljuckom. I) Prodaja stvari . zaloga proizvodila dejstvo prema trecim licima. radi se o ugovoru o prodaji privatnog prava. da nalozi da vrednost stvari odredi vestak. neophodno je da se ispune formalnosti publiciteta ( upis zaloznog prava u registar. .Ukoliko stvar prodaje komisionar.

glavno potrazivanje ( visak se predaje duzniku ).Ako se popis i zaplena stvari vrsila istovremeno u korist vise poverilaca. .Moguce je da izvrsni poverilac ispravama dokazuje sled sticanja vlasnistva izvrsnog duznika na nepokretnosti ( npr. oni se namiruju onim redom po vremenu sticanja zaloznog prava. resenje o deobi zajednicke imovine. ovde izvrsni poverilac dokazuje ostavinskim resenjem i ugovorom o prodaji vlasnistvo lica C ). onda se smatra da je sudsko zalozno pravo nastalo istovremeno u korist svih. a poverioci istog izvrsnog reda namiruju se srazmerno.Ako nepokretnost nije upisana u javne knjige.Nepokretnost koja je predmet izvrsenja mora da bude u svojini izvrsnog duznika.U tom slucaju.). nepokretnost je upisana u knjigama na lice A.Izvrsni poverilac je duzan da. dosadasnji vlasnik stvari ( izvrsni duznik ) postaje vlasnik na novcu. pokretne stvari koje su imobilizacijom postale deo nepokretnosti ( radijator ).Kada se namiruje jedan poverilac.Osim nepokretnosti. pa i nepokretnosti za koje se ne vode javne knjige. a izvrsni poverilac nastavlja da bude zalozni poverilac na novcu dobijenom od prodaje. . uz predlog za izvrsenje. koje je umrlo i nepokretnost je presla na lice B. . overena privatna isprava. kamata. pod nepokretnim stvarima smatraju se i njeni pripaci ( garaza ). formiraju se izvrsni redovi poverilaca: prethodni izvrsni red iskljucuje potonji. troskovi odredjeni u izvrsnoj ispravi. 212 .Kada se namiruje vise poverilaca. . . podnese i dokaz ( izvod iz zemljisnih knjiga ).Ako su svi predlozi stigli istovremeno.. poverilac je duzan da uz predlog za izvrsenje podnese isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine u korist izvrsnog duznika u zemljisne knjige ( npr. kao i vegetacija na zemljistvu i plodovi koji nisu odvojeni od zemljista. sud resenjem odlucuje da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire: troskovi izvrsnog postupka. koje je prodalo nepokretnost licu C koje je sada izvrsni duznik.Ako stvar nije mogla da se proda na javnoj drazbi ili neposrednom pogodbom. J) Namirenje poverioca . resenje ostavinskog suda.Predmet izvrsenja moze da bude i idealni deo suvlasnika na nepokretnosti. sud je duzan da po sluzbenoj duznosti takav upis izvrsi. 152.Kada izvrsni poverilac preda sudu isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine na nepokretnosti u korist izvrsnog duznika.) Izvrsenje na nepokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Nepokretnost duznika . .Predmet izvrsenja mogu da budu i nepokretnosti koje su vanknjizno vlasnistvo izvrsnog duznika. .Smatra se da je izvrsni poverilac. .. sud dosudjuje stvar izvrsnom poveriocu. u tom slucaju namiren do polovine vrednosti procenjene vrednosti. . . .Do predaje prodajne cene ( novca ) izvrsnom poveriocu. .. sudsko zalozno pravo se stice prema momentu prijema predloga za izvrsenje. .

B) Izvrsne radnje .Takodje. . . . pravo namirenja se stice popisom nepokretnosti kojim se odredjuje njena tacna lokazija. .) Procena vrednosti nepokretnosti .Zabelezba o izvrsenju proizvodi i procesna dejstva: ona predstavlja procesnu smetnju da se na istoj nepokretnosti odredi postupak izvrsenja radi namirenja kakvog drugog potrazivanja poverioca koj ije predlozio izvrsenje ili radi namirenja potrazivanja drugih poverioca. vec zadrzavaju nezavisan polozaj u odnosu na druge izvrsne poverioce ( njihovi interesi su suprotstavljeni. ona nemaju svojstvo prostih suparnicara. sud bi trebalo da proceni i vrednost prava kojima se vrednost nepokretnosti uvecava ( sluzbenost u korist povlasnog dobra ). izvrsni poverilac bi mogao da zahteva zavrgnuce suvlasnicke zajednice na osnovu resenja o izvrsenju na idealnom delu nepokretnosti ( ista pravila vaze i za zajednicku svojinu ). vazi princip jedinstva izvrsnog postupka: svi ostali poverioci izvrsnog duznika mogu samo da pristupe vec zapocetom izvrsnom postupku ( oni mogu da pristupe sve do momenta pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti kupcu ). . . ono obezbedjuje izvrsnom poveriocu prioritet u namirenju u odnosu na sve ostale poverioce koji su nakon upisa zabelezbe stekli zalozno pravo na nepokretnosti. kao i vrednost nepokretnosti umanjenu za navedene terete.Kada je u pitanju vanknjizno pravo svojine. 213 . proizvodi dejstva prema svakom docnijem vlasniku nepokretnosti. deluje erga omnes.Takodje. njihova saglasnost je neophodna kada se u izvrsnom postupku prodaje citava nepokretnost.Ako saglasnosti nema. .Pravo na namirenje je javnopravno ovlascenje izvrsnog poverioca prema drzavi koje obuhvata pravo da se nepokretnost proda.Pravilo je da sud utvrdjuje trzisnu vrednost nepokretnosti na dan procene.Ali. povrsina granice.) Zabelezba resenja o izvrsenju u javnu knjigu . .Kada je u pitanju izvrsenje na nepokretnosti. i tom zabelezbom poverilac stice pravo namirenja iz novcane sume dobijene prodajom nepokretnosti.Izvrsene na nepokretnosti se sprovodi u 4 faze: 1. pa zato stranke mogu da zahtevaju da se njena vrednost ponovu utvrdi ( zahtev za to moraju da podnesu najkasnije 8 dana pre prodaje i moraju da ucine verovatnim da se trzisna vrednost znatno izmenila )..Kada se zbog pristupanja izvrsenju na strani izvrsnog poverioca nadje vise lica.Pravo namirenja. 2. .Sud bi trebalo da utvrdi trzisnu vrednost nepokretnosti bez stvarnopravnih ( hipoteka ) i obligacionopravnih ( zakup ) tereta. svi pravni poslovi koje bi duznik zakljucio u vezi s nepokretnoscu.Od momenta procene do momenta prodaje nepokretnosti. . kao i pravo da se izvrsni poverilac namiri iz dobijenog novca. njena trzisna vrednost moze da se izmeni. . i to na osnovu misljenja vestaka. koje je neprenosivo.Za prodaju idealnog dela jednog suvlasnika nije neophodna saglasnost svih suvlasnika. procesne radnje koje preduzima jedan od njih nemaju uticaja na procesni polozaj ostalih poverilaca ). nemaju dejstva prema izvrsnim poveriocima. vrsi se njegova zabelezba u javne knjige. . .Kada sud donese resenje o izvrsenju.Nakon upisa zabelezbe.

.Kupac moze da bude svako lice.Javno nadmetanje pocinje tako sto sud objavljuje pocetnu cenu i poziva ponudioce da ucine ponudu. . ako mu nije prisutan makar jedan ponudilac.Eventualna naredna rocista za prodaju iste nepokretnosti.Ponuda je pravnovaljana ako odgovara uslovima koji su utvrdjeni u zakljucku o prodaji. nacin. S druge strane. .) Prodaja nepokretnosti A) Zakljucak o prodaji . .Postoje dva nacina: usmeno javno nadmetanje ( aukcija.Ponuda ucinjena tokom javne prodaje nije gradjanskopravnog. a medjusobni sporazumi izmedju potencijalnih kupaca su nistavi. javno nadmetanje. .Ovaj zakljucak moze da se donese tek kada i resenje o izvrsenju i resenje izvrsnog suda o proceni nepokretnosti steknu svojstvo pravosnaznosti. B) Postupak prodaje nepokretnosti .Ako je prodaja nepokretnosti uspela.Jemstvo je sredstvo kojim se obezbedjuje izvrsenje obaveza kupca nepokretnosti.Na polozenom jemstvu se ex lege konstituise sudsko zalozno pravo u korist svih ostalih izvrsnih poverioca u postupku.Treba podvuci razliku izmedju uslova za odrzavanje rocista za prodaju nepokretnosti i samog postupka javnog nadmetanja koji se na tom rocistu odvija: da bi se rociste odrzalo.Na drugom rocistu. vreme.Aukcija .Ponudiocem se smatra lice koje je polozilo jemstvo i koje je prisutno na rocistu za prodaju nepokretnosti.Protiv ovog zakljucka nije dozvoljen pravni lek. ne moze da se odrzi. sve dok drugi ponudilac ne izrekne povoljniju ponudu.U zakljucku sud odredjuje uslove prodaje. sud ne zakazuje ex officio vec samo po predlogu izvrsnog poverioca ( rok za predlog najranije 3 meseca a najkasnije godinu dana ). nije nuzno da mu prisustvuju stranke i ostali ucesnici. sudije i sudskog izvrsitelja i lica koja su ucestvovala u proceni nepokretnosti. . cim se postupak javnog nadmetanja okonca. . ali ne nize od 2/3 procenjene vrednosti ( osim ako se drugacije ne dogovore duznik i poverioci ). . . . vec javnopravnog karatera. osim izvrsnog duznika. sud ce potencijalnim kupcima omoguciti da odredjeno vreme razgledaju nepokretnost. . jemstvo koje je polozio kupac se uracunava u kupoprodajnu cenu. kao sastavni deo rocista.Ponudilac je vezan svojom ponudom.Postupak javne drazbe se okoncava ako se ne javi ponudilac koji bi ponudio za 5% visu cenu od prethodno ponudjene. .Ostalim ucesnicima u javnoj prodaji jemstvo se vraca.Zakljucak se objavljuje na oglasnoj tabli i u medijima. svim zaloznim poveriocima i licima koja imaju pravo prece kupovine.Nakon sto je objavljen zakljucak i uslovi prodaje nepokretnosti. . . sud je duzan da zakaze novo rociste za prodaju u roku koji ne moze biti kraci od 30 dana od dana kada je odrzano prvo rociste. nepokretnost se prodaje ispod procenjene vrednosti. 214 . . javna drazba ) i neposredna pogodba. . a treba i da se dostavi strankama i ucesnicima. i to u roku od 10 minuta nakon sto je izrecena najpovoljnija ponuda. .Ako nije uspela prodaja nepokretnosti. . .Potencijalni kupac je duzan da polozi jemstvo. jer data najpovoljnija podnuda ima za posledicu obavezu suda da donese resenje o dosudjivanju nekretnine najpovoljnijem ponodiocu. . mesto. .3.

.Justus titulus i modus aquirendi sticu se u jednom aktu.Zato je vazno da sud uredno obavesti titulare prece kupovine o postupku i rocistu za prodaju nepokretnosti.Nakon njegove pravosnaznosti. ta cinjenica nema nikakvog uticaja na vec steceno pravo vlasnistva na nepok.Izvrsni duznik je obavezan odmah. . sud donosi resenje o predaji nepokretnosti sticaocu u drzavinu. sticanje je originarno. .Protiv ovog resenja nije dozvoljeno da se ulazu pravni lekovi. . . kao i ponudiocima u postupku javne prodaje. postup.Pravo prece kupovine . kupac je duzan da u roku polozi cenu. . odmah po zakljucenju javnog nadmetanja. bez obzira na to da li su zalozni poverioci namireni ili ne. sud donosi resenje kojim oglasava prodaju nevazecu. a ako ni oni ne poloze cenu na vreme.Ako u ovom postupku pravo prece kupovine nije postovano. . .Kada je postupak javne prodaje nepokretnosti okoncan. . sud donosi resenje o dosudjenju nepokretnosti najpovoljnijem ponudiocu. ono se pobija tek zalbom protiv resenja o predaji nepokretnosti kupcu. 215 . pravo svojine se upisuje u zemljisne knjige u korist sticaoca. najboljem ponudjacu. . cim mu se dostavi resenje o predaji nepokretnosi ( dakle i pre njegove pravosnaznosti ). . .Nakon sto je sud doneo resenje o dosudjivanju.U izvrsnom postupku.Titular ovog prava vrsi ovo pravo tako sto jednostranom izjavom volje saopstava sudu.Zalba protiv ovog resenja moze da se izjavi analogno pravilima koja vaze za opsti par. . . .Ako je nakon pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti sticaocu ukinuto ili preinaceno resenje o izvrsenju.Nakon sto je kupac polozio cenu. tereta i plodovi.Ono se objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zakljucak o prodaji nepokretnosti. stvarne sluzbenosti se ne gase. sud ce resenjem prodaju oglasiti nevazecom i odredice novu prodaju u roku od 45 dana od pravosnaznosti resenja kojom je prodaja oglasena nevazecom. .  Prelazak rizika. da nepokretnost kupuje pod uslovima koje je dao najbolji ponudilac.Resenje o dosudjenju nepokretnosti .Pravosnaznoscu ovog resenja prestaju i sva zalozna prava na nepokretnosti.Donosenje ovog resenja proizvodi vazna dejstva:  Sticanje prava svijine. titular moze tuzbom da trazi ponistaj javne prodaje.Nakon sto je utvrdio koja je najpovoljnija ponuda. a ako uplata izostane. .Ukoliko najpovoljniji ponudjac ne uplati u roku cenu.  Dejstvo resenja o dosudjenju nepokretnosti na stvarna prava koja terete nepokretnost. . preda nepokretnost kupcu udrzavinu ( sud donosi i zakljucak o iseljenju ).Pravo prece kupovine najpre imaju suvlasnici idealnog dela i suvlasnici koji su dali pristanak da se odredi izvrsenje na citavoj nepokretnosti i zajednicari. titulari zakonskog prava prece kupovine uzivaju prioritet u odnosu na one koji su to pravo stekli ugovorom. odnosno da ulozi zalbu u izvrsnom postupku. sud donosi resenje kojim nepokretnost dosudjuje 2.Za razliku od zaloznog prava. . odnosno 3. . titulari prava prece kupovine mogu da se koriste ovim pravom.  Predaja nepokretnosti sticaocu u drzavinu.

. se namiruju onim seldom kojim su njihova prava upisana u zemljisne knjige. pri cemu njihovom tituraru placa naknadu.Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom .Izvrsni poverioci se klasifikovani u redove.Sud je duzan da zakaze rociste za deobu prodajne cene.Iz cene dobijene prodajom. . . . ugovor o zakupu mora da bude zakljucen na neodredjeno vreme. oni se namiruju srazmerno visini svojih potrazivanja. pod uslovom da su upisani u zemljisne knjige pre nego sto je u te knjige upisano hipotekarno pravo na namirenje izvrsnog poverioca koji je predlozio izvrsenje. sud odredjuje brisanje ovih tereta iz zemljisnih knjiga. b) Rociste za deobu . sud uzima u obzir samo ona potrazivanja za koje je resenje o izvrsenju postalo pravosnazno najkasnije do toga dana. 4. . .Kada odlucuje o deobi. . cak i kada su upisane u zemljisne knjige. gubitka radne sposobnosti…  zalozni poverioci koji se namiruju prema vremenskom sledu sticanja zaloznog prava. .Stranke i zalozni poverioci mogu u svako doba da se sporazumeju da se nepokretnost prda neposrednom pogodbom. .Da bi opstao zakup stana. .Ipak. isplata se vrsi sledecim redom:  poreske i druge dazbine koje terete nepokretnost za poslednju godinu.S obzirom na to da na jednoj nepokretnosti moze da se vodi samo jedan izvrsni postupak. pritoritetno se namiruju troskovi izvrsnog postupka i potrazivanja iz zakonskog izdrzavanja.  titulari licnih sluzbenosti i stvarnih tereta koji se gase prodajom nepokretnosti. a zakupodavac da bude u posedu stana pre nego sto je upisano zalozno pravo nekog od izvrsnih poverilaca. kupac ima pravo da zahteva prestanak licnih sluzbenosti.U okviru jednog reda.Nakon namirenja ovh potrazivanja. to prakticno znaci da sva lica koja polazu pravo na namirenje moraju da budu navedena u resenju o izvrsenju kao izvrsni poverioci.Da bi se bilo koje od ovih lica namirilo mora da poseduje izvrsnu ispravu i da bude navedeno kao poverilac u resenju o izvrsenju.. . odmah po pravosnaznosti resenja o prodaji nepokretnosti. zalozni poverioci i titulari licnih sluzbenosti.Sve ostale licne sluzbenosti se gase.) Namirenje poverilaca a) Osnovni principi namirenja . 216 .  potrazivanja na osnovu naknade stete zbog ostecenja zdravlja. . .Sporazum se zakljucuje u pismenoj formi ili izjavama stranaka na zapisnik kod suda. . vazi princip proporcionalnosti: ako novac dobijen prodajom nije dovoljan da se namire svi poverioci istog reda.Po pravosnaznosti resenja o namirenju.Iz cene dobijene prodajom nepokretnosti namiruju se izvrsni poverioci.Prodajom nepokretnosti ne prestaju ugovori o zakupu poslovne prostorije ili stana. pri cemu vazi princip prioriteta ( visi red iskljucuje mogucnost da se namire poverioci iz nizeg reda ). i to pre nego sto pocne aukcijska prodaja.Kupac nepokretnosti stice pravo svojine na isti nacin kao i najpovoljniji ponudilac na aukciji. na rocistu za deobu.Ne gase se ni licne sluzbenosti i stvarni tereti. .

. nuzno je da on dokaze da utvrdjena vrednost nepokretnosti ne pokriva visinu njegovog potrazivanja. . . sud moze da je dosudi izvrsnom poveriocu.Resenjem o namirenju se ne resavaju materijalnopravna pitanja koja se ticu nepokretnosti koja je bila predmet postupka.Nakon toga se namiruju potrazivanja izvrsnih poverilaca u ciju korist je doneto resenje o izvrsenju. ne zahteva u predvidjenom roku da se zakaze sledece rociste za prodaju. . te da je vrati izvrsnom duzniku nakon sto je istekao rok odredjen resenjem suda. . kao i da visak ubranih plodova preda izvrsnom duzniku. .Sud obustavlja izvrsenje jos u dva slucaja: ako izvrsni poverilac. izvrsni poverilac je duzan da sudu podnese izvestaj o koriscenju nepokretnosti. ne moze da dodje do obustave izvrsenja.Od plodova nepokretnosti. te se i ona namiruju iz ostatka imovinske mase. ali to nema uticaja na pravo koriscenja koje proizvodi desjtva i prema novom vlasniku.Predlog za obustavu resenja moze da se podnese u roku od 8 dana nakon sto je donet zakljucak o pradaji. .Kada se nepokretnost prodaje na aukciji. formiranja izvrsne mase iz koje bi se poverioci namirili.Da bi sud usvojio predlog poverioca-predlagaca. i kada ne zaheva javnu prodaju. Zakon poznaje i posebne razloge koji se ticu izvrsenja na nepokretnosti.Nakon vracanja nepokretnosti. pod uslovom da resenje o izvrsenju postane pravosnazno. . izvrsni poverilac je duzan da snosi i troskove za upravljanje i odrzavanje nepokretnosti. . .Kada se steknu uslovi za obustavu izvrsnog postupka. 217 .Oni mogu da se svedu na nemogucnost ostvarenja cilja izvrsenja. . a ona nije mogla da se proda neposrednom pogodbom u roku koji su odredile stranke. i to na njegov predlog.Izvrsnom duzniku ostaje nuda proprietas. visak imovinske masese deponuje u sud sve dok odlozni uslov ne nastupi ). ali ono nije postalo pravosnazno do ricista za deobu ( ovo resenje zakonodavca je suprotno principu jedinstva izvrsnog postupka ).Osim opstih razloga na osnovu kojih se izvrsenje obustavlja. nakon neuspele druge javne prodaje. On moze da raspolaze nepokretnoscu. .Nedospela potrazivanja obezbedjena zalogom dospevaju na dan donosenja resenja o namirenju.Obustava izvrsenja . . . . . a time se smatra da je izvrsni poverilac namiren do 2/3 procenjene vred.Ako nepokretnost nije uopste uspela da se proda.Njime je reseno ko ima svojstvo izvrsnog poverioca i kakvo pravo ima sumu dobijenu prodajom u izvrsnom postupku.Isti princip vazi i za potrazivanja ciji nastanak zavisi od nastupanja odloznog uslova ( radi namirenja takvih potrazivanja. . izvrsni poverioci na ciji predlog je odredjeno izvrsenje. Prema njoj je duzan da postupa paznjom dobrog domacina.Dejstvo resenja o namirenju je iskljucivo procesnopravno. kao ni materijalnopravna pitanja izmedju izvrsnih poverioca. izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da mu dodeli nepokretnost na koriscenje uz naknadu ( smisao ovog instituta je da se poverilac namiri iz plodova nepokrtnosti ).

Dvojako je adresovana: * prvo. . . izvrsnom duzniku se zabranjuje da naplati navedeno potrazivanje i da njime raspolaze u korist trecih lica ( zabrana raspolaganja ).153. B) Pokretanje postupka. . odnosno nathipotekarnog izvrsnog poverioca. --> primanje na osnovu naknade zbog telesnog ostecenja po propisima o invalidskom osiguranju. .. A) Izuzimanje od izvrsenja i ogranicenje izvrsenja . ali i po sluzbenoj duznosti. 218 . --> primanja po osnovu privremene nezaposlenosti. da li je voljan da ga namiri i da li je njegova obaveza eventualno uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze.Na pojedinim potrazivanjima izvrsenje je ograniceno. mesno je nadlezan sud prebivalista/sedista izvrsnog duznika. .Ako je zaplenjeno potrazivanje obezbedjeno zalogom ili hipotekom. primanja vojnika. G) Prenos potrazivanja na izvrsnog poverioca .Izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o tome da li i u kojem obimu priznaje zaplenjeno potrazivanje.Po predlogu izvrsnog poverioca sud donosi resenje o prenosu potrazivanja. poverilac stice zalozno pravo na potrazivanju. . nadoknade stete nastale usled ostecenja zdravlja ili gubitka radne sposobnosti i zbog gubitka izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja. • prenos potrazivanja izvrsnog duznika na poverioca ( radi naplate ).Ako je prethodno bilo doneto resenje o zapleni potrazivanja.Plenidba se odredjuje resenjm o izvrsenju..Dostavljanjem resenja o zapleni izvrsnom duzniku. . V) Plenudba potrazivanja . nadleznost . .Postupak se moze pokrenuti predlogom izvrsnog poverioca.Stavarno su nadlezni osnovni sudovi ( odnosno privredni ).Od izvrsenja su izuzeta sledeca potrazivanja: --> primanje po osnovu zakonskog potrazivanja.) Izvrenje na potrazivanju izvrsnog duznika radi naplate novcanog potrazivanja . penziji i naknadi zarade moze sprovesti do iznosa od 2/3 primanja izvrsnog duznika.Predmet izvrsenja u ovom postupku jeste odredjeno potrazivanje ( novcano ili nenovcano ) koje izvrsni duznik ima prema trecem licu. sud odredjuje po zahtevu izvrsnog poverioca. pa se izvrsenje na zaradi. --> primanja po osnovu socijalne pomoci. Izvrsne radnje su: • zaplena potrazivanja.Nacelno.Ako je izvrsenje upravljeno na predaju stvari. studentske stipencije. resenje o prenosu potrazivanja donosi se kada resenje o zapleni postane pravosnazno.Izvrsni poverilac u ciju korist je zaplenjeno potrazivanje ima obavezu da vrsi sve pravne i fakticke radnje potrebne za ocuvanje potrazivanja i sporednih prava. mesno je nadlezan forum rei sitae. --> deciji dodatak. . resenjm se zabranjuje duzniku izvrsnog duznika da potrazivanjee koje je predmet izvrsenja namiri izvrsnom duzniku ( zabrana ispunjenja ). . * drugo. izvrsni poverilac zaplenom stive polozaj podzaloznog.

u obavezi je da u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljeno resenje o zapleni podnese predlog za namirenje ili prenos potrazivanja ( propustanje roka vodi obustavi izvrsenja ). E) Posebne odredbe o izvrsenju na zaradi i ostalim novcanim primanjima 219 .Ako se izvrsni poverilac predlogom za izvrsenje ogranicio samo na plenudbu potrazivanja.Izvrsni poverilac na kojeg je preneto potrazivanje umesto isplate smatra se namirenim i samim prenosom u visini prenetog potrazivanja.Ukoliko se u ovom postupku izvrsni poverilac naplati u visem iznosu nego sto iznosi njegovo potrazivanje. izvrsni poverilac na kojeg je prenesen deo potrazivanja ima obavezu polaganja jemstva da ce. .Izvrsni duznik odgovara za istinitost i naplativost prenesenog potrazivanja. izvrsni poverilac moze predloziti sprovodjenje izvrsenja radi predaje stvari.Prenos je sproveden dostavljanjem resenja o prenosu duzniku izvrsnog duznika.Na ispravi koja se predaje izvrsnom poveriocu sud stavlja belesku da je sproveden prenos potrazivanja za koje je odredjeno izvrsenje. . i ako je takva obaveza utvrdjena pravosnaznom presudom. izvrsnom duzniku vratiti isprave koje je odnose na potrazivanje.Prenos novcanog potrazivanja koje je po definiciji deljivo odredjuje se i sprovodi samo u iznosu koji je potreban za namirenje poveriocevog potrazivanja.Obaveza je izvrsnog poverioca da se savesno ponasa i vodi racuna o naplati prenesenog potrazivanja..U roku koji odredjuje sud.Prenosom radi naplate izvrsni poverilac stice pravo da od duznika izvrsnog duznika trazi isplatu ( dospelog ) iznosa odredjenog u resenju o prenosu potrazivanja. .Nije ovlascen da sa duznikom izvrsnog duznika zakljuci poravnanje. . .Rec je o jednoj vrsti cesije potrazivanjasa izvrsnog duznika na poverioca. po ostvarenju potrazivanja. . .Ako je bilo predlozeno izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o zaplenjenom potrazivanju. izvrsni duznik pruza obavestenja koja su poveriocu potrebna radi ostvarivanja zaplenjenog potrazivanja i predaje isprave koje se odnose na to potrazivanje. izvrsni poverilac moze predloziti predaju te stvari sudu u cilju ispunjenja obaveze prema duzniku izvrsnog duznika. ima obavezu da taj visak polozi sudu koji ga predaje drugim zaloznim poveriocima i izvrsnom duzniku pod uslovom da na to imaju pravo.Ako izvrsni duznik ne postupi po odluci suda u roku koji mu je odredjen. . resenje se donosi u roku od 3 dana od dana kada je izvrsnom poveriocu dostavljeno obavestenje o tom izjasnjavanju.Prema izvrsnom poveriocu duznik izvrsnog duznika moze isticati sve one prigovore koje bi mogao istaci protiv izvrsnog duznika. . . Dj) Presnos potrazivanja umesto isplate . .Zaplenjeno potrazivanje se prema predlogu izvrsnog poverioca prenosi radi naplate ili umesto naplate. ali i one koje ima prema poveriocu. .U slucaju kada je potrazivanje izvrsnog duznika prema duzniku uslovljeno obavezom predaje stvari koje se nalazi u drzavini izvrsnog duznika. . .Po zahtevu izvrsnog duznika i u roku koji odredi sud. a po zahtevu poverioca na kojeg je preneto potrazivanje.Ovlascen je da vrsi sve radnje koje su potrebne radi ocuvanja i ostvarenja prenesenog potrazivanja i da koristi prava u vezi sa zalogom koja su data za obezbedjenje tog potrazivanja.Ovom izvrsnom radnom zaplenjeno potrazivanje prelazi na izvrsnog poverioca do prenesenog iznosa sa dejstvom ustupanja potrazivanja uz naknadu. da mu oprosti dug ili na drugi nacin raspolaze prenesenim potrazivanjem. . . . D) Prenos potrazivanja radi naplate .

. . .Izvrsenje se vrsi sledecim izvrsnim radnjama: zaplenom i prenosom potrazivanja. K) Izvrsenje na sredstvima na racunu izvrsnog duznika .Resenjem o izvrsenju na zaradi odredjuje se plenidba na odredjenom delu zarade izvrsnog duznika i nalaze se drzavnom organu. .Izvrsenje u ovom postupku se sprovodi sledecim radnjama suda: zaplenom.Procena. .Momentom plenidbe izvrsni poverilac stice zalozno pravo na zaplenjenim hov.Ako poverilac ne raspolaze podacima o stednom ulogu duznika.Resenje o izvrsenju na zaradi obavezuje i novog poslodavca izvrsnog duznika. I) Izvrsenje na hov o kojima se vodi javni registar . da novcani iznos za koji je odredjeno izvrsenje. duzniku i Centralnom registru hov. .Plenidba potrazivanja zasnovana na hov koja se prenosi indosamentom ili za cije je potrazivanje inace potrebno posedovanje te hartije sprovodi se oduzimanjem te hartije od izvrsnog duznika i njenom predajom sudu.Resenje o izvrsenju dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaze finansijskim organizacijama kod kojih se vode racuni izvrsnog duznika da obistave sve isplate sa tih racuna do konacne naplate potrazivanja. .Prenos potrazivanja je sproveden kada sud na hov stavi izjavu o prenosu i preda je izvrsnom poveriocu.Ova vrste izvrsenja sprovodi se prema izvrsnom duzniku koji ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnika. . 154. a resenje se dostavlja izvrsnom poveriocu.) Produzeni izvrsni postupak radi naplate novcanog potrazivanja 220 .Donosenjem resenja o izvrsenju vrsi se plenidba hov koja je predmet izvrsenja. procenom. . bankama i drugih finansijskim organizacijama nalaze se da izvrse prenos novcanog iznosa za koji je odredjeno izvrsenje sa racuna izvrsnog duznika na racun izvrsnog poverioca. prodaja hov i namirenje poverioca vrse se po pravilima kojima se regulise izvrsenje na akcijama u smislu odredaba o izvrsenju u trgovinskim stvarima.U pitanju je poseban postupak na ( novcanom ) potrazivanju izvrsnog duznika ostvarenog po osnovu zarade koju ova stranka ima prema poslodavcu ( on je ovde duznikov duznik ). .Izvrsni poverilac u predlogu za izvrsenje mora navesti podatke o stednom ulogu. .Plenidba ovog potrazivanja izvrsnog duznika ostvaruje se dostavljanjem resenja o zapleni banci. i od tada izvrsni duznik ne moze raspolagati hartijama od vrednosti. pa se time predupredjuje mogucnost da izvrsni duznik stalnim promenama radnog mesta osujeti ovaj vid izvrsenja. izvrsni duznik ima stedni ulog. isplacuje izvrsnom poveriocu. sud navedeni podatak pribavlja od banke kod koje. Z) Izvrsenje na stednom ulogu i tekucem racunu . broju i nazivu banke kod kojee izvrsni duznik ima stedni ulog. po tvrdnju poverioca. . J) Izvrsenje na drugim hov .. prodajom i namirenjem izvrsnog poverioca. pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvrsnom duzniku isplacuje zaradu.Resenjem o izvrsenju.Prenos potrazivanja moze biti izvrsen radi naplate ili umesto naplate prema opstim pravilima o izvrsenju na novcanim potrazivanjima izvrsnog duznika.

Dalji postupak izvrsenja se vodi prema pravilima o izvrsenju radi naplate novcanih potrazivanja. sud prenosi potrazivanje na predaju stvari sa izvrsnog duznika na izvrsnog poverioca. sud jedan primerak dostavlja izvrsnom poveriocu. necinjenje i trpljenje 221 . . .. . izvrsitelj ne sme da primenjuje prinudu prema njemu.Izjava izvrsnog duznika mu daje pravo da zahteva da se izvrsenje sprovede i na imovini izvrsnog duznika koja je naknadno pronadjena ili koju on naknadno stekne.Izjava izvrsnog duznika o njegovoj imovini ne kreira i pravo prvenstva u namirenju izvrsnog poverioca iz naknadno pronadjene imovine. izvrsni poverilac predlaze sudu ( rok 8 dana ) da sud donese resenje kojim obavezuje izvrsnog duznika na placanje vrednosti stvari. te sud poziva izvrsnog duznika da u roku od 10 dana dostavi izjavu sudu o imovini. . izvrsni poverilac koji nije potpuno namiren moze da zahteva od suda da dobije izjavu o imovini izvrsnog duznika. u suprotnom.Ako izvrsni duznik da izjavu o imovini. . . . .Izvrsna radnja se sastoji u tome sto sudski izvrsitelj ( forum rei sitae )oduzima izvrsnom duzniku stvari i o tome mu daje potvrdu. 155. tako da se dalji postupak odvija kao i kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika. izvrsni poverilac predlaze sudu da ga sud ovlasti da na trosak izvrsnog duznika. B) Izvrsenje i predaja nepokretnosti .Kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika. . prazni je od svih stvari i predaje je u drzavinu poveriocu. .U izvrsnom postupku vazi princip potpunog namirenja izvrsnog poverioca.Ako se stvar nalazi kod treceg lica. .Naprotiv. . sudski izvrsitelj mu je oduzima. odnosno najranije nakon isteka roka o 3 godine od dana izvrsenog upisa. a ono nece da stvar vrati dobrovoljno.Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi nepokretnost. V) Izvrsenje obaveza na cinjenje. .Ako nezamenljiva stvar ne moze da se nadje ni kod izvrsnog duznika ni kod treceg lica.) Izvrsenje radi ostvarenja nenovcanog potrazivanja A) Predaja pokretne stvari . .Izvrsenje moze da otpocna samo kada protekne rok od 8 dana nakon donosenja resenja o izvrsenju.Postupak za uzimanje izjave izvrsnog duznika pocinje po predlogu poverioca. u odredjenom roku pribavi te stvari.Ovaj postupak se vidi kada izvrsni poverilac ima stvarnopravni ili obligacionopravni zahtev da mu izvrsni duznik preda stvar.Ako on tako ne postupi.Duznik je duzan da kazuje istinu o svojoj imovini. . a izvrsnog duznika upisuje u knjigu izvrsnih duznika. on je duzan da je voljno preda.Izvrsenje se sprovodi tako sto sudski izvrsitelj prinudno iz nepokretnosti udaljuje sva lica. . . u suprotnom cini krivicno delo. ali moguce je da izvrsni duznik u momentu izvrsenja nema dovoljno imovine ili imovinu krije ili je imovina nepoznata izvrsnom poveriocu.Duznik se iz ove knjige brise cim namiri potrazivanje.Ako zamenljive stvari ne mogu da se nadju kod izvrsnog duznika i treceg lica. sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva i izvrsnog duznika.U takvoj situaciji.

. te kaznu za slucaj da duznik ne izvrsi svoju obavezu ( ako ne izvrsi. . po njegovom predlogu. . ukupna visina novcanih kazni nije limitirana.Moguce je da je protiv izvrsnog duznika doneto resenje u parnici zbog smetanja poseda.Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji je duznik duzan da obavezu izvrsi ( prema ugovoru ili ZOO-u ). . 2. 1. .U takvim situacijama.Ako bi duznik. sud resenjem odredjuje zabranu odredjenog ponasanja i istovremeno duzniku izrice novcanu kaznu ako postupi protivno zabrani. te da je ono izvrsno.Sudske odluke o dodeli roditeljskog staranja izvrsavaju se prinudnim oduzimanjem i predajom deteta roditelju. . .Izvrsnom duzniku se ostavlja rok od 3 dana da dobrovoljno preda dete ( osim ako detetu preti opasnost. vec proizveo stanje koje izvrsnog poverioca lisava njegovog prava ( npr.) Zamanljiva radnje. odnosno da je duznik dobrovoljno izvrsio obavezu. koje su suprotne sadrzini izvrsne isprave.U ovakvim situacijama nema mogucnosti da se dugovana cinidba prinudno izvrsi.Nezamenljive radnje mogu da budu i pozitivne i negativne. pa mora odmah ).Kod obaveza necinjenja i trpljenja. novcane kazne i sudski penali. .Moguce je da je duznik svojim radnjama. .Protiv resenja o izricanju novcane kazne nije dozvoljena zalba. . jer tada izvrsenje dugovane prestacije ne zavisi iskljucivo od volje izvrsnog duznika. . osuda drustva kapitala da omoguci uvid akcionarima u finansijske izvestaje. sud nanovo kaznjava duznika.Sud resenjem odredjuje rok za dobrovoljno izvrsenje radnje. ponovio smetanje. jer izvrsenje radnje iskljucivo zavisi od volje izvrsnog duznika. sud ne bi vodio novi postupak. da sam ili preko drugog lica izvrsi dugovanu ranju o trosku izvrsnog duznika.Izvrsenje se sprovodi tako sto sud ovlascuje izvrsnog poverioca. . . G) Predaja i oduzimanje deteta . otkloni promenu radi vracanja u predjasnje stanje. nakon toga. onda sud ex officio izvrsava resenje o novcanoj kazni ).Pozitivne radnje koje moze da izvrsi samo duzniku su npr.Ovaj postupak se ponavlja sve dok duznik ne izvrsi dugovanu radnju ili dok ukupni zbir novcanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prvoizrecene novcane kazne. o trosku izvrsnog duznika. . . duznik je protivno gradjevinskoj dozvoli sagradio objekat i zatvorio izvor svetlosti poveriocu ).Ovde se prica i pitanje 146.Pozitivne su one koje ne mogu da preduzmu treca lica.radnje koje umesto duznika moze da izvrsi i drugo lice. izvrsni duznik se novcanim kaznama primorava na izvrsenje cinidbe.O predlogu za izvrsenje odlucuje sud koji je mesno nadlezan na teritoriji prebivalista predlagaca. licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na cuvanje i vaspitavanje. izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da on sam ili trece lice. nego bi odredio prestanak smetanja poseda i izrekao novcanu kaznu za slucaj da duznik ponovo postupi protivno zabrani. .) Nezamenljive radnje . tj.Kaznjavanje duznika se ne primenjuje kada je u pitanju izvrsenje obaveze intuitu personae ( slikar ). .Pravilo je da sud u resenju o izvrsenju odredjuje i obavezu da duznik predujmi troskove koji su neophodni radi izvrsenja radnje. . a izvrsenje sprovodi sud na cijoj teritoriji se nalazi dete.Naprotiv. . 222 ..Takve radnje su prestacije iz ugovora o radu ili delu cije ispunjenje ne zavisi od svojstava duznika ( pozitivne radnje koje se ne odnose na predaju novca ili neke druge stvari ).Ako kaznjavanje duznika ne urodi plodom. pa u toj situaciji poverilac moze od duznika samo zahtevati naknadu stete. .

tako i tuzeni.Zavisno od izreke izvrsne isprave. on je kognicioni.).Moguce je da izvrsni duznik u izvrsnoj irpavi obavezan da da neku izjavu volje. hipoteke i ostalih stvarnih prava na nepokretnim stvarima.Izvrsenje se sprovodi radi ostvarenja prava poverioca na deobu zajednicke stvari na kojoj postoje suvlasnicka prava ( nepokretnost. * U drugoj.Izvrsni duznici su suvlasnici. izvrsni sud vrsi upis po sluzbenoj duznosti. i to deobom stvari.Ak oduznik ne postupi po izreci iz izvrsne isprave.Pri tome razlikujemo dve situacija: * U prvoj.Ako je upis odredjen u samom resenju o izvrsenju. promene i prestanka pravo svojine. . . .Izvrsenje se sprovodi tako sto izvrsni sud naredjuje da se u javnu knjigu izvrsi upis sadrzan u izvrsnoj ispravi.D) Vracanje zapolsenog na rad . B) Vrste ZIP poznaje 4 vrste sredstava obezbedjenja ( numerus clausus ): 223 . Z) Izdejstvovanje izjave volje . . nastupa fikcija da je izjavu volje dao.Smatra se da je izjava volje data kad aje poverilac svoju obavezu ispunio. .Kod upisa u javnu knjigu radi se o upisu sticanja. . . davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke poverioceve obaveze ili od ispunjenja uslova. . moze i u izvrsnom postupku radi vracanja zaposlenog na rad i bez posebne izvrsne isprave da zahteva naknadu izgubljene zarade. . . ali se pravnozastitna potreba ostvaruje tek u izvrsnom postupku. Dj) Deoba stvari . jer sud sumarno ispituje da li su se stekli uslovi da odredi obezbedjenje potrazivanja.O nacinu deobe odlucuje sud u vanparnicnom postupku.Postupak obezbedjenja potrazivanja je poseban postupak hibridnog karatera. 158. E) Upis prava u javnu knjigu .. . a njegovo resenje predstavlja izvrsnu ispravu. sud donosi resenje o obezbedjenju koje se izvrsava po pravilima izvrsnog postupka. . . zaposleni. deoba moze da bude fizicka ili civilna..U prvoj fazi. .O predlogu kojim izvrsni poverilac zahteva da bude vracen na rad odlucuje sud na cijem podrucju se nalazi sediste poslodavca. .Poverilac ima pravo da obezbedi sprovodjenje postupka izvrsenja na imovini duznika nakon sto dobije izvrsnu ispravu.) Postupak obezbedjenja A) Pojam .Predlog se podnosi u prekluzivnom roku od 30 dana.Izvrsni poverilac.Sudska odluka o deobi stvari ima nepotpuno preobrazajno dejstvo. od dana isteka paricionog roka iz izvrsne isprave.Njome se ukida usvlasnicka zajednica. . smatra se da je duznik dao izjavu volje sadrzine kao u izvrsnoj ipravi u momentu kada je sudska odluka postala pravosnazna.Predlog za izvrsenje mogu da podnesu kako tuzilac. zaostavstina. odnosno zaloge na pokretnim stvarima.U drugoj fazi.

b) razlog zbog kojeg se trazi obezbedjenje.Ako se istovremeno pokrece kognicioni ( parnicni ili drugi postupak ) i podnosi predlog za obezbedjenje. • prethodne mere. 2. odnosno o glavnom zahtevu.O osnovanosti predloga sud pozitivno odlucuje kada se uveri da su argumenti poverioca verovatni. v) cinjenice i dokazi koji opravdavaju postojanje razloga za obezbedjenje. • privremene mere ( najznacijnije sredstvo u praksi ). 224 . • 159.Postupak je hibridan. . g) vrsta sredstava obezbedjenja cija se primena zahteva. duznik nema imovinu na kojoj bi moglo da se zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima.Ako poseduje izvrsnu ispravu. .Resenje o obezbedjenju se pobija zalbom koja se izjavljuje u roku od 3 dana.) Predlog i resenje o obezbedjenju .U orvoj situaciji. vec samo prethodne mere.zasnivanje zaloznog prava na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka.PRIVREMENE MERE A) Opsta pravila . ali nema suspenzivni karater. .Odredjivanje privremene mere kao sredstva obezbedjenja je supsidijarno u odnosu na ostala sredstva obezbedjenja potrazivanja.Ako poseduje odluku donetu u njegovu korist u prvom stepenu. stvarno i mesno je nadlezan onaj sud koji je nadlezan da odlucuje i o potrazivanju.Postupak se pokrece predlogom koji mora da sadrzi elemente koje propisuje Zakon: a) potrazivanje cija realizacija treba da se obezbedi. a ako iz prikazanih cinjenica i dokaza ne proizlazi da je verovatan razlog za obezbedjenje. • zasnivanje zaloznog prava na nepokretnosti na osnovu izvrsne isprave. predlog se odbija kao neosnovan. 3.U njemu vazi dispoziciono i raspravno nacelo. odredjenje privremenih mera dolazi u obzir samo ako npr. V) Osobenosti postupka 1. . za odluku za obezbedjenje stvarno i mesno je nadlezan onaj sud pred kojim se pokrece kognicioni postupak. . . a da pri tom duznik nije imao mogucnosti da se izjasni o predlogu za obezbedjenje. odbacuje se kao nedopusten. poverilac ne moze vise da zahteva da sud odredi privremene mere.Kod nadleznosti suda razlikujemo situaciju u kojoj je postupak obezbedjenja pokrenut pre pokretanja kognicionog postupka i situaciju u kojoj je predlog stavljen nakon sto je kognicioni postupak pokrenut.) Sud . .Ako predlog ne sadrzi sve elemente. kognicioni i izvrsni. .) Uopste .O predlogu za obezbedjenje odlucuje sudija pojedinac. .) Prethodne i privremene mere .Nacelo kontradiktornosti je ograniceno time da se resenje o obezbedjenju donosi. .

vec i prema ucesnicima u postupku.U ovom slucaju. znatno pogorsanje ili opste lose imovinsko stanje duznika nije indikator za odredjenje privremenih mera..U ovom slucaju.Izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za odredjenje privremenih mera iznosenjem cinjenica i dokaza ucini verovatnim postojanje opasnosti. sud moze da uslovi privremene mere tako sto ce poverilac da polozi jemstvo.Donosenjem resenja o privremenoj meri izvrsni poverilac ne stice zalozno pravo. . sud odredjuje u rok u kome je poverilac duzan da podnese tuzbu. poverilac u predlogu za odredjenje privremenih mera ne mora da dokazuje postojanje opasnosti.ZIP-om su odredjene okolnosti kada se smatra da opasnot postoji: --> ako bi potrazivanje trebalo da se ostvari u inostranstvu. da ce da je otudji. V) Uslovi za odredjenje privremenih mera . . i drugi.Dakle. . ako je tada duzan da ucini verovatnim da ce izvrsni duznik odredjenim privremenih mera pretpsti samo neznatnu stetu. predlog za odredjivanje ove mere se odbacuje kao nedopusten. .Ovo resenje sadrzi sve sastojke kao i svako resenje o obezbedjenju.. .. . . --> ako je protiv izvrsnog duznika vec pokusano izvrsenje koje nije uspelo. privremena mera ne moze da se odredi.Ove resenje proizvodi dejstva ne samo prema strankama. . jemstvo moze da polozi duznik umesto odredjenja privremenih mera ( to mogu da predloze i duznik i poverilac ). sud moze da odredi i drugacija kada postoji subjektivna opasnost da ce duznik da osujeti i znatno oteza naplatu potrazivanja.Potrebno je ispunjenje dva uslova: prvi. . ali ipak. da ce cedirati potrazivanja na trece lice.Kod odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja nenovcanih potrazivanja opasnost da ce duznik da osujeti ili znatno oteza ostvarenje potrazivanja mora da postoji objektivno.Poverilac mora da poseduje poseban pravni interes za odredjenje privremene mere.U ovom postupku siroko se koristi institut jemstva. a ako ga nema. jer je duznik odbio da saopsti podatke gde se nalazi njegova imovina ili je davao netacne podatke u vezi s imovinom. G) Vrste privremenih mera ZIP exempli causa navodi sledece privremene mere: 225 . da postoji opasnost da poverilac nece moci da realizuje svoje potrazivanje. kada se radi o obezbedjenju nenovcanih potrazivanja. -->ako se protiv izvrsnog duznika vec vodio izvrsni postupak zbog neispunjenja obaveza iz zakonskog izdrzavanja. . kao i da se produze ). . kao i njegove obaveze utvrdjene pravosnaznom odlukom suda vece od njegovih prihoda. kad god drugom merom moze da se ostvari isti cilj koji se postize privremenom merom. . i uz to rok trajanja mere. prikrivanje i drugi nacini raspolaganja imovinom. izvrsni poverilac u svom predlogu za odredjenje privremenih mera mora da ucini verovatnim da ce duznik da unisti ili pokvari stvar koju duguje. . --> ako su zakonske obaveze izvrsnog duznika.Za razliku od odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja novcanih potrazaivanja. B) Resenje o odredjenju privremene mere .Ako se privremena mera odredjuje pre nego sto je poceo kognicioni postupak.Odredjene privremene mere proizvode dejstva onoliko dugo koliko je to odredjeno u resenju suda ( ali mogu da se ukinu i pre. da potrazivanje postoji.Radnje koje duznik preduzima ili bi mogao da preduzme da bi osujetio ili znatno otezao naplatu potrazivanja jesu: otudjenje.Sud moze da odredi privremenu meru obezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja da bi se sprecila upotreba sile ili nastupanje nenadoknadive stete. .

Odstetne zahteve po osnovu vodjenja ovog postupka moze da istice izvrsni poverilac prema prema izvrsnom duzniku i ucesnicima u postupku. za momenat kada se odlucuje o predlogu za odredjenje privremene mere. . . jer se predvidja da se ukidaju i preduzete radnje u postupku. E) Odstetni zahtevi izmedju stranaka i ucesnika u postupku obezbedjenja .Ovakva konzumacija tuzbenog zahteva putem odredjenja privremene mere evidentnija je kada se privremenom merom izrice obaveza necinjenja. otpadanjem razloga koji su opravdavali njeno odredjenje.Resenje o privremenoj meri se vezuje. prejudicira ishod spora ili cak i konzumira tuzbeni zahtev. ne zna se da li je izvrsni poverilac zaista poverilac i da li je izvrsni duznik zaista duznik. i sadrzinski i temporalno.Promenom okolnosti. . • naredba izvrsnom duzniku da preduzme radnje da se stvar sacuva.Iz enumeracije privremenih mera koje se odnose na obezbedjenje nenovcanih potrazivanja ( naredbe i zabrane ) vidno je da njihovo odredjenje.zabrana raspolaganja pokretnim stvarima i njihovo oduzimanje od duznika.Resenje o ukidanju privremenih mera trebalo bi da ima dejstvo ex tunc. D) Izvrsenje privremenih mera . ako oni ne postupaju po resenju o odredjenju privremene mere kojom se obezbedjuje izvrsenje nenovcanog potrazivanja. • oduzimanje gotovog novca i polaganje novca u depozit. Dj) Ukidanje privremene mere Ukidanje sledi po predlogu izvrsnog duznika kada:  izvrsni poverilac nije poveo kognicioni postupak u roku koji mu je sud odredio. .  istekao je rok za koji je privremena mera odredjena. .Izvrsni duznik moze tuzbom da zahteva da mu izvrsni poverilac naknadi stetu koju je pretrpeo zbog toga sto je sud odredio privremenu meru: 226 • • • . dnevnom listu se zabrani da stampa.  kada ona vise nije potrebna. . vidno je da se prema izreci iz resenja o privremenoj meri postupa kao da je doneta pravosnazna presuda kojom je tuzbeni zahtev radnika usvojen.Bez tih ogranicenja.Cim je resenje o odredjivanju privremenih mera doneto.U momentu kada sud odredjuje privremenu meru. • zabrana banci da isplacuje novac izvrsnom duzniku s njegovog racuna. kada sud privremenom merom odredi da poslodavac radniku placa platu dok tece parnica o zakonitosti odluke na osnovu koje je radniku prestao radni odnos. ono je ujedno i izvrsno.Medjutim kada je privremena mera odredjena radi ostvarenja nenovcanih potrazivanja... njeno ukidanje dejstvuje samo ex nunc ( jer je njome stvoreno pravno stanje u kome potpuna restitucija nije moguca ).Npr. jer se to ostavlja parnicnom sudu kada resava o meritumu stvari. . ukida se i privremena mera. . zabrana otudjenja ili opterecenja nepokretnosti. . navodno netacne cinjenice o licnosti izvrsnog poverioca ). a) Izvrsenje privremene mere i tuzbeni zahtev . zabrana duzniku izvrsnog duznika da ovom poslednjem namiri potrazivanje ili da mu preda stvar. u neku ruku. odnosno propustanja vrsenja odredjenih radnji ( npr. odluka o odredjenju privremenih mera radi ozbezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja bi konzumirala i tuzbeni zahtev ( a to je zabranjeno ).

) Zalozno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka .Kod pokretnih stvari.Ovako sacinjen zapisnik ima dejstvo sudskog poravnanja.PRETHODNE MERE .Takodje. nuzno je da postoji opasnost da ce se ostvarenje potrazivanja osujetiti ili znatno otezati. . 160. . pokaze se da ne postoji potrazivanje ). medjutim. vec utvrdjenog u domacoj sudskoj odluci koja. zalozno pravo na nepokretnim stvarima se zasniva na osnovu sporazuma stranaka i na osnovu rocista koje se odrzava pred izvrsnim sudom. jos nije postala pravosnazna ili izvrsna. Ziga 227 . kao i saglasnost duznika da zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima. . visina potrazivanja.U ovom postupku. dakle predstavlja izvrsnu ispravu. vreme njegovog dospeca. slucaj kada izvrsni poverilac izgubi parnicu protiv izvrsnog duznika. . tj. ako drugostepeni sud po zalbi nadje da ne postoji verovatnoca u pogledu postojanja potrazivanja ili u pogledu postojanja opasnosti.U zapisnik sa rocista se unosi sporazum stranaka. . zalozno pravo se stice njihovim popisom i unosenjem u zapisnik.* kada izvrsni poverilac ne povede kognicioni postupak u roku koji je sud odredio. * kada se utvrdi da je privremena mera bila neosnovana ( to je npr.Ove mre sud odredjuje sa istim ciljem kao i privremene mere(ipak imaju manji znacaj u praksi).Ove mere se odredjuju radi obezbedjenja naplate novcanog potrazivanja.Odredjenje privremene mere ne moze da se smatra neosnovanim. . . da bi se ove mere odredile.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful