1.

) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ). - Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava. - Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec odnose izmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku. - Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava. - Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka. - Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava. - Ove dve grane prava stoje u interakciji. - Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava. - Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ). - Princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka. - U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti. - SPOR I PARNICA - Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava. - Pod sporom se smatra zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi. - Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom. - Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu. - Dakle, neophodno je razlikovati spor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i parnicu, procesnopravni odnos ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava. - Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).

1

2.) Pravna priroda parnicnog postupka
- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu i u kome se zasniva samo procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda. - Dakle, tek kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica, i uspostavlja se, osim inicijalnog, i procesnopravni odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog. - Procesnopravni odnosi koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su javnopravne prirode. - Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka. - Parnica se okoncava u momentu kada sud donese odluku o sporu koja vise ne moze da se pobija ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu, kada se parnica okoncava voljom samih stranaka ( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ). - Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od javnopravnih ovlascenja ( prava u materijalnom smislu ) i procesnopravnih tereta ( obaveza u materijalnom smislu ). - Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu. - Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku stranke nisu obavezne da vrse bilo kakve procesne radnje, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka izgubi spor. - Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta. - NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica toga sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca. Dakle, procesni teret predstavlja duznost u sopstvenom interesu. - O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.

3.) Pravo na pravnu zastitu
A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu ) - Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima svako ko tvrdi da mu odredjeno pravo pripada, da je ono povredjeno ili ugrozeno. - Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je irelevantno na kom cinjenicnom i materijalnopravnom odnosu se temelji zahtev tuzioca ( on moze da bude i besmislen ). - Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima faciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan. - U tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi. - Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka. - Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslovaprocesnih pretpostavki.

2

B) Obim prava na pravnu zastitu - O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja. - Starije teorije ( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastitu od materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda i trazi pravnu zastitu. - Novije teorije ( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnog ovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnu zastitu. - Teorija o pravnozastitnom zahtevu ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu. - Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu. - Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo. - Zbog toga se ova teorija i naziva ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu. - Medjutom, jasno je da je koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki i da ne odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa. - O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke. - Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba. - Druga teorija ( pravo na presudu ) svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa ( apstraktno pravo na pravnu zastitu ). - Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke. - Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na pravo na pravosudje. - Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu odgovara najvise principima pravne drzave. - Pravo na pravnu zastitu je javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu. - Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt. - Pojedinac ne moze da se, a priori, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava. V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS - Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno kao pravo na pravosudje. - Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.

4.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak
- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.

3

- Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka ex officio pazi da li resavanje spora spada u sudsku nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organ uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu. - U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda. A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari - Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari. - Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti mogu posluziti teoretski pristupi o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari. - Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici iz materijalnopravne norme gradjanskog prava. - Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa. - Ona se odredjuje po tome da li su stranke u pravnom odnosu ravnopravne ( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u odnosu subordinacije prema organu javne vlasti ( upravnopravni odnos ). - Ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava. - S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava. - Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja, odnosno obaveze iz pravnog odnosa. - Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari. - Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno gradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ). - U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom i negativnom sukobu nadleznosti odlucuje Ustavni sud. - Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce sledece: a) da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze da bude subjekt pravitanopravnih odnosa. b) da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa resava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ). v) kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos. B) Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka u upravnom postupku - U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i obrnuto. - U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.

4

. 5. ponosenje zahteva. a to proizlazi a contrario iz clana 12. Ovde prvo mora da se obrati vojnim organima.) Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak . najcesce organu uprave.. upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada u nadleznost suda. odluka suda moze da se pobija zalbom. . .Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela. A) Sustinske razlike . . takav upravni akt je nepostojeci. Ovde je to pritvoreno lice duzno da se prvo obrati Ministarstvu pravde. osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred sudom.Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom. ZPP. .Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu odluku u roku od 3 meseca.Kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja ustanovi da je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet. a krivicni postupak je obustavljen. kada gradjanski sud resi upravnu stvar. obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku. tj. .Prema praksi suda u Strazburu. dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije. . ali samo dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom pravnom postupku. EKLJP.To su sledece situacije: a) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru. predstavlja posebnu procesnu pretpostavku za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka.Dominira shvatanje da je gradjanski sud vezan odlukom upravnog organa u granicama njene pravosnaznosti. .Obrnuto.Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su enumerisani u clanu 1. .Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja. 5 .Gradjanski sudski postupak pociva na dispozicionoj maksimi.Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje postojanja braka. .U ovom situacijama.Pravosnazne odluke gradjanskih sudova obavezuju upravne organe u granicama njehove nadleznosti. ZPP koji dopusta nezavisno odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti.Vladajuce shvatanje o vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom pravnog organa ne treba prihvatati i nuzno je da se ono promeni usled primene clana 6. . .Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice. V) Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom . ne postoji gradjanski postupak koji bi se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak ).Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna stvar. b) naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu. ocinstva i materinstva. ovakva odluka organa uprave obavezuje gradjanski sud. .

arbitrarno odustane od krivicnog gonjenja. gradjanski sud moze da sam resava o postojanju krivicnog dela koje je vezano za imovinskopravni zahtev i o odgovornosti pocinioca.Npr. .Nacelno. bez obzira na to kakve cinjenice i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu..Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka imalo za posledicu odugovlacenje krivicnog postupka.Krivicni postupak pokrece po pravilu drzavni tuzilac ex officio. ). spadaju u nadleznost drugog suda. osudjeni ne bi mogao da u gradjanskom sudskom postupku osporava svojstvo izvrsioca. .Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke. B) Adhezioni postupak . sud ce ostecenog uputiti da zahtev za zastitu prava iznese pred gradjanski sud.U primeru krivicnog dela nanosenja teske telesne povrede. V) Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku . . . ako zeli da odluku prepusti krivicnom sudu.Jedinstvo pravnog sistema i potreba da se odrzi unutrasnja harmonija odlucivanja nalazu odstupanje od principa nezavisnosti.Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje da ce stetnik-osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku. ne gubi pravo da iste zahteve istakne pred gradjanskim sudom. odnosno da drzavni tuzilac npr. . . . gradjanski sud je vezan samo osudjujucom pravosnaznom presudom krivicnog suda i to dvojako: a) u pogledu postojanja krivicnog dela. koja po pravilu.Tuzilac iz istog cinjenicnog stanja ( zivotnog dogadjaja ) koji je bio osnov za donosenje presude krivicnog suda izvodi svoje zahteve u parnici pred gradjanskim sudom ( npr. tj. a izuzetno moze i osteceni za uglavnom laksa krivicna dela. vec istrazna ( inkviziciona ) maksima. 6 .Odsustvo dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni. ali moze i da prekine postupak.Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak. samo ako istovremeno krivicnom presudom optuzenog oglasi krivim. ZPP. . . gradjanski u krivicni sud samostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnim pitanjima. . osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da zahtevaju da krivicni sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela. postojanje protivpravnosti. .U okviru krivicnog postupka. da odluci o imovinskopravnom zahtevu koji se odnosi na naknadu stete.U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima. . ostecenog moze da uputi na parnicu pred gradjanskim sudom. .Krivicni sud moze da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku. G) Dejstvo presude krivicnog suda u gradjanskom sudskom postupku .Kada krivicni sud donese presudu kojom optuzenog oslobadja od optuzbe ili odbije optuzbu ili iz drugog razloga dodje do prekida krivicnog postupka.str. ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama. povracaj stvari ili ponistaj odredjenog pravnog posla. trazi naknadu stete zbog ucinjenih telesnih povreda ).Prema clanu 13. kada je o jednoj pravnoj stvari vec pravosnazno odluceno u bilo kojoj vrsi sudskog postupka ( primer 79. nakon sto je optuznica stala na pravnu snagu.Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom upucuje da svoj imovinskopravni zahtev realizuje u parnici.

gradjanski sud nije vezan presudom kada sudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile osnov za utvrdjivanje postojanja krivicnog dela i krivice ucinioca. kao i nastupanje same posledice koja podpada pod bice krivicnog dela. kao i u principu nezavisnog i samostalnog odlucivanja gradjanskog i krivicnog pravosudja. .To narocito vazi kod preobrazajnih presuda ( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom ( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ). . gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bice krivicnog dela.Obrnuto.Npr. trebalo bi uzeti da je gradjanski sud vezan utvrdjenjem krivicnog suda.Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja.Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje stete od one koja cini bice krivicnog dela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda.Npr. .Ako je krivicni sud doneo oslobadjajucu presudu. . gradjanski sud je vazan tom odlukom. ali ne i njenom visinom. E) Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku .Ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice. . ako ona ne cini obelezje krivicnog dela. narocito u situacijama kada mogucnosr i obim naknade stete zavise od vrste krivice. prozilazi da je krivicni sud vezan presudom gradjanskog suda. njegovom detetu… .On je vezan konstatacijom krivicnog suda da je steta pricinjena. D) Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku . 7 . b) u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca. . predlog za ponavljanje parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak osudjeni za kakvo krivicno delo povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke. .Ako presude krivicnog suda nema. gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju. izmedju ostalog. .Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda kada materijalno gradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih pravnih dejstava za postojanje krivicne presude odredjene sadrzine.Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno. on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je vlasnik stvari.Ako je krivicni sud presudio ( oslobadjajuce ili osudjujuce ). kao i iz opsteg ucenja o postovanju odluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti.To ima opravdanja u tome da kategorije krivice ( umisljaj i nehat ) nisu identicne u krivicnom i gradjanskom materijalnom pravu. Dj) Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda . Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti nekog lica zbog krivicnog dela kradje. . .Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra u slucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi. i onda kada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu. gradjanski sud je vezan utvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja kod osudjenog. .postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice.

. . jer parnica moze da se pokrene. odnosno nenadleznosti.Teorija spora moze da se dopuni i dvostranackim karakterom parnicnog postupka. .Kada se radi o nepravoj vanparnicnoj stvari. kada postoje suprotstavljeni interesi ucesnika. gde se parnicni postupak nazivao spornim. . a ponekad to cini sudska praksa. dok u vanparnicnom postupku moze da ucestvuje i samo jedna stranka.Vanparnicni postupak nije homogen. . postoje razlicite vrste vanparnicnih postupaka koje su odredjene po svom predmetu ( zaostavstina se raspravlja u ostavinskom postupku. 8 . onda ce on biti takav.Kod nepravih vanparnicnih stvari zakonodavac ponekad izricito odredjuje da one treba da se rasprave u vanparnicnom postupku.Ova teorija nija sasvim konsekventna. A) Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupku .Kada se u praksi radi o pravoj vanparnicnoj stvari. . v) U parnicnom postupku dominiraju samo dispoziciona i raspravna maksima.6. deklaratorne odluke donete u jednoj. dispozicija ucesnika je bitno uza) V) Odnos parnicnog i vanparnicnog postupka . jer se pokretao protivno volje tuzenog. suprotstavljenih interesa ucesnika u postupku. pa ako je zakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnicni. dok je u vanparnicnom postupku dominantnija inkviziciona maksima(tj. posto nema spora. . . gde je glavni kriterijum razgranicenja predmet postupka.) Parnicni i vanaprnicni postupak . dok se vanparnicni postupka upravo pokrece na taj nacin. .Najvise se za razgranicenje parnicnog i vanaprnicnog postupka koristi teorija spora: ako sud resava o sporu. b) Parnicni postupak ne moze da postoji bez dve stranke ( tuzioca i tuzenog ).).Zbog ovakve heterogenosti vanparnicnog postupka nije moguce izvesti jasnu demarkacionu liniju izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka.To ima za posledicu da tzv.U vanparnicnom postupku ne resavaju se sporovi. onako kako se to cini u odnosu na upravni i krivicni postupak. radi zastite licnih i imovinskih interesa pravnih subjekata. u prvom redu.Zbog toga se kao kriterijum za razgranicavanje ovde koristi naredba zakonodavca.Pravilo je da su parnicni i vanparnicni sud nazavisni u odredjenju sopstvene nadleznosti. .Kao dopuna razlikovanju parnicnog i vanparnicnog postupka mogu se koristiti razlicita teoretska merila. Takodje u nepravim vanparnicnim postupcima spor postoji.Najcelishodnije je poci od distinkcija koju je ucinilo rimsko pravo. kao sto je to slucaj kod egzekvature. a da spor ne postoji. tj. ali je zakonodavac iz razloga celishodnosti odredio da se treba raspraviti po pravilima vanparnicnog postupka. onda je sigurno da ce se ona raspravljati u vanparnicnom postupku. lice se oglasava umrlim u postupku proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti. odnosno drugoj vrsti postupka ne obavezuju sud u drugoj vrsti postupka.. i obrnuto. tako da samostalno ocenjuju da li se radi o parnicnoj ili vanparnicnoj stvari. vec se on pokrece. B) Osnovne razlike izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka a) Parnicni postupak se nikada ne pokrece po sluzbenoj duznosti. kao merila za razgranicenje ove dve vrste postupka mogu da posluze i drugi teoretski kriterijumi za razgranicenje. .. resava primenom pravila parnicnog postupka i obrnuto. dok se vanparnicni nazivao voljnim.

Procesne radnje koje je eventualno u medjuvremenu sproveo. u postupku se garantuje javnost i zbornost u sudjenju. na teritoriji i eksteritorijalno u ambasadama.Problematicna je vezanost suda pravosnaznim odlukama donetim u jednoj.. .Princip je da zakon ovu koliziju resava tako sto daje primat nadleznosti parnicnog suda. ako nadje da bi postupak trebalo sporovesti u skladu sa odredbama vanaprnicnog postupka.Principijelno bi trebalo poci od stava da odluke parnicnog suda obavezuju vanparnicni i obrnuto.U slucaju da je parnicni sud u medjuvremenu sproveo odredjene parnicne radnje.ZPP.) Izvori Gradjanskog procesnog prava .Sudovi su nezavisni. 7. primarno. a takav slucaj ce biti u nepravim vanparnicnim stvarima u kojima postoje suprotstavljeni interesi ucesnika.Ako je odluka suda o jednoj pravnoj stvari doneta u pogresnoj vrsti postupka.) Ustav . .Ako je vanparnicni sud utvrdio da resava o pravnoj stvari za koju je nadlezan parnicni sud. polozaj sudija u pravnom sistemu. . . 2.ZPP sadrzi posebna pravila o resavanju sukoba nadleznosti izmedju parnicnog i vanparnicnog suda. i odluke ne podlezu kontroli vansudskih vlasti. NPR: Vanparnicni sud koji odlucuje o raspodeli zaostavstine je vezan presudom parnicnog suda o razvodu braka. kao i procesnim radnjama preduzetim u parnicnom postupku. sud ce. . morace da se opet sprovedu u parnicnom postupku. .EKLJP se primenjuje ratione loci. . izvrsni i stecajni postupak. i njene norme imaju primat u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo.Prema clanu 19.Primarni izvor prava je Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1950. . . .Kada je slucaj obrnut. .Pravilo je da je vanparnicni sud vezan pravosnaznim odlukama donetim u parnicnom postupku ( kada je parnicni sud odlucio o pravu svojine na nepokretnosti. vec jedino moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim sredstvima. vanaprnicni. postupak ce se obustaviti resenjem.. takve radnje su validne i u vanparnicnom postupku koji se nastavlja pred nadleznim sudom.) EKLJP . jer njehovo nesprovodjenje ima za posledicu da se odluka suda pobija po zalbi zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.. odnosno drugoj vrsti postupka jer su drugaciji obim i granice pravosnaznosti odluka. . do donosenja odluke o glavnoj raspravi.Norme koje regulisu gradjanski sudski postupak nisu sadrzane u jednom vec u cetiri pojedinacna zakona koja posebno uredjuju parnicni. donose odluke strictum iuris. 1. Parnicni sud koji odlucuje o punovaznosti pravnog posla je vezan odlukom vanparnicnog suda o lisenju poslovne sposobnosti.Sudska vlast je jedinstvena. odluka doneta u vanparnicnom postupku obavezuje parnicni sud samo ako postoji identitet stranaka i identitet predmeta spora.Ustav sadrzi osnovne principe na kojima se temelji organizacija sudstva. kao i osnovne garancije koje sluze ostvarenju prava na pravicno sudjenje. ona nije nepostojeca. ovakva odluka obavezuje vanparnicni sud u zemljisnoknjiznom postupku ). . 9 . i primenjuju se neposredno. resenjem obustaviti parnicni postupak.

„U resavanju gradjanskih prava i obaveza svako ima pravo da njegovu stvar resi nezavisan i nepristrasan sud koji pociva na Zakonu. ali s veoma ogranicenim dejstvom.EKLJP nema retroaktivno dejstvo pa se primenjuje ratione temporis samo na one cinjenice koje su se desila nakon sto je Konvencija stupila na snagu u Srbiji.) Zakoni: ZPP.koje ukljucuje: --> Pravo na kontradiktoran postupak. 4.Svakom subjektivnom pravu ili ovlascenju.) Pravna nauka . .EKLJP se primenjuje ratione personae na sva lica koja dodju u kontakt s jurisdikcijom drzavnih organa Srbije.Pravo na prinudno izvrsenje sudske odluke.EKLJP se primenjuje ratione materiae na sve garancije koje su sadrzane u cl. kao i opsta sednica Vrhovnog Kasacionog suda. a pravna shvatanja usvojena na opstoj sednici obavezuju sva odeljenja. .Druga obaveza suda je da strankama omoguci da slobodno iznesu cinjenicne navode i dokazne predloge. sastoji se. ali prvostepeni sud i dalje nije u obavezi da usvoji pravna shvatanja viseg suda. koje je tuzivo po nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi.) Sudska praksa . kao i zbog cinjenice da se u stecajnom postupku ne odlucuje o sporu ( npr. ZVP. A) Pravo na pravicno sudjenje . . ZSP. . . odnosno prava na tuzbu. . . 5.Sudska praksa nije izvor prava ili se moze reci da jeste izvor prava.“ B) Proceduralna ljudska prava koja nacionalni sudovi moraju da postuju: a) Pravo na pristup sudu ( pravo na tuzbu ) . i to u primerenom roku. 2-14.Treba istaci da postoji povreda konvencije kada sud ne navede na kom materijalnopravnom propisu zasniva svoju odluku.Prvostepeni sud je duzan da u ponovljenom postupku izvede sve parnicne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud. ali i svakog drugog izvrsnog naslova predstavlja derivat prava na pristup sudu. iz obaveza suda da uzme u obzir sve cinjenicne navode.Mnoge garancije koje sadrzi EKLJP ne mogu da se primene na stecajni postupak zbog njegove posebne pravne prirode. Konvecnije. 10 . ZIP. javnost sudjenja. b) Pravicno sudjenje.Prilikom utvrdjivanja stavova prema znacajnijim. kao i njehove dokazne predloge.Usvojena pravna shvatanja na sednici odeljenja obavezuju sva veca u sastavu odeljenja. --> Pravo na odluku u primerenom roku --> Pravo na usmenu raspravu i objavljivanje presude V) Pravo na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom G) Posebnost primene EKLJP na izvrsni i stecajni postupak . svu pravnu argumentaciju stranaka. 3. spornijim pravnim pitanjima odrzavaju se sednice odeljenja.U Srbiji je zanemarljiv znacaj. --> Ravnopravnost stranaka --> Pravo na obrazlozenu sudsku odluku . ravnopravnost stranaka ).. mora da se pruzi pravna zastita. prvo.

Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju na drzavljane RS kao i na strance i apatride koji su nastanjeni u RS. okolnosti cije postojanje.neke kategorije stranaca. okoncace se po pravilima starog zakona. B) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione personae . dalji postupak se provodi po pravilima vazeceg ZPP-a.) Norme Gradjanskog procesnog prava A) Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka ratione loci . . . februara. strane drzave i medjunarodne organizacije su izuzete iz jurisdikcije domaceg pravosudja.Tuzbe protiv stranih drzava su dopustene samo ako predmet spora proizlazi iz delanja drzave iure gestionis. koja treba da sadrzi naziv i opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog suda.Vrsenje funkcije pravosudja. februara 2005. februara 2005.Ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu. . koji moze biti svojak: imunitet od jurisdikcije domacih organa. Npr: Prvostepena odluka je doneta 15. irelevantna je za primenu procesnih zakona. b) Ako po stupanju na snagu vazeceg ZPP-a. domaci sudovi ce zamoliti da se procesna radnja izvrsi u okviru madjunarodne pravne pomoci. . jedne od suverenih funkcija drzave.Ova neposredna primena znaci da norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo. . a parnica je u toku.U pogledu kategorije lica postoje izuzeci. Tuzilac je izjavio zalbu 25. sud ukine prvostepenu odluku koja je doneta pre 22. .8. ograniceno je samo na njenu teritoriju. de facto na teritoriju Srbije. na dalji postupak ce se primeniti odredbe ZPP iz 1976.Kada je parnicni postupak zapocet nakon sto je novi zakon stupio na snagu. Postupak po zalbi ce se sprovesti po pravilima starog ZPP-a. na taj postupak ce se primeniti iskljucivo odredbe novog zakona.Zamoljeni sud ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje zahtevane procesne radnje celishodno. .Druga situacija se javlja onda kada novi zakon stupi na snagu. . v) Odstupanje od trenutnog dejstva procesnopravnih normi predvidjeno je i za postupak po vanrednim pravnim sredstvima. kada je to predvidjeno medjunarodnim pravom.Tada se odredbe novog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku. zapoceti do dana stupanja novog zakona na snagu. odnosno nepostojanje treba utvrditi.Ova kategorija uziva imunitet od pravosudja domacih organa.Pravna posledica koja nastaje kada se tuzba podnese protiv lica koja uzivaju imunitet od domaceg pravosudja jeste odbacivanje tuzbe zbog nepostojanja jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje spora. . . . imunitet od izvrsenja.Zakonodavac predvidja odredjena odstupanja od principa trenutnog dejstva: a) Ako je pre stupanja na snagu vazeceg ZPP-a doneta prvostepena presuda ili resenje kojim se okoncava prvostepeni postupak. . V) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione temporis .Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom. Ovi postupci. 11 .Cinjenica da stranke izvode svoje zahteve iz cinjenica koje su se desile pre nego sto je zakon stupio na snagu.

Ustav stipulise da sudovi nazavisni. . g) ako izmedju stranaka i sudije tece parnica ili postoji drugi sukob interesa.Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga. a ne mogu ni da ih ukidaju niti da ih menjaju. .. . in concreto postoje okolnosti koje ne daju garancije za postojanje nepristrasnog sudjenja. tako da je finansijski nezavisan od njih. 6 sudija. a od toga 3 stalna clana ( predsednik VKS-a.Sudijska funkcija je stalna.Nezavisnost sudije se garantuje i ostvaruje na sledece nacine: a) Nacinom izbora sudija. Sudija ne moze suditi: a) ako je sam stranka. osim kada se sudija bira prvi put. .) Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da niko ne moze da bude sudija u sopstvenoj pravnoj stvari. dosledno se primenjuje princip o trenutnom vazenju procesnih zakona. b) Stalnoscu i nepremestivoscu sudija. postupajuci sudija moze biti iskljucen. .) Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje srodstva izmedju sudije i nekog ucenika. izuzet iz sudjenja. ministar pravde i predsednik odbora za pravosudje u Skupstini ).U Srbiji sudije bira i razresava Narodna skupstina ili Visoki savet sudstva.Kod izuzeca. . . te da sude na osnovu Ustava i zakona. stranaka i od drustva. v) ako je clan ili akcionar pravnog lica koje je stranka u sporu. Za postojanje tih razloga se vezuje neoboriva pretpostavka da sudjenje nece biti nepristrasno. b) ako je sa strankom u odnosu saovlascenika.) Nezavisnost sudstva .Biraju se na sledeci nacin: kada se kandidat imenuje prvi put. v) Obezbedjem njihove materijalne nezavisnosti. . A) Razlozi za iskljucenje.postoje tri grupe: 1. . .) Izuzece sudije Kad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno.ZPP razlikuje iskljucenje od izuzeca sudije. g) Obezbenjem medjusobne nezavisnosti sudija. zastupnik ili punomocnik stranke.Nazavisnost suda podrazumeva tri aspekta: sud mora da bude nazavisan od drzave. bira se na period od tri godine. i u tom slucaju ga predlaze VSS a bira Skupstina.U pogledu proteka rokova. 2. Iskljucice se sudija: - 12 . 1 advokat i 1 profesor. jer se na taj nacin obezbedjuje princip pravne sigurnosti.Sto se tice primene procesnih normi na nadleznost sudova. i mandat im je pet godina. 10.Sud finansira drzava a ne stranke. u tekucim parnicama bi trebalo primeniti stari zakon.Legislativna i izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na sadrzinu pojedinacnih pravnih akata suda.VSS ima 11 clanova. . . 9. saobveznika ili regresnog obveznika.

. 11. . mora biti obrazlozen.Zahtev stranke za iskljucenje... V) Postupak za iskljucenje. 3. .Protiv resenja o odbacivanju zahteva kao nedopustenog nije dopustena posebna zalba ( kao i na odluku predsednika suda o zahtevu ). . i na te povrede stranka se moze pozivati u zalbi na presudu. subjektivno osecanje straha na strani stranke da mu sud ne pruza dovoljno garancija da ce biti nepristrasan.) Javni tuzilac u gradjanskom postupku Javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ kome je u nadleznost povereno da goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela. osim ako je za razloge. o izuzecu odlucuje predsednik suda. ali ako izmedju sudije i stranke postoji zajednicko domacinstvo. .Razlozi mogu biti razliciti: prijateljstvo ili neprijateljstvo .) Pokrece neke sudske postupke kada to zakon izricito predvidja.Kada postupajuci sudija ne odbaci predlog kao nedopusten. On moze samo da: 1..Kada javni tuzilac na osnovu ovlascenja koje mu daje zakon pokrece gradjanskosudski postupak. 13 - .Ako stranke nije istakla zahtev za izuzece tokom postupka pred prvostepenim sudom. G) Odluka o iskljucenju.Povreda gore navedenih pravila ima za posledicu da je sudska odluka apsulutno nistava... na kojima moze da se temelji izuzece. .Cim sudija sazna da postoji neki od razloga za iskljucenje ili izuzece. odnosno izuzece ne moze da bude pausalan. ili mu je supruznik srodnik po tazbini do drugog stepena. savetovanje stranaka tokom postupka. trebalo bi smatrati da je prekludirana da iz ovog razloga pobija sudsku odluku. pripadnistvo u istom udruzenju gradjana. zakonskog zastupnika ili punomocnika. B) Razlozi za izuzece .Za izuzece je dovoljno da postoji razumno. odnosno izuzece .U gradjanskim sudskim postupcima uloga javnog tuzioca je ogranicena. da ulaganjem pravnih sredstava stiti ustavnost i zakonitost. kao i u reviziji protiv presude. .. on je stranka po duznosti. on mora da prekine svaki rad na predmetu ( doduse kad se radi o razlozima za izuzece.Zahtev koji nema potrebnu sadrzinu je nedopusten i odbacice ga sudija pred kojim se vodi postupak. b) ako je staralac. odnosno izuzece moze da potekne od samog sudije ili stranke.. .Inicijativa za iskljucenje. izrazen stav sudije u odnosu na ishod spora. blagovremen i da sadrzi okolnosti na kojima se temelji strah od pristrasnosti sudije. onda ipak moze da preduzme one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje ) i da o tome obavesti predsednika suda. usvojenik ili usvojilac stranke. zastupnik ili punomocnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji. Iskljucenje je nuzno: a) ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak. .) Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa ucescem sudije u drugim postupcima u istoj ili povezanoj stvari. odnosno izuzecu .a) ako mu je stranka. saznala nakon okoncanja prvostepenog postupka. b) ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacije.

. JT nije stranka. g) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili sluzbeno lice u drzavnom organu. . u granicama tuzbenog zahteva.Advokat ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranke.Radi se o zahtevu za zastitu zakonitosti.) Ulaze vanredne pravne lekove.Pravo da ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica JT ce imati uvek kada postoji sumnja da jedna ili obe strane koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. da svojim postupcima i parnicnim radnjama doprinese zakonitom.JT se ne pridruzuje nijednoj stranci. koji moze da izjavi ex officio ili na predlog stranke.Kada ucestvuje kao intervenijent.TJ moze. . d) u drugim slucajevima utvrdjenim zakonom.Svoje ucesce u parnici moze da prijavi samoinicijativno ali i na poziv suda.O ulozi javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu govorimo kada ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica.) Advokatura Advokatura je znacajna institucija za pravilno funcionisanje pravosudnog sistema i narocito za ostvarivanje prava stranaka na sudsku zastitu u parnicnom postupku. 12. vec u parnici ima samostalni polozaj ( osnovna razlika od obicnog umesaca ). .JT moze da predlozi pokretanje nekih vanparnicnih postupaka: proglasenje nestalog lica za umrlo.ZOO priznaje javnom tuziocu pravo da zahteva utvrdjenje apsolutne nistavosti ugovora. a priznato mu je i pravo da izjavljuje pravne lekove ( stranke ga ne mogu spreciti u tome ). 2. javnim poretkom i pravilima morala. . za lisenje roditeljskog prava.Javni tuzilac moze da podigne tuzbu: za utvrdjenje nepostojanja. Statutom i Kodeksom. . da se izvedu dokazi koje stranke nisu predlozile. .Advokat je duzan da odbije pruzanje pravne pomoci u sledecim slucajevima: a) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranu. . . pravilnom i efikasnom odvijanju gradjanskog sudskog postupka. . A) Polozaj advokature u pravnom sistemu .. da predlozi da se utvrde cinjenice koje stranke nisu navele. ali je i organ u sistemu pravosudja.) Intervenise u postupku izmedju trecih lica radi zastite javnih interesa.. za ponistenje braka iz razloga apsolutne nistavosti. za zastitu prava deteta. odnosno postojanja braka. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. za ponistenje priznanja ocinstva. . 3. v) ako je clan ili je bio clan zajednicke advokatske kancelarije u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa suprotna strana. predlog za utvrdjivanje smrti fizickog lica. - 14 .Advokat je duzan da stiti interese stranke. . . b) ako je bi advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa suprotna strana.JT pomaze sudu da spreci stranacke dispozicije koje su u suprotnosti s prinudnim propisima.

13. da je dostojan poverenja. . tuzilac. V) Odnos advokata i klijenata . a izuzetno advokat ne moze da odbije da zastupa stranku ako ga je postavio sud stranci u okviru njenog prava na besplatnu sudsku pomoc.Povredom njegovih duznosti smatraju se postupci koji su protivni Zakonu i etickom kodeksu: a) postupanje protivno prinudnim propisima i moralu. .Ako je advokat propustio da se koristi procesnim sredstvima ili je pocinio greske u vodjenju spora. d) postupanje koje je protivno interesima stranke koju zastupa. advokat odgovara disciplinski pred organom i u postupku koji je regulisan opstim aktima Advokatske komore. polozen pravosudni i advokatski ispit. Od ovog principa nema izuzetka! Dakle ne vazi princip oficioznosti. . . drzavljanin Srbije. odnosno prilikom pruzanja pravne pomoci. potpuna poslovna sposobnost. G) Profesionalna odgovornost advokata . te cuva kao tajnu sve ono sto je od stranke saznao radi izvrsenja naloga. . .Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledece uslove: diploma pravnog fakulteta. kao pritivan javnom poretku. 1.Nije dopusteno ugovaranje nagrade u zavisnosti od rezultata u sporu.Iz nacela dispozicije proistice da parnicni postupak pokrece stranka..B) Organizacija advokature .Advokat nije obavezan da prihvati ponudu klijenta..Dispoziciona maksima u parnicnom postupku predstavlja procesnopravni pandan autonomiji volje stranaka u materijalnom gradjanskom pravu. nije u radnom odnosu.Advokatura se obavlja kao nezavisno i samostalno zanimanje radi pruzanja pravne pomoci. medjutim.Odnos advokata i klijenata se zasniva na ugovoru o nalogu ( bitna pismena forma ). . - 15 . odredjivanje predmeta i obima raspravljanja.Obaveza advokata iz ovog ugovora o nalogu jeste da stranku zastupa po svom najboljem znanju i umecu. b) preduzimanje nekorisnih parnicnih radnju ili preduzimanje parnicnih radnju protivno volji stranke. g) kontaktiranje sa protivnom stranom.Nikada ga ne moze pokrenuti sud po sluzbenoj duznosti. v) javno samoreklamiranje i nudjenje svojih usluga.Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troskova za svoj rad prema advokatskoj tarifi. nema drugu registrovanu delatnost. duzan je da klijentu koji je izgubio spor naknadi stetu prema opstim pravilima.) Nacelo dispozicije u parnicnom postupku Nacelo dispozicije u parnicnom postupku ogleda se u tome sto je zakonodavac ostavio strankama mogucnost da svojom voljom uticu na pokretanje i razvoj postupka.Za povredu svojih profesionalnih duznosti. . da nije osudjivan za krivicno delo koje ga cini nedostojnim. . pa je takav sporazum pogodjen sankcijom apsolutne nistavosti.) Pocetak parnicnog postupka . advokat i klijent mogu na drugi nacin da urede placanje honorara i troskova u pismenoj formi.

od momenta upustanja tuzenog u raspravu.Npr.) Okoncanja parnice voljom stranaka . cak i ako bi. .Ni drugostepeni sud ni VKS ne pokrecu ex officio postupke po pravnim lekovima. snosi inicijalni rizik prilikom odredjenja vrste i visine tuzbenog zahteva. i nakon povlacenja.) Odredjenje predmeta spora . te zakon predvidja da je za povlacenje tuzbe.Da bi se ublazile negativne strane resenja. .Drugostepeni usd moze odluku prvostepenog suda na osnovu zalbe da preispituje u onom delu u kome se prvostepena odluka pobija. a sud je doneo presudu op raskidu ugovora.Sud moze da dosudi tuziocu manje od onoga sto je trazio u tuzbenom zahtevu. . 3. .. . zakonodavac mu je priznao pravo da i u toku postupka disponira svojim tuzbenom zahtevom ( preinacenje tuzbe ). te da zakljuce sudsko poravnanje.Sud ne moze svojom odlukom da dosudi strankama nesto sto one u toku postupka nisu zahtevale. na osnovu utvrdjenih cinjenica. s obzirom na to da je rec o materijalnopravnom prigovoru o kome sud odlucuje u izreci presude ( dakle tuzeni mora sam da istakne prigovor kompenzacije ).Nasuprot tome. vec su vezanim inicijativom stranaka. 4. za razliku od aluid-a. da povuce tuzbu.Dispoziciona maksima se proteze i na prigovor kompenzacije. a moze i da povuce vec ulozeni pravni lek. . kvalitativno ne razlikuje od pravne posledice koja je sadrzana u tuzbenom zahtevu. ako je prvostepeni sud doneo presudu u kojoj obavezuje tuzenog da plati tuziocu 500000 na ime materijalne stete i 300000 na ime nematerijalne stete. tj. .Stranke mogu tokom postupka da se nagode o predmetu spora. aluid postoji onda kada sud tuziocu dosudi nesto drugo. stranke same odredjuju sta je predmet spora u parnicnom postupku. u principu. sud ne moze tuziocu da dosudi visi iznos nematerijalne stete od zahtevanog. . u interesu da dobije konacno resenje za svoj sporni odnos s tuziocem.Tuzilac moze.Stranke svojim predlozima i zahtevima odredjuju sudu i granice u kojima ce on da odlucuje. .O odluci infra petita govorimo onda kada je tuziocu dosudjeno manje od onoga sto je trazio.Stranka koja je izgubila parnicu moze potupno da se odrekne mogucnosti da ulozi pravni lek. . po kome tuzilac snosi inicijalni rizik. onda drugostepeni sud moze da eventualno ukine samo deo presude koji se odnosi na nematerijalnu stetu. pri cemu se pravna posledica.) Dispozicija stranaka u postupku po pravnim lekovima . . sadrzana u izreci presude. 2.Tuzilac moze odmah nakon sto je povukao tuzbu da podnese novu sa istim tuzbenim zahtevom. niti im moze odbiti zahtev koje one u toku postupka nisu iznele. odnosno one strane koja je parnicu izgubila. tako da tuzilac.RAZGRANICENJE ODLUKA INFRA PETITA I ALIUD . sud ne moze vise da odlucuje po sopstvenoj inicijativi o tuzbenom zahtevu. pa se na tu presudu tuzeni zali ali samo na iznos nematerijalne stete. 16 . koji nije dopusten. onako kako ju je i podneo. a ne ono sto je zahtevano u tuzbenom zahtevu.Tuzenom koji se vec upustio u spor je.Npr. . u svakom slucaju. tuziocu potrebna saglasnost tuzenog. pa je parnica okoncana. dosao do zakljucka da bi tuziocu pripadao visi iznos. . .Primer za aluid: tuzilac je trazio ponistenje ugovora.Infra petita je dopustena. ponekad.

Ovakvo zakljuceno poravnanje pred sudom proizvodi dejstvo materijalnopravnog ugovora. odricanje od tuzbenog zahteva ima za posledicu donosenje sudske presude koja predstavlja konacno resenje spora za stranke.U prilog toj tvrdnji mozemo izneti i odredbu koja predvidja da sud utvrdjuje cinjenicno stanje “na osnovu rezultata celog postupka”. 14. ali i okoncava parnicu i ima dejstvo izvrsne isprave. .Od ovog pravila postoji izuzetak: Sud moze odluciti da se dokazuju i priznate cinjenice. 17 . postavlja se pitanje na koji nacin ih on saznaje. javnim poretkom i dobrim obicajima.Tuzilac moze iz samog toka postupka da zakljuci da mu ne pripada pravo ciju je zastitu trazio u tuzbenom zahtevu.Ovakav nacin saznanja cinjenica pociva na raspravnom nacelu koje nije nista drugo do derivat dispozicione maksime. . logicno je da nacelo dispozicije obuhvati i obavezu stranaka da pravno relevantne cinjenice u postupku iznesu pred sud. .) Dokazivanje A) Cinjenice o kojima se izvode dokazi . ili ih nije osporila.Sud ne moze da ispituje da li je ovakvo ponasanje stranaka celishodno. . sud moze da zasnuje svoju odluku samo na onim cinjenicama koje su stranke saopstile sudu u toku postupka.) Raspravno nacelo u parnicnom postupku 1.U principu.Iz raspravnog nacela proizlazi da sud izvodi dokaze samo o onim cinjenicama koje su medju strankama sporne.) Saznavanje cinjenica .Za razliku od povlacenja tuzbe. sud je duzan da odstupi od raspravnog nacela i da u osnovu svoje odluke uzme i onu cinjenicu koju nije saznao od stranaka i na koju se stranke ne pozivaju. . .Dakle.Kada tuzeni priznaje tuzbeni zahtev. .. . odnosno presudu na osnovu priznanja. . . . nije mu potrebna nikakva saglasnost tuzioca. .Dakle. ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaze svojim zahtevom na nacin koji je u suprotnosti s prinudnim propisima. 2. vec je vezan ovakvom dispozicijom i duzan da donese presudu na osnovu odricanja. ne dokazuju se cinjenice koje je jedna stranka iznela.I tuzenom moze da se ucini da je njegova dalja odbrana izlisna. .Parnicni postupak u Srbiji ne pociva na cistom raspravnom nacelu. . ni obrnuto.Buduci da sud ne moze unapred znati za cinjenice na kojima se tuzbeni zahtev zasniva. poverilac ne mora vise da vodi novu parnicu protiv njega. te mu zakonodavac ostavlja mogucnost da prizna tuzbeni zahtev. i tada moze da se odrekne tuzbenog zahteva.Ako duznik koji je naveden u sudskom poravnanju ne izvrsi dobrovoljno obavezu. vec moze neposredno da zahteva prinudno izvrsenje sudskog poravnanja.Posto stranke po svojoj volji pokrecu parnicni postupak. a druga ih je izricito priznala.Postoji odredba koja obavezuje sud da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tuzbenog zahteva. .

uprkos tome sto je tuzeni propustio sam da iznese takve cinjenice. dok se pismene parnicne radnje preduzimaju predajom podnesaka sudu.) Utvrdjivanje procesnih pretpostavki . a iz kojih proizlazi da je tuzbeni zahtev osnovan. cime se doprinosi koncentraciji postupka.Sud nije duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile. do usvajanja tuzbenog zahteva moze doci i u uslucaju kada osnovanost tuzbenog zahteva proistice iz cinjenicnog navoda tuzenog. utvrdjuje (ne)postojanje cinjenica od kojih zavisi da li tuzilac i tuzeni imaju stranacku i parnicnu sposobnost. jer se navodi da nije bitno od koje strane je sud saznao za postojanje neke relevantne cinjenice ). Razlozi koji govore u prilog principa usmenosti ogledaju se u sledecem: a) nacelo javnosti moguce je samo onda kada se parnicne radnje preduzimaju na rocistu. . 3. 15. g) usmenost omogucuje da se prisutna stranka odmah izjasni o navodima svog protivnika.Do usvajanja tuzbenog zahteva redovno dolazi onda kada tuzilac pred sud iznese cinjenice koje idu u prilog njegovom tuzbenom zahtevu i kada se. .Pravilo je da sud ex officio utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki.) Nacin primene raspravnog nacela . jer je zakonodavac dao sudu mogucnost da sam odredi koji ce se dokazi izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica. . pri cemu ih tuzilac u tuzbi ne navodi.Tuzilac ne bi morao da ponavlja u postupku kao svoje one cinjenicna navode koje je izneo tuzeni. . Sud ne moze da pozove na saslusanje nekog cevrtog svedoka za kojeg smatra da je bitan.B) Vezanost suda dokaznim predlozima stranaka . nakon dokaznog postupka.Ako tuzeni sam navodi cinjenice koje govore u prilog osnovanosti tuzbenog zahteva.Stranke su duzne da pred sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve.To znaci da sud. v) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje principa slobodne ocene dokaza.Npr.Npr. doslovna primena raspravnog nacela zahtava da se u postupku i sam tuzilac pozove na istu cinjenicu kako bi sud mogao da usvoji njegov tuzbeni zahtev ( ali to ipak nije potrebno. . . tuzilac predlozi saslusanje tri svedoka.Prema vazecem ZPP-u ( za razliku od starog zakona ) sud moze izvoditi samo one dokaze koje su stranke predlozile.Medjutim. ali sud moze da utvrdi da je dovoljno da se saslusaju samo dva svedoka po njegovom izboru. . ako nijedna stranka nije to predlozila. .. pri cemu je za odluzivanje potpuno nebitno koja je od stranaka iznela koju cinjenicu. nezavisno od volje stranaka.Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kada tuzilac iznese cinjenice koje govore u prilog njegovoj neosnovanosti.. da li postoji apsolutna nadleznost suda. pokaze da su one tacne. b) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje raspravnog nacela. 18 . .) Nacelo usmenosti i pismenosti u parnicnom postupku Usmene parnicne radnje se preduzimaju na rocistima. 4.

Nase pravo stoji na stanovistu da je stvar slobodnog sudijskog uverenja da proceni priznanje i naknadno osporavanja neke bitne cinjenice ( u drugim pravnim sistemima ne postoji ta mogucnost ).Stranke mogu vec u toku pripremnog rocista. sud moze da donese i presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu propustanja. po pravilu. sud je duzan da uzme u obzir procesno gradivo koje je izneto na svim rocistima za glavnu raspravu. odgovora na tuzbu.U postupku po predlogu za povracaj u predjasnje stanje. bez usmene rasprave. - 19 . odrzavanje rocista za glavnu raspravu je fakultativno.U prilog nacela pismenosti mogu se izneti razlozi sprecavanja eventualnih zloupotreba procesnih prava.ZPP predvidja da se odredjene parnicne radnje obavezno preduzimaju pismeno: podnosenje tuzbe. .Shodno tome. Od ovog pravila postoji izuzetak a to su slucajevi kada zakonodavac za odredjene parnicne radnje predvidja obaveznu pismenu formu. ali i tokom samog rocista da dostavljaju sudu podneske koji sadrze njihova objasnjenja cinjenica. B) Jedinstvo glavne rasprave .Stranke.Presuda bez odrzavanja rasprave moze se doneti ako se ispune sledeci.U fazi pripreme za glavnu raspravu. V) Nacelo pismenosti . . a i iskljucuje se mogucnost da sud precuje neku relevantnu cinjenicu. za GPP u Srbiji karakteristicna je njihova kombinacija. . vec moze neposredno da okonca spor presudom ( presuda bez odrzavanja rasprave ). . vec nakon prethodnog ispitivanja tuzbe. cak i kada nije okoncan na jednom rocistu. protivtuzbe. v) da su ispunjene kako opste tako i posebne procesne pretpostavke. u postupku po zalbi sud odlucuje. pravih lekova i procesno punomocje.ZPP predvidja obavezni pismeni postupak jedino u postupku za izdavanje platnog naloga.Tuzba. . . . stekao uverenje da se radi o jednostavnom sporu koji bi mogao da resi i bez usmenog izlaganja stranaka. prilikom donosenja odluke. . u formi podneska. kumulativno postavljeni uslovi: a) da je tuzeni podneo odgovor na tuzbu. po pravilu. . .U privrednim sporovima. . na pripremnom niti na rocistu za glavnu raspravu. ili presudu na osnovu odricanja tuzioca. A) Vazenje nacela usmenosti . odgovor na tuzbu i pravni lekovi moraju da se podnesu pismeno. dokazne predloge i pravna razmatranja. i pored toga sto je.Jedinstvo glavne rasprave znaci da stadijum glavne rasprave predstavlja jednu procesnu celinu. b) da medju strankama nisu sporne cinjenice. . . kada je potrebno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje.Nacelo pismenosti je pojacano i izostankom obaveznih rocista na kojima stranke usmeno raspravljaju. ali moze da je odrzi ( fakultativna usmena rasprava ).Najvaznije ogranicenje u primeni nacela usmenosti sadrzi odredba prema kojoj u odredjenim slucajevima sud nije duzan da raspravlja sa strankama.Sud je duzan da zakaze makar jedno rociste za glavnu raspravu. mogu birati da li ce svoje parnicne radnje preduzimati pismeno ili usmeno na rocistu. ( dakle ovde ne dolazi do zakazivanja pripremnog rocista niti rocista za glavnu raspravu ).Zbog dobrih i losih strana oba principa.

- 17.Rasprava uvek mora da pocne iznova. u formi pravne pomoci. 2.Saglasnost stranaka za ovakvo resenje suda nije potrebna. .Zato zakonodavac predvidja da sud moze da iskljuci javnost s glavne rasprave.16. odnosno vecem koje rukovodi parnicom. .Sud ne moze ni u kom slucaju da s rocista za glavnu raspravu iskljuci stranke. . . ako to zahtevaju interesi cuvanja sluzbene.Javnost raspravljanja pred sudom znaci da rocistima mogu da prisustvuju sva punoletna lica.Premda zakon nalaze da se novo rociste za glavnu raspravu uvek odrzava pred istim vecem.Kada je u pitanje saslusanje svedoka i stranaka. bez obrazlozenja ). pa se tada pred postupajucim sudom procita zapisnik o dokazima koji su izvedeni pred zamoljenim sudom.) Nacelo javnosti u parnicnom postupku .Presuda se uvek objavljuje javno ( makar njena izreka. bez obzira da li je sa rocista bila iskljucena javnost.Sud. jer sud moze da se uveri u verodostojnost ovih lica samo u neposrednom kontaktu s njima.) Javnost raspravljanja pred sudom . moze da odluci da ne izvodi ponovo vec izvedene dokaze. .Za ocuvanje neposrednosti u postupku dovoljno je da presudu donese ono vece ciji su clanovi ucestvovali na poslednjem rocistu za glavnu raspravu. ne bi smelo da se na ovaj nacin odstupi od nacela neposrednosti. . . a pogotovo izvodjenje dokaza treba da se obavi pred sudijom.) Objavljivanje presude . . poslovne ili licne tajne ili razlozi morala. .Treca lica imaju takvo pravo samo ako za uvid imaju opravdani interes. 20 .U okvire stranacke javnosti spada i prava stranaka da se neposredno upoznaju s procesnim radnjama suda i protivne strane. ali je sud duzan da pruzi priliku strankama da se o tome izjasne. . . .Transparentnost parnicnih radnji stoji u tenziji s pravom na privatnost i mogucnoscu povrede licnih prava ucesnika u postupku.Ovo nacelo obuhvata dve stvari: 1.Od opste javnosti treba razlikovati stranacku javnost.Protiv ove odluke suda u obliku resenja nije dozvoljena zalba. ako dodje do promena u personalnom sastavu veca tokom trajanja parnice. vec samo da procita zapisnike o njima. postoje izuzeci od primene nacela neposrednosti u korist drugih nacela i zahteva se da se odluka donese u razumnom roku.b) Sud u nepromenjenom sastavu treba da odrzi sva rocista za glavnu raspravu i da donese presudu. . njihove zastupnike i umesace.) Nacelo neposrednosti u parnicnom postupku Nacelo neposrednosti ima dva vazna segmenta: a) Svako raspravljanje. . . medjutim.Od nacela neposrednosti se odstupa i u slucaju kada dokaze izvodi zamoljeni sud.

odredjivanje privremenih mera ) impliciraju hitnost i donosenje sudske odluke bez mogucnosti da se i druga strana izjasni o predlozima i navodima svog protivnika. ako bi se ona bazirala na cinjenicama i dokazima koji su izvedeni na rocistu. sud moze da raspravlja samo s prisutnom strankom. materijalna pravosnaznost presude.Prava koja proizlaze iz ovog nacela uzivaju i umesaci.Sud bi bio duzan da takvoj stranci dostavi zapisnik sa rocista i ostavi joj mogucnost da se izjasni o rezultatima koji su nastali nakon odrzanog rocista. . b) sud je duzan da stranci omoguci da se izjasni o navodima.Kad je rec o pismenim podnescima stranaka ili parnicnim radnjama suda. . . odnosno sledeca prava stranaka: a) sud je duzan da stranci omoguci da iznese svoje cinjenicne navode. a zalba protivnoj strani na odgovor. presuda obema stranama. . jer je stranka propustila da se u odgovoru na tuzbu izjasni o navodima tuzioca. kao i predlog za ponavljanje postupka. A) Primena i domasaj nacela obostranog saslusanja . .Donosenje presude zbog propustanja nije protivno nacelu obostranog saslusanja.Stranke mogu. . protivnoj strani mora da se obezbedi mogucnost da u postupku ospori donosenje takve odluke. B) Ogranicenje primene nacela obostranog saslusanja . povlaci i ukida sudske odluke. ali nisu duzne da se izjasnjavaju na navode i predloge protivne strane. u postupku po zalbi.18.Medjutim. .Ako jedna stranka ne dodje na rociste. v) sud mora da uzme u obzir navode. d) sud je duzan da uzme u razmatranje i pravna shvatanja stranaka..To znaci da ona. kada bi se insistiralo da se i protivnoj strani pruzi mogucnost da se izjasni.) Nacelo obostranog saslusanja Sud ce svakoj stranci pruziti mogucnost da se izjasni o zahtevima. te lica na koja se prostire tzv.Ogranicenja ovog nacela imaju za cilj da sprece odugovlacenje postupka ili nalaze svoje opravdanje u onim postupcima ciji bi smisao bio osujecen. zahteve i predloge stranka. - 21 . g) sud je duzan da razmotri svaki od navoda. vec je nastavio postupak sa tuziocem.Povreda ovog nacela ima karakter apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka.Neki postupci ( npr. tuzilac je povisio tuzbeni zahtev na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. zahteva ili predloga stranka. . . . ma kakvi oni sadrzinski bili. bez obizra na to da li bi ishod spora bio drugaciji da je tokom parnice postovano ovo nacelo ( dakle ovo nacelo je strogo formalne prirode ). cim je takva odluka doneta. a sud nije odlozio rociste i dostavio tuzenome prepis zapisnika s tog rocista. V) Posledice povrede nacela obostranog saslusanja .Primeri povrede ovog nacela: prvostepeni sud je odlozio rociste i pozvao stranku da se u odredjenom roku pismeno izjasni o navodima njenog protivnika i doneo presudu pre isteka tog roka. . tuzba se obavezno dostavlja tuzenom na odgovor.Medjutim.Ovo nacelo obuhvata sledece duznosti suda. predlozima i navodima njenog protivnika. kao i sva treca lica koja ucestvuju u parnici. zahteve i predloge. u ovoj situaciji sud ne bi mogao da donese odluku na stetu odsutne strane. . zakljucio glavnu raspravu i usvojio povisen tuzbeni zahtev. zahtevima i predlozima protivne strane.Zbog ove povrede moguca je i revizija.. ma kakvi oni bili i da o tome donese odluku.

Npr. . a o njihovoj dopustenosti i dejstvima uvek ce odlucivati sud ( npr. slucajem koji nju pogadja.) Nacini zloupotrebe procesnih prava . 1. kako bi tuzenog izlozio sikani i troskovima.Ovde se zapravo radi o zakljucenju procesnih ugovora van parnice. u prvom redu. v) Zloupotreba procesnih ovlascenja .Zapravo. Tuzilac podeli tuzbeni zahtev na vise manjih iznosa i pokrene parnicu pred raznim sudovima. a ne o obavezi u materijalnopravnom smislu. da aktivno ucestvuje u postupku. --> da ne zloupotrebljavaju svoja procesna prava. . jedna stranka u parnici se ponasa suprotno onome na sta se u stvarnosti obavezala prema drugoj strani ). ali i za nehat. tj.) Posledice povrede obaveze savesnog parnicenja .Zakon poznaje dva nacina na koji sud treba da se bori protiv zloupotrebe procesnih ovlascenja: A) Kao prvu sankciju za nesavesno parnicenje predvidja se obaveza da stranka naknadi svom protivniku troskove koje mu je prouzrokovala svojom krivicom ili cak i bez svoje krivice. Ako to i pokusaju. jer odgovara i za slucaj. predstavlja zloupotrebu prava. 3.) Nacelo efikasnosti u parnicnom postupku Duznost je drzave da procesne zakone tako strukturira da bi stranke mogle efikasno i brzo da dodju do konacnog resenja spora.Stranka odgovara za umisljaj.Stranke ne smeju da preduzimaju procesne radnje ciji bi cilj bio odugovlacenje parnice. 2. b) Venire contra factum proprium . koja se vodi u sasvim drugom cilju.19.) Savesnost i postenje u parnicnom postupku . ali to nije duzna da ucini. na sve oblike taktickog preduzimanja parnicnih radnju sa ciljem da se postupak odugovlaci. .Ipak postoje tri vrste obaveza stranka: --> da savesno koriste procesna prava. duznost je suda da ih u tome spreci.Stranka u parnici moze da dela.Svako koriscenje procesnog prava protivno cilju radi cijeg ostvarenja je ono ustanovljeno objektivnim pravom.Fraus legis u parnicnom postupku se sastoji od stvaranja ili iznosenja laznih cinjenica kako bi se proizvela odredjena procesna posledica koje ne bi bilo da se stranka nije posluzila prevarom.Poseban vid fraus legis-a je prividna parnica.Obaveza naknade troskova zbog nesavesnog parnicenja odnosi se. u parnici je rec o procesnim teretima. - 22 . . . a) Prevarno stvaranje procesnih stanja ( fraus legis ) . --> da govore istinu. a ne zbog toga sto tuzilac ima pravnozastitnu potrebu ( u nasoj praksi cesto su vodjene prividne parnice za razvod braka radi ostvarenja uslova za sticanje stanarskog prava ). .

Odbacivanje tuzbe zbog nedostatka pravnog interesa bi bilo najefikasnije sredstvo za sprecavanje prividnih parnica ( ali zakon to ne predvidja izricito ).Eventualna maksima podrazumeva razlaganje postupka na stadijume ( stadijum u kome tuzilac iznosi svoje navode i predlaze dokaze. 4. . . .Stranka koja zloupotrebljava svoja procesna ovlascenja moze da postane duznik drugoj strani za naknadu stete koju joj je zloupotrebom pricinila.Obavezu naknade troskova parnicnoj stranci ima i zastupnik njenog protivnika. odgovara vlastodavac. . .Veliki pomak u Zakonu ucinjen je uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu.Ako je steta nastupila kao rezultat procesnih radnji koje je preduzeo punomocnik. ne i slucaj ). za to predvidjenom stadijumu postupka.. ne i punomocniku stranke. vestacima zbog zloupotrebe procesnih prava. te odluka donese na jednom rocistu za glavnu raspravu. odnosno stranka ( naravno postoji mogucnost regresnih zahteva izmedju stranke i punomocnika ). . .) Nacin ubrzanja parnicnog postupka.Ako to propusti da ucini. umesacima. punomocnicima. blokada puta ) zakasni. . pogadja je prekluzija. pa se rociste odlozi. stadijum u kome to cini tuzeni.Zahtev za naknadu stete nastale usled zloupotrebe procesnih ovlascenja treba da se raspravi u posebnom postupku. . odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi to bio slucaj da je parnicna radnje preduzeta na vreme. zakonskim zastupnicima.Primena hipotetickog pojma odugovlacenja trebalo bi da bude pravilo. ali samo ako postupak moze da mu se pripise u krivicu ( dakle samo umisljaj i nehat. uputi se ka sudu da bi ucestvovala na rocistu. . odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi trajao da parnicna radnja uopste nije preduzeta. .O tome sta se smatra odlugovlacenjem postupka postoje dva shvatanja: a) Po prvom ( apsolutni pojam odugovlacenja ). b) Primenom nacela koncentracije procesnog materijala. ali zbog slucaja ( npr.Stranku pogadja obaveza da snosi troskove zbog nesavesnog parnicenja. vec zahteva od tuzenog da u odgovoru navede sve cinjenice i dokaze kojima potkrepljuje svoje navode. dokaze i predloge iznese samo u odredjenom. pri cemu je stranka duzna da odredjene cinjenice. ako se npr.Nacelno je moguce da zakonodavac resi problem efikasnosti postupka na dva nacina: a) Primenom eventualne maksime . . pri cemu zakonodavac ne dopusta pausalno osporavanje tuzbenog zahteva. svi dokazi izvedu. b) Po drugom ( hipoteticki pojam odugovlacenja ). B) Sud moze tokom parnice da izrice kazne strankama. .Nacelo koncentracija procesne gradje podrazumeva da se sve cinjenice rasprave. 23 . dokazni postupak ). umesacu ili vestaku. .Potpuno je irelevantno da li stranka na pripremno rociste nije namerno donela isprave ili predmete koji mogu da posluze kao dokaz ili je to zaboravila da ucini.ZPP je u cilju efikasnog sprovodjenja postupka pomerio teziste raspravljanja na pripremno rociste.Ovakav zahtev stranka moze da istakne samo prema drugoj strani.

Arbitrarna ocena predstavlja povredu prava na fer sudjenje.. 21. .Svedok se poucava o pravu na uskracivanje svedocenja ili davanja odgovora na pojedina pitanja. .). . sud ima obavezu da zastane sa postupkom i da predlozi da se odredi drugi zakonski zastupnik. .Sud je vezan zakonskim pravilima ocene dokaza samo u pogledu dokazne snage javnih isprava. vestak.Lica koja prisustvuju raspravi sa koje je javnost bila iskljucena se upozoravaju da cuvaju kao tajnu ono sto su saznala na raspravi uz ukazivanje na posledice odavanja tajne.U pozivu za svedocenje svedok se mora upozoriti na posledice neopravdanog izostanka i pravo na naknadu troskova ( kao i vestak. sud vraca takav podnesak stranci koja nema advokata radi ispravke ( ako ima advokata.Sudija po slobodnom uverenju ceni da li je postojanje odredjene cinjenice dokazano ili ne. .Sud u toku postupka ukazuje strankama na mogucnost sudskog poravnanja. . .Sud izuzetno moze da odlozi rociste za glavnu raspravu ako neuka stranka koja nema punomocnika a nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o predmetu o kojem se raspravlja.. duzan da pokloni veru iskazu veceg broja svedoka.Postoji i obaveza da se tuzena strana upozori na posledice propustanja davanja odgovora na tuzbu u propisanom roku. . .20.) Nacelo pomoci neukoj stranci . da uzme u obzir rezultat citavog postupka i da obrazlozi svoju ocenu. .Sudija nije npr. . .U pozivu na rociste stranka se upozorava na posledice izostanka.Sud je duzan da oceni vrednost svakog dokaza posebno.Sud poucava stranke i druge ucesnike u postupku o pravu da postupak prate na svom jeziku posredstvom tumaca.Strankama se daje uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka.Ako bi usled propustanja zakonskog zastupnika mogla da nastupi stata za lice pod starateljstvom. . 24 .Ovo nacelo ne sme biti povod za arbitrarnost u odlucivanju. plus nagrada ). . odnosno da li je ona istinita ili ne ( za razliku od nacela zakonske ocene dokaza ).Sistem slobodnog sudijskog uverenja podrazumeva i jednaku vrednost svih dokaznih sredstva upotrebljenih u parnicnom postupku ( svedok.) Nacelo slobodnog sudijskog uverenja u parnicnom postupku .U odredbama kojima se regulise stadijum pripremanja glavne rasprave odredjuje se obaveza suda da pouci stranku koje parnicne radnje moze preduzeti. onda se takav podnesak odmah odbacuje ).Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu postupalo.Prema odredbama ZPP-a sud ima obavezu zastite interesa neuke stranke u postupku u nizu situacija i duzan je da obavesti organ starateljstva da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju u zastuapnju.Uslov za ovu vrstu pomoci jeste da stranka nema punomocnika u postupku i da se iz neznanja ne koristi procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu. . te oceni vrednost svih dokaznih sredstava zajedno. . . . .

. organ starateljstva.Prema teoriji duznosti. koje u parnicnom postupku trazi od suda da pruzi pravnu zastitu njegovim povredjenim ili ugrozenim subjektivnim pravima. . Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.Do diskrepancije izmedju stvarne volje tuzioca u pogledu oznacenja stranke i identiteta lica navedenog u rubrumu tuzbe dolazi zbog nepreciznog oznacenja stranaka. v) Stranka mora da je odredjena. .U parnicnom postupku. . . stranke su tuzilac i tuzeni.) Pojam i sticanje svojstva parnicne stranke A) Pojam stranke .Jedna varijanta ove teorije je i organska teorija. zbog omaske u 25 . T tuzi Z i zahteva osudu na cinudbu u visini od 100000 dinara.Prema teoriji zastupanja.Tuzilac stice svojstvo u momentu kada podnese sudu tuzbu. . neophodno je ispuniti nekoliko uslova: a) Stranka mora da postoji. .Tuzilac je lice koje je podnelo sudu tuzbu. koje nastupaju u parnici na osnovu naredbe zakona i spore se o tudjem pravu.Npr. .Ako je odredjenje stranaka nejasno ili neprecizno ili ako se tuzba dostavi pogresnom licu javlja se problem utvrdjenja identiteta stranaka. vec samo zakonskog zastupnika pravnog subjekta kojeg u parnici zastupaju ( stecajni duznik. jer tuzba protiv nepoznatog lica nije dopustena. . T i Z su bili stranke u parnici. U tuzbi navodi da je pozajmio Z utuzeni iznos. b) Stranka mora biti poznata. ..To znaci da pojam stranke ne zavisi od toga da li u stvarnosti postoji neki materijalnopravni odnos i da li su tuzilac i tuzeni zaista i subjekti tog materijalnopravnog odnosa. stecajni upravnik su stranke po duznosti. . .). a tuzeni je lice prema kome se ta pravna zastita trazi. kada utvrdi da tuzilac nije titular subjektivnog prava ili ovlascenja. vec ono kome takav procesni polozaj pripada iz tumacenja navoda i zahteva tuzbe.Danas se u procesnom pravu problem materijalnopravnog ovlascenja i obaveze tretira kao problem stvarne legitimacije stranaka. B) Stranke po doznosti .Takva lica ( stecajni upravnik. .Pojam stranke je cisto procesnopravnog karaktera. T i Z nisu zakljucili ugovor o zajmu. U stvarnosti. jer tuzba protiv nepostojeceg lica nije dopustena.Tuzilac stice svojstvo stranke samim tim sto je podneo tuzbu. Uprkos tome. odnosno kada utvrdi da tuzeni prema tuziocu nema nikakvu obavezu gradjanskopravnog karaktera. takvi organi nemaju svojstvo stranke u parnici. a tuzeni postoje stranka jer je tuzba podignuta protiv njega.22. javni tuzilac. staralac zaostavstine ) imaju polozaj organa imovinske mase u cije ime i za ciji racun ucestvuju u parnici.Sud odbija tuzbeni zahtev meritornom presudom. naslednici.Pravilo je da nije stranka ono lice koje je oznaceno u rubrumu tuzbe.Da bi se steklo svojstvo stranke u parnicnom postupku. odnosno tuzenog. a tuzeni stice svojstvo kada je tuzba podneta sudu. V) Sticanje svojstva i identitet parnicne stranke . .

ali i nakon ispravke.Ako to ne ucini. tuzilac smatra da mu je stetu pricinilo lice A. .) Neprecizno oznacenje stranaka .) Error in personam . 26 .Medjutim. 1. Tada oni i ne postaje stranka. . Sud ce odbiti tuzbeni zahtev prema A kao neosnovan. u parnicu na mesto inicijalne stranke stupa nova koja prima parnicu u onom stanju u kojoj se nalazi ( dakle parnice ne pocinje iznova ). a) Procesna sukcesija kao rezultat univerzalna sukcesije .Ispravke u odredjenju identiteta stranaka ne smeju da budu takve da se.odredjenju tuzenog ili zbog propusta u dostavljanju ii zbog zablude tuzioca u pogledu identiteta tuzenog. . lice A umesto B ). u ovakvim situacijama lice kome je tuzba dostavljena postaje stranka u parnici. a u stvarnosti stetu mu je pricinilo lice B. 2. G) Naknadno sticanje svojstva stranke .) Dostavljanje tuzbe pogresnom licu . .Npr.Razlikujemo procesnu sukcesiju koja nastupa kao posledica univerzalne ili singularne gradjanskopravne sukcesije. .Lice kome je tuzba pogresno dostavljena mora da odgovori na tuzbu i istakne prigovor nedostatka pasivne legitimacije. . tuzba se dostavi licu koje ima isto licno ima kao i zeljeni tuzeni. 3. 4. menja identitet stranaka.Ako je identitet tuzenog u rubrumu tuzbe omaskom odredjen ( npr.Problemi u vezi s naknadnim sticanjem svojstva stranke ne nastaju kada je procesna sukcesija posledica gradjanskorpavne. nakon zasnivanja parnice ( litispendencija ). drugacije je ako se tuzba dostavi licu koje prema sadrzini tuzbe ni u najekstenzivnijem tumacenju ne moze da bude stranka.) Omaskom odredjen tuzeni . . posle smrti ostavioca parnicu nastave njegovi naslednici ).Postavlja se pitanje ko postaje stranka u parnici: da li lice oznaceno u rubrumu tuzbe ili ono kome je tuzba dostavljena. .Npr. kao i voljnu sukcesiju.Ako tuzilac u zabludi oznaci kao tuzenog pogresno lice i tuzba bude dostavljena upravo tom licu koje je oznaceno u tuzbi. te sukcesiju koja nastupa na osnovu zakona. sud ce tuzbu vratiti tuziocu radi ispravke ili dopune. . ono postaje stranka u postupku.Naime.Naknadno sticanje svojstva stranke naziva se procesnom sukcesijom. . .Jer.Kada je stranka neprecizno oznacena.Tako.Ovo lice nije duzno da preduzima nikakve procesne radnje ( odgovor na tuzbu ) i nece zbog toga snositi nikakve stetne procesne posledice. pa i u postupku po pravnim lekovima. univerzalni sukcesor stupa u parnicu na mesto svog prethodnika ( npr. moguce je da se ova omaska otkloni ispravkom u svakom stadijumu postupka.Shodno procesnom pojmu stranke. ili se iz tuzbenog predloga vidi da je tuzilac hteo kao tuzenog da odredi drugo lice ( B ).Za ispravku identiteta tuzenog ne moze da ima za posledicu promenu pravnog subjekta: on mora da bude isti u momentu podnosenja tuzbe. rizikuje da se protiv njega donese presuda zbog propustanja koju moze da pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. . . univerzalna gradjanskopravna sukcesija povlaci za sobom procesnu sukcesiju ex lege.

. odrice prava koja joj pripadaju na osnovu principa kontradoktornosti. to ne povlaci ex lege i procesnu sukcesiju.. odnosno gubitka statusa pravnog lica.U ovom slucaju.Do procesne sukcesije dokazi kada singularni sukcesor stupi u parnicu na mesto svog pravnog prethodnika ( npr. kada umesto prvobitnog tuzenog tuzi drugo lice. jer stranka koja stupa u parnicu mora da je primi u stanju u kome se ona nalazi. . jer tuzeni ima interes da se parnica okonca odbijanjem tuzbenog zahteva prema inicijalnom tuziocu. pa dok pravno sposobna mogu da budu samo fizicka i pravna lica.Saglasnost svih ovih lica je neophodna.Obrnuto. jer se postupak prekida zbog smrti stranke ili usled prestanka pravnog lica. nacelno. . jer svaki titular subjektivnog prava je ujedno i titular ovlascenja da zahteva zastitu svog povredjenog ili ugrozenog subjektivnog prava od suda. zapravo.Stranacka sposobnost je sire priznata subjektima prava od pravne sposobnosti. stranacka sposobnost moze da se prizna i organizacijama. tuzba se odbacuje.) Stranacka sposobnost Problem stranacke sposobnosti tice se odgovora na pitanje “ko sve moze da bude stranka”. D) Prestanak svojstva parnicne stranke . . . a parnicne radnje ostaju bez dejstva ).Voljna sukcesija podrazumeva. pravilo je da u ovoj situaciji moze da dodje samo do voljne sukcesije. .Svakom fizickom licu je priznata pravna sposobnost. te saglasnost treceg lica koje stupa u parnicu umesto inicijalne stranke. . primenu takvog prava trebalo bi otkloniti s pozivom na povredu domaceg javnog poretka. 27 - . tako da ne moze da ponovi ili izmeni parnicne radnje koje je vec preduzeo njen prethodnik. .Za subjektivno preinacenje tuzbe potrebna je salglasnost samog tuzenog kada se on vec upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. 23. smrti fizickog.Saglasnost tuzenog se zahteva i u slucaju promene identiteta tuzioca. u slucaju kada tuzilac otudji stvar ili cedira pravo povodom kojeg tece parnica ). A) Stranacka sposobnost fizickih lica .Stranacka sposobnost se priznaje i zacetom a nerodjenom detetu ( ako se ne rodi zivo. b) Procesna sukcesija kao rezultat singularne sukcesije . saglasnost stranka. udruzenjima i drzavnim organima koji nisu subjekti prava.Kada u gradjanskopravnom odnosu dodje do singularne sukcesije. .To je razumljivo. te ono moze da bude stranka u parnici.Isto vazi i kada tuzilac izvrsi subjektivno preinacenje tuzbe. .Osnovno je pravilo da stranka moze da bude svako fizicko i pravno lice ( dakle ko ima pravnu ima i stranacku sposobnost ). .Ako strano pravo iz bilo kog razloga ne bi priznalo stranacku sposobnost fizickom licu. ne dolazi do automatske sukcesije. ona se stupanjem u parnicu. medjutim. .Svojstvo stranke traje do okoncanja parnice.U tom smislu.Stranacku sposobnost imaju i stranci. . . a ocena njehove stranacke sposobnosti daje se po njihovom lex nationalis-u u momentu podnosenja tuzbe.

V) Stranacka sposobnost organa i oblika udruzivanja koji nemaju pravni subjektivitet .Svostvo stranke moze da se prizna posebnim zakonom i entitetu koji nije fizicko ili pravno lice ( npr. a narocito ako raspolazu sredstvima na kojima se moze sprovesti izvrsenje. . pravilo je da su sva potpuno poslovno sposobna lica i parnicno sposobna. medjutim. .Stoga. a ispunjavaju uslove iz clana 73. u sumnji se smatra da je ima.Ako se spori o tome da li stranka ima ili nema strancku sposobnost. tuzilac navede kao tuzenog Ministarstvo finansija. ako utvrdi da ne postoji stranacke sposobnost.Svakom pravnom licu je priznata neogranicena stranacka sposobnost.Pravilo je da sud odbacuje tuzbu. . ZPP-a.. ne poklapaju.Nedostatak stranacke sposobnosti moze da se svede na problem utvrdjenja identiteta stranka i on je tada otklonjiv.Parnicna sposobnost je sposobnost parnicne stranke da sama ili preko punomocnika punovazno preduzima parnicne radnje u parnici. . i dace mu rok za ispravku ). . u sustini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranacke sposobnosti.Poslovna i parnicna sposobnost se. parnicna sposobnost ne moze da bude uslovljena..Za razliku od poslovne.Ako se stranacka sposobnost stekne u toku parnice. preduzete parnicne radnje se konvalidiraju. . odredjuje domasaj stranacke sposobnosti. G) Znacaj stranacke sposobnosti .Ona predstavlja procesnopravni pandan poslovnoj sposobnosti. . postupak se prekida. . javni tuzilac ili organ starateljstva ). . . sud ce doneti resenje kojim ukida radnje sprovedene u postupku i odbacuje tuzbu.Fizicko lice moze da ima delimicnu poslovnu sposobnost. .Sud ex officio u toku celog postupka vodi racuna o tome da li subjekti koji se pojavljuju kao tuzilac i tuzeni imaju stranacku sposobnost. s obzirom na predmet spora.ZPP izricito predvidja da sud moze da prizna stranacku sposobnost odredjenim oblicima udruzivanja koji nemaju status pravnog lica.U slucaju da se nedostatak parnicne sposobnosti ne moze otkloniti. . ako identitet stranaka moze da se utvrdi ispravkama il idopunama tuzbe ( npr. 24.Ako gubitak stranacke sposobnosti nastupi tokom postupka ( npr.U sudskoj praksi se stranacka sposobnost priznaje npr: sportskom drustvu. . ( ali ne i SZR-u ).B) Stranacka sposobnost pravnih lica . . pa ce ga sud pouciti da se ispravi i da kao tuzenog oznaci Republiku Srbiji. . dok stranka u postupku moze da ima samo potpunu parnicnu sposobnost.Lex fori koji je merodavan za citav postupak. ako nadje da ti entiteti.) Parnicna i postulaciona sposobnost A) Pojam .Stranacka sposobnost stranih pravnih lica odredjuje se prema pravu drzave u kojoj su ona inkorporisana. smrt lica ). carinarnici. 28 .Sud u SR bi mogao da prizna stranacku sposobnost i onim entitetima koji nemaju svojstvo subjekta prava po lex nationalis-u. . lovakom drustvu.

sud ce zastati s postupkom i utvrditi njenu sposobnost.Ako stranka izgubi stranacku sposobnost u toku postupka.Parnicna sposobnost predstavlja procesnu pretpostavku.U sporovima iz pravnih poslova kojima je maloletnik raspolagao svojom zaradom on je.Nedostatak parnicne sposobnosti nije neotklonjiva smetnja. te moze i da povede parnicu ciji se predmet spora tice tog ugovora. takodje. Dj) Znacaj parnicne sposobnosti .Kada je sporno da li je stranka parnicno sposobna. ako se javi sumnja u parnicnu sposobnost stranke.U njihovom postupku parnicne radnje preduzimaju zakonski zastupnici pravnog lica.Ako stranka koja inicijalno nije bila parnicno sposobna naknadno stekne parnicnu sposobnost moze da odobri sve vec preduzete parnicne radnje. . . .. postupak se prekida. . tako i za meritorno odlucivanje.Tuzba koju je podnelo lice koje nije parnicno sposobno odbacice se kao nedopustena. . dok takva mogucnost ne postoji u parnicnom procesnom pravu.Uvek postoji mogucnost da organ starateljstva postavi stranci.U ostalim stadijumima parnice.Maloletnici su parnicno sposobni u granicama priznate im poslovne sposobnosti. parnicno sposoban. . tuzenom. . staraoca.Obaveza suda da kontrolise postojanje parnicne sposobnosti je siroko postavljena: a) duznost suda da utvrdi da li parnicno nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li ovaj ima posebno ovalscenje za preduzimanje nekih radnji u postupku. . b) duznost suda da od organa starateljstva zatrazi da postavi staraoca parnicno nesposobnom licu. G) Parnicna sposobnost maloletnika . jedino u fazi prethodnog postupka ispitivanja tuzbe. B) Parnicna sposobnost poslovno sposobnih lica . . ono je u toj parnici parnicno sposobno. .Kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno poslovne sposobnosti samo preduzelo. D) Parnicna sposobnost pravnih lica .Ograniceno poslovno sposobna lica parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti. . 29 .U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice delimicno liseno poslovne sposobnosti moze samostalno da preduzme.Jer delimicno poslovno sposobna lica mogu nekada da preduzimaju pravne poslove uz saglasnost zakonskog zastupnika. . . .Parnicno su sposobna potpuno poslovno sposobna lica. V) Parnicna sposobnost ogranicene poslovno sposobnih lica .Parnicno su nesposobna: a) lica potpuno lisena poslovne sposobnosti.Pravna lica nemaju parnicnu sposobnost.Maloletnik star 15 godina moze punovazno da zakljuci ugovor o radu.Ova lica ne mogu da preduzimaju punovazno parnicne radnje i njih u parnici zastupa zakonski zastupnik. smatra se da je ona parnicno nesposobna. b) maloletna lica ispod 14 godina starosti. kako za punovaznost svake parnicne radnje. .

revizija se odbacuje kao nedopustena..Aktivno legitimisan je tuzilac.Stvarna legitimacija nije procesna pretpostavka. .Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. stvarna legitimacija je stvar materijalnog prava.Postulaciona sposobnost je fakticka sposobnost stranke da sama i neposredno. gluca. 25.Povrede pravila o postulacionoj sposobnosti nisu razlozi koji imaju za posledicu nistavost presude.Postulaciona sposobnost nije procesna pretpostavka. ne moze dopusteno da preduzima bilo kakvu parnicnu radnju. . preduzima parnicne radnje u postupku. sud odlucuje meritorno i odbija tuzbeni zahtev kao neosnovan. . ali da nije stvarno legitimisana u parnici. .T je aktivno legitimisan. . E) Postulaciona sposobnost .U slucaju da strankama nedstaje stranacka legitimacija.Stranka moze da postoji.Povreda pravila o parnicnoj sposobnosti predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju drugostepeni sud u postupku po zalbi pazi po sluzbenoj duznosti.. .Parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost samo u dva slucaja: a) kada je fakticki nesposobna da vrsi parnicne radnje ( nema. ako je kupac u ugovoru o prodaji.i tada se stranci postavlja tumac ). . kada stranka ne moze da se izjasni o predmetu spora ili kada je slepa. ako je i subjekt obaveze u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor. . sud ce resenjem odbaciti tuzbu i ukinuti sve sprovedene parnicne radnje. b) stranci nije dopusteno da izjavi reviziju protiv presude ili resenje. . a u suprotnom. 30 . Za meritornu odluku je neophodno da se utvrdi da li su T i K stranke iz ugovora u prodaji.U nasem pravu postulacionu sposobnost imaju sva parnicno sposobna lica.Ukoliko parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost.) Stvarna i procesna legitimacija A) Stvarna legitimacija . . To u ime stranke moze da ucini samo advokat. kaze se da nisu stvarno legitimisane..Dok su prvi kvaliteti iskljucivo procesnog karaktera.. da im nedostaje stvarna legitimacija. da ima stranacku i parnicnu sposobnost. ako je titular spornog prava ili ovlascenja iz odredjenog gradjanskopravnog odnosa s tuzenim.Parnicno nesposobna stranka moze u postupku da preduzme neku parnicnu radnju koja se smatra punovaznom sve dok se ne utvrdi da je nistava.U tom slucaju. bez icije pomoci.Stvarna legitimacija moze biti aktivna i pasivna. . ne zna jezik suda. a K pasivno legitimisan. gluva. . da bude odredjena. .Ako parnicne stranke nisu ujedno i ucesnici materijalnopravnog odnosa koji je bio povod za spor.Pasivno je legitimisan tuzeni. . . ako je prodavac.te ce takva stranka nastaviti da vodi postupak putem punomocnika. .. .Postulaciona sposobnost se razlikuje od parnicne. .Sud samo odlaze rociste.

Na postojanje stvarne legitimacije sud ne pazi po sluzbenoj duznosti. presuda glasi samo na sticaoca. od nevlasnika ). mogucnost prenosa procesne legitimacije postoji. . tuzeni moze da istice sve materijalnopravne prigovore koji se ticu otudjenja stvarnog prava ili stvari. . kada ona imaju polozaj stranke po duznosti ( javni tuzilac ).O tome postoje dva stava uoblicena u okvire teorije irelevancije i teorije relevancije: --> Prema teoriji irelevancije. tako da procesna legitimacija ima znacaj procesne pretpostavke. ali ima i te kako materijalnopravni znacaj. otudjenje spornog prava ili stvari nema nikakav procesnopravni niti mateorijalnopravni znacaj.Na ovom stanovistu je i nase pravo jer dopusta da sticalac moze da stupi u parnicu na mesto inicijalne stranke.Do diskrepance izmedju stvarne i procesne legitimacije dolazi po dva osnova: 1.. T cedira potrazivanje iz ugovora o zajmu na C. tuzilac je duzan da izmeni predlog tuzbe. .Zakon ovlascuje drzavne organe i lica da vode parnicu o tudjem pravu. . . po pravilu. . pitanje prava na vodjenje spora nije materijalnopravnog.U ovom slucaju. ako se obe stranke sa tim saglase. .Navedena pravila ne vaze kada je u pitanju originarno sticanje prava svojine ( npr. B) Procesna legitimacija . jer inicijalna stranka vodi spor o tudjem pravu. b) Procesna legitimacija bez materijalnopravne sukcesije . vec u praksi ovo uglavnom istice tuzeni i tvrdi da tuzilac nije imalac spornog prava. te se. kao i njegovog odnosa sa sticaocem. U drugom primeru. tako da glasi na sticaoca. . odnosno da on ( tuzeni ) nikad nije bio subjekt obaveze ( prigovor nedostatka aktivne ili pasivne legitimacije ). te da u tuzbenom predlogu zahteva da se na cinudbu obaveze sticalac prava ili stvari. S obzirom na gubitak stvarne legitimacije.U ovom slucaju. jer se ova pravila primenjuju samo na singularnu sukcesiju ( prvi primer gore ). . Nakon sto je parnica zapoceta.. polozaj zakonskog zastupnika stranke ( stecajni upravnik. ako joj samo materijalno pravo nije preneto kakvim pravnim poslom ( cesija ). . 31 .Npr: T tuzi Z i zahteva povracaj zajma od 100000din. retko ).Procesna legitimacija je pravo jednog lica da u sopstveno ima vodi konkretnu parnicu.Npr: T tuzi P i zahteva da mu kao prodavac preda stvar.U Nemackoj. ako stranka koja vodi parnicu o tudjem pravu ima neki pravom zasticen interes.). otudjenje spornog prava ili stvari nema procesni. vec procesnog karaktera. 2.S obzirom na diskrepancu izmedju stvarne i procesne legitimacije nakon otudjenja spornog prava ili stvari. .Sporno je da li je dopusteno da stranka vodi spor u svoje ime o tudjem pravu. postavlja se pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni tuzbeni zahtev. privremeni staralac zaostavstine. procesna i stvarna legitimacija poklapaju ( ali mogu i da se ne poklapaju. ali se dejstvo njene materijalne pravosnaznosti prostire i na sticaoca. Presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca.Pravni poredak dopusta mogucnost da stranka vodi parnicu o tudjem pravu a ne o svom ( ali ne kao zastupnik ). T bi morao da u tuzbenom predlogu zahteva da se Z obaveze da zajam vrati C. --> Prema vazecoj teoriji relevancije.) Procesna legitimacija ex lege .Pravilo je da stranke same vode spor u svoje ime o svom pravu.P proda stvar K. Nakon pocetka parnice. U parnici.) Procesna legitimacija temeljem volje stranaka a) Singularna materijalnopravna sukcesija .

1 27. . .) Zakonsko zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam . s obzirom na to da nije stranka u postupku.Zakonski zastupnik se postavlja parnicno nesposobnim strankama. a moze se postaviti i parnicno sposobnim licima koja nisu u mogucnosti da se pojave pred sudom ili nemaju punomocnika.Maloletnu decu zastupaju roditelji.Zastupnik je duzan da vodi racuna o interesima stranke i da se njima rukovodi. sticenike zastupaju njihovi staraoci.Titular materijalnog prava. pitanje pricati i 27. .Zastupnik vodi parnicu u ime stranke i preduzima parnicne radnje u ime i za racun stranke. . postoje tri vrste zastupnika: a) zakonski zastupnik. pitanje 32 . .Prenos procesne legitimacije nije dopusten kada se to cini u cilju zloupotrebe procesnih pravanpr. .Punomocnik je zastupnik cije se ovlascenje za zastupanje temelji na pravnom poslu.Najvaznije dejstvo procesne legitimacije ( vodjenje parnice o tudjem pravu ) jeste da se pravosnaznost presude prosiruje na lice koje je steklo sporno pravo ili stvar tokom parnice. . zastupnik ne odgovara za neuspeh u parnici.Zakonski zastupnik vodi parnicu u ime lica koje je parnicno nesposobno ili iz nekog razloga nije u stanju da samo vodi parnicu ili da sebi postavi punomocnika. v) zastupnik pravnog lica.Zastupnik nije stranka u sporu.. b) punomocnik. a postoji jos i kolizijski staralac ( staralac odsutnom licu ili strancu ) i staralac nasciturus-a. i 28. .U zavisnosti od pravnog osnova zastupnistva.Njega postavlja sud tuzenom pod uslovima predvidjenim zakonom.Medjutim. 26. radi sticanja povoljnijeg procesnopravnog polozaja.U ZPP-u je exempli causa navedeno pet situacija kada sud postavlja privremnog zastupnika: 1 Uz 26. moze da se saslusa i kao svedok.Zastupnik mora da ima stranacku i parnicnu sposobnost.) Zastupanje u parnicnom postupku . .To moze biti samo advokat. a zastupnik moze biti i organ starateljstva. 3. .) Dejstvo procesne legitimacije .POLOZAJ ZASTUPNIKA . a ne moze da zastupnik jedne strane da bude druga stranka u istoj parnici. . B) Ostali oblici zakonskog zastupanja a) Privremeni zastupnik . stranka ne moze da zahteva od zastupnika naknadu stetesamo zato sto parnica nije presudjena u njenu korist ( to je moguce samo ako je stetu prouzrokovao nepazljivim i nepravilnim radom ). .Zakonski zastupnik je onak cije ovlascenje za zastupanje proizlazi neposredno iz zakona.

Zastupnik moze i da ratifikuje parnicne radnje koje je preduzela parnicno nesposobna stranka pre nego sto je on usao u parnicu. . b) Zastupnik za prijem pismena ( o njemu vise u odeljku o dostavljanju ). a tuzeni nema punomocnika. * ako je prebilvaliste.* ako je tuzeni parnicno nesposoban a nema zakonskog zastupnika. --> izjavljivanje. --> priznanje tuzbenog zahteva. --> povlacenje tuzbe. zbog koje se moze izjaviti zalba na koju u postupku po zalbi drugostepeni sud pazi po sluzbenoj duznosti ( isti nedostatak predstavlja i revizijski razlog i razlog za ponavljenje postupka).Sud pazi tokom celog postupka kako zakonski zastupnik vrsi svoju duznost.O postavljanju privremenog zastupnika sud odlucuje resenjem koje je duzan da bez odlaganja dostavi organu starateljstva i strankama.Ako u toku parnice zakonski zastupnik umre ili prestane njegovo ovlascenje za zastupanje. 33 . vec njenog zakonskog zastupnika. a stranka nema punomocnika u toj parnici. . a ne zakonskog zastupanja. odnosno boraviste tuzenog nepoznato.U nasem pravu.Punomocstvo je oblik voljnog.Zakonski zastupnik moze da preduzima sve parnicne radnje. . pa je i obavezan da obavesti organ starateljstva ako staralac ne pokazuje potrebnu paznju u zastupanju. punomocnik nije neophodan. . .Buduci da institut privremenog zastupnika remeti pravo na odbranu tuzenog. 28. dostavljaju mu se podnesci i sudske odluke. ali postoji izuzetak kada je materijalnim normama predvidjeno da mu je potrebno posebno ovlascenje za: --> podizanje tuzbe.Punomocnik zastupa stranku i vodi spor u njeno ime na osnovu punomocja. --> zakljucenje poravnanja. . kao i za meritorno odlucivanje. i protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. sud ne saslusava parnicno nesposobnu stranku ( to moze samo izuzetno da ucini ). . * ako obe strane imaju istog zakonskog zastupnika.) Ugovorno zastupanje u parnicnom postupku A) Pojam .Nedostatak urednog zakonskog zastupanja predstavlja bitnu povredu pravila parnicnog postupka. postupak se prekida.Na glavnoj raspravi. nije ga imao od pocetka postupka ili je zakonski zastupnik umro u toku postupka.npr. . G) Znacaj zakonskog zastupanja . osim kod podnosenja revizije ( tu mora advokat ). --> odricanje od tuzbenog zahteva. tj. stranka moze sama da punovazno preduzima parnicne radnje. V) Polozaj i ovlascenja zakonskog zastupnika .Sud poziva zastupnika na rocista. ove uslove treba tumaciti restriktivno.ovlascenja koje je od nje dobio. . .Uredno zastupanje predstavlja procesnu pretpostavku za pokretanje i vodjenje parnice. povlacenje ili odricanja od pravnog leka. * ako postoje suprotni interesi tuzenog i njegovog zakonskog zastupnika.

Za punomocje se zahteva pismena forma. . Povlacenje tuzbe je punovazno. odnosno da preduzima sledece parnicne radnje: povlacenje tuzbe.. . .Cak i kada se stranka odluci da vodi parnicu putem punomocnika.Procesno punomocje je u pogledu punovaznosti. vec je duzan najpre da otkloni sve nedoumice u vezi sa pravilnoscu zastupanja. d) Pravni polozaj punomocnika . . 34 . . po kome je punomocnik ovlascen da u postupku preduzima sve parnicne radnje do njegovog pravosnaznog okoncanja.Punomocje dato advokatu je prenosivo i bez saglasnosti stranke. . odricanje i odustanak od pravnog leka. pa npr: A advokat povuce tuzbu protivno nalogu svog nalogodavca. sadrzano u ugovoru o nalogu ) nema dejstvo prema spolja. . ako u punomocju nije drugacije odredjeno. B) Punomocje a) Pojam .Ako nalogodavac nije odredio obim punomocja.Od punomocja treba razlikovati materijalnopravni odnos izmedju nalogodavca i punomocnika koji je pravni odnos izdavanja punomocja. .Pravilo je da se izdaje opste punomocje. .Postoji vremenski ograniceno i neograniceno punomocje.Punomocje je jednostrana parnicna radnje koju vlastodavac vrsi prema sudu. odricanje od tuzbenog zahteva.Advokat moze. priznanje tuzbenog zahteva. i smatra se da je sama stranka preduzela te radnje. .Ovaj unutrasnji odnos nije procesne prirode. a prema protivnoj strani od momenta kada je ona saznala za postojanje punomocja. zakljucenje poravnanja.Posebno punomocje ( retko ) izdaje se samo za preduzimanje odredjenih parnicnih radnju ( npr.. dj) Polozaj stranke i punomocnika u parnici . b) Zasnivanje i dejstvo .Za vodjenje odredjenih parnicnih radnji ( za pokretanje parnice za razvod ili ponistaj braka ) zahteva se specijalno punomocje. . vec materijalnopravne prirode i njima se regulisu prava i obaveze nalogodavca i punomocnika shodno odredbama ugovora o nalogu. g) Vrste punomocja .Punomocnik moze da preduzima sve parnicne radnje u ime i za racun stranke u granicama ovlascenja.Ono proizvodi dejstvo od momenta kada je podneto sudu. nije nuzno da punomocnik bude advokat. dok A odgovara za stetu nalogodavcu prema odredbama ugovora o nalogu. podnosenje zalbe. v) Obim punomocja . te ne moze bez izricitog odobrenja stranke da disponira tuzbenim zahtevom. trajanja i dejstva nezavisno od ugovora o nalogu. prenosenje punomocja na drugo lice. .Bilo kakvo ogranicenje punomocja koje nije u njemu izricito navedeno ( vec je npr.Sud ne sme odbaciti tuzbu koju je podneo punomocnik tuzioca. . vec to moze da bude sva fizicko lice koje je potpuno poslovno sposobno. da preduzme sve radnje u postupku.).Obim punomocja odredjuje sama stranka ili punomocnik i nalogodavac svojim sporazumom.Pravilo je da sud i protivna strana preduzimaju parnicne radnje prema punomocniku. obim punomocnikovih ovlascenja odredjen je zakonom. ako posumnja u istinitost punomocja. te se kao isprava predaje sudu.Ovlascenja punomocnika koji nije advokat su daleko uza.

z) Prestanak punomocja . stranka moze na rocistu odmah da opozove takvu cinjenicnu tvrdnju punomocnika.Stranka koja ima punomocnika ne mora da ucestvuje u postupku. .Ako se radi o radnjama od neposrednog dejstva na postupak ( priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva ). medjutim. ista ce se odbaciti resenjem kao nedopustena.Supstitut zastupa stranku a ne punomocnika. . .Lice koje zastupa u parnici bez urednog punomocja je falsus procurator. * opozivom i otkazom punomocja. medjutim. i njemu je sud duzan da uskrati zastupanje. . jer radnje koje preduzima u parnici imaju dejstvo prema stranci. stranka moze naknadno da ratifikuje sve procesne radnje. jer davanje punomocja ne iskljucuje mogucnost da i sama stranka ucestvuje u postupku.Kod diskrepance izmedju preduzetih parnicnih radnju punomocnika i vlastodavca treba praviti razliku izmedju cinjenicnih tvrdnji i ostalih parnicnih radnji.Postojanje punomocja je procesna pretpostavka na koju sud pazi po sluzbenoj duznosti. V) Znacaj punomocja kao procesne pretpostavke . stranka ne moze vise da opozove parnicnu radnju svog punomocnika. 35 . dok suprotno nije moguce. odnosno dok sud o predlogu ne donese odluku.Kada su u pitanju cinjenicne tvrdnje ( priznanje i osporavanje cinjenica ). . . moze da je pozove sud da se licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici. jer je ona vec proizvela dejstvo u korist ili protiv stranke.Opoziv i otkaz punomocja su jednostrane. neformalne parnicne radnje vlastodavca i punomocnika. * smrcu punomocnika ili gubitkom poslovne sposobnosti.U parnici je moguce da se javi i negotiorum gestor. . . ali zahteva od suda da mu dozvoli zastupanje i tvrdi da ce mu stranka dati punomocje. . i otkaz i opoziv moraju se saopstiti sudu.Punomocnik je duzan da se pridrzava naloga stranke. duzan je jos mesec dana da preduzima radnje za stranku. * smrcu stranke.Radnje koje je u parnici preduzelo lice koje nema punomocje nemaju nikakvo dejstvo. odnosno lice koje nema uredno punomocje. .Ako punomocnik preduzme neku drugu parnicnu radnju koja se ne tice cinjenica. vaze sledeca pravila: stranka moze da opozove procesne predloge ( predlog za izvodjenje dokaza ) samo dok je sama radnja opoziva. .Ako je tuzbu podnelo lice koje nema punomocje. a od toga moze da odstupi samo ako je nalog protivan njegovim procesnim obavezama ( npr. . da kazuje istinu ).Ono prestaje: * okoncanjem parnice.Kada punomocnik otkaze punomocje.Sud je duzan da ovakvom licu zabrani da vodi parnicu.Da bi proizvele dejstvo. dok je punomocje dato drugom licu prenosivo samo ako je tako predvideo vlastodavac u punomocju. . .Time se otvara problem istovremenog i eventualno nesaglasnog delovanja stranke i punomocnika u parnici. e) Supstitucija . kada je to potrebno radi otklanjanja stete koja bi za vlastodavca mogla nastati. * prestankom pravnog lica. .Punomocje dato advokatu je prenosivo na zamenika ( supstituta )..

.Npr: T je sastavio tuzbu. odnosno u parnici. . parnicnu radnju ne predstavlja radnja koja je preduzeta mimo ili protivno volji stranke. Supruga T podnese tuzbu sudu. . 29. pojam i vrste A) Pojam . jer se nada da ce se spor resiti mirnim putem sa A. prema vladajucem funkcionalnom ucenju. .) Parnicne radnje stranaka. vec samo da li to ponasanje prevashodno proizvodi dejstvo na terenu procesnog prava. ali ovde spadaju i negativne 36 .. radi se o parnicnim radnjama. .Prema prvom shvatanju.Prema drugom. pojam i vrste A) Pojam . jer se njihovo dejstvo ispoljava prevashodno u parnici. pa i njeno razgranicenje od materijalnopravne izjave volje nije odlucujuce da li je ponasanje stranaka uredjeno procesnim pravom. . funkcionalnom shvatanju.Za njihovu punovaznost je odlucujuce da li ih je sud preduzeo u granicima svojih zakonom propisanih ovlascenja.Parnicne radnje suda su po svojom pravnoj prirodi akti drzavnog organa..Parnicna radnja je svako ponasanje procesnog subjekta koje u parnici proizvodi zakonom predvidjena procesnopravna dejstva. izdavanje punomocja ili zakljucenje sporazuma o izboru mesne nadleznosti ne bi bile parnicne radnje. ako bi u celosti bile uredjene u materijalnom pravu.Prema cistom procesnom ucenju.Nedostaci u formiranju volje ( unutrasnji element ) koja se tice njene sadrzine ne utucu na postojanje niti na punovaznost parnicne radnje. .Npr: T u parnici zeli da povuce tuzbu. ..) Parnicne radnje.Za postojanje parnicne radnje je dovoljno da postoji spoljasnji element volje. a njen spoljasnji element se ogleda u formiranju volje da se parnicna radnja preduzme. za odredjene parnicne radnje.Nedostatak urednog ovlascenja za zastupanje je apsolutno bitna povreda odredaba parnicnog postupka. .Sporno je da li je parnicna radnja svesni i voljni akt stranke. . . 31. parnicna radnja je svako ponasanje stranke u parnici koje je uredjeno procesnim pravom i cije su posledice uredjene procesnim pravom. B) Vrate parnicnih radnji . a pod ponasanjem se podrazumeva svako aktivno ponasanje ( usmeno ili pismeno ).Suprotno tome. b) Parnicne radnje suda. . ali izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. . pa stoga zalikujemo: a) Parnicne radnje stranaka.Razlikujemo unutrasnji i spoljasnji element volje: prvi se ogleda u formiranju volje koja se tice sadrzine radnje.Parnicna radnja predstavlja ponasanje stranaka u parnici. odnosno htenje da se parnicna radnja preduzme.Osnovna podela parnicnih radnju vrsi se prema kriterijumu subjekta koji ih preduzimaju.Kako je postojanje spoljnog elementa volje nuzan preduslov za postojanje parnicne radnje. al je nije podneo sudu.

radnje stranaka (njihove izjave da nece preduzimati neku parnicnu radnju, npr. stranka se odrekne prava na zalbu). - Parnicna radnje se moze preduzeti i necinjenjem, a rec je o situacijama kada zakonodavac za necinjenje procesnog subjekta vezuje nastupanje fikcije da je odredjena parnicna radnja preduzeta ( npr. ako na pripremno rociste ne dodje tuzilac, smatrace se da je tuzba povucena ). - Izuzetno, parnicna radnja se moze preduzeti i konkludentnim radnjama, tj. ovde subjekt preduzima odredjenu aktivnost koja prima facie nema karakter parnicne radnje, ali iz te aktivnosti moze posredno i sa sigurnoscu da se izvede zakljucak o postojanju namere da se odredjena parnicna radnja preduzme ( npr. Smatra se da je tuzeni pristao na preinacenje tuzbe, ako se upusti u raspravljanje po toj preinacenoj tuzbi, a pre toga se nije protivio preinacenju ). B) Razlika izmedju parnicne radnje i materijalnopravnih izjava volje - Parnicne radnje su procesni pandan materijalnopravnim izjavama volje, te se od njih razlikuju u tome sto su uredjene procesnim normama i sto svoja dejstva ostvaruju u parnici, ne i na planu materijalnog prava. - DVOSTRUKO FUNKCIONALNE PARNICNE RADNJE - Ovakve radnje su dvostruko funkcionalne, i njihovo preduzimanje ne povlaci samo procesnopravne, vec i materijalnopravne posledice. - Striktno razlikovanje izmedju same parnicne radnje i pravnog posla ovde nije moguce ( npr. prigovor prebijanja, otkaz i raskid ugovora, kao i sva preobrazajna materijalna ovlascenja ). - O pravnoj prirodi ovakvih parnicnih radnji postoje dva shvatanja: a) Prvo koje stavlja u prvi plan njihovu dvostruku pravnu prirodu. - Prema ovom shvatanju, ove parnicne radnje su jedinstvene, ali su njihova dejstva dvostruka. - Stoga, da bi parnicna radnja bila punovazna, mora da se ispune uslovi koje predvidja materijalno i procesno pravo. - Nedostatak jednog uslova ima za posledicu njenu nepunovaznost. b) Drugo koje smatra da je parnicna radnja jedinstvena, ali da ima dvostruku funkciju. - Prema ovom shvatanju, radi se o jedinstvenoj pravnoj radnji koja cini dispoziciju materijalnopravne i procesne norme. - Materijalnopravna nepunovaznost ne povlaci automatski i nepunovaznost na terenu procesnog prava. - Procesna dejstva se odredjuju prema procesnom, a materijalnopravna prema materijalnom pravu. V) Vrste parnicnih radnji 1.) Jednostrane i dvostrane - Sve parnicne radnje su, po pravilu, jednostrane. - Njihov adresat je sud i one proizvode dejstvo bez obzira na to kakav je stav suprotne strane i suda o preduzetoj parnicnoj radnji. - Samo izuzetno su parnicne radnje dvostrane, a to vazi npr. za razne oblike pristanka tuzenog na parnicne radnje koje je preduzeo tuzilac: pristanak tuzenog je potreban za preinacenje tuzbe, povlacenje tuzbe.. 2.) Radnje od neposrednog i posrednog dejstva na postupak - Radnje od neposrednog dejstva na postupak su one koje ex lege proizvode odredjeni procesnopravni efekat. - Za nastupanje dejstva same parnicne radnje nije potrebna nikakva procesna aktivnost suda. 37

- Npr: Povlacenje tuzbe i pristanak tuzenog na povlacenje tuzbe dovode do toga da parnica prestaje da tece. Sud nije ovlascen da donosi odluku kojom bi odobrio ili odbio povlacenje tuzbe. - Parnicne radnje koje samo posredno deluju na postupak nisu podobne da same po sebi proizvedu dejstvo, vec je potreba odluka suda. - Npr: Predlog stranke za odlaganje rocista ne dovodi do procesnopravne posledice, vec ce do odlaganja doci samo ako sud povodom predloga donese odluku kojom usvaja predlog. - Radnje od neposrednog dejstva na parnicu mogu da budu procesne izjave volje ( povlacenje tuzbe, odustanak od pravnog leka..), te saopstenja. - Radnje od posrednog dejstva na parnicu mogu imati oblik predloga, tvrdnji i ponuda dokaza. 3.) Predlozi, tvrdnje i ponuda dokaza a) Predlozi - Predlozi su parnicne radnje kojima stranka zahteva od suda da donese odredjenu odluku. - Oni mogu biti stvarni i procesni, u zavisnosti od toga da li se zahteva odredjeno procesno ponasanje ili se predlog tice merituma stvari. - Stvarni predlozi su npr: tuzba- predlog tuzioca da se usvoji tuzbeni zahtevl predlog tuzenog da se odbije tuzbeni zahtev; pravni lek- predlog podnosioca pravnog leka da se izmeni sudska odluka o tuzbenom zahtevu... - Procesni predlozi su npr: zahtev za vracanje u predjasnje stanje; zahtev za oslobodjenje od placanja parnicnih troskova.. b) Tvrdnje - Tvrdnje su izjave stranaka o cinjenicnim ili pravnim pitanjima koja se javljau povodom konkretne parnice. - Povodom tvrdnju koje iznose stranke sud ne donosi nikakvu odluku, vec ih samo prima k znanju. v) Ponude dokaza - To je dokazno sredstvo cije upotreba treba da uveri sud u istinitost njenih cinjenicnih tvrdnji. 4.) Postoje opozive i neopozive, i odbrambene i napadacke parnicne radnje - USLOVI ZA PUNOVAZNOST PARNICNIH RADNJI - Da bi parnicna radnja proizvela dejstvo moraju da se ispune sledeci uslovi: a) Parnicnu radnju punovazno moze samo da preduzme stranka koja ima i stranacku, parnicnu i postulacionu sposobnost. b) Parnicnu radnju u ime stranke moze da preduzme trece lice samo ako postoji ovlascenje za zastupanje, bilo na osnovu zakona ili punomocja. v) Parnicna radnja mora da bude preduzeta u zakonom predvidjenoj formi i sa zakonom predvijdenim sadrzajem. g) Nuzno je da adresat parnicne radnje ( sud ili suprotna strana ) istu zaista i primi, odnosno sazna za nju.

- NEDOSTACI PARNICNIH RADNJI 1.) Opsti principi - Ako je parnicna radnja preduzeta, a gorenavedeni uslovi nisu bili ispunjeni, nastupaju sledece pravne posledice: 38

a) Radnje od posrednog dejstva na postupak sud ce odbaciti kao nedopustene ( tvrdnja, procesni predlog..). b) Radnje od neposrednog dejstva na parnicu ostaju bez dejstva, tj. smatra se da nisu ni preduzete. - Ako se nedostatak parnicne radnje ogleda u formu ili njenom sadrzaju, stranka moze da je ponovi i tako otkloni nedostatke, a punovazno preduzeta parnicna radnja ima retroaktivno dejstvo. 2.) Mane volje - Ponistaj parnicne radnje zbog mana volje nije moguc, jer bi to imalo za posledicu vodjenje parnice u parnici. - Npr. nije dopusteno da se tuzbom pobijaju izjave o povlacenju tuzbe ili odricanju od tuzbenog zahteva. 3.) Zabrana zloupotrebe prava - Ako stranka vrsi parnicne radnje u cilju da zloupotrebi svoja procesnapravna ovlascenja, primenjuju se opsti principi koji vaze za zabranu zloupotrebe procesnih ovlascenja. - Ako se radi o parnicnoj radnji od posrednog uticaja na parnicu, sud ce odbiti resenjem predlog stranke ( predlog za izvodjenje dokaza sa ciljem da se postupak odugovlaci ). - Ako se radi o parnicnoj radnji neposrednog dejstva na parnicu ( npr. povlacenje tuzbe ), dejstvo parnicne radnje preduzete uz povredu principa zabrane zloupotrebe ce se najcesce otkloniti podnosenjem predloga za povracaj u predjasnje stanje. 4.) Opoziv parnicne radnje - S obzirom na to da preduzeta parnicna radnje ne moze da se pobija, vazi pravilo da svaka parnicna radnja moze da se menja, dopunjava, cak i opozove, sve dok protivna strana ne stekne kakvu procesnu poziciju. - Jedino radnje od neposrednog dejstva na postupak su, po pravilu, neopozive. - Procesni predlozi i cinjenicne tvrdnje su opozive, sve dok sud o njima ne donese svoju odluku. - Do donosenja presude tuzeni moze da opozove priznanje tuzbenog zahteva, a isto vazi i za odricanje od tuzbenog zahteva. - PROCESNOPRAVNI UGOVORI a) Pravi procesni ugovori- U njih spadaju: * sporazum stranaka da njihov imovinski spor sudi sudija pojedinac umesto veca. * sporazum stranaka o mesnoj nadleznosti. * predlog za sporazumni razvod braka. - Ove ugovore uredjuje procesno pravo- u pogledu uslova za njihovu dopustenost i uslova za njihovu punovaznost. b) Materijalnopravni ugovori sa procesnim dejstvom- U nji spadaju: * ugovor o arbitrazi. * sporazum stranaka kojim one odredjuju postupak pred arbitrazom. * sudsko poravnanje. - Bez procesnog dejstva ostaju tzv. dokazni ugovori, tj. ugovori kojima se stranke obavezuju da nece koristiti odredjena dokazna sredstva predvidjena zakonom...

32.) Podnesci
A) Pojam i vrste

39

- Podnesak je pismena parnicna radnja stranaka koja se preduzima vac rocista. - Zakon predvidja da sledece parnicne radnje moraju biti preduzete u formi podneska: a) punomocje. b) tuzba i protivtuzba. v) odgovor na tuzbu. g) svaki pravni lek ( redovni i vanredni ). Prema sadrzini i cilju parnicne radnje preduzete podneskom, oni se dele na:  Odredjujuci ( dispozitivni ) podnesci sadrze odredjeni procesni ili stvarni predlog. ( npr. tuzba, pravni lekovi, odricanje od tuzbenog zahteva...)  Pripremnim podneskom stranka nagovestava cinjenice koje namerava da iznese na rocistu za glavnu raspravu, kao i dokaze cije izvodjenje namerava na da predlozi. ( npr. obavestenje o novom dokazu cije izvodjenje stranka namerava da predlozi ).  U obicnom podnesku stranka saopstava sudu ili drugoj strani razne cinjenice koje mogu da budu relevantne za tok postupka. B) Sadrzina i podnosenje podneska - Uredan podnesak mora da bude sacinjen u zakonom predvidjenoj formi, i sa zakonom predvidjenom sadrzinom. - Obavezni sastojci podneska su: * naziv suda. * oznacenje stranaka. * oznacenje predmeta spora. - Ovi sastojci spadaju u rubrum ( zaglavlje podneska ). - Nakon sto je postupak otpoceo, svaki predmet dobija svoj broj na koji se poziva u svakom docnijem podnesku. - Odredjujuci podnesci sadrze: predlog stranke, cinjenice na kojima stranka zasniva svoj predlog, dokaze... - Obavezni sadrzaj podneska je i svojerucni potpis podnosioca. - Podnesak se podnosi u dovoljnom bruju primeraka za sud i stranke ( dakle najmanje 2 ). - Isprave se prilazu u originalu ili u prepisu. V) Neuredan podnesak - Podnesak je neuredan ako je nerazumljiv ili ako ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu moglo postupati. - Ako je neuredan podnesak predao advokat, sud ce ga odbaciti. - Ako to nije ucinio advokat, sud stranci vraca podnesak na ispravku ili dopunu i odredjuje rok za to. Ako stranka ispravi podnesak u roku, smatra se da je podnesak predat onog dana kada je prvi put podnesen, a ako ne ispravi podnesak u roku to ima za posledicu odbacivanje podneska.

33.) Vreme vrsenja parnicnih radnji

40

Rokovi u parnicnom postupku pocinju da teku od momenta kada je podnesak dostavljen stranci. B) Vrste rokova .. .Najvanizja podela: a) Zakonski. V) Racunanje rokova . dok traje. preporucenom posiljkom ili telegrafskim putem. . rokovi za podnosenje predloga za povracaj u predjasnje stanje. rok za zalbu. prekid postupka..Rok je vremenski period u kome stranka moze ili je duzna da preduzme odredjenu parnicnu radnju. b) Sudski. subjekti nemaju pravo da preduzimaju parnicne radnje.njihovim propustom moguce je da se zahteva povracaj u predjasnje stanje. Rok za povracaj u predjasnje stanje. rok za izvodjenje dokaza.Izuzetak od ovog pravila je fikcija odrzanja roka. mesece i godine.npr: rok za odgovor na tuzbu. a to se desava u sledecim slucajevima: a) ako je podnesak upucen sudu postom.1.Rokovi se racunaju na dane.njihovim istekom subjekt gubi pravo da preduzme neku parnicnu radnju ( nastupa prekluzija ). b) kada podnesak upucuju lica koja se nalaze na obaveznoj vojnoj sluzbi. G) Odrzanje roka . kao i lica lisena slobode.npr: rok za uklanjanje nedostataka koji se ticu sposobnosti i pravilnog zastupanja.Mogu biti: a) Restitutivni. iako nije u roku predat sudskoj pisarnici. kao dan predaje podneska uzima se dan kada podnesak predat posti.su nezavisni od subjektivnog stava stranke. Npr.S obzirom na momenat od kojeg se tok roka racuna. kao dan predaje se uzima dan kada je podnesak predat vojnoj ili komandi zavoda..se racunaju od momenta od kojeg je sama stranka saznala za neku cinjenicu. tu je subjektivni rok 8 dana od zasnanja razloga propustanja.Procesni rokovi se razlikuju u racunanju od rokova u materijalnom pravu. ako nije dostavljen stranci. Npr. . dok sam rok u datim okvirima odredjuje sud ). .. a objektivni rok 60 dana od dana propustanja.Dan u kome je preduzeta parnicna radnja ne racuna se u rok.. .njihovim istekom subjekt stice mogucnost da preduzme neku procesnu radnju. rokovi mogu biti: a) Subjektivni. rokovi mogu da budu: a) Peremtorni. .Odrzati rok znaci preduzeti parnicnu radnju blagovremeno. ali ne duze od 15 dana.U pogledu dejstva.Pod rokom se smatra i vremenski period cijim istekom nastupa dejstvo parnicne radnje. ..Smatrace se da je rok odrzan. Npr: rok za zalbu. od momenta kada je ona saznala za parnicnu radnju.) Rokovi A) Pojam . v) Instrukcioni ( ovde zakonodavac odredjuje samo minimalno i maksimalno trejanje roka. b) Nerestitutivni.. . b) Dilatoni. b) Objektivni. . 41 . Sud ga moze produziti u slozenim stvarima.. pre isteka roka.npr: rok za pismenu izradu presude je 8 dana. tj.

on pocinje da tece iznova.Troskove do kojih je doslo usled odlaganja rocista. . snosi stranka koja je prouzrokovala odlaganje svojom krivicom ili slucajem koji ju je pogodio. . sud je obavezan da zakaze rociste za glavnu raspravu.Fakultativno sud odlaze rociste na predlog stranka kada ona nije u mogucnosti da se izjasni o cinjenicama koje je usmeno na rocistu izneo njen protivnik. . . ne mogu izvesti dokazi radi cijeg dovodjenja je rociste zakazano. ako je njihovo ucesce potrebno.Poziv za pripremno rociste i rociste za glavnu raspravu dostavlja se najkasnije 8 dana pre odrzavalja rocista.Ako se parnica ne okonca na pripremnom rocistu za glavnu raspravu.v) ako je podnesak predat nenadleznom sudu pre isteka roka.Rociste zakazuje sud. i protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba. .Do zastoja roka dolazi zbog nekog vanrednog dogadjaja koji ometa vrsenje parnicnih radnji.Rociste je odredjeni vremenski period koji sluzi za preduzimanje parnicnih radnji suda i stranaka. D) Zastoj i prekid roka . . zbog nedostatka svedoka ili vestaka. a u nadlezni sud stigne po isteku roka. uzece se da je rok odrzan ukoliko se podnosenje podneska nenadleznom sudu moze pripisati neznanju ili ociglednoj omasci podnosioca. V) Odlaganje rocista .Rociste treba odloziti i kada punomocnik stranke zbog bolesti ne moze da mu prisustvuje. a kada prestane taj dogadjaj.Fakultativno rociste sud zakazuje kada oceni da to zahtevaju potrebe postupka.O odrzavanju rocista sud je duzan da obavesti stranke i eventualno ostale ucesnike u postupku. B) Zakazivanje rocista .Jedino rociste koje je obavezno je rociste za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka. a koje joj pre toga nisu saopstene u podnesku.Obavezno je odlaganje i kada stranci nije blagovremeno dostavljen poziv na rociste.Sud odlaze rociste resenjem i saopstava strankama mesto i vreme odrzavanja novog rocista. . 42 . . ili kada se. nezavisno od ishoda spora. . o protiv resenja o odredjivanju rocista zalba nije dozvoljena.Parnicna radnja je propustena kada nije preduzeta u roku.Obavezna su rocista za koja je zakonom propisano da ih sud mora zakazati.Rociste se moze odloziti kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili kada to zahtevaju neki drugi opravdani razlozi. kada se rok prekine.Do obaveznog odlaganja rocista dolazi kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije prisustvovao ili kada zbog narusavanja reda udalji iz sudnice punomocnika stranke koja nije bila prisutna na rocistu. .) Rocista A) Pojam i vrste . rok nastavlja da tece. . 3.) Propustanje parnicnih radnji .Suprotno tome. . i njega odredjuje sud. 2. .

Svaki oblik krivice na strani stranke. .Predlog za vracanje u predjasnje stanje nema izgleda za uspeh. . .Predlog u obliku podneska podnosi stranka koja je pogodjena prekluzijom. .Zahtevom za vracanje u predjasnje stanje trazi se ukidanje posledica koje je prekluzija proizvela. V) Kada je iskljuceno vracanje u predjasnje stanje .Subjektivni rok iznosi 8 dana i racuna se od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propustanje.Pod opravdanim razlozima se smatraju samo oni dogadjaji koje stranka nije mogla da predvidi ( saobracajni udes ) ili cije nastupanje nije mogla da otkloni ( pad ledene kise. gubitak prava. ukoliko stranka ne odrzi rok za preduzimanje pismene radnje ili izostane s rocista.visa sila ). . 43 .Objektivni rok iznosi 60 dana i racuna se od dana propustanja ( u privrednim sporovima ovaj rok je 30 dana ).Ponekad propustanje stranke da preduzme parnicnu radnju povlaci za sobom nastupanje fikcije. . .Ako tuzeni propusti rociste za glavnu raspravu.) Vracanje u predjasnje stanje A) Pojam . 34. gubi pravo da tu radnju naknadno preduzme ( to vazi bez izuzetka za zakonske rokove koji su neproduzivi ).Predlog za vracanje u predjasnje stanje je pravno sredstvo kojim stranka trazi da se otklone posledice prekluzije.Bila kriva ili ne. osim lake nepaznje. B) Uslovi za vracanje . . iskljucuje mogucnost da sud honorise vracanje u predjanje stanje. on nije ni u cemu prekludiran. . .Vracanje u predjasnje stanje ne moze da se zahteva kada su propusteni materijalnopravni rokovi ili rokovi u izvrsnom i stecajnom postupku. Ako se ne izjasni.Npr: Tuzeni je duzan da se u roku od 15 dana od obavestenja o povlacenju tuzbe o tome izjasni.Restitucija moze da se zahteva samo onda kada su postojali “opravdani razlozi za propustanje”. zbog sporosti postupka kao posledice toga ). te da se parnica vrati u stanju u kome je bila pre nego sto je prekluzija nastupila. jer moze sve dok traje glavna rasprava da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze ( to je najslabija tacka ZPPa.Predlog za vracanje u predjasnje stanje nije dopusten kada stranka ima ili je imala mogucnost da propustenu parnicnu radnju naknadno preduzme ili kada je mogla da zahteva produzenje roka za preduzimanje parnicne radnje. . ako stranka svoju nepovoljnu procesnopravnu situaciju moze da otkloni drugim redovnim procesnopravnim sredstvom.. a to nije ucinila. propustanje rokova ne povlaci prekluziju.Pravilo je da propustanje parnicne radnje povlaci za sobom prekluziju.U drugim situacijama. . smatra se da je dao pristanak. G) Postupak .

On odlucuje i o obrazovanju procesnog gradiva tako sto odredjuje dokazna sredstva. nedozvoljen ( ako predlog podnese stranka koja nema pravni interes ) i neuredan. Najznacajnije su one parnicne radnje suda kojima on odlucuje o zahtevima stranka ( presude i resenja ). a ako sud usvoji predlog. a irelevantno je to da li je njegov predlog usvojen ili odbijen. . .O predlogu se odlucuje resenjem.ZPP zabranjuje restituciju rocista zakazanog povodom predloga za vracanje u predjasnje stanje. Sve druge parnicne radnje imaju za cilj da kanalisu parnicu i parnicne radnje stranaka prema merotornoj odluci.) Parnicne radnje suda Sudske parnicne radnje su pravni akti koje parnicni sud preduzima kao subjekt u parnici. . D) Odluke suda .Rasprava se zakazuje samo ako sud smatra da je to potrebno. te da pripreme pravnu stvar za merotorno odlucivanje. Sudskim odlukama mogu da se uredjuju procesnopravna i materijalnopravna pitanja. kada predlagac nije pristupio samom rocistu.. Dj) Pravne posledice restitucije .Troskove snosi predlagac. dovoljno je da ga predlagac uveri da su razlozi na koje se u predlogu poziva verovatni.) Sudske odluke Sudska odluka je pojedinacni pravni akt kojim sud na autoritativan i nesumnjiv nacin izrice da je nastupila. 1. 35.Pravilo je da sud o osnovanosti predloga za vracanje u predjasnje stanje odlucuje bez rasprave. * kada je sud usvojio nedozvoljen predlog.) Presuda A) Pojam i vrste 44 . .Sud odbacuje predlog koji je neblagovremen. a nedolazak predlagaca na rociste nema eo ispo za posledicu da se predlog za vracanje u predjasnje stanje odbije.Uz predlog za restituciju.. .Resenjem o restituciji parnica se vraca u stanje u kome se nalazila pre propustanja i ukidaju se sve odluke koje je sud doneo zbog prekluzije. kao i dokaze o tome da je opravdano propustila da preduzme parnicnu radnju. a protiv negativnog resenja po predlagaca moguca je zalba. odnosno da nije nastupila odredjena pravna posledica i kojim se strankama nalaze odredjeno ponasanje. stranka je duzna da preduzme i propustenu procesnu radnju. 36. . Elementarno je da sud dostavlja poneske strankama.Da bi sud doneo resenje kojim se parnica vraca u predjasnje stanje.. ( u tom smislu se kaze da sud upravlja parnicom ). protivnik predlagaca moze da izjavi zalbu iz dva razloga: * kada je sud usvojio neblagovremen predlog.

Presuda koja ne sadrzi formu i sadrzinu propisanu zakonom je nepostojeca. dok je delimicnom presudom obuhvacena samo odluka o delu tuzbenog zahteva ( delimicna je i madjupresuda jer se njom konacno ne resava o predmetu spora ). .Ako je doneta nakon raspravljanja. sud odlucuje resenjem u: a) posesornim parnicama. g) izuzetno i prema drugim sudovima u drugim postupcima. . 2.) Donosenje sudskih odluka . odlucuje o izvodjenju dokaza. presuda koja naredjuje izvrsenje cinidbe koje ne poznaje materijalno pravo.Merotornom presudom sud resava o osnovanosti tuzbenog zahteva.Donosenje sudskih odluka je proces izvodjenja sudskog silogizma. .) Resenje . . .On odredjuje rociste.Presuda je sudska odluka kojom sud odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva. na osnovu priznanja. doneo ju je upravni organ ). radi se o kontradiktornoj presudi. “presuda bez dejstva” je i ona koja je doneta protiv lica koje uziva imunitet.sporovi zbog smetanja drzavine. resenje o odbacivanju pravnog leka. v) o troskovima postupka ( kao sporednom trazenju ) kada je odluka sadrzana u presudi. nistava presuda proizvodi dejstva.Prema sadrzini.Medjutim.Konacnom presudom resava se predmet spora u celini.. vec samo u zalbi protiv merotorne odluke. v) Konstitutivne. te ne proizvodi nikakvo dejstvo ( npr.Ako raspravljanja nije bilo. b) Deklaratorne.Njom sud strankama nalaze izvrsenje odredjene cinidbe.. saslusava svedoka resenjima. b) strankama.Ona je pojedinacni pravni akt suda i proizvodi destvo prema: a) sudu.Pravilo je da se na resenja kojima se merotorno okoncava parnica. ona je nistava. . . presuda se moze doneti na osnovu dispozitivnih parnicnih radnji stranka: presuda na osnovu propustanja. . 45 .Tzv. o glavnoj stvari. .Njom se zasniva novi. 3. presude mogu da budu samo meritorne.Meritorno. dejstva i mogucnosti pobijanja resenja.Resenja mogu biti procesna i merotorna ( kad sud ne odlucuje presudom.Njom utvrdjuje da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos. presuda doneta protiv stranke koja nepostoji. te na resenja kojima se ona okoncava zbog procesnih razloga primenjuju pravila koja vaze i za presudu i to u pogledu: forme i sadrzine resenja. presude mogu da budu: a) Kondemnatorne. odnosno ukida ili modifikuje postojeci pravni odnos ili subjektivno pravo. .Najznacajnija procesna resenja su ona kojima se okoncava parnica: resenje o odbacivanju tuzbe. onda odlucuje resenjem ). b) u postupku za izdavanje platnog naloga.S obzirom na sadrzinu pojedinacnog pravnog akta.Najveci broj resenja sud donosi da bi formalno i materijalno upravljao parnicom.Ovakva resenja ne mogu da se pobijaju zalbom. . . . .Ako je presuda doneta uz povredu bitnih procesnih normi. . na osnovu odricanja i presuda bez odrzavanja rasprave. ako u parnici postoji mogucnost da se nedostaci u postupku donosenja presude otklone ulaganjem radovnih i vanrednih pravnih lekova. B) Dejstvo presude . resenje kojim se konstatuje da je tuzilac povukao tuzbu. v) izuzetno i prema trecim licima. .

a razvrstavanje se vrsi na pravno relevantne i nerelevantne cinjenice. glasanje se ponavlja sve dok se ne postigne apsolutna vecina. odredjivanje rokova za neke parnicne radnje. .Ako su svi clanovi veca razlicitog misljenja. a predsednik veca uvek glasa poslednji. odrzavao u stanju i razvijao ka konacnoj merotornoj odluci.U upravljanje parnicom spadaju sve parnicne radnje suda koje od preduzima kako bi se parnicni postupak sprovodio.Clanovi veca ne mogu da odbiju da glasaju. vec se odluka donosi na samom rocistu. . jer je duzan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. da se oznace ili dopune dokazna sredstva i da se pruze sva razjasnjenja koja su potrebna.To cini tako sto na rocistu za glavnu raspravu postavlja pitanja strankama i stara se da one iznesu sve bitne cinjenice. razvrsta i pretrese procesni materijal ( cinjenicni navodi i dokazni predlozi ). pozivanje i dostavljanje. vec samo zalbom protiv presude.) Upravljanje parnicnim postupkom . . tj. . . . da formulise njihove procesne predloge niti da formulise njihove cinjenicne tvrdnje.Materijalnopravno upravljanje parnicom obuhvata i obavezu suda da razvrsta procesni materijal. v) resenja koja sud donosi u upravljanju parnicom ne mogu se pobijati posebnom zalbom. . onda se glasanje obavlja tako sto se pitanja razdvajaju.Razdvajanje se vrsi tako sto se odredjeno pitanje rasclanjuje na jednostavnije elemente.Vecanje je postupak u kome ucestvuju sve clanovi veca i raspravljaju o svim cinjenicama i pravnim pitanjima od kojih zavisi donosenje odluke. . odluke o tome da li ce sud sam odluciti o prethodnom pitanju ili ce prekinuti postupak. pre svega.Pri tome sud ne sme da savetuje stranke.. 38. .Odluka se donosi vecinom glasova.Kogniciono ovlascenje suda se prostire samo do granica tuzbenog zahteva: sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva.) Zapisnici 46 . rukovodjenjem rasprave.Sud ce ovo kogniciono ovlascenje da vrsi.Odluke se donose vecanjem. jer bi time narusio nacelo ravnopravnosti stranaka..Radnje koje spadaju u materijalno upravjanje postupkom imaju za cilj da se prikupi. . . b) sud nije vezan sopstvenim odlukama kojima upravlja postupkom. da se dopune navodi stranaka o vazni cinjenicama. a dokazi se razvrstavaju na podobne i nepodobne. .. .U upravljanje parnicom spadaju i odluke suda o spajanju i razdvajanju parnica. 37. a zatim glasanjem. u rukovodjenju glavnom raspravom. o kojima se mogu izraziti samo dva misljenja. ne mogu da budu uzdrzani.O jednostavnijim pitanjima se ne veca. . .Za parnicne radnje suda kojima se upravlja parnicom vaze sledeca zajednicka pravila: a) sud ih preduzima ex officio.pozitivno ili negativno.U formalno upravljanje parnicom spadaju sve radnje suda kojim on kreira vremenski razvoj parnicnog postupka: pripremanje i zakazivanje rocista.Upravljanje parnicom ima svoj spoljni ( formalni ) i unutrasnji ( materijalni ) vid. . pa makar ih i stranke same ne iznele.

parnicni subjekti preduzimali radnje na rocistima. i tada parnicni subjekti imaju pravo da stavljaju prigovore na zapisnik. . naznacenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka i njihovih zastupnika.Zapisnik sadrzi ( formalna sadrzina zapisnika ): a) Zaglavlje.Zapisnik o vecanju i glasanju predstavlja sluzbenu tajnu. B) Prigovor na zapisnik . . vec samo na osnovu usmenog. v) Potpis parnicnih subjekata. sud u zapisniku to belezi a navodi i razlog tome ). jer sud ne odlucuje o osnovanosti tuzbe na osnovu zapisnika.Stranka nije u daljem toku postupka prekludirana da istice svoje prigovore koje nije istakla u vidu primedbi na zapisnik. po sluzbenoj duznosti.Zapisnik predstavlja samo dokaz o tome na koji nacin su. ). neposrednog i javnog raspravljanja.) Dostavljanje 47 .Sud moze i da odbije prigovore na zapisnik. . . V) Zapisnik o vecanju i glasanju . . i njega moze razgledati samo visi sud. .Zapisnik sluzi visim sudovima u postupku po pravnim lekovima da se upoznaju sa sadrzinom radnji koje su preduzete na rocistima pred prvostepenim sudom..Stoga.. . on nije osnova za merotorno odlucivanje.tu se unisi: nazi i sastav suda. stranke i drugi ucesnici u postupku.Svrha prigovora je dvostruka: da se zapisnik ispravi ili dopuni. mesto. - 39. zbog koje drugostepeni sud ukida presudu i vraca predmet na ponovno sudjenje.Zapisnik je javna isprava i ima dokaznu snagu javne isprave. . ako uoci greske u njegovom vodjenju ili sadrzaju. izvrsi izmene i dopune zapisnika. tako da se opis preduzetih radnji verodostojno unese. .Zapisnik o glasanju potpisuju svi clanovi veca i zapisnicar. to predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila postupka.Zapisnik je javna isprava koja sadrzi podatke o parnicnim radnjama koje su preduzeli sud.Za vodjenje zapisnika o vecanju i glasanju vaze posebna pravila.Ispravka zapisnika moze da se vrsi i tokom rasprave kada stranka primeti da je predsednik veca netacno protumacio kakvu cinjenicnu tvrdnju ili procesni predlog stranke.I sud moze da. . . G) Znacaj i dokazna snaga zapisnika .Unose se samo bitni podaci o sadrzini preduzete radnje ( sto je u sustini protivno svrsi zapisnika. vreme. b) Opis preduzete radnje. ali je duzan da unese u zapisnik i prigovore koje je odbio.Moguce je da opis preduzete radnje koji je unet u zapisnik ne odgovara njegovoj stvarnoj sadrzini. A) Sadrzina i vodjenje postupka .Ukoliko neka stranka nece da potpise zapisnik.Tu se unosi tok glasanja i odluka koja je doneta. da li zakonito ili ne. te ih tako netacno izdiktirao u zapisnik. a ako ne potpisu. a konstatuje se i izdvojeno misljenje nekog clana veca ( ali i ne mora ).

Dostavljanje pismena licima koja nisu adresat nije dopusteno ako primalac pismena ucestvuje u parnici kao adresatov protivnik. .) Posredno dostavljanje .Dostavljanje vrse po pravilu zaposleni u sudu i to fizickom predajom pismena adresatu u ruke.Dostavljanje pismena je parnicna radnja koju sud preduzima sa ciljem da se odredjenom licu na zakonom predvidjen nacin preda pismeno kako bi se ono upoznalo s njegovom sadrzinom. mesto i vreme dostavljanja ). ali ako ni tada ne nadje adresata na zakazanom mestu.Ostala pismena se dostavljaju licno samo kada je to predvidjeno zakonom ili ako sud smatra da je. .Dostavljanje nece biti dopusteno. . kolegi na poslu. ako dostavljac utvrdi da je adresat odsutan i da mu primalac pismena ne moze pismeno predati na vreme.Ako dostavljanje nije izvrseno u skladu sa zakonom. ono mora da bude uredno. .Dostavljanje se vrsi adresatima prijema. rociste moze da se odrzi tek ako je strankama poziv dostavljen. uz naznacenje gde se adresat nalazi. sve docnije parnicne radnje.. .Dostavljanje sud uvek vrsi po sluzbenoj duznosti. . . .Tada je dostavljac duzan da jos jednom pokusa da uruci pismeno. smatra se da je neuredno i parnica nece moze da se razvija ka merotornoj odluci. pa ce u tom slucaju odstavljac vratiti pismeno sudu. 2.Dostavljac je duzan da adresatu ostavi pismeno obavestenje da u odredjeni dan i satu bude u svom stanu. --> Resenje protiv kojeg je dozvoljena posebna zalba.A) Pojam i znacaj . . zbog znacaja pismena ili isprava koje se prilazu. . --> Platni nalog.. lice koje vrsi dostavu je duzno da se obavesti gde i kada moze da nadje adresata.. a to vazi za: --> Tuzbu. . uprkos neurednom dostavljanju. . tj. B) Vrste dostavljanja 1. u skladu sa zakonom ( moraju da se postuju nacin.Ako se postupak ipak nastavi. potrebna veca opreznost.Dostavljanje je temelj prava na odbranu. a moguce je i u sudu.Pravilo je da se adresatu pismeno urucuje u njegovom stanu ili na njegovom radnom mestu. ..). pa i odluka nece imati nikakav efekat.ZPP predvidja da se najvazniji podnesci i akti suda moraju licno dostaviti adresatu.Ako se adresat ne zatekne u stanu ili radnom mestu. odnosno nacela kontradiktornosti. a to su pre svega stranke i njihovi zastupnici. --> Vanredni pravni lek. dostavljanje pismena ce se izvrsiti prema pravilima o obicnom dostavljanju.Uredno dostavljanje podnesaka vezuje nastupanje vaznih procesnih dejstava: parnica pocinje da tece od momenta kada sud dostavi tuzenom tuzbu.U parnicnom postupku vazi pravilo da se pismena ne dostavljaju licno. kako bi mu se moglo predati pismeno.Da bi nastupila pravne posledice dostavljanja.) Licno dostavljanje . . 48 . moze se dati clanu domacinstva. vec posredno ( preko poste. . --> Presudu.

Najveca razlika izmedju obicnog i licnog dostavljanja ogleda se u tome sto licno dostavljanje nije moguce da se izvrsi putem poste. stranke mogu da se sporazumeju da im se pismeno dostavlja na odredjenu adresu.Obaveza nastupa samo kada ovi parnicni subjekti imaju domicil.Tuzilac koji boravi u inostranstvu duzan je da u tuzbi oznaci punomocnika za prijem pismena. presuda i resenje protiv kojeg je dopustena poseba zalba ). i to tako sto bi se adresatu koji se ne zatekne u svom stanu ili poslu ostavilo obavestenje da moze da podigne pismeno u odredjenom roku u posti.Dostavljanje fizickom licu se vrsi: na radnom mestu. .) Fiktivno dostavljanje . preko lice koje je zaposleno u sudu.Fiktivno dostavljanje se vrsi stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. . dostavljanje se vrsi u prostoriji za prijem pismena ovih organa. .Dostavljanje parnicno nesposobnoj stranci se vrsi preko njenog zakonskog zastupnika.Kada se tuzba dostavlja tuzenom cije je prebivaliste ili uobicajeno boraviste u inostranstvu. i protiv tog resenja zalba nije dopustena. punomocnika za prijem pismena imenuje sud resenjem. . * Treci slucaj fiktivnog dostavljanja tice se promene adrese. o kojoj nije obavesten sud. V) Mesto i vreme dostavljanja . .Ovo dostavljanje je dopusteno u 3 slucaja: * Ukoliko se pismeno tokom parnice nije moglo uruciti na obican nacin ( bezuspesno dostavljanje ).. dostavljanje se vrsi iskljucivo punomocniku. ( na drugom mestu se moze vrsiti dostavljanje samo po odluci suda ). i to predajom pismena licu koje je za to ovlasceno.Stranke ili njihovi zakonski zastupnici su duzni da imenuju punomocnika za prijem pismena kad se nalaze u inostranstvu. a) Dostavljanje licu koje ima zastupnika ili punomocnika .Dostavljanje se smatra izvrsenim kada istekne rok od 8 dana od dana kada je pismeno okaceno.Ovlascenja punomocnika za prijem pismena se sastoje samo od duznosti da prima pismena u ime i za racun adresata ( ako ga sud postavi. medjutim to je ponekad ipak nemoguce ). u stanu.Predaja pismena adresatu ili primaocu pismena vrsi se preko poste. b) Punomocnik za prijem pismena . pravnog lica koje je registrovano za obavljanje poslova dostavljanja. sto bi tuzeni trebao da ucini vec u odgovoru na tuzbu. uobicajeno boraviste ili boraviste u inostranstvu. Na taj nacin se ne moze dostaviti tuzba. nadleznog organa opstine. .Ako je adresat drzavni organ.Ako tuzeni propusti da to ucini. platni nalog. * Drugi slucaj se tice nemogucnosti izvrsenja sporazuma o dostavljanju ( nrp. on je privremeni zastupnik stranke ). G) Nacin dostavljanja .Tuzba i platni nalog se ne mogu dostavljati punomocniku za prijem pismena. vanredni pravni lek. u sudu.Ako je parnicno sposobna stranka angazovala punomocnika. 49 . . . . . 3. . a ako to ne ucini. sud ce odbaciti tuzbu.Postavljanje punomocnika moze biti obavezno i fakultativno. sud ce pozvati tuzenog da u odredjenom roku imenuje punomocnika za prijem pismena.

tuzba je u prvom redu upravljena prema sudu.. .D) Odbijanje prijema . ako je adresat na bilo koji nacin saznao za sadrzinu pismena. pojam i vrste A) Pojam .Adresat je duzan da primi pismeno. odnosno poslovnim prostorijama ili ce pismeno pribiti na vrata stana.Na dostavnici ce zabeleziti dan. . cas i razlog odbijanja prijema.Tuzbe mogu da budu. naslednopravne. odnosno ako je ono na bilo koji nacin dospelo do njega. u vreme i na nacin regulisan zakonom. pravna lica niti drzavni organi. b) Tuzbom tuzilac odredjuje i stranke u parnici.Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo: kondemnatorne ( osudjujuce ). . v) Tuzbom tuzilac odredjuje i predmet spora.Nedostaci u dostavljanju moraju da se istaknu u vidu prigovora.Tuziocu pripada pravo na tuzbu samo ako ima pravni interes vredan zastite.Tuzba ima tri funkcije: a) Tuzbom tuzilac odredjuje sud koji ce da odlucuje o tuzbenom zahtevu. 40. posesorne. i to bez odlaganja. Dj) Dostavnica .Buduci da je pravo na tuzbu javnopravno ovlascenje gradjanina prema drzavi. smatra se da je nedostatak otklonjen ).Dostavnica je javna isprava kojom se potvrdjuje da je izvrseno dostavljanje.Tuzba je parnicna radnja kojom se inicira parnicni postupak.Pod pravnim interesom za tuzbu podrazumevamo postojanje pravnozastitne potrebe na strani tuzioca. najkasnije na sledecem rocistu za glavnu raspravu ( u protivnom.Dostavljanje ce se uvek smatrati urednim.Ako neko od njih odbije da primi pismeno.Urucenje pismena ne mogu da odbiju odrasli clanovi njegovog domacinstva. B) Vrste . ako se dostavljanje vrsi u mestu. . . 50 . . kao i mesto gde je pismeno dostavljeno ( i time se smatra da je pismeno uredno dostavljeno ). dostavlja ce se izvrsiti tako sto ce dostavljac ostaviti pismeno u adresatovom stanu. prema kriterijumima materijalnog prava: petitorne. .Tuzilac od suda tuzbom trazi da mu pruzi pravnu zastitu za ugrozeno ili povredjeno subjektivno pravo ili pravno ovlascenje. . . i nju uvek potpisuju i adresat i dostavljac.PRAVNI INTERES ZA TUZBU . E) Otklanjanje nedostatka u dostavljanju . .) Tuzba.Dostavnica ima dokaznu snagu javnih isprava i ona stvara oborivu zakonsku pretpostavku. deklaratorne ( utvrdjujuce ) i preobrazajne ( konstitutivne ) tuzbe. ..

deliktnom radnjom.) Sadrzaj tuzbe .Sastojci tuzbe su nuzni i fakultativni. po pravilu. tuzbeni zahtev mora da bude odredjen u toj meri da je moguce da sud sporvede prinudno izvrsenje..kamate. tuzilac mora da odredi o kojem novcanom iznosu se radi..Tuzilac ne moze jednostavno da pred sud iznese gole cinjenice i da ne odredi vrstu i obim pravne zastite koju zahteva. radnja. ako usvoji tuzbeni zahtev. trebalo da navede zivotni dogadjaj iz kojeg. . subjektivno pravo.Od tuzbenog zahteva. na osnovi dispozicione maksime.) Cinjenicni navodi ..Iako se to zakonom izricito ne navodi. postoje dve teorije: a) Teorija individaulizacije.Pravonozastitna potreba postoji kada se tuziocevo subjektivno pravo ili pravno ovlascenje nalazi u stanju neizvesnosti ili ugrozenosti.Ako se radi o osudi na cinidbu.Da bi tuzba bila uredna. 41. * oznaka vrednosti predmeta spora.Naprotiv.Tuzbeni zahtev tuzioca cini predmet spora. . 2. 1.Cinjenicni navodi tuzioca u tuzbi cine osnov tuzbenog zahteva.zahteva da se u osnovu tuzbe navedu samo one cinjenice iz kojih proizlazi odredjena pravna kvalifikacija za pravnu posledicu na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu. . * tuzbeni zahtev. . . . stvar. . * cinjenicni navodi. po njegovim shvatanjima. . .Nuzni sastojci tuzbe su: * podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak.Tuzbeni zahtev treba da obuhvati i zahtev tuzioca u pogledu sporednih davanja. troskovi postupka.Preobrazajni tuzbeni zahtev je dovoljno odredjen kada se iz tuzbenog zahteva vidi koje konkretno novo pravno stanje sud svojom odlukom treba da konstituise. a moze da se otkloni samo intervencijom suda. proizlazi pravna posledica na koju se u tuzbenom zahtevu poziva. .U tuzbi bi tuzilac.Tuzilac sam u tuzbi. . on je dovoljno odredjen kada je odredjen pravni odnos cije se postojanje. * tuzbeni predlog. stvarnu i mesnu nadleznost. . .U pogledu obima i duznosti specificiranja cinjenica iz zivotnog dogadjaja. ako se radi o kondemnatornim zahtevima koji glase na novac. propustanje ili trpljenje. . odnosno predmeta spora strogo mora da se razlikuje sam objekt ( predmet tuzbe ): novac.Kad je u pitanju deklaratorni tuzbeni zahtev. odnosno nepostojanje utvrdjuje. * dokazni predlozi. Npr: T navodi da mu je C pricinio stetu u visini od 10000din. nuzan sastojak tuzbe bi morale da budu i cinjenice na osnovu kojih sud zasniva svoju direktnu medjunarodnu. odredjuje sta ce biti predmet spora. 51 .Tuzbeni zahtev je cisto procesnopravni pojam koji ne zavisi od materijalnopravnog ovlascenja tuzioca koje on ima u skladu sa materijalnim pravom.) Tuzbeni zahtev . tuzbeni zahtev mora da bude dovoljno odredjen.

.Sama konkretizacija tuzbenog zahteva nalaze da tuzilac izvrsi odabir materijalnopravne norme na kojoj zasniva svoj pravnozastitni zahtev.Na to ukazuje i konstatacija da stranke tokom citavog trajanja glavne rasprave mogu da iznose nove cinjenice i dokaze. .) Dokazi . .Naime.FAKULTATIVNI SASTOJCI TUZBE . po osnovu naknade materijalne stete koju je pretrpeo tako sto ga je na ulici ugrizao pas C koji se kretao bez nadzora S.b) Teorija supstanciranja. tuzilac mora sam da odredi obim pravne zastite koju zahteva i da ga uokviri u tuzbeni predlog.Sadrzina tuzbenog predloga zavisi od toga kakav ishod tuzilac zeli u pogledu materijalne pravosnaznosti deklaratorne sudske odluke. sud ne moze da udovolji zahtevu tuzioca za pravnu zastitu. ako od te vrednosti zavisi sastav suda ili mogucnost da se izjavi revizija. . vec je dovoljno da iznese samo one cinjenice za koje on smatra da su dovoljne da proizvedu trazenu pravnu posledicu. Naprotiv.) Tuzbeni predlog . . ne sve cinjenice koje cine zivotni dogadjaj i ne sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. . tuzilac je u tuzbi duzan da navede samo one cinjenice na kojima zasniva tuzbeni zahtev.Kod preobrazajnih tuzbi. spada navodjenje njenog pravnog osnova.U kondemnatornim tuzbenim zahtevima koji ne glase na novac.Sud postupa po tuzbi i kada tuzilac navodi ili ne navodi pravni osnov svog zahteva.Tuzilac je duzan da navede i dokaze kojima potrkepljuje svoje cinjenicne navode.Odredba ZPP je kreirana u duhu ublazene teorije individualiziranja. tuziocu je sve jedno po kom pravnom osnovu je sud usvojio njegov tuzbeni zahtev.Pismeni dokazi podnose se uz tuzbu. .Ako tuzilac zahteva da sud utvrdi da je vlasnik stvari. . 52 . . jer ga je ugrizao pas S. Npr: T zahteva od S da mu plati iznos od 10000din. . Npr: T zahteva od S naknadu stete u visini od 10000din.dakle.prema njoj navodjenje pravnog osnova ( pravnog odnosa ) iz kojeg tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ne ulazi nuzno u osnov tuzbe. tuzilac je u tuzbi duzan da navede sve cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost tuzbenog zahteva. . tuzbeni predlog mora da sadrzi pravnu posledicu koja proizlazi iz materijalnopravne norme koja ovlascuje tuzioca da zahteva da sud izvrsi promenu u odredjenom pravnom odnosu. 4.Sud ne moze da odlucuje o necemu sto stranke nisu u toku postupka zahtevale.U sustini.Nesto je drugacija situacija s deklaratornim i preobrazajnim tuzbenim zahtevima. pre svega.Pravni osnov tuzbenog zahteva se odnosi na izbor materijalnopravne norme pod ciju dispoziciju tuzilac podvodi cinjenice koje je naveo u tuzbi. . . .Tuzilac ne mora da opisuje citav zivotni dogadjaj. .Kod deklaratornih tuzbi. .Pod dokazima se podrazumevaju dokazna sredstva cije izvodjenje tuzilac predlaze tokom postupka.U fakultativne sastojke tuzbe. tuzilac je duzan da navede i vrednost predmeta spora. . ako bi utvrdio da tuzilac na stvari ima pravo zaloge. 3. te u deklaratornoj i preobrazajnoj tuzbi.

v) fakultativno. sud ex officio pazi da li je tuzba uredna vec prilikom ispitivanja tuzbe.Po teoriji o dvoclanom predmetu spora na kojoj se temelji i ZPP. jednom presudom.U ovoj situaciji.Ako je neurednu tuzbu podnela stranka koju ne zastupa advokat.Tuzba moze da sadrzi i sledece fakultativne sastojke: zahtev za oslobodjenje placanja troskova postupka. T tuzi A za vracanje zajma i naknade stete zbog neurednog ispunjenja.Npr1: T pozajmi A 10000 dinara. zahtev za obezbedjenje dokaza.Da bi sud mogao uopste da dopusti spajanje tuzbenih zahteva.Smisao isticanja vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi jeste da sud spoji parnice koje teku po vise tuzbenih zahteva u jedan postupak. K tuzi P za isporuku i za naknadu stete zbog docnje. ali i na istom pravnom osnovu ( ugovor o prodaji ). a ako ako tako ne postupi.O kumulativnom tuzbenom zahtevu radi se kada tuzilac u tuzbi istice vise tuzbenih zahteva i trazi od suda da ih usvoji. mora da se ispune sledeci uslovi: a) sud kome je podneta tuzba s vise tuzbenih zahteva mora da bude stvarno nadlezan za svaki od njih.. . .. . te 5000 dinara 2005.Npr: P ne isporuci na vreme K prodatu stvar. ako se tuzeni upusti u raspravljanje u meritumu. . zahtevi tuzbe moraju da budu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom.S obzirom na to da je urednost tuzbe procesna pretpostavka.Smatra se da su nedostaci u sadrzini tuzbe otklonjeni. .Tuzilac moze u istoj tuzbi da istakne vise tuzbenih zahteva protiv istog tuzenog. vise tuzbenih zahteva ( predmeta spora ) temelji se na istom cinjenicnom osnovu.. b) za resavanje po svim tuzbenim zahtevima mora da bude predvidjena ista vrsta postupka. .Razlikujemo tri vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva: 1. . B) Dopustenost spajanja tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi . ne sadrzi potpis tuzioca).NEUREDNA TUZBA . 42. Ukoliko je advokat podneo neurednu tuzbu. . . sud ce odbaciti tuzbu.Neuredna je tuzba koja ne sadrzi sve zakonom propisane sastojke (npr.Npr2: T pozajmi A 5000 dinara 2004. a ne istakne nekakav prigovor u vezi s nedostacima u nuznim sastojcima tuzbe. mnozina tuzbenih zahteva ce postojati kada tuzilac zahteva protiv istog tuzenog izricanje vise pravnih posledica iz istog osnova tuzbe ( zivotnog dogadjaja ) ili kada zahteva samo jednu pravnu posledicu iz vise osnova tuzbe. odnosno zivotnih dogadjaja. . zivotnom dogadjaju. . zahtev da tuzeni podnese sudu ispravu. T tuzi A za povracaj 10000 dinara. A dospe u docnju.Mnozina tuzbenih zahteva istaknutih u jednoj tuzbi postoji samo kada se tuzbom obuhvata vise predmeta spora. sud ce je odmah odbaciti. te da o svim tuzbenim zahtevima resava istovremeno.) Kumulativno spajanje .) Kumulacija tuzbenih zahteva A) Pojam i vrste . . sud ce joj naloziti da nedostatke otkloni u odredjenom roku. 53 .

parnica pocinje da tece za svaki od njih posebno sa svim svojim materijalnopravnim i procesnim dejstvima. sud moze da odredi spajanje parnica radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. a o drugim sudija pojedinac. pricinjenu deliktom iz 2004. kondemnatorne tuzbe mozemo da podelimo na tuzbe za davanje i cinjenje ( pozitivna kondemnatorna tuzba ) i na tuzbe za propustanja i za trpljenje ( negativna kondemnatorna tuzba ). . . cinjenje.Tuzilac istice pomocni. jedan glavni.Ako su ispunjeni uslovi za spajanje tuzbenih zahteva.Osudjujuca presuda predstavlja izvrsnu ispravu na osnovu koje moze da se zahteva i prinudno izvrsenje potrazivanja sadrzanog u izreci sudske presude.Stoga.Kod alternativnog spajanja tuzilac u tuzbi istice dva ili vise tuzbenih zahteva.Npr: T tuzi S za naknadu stete u visini od 100000 dinara. . .Kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva.I kada je vise tuzbenih zahteva istaknuto u jednoj tuzbi. o svima ce odluciti vece. . od kojih sud treba da usvoji samo jedan kao osnovan ( bilo koji ). .) Alternativno spajanje . sto znaci da su i glavni i pomocni tuzbeni zahtev istovetnog ekonomskog interesa.Takav je slucaj i sa alternativnim obavezama duznika.) Eventualno spajanje .) Kondemnatorna tuzba . . ali se duznik moze osloboditi obaveze kad preda samo jedan predmet.. godine. V) Dejstva spajanja tuzbenih zahteva . 43. tuzilac u jednoj tuzbi istice dva zahteva.Kondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da ima prema tuzenom neko potrazivanje materijalnog prava i trazi da sud donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na davanje.Da bi eventualno spajanje bilo dopusteno. 3. necinjenje ili trpljenje. . monopola i povrede prava konkurencije. i glavni i eventualni. . kupac. . a drugi pomocni. .Ovo je dopusteno samo ako takva mogucnost proizlazi iz materijalnopravne norme. sud bi trebalo da oceni da li je celishodnije da se o tako spojenim tuzbenim zahtevima odvojeno odlucuje i raspravlja. zahteva da sud obaveze presudom prodavca da snizi kupoprodajnu cenu ili da mu isporuci ispravnu stvar. za slucaj da sud nadje da je glavni zahtev neosnovan ( dakle pomocni zahtev je istaknut samo pod uslovom da se glavni pokaze kao neosnovan ).Tuzba na osudu na propustanje je upravljena na osudu tuzenog da propusti vrsenje odredjene radnje kojom se vrsi povreda ili ugrozava kakvo subjektivno pravo tuzioca.Npr: Predaja prodate stvari ili naknada stete zbog neispunjenja. sada. 2. gde se obaveza sastoji od davanja 2 ili vise predmeta.Npr: T.Kada o nekim zahtevima koji su istaknuti u jednoj tuzbi treba da odluci vece. . u mestu X i u mestu Y ucinjenu 2005. moraju biti u vezi.Ako tuzilac istice samo jedan zahtev koji pociva na vise zivotnih dogadjaja. ali.Kondemnatorna tuzba za propustanje je najvazniji oblik zastite tuzioca od nelojalne utkamice na trzistu. 54 . oba zahteva. .

) Deklaratorna tuzba 55 . do uz pomoc prvosudnih organa. B) Pravni interes za kondemnatornu tuzbu .Kada tuzilac moze da zahteva neposredno izvrsenje na osnovu verodostojne isprave ili na osnovu sudskog poravnanja.Pretpostavka kod kondemnatornih tuzbenih zahteva jeste da se oni isticu radi ostvarenja potrazivanja koja su.Ako potrazivanje ne dospe do zakljucenja glavne rasprave.U ovim situacijama.Dovoljno je za uspeh kondemnatorne tuzbe da ono dospe do momenta zakljucenja glavne rasprave. .Ovim resenjem se stiti pravnozastitna potreba tuzioca da obezbedi osudjujucu presudu u svoju korist. 44. . --> kada sud nadje da je osnovan tuzbeni zahtev za naknadu stete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda na osnovu zarade ili izgubljenog izdrzavanja. po odredbama materijalnog prava. . sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. .. tuzilac moze da podnese novi tuzbeni zahtev. .Samopomoc je zabranjena.ZPP predvidja sledece izuzetke u kojima tuzbeni zahtev moze da se istakne i kada potrazivanje nije dospelo do zakljucenja glavne rasprave: a) Prvi izuzetak se odnosi na obligacije dugorocnim izvrsenjem prestacija: --> kada sud nadje da je tuzbeni zahtev osnovan koji se tice izdrzavanja.Kondemnatorne tuzbe koje su upravljene na trpljenje se sastoje od zahteva da sud obaveze tuzenog da trpi vrsenje odredjene radnje tuzioca ( najcesci razlog za podnosenje ove tuzbe je ostvarivanje prava stvarne sluzbenosti ). pri cemu kondemnatorna tuzba moze da se podnese i pre isteka zakupodavnog odnosa. da prinudi tuzenog na odredjeno ponasanje.Nakon sto potrazivanje dospe. nece postojati identitet predmeta spora. v) Treci izuzetak odnosi se na zahtev tuzioca da mu sud dosudi i naknadu buduce nematerijalne stete koju je izvesno da ce da trpi i u buducnosti.Ako potrazivanje nije dospelo. tj. b) Drugi izuzetak odnosi se na tuzbu za povracaj stvari datih u zakup. . .Potrazivanje ne mora da bude dospelo u momentu podnosenja tuzbe sudu.Dakle.Pravni interes nedostaje kada tuzilac moze na drugi nacin da ostvari svoju pravnozastitnu potrebu. .Postojanje pravnog interesa tuzioca se pretpostavlja. . sud moze da obaveze tuzenog na placanje i onih obroka potrazivanja ili rente koji nisu dospeli u momentu zakljucenja glavne rasprave. tuzbeni zahtev se odbija kao preuranjen. pa tuzilac ne moze na drugi nacin. A) Dospelost potrazivanja . . vec dospela. . pravni interes tuzioca za podnosenje kondemnatorne tuzbe se ogleda u dobijanju izvrsnog naslova. kada postoji opasnost da bi tuzeni mogao da izbegne izvrsenje svojih sukcesivnih obaveza. jer se tuzbeni zahtev zasniva na drugacijim cinjenicama. nedostajace mu pravni interes da podnese protiv tuzenog kondemnatorni tuzbeni zahtev. .

. postojanja prava na naknadu stete.Smisao ove tuzbe jeste da se takva povreda spreci. d) Prava koja nisu tuziva. postojanja prava svojina. .Moguce je da se tuzba za utvrdjenje odnosi i na postojanje pravnog odnosa ciji je ucesnik samo jedna od strana ili postojanje pravnog odnosa izmedju potpuno trecih lica. utvrdjenje naslednog prava na zaostavstini lica koje je jos zivo.Pravni odnos je postojeci. postojanje krivice. . osim izuzetno kada je to posebnim propisima predvidjeno ( npr.U deklaratornoj tuzbi. g) Tumacenje apstraktnih pravnih normi. .1.Pod pravnim odnosom podrazumevamo konkretan odnos izmedju dva subjekta ili odnos izmedju subjekta i stvari.Pravni odnos cije se utvrdjenje tuzbom trazi mora biti postojeci ( tj.) Dopustenost deklaratorne tuzbe. te da se ucini kraj jednoj neizvesnoj pravnoj situaciji.Npr: A je dao u zakup svoje zemljiste B.Kada govorimo o pravnom odnosu. .Predmet deklaratorne tuzbe moze da bude utvrdjenje postojanja ili nepostojanja ugovora.S druge strane. mislimo na pravni odnos izmedju parnicnih stranaka. ocinstva i materinstva.U tom slucaju. odnosno neistinitost neke isprave. A podnosi tuzbu protiv C i trazi da sud utvrdi da pravo plodouzivanja ne postoji. C tvrdi da na zemljistu A ima pravo plodouzivanja. 56 . . v) Pravna kvalifikacija jednog pravnog odnosa. utvrdjenje da li je dug izmiren ).Pravni odnos cije se postojanje.. .). .. odnosno nepostojanje utvrdjuje mora da bude gradjanskopravnog karaktera. . 2. . A) Pravo ili pravni odnos . ako su se stekle sve cinjenice iz dispozicije materijalnopravne norme za njegovo zasnivanje.. .Prema tome da li se deklaratornom tuzbom zahteva utvrdjenje postojanja prava ili pravnog odnosa ili utvrdjenje nepostojanja istih. .S druge strane. predmet deklaratorne tuzbe ne mogu da budu: a) Elementi ili prethodna pitanja iz jednog pravnog odnosa ( postojanje protivpravnosti. nema smetnji da se zahteva utvrdjenje postojanja pravnih odnosa zasnovanih pod odloznim ili raskidnim uslovom ili rokom. mane u izjavama volje. b) Obicne cinjenice. ona moze da bude pozitivna i negativna. ne moze se traziti utvrdjenje buducih i nepostojecih pravnih odnosa ). naslednog prava.) Pojam i vrste ..Cilj ove tuzbe jeste da izmedju parnicnih stranaka stvori izvesnost i pravnu sigurnost kako bi one mogle da odrede svoje buduce ponasanje. tuzilac ne tvrdi da je doslo do povrede njegovog subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja. . . pa cak i utvrdjenje postojanja ili nepostojanja potrazivanja.Deklaratorna tuzba nije dopustena ako je cinidba iz spornog prava ili pravnog odnosa vec dospela ( u tome se ogleda njen supsidijarni karakter u odnosu na kondemnatornu tuzbu ). . Npr.Deklaratornom tuzbom se od suda trazi da utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa ili istinitost. neophodno je za podnosenje takve tuzbe da sporni pravni odnos ima neposredan uticaj na pravni polozaj tuzioca.

57 ..Tuzilac moze da zahteva deklaratornu sudsku zastitu samo kada je to celishodno. nece postojati slucaj zabrane dvostruke litispendencije. . nego sto je to slucaj sa zahtevom iz deklaratorne tuzbe.Primeri: * A podnese kondemnatornu tuzbu protiv B i zahteva placanje kupoprodajne cene. v) Zakon pretpostavlja postojanje pravnog interesa za tuzbu i kada tuzilac trazi da se utvrdi autenticnost neke isprave.Ovde tuzeni trazi od suda da mu pruzi siru zastitu. . dok kod negativnih tuzbi takav interes postoji kada tuzeni tvrdi da odredjeni pravni odnos postoji ili tvrdi da ima potrazivanje prema tuziocu. tuzilac nece moci nikada da istakne deklaratorni tuzbeni zahtev. . tuzbeni zahtev da ugovor ne postoji. Ako sud odbije tuzbeni zahtev. * A podnese protiv B deklaratorni. odluka ce implicitno da obuhvati i odluku suda o zahtevu tuzioca iz deklaratorne tuzbe. pozitivni ili negativni. . u toku postupka. Ako sud odbije tuzbeni zahtev tuzenog kao neosnovan. deklaratorna tuzba je nedopustena. kada je neophodno da se ostvari pravna izvesnost i da se izbegne nastajanje novih sporova. odluka suda sadrzi u sebi implicitno i odluku o nepostojanju ugovora. kondemnatornom ili preobrazajnom tuzbom.ZPP konkretizuje postojanja pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe na sledeci nacin: a) Zakon moze da predvidi mogucnost da tuzilac zastiti svoj pravni polozaj podnosenjem tuzbe za utvrdjenje ( npr. . ( ovde se radi o dopustenosti tuzbe u pogledu buducih potrazivanja iz vec nastalog pravnog odnosa ). .Kod pozitivnih deklaratornih tuzni. pak. istakne kondemnatorni zahtev i zahteva da sud obaveze A na naknadu ugovorne stete. nestaje pravni interes tuzioca za deklaratorni tuzbeni zahtev. . kada su potrazivanja iz spornog pravnog odnosa vec dospela.Ako je pravnu zastitu moguce postici drugim sredstvima. . isticanjem kondemnatornog zahteva u postupku. tuzilac moze da zahteva utvrdjenje da postoji protivpravna nelojalna konkurencija na trzistu ). b) Pravni interes za podnosenje ove tuzbe ce postojati i kada tuzilac ima pravni interes da se utvrdi postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa.Zbog toga se kaze da je deklaratorna tuzba supsidijarna u odnosu na kondemnatornu. .Za razliku od kondemnatornih zahteva kod kojih postojanje pravnog interesa proizlazi iz samog cilja podnosenja tuzbe ( dobijanje izvrsnog naslova ). pravni interes postoji kada tuzeni osporava postojanje odredjenog pravnog odnosa. npr. .Medjutim. obezbedjena potpuna pravna zastita. . nedostaje pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe. B) Pravni interes za deklaratornu tuzbu . pre nego sto dospe potrazivanje iz takvog odnosa. B podize negativnu deklaratornu tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da ugovor ne postoji.U drugom slucaju. jer vec tece parnica izmedju istih stranaka u istoj pravnoj stvari ( zabrana dvostruke litispendencije ). B.Ovom tuzbom moze da se zahteva da se utvrdi autenticnost isprave (ali ne i istinitost sadrzaja). i u ovom slucaju. kod deklaratorne tuzbe se zahteva postojanje posebne pravnozastitne potrebe.U prvom slucaju.U principu. jer ne postoji identitet izmedju zahteva istaknutog u deklaratornoj i kondemnatornoj tuzbi. tako da je tuziocu. cime je ostvarena potpuna pravna zastita tuzenog.

. odnosno ne postoji.Isticanje prejudicijalnog tuzbenog zahteva uz glavni bi trebalo da se smatra preinacenjem tuzbe prema opstim pravilima. . vlasnik zahteva tuzbom da mu B. te da ostane sporan do zakljucenja glavne rasprave. odnosno nepostojanju prejudicijalnog odnosa ulazi u izreku presude. i to medjupresudom.Medjutim.Ako sud usvoji kondemnatorni zahtev A i obaveze B da preda stvar.S druge strane.Dopustenost isticanja incidentnog zahteva za utvrdjenje je vezana za ispunjenje niza uslova: a) Zahtev moze da se podnese samo ako parnica vec tece i to do zakljucenja glavne rasprave. ovakva odluka suda bi ga vezivala i u kasnije postupku po kondemnatornoj tuzbi T prema A za naknadu stete.) Prejudicijelni zahtev za utvrdjenje . . B u eventualnim kasnijim parnicama nece moci da osporava pravo svojine A. g) Sud mora da bude stvarno nadlezan i za resenje prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje.Primer: A.Radi se o tome da prethodno pitanje postaje predmet posebnog tuzbenog zahteva. odnosno nepostojanju pravnog odnosa javilo kao prethodno. A podize deklaratorni zahtev za utvrdjenje da je vlasnik stvari. b) Prejudicijalni pravni odnos mora da postane sporan u toku trajanja parnice. od njegovog resenja mora da zavisi i ishod spora. medjutim.Postojanje pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe je procesna pretpostavka na cije postojanje sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. zakon izricito napominje da njeno podnosenje ne znaci i preinacenje tuzbe. 58 . G) Domasaj deklaratornog tuzbenog zahteva . odluka suda o takvom tuzbenom zahtevu obuhvacena je pravnom snagom presude koje je ogranicena i u subjektivno ( na stranke ) i u objektivnom smislu ( na predmet spora ). istakne i zahtev da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. . Nije moguce da sud odluci najpre o prejudicijalnom zahtevu.Medjutim. odnosno nepostojanje predmet prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje mora da bude prejudicijalan za merotorno resenje glavnog pitanja. odluka suda o deklaratornom tuzbenom zahtevu je podobna za materijalnu pravosnaznost. .V) Znacaj pravnog interesa za deklaratornu tuzbu . tako da odluka o postojanju. preda pokretnu stvar. Sud je u kasnijoj parnici vezan ranijim utvrdjenjem da postoji obaveza A da T nakadi stetu. tako da obavezuje sud i u drugom postupku u kome bi se pitanje o postojanju. i sud odbije takav tuzbeni zahtev kao neosnovan. v) Pravni odnos cije je postojanje. . a nedostatak pravnog interesa vodi odbacivanju tuzbe. . ako A podneo protiv T negativnu tuzbu za utvrdjenje da ne postoji obaveza da T naknadi stetu iz vanugovornog odnosa. pored kondemnatornog. nije iskljuceno da je postojanje pravnog odnosa bilo sporno izmedju stranaka i pre pocetka toka postupka.Dakle. .Npr. Stoga. .Sud o prejudicijalnom zahtevu odlucuje zajedno s glavnim tuzbenim zahtevom. niti menja materijalnopravni odnos koji je predmet sudske zastite. ako A. tuzeni B moze i nakon donosenja kondemnatorne sudske odluke da osporava pravo svojine A. i takva odluka suda ce biti obuhvacena pravnom snagom presude.Tuzilac moze tokom trajanja parnice da istakne prejudicijalni ( incidentni ) zahtev za utvrdjenje da jedan pravni odnos postoji. 45.Deklaratorna sudska odluka niti stvara. . B odbija jer spori da je A vlasnik. drzalac. .

. razvod braka ). B) Vrste .) Promenu istovetnosti tuzbenog zahteva. 47. status privrednog drustva.Konstitutivne tuzbe mogu da budu upravljene da odluka po njima proizvodi dejstvo ex tunc ( to su tuzbe upravljene na ponistaj odluke skupstine akcionara ) ili ex nunc ( takvo dejstvo imaju osnovani konstitutivni zahtevi koji su upravljeni na razvod braka ). preobrazajna tuzba koja prodje u postupku konstituise novo pravno stanje ( deklaratorna samo konstatuje postojanje nekog stanja ).) Objektivno preinacenje tuzbe . .) Preobrazajna ( konstitutivna ) tuzba A) Pojam i smisao . dopustene su samo one tuzbe s preobrazajnim karaterom koje zakon izricito predvidja. . ..Za dopustenost ove tuzbe ne zahteva se posebno postojanje pravnog interesa tuzioca.).Zakon predvidja da preobrazajna ovlascenja u nekim osetljivim pravnim odnosima ( porodicni odnosi. postoji preinacenje tuzbe.Preobrazajna tuzba je upravljena ka stvaranju. .Za konstitutivne tuzbe vazi princip numerus calusus..Preobrazajna tuzba je procesnopravni pandan materijalnim preobrazajnim ovlascenjima. preinacenje tuzbenog zahteva u ovom smislu znaci promenu bilo kog cinioca predmeta spora.Ako se menja pravna posledica koja se tuzbom trazi. . 59 .Ako sud odbije preobrazajni tuzbeni zahtev kao neosnovan.S obzirom na sadrzinu tuzbenog zahteva razlikujemo: a) tuzbe u kojima se zahteva konstituisanje jednog pravnog stanja ili pravnog odnosa. te da je C stekao pravo svojine od nevlasnika. tuzba za ponistenje ili razvod braka. . . b) tuzbe u kojima se zahteva promena u jednom pravnom odnosu.Njen cilj je da autoritetom sudskog judikata stvori promenu u pravnom polozaju izmedju parnicnih stranaka..Razlog je celishodnost kao i organaska vezanost incidentnog zahteva za utvrdjenje s glavnim kondemnatornim zahtevom.. .) koji imaju i uticaj na pravni polozaj trecih lica mogu da se vrse samo u parnicnom postupku ( npr. isti zivotni dogadjaj ( iste cinjenice ) a trazi drugu pravnu posledicau. cak i kada osnov tuzbe ( cinjenice ) ostane isti.Buduci da se predmet spora sastoji od dva cinioca ( cinejnica i pravne posledice ).Objektivno preinacenje tuzbe znaci: 1. .Tuzbeni zahtev se menja kada se promeni predmet spora. .Dakle.Npr: V trazi tuzbom da mu B vrati gitaru koju mu je dao na poslugu. Kada V sazna da je B prodao gitaru. promeni ili gasenju pravnih odnosa izmedju parnicnih stranaka. V zahteva naknadu stete.Presude kojima se resava o konstitutivnoj tuzbi deluju erga omnes. v) tuzbe u kojima se zahteva da sud izrekne prestanak jednog pravnog odnosa ( npr.Za razliku od deklaratorne. . takva odluka suda je u dejstvima jednaka s deklaratornom sudskom odlukom kojom se utvrdjuje nepostojanje odredjenog pravnog odnosa. tj. . 46. .

. 48. ovaj slucaj preinacenja tuzbe predstavlja kumulaciju tuzbenih zahteva. .Kada se tuzba preinaci. verenica. cime ne dira u sam tuzbeni zahtev. ali iznosenjem novih cinjenica obuhvati dispoziciju druge materijalnopravne norme. Nebitno je za predmet spora da li se A u tuzbi poziva na neblagodarnost poklonoprimca ili istice kondikcijski zahtev.Nece postojati preinacenje ni kada tuzilac s kondemnatornog zahteva prelazi na deklaratorni niti ako tuzilac umesto povracaja stvari. odnosno momenat dostavljanja tuzbe. . cak i bez promene osnova tuzbe. . tuzi B.Npr: A.Tuzba se uvek preinacuje kada tuzilac s deklaratornog tuzbenog zahteva prelazi na kondemnatorni.Smanjenje tuzbenog zahteva nece predstavljati preinacenje tuzbe. .Svako povecanje tuzbenog zahteva. verenika. i zahteva povracaj poklona koji je ucinila zbog predstojeceg. .Zakon dopusta preinacenje tuzbe u prva dva vida ( promena istovetnosti zahteva i povecanje postojeceg zahteva ) kada.. .Preinacenjem tuzbe se ne smatra promena pravnog osnova tuzbenog zahteva.Medjutim. ZPP isticanje drugog tuzbenog zahteva uz postojeci smatra preinacenjem tuzbe. ali neodrzanog vencanja.) Subjektivno preinacenje tuzbe 60 . nastupe nove okolnosti koje opravdavaju da se tuzbeni zahtev izmeni. njegovo smanjenje.Od momenta preinacenja tuzbe pocinje da tece litispendencija po preinacenom tuzbenom zahtevu. odnosno parnica po preinacenoj tuzbi. 2.) Sta se ne smatra preinacenjem tuzbe . . sa svim procesnim i materijalnopravnim posledicama koje povlace sa sobom momenat podnosenja. 4. predstavlja njeno preinacenje ( tuzilac sad umesto 10 zahteva 15 hiljada kao naknadu stete ). kako bi mogucnost ovakvog nacina kumulacije tuzbenih zahteva podvrgao blazem rezimu koji vazi za preinacenje tuzbe.) Poseban vid preinacenja tuzbe ( kada se ne zahteva pristanak tuzenog ) .Moguce je da se zamisli i preinacenje tuzbe kada tuzilac zeli samo da dopuni cinjenicne navode. tuzilac trazi 5 umesto 10 hiljada ).S obzirom na to da odredjenje predmeta spora ne obuhvata i pravnu kvalifikaciju cinjenica koju tuzilac moze. . dopunio ili ispravio pojedine navode.) Povecanje tuzbenog zahteva. pozivanje na drugi pravni osnov u tuzbi ne znaci i njeno preinacenje. 5. niti zahteva koji spadaju u fakultativne sastojke tuzbe. . ali i ne mora da navede u tuzbi. zatrazi od suda da utvrdi njegovo vlasnistvo. . 3. ako se time istovremeno ne menja i njen osnov ( npr.Stricto sensu. . kao i slucaj kada je tuzilac samo promenio.Pod preinacenjem tuzbe ne podrazumeva se isticanje incidentnog zahteva za utvrdjenje. . parnica po inicijalnom tuzbenom zahtevu se gasi i pocinje da tece novi postupak.Pod preinacenjem tuzbe ne smatra se ni isticanje zahteva za naknadu stete prouzrokovane nesavesnim vodjenjem parnice ( u ovakvom slucaju sud ce razdvojiti postupak ).Na smanjenje tuzbenog zahteva ne primenjuju se odredbe o povlacenju tuzbe.) Isticanje drugog zahteva uz postojeci. kao sto je predlog za obezbedjenje dokaza ili odredjenje privremenih mera. nakon podizanja tuzbe.

v) U slucaju elektivne nadleznosti.Tuzba se podnosi pisarnici suda.Ako tuzilac zeli da tuzi drugo lice umesto inicijalnog tuzenog.Preinacenje je dopusteno samo do zakljucenja glavne rasprave.) Dejstva podnosenja tuzbe sudu A) Uopste . umesto prvobitno tuzenog. . sud je duzan da merotorno resi spor i odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. . da je vrati tuziocu da je u za to ostavljenom roku uredi.DOPUSTENOST PREINACENJA TUZBE . pa npr: A bude povredjen na pesackom prelazu. B) Procesna dejstva . Tokom parnice shvati da je B.Npr: A podnese tuzbu protiv B iz ugovora o delu. ali i inicijalno tuzenog. stranke u parnici su A i P. izbor suda koji je tuzilac ucinio u tuzbi je neopoziv. Do subjektivnog preiznacenja tuzbe moze doci samo uz pristanak P i C.Tuzilac moze do zakljucenja glavne rasprave da. b) ako sud odluci da preinacenje dopusti ( a dopustice ako je preinacenje celishodno i ako postupak po preinacenoj tuzbi nece znatno produziti trajanje parnice ). Naime. te da je stetu pricinio C. prilikom zakljucenja ugovora. . Ako on izostane. U parnici za naknadu stete ispostavi se da je P bio na odmoru u vreme stetnog dogadjaja. Interes je tuzenog da sud konacno odluci o spornom odnosu s tuziocem i da ga obaveze da snosi troskove postupka.Podnosenjem tuzbe sudu nastupaju procesne posledice: a) Parnicni postupak pocinje da tece. b) Perpetuatio fori: po prijemu tuzbe sud ocenjuje. ako se u medjuvremenu promene okolnosti koje mogu uticati na nadleznost suda. one nece imati uticaja na vec jednom zasnovanu stvarnu i mesnu nadleznost suda.Druga je situacija kada postoji error in personam u pogledu odredjenja identiteta tuzenog. da otkloni njene formalne i sadrzinske nedostatke. .Subjektivnom preinacenju tuzbe ne moze da se protivi nuzni suparnicar na kojeg se tuzba prosiruje tokom parnice. 61 . Smatra da bi umesto B trebalo sada da tuzi X doo. A zeli da umesto P tuzi C. bio sam zastupnik X doo.U ovom slucaju. . smatra se da je tuzilac ovo pravo iskoristio. ako se on vec upustio da raspravlja u meritumu ( ista je stvari i kada se menja tuzilac ).Kod subjektivnog preinacenja tuzbe radi se o promeni identiteta tuzenog u postupku. 49. ako tuzbu nije podneo advokat. neophodan je pristanak novog.Pravilo o ustaljuvanju nadleznosti nema dejstva u odnosu na: * postojanje. . . da li je nadlezan i u kom sastavu ce voditi parnicu i odlucivati. .. a ne ono prema kome zeli da ostvari pravnu zastitu.Sud moze. tuzi drugo lice. . Smatra da ga je udarilo vozilo ciji je vlasnik P. po sluzbenoj duznosti.Preinacenje je dopusteno ako se stekne jedan od dva alternativna uslova: a) ako se tuzeni saglasi s preinacenjem. .Ne radi se o preinacenju tuzbe kada se samo zeli ispraviti greska u navodjenju identiteta tuzenog. odnosno nepostojanje apsolutne nenadleznosti redovnih sudova. . .Do subjektivnog preinacenja tuzbe moze da dodje kada tuzilac iz zablude osnaci kao tuzenog drugo lice. Stoga.

g) Kao i iz ostalih razloga zbog kojih parnica prestaje. parnica koja je ranije pocela da tece.Od vogo principa postoji jedan izuzetak: pravosnaznost presude bi trebalo da ima prednost u odnosu na litispendenciju. stranka i njeni zastupnici su duzni da obaveste sud o promeni adrese. kada su to akti dostavljeni protivnoj strani. a u kojoj nije doneta pravosnazna 62 . V) Materijalnopravna dejstva . . tj. . .) Pojam i znacaj .) Pravne posledice litispendencije A) Procesnopravne posledice .* postojanje. a takav slucaj je s protivtuzbom. . . 2. .Parnica pocinje da tece i kada su zahtevi tuzioca ili tuzenog istaknuti i u toku postupka. 50. g) duznik pada u docnju. v) Povlacenjem tuzbe.Ako sud u parnici koja je kasnije pocela da tece propusti da odbaci tuzbu i donese presudu koja postane pravosnazna. ako je on vec pokrenuo postupak. ako rok za ispunjenje obaveze nije odredjen.Pocetak litispendencije povlaci za sobom i zabranu dvostruke litispendencije.Podnosenjem tuzbe prekidaju se i materijalnopravni rokovi za podnosenje tuzbe od cijeg odrzanja zavisi dopustenost tuzbe. preinacenjem tuzbe.Najvaznije posledice su: a) prekid zastarelosti pod uslovom da se postupak nastavi.Litispendencija znaci da je parnica pocela da tece. d) naslednici sticu pravo da nastave postupak u vezi sa zastitom nekih licnih i neprenosivih prava ostavioca.Od momenta podnosenja tuzbe.Sto se tice ovih zahteva. b) prekid roka za odrzaj. * pravila medjunarodnog prava o izuzecu od jurisdijcije domacih sudova do kojeg je doslo nakon sto je postupak poceo da tece.Litispendencija prestaje: a) Nastupom pravosnaznosti merotirne odluke. b) Pravosnaznoscu resenja o odbacivanju tuzbe.Unutrasnja harmonija sistema iskljucuje mogucnost da istovremeno pred sva razlicita suda teku dve parnice sa istim predmetom spora ciji bi ishod mogao da bude potencijalno razlicit.Zabrana dvostruke litispendencije ima za cilj da harmonizuje odlucivanje u okviru jedinstvenog pravnog sistema. incidentnim zahtevom za utvrdjenje. odnosno nepostojanje direktne medjunarodne nadleznosti suda RS ( ona se ustaljuje tek kad tuzba bude dostavljena tuzenom ). v) na iznos neplacenih i dospelih kamata moze se zahtevati zatezna kamata. parnica pocinje da tece od onog trenutka kada je o njima obavesten protivnik podnosioca zahteva. ukljucujuci i sudsko poravnanje. i ona nastupa u momentu kada sud dostavi tuzenom tuzbu. . . .) Litispendencija 1.

Ako je odluceno o zahtevu o kome je parnica vec pocela da tece.Sto se tice identiteta predmeta spora. e) otudjenje spornog prava ili stvari nakon nastupa litispendencije nema vise uticaja na parnicu.Identitet stranaka postoji kada se iste stranke javljaju kao stranke u obe parnice ( nije neophodno da imaju iste procesne uloge ). A tuzi T i zahteva da sud utvrdi obrnuto. . Ovde ne postoji identitet predmeta spora. ali na ovu povredu postupka drugostepeni sud ne pazi ex officio. vazno je napomenuti da takav identitet postoji i izmedju pozitivne i negativne deklaratorne tuzbe. .deklaratorna. d) cesce umesaca.Suprotno tome. . Ovde ne postoji identitet predmeta spora. 63 . A tuzi T i zahteva da mu T preda stvar. Ovu drugu bi sud trebalo da odbaci zbog nepostojanja pravnog interesa.presuda. Z tuzi T i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o zajmu nistav ili prestao otkazom.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. . b) podizanje prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje. . . bice obustavljena resenjem o odbacivanju tuzbe. v) podizanje tuzbe glavnog mesanja. to ne znaci da ce usvojiti tuzbeni zahtev A kao osnovan. .Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je ugovor punovazan. jer eventualna presuda doneta u korist T nema dejstvo izvrsnosti. jer ako sud odbije tuzbeni zahtev T kao neosnovan. g) podizanje protivtuzbe. a zatim. jer postoji identitet cinjenica.Ova dejstva se odnose na savesnost drzaoca stvari. za postojanje zapocete parnice saznaje iz prigovora tuzenog ( prigovor litispendencije ). na osnovu istih cinjenica. . . identitet predmeta spora ne postoji. B) Ostale procesnopravne posledice: a) za preinacenje tuzbe potreban je i pristanak tuzenog. . ali ne i kod nas ). .Buduci da sud nema uvid u sve parnice koje su u toku.Kada je podneta kondemnatorna tuzba.Povreda pravila o zabrani dvostruke litispendencije predstavlja zalbeni razlog. V) Materijalnopravne posledice .Zabrana dvostruke litispendencije vazi samo onda kada postoji identitet stranaka i identitet spora. uprkos tome sto je ranije pokrenuta ( tako je u uporednom pravu.Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je T vlasnik stvari. . . dj) obavestenje treceg lica o parnici.Zabrana dvostruke litispendencije ne moze nikada da obuhvati i podnosenje dve pozitivne tuzbe za utvrdjenje niti podnosenje tuzbe za utvrdjenje i kondemnatorne tuzbe na osnovu istih cinjenica. drugostepeni sud ce doneti resenje kojim ukida prvostepenu presudu i odbacije tuzbu. Tuzba A protiv T da ugovor nije punovazan ne bi bila doputena. uvek postoji identitet tuzbenih zahteva kada se najpre podnese kondemnatorna tuzba.Npr: T tuzi Z i zahteva placanje zakupnine za maj. a potom i negativna tuzba za utvrdjenje. kao i javnog tuzioca u javnom interesu. .O zabrani dvostruke litispendencije prvostepeni sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti.

g) odrzavanje pripremnog rocista. a ne o pretpostavkama za nastanak parnice.Procesne pretpostavke su cinjenice ( uslovi ) koje moraju da se ispune da bi sud mogao da se upusti u odlucivanje i merotorno odluzi o predmetu spora. B) Tok pripremnog postupka .) Procesne pretpostavke 1. b) direktna medjunarodna nadleznost domaceg suda.Izuzetno. i njihovo postojanje nije regulisano u normativnim aktima. g) stvarna. on najpre ispituje da li uopste postoje uslovi da se raspravlja o tuzbenom zahtevu. .Pripremanje glavne rasprave pocinje podnosenjem tuzbe sudu i traje sve do rocista za glavnu raspravu.U ovoj fazi postupka. d) nepostojanje arbitraznog sporazuma ili nekog drugog ugovora kojim stranke poveravaju resavanje spora izabranom sudu.Zalba protiv odluka o upravljanju postukom koje se donose u toku pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena.Do parnice dolazi i kada procesne pretpostavke nedostaju ( dakle termin”procesne pretpostavke” nije dobar ).Radi se o pretpostavkama za meritorno oducivanje.Ako uslova nema. 2. .Poklonoprimac se smatra savesnim drzaocem sve dok ne sazna za zahtev za vracanje poklona. .Kada je tuzba podneta sudu. 52. . mogucnost da se odredjena pravna stvar resava pred sudom u parnicnom postupku. .predmetu spora.) Podela procesnih pretpostavki A) Procesna pretpostavke koje se ticu suda: a) apsolutna nadleznost. v) dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor. se ispituju procesne pretpostavke i odredjuje se i koncentrise procesna gradja o kojoj se raspravlja na glavnoj raspravi. sud moze vec i u ovoj fazi postupka da merotorno resi spor. funkcionalna i mesna nadleznost suda kojem je podneta tuzba.) Pojam i sustina . . . tuzeni od ovog momenta odgovara kao nesavestan drzalac.) Pripremanje glavne rasprave A) Pojam i znacaj .Procesne pretpostavke su teorijska kostrukcija. 51.. 64 . . v) odsustvo imuniteta za tuzenog koji je strani drzavljanin. po pravilu. B) Procesne pretpostavke koje se tizu stranaka: a) postojanje stranaka. d) zakazivanje rocista za glavnu raspravu.Kada parnica pocne da tece po reivindikacionoj tuzbi.Ovaj postupak obuhvata: a) prethodno ispitivanje tuzbe. tuzba se odbacuje kao nedopustena. .

Sud tuzbu odbacuje kao nedopustenu. odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki i da izvodi dokazni postupak o cinjenicama na kojima se one zasnivaju. .Apsolutne su one na koje sud pazi ex oficio. samo do odredjenog momenta u parnici. nepostojanju pravnog interesa. prekoracenju roka za podizanje tuzbe. .Ako nadje da postoji smetnja za dalje vodjenje postupka koja je otklonjiva. dok relativne sud uzima u obzir samo po prigovoru stranke.. prava na vodjenje spora.Pozitivne procesne pretpostavke su cinjenice koje moraju da postoje da bi sud mogao da se upusti u raspravljanje i odlucivanje o predmetu spora. . g) uredno zastupanje kada je u pitanju zastupnik pravnog lica.Prema duznosti suda da pazi na procesne pretpostavke razlikuju se: apsolutne i relativne.Sud ispituje postojanje procesnih pretpostavki vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. . vrednost spora iznad 500000 dinara je posebna procesna pretpostavka za dopustenost za podnosenje vanrednog pravnog leka-revizije ). d) postojanje urednog punomocja kada stranka vodi spor putem punomocnika.) Znacaj procesnih pretpostavki A) Momenat ocene i odluka suda . Dj) Ostale podele .O postojanju ili nepostojanju neke od procesnih pretpostavki sud odlucuje resenjem na koje posebna zalba nije dozvoljena. postojanju res iudicata. stupanje u pojedine stadijume parnice ili za preduzimanje odredjenih parnicnih radnji ( npr. .Sud je duzan da sa strankama posebno raspravlja o postojanju.Pod negativnim pretpostavkama se podrazumevaju one cinjenice cije postojanje predstavlja smetnju za raspravljanje i odlucivanje o tuzbenom zahtevu. do pravosnaznosti okoncanja parnice. dj) postojanje prava na vodjenje spora. 3. b) nepostojanje pravosnazne presude u istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka. v) parnicna sposobnost tuzioca i tuzenog. postojanju litispendencije.Postojanje posebnih procesnih pretpostavki je uslov za pokretanje posebnih parnica. pravnog interesa za podizanje tuzbe. V) Procesne pretpostavke koje se ticu tuzbe: a) tuzba mora da bude uredna. .po pravilu.. . a u slucaju odsustva parnicne sposobnosti postojanje urednog zakonskog zastupanja. b) za podizanje tuzbe mora da postoji pravni interes. v) postojanje tuzivosti subjektivnog prava.zabrana dvostruke litispendencije. sud preduzima mere da se ovakvi nedostati otklone.Postoje otklonjive ( sve ostale ) i neotklonjive smetnje ( nedostatak apsolutne nadleznosti suda.). . B) Nuznost postojanja procesnih pretpostavki 65 .Opste procesne pretpostavke vaze u svakoj parnici.b) stranacka sposobnost tuzioca i tuzanog. G) Procesne pretpostavke koje se tizu predmeta spora: a) nepostojanje ranije zapocete parnice izmedju istih stranaka sa istim predmetom spora. . .Ako se radi o neotklonjivoj procesnoj smetnji: nedostaktu apsolutne nadleznosti. odsustvo medjunarodne nadleznosti domaceg pravosudja.

* prigovor zabrane dvostruke litispendencije. nuzno je da procesne pretpostavke postoje u momentu kada je glavna rasprava zakljucena. tj. pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. * postojanje pravnog interesa za tuzbu. kao sto je sporazum o arbitrazi.Od ovog pravila postoje sledeca odstupanja: a) za postojanje direktne medjunarodne nadleznosti domaceg suda dovoljno je da je ona data u momentu pocetka parnice ( perpetuatio iurisdictionis ). .Kada se radi o neotklonjivim procesnim smetnjama..Zakon ne predvidja redosled po kome sud treba da ispituje procesne pretpostavke. V) Posledice nedostatka procesnih pretpostavki . * odsustvo imuniteta tuzenog.Ako je sud odlucio meritorno i pored toga sto su postojale procesne smetnje.) Redosled po kome se vrsi ispitivanje procesnih pretpostavki .Da bi sud mogao meritorno da odluci. * postojanje derektne medjunarodne nadleznosti.Ako se pojave nedostaci u pogledu postojanja stranke. * tuzivost subjektivnog prava. tuzba se ne odbacuje. takva odluka je nistava i moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. Na pripremnom rocistu.Npr: T tuzi list A zbog navodne povrede prava licnosti za naknadu stete. 4. .Ali trebalo bi se pridrzavati sledeceg redosleda: * urednost tuzbe. . vec se postupak prekida. . 66 . odmah se vidi da je zahtev neosnovan. . * postojanje stranke. * procesna legitimacija.Kada su u pitanju otklonjive procesne smetnje. tuzba se ne odbacuje. doslo bi do povrede osnovnih nacela postupka zbog kojih bi presuda bila nistava. . sud bi ipak morao prvo da odlucuje o procesnoj smetnji i da se prodje dokazni postupak za parnicnu sposobnost lica T ).. * apsolutna nadleznost suda opste nadleznosti.. dok je vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe utvrdio da se navodi izneti u listu uopste ne odnose na T. iako je slucaj jednostavan. sud posumnja da je T parnicno sposoban.Sud je duzan da prethodno odluci o postojanju procesnih pretpostavki. . ( dakle. a predmet vraca prvostepenom sudu kako bi se u novom postupku otklonili svi procesni nedostaci. stranacke i parnicne sposobnosti. * postojanje stvarne i mesne nadleznosti. dok kaznije moze i da odpadne. tuzba ce se odbaciti i u postupku po zalbi na provostepenu presudu. vec se prvostepena presuda ukida.Naime. * nepostojanje ostalih procesnih smetnju. . b) za postojanje mesna nadleznosti je dovoljno da postoji u momentu kada je tuzba podneta sudu ( perpetiatio fori ). meritornom odlukom protiv stranke koja nije parnicno sporobna. * stranacka i parnicna sposobnost.

razlikujemo. o nje i duzan da postupa u odredjenoj pravnoj stvari 2. . . .Ako se nadleznost privrednog suda zasnuje na jedan od ova dva nacina. .) Pojam .) Pojam i vrste nadleznosti 1. trazi se postojanje subjektivnog kriterijuma ( svojstvo stranaka u postupku )..Medjunarodna nadleznost daje odgovor na pitanje da li je domaci sud nadlezan da postupi. . to mogu da budu i ugovori koji su na bilo koji nacin vezani za obavljanje registrovane privredne delatnosti.Nadleznost privrednih sudova se zasniva prvenstveno na subjektivnom ( personalnom kriterijumu ).Obavljanje delatnosti privrednih subjekata odvija se putem ugovora u privredi.Kako u nasem pravnom sistemu postoje sudovi opste nadleznosti i sudovi posebne nadleznosti.Dakle. . nadleznost vrste suda i stvarnu nadleznost u uzem smislu. zakon trazi da spor nastane “u obavljanju delatnosti privrednih subjekata”. . .Kad je sud nadlezan. . .Nadleznost sudova je uredjena zakonom. cak i kada su oni fizicka lica. ali samo kada spor nastane u obavljanju delatnosti privrednih subjekata.Nadleznost privrednog suda ratione personae moze da se zasnuje na dva nacina: a) Prvi.Relativna nadleznost je: stvarna. u okviru stvarne nadleznosti. Zakonom se direktno predvidja koji ce od sudova da postupa kao prvostepeni: osnovni. b) Drugi nacin podrazumeva kombinaciju subjektivnog i objektivnog kriterijuma. i ona znaci krug poslova koji vrsi sud.Apsolutnom nadleznoscu vrsi se razgranicenje delatnosti izmedju parnicnih sudova i ostalih drzavnih sudova.Relativnom nadleznostu vrsi se razgranicenje poslova izmedju domacih sudova.) Stvarna i funkcionalna nadleznost Stvarna nadleznost. .Stranke u parnici moraju da budu domaci i strani privredni subjekti.Privredni sud je nadlezan da sudi i sporove izmedju privrednih subjekata i drugih pravnih lica. . postupanje sudova zavisi od vrste sporne stvari.Uobicajeno. siri se i na materijalne suparnicare stranaka. . .) Nadleznost vrste suda .Pomocni kriterijum je objektivni i odnosi se na predmet spora.Sudovi opste nadleznosti sude sve gradjanskopravne sporove.Pod drugim licima treba smatrati banke.. - 67 .Stvarna nadleznost privrednih sudova . objektivni uslov se odnosi na pravnu prirodu spora. funkcionalna i mesna nadleznost. visi ili privredni. 1. 54. Ali. privredni subjekti zakljucuju privredne ugovore ciji se predmet odnosi na njihovu delatnost.Kada za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda nije dovoljno samo postojanje subjektivnog kriterijuma.Pravilima o nadleznosti vrste suda resavanje sporova se raspodeljuje izmedju sudova opste i posebne nadleznosti. . .) Vrste nadleznosti . osim kada zakon izricito predvidja nadleznost privrednog suda. finansijske i osiguravajuce organizacije.53. .

. sporovi nastali povodom povrede i zastite prava licnosti. .NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA RATIONE CAUSAE .Privredni sud je stvarno nadlezan da sudi i sporove o autorskom pravu. vec i vrednost predmeta spora.Nadleznost privrednog suda postoji i kada se spor tice prava svojine i drugih stvarnih prava. . . sporovi povodom strajka. . kao i o sporovima koji proizlaze iz primene propisa o privatizaciji i stranih ulaganja.Kada osnovni sud resava sporove. kao i o pravu industrijske svojine pod uslovom da svojstvo stranaka imaju privredni subjekti.Posto je odluceno koji sud je nadlezan da odlucuje o konkretnoj pravnoj stvari. .Kada je visi sud nadlezan u prvom stepenu.Visi sud sudi kao prvostepeni u imovinskopravnim sporovima cija vrednost dopusta izjavljivanje revizije. vec moze biti rec i o drugim izvorima obligacija ). obaveznog socijalnog osiguranja. 3. razgranicava se nadleznost izmedju razlicitih prvostepenih sudova iste vrste.Kriterijum za razgranicenje stvarne nadleznosti osnovnih i visih sudova nije samo predmet spora. . u drugom je nadlezan visi sud. .Kada je osnovni sud nadlezan u prvom stepenu u vanparnicnom i izvrsnom postupku.. . 2. pravila o funkcionalnoj nadleznosti odredjuju koji ce sud u toj istoj stvari postupati u drugom stepenu. paternitetski i maternitetski sporovi.Ovim institutom regulise se sudjenje po instancama u istoj pravnoj stvari.Osnovni sud je nadlezan da vodi parnicni.On je nadlezan da sudi imovinskopravne sporove u kojima nije dopustena revizija s obzirom na vrednost predmeta spora..Privredni sud je nadlezan da postupa po tuzbama za ponistaj arbitraznih odluka. vanparnicni i izvrsni postupak.U sledecim pravnim stvarima visi sud je uvek nadlezan bez obzira na vrednost predmeta spora: sporovi iz autorskog prava ili iz prava industrijske svojine.Osnovni sudovi su nadlezni i da pruzaju medjunarodnu pravnu pomoc. ako je steta proizasla iz medjusobnog privrednog odnosa ili je u posrednoj vezi s tim odnosom. ako Zakonom nije predvidjena nadleznost nekog drugog suda.Ova nadleznost obuhvata i sporove koji proizlaze iz vanugovorne odgovornosti za stetu. visi sud odlucuje po zalbi na odluku osnovnog suda. sporovi radi ispravke informacija objavljenih u sredstvima javnih informisanja.. . u drugom stepenu je nadlezan Apelacioni sud ( Apelacioni sud odlucuje i po zalbama na presude osnovnih sudova ). .) Stvarna nadleznost u uzem smislu . bez obzira na svojstvo stranke u parnici. ako je istovremeno ispunjen i subjektivni kriterijum.) Funkcionalna nadleznost .Kada su pravila o stvarnoj nadleznosti resila pitanje koji sud u konkretnoj pravnoj stvari odlucuje u prvom stepenu.Privredni sud odlucuje o svim sporovima koji proizlaze iz primene ZPD i drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata. a koji u postupku po vanrednim pravnim lekovima. ali samo u sporovima male vrednosti. . . A) Stvarna nadleznost osnovnih sudova .Za zasnivanje nadleznosti privrednog suda dovoljno je da spor ima bilo kakve veze s privrednim poslovanjem ( dakle ne mora da se radi samo o ugovorima. B) Stvarna nadleznost visih sudova . 68 . kada je spor vezan za medjusobne privredne odnose.

Kada je privredni sud nadlezan u prvom stepenu.Uobicajeno boraviste se razlikuje od prebivalista po odsustvu subjektivnog elementa ( namera da se u odredjenom mestu stalno zivi ).Tuzba moze da se podnese i sudu gde tuzeni ima redovno ( trajno ) boraviste. . mesna nadleznost se radije odredjuje na osnovu veze predmeta spora sa teritorijom suda.Opsta mesna nadleznost se zasniva prema tome gde se nalazi prebivaliste. 2. a ponekad na osnovu veze koje predmet spora ima s teritorijom suda ( objektivni kriterijum ).Pred sudom opsteg foruma se moze voditi svaka parnica.) Vrste . 55. .) Opsta mesna nadleznost ( forum generale ) . b) Posebnu. . jer tuzilac moze da bira da li ce tuzbu podneti sudu opsteg ili posebnog foruma.Za mnostvo parnica. odredjene prema predmetu spora. .Mesna nadleznost se uredjuje zakonom ( po pravilu ).Pred posebne forume mogu se izneti samo zakonom predvidjene parnice.) Opsta i posebne mesne nadleznosti 1. . Ovakvi forumi se nazivaju elektivni. . . dok se od obicnog boravista razlikuje po tome sto je lice vezano za odredjeno mesto time sto se u njemu nalazi centar njegovih aktivnosti ( npr. jer se na taj nacin obezbedjuje da se spor resava pred subjektivno neutralnim forumom.Ako se radi o interesima pravne sigurnosti. otvara se pored opsteg i poseban forum. opsta mesna nadleznost se moze zasnovati i na boravistu tuzenog fizickog lica.U postupcima po reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje uvek Vrhovni kasacioni sud. . ali moze i ugovorom.) Mesna nadleznost. 56. ..Izuzetno. 69 . . beskucnik ).Ponekad se terotorijalno razgranicenje nadleznosti vrsi na osnovu veze koje parnicne stranke imaju s teritorijom suda ( subjektivni kriterijum ). osim kada je to zakonom izricito iskljuceno. studira ).Ako se npr.Pravilima o mesnoj nadleznosti odredjuje se duznost stvarno nadleznog suda da postupa u odredjenoj pravnoj stvari teritorijalno. pojam i vrste 1.Redovno boraviste je mesto koje je centar zivotnih interesa jednog lica. ako tuzeni nema prebivaliste ( npr. . radi o porodicnim sporovima. .Nece postojati opsta mesna nadleznost suda na cijem podrucju tuzeni ima redovno boraviste. u drugom je nadlezan Privredni apelacioni sud.) Pojam . a moze da je odredi i sud. ako se moze uzeti da ce tuzeni u kratkom vremenskom periodu to mesto napustiti. mesna nadleznost se odredjuje na osnovu subjektivnog kriterijuma.Opredeljenje zakonodavca za objektivni ili subjektivni kriterijum temelji se na vrednovanju interesa stranaka. odnosno sediste tuzenog.Mesna nadleznost se deli na: a) Opstu.

Opsti forum se primenjuje i za zasnivanje nadleznosti kada u parnici ucestvuju materijalni suparnicari. sporovi o zakonskom izdrzavanju . odnosno boraviste.Kod sporova za zakonsko izdrzavanje.U sporovima za utvrdjivanje ili osporavanje ocinstva i materinstva. odnosno boraviste. odnosno ustanove.Kada je rec o sporovima zbog smetanja drzavine na pokretnoj stvari. . .Za parnice koje se vode povodom sticanja stvarnog prava na nepokrtnosti ne postoji iskljuciva mesna nadleznost suda. . odnosno brod upisan. . v) Sporovi iz odnosa s vojnim jedinicama i vojnim ustanovama . b) Stvarnopravni sporovi .forum rei sitae. . parnica za zastitu drzavine na pokretnoj stvari moze se povesti i pred sudom na cijem se podrucju dogodilo smetanje.) Posebna mesna nadleznost ( forum speciale ) A) Iskljuciva mesna nadleznost ( forum exlusive ) .Ovde je iskljucivo mesno nadlezan sud na cijem se podrucju vodi upisnik u koji je vaduhoplov.Bracni sporovi mogu da se resavaju pred opstim forumom ili pred sudom na cijem podrucju su supruznici imalo poslednje zajednicko prebivaliste. 2. iskljucivo je mesno nadlezan sud na cijem podrucju se ta nepokretnost nalazi.Kod postojanja elektivne nadleznosti tuzilac moze da bira da li ce tuzbu da podnese sudu opste ili sudu posebne nadleznosti. . 70 . b) Sporovi o vazduhoplovu i brodu . g) Sporovi u izvrsnom i stecajnom postupku .Tuzba protiv materijalnih suparnicara se moze podneti onom sudu koji je mesno nadlezan samo za jednog od njih. tuzilac je obicno dete..Postoje 4 slucaja iskljucive mesna nadleznosti: a) Sporovi o nepokretnostima .Tuzilac ne moze da podnese tuzbu sudu opsteg foruma.To su lica koja se nalaze u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ( suvlasnici ). B) Alternativna ( elektivna ) nadleznost ( forum electivum ) .Ovde je iskljucivo nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi sediste komande vojne jedinice. tuzilac moze da bira izmedju opsteg foruma. odnosno stecajni postupak. .vise stetnika pricini stetu ostecenom na osnovu istih cinjenica. smetanje drzavine ili zakup na nepokretnosti.Iskljuciva mesna nadleznost uklanja mogucnost da se parnica vodi pred bilo kojim drugim stvarno nadleznim sudom. kao i mogucnosti da tuzbu podnese sudu na cijem podrucju se nalazi njegovo prebivaliste.Postoji iskljuciva mesna nadleznost suda na cijem se podrucju nalazi sud koji sprovodi izvrsni.Za sporove ciji su predmet pravo svojine ili druga stvarna prava na nepokretnostima. te ono moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju ono ima prebivaliste. . vec samo sudu koji je iskljucivo nadlezan. odnosno cija prava i obaveze proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova.Posebni elektivni forumi vaze za sledece sporove: a) Bracni i porodicni sporovi.

dj) Sporovi iz radnih odnosa ( forum loci laboris ) . e) Imovinskopravni sporovi ( forum imovine ) .Do pravosnaznog okoncanja ostavinskog postupka. moze biti nadlezan kako sud opste nadleznosti. b) prebivalistu tuzioca u sporovima za zakonsko izdrzavanje ili mestu nalazenja imovine tuzenog. ali samo pod uslovom da je obaveza nastala za vreme boravka tuzenog u Srbiji. V) Pomocna mesna nadleznost ( forum subsidiale ) .Sporovi koji se ticu placanja po ceku ili menici koje povedu njihovi drzaoci mogu se voditi i pred sudom na cijoj teritoriji se nalazi mesto koje je na menici oznaceno kao mesto placanja.Ponekad je jasno da postoji jurisdikcija domaceg suda. 57.Pomocna nadleznost se zasniva na sledecim cinjenicama: a) boravistu tuzenog. pa je cak i zabranjen po Regulativi Brisel 1. ali u konkretnom slucaju ne moze da se primeni nijedno pravilo o odredjenju mesne nadleznosti. d) prebivalistu tuzioca u paternitetskim i maternitetskim parnicama. Nije moguc sporazum stranaka o stvarnoj i funkcionalnoj nadleznosti.Sporovi iz ugovornih odnosa mogu se izneti pred sud na cijem podrucju je obaveza nastala ( forum loci contractus ) ili pred sud na cijem podrucju se nalazi mesto izvrsenja obaveze ( forum loci solutionis ). .Tada se koristi pomocna ( supsidijarna ) nadleznost radi odredjenja mesna nadleznosti domaceg suda. kada tuzeni nema prebivaliste u Srbiji. kao i u sporovima o potrazivanjima poverioca. .Osim pred opsti forum. za sudjenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa. pri cemu je mesno nadlezan sud gde se stvar nalazi ( forum rei sitae ). . . tuzilac-osteceni moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju je izvrsena stetna radnja. tuzilac-kupac moze da zasnuje i nadleznost suda koji je opste mesno nadlezan za prodavca. . ali i naomrazeniji.Forum je otvoren za zaposlenog pred sudom na cijem se podrucju rad obavlja ili se obavljao. g) prebivalistu ili boravistu tuzioca u bracno-imovinskim sporovima u vreme podnosenja tuzbe. v) poslednjem zajednickom prebivalistu supruznika ili prebivalistu tuzioca u bracnim sporovima. i njime se derogira nadleznost inace mesno nadleznog suda. d) Sporovi o naknadi stete ( forum loci delicti commissi ) . 71 .) Prorogacija nadleznosti Prorogacioni sporazum je ugovor stranaka o mesnoj nadleznosti suda. odnosno nastupila stetna posledica ( dakle tri foruma kod distancionih delikata su na raspolaganju ). tako i sud na cijem podrucju se nalazi ostavinski sud. g) Sporovi iz ugovornih odnosa. Ovaj sporazum spada u procesnopravne ugovore. --> kao opsti forum za sve imovinske sporove.v) Sporovi iz naslednopravnih odnosa . .Najefikasniji je. te uspostavlja mesna nadleznost suda prema izboru stranaka. pored opsteg foruma.Javlja se u dva vida: --> kao vindikacioni forum ( tuzilac trazi predaju stvari ). kada se spor tice prava i obaveza iz radnog odnosa.Kada kupac vodi parnicu radi zastite prava na osnovu garancije proizvodjaca.

u protivnom. . .Tzv. 58.Delegaciju vrsi neposredno visi sud. . prvostepeni sud obavestava neposredno visi koji odredjuje resenjem da u datoj stvari postupa drugi stvarno nadlezan sud s njegovog podrucja. te tada dolazi do delegacije nadleznosti..Za obe vrste izricite prorogacije neophodna je pismena forma.Do precutne prorogacije dolazi.Ona ima nezavisnu pravnu sudbinu od pravnog posla u koji je inkorporirana. usled izuzeca ili iskljucenja sudije ili drugih razloga. ).Nadleznost se prenosi s mesno nadleznog na drugi sud. .Prorogacioni sporazum nije dopusten samo u slucajevima kada zakon predvidja postojanje iskljucive nadleznosti. inace mesno nadlezan sud ne moze fakticki da postupa u konkretnoj pravnoj stvari ili to nije celishodno. .Postoji: a) Nuzna delegacija. generalna prorogaciona klauzula kojom se predvidja nadleznost suda za resavanje svih sporova iz svih pravnih odnosa koje postoje izmedju stranaka nije dopustena. . . . pravilo je da se visi sud oglasi nenadleznim i ustupi predmet stvarno nadleznom sudu. . a ne stvarno nadleznom nizem.U izvesnim slucajevima.Precutna prorogacija moze. sudovi nadlezni za 72 . vec samo po prigovoru ).Zakljucenje prorogacionog sporazuma je moguce sve do momenta dok ne nastupi litispendencija. .1.Prorogacioni sporazum se zakljucuje nakon sto je spor nastao. . ali samo u jednom slucaju: Ako se tuzba podnese visem sudu. 2. nakon toga visi sud ne moze da se oglasi stvarno nenadleznim za predmete iz nadleznosti nizeg suda. ali to moze da ucini samo dok se ne odrzi pripremno rociste. Kada nastupe te okolnosti. b) Svrsishodna delagacija.U pogledu uslova pod kojima je prorogacioni sporazum punovazan.. .) Precutna prorogacija ( prorogatio tacita ) . kada tuzeni ne istakne prigovor mesna nadleznosti suda kojem je tuzilac podneo tuzbu ( sud ne pazi ex officio na mesnu nadleznost. ne moze da postupa. . razlikujemo prorogacioni sporazum i prorogacionu klauzulu.Od dopustenosti prorogacionog sporazuma treba razlikovati uslove za njegovu punovaznost. prekludiran je da to ucini u docnijim fazama postupka. . jer se radi o posebnom pravnom ugovoru s procesnim dejstvima. da izmeni i stvarnu nadleznost sudova.) Izricita prorogacija . predmet i forma ). te se smatra da je ucinjen precutni pristanak na zakljucenje prorogacionog sporazuma.Kada je ocigledno da ce se pred drugim mesno nadleznim sudom lakse sprovesti postupak ili kada postoje drugi vazni razlozi za delegaciju.Protiv resenja o delegaciji zalba nije dopustena.Prorogaciona klauzula je inkorporirana u pravni posao iz kojeg bi spor mogao na nastane.Ovi su uredjeni delom procesnim normama ( obavezni sastojci. tuzeni je duzan da vec u tom podnesku istakne prigovor mesne nadleznosti. delom materijalnim pravilima ( mane volje.S obzirom na nuzne sastojke odgovora na tuzbu. .Do nje dolazi kada inace mesno nadlezni sud.) Delegacija i ordinacija nadleznosti 1. po pravilu. za razliku od izricite.) Delegacija .

jer sud koji odlucuje o tuzbi moze odlucivati i o protivtuzbi samo ako je stvarno nadlezan da postupa u parnici po protivtuzbi. 73 . b) Privlacenje nadleznosti po protivtuzbi .Zasnivanje ovakve nadlenoznosti lezi u razlozima procesne ekonomocnosti. pri cemu u tuzbi trazi za sebe pravo o kome tece prvobitna parnica.Protivtuzba je tuzba koju tuzani podnosi protiv tuzioca u toku inicijalne parnice. stecajni ) mnogo brze i jeftinije da sprovede postupak ciji je subjekt sam stecajni duznik i cije se predmet tice pravnih poslova stecajnog duznika. a slabije kad privlacenje ide obrnutim tokom. te na rocistu za glavnu raspravu.Ovde je privlacenje nepotpuno.Tuzbu glavnog mesanja podnosi trece lice protiv stranaka ( tuzioca i tuzenog ) u toku njihove parnice.) Ordinacija . vanparnicnim ili stecajnim ). odredjuje mesno nadlezni sud. . kada je sigurno da postoji direktna medjunarodna nadleznost sudova u Srbiji.Kada je ovaj uslov ispunjen. ne i stvarne nadleznosti. a on je ispituje razmatrajuci cinjenice koje su navedene u tuzbi i cinjenice koje su mu poznate.delegaciju mogu. . . na predlog stranke. .Kod nepotpunog privlacenja.Sud je duzan ex officio da ispita svoju nadleznost odmah nakon prijema tuzbe.Jace privlacenje postoji kada nizi sudovi privlace predmete iz nadleznosti visih.Tada VKS sam. v) Privlacenje nadleznosti kod objektivnog spajanja tuzbenih zahteva . zasnivanje i ustaljenje nadleznosti 1. koji se vodi pred tim sodom ili na njegovom podrucju. dolazi do privlacenja nadleznosti ( koja je nepotpuna ).Moze se ocekivati da ce sud pred kojim se vodi neki drugi postupak ( npr. bilo na predlog stranke ili inace nadleznog suda. . B) Vrste privlacenja nadleznosti . .) Atrakcija ( privlacenje ) nadleznosti A) Pojam .Do spajanja tuzbenih zahteva u istoj tuzbi dolazi samo kada je za svaki od njih predvidjena ista vrsta postupka i kada je isti sud stvarno nadlezan za svaki od njih. a) Privlacenje nadleznosti u sporu po tuzbi glavnog mesanja . i to prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. 59.Ovde je privlacenje potpuno.Nadleznost suda u odredjenoj pravnoj stvari zasniva se na njenoj povezanosti s nekim drugim postupkom ( parnicnim. 2. da donesu resenje da u konkretnom predmetu postupa drugi stvarno nadlezni sud. jer sud koji je nadlezan da resava o tuzbenom zahtevu tuzioca protiv tuzenog postoje nadlezan da resava i u parnici koju vodi trece lice protiv tuzioca i tuzenog.Ordinaciju nadleznosti vrsi VKS. . . izvrsnim. povezanost parnice s nekim drugim postukom dovodi samo do promene mesne. ali iz okolnosti slucaja ne moze da se utvrdi koji bi sud bio mesno nadlezan.Sud ce i u daljem toku parnice imati prilike da ispita da li je nadlezan.) Ispitivanje nadleznosti . 60.) Ispitivanje. .Potpuno privlacenje nadleznosti podrazumeva da postojanje jednog postupka ima za posledicu promenu u stvarnoj i mesnoj nadleznosti u povezanoj parnici.

. V) Nadleznost za resavanje sukoba nadleznosti .Nenadlezni sud moze da postane nadlezan samo ako stranke nakon tog momenta izricito ili precutno prorogiraju njegovu nadleznost. .Sukob nadleznosti postoji kada razna tela koja odlucuju o pravima i obavezama gradjanskopravnog karatera prisvajaju ili odbijaju da odlucuju o konkretnoj pravnoj stvari. pri cemu je teret dokazivanja na tuziocu.Kasnija promena cinjenica ( okolnosti ) na kojima je nadleznost zasnovana nema uticaja na vec ustanovljenu nadleznost u momentu podnosenja tuzbe ( npr. najkasnije u momentu kada je zakljucena glavna rasprava. 2. steta nije nastala ). on ostaje nadlezan sve do momenta okoncanja parnicnog postupka. . ukljucujuci i nadleznost vrste suda.Pravilo o ustaljivanju nadlenznosti vazi za mesnu i obe vrste stvarne nadleznosti.Ostale sukobe nadleznosti resava VKS. kada se okaminila nadleznost inace nadleznog suda. 74 .Za postojanje nadleznosti je dovoljno da je ona postojala samo u jednom momentu tokom trajanja parnice. tuzeni promeni domicil ). . prorogacija nadleznosti vise nije moguca. zbog vazenja pravila o zabrani dvostruke litispendencije. .Naprotiv.Pravilo perpetuatio fori se ne primenjuje kada je tuzba podneta nenadleznom sudu. .S slucaju da tuzilac poveca tuzbeni zahtev. sud nece odbaciti tuzbu. .Nase pravo ne sadrzi pravilo da je odluka suda koji se smatra nenadleznim obavezna za sud kome se predmet ustupa. .Pozitivni sukob nadleznosti nije moguc. . .Tada kazemo da se nadleznost ustalila ( perpetuatio fori ). .) Zasnivanje i ustaljivanje nadleznosti ( perpetuatio fori ) . i ovaj sud kome je predmet ustupljen moze da se smatra nenadleznim. te se pokrece postupak za resavanje sukoba nadleznosti. sud je duzan da sprovede dokazivanje.) Sukob nadleznosti A) Pojam i vrste .Ako je sud bio nadlezan prema cinjenicama koje su postojale u momentu podnosenja tuzbe.Ako je za sudjenje po povecanom tuzbenom zahtevu stvarno nadlezan visi sud. . .Posebna pravila vaze za razgranicenje jurisdikcije redovnih sudova o arbitraza. pravilo perpetuatio fori ne vazi. vec ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.Pravilo je da sukob nadleznosti sudova iste vrste resava zajednicki neposredno visi sud. .Ako tuzeni ospori postojanje cinjenica na kojima bi sud trebalo da zasnuje svoju nadleznost. .Izmedju samih sudova moze doci samo do negativnog sukoba nadleznosti u kome dva suda odbijaju da postupaju u konkretnoj pravnoj stvari.Apelacioni sudovi i Privredni apelacioni sud resavaju sukob nadleznosti izmedju nizih sudova sa svog podrucja. 61. nizi sud mora da se oglasi nenadleznim i da ustupi predmet visem sudu.. B) Razlozi . .Ako sud nadje da osnov za nadleznost ne postoji ( npr.Obrnuto.

nezavisno od vrednosti predmeta spora.. uzoraka. .Postupak o sukobu nadleznosti okoncava se resenjem protiv kojeg nije dozvoljena zalba. pogresno protumacio predmet spora ili pogresno shvatio podatke na osnovu kojih je odredjen tuzeni...Da li se sudi u vecu ili inokosno prvenstveno zavisi od stadijuma postupka. D) Lazni sukob nadleznosti . umesto veca. * u drzavinskim parnicama. onda je sud kome je ustupljen predmet vezan odlukom drugostepenog suda ( pa mora da postupa ). sud kome je ustupljen predmet je duzan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.Odredjuje se: da li sud sudi u vecu.Postupak pokrece sud kome je predmet ustupljen.Ocigledna omaska postoji kada je sud koji ustupa pogresno odredio identitet tuzenog.Pravila o sastavu sudu uredjuju personalni sastav sudeceg tela u pojedinim fazama parnice.Pravilo je da sud sudi u vecu ( zborno sudjenje je ustavom predvidjeno ).Sve dok se sukob nadleznosti ne resi.Lazni sukob nadleznosti postoji i kada je odluku doneo stvarno nenadlezni usd.) Sastav prvostepenog suda .G) Postupak za resavanje sukoba nadleznosti . .prava na upotrebu firme. pa je drugostepeni sud odlucujuci po zalbi ukinuo presudu i predmet ustupio drugom sudu. ako sudi u vecu. ako je drugostepeni sud istovremeno nadlezan i za resavanje sukoba nadleznosti.) Pojam . a drugostepeni sud je odbio zalbu i potrvrdio resenje prvostepenog suda. .Tada ce sud kome je predmet ustupljen jednostavno proslediti predmet drugom sudu i o tome ce obavestiti sud koji mu je predmet ustupio.Vece u prvom stepenu sudi sporove iz autorskog prava.. . . .Lazni sukob nadleznosti postoji kada je drugom sudu predmet ustupljen zbog ocigledne omaske. a izuzeci se mogu zakonom predvideti. 2. a trebalo je da bude ustupljen drugom sudu. . . * u privrednim sporovima. ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3 miliona dinara.Ostale sporove sudi u prvom stepenu vece koje cine sudija i dvoje sudija porotnika. 75 . sudi sudija pojedinac ( sporazum o inokosnom sudjenju. kao i od vrednosti predmeta spora i vrste sporne stvari. . .cist procesnopravni ugovor ).Ako je taj drugostepeni sud nadlezan da resava i sukob nadleznosti. cija vrednost prelazi 3 miliona ninara. . sporove koji se odnose na zastitu ili upotrebu pronalazaka i tehnickog unapredjenja. kakav je njegov sastav.Sukob nadleznosti ne postoji kada je stranka ulozila zalbu na resenje suda kojim se oglasava nenadleznim.U prvom stepenu sudi sudija pojedinac: * u sporovima po imovinskopravnim zahtevima. . .Sud kome je predmet ustupljen je vezan tim resenjem. 62.Stranke mogu da se sporazumeju da njihov imovinskopravni spor.dostavlja ustupljeni predmet sudu koji je nadlezan da resi sukob nadleznosti.) Sastav suda 1. .

. .Vrednost predmeta spora je vrednost zahteva koji tuzilac istice u tuzbi izrazen u novcu.sporovo o imovinskopravnim zahtevima u prvom stepenu sudi sudija pojedinac kada vrednost predmeta ne prelazi 3 miliona dinara. d) visina advokatskog honorara. 4. ex officio. .) ne priracunavaju. kada odlucuje po vanrednim pravnim lekovima. 76 . Protiv ovakvog resenja veca. b) dopustenost revizije. i to ceni na osnovu cinjenica koje su navedene u tuzbi. . odmah po prijemu tuzbe.) Vrednost predmeta spora A) Pojam i znacaj .Na svoj sastav sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom celog postupka.Prvistepeni sud.Ako se radi o obrnutom slucaju. a moze i da nastavi samo da postupa u tom predmetu ( pogotovo ako se radi o poodmakloj fazi postupka ).Visina utuzenog novcanog potrazivanja cini vrednost predmeta spora.Nema smetnji da stranke zakljuce sporazum o inokosnom sudjenju i u prorogacionom sporazumu ( ali ne moze ako dodje do bracnog. 5. g) visina sudskih taksi.) Sastav VKS . ako tuzilac poveca tuzbeni zahtev preko 3 miliona dinara ). .vece koje cine 3 sudije. 3. na zapisnik.Odlucuje u vecu o 3 sudije kada sudi u drugom stepenu ili na raspravi.Ovaj sporazum se moze zakljuciti sve do zakljucenja glavne rasprave ( pismeno. vrednost spora cini vrednost glavnog zahteva koju odredjuje sam tuzilac.Vrednost predmeta spora je obavezan sastojak tuzbe.Odlucuje u vecu od 5 sudija kada se radi o reviziji. a pri tom se sporedna trazenja ( kamate. ono moze resiti da nastavi da sudi pojedinac. sudija pojedinac mora da prepusti vecu da nastavi postupak ( to se moze desiti npr. .U ostalim slucajevima ( kada nije rec o novcanom potrazivanju ). . . .) Znacaj sastava suda . v) vrsta postupka.Vece se sastoji od 7 sudija.Visi sudovi su nadlezni da sude sporove u kojima vrednost predmeta spora prelazi pola miliona dinara. .) Sastav drugostepenog suda. to se moze izpraviti ad hoc.Od vrednosti predmeta spora zivisi: a) sastav prvostepenog suda.Povrede pravila o sastavu suda predstavljaju apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka.Ukoliko je postupak pocelo da radi vece. . zalba nije dozvoljena. pa tuzba u kojoj nije navedena vrednost predmeta spora se odbacuje kao neuredna.Ako sud zapocne postupak u nepravilnom sastavu. maternitetskog ili paternitetskog spora ). a ustanovi se da bi trebalo da je sudio sudija pojedinac. ..pravila o parnici u sporovima male vrednosti primenjuju se kada tuzbeni zahtev na koji se odnosi potrazivanje u novcu ne prelazi iznos od 100000 dinara. troskovi. . B) Opste pravilo za odredjivanje vrednosti spora . 63. izricito ).revizija u imovinskopravnim sporovima nije dopustena ako vrednost predmeta spora ne prelazi pola miliona dinara. ceni da li ce u konkretnoj stvari postupati vece ili pojedinac.

vrednost zahteva se sabira. jer izvrsenjem tog zahteva tuzeni se moze osloboditi obaveze. . .) Sporovi po zahtevu za davanje obezbedjenja . T tuzi P i zahteva da mu ovaj vrati stvar ili da mu isplati 100000din ).Ako je vise zahteva istaknuto u jednoj tuzbi protiv jednog tuzenog ( objektivna kumulacija tuzbenih zahteva ) vrednost spora se odredjuje na dva nacina: a) ako svi zahtevi proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. 4.U slucaju kada su u jednoj tuzbi alternativno istaknuta dva tuzbena zahteva. . jednom zubom se trazi 100000 na ime stvarne stete. 100000 na ime izgubljene dobiti i jos toliko na ime neimovinske stete ). V) Posebna pravila 1.. za vrednost predmeta spora se ipak uzima ona vrednost koja je oznacena u tuzbi. 2. za vrednost predmeta spora se uzima vrednost zalozene stvari.Ako predmet zaloge ima vecu vrednost od iznosa potrazivanja koje treba obezbediti. vrednost premeta spora ce biti jednaka iznosu potrazivanja.) Buduca davanja koja se ponavljaju .To ne treba mesati s trzisnom vrednoscu predmeta povodom kojeg se parnica vodi ( dakle nema objetivnih kriterijuma za odredjivanje vrednosti predmeta spora ).Ovde je vrednost predmeta spora jednaka visini jednogodisnje zakupnine. a ako je zakup zakljucen na krace vreme.Ako obaveza na buduca davanja treba da traje duze od 5 godina. 77 .) Kumulacija tuzbenih zahteva .Ako je tuzilac i suvise visoko ili i suvise nisko oznacio vrednost predmeta spora. a njihov zbir cini vrednost predmeta spora ( npr. onda visina ukupne zakupnine. pa se tada vrednost spora odredjuje za svaki zahtev ponaosob. . vrednost predmeta spora se racuna prema zbiru svih buducih davanja.Nakon pocetka raspravljanja. a sud je duzan da brzo ( do pocetka rasprave o glavnoj stvari ) i na prigodan nacin proveri vrednost predmeta spora.Kada je spor imovinskopravni.Medutim. . za vrednost predmeta spora se uzima vrednost manjeg zahteva. V) Korekcija vrednosti predmeta spora .) Sporovi o postojanju zakupnih ondnosa . b) ovo pravilo ne vazi kada zahtevi istaknuti kumulativno u jednoj tuzbi ne pocivaju na istom cinjenicnom i pravnom osnovu. 3. . ovo pravilo ne vazi kada su alternativno istaknuti zahtev u novcu i nenovcana cinidba ( npr. tuzeni moze u odgovoru na tuzbu da prigovori i podnese dokaze. . te se ovde uzima kao vrednost predmeta spora samo visina novcanog iznosa.U suprotnom. kao vrednost predmeta spora se uzima zbir svih davanja u periodu od 5 godina. tuzilac ce po pravilu vrednost predmeta spora da odredi u skladu sa onim ekonomskim interesom koji za njega ima pravosnazna odluka doneta u njegovu korist.Za odredjivanje vrednosti predmeta spora merodavan je momenat u kome je tuzilac podneo tuzbu.Kod buducih sukcesivnih davanja.

) Odbacivanje tuzbe . . onda ce je odbaciti kao nedopustenu. sud je duzan da primeni mere kako bi je otklonio ( npr.Sud ce odbaciti tuzbu resenjem kada: a) odlucivanje o tuzbenom zahtevu ne spada u sudsku nadleznost ( apsolutna nenadleznost ).). .Ex officio ce odbaciti tuzbu i ( nema u zakonu ): * u slucaju nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti suda RS. te ce ovde sud vratiti tuzbu tuziocu da otkloni nedostatke u primerenom roku. vec utvrdjivanje postojanja ovakvih procesnih smetnji zahteva po prirodi stvari. odnosno da je predata bez zakonom predvidjenog sadrzaja ( i to je otklonjiv nedostatak ). ako je posebnim propisima odredjen rok za njeno podizanje. onda se tuzba odbacuje. .Ispitivanje tuzbe podrazumeva stav suda o tome da li postoje procesne pretpostavke ili postoje smetnje za meritorno odlucivanje. . prethodno ispitivanje tuzbe vrsi se na osnovu navoda u tuzbi i cinjenica koju su mu poznate. sud nije vezan navodima tuzioca. g) u istoj stvari izmedju istih stranaka je doneta pravosnazna presuda ili poravnanje.U pogledu postojanja stvarne i mesne nadleznosti suda. a ako je neurednu tuzbu podneo punomocnik koji je advokat. b) tuzba je podneta neblagovremeno.) Pojam . trebalo bi sud da odlozi odlucivanje o postojanju procesnih pretpostavki. . . v) o istom zahtevu vec tece parnica izmedju istih stranaka ( zabrana dvostruke litispendencije ). tuzilac tvrdi da je raskinuo ugovor o pradaji.64. da ako je nenadlezan.Teze je ispraviti sadrzinski manljivu tuzbu ( npr. u slucaju poteskoca u dokazivanju. d) tuzilac nema pravni interes za podizanje tuzbe.Ovde se misli na netacno ili nedostatno odredjenje stranaka u tuzbi ( ostali nedostaci koji se ticu samog pojma stranke su neotklonjivi ) b) nedostaci u urednom zastupanju stranke. 78 .Sto se tice postojanja/nepostojanja ostalih procesnih smetnji ( zabrana dvostruke litispendencije.Tuzba se odbacuje samo kada je procesna smetnje neotklonjiva. .Sud ispituje tuzbu i u pogledu forme i sadrzine. a zahteva predaju stvari ).izvidjaje.Tuzba moze biti manljiva formalno. a ako ih ne ispravi. .) Prethodno ispitivanje tuzbe 1..Otklonjive su sledece procesne smetnje: a) nedostaci u vezi sa stranackom i parnicnom nesposobnoscu.Dovoljno je da tuzilac ucini verovatnim da su se ostvarile pretpostavke za merotorno odlucivanje. te da o njima odluci zajedno sa glavnom stvari. a kada je otlonjiva. . dj) tuzilac u roku koji je sud odredio nije postupio po meri koju mu je nalozena radi otklanjanja nekog procesnog nedostatka. da ustupi predmet nadleznom sudu ). . . * u slucaju izuzeca od jurisdikcije tuzenog ( imunitet ). 2.No.

. odnosno o duznosti u sopstvenom interesu ). te da upozori na posledice propustanja odgovora na tuzbu. v) izjasnjavanje tuzenog o tome da li priznaje ili osporava tuzbeni zahtev. prekluzivan je i pocinje da tece od momenta kada je tuzba dostavljena tuzenom.. tuzilac priprema tuzbu neograniceno. osim u jednom slucaju kada to nalazu posebne okolnosti ( hitnost ). . .Dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor je obavezno.Uz to. .On moze da iznese svoju odbranu ili da ima drugaciji stav prema tuzbenom zahtevu (priznanje).Odgovor na tuzbu je inicijalni podnesak tuzenog u kome on istice svoje pravne zahteve. . . . dok je tuzenom ostavljeno samo 30 dana da se izjasni o tvrdnjama tuzioca. A) Odgovor na tuzbu 1.Prekluzivnost inace kratkog roka od 30 dana za odgovor na tuzbu otvara pitanje ravnopravnosti stranka. da ga pouci o tome kakav bi trebalo da bude sadrzaj odgovora na tuzbu. . o spajanju parnica ili o razdvajanju postupka. . 65. resenje o obezbedjenju dokaza. . 2.Prvo prica iz 50.Opravdanje za zakazivanje rocista bez dostavljanja tuzbe tuzenom na odgovor moze da bude zahtev tuzioca da sud odredi privremene mere. .Rok za odgovor na tuzbu je 30 dana. kao sto to cini tuzilac u tuzbi. ne i o tuzbenom zahtevu. b) procesne prigovore.Protiv odluka suda o upravljanju postupkom tokom prethodnog ispitivanja tuzbe.3.).U toku ove faze postupka. gde sud moze da zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu i gde naredjuje da se primerak tuzbe dostavi tuzenom.) Pojam i znacaj . o oslobadjanju tuzioca od troskova postupka.Propust da se odgovori na tuzbu moze da znaci i okoncanje parnice donosenje presude zbog propustanja. prigovore kojima se osporava dopustenost tuzbe.Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom u roku od 30 dana od dana kada je primio tuzbu. sud je duzan da tuzenog i upozori da je duzan da na tuzbu odgovori.. 79 .) Sadrzina odgovora na tuzbu . sud moze da donosi resenja koja se ticu formalnog i materijalnog upravljanja parnicom.Odgovor na tuzbu mora da sadrzi: a) sve sastojke kao i svaki drugi podnesak. pitanja ( litispendencija ). . . dok druga donosi ex officio ( npr.) Upravljanje postupkom .Neka od tih resenja donosi na osnovu predloga koji je tuzilac podneo u tuzbi.Jer u komplikovanim pravnim stvarima.Na tako zakazanom rocistu moze da se raspravlja samo o odredjenju privremenih mera.Zakon govori da je tuzeni duzan da odgovori na tuzbu ( ovde se radi o procesnom teretu.) Odbrana tuzenog . zalba nije dopustena.

d) imanovanje punomocnika za prijem pismena. v) ne moze vise da zahteva aktorsku kauciju. smatrace se kao da nije ni podnet.) Uopste . b) ne moze da istice prigovor nedostatka stvarne nenadleznosti ako se visi sud prvog stepena oglasio nadleznim umesto istog stvarnog nadleznog suda nizeg stepena. sto sudu odmah doje prostor da donese presudu zbog propustanja ( to nije fer jer u slucaju kada tuzilac podnosi neurednu tuzbu. . 2.Odgovor na tuzbu moze imati i fakultativne elemente: moze da zahteva oslobodjenje od placanja troskova postupka.Upustanje tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari vazan je procesni momenat jer: a) od tog momenta on vise ne moze da istice prigovor mesne nenadleznosti. apsolutno nistav ugovor ). * tvrdnjom da je tuzba nekonkludentna ( ona je takva ako iz cinjenica navedenih u tuzbi ne proizlazi ona pravna posledica na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu ). raskid ugovora ). . . 3. ili da su se ostvarile ali na drugaciji nacin od navedenog u tuzbi ). kao i dokaze koji potkrepljuju njegove cinjenicne tvrdnje. . time se remeti ravnopravnost stranaka pa je ovakvo resenje neodrzivo ). B) Stav tuzenog prema tuzbi i tuzbenom zahtevu 1. zastarelost. on je moze ispraviti.Ako je odgovor na tuzbu dat sa formalnim ili sadrzinskim nedostacima. . 80 .Isticanjem ovih prigovora. i mesna nadleznost inace mesno nenadleznog suda. tuzeni to ne moze da ucini pausalno.Tuzeni vec u odgovoru na tuzbu treba da se izjasni da li priznaje tuzbeni zahtev ( tada sud donosi presudu na osnovu priznanja ). ili smatra da tuzba nije dopustena ili je tuzbeni zahtev neosnovan ( tada iznosi i svoja odbrambena sredstva koja su upravljena na to da sud odbaci tuzbu kao nedopustenu ili da sud odbije tuzbu kao neosnovanu ). vec je duzan da navede cinjenice na kojima zasniva svoju tvrdnju o neosnovanosti tuzbenog zahteva.Materijalnopravnim prigovorima tuzeni istice da: --> tuziocevo subjektivno pravo nije nastalo ( npr.Propust tuzenog da u odgovoru na tuzbu istakne procesne prigovore ne povlaci za sobom prekluziju. .) Osporavanje dopustenosti tuzbe .Tuzeni meritorno osporava tuzbeni zahtev na tri nacina: * osporavanjem cinjenica iznetih u tuzbenom zahtevu ( tvrdi da se cinjenice nisu ostvarile.) Upustanje tuzenog u merotum spora . vec da postoje druge cinjenice koju mu daju mogucnost da odbije ispunjenje tuziocevog pravnozastitnog zahteva. --> tuziocevo subjektivno pravo je prestalo ( npr. g) u tom momentu se precutnom prorogacijom uspostavlja direktna medjunarodna nadleznost naseg suda.Upustanje tuzenog u meritum spora podrazumeva da tuzeni ospori osnovanost tuzbenog zahteva. * isticanjem materijalnopravnih prigovora. ako tuzeni ima prebivaliste ili boraviste u inostranstvu. . odnosno da postoje smetnje za merotorno odlucivanje.g) ako osporava tuzbeni zahtev. te da tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. da zahteva da sud obaveze tuzioca na placanje aktorske kaucije. tuzeni ne porice tacnost cinjenica niti tvrdi da je tuzba nekonkludentna. te da zahteva od suda da tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. kojima on ukazuje sudu da ne postoje pretpostavke..Tuzeni osporava dopustenost tuzbe tako sto istice procesne prigovore.

Kada se kompenzacioni prigovor izjavi pre pocetka postupka. tuzeni ne bi mogao da istice preboj svog fiskalnog potrazivanja prema tuziocu ). kompenzacionom protivtuzbom i prigovorom kompenzacije( najjace sredstvo ).) Prigovor prebijanja izjavljen van parnice .) Eventualni kompenzacioni prigovor . 81 . u parici ne moze da se izvrsi preboj potrazivanja koja.Ona je opoziva. shodno tome. te obaveza tuzenog jos nije dospela.Ova praznica radnja se u svojoj pravnoj prirodi razlikuje od jednostrane izjave volje kojom se vrsi preboj potrazivanja.Za razliku od protivtuzbe. 3.Tuzeni moze da istakne prigovor kompenzacije bezuslovno i uslovno.Kada se ovo desi. . . prigovor kompenzacije dat u parnici je parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od suda da utvrdi od suda da utvrdi da je utuzeno potrazivanje tuzioca u celosti ili delimicno prestalo da postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio vlastitim potrazivanjem prema tuziocu. a poverilac ipak podnese tuzbu protiv duznika. a potrazivanja se gase tek konstitutivnom odlukom suda. . duznik. duznik izjavljuje da prebija svoje istorodno. polazi od toga da je prigovor prebijanja u parnici samo paricna radnja. kompenzacioni prigovor moze da se istakne u tekucoj parnici i pred sudom koji ne bi bio stvarno nadlezan da odlucuje o zahtevu istaknutom u kompenzacionom prigovoru.Dva shvatanja: --> Prvo. gase ex tunc. b) Dopustenost kompenzacionog prigovora . u parnici ce se pozvati na cinjenice da se poveriocevo potrazivanje ugasilo prebijanjem.Za razliku od kompenzacionog prigovora van parnice.Posebno je znacajan exeptio non adimpleti contractus kojim tuzeni istice da nije duzan da ispuni svoju obavezu iz ugovora dok tuzilac ne ispuni svoju. a) Pravna priroda kompenzacionog prigovora .--> tuziocevo subjektivno pravo je vezano za rok ili uslov. . 2. shvatanje kod nas. usled toga. on nema na parnicu vece implikacije. vladajuce. o ostalim prigovorima se ne raspravlja ).Ovim prigovorom. dospelo potrazivanje s potrazivanjem poverioca i oba potrazivanja se. pa sud najpre raspravlja o onom prigovoru koji bi najpre mogao da dovede do odbijanja tuzbenog zahteva ( te ako se on pokaze osnovanim. po pravilu. 1. --> Drugo. 66.) Prigovor kompenzacije . . zapravo jednostranom izjavom volje upucenom poveriocu.Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na tri nacina: posebnom tuzbom.S druge strane. .) Prigovor prebijanja u parnici .Ako se tuzilac poziva na vise prigovora. sto ima za posledicu da do prebijanja dolazi tek konstitutivnom odlukom suda. makar istorodna. . da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. da se radi o institutu s dvostrukom funkcijom: on predstavlja materijalnopravnu izjavu volje. te zahteva da sud. te ce sud. ratione materiae nisu vezana za gradjanskopravne sporove ( npr. jer zadrzava svoj materijalnopravni karakter. u celosti ili delimicno odbije tuzbeni zahtev tuzioca. sada tuzeni. vazi nacelo najlikvidnijeg prigovora. medjutim on ima i procesna dejstva jer je sadrzan u parnicnoj radnji kojom se ovaj prigovor istice.

a tuzbeni zahtev usvaja ).Bilo kakva promena cinjenica u vezi s protivpotrazivanjem koja bi nastala nakon ovog procesnog momenta ne uzima se u obzir.) Protivtuzba A) Pojam i vrste . paralelnoj parnici ili da isto potrazivanje utuzuje u posebnoj parnici. v) u trecem. sud utvrdjuje da postoji potrazivanje. . koja su na prvi pogled nepomirljiva ali ipak nije tako ). . . sud konstitutivno prebija u celosti ili delimicno potrazivanje protivpotrazivanjem i odbija u celosti ili delimicno tuzbeni zahtev. . kada tuzeni istakne prigovor kompenzacije.Za dopustenost njenog podnosenja vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe.Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv tuzioca. . da odlucuje o osnovanosti protivpotrazivanja i da.) Odluka suda povodom prigovora kompenzacije .Prigovor prebijanja moze da se izjavi samo do zakljucenja glavne rasprave.U svakom slucaju. onda se prigovor odbija kao neosnovan. 67. ne upustajuci se u raspravljanje o postojanju protivpotrazivanja ( ako utvrdi suprotno. ako moze drugim sredstvima da odbije tuzbeni zahtev.Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca ne postoji. sve dok sud u prvoj parnici ne odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan ili dok tuzeni ne povuce kompenzacioni prigovor. 4.Izreka presude kojom je sud odlucio o prigovoru kompenzacije sastoji se od 3 dela: a) u prvom. a tek. .Stoga. odnosno o postojanju utuzenog potrazivanja. on ne bi mogao da se na isto potrazivanje poziva u drugoj.Normalno je da tuzeni ( koji ima izvesno potrazivanje prema tuziocu ) nema interesa da istice ovaj prigovor i dopusti da se njegovo potrazivanje ugasi. a ciji je predmet spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca. . a ista stranka ga iznesi u drugoj parinici u vidu prigovora kompenzacije. ako nadje da ono postoji.Ako bi potrazivanje bilo obuhvaceno tuzbenim zahtevom.Tuzeni moze u novoj parnici protiv tuzioca da utuzi citavo svoje potrazivanje. 5. dat pod uslovom da sud smatra da je tuzbeni zahtev osnovan. . osim ako norma o protivtuzbi ne predvidja nesto drugo.Prigovor kompenzacije moze da se izjavi samo do visine utuzenog potrazivanja tuzioca. pravni interes za tuzbu u prvoj parnici otpada. B) Dopustenost protivtuzbe .Obrnuto. tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan. . . jer on nece moci da istakne prigovor presudjene stvari.Odluka suda o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog u kompenzacionom prigovoru obuhvacena je pravnom snagom presude. sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje. eventualno. svaki prigovor kompenzacije je eventualni.Sporno je da li isticanjem prigovora kompenzacije pocinje da tece parica po zahtevu istaknutom u prigovoru ili ne ( pa ima dva shvatanja o tome.. sud mora napre da odluci o osnovanosti tuzbenog zahteva.Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna. b) u drugom. . 82 . kompenzaciona i prejudicijelna ( i eventualna ).) Postupak povodom prigovora kompenzacije . izrekne njihov preboj.

po osnovu ugovora o obrocnim otplatama cene. . s druge strane. protivtuzba moze da se podigne samo u formi podneska. . nece biti dopustena protivtuzba tuzenog u kojoj trazi da sud utvrdi da tuzilac nije vlasnik stvari. samo dok nije odlucio o zahtevu iz tuzbe. g) Cetvrto.O ovoj protivtuzbi vazi mutatis mutandis sve sto je receno za tuzbu za utvrdjenje.) Kompenzaciona protivtuzba . tj. izmedju stranaka u pranici mora da postoji identitet. .Sud moze.a) Prvo. . za dopustenost i dalju sudbinu parnice po protivtuzbi je irelevantno sta ce biti sa tuzbom.) Prejudicijalna protivtuzba Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da mu ovaj plati izvesnu sumu novca za dva dospela obroka. . ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog prava za prestanak obaveze prebijanjem.Sud moze da odbaci tuzbu kao nedopustenu. narocito kada je tuzbeni zahtev iz protivtuzbe visi od visine samog tuzbenog zahteva. ako nadje da je ugovor zaista nistav.S druge strane. cak i kada tuzilac povuce tuzbu ili kada je sud odbaci kao nedopustenu. Protivtuzba tuzenog moze da glasi da se utvrdi da je on vlasnik stvari. 83 . 3.) Eventualna protivtuzba . d) Peto. K osporava tuzbeni zahtev. protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja glavne stvari. . b) Drugo. . T tuzi A i zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o radu. kada su oba tuzbena zahteva ekonomski uslovljena.Podnosenje ove tuzbe ima smisla. ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po tuzbi. za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka.Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav. ali to nema uticaja na postupak po protivtuzbi jer je ona samostalna.) Koneksna protivtuzba . 1. Medjutim. .Odluka suda o prejudicijalnoj protivtuzbi ulazi u izreku presude i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. .Radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od prejudicijalnog znacaja za merotornu odluku po tuzbi. protivtuzbu moze da podnese samo tuzeni protiv tuzioca. tuzilac moze da je povuce. da odlucuje o incidentnom zahtevu za utvrdjenje. K se s tim ne slaze i zahteva da sud utvrdi da je ugovor nistav. 4. v) Trece. .Kompenzaciona protivtuzba moze da se podnese. podize i protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze T da mu vrati prodatu stvar. A podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala ) 2.U novije vreme se smatra da je veza izmedju tuzbe i protivtuzbe uspostavljena. kao i ista vrsta pravila o stvarnoj nadleznosti suda.Izmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza. podnosenje prejudicijalne protivtuzbe ima tu prednost sto je sud duzan da odluci o ovakvoj protivtuzbi.Za razliku od incidentnog zahteva za utvrdjenje.Ako vlasnik stvari podnese tuzbu za utvrdjenje. pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom zivotnom dogadjaju ( npr.

Poziv za pripremno rociste mora da im se dostavi najkasnije 8 dana pre odrzavanja rocista. zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku.Eventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud odlucuje o eventualnom protivtuzbenom zahtevu. kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani. ali ako procesno gradivo ne daje povoda da se zakaze. . V) Postupak po protivtuzbi . vec se samo stvaraju pretpostavke za merotorno odlucivanje. V) Tok pripremnog rocista .) Pripremno rociste . . . 68. u prvom redu. b) presudu na osnovu odricanja.Sud nece zakazivati pripremno rociste ako proceni da to. postupak u parnicama o sporovima male vrednosti.Priprema za glavnu raspravu vrsi se tako sto sud utvrdjuje da li su ispunjene pretpostavke za merotorno odlucivanje. zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu. sud moze.Ono sluzi. tek kada se stekne uslov ( usvajanje tuzbenog zahteva ). .Vrsi se na takav nacin sto se sud stara da se definise i koncentrise procesna gradja.Pripremno rociste se zakazuje najdalje u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok za odgovor na tuzbu.. 84 . A) Znacaj . B) Zakazivanje pripremnog rocista . . jer je spor jednostavan ili medju strankama nema spornih cinjenica. u interesu procesne ekonomije.Ali. .U pripremanju glavne rasprave sud moze da donese: a) presudu na osnovu priznanja.Na pripremnom rocistu se ne odlucuje meritorno. s obzirom na jednostavnost spora. spoji parnice ( u suprotnom. a tuzeni odgovor na nju.Pripremno rociste je prvo rociste na kome stranke preduzimaju i usmene parnicne radnje.Za neke parnicne postupke zakonodavac izricito predvidja da se ne zakazuje pripremno rociste: postupak za izdavanje platnog naloga. pripremi rocista za glavnu raspravu. .Smisao podnosenja protivtuzbe je da sud. .Pravilo je da pripremno rociste otpocne tako sto tuzilac izlaze tuzbu. onda se ne zakazuje. . . . odmah nakon sto je primio uredan odgovor na tuzbu. ako to nije ucinjeno u prethodnom stadijumu postupka.Isticanjem eventualnog tuzbenog zahteva tece parnica po tom zahtevu koja se gasi kada sud odbije tuzbeni zahtev po tuzbi kao neosnovan.Sud je to duzan da ucini kada je celishodno da.Pravilo je da se obavezno zakazuje resenjem.Pravilo je da sud. spoji obe parnice. a potom se raspravlja o procesnim pretpostavkama. . on moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi ). nije neophodno za ostvarenje nacela koncentracije glavne rasprave. vec i u ovoj fazi postupka da merotorno okonca parnicu.

.) Glavna rasprava . . postupak ce se nastaviti. a cilj ove rasprave je da se predlozi i zahtevi rasprave i da se tacno utvrdi koje su cinjenice izmedju stranaka sporne i koje su bitne za odlucivanje.Najznacajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kome se izvode dokazi i ocenjuju rezultati dobijeni izvodjenjem dokaza. .Dalji tok pripremnog rocista je usmeren na raspravu o predlozima i zahtevima stranaka i cinjenicnim navodima. on to ne moze vise da ucini na pripremnom rocistu. ..Ukoliko na pripremno rociste ne dodje tuzeni.Tuzeni moze. jer ovaj zahtev tuzenog nije obavezan sastojak odgovora na tuzbu. ako je propustio da prigovore istakne u odgovoru na tuzbu ( dakle uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu.Ovo je centralni stadijum prvostepenog postupka. te se stvara konacan osnov za odluku o osnovanosti tuzbenog zahteva. ali ne i kontradiktorna presuda ( ukoliko je nju doneo. 69.Tri vrste odluka: a) Prve. D) Izostanak s pripremnog rocista .Poslednji zadatak suda na pripremnom rocistu jeste da zakaze resenjem rociste za glavnu raspravu. G) Odluke suda na pripremnom rocistu . te kako je u odgovoru na tuzbu duzan da iznese i svoje procesne prigovore. v) Presuda o glavnoj stvari ( meritorno resenje ). ona je nistava ) . . pripremno rociste je izgubilo na znacaju u procesnim posledicama ). b) Druge. jer zapocinje analizom rezultata koji su dobijeni na pripremnom rocistu.Ovde se formira procesno gradivo. pa cak i kada se odvija na nekoliko rocista. onda moze da utvrdi koja ce od dokaznih sredstava koje su stranke predlozile i da izvede na glavnoj raspravi.ticu se utvrdjenja postojanja procesnih pretpostavki.Kako je tuzeni duzan da se upusti u merotorno raspravljanje vec u odgovoru na tuzbu. .Procesno gradivo se formira tako sto stranke usmeno izlazu svoje zahteve.koje se ticu materijalnog i formalnog upravljanja parnicom.Nedolazak tuzioca povlaci za sobom nastupanje fikcije da je tuzbu povukao i time se postupak okoncava.ZNACAJ I JEDINSTVO .Glavna rasprava predstavlja celinu. cinjenicne tvrdnje i predloge. . jedino. i u njemu se odlucuje o glavnoj stvari. da na pripremnom rocistu zahteva placanje aktorske kaucije. pa i pravna shvatanja.Stranke su duzne da na pripremno rociste donesu sve isprave i predmete koje im sluze kao dokaz.Glavna rasprava predstavlja samo nastavak pripremnog rocista. Dj ) Zakazivanje rocista za glavnu praspravu .Kada sud utvrdi koje su cinjenice bitne u vezi spora. . 85 . ili ne dodje tuzilac a tuzeni zahteva da se ipak odrzi pripremno rociste. .

da se rasprave sve vazne i sporne stvari koje su relevantne za meritorno odlucivanje.On je duzan da utvrdi da li su dosla sva pozvana lica.Na glavnoj raspravi predsednik veca ispituje stranke. b) da se preciziraju i razjasne cinjenicne tvrdnje i da se oventualno navodi dopune. o procesnim predlozima i cinjenicnim tvrdnjama stranaka.Glavnom raspravom rukovodi predsednik veca i on u tom cilju preduzima razlicite procesne radnje cije je svrha da se parnica razvija.Vece ima i ovlascenje da donese niz procesnih odluka koje se ticu kako formalnog.) Pocetak glavne rasprave .Formalno rukovodjenje se vrsi preduzimanjem parnicnih radnji koje uticu na vremenski razvoj glavne rasprave ( zakazivanje ili odlaganje rocista.Ako je odrzano pripremno rociste. . v) da se preciziraju i razjasne procesni predlozi. tako i materijalnog upravljanja parnicom..Pravilo je da stranke izlazu i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora.. vec se samo vece upoznaje sa rezultatima pripremnog rocista. .Na glavnoj raspravi se konkretizuju i sledeca procesna nacela: usmenosti. njihovim zastupnicima postavlja pitanja. . tuzba i odgovor na tuzbu se ne iznose ponovo. . . stara se o odrzavanju reda na raspravi.Materijalno rukovodjenje glavnom raspravom je upereno na raspravljanje o predmetu spora.Stranke mogu da iznose nove cinjenice i nove dokazne predloge sve do momenta zakljucenja glavne rasprave.Predsednik veca je ovlascen da van rocista za glavnu raspravu donese presudu na osnovu priznanja ili odricanja.. kao i da zakljuci sudsko poravnanje. izmeni.).. koji objavljuje sta je predmet raspravljanja. . o bitnim spornim cinjenicama. .. .... kontradiktornosti. spajanje ili odvajanje parnica. . vestaka. tuzbenom zahtevu ( npr. a to ima za cilj: a) da se preciziraju i razjasne zahtevi stranka..) Rukovodjenje glavnom raspravom A) Pojam .TOK GLAVNE RASPRAVE 1.Vece odlucuje o postojanju procesnih pretpostavki.Vece ima kontrolnu i korektivnu funkciju u odnosu na parnicne radnje koje je preduzeo predsednik veca.. ). te u sklopu toga. .Predsednik veca je duzan da strankama zabrani da postavlju sugestivna pitanja ili pitanja koja se ne odnose na predmet spora. .Otvara je predsednik veca. . te da se odvija ekonomicno i celishodno. .Radi rukovodjenja glavnom raspravo sud donosi resenja ( koja moze kad hoce da opozove. i protiv njih nije dozvoljena posebna zalba. te da li su oni koji su izostali svoj izostanak i opravdali. postavljanje pitanja strankama. 2. . ravnopravnosti. kao i o procesnim prigovorima stranka. 3. B) Nacin .. ...Sudija je duzan da se stara da stranke iznesu sve bitne cinjenice.rukovodi saslusanjem svedoka.) Raspravljanje na rocistu za glavnu raspravu . daje im rec. . dopuni. istinitosti. 86 .).Sud resenjem usvaja ili odbija dokazne predloge stranaka ( protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba ). a narocito dokazni.Teziste glavne rasprave je na raspravljanju stranaka i suda o zahtevima stranaka.Sud je duzan da strankama.

.Ako neka strana zloupotrebljava procesna ovlascenja.Ako s rocista neopravdano izostanu obe stranke. .Sud je duzan da odlozi rociste za glavnu raspravu kada preti povreda nacela kontradiktornosti: a) kada utvrdi da stranke nisu uredno pozvane ili nisu dosle ali su opravdale svoj izostanak. sud ce odloziti rociste i dostaviti tuzenom prepis zapisnika s tog rocista. . --> kada stranku. . .Zlaba protiv resenja o izricanju disciplinske mere ne zadrzava njeno izvrsenje. --> kada udalji punomocnika stranke iz sudnice. tako da se o njemu moze doneti merotorna odluka.Glavna rasprava se zakljucuje nakon izvedenog dokaznog postupka i zavrsne reci stranka u kojoj sumiraju svoje stavove. sud ce joj izreci novcanu kaznu.Samo opravdan izostanak stranaka s glavne rasprave ima za posledicu da se rociste odlaze. --> kada u privrednom sporu stranke predloze sprovodjenje medijacije. a stranka nije prisutna. do odlaganja rocista dolazi kada glavna rasprava nije dobro pripremljena.. a moze i udaljiti iz sudnice izgrednika.Sud moze da odlozi rociste ( ne mora ): --> ako je stranka neuka. 6. . . tako da se nisu stekli uslovi da se ona odrzi. .Stranka na rocistu moze da iznese nove cinjenice ili predlozi izvodjenje novih dokaza ( novote ) s kojima protivna strana nije imala prilike da se upozna. . te je sud duzan da drugoj strani omoguci da se izjasni o novim cinjenicama pa onda je duzan da odlozi rociste i da joj mogucnost da se pripremi i izjasni o novotama. a istovremeno se strankama saopstava mesto i vreme odrzavanja novog rocista.Sud zakljucuje glavnu raspravu kada je stekao uverenje da je predmet dovoljno raspravljen.) Odrzavanje reda i odrzavanje procesne discipline na glavnoj raspravi.Ako je s rocista izostala samo jedna stranka.) Odlaganje rocista za glavnu raspravu . .Sud moze da odlozi rociste kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili onda kada to nalazu drugi opravdani razlozi.Po pravilu. sud resenjem izrice opomenu ili novcanu kaznu. .Odluku o odlaganju rocista donosi vece u formi resenja. --> kada udalji javnog tuzioca ili pravobranioca. . 4. smatra se da je tuzilac povukao tuzbu ( fikcija povlacenja tuzbe ). b) kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan. . sud raspravlja s prisutnom strankom. 5.) Izostanak stranaka s rocista za glavnu raspravu. ako je potrebno da se ona licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici. . na koje nije dozvoljena zalba.Neispunjenje uslova za odrzanje rocista za glavnu raspravu znaci da postoji neka smetnja za dalje vodjenje postupka ili da bi njegovo odrzanje imalo za posledicu povredu nekog vaznog procesnog nacela. 87 . koja ne prisustvuje na rocistu zastupa punomocnik. nema punomocnika i nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o poredmetu o kome se raspravlja.Ako neko narusava red.Sud je duzan da odlozi rociste ako postoje smetnje u pogledu urednog zastupanja stranke ( ako ustanovi da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju te usled toga moze da nastane steta za stranku ).

Ako sud usvoji procesni prigovor. pitanje. tj.Stranke nemaju pravo da predlazu ponovno otvaranje glavne rasprave. on o tome donosi resenje (npr. pravilo je da o svakom zahtevu tece posebna parnica.) Spajanje parnicnih postupaka . . tj kada je predmet raspravljen u onoj meri koja omogucuje donosenje odluke. pa ako je o njemu odlucivao zajedno sa glavnom stvari. . onda ukoliko ga odbije. d) tuzilac ne moze da preinaci ili da povuce tuzbu. b) vremenske granice pravosnaznosti presude vezuju se za ovaj procesni momenat a cinjenice koje potom nastanu nisu obuhvacene pravosnaznoscu. .U momentu zakljucenja glavne rasprave nastaju sledeca dejstva: a) nijedna stranka ne moze vise da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze. . 88 .Moguce je da sud raspravlja i odlucuje o procesnim prigovorima odvojeno ili zajedno sa glavnom stvari ( procenjuje sta je ekonomicnije ). g) tuzeni ne moze da podigne protivtuzbu. da se stvar jos malo raspravi kako visi sud ne bi ukinuo merotornu odluku.PONOVNO OTVARANJE GLAVNE RASPRAVE .ZAKLJUCENJE GLAVNE RASPRAVE .Glavnu raspravu okoncava predsednik veca resenjem i to saopstava ucesnicima postupka. te moze da odluci da se glavna rasprava ponovo otvori.Ako je o prigovoru raspravljao odvojeno od glavne stvari. cime se parnica vraca u stadijum glavne rasprave. sto ima za posledicu neracionalno rasipanje vremena.Sud ce zakljuciti raspravu kada stekne uverenje da je stvar sazrela za odlucivanje. i protiv tog resenja stranka ima pravo da izjavi samostalnu zalbu. jednan tuzbeni zahtev i jedan tuzeni. tj. .2 2 Ova prica moze i uz 42. . . on odmah nastavlja da raspravlja o glavnoj stvari i ne izradjuje pismeni sastav resenja kojim se odbija prigovor. onda moze da o takvom prigovoru donese posebno resenje ili da odluku o procesnom prigovoru unese u sastav presude.RASPRAVLJANJE I ODLUCIVANJE O PROCESNIM PRETPOSTAVKAMA .Kakvo god da je spajanje tuzbenih zahteva. . ..Moguca je i subjektivna kumulacija tuzbenih zahteva ( suparnicarstvo ) kada vise lica tuze ili budu tuzena jednom tuzbom. .Ako sud odbije prigovor. v) stranka ne moze da zahteva iskljucenje ili izuzece sudije. ima jedan tuzilac.Parnica je po pravilu dvostranacki koncipirana.U praksi sudovi koriste mogucnost da o procesnim prigovorima ( koji mogu da se izjavljuju i u fazi glavne rasprave ) odlucuju tek u presudi. resenje o odbacivanju tuzbe). .Izuzetno je moguce objektivno spajanje tuzbenih zahteva kada tuzilac prema tuzenom u jednoj tuzbi istice vise tuzbenih zahteva. zajedno sa glavnom stvari. .Ratio ovakvog resenja jeste ekonomicnost. . 70.Sud resenjem o zakljucenju glavne rasprave nije vezan.

utvrdi da li je njegova predstava o spornoj cinjenici bliska realnom.Iz razloga celishodnosti. vec da sporne cinjenice istinito utvrdi. . * isto lice je protivnik raznih tuzilaca ili raznih tuzenih. a da bi odluka bila pravicna.Ljudski zakoni su samo proizvod nasih kognitivnih sposobnosti da stvorimo saznanje o realnim dogadjajima i zakonima ( Zemlja je bila okrugla i pre nego sto je covek to saznao ). te da na takav. a to znaci dvostruko: * da vise parnica tece pred istim subom izmedju istih stranaka. a takva situacija moze da nastupi prilikom objektivne kumulacije tuzbenih zahteva koji su istaknuti u istoj tuzbi. pravila iskustva i praske. T tuzi S i zahteva iz istog zivotnog dogadjaja naknadu materijalne i nematerijalne stete. . ne misli se ni na sta drugo do na njihovu subjektivnu istinu. da je duzan da primenjuje savremena pravila nauke. -To su dve razlicite stvari: “istinito” znaci nacin na koji sud utvrdjuje sporne cinjenice.Isto vazi i za delatnost suda.Moze da se desi da pred istim sudom u isto vreme tece vise parnica izmedju istih lica ( klasican primer je parnica po tuzbi. . ( kojim je ukinuto nacelo materijalne istine ) vise ne govori da je sud duzan da “tacno i istinito” utvrdi sporne cinjenice.Ovaj uslov je ispunjen kada su parnice cinjenicno povezane i kada u obe parnice figuriraju ista dokazna sredstva. svaka istina je subjektivna. a premda se ZPP-om iz 2005.Zakon je ukinuo mogucnost da sud ex officio odredjuje i izvodjenje dokaza koje nijedna stranka nije predlozila.Da bi sud mogao da spoji parnice. to vise ne znaci da je nacelo utvrdjenja istine bitno ograniceno. Prvi zahtev je sazreo za odlucivanje. . . i istovremena parnica po protivtuzbi ).Ne da utvrdjuje materijalnu istinu. premda se dokazivanja odnosi na sve bitne cinjenice. . nalaze strankama i ostalim ucesnicima u postupku da govore istinu.Cilj gradjanskog postupka je ostvarenje materijalnopravne pravicnosti.Ratio spajanja su razlozi ekonomicnosti ( smanjenje troskova i ubrzanje postupka ). b) parnice trebaju da budu subjektivno povezane. te da o njema zajednicki raspravlja. . a ne drugi ( npr. . a sud njima nije vezan.Protiv resenja o razdvajanju i spajanju parica nije dozvoljena posebna zalba. sud moze da donese odluku da spoji parnice. treba da se ispune sledece pretpostavke: a) parnice koje se spajaju treba da teku pred istim sudom. . 71. a spojena parnica ce se nastaviti pred onim vecem koje je prvo donelo resenje o spajanju.Treba naglasiti da je sud i dalje duzan da cinjenicno stanje utvrdjuje istinito. 89 .Kada ZPP iz 2005. .Spajanje parnica ne utice na povecanje vrednosti predmeta spora. arbitraran ) nacin. .U tom smislu. . pri cemu je nebitno u kakvim ulogama se one nalaze u razlicitim parnicama. onda mora da odgovara istini. sud moze i da odredi razdvajanje parnica.ODVOJENO RASPRAVLJANJE O POJEDINIM ZAHTEVIMA IZ ISTE TUZBE .U ovakvim situacijama. . .Spajati se mogu i parnice u kojima ne sudi isto vece.) Nacelo utvrdjivanja istine u parnicnom postupku .Npr. te sud moze da razdvoji parnice i donese samo odluku o naknadi materijalne stete. tacnije na njihovu subjektivnu predstavu o stvarnosti. .. .

Predmet dokazivanja su konkretne cinjenice. kao i ocenu dokaza koju na kraju ovog postupka daje sud. .) Zadatak dokazivanja i terminosloska razgranicenja . pa i da predlozi dokaze koji potvrdjuju postojanje tih cinjenica. .) Predmet dokazivanja . umetnickog i strucnog iskustva i saznanja koji se dokazuju izvodjenjem vestacenja. odluku suda o izvodjenju dokaza. da oznaci rezultat dokazivanja. . kao i njeno nepostojanje. te stavove naucnog.To su cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. da oznaci parnicnu radnju stranke koja dokazuje postojanje.Ovaj postupak obuhvata niz parnicnih radnju suda i stranaka koje su upravljene na utvrdjivanje istinitosti cinjenicnih navoda stranaka. .Istinitost cinjenicnih tvrdnji sud proverava u postupku dokazivanja.Predmet dokazivanja moze da bude postojanje neke cinjenice.Dokazna snaga jeste podobnost sredstva dokazivanja da kod sudije stvori uverenje o istinitosti postojanja ili nepostojanja neke cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja.Postupak dokazivanja u sirem smislu obuhvata predlaganje dokaza. da oznaci dokazno sredstvo. sam dokazni postupak. odgovoru na tuzbu ili na glavnoj raspravi. sud ne bi mogao da utvrdjuje i cinjenice od kojih ne zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. . . sve do momenta zakljucenja rasprave. . 2. u tuzbi.Od cinjenica treba razlikovati stavove opsteg iskustva koji se ne dokazuju ( npr. . tuzeni iznosi svoje vidjenje o cinjenicama na koje se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu i nudi dokaze koji potkrepljuju njegove navode.Pod cinjenice ne spadaju ni pravne norme. odnosno na koje se stranke ne pozivaju.Predmet dokazivanja su cinjenice koje pred sud iznose stranke u okviru raspravnog nacela. .U odgovoru na tuzbu.Predmet dokazivanja su i cinjenice koje izlaze iz okvira raspravnog nacela. nego njih sud saznaje ex officio.Pojam “dokaz” se u parnicnom postupku koristi u trojakom smislu: a) Prvo.Smatramo da. premda su one “vazne za donosenje odluke”. odnosno dogadjaji ili stanja koji su prostorno i vremenski definisani. . .Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede cinjenice na kojima zasniva svoj tuzbeni zahtev. ali i sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. koje se ne dokazuju. b) Drugo. . u ovom smislu.72. . stav da je covek smrtno bice ).) Dokazivanje 1. .Predmet dokazivanja mogu da budu sve cinjenice koje se nalaze u dispoziciji materijalnopravne norme. odnosno ne postojanje cinjenice. 90 . .Dokazno sredstvo je ljudska radnja ili cinjenica koja nam pruza podatke o istinitosti o postojanju ili nepostojanju neke druge cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja. v) Trece. .Pod cinjenicama podrazumevamo dogadjaje i stanja koji su vremenski i prostorno definisani. na koje se ne poziva tuzeni da bi osporio osnovanost tuzbenog zahteva.

Dokazuju se samo one vazne cinjenice koje su sporne. .kod njega se radi o tome da stranka priznaje postojanje jedne po nju nepovoljne cinjenice.Postoji i: --> Anticipativno priznanje. vazne cinjenice su da li je ugovor zakljucen.Pravilo je da se i kod anticipativnog priznanja ne izvodi dokazivanje. 4. primenjuju se opsta pravila o oceni dokaza ). . Zakon odstupa samo kada sud utvrdi da stranke priznanjem odredjene cinjenice zele da postignu cilj koji je protivan javnom poretku.Naime. * da stranka osporava navode protivnika ( sistem negativne litiskontestacije ). te da li je zahtev za povracaj zajma dospeo ).Od pravila da se priznate cinjenice ne dokazuju. .. . a priznanje moze da bude potpuno ili delimicno.Priznanje cinjenice je jednostrana parnicna radnja jedne od stranaka kojom ona priznaje da je odredjena cinjenicna tvrdnja njenog protivnika istinita. .Priznanje moze da se da samo u toku parnice i to pred sudom. ako cinjenice koje je tuzilac naveo u tuzbi ne protivreci predlozenim dokazima. sud dokaznu snagu tog priznanja ocenjuje na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja. .Primena pravila o afirmativnoj i negativnoj litiskontestaciji nema nikakav znacaj. vec naprotiv. . 3.Pasivno drzanje stranke ( u vezi sa priznanjem ili osporavanjem odredjene cinjenice ) moze da se tumaci na 3 nacina: * da stranka priznaje cinjenicne navode protivnika ( sistem afirmativne litiskontestacije ).Ne dokazuje se ni pravna kvalifikacija pravnih poslova. .Stranka moze da prizna cinjenice izricito ili precutno. 91 .Priznati se mogu samo cinjenice koje su za protivnika u postupku povoljne. i to ili u formi podneska ili izjavom stranke na rocistu. .) Neophodnost dokazivanja . predmet dokazivanja mogu da budu samo cinjenice koje su odlucne za pravnu kvalifikaciju takvog pravnog posla. tek kada se stranka u ciju korist je postojanje ovakve cinjenice.Ako je priznanje dato van parnice. na nju u postupku i pozove ( ako se to ne dogodi.Za donosenje odluke vazne cinjenice su one koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ( npr. ako tuzilac zahteva povracaj zajma. pre nego sto se njen protivnik pozvao na njeno postojanje u postupku. * da sud na osnovu slobodne ocene dokaza oceni svako drzanje stranke. . . da li je zajmoprimac dao predmet zajma.U prilog primeni principa afirmativne litiskontestacije govore i razlozi za donosenje presude zbog propustanja. donosenje ove presude je moguce. odnosno one koje su za stranku koja priznaje nepovoljne. .Neophodno je dokazivati i cinjenice od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki. . . kada je tvrdnja o postojanju neke cinjenice ucinjena na rocistu kome nije prisustvovala i suprotna strana.Za donosenje odluke vazne su sve cinjenice kojima tuzeni osporava osnovanost tuzbenog zahteva.) Kada dokazivanje nije neophodno A) Kada stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu .

ocem deteta koje je rodjeno u braku smatra se muz majke deteta ).--> Kvalifikovano priznanje. vec tuzbeni zahtev kao takav. pretpostavka odnosi na postojanje negovog pravnog stanja ili pravnog ovlascenja.Ne dokazuju se ni cinjenice koje ulaze u dispoziciju norme koja sadrzi zakonsku pretpostavku. govorimo o pravnim pretpostavkama. vec ih ex officio uzima u podlogu svoje odluke ( ali je prema zakonu sud duzan da ih saopsti strankama na raspravi ).Stranka koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke duzna je da dokazuje samo onu cinjenicu koja cini njen osnov. b) Priznanje cinjenica i priznanje tuzbenog zahteva . Sud nije duzan da izvodi dokazni postupak u pogledu postojanja ugovora o prodaji ). .. a njihovo postojanje ili nepostojanje moze se saznati bez teskoca ( istorijski dogadjaji. kod kojih se radi o tome da zakonodavac neoborivo vezuje nastajanje odredjenog subjektivnog prava za postojanje odredjene cinjenice. pri njenom postojanju. te kada se priznanje protivi stavovima iskustva ili istinitosti o cinjenicama do cijeg saznanja je sud dosao u nekom drugom postupku. odnosno iz postojanja odredjene cinjenice. a) Pravna priroda priznanja cinjenica . odnosno priznanje pravne posledice koju tuzilac navodi u svom zahtevu. . . sud ceni na osnovu opstih pravila o oceni dokaza.Od zakonskih pretpostavki treba razlikovati zakonske fikcije. B) Kada se radi o opstepoznatoj cinjenici . K ne spori da je zakljucio ugovor o prodaji. iz pretpostavljene pravno relevantne cinjenice ( takve pretpostavke su cinjenicne ).Od priznanja cinjenica treba razlikovati priznanje tuzbenog zahteva. . . .U praksi se uzima da sud o opstepoznatim cinjenicama ne izvodi dokazivanje. ali istice da je ugovor raskinuo ili istice prigovor prebijanja. .Stranka na cijoj strani su se stekle mane volje pri priznanju.). pretpostavlja i postojanje druge odredjene cinjenice.Priznanje nije materijalnopravnog karatera ( jednostrana izjava volje ) jer ne proizvodi nikakvo dejstvo na nivou posledice materijalnopravne norme.O dejstvu priznate.S obzirom na mogucnost opoziva radi se o parnicnoj radnji za ciju pravovaljanost moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke.Priznanje cinjenice moze da se opozove u celosti ili delimicno.Ako se. jer zakonodavac. cinjenice objavljene medijima. . jer sud donosi poresudu na osnovu priznanja.Zakonske pretpostavke se sastoje od dva cinioca: prvog.Predmet priznanja tuzbenog zahteva nisu cinjenice.. ako se ono protivi opstepoznatim cinjenicama. ali istovremeno izjavljuje kakvo odbrambeno ili napadno sredstvo kojim tezi da odbije tuzbeni zahtev ( Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. . . .Ove cinjenice su poznate sirokom krugu ljudi.Priznanje cinjenica ne znaci i da ce sudska odluka biti u korist one stranke kojoj priznanje cinjenice ide u prilog. odnosno pravne posledice ( npr. pa zatim osporene cinjenice. drugog. 92 . moze ovakvo priznanje da opozove. iz cinjenice. s druge strane. kojim se parnica okoncava.Priznanje cinjenica nema dejstvo.Ovde stranka priznaje odredjenu cinjenicu kao istinitu. pri cemu je nebitno da li je pravna posledica nastupila prema redovnom toku stvari. V) Zakonske pretpostavke . .

a sud to moze da ucini ako se alternativno ispuni jedna od pretpostavki: --> da. dok njen protivnik osporava postojanje pretpostavke tako sto nudi dokaz o protivnom. .Cilj glavnog dokaza jeste da sud uveri u istinitost vazne cinjenice koja cini osnov tuzbenog zahteva ( iskaz svedoka A ). --> da dokaz nece moci da se izvede u primerenom roku. . tumaci. 73. .Odlucivanje po slobodnoj oceni je dopusteno samo ako je sud iscrpeo sva raspoloziva dokazna sredstva.Slobodna ocena suda o visini stete ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. K u odgovoru na tuzbu predlaze da se u postupku saslusa B kome je K ispricao da sa T nije postigao saglasnost o ceni.) Necelishodnost dokazivanja . sud polazi od opstih stavova iskustva. i duzan je da svoju odluku obrazlozi. protivdokaz i dokaz o protivnom ( shodno cilju dokaza ) Primer: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene.Kod zakonskih pretpostavki. . ne i teret tvrdnje kolika je njena visina. . vestaci.Povreda slobodne ocene suda predstavlja bitnu povredu odredaba ZPP-a zbog koje odluka suda moze da se pobija. prema okolnostima slucaja. sto je pravicnije nego da se smisao restitucije izgubi u bezizglednom i beskrajnom dokazivanju visine stete. . stranke.Iz razloga ekonomicnosti postupka. . moze da se pretpostavi da neki dokaz nece moci da se izvede.. --> da dokaz treba da se izvede u inostranstvu. kada stranka koja je predlozila izvodjenje kakvog dokaza ne predujmi iznos koji je neophodan da bi se dokazni postupak sproveo ( tada sud odustaje od izvodjenja predlozenog dokaza ). 93 .Zakonom je propisana mogucnost suda da odredi rok za izvodjenje odredjenog dokaza. ona stranka koja iz pretpostavke izvodi neko svoje pravo dokazuje samo njen osnov. . A) Glavni.Dokazna sredstva su lica ili stvari koja omogucavaju sudu da sazna vazne i cinjenice koje su od znacaja za resenje glavne stvari. 5.) Pojam i vrste dokaznih sredstava .Tuzilac ovde snosi samo teret tvrdnje da je steta nastala.Medjutim. isprave i predmeti uvidjaja.Postoje dve vrste slucajeva u kojima se nece izvoditi dokazivanje o spornim cinjenicama: a) prvo.Naprotiv.) Slucajevi u kojima se dokazivanje ne izvodi . 6. b) drugo. . K osporava postojanje ugovora o prodaji. protivna strana moze da ospori i sam osnov zakonske pretpostavke podnosenjem dokaza koji obaraju sam osnov. kada protekne rok koji je sud odredio za izvodjenje dokaza. T u tuzbi navodi da je ugovor zakljucen u prisustvu A. kao i od rezultata sprovedenog dokaznog postupka. zakon dopusta sudu da visinu stete odredi po slobodnoj oceni ( ukoliko je dokazivanje prave stete nemoguce ili je skopcano sa velikim teskocama ).Dokazna sredstva u nasem pravnom poretku jesu: svedici.

ali iz njihovog postojanja sud moze.Dokazna sredstva predlazu stranke i to sve do zakljucenja glavne stvari. .Predlagac protivdokaza je uspeo u njegovom izvodjenju.Istrazna maksima i dalje vazi za neke posebne parnicne postupka. dokazi iz kojih se direktno izvodi saznanje o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme. na osnovu opsteg zivotnog iskustva. . dovoljno je da je verovatno da tvrdnja predlagaca glavnog dokaza nije istinita. te na nacelu obostranog saslusanja stranaka. upotreba ovih posrednih dokaznih sredstava je dopustena tek ako sudu i strankama ne stoje na raspolaganju neposredni dokazi.Rezultat izvodjenja nepotpunog dokaza jeste uverenje suda da je ovo sto se tvrdi samo verovatno. kao sto su postupci u bracnim i porodicnim sporovima. .Radi se narocito o podacima zapisanim na tonskim i video trakama.Po pravilu.Dokazom o protivnom stranka osporava postojanje osnova pretpostavke ( npr. . stranke se sluze posrednim dokazima ili indicijama.Dakle. same stranke odredjuju cinjenice koje treba da dokazu. V) Potpun i nepotpun dokaz ( prema rezultatu dokazivanja ) . .Potpunim dokazom predlagac u potpunosti uverava sud u istinitost svoje cinjenicne tvrdnje.Predlaganje dokaza.One same ne kazuju o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju materijalnopravne norme. za razliku od glavnog dokaza. jer se ne zasniva na utvrdjenju indicija. . G) Nova dokazna sredstva ( kao rezultat novih tehnickih izuma ) . . . 94 . CD i komp. ako je pobudio sumnju u istinitost tvrdnje njegovog protivnika potrepljene glavnim dokazima.Dokazni postupak pociva na dispozicionoj i raspravnoj maksimi ( sud izvodi samo dokaze koje su stranke same predlozile ).Za odlucivanje su odlucni neposredni dokazi. za uspeh protiv dokaza. dokazom o protivnom muz majke deteta rodjenog u braku osporava da je dete rodjeno u braku ). . zapisima. Npr: Svedok C navodi da je video A kako biciklom napusta kucu B.Cilj protivdokaza jeste da ospori i obori istinitost cinjenicne tvrdnje protivnika potkrepljene glavnim dokazom ( iskaz svedoka B ). . Npr: Svedok C navodi da je bio prisutan kada su A i B zakljucili ugovor o prodaji bicikla.Dokazni postupak u uzem smislu obuhvata skup pravila o parnicnim radnjama stranaka u suda kojim se uredjuje nacin na koji se izvode dokazi. . vec na oceni dokaza na osnovu primena opstih stavova iskustva o cinjenicama koje spadaju i dispoziciju norme. kao i dokazna sredstva kojima se istinitost ovih cinjenica potkrepljuje. B) Neposredni i posredni dokaz ( indicija ) . a njeme predlagac dokaza obara zakonsku prezumpciju. .Kada takvo dokazivanje nije moguce.. .U okviru dispozicionog i raspravnog nacela.IZVODJENJE DOKAZA ( DOKAZNI POSTUPAK ): . da zakljuci o postojanju takve cinjenice.Dokaz o protivnom je takodje glavni dokaz.Od indicija traba razlikovati prima faciae dokaz koji spada u pitanja ocene dokaza. .. .

Dokazi se izvode na glavnoj raspravi. .Sud je duzan da odbije izvodjenje dokaznog sredstva do kojeg se doslo na nedozvoljen nacin. kao sto je to neovlasceno prisluskivanje. * kada dokaz cije se izvodjenje predlaze nije bitan ili pogodan za saznanje istinitosti cinjenice cije se postojanje dokazuje. vec i na osnovu citavog rezultata dokaznog postupka..Uloga suda. . . a narocito ce se smatrati da predlozeni dokaz nije vazan kada: * cinjenica o cijem postojanju ili nepostojanju se predlaze dokazivanja nije bitna za odluku..Tuzilac mora da predlozi dokaze kojim potkrepljuje navode iz tuzbe.Od principa neposrednosti u dokazivanju se odstupa u korist nacela ekonomicnosti postupka kada se izvodjenje pojedinih dokaza poverava zamoljenom sudu. tacnije povredom neke materijalnopravne norme medjunarodnog ili unutrasnjeg prava. .U parnicnom postupku cesto se nude dokazi do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. 95 .Stoga.Sud odlucuje koje su cinjenice bitne za odlucivanje i koji ce od dokaznih predloga koje su predlozile stranke izvesti radi utvrdjivanja istinitosti tih bitnih cinjenica. . bitno je da se svi dokazi izvedu na jednom rocistu za izvodjenje dokaza. ..Posebno o dokazima do kojih se doslo na nedozvoljen nacin.S obzirom na to da sud ceni rezultat dokaznog postupka ne samo u pogledu svakog dokaznog sredstva ponaosob.Sud je duzan da o izvodjenju svakog pojedinog dokaza donese resenje koje mora da sadrzi: spornu cinjenicu o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. * kada postoji zabrana upotrebe dokaznog sredstva. povreda tajnosti pisama. ova resenja i ne mogu da se pobijaju posebnom zalbom.Resenje suda o izvodjenju dokaza jeste resenje o materijalnom upravljaju parnicom kojim sud nije vezan.Stranke mogu da predlazu dokaze i na pripremnom rocistu i na rocistu za glavnu raspravu. jer je cinjenicna tvrdnja koju stranka istice vec opovrgnuta dosadasnjim rezultatima dokaznog postupka. jer dokazno sredstvo pruza malo izgleda na uspeh.Sadrzina resenja o izvodjenju dokaza je znacajna zbog ocuvanja nacela kontradiktornosti i ravnopravnosti.Tuzeni je duzan da u odgovoru na tuzbu ponudi dokaze kojima ukazuje na istinitost cinjenica kojima osporava navode tuzioca.Ovde se najcesce radi o radnjama koja ulaze u bice krivicnog dela. .Rociste za izvodjenje dokaza . vec niz cinjenica iz kojih bi tek eventualno trebalo da sazna koja bi cinjenica bila vazna za njegove tvrdnje ). . .Po pravilu. vec samo u zalbi koja se izjavljuje protiv konacne presude. . .O predlogu stranaka iz izvodjenje dokaza odlucuje sud. * kada je sud vec uveren o istinitosti cinjenice o kojoj treb da se izvede dokazivanje. . . . i na taj nacin zakon vodi racuna da ce sud najbolje steci uverenje o dokaznoj vrednosti i snazi pojedinog dokaznog sredstva. sud ce odbiti da izvede dokaz kada smatra da predlozeni dokaz nije vazan za njegovu odluku. * kada dokazni predlog ne sadrzi temu dokazivanja ( ovde se radi o tome da predlagac dokaza ne navodi vaznu cinjenicu o kojoj bi trebalo izvesti dokaz. ako se postuju nacela neposrednosti i koncentracije procesne gradje. . . jer u protivnom rizikuje da ce sud da usled neurednosti odgovora da donese presudu zbog propustanja ili da meritorno resi spor s obzirom da medju strankama nisu sporne cinjenice.Sud ne sme da odbije izvodjenje dokaza sa obrazlozenjem da svedok nije pouzdan jer je ranije u drugim postupcima kazivao neistinu. . . jer u protivnom rizikuje da njegova tuzba bude odbacena kao neuredna.

medjutim protivnik moze da odbije da omoguci uvidjaj iz istih razloga iz kojih svedok moze da uskrati svedocenje i odgovore na pojedina pitanja. V) Izvodjenje dokaza uvidjajem . pa da bi rasvetlio okolnost od koje zavisi verodostojnost svedocenja.Kada se predmet na kome bi trebalo izvrsiti uvidjaj nalazi kod drzavnog organa. a kod dokazivanja ispravama se utvrdjuje sam sadrzaj pismena. radi se samo o svedoku ( npr. radi se o vestacenju ili o kombinaciji vestacenja i uvidjaja. sud ce ex officio obezbediti da se izvede dokaz uvidjajem. . kada je stvar koja je predmet uvidjaja zajednicka za trece lice i stranku koja se poziva na cinjenicu koju bi trebalo utvrditi uvidjajem.. a vestak utvrdjuje svojstvo materijala i nacin gradnja. . .Uvidjaj se razlikuje od dokazivanja ispravama u tome sto se prilikom uvidjaja culno opaza samo pismeno i njegova svojstva.74. sud takvo ponasanje stranke ceni na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. u postupku je sporno da li je svedok s terase mogao da vidi dogadjaj o kome je svedocio. sud vrsi uvidjaj ). a u njenoj moci je da omoguci uvidjaj. . kada je ono po zakonu duzno da omoguci uvidjaj. Npr.Uvidjaj je jedino pravo neposredno dokazno sredstvo ( dokazna vrednost ogromna ). a o tome ne daje nalazi i misljenje. lekar pregleda ostecengo i o tome obavestava sud ). .Kod razgranicenja od vestacenja merilo je rezultat dobijen upotrebom dokaznog sredstva. medjutim. koje moraju da postoje u sadasnjosti ( nezamislivo je da se culno opazaju cinjenice koje su se desile u proslosti ). i ona je duzna da omoguci uvidjaj.Ako strucno lice ispituje svojstva lica ( telesne povrede ) ili predmeta. kada on uskrati ili odbije da omoguci uvidjaj.Protivnik stranke ne moze da se prisili da trpi uvidjaj.Uvidjaj se visi na sudu ili van njega. a pod ovim treba razumeti svaku okolnost koja je od znacaja za pravilno utvrdjenje vaznih i odlucnih cinjenica ( npr. B) Razgranicenje od ostalih dokaznih sredstava . 96 . .Predmet i zadatak uvidjaja je dvostruk: a) Sud njegovim izvodjenjem utvrdjuje sporne cinjenice izmedju stranaka.Uvidjaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim culnim opazanjem utvrdjuje odredjene cinjenice ili razjasnjava izvesne okolnosti.Treba istaci da se pregled i slusanje audio-vizuelnih zapisa smatra uvidjajem..Sud je duzan da stranke obavesti o vremenu i mestu izvodjenja uvidjaja kako bi mu prisustvovale. .Kada se stranka poziva na cinjenicu cije bi postojanje trebalo da se utvrdi uvidjajem.) Uvidjaj A) Pojam i znacaj . G) Duznost da se tvrpi uvidjaj . . i vrsi ga vece. te ako unisti ili sakrije stvar koje je predmet uvidjaja. --> drugom. . a izuzeci postoje u dva slucaja: --> prvom. duzna je da sudu omoguci vrsenje uvidjaja.Ako vestak prisustvuje uvidjaju i daje sudiji samo obavestenja o pojedinostima predmeta ( mesto udesa ) koji sud neposredno opaza. . Sudija utvrdjuje da li je zid napukao. .Pravilo je da se na duznost da se trpi uvidjaj primenjuju pravila o duznosti edicije isprava. .Kada je vrsenje uvidjaja u moci protivne strane.Treca lica nemaju duznost da dopuste vrsenje uvidjaja. b) Zatim se koristi uvidjaj radi razjasnjenja “neke okolnosti”.

.Za njihovo koriscenje u parnicnom postupku je nebitno da li je isprava sacinjena s namerom da posluzi kao dokazno sredstvo ( ugovor ) ili se slucajno koristi u parnicnom postupku kao dokaz ( npr.Autenticnost javnih isprava se pretpostavlja.Isprave su lisene subjektivnosti. . .Dispozitivne isprave su one u koje je neposredno inkorporiran pravni akt ( testament. ugovor.75.Ako bi potpisnik ispave tvrdio da potpis nije njegov.Isprava je telesni predmet na kome su pisanim znakovima zabelezeni odredjeni podaci. .) koje ovlasceni organi ( sud.Sudovi i notari na zahtev drzaoca privatnih isprava overavaju da je ispravu potpisao njen izdavalac.) Javne i privatne isprave ( u zavisnosti ko je njihov izdavalac ) ..Postoji pretpostavka da je isprava autenticna ako je autentican potpis izdavaoca isprave.. priznanica. 2. .Autenticnost se odnosi samo na onaj tekst koji se nalazi iznad potpisa. dok sud ceni njenu autenticnost na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. lekarsko uverenje.) Isprava A) Pojam i znacaj . a to je postupak u kojem sudovi i notari overavaju da je kopija isprave verna originalu. ali se moze obarati svim dokazima. vec samo obavestenje o cinjenici koja je vezana za postojanje nekog pravnog akta ( npr. . .Autenticnost privatnih iprava se ne pretpostavlja.Od privatnih i javnih isprava treba razlikovati privatne overene isprave(legalizovane isprave ). . te kao predmeti koji inkorporisu odredjeni sadrzaj predstavljaju pouzdana dokazna sredstva. organi uprave ) donose u okviru svoje nadleznosti.) Dispozitivne i dokazne isprave . . B) Vrste isprava 1. .). morao bi to da dokazuje. privatno pismo ). V) Istinitost isprave . . resenja.Javnu ispravu je u propisanom obliku izdao drzavni organ u granicama svojih ovlascenja. izvod iz maticne knjige. . od legalizacije privatne isprave treba razlikovati njenu vidimizaciju. ne i njegova kopija ( osim ako je zakonom izricito odredjeno ).Isprava se smatra istinitom ( autenticnom ) ako potice od onoga koji je na njoj oznacen kao njen izdavalac. . odnosno da izjava volje koja je sadrzana u ispravi potice od njenog potpisnika.. menica ).Pod ispravo se smatra samo originalni predmet zapisa.Dokazne isprave ne sadrze nikakav pravni akt.Sve druge isprave koje nisu javne smatraju se privatnim ispravama. . .S druge strane. sadrzina odredjenih misli. tako da je na stranci koja se na nju poziva teret tvrdnje i dokazivanje da je isprava autenticna.U dokaznoj snazi su izjednacene s javnim ispravama. privredno drustvo ili druga organizacija u vrsenju ovlascenja koje joj je povereno zakonom. a lazna je kada ne potice od lica koje je naznaceno kao izdavalac. 97 .Dispozitivne javne isprave su razne odluke ( presude.

smatra se netacnom ( falsifikovanom ). . a teret dokazivanja snosi onaj koji osporava istinitost. . porice da se isprava nalazi kod nje.Resenje suda o tome da druga stranka preda ispravu se ne moze prinudno izvrsiti.Dokazna snaga privatnih isprava u celosti podleze principu slobodne ocene dokaza. jer su sadrzane u javnoj ispravi.Autenticnost isprave moze da bude i predmet posebne parnice koja se pokrece tuzbom za utvrdjenje istinitosti isprave. * isprava je zajednicka za obe stranke.Isprava je istinita. sud moze novcano da kazni stranku koja. ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje stranka u parnici izvodi neko svoje pravo.Kod duznosti pribavljanja ( edicije ) isprave razlikujemo 3 situacije: a) Pribavljanje isprave od stranke koja se na nju poziva. . stranka koja se poziva na ispravu moze protiv protivne strane da podigne kondemnatornu tuzbu u kojoj bi zahtevala njeno izdavanje. materijalne snage sadrzine javnih isprava.Drugo je pitanje tzv. G) Dokazna snaga isprava . ali ako ta stranka ne preda ispravu po nalogu suda. a protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. onda ce sud tu okolnost ceniti slobodno. . . . pa se u parnici moze dokazivati da su cinjenice koje sadrzi javna isprava neistinito utvrdjene.Ipak.Pod zajednickom ispravom se smatra isprava koja inkorporira neki pravni posao izmedju stranaka ( ugovor ). ali i onaj do cijeg je zakljucenja doslo posredstvom treceg. v) Pribavljanje isprave od treceg lica. suprotno volji izdavaoca. * duzna je prema posebnim zakonskim propisima da je preda ili pokaze.Stranka je duzna da je sama podnese.Pretpostavlja se da je sadrzaj javne isprave istinit ( isto vazi i za dokazne i za dispozitivne javne isprave ).Ako protivna stranka porice da se kod nje nalazi isprava. ako njen sadrzaj odgovara realnim cinjenicama. sud moze na tu okolnost da izvodi dokaze kako bi utvrdio da li su ovi navodi istiniti. .Dokazna snaga isprava zavisi od istinitosti njihovog sadrzaja. .. ali postoje dva izuzetka: 98 . D) Pribavljanje isprave . . protivnu uverenju suda. ali ova pretpostavka je oboriva. .Tada sud donosi resenje kojim nalaze protivnoj strani da u odredjenom roku podnese doticnu ispravu. .Ako je naknadno izmenjen njen sadrzaj.Trece lice nema duznost edicije isprave.da li cinjenice koje se smatraju istinitim.Takodje. . pod zajednickom ispravo se smatra ona koja je upravo i sacinjena u svrhu dokazivanja. . .Stranka kod koje se nalazi isprava ne moze da uskrati njenu ediciju u sledecim slucajevima: * vec se sama na nju pozvala u postupku.Videli smo da ZPP uredjuje samo formalnu dokaznu snagu javnih isprava ( pretpostavlja se da je istinito ono sto je u javnoj ispravi sadrzano ). .Druga strana moze da uskrati podnosenje isprave u istim slucajevima u kojima svedok moze da uskrati svedocenje ili odgovore na neka pitanja.Kod dokazne snage javnih isprava ne treba mesati njihovu formalnu i materijalnu dokaznu snagu. b) Pribavljanje isprave od protivnika stranke koja se na nju poziva. . .Takodje. .

Neodazivanje pozivu ili odbijanje da svedoci povlaci i posledicu placanja troskova strankama.Svedok jedino ne moze da bude ono lice koje je stranka u postupku. . . niti od zdravlja ( ukljucujuci u psihicko ). . 99 . jer on ne daje svoje misljenje o cinjenicama. . b) Lice mora da bude u stanju da opazenu cinjenicu reprodukuje pred sudom.Svedok je fizicko lice koje pred sudom daje iskaz o cinjenicama koje je culno opazilo. .Uopste.Sud moze da kazni odgovorna lica u organima ako ne postupe po resenju suda. 76. . .I punomocnik stranke moze da bude saslusan kao svedok. . --> kada je rec o ispravi koja je po svojoj prirodi zajednicka za trece lice i stranku koja se na ispravu poziva.Zakonodavac predvidja i mogucnost da sud novcano kazni trece lice koje nije postupilo po resenju kojim mu je nalozeno podnosenje isprave. V) Duznosti i prava svedoka . ali i najnepouzdanije dokazno sredstvo u parnicnom postupku ( zbog subjektivnog dozivljaja realnih dogadjaja ).--> kada je posebnom zakonoskom normom predvidjena njegova obaveza da odredjenu ispravu pokaze ili podnese.Resenje o kazni moze da se opozove ako svedok naknadno pristane da svedoci ili opravda svoj izostanak.Svedok ima 4 duznosti u postupku: * duzan je da se odazove pozivu i da svedoci. B) Sposobnost da bude svedok . odnosno lice koje moze u postupku da bude saslusano kao stranka ( ne moze ni postupajuci sudija ). a moze ga i zatvoriti dok ne pristane da svedoci ali najduze mesec dana ). sud moze da naredi njegovo prinudno dovodjenje i izrekne kaznu do 30000 dinara ( ista kazna je i ako odbije da svedoci.Svedok se razlikuje od vestaka. od njegove fakticke mogucnosti da ispuni zadatak.) Svedok A) Pojam i znacaj . pa cak ni od njegove ekonomske zainteresovanosti za ishod parnice u kojoj svedoci.Ako se ne odazove pozivu. .Takvu ispravu ce sud na predlog stranke ili ex officio pribaviti ( ukoliko stranka ne moze sama ).Pravosnazno resenje kojim se trecem licu nalaze podnosenje isprave moze se prinudno izvrsiti. od intelektualnog i socijalnog polozaja. .Svedok je najcesce.Za sposobnost da bude svedok su bitne samo dve stvari: a) Lice mora da bude sposobno da svojim culima opazi cinjenicu koja se dokazuje. pre svega.Sposobnost fizickog lica da bude svedok zavisi. . vec samo govorom iznosi subjektivno opazanje. .. odnosa sa strankama. g) Pribavljanje isprave od organa. . organizacije i preduzeca.Sposobnost da bude svedok ne zavisi niti od uzrasta. .

v) Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja . znatnoj imovinskoj steti ili krivicnom gonjenju sebe ili sebi blisko lice. b) Saslusanje svedoka . * kada je na osnovu posebnih propisa duzan da podnese prijavu ili da da izjavu. 100 . koja je duzna da predlozi da se odredjeno lice saslusa kao svedok.Ogranicenja. koje imaju: punomocnici stranaka. * duzan je da kazuje sve sto mu je poznato o cinjenicama o kojima treba da svedoci ( o tome je duzan i sud da ga upozori i upozna sa posledicama ). a povlaci i gradjanskopravnu odgovornost za stetu nanetu nekoj stranci zbog laznog svedocenja ). prenociste i izgubljena dobit ). notari.Ako se iskazi vise svedoka ne podudaraju. i to tako sto slobodno izlaze o cinjenicama i kojima je pozvan da svedoci.Nakon tog izlaganja. . . .Svedok ima pravo na naknadu troskova koji su nastali time sto je pozvan da svedoci ( putni troskovi. * o cinjenicama koje se tizu imovinskih odnosa uslovljenih bracnom vezom. * o cinjenicama koje se ticu rodjenja.( prekrsenje uskracivanja svedocenja predstavlja krivicno delo i povlaci disciplinsku odgovornost odredjene profesije ). . onda sud suocava svedoke. troskovi ishrane. .Svedok ne moze da uskrati svedocenje pozivajuci se na opasnost da se izlozi imovinskoj steti u sledecim situacijama: * kada je prisustvovao zakljucenju pravnog posla kao pozvani svedok. kao i o cemu svedok treba da bude saslusan.* duzan je da kazuje istinu ( lazno svedocenje je krivicno delo. zanimanje i boraviste. * duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka ( osim ako nije zakonom oslobodjen te duznosti). predsednik veca a zatim i stranke mogu da svedoku postavljaju pitanja ( nije dozvoljeno strankama da postavljaju sugestivna pitanja i pitanja koja se ne ticu teme ).Sud je duzan da upozori o ovome doticna lica. . ali propust da to uradi ne povlaci sankcije.Sud odmah upozorava svedoka na to pravo.To vazi za lica koja bi svojim iskazom povredila duznost sluzbene ili vojne tajne. a u suprotnom to pravo gubi.Ovaj postupak pokrece stranka. lekari.Kao vazan razlog je exempli causa naveden slucaj u kome bi svedok odgovorom na neko pitanje izlozio teskoj sramoti. smrti ili sklapanja braka. a ta zabrana prestaje kada nadlezni organ oslobodi to lice cuvanja tajne. G) Postupak izvodjenja dokaza svedocenjem a) Pozivanje svedoka . * o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. a svedok je duzan da odmah nakon saslusanja zahteva naknadu troskova. a) Zabrana saslusanja svedoka .. .. verski ispovednici. b) Pravo na uskracivanje svedocenja.Svedok iskazuje pred sudom na rocistu za glavnu raspravu ( izuzetno u svom stanu ). D) Pravo svedoka na naknadu troskova . advokati.Svedok moze da uskrati odogovor na odredjena pitanja ukoliko za to postoje vazni razlozi.Svedoci se saslusavaju pojedinacno i iskljucivo usmeno. te da navede njegovo ime. .

Odbijanje da se vrsi vestacenje povlaci za sobom represivne mere suda prema vestaku. . . V) Postupak odredjenja vestaka . nuzno je da u parnici ucestvuje i vestak koji takvim strucnim ( nepravnickim ) znanjem raspolaze. kao i obavezu vestaka da strankama naknadi stetu koju im je time prouzrokovao. .ZPP sadrzi nerazumno ogranicenje i zahteva od stranke da predlozi vestaka koji se nalazi na listi stalnih sudskih vestaka ( sud moze da odredi i drugo lice ). predmet spora.Premda sud ceni nalaz i misljenje vestaka slobodno.Ako sud utvrdi da je vestacenje slozeno i tada odredjuje vestaka sam.Primeri za objektivne kriterijume za ocenu verodostojnosti iskaza: sklad iskaza sa sipravama.) Vestak A) Pojam i znacaj .Vestak se u parnici pojavljuje u dva vida: * kao pomocnik suda.. za slobodnu ocenu dokaza ostaje malo prostora kada se radi o utvrdjenju ili razjasnjenju cinjenica koje je dao vestak primenjujuci svoje strucno znanje. * kao dokazno sredstvo. .Pravilo je da sud odredjuje drugog vestaka. 77. . da li je direktan. a ako predujam nije polozen.koje se koristi rada razjasnjenja cinjenica ( daje nalaz i misljenje ).U nasem pravu lice koje je u resenju suda odredjeno za vestaka je duzno da svedoci. predmet i obim vestacenja. kojim moze da nalozi da se troskovi svedoku plate iz polozenog predujma. Dj) Posebno o oceni iskaza svedoka . ako imenovani vestak ne dostavi nalaz i misljenje u ostavljenom roku. o tome odlucuje sud.. . nezavisno od sporazuma stranaka ( a moze da angazuje i vise od jednog vestaka ako je bas slozeno ).Stranka sama predlaze sudu vestaka s liste stalnih sudskih vestaka. a u slucaju nesaglasnosti stranaka.Sud odredjuje vestacenje resenjem koje mora da sadrzi: ma i zanimanje vestaka. nacelno. onda sud moze da nalozi stranci koja je svedoka pozvala da mu naknadi troskove u roku od 8 dana ( na ovo se stranka moze zaliti ).Druga strana moze o takvom predlogu da se izjasni. . .Pravilo je da sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju. kao da se radi o svedoku. da li menja verziju dogadjaja. predmet i obim vestacenja i rok za dostavljanje nalaza i misljenja u pismenom obliku.O zahtevu svedoka sud odlucuje resenjem. .Za vestaka moze. 101 . .. da li svedok cuti da iznenada postavljana pitanja.Duznost vrsenja vestacenja obuhvata i obavezu vestaka da se odazove pozivu suda i da sudu dostavi nalazi i misljenje ( najvaznija obaveza vestaka ). da bude odredjeno svako fizicko lice koje poseduje odgovarajuce strucno znanje ( fizicko lice se pojavljuje na rocistu iako je pravnom licu povereno vestacenje ).Ako se ne moze da utvrdi ili razjasni neku cinjenicu. B) Sposobnost biti vestak . V) Duznost vestacenja i duznosti vestaka .vestak samo utvrdjuje cinjenice na osnovu posebnog strucnog znanja kojim raspolaze ( analiza krvi ).

Gradjanskopravna odgovornost vestaka prema strankama koju vestak pricini netacnim nalazom ( ako je postupao sa namerom ili grubom nepaznjom ) je deliktne prirode.Duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjasnjenje iskaza i tvrdnju iz nalaza i misljenja. . a pod tim treba razumeti cinjenice koje vestak treba da utvrdi ili da razjasni ( zato mu se stavlja na raspolaganje predmet vestacenja ). .Ako sud smatra da se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim dostavljanjem nalaza i misljenja.Izvodjenje dokaza vestacenjem podrazumeva i saslusanje vestaka na rocistu za glavnu raspravu ( propust ovoga predstavlja povredu nacela kontradiktornosti koja povlaci za sobom nistavost presude ). usmeno ili pismeno ( ako to ne ucini.Nalaz i misljenje se dostavljaju strankama i to najmanje 8 dana pre nego sto je zakazano rociste za glavnu raspravu.Izrada nalaza i misljenja predstavlja komplikovan intelektualni poduhvat koji bi trebalo da bude u skladu s raspravnim nacelom i principom da sporne cinjenice utvrdjuje sud..). ne sme prima faciae da uzme cinjenice iz nalaza vestaka kao dokazane ( sto je jako cesto u praksi ). b) Saslusanje vestaka . DJ) Pravo vestaka na naknadu troskova i nagradu ( u vezi troskova sve isto kao kod svedoka ).Nalaz i misljenje moraju da budu pismeno sacinjeni i obrazlozeni. a ne vestak.Razlozi za oslobodjenje od duznosti vestacenja su isti oni koji se primenjuju na slucajeve u kojima i svedok moze da uskrati svodocenje. a na te cinjenice vestak primenjuje stavove i pravila svoje struke. . . . ne moze poveriti duznost vestacenja trecem licu.Vestak je duzan da govori istinu ( lazni nalaz i misljenje su krivicno delo ). . tj. . misljenje je nejasno.Nalaz vestaka je osnova za izradu misljenja u kome vestak razjasnjava cinjenice.Obaveza vestaka je licna. D) Ocena dokaza . . . .. . 102 . G) Izvodjenje dokaza a) Nalaz i misljenje .Pravilo je da vestak na rocistu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i misljenje. nepotpuno. . . tj. ali vestak moze da se oslobodi svoje duznosti i ako postoje bilo koji drugi opravdani razlozi.Sud u resenju odredjuje i predmet i obim vestacenja. to znaci da sud nije omogucio strankama da raspravljuju o rezultatima dokaza. .Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka. od donosi resenje da se vestacenje obnovi ( protiv ovoga nije dozvoljena zalba ). te cini apsolutno bitnu povredu pravila postupka ). sud ce naloziti vestaku da ispravi ili dopuni svoj nalazi i misljenje u odredjenom roku..Na nalaz i misljenje vestaka stranke mogu da stave primedbe.Sud mora da omoguci strankama da ravnopravno raspravljaju o nalazu i misljenju vestaka u kontradiktornom postupku.Ukoliko sud ili stranke posumnjaju u pravilnost vestacenja ( npr.Sud je duzan da nalaz i misljenje vestaka ceni slobodno.

Svaka stranka je duzna da pred sud iznese sve cinjenice na kojima zasniva svoj zahtev. te sud moze ( ali i ne mora ) da izvodi ovaj dokaz samo onda kada nema drugih dokaza. ili kada smatra da je saslusanje stranaka ipak potrebno.Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka je najnepouzdanije dokazno sredstvo ( stranke su subjektivne u svojim stvarima ). stranka nije duzna da iskazuje.Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka ne treba mesati sa tzv. kao sto nije duzna da preduzima parnicne radnje ( ova okolnost se uzima u obzir prilikom ocene dokaza ). vec je njegova svrha samo da stranke razjasne sudu svoje navode ili predloge.Ako je stranka parnicno nesposobna.Pravila o tetetu tvrdnje se ne primenjuju u postupcima u kojima vazi inkviziciono nacelo.Teret tvrdnje . a sud odlucuje o tome da li ce saslusati samo jednu ili obe stranke. koje nije dokazno sredstvo. . odvija prvenstveno u okvirima raspravnog nacela.) Saslusanje stranaka kao dokazno sredstvo A) Pojam i znacaj . informativnim saslusanjem stranaka.Za razliku od svedoka koji je duzan da svedoci.Kako se parnica. * kada saslusanje jedne stranke nije moguce. . .Sud moze da saslusa samo jednu stranku u sledecim slucajevima: * kada se uverio da jednoj stranci nisu poznate sporne cinjenice. b) Princip ravnopravnosti .Saslusanje stranaka je dokazno sredstvo putem kojeg same stranke iskazuju o bitnim cinjenicama koje su relevantne za merotorno odlucivanje. po ZPP-u iz 2005. * kada jedna stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazova pozivu suda. . B) Izvodjenje dokaza a) Predlog stranka . v) Dokazni postupak . sud moze da odluci i nju da salusa pored zakonskog zastupnika. te se na izvodjenje ovog dokaza supsidijarno primenjuju odredbe o svedocima. .Stranke se saslusavaju na isti nacin kao i svedoci. pitanje tereta vrdnje moze i te kako da ima uticaja na ishod parnice. ali i cinjenice kojima osporava navode svog protivnika.Pravila o teretu tvrdnje regulisu nacin iznosenja cinjenica pred sud ( objektivni teret tvrdnje ). 79. .) Teret tvrdnje i teret dokazivanja . kao i poredlu procesnih tereta na stranke u vezi s duznoscu iznosenja cinjenica u parnici ( subjektivni teret tvrdnje ). .Stranka moze da predlozi ( dakle ne moze ex officio ) da se samo ona salusa ili da se saslusaju obe stranke. . 103 .Nuznost da se o bitnim cinjenicama salusaju obe strane proizlazi i iz nacela ravnopravnosti i obostranog saslusanja stranaka.78. . ako je njeno saslusanje moguce.Uslov da se saslusa stranka jeste da ima ista ona svojstva koja se zahtevaju i od svedoka ( mogucnost opazanja i saopstavanja cinjenica ).

Postoji subjektivni i objektivni teret dokazivanja.Stoga. . parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja. da je prestalo ili na osnovu kojih smatra da moze da uskrati cinidbu tuziocu. --> Sud ne moze da stvori uverenje da li cinjenica koja podpada pod dispoziciju materijalnopravne norme zaista i postoji u stvarnosti ili ne. dok je tuzeni duzan da u odgovoru na tuzbu navede sve one cinjenice ( prigovore ) zbog kojih smatra da tuziocevo pravo nije ni nastalo..Rezultat dokaznog postupka moze da bude trojak: --> Sud moze da se uveri o postojanju cinjenice na osnovu koje stranka zasniva svoj zahtev. . . pri cemu sud nije uspeo da ostvari takav rezultat sprovodjenjem dokaznog postupka. s obzirom da je sud duzan da se stara da stranke na glavnoj raspravi iznesu sve bitne cinjenice i da dopune navode o svim vaznim cinjenicama.Ako bi neka od stranaka propustila da u parnici iznese cinjenicu na osnovu cijeg postojanja izvodi odredjenu pravnu posledicu.Po pravilu.Medjutim ovakav ishod spora je samo teoretski. .Ako stranka ne ponudi dokaz koji potvrdjuje postojanje cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje izvodi svoj zahtev. sud je duzan da dokaznim postupkom obuhvati sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. pogodile bi je negativne posledice pravila o raspodeli subjektivnog tereta tvrdnje ( sud bi morao da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. .Teret dokazivanja A) Pojam i zadatak .Neophodnost primene pravila o teretu dokazivanja javlja se zbog toga sto pravna posledica materijalnopravne norme moze da nastupi samo ako su ispunjene pretpostavke iz njene dispozicije. u slucaju da odlucne cinjenice ne mogu da se dokazu.Subjektivni ( formalni ) teret dokazivanja ima ulogu samo u parnicnom postupku koji pociva na raspravnom nacelu. * Sud mora ex officio da utvrdi da li su ispunjene pretpostavke za primenu one materijalnopravne norme na cijoj dispoziciji tuzilac i zasniva svoj tuzbeni zahtev. pravila o teretu dokazivanja stvaraju fikciju da je rezultat dokaznog postupka postojanje ili nepostojanje odredjene cinjenice. . . 104 . B) Objektivni teret dokazivanja . . kao i da se stara da stranke na glavnoj raspravi ukazu na sva dokazna sredstva. --> Sud moze da se uveri da se takva cinjenica nije desila u stvarnosti.Tuzilac je duzan da vec u tuzbi iznese sve one cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost njegovog tuzbenog zahteva. ne i u postupcima koji se zasnivaju na istraznoj maksimi.On daje odgovor na pitanje koje dokaze je sudu duzna da ponudi stranka u parnici.Ona ne sadrzi resenje za slucaj da supsumcija pod dispoziciju materijalnopravne norme ostane nejasna. . . i to iz dva razloga: * Najpre.Ovakva situacija ( kao sto je to slucaj i kod tereta tvrdnje ) je samo teoretska. parnica ce biti resena na njenu stetu. . . kada tuzilac ne iznese neku cinjenicu na kojoj temelji postojanje zeljene posledice ). tako da je nemoguce da i sud i stranke propuste da u toku parnice raspravljaju o cinjenici koja je bitna za donosenje odluke.Za donosenje odluke u situaciji non liquet odlucujuca su pravila o objektivnom ( materijalnom ) teretu dokazivanja.

.Vlasnik opasne stvari odgovara objektivno. stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje tog prava. parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja.Dakle. kada zakonom nije uredjena podela tereta dokazivanja.U slucaju neophodnosti dokazivanja negativnih cinjenica ( da neka okolnost nije nastupila ). a) Podela objektivnog tereta dokazivanja * Prvo. dovoljno je da se stranka na koju pada teret dokazivanja ogranici na jednostavnu tvrdnju da takve cinjenice u stvarnosti nema. * Trece pravilo o podeli objektivnog tereta dokazivanja glasi: ona stranka koja se poziva na izuzetak od pravila snosi teret dokazivanja za postojanje cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. . stetnik je duzan da naknadi stetu. . . sto se odrazava na stetu jedne od stranaka u postupku. vazi Rozenbergova formula: sva stranka u postupku snosi teret dokazivanja u pogledu one cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme koja je za nju povoljna. negativne cinjenice. T snosi teret dokazivanja i sud je duzan da odbije tuzbeni zahtev.Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se nalaze u nizu materijalnopravnih normi. . 105 . ali ni i kada dokaze da je steta nastupila bez njegove krivice. .Po pravilu.Pravila o podeli tereta dokazivanja vaze i kada su predmet dokazivanja tzv. odnosno na ciju stetu ce sud da odluci kada nije u stanju da razjasni vazne cinjenice.. A tvrdi da je ugovor o prodaji zakljucen s pocekom. odnosno da stekne uverenje o njihovoj istinitosti. postupa i odlucuje kao da ta cinjenica ne postoji. . . pretpostavlja se da cinjenica nije nastupila i teret dokazivanja pada na onu stranku koja iz cinjenica izvodi kakvo procesno ovlascenje.Prema ZPP-u. odnosno pozitivno stanje. duznik se moze osloboditi ove obaveze ako dokaze da bi stvar koja je predmet ispunjenja slucajno propala i da je on obavezu ispunio na vreme.Tada je njen protivnik duzan da dokazuje suprotno. . da cinjenica postoji ( ako ne uspe u tome. Ako sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi ovu cinjenicu. . * Drugo.Ova pravila daju odgovor na pitanje koja od stranaka snosi rizik nedokazanosti neke od odlucnih cinjenica. sud ce smatrati da cinjenica ne postoji ). dok stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice kojoj se sprecava nastanak ili ostvarivanje prava ili u pogledu cinjenice zbog koje je pravo prestalo da postoji. .Vlasnik stvari koji vindicira stvar.Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se primenjuju i kada je u pitanju dokazivanje postojanja ili nepostojanja procesnih pretpostavki. .Npr: T tuzi A i zahteva placanje kupoprodajne cene. . te je sud duzan da u slucaju non liquet odluci o postojanju sporne cinjenice na osnovu pravila o podeli tereta dokazivanja sadrzanih u ovim normama.Kod deliktne odgovornosti za stetu. U ovom slucaju. . mora da dokaze da je vlasnik stvari i da se stvar nalazi u drzavini tuzenog. podela objektivnog tereta dokazivanja regulisana je zakonom.NPR: kad poverilac zahteva naknadu stete zbog docnje u ispunjenju obaveze.Non liquet situacija nastupa kada su ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje neke cinjenice ( tada sud o postojanju te cinjenice odlucuje primenom pravila o teretu dokazivanja ).Ako postoji situacija non liquet. osim ako ne dokaze da stvar nije bila uzrok stete. . odnosno neistinitosti. i to materijalnopravnim normama. kada sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje cinjenice. T je duzan da dokaze da je zakljucen kupoprodajni ugovor cije ga odredbe ovlascuju da kupoprodajnu cenu potrazuje odmah.

jemac je duzan da dokaze da je glavni duznik namirio dug.Ova pravila nemaju nikakav uticaj na sam materijalnopravni odnos niti na pravni polozaj njegovih ucesnika.Pod osujecenjem dokaza podrazumevamo situaciju u kojoj stranka na kojoj nije subjektivni teret dokazivanja svojim cinjenjem ili necinjenjem onemoguci upotrebu nekog dokaznog sredstva protivnoj strani na koju pada subjektivni teret dokazivanja. . . a neisplacene kamate.Ali one se pomera na osnov pretpostavke.onaj ko se poziva na zloupotrebu prava. . * zloupotreba prava. v) Obrt tereta dokazivanja . 106 . g) Pravna priroda tereta dokazivanja . unisti predmet uvidjaja ). protivno nacelima savesnosti i postenja ). ali i da podnese dokaz o protivnom. duznik. .Primeri: Pretpostavlja se da su cesiom cesionaru ustupljenje i dospele.S druge strane. * zajam/poklon/posluga. * jemstvo..Npr: pravilo je da su punoletna lica poslovno sposobna.Teret dokazivanja kod zakonskih pretpostavki lezi na onoj stranci kojoj zakonska pretpostavka ide u korist. odnosno na cinjenicu iz cijeg postojanja zakonodavac izvodi pretpostavku o postojanju neke druge cinjenice ili prava.Nase je shvatanje da bi bilo smisleno dopustiti obrt tereta dokazivanja u onim situacijama u kojima to zakon izricito ne zabranjuje i u kojima bi jedna od stranaka dolozno osujetila upotrebu nekog dokaznog sredstva ( npr. jer one sadrze nista vise do iskaz kako treba odluciti u situaciji non liquet. moze da obara postojanje cesije ( protivdokaz usmeren na bazi pretpostavke ). * ispunjenje obaveze.U literaturi je sporno da li situaciju sa osujecenjem izvodjenja dokaza treba resiti u okviru pravila o oceni dokaza ili primenom pravila o teretu dokazivanja.U navedenim primerima. .Norme o teretu dokazivanja su procesnopravne prirode.Protivnik moze da podnese protivdokaz koji je usmeren na obaranje osnova pretpostavke. onda snosi i teret dokazivanja cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. pravila o raspodeli tereta dokazivanja koja su sadrzana u zakonu. . odnosno pravnog ovlascenja (jbt) . . .stranka koja se poziva da je obavezu ispunila. duzan je da dokaze i cinjenice na kojima se takva zloupotreba zasniva.Od zakonskih oborivih pretpostavki treba razlikovati preasumptiones jure et de jure cije postojanje ne moze da se obara nikakvim dokaznim sredstvima ( npr: Smatra se da je uslov nastupio ako njegovo nastupanje spreci strana na ciji je teret odredjen.Tako da je razdvajanje pravila o teretu dokazivanja tesko odvijivo od same materijalnopravne norme. Pretpostavlja se da je drzalac pokretne stvari ujedno i njen vlasnik. V) Sporniji primeri iz sudske prakse: * pretpostavlja se da pismeni ugovor izrazava pravu vilju ugovornih strana. ali i dokaz o protivnom koji je usmeren na obaranje tacnosti pretpostavke.tuzilac koji tuzi za redaju ili vracanje stvari duzan je da dokaze da je ugovor pravovaljano nastao. treba to i da dokaze. b) Pravila o podeli tereta dokazivanja kod zakonskih prezumpcija ( smrt naslov! ) . pa ako neko lice tvrdi neciju poslovnu nesposobnost. odredjena su prvenstveno u skladu sa idejom zakonodavca o ostvarenju ideje pravicnosti. .da ugovorom o cesiji nisu bile obuhvacene i kamate. ako je tuzen za kamate.

. vec je i objektivizirana duznoscu upotrebe opstih stavova iskustva.Dokazni postupak se okoncava tako sto sud vrsi ocenu dokaza.Od principa slobodne ocene dokaza treba razlikovati slobodnu ocenu suda. to znaci da sud uzima u obzir i sve iskaze stranaka date u postupku.Slobodna ocena dokaza ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. da preduzme pojedine parnicne radnje.Buduci da je svaka istina subjektivna.Sud je duzan da navede na osnovu kojih stavova iskustva je stekao uverenje da je nesto istinito. te ovom objektivizacijom omogucuje i drugostepenom sudu da. .Brizljiva i savesna ocena dokaza znaci da je sud duzan da svoje uverenje i istinitosti cinjenice koja je bila predmet dokazivanja formira na osnovu svog najboljeg znanja i umeca.Uverenje o istinitosti se stice kada postoji toliki stepen verovatnoce da vise ne moze da postoji razumna sumnja u suprotno.Po objektivnoj teoriji ili teoriji o uverenju u verovatnost. . . zakonodavac od suda trazi da da svoj sud o tome koju cinjenicu smatra istinitom. a slobodna ocena se narocito primenjuje i prilikom odmeravanja visine naknade stete.. a koju ne. . . kao i stavovima nauke. . u okviru zakona.Danas se predvidja da sud odlucuje po svom uverenju koje ce cinjenice smatrati dokazinim.Sud moze slobodno.Sud utvrdjuje da li rezultat izvedenih dokaznih sredstava opravdava da neka cinjenica koja je bila predmet dokazivanja moze da se smatra istinitom ili ne.Za sticanje uverenje o istinitosti cinjenica vazan je i licni utisak suda prilikom iskazivanja svedoka i stranaka. narocito odbijanje da se da odgovor na pojedina pitanja.Ovo uverenje sud stice na osnovu savesne i brizljive ocene svakog dokaza ponaosob. . . stvara i uverenje da je neka cinjenica istinita. on stice uverenja o istinitosti neke cinjenice u okvirima pravila ( gore su navedena. . 107 . njihov stav prema izvodjenju pojedinih dokaza. svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata citavog postupka. ka o i na osnovu objektivno saznatljivih stavova iskustva drugih. kontrolise da li upravo primena tih stavova iskustva omogucuje logican zakljucak o postojanju. . B) Nacelo slobodne ocene dokaza . po zalbi. . . tacnije na osnovu licnih opstih stavova iskustva.).Primenom pravila o oceni dokaza stvara se kod sudije neophodan stepen verovatnoce da se nesto u stvarnosti zaista i odigralo. .Moderno procesno pravo ne poznaje vise teoriju zakonske ocene dokaza kojom je sud bio vezan cvrstim pravilima o oceni dokaza. postojanje cinjenice je dokazano kada sud stekne uverenje o verovatnosti njenog postojanja.UVERENJE SUDA . a narocito nauke.Premda je ocena sudije o vrednosti i dokaznoj snazi nekog dokaznog sredstva subjektivna. pri cemu iskljucuje neophodnost postojanja uverenja o istinitosti. odnosno nepostojanju cinjenica.Subjektivna teorija ( Rozenberg ) objasnjava kada se stice uverenje o istinitosti.80.Odavde proizlazi da ocena dokaza nije cisto subjektivna stvar.) Ocena dokaza A) Uopste . . . . shodno tome. jer je istina subjektivno poimanje stvarnosti svakog coveka. te se.Kada sud vrednost dokaza ceni u okvirima rezultata citavog postupka.

Dokazanost u vidu stepena obicne verovatnoce je dopustena samo kada to zakon izricito predvidja. odnosno da odredjeni uzrok proizvodi odredjenu posledicu i obrnuto. postignuto je kada je dostignut visok stepen verovatnoce koji se granici sa izvesnoscu ili koji iskljucuje razumnu sumnju o postojanju suprotnog.Za meritorno resenje spora postoji saglasnost da treba primeniti subjektivnu teoriju. bitno za meritorno odlucivanje.Zakljucak se izvodi na osnovu uobicajenog toka stvari.) Obezbedjenje dokaza A) Pojam . i to tako sto se iz postojanja jedne cinjenice izvodi. .Predlog sadrzi navodjenje cinjenice koje treba dokazati. kao i o drugim procesnim pitanjima. te da otkloni primenu pravila o teretu dokazivanja. 81. odstupa bitno od nacela kontradiktornosti. . odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki. B) Predlog . V) Arbitrarnost u oceni dokaza .Primenom dokaza prima faciae ne menja se teret dokazivanja. dokazom prima faciae olaksava se dokazivanje. dok se prilikom odlucivanja o postojanju. .Postupak za obezbedjenje dokaza ima za predmet da se pojedini dokazi ( na predlog stranke ) izvedu van parnice.Uverenje o dokazanosti cinjenice ( uverenje o istinitosti ). . . . oblik vanparnicnog postupka jer mu je svrha prevencija. primenjuje objektivna teorija. 108 . najcesce lanca adekvatne uzrocnosti.Primena opstih stavova iskustva je od znacaja i za odredjenje stepena dokazanosti kada je u pitanju ocena tzv.Naime. . . dokaza prima faciae. zakljucak o postojanju i druge cinjenice.Dokaz prima faciae ima i ulogu da spreci nastajanje situacije non liquet.To je slucaj kada se spor ne okoncava meritorno. te zbog toga sto se u ovom postupku.Arbitrarnost u oceni dokaza podlece i kontroli pred ESLJP zbog povrede prava na pravicno sudjenje. na osnovu opstih stavova iskustva. kao i dokaze koje treba izvesti.Postupak za obezbedjenje dokaza je. tako da moze da se pretpostavi da nece moci da budu izvedena na glavnoj raspravi.Ovaj postupak se pokrece iskljucivo po obrazlozenom predlogu stranke. vec kada se resava o pitanjima dopustenosti pojedinih parnicnih radnji ili kada je rec o pitanjima koja se ticu materijalnog upravljanja parnicom ili donosenja resenja radi efikasnog sprovodjenja postupka. .S vremenom dokazna sredstva mogu da budu unistena ili izmenjena. .Npr: za izuzece sudije je dovoljno da je verovatno da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. . kako bi rezultati dokaznog postupka mogli da se koriste u parnici. njihovo izvodjenje otezano.. . te ime i prebivaliste protivnika. .Sudska odluka kojom je povredjen princip slobodne ocene dokaza sadrzi apsolutno bitne povrede postupka zbog cega bi drugostepeni sud trebalo da je ukine po zalbi. vec se njime samo olaksava dokazivanje.Ovaj postupak po svom cilju i obliku najvise podseca na postupak za odredjenje privremenih mera. po svojoj pravnoj prirodi. . iz razloga hitnosti.

- U predlogu stranka mora da ucini verovatnim da postoji “opravdana bojazan” da dokaz nece uopste moci da se izvede ili da ce njegovo izvodjenje biti otezano. V) Nadleznost suda - Ako je parnica u toku, o predlogu odlucuje sud pred kojim parnica tece, a ukoliko postupak jos nije pokrenut, onda o predlogu odlucuje prvostepeni sud na cijoj teritoriji se nalazi stvar koju treba razgledati ili boravi lice koje treba saslusati. D) Postupak - Postupak je hitan. - Sud nije duzan da protivniku dostavi predlog za pokretanje postupka, ako postoji opasnost od odlaganja i moze i bez njegovog izjasnjavanja da odluci o predlogu. - O predlogu odlucuje sud resenjem, koje dostavlja protivniku, ali to nije duzan da ucini ako to nalaze hitnost postupka. - Protiv resenja kojim se usvaja predlog o obezbedjenju dokaza nije dopustena posebna zalba, dok bi suprotno vazilo da je sud odbio predlog. - Sud koji je obezbedio dokaze dostavlja zapisnik s rocista parnicnom sudu. - Medjutim, ako je obezbedjenje dokaza izvrseno pre pocetka postupka, pogotovo bez prisustva protivnika, a dokazna sredstva se nisu izmenila, trebalo bi izvedene dokaze ponoviti da bi se ispostovalo nacelo neposrednosti i kontradiktornosti.

82.) Prekid i zastoj postupka
- PREKID POSTUPKA - Postupak se prekida ex lege ili po odluci suda. - Ex lege postupak se prekida: a) Ako je nestala jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje parnice: * smrt stranke. * gubitak parnicne sposobnosti. * smrt zakonskog zastupnika strane ili prestanka njegovog ovlascenja za zastupanje. * prestanak pravnog lica ili zabrana rada pravnog lica. * nastupanje pravnih posledica otvaranja stecaja ili likvidacije. b) Ako je nastupila fakticka nemogucnost da se parnica dalje vodi (rat i vanredne okolnosti). - Sud moze i ne mora da prekine postupak kada: --> odluci da sam ne resava o prethodnom pitanju. --> ako stranka ne moze, usled vanrednih okolnosti, fakticki da pristupi sudu ( clan 215. ). - Odluka suda, resenje o prekidu postupka na osnovu razloga kada do prekida dolazi po sili zakona je deklarativne prirode. - Nasuprot tome, kada sud prekida postupak na osnovu clana 215. ZPP-a, njegovo resenje je konstitutivno. A) Dejstvo prekida postupka - Najvaznije dejstvo prekida ogleda se u tome da sud od momenta pravosnaznosti resenja o prekidu ne moze da preduzima nikave procesne radnje ( jer ne bi imale dejstvo ). - Zakazana rocista ne mogu da se odrze niti sud sme da zakazuje nova rocista. - Zakon pravi jedini izuzetak od zabrane preduzimanja procesnih radnji kada predvidja da sud moze da donese odluku, ako je do prekida doslo nakon zakljucenja glavne rasprave. - Parnicna radnje koju je stranka preduzela u vreme trajanja prekida postupka ne dejstvuje samo prema drugoj stranci ( relativna zabrana ), a njeno dejstvo pocinje tek kada se postupak nastavi. 109

- Stranke mogu, naravno, da preduzimaju parnicne radnje koje su upravljene na prekid postupka, odnosno nastavak prekinutog postupka. - Sledece dejstvo prekida postupka odnosi se na prekid toka rokova za izvrsenje parnicnih radnji. - Rok pocinje iznova da tece, i to nakon sto je stranki dostavljeno resenje o prekidu postupka ( dakle i za vreme dok traje prekid, stranka moze da preduzima parnicne radnje prema sudu ). - Ako je postupak prekinut zbog razloga koji se ticu samo jedne stranke ( smrt stranke ), rokovi ne teku samo prema njoj, ali teku prema suprotnoj strani.. - S druge strane, kada je razlog za prekid opsti ( rat ), rokovi ne teku prema obe strane. B) Nastavak prekinutog postupka - Postupak se nastavlja kada se ispune za to zakonom predvidjeni uslovi ili kada sud o nastavku donese resenje po zahtevu stranke. - Sud je duzan da, po sluzbenoj duznosti, nastavi postupak kada prestane fakticka nemogucnost za rad. - Po zahtevu stranke, postupak se nastavlja kada prestanu vanredne okolnosti na osnovu kojih je sud sam odredio prekid postupka. - U ostalim slucajevima, do nastavka postupka dolazi kada se steknu za to zakonom predvidjeni uslovi. - Kada je postupak prekinut zbog smrti ili parnicne nesposobnosti stranke, nastavlja se kada naslednici, staralac zaostavstine, zakonski zastupnik, stecajni upravnik il pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kada ih sud na to pozove. - Dovoljno je da naslednici obaveste sud da traze nastavak postupka, i sud je tada duzan da donese resenje o nastavku prekinutog postupka. - Ako pravni sledbenik ne izjavi da preuzima postupak ili ako se ne pojavi na rocistu i ako postoji spor o identitetu naslednika, sud ce nastaviti postupak i raspravljace samo s jednom strankom. - Kada je sud prekinuo postupak zbog prethodnog pitanja, postupak se nastavlja ex officio kada je o prethodnom pitanju pravosnazno odluceno ( moze i ranije ako vise ne postoje razlozi za cekanje ishoda resavanja prethodnog pitanja ). - ZASTOJ U POSTUPKU - Sud zastaje s postupkom iz 3 razloga: a) kada je to izricito predvidjeno zakonom: * kada se pokrene postupak za resavanje spornog pravnog pitanja pred VSS. * kada se pokrene postupak medijacije. b) kada oceni da je to celishodno. v) kada odluci da saceka ishod neke procesne delatnosti ili ishod preduzimanja neke parnicne radnje. - Sud ce zastati s postupkom kada sud ili stranka pokrenu inicijativu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti nekog opsteg pravnog akta pred Ustavnim sudom. - Do zastoja dolazi i kada se procesne radnje preduzimaju u inostranstvu. - Za razliku od prekida postupka, do zastoja u postupku uvek dolazi ex officio resenjem suda. - U pogledu dejstva, zastoj postupka se razlikuje od prekida dvojako: --> Prvo, sud moze da preduzima parnicne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. --> Drugo, zastoju u postupku nema uticaja na rokove za preduzimanje parnicnih radnji.

110

83.) Prethodno pitanje
A) Pojam i vrste - Pod prethodnim ( prejudicijelnim ) pitanjem podrazumevam pitanje o postojanju ili nepostojanju jednog subjektivnog prava ili pravnog odnosa cije resenje logicki prethodi resenju glavnog pitanja. - Prethodno pitanje je uvek: a) Pravno pitanje ( postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa ili subjektivnog prava ), a nikad cinjenicno. b) Pravno pitanje koje se postavlja in concreto u odnosu na glavno pitanje; Stoga, u prethodno pitanje ne spadaju opsta pravna pitanja, tumacenje pravnih normi i standarda. v) Prethodno pitanje se, po pravilu, javlja uvek u dispoziciji materijalnopravne norme ( pravnom osnovu ) na koju se stranka u postupku pozvala prilikom tvrdnje da joj pripada odredjena pravna posledica. - Da bi sud odlucio o pravnoj posledici koju tuzilac zahteva ( npr. placanje cene ), prethodno mora da odluci da li je ugovor punovozan ( prethodno pitanje ). - Prethodno pitanje uvek cini samostalnu pravnu celinu, tako da o njemu moze da se resava kao o glavnom pitanju u nekoj drugoj parnici ( tuzba za utvrdjenje postojanja ugovora ). - Prethodno pitanje moze da je javi i iz drugih grana prava, tako da je za njegovo resavanje, kao o glavnom pitanju, civilni sud apsolutno nenadlezan. - Primer: U, usvojenik, podnosi tuzbu protiv T, testamentarnog naslednika, i zahteva pravno na nuzni deo. T osporava da je usvojanje punovazno ( ovde je punovaznost usvojenja prethodno pitanje, i ono je upravna stvar ). B) Sistemi resavanja prethodnog pitanja - U Francuskoj vazi sistem potpune vezanosti. - Svaki drzavni organ je vezan pravosnaznom odlukom drugog drzavnog organa. - U Nemackoj vazi pravilo da svaki drzavni organ resava o prethodnom pitanju samostalno, ali samo s vazenjem za postupak u kome se ono postavi. - Sud nije vezan odlukom drugog drzavnog organa koji je u okviru svoje nadleznosti resio o prethodnom pitanju kao o glavnom. - Mesoviti sistem ( vazi kod nas ). - U mesovitom sistemu resavanja prethodnog pitanja postupa se razlicito, u zavisnosti od toga da li je nadlezani organ vec resio o prethodnom pitanju kao o glavnom u okvirima svoje nadleznosti. - I obrnuto, suprotna pravila vaze kada o prethodnom pitanju ne postoji pravosnazna odluka nadleznog drzavnog organa. a) Nereseno prethodno pitanje - Parnicni sud moze sam da resi o prethodnom pitanju, ako je ono gradjanskopravne prirode ili upravna stvar, ako o prethodnom pitanju jos ne tece parnica, odnosno ako nije pokrenut upravni postupak u kome se o prethodnom pitanju resava kao o glavnom. - Ako je parnica o prethodnom pitanju kao o glavnom pocela da tece, odnosno ako je pokrenut upravni postupak, sud moze, prema svojoj oceni, ili sam da resi prethodno pitanje ili da prekine postupak i saceka pravosnaznu odluku suda, odnosno upravnog organa. - Postupak valja prekinuti, kada se radi o slozenom prethodnom pitanju od kojeg zavisi resenje niza spornih odnosa izmedju stranaka i o kome tada nije celishodno resavati kao o prethodnom.

111

- Prema sudskoj praksi, o pitanjima koja ce ticu postojanja braka i koja ce ticu osporavanja materinstva i ocinstva, uvek se resava kao o glavnom pitanju. - Parnici sud moze da resava o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju ( izuzetak je jedino kada je krivicni postupak ranije obustavljen zbog smrti okrivljenog ). - Do prekida parnicnog postupka do donosenja odluke krivicnog suda moze da dodje i kada se tokom postupka javi osnovana sumnja da se prethodno pitanje tice falsifikovanja isprave koja je podneta na rocistu ili laznog iskaza svedoka ili vestaka koji su dati na rocistu. b) Pravosnazno reseno prethodno pitanje - Pravilo je da odluke drugih sudova i drzavnih organa ( ali ipak pogledaj kraj podnaslova! ) u kojima je reseno o prethodnom pitanju kao o glavnom pitanju vezuju parnicni sud. - Ako bi sud nanovo resavao o prethodnom pitanju koje je pravosnazno vec odluceno, to bi predstavljaju bitnu povredu odredaba ZPP-a i imalo bi za posledicu nistavost sudske odluke. - Ako bi sud pogresno uzeo da je vec pravosnazno reseno o prethodnom pitanju, to bi predstavljalo relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. - Mora se smatrati da parnicni sud nije vezan odlukama organa uprave u kojima je on resio o prethodnom pitanju kao o glavnom ( suprotno bi ukazivalo na zavisnost suda od organa uprave ). - Ako sud odluci da prekine postupak i saceka odluku upravnog organa o prethodnom pitanju, ni tada nije njom vezan, vec slobodno ceni rezultate upravnog postupka u okviru vlastitog dokaznog postupka. V) Odluka suda o prethodnom pitanju - Odluka suda o prethodnom pitanju ne ulazi u izreku sudske odluke, vec u njeno obrazlozenje. - Stoga, ona ne proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, vec ima dejstvo samo za konkretnu parnicu u kojoj je to pitanje reseno. - O prethodnom pitanju moze da se odluci i u obliku prejudicijelnog zahteva za utvrdjenje, kao i u obliku prejudicijelne protivtuzbe kada ono postoje obuhvaceno pravnom snagom presude.

84.) Presuda, pojam i vrste
A) Pojam - Presuda je odluka kojom sud sadrzinski ( meritorno ) odlucuje o tuzbenom zahtevu, kao i o ostalim trazenjima stranaka. - Presuda suda je pojedinacni pravni akt koji sadrzi obavezu i zapovest strankama za njihovo buduce ponasanje u konkretnom pravnom odnosu. - Osim o glavnom ( tuzbenom ) zahtevu, sud odlucuje presudom i o protivtuzbi, prejudicijelnoj tuzbi za utvrdjenje, kao i o prigovoru kompenzacije ( uobicajeno je u sudskoj praksi i da se odluka o troskovima donese u okvirima izreke sudske presude ). B) Vrste presuda - Uobicajena je podela presuda: a) Prema stavu suda prema tuzbenom zahtevu- presude mogu biti one kojime se tuzbeni zahtev u celosti usvaja ili one kojima se tuzbeni zahtev u celosti odbija ( mesovitom presudom sud delimicno usvaja ili delimicno odbija tuzbeni zahtev ). - Razlikovanje je vazno, jer samo na stranka koja nije uspela u parnici moze da ima pravni interes za ulaganje pravnih likova protiv presude. b) Prema vrsti pravne zastite koja se presudom pruza- one mogu biti kondemnatorne(osudjujuce), deklaratorne ( utvrdjujuce ) i konstitutivne ( preobrazajne ). 112

rok u kome stranka koje je obavezana na cinidbu mora da je izvrsi ( to ne vazi ako je obavezan na necinjenje ili trpljenje. . .) Kondemnatorna presuda .Ako stranka u ciju korist je kondemnatorna presuda doneta pokrene izvrsni postupak. . s jedne strane. . tuzeni ce moci da se u tom postupku pozove na postojanje svoje protivcinidbe i uskrati izvrsenje.Pravna zastita je pruzena kada sud na trazenje tuzioca utvrdi da pravni odnos ili pravo postoji. ako nije posebnim propisom drugacije odredjeno. .Osuda na cinidbu ne mora uvek da bude bezuslovna. cak i uz obavezu da tuzilac istovremeno ispuni obavezu tuzenom ili uz obavezu da stranka u ciju korist je presuda doneta najpre ispuni protivcinidbu svom protivniku. presudu na osnovu priznanja i presudu na osnovu odricanja. s druge strane.razlikujemo kontradiktorne presude. .Kondemnatorne odluke uvek deluju inter partes. . kao i medjupresudu.Paricioni rok je odlozan gradjanskopravni rok. paricioni rok.Ovo je jedna vrsta presude u zavisnosti od vrste pravne zastite koju pruza. a prestaje da tece ulaganjem redovnog pravnog leka ( ili istekom 15 dana ukoliko zalba nije ulozena ).Sud ne moze da odredjuje drugaciji paricioni rok koji se odnosi na izvrsenje cinidbi koje sa sastoje od novcanog davanja. odnosno ne postoji. propustanje ili trpljenje. . . npr.Svaka kondemnatorna presuda mora da sadrzi i tzv.Kondemnatornom presudom sud usvaja kondemnatorni tuzbeni zahtev tuzioca i nalaze tuzenom da u korist svog protivnika izvrsi neku cinidbu ili ga obavezuje na neko necinjenje.razlikujem potpune i delimicne presude.Paricioni rok je zakonski i iznosi 15 dana.Sud moze da obaveze tuzenog na cinidbu. g) Prema nacinu nastanka. . . .) Deklaratorna presuda .Ona proizvodi dejstvo izvrsnosti. .Ovom presudom sud usvaja deklaratorni tuzbeni zahtev kao osnovan. odnosno podobna je za prinudno izvrsenje prema ZIP-u. 85. .Ove presude nemaju svojstvo izvrsnosti ( izvrsiti se moze samo odluka suda o troskovima ). .Ovaj rok pocinje da tece od prvog dana od dostavljanja stranci kojoj je izvrsenje cinidbe nalozeno. 113 . mada je i tu ponekad neophodan ovaj rok. bilo pozitivni bilo negativni. i presudu na osnovu propustanja.On odlaze nastupanje izvrsnosti sudske presude ( dakle dok ne istekne ne moze se traziti izvrsenje ). 86. kada je porazenom potrebno vreme da ukloni izvor buke ).Kondemnatorna presuda moze da se donese ako je cinidba dospela do zakljucenja glavne rasprave.v) Prema obimu pravne zastite. ali to moze u pogledu svih drugih cinidbi..

Sud moze da donese odmah delimicnu presudu za naknadu ocigledne stvarne stete ). .Konstitutivnom presudom sud usvaja preobrazajni tuzbeni zahtev kao osnovan.Deluju uvek erga omnes. v) u slucaju prostog suparnicarstva ( npr. pri cemu zahteva 10 soma za naknadu stvarna stete. 88. a ostatak za nematerijalnu stetu. donece potpuno presudu kojom odlucuje o svim zahtevima koji su istaknuti tokom pranice. Tada sud donosi omah delimicnu presudu da mu ovaj plati odmah 4 soma ). T ne osporava da su se stranke dogovorile o visini cene. delimicna i dopunska presuda . .Ako se tokom parnice ispostavi da je samo jedan deo zahteva istaknutog u parnici ili samo jedan od vise istaknutih zahteva postao zreo za odlucivanje.Svaka konstitutivna presuda sadrzi i implicitno utvrdjenje suda o postojanju osnova za preobrazaj prava.Treba istaci da se delimicna presuda u svakom slucaju procesno osamostaljuje u odnosu na ostale zahteve istaknute u parnici ( samostalna pravna sudbina u pogledu pravnih lekova i u pogledu izvrsenja ). a ostatak za dve godine.Donosenje delimicne presude je moguce: a) kada je istaknut jedan tuzbeni zahtev koji je kvantitativno deljiv i samo taj deo tuzbenog zahteva je postao zreo za odlucivanje ( npr: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara.Za ove presude je karateristicno da.Smisao za donosenje ovakve presude lezi u ostvarenju zahteva za donosenje odluke u razumnom roku ( princip ekonomicnosti ).Delimicna presuda A) Pojam i smisao . nastupom njihove pravosnaznosti. B) Pretpostavke za donosenje . b) kada postoji objektivno kumulativno spajanje tuzbenih zahteva ( npr. pri cemu je zahtev prema C1 sazreo za odlucivanje ). . ali i ne mora.87. T tusi S za naknadu stete od 100000 hiljada. menjaju ili okoncavaju odredjeni pravni odnos ili pravno stanje. .Kada sud oceni da je predmet raspravljen. . da donese delimicnu presudu. 114 . . T zahteva naknadu stete od C i C1.) Potpuna. tada sud moze. stvaraju.Ne proizvode dejstvo izvrsnosti. .Potpuna presuda .To ce biti slucaj kada sud stekne uverenje da su dokazane sve cinjenice iz kojih proizlazi upravo ona pravna posledica koju su stranke u svojim zahtevima istakle. . pri cemu iznos od 4000 dinara treba odmah da plati.Delimicna presuda moze da se donese samo ako postoji mogucnost da sud tacno i precizno kvantitativno podeli procesnu gradju. .) Preobrazajna presuda .

stranka moze. kada sud nadje da je tuzbeni zahtev sazreo za odlucivanje ( ovde. medjutim. d) u slucaju tuzbe i kompenzacionog prigovora.Kada se zalilac na presudu zalio samo zbog toga sto je prvostepeni sud odlucio infra petita.Sud moze da donese ovu presudu samo ako je previdom odlucio infra petita ili ako je propustio da odluci u potpunosti o troskovima postupka.Dopunska presuda je vrsta delimicne presude.Kada sud nadje da je predlog za donosenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan.Rok u kome moze da se zahteva donosenje ove presude je ogranicen na 15 dana od dana prijema presude kojom nije odluceno o delu ili svim istaknutim zahtevima. tuzilac odrekne tuzbenog zahteva u jedom delu. vec propusta da u celosti odluci o tuzbenom zahtevu ili o svim zahtevima koji su stavljeni u postupku.Odlucivanje infra petita predstavlja relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. sud ne deli procesni materijal. . V) Postupak za donosenje delimicne presude . .Dopunska presuda je u odnosu na presudu koju dopunjuje samostalna.Kada donese delimicnu presudu. e) ako tuzeni prizna deo tuzbenog zahteva ili se tuzilac odrekne dela tuzbenog zahteva. medjutim. pa je sud duzan da donese delimicnu presudu.Stranka o cijem zahtevu nije odluceno moze da bira da li ce da zahteva donosenje dopunske presude ili da izjavi zalbu protiv presude ( moze i jedno i drugo ). dj) ako su parnice spojene radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. odbacice ili odbice predlog resenjem ( nezadovoljna stranka ima pravo na posebnu zalbu ). . delimicna presuda se donosi po diskrecionoj oceni suda koji utvrdjuje da li su se stekli uslovi.Razlozi za diskrecionu ocenu suda ne stoje kada se npr. 115 . da pokrene novu parnicu.Sud moze. vec je stranka duzna da predlozi dopunu presude.Po pravilu. ali i cinjenicu da li je deo ili jedan od vise istaknutih zahteva sazreo za odlucivanje. ako bi kompenzacioni prigovor poticao iz istog cinjenicnog stanja ili pravnog osnova ). takva zalba ce se smatrati predlogom da se donese dopunska presuda ( na ovaj nacin se ne prekida litispendencija ). . ali i ne mora. ali je obavezna zbog kontradiktornosti ako se radi o necem drugom ). .g) u slucaju tuzbe i protivtuzbe ( delimicna presuda se moze doneti bilo da je sazreo zahtev za odlucivanje po tuzbi ili protivtuzbi ). .Dopunska presuda ne sledi ex officio.Ako predlog stranke ne bude usvojen. . V) Odnos izmedju predloga za donosenje dopunske presude i zalbe . konacna. nije moguce doneti delimicnu presudu. . sud ne odlucuje i o troskovima spora ( oni se obracunavaju prema konacnom ishodu parnice ). .Dopunska presuda A) Pojam i smisao . . odnosno povuce tuzbu u delu tuzbenog zahteva. . u pogledu zahteva o kome nije odluceno. ako nadje da je predlog za dopunu presude osnovan. B) Pretpostavke i postupak za donosenje . da zakaze glavnu raspravu ( ona je izlisna ako se dopunska presuda zahteva samo u pogledu troskova.

ali podrazumeva se ).U suprotnom.Za donosenje presude zbog propustanja moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke koje se ticu dopustenosti tuzbe ( ovo nije zakonom izricito predvidjeno. znaci fikciju da tuzeni priznaje navode tuzioca.Jasno je da nuznost odgovora na tuzbu zahteva i odredjeno pravnicko znanje. dakle.Donosenje presude zbog propustanja ima smisla. B) Ratio . . . sud moze da donese presudu zbog propustanja.Kada tuzeni de da odgovor na tuzbu u roku od 30 dana od njenog prijema. . on to mora da ucini pozivajuci se na cinjenice i nudeci dokaze. .Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene.Presuda zbog propustanja moze da se donese samo ako su ispunjeni: a) Procesnopravni uslovi .Presuda na osnovu propustanja je nov procesni institut u nasem pravu i veoma je kritikovan. sud ce smatrati da odgovor na tuzbu nije ni podnet. da li osnovanost tuzbenog zahteva proizlazi iz cinjenica koje su navedene u tuzbi.Ako tuzeni i ospori tuzbeni zahtev. zakon zadrzava postulacionu sposobnost i za sasvim neuke parnicno sposobne stranke. . . . b) Materijalnopravni uslovi .Nacelo efikasnosti postupka i donosenja odluke u razumnom roku zahtevaju da se neopravdana prekluzija stranka sankcionise. V) Pretpostavke za donosenje . vec njih samo pogadjaju procesni tereti ( dakle sud ne moze da natera stranku da preduzme neku parnicnu radnju.) Presuda zbog propustanja ( kontumaciona presuda ) U presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parnicnih radnju stranka spadaju presude koje se donose samo na osnovu cinjenicnih navoda jedne od stranka ( ovde spada i ova presuda ). . samo u sistemu sa obaveznim advokatskim zastupanjem i u drzavi koja finansijski moze da pomogne zastupanje stranaka putem advokata koje za njegovo angazovanje nemaju sredstava ( sto u Srb nije slucaj ). . . i ne otkloni taj nedostatak ). stranke nisu duzne da preduzimaju procesne radnje. - 116 .89.U parnicnom postupku. A) Opsta razmatranja . sto stvara uslov za donosenje presude zbog propustanja. sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu ( isto vazi i ako je tuzilac podneo tuzbu mesno nenadleznom sudu.Sud je duzan da ispita: da li cinjenice na kojima se zasniva tuzbeni zahtev nisu protivne dokazima koje je tuzilac podneo uz tuzbu ili ili opstepoznatim cinjenicama.Ovi uslovi se odnose na osnovanost tuzbenog zahteva.Donosenje tuzbe zbog propustanja znaci i osnazenje principa afirmativne litiskontestacije.Istovremeno. .Upravo mogucnost donosenja presude zbog propustanja cini posredan pritisak na tuzenog da aktivno ucestvuje u postupku.Pasivno drzanje tuzenog ( ili pausalni odgovor ). . vec jedino pasivna stranka moze na snosi negativne posledice nedelovanja ).

v) Posebni uslovi ( smetnje ) . .Do odlaganja moze da dodje i kada sud smatra da je neophodno da utvrdi da li je tuzbeni zahtev protivan javnom poretku.Ova presuda ima oblik kao i svaka druga kontradiktorna presuda. --> donosenje ove presude je iskljuceno u bracnim. . a ne i u pogledu procesnih nedostataka ili u pogledu konkludentnosti tuzbe. --> tuzbeni zahtev ne sme da se odnosi na raspolaganje koje je protivno javnom poretku.Iz ovog proizlazi da propust tuzenog da se izjasni na tuzbu ne stvara samo fikciju da on priznaje cinjenicne navode tuzioca kao istinite. zahteva i i njegov pristanak ( a ovde toga nema. 117 . .U vezi donosenja presude zbog propustanja. zakon sadrzi i jedno neodrzivo resenje.Naime. . .Poznato je i da preinacenje tuzbe. tuzeni ne bi mogao u roku za koji je sud odlozio donosenje presude zbog propustanja da ospori tuzbeni zahtev odgovorom na tuzbu ( po meni glupo! ).Sud je duzan da ex officio donese presudu zbog propustanja kada se steknu uslovi. . ako ne postoje dokazi da je tuzenom tuzba uredno urucena. predvidja se da za slucaj da tuzba nije konkludenta. a sud u obrazlozenju navodi samo razloge kojima se rukovodio za donosenje ove vrste presude.Tuzeni protiv koga je doneta presuda zbog propustanja moze da zahteva vracanje u predjasnje stanje.Sud moze i delimicno da usvoji tuzbeni zahtev i u delu u kome usvaja tuzbeni zahtev da donese presudu zbog propustanja.Presuda zbog propustanja ima dejstvo izvrsnosti i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. .Ovakvo resenje je jako lose. odnosno ne smeju da se steknu sledeci uslovi: --> tuzba mora uredno da bude dostavljena tuzenom i u njoj moraju da budu navedene posledice propustanja dostavljanja odgovora na tuzbu. . ali se zna da mu je otposlata. paternitetskim i maternitetskim sporovima.Medjutim.Ovi uslovi podrazumevaju da je sud duzan da ispita da li cinjenice koje su navedene u tuzbi ulaze u dispoziciju upravo one materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi trazenu pravnu posledicu. jer se ona donosi bez odrzavanja rocista. te bi zbog svega toga primenu ove odredbe trebalo zanemariti ). nakon sto se ona dostavi tuzenom.Ovu presudu donosi sudija pojedinac ili predsednik veca. . sud ne moze da donese presudu zbog propustanja.Naime.Za donosenje presude zbog propustanja moraju. sud moze i da odlozi donosenje presude ( max 30 dana ). sud zakazuje pripremno rociste na kome tuzilac moze da preinaci tuzbu. jer fikcija priznanja istinitosti cinjenica (usled pasivnosti tuzenog) vazi samo u pogledu onih cinjenica koje su navedene u tuzbi. . . prirodne katastrofe ). te da protiv presude izjavi zalbu. --> ne smeju da postoje opstepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da je tuzeni bio opravdano sprecen da podnese odgovor na tuzbu ( npr.. . vec i da povlaci za sobom i prekluziju.Ova presuda ne moze da se pobija zbog pogresno i nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. a da ostatak tuzbenog zahteva odbije kao neosnovan.Ako to nije slucaj. Dj) Oblik i dejstvo . . E) Pravni lekovi . G) Postupak za donosenje presude zbog propustanja .

Priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva moze da bude potpuno ili delimicno. odnosno o odricanju sve dok sud ne donese presudu. 118 . te da suprotna strana nije adresat ovih procesnih radnji i da za njih ne mora da zna. v) da je izjava o priznanju ili odricanju od tuzbenog zahteva dopustena. da zakljuci raspravu i donese presudu na osnovu priznanja.Sud je vezan priznanjem ili odricanjem od tuzbenog zahteva. medjutim.Posledica priznanja. prinude ili zablude. . bez obzira sto bi on na osnovu iznetih cinjenica bio drugog uverenja o osnovanosti tuzbenog zahteva.) Presuda na osnovu priznanja i odricanja A) Uopste . .Za razliku od priznanja cinjenica u postupku. pa i procesne prevare suprotne strane. . .Izjave treba da se saopste izricito i jasno. odmah nakon sto je primio izjavu. priznanje i odricanje od tuzbenog zaheva se odnose na sam tuzbeni zahtev. . . B) Pojam i pravna priroda .Za punovaznost izjave o priznanju i odricanju od tuzbenog zahteva potrebno je da se steknu sledeci uslovi: a) da tuzeni izjavi da priznaje. moze da se poziva da je do propustanja doslo usled pretnje. . jer je sud duzan. medjutim.Zakon predvidja da za odricanje od tuzbenog zahteva nije potreban pristanak tuzenog. zahtev za ponavljanje postupka ne bi mogao da se zasniva na novim cinjenicama i dokazima. V) Izjava i opoziv . zbog fikcije o istinitosti cinjenicnih navoda tuzioca.Ako je izjava data na raspravi.I tuzilac i tuzeni mogu da opozovu svoje izjave o priznanju.Jednostranost ovih procesnih radnji znaci da se one izjavljuju sudu.Protiv ove presude mogu da se izjave i svi vanredni pravni lekovi.U zalbi. duzan je da. b) da su ispunjene sve procesne pretpostavke za preduzimanje takvih dispozicionih parnicnih radnji.Stoga.Odricanjem od tuzbenog zahteva tuzilac izjavljuje da njegov zahtev. koji je istaknut u tuzbi. G) Dejstvo priznanja i odricanje od tuzbenog zahteva . odnosno odricanja. donese presudu na osnovu priznanja. odnosno odricanja ( tako da prakticno nema vremena stranka da opozove izjavu ). . nije osnovan. odnosno da tuzilac izjavi da se odrice tuzbenog zahteva.Kod priznanja tuzbenog zahteva tuzeni izjavljuje da je zahtev tuzioca istaknut u tuzbi na zakonu osnovan.. . a ne smeju da budu ni vezane ni za kakav rok ili uslov ( u protivnom su nepunovazne ). odnosno presudu na osnovu odricanja. po sluzbenoj duznosti. 90. odnoso odricanja od tuzbenog zahteva jeste donosenje presude na osnovu priznanja.Radi se o jednostranim procesnim radnjama. stranka nece moci lako da je opozove. . .

Ako tuzeni ospori tuzbeni zahtev po osnovu i visini.Izuzetno. sud moze. da donese medjupresudu. sud je duzan da obustavi svako dalje raspravljanje o spornoj stvari.Nakon izjave o priznanju. ali i zbog toga sto su izjave date u zabludi. . konacna presuda . . sud moze i da odlozi donosenje ovih presuda. v) da je kvalitativna podela na osnov i visinu tuzbenog zahteva moguca i smislena. kada ih obrazlaze. .) Medjupresuda. odnosno odricanje ticu predmeta spora kojima stranke ne mogu slobodno da raspolazu. . ako su ispunjeni sledeci uslovi: a) da je tuzbeni zahtev osporen i po osnovu i visini. nastavlja se redovni parnicni postupak. stranke bi imale pravo na posebnu zalbu. osim onih koji se odnose na postojanje novih cinjenica i dokaza. .Medjutim. D) Pravni lekovi . 91. vec samo razloge koji opravdavaju donosenje ovakvih presuda. . .Revizija protiv ovih presuda moze da se izjavi samo zbog postojanja bitnih povreda ZPP-a. . .Npr: Po tuzbi T protiv S za naknadu stete.Medjutim.. jer stranke ovim parnicnim radnjama disponiraju samim tuzbenim zahtevom. S osporava da je uopste pricinio stetu T.Medjupresuda A) Pojam i znacaj .I medjupresuda je vrsta delimicne presude. za razliku od delimicne presude kod koje se tuzbeni zahtev cepa kvantativno. jer se njome ne odlucuje o celokupnom tuzbenom zahtevu.Obe vrste presuda mogu da se pobijaju zalbom samo zbog postojanja bitnih povreda odredaba ZPP-a.Ove presude jesu konacne merotorne presude. odnosno odricanju.Presuda na osnovu priznanja i odricanja proizvodi dejstvo kao i svaka druga maritorna presuda. kod medjupresude se radi o tome da se tuzbeni zahtev dela kvalitativno. te je zbog toga za njeno donosenje potrebno da su ispunjeni i svi drugi procesni uslovi koji se ticu donosenja presude. protivno zakonu odbio da donese ovakve presude.Sud ce moci da odbije donosenje ovih presuda jedino u slucaju ako utvrdi da se priznanje.Predlog za ponavljanje postupka moze da se podnese iz svih razloga. g) da je stvar u pogledu osnova sazrela za odlucivanje. o to na njegov pravni osnov i visinu. te da 119 . iz razloga celishodnosti.Stoga. . ako smatra da je neophodno da se obavesti da li je preduzimanje ovih dispozicionih parnicnih radnji stranaka protivno javnom poretku.Ove presude ne mogu ni da se pobijaju zalbom zbog pogresne primene materijalnog prava. usled pretnje ili prevare.Ako i drugostepeni sud takodje ima misljenje da se nisu stekli uslovi za donosenje ovih presuda. . b) da je tuzbeni zahtev upravljen na davanje bilo novca bilo druge vrste zamanljivih stvari. ove presude ne mogu da se pobijaju zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. . . .Ako bi sud. sud ne iznosi utvrdjeno cinjenicno stanje.

izgubljene dobiti i nematerijalne stete. . .Pravilo je da sud. .Medjupresuda je samostalna. ne odlucuje medjupresudom. vec tuzbeni zahtev odbija u celini kao neosnovan. ali buduci da ne resava spor u celini.Misljenja smo da pravo stranaka da od suda zahtevaju donosenje medjupresude ili delimicne presude proizlazi iz njihovog prava na tuzbu. moze da se pobija svim redovnim i vanrednim pravnim lekovima.Nakon pravosnaznosti medjupresude. prilikom odlucivanja o osnovu tuzbenog zahteva. .Konacnom presudom se okoncava prvostepeni postupak u onom delu u kome je odluceno o tuzbenom zahtevu ili pojedinacnim zahtevima. to ne bi bila prepreka za donosenje medjupresude. u pranici ne moze vise da se otvara pitanje postojanja pravnog osnova tuzbenog zahteva. 120 . dok medjupresuda ne postane pravosnazna. .Ako se tuzani poziva da je potrazivanje tuzioca prestalo kompenzacijom. medjupresuda je deklaratorna. ima i delimicna i dopunska presuda.Zato je to psihicki postupak sudije kojim se formira njegov stav prema osnovanosti tuzbenog zahteva.Sud mora da utvrdi i da li je steta uopste nastala. ako ih je bilo vise. pri cemu ce se o srazmeri podeljene odgovornosti izjasniti u delu postupka po visini tuzbenog zahteva.Cak i ako utvrdi sud da postoji podeljena odgovornost stetnika i ostecenog.Ako sud nadje da ne postoji pravni osnov tuzbenog zahteva. ako ne postoji deliktna odgovornost S. jer je vezan medjupresudom.Medjupresuda je obavezujuca za sud koji ju je doneo. .Medjupresuda stice svojstvo formalne pravosnaznosti. ne moze da stekne dejstvo materijalne pravosnaznosti. .U navedenom smislu. zakon nalaze da sud zastane s postupkom o iznosu tuzbenog zahteva. . jer odlucuje o postojanju ili nepostojanju prava.Donosenje presude je postupak formiranja volje sudije pojedinca ili veca u pogledu osnovanosti tuzbenog zahteva.I postupak vecanja i glasanja je cisto interni postupak ( takodje nesaznatljiv sva za treca lica ).Konacna presuda . moze da donese medjupresudu. Ne bi bilo u skladu s principom ekonomicnosti postupka da sud izvodi dokaze o postojanju stvarne stete. sud nastavlja dalje da raspravlja samo o visini tuzbenog zahteva. B) Razgranicenje osnova i visine .za nju nije odgovoran. odnosno pravnog posla. V) Priroda i dejstvo medjupresude .Medjupresudu donosi sud po sopstvenoj inicijativi. . znacaj konacne presude. . jer i ova cinjenica spada u dispoziciju materijalnopravne norme koja sankcionise deliktnu odgovornost tuzenog. 92. pored potpune presude kojom je obuhvacen celokupni tuzbeni zahtev ili svi istaknuti zahtevi.) Donosenje i objavljivanje presude . . . i to tako kao da visina zahteva nije sporna. rukovodeci se razlozima celishodnosti. . nakon njene pravosnaznosti. tako da. G) Postupak . .Po svojoj prirodi. mora da utvrdi postojanje svih cinjenica koje ulaze u duspoziciju materijalnopravne norme na ciju primenu se tuzilac poziva.Zbog pravne izvesnosti.

a pobednik u sporu od tog momenta moze da zahteva i odredjivanje prethodnih mera. v) dokaze cije su izvodjenje stranke predlozile. .Nakon zakljucenja glavne rasrpave predsednik veca cita izreku presude i ukratko je obrazlaze. i resenja o odbijanju procesnopravnih prigovora ako je sud ustanovio da nisu osnovani. .. zatim paricioni rok. ona postaje perfektan pravni akt koji sud ne moze vise da izmeni i koji je za njega vezan. kao i razloge zbog kojih su oni odbijeni. i tek od tog momenta postaje obavezujuca za sud.Znacajan deo obrazlozenja presude otpada na utvrdjenje cinjenicnog stanja. ne objavljuje je.Presude na osnovu propustanja. . . kao i presudu bez odrzavanja rasprave donosi sudija pojedinac u toku pripreme glavne rasprave ili na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. . .Od momenta dostavljanja presude strankama.Od momenta objavljivanja presude. izreke i obrazlozenja. te da ponovo otvori glavnu raspravu.Presuda postoje dostupna znanju stranaka i trecim licima tek od momenta kada je objavljena.Presuda se donosi neposredno posle zakljucenja glavne rasprave.Kada sud odlozi donosenje presude. pocinje da tece rok za zalbu. i tu javnost ne moze da se iskljuci ( za izreku ). . vec strankama i drugim ucesnicima dostavlja pismeni otpravak presude. priznanja.Obrazlozenje presude mora da sadrzi sledece: a) zahteve stranaka koje su iznele tokom postupka. tj. 121 .Objavljivanje presude je akt kojim presuda napusta internu sferu suda i postaje saznatljiva i dostupna strankama i trecim licima. dok u slozenijim slucajevima rok je 15 dana ( instruktivni rokovi ). . ako sud nadje da je tuzbeni zahtev makar delimicno osnovan.U izreku presude se unosi: a) odluka o usvajanju ili odbijanju tuzbenog i protivtuzbenog zahteva. b) cinjenicne navode stranaka na kojima su one i zasnovale svoje zahteve.SADRZINA PRESUDE . v) odluka o prejudicijalnim zahtevima za utvrdjenje.Prema strankama presuda pocinje da proizvodi dejstvo od momenta kada im je dostavljena. ali u slozenijim slucajevima njeno donosenje moze da se odlozi za rok od 8 dana ( medjutim prekoracenje roka ne povlaci nikakve pravne posledice ). . g) odluku suda o procesnopravnim prigovorima.Sve dotle postoji samo nacrt presude i sud moze da izmeni njen sadrzaj li da zakljuci da stvar nije jos dovoljno raspravljena. . kada je sud resio da o njima odlucuje zajedno sa glavnom stvari. kao i razloge kojim se rukovodio povodom odlucivanja. odricanja.Vazno je istaci da je momenat zakljucenja glavne rasprave odlucujuci i za vremensko vazenje pravosnaznosti presude. . g) resenja o troskovima postupka. . . b) odluka o prigovoru kompenzacije. na iznosenje razloga zbog kojih se sud uverio u istinitost tvrdnje da neka cinjenica postoji ili nepostoji.Sud je duzan da pismeno izradi presudu u roku od 8 dana od donosenja. . d) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. .Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda.Pismeni otpravak presude se sastoji od uvoda ( rubruma ).

Poslednji deo obrazlozenja se sastoji od supsumiranja ( sudski silogizam ) cinjenicnog stanja pod konkretnu apstraktnu materijalnopravnu normu i izvodi zakljucak o postojanju ili nepostojanju odredjene pravne posledice. .) Nedostaci.Ispravljanje presude je vazno. ovakva presuda sadrzi procesne nedostatke takvog graviditeta. 93. v) presuda doneta bez tuzbe ili nakon sto je tuzilac povukao tuzbu. v) presude koje je doneo sudija.Medjutim. b) presude koje nije donelo lice koje je po zakonu ovlasceno da vrsi funkciju sudije. da joj se ne mogu priznati pravna dejstva presude.Nistave su sledece presude: a) presuda doneta krsenjem pravila medjunarodnog prava o jurisdikcionom imunitetu.Nepostojece presude su pravni nullum tako da nema mogucnosti niti potrebe da se njeni nedostaci otklanjaju pravnim lekovima. jer se ne moze postaviti siguran kriterijum za razgranicenje situacija u kojima stranka nije imala nikakvu sumnju u stvarni sadrzaj presude. ali cija sadrzina ne moze vise da se utvrdi ( npr. a u postupku po reviziji uopste ne mogu da se pozivaju na pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje. . . g) presude koje nisu objavljene ili ciji pismeni otpravak nije dostavljen. ispravljanje i dopuna presude . . d) presude koje su objavljene i pismeni otpravak izradjen. i to za svaki slucaj njene ispravke.Trebalo bi usvojiti resenje da rok za ulaganje pravnog leka pocinje teci tek od dostavljanja resenja o ispravljanju presude. . zbog pozara u sudu ). sud navodi kako je cenio rezultat dokaznog postupka ( navode se i razlozi zbog kojih je sud odbio pojedine dokazne predloge stranaka ). ali pod prinudom. .Radi se o onim greskama koje su nastale tokom donosenja presude. .Presuda bez dejstva ( nistava presuda ) ima. . .Nepostojeca presuda je ona presuda koja po svojim spoljnim obelezjima ne ispunjava uslove da bi mogla uopste da se smatra sudskom odlukom.Sud utvrdjuje koje su cinjenice i zbog cega nesporne.Ispravljanje presude se vrsi u formi resenja koje se unosi u izvornik presude i koje se dostavlja strankama ( protiv ovog resenja moze da se izjavi posebna zalba ).Najzad. i to ispravljanjem presude. presude na osnovu odricanja i priznanja. . b) presuda doneta protiv stranke koja ne postoji. po svojim spoljasnjim svojstvima. jer stranke. vec organ uprave. . a to su: a) presude koje uopste nije izrekla sudska vlast. u postupku po zalbi ne mogu da iznose nove cinjenice. po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke. 122 . a zatim konstatuje koje su sporne i koje dokaze je izveo radi utvrdjenja istinitosti spornih cinjenica.Predsednik veca ili sudija pojedinac mogu da izvrse ispravku presude u svako doba. kao i o onim koje su nastale tokom pismene izrade presude. . g) presuda koja obavezuje na cinidbu koja je nepoznata nasem pravnom poretku. sva obelezja sudske presude.. po pravilu.U skracenom obliku se obrazlazu presude zbog propustanja. .Minorni nedostaci ( ocigledne omaske u pisanju ili racunanju ) u sudskoj presudi uklanjaju se bez ulaganja pravnih lekova.

v) kada to zahteva upravljanje parnicom. od momenta dostave.Ovakvo resenje je podobno za formalnu pravosnaznosti.Resenje je vrsta sudske odluke kojim. . razvod nistavog braka ).Nistave presude nisu bez dejstva.Nedostaci u ovakvim presudama se otklanjaju redovnim i vanrednim pravnim lekovima. . nedostatak parnicne sposobnosti ). . 94. i one su podobne za formalnu pravosnaznost. . g) kada je resenje doneto van rocista. resenje o okoncanju postupka zbog povlacenja tuzbe ) podobna je samo za formalnu pravosnaznost. . b) na osnovu resenja moguce da se zahteva izvrsenje. . . strankama stoji na raspolaganju zahtev za ponavljanje postupka. one ne proizvode dejstvo izvrsnosti niti materijalne pravosnaznosti. dj) preobrazajna presuda kojom se uredjuje pravni odnos koji ne postoji izmedju stranaka ( npr.Resenja kvalifikujemo u sledece grupe: a) Resenja kojima se postupak okoncava: ovim resenjem sud konacno odlucuje o zahtevima stranaka za pravnu zastitu ( npr. v) Resenja o daljem toku parnice: kada drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu i vrati je prvostepenom sudu na ponovno resavanje.Ova resenja su podobna i za formalnu i za materijalnu pravosnaznost.Samo izuzetno se resenjem odlucuje o tuzbenom zahtevu. b) Resenja kojima se odlucuje o procesnim pretpostavkama: kada sud nadje da postoje neotklonjive procesne smetnje za vodjenje spora odbacice tuzbu resenjem. ali dostavljanje je obavezno ako je: a) protiv resenja dopustena zalba.Resenja suda kojim on odlucuje o otklonjivim procesnim smetnjama ( npr.) Resenje A) Pojam i vrste . ali i za materijalnu pravosnaznost. takva resenja su obavezujuca.d) presuda cija je izreka nerazumljiva ili protivrecna sam sebi tako da nije podobna za izvrsenje. . i to u parnicama zbog smetanja drzavine i u postupku izdavanja platnog naloga. . po pravilu. B) Donosenje i dostavljanje resenja .Deo izreke presude u kome se odlucuje o troskovima postupka se smatra resenjem.Prema strankama resenje proizvodi dejstva od momenta kada je objavljeno. g) Resenja o materijalnom upravljanju postupkom: ovim resenjima sud upravlja parnicom radi njenog ekonomicnog i celishodnog odbijanja.Ostali nedostaci u presudi.Sud moze da donese resenja na rocistu i van njega. .Medjutim. . ma koliko bili znacajni. sud tokom postupka odlucuje o procesnopravnim pitanjima. . podobna su samo za formalnu pravosnaznost. 123 . . ne sprecavaju da presuda stekne formalnu i materijalnu pravosnaznost i dejstvo izvrsnosti ( ona naravno moze da se pobija ).Druga resenja kojima se postupak okoncava ( npr.U slucaju narocito teskih povreda u postupku. a kada nije objavljeno. te ne mogu da steknu svojstvo formalne pravosnaznosti. medjutim ovim resenjima sud nije vezan.Resenje se po pravilu ne dostavlja strankama. . resenje kojim se tuzba odbacuje ).

o dejstvu resenja prema strankama. . B) Predmet formalne pravosnaznosti .FORMALNA PRAVOSNAZNOST A) Smisao i pojam . G) Primena pravila o presudi .Na resenje se shodno primenjuju sledeca pravila o presudi: o paricionom roku. dostavljanju i dopunskoj presudi. nakon ovog momenta. kao i resenja koja su obavezujuca za sud i stranke ( resenje o prekidu postupka ). ali to na znaci i sveobuhvatnu nemogucnost izmene presude ). ali i sva ona resenja kojima se postupak okoncava ( npr. cak i kada bi. . 95. . sud je duzan da resenje obrazlozi. takva je presuda obavezujuca za isti sud i u delu u kome odlucuje o visini naknade stete.Formalna pravosnaznost znaci da presuda vise ne moze da se pobija redovnim pravnim lekovima u instancionim postupcima ( nemogucnost da se presuda izmeni po redovnim pravnim lekovima. o nacelu neposrednosti.Ova pravna izvesnost i sigurnost se postizu institutom formalne pravosnaznosti. o izpravljanju presude. resenja o troskovima postupka.UNUTRASNJE VEZUJUCE SVOJSTVO PRESUDE . - 124 . . unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da je sud presudom vezan i u daljem toku postupka u istoj pravnoj stvari.Ako je sud medjupresudom odlucio da je osnovan zahtev za naknadu stete.Resenje ima sve sastavne delove. o objavljivanju. dosao do zakljucka da ona nije na zakonu zasnovana. resenje o odbacivanju tuzbe ). . unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da sud vise ne moze da je manja drugom presudom.Resenja kojima se merotorno okoncava postupak izvrsavaju se u izvrsnom postupku na predlog stranke. . o pismenoj izradi. . . medjutim. kao i presuda. odnosno da ju je doneo uz povredu procesnih ili materijalnih normi. samo kada je protiv njega dopustena zalba.U negativnom smislu.Formalno pravosnazne postaju sve vrste presuda i resenja kojima se meritorno okoncava spor.Unutrasnje vezujuce dejstvo presude ima dva oblika: negativan i pozitivan. .Pravna sigurnost i normalno funkcionisanje pravnog poretka zahteva da se svaki spor okonca. kao i unutrasnje vezujuce svojstvo presude ).Resenja kojima sud kaznjava stranke zbog nepostovanja discipline izvrsavaju se po sluzbenoj duznosti po pravilima izvrsnog postupka.) Pravosnaznost presude U dejstva presude spadaju: * cinjenicno dejstvo * preobrazajno dejstvo * intervencijsko dejstvo * dejstvo materijalne pravosnaznosti * dejstvo izvrsnosti Formalna pravosnaznost presude je uslov za nastupanje njenih dejstava ( ona je njeno svojstvo.Pravosnazna ne postoaju nikada resenja o materijalnom upravljanju parnicom. .U pozitivnom msislu.V) Sadrzaj i izvrsnost resenja .

podeljene pravosnaznosti.Objektivne granice pravosnaznosti presude odredjuju koji su delovi presude obuhvaceni njihovom pravnom snagom. dok prema drugoj nije.) Granice pravosnaznosti presude A) Objektivne granice pravosnaznosti . . b) utvrdjenje suda o cinjenicama na kojima se zahtevi zasnivaju.Identitet predmeta spora postoji kada tuzilac u tuzbi istice isti zahtev. i to: a) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. tj. o kojoj je vec pravosnazno odluceno na bazi sustinski istog cinjenicnog dogadjaja. . . b) istekom roka za pravni lek kada zalba nije ulozena. ali i pravna razmatranja suda.V) Nastupanje formalne pravosnaznosti: a) kada protiv presude nije vise dopustena zalba ( presuda doneta u drugom stepenu ). prevashodno cinjenicni dogadjaj na kome se zahtev iz tuzbe zasniva.Stoga. . . a druga nije. 125 . g) pravna shvatanja suda. novu tuzbu treba odbaciti kao res judicata. “tuzeni se obavezuje da tuziocu plati 10000 dinara” ). ako bi se to potrazivanje pojavilo kao predmet spora u novoj tuzbi. ne moze da se utvrdi identitet predmeta spora. odnosno o zahtevu iz protivtuzbe koji su sadrzani u izreci presude.Obrazlozenje presude nije obuhvaceno njenom pravnom snagom.Medjutim. v) odluke suda o materijalnim prigovorima tuzenog. ako je prigovor kompenzacije izjavljen van parnice.Naime. .Pravnom snagom presude ( u ovom primeru ) kojom je usvojen tuzbeni zahtev obuhvacena je i odluka suda da protivpotrazivanje ne postoji.Pravnom snagom presude je obuhvacena odluka suda o tuzbenom zahtevu. 96.Nase pravo usvaja sistem tzv. . formalna pravosnaznost presude nastupa prema svakoj stranci posebno.Odredjenje identiteta predmeta spora se utvrdjuje poredjenjem predmeta spora u novoj tuzbi s predmetom spora o kome je pravosnazno odluceno u izreci presude. v) odricanjem prava na zalbu. . ako je samo jedna stranka ulozila zalbu. za utvrdjenje predmeta spora koji je resen pravosnaznom presudom neophodno je tumaciti i razloge presude.Za odredjenje dejstva materijalne pravosnaznosti ( ne bis in idem ) odlucujuce je utvrdjenje da li postoji identitet predmeta spora u parnici koja je pravosnazno okoncana i parnici koja otpocinje novom tuzbom. bazirajuci ga na sustinski istom cinjenicnom dogadjaju.Pravnom snagom presude nisu obuhvaceni razlozi presude. jasno je da iz same izreke presude ( npr. . presuda je postala formalno pravosnazna u odnosu na stranku koja se nije koristila pravnim lekom. jer izreka presude sadrzi samo stav suda o pravnoj posledici istaknutoj u tuzbenom zahtevu. . K istakne prigovor kompenzacije u visini od 5000 dinara koji sud odbije kao neosnovan i usvoji u celosti tuzbeni zahtev T. . .Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara. . g) povlacenje zalbe. .Zato.Pravilo da je odluka o kompenzacionom prigovoru obuhvacena pravnom snagom presude ne vazi.

Izricito se predvidja da pravosnazna presuda deluje samo izmedju stranaka.Zakon predvidja da pravosnazna presuda deluje i prema trecim licima zbog: --> prirode spornog odnosa ili prava. a trce lice nakon pravosnaznosti presude preuzme dug. . b) Izuzeci .Slozenije su situacije. jer stupaju u pravni polozaj svog prethodnika.Priroda pravnog ovlascenja stranaka iz preobraazajnog prava je takva da je svako trece lice vezano preobrazajnim dejstvom presude. . Z ospori da postoji pravnovaljani ugovor o zakupu i sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.Pri tom. B) Subjektivne granice pravosnaznosti a) Pravilo . ona je res inter alios acta.Prilikom odlucivanja o gradjanskim pravima. tj.Isto bi.Primer: T tuzi zakupca Z za placanje zakupnine za mesec juli. . . . . da je tuzilac vec bio pravosnazno odbijen u tuzbenom zahtevu za naplatu duga.Slucaj singularne sukcesije ne povlaci nuzno za sobom i prosirenje subjektivne granice pravosnaznosti presude na treca lica. jer treca lica ne mogu da osporavaju tacnost konstituisanja prava u presudi. mutatis mutandis.Zbog pravne prirode pravnog odnosa stranaka i treceg lica.Erga omnes deluju sve preobrazajne presude. za njih ostaje res inter alios acta.Medjutim. . . U novoj tuzbi T protiv Z. --> prirode prava ili odnosa koji postoji prema trecim licima. nije vazno da li je cesionar bio svestan ili ne. presuda deluje i prema pravnim sledbenicima stranaka. svakom ucesniku u postupku mora da se pruzi prilika da se izjasni na cinjenicne i pravne navode protivne strane ( zato je presuda za treca lica res inter alios acta ). cesionar vise ne moze da podnese tuzbu za placanje istog duga protiv cesusa ( tuzenog ).Presuda deluje i na univerzalne sukcesore stranaka. tuzilac bi mogao da istakne ovakav zahtev ( postojanje ugovora o zakupu ). tada se subjektivne granice pravosnaznosti presude ne prosiruju automatski i na sticaoca. . u tom delu. a tuzilac docnije cedira svoje potrazivanje na cesionara. pri cemu bi odluka o njemu bila obuhvacena pravnom snagom presude ( one prve ).Treca lica nisu ucestvovala u postupku i presuda. .Za treca lica. moguce je jedino isticanjem u parnici prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. a tuzeni proda stvar nako sto presuda postane pravosnazna.Otklanjanje ovakvih nedoslednosti. ako dodje do singularne sukcesije na strani tuzenog: Tuzba je podneta sa zahtevom da tuzeni preda stvar tuziocu u svojinu po osnovu ugovora o prodaji i tuzbeni zahtev bude usvojen. . .U gornjem primeru. --> kada je to zakonom izricito predvidjeno. Sud usvoji tuzbeni zahtev. .. veoma uskog domasaja objektivnih granica pravosnaznosti presude. . 126 . ovo dejstvo je ograniceno. sada za placanje zakupnine za mesec avgust.inter partes.Ako tuzilac otudji stvar ili pravo nakon sto je doneta pravosnazna presuda kojom se tuzbeni zahtev odbija ( npr. vazilo ako bi tuzbeni zahtev bio usvojen. odbijen je zahtev tuzioca da mu tuzeni plati dug od 10000 dinara ). . jer se pravna snaga presude prosiruje i na njega.

127 .Granice provasnaznosti presude prostiru se samo do tog momenta. kada sticalac stekne pravo svojine od tuzenog na osnovu pravila o sticanju od navlasnika ( ovde se na savesnog sticaoca ne prosiruje dejstvo pravosnaznosti ). nakon pravosnaznosti presude. presuda deluje i prema sticaocu.Pravilo je da stranka ne moze. subjektivno dejstvo pravosnaznosti proteze se i na novog drzaoca. ako stranka nakon pocetka toka parnice otudji spornu stvar ili pravo. ako tuzeni otudji stvar koja je predmet spora u toku parnice. ali i resenje zakonodavca da u zalbi nije dopusteno da se iznose nove cinjenice i dokazi. jer je on singularni sukcesor tuzenog u obavezama.Vremenske granice pravosnaznosti postavljene su na onom cinjenicnom stanju koje je utvrdjeno do zakljucenja glavne rasprave.Ali ako je podneta reivindikaciona tuzba i tuzeni koji je izgubio spor prenese drzavinu na stvari nekom trecem licu. . . .I obrnuto.Subjektivne granice pravosnaznosti se prosiruju i na stvarno legitimisano lice.. . stranke nisu prekludirane da ih iznesu u novoj parnici. . jer tu cinjenicu nije istakao u prethodnoj parnici koja je pravosnazno okoncana.Primer: S je presudom obavezan da T plati celokupnu stetu koju mu je S pricinio deliktom. da se poziva na svoje preobrazajno pravo. . . . tako da stranke mogu da zasnuju novu tuzbu na cinjenicama koje su nastale nakon ovog momenta.Daleko slozenija je situacija. V) Vremenske granice pravosnaznosti . . kako se odrazava pravosnaznost presude na cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave. . Da li stranke mogu da se na njih pozovu u nekoj docnijoj parnici? .Trebalo bi uzeti da su stranke prekludirane da se u nekom docnijem postupku pozivaju na cinjenice koje su postojale u prvoj parnici do momenta zakljucenja glavne rasprave ( nova reperta ). pravosnazna odluka kojom je odluceno o potrazivanju obavezuje stecajnog duznika i sve stecajne poverioce. ali ih stranke nisu iznele. jer se ona do momenta zakljucenja glavne rasprave nije nalazila u drzavini tuzenog D. U naknadnoj parnici. u slucaju novih cinjeica ( nova producta ) koje su nastale nakon zakljucenja glavne rasprave. T zahteva placanje nematerijalne stete. . v) Trece. prebijanje ).Vremenske granice pravosnaznosti presude zahtevaju odgovor na tri pitanja: a) Prvo. ako su se cinjenice koje su neophodne za vrsenje preobrazajnog prava stekle do momenta zakljucenja glavne rasprave. b) Drugo. jer je tuzeni vodio spor u svoje ime o tudjem pravu.Na ovakav zakljucek upucuje smisao materijalne pravosnaznosti presude. Nije iskljucena nova tuzba T protiv D.Zakon dopusta singularnu sukcesiju u spornom pravu ili na stvari koja je predmet spora i regulise je od momenta pocetka toka parnice. ako nakon zakljucenja glavne rasprave D stekne drzavinu na stvari.Ako tuzilac otudji sporno pravo ili stvar u toku parnice.Subjektivne granice presude prosiruju se i u stecajnom postupku: Ako je podneta tuzba za utvrdjenje postojanja potrazivanja protiv stecajnog duznika. tada presuda proizvodi dejstvo i prema njegovom singularnom sukcesoru. .Npr: Sud je provasnazno odlucio da T nema pravo na povracaj stvari. sporno je da li su pravnom snagom presude obuhvacene i cinjenice na kojima se zasniva vrsenje kakvog preobrazajnog prava ( raskid ugovora. jer ove cinjenice nisu obuhvacene pravnom snagom presude. S ne moze da se poziva na podeljenu odgovornost T.

Izvrsnost presude znaci da poverilac oznecen u presudi ima pravo da zatrazi od nadleznog suda da je prinudno izvrsi u okvirima izvrsnog postupka. . 5. prav.) Dejstvo izvrsnosti .Materijalna pravosnaznost znaci da je konacno i autoritativno. .) Dejstva pravosnazne presude 1. pojedinacnim pravnim aktom. 128 . . kojima je sustinski odluceno o sporu ( kondemnatorne i deklaratorne presude.) Intervencijsko dejstvo . .Dejstvo presude kao cinjenice nastaje bez posebne napomene suda o tom dejstvu u presudi. presuda na osnovu odricanja i na osnovu priznanja ). konacne i delimicne. .Dejstvo mat. . 3.Nakon sto je presuda postala formalno pravosnazna i kada istekne paricioni rok.Formalna pravosnaznost je uslov za nastupanje materijalne pravosnaznosti.97.Ono se sastoji od toga da umesac. . u potonjem sporu koji stranka na cijoj strani se mesao u parnici povede protiv njega. ne moze da osporava da je u prethodnoj parnici doneta presuda koja nije na zakonu zasnovana. .Ovo dejstvo nastupa nakon sto presuda postane formalno pravosnazna. i ovo dejstvo je znatno sire od dejstva materijalne pravosnaznosti. kontradiktorne. pripada preobrazajnim presudama kojima se odbija tuzbeni zahtev. . pre svega. ona proizvodi i dejstvo izvrsnosti ( samo kod presude koja glasi na osudu na cinidbu. . i kod svih resenja ). kao i u postupku za izdavanje platnog naloga.) Preobrazajno dejstvo . ali i onim kojima se usvaja tuzbeni zahtev ( kod njih je sporno ). presuda doneta zbog propustanja. odluceno sta je pravo u konkretnoj situaciji ( sto znaci da stranke ne mogu u novoj parnici pred bilo kojim sudom u zemlji da osporavaju tacnost presude ). .Materijalna pravosnaznost znaci vezanost svih sudova na teritoriji jedne drzave sadrzinom presude koja je postala formalno pravosnazna.Postojanje pravosnazne presude je cinjenica za ostvarenje dispozicije iz materijalnopravne norme.U tome je razlika izmedju preobrazajnog dejstva presude i dejstva materijalne pravosnaznosti koje deluje po pravilu samo inter partes.) Dejstvo materijalne pravosnaznosti A) Smisao .Dejstvo materijalne pravosnaznosti proizvode.One proizvode pravnu promenu koja nastupa kao posledica formalne pravosnaznosti. jer se njome ne resava konacno o tuzbenom zahtevu.) Cinjenicno dejstvo . ali ona deluje erga omnes. samo ex lege. sve sudske odluke kojima je meritorno odluceno o tuzbenom zahtevu. 4.Dejstvo materijalne pravosnaznosti pripada i resenjima kojima se spor merotorno resava u parnicama zbog smetanja drzavine. nazavisno od volje stranaka.Promena se odnose na pravni odnos izmedju stranka ( brak ). B) Sudske odluke podobne za pravosnaznost .Dejstvo materijalne pravosnaznosti ne ostvaruje medjupresuda kojom se tuzbeni zahtev usvaja. 2.Konstitutivne presude proizvode preobrazajno dejstvo.

prvo resenje o odbacivanju tuzbe je postalo pravosnazno.Novija teorija ( ne bis in idem ).Drugi sud je duzan da u drugoj parnici bez raspravljanja i odlucivanja uzme u podlogu svoje odluke pravosnaznu presudu kojom je odluceno u prvoj parnici o drugacijem predmetu spora.Ako je tuzba pravosnazno odbacena zbog nedostatka neke procesne pretpostavke ( parnicna sposobnost ).Dakle. osim ako nije u prvoj parnici istaknuto u vidu prejudicijelne tuzbe za utvrdjenje. u dejstvu materijalne pravosnaznosti vidi negativnu procesnu pretpostavku koja je smetnja za ponovno raspravljanje o istoj pravnoj stvari. kao o predmetu spora. . u naknadnoj parnici izmedju T i D za naknadu stete i sl. .. nova tuzba u istoj pravnoj stvari ce biti dopustena kada se te procesne smetnje otklone. .Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti presude znaci i da je presudom odluceno i o tzv. ako je podneta. tako da ce biti dopustena. . .Ako sud zanemari pravosnazno presudjenu stvar i ne uzme je u podlogu odluke u drugoj parnici.Vladajuca procesnopravna teorija odrice. . takva presuda je apsolutno nistava i moze da se pobija zalbom. D ne moze vise da spori vlasnistvo T. s pravom. .negativno dejstvo ( ne bis in idem ).Npr: kada je pravosnazno utvrdjeno da je T vlasnik stvari. ukljucujuci i materijalnu pravosnaznost. logockoj suprotnosti ( npr: kada sud u parnici izmedju T i D odluci da je T vlasnik stvari.Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u tome da u istoj pravnoj stvari vise nije moguce raspravljanje i odlucivanje.Dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u dva vida: a) U prigovoru res judicata. stvara novi osnov za materijalnopravne odnose izmedju stranaka vezano za predmet spora. . .Ona deluje konstitutivno. . ona stvara samo procesnopravne implikacije.Pozitivno dejstvo se ogleda u obavezujucem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici.Od ovog dejstva materijalne pravosnaznosti treba striktno razlikovati odluku suda u prvoj parnici o prejudicijelnim pitanjima koja nisu obuhvacena pravnom snagom presude. nije dopustena nova tuzba o istom predmetu. pravosnazno je utvrdjeno i da D nije vlasnik stvari. kada se pitanje o kome je. 129 . . ali se druga tuzba zasniva na novim cinjenicama.Starija materijalnopravna teorija smatra da formalno pravosnazna presuda ima i materijalnopravno dejstvo. G) Dva dejstva materijalne pravosnaznosti . .Ako je o predmetu spora vec presudjeno.pozitivno dejstvo ( res judicata pro veritate habetur ).Presudom se materijalno pravo ne dira. sud ce je resenjem odbaciti ( na to pazi ex officio tokom celog postupka ). dejstvu pravosnaznosti presude svaku implikaciju na terenu materijalnog prava.Ono znaci da drugi sud u drugoj parnici s razlicitim predmetom spora ne moze da odluci drugacije. . . Stoga bi bila nedopustena tuzba koju bi D podneo za utvrdjenje da je on vlasnik stvari ). druga presuda je doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba ZPP-a. . na kojoj pociva i nase pravo.Ako sud ne postuje pravilo ne bis in idem. b) U vezujucem dejstvu presude u drugom postupku. V) Teorije o materijalnoj pravosnaznosti . odluceno u prethodnoj parnici pojavi kao prejudicijalno pitanje.

. onda ce drugostepeni sud obustaviti postupak jer je parnica okoncana.Sudsko poravnanje je mirno.Stranke ( mogu da ucestvuju i treca lica ) mogu u toku celog postupka.Parnicne stranke mogu da zakljuce poravnanje i nakon sto je doneta prvostepena presuda. pred parnicnim sudom da zakljuce poravnanje o predmetu spora.Umesto da se postupak vodi do donosenja sudske presude.ZAKLJUCENJE SUDSKOG PORAVNANJA 1.Zakljuceno sudsko poravnanje je negativna procesna pretpostavka za vodjenje parnicnog postupka. stranke zakljucenje sudskog poravnanja same.Trece. zakljuceno sudsko poravnanje ima i materijalnopravno dejstvo. v) stranke mogu da budu i treca lica. . .nema pobednika ni pobedjenog. sto okoncanjem parnice na drugi nacin nije moguce. po svojoj pravnoj prirodi. . .) Procesna legitimacija i momenat .Drugo. sporazumno resenje spora i ima velike prednosti u odnosu na parnicenje: a) psiholoski.Od sudskog poravnanja treba razlikovati vansudsko poravnanje koje je. 130 . . okoncavaju parnicu. .Ugovorom se uredjuju pravni odnosi izmedju stranka.) Sudsko poravnanje .Ako vec tece drugostepeni postupak.Dejstvo poravnanja kao presude se na to trece lice ne odnosi.Eventualnu novu tuzbu u stvari u kojoj je zakljucio sudsko poravnanje sud ce odbaciti. jer se stvar smatra presudjenom. . .Stranke mogu da zakljuce sudsko poravnanje u korist treceg lica koje ne mora da ucestvuje u zakljucenju poravnanja.Izmedju stranka prestaje da tece parnica. jer za njen nastavak nedostaje pravni interes. sudsko poravnanje ima svojstvo izvrsne isprave i na osnovu njega se pod uslovom da je protekao paricioni rok moze doneti resenje o izvrsenju. temeljem procesnopravne dispozicije.DEJSTVA SUDSKOG PORAVNANJA .POJAM I SMISAO .Sudsko poravnanje je ugovor izmedju parnicnih stranaka o predmetu spora koji je zakljucen pred sudom i kojim se parnica okoncava. a stranke pred prvostepenim sudom zakljuce poravnanje.Najvaznija posledica zakljucenog poravnanja je u tome sto se ono izjednacava s pravosnaznom sudskom presudom. .98. materijalnopravni ugovor ( ne proizvodi dejstvo pravosnaznosti i nema svojstvo izvrsne isprave. do njegovog pravosnaznog okoncanja. . . . ali ono je titular izvrsnog naslova i moze da pokrene postupak prinudnog izvrsenja. pa tada sud donosi resenje kojim utvrdjuje da je presuda bez dejstva i obustavlja parnicni postupak. . b) stranke mogu da urede svoje odnose i van granica predmeta spora. . a ne samo parnicne stranke.

stranke zakljuce poravnanje o jednom tuzbenom zahtevu ili da se stranke poravnaju o samo delu tuzbenog zahteva ( u tom slucaju.. 6. . to je materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom. ).Moguce je da. . a u protivnom.Sudsko poravnanje se zakljucuje o predmetu spora. odbice njegovo zakljucenje resenjem ( protiv njega je dopustena zalba ).Smatra se da zakljucenjem sudskog poravnanja stranke zele da rese i medjusobni materijalnopravni odnos. jedinstven ugovor ( vladajuce shvatanje ) . te je zato njegova priroda dvostruka.Kod poravnanja je dovoljno da stranke ili barem jedna od njih koriguje svoj procesnopravni polozaj ( tuzilac malo popusti u napadu.) Ostali uslovi za zakljucenje poravnanja .) Predmet . 4. a ne samo one koje su predmet spora..Shodnom primenom ove teorije.) Bitni elementi sudskog poravnanja .Sudsko poravnanje se ne moze zakljuciti o zahtevima. . tj. g) postojanje parnicnog postupka ( ne i litispendencije ). samo kada je punovazan materijalnopravni sporazum stranaka i kada su ispunjeni svi procesni uslovi za punovaznost ove parnicne radnje.) Pravna priroda sudskog poravnanja A) Sudsko poravnanje kao mesovit. b) stranacke i parnicne sposobnosti. 131 . ..Sudsko poravnanje je i ugovor materijalnog prava i parnicna radnja..Stranke same odredjuju sadrzinu poravnanja u skladu sa zakonom. a ne redovni sudovi. tuzeni u odbrani ). .Ako sud utvrdi da ne postoje uslovi za zakljucenje poravnanja.Otud proizlazi da je sudsko poravnanje punovazno nastalo. mane volje. primenjuju se opsta pravila. ako postoji vise tuzbenih zahteva. . ). u pogledu ostatka tuzbenog zahteva parnica nastavlja da tece ). nedostatak forme.Sud je duzan da u toku postupka ukaze strankama na mogucnost sudskog poravnanja i da im pomogne da zakljuce poravnanje ( povreda ove duznosti nije sankcionisana ). . b) unosenje tog sporazuma u zapisnik suda i njegovo citanje. niti o onima o kojima se resava u vanparnicnom postupku. .Potrebno je da se steknu i osnovne procesne pretpostavke koje se ticu: a) nadleznosti suda.) Postupak zakljucenja . 5. za koje su nadlezni drugi organi. sudsko poravnanje se pobija kao i ugovor materijalnog prava ( nedostatak saglasnosti.Redovno su predmet poravnanja i troskovi njegovog zakljucenja. .2.Zakon predvidja da je nuzno da se ispune sledeci uslovi: a) zakljucenje ugovora o predmetu spora ( sporazum stranaka o poravnanju ). . v) nepostojanje presudjene stvari ili vec zakljucenog poravnanja. 3. v) potpis stranaka na zapisniku u koji je unet sadrzaj poravnanja.Ono se moze odnositi i na neke druge obaveze i cinidbe. ali i zbog procesnih nedostataka ( stranacka ili parnicna neposobnost.

. umesto da podigne tuzbu.buduci tuzilac moze da se obrati sudu sa ciljem da pokusa da postigne poravnanje.PRETORIJANSKO SUDSKO PORAVNANJE .Moguce je da stranke podnesu zajednicki predlog za zakljucenje sudskog poravnanja. .Nesporno je da zakon predvidja samo jedno sredstvo za pobijanje sudskog poravnanja. . . 7. . dok bi njegova procesna nistavost trebalo da se utvrdi u postupku po pravnim lekovima. a materijalnopravna prema materijalnom pravu. i u tom slucaju ce sud pozvati protivnu stranu i upoznati je s predlogom. ako ga sud ponisti. . . .Ova stranka moze i sudu da uputi predlog za zakljucenje sudskog poravnanja. parnica nastavlja da tece.Ovo ucenje odvaja materijalne i procesne elemente i funkcije parnicnih radnji i posmatra ih izolovano.Ako se poravnanje ponisti. npr: mogu da se pojave cinjenice koje znace gubitak interesa tuzioca na nastavak parnice.Kako je u srpskom pravu sudsko poravnanje jedinstveni ugovor ( materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom ). tuzbu za ponistaj.Sudsko poravnanje se moze pobijati samo tuzbom.Nistavost procesnog aspekta parnicne radnje ne znaci i njenu nepunovaznost na polju materijalnog prava. odnosno da opoziva svoj zahtev za pruzanje pravne zastite.B) Ucenje o dvostrukoj funkcionalnosti sudskog poravnanja .U takve propise spadaju i norme ZPP-a koje regulisu procesne pretpostavke.Primenom ove teorije.To moze uraditi iz vise razloga.Otud proizlazi da su i procesni i materijalnopravni elementi sudskog poravnanja povezani. .) Povlacenje tuzbe A) Interesi stranaka .Sama stranka. ).Kako ZPP govori samo o nistavosti sudskog poravnanja zbog nedopustenog raspolaganja stranaka parnicnog postupka ( npr. .. . narocito u pogledu ispunjenosti pretpostavki za njihovu punovaznost.Povlacenje tuzbe je procesna radnja tuzioca kojom izjavljuje ( do zakljucenja glavne rasprave ) sudu da vise ne zeli pravnu zastitu. postavlja se pitanje kako treba postupiti kada su prekrsene procesne odredbe o zakljucenju sudskog poravnanja.Ovakav pretorijanski poziv protivnoj strani nju nista ne obavezuje.Procesnopravna dejstva se odredjuju prema procesnom pravo. zakljuceno poravnanje u pogledu zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati. 99. . te da nistavost jednog od njih povlaci nistavost sudskog poravnanja u celini. . V) Ocena .Pravilno bi bilo da je zakonodavac enumerisao razloge za ponistaj sudskog poravnanja. . i na njegov ponistaj treba primeniti rezim koji vazi za nistave ugovore koji su protivni prinudnim propisima. pa ne mora ni da se odazove. formu i nacin zakljucenja sudskog poravnanja. materijalnopravni aspekti sudskog poravnanja se pobijaju tuzbom za ponistaj. tuzilac moze da se suoci sa cinjenicom da nedostaju dokazi ili da 132 .) Pobijanje sudskog poravnanja . te da se smatra da poravnanje nije ni zakljuceno.

Tuzilac moze da povuce tuzbu u celosti ili delimicno od momenta pocetka toka postupka. . . u ovakvom slucaju: T istakne kondemnatorni dospeli zahtev protiv D.Kada je tuzba povucena u skladu s pravilima. B) Dopustenost povlacenja tuzbe . . Dj) Fikcija povlacenja .Odricanje od tuzbenog zahteva je procesna radnja tuzioca kojom on priznaje da je njegov zahtev neosnovan.Ako tuzeni nije prisutan na rocistu kada tuzilac povuce tuzbu. 133 . posto tuzeni vec u odgovoru na tuzbu se izjasnjava ). . ali ne meritorno. pa sve do momenta dok se tuzeni ne izjasni u meritumu o glavnoj stvari ( sto ukazuje da povlacenje tuzbe bez pristanka tuzenog kod nas ima mali znacaj.S druge strane. . . pa do njenog dostavljanja. uzece se da je dao pristanak.Zakon uvazava ovaj interes i dopusta povlacenje tuzbe samo uz pristanak tuzenog ( ukoliko se on vec upustio u raspravu ). .Smatra se da povucena tuzba nije ni podneta.Ova presuda proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.Ako smatra da je to procesni ugovor. onda tuzenom stoji na raspolaganju prigovor o zloupotrebi procesnih prava.tuzeni nema imovinu te nece moci da realizuje svoj zahtev. a mogu biti pismene ili usmene. . U periodu od podnosenja tuzbe sudu. .Kada tuzilac povuce tuzbu.Povlacenjem tuzbe parnica se okoncava. ili ako na glavnoj raspravi izostanu obe stranke. pa ako to ne ucini. . te sud donosi presudu kojom se zahtev odbija. V) Dejstva povlacenja tuzbe .Ako tuzilac ( uprkos ranije postignutom sporazumu sa tuzenim o povlacenju tuzbe ) ipak nastavi s parnicom. D plati dug. onda sud dostavlja to tuzenom da se ovaj izjasni u roku od 15 dana. .Ako smatra da je to materijalnopravni ugovor. ako se nalazi u povoljnijem procesnom polozaju. onda sporazumom otpada pravni interes tuzioca za dalje nastavak spora ( dakle oba shvatanja vode istom rezultatu ). tako da tuzilac ne moze vise da podnese tuzbu u istoj stvari ( osnovna razlika ). interes tuzenog nije takav da se parnica okonca bez odluke o tuzbenom zahtevu. tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. da podnese novu sa istim zahtevom ( to ima smisla ako je u medjuvremenu pribavio nove dokaze ). nakon povlacenja tuzbe. . Ovde bi ipak D bio duzan da snosi troskove jer je dao povod tuziocu da protiv njega trazi pravnu zastitu ).Izjava tuzioca o povlacenju i izjava tuzenog o pristanku na povlacenje su neopozive parnicne radnje i ne mogu da se daju pod uslovom. to ima za posledicu gasenje parnice i to sa dejstvom ex tunc(kako u pogledu materijalnopravnih tako i u pogledu procesnopravnih dejstava). sud ce ga resenjem obavezati da tuzenom naknadi troskove ( osim npr.Sudu za to stoje na raspolaganju dva nacina u zavisnosti kako shvata sporazum o povlacenju tuzbe. moze da se desi i da tuzeni udovolji zahtevu tokom postupka. tako da tuzilac moze odmah. D) Povlacenje tuzbe i odricanje od tuzbenog zahteva . .Do ove fikcije dolazi ako na pripremnom rocistu za glavnu raspravu izostane tuzilac.Pod upustanjem tuzenika u raspravljanje o glavnoj stvari ( meritumu ) podrazumevamo cinjenicne i pravne navode tuzenog kojim se u celosti ili delimicno osporava osnovanost pravne posledice na koju se poziva tuzilac. G) Sporazum stranaka o povlacenju tuzbe .Ne smatra se upustanjem u meritum isticanje procesnih prigovora.

a njihova visina se obracunava pausalno.Shodno ovom principu. . g) Izdaci samih stranka i ostalih ucenika u postupku ( umesaca ). prema vrednosti predmeta spora. bez raspravljanja. . b) Izdaci prouzrokovani izvodjenjem dokaza. po pravilu.kojima se delimicno pokrivaju troskovi rada suda. .Kako je i pravo na pravnu zastitu javnopravne prirode. nezavisno od uspeha u sporu. 2.Sud moze da resi da svaka stranka snosi svoje troskove ili da jedna stranka nadoknadi protivniku srazmeran deo troskova. obaveza da se nadoknade troskovi je zakonska obligacija.PRETHODNO SNOSENJE TROSKOVA . da svom protivniku naknadi troskove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slucajem koji se njoj dogodio..Stranka koja u celini izgubi parnicu.Princip uspeha ( kauze ) ne vazi potpuno.Ako sud. . troskove predujmljuje ona strana na koju pada teret dokazivanja.Ovaj zahtev je iskljucivo regulisan procesnim pravilima. tako da o njemu ne moze da se odlucuje u posebnoj parnici. takodje javnopravne prirode. . po sluzbenoj duznosti.UOPSTE ..Zahtev za naknadu troskova je akcesoran u odnosu na glavni zahtev..NAKNADA PARNICNIH TROSKOVA 1. narocito punomocnika stranaka ( advokatska tarifa ). . . . i to samo na zahtev stranke. 134 .Opste je pravilo da svaka stranka prethodno snosi troskove koje je prouzrokovala svojim radnjama. d) Izdaci koji su nastali pre nego sto je postupak zapoceo: povodom obezbedjenja dokaza.) Troskovi postupka . . v) Izdaci zastupnika. .) Pravna priroda ( priroda zahteva je sui generis ) .Po svojoj pravnoj prirodi. .Ko je po okoncanju parnice duzan da konacno snosi troskove postupka. odredi da se izvede odredjeni dokaz. . . nije bilo potrebe da tuzilac podnosenjem tuzbe ostvari svoje pravo. tako je i obaveza titulara prema drzavi da predujmi troskove ( placanje sudskih taksi ). sve dok se parnica o glavnoj stvari ne okonca.Osnovni je princip da se troskovi raspodeljuju prema uspehu stranaka u parnici ( princip kauze ).u koje spadaju troskovi koje je sud imao povodom izlaska iz zgrade za izvrsenje uvidjaja ili saslusanja svedoka. .) Osnovni principi raspodele . stranka je obavezna.Dakle. . .On se izuzetno koriguje primenom principa krivice.Smatra se da tuzeni nije dao povoda za tuzbu kada pre podnosenja tuzbe nije dovodio u pitanje postojanje tuziocevog subjektivnog prava ili ovlascenja.U troskove spadaju: a) Sudske takse. duzna je protivnoj strani da naknadi troskove.Troskovi su izdaci koji su ucinjeni u toku ili povodom konkretnog parnicnog postupka. odlucuje sud svojim resenjem.Princip uspeha se koriguje principom krivice u sledecim slucajevima: a) Kada tuzeni nije da tuziocu povoda za tuzbu.100.

b) Kada su troskovi postupka nastali zbog odlaganja rocista: Troskove snosi stranka koja opravdano izostane, pa se usled toga odlozi rociste. v) Kada su troskovi nastali svesnim odlugovlacenjem postupka: ovde se radi o tome da je stranka nesavesno preduzela neku parnicnu radnju u kasnijem, a mogla je to da ucini i u ranijem procesnom momentu ( te da je tako uradila, izbegli bi se nepotrebni troskovi ). g) Predloga za vracanje u predjasnje stanje: Troskove koji su nastali u postupku povodom ovog predloga uvek snosi stranka koja je podnela predlog. d) Troskova koje je prouzrokovao zastupnik: ove troskove snosi stranka, bez obzira na uspeh u sporu, ako je njn zastupnik skrivio nastanak troskova (npr. nepotrebno sastavljanje podnesaka). 3.) Posebna pravila o raspodeli obaveze na naknadu parnicnih troskova - Posebna pravila vaze za: a) Povlacenje tuzbe- tuzilac je duzan da naknadi tuzenom parnicne troskove. b) Odustanak od pravnog leka- stranka koja odustane je duzna da protivniku naknadu trskove. v) Zakljucenje sudskog poravnanja- merodavan je sporazum stranka, a ako ga nema, onda svaka stranka snosi svoje troskove. g) Suparnicari- ako npr. suparnicari solidarno odgovaraju, onda solidarno odgovaraju i za obavezu naknade parnicnih troskova. - TROSKOVI ZA KOJE SE MOZE TRAZITI NAKNADA - Stranka ima pravo da trazi naknadu samo za one troskove koji su bili potrebni radi vodjenja parnice ( o tome odlucuje sud resenjem i bez rasprave, ceneci sve okolnosti konkretnog slucaja ). - OSTVARIVANJA PRAVA NA NAKNADU PARNICNIH TROSKOVA 1.) Zahtev za naknadu parnicnih troskova - Za odluku o parnicnim troskovima je neophodan zahtev stranaka ( dakle ne odlucuje sud ex officio kao u drugim pravnim sistemima ). - Zahtev treba da bude blagovremen, tj. najkasnije do zavrsetka raspravljanja. - S obzirom da je zahtev za naknadu troskova akcesoran, trebalo bi da ovaj zahtev ne moze da bude predmet posebnog spora. - Medjutim, izuzetak vazi za troskove koji su ucinjeni pre pocetka toka postupka ( npr. za obezbedjenje dokaza, a posle do parnice ni ne dodje ). 2.) Odluka o troskovima postupka - Donosi se bez raspravljanja. - Odluka suda o naknadi parnicnih troskova se uvek smatra resenjem, cak i onda kada je sadrzana u presudi. - Odluka suda o troskovima se moze pobijati zalbom, i postoje tri mogucnosti: a) ako se istovremeno napadaju i meritorna odluka i odluka o troskovima postupka, odluka o troskovima se pobija zalbom protiv presude. b) ako se pobija samo odluka o troskovima, to se cini posebnom zalbom protiv resenja. v) ako jedna stranka napada presudu samo meritorno, a druga iskljucivo u pogledu troskova, visi sud ce o oba pravna pravna leka odluciti jednom odlukom. - Ako visi sud odbaci ili odbije pravni lek, odlucice samo o troskovima koji su nastali u instancionom postupku. - Ako visi sud ukine odluku i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje, onda ne odlucuje on o troskovima. - Ako visi sud preinaci odluku ili je ukine i odbaci tuzbu, odlucuje o troskovima citavog postupka. 135

101.) Oslobodjenje od troskova postupka
1.) Pojam i znacaj - Efektivno i efikasno pravo na tuzbu je garantovano svima, pa i onima koji nisu finansijski u mogucnosti da snose ab initio troskove postupka. - Jedan od instituta koji sluzi ostvarenju tog cilja jeste i siromasko pravo, pravo stranke da bude oslobodjena od placanja troskova postupka, ako fakticki nije u mogucnosti da ih snosi. 2.) Pretpostavke za oslobodjenje - Titular ovog prava je stranka ( fizicko ili pravno lice ) koja: prema opstem imovinskom stanju nije u mogucnosti da snosi troskove postupka ( zakon ne sadrzi kriterijume za odredjivanje ovakvog stanja ). - Gorenavedenu sintagmu bi trebalo shvatiti na nacin da su se ispunili uslovi uvek kada je imovno stanje stranke takvo da bi predujmljivanjem parnicnih troskova bilo dovedeno u pitanje nuzno izdrzavanje stranke i clanova njene porodice ( tu ce se ceniti mnostvo okolnosti ). 3.) Obim prava - Oslobodjenje od placanja troskova postupka se odnosi iskljucivo na obavezu stranke da prethodno snosi ( predujmljene ) izdatke koji nastaju da bi se preduzele parnicne radnje. - Ako stanka koja je uzivala siromasko pravo izgubi parnicu, sud je ne moze osloboditi obaveze da svom protivniku nadoknadi parnicne troskove. - Sud moze da oslobodi stranku od obaveze da predujmljuje sudske troskove delimicno ili u potpunosti. - Delimicno oslobadjanje se odnosi samo na obavezu placanja sudskih taksi. - Potpuno oslobadjanje obuhvata kako sudske takse, tako i predujam za troskove svedoka, vestaka, uvidjaja i sudskih oglasa, a sud stranci postavlja i advokata ( tada se svi troskovi isplacuju iz sredstava suda ). - Advokat koji je postavljen resenjem suda, nema pravo na zalbu protiv ovog resenja, a ima pravo samo da zahteva naknadu stvarnih troskova i nagradu. 4.) Postupak za ostvarenje siromaskog prava - Postupak se pokrece na predlog stranke, koja je duzna da podnese i uverenje o svom imovnom stanju. - Ako se zahteva potpuno oslobodjenje od troskova, onda zahtev moze da se stavi samo do okoncanja prvostepenog postupka. - Ako se zahteva samo delimicno oslobodjenje ( sudske takse ), moguce je da se zahtev iznese i kada parnica tece po pravnim lekovima. - Najracionalnije je da se predlog stavi vec pre nego sto je postupak pokrenut, jer tuzilac time stvara izvesnost u pogledu na svoju procesnu situaciju. - Da bi sud usvojio predlog stranke za dodelu siromaskog prava, predlagac mora da ucini verovatnim da su ispunjeni uslovi za to. - Sud mora da omoguci protivniku da se izjasni o ovom predlogu. - Sud odlucuje resenjem, protiv koga, ukoliko je predlog usvojen, nije dozvoljena zalba, a ukoliko nije usvojen ili je delimicno usvojen, onda je dozvoljena zalba.

136

5.) Prestanak siromaskog prava - Sud moze na sopstvenu inicijativu ili po zahtevu jedne od stranaka da ukine resenje o oslobodjenju od troskova postupka i postavljanju besplatnog punomocnika. - To ce uciniti ukoliko se stranci popravi u medjuvremenu imovno stanje, ili ukoliko stranci vise ne bude potreban zastupnik ili ustanovi da joj nije ni bio potreban. - Kada ukine resenje o oslobadjanju od troskova, sud ce odluciti i o tome da li je stranka koja je bila oslobodjena sada duzna na nadoknadi one troskove od kojih je bila oslobodjena. 6.) Obaveza naknade troskova kojih je stranka bila oslobodjena - Ako stranka koja je oslobodjena placanja troskova postupka izgubi spor, ona nece biti u obavezi da isplati troskove kojih je bila oslobodjena, te sudske takse i ostali iznosi koji su isplaceni iz sredstava suda padaju definitivno na teret tih sredstava. - Ostale troskove koji joj padaju na teret ( izdaci protivne strane ) duzna je da snosi stranka kojoj je bilo priznato siromasko pravo. - Ako je slucaj obrnut, svi troskovi padaju na teret stranke koja je spor izgubila.

102.) Suparnicarstvo, pojam i vrste
- POJAM - U parnici ucestvuju, po pravilu, samo dve stranke: tuzilac i tuzeni. - Medjutim, na strani tuzioca moze da se javi vise procesnih subjekata, kao i na strani tuzenog. - Kada vise procesnih subjekata trazi pravnu zastitu od jednog tuzenika ( aktivno suparnicarstvo), te kada jedan procesnih subjekat zahteva pravnu zastitu prema vise tuzenika ( pasivno suparnicarstvo ), govorimo o suparnicarstvu ili o subjektivnoj kumulaciji. - Smisao suparnicarstva se bazira na ostvarenju nacela procesne ekonomije i interne harmonije odlucivanja ( jer se otklanja mogucnost izricanja protivrecnih sudskih odluka ). - ZASNIVANJE I VRSTE - Suparnicarstvo moze da nastane na sledeci nacin: a) kada tuzilac u tuzbi navede da tuzi vise tuzenih ili kada u rubrumu tuzbe stoji vise procesnih subjekata na strani tuzioca. b) kada jednoj ili drugoj stranci tokom parnice pristupi druga stranka. v) kada, tokom postupka, na mesto jedne ili obe stranke, univerzalnom sukcesijom na njihovo mesto stupi vise procesnih subjekata. g) kad ato zakon izricito predvidja. - Ako suparnicarstvo nastaje vec u momentu podnosenja tuzbe, onda je ono inicijalno, a ako nastaje kasnije, onda je ono naknadno. - Ako suparnicarstvo nastane procesnom voljom tuzioca, onda je to procesno suparnicarstvo, a ako ono nastane kao rezultat posledice odgovarajuce materijalnopravne norme, onda je to materijalnopravno suparnicarstvo. - Najznacajnija podela suparnicarstva vrsi se u skladu sa odnosom suparnicara prema predmetu spora, kao i njihovim ulogama u materijalnopravnom odnosu s kojim je tuzeni povezan, te otuda razlikujemo formalno ( nepravo ) i materijalno ( pravo ) suparnicarstvo. - Znacajna je i podela suparnicarstva na prosto i jedinstveno, pri cemu se kao linija razgranicenja uzima polozaj suparnicara u parnici.

137

- Treba napomenuti da zakon ne nalaze tuziocu da jednom tuzbom obuhvati vise lica, te je zato suparnicarstvo fakultativnog karaktera, osim u slucaju nuznog suparnicarstva. 1.) Formalno ( nepravo ) suparnicarstvo - Kod formalnog suparnicarstva, suparnicari nisu ni na koji nacin povezani u pogledu predmeta spora niti povezani u jednom materijalnopravnom odnosu. - Dakle, smisao pojave vise procesnih subjekata na jednoj strani u parnici lezi iskljucivo u razlozima procesne ekonomije. - Zakon propisuje da je formalno suparnicarstvo moguce, ako su predmet spora zahtevi ili obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom cinjenicnom i pravnom osnovu. - Npr: T je angazovao A za popravljanje krova, B za gradnju garaze i C za popravku kupatila u svojoj kuci. A, B i C podnose tuzbu protiv T i svaki od njih zahteva placanje naknade po osnovu ugovora o delu. - Formalno suparnicarstvo je dopusteno samo ako je sud stvarno i mesno nadlezan za svaki tuzbeni zahtev i za svakog tuzenika u parnici. 2.) Materijalno ( pravo ) suparnicarstvo - Za materijalno suparnicarstvo je karateristicno da se suparnicari nalaze u odnosu koji spada u dispoziciju iste materijalne norme. - Materijalno suparnicarstvo postoji: a) kada postoji pravna zajednica vise tuzilaca ili vise tuzenika. b) kada prava ili obaveze suparnicara proizlaze iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. Npr: Suvlasnici A i B tuze T i zahtevaju utvrdjenje prava vlasnistva na stvari. - Pod pravnom zajednicom se podrazumeva zajednica u pogledu predmeta spora. - U pravnoj zajednici su uvek solidarni duznici ili poverioci, suvlasnici, bracni drugovi u pogledu zajednicke imovine ili u pogledu odgovornosti prema trecim licima. - Materijalno suparnicarstvo podrazumeva da zahtevi i obaveze suparnicara moraju kumulativno da proizlaze iz istog cinjenicnog i istog pravnog osnova ( sam osnov tuzbe nije dovoljan ). - Mat. sup. je moguce samo ako je isti sud stvarno nadlezan za sve zahteve i za sve suparnicare. - Tuzba protiv materijalnih suparnicara moze da se podnese onom mesno nadleznom sudu koji je nadlezan za bilo kog od njih ( atrakcija nadleznosti ). 3.) Prosto suparnicarstvo - Ucesce vise tuzioca, odnosno tuzenih u parnici ne menja njihov procesni polozaj. - Svaki suparnicar ostaje samostalna stranka. - Radnje koje preduzima ili propusti neki od njih nemaju korisnog niti stetnog dejstva u odnosu na ostale suparnicare. - Kada prosti suparnicari preduzimaju parnicne radnje cije je dejstvo protivrecno ( npr. priznanje i osporavanje tuzbenog zahteva ), sud o domasaju takvih radnji odlucuje na osnovu slobodne sudijske ocene dokaza. - Sud moze meritorno da odluci razlicito u pogledu svakog suparnicara. - Po pravilu, sud u slucaju obicnog suparnicarstva odlucuje jedinstvenom presudom, razlicito prema svim suparnicarima. - Formalno suparnicarstvo je uvek prosto suparnicarstvo.

138

Ako to nije slucaj.) Jedinstveno suparnicarstvo . kao stranke. kod jedinstvenog suparnicarstva postoji samo jedna parnica u kojoj suparnicari ucestvuju kao jedna stranka. . kada rok za preduzimanje procesne radnje nije istekao prema bilo kom suparnicaru. . nedostaje procesna legitimacija.4.Nuzno suparnicarstvo postoji i kada se podnose tuzbe za utvrdjenje i preobrazajne tuzbe.Npr: Suparnicarstvo branih drugova po tuzbi javnog tuzioca za ponistaj braka.Iz procesnopravnih razloga. ucesnici jednog materijalnopravnog odnosa. jedinstveno suparnicarstvo nastaje u slucaju kada se pravosnaznost presude prosiruje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku.Npr: Tuzba kupca nepokretnosti protiv suvlasnika nepokretnosti radi upisa vlasnistva u zemljisne knjige. dok su drugi propustili to da ucine ( npr.Npr: Akcinari A i B pobijaju odluku skupstine akcionarskog drustva AD. jer se suparnicari smatraju jednom strankom u postupku. .Sud ne moze da usvoji tuzbeni zahtev prema jednom. Odluka suda moze da bude jednaka i prema A i B i njeno dejstvo se prosiruje i na ostale akcionare.Stoga. ako je bar jedan suparnicar odgovorio na tuzbu ). bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani. . a bitno je da materijalnopravno ovlascenje pripada vecem broju lica. Zakon kreira fikciju da se preduzeta procesna pradnja proteze u dejstvu na sve suparnicare. Zakon predvidja da bilo koji suparnicar moze da preduzme procesnu radnju cije je preduzimanje vezano za rok. 139 . a da ga odbije kao neosnovan prema drugom. . tako da je sud duzan da odbaci tuzbu kao nedopustenu. postoje ogranicenja u pogledu mogucnosti da jedinstveni suparnicari preduzimaju parnicne radnje. .Posebnost ovog suparnicarstva se sastoji od toga da tuzba moze da se podigne samo ako su u njoj naznacena.Za razliku od prostog suparnicarstva gde se vise parnica spaja u cilju zajednickog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije.Dejstva jedinstvenog suparnicarstva: .Jedinstveno suparnicarstvo moze da postoji iz procesnopravnih ili materijalnopravnih razloga. sva lica koje materijalnopravno norma odredjuje kao ucenike materijalnopravnog odnosa. u slucaju da je samo jedan suparnicar preduzeo procesnu radnju.Npr: Tuzba za utvrdjenje prava na nuzni deo protiv vise testamentarnih naslednika.Jedinstveno suparnicarstvo iz procesnih razloga postoji i u svim slucajevima kada se donosi preobrazajna presuda.Nuzno suparnicarstvo postoji kod zajednickog obligacionog ili stvarnopravnog materijalnog ovlascenja ( zajednicka svojina. . . . . kao i ogranicenja u pogledu samostalnog dejstva procesnih radnji.U ZPP-u su predvidjena samo dva izricita izuzetka u pogledu ogranicenja samostalnosti jedinstvenih suparnicara. ne moze se doneti presuda zbog propustanja. kao i samostalnog dejstva procesnih radnji koje je jedan od suparnicara preduzeo: a) Prvo.Ono postoji kada tuzbom.Jedinstveno suparnicarstvo postoji kada spor moze da se resi samo na jednak nacin prema svim suparnicarima. . . . . . b) Drugo. . susvojina ). .Jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga je nuzno. moraju da budu obuhvacena sva lica.

Smisao podnosenja tuzbe ( isti zahtev ) protiv glavno i eventualno tuzenog se sastoji od toga da tuzilac obezbedi ocuvanje svojih materijalnopravnih ovlascenja ( prekid zastarelosti ). i tome on pokrece novu parnicu ( dakle ne mesa se u staru. a koje stetne po suparnicare.Moze da se generalizuje pravilo da sve procesne radnje koje preduzima jedinstveni supranicar imaju dejstvo prema svim suparnicarima.I obrnuto. 5. samo ako su korisne. . 6. stranke u parnici koja tece postaju jedinstveni suparnicari. i tuzba glavnog mesanja.Tuzbu glavnog mesanja podnosi lice koje trazi stvar ili pravo o kome vec izmedju drugih lica tece parnica.Npr: L ukrade pokretnu stvar od vlasnika V..Pravne lekove moze da ulozi i samo jedan jedinstveni suparnicar s dejstvom i za ostale. . a ne po konkretnom procesnom polozaju suparnicara u parnici. .Jednom tuzbom mogu da budu obuhvaceni glavni duznik i jemac samo ako se radi o slodarnom jemstvu.) Suparnicarstvo sa eventualno tuzenim . te da istakne eventualni tuzbeni zahtev prema L za naknadu stete.Da bi ova tuzba bila dopustena mora da se steknu uslovi koji uopste vaze za dopustenost tuzbe. . tj. . 140 . potpunom usvajanju tuzbenog zahteva.Tuzilac zahteva da tuzbeni zahtev bude usvojen prema sledecem ( eventualnom ) tuzenom.ZPP predvidja dve situacije u kojima nalaze suparnicarstvo. ali i ostvarenje ekonomicnosti i efikasnosti postupka. ili kada glavni duznik ne ispuni svoju obavezu ( imaju polozaj prostih suparnicara ). ako sud pravosnazno odbije tuzbeni zahtev prema A. treba odrediti apstraktno. i proda je A koji je dalje proda B. . zakljucenje poravnanja.) Suparnicarstvo na osnovu zakona . postupak se prekida s dejstvom i na ostale. . cak ni prema onom suparnicaru koji su je preduzeo. umesac mora da zahteva sporno pravo za sebe. . ako je preduzeta neka nepovoljna parnicna radnja. . kao to naziv kaze ). i plus: parnica vec mora da tece izmedju inicijalnih stranka. potpunom odbijanju tuzbenog zahteva. V moze glavnim tuzbenim zahtevom da vindicira stvar od B. ona nema dejstva ne prema kome. ako sud nadje da je tuzbeni zahtev prema B neosnovan ( jer je stekao pravo svojine od nevlasnika ). ako bude pravosnazno odbijen prema tuzenom koji je u tuzbi naveden. . .Povoljne radnje kod aktivnog suparnicarstva bi bile one koje su najblize ostvarenju cilja parnice.Nece imati dejstva u parnici radnje kojima se disponira tuzbenim zahtevom. jer ce presuda po ovoj tuzbi da proizvede dejstvo erga omnes.Ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi s jednim jedinstvenim suparnicarem. tj. umesac ne sme da bude stranka. . . bez obzira na to da li su se stekli napred navedeni uslovi za dopustanje suparnicarstva: suparnicarstvo glavnog duznika i jemca. .Lice koje tvrdi da mu sporno pravo pripada moze da podnese jednu tuzbu protiv obe stranke u tekucoj parnici. pa istice isti tuzbeni zahtev prema glavno i supsidijarno tuzenom. cak i kada se tako preduzetoj radnju protivi i samo jedan suparnicar.Npr: Tuzilac podnosi tuzbu za naknadu stete u visini od 50000 dinara protiv A.Po tuzbi glavnog mesanja.Ovde tuzilac nije siguran u pogledu postojanja pasivne legitimacija tuzenog.Koje su radnje povoljne. kao sto su priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva. a protiv B. . a povoljne radnje kod pasivnog suparnicarstva su one koje su najblize ostvarenju njihovog cilja.

* ucesce drzavnog tuzioca. v) Umesac mora da ima pravni interes ( ne moralni ili ekonomski ).Umesac ( sporedni umesac. jer oba dogadjaja imaju isti uzrocnik. jer ce tuzeni. da povede parnicu protiv njega za naknadu stete.Umesac i glavna stranka u parnici na cijoj strani on intervenise su uvek povezani nekim materijalnopravnim odnosom. ako izgubi spor.Npr: T podnese tuzbu protiv G i zahteva naknadu stete po osnovu nedostataka gradjevine koju je.intervenijent ) je trece lice koje ucestvuje u tudjoj parnici na strani jedne od stranka. da bi kontrolisao nacin na koji stranka vodi spor.Arhitekta ima pravni interes da se umesa na strani tuzenog.* obavestenje o parnici.Medjutim. .) Ucesce umesaca u postupku Trece lice moze da bude ucesnik u tudjoj parnici samo kada ima za to opravdan pravni interes. pri cemu se i T saglasio da A vrsi poslove nadzora u vezi s gradjenjem. da bi pomogao stranci na cijoj strani se mesa da usme u sporu. b) Umesac ne sme sam da bude stranka ( ali mora da poseduje stranacku i par. 103.Postoji pravni interes za ucesce umesaca.Pravni interes umesaca da stupi u parnicu moze da se ogleda i u tome sto se dejstvo presude prosiruje i na njega. .* imenovanje prethodnika. jer ima pravni interes da ona uspe. pravni interes se ogleda u tome da neuspeh tuzenog u glavnoj parnici ima posredno za posledicu pogorsanje pravnog polozaja intervenijenta.* ucesce umesaca. Medjutim. izgradio G. .Obicno mesanje u tudju parnicu postoji kada presuda u parnici izmedju stranka deluje samo inter partes. kada bi se uspehom stranke na cijoj se strani umesac mesa njegov pravni polozaj poboljsao ili kada bi se njenim neuspehom njegov pravni polozaj pogorsao. Dakle.Obicni umesac stupa kao ucesnik u parnici iz dva razloga: * prvo. . a Zakon razlikuje sledece oblike ucesca trecih lica u parnici: . G se brani da je staticke proracune poverio po ugovoru o nalogu arhitekti A. 141 .Uvek ce postojati pravni interes za intervenciju kada sudska odluka doneta u parnici izmedju stranaka proizvodi neposredno ili posredno dejstvo na gradjanskopravni polozaj umesaca. dejstvo resenog prethodnog pitanja u pogledu materijalnopravne obaveze intervenijenta. sposobnost ). . .) Obicni umesac . . - 104. ..Po sudskoj praksi. sud pocinje da raspravlja sa eventualnotuzenim tek kada pravosnazno okonca parnicu protiv glavnog tuzenog ( to je necelishodno i protivno nacelima ekonomicnosti ).Zakon predvidja sledece pretpostavke za dopustenost ucesca obicnog umesaca: a) Mesanje je dopusteno u parnici koja vec tece.Ishod glavne parnice ima u odnosu na docniju parnicu izmedju intervenijenta i stranke koje je izgubila spor. . u neku ruku. . po ugovoru. . * drugo. ti zahtevi su u vezi. . . .Ovde je jasno da tuzilac istice razlicite tuzbene zahteve prema glavnom i eventualnom tuzenom koji pocivaju na dva razlicita zivotna dogadjaja. .

ispitati da li postoji pravni interes umesaca i odbice resenjem mesanje kao nedopusteno. ali one proizvode dejstvo na stranku. .Umesac moze da ulozi i redovne i vanredne pravne lekove.I stranka moze sama da obavesti umesaca da tece parnica s pozivom da u njoj uzme ucesce kao intervenijent. interes da stupi kao umesac u par. Tokom parnice. A) Stupanje umesaca u parnicu .Presuda ne proizvodi intervencijsko dejstvo.Umesac je duzan da primi parnicu onako kako se ona nalazi u momentu u kojoj je ona bila kada je stupio u parnicu ( stoga i umesaca pogadja prekluzija jednako kao i stranku ).Umesac ima pravo na naknadu troskova. . .Ovo dejstvo podrazumeva da su tacni cinjenicni i pravni navodi sadrzani i u obrazlozenju presude donete u parnici u kojoj je ucestvovao i umesac.Da bi sud mogao da oceni da li postoji pravni interes. kao i njene pravne sledbenike. te da je stranka lose vodila parnicu.Ovo dejstvo se ne prostire i na drugu stranku koja je ucestvovala u prvoj parnici. sud dostavlja podnesak umesaca strankama. .Pravilo je da intervenijent preduzima samo one radnje s kojima bi se saglasila i sama stranka.Sud ce.Umesac ne moze da preduzima parnicne radnje koje bi bile u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. . intervenijent ne moze u novoj parnici sa strankom da istice da je sud doneo pogresnu odluku. . . stavljanje dokaznih predloga. ali ne protivno volji stranke ( rokovi su oni isti koji teku i za stranku ). . dok je protiv odluke kojom se odbija mesanje dopustena zalba. . te on moze da spreci svojim ucescem u parnici i donosenje presude zbog propustanja. jeste da preduzima sve parnicne radnje koje bi mogla da preduzme i stranka. ako sud u prvoj parnici odluci na temelju primene pravila o teretu dokazivanja ( non liquet ). . po sluzbenoj duznosti.Npr: T je podneo tuzbu protiv D i zahteva naplatu potrazivanja u visini od 10000 dinara. .Ono sto moze umesac u parnici..Protiv odluke suda kojom se intervencija dopusta nije dozvoljena posebna zalba.. . --> drugo. C ima prav. B) Procesni polozaj obicnog umesaca ..Subjektivno intervencijsko dejstvo presude obuhvata umesaca i stranku na cijoj strani se on mesao. u sklopu intervencijskog dejstva presude vazi pravilo da je sud u potonjoj parnici izmedju intervenijenta i stranke vezan sudskom presudom doneto u prethodnoj parnici .Objektivno intervencijsko dejstvo presude se ispoljava dvostruko: --> prvo. . .Ukoliko se ustanovi da postoji pravni interes. T cedira potrazivanje na C. ako takav pravni interes ne postoji.Umesac preduzima parnicne radnje u svoje ime. . V) Intervencijsko dejstvo presude . 142 . a koje se odnose na iznosenje cinjenica. ali sud ne moze da ga obaveze na placanje parnicnih troskova. i nijedna stranka se ne protivi mesanju.Umesac moze sam da sazna da vec tece parnica za ciji je ishod zainteresovan i tada moze da obavesti sud podneskom ili izjavom datom na rocistu da stupa u parnicu. umesac je duzan da u podnesku iznese one cinjenice na kojima zasniva postojanje svog pravnog interesa. na strani T.Intervencijsko dejstvo ima siri domasaj od dejstva materijalne pravosnaznosti. i time je mesanje otpocelo. ako ih ona prihvati.

jedinstvenog suparnicara u parnici .Imenovanje prethodnika preduzima u parnici tuzeni koji drzi neku stvar ili koristi neko pravo. .Umesac ima polozaj jedinstvenog suparnicara. iako nije ucestvovao u parnici do momenta pravosnaznosti presude.Kod umesaca s polozajem jedinstvenog suparnicara.Npr: T.Umesac moze da nastavi da vodi parnicu do njenog okoncanja.Vazno je naglasiti da ovakav umesac moze da izjavljuje pravne lekove. . A isprica trecim licima da je advokat B sacinio nistav ugovor. presuda deluje neposredno na pravni odnos izmedju umesaca i protivnika stranke na cijoj strani se on mesa.) Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara A) Pojam . . o parnici koja tece izmedju njega i vlasnika.) Imenovani prethodnik . vlasnik stvari. zahteva od ostavoprimca. ostavodavca. vec samo protiv umesaca. advokat sacionio pravnovaljan ugovor. kada dejstvo presude treba da se odnosi i na umesaca. 143 .sporednog umesaca.Imenovanje prethodnika je vid obavestenja treceg lica o parnici.Umesac i stranka se smatraju jednom strankom. kao i stranci.Umesac jedinstveni suparnicar moze i sam da izjavi vanredni pravni lek. presuda doneta izmedju T i A nema intervencijsko dejstvo. 105. . . U parnici izmedju B i A za naknadu stete.Tuzeni moze da smatra da prethodnik ima vise argumenata da odbije tuzbeni zahtev tuzioca. . vlasnika vozila koji je osiguran do odgovornosti za stetu nanetu trecim licima kod O. .Npr: T uspe u sporu protiv A.Npr: T. . ima polozaj stranke u postupku. Presuda doneta u sporu izmedju T i C proizvodi neposredno dejstvo i na pravni odnos izmedju C i O.Intervencijsko dejstvo presude ne moze da se koristi protiv stranke. jer se pokaze da je intervenijent B. . .Sud je duzan da ovakvom umesacu pruzi priliku da se izjasni o svim navodima protivnika.Ovakav umesac. cak i protivno volji stranke na cijoj strani se umesao. ako se umesac tome protivi. . tako da je smisao imenovanja prethodnika jedino u tome da tuzeni na taj nacin ostvari odredjeni materijalnopravni efekat na pravni odnos koji postoji izmedju njega i treceg lica. B) Polozaj umesaca.Dostavljanje mu se vrsi posebno.Cilj instituta jeste da pravni prethodnik stupi na mesto tuzenog u parnicu. povracaj stvari. da se protivi priznanju tuzbenog zahteva. a tvrdi da stvar drzi ili pravo vrsi u ime treceg lica. Uprkos tome.Tuzeni je duzan da imenuje prethodnika pre nego sto se upusti u raspravu. tako da stranka sama ne moze pravnovaljano da disponira tuzbenim zahtevom.. . osteceni. bilo na osnovu zakona. B tuzi A za naknadu nematerijalne stete. O obavestava trece lice. podnese tuzbu protiv C. . 106. tako da se pravni polozaj umesaca ne razlikuje od polozaja bilo kog jedinstvenog suparnicara. . za razliku od obicnog. O. i to bilo zbog prirode predmeta spora. a rokovi za izjavljivanje pravnih lekova teku nezavisno od rokova koji vaze za stranku.Jasno je da vlasnik stvari moze da vindicira stvar od svakog drzaoca. .

pa tako i sama moze da bude pogresna ( netacna ). osim kada tuzilac prema tuzenom istice i druge zahteve koji nemaju veze s drzanjem stvari ili vrsenjem prava u tudje ime. . . .Javni tuzilac ucestvuje u tudjoj parnici kao umesac radi zastite opstih interesa.) Pojam i obelezja pravnih lekova A) Pojam i ciljevi pravnih lekova . . . 107. .Sve ove greske su uglavnom povezane. 3 Ovaj deo pricati uz 103. tuzeni istupa iz parnice.Pravni lekovi su parnicne radnje stranaka ili drugih ovlascenih lica kojima zahtevaju da sud ispita tacnost sudske odluke. samo kada prethodnik pristane da stupi u parnicu na njegovo mesto ( tada on postaje tuzeni ). . zbog pogresno utvrdjenih cinjenica.. pitanje.Javni tuzilac kao umesac u javnom interesu moze da preduzima parnicne radnje u granicama tuzbenog zahteva koje se odnose na utvrdjenje cinjenica i predlaganje dokaza koje stranke nisu iznele ili cije izvodjenje nisu predlozile. pa npr: ako je sud odbio da izvede dokaz na neku okolnost vaznu za odlucivanje to ima za posledicu pogresan stav suda prema cinjenicama. . njegov ne dolazak ili odbijanje da stupi u parnicu nema za dejstvo da tuzeni istupa iz parnice.Pravnim lekom se zahteva preispitivanje.Sud je duzan da pozove prethodnika na rociste.Presuda moze da pociva na greskama. .Za to nije potreban pristanak tuzioca.Mogucnost ulaganja pravnih lekova protiv sudskih odluka pojacava pritisak na prvostepeni sud da postupa zakonito i donosi tacne presude.Prethodnik moze da stupi u parnicu i kao sporedni umesac. te zbog pogresne primene materijalnog prava ( error in decidendo ). B) Vrste pravnih lekova . On ima za posledicu supsumaciju pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja pod pogresnu materijalnopravnu normu.Cilj pravnih lekova jeste da se ovakvi nedostaci otklone. . i to u sledecim slucajevima: a) kada jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. izmena ili ukidanje sudske odluke. . medjutim. sto ima za posledicu da izmedju njega i tuzenog nastupa u kasnijoj parnici intervencijsko dejstvo presude. v) kada preduzimaju parnicne radnje da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora.Redovni pravni lekovi se ulazu protiv odluka koje jos nisu postale pravosnazne.Vanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih sudskih odluka.Ulaganje redovnih pravnih lekova sprecava da presuda postane pravosnazna u delu koji se pobija pravnim lekom ( suspenzivno dejstvo ). b) kada preduzimaju radnje sa cinjem da izbegnu javne finanskijske obaveze. . 144 .O postojanju ovakvih radnji javnog tuzioca obavestava sud pred kojim parnica tece.MESANJE JAVNOG TUZIOCA U PARNICU3 . . .Sve greske nastale povodom donosenja presude mogu da nastanu zbog povrede procesnih normi ( error in precedendno ).Naprotiv. jer njome nije u potpunosti ili delimicno udovoljeno zahtevima stranaka u postupku.

za ulaganje i postupanje po pravnim lekovima moraju da budu ispunjenje i posebne procesne pretpostavke koje se ticu: a) dopustenosti pravnog leka. U postupku po pravnim lekovima. jer pretpostavke za dopustenost tuzbe nisu isto sto i pretpostavke za dopustenost pravnog leka ).Devolutivno dejstvo nema zahtev za ponavljanje postupka.Osnovanost pravnog leka odnosi se na ispitivanje zakonitosti i tacnosti sudske odluke koja se pobija. resenja kojima se okoncava spor. tj.Pravnim lekovima se napada izreka presude. onda je zalba tuzenog bila osnovana ( sto nema veze sa dopustenoscu zalbe ).U nasem pravu. V) Predmet pravnih lekova . 145 . ovo pistanje spada u sferu osnovanosti pravnog leka ( a ne dopustenosti pravnog leka.) Dopustenost pravnih lekova . . . b) zalba protiv resenja.Kako su pravni lekovi parnicne radnje stranaka. nedostaci u nistavim presudama se otklanjaju ulaganjem pravnih lekova. g) forme i sadrzine pravnog leka. a ne na ispitivanje tacnosti sudkse odluke. . a s druge strane. ali i resenja o materijalnom upravljanju parnicom.Razlikujemo dopustenost i osnovanost pravnih lekova. . ako utvrdi da je tuzba bila nedopustena. za njihovo ulaganje vaze opste procesne pretpostavke. . 108. .Redovni pravni lekovi imaju devolutivno dejstvo. .Pravnim lekovima se mogu pobijati procesna resenja. g) revizija protiv presude i revizija protiv resenja. A) Posebne procesne pretpostavke za ulaganje pravnih lekova .Pravni lek nije moguc protiv nepostojecih presuda. . v) prigovor protiv platnog naloga. .Osim toga.Redovni pravni lekovi su: a) zalba protiv presude. d) direktna revizija.Zakon predvidja posebne procesne pretpostavke za dopustenost svakog leka ponaosob cije postojanje ispituje sud po sluzbenoj duznosti.Pravni lekovi mogu pobijati sve vrste sudskih presuda. vanredni pravni lek je samo predlog za ponavljanje postupka. o njima resava neposredno visi instancioni sud ili VKS.Dakle. nego o njemu resava sud koji je doneo odluku u prvom stepenu. b) procesne legitimacije stranaka za njegovo ulaganje. v) pravnog interesa za ulaganje pravnog leka. . jer se odnosi na otklanjanje prekluzije. Npr: Prvostepenom odlukom je tuzba odbacena kao nedopustena zbog nedostataka procesnih pretpostavku ( apsolutna nenadleznost ). .U pravne lekove ne spada i zahtev za povracaj u predjasnje stanje. ne i njeno obrazlozenje.. kao i sve druge meritorne odluke donete u obliku resenja.

.Pravo na podnosenje pravnih lekova imaju: stranke.Kod presude zbog propustanja moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka. zalba na presudu drugostepenog suda ). a tuzeni je kompenzacioni prigovor izjavio samo kao eventualni. onda vazi princip najveceg povlascenja stranke. 146 .Za dozvoljenost pravnog leka je bez znacaja kako je stranka pravni lek nazvala. jer tuzeni nije postavio nikakav procesni zahtev u postupku. odbacio tuznu kao nedopustenu. jer obicni umesaci mogu da uloze pravni lek samo ako to nije u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. b) Procesna legitimacija . dok posebna pravila vaze za dozvoljenost predloga za ponavljanje postupka. pogresno naznacio doluku kao presudu. sud ce odbaciti pravni lek kao nedopusten.Dozvoljenost pravnog leka znaci da zakon predvidja mogucnost da se protiv odredjene sudske odluke ulozi zakonom predvidjen pravni lek. . kada bi izreka presude imala za posledicu nepovoljniju materijalnopravnu poziciju stranke u odnosu na stanje pre pocetka parnice.Formalni pravni interes na strani tuzenog ce postojati u slucaju kada je tuzeni zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan u potpunosti ili delimicno. ako je sud npr. .Ipak. revizija protiv presude donete u drugom stepenu. ulozeni pravni lek se odbacuje resenjem. . tuzbeni zahtev usvojio. tada stranka ne bi mogla da ulozi zahtev za ponavljanje postupka.Npr: tuzeni je zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. .d) rokova za njihovo podnosenja. tj. suprotno tome. a sud je. v) Pravni interes za ulaganje pravnog leka . dok umesac s polozajem jedinstvenog suparnicara moze da podnese pravni lek i protiv volje stranke ).Zakon predvidja da se zalba protiv presude podnosi protiv presude donete u prvom stepenu. .Ako je pravni lek izjavilo lice koje za to nije ovlasceno. uprkos tome. ako se on pokaze kao osnovan. njihovi univerzalni sukcesori.Ako pravni interes ne postoji. ona moze da bira koji ce pravni lek da ulozi: onaj protiv odluke suda ciji je naziv pogresno oznacen ili onaj protiv odluke suda koju je sud trebalo tacno da oznazi. . .Formalni pravni interes za ulaganje pravnog leka postoji uvek kada izreka sudske presude odstupa od zahteva stranaka koji su izneti u parnici ( za tuzioca to nije sporno jer se uporedjuje sadrzina tuzbenog zahteva sa izrekom presude ). . .Materijalni interes za pravni lek postoji. a sud je. . a ona je trebalo da bude doneta u formi resenja. .Postojanje pravnog interesa za izjavljivanje pravnog leka podrazumeva da je sudska odluka izrecena na stetu lica koje izjavljuje pravni lek. a ne i formalni. umesaci ( medjutim sa razlicitim dejstvom. B) Dopustenost pravnog leka ( odavde u sustini pocinje ispitno pitanje ) a) Dozvoljenost pravnog leka . odnosno da to lice moze da ocekuje kakvu pravnu korist od izjavljenog pravnog leka.Ako pravni lek nije dozvoljen ( npr.Materijalnopravni interes bi postojao. .Ukoliko sud pogresno naznaci naziv odluke. kada je tuzbei zahtev odbijen kao neosnovan zbog preboja potrazivanja. pravni lek ce se odbaciti kao nedopusten.

Parnicin postupak moze da se okonca u razumnom roku samo ako je i mogucnost za ulaganje pravnih lekova vremenski ogranicena. 147 . moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka i on se ogleda samo u tome da presude donete na osnovu ovih parnicnih radnji u svojoj sadrzini odstupaju od sadrzine priznanja. jer sud osnovanost pravnog leka ispituje samo u granicama razloga koji su navedeni u pravnom leku ). .Ako je sadrzina pravnog leka manjkava.Pravilo je da svaki pravni lek mora da sadrzi najmanje tri cinioca: a) izjavu stranke u kom delu pobija sudsku odluku ( to je vazno posebno za reviziju. nuzno je da se zahteva izmena sadrzine odluke ( preinacenje ).Rokovi su u nasem pravu kratki: 30 dana za zalbu (15 dana u menicnim i cekovnim sporovima). zbog toga i zakon predvidja posebne rokove za njihovo ulaganje koji su prekluzivni i koje sud ne moze da produzi ( u slucaju propustanja roka. .Navodjenje razloga je posebno vazno kod vanrednih pravnih lekova. a eventualno njeno ukidanje.Ako se odluka pobija zbog procesnopravnih gresaka.ROKOVI ZA ULAGANJE PRAVNIH LEKOVA .Nedostaci u formi pravnih lekova imaju za posledicu da se oni odbacuju kao nedopusteni. . . . . . vec postupak u kome se ispituje samo zakonitost i tacnost odluke o tuzbenom zahtevu. jer su razlozi bitan uslov za dopustenost zahteva za ponavljanje postupka koji ce sud odbaciti kao nepotpun.GRANICE KONTROLE SUDSKE ODLUKE PO PRAVNIM LEKOVIMA: .Kod presuda na osnovu priznanja i na osnovu odricanja.FORMA I SADRZINA PRAVNOG LEKA4 . . .U pogledu redovnih pravnih lekova.odnosno odricanja . odnosno da podnosilac pravnog leka zahteva preinacenje sudske odluke. .Postupak po pravnim lekovima nije nov postupak o osnovanosti tuzbenog zahteva. .Zbog gubitka prava na podnosenje pravnog leka moze da se zahteva vracanje u predjasnje stanje.. kako bi moga postupak ponovo da se sprovede. .Rokovi pocinju da teku do dostavljanja pismenog otpravka sudske odluke. .U praksi je uobicajeno da se ovi zahtevi u pogledu izmene sadrzine odluke isticu eventualno. a koji se tice izmene ili ukidanja pobijane sudske odluke.Ako se sudska odluka pobija zbog gresaka u primeni materijalnog prava. i obrnuto.To je od znacaja. takodje.Ovaj postupak cini jedinstvo s prvostepenim postupkom u kome je odluceno o zahtevima stranaka. jer u pogledu dela odluke koji se ne pobija nastupa pravosnaznost. smatrace se da je pobija u delu u kome nije uspela u parnici.U tom postupku sud ne moze da odlucuje van granica predmeta spora o kome je doneta sudska odluka. sako stranka nija navela u kom delu pobija sudsku odluku. 30 dana za reviziju. on se odbacuje kao nepotpun. v) zahtev stranke upucen sudu koji odlucuje od pravnom leku. sud odbacuje lek kao neblagovremen ). . ako zahtev ne sadrzi neki od zakonskih razloga za ponavljanje. b) razloge zbog kojih pobija sudsku odluku. pravilo je da se zahteva ukidanje pobijane odluke. 4 Svi naredni naslovi se mogu pricati uz pitanje 107. .

* razloge zalbe. .ZABRANA REFORMATIO IN PEIUS . navodjenje cinjenice da je svedok vec ranije osudjen zbog laznog svedocenja ). 109. . . . jer se odluka o ovim pitanjima ne tice predmeta spora i nije obuhvacena izrekom presude. .Zalba mora nuzno da sadrzi: * oznacenje presude koja se zalbom pobija.Iskljucena je mogucnost da stranke iznose nove cinjenice i predlazu nove dokaze.. tako da drugostepeni sud odlucuje samo o onom delu u vezi kojeg zalilac nije zadovoljan ( sto ukazuje da nova odluka ne moze da pogorsa njegov polozaj ).Njome se pobijaju sve vrste presuda. .) Zalba protiv presude. isticanje prigovora kompenzacije ili zastarelosti. -Npr: nije dopusteno da u postupku po pravnim lekovima stranka oznaci novo dokazno sredstvo ( svedoka ) ali jeste da u zalbi navede cinjenice koje ukazuju na pogresnu ocenu dokaza ( npr.To znaci da sve parnicne radnje koje su stranke punovazno preduzele u prvostepenom postupku vaze i u postupku po pravnim lekovima ( one se ne ponavljaju ).Medjutim nedostatak nekih od zakonom izricito propisanih sastojaka zalbe na presudu ne povlaci ( kako bi trebalo ) odbacivanje nepotpune zalbe. . * izjavu da li se presuda pobija u celini ili samo delimicno. i ona ima suspenzivno i devolutivno dejstvo. . stranke bi cesto porpustale da ulazu zalbe. . nego je dovoljno da zalba sadrzi makar: 148 .Nuzno je da se steknu uslovi koji se ticu: a) Forme ( podnesak ).Zabrana beneficio nonorum se medjutim ne odnosi i na nove cinjenice i dokaze o procesnopravnim pitanjima.Da na vazi ovo pravilo.Ova zabrana ne vazi ako je i druga strana izjavila zalbu.Sud ne moze da izmeni sadrzinu sudske odluke na stetu onog lica koje pobija presudu pravnim lekom.Ova zabrana se ne odnosi ni na iznosenje novih cinjenica kojima se objasnjavaju ili pojasnjavaju vec iznete cinjenice ili se dopunjavaju cinjenice o dokaznoj snazi pojedinih dokaza na cijem rezultatu je prvostepeni sud zasnovao odluku. B) Uslovi za dopustenost zalbe .Zalba protiv presude je rednovni pravni lek protiv presude donete u prvom stepenu. pojam i obelezja A) Pojam i znacaj . jer o njenoj osnovanosti resava neposredno visi sud. a ne moze se podici ni protivtuzba.Ova zabrana ne vazi ni kada sud preispituje sudsku odluku iz razloga na koje pazi ex officio. tako da su kogniciona ovlascenja drugostepenog suda snazno ogranicena.Postupak po zalbi predstavlja nastavak prvostepene parnice. * potpis podnosioca zalbe. . upravo iz straha da sud ne izmeni odluku na njihovu stetu.To je zbog toga sto presuda postaje pravosnazna u delu koji se ne pobija. . b) Sadrzine. . .Nije dopusteno preinacenje tuzbe.

. tj. bez svoje krivice. ali samo ako ucini verovatnim da troskove nije predjumio iz opravdanih razloga. . ali podnosilac zalbe ih nije izneo i za to ne snosi krivicu ( potrebno je da ucini verovatnim da. podnosilac zalbe moze da zahteva da se taj dokaz izvede.Ovde se radi samo o mogucnosti iznosenja tzv.Naime. .Zakon predvidja tri razloga za zalbu protiv presude.oznacenje presude koje se pobija i potpis podnosioca ( cak i ako neceg od ovog nema. .Eskulpaciju podnosioca zalbe moguce je zamisliti samo u dva slucaja: * da stranka nije znala da neka vazna cinjenica postoji. g) Dozvoljenosti ( nedozvoljena je ako nedostaje procesna legitimacija ili pravni interes. 110.Nepravilna primena procesne norme podrazumeva i netacno utvrdjenje postojanja njene dispozicije ( cinjenica ). --> koji nedopusteni dokazi su izvedeni ili izvedeni na nacin protivan postupku. onda sud poziva stranku da je dopuni ). . onih koje su objektivno postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave. --> u cemu se ogleda pogresno pravno shvatanje suda. . nije mogao da ih iznese do zakljucenja glavne rasprave ). u slucaju kada sud odustane od izvodjenja dokaza. kao i sumpsumacionu gresku ( podvodjenje cinjenica pod pogresnu procesnu normu ).To su one povrede kod kojih zakonodavac neoborivo pretpostavlja da su imale za posledicu donosenje nezakonite i nepravilne odluke.Ovde se radi o teskim povredama znacajnih procesnih pravila na koje bi sud. subjektivno novih cinjenica. v) Blagovremenosti ( rok je 30 dana ). --> koje procesne norme je sud prekrsio. . . tj. trebalo da pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. presuda se moze pobijati zbog: 1. . ali ne u smilu da presuda ne proizvodi nikakvu dejstvo. .Njihovo postojanje cini presudom nistavom. ili ako se lice odreklo ulaganja zalbe ili je vec povuklo zalbu ).Razlozi zalbe bi trebalo da budu obrazlozeni i to na sledeci nacin: --> koje bitne cinjenice sud nije utvrdio ili ih je pogresno utvrdio. predlog podnosioca da visi sud ili kasira ili izmeni sadrzinu prvostepene presude.) Zalbeni razlozi .Podnosilac zalbe bi mogao jos u jednoj situaciji da u zalbi predlaze izvodjenje novog dokaza.Fakultativni sastojak zalbe je i zalbeni predlog. jer stranka nije predujmila troskove za njegovo izvodjenje. po pravilu.One postoje ako sud nije primenio ili je nepravilno primeni odredbe ZPP-a. --> koje dokazne predloge je sud odbio.) Bitne povrede parnicnog postupka . .Ovde je tesko napraviti razliku izmedju prava stranke da iznosi nove cinjenice i povrede procesnih pravila koje je pocinio sud. --> sta su nedostaci suda u oceni dokaza. V) Beneficio novorum . 149 . * da je sud manjkavim vodjenjem postupka sprecio stranku da iznese cinjenicu.Zakon razlikuje: A) Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka .

v) Povreda pravila o odlucivanju: --> donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi.Apsolutno bitne povrede parnicnog postupka mogu da se klasifikuju na sledeci nacin: a) Povreda pravila o procesnim pretpostavkama: --> s obzirom na sud: * nepropisan sastav suda. * prekoracenje ovlascenja od strane zakonskog zastupnika ili punomocnika. stranke. * povreda pravila o stvarnoj nadlenzosti suda. * postojanje apsolutne nenadleznosti parnicnog suda. --> s obzirom na stranke: * nepostojanje stranke. kasira. • na poredu nacela kontradiktornosti. --> postoji protivrecnost izmedju onog sto se navodi u razlozima presude i pismenim dokazima. • na postojanje. Po slozbenoj duznosti sud pazi samo na sledece apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka: • na pravilan sastav suda. • na ucesce sudije u postupku koji je trebalo da bude iskljucen/izuzet. b) Povreda elementarnih procesnih nacela: --> povreda nacela kontradiktornosti --> nacela o upotrebi supstvenog jezika u postupku.. • na donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. • na res judicata. --> povreda pravila javnog poretka ( odluka suda pociva na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka ).Nistavost presude znaci da je drugostepeni sud obavezan da. odnosno ukine presudu. --> presuda nije obrazlozena. --> s obizrom na predmet spora: * nepostojanje tuzivosti subjektivnog prava (tuzba je podignuta nakon zakonom propisanog roka) * povreda principa res judicata ili zabrane dvostruke litispendencije. --> povreda pravila o donosenju prasude zbog propustanja. --> nacela nepristrasnosti u sudjenju ( ucesce sudije koji je trebalo da bude izuzet/iskljucen ). kada je sadrzina manljiva: --> izreka presude je nerazumljiva. tj. * nepropisno zastupanje parnicno nesposobne stranke od strane zakonskog zastupnika. ako utvrdi postojanje apsolutno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. g) Povreda pravila o sadrzini presude. --> presuda ne sadrzi razloge o bitnim cinjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrecni.On je duzan da to ucini. * nepostojanje ovlascenja za vodjenje parnice na osnovu zakona ili nepostojanje punomocja. stranacke i parnicne sposobnosti sposobnosti i pravilno zastupanje. . --> nacela javnosti. B) Relativno bitne povrede odredaba parnicnog postupka 150 . bez obzira kakav je njen materijalnopravni rezultat.. presude na osnovu prinzanja ili odricanja. • na povredu javnog poretka. --> izreka je protivrecna sama sebi ili razlozima presude. * nedostatak parnicne sposobnosti. .

jer to neminovno povlaci za sobom primenu dispozicije pogresne materijalnopravne norme.) Postupak po zalbi 151 . a sud onda utvrdjuje da li su te povrede relevantne.Spisak ovih povreda je neogranicen. 3.One postoje kada sud nije primenio neku procesnu normu ili ju je nepravilno primenio. .Nepotpuno cinjenicno stanje postoji kada je sud propustio da utvrdi postojanje neke cinjenice iz koje stranke izvoed svoje zahteve.) Pogresna primena materijalnog prava .Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kada je sud stekao uverenje da jedna cinjenica postoji.Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje je.Kod postojanja relativno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka.Relativno bitne povrede parnicnog postupka su i slucajevi kada je sud odlucio infra petita ili extra petita. odnosno nepostojanju neke cinjenice o kojima se izvodi dokazivanje. . .Pogresna primena moze da se javi kao: a) primena pogresne materijalnopravne norme ( greska u kvalifikaciji ). ali i cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. .Ovde zakonodavac ne pretpostavlja neoborivo da je povreda imala za posledicu donosenje nezakonite i netacne odluke..Ono postoji kada je sud neku bitnu cinjenicu pogresno utvrdio. . .Sud pazi na pravilnu primenu materijalnog prava po sluzbenoj duznosti. odnosno ne postoji sto je u suprotnosti sa realnim sledom dogadjaja u stvarnosti. .Ovo se odnosi na propuste suda da formira uverenje o postojanju. 2. .) Pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje . . . tako da nije vezan materijalnopravnim obrazlozenjem zalbe. b) pogresno tumacenje materijalnopravne norme ( kod pravnih standarda je to najcesce ). odnosno koje su bitne i vazne za donosenje odluke.Ona postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kada takvu odredbu nije pravilno primenio. podnosilac zalbe mora da ucini makar verovatnim da je povreda procesne norme mogla da ima neposredno za posledicu donosenje nepravilne odluke. ako je sud nepotpuno ili netacno utvrdio cinjenicno stanje. 111.Pogresna primena materijalnog prava je izvesna. jer svaka neprimena ili pogresna primena procesne norme moze u konkretnom slucaju da ima za posledicu da odluka suda bude nepravilna ( uglavnom se radi o povredama pravila o dokazivanju ). v) sumpsumiranje cinjenicnog stanja pod dispoziciju pogresne materijalnopravne norme. odnosno kada je nije utvrdio.Na ove povrede sud ne pazi po sluzbenoj duznosti. tj. vec sam podnosilac zalbe na njih mora da se pozove. . najcesce. rezultat pogresne primene pravila o oceni dokaza ili netacne primene stavova iskustva.Pogresna primena materijalnog prava se odnosi na pogresno resenje jednog pravnog pitanja. da li su in concreto imale za posledicu donosenje nepravilne odluke. . . a to je moglo da ima uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude.

sud dostavlja jedan njen primerak protivnoj strani na odgovor ( koja ima rok od 15 dana za odgovor. V) Tok postupka .Kontrola se vrsi samo u delu presude na koji se podnosilac zalbe pozvao. drugostepeni sud je.POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM .Kada se presuda pobija zbog pogresne primene materijalnog prava. . . drugostepeni sud ne moze i po drugi put da ukida pobijanu presudu. . kada su u provostepenom postupku ucinjene bitne povrede odredaba ZPP-a ili kada je neophodno da se potpuno i tacno utvrdi cinjenicno stanje.Jedini bitan izuzetak je da odsustvo jedne ili obe stranke nema nikakav uticaj na tok postupka. .Zalba se uvek podnosi prvostepenom sudu koji je doneo presudu koja se pobija. a neblagovremen odgovor se ne uzima u razmatranje ). . vac samo sumira tok i rezultate prvostepenog postupka. svejedno.. po pravilu.Prvostepeni sud odlucuje o dopustenosti zalbe i odbacuje je. .Sud dostavlja i podnosiocu zalbe odgovor na zalbu.POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM A) Sudija izvestilac . podnosilac zalbe je duzan da uz zalbu podnese i dokaze kojima se dokazuje postojanje uslova za tu mogucnost.Ipak. dok izostanak obe stranke stvara fikciju da je tuzba povucena. bez rasprave.Rasprava pred dugostepenim sudom se odvija prema pravilima koja vaze i za postupak pred prvostepenim sudom. uvodi jednu novinu u cilju donosenja odluke u razumnom roku: Ako je prvostepena presuda vec jednom ukinuta po zalbi.Drugostepeni sud moze da smatra da je celishodnije da zakaze raspravu. 152 . vec je duzan da zakaze raspravu i da odluci o svim zahtevima stranaka. odnosno da parnicu meritorno okonca. . vazno je naglasiti da izostanak jedne stranke ima za posledicu da sud raspravlja samo s prisutnom.Ovaj postupak pocinje aktivnostima sudije izvestioca koji sacinjava izvestaj radi razmatranja predmeta. . nepotpuna ili nedozvoljena. . . B) Odlucivanje na raspravi u vecu .ZPP iz 2005.Sudija izvestilac ne daje misljenje o osnovanosti zalbe. . . i to u dovoljnom broju primeraka za sud i protivne strane.Tada se na raspravi pred drugostepenim sudom ponovo izvode oni dokazi koji su izvedeni i u prvostepenom postupku. a) Granice ispitivanja prvostepene presude .Kada je sud odlucio da otvori raspravu. . te zatim prvostepeni sud citav spis predmeta dostavlja drugostepenom sudu ( u instruktivnom roku od 8 dana ). kada je ona neblagovremena. vec prilikom prvog ispitivanja pobijane preusde duzan da je preinaci.Ako se u zalbi iznese i nova reperta.Ako nadje da je zalba dopustena.Drugostepeni sud odlucuje o osnovanosti zalbe. rasprava pred drugostepenim sudom moze da se odrzi iz razloga celishodnosti.

kao i zakljucak na osnovu iskustva. 112.Ako se podnosilac zalbe poziva na nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje.Kada drugostepeni sud zakazuje raspravu u vecu. . . . odnosno da li je doneta uz postovanje minimalnog standarda procedure i pravilne primene materijalnog prava.U delu u kome se ne pobija. * da usvoji zalbu. . * da ukine presudu i odbaci tuzbu.Princip vezanosti drugostepenog suda cinjenicnim stanjem koje je besprekorno utvrdio prvostepeni sud bi trebalo bez ogranicenja da vazi kada drugostepeni sud donosi presudu kojom se prvostepena presuda potvrdjuje ili presudu kojom se prvostepena presuda preinacuje. ali i one cinjenice za koje smatra da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio.Zakon predvidja da drugostepeni sud kontrolise ex officio da li je provostepena presuda zakonita. .Ovo resenje moze da izgleda nelogicno. otkloni povrede. na osnovu kontrole pobijanog dela presude.Kada drugostepeni sud nadje da je cinjenicno stanje pogresno ili nepotpuno utvrdjeno. Presudom drugostepeni sud moze: * da preinaci prvostepenu presudu i odluci o zahtevima stranaka. .Ako se presuda pobija iz razloga koji se ticu pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. cinjenicnu gadju za njegovu odluku cine one cinjenice koje je utvrdio na raspravi. utvrdi da je provostepena presuda bez dejstva i da odluci o zahtevima stranaka. . Resenjem drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao nedopustenu ( ako to vec nije ucinio prvostepeni sud ).Sud koji resava po pravnim lekovima vezan je cinjenicama koje je utvrdio prvostepeni sud. * da odbije zalbu kao neosnovanu i na potvrdi provostepenu presudu.) Odluke drugostepenog suda po zalbi Drugostepeni sud moze na dva nacina da okonca postupak po zalbi: presudom i resenjem. presuda postaje pravosnazna. . * da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. smatra se da se presuda pobija u onom delu u kojem stranka nije uspela u parnici. drugostepeni sud formira sopstvenu ocenu o njegovoj dokaznoj snazi.. on formira svoj stav prema postojanju ili nepostojanju neke vazne cinjenice. ali je rezultat ucenja o pravosnaznosti sudskih odluka o nacela dispozicije stranaka koje odredjuju investituru suda. drugostepeni sud ispituje razloge zalbe samo u onom delu koji je u zalbi naveden. ispitivanje se svodi samo na one cinjenice na koje se podnosilac zalbe u zalbi i poziva. A) Odbijanje zalbe kao neosnovane - 153 . .Sud je potpuno vezan razlozima zalbe. .Nakon ocene iskaza svedoka u prvostepenom postupku. cak i kada bi drugostepeni sud nasao da je presuda nistava i u delu u kome se ne pobija. b) Cinjenicni osnov za donosenje presude drugostepenog suda . ukljucujuci ovde i nova reperta.Ako se to iz zalbe ne vidi izricito. cinio bi bitnu povredu odredaba parnicnog postupka. .Ako bi drugostepeni sud postupio drugacije.

U slucaju kvalitativnog dosidjenja extra petita. drugostepeni sud kasira presudu i vraca predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje.Tada drugostepeni sud ukida svojom odlukom presudu u onom delu u kome je tuzbeni zahtev prekoracen. jer su zahvacene apsolutno bitnim povredama odredaba parnicnog postupka.Kada drugostepeni sud ukine presudu i vrati predmet prvostepenom na ponovno odlucivanje. kada se do pravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja moze doci i ponovnim izvodjenjem dokaza pred drugostepenim sudom. B) Ukidanje prvostepene presude .Samo kasiranjem presude u celini prvostepeni sud stice novu mogucnost da u potpunosti otkloni nedostatke koji su sprecili donosenje pravilne odluke. . ili da je manljivo izveo postupak u vezui sa izvodjenjem nekog dokaznog sredstva.U slucaju kvanitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. jer tada drugostepeni sud je duzan da presudu ukine u celosti.Tada se zakazuje rasprava u vecu pred drugostepenim sudom i dokazi iz provostepenog postupka se ponovo izvode. .Presuda kojom se zalba odbija i potvrdjuje prvostepena odluka je novi pojedinacni pravni akt koji samo potvrdjuje sadrzinu prethodnog.Drugostepeni sud je duzan da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje i kada nadje da cinjenicno stanje nije potpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava. . a ne o onom sto je tuzbom trazeno ( sto je predmet spora ). ako nadje da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. duzan je u resenju da navede: * koje se parnicne radnje ukidaju. * sta su nedostaci u utvrdjenom cinjenicnom stanju. b) Drugostepena medjupresuda . . a) Presuda extra petita .Npr: Tuzilac je tuzbom trazio povracaj stvari.Drugostepeni sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu. .Kod kvalitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva. sud je dosudio vise nego sto je tuzbenim zahtevom istaknuto. 154 . . ako je nasao da je prvostepeni sud pogresno vrsio ocenu dokaza ili je pogresno primenio stavove iskustva prilikom ocene dokaza. . . ali ne sme da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. . .Drugostepeni sud je duzan da ovako postupi.Drugostepeni sud je duzan da ukine provostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje prvostepenom sudu kada postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka i kada je neophodno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje zbog toga sto je sud sud dopustio nove cinjenice i dokaze. . a sud je doneo deklaratornu presudu da je T vlasnik stvari.Za donosenje drugostepene medjupresude je nuzno da ne postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka.. .Sud je duzan da ukine presudu prvostepenog suda. radi se o tome da je prvostepeni sud odlucio o necem drugom. kao ni razlozi na koje pazi ex officio.U ovom slucaju drugostepeni sud smatra da je prvostepena presuda zakonita i pravilna u svom meritornom rezultatu.

Ovde ne spada i izvodjenje novih dokaza ( nova reperta ).Ovime se ne vredja nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza. potvrdice provostepenu presudu u delu koji se odnosi na osnov tuzbenog zahteva. --> drugu.U tom slucaju. odluka prvostepenog suda mora da se zasniva samo na indicijama.. ali ne i da donese drugostepenu medjupresudu. izmenu sadrzine izreke presude novom meritornom odlukom o zahtevima iz prvostepene parnice.Dakle. . . vec sud odlucuje o zalbi na nejavnoj sednici. V) Ukidanje prvostepene presude i odbacivanje tuzbe .Da bi doneo drugostepenu medjupresudu.U oba slucaja se ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom. v) da ne postoji stranka ili stranacka sposobnost. dok ce je ukinuti u delu koji se odnosi na visinu tuzbenog zahteva i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. . jer je tada drugostepeni sud duzan da ukine presudu i predmet vrati na ponovno sudjenje. . .Preinacenje nije moguce ako su pocinjene bitne povrede odredaba parnicnog postupka. * prvostepeni sud iz cinjenica koje je utvrdio je izveo nepravilan zakljucak o postojanju drugih cinjenica. a odluka suda je iskljucivo zasnovana na tim cinjenicama. g) da je vec o istoj stvari pravosnazno presudjeno ili je zakljuceno sudsko poravnanje. . .Preinacenje se ogleda u tome sto se donosi presuda drugog sadrzaja: utvrdjuje se da je valjan osnov tuzbenog zahteva. b) Postoje greske u oceni dokaza. i to: a) da postoji apsolutna nenadleznost suda. . ispravama. ukidanje prvostepene presude. . ali se ukida odluka prvostepenog suda o visini tuzbenog zahteva. b) da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. jer se radi o oceni dokazne vrednosti indicija i isprava.Preinacenje obuhvata dve parnicne radnje: --> prvu. sud mora da stekne uverenje o osnovanosti pravnog osnova tuzbenog zahteva na osnovu cinjenica koje su utvrdjene u postupku pred prvostepenim sudom. posredno izvedenim dokaziva ili dokazima prima faciae. drugostepeni sud samo moze da potvrdi ili ukine presudu prvostepenog u tom delu. v) Pogresno je primenjeno materijalno pravo. . . sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu.U tom slucaju. kao i dokaza prima faciae. a presuda je zasnovana na tim cinjenicama. . kao i sumpsumacionu gresku prvostepenog suda. d) da postoji povreda zabrane dvostruke litispendencije.Donosenje drugostepene medjupresude moguce je samo ako u postupku pred drugostepenim sudom nije istaknut prejudicijalni zahtev za utvrdjenje. 155 . da bi sud mogao da preinaci presudu.Donosenje drugostepene medjupresude znaci preinacenje presude provostepenog suda. .Preinacenje je moguce ako: a) Postoji nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje.To cini drugostepeni sud ako ustanovi da postoje neotklonjive procesne smetnje. G) Preinacenje presude .Prvenstveno se misli na dve situacije: * prvostepeni sud je pogresno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze.Pogresna primena materijalnog prava obuhvata interpretativnu.

Jedino se u postupku po zalbi na resenje nikada ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom. V) Vrste a) Posebna. .Takva su u prvom redu sva resenja koja se tizu materijalnog upravljanja parnicom.Drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao neblagovremenu. osim kada to zakon izricito iskljucuje. osim kad to zakon iskljucuje. vrati prvostepenom sudu predmet na ponovno odlucivanje. kada odbije ili dopusti preinacenje tuzbe.ODLUKE KOJE MOGU DA SE POBIJAJU REVIZIJOM . kojim se usvaja predlog za obezbedjenje dokaza. npr. jer zadrzava izvrsavanje resenja.Resenje protiv koga nije dopustena zalba se moze odmah izvrsiti. devolutivan. po potrebi. . . resenja: o iskljucenju sudije ili protiv resenja kojim se usvaja zahtev za njegovo izuzece. na predaju stvari ili izvrsenje druge cinidbe. . samostalna zalba na resenje je uvek dopustena.Revizija je dopustena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje u novcu.. ako vrednost pobijanog dela pravosnazne presude prelazi pola miliona dinara. vec se resenje prvostepenog suda pobija zalbom protiv presude. .DOPUSTENOST I OGRANICENJA REVIZIJE .Na zalbu protiv resenja u ostalom delu se shodno primenjuju pravila o zalbi protiv presude.Revizija nije dopustena protiv odluke o troskovima postupka. ogranicen i dvostran pravni lek protiv presude donete u drugom stepenu.Ona je jednostrani pravni lek jer se ona ne dostavlja na odgovor protivnoj strani. nesamostalna zalba ne predstavlja posebnu zalbu. * da odbije zalbu kao neosnovanu i potvrdi resenje prvostepenog suda.U nekim slucajevima zakon izricito zabranjuje posebnu zalbu na resenje: kada sud odbije zahtev za izuzece sudije.POJAM I SMISAO .) Revizija protiv presude . . presuda ne moze da se pobija revizijom. . .Revizija ne sluzi samo interesima stranka. b) Vezana.. 156 .. .Revizija protiv presude je redovan.Zalba protiv resenja je devolutivan i suspenzivan pravni lek.Protiv resenja prvostepenog suda je uvek dopustena zalba. protekom roka za zalbu ).Ako je presuda postala pravosnazna vec nakon okoncanja prvostepenog postupka ( npr. B) Dopustenost .. nepotpunu ili nedozvoljenu.PREDMET REVIZIJE.Ona moze da se izjavi samo protiv presude donete u drugom stepenu.) Zalba protiv resenja A) Pojam i dejstva . . (ne)suspenzivan. . G) Ostala pravila . odnosno poseban pravni lek. 114. * da preinaci resenje ili ga ukine i.113. nego se njome unapredjuje i sudska praksa i pravna sigurnost.

..Izuzeci postoje. . . A) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka .Razlog za reviziju su i relativno bitne povrede parnicnog postupka koje su pocinjene u postupku pred drugostepenim sudom.U nasem pravu. . ako su povredjena pravila res judicata i zabrana dvostruke litispendencije. po samom zakonu. . * Cinjenicno i pravno pitanje u reviziji . . B) Pogresna primena materijalnog prava . . ne moze da se izjavi revizija: ako je sud odlucio o tuzbenom zahtevu za koji je stvarno nadlezan visi sud iste vrste. b) U sporovima o pravu na naknade stete zbog izgubljenog izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja..Revizija protiv presude ne moze da se izjavi zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja.Razlozi za reviziju koji se odnose na apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka obuhvataju sve razloge zbog kojih moze da se pobija prvostepena presuda. postojanju i prestanku radnog odnosa. ako je sud uskratio stranci mogucnost da raspravlja u postupku. zastite i upotebe uzorka.Revizija nije dopustena kada tuzilac nije odredio vrednost spora. jer se ispravljanjem gresaka niznih sudova u primeni prava ostvaruje svrha revizije. . 157 . .Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogresne primene materijalnog prava kada je. .Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka razlog su za reviziju i kada su pocinjene u postupku pred prvostepenim sudom ( nebitno da li se podnosilac revizija na njih pozvao i da li je drugostepeni sud smatrao da takve povrede nisu pocinjenje..Revizija je dopustena bez obzira na visinu predmeta spora u sledecim slucajevima: a) U parnicama o pravu na izdrzavanje ili o pravu na ukidanje izdrzavanja. tj. po oceni VKS. g) U sporovima zbog povrede autorskog prava.Videli smo da se revizija ne moze izjaviti zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. modela. d) U sporovima o zasnivanju. znacaj distinkcije cinjenicnog i pravnog pistanja u reviziji umanjen je. ako je sud protivno odredbama ZPP doneo presudu zbog propustanja.Zbog prekoracenja tuzbenog zahteva revizija se moze izjaviti samo ako je takva povreda ucinjena pred drugostepenim sudom.Pogresna primena materijalnog prava je kljucan revizijski razlog.Revizijski sud je. cak i kada je drugostepeni sud izmenio cinjenicno stanje utvrdjeno u postupku pred drugostepenim sudom.Pogresna primena materijalnog prava moze da se istakne u raviziji bez ogranicenja. ogranicen na kontrolu pravnih pitanja.RAZLOZI ZA REVIZIJU PROTIV PRESUDE . .Nema razlike da li je greska nastala u prvostepenom ili drugostepenom postupku. ali ne i eliminisan. potrebno da se razmotre pravna pitanja od opsteg interesa i tako ujednaci praksa i da novo tumacenje prava. priroda takvih povreda je takva da uvek cine presudu nistavom ). i to bez obzira na to da li se u konkretnom slucaju javlja kao posledica sumpsumacione ili interpretativne greske suda. v) U imovinskim sporovima koji nastaju iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinacnih akata kojima se pravna ili fizicka lica stavljaju u neravnopravna polozaj na jedinstvenom trzistu.

.Revizija se podnosi prvostepenom sudu. ukljucujuci i sve pretpostavke za njenu primenu ( stavove iskustva i pravila o logickog zakljucivanju ). tumacenje sadrzine javnih i privatnih isprava. da li je strah opravdan kod prinude ). ukinuti u celini ili delimicno presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostpenog suda i predmet vratiti na ponovno sudjenje istom ili drugom vecu prvostepenog odnosno drugostepenog suda. .O dopustenosti revizije odlucuje VKS u vecu sastavljenom od trojice sudija. pravno pitanje. . B) Odlucivanje o osnovanosti revizije .). a po potrebi i odluke nizih sudova. procesnih pretpostavki. trebalo bi smatrati da i ova pitanja podlezu reviziji.. instituta i standarda. . --> izjavilo lice koje nije advokat. VKS je dostavlja suprotnoj strani na odgovor u roku od 8 dana. i to u roku od 15 dana od prijema predmeta. --> lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnosenje revizije.U slucaju da je revizija dopustena. resenjem ce usvojiti reviziju.Isto ovlascenje ima revizijski sud kada posumnja da su cinjenice na kojima je zasnivana odluka pravilno utvrdjene. .Rok za odgovor na reviziju je 30 dana.Uzima se da je odmeravanje visine naknade stete. ukljucujuci i pitanja ocene dokaza. .Najteze je klasifikovati tzv. a drugostepeni sud svoje spise predmeta VKS u narednom roku od 3 dana. .( priznanje cinjenica. . questiones mixte kod kojih su pravni i cinjenicni aspekti toliko isprepletani da ih je gotovo nemoguce odvojiti ( npr. uvodi ovlascenje revizijskog suda da kontrolise da li su nizi sudovi pravilno utvrdili cinjenicno stanje. kao i pitanje dokazivanja kod posrednih dokaza i dokaza prima faciae. . 158 .Pravno pitanje se odnosi na: primenu pravne norme. ako revizijski sud nadje da je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno i zbog toga nema uslova za preinacenje pobijane presude. . .. ukine resenjem pobijanu odluku.Na taj nacin se. koji je duzan da reviziju i spise predmeta dostavi drugostepenom sudu u roku od 3 dana. . .O reviziji odlucuje VKS u vecu sastavljenom od petorice sudija na nejavnoj sednici bez odrzavanja rasprave ili na osnovu rasprave koju zakazuje pod uslovima po kojima moze da se zakaze rasprava pred drugostepenim sudom.Naime. tumacenje svih pravnih pojmova. prakticno na mala vrata.Nedopustenu reviziju VKS odbacuje resenjem protiv kojeg nije dopustena zalba.POSTUPAK PO REVIZIJI A) Odlucivanje o dopustenosti revizije . --> izjavljena protiv presude protiv koje se po zakone ne moze podneti. i predmet vrati na ponovno sudjenje.Revizija je nedopustena u slucaju kada je: --> izjavilo lice koje nije ovlaceno na ponosenje revizije. .. tumacenje domasaja parnicnih radnju. jer se radi o sumpsumciji cinjenica pod dispoziciju pravilne materijalnopravne norme. .U sumnji.Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u granicama koji se navode u reviziji i samo u onom delu u kome se pobija revizijom.Cinjenicna pitanja se odnose na utvrdjenja cinjenica. --> izjavilo lice koje je odustalo od revizije.

) Direktna revizija A) Pojam i smisao . VKS donosi na osnovu cinjenica koje je utvrdio drugostepeni sud. B) Dopustenost . v) da se s koriscenjem ovog pravnog leka saglasi i suprotna stranka.Sud kojem je predmet vracen na sudjenje je vezan resenjem revizijskog suda. . postojanje razloga za izuzece sudije ). 159 .Uslovi za dopustenost ovog pravnog leka su: a) da se ovim pravnim lekom pobija presuda protiv koje je revizija inace dozvoljena. . . d) da je pravni lek blagovremen ( 15 dana od dostavljanja prvostepene odluke ). dj) da stranku koja je fizicko lice zastupa advokat. nove cinjenice je dopusteno iznositi samo u delu koji se odnosi na postojanje odredaba parnicnog postupka.Ova revizija se uvodi ZPP-om iz 2005.Svoju odluku o osnovanosti revizije..ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena.ako utvrdi da je pocinjena neka od bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. . u delu u kojem se nalaze preduzimanje odredjenih parnicnih radnji i raspravljanje odredjenih pravnih pitanja. ali nije vezan pravnim shvatanjem revizijskog suda. godine i naziva se “zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje”. prava ). b) da je u zalbi istaknut predlog da o njoj odlucuje VKS. * da su povredjena pravila o zabrani dvostruke litispendencije. .Smisao ovog pravnog leka lezi u tome da se sbog efikasnosti postupka preskoci drugostepeni postupak po zalbi. v) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog suda. * da ne postoji stranacka sposobnost. * da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. kada nadje: * da postoji apsolutna nenadleznost parnicnog suda.VKS moze: a) Da odbije reviziju kao neosnovanu. .VKS ukida i drugostepenu i prvostepenu presudu i odbacuje tuzbu.ako utvrdi da je pogresno primenjeno materijalno pravo. kao ni razlozi na koje pazi po sluzbenoj duznosti ( pravilna primena mat.Ukidanje presude i vracanje parnice u neku od prethodnih faza je nuzno kada je priroda povrede takva da njeno saniranje moze da se obavi samo naknadnim postupanjem nizih sudova ( npr.Direktna revizija se izjavljuje protiv prvostepene presude. * da je stvar vec pravosnazno presudjena ili da je zakljuceno poravnanje. i vraca predmet u ranije faze. 115.VKS ukida presude nizih sudova prema navedenim principima i kada nadje da je cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava. b) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog i prvostepenog suda. g) Da usvoji reviziju i preinaci pobijanu presudu i odluci o svim zahtevima stranaka. g) da VKS oceni da je o ovom pravnom leku potrebno odlucivati. .U postupku po reviziji. . zbog potrebe za ujednacavanjem sudske prakse formiranjem stava prema nekom spornom pravnom pitanju.

nesuspenzivan. . . onda se smatra da je zalba protiv prvostepene presude povucena.Ne postoje revizijski razlozi na kojima sud pazi po sluzbenoj duznosti. pa ako i on utvrdi da je dopusten. . ogranicen i dvostran parvni lek.) Zahtev za zastitu zakonitosti A) Osnovne napomene . potpun.e) da odlucivanje po direktnoj reviziji nije u suprotnosti s principom donosenja odluke u razumnom roku. G) Postupak a) Postupak pred nizim sudovima . . . . te se predvidja da VKS o direktnoj reviziji odlucuju isto onako kako drugostepeni sud odlucuje po zalbi. sud je zasnovao svoju presudu na nedosvoljenim raspolaganjima stranaka ). stav 2.Zahtev za zastitu zakonitosti jeste vanredan. onda se predmet dostavlja VKS-u. odlucio je po tuzbi koja je podignuta posle isteka roka. b) Postupak pred VKS . 116.Zahtev se moze podneti protiv odluka koje su pravosnaznost stekle u prvom ili drugom stepenu.Dopustenst pravnog leka ne zavisi od toga li je je odluka prethodno bila pobijana zalbom. . .Ovaj pravni lek moze da ima znacaj u situacijama u kojima se stranke ne spore oko cinjenica i kada je prvostepeni sud besprekorno sporveo postupak. dalji postupak se nastavlja prema pravilima koja vaze za zalbu protiv presude. ( sud je odlucio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadleznost. koji takodje ceni dopustenost.VKS odlucuje o dopustenosti direktne revizije u vecu koje je sastavljeno od trojice sudija. pa ako nadje da je dopusten. D) Ocena .Zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje se podnosi sudu koji je odlucio u prvostepenom postupku.Tada ima smisla da stranke prepuste VKS ocenu o pravnom pitanju. i ako se ona saglasi sa ovakvim predlogom. onda ga dostavlja drugostepenom sudu. V) Razlozi: --> pogresna primena materijalnog prava.Ako protivna stranka ne da saglasnost u odgovoru na zalbu. a o njenoj osnovanosti u vecu sastavljenom od petorice sudija.Prvostepeni sud dostavlja zalbu drugoj strani da se izjasni. on ce resenjem odbaciti zalbu kao nedopustenu i vratiti predmet drugostepenom sudu koji nastavlja redovan postupak po zalbi. dozvoljen).Gorenavedena pravila su brisana Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009. . devolutivan.Provostepeni sud odlucuje o dopustenosti ovog pravnog leka ( blagovremen. --> bitne povrede odredaba parnicnog postupka iz clana 361.VKS moze odbiti pravni lek i potvrditi provstepenu presudu ili preinaciti prvostepenu presudu. 160 . jer se smatra da ce on kvalitetnije da odlucuje o tome on nizih sudova. .Ako VKS nadje da nema potrebe da o zalbi neposredno odlucuje.

G) Postupak i odlucivanje po pravnom leku . . . o oba pravna leka odlucuje se jednom odlukom. .Protiv drugostepene odluke protiv koje nije bila izjavljena revizija rok se racuna od dana kada je odluka dostavljena onoj stranci kojoj je dostavljena kasnije. sto omogucava spajanje postupka i zajednicko odlucivanje o oba pravna leka.Protiv pravosnazne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti.Ako prvostepeni sud zakljuci da je pravni lek dopusten. moze se izjaviti samo zbog postojanja apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka.Postupak se odvija shodno odredbama kojima je regulisan postupak po reviziji. racuna se od dana kada se ta odluka vise nije mogla pobijati zalbom. tj. . .Zahtev za zastitu zakonitosti i revizija organizacioni i funkcionalno su uskladjeni pravni lekovi. javni tuzilac moze podici zahtev za zastitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena revizija one stranke cija mu je revizija ranije dostavljena.Zahtevom za zastitu zakonitosti ne mogu biti pobijane pravosnazne odluke koje je povodom revizije i zahteva za zastitu zakonitosti doneo VKS.Pravni lek se moze izjaviti zbog toga sto je protivno odredbama zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. B) Rokovi . . zahtev se.Sednica pocinje izvestajem izvestioca koji izlaze stanje stvari ne dajuci svoje misljenje o osnovanosti izjavljenog pravnog leka. od dana donosenja odluke revizijskog suda kojom je postupak zavrsen. stranka koja je podnela predlog je ovlascena sama da izjavi pravni lek u roku od 30 dana od prijema obavestenje da javni tuzilac nece izjaviti zahtev.Predsednik veca vrhovnog suda odredjuje sudiju izvestioca u cilju pripreme predmeta za odlucivanje.Za podnosenje zahteva ovlascen je Republicki javni tuzilac. . a zatim ce podnosilac zahteva obrazloziti pravni lek. dostavlja ga strankama na odgovor.Po prijemu odgovora. . V) Razlozi za izjavljivanje pravnog leka . .Protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje je izjavljena revizija.Podnosi se prvostepenom sudu koji je ovlascen da pravni lek odbaci kao neblagovremen. . 161 . dostavlja vrhovnom sudu.O zahtevu se odlucuje na sednici veca bez odrzavanja rasprave.Rok za podnosenje pravnog leka iznosi 3 meseca. a protiv odluke donete u prvom stepenu protiv koje nije bila izjavljena zalba.. javni tuzilac moze u roku od godinu dana podici zahtev za zastitu zakonitosti zbog toga sto je ugovor po svojoj sadrzini ili cilju protivan prinudnim propisima. nepotpun ili nedopusten.O zahtevu odlucuje VKS. a ako je protiv odluke izjavljena revizija.Posle toga ce se procitati presuda na koju se odnosi pravni lek.Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zastitu zakonitosti. . . . . putem drugostepenog suda. . ili po bezuspesnom poreteku roka od 30 dana.Ovaj rok se racuna od dana pravosnaznosti odluke. javnom poretku i moralu. .Ukoliko javni tuzilac ne podigne zahtev za zastitu zakonitosti u rokovima predvidjenim zakonom. .Zahtev je ogranicen pravni lek.

. • odbaciti zahtev kao neosnovan i potvrditi pobijanu odluku. resenja o odbacivanju tuzbe i zalbe kao nedopustene.Ponavljanje postupka mogu da traze zahtevom stranke i njihovi univerzalni sukcesori. . • ukinuti odluku i predmet vratiti prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno sudjenje. i ostale povrede u vezi sa zastupanjem. . njegovo ulaganje upravo i pretpostavlja postojanje pravosnazne sudske odluke.On nema devolutivan niti suspenzivan efekat. nije bila data mogucnost da raspravlja pred sudom ( stiti se nacelo obostranog saslusanja stranaka ). . 117.Stricto sensu.ODLUKE PROTIV KOJIH SE MOZE PODNETI OVAJ PRAVNI LEK .Ovde vazi princip supsidijarnosti.Njime zakonodavac u izvesnim slucajevima najtezih procesnih povreda daje prednost materijalnoj pravicnosti u odnosu na pravnu sigurnost koja se uspostavlja pravosnaznoscu presude. a narocito propustanjem dostavljanja.RAZLOZI . v) ako je do odluke suda doslo usled krivicnog dela sudije.Razloge za ponavljanje postupka mozemo da svrstamo u 4 grupe: 1.POJAM I CILJ . 2. resenja kojima se okoncava postupak u parnicama za smetanje poseda.Pravilo je da razlozi na kojima moze da se temelji zahtev za ponavljanje postupka ne vaze. . ako su vec bezuspesno isticani u ranijem postupku.) Ponavljanje postupka . ili nekog drugog ucesnika postupka. 162 . ili stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlasceno lice.Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravosnaznih sudskih odluka i njihovu zamenu zakonitim i pravilnim sudskim odlukama. koja je podobna za pravosnaznost: presude. naprotiv. . kao i lica na koja se prostiru subjektivne granice pravosnaznosti presude ( umesac ). premda ga zakon klasifikuje u vanredne pravne lekove.Sud moze odlucivati na sledece nacine: • odbaciti zahtev kao neblagovremen.PROCESNA LEGITIMACIJA .) Postojanje krivicnih dela: a) ako se odluka suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka. ako je okoncan odlukom suda.Postupak moze da se ponovi. resenja kojima se usvaja predlog za izdavanje platnog naloga. . ponavljanje postupka ne predstavlja vanredni pravni lek. b) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana.) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka: a) ako nekoj stranci nezakonitim postupanjem. • ukinuti odluku i odbaciti tuzbu. nepotpun ili nedopusten. . b) ako je u postupku kao tuzilac ili kao tuzeni ucestvaovalo lice koje ne moze biti stranka u postupku. • preinaciti pobijanu odluku.

. . 4.Nepotrebno je da se ustanovi kauzalna veza izmedju pocinjenih krivicnih dela i sadrzaja pobijane presude.Predlog mora da bude supstanciran i da sadrzi: zakonski osnov po kome se trazi ponavljanje. . 3. odnosno.) Stavljanje van snage sudskih odluka: a) ako stranka stekne mogucnost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je ranije medju istim strankama doneta o istom zahtevu.) Nove cinjenice ili novi dokazi: ako stranka sazna za nove cinjenice ili nadje nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te cinjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku.Predlog za ponavljanje postupka se uvek podnosi sudu koji je odlucivao u prvom stepenu. jer nije znala da postoje ). jer se radi o ocuvanju osnovnih principa u vrsenju pravosudja. -* Postupak se moze ponoviti i: ako je. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokaze kojima se potkrepljuju navodi predlagaca. ako je Ustavni sud u postupku po ustavnoj zalbi utvrdio da postoji povreda ljudskog prava zajemcanog Ustavom. nepotpune ili nedozvoljene predloge odbacuje resenjem predsednik veca bez odrzavanja rocista.) Ispitivanje dopustenosti . a racuna se od dana pravosnaznosti odluke.Ako je predlog dopusten. subjektivno nove cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave ( stranka se nije na njih pozvala. pa krivicni sud u kasnijem postupku preinaci ili ukine tu odluku.Parnicni sud sam ceni koliki uticaj ima krivicna presuda o osudi svedoka i vestaka na tacnost izjave odnosno misljenja datih u postupku. . dakle. oslanjajuci se na raniju presudu krivicnog suda kojom je naslednik oglasen krivim za pokusaj ubistva ostavioca.Protekom ovog roka. .ROKOVI . to bi predstavljalo razlog za ponavljanje pravosnazno okoncanog parnicnog postupka ). izuzev prava na sudjenje u razumnom roku. . ukinuta ili ponistena. osim ako se ne radi o razlozima koji se ticu povrede nacela kontradiktornosti. ESKLJ doneo odluku o istom ili slicnom odnosu protiv Srbije. o odluci Ustavnog suda ili o odluci ESLJP-a. . . v) ako je naknadno pred nadleznim organom pravosnazno reseno prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana ( npr. sud ispituje postojanje pretpostavki od kojih zavisi da je dopusten predlog za ponavljanje postupka.Nove cinjenice su samo nova reperta. a racuna se od dana kada je stranka saznala za postojanje razloga za ponavljanje postupka.Nova reperta i novi dokazi mogu da cine razlog za ponavljanje postupka samo ako su podobni da proizvedu povoljniju odluku za podnosioca zahteva..Objektivni rok iznosi 5 godina.Ponavljanje postupka se odvija u 3 faze: 1. b) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda.Subjektivni rok iznosi 30 (60) dana. kada je stekla mogucnost da taj razlog upotrebi.U ovoj fazi postupka. te neblagovremene. a ta odluka bude pravosnazno preinacena. stranka nema vise pravo da trazi ponavljanje postupka. 163 . po pravosnazno okoncanom postupku pred domacim sudom. on se dostavlja suprotnoj stranci na odgovor ( ne mora da ga da ) u ruku od 15 dana. .POSTUPAK . ako bi parnicni sud doneo odluku da se neko lice oglasava nedostojnim za nasledjivanje. .

. . dopusteno je iznositi i nove cinjenice i dokaze. predsednik veca ce resenjem odluciti o osnovanosti predloga za ponavljanje. onda ce predsednik veca prvostepenod suda da dostavi predmet visem sudu.Za materijalnu pravosnaznost i njene granice bitan je momenat zakljucenja glavne rasprave u ponovljenom postupku. sud moze da dodje do istog meritornog rezultata kao sto je bila i izreka ukinute odluke.Do trece faze dolazi samo ukoliko je nadlezni sud ukinuo svojim resenjem raniju pravosnaznu presudu.Prilikom utvrdjivanja osnovanosti predloga.To je evidentno iz mogucnosti VKS da istovremeno jednom odlukom odlucuje i po reviziji i po zahtevu za zastitu zakonitosti.Ako zakon i dopusta istovremeno izjavljivanje dva vanredna prvna leka. . i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka iz clana 422. . litispendencija) i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka.Nova glavna rasprava se ne odrzava.) Ponovno raspravljanje o glavnoj stvari ( judicum rescissorium ) . . .Ako stanka izjavi reviziju zbog razloga navedenih u clanu 361.Donosenje odluke o ukidanju ranije presude ima preobrazajno dejstvo i ukida raniju presudu ex tunc. ako se ponavljanje postupka trazi zbog povrede principa res judicata. ( presudjena stvar. .U tom slucaju.Nakon rocista. . ( postojanje krivicnog dela ). .U novom postupku. jer se u tom slucaju tuzba odbacuje. koji ce onda moci da ukine odluku ). predsednik veca ce istovremeno izreci da ukida odluku u ranijem postupku ( a ukoliko se razlog za ponavljanje odnosi na postupak pred visim sudom. .Kada se istovremeno pred sudom nadju revizija i predlog za ponavljanje postupka.Ponovno odlucivanje o glavnoj stvari odvija se po pravilima koja vaze za parnicni postupak.O osnovanosti predloga za ponavljanje postupka se raspravlja na rocistu pred prvostepenim sudom. 118. 3. . sud je vezan razlozima za ponavljanje postupka koje je naveo predlagac. . nalaze jedinstveno odlucivanje. sud mora da stekne visi stepen uverenja ( od obicne verovatnoce ) o istinitosti postojanja razloga na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka.2.) Ispitivanje osnovanosti predloga za ponavljanje postupka ( judicum rescidens ) . 164 . stav 2.U resenju kojim dozvoljava ponavljanje postupka.Da bi odobrio ponavljanje postupka.nova producta. sud ce zastati s postupkom povodom predloga za ponavljanje postupka do zavrsetka postupka po reviziji .ZPP pociva na principu jedinstvenosti pravnog leka. sud ce zastati s postupkom po reviziji do zavrsetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka. vec mora da donese novu istog sadrzaja. . .) Odnos ponavljanja postupka i drugih vanrednih pravnih lekova . zakon ne predvidja mogucnost da sud potvrdi ukinutu odluku. a ne u postupku koji je rezultirao ukinutom odlukom.Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog drugog razloga.U ponovljenom postupku. . smatrace se da je stranka izjavila samo reviziju.

jer im je svrha da efikasno i brzo uspostave poslednju fakticku vlast na stvari. savesni i nesavesni. clam i precario.Oduzimanje znaci da prestaje fakticka vlast tuzioca na stvari. . da mu zabrani dalje uznemiravanje.Pravo na drzavinsku zastitu nema jedino drzalac koji je drzavinu stekao vis.Drzavinska parnica se ogranicava samo na pretresanje i dokazivanje poslednjeg stanja drzavine i nastalog smetanja. a koji ce da nastavi.Parnica zbog smetanja drzavine pokrece se kada dodje do neovlascenog smetanja ( oduzimanja ili uznemiravanja ) poseda. . Karakteristivno je da su odredbe u posebnim postupcima lex specialis u odnosu na norme koje regulisu opsti parnicni postupak ( one se primenjuju samo supsidijarno ). . 165 ...) Smetanje drzavine . .Pravo na drzavinsku zastitu imaju i sudrzaoci. sto iskljucuje mogucnost da posredni drzalac vodi posesornu parnicu protiv neposrednog. telesnim radnjama zahvata drzavina. kao tuzeni bi tuzbom trebalo da budu obuhvacena oba lica. a ako je to lice preduzelo smetanje po nalogu ili u interesu drugog lica. pravi i manljivi.Pasivnu legitimaciju u parnici ima ono lice koje je preduzelo radnju smetanja drzavine.Pravo na drzavinsku zastitu u ovoj parnici imaju drzalac stvari i drzalac prava. a nekada zastita posebnih interesa pojedinih ucesnika u postupku ( porodicni sporovi ). 120.POJAM I ZNACAJ . zakoniti i nezakoniti. .Drzavinske parnice imaju za cilj da sprece samovlasno oduzimanje drzavine. . pri cemu ona ne menja drzaoca.) Pojam i vrste posebnih parnicnih postupaka ZPP u trecem delu posebno normira odredjene parnicne postupke koje razlicito tretira po predmetu spora. .Pravo na drzavinsku zastitu pripada svakom drzaocu. . . a za pokretanje ovog postupka je irelevantno kakvo svojstvo ima drzalac i kako je stekao drzavinu. . 119.Tuzilac moze da zahteva da tuzeni bude osudjen na vracanje oduzete drzavine.Smetanje drzavine nastaje kada se samovlasno.Prema ostalim licima i takav drzalac ima pravo na drzavinsku zastitu. .U svim drugim slucajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka. i to kako svaki prema trecim licima. tako i medjusobno u slucaju smetanja poseda.Uznemiravanje znaci da se na stvar vrsi nedopusten uticaj.PRAVO NA DRZAVINSKU ZASTITU . Zakonodavac se ovde rukovodi razlicitim pravno-politickim razlozima: nekada je to hitnost postupanja ( drzavinski postupak ). posredni i neposredni drzalac.. fizicki. na sudu je da odluci s kojim ce postupkom da zastane. . i to samo prema licu koje je odmah povratilo drzavinu u roku za samopomoc. te da je na njoj fakticku vlast uspostavlja tuzeni.

cak i do momenta zakljucenja glavne rasprave.Privremene mere se ( po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke ) izricu: --> radi sprecavanja nastupanja nenadoknadive ili tesko nadoknadive stete. b) tuzilac je morao da bude drzalac stvari u momentu kada mu je drzavina samovlasno oduzeta. • revizija nije dozvoljena. D) Pravni lekovi Protiv resenja stranke mogu izjaviti zalbu: • rok iznosi 8 dana. v) tuzba se tuzenom ne dostavlja na odgovor niti se odrzava pripremno rociste. na osnovu zakonskog ovlascenja. . posebna zalba nije dozvoljena. i ono je podobno za formalnu i materijalnu pravosnaznost i predstavlja izvrsnu ispravu..Potrebno je da su kumulativno ispunjeni sledeci uslovi: a) tuzeni mora da bude drzalac stvari. v) smetanje drzavine mora da bude protivpravno ( tj.. sud ce razmatrati samo one cinjenice koje se odnose na poslednje stanje drzavine i na nastalo smetanje. Objektivni rok je godinu dana od povrede. ne postoji protivpravnost. .Sporno je od kada se racuna subjektivni rok kada je smetanje preduzeto radnjama koje se ponavljaju.Raspravljanje u ovoj parnici je ograniceno.). odluke suda.. ako se smetanje vrsi uz pristanak drzaoca.PREDMET SPORA . a ponavljanje postupka je moguce samo zbog povrede nacela kontradiktornosti.Kada donosi privremenu meru.Predmet drzavinske parnice je uspostavljanje restitucije.TOK I SPECIFICNOSTI POSTUPKA A) Pokretanje postupka . jer sud moze da odluci da zalba ne zadrava izvrsenje resenja. .Resenje kojim se usvaja tuzbeni zahtev ima kondemnatorni karater. G) Odluka o tuzbenom zahtevu . --> radi sprecavanja nasilja.. V) Privremene mere . g) drzavinska tuzba se mora podici u subjektivnom roku od 30 dana. ali ovaj period moze biti i kraci. savesnosti ili nesavesnosti drzaoca. .Subjektivni rok je materijalnopravni i prekluzivan.. a protiv resenja kojim se odredjuje ova mera. sud ne saslusava protivnu stranu. odnosno ranije fakticko stanje drzavine na stvari ( vracanje stvari ili prestanak uznemiravanja i zabrana daljeg uznemiravanja ). koji se racuna od dana kada je tuzilac saznao za povredu drzavine i ucinioca.Hitnost se u ovim parnicama ostvaruje na sledeci nacin: a) poziv na rociste ne mora biti dostavljen 8 dana pre rocista. --> radi otklanjanja hitne opasnosti od protivpravnog ostecenja stvari. tj. 166 . . pravnom osnovu za drzavinu.Odluka o tuzbenom zahtevu se mora doneti u roku od 90 dana. g) nedolazak tuzenog na rociste nije smetnja da se ono odrzi. . • zalba ne mora da ima uvek suspenzivno dejstvo.. .Iskljucena je mogucnost da se u drzavinskoj parnici raspravlja o: naknadi stete. B) Hitnost postupka . b) zakonski rokovi za vrsenje parnicnih radnji su kraci: rok za zalbu je 8 dana. • o zalbi uvek odlucuje drugostepeni sud na osnovu rasprave. ali preovladava shvatanje da za svako novo smetanje pocinje da tece novi rok. paricioni rok odredjuje sud.

Sud ne moze da izda platni nalog kada: • prebivaliste tuzenog nije poznato.VRSTE PLATNOG NALOGA 1. sud donosi nalog tuzenom da plati dospelo nesporno potrazivanje. .POJAM I ZNACAJ . b) tuzilac u tuzbi iznese osnov i visinu duga i naznaci dokaze na osnovu kojih moze utvrditi istinitost tuzbenih navoda.) Postupak izdavanja platnog naloga . 2.Mandatni postupak je izraz nacela ekonomicnosti postupka. nakon sto je postupio po resenju suda.se izdaje u sledecim slucajevima: a) tuzbeni zahtev se odnosi na dospelo novcano potrazivanje ciji iznos nije visi od 100000 din. • cinidba nije dospela. ponovi smetanje. 121. . 167 .Izvrsna isprava vazi i za slucaj da duznik. v) tuzeni je glavni duznik.Sud ce doneti platni nalog samo ako tuzilac ucini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. • tuzbeni zahtev ne glasi samo na novac.) Dokumentarni platni nalog .Tuzilac je duzan da u roku od 30 dana podnese predlog za izvrsenje resenja koje je doneto u posesornoj parnici. • cinidba nije tuziva.Kad god je moguce da se na osnovu verodostojne isprave zahteva izvrsenje.) Nedokumentarni platni nalog. a protekom tog roka tuzilac gubi pravo da u izvrsnom postupku zahteva izvrsenje resenja. ako su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi. bez odrzavanja rocista.Sud ne sme da ospori svojstvo verodostojnih isprava.Dj) Prinudno izvrsenje . • prebivaliste tuzenog je u inostranstvu. • njeno ispunjenje zavisi od ispunjenja protivcinidbe. skraceni ) predstavlja poseban parnicni postupak koji se odvija po tuzbi za osudu na placanje novcanog iznosa.Ovaj postupak ( mandatni. tj. . Sud ne sme da izda platni nalog kada: • tuzbu inace treba odbaciti. . . .Dakle. osim ako in concreto opravdano posumnja u njihovu istinitost ili autenticnost. b) tuzilac mora priloziti uz tuzbu verodostojnu ispravu kojom dokazuje svoje potrazivanje.I jedna i druga vrsta naloga moze da se izda samo ako su ispunjene sve procesne pretpostavke. treba da se ispune sledeci uslovi: a) tuzbeni zahtev treba da se odnosi na dospelo potrazivanje u novcu. . • tuzba je nekonkludentna.Da bi sud doneo dokumentarni platni nalog. g) ne postoji verodostojna isprava. . . nije neophodno da poverilac vodi novi drzavinski spor. nije moguce da se izda platni nalog.Sud meritorno odlucuje na osnovu same tuzbe.

. sud nece odbaciti tuzbu.U zavisnosti od rezultata do kojih dovede rasrpava o osnovanosti tuzbenog zahteva.Pokrece se tuzbom.Po svojoj pravnoj prirodi. Postupak po progovoru: .Po pravosnaznosti tog resenja. .Predmet raspravljanja u postupku koji tece nakon prigovora jeste pravilnost i zakonitost platnog naloga. nepotpune i nedozvoljene prigovore predsednik veca ce odbaciti resenjem.Postoje dva pravna leka protiv platnog naloga: a) Zalba protiv resenja.Ako nadje da je prigovor osnovan. izjava o tome da li se pobija nalog u celini ili delimicno. . i ne zakazuje se nikakvo rociste. a ako predloga nema. on ce zakazati glavnu raspravu.PRAVNI LEKOVI . B) Izdavanje platnog naloga . mandatni postupak se moze okoncati na 3 nacina: . . sud ce sprovesti postupak po pravilima za sporove male vrednosti.Zalbom ce tuzilac pobijati odluku o troskovima mandatnog postupka. potpun ( oznacenje platnog naloga koji se pobija.Tuzeni podnosi zalbu samo kada pobija odluku o troskovima mandatnog postupka. .Merotorno odlucivanje o prigovoru svodi se na odlucivanje da li platni nalog treba odrzati na snazi.b) tuzbeni zahtev se mzoe pokazati neosnovanim. . .Prigovor treba da je blagovremen ( u roku od 8 dana ). .Neblagovremene. 168 .koju mogu da izjave i tuzilac i tuzeni. sud izrice tuzenom da u roku od 8 dana ( 3 dana u menicnim i cekovnim sporovima ) po prijemu naloga isplati tuziocu trazeni novcani iznos.Nedokumentarni platni nalog sud izdaje samo na predlog tuzioca.Ako predsednik veca nadje da je prigovor dopusten. a moze i pobijati dokumantarni platni nalog onda kada ima opravdan interes da se o njegovom tuzbenom zahtevu odlucuje u redovno. . te sud donosi presudu kojom platni nalog odrzava na snazi. .Tuziocu koji je ishodio izdavanje platnog naloga pripada i pravo na naknadu parnicnih troskova.U platnom nalogu.a) tuzbeni zahtev se moze pokazati potpuno osnovanim. razlozi prigovora. .Prigovor ima dvostruki karakter: on je u isto vreme i pravni lek i odgovor na tuzbu.moze da ulozi samo tuzeni. . a ne u mandatnom postupku.Progovor se moze podneti iz istih razloga kao i zalba u redovnom parnicnom postupku.Ako sud nadje da nisu ispunjeni uslovi koji su potrebni za izdavanje platnog naloga. vec ce nastaviti postuapk po opstim pravilima parnicnog postupka. sud ce otpoceti raspravljanje o osnovanosti tuzbenog zahteva. potpis podnosioca ) i dozvoljen. . prigovor je remonstrativan (o njemu odlucuje sud koji je izdao nalog) i suspenzivan pravni lek ( sprecava pravosnaznosti i izvrsnost ). . . b) Prigovor protiv platnog naloga.. . sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu i ukida platni nalog svojim resenjem. pa sud donosi presudu kojom ukida platni nalog i odbija tuzbeni zahtev.MANDATNI POSTUPAK A) Pokretanje . . koja se ne dostavlja tuzenom na odgovor.

v) da se odluka moze pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka. stranke mogu izjaviti redovne zalbe. pri cemu vrednost njihovog predmeta ne prelazi zakonski iznos. ako je tuzilac u tuzbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja trazene cinidbe primi novcani iznos koji ne prelazi propisanu granicu. 122. b) da sve cinjenice i dokazi treba da budu iznete do zakljucenja glavne rasprave. ukoliko se preinacenjem tuzbe smanji vrednost spora ).Sadrzina zapisnika ogranicena je na najnuznije podatke o preduzetim parnicnim radnjama: izjave stranaka od bitnog znacaja. G) Poziv za glavnu raspravu .U pozivu je sud duzan da stranke pouci o specificnostima bagatelnog spora: a) da ce se smatrati da je tuzilac povukao tuzbu ako ne dodje na prvo rociste.POSTUPAK A) Pripremanje glavne rasprave .) Postupak u sporovima male vrednosti . a parnice koje se pokrecu deklarativnim i preobrazajnim tuzbama ne mogu se smatrati sporom male vrednosti. vec sud po prethodnom ispitivanju tuzbe zakazuje rociste za glavnu raspravu. • cija vrednost spora ne prelazi 100000 dinara.Ako s glavnog rocista izostane tuzeni. a sto on nije tu. B) Vodjenje zapisnika . presuda zbog izostanka je ukinuta.PRESUDA . .Moze se desiti da usled preinacenja tuzbe vrednost predmeta spora predje granicu. . . Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009. Protiv presude kojom je odluceno po prigovoru. . Sporovi male vrednosti su: • oni koji se odnose na potrazivanje u novcu. bitna sadrzina izvedenih dokaza.Izostanak tuzioca s rocista za glavnu raspravu povlaci za sobom fikciju o povlacenju tuzbe.- v) tuzbeni zahtev se moze pokazati delimicno osnovanim. medjutim. cak i kada vrednost spora ne prelazi zakonom propisan iznos. pa u tom slucaju ce se spor dovrsiti po pravilima opsteg parnicnog postupka ( i obrnuto. odluke protiv kojih je dozvoljena zalba.Presuda se uvek donosi i objavljuje odmah po zakljucenju glavne rasprave. . pa sud donosi presudu kojom platni nalog delimicno odrzava na snazi.Sporovi male vrednosti su samo oni sporovi koji se pokrecu kondemnatornim tuzbama.U sporove male vrednosti spadaju u sporovi koji se ticu predaje pokretne stvari. . podatke o tome da li su stranke prisustvovale objavljivanju presude. V) Izostanak stranaka .Zato ce sud ipak odrzati raspravu bez tuzenog.Sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na novcano potrazivanje ili predaju pokretne stvari. odnosno 300000 dinara u postupku pred provrednim sudovima.POJAM I ZNACAJ . ko ga j. sud ce usvojiti tuzbeni zahtev presudom zbog izostanka. ... nema pripremne rasprave. Glavna pravna posledica prigovora na platni nalog jeste da se posebni mandatni postupak pretvara u opsti parnicni postupak. 169 .Tuzenom se ne podnosi tuzba na odgovor.

ex lege dolazi do prestanka punomocja koje je izdao statutarni zastupnik.Sud ne mora da dostavlja prisutnim strankama prepis presude. V) Rocista i rokovi .TOK POSTUPKA A) Nadleznost i sastav suda . a u postupku po zalbi vece od trojice sudija.U bagatelnim sporovima zalba je dozvoljena samo protiv resenja kojima se okoncava postupak.Statusni sporovi koji nastanu povodom upisa u registar.. .Rok za zalbu je 8 dana od objavljivanja presude.Pariocioni rok i rok za podnosenje predloga za dopunu presude je svega 8 dana. 123. tuzilac moze podici. a stankama koje nisu bile prisutne ipak dostavlja prepis. duzan je da zakaze novo u roku od 30 dana. .U slucaju da sud odlozi rociste. . vec to cini samo na njihov zahtev. 170 . odgovor na zalbu se mora podneti u roku od 3 dana (8). B) Zalba protiv presude . * pogresna primena materijalnog prava.PRAVNI LEKOVI A) Zalba protiv resenja . .) Postupak u privrednim sporovima .Privredne sporove u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac. za izvrsenje ugovora i naknadu stete usled neizvrsenja ugovora.Tuziocu stoje na raspolaganju dva elektivna foruma: a) Forum loci solutionis. ako smatra da zbog novih cinjenica i dokaza treba odrzati novu glavnu raspravu pred drugostepenim sudom.Resenje koje donosi sud u sporu male vrednosti moze se pobijati zalbom samo zbog pogresne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede pravila parnicnog postupa. tako i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto gde je po sporazumu stranka tuzeni duzan da izvrsi ugovor.Nije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka.Tuzbu za utvrdjenje postojanja ugovora. odnosno dostavljanja ( ako se dostavlja ). . . B) Stranke i zastupnici Specificnosti: • stranka ne moze izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika.Pod privrednim sporom se smatra svaki spor za koji je predvidjena stvarna nadleznost privrednih sudova.Ovde vaze kraci rokovi: rok za zalbu protiv presude i resenja je 8 dana ( umesto 15 ).U bagatelnim sporovima postoje samo dva razloga za zalbu: * apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka. b) Nadleznost prema mestu upisa u registar. kako pred sudom opste mesne nadleznosti. . .Drugostepeni sud ne moze ukinuti presudu i vratiti predmet na ponovno sudjenje.POJAM I ZNACAJ . Punomocnici tada moraju imati punomocje koje je izdao stecajni upravnik. mogu se voditi pred sudom opste mesne nadleznosti i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto upisa u registar. . • ako se nad pravnim licem otvori postuapk stecaja ili likvidacije.

Prisutan javni interes u porodicnim sporovima zahteva i da nacelo dispozicije bude ograniceno: a) sud moze da izrekne i one pravne posledice koje nijedna stranka nije zahtevala. odnosno lisenje roditeljskog prava • sporove za ponistaj usvojenja • alimentacione sporove • sporove za zastitu od nasilja u porodici .Drugi stepen. kao i cinjenice koje nijedna stranka nije iznela. nema ni sudskog poravnanja.) Ogranicenja dispozicije stranaka .trojica sudija.Sud moze da utvrdjuje i one cinjenice koje medju strankama nisu sporne.. * sud bi trebalo da sprovede postupak na najvise 2 rocista.Da bi se postupak ubrzao.Sudije i porotnici mogu biti samo oni koji su stekli posebna znanja o pravima deteta. .Objektivni rok za podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje iznosi 30 dana..U porodicnim sporovima ne vazi raspravno vec ublazeno istrazno nacelo.ZAJEDNICKA PRAVILA ZA SVE POSTUPKE 1. na osnovu odricanja.) Hitnosti postupka . cinjenice nije mogao da iznese do zakljucenja glavne rasprave (to isto vazi i za redovni parnicni postupak). osim ako zalilac ucini verovatnim da.5 miliona dinara. * drugostepeni sud je duzan da donese odluku u roku od 30 dana.. 3.U zalbi protiv presude stranke ne mogu iznositi nove cinjenice ni dokaze. . vaze sledeca pravila: * sud ne dostavlja tuzbu tuzenom na odgovor. postupka se primenjuju supsidijarno ). . 124.Prvi stepen.) Sastav suda .. .) Istrazno nacelo .sudija i dva porotnika. * prvo rociste mora da se zakaze tako da se odrzi pre isteka roka od 15 dana od dana kada je tuzba primljena u sud.. bez svoje krivice.Sud moze da izvodi dokaze i ex officio. . 4. .Revizija nije dozvoljena ako vrednost pobijanog dela presude ne prelazi 2. 2. .Sud ne moze da donese presudu na osnovu priznanja. G) Pravni lekovi .bla bla. zbog propustanja. b) sporovi se ne mogu okoncati dispozitivnim stranackim radnjama.Poseban znacaj materije porodicnog prava zahteva i poseban nacin regulisanja postupanja u porodicnim sporovima ( opsta pravila par.POJAM I ZNACAJ Porodicni zakon regulise posebna postupka u vezi s porodicnim odnosima: • bracne sporove • paternitetske i maternitetske sporove • sporove za vrsenje prava deteta • sporove za vrsenje.) Postupci u vezi sa porodnicnim stvarima . 171 .

a potpis vlastodavca overen. bez obzira na vrednost predmeta spora.pravo na vodjenje spora u tudjem pravu u ovim sporovima ima i javni tuzilac.Presuda koja je doneta na osnovu predloga stranka za sporazumni razvod moze da se pobija zalbom samo iz dva razloga: bitne povrede postupka. sporazum zakljucen pod prinudom. 6. * Drugo. kao i presuda o razvodu.5 5 Mislim da nije potrebno uciti o svakom posebnom postupku. V) Ponistaj braka .Brak se moze razvesti po tuzbi za razvod braka i na osnovu predloga za sporazumni razvod braka. G) Utvrdjenje (ne)postojanja braka . za ponistaj braka.Parnica se pokrece deklaratornom tuzbom. vodeci racuna o razlozima pravicnosti ( uspeh u sporu.Ona je uvek dopustena. stranke ne mogu preduzimati dispozitivne radnje kojima se okoncava spor. za utvrdjenje postojanja/nepostojanja braka. sud nije vezan da odlucuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku. sud ce ex officio odluciti o: vrsenju roditeljskog prava. te organ starateljstva.U slucaju da se tuzilac odrekne tuzbenog zahteva. imovinsko stanje.Od nacela dispozicija se dvostruko odstupa: * Prvo.Presude se pobijaju redovnim pravnim lekovima po opstem rezimu. . . odredjivanju mera zastite od nasilja u porodici. . kao i sva lica koja imaju pravni interes da brak bude ponisten. D) Presuda i pravni lekovi .) Locus standi. B) Razvod braka . oni koji imaju pravni interes i javni tuzilac. a presuda kojom se brak oglasava (ne)postojecim je deklaratorne prirode.Sve tri vrste presuda deluju erga omnes. B) Principi .Tuzbu mogu da podnesu samo supruznici. tuzbu mogu da podnesu supruznici. 8. . .5. ).Punomocje za zastupanje mora biti specijalno.) Naknada parnicnih troskova . . . .BRACNI SPOROVI A) Vrste: sporovi za razvod braka.Ako se u tuzbi navodi neki od razloga koji cine brak apsolutno nistavim.Tuzba za razvod je konstitutivne priride. a naslednici mogu jedino da nastave vec zapocetu parnicu i to samo ako imaju pravni interes za nastavak parnice. 172 .) Revizija .Sud donosi odluku o naknadi parnicnih troskova po slobodnoj oceni.) Iskljucenje javnosti 7. i kada nijedna stranka to ne zahteva. .Presuda kojom se brak razvodi ili nisti je konstitutivne prirode.Ulaganje vanrednih pravnih lekova je iskljuceno kada je doneta presuda kojom se brak razvodi ili ponistava. lisenju roditeljskog prava.. krivica stranka za pojedine troskove. odricanje se smatra povlacenjem tuzbe. koju mogu da podnesu supruznici. tj.. ovo je dovoljno.

ali ne i spor u materijalnopravnom smislu. .U prave vanparnicne stvari spadaju sve one u kojima se odlucuje o statusu fizickih lica: a) postupak lisenja poslovne sposobnosti.To su one stvari u kojima ne postoji suprotstavljen interes ucesnika u postupku. v) protest menice i ceka. Da bi se i ovakva pravna stvar resavala u vanparnicnom postupku. . v) proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti. . neophodno je: • da je za njeno resavanje nadlezan sud.Opsti vanparnici postupak ne postoji. .Vanparnicni postupak je deo gradjanskog postupka u kome se odlucuje o vanparnicnim stvarima. .125.U vanparnicnom postupku se ne resavaju sporovi u materijalnopravnom smislu. dj) postupak za utvrdjenje radne sposobnosti. cak i kada Zakonom nije izricito predvidjeno da se resava u vanparnicnom postupku. d) davanje dozvole za stupanje u brak.Izmedju ucesnika moze da postoji de facto spor. a ne organ uprave. V) Predmet vanparnicnog postupka .6 B) Pravna priroda . .Zakon regulise posebne postupke u razlicitim vanparnicnim stvarima.To je sudski postupak i postupak u kome se resavaju gradjanske ( ne i upravne ) nesporne stvari. . studenti mogu lako i samostalno da primene pravila koja vaze za svaki vanparnicni postupak ponaosob. • da se u postupku ne istice da postoji povreda ili ugrozavanje subjektivnog prava. . stvari cije resavanje neposredno odredjuje imovinskopravnu poziciju ucesnika u vanparnicnom postupku: a) raspravljanje zaostavstine.Vanparnicna stvar je i svaka druga pravna stvar koja se ne temelji na sporu.) Prave vanparnicne stvari .U prave vanparnicne stvari spadaju i pravne stvari koje su imovinskopravnog karatera. . b) zemljisnoknjizne stvari. .Uz znanje osnovnih principa vanparnicnog postupka. g) produzenje roditeljskog prava. . imovinska ili druga nesporna stvar. • da o ovoj stvari ne moze da se vodi parnica zbog nemogucnosti da se uspostavi dvostranacki odnos u postupku. 6 HAHAHAhahahahahahha:))))))))))):-) 173 . porodicna.) Pojam i obelezja vanparnicnog postupka A) Pojam i znacaj . b) postupak za zadrzavanje lica u ludnici.Osnovni subjekt vanparnicnog postupka je sud. vanparnicnih stvari.Ovaj postupak je blizi upravnom nego parnicnom postupku. .Pod vanparnicnim postupkom podrazumevamo skup procesnih normi koje uredjuju postojanje gradjanskog suda i ucesnika prilikom resavanja tzv.Temeljem zakona u vanparnicne stvari spadaju: 1.Vanparnicna stvar je licna.

Sud okoncava postupak.Shodna primena znaci da se norme ZPP-a primenjuju tek kada nije drugo izricito odredjeno u ZVP.g) sastavljanje. potvrdjivanje. jer se npr. d) priznanje stranih sudskih i arbitraznih odluka.To znaci i elasticnost.Ove stvari bi se mogle resavati i u parnicnom i u upravnom postupku. G) Shodna primena odredaba ZPP-a na vanparnicni postupak ..Podnosenje predloga sudu ima samo znacaj u okviru opsteg prava na sudsku zastitu prema kojem je sud duzan da ovakav predlog razmotri u pogledu njegove dopustenosti i osnovanosti.Izuzetno. vec samo po predlogu ovlascenog lica. licnost.Vanparnicni postupak je zastitni. srodnici. dovodi u pitanje gzistenciju svoje porodice. . podnosenje predloga sudu ne znaci i da je vanparnicni postupak pokrenut. odricanja ili priznanja zahteva. priznanja cinjenica. .U svim ovim postupcima se primarno ostvaruje javni interes. opija se.Ovde spadaju imovinskopravne stvari u kojima postoji suprotstavljen interes ucesnika: a) odredjivanje naknade za eksproprisanu imovinu. . . po sluzbenoj duznosti. nema preinacenja ili povlacenja tuzbe. v) deoba zajednicke stvari ili imovine. .Sud nije vezan sadrzinom predloga za pokretanje postupka.) Nacelo oficioznosti . postupkom za uredjenje medja ili deobu zajednicke stvari sprecava samovlasce i nastupanje stete. ako na bilo koji nacin sazna za okolnosti koje spadaju u dispoziciju one pravne norme cije ispunjenje povlaci obavezu smesaja u ludnicu ili lisenje poslovne sposobnosti. b) uredjenje upravljanja i koriscenja zajednicke stvari. .organ starateljstva. . jer se njegovim vodjenjem stiti pravni polozaj. pravni mir i sigurnost. .Norme ZPP-a se ne primenjuju na vanparnicni postupak supsidijerno. 174 . 2. onako kako ga je i zapoceo. sudskog poravnanja.U vanparnicnom postupku nema slobodne dispozicije precesnim radnjama...Npr: Punoletni A se kocka. tj.Ovlascenje za pokretanje postupka se ceni prema normama ZVP i materijalnog prava. medjutim zakonodavac za njih predvidja vanparnicni postupak. cuvanje i ponistaj isprava.medjutim. po sluzbenoj duznosti.Vanparnicni postupak je preventivan. odnosno mogucnost primene ZPP samo kada je takva primena u skladu sa ciljem i nacelima vanparnicnog postupka..Sudija S je duzan da pokrene postupak za lisenje poslovne sposobnosti ili postupak za zadrzavanje u zdravstvenoj organizaciji neuropsihijatrije. g) uredjenje medja. tj. po pravilu. . .Vanparnicni postupak pokrece sud.Inicijativu za pokretanje postupka mogu da daju i ovlasceni predlagaci. . Njegov sused B je o tome obavestio svog prijatelja S koji je sudija opstinskog suda. 126. . vec shodno.) Nacela vanparnicnog postupka 1. i zdravlje ucesnika kojima je takva zastita potrebna. . . osim u nepravim-kontencioznim vanparnicnim stvarima. .) Neprave vanparnicne stvari . neki oblici vanparnicnog postupka ne pokrecu se po sluzbenoj duznosti.

mesna nadleznost se odredjuje prema prebivalistu predlagaca. .) Ostala nacela vanparnicnog postupka . 2. . vec tezi da istinito utvrdi cinjenice od kojih zavisi pravilna primena imperativne materijalnopravne norme.U statusnim vanparnicnim stvarima.Za sprovodjenje vanparnicnog postupka stvarno je nadlezan osnovni sud.Sud je. . te da izvedene i one dokaze koje ucenici u postupku ne pominju i ne predlazu.Obim utvrdjenja cinjenica i potreba za izvodjenjem dokaza omedjeni su granicama dispozicije materijalnopravne norme koju sud utvrdjuje i ciju pravnu posledicu primenjuje u vanparnicnom postupku. .Npr: postupak za proglasenje lica za umrlo je prava vanparnicna stvar. . te da taj organ poziva na rociste i dostavlja mu podneske ucesnika. 3. cak i priznanje cinjenica ne oslobadja sud da i drugim dokaznim sredstvima pravilno utvrdi postojanje cinjenica koje su vazne za donosenje odluke.Ne vazi nacelo javnosti. a postupak se pokrece po predlogu javnog tuzioca ili lica koje za pokretanje ima neposredni pravni interes. dalje.U statusnim i imovinskim vanparnicnim stvarima sud je duzan da se stara o zastiti interesa i prava stranka koje iz bilo kog razloga to nisu u stanju da same cine. tj. . .) Istrazno nacelo.) Nacelo zastite ucesnika u postupku . . vac je opsta javnost uvak iskljucena..U ostalim vanparnicnim stvarima. ako to nalazu razlozi celishodnosti i zastite interesa ucenika u postupku. 127. on je duzan da utvrdi i one cinjenice.Sud donosi odluku na osnovu slobodne ocene dokaza. jer sud koji je zapoceo postupak moze uvek da ustupi predmet drugom sudu cija nadleznost postoji prema izmenjenim okolnostima. .Sud je u ovim postupcima duzan da o njihovom pokretanju uvak obavesti organ starateljstva.) Ucesnici 175 .) Subjekti vanparnicnog postupka .) Sud .Sud postupa u vanparnicnom postupku inkvizitorski. .Opsti imenitelj koji bi odredio koji se vanparnicni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti. materijalna istina i ocena dokaza .Postupak ovdi sudija pojedinac.VRSTE 1. mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi prebivaliste. 4. odnosno boraviste lica u cijem interesu se postupak vodi. duzan da utvrdjuje stanje zdravlja ovih lica. .Vazi nacelo pismenosti.U tom smislu. 2. . a koji po predlogu ovlascenog predlagaca nije moguc.U vanparnicnom postupku sud ne odlucuje o osnovanosti tvrdnji stranaka. .Vazi nacelo saslusanja stranaka. te da po sluzbenoj duznosti donese i odluku o vracanju poslovne sposobnosti. dok se nacelo kontradiktornosti ne primenjuje.Ne primenjuje se pravilo perpetuatio fori.

vec samo ucesnici.Ova lica su materijalnopravni ucesnici. odnosno organ kome zakon daje ovlascenje da podnese predlog za pokretanje postupka ili da preduzima procesne radnje. Znacaj razlikovanja formalnog i materijalnog ucesnika: • sud je duzan da saslusa formalnog ucesnika. B i D. dok svedociti mogu materijalni ucesnici. Odluka suda u vanparnicnom postupku tangira njihovu imovinskopravnu poziciju. .B i D su materijalnopravni ucesnici. formalni ucesnik je svako lice kome zakon daje pravo na pokrene postupak ( materijalnopravni i formalni ucesnik se poklapaju ). . lice o cijim pravima i interesima se odlucuje je ucesnik. . b) Formalni ucesnik u postupku koji se pokrece po sluzbenoj duznosti . ali izjavi zalbu na odluku suda. materijalnopravni ucesnici su A. pojam materijalnog ucenika se poklapa s pojmom formalnog ucesnika.Ako to lice zaista i preduzme procesne radnje na cije preduzimanje ga ovlascuje zakon. • razlozi za iskljucenje i izuzeca sudije se odredjuju prema krugu materijalnih ucesnika. bez obzira da li formalno ucestvuju u postupku.Postoje: a) Materijalnopravni ucesnik. . . . D postaje formalni ucesnik tek kad izjavi zalbu. • ka svedoci se ne mogu saslusati lica koja imaju svojstvo formalnih ucesnika.Ako se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.STRANACKA I PROCESNA SPOSOBNOST 176 .U kontencioznim vanparnicnim stvarima. . a formalni ucesnici su samo A i B.U ovim postupcima formalni ucesnik je svako lice. . lice po cijem predlogu se pokrece postupak se naziva predlagac.U pravim vanparnicnim stvarima. . ucesnici se nazivaju predlagacem i protivnikom predlagaca.je lice o cijim pravima i obavezama odlucuje u postupku.Ovde ne postoje stranke. . .Materijalnopravni ucesnik postaje formalni ucesnik: * kada se u postupku odlucuje o njegovim pravima i interesima. ucesnici su svi naslednici i legatari. v) Formalni postupak koji se vodi po predlogu stranke .Npr: A ima babu B i dedu D.U ovom primeru..U kontencioznim vanparnicnim postupcima. ne formalnih. ono je formalni ucesnik u postupku. jer im zakon daje ovlascenje da podnesu predlog za pokretanje postupka i zbog toga spadaju u krug lica koja su po zakonu duzna da izdrzavaju unuka. ako se u postupku ne pojavljuju kao formalni ucesnici. . .U kontencioznim vanparnicnim stvarima. odnosno za postojanje stvarne legitimacije. B podnese predlog sudu da se A lisi poslevne sposobnosti.Pojam ucesnika u vanparnicnom postupku se striktno vezuje za adresate materijalnopravne norme.Npr: u ostavinskom postupku. . D ne ucestvuje u postupku.Formalni ucesnik u ovakvim postupcima moze da bude samo neko lice iz kruga lica koja su ujedno i materijalnopravni ucenici. kao i lice ciji je status ili imovinskopravni polozaj tangiran odlukom vanparnicnog suda. * kada preduzima procesne radnje. .

Sud odlucuje u vanparnicnom postupku u formi resenja. .Pravo na ulaganje pravnih lekova imaju svi materijalnopravni ucesnici. tj. * U drugom.S druge strane. vanparnicni sud je duzan da okonca postupak. .Da bi prvostepeni sud ukinuo ili preinacio resenje ili da bi drugostepeni sud mogao da odlucuje o neblagovremenoj zalbi. prvostepeni sud ne moze da preinaci ili ukine svoje resenje. . . da sam resi prethodno pitanje i donese odluku u glavnoj stvari.Prvostepeno resenje kojim se postupak okoncava pobija se zalbom koja moze da se izjavi u roku od 15 dana.Ovde je postojanje procesne sposobnosti procesna pretpostavka.Kada ucesnik ne pokrene parnicu u roku. kada postoji spor o cinjenicama. . premda se takav predlog smatra neblagovremenom zalbom. . ukljucujuci i odlucivanje o prethodnim pitanjima.I nakon provosnaznog okoncanja vanparnicnog postupka ucesnici mogu da povedu i tzv. odnosno drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom resenju. on se tretira kao predlog za ponavljanje postupka.O zalbi ne mora nuzno da odlucuje visi sud. da donese novo resenje kojim preinacuje ili ukida zalbom pobijano resenje. sud prekida postupak i upucuje stranke na parnicu. . Tada o predlogu za ponavljanje postupka odlucuje prvostepeni sud. .Ali. .U vanparnicnom postupku je nacelno dopustena revizija. kada je zalba izjavljena.Rok za izjavljivanje zalbe nije prekluzivan.) Sudske odluke u vanparnicnom postupku .Ucesnik u vanparnicnom postupku moze da bude svako ko ima stranacku sposobnost. koji moze ( i ne mora ) da odlucuje i o neblagovremenoj zalbi.Treba naglasiti da su parnicni i vanparnicni sud nezavisni u odlucivanju. 128. jer i sam prvostepeni sud moze.Vanparnicni sud samostalno odlucuje i o prethodnim pitanjima kada o njima nije vec pravosnazno resio drugi sud ili drzavni organ u drugoj vrsi postupka.Ulozena zalba ne mora da ima suspenzivno niti devolutivno dejstvo ( sud moze da odluci da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja kada za to postoje vazni razlozi ). nuzno je da nova odluka suda ne dira u prava ucesnika.Predlog za ponavljanje postupka se javlja u dva slucaja: * U prvom.. dok u kontencioznim stvarima koje se pokrecu po predlogu ucesnika ovo pitanje razlikovanja ima znacaj. tako ako drugostepeni sud nadje da nema uslova da odluci o predlogu ka o neblagovremenoj zalbi. .Ucesnik koji je upucen na parnicu. . . .U vanparnicnim postupacima koji se vode po sluzbenoj duznosti razlikovanje procesne i poslovne sposobnosti nema veci znacaj. on se tretira kao neblagovremeno podneta zalba.Resenje mora da bude obrazlozeno kada je protiv resenja dopustena posebna zalba. 177 . . .Kada je podnet predlog za ponavljanje postupka. odredbe o parnicnoj sposobnosti treba shodno primeniti i na vanparnicni postupak. . duzan je da je pokrene u roku od 30 dana. . bez obzira da li su nastupali kao formalni ucesnici. . korektivnu parnicu ( ili upravni postupak ) o istom zahtevu o kome je odluceno u vanparnicnom postupku. . prvostepeni sud je duzan i neblagovremenu zalbu da dostavi drugostepenom sudu.

.Dejstvo materijalne pravosnaznosti moze da se ogleda samo u ogranicenom broju kondemnatornih resenja. .U ovakvim situacijama. . ako je to dopusteno. odrekli prava na zalbu ili od nje odustali ( onoliko koliko je to dopusteno u vanparnicnom postupku ).O materijalnoj pravosnaznosti resenja u vanparnicnom postupku moze da bude govora samo onda kada je moguce da ono postane formalno pravosnazno. . zajednicari ne mogu u izvrsnom postupku da tvrde da je njihov suvlasnicki udeo veci nego sto je to odredjeno u resenju vanparnicnog suda o deobi imovine. . . sud utvrdi da se deoba mora izvrsiti javnom prodajom i podelom novca. .Materijalnoj pravosnaznosti resenja donetog u vanparnicnom postupku protive se i principi o vremenskim granicama pravosnaznosti. ako je sud odbio predlog javnog tuzioca da se fizicko lice proglasi umrlim. . odnosno kada su se svi ucesnici.I sam ZVP predvidja izricito da resenje doneto u vanparnicnom postupku ne sprecava ucesnike da o istom zahtevu povedu parnicu. v) kada je postupak okoncan sudskim poravnanjem.Dokle god odluka suda moze da se pobija redovnim pravnim lekovima. .FORMALNA PRAVOSNAZNOST .Pravilno je shvatanje da resenja vanparnicnog suda ne proizvode dejstvo materijalne pravosnaznosti.Npr: A i B su zajednicari na kuci. od kada i u kojoj meri obavezan da postuje resenje koje je doneo vanparnicni sud. . . . 178 . .129. u novom postupku na osnovu istih cinjenica ne bi mogao da izvede drugi pravni zakljucak ). ako se pod ovom podrazumeva negativno dejstvo odluke ( ne bis in idem ) i njeno obavezujuce pozitivno dejstvo u drugim postupcima. parnicni sud koji odlucuje u istoj pravnoj stvari ne obavezuje resenje vanparnicnog suda.Ono sto je kljucno za vanparnicni postupak jeste ko je. ucesnici mogu da iznose nove cinjenice i po zalbi. u vanparnicnom postupku ne moze da se govori o formalnoj pravosnaznosti. a drugostepeni sud je o njoj odlucio i odbio je kao neosnovanu ili preinacio resenje prvostepenog suda. ne moze biti govora o formalnoj niti materijalnoj pravosnaznosti.) Pravosnaznost resenja u vanparnicnom postupku . b) kada se ucesnik. jer nije njegov cilj da okameni pravno stanje.Dakle.U vanparnicnom postupku.MATERIJALNA PRAVOSNAZNOST . vec i cinjenice koje su nastale od tog momenta pa sve do donosenja odluke suda u drugom stepenu.Resenje u vanparnicnom postupku moze da stekne svojstvo formalne pravosnaznosti samo: a) kada je zalba izjavljena u roku.Ako formalna pravosnaznost znaci nemogucnost pobijanja odluke suda redovnim pravnim lekovima. i to ne samo one cinjenice koje su postojale u vreme kada je doneta prvostepena odluka. jer ucesnici mogu da uloze zalbu i neblagovremeno. te u neblagovremenoj zalbi.Za materijalu pravosnaznost podobne su sve odluke vanparnicnog suda cija je sadrzina negativna ( npr.Pitanje pravosnaznosti nije kljucno u vanparnicnom postupku. . U vanparnicnom postupku. donetih u postupku u kome je sud resio neprave vanparnicne stvari i koja su stekla svojstvo formalne pravosnaznosti i izvrsnosti.

Npr: Sud odlucuje o lisenju poslovne sposobnosti A. . ako to nije protivno svrsi i cilj vanparnicnog postupka.Prvostepeni sud je duzan da ukine ili preinaci svoje resenje kada je izjavljena zalba. .Npr: Javni tuzilac zahteva da se A lisi poslovne sposobnosti.Npr: Ako V zahteva upis prava svojine na nepokretnosti u zemljisne knjige na osnovu presude parnicnog suda u kojoj je utvrdjeno da je on vlasnik stvari. . kao sto je da li je fizicko lice liseno poslovne sposobnosti. . dok u drugom slucaju izmena prvostepenog resenja ne sme da vredja prava drugih lica koja su zasnovana na pobijanom resenju. .Za odlucivanje u statusnim stvarima fizickih lica iskljucivo je nadlezan vanparnicni sud. A proda stvar K u toku trajanja vanparnicnog postupka.) Prethodno pitanje u vanparnicnom postupku . tako da drugi sudovi i drzavni organi ne mogu o pitanjima. .Pozitivne konstitutivne odluke vanparnicnog suda obavezuju sud u parnici ( npr.Npr: U ostaviskom postupku.To znaci da resenje o ukidanju ili preinacenju prvostepenog resenja ima dejstvo samo ex nunc.Po pravilu. da udlucuju kao o prethodnim pitanjima. A) Vanparnicni sud i organ uprave . osim ako nisu nistavi.Isto moze da ucini i drugostepeni sud povodom zalbe ili cak neblagovremene zalbe. ---* Dejstvo ukidanja ili preinacenja resenja u vanparnicnom postupku . .Organi uprave su vezani konstitutivnim resenjima vanparnicnog suda. . za razliku od vanparnicnog suda. navodeci da on nije vlasnik nepokretnosti.Preobrazajne presude donete u parnici ( razvod braka ) obavezuju vanparnicni sud. da smatra da je testament nistav. vezan je odlukom o lisenju poslovne sposobnosti nekog lica ). za testamentarnog naslednika je oglasen A. te i da razrezuje porez na imovinu B i C ). On ne moze da dovodi u pitanje zakonitost i tacnost odluke vanparnicnog suda. .PRETHODNO PITANJE I KECINOG PRIRUCNIKA ( ovo je bitno ): 179 .Negativne odluke vanparnicnog suda u statusnim i drugim stvarima ne obavezuju parnicni sud. B) Vanparnicni sud i parnicni sud . a isto vazi i kada je vanparnicni sud uputio ucesnike postupka na parnicu. ). Sud odluci da lisenju nema mesta.Kondemnatorne i deklarativne odluke vanparnicnog suda ( narocito ostavinsko resenje ) ne obavezuju parnicni sud.Odluka drugostepenog suda deluje samo ex nunc.Npr: Organ starateljstva je duzan da postavi staraoca licu lisenom poslovne sposobnosti. . . ukidanjem resenja ne sme da se dira u prava drugih ucesnika u postupku.130. A je drzavljanin Nemacke ali tvrdi da je dobio i drzavljanstvo Srbije. . A zahteva u parnici povracaj stvari zbog nistavosti ugovora ( nedostatak poslovne sposobnosti ).Vanparnicni sud je vezan konstitutivnim aktima organa uprave.U prvom slucaju.. sud ne sme u zemljisnoknjiznom postupku da odbije zahtev V.Organ uprave nije vezan kondemnatornim resenjima vanaprnicnog sud ( deoba imovine. . . Naposletku. presude parnicnog suda su obavezujuce za vanparnicni sud. Zakonski naslednici B i C su upuceni na parnicu radi osporavanja punovaznosti testamenta ( organ uprave moze. . . tim resenjem je vanaprnicni sud vezan.Deklaraticnim resenjima vanparnicnog suda organ uprave nije vezan. Pa ako je organ uprave doneo resenje o naturalizaciji lica A. .

. vanparnici postupak se prekida sve do donosenja pravosnazne odluke o prethodnom pitanju. .U slucaju da ucenik ne pokrene postupak u roku. ta odluka vezuje vanparnicni sud. vec je regulativa o tome uglavnom sadrzana u odredbama kojima se uredjuju posebni vanparnicni postupci. to ne iskljucuje inicijativu zainteresovanih subjekata ( a to moze biti u privatnom ili javnom interesu ).Na pokretanje postupka pred nadleznim organom sud upucuje onog ucenika cije pravo smatra manje verovatnim.) Prvostepeni vanparnicni postupak7 A) Uvodne napomene . . . ucesnici mogu uciniti spornim. . odluka vanparnicnog suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u postupku u kojem je doneta.Postupak se moze pokrenuti i po sluzbenoj duznosti i po predlogu.Postupak se moze ( kao sto je gore receno ) pokrenuti i po nacelu dispozicije predlogom fizickih ili pravnih lica ili drzavnih organa koje zakon ovlascuje na pokretanje.Ako postupci budu pokrenuti u roku.U postupku svako cinjenicno pitanje. B) Pokretanje postupka . . ukljucujuci i ono od cijeg zavisi donosenje odluke o prethodnom pitanju.. odredili stadijumi prvostepenog postupka. postoje vanparnicni postupci u kojima vanparnicni sud ne moze odlucivati povodom odredjenih prethodnih pitanja nego je obavezan da uputi ucesnike na pokretanje postupka pred nadleznim sudskim ili upravnim organom.Vanparnicni sud ne moze odlucivati ako su sporne cinjenice od kojih zavisi odluka o prethodnom pitanju. . . . i odredjuje mu rok od 30 dana u kojem treba da pokrene parnicu/upravni postupak. .Posto odlucuje o predmetu za koji nije nadlezan. vanparnicni sud ce nastaviti postupak ne vodeci racuna o prethodnom pitanju. . o prethodnom pitanju se moze odlucivati samo pod uslovom da o njemu vec nije odluceno u upravnom ili sudskom postupku. na nacin kako je to prisutno u parnicnom postupku.To prakticno znaci da od drzanja ucesnika u postupku zavisi da li ce vanparnicni sud biti u prilici da odlucuje o ovom pitanju. jedna opsta struktura vanparnicnog postupka kojom bi se precizno. 7 Ovo pitanje je izvadjeno iz Kecinog prirucnika. . 131. --> Drugo.Odredbe ZVP-a gotovo da ne regulisu prvostepeni vanparnicni postupak.Ako je nadlezni organ vec doneo odluku. dakle.Ne postoji. 180 . .U ovom slucaju ucesnici se moraju uputiti da u odredjenom roku pokrenu parnicni ili upravni postupak u cilju donosenja odgovarajuce odluke.Vanparnici sud moze odlucivati o prethodnom pitanju uz nesto snaznija ogranicenja od onih koja postoje u parnicnom postupku: --> Prvo.I sud moze na osnovu sopstvenih saznanja ( u vrsenju funkcije ili licnih saznanja sudije ) da dodje do zakljucka da postoji osnov za pokretanje postupka.Kada je pokrece po sluzbenoj duznosti. kao i naredno 132.

U slucaju negativnog odgovora odbacuje predlog i obustavlja postupak. ..Posle toga sud utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki od kojih zavisi dopustenost maritornog odlucivanja. .Pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki znaci dalji nastavak postupka sve do momenta kada se steknu uslovi za donosenje meritorne odluke.Nekada je pokretanje postupka sasvim deformalizovano i svedeno na usmenu komunikaciju predlagaca i suda.Obavezno zakazivanje rocista se odredjuje u: postupku za lisenje i vracanje poslovne sposobnosti. mogu predloziti ostali ucesnici pod uslovom da su ovlasceni da pokrenu taj postupak. . . ali i do pravosnaznosti okoncanja postupka uz dodatna ogranicenja ( ukoliko povlacenje ne vredja prava drugih ucenika u postupku na koje se odnosi prvostepena odluka ). .Povlacenje predloga. medja. .Sudu se omogucuje da do relevantnog cinjenicnog stanja dolazi na nacin koji smatra najcelishodnijim ili u skladu sa konkretnim okolnostima odredjenog postupka.Dokazni postupak je deformalizovan. postupku raspravljanja zaostavstine. u roku od 15 dana od dana prijema odgovarajuceg obavestenja. .. . . postupku za proglasenje nestalog lca za umrlo.Opste odredbe ZVP-a ne odredjuju formu i sadrzaj predloga ( pismena forma se pretpostavlja ).Principijelne razlike koje postoje izmedju razlicitih grupacija posebnih vanparnicnih postupaka sprecavaju formulisanje jedinstvenog koncepta ovog vida pravne zastite.Nastavljanje postupka. .Zajednicka obelezja su suzena.Kao najznacajnije moze se istaci da prvostepeni vanparnicni postupak nije podeljen na posebno odredjene i razdvojene procesne celine poput stadijuma pripremanja glavne rasprave i same glavne rasprave u parnicnom postupku. zajednicki predlog ucenika moze biti povucen izjavom jednog od predlagaca. i to je bitna razlika prema najraznovrsnijim formama davanja inicijative za pokretanje postupka koji se pokrece po sluzbenoj duznosti. sudskog depozita.Ovo pravilo nema apsolutni znacaj.Do povlacenja predloga dolazi na osnovu izricite izjave predlagaca ili se to pretpostavlja zbog njegovog neopravdanog propustanja rocista ili zbog toga sto se nije odazvao na poziv suda radi saslusanja. . . .u vezi eksproprijacije. pa tako npr. . .Predlog se moze povuci do donosenja prvostepene odluke. pre svega na dokazni postupak koji prestaje biti lociran u jedan posebni ( i centralni ) deo prvostepenog postupka.To se dalje prenosi i na organizaciju drugih procesnih ustanova.Prva procesna aktivnost u postupku jeste prethodno ispitivanje predloga ako je u pitanju postupak koji se pokrece po nacelu dispozicije.Kada se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.Samom radnjom tih lica ( predlagaca ) dolazi do pokretanja postupka. a bio je uredno pozvan. bez obzira da li je izricito ili precutno. ne znaci da ce doci do obustave postupka. deobe i upravljanja i koriscenja zajednickih stvari. . postupku za produzenje roditeljskog prava... donosenju odluke o njegovom pokretanju prethodi pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki. V) Tok postupka . .Funkcija pomenutih rocista nije jednoobrazna i postoje razlike u pogledu sadrzaja procesnih aktivnosti koje se njima obavljaju. u postupku za davanje dozvole za stupanje u brak. . 181 . .

te da odmah donese resenje o vracanju poslovne sposobnosti kada prestanu razlozi zbog kojih je lice liseno poslovne sposobnosti. . .Postupak je hitan. .U ovoj komponenti neblagovremena zalba ni u cemu nije drugaciji pravni lek od onog podnesenog u roku.Postupak za lisenje poslovne sposobnosti se pokrece kada postoji sumnja da punoletno lice nije u stanju da se stara o svojim pravima i obavezama zbog toga sto je nesposobno da normalno rasudjuje. postupanje i odluke drugostepenog suda.Propustanje roka za podnosenje zalbe u parnicnom postupku ima za posledicu nastupanje formalne pravosnaznosti prema stranci koja ga je propustila.U postupku o pojedinim vanparnicnim stvarima trajanje postupka se vremenski ogranicava. . . . . potpuno ili delimicno. .Ako sud nadje da je predlog osnovan. 182 . 132. lice prema kome se postupak vodi. organu koji vodi zemljisnu ili drugu javnu knjigu nepokretnosti. . 2. .U navedenom smislu. 133. njegovog staraoca.Kada resenje postane pravosnazno. postupati po neblagovremenoj zalbi znaci postupati po vanrednom pravnom leku..Ponakad je nuzno da se dusevno bolesnom licu ogranici sloboda kretanja. . ne postoje bitnija odstupanja u odnosu na zalbu izjavljenu u okvirima zakonskog roka.Postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti ili na predlog lica koja su enumerisana u ZVP.S druge strane.) Neblagovremena zalba u vanparnicnom postupku . te da na to rociste obavezno pozove organ starateljstva.) Zadrzavanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi .Sud je duzan da zakaze rociste na kome ce odluciti o predlogu. u samoj organizaciji pravnog leka.Ovaj postupak se pokrece i vodi radi zastite licnosti i zdravlja dusevno bolesnog lica. donece resenje kojim doticno lice lisava poslovne sposobnosti. sud je duzan da odredi poslove koje to lice moze preduzimati samostalno.) Vanparnicni postupci povodom uredjenja licnih stanja 1.Sud je duzan da po sluzbenoj duznosi da prati zdravstveno stanje lica koje je liseno poslovne sposobnosti. postupci koji su uredjuni Zakonom o privrednim drustvima se moraju okoncati u roku od 60 dana od prijema predloga za pokretanje.ZVP potencira navedeno obelezje jer neblagovremenoj zalbi daje ulogu jednog drugog vanrednog pravnog leka. . . pa npr.U slucaju delimicnog lisenja poslovne sposobnosti. kao i organu starateljstva. ali i radi zastite drugih.) Lisenje poslovne sposobnosti . sud mora doneti resenje o zadrzavanju odredjenog lica u ustanovi u roku od 15 dana a najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka.predloga za ponavljanje postupka. odnosno privremenog zastupnika i predlagaca.U daljem toku postupka ona moze koristiti samo vanredna pravna sredstva. sud ga dostavlja maticaru radi upisa u maticnu knjigu. imajuci u vidu zalbene razloge.

te ako se nadje da su se ispunili uslovi. ukoliko se naknadno sazna tacno vreme smrti. b) U drugoj fazi. da se bez odlaganja jave sudu. sud proverava da li su ispunjene procesne i materijalnopravne pretpostavke za vodjenje postupka. • poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o njegovom zivotu.Oboleli moze odlukom suda da se zadrzi najduze godinu dana u ustanovi. kao i svako drugo lice koje zna nesto o njegovom zitovu. ukoliko utvrdi da su prestali razlozi za njegovo zadrzavanje.Postupak se sprovodi u 3 sukcesivna stadijuma: a) U prvom. ondaju duzna da 30 dana pre proteka vremena zadrzavanja da o tome obavesti sud i predlozi produzenje. i tada sud zakazuje rociste na kome se izvode dokazi.Za odlucivanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je nastali imao poslednje prebivaliste. pozaru.Sud donosi resenje o zadrzavanju u roku od 15 ( eventualno 30 ) dana. kao i javni tuzilac. a ima vise od 70 godina.Sud moze i pre proteka odredjenog vremena da donese resenje o pustanju lica. . Materijalni uslovi za proglasenje nestalog lica umrlim: • poslednjih 5 godina o njemu nije bilo nikakvih vesti. .Kada se neko prinudno prima na lecenje u ustanovu. • lice je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim dogadjanjima.Postoji dovrovoljno ( pismeno ovlascenje u prisustvu dva svedoka bolesnog lica ) i prinudno zadrzavanje. 3. odnosno zivotu nestalog lica i da ih iznese pred sud.Ovo resenje moze da se ukine ukoliko se doticno lice licno javi sudu. koje se ne poklapa sa pretpostavljenim.Do izmene resenja dolazi. v) Treci stadijum pocinje nakon isteka roka od 3 meseca od objavljivanja oglasa. a o njegovom zivotu nije bilo vesti 6 meseci od prestanka opasnosti.Sud po sluzbenoj duznosti pokrece i vodi postupak za zadrzavanje u ustanovi ( to cini i kada na bilo koji nacin sazna da je lice primljeni u ustanovu ). sama ustanova je duzna da o tome obavesti mesno nadlezno sud u roku od 3 dana. 183 . a ako ustanova smatra da je potrebno jos.U ovom postupku se nestalo lice proglasava za umro kada vise ne postoje sigurni dokazi da je ono zivo. sud donosi resenje kojim nestalo lice proglasava umrlim.Predlog za proglasenje moze podneti svako lice koje ima neposredni pravni interes. . . ili ukoliko sud na bilo koji nacin sazna da je nestalo lice zivo.Protiv resenje o zadrzavanju je dopustena zalba. i ako oceni da jesu. . odnosno boraviste. . . . onda odredjuje nestalom licu staraoca ciji je zadatak da prikupi dokaze o nastanku.) Proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti . • lice je nastalo u brodolomu. a o njegovom zivotu nij ebil ovesti godinu dana od prestanka neprijateljstva. na koju se primenjuju pravila koja vaze za pobijanje resenja o lisenju poslovne sposobnosti. sud izdaje oglas u kome navodibitne okolnosti slucaja i poziva nastalo lice.. . a okolnosti pod kojima je lice nastalo cine verovatnim da vise nije u zivotu. . saobracajnoj nasreci ili drugoj neposrednoj zivotnoj opasnosti. .

Protiv resenja kojim se odbija predlog. telesnih mana. ostavinski sud moze odrediti mere za obezbedjenje zaostavistine u toku celog postupka.) Davanje dozvole za stupanje u brak .Naknadno sam dodao i nesto iz Kecinog prirucnika.Predmet ovog postupka je odlucivanje o produzenju roditeljskog prava posle punoletstva deteta. . zaostalog dusevnog razvoja. .) Produzenje roditeljskog prava .) Vanparnicni postupci povodom uredjenja imovinskih odnosa8 .4. 134. .. a kada oba verenika ne ispunjavaju uslove. ..U postupku se odlucuje da li ce se dozvoliti zakljucenje braka kada postoje otklonjive smetnje.. jer je u knjizi pisano uglavnom ono sto smo vec ucili iz naslednog. sud je duzan po sluzbenoj duznosti ( ili po predlogu deteta.tj. te se brak moze zakljuciti samo na osnovu dozvole suda. koja imovina sacinjava njegovu zaostavstinu i koja prava iz zaostavstine pripadaju naslednicima i drugim licima. mislim da nije potrebno vise na ispitu od ovoga.Postupak pokrecu roditelji ili organ starateljstva. .Privremene mere moze narediti sud na cijem podrucju je ostavilac umro i sud na cijem se podrucju nalazi njegova imovina. . nepoznatog prebivalista ili ih uopste nema. . dete. .Sud odlucuje na rocistu na koje poziva organ starateljstva. . takodje. poverilac ostavioca ) ili organa starateljstva. kada ono zbug dusevnog bolesti. .Kada prestanu razlozi za produzenje.nije u stanju da se samo stara o svojim pravima i interesima. staraoca deteta i njegove roditelje.. 8 Ovo pitanje je samo ukratko napisano.Ako su naslednici nepoznati.Pravosnazno resenje kojim se dozvoljava zakljucenje otklanja postojanje smetnje.Na rocistu se saslusavaju roditelji obavezno.Postupak se pokrece na predlog lica koje ne ispunjava uslove za punovaznost braka.Za raspravljanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je umrli imao u vreme smrti prebivaliste/boraviste.U resenju u kome sud produzava roditeljsko pravo odredjuje.RASPRAVLJANJE ZAOSTAVISTINE . 184 ..Revizija u ovom postupku nije dopustena. . i da li se dete u statusu izjednacava s mladjim ili starijim maloletnikom.Mesno je nadlezan sud na cijem podrucju predlagac ima svoje prebivaliste/boraviste.Ostavinski postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti cim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglaseno za umrlo. a organ starateljstva daje misljenje o celishodnosti produzenja roditeljskog pava. .One se odredjuju samo na predlog lica koje za to ima pravni interes(npr.U postupku raspravljanja zaostavistine ( ostavinskom postupku ) sud utvrdjuje ko su naslednici umrlog. onda se postupak pokrece zajednickim predlogom. .U ovom postupku se detetu obavezno odredjuje staralac koji ga zastupa. roditelja ili organa starateljstva ) da donese odluku da roditeljsko pravo prestaje. kao i o svojoj licnosti. . zalbu moze da izjavi samo maloletnik. 5. .. ..

moze i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da ostvaruje svoja nasledna prava u parnici. • postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice. . .Pravilo o prekidu ostavinskog postupka i upucivanju na parnicu se primenjuje i kada su sporne cinjenice od kojih zavisi resenje prethodnog pitanja. . ostavinski sud moze da postavi i privremenog staraoca zaostavstine.Ostavinski sud je vazan presudom parnicnog suda. • popis i procena zaostavstine. on se ne resava u ostavinskom postupku.. premda uopste nije ucestvovalo u ostavinskom postupku. a jos manje materijalne ucesnike u ostavinskom postupku.Resenje o nasledjivanju je merotorna i konacna odluka ostavinskog suda ( ne moze biti delimicno resenje ) kojim se utvrdjuje: sta cini zaostavstinu.U preduzimanju prethodnih radnji pored ostavinskog suda ucestvuju i nadlezni organi uprave.Ako su za ucenike sporne cinjenice. . . ostavinski sud prekida raspravljanje i upucuje na parnicu onog ucesnika cije pravo smatra manje verovatnim. . . . * Objektivno.Radi zastite interesa naslednika i ocuvanja nasledne mase. kada se spori o primeni prava. vanparnicni sud nastavlja i dovrsava ostavinski postupak ne uzimajuci u obzir pravo za koje je ucenik upucen na parnicu.Gosn. ono je obavezujuce samo za formalne ucenike u ostavinskom postupku. .Suprotno tome .Predmet spora izmedju naslednika jeste samo postojanje naslednog prava ili visina naslednog dela. deo resenja o nasledjivanju kojim se utvrdjuje sastav zaostavstine ne obavezuje ni formalne. .Ako ucesnik ne pokrene parnicu u odredjenom roku. (-) Prethodne radnje .Ostavinski sud donosi resenje o prekidu postupka i upucuje ucesnike na parnicu i kada izmedju njih postoji spor o sastavu zaostavstine. • raspravljanje zaostavstine. vec u parnicnom i eventualno upravnom postupku.Tok postupka cine dve celine: prethodne radnje i raspravljanje zaostavstine.Lice koje je naslednik po normama ZON. koliki su im delovi. .O naslednim pravima naslednika i legatara ne moze se vise odlucivati ni u parnicnom ni u vanparnicnom postupku. . o njemu odlucuje sam ostavinski sud. 185 . a pri tom je nebitno da li se ucesnici spore oko cinjenica ili prava. u zavisnosti od njegove prirode. koja prava pripadaju legatarima i koja prava na zaostavstini pripadaju drugim licima.Nacin resavanja spora zavisi od toga li se stranke spore o cinjenicama na kojima se pravo zasniva ili se spor tice primene prava.Ostavinski sud u oba slucaja samostalno resava prethodno pitanje.Ukoliko izmedju samih naslednika ili naslednika i legatara postoji spor. ko su naslednici. .Resenje o nasledjivanju nema dejstvo materijalne pravosnaznosti: * Subjektivno. Ostavinski postupak se obavlja u nekoliko faza: • priprema raspravljanja zaostavstine. • donosenje resenja o izvrsenju. .Oni mogu i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da isticu u parnici zahteve koji ne proizlaze iz naslednopravnog odnosa da se izdvije pojedine stvari ili prava iz zaostavstine. Ranko kaze ovako: . . .

U ovoj fazi postupka raspravljaju se pitanja koja se ticu zaostavstine. dostavlja se sudu zajedno sa smrtovnicom. kao i o postojanju testamenta i pozivaju se da odmah dostave pismeni testament.O proglasenju pismenog testamenta sastavlja se zapisnik u koji se unosi: koliko je testamenata pronadjeno. pretpostavlja da prihvataju nasledje. postupak sa testamentom i postupak po prijemu smrtovnice. . (-) Resenje o nasledjivanju .Mere obezbedjenja zaostavistine mogu biti odredjene u toku celog postupka. u slucaju da nijedan od naslednika nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog naslednika. a lica pozvana na nasledje ne zahtevaju sprovodjenje postupka. i to sud kod kojeg se testament nalazi.Prethodne radnje obuhvataju: sastavljanje smrtovnice. (-) Postupak sa testamentom .Smrtovnicu sastavlja maticar. . i da ce sud odlucivati o njihovim pravima prema podacima kojima raspolaze.Do obustave moze doci i ako je ostavilac imao samo pokretnu imovinu. prava na nasledje. sud upucuje stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom ali nece prekidati raspravljanje zaostavstine. .Zapisnik koji potpisuju sudija. .Postupak po prijemu smrtovnice vodi se pred ostavinskim sudom i moze rezultirati obustavljanjem postupka ako prema podacima iz smrtovnice ostavilac nije imao ni nepokretnu ni pokretnu imovinu. popis i procenu imovine ostavioca. a u smrtovnicu se unose podaci: o umrlom licu. (-) Raspravljanje zaostavstine . . podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini i njenoj vrednosti.Vec u momentu sastavljanja smrtovnice proverava se da li je posle umrlog ostao pismeni testament i ako jeste. . da li je testament predat zatvoren ili otvoren. bez obzira da li je nadlezan za raspravljanje zaostavstine. . licima koji su testamentarni naslednici. ili da naznace svedoke usmenog testamenta.Sud proglasava testament kada ustanovi da je lice koje je ostavilo testament umrlo. o ostalim srodnicimakoji su zakonski naslednici. obavestava ih javnim oglasom i poziva da se jave u roku od godinu dana ostavinskom sudu. . koji datum nose i gde su pronadjeni. odnosno ispravu o usmenom testamentu ako se kod njih nalazi. ko ih je predao sud. 186 .Ako izmedju naslednika ne postoji spor o cinjenicama ( kada se upucuju na parnicu. a prekida ostavinski postupak ) vec postoji spor o primeni prava.Ako medju strankama postoji spor o pravu na legat ili o drugom pravu iz zaostavstine. .Popis i procena ce se izvrsiti i bez odluke suda prilikom sastavljanja smrtovnice ako to trazi neki od naslednika ili legatara. . podaci o eventualnim dugovima. a vrsi se po odluci ostavinskog suda ili na zahtev nekog od naslednika ili legatara. o deci.Popis i procenu imovine umrlog vrsi opstinski organ uprave. zapisnicar i svedoci.Zainteresovana lica se obavestavaju o pokretanju postupka.Sud pristupa donosenju ovog resenja kada utvrdi kojim licima pripada pravo na nasledje. se zajedno sa izvornim testamentom i drugim ispravama dostavlja ostavinskom sudu.Upozoravaju se da se u slucaju njihovog izostanka sa rocista ili nedavanja izjave o prihvatu nasledja. (-) Postupak po prijemu smrtovnice . .. velicine naslednog dela i prava na legat.Ako sud nema saznanje o postojanju naslednika. obezbedjenje zaostavstine. ta pitanja se resavaju u vanparnicnom postupku. a moze i sud. . koji svedoci su prisustvovali otvaranju i proglasenju testamenta. o bracnom drugu. .

za koju se u vreme donosenja resenja nije znalo ( dakle.O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odlucuje u vecu sastavljenom od predsednika veca i dvojice sudija porotnika. . kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavstine. . .UREDJENJE UPRAVLJANJA I KORISCENJA ZAJEDNICKE STVARI A) Predmet postupka .Drugostepeno resenje o naknadi se ne moze pobijati revizijom. te je izvrsni naslov.Sud donosi resenje kojim odredjuje oblik i obim. . .Resenje o nasledjivanju sluzi kao osnov za raspodalu zaostavstine ako se po njegovoj pravosnaznosti pronadje imovina.Sud po sluzbenoj duznosti naredjuje izvrsenje potrebnih upisa u odgovarajuce javne knjige i predaju tih upisa ovlascenim licima. izuzev troskova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg vlasnika nepokretnosti. . .Sporazum predstavlja poravnanje zakljuceno u upravnom postupku.Pravilo je da nadlezni drzavni organ zakljuci sporazum s vlasnikom eksproprisane nepokretnosti o visini naknade koja treba da se isplati vlasniku. vec se upucuju da o svojim zahtevima pokrenu parnicni postupak. . .Resenje se dostavlja svim naslednicima i legatarima. nema potrebe da se donosi novo resenje ). zakazivanje rocista je obavezno. .Predmet postupka jeste uredjivanje nacina upravljanja i koriscenja zajednicke stvari suvlasnika.Radi se o nepravom kontencioznom vanparnicnom postupku.Regulisanje postupka ostvarivanja pravne zastite povodom naslednopravnih zahteva koji se pojavljuju po pravosnaznosti resenja o nasledjivanju se ogranicavaju na slucajeve: kada se naknadno pronadje testament. . kada se kao naslednik pojavi lice koje nije ucestvovalo u postupku raspravljanja zaostavstine. sukorisnika i drugih zajednicara.Na rociste se poziva i javni pravobranilac.U ovom postupku. legitimisana lica ne mogu svoja prava ostvarivati u ostavinskom postupku.U navedenim slucajevima.Troskove postupka snosi korisnik eksproprijacije. te se izvode dokazi o vrednosti nepokretnosti koje sud pribavlja po sluzbenoj duznosti ( nalazi i misljenja vestaka ). odnosno visinu naknade..ODREDJIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST A) Predmet postupka . (-) Naslednopravni zahtevi posle pravosnaznosti resenja o nasledjivanju . V) Resenje o naknadi . . ako je on ocenio da sadrzina sporazuma ide na stetu drzave. B) Postupak . 187 . kada se pronadje imovina za koju se u vreme donosenja resenja nije znao da pripada zaostavstini koje se neki od naslednika ranije odrekao. . koji je hitan i vidi se po sluzbenoj duznosti.U vanparnicnom postupku se odredjuje visina naknade za eksproprisanu nepokretnost kada se korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik nepokretnosti nisu sporazumeli o visini naknade ili kada je njihov sporazum osporio javni pravobranilac. na kome se obavezno saslusavaju korisnik eksproprijacije i bivsi vlasnik nepokretnosti.Takav sporazum se zakljucuje u roku od 2 meseca nakon sto je resenje o eksproprijaciji postalo pravosnazno.

odnosno suvlasnicima nema spora o svojinskim pravima .Ako postoji spor. B) Predlog i postupak .Predlog mora da obuhvati sve zajednicare i mora da sadrzi potrebne podatke o zajednickoj stvari i razloge zbog kojeg se postupak pokrece. onda se razvrgnuce vrsi u parnicnom postupku. 188 . . sud ce prekinuti vanparnicni postupak do okoncanja parnicnog ( ili upravnog ) postupka.DEOBA ZAJEDNICKE IMOVINE A) Sporazum ucenika .Izmenju zajednicara postoji spor koji prethodi pokretanju postupka.. udelima zajednicara.Ako saglasnosti nema. on onda ima dejstvo sudskog poravnanja. B) Predmet postupka . kontenciozne vanparnicne postupka. . a sporazum proizvodi dejstvo sudskog poravnanja.Predlog za deobu se moze podneti tek ako medju zajednicarima.Ako sporazum zajednicara izostane. . i on mora da sadrzi podatke o predmetu deobe. . sud ce izvesti dokaze i na osnovu njih ce doneti resenje kojim uredjuje nacin koriscenja i upravljanja zajednickom stvari. te stoga ovaj postupak spada u neprave. V) Postupak . . . . .Zajednicari i suvlasnici mogu da se izricito ili precutno sporazumeju o deobi zajednicke stvari. vanparnicni sud prekida postupak i upucuje predlagaca na parnicu. . na kojem sud prvo poziva zajednicare da zakljuce sporazum. i samim zajednicarima. .. a ako ucesnik ne pokrene ove postupke u roku.U ovom postupku je predvidjen izuzetak od pravila da vanparnicni sud samostalno odlucuje o svim prethodnim pitanjima. zajednicke prostorije u zgradi ).Ako ucesnik pokrene postupak u zadatom roku.Ako to nije slucaj.Svim ovim situacijama je zajednicko da je za upravljanje i koriscenje zajednicke stvari potrebna saglasnost svih ili vecine zajednicara. .Deoba zajednicke stvari ili imovine se vrsi samo ako o tome nema sporazuma medju zajednicarima. . smatra se da je predlog povukao. V) Upucivanje na parnicu . sud ce uputiti predlagaca da u odredjenom roku pokrene parnicu ili upravni postupak. pa ako to i ucine. sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva sve zajednicare i lica koja na predmetu deobe imaju stvarna prava. . .Ako predlagac ne pokrene parnicu u roku od 30 dana.Kada je medju zajednicarima sporno pravo na stvar povodom koje se postupak vodi ili je sporan obim ili udeo u pravu. o upravljanju i koriscenju stvari odlucuje sud. . .U ovom postupku je rociste obavezno.Predlog moze da podnese svaki zajednicar koji smatra da je povredjen u pravu upravljanja ili koriscenja zajednicke stvari ( npr.Protiv resenja suda nije dopustena revizija. odnosno imovine.Predlogom moraju da budu obuhvaceni svi zajednicari.Nakon prijema predloga. onda ce se smatrati da je predlog povukao.Postupak se pokrece predlogom koji moze da podnese svaki zajednicar.Pravosnaznost resenja vanparnicnog suda nije smetnja da se ucesnici docnije u parnici pozivaju na svojinska i druga stvarna prava u odnosu na stvar.

Resenje vanparnicnog suda je jedna od retkih odluka suda u vanparnicnom postupku koja prozivodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.Ovaj postupak se sprovodi kada je za nastanak prava ili punovaznost pravnog posla potrebno da on bude zakljucen u formi javne isprave. 135.Sud se prilikom uredjenja medja rukovodi sledecim principima: * principom jaceg prava.U slucaju neuspeha. a ako ona nije moguca onda civilnu.) Sastavljanje isprave i potvrdjivanje sadrzine isprave . koje predstavlja izvrsni naslov i izvrsava se u okvirima ZIP. 189 . . . . nastanak subjektivnog prava ili pravnog posla se ne temelji na javnim ispravama.U slucaju da predlagac ne dodje na rociste.Priliko sastavljanja isprave. osim ako njegove potrebe ne opravdavaju da se stvar dodeli upravo njemu.Sud se ovde ne upusta u svojinskopravna pitanja. . sud moze zakazati rociste u sudu na koje poziva ucenike i pokusava da oni postignu sporazum oko uredjenja medja. sudija najpre utvrdjuje identitet ucesnika.Stoga.Odluka suda se donosi na osnovu izvedenih dokaza.Nacelno.Po prijemu predloga. gorenavedenu normu treba primenjivati na slucajeve kada to Zakon izricito nalaze ili kada su stranke svojim sporazumom predvidele da odredjeni pravni posao sacine uz prisustvo sudije. . * principom poslednjeg mirnog poseda. . B) Predlog i postupak . uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova.Postupak se pokrece predlogom koji moze podneti svaki od vlasnika ili korisnika susednih nepokretnosti. .G) Resenje suda . . a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. osteceni ili pomereni. narocito saslusanja ucesnika.U ovom postupku. onda ce se smatrati da je predlog povucen ).Sud ce izvrsiti fizicku deobu. kad je to zakonom oderedjeno onda predlog moze podneti i nadlezni organ. u skladu sa odredbama materijalnog prava. * pravicnoscu. sud zakazuje rociste na licu mesta i na njega poziva ucesnike.Nije moguce da sud dosudi stvar samo jednom suvlasniku. . . .Potrebno je i prisustvo dva punoletna svedoka. .) Vanparnicni postupci povodom isprava 1. geometre i svedoke. .Za sastavljanje isprave mesno je nadlezan svaki opstinski sud.Revizija nije dozvoljena.Na rocistu sud ce utvrditi granicnu liniju izmedju parcela i obeleziti je granicnim znacima. sud utvrdjuje medje izmedju susednih nepokretnosti kada su medjni znaci unisteni. . .UREDJENJE MEDJA A) Predmet postupka . ono ce se ipak odrzati ukoliko to predlozi neko od ucenika ( ukoliko to niko ne uradi. V) Resenje suda .

. kada je nuzno da se potvrdi sadrzina isprave koja sadrzi podatke o srodstvu odredjenih lica kako bi ona mogla da ostvaruju svoja nasledna prava ). . 2. zatim ispituje da li postoji slobodna volja ucenika da zakljuce pravni posao. konosman. kao i da vrati ispravu njenom podnosiocu na njegov zahtev.Kod nas ne postoji mogucnost amortizacije serijskih hov ( akcije. tj..Potvrdjivanje sadrzine vrsi se tako sto sudija stavlja potpis na ispravu i pecat suda. pravila za sastavljanje isprava primenjuju se mutatis mutandis i na sastavljanje sudskog testamenta.) Potvrdjivanje sadrzine isprave .S druge strane.Ponistaj znaci da resenjem suda isprava gubi svoju pravnu valjanost. ...Sud je duzan da primi na cuvanje testament.). odnosno da potvrdi da je tacno ono sto u njoj pise ( do potvrdjivanja dolazi npr. dok su ostale hov. . hov. cekovi. nuzno je da je cuvanje neophodno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. 190 . . pojedinacne hov podlozne amortizaciji ( skladisnica.Sudija ispituje da li ucesnici imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se trazi za zakljucenje pravnog posla u pitanju. . menice. ) i cije je posedovanje nuzno radi ostvarenja tih prava. . obveznice. debitne kartice. onako kako je to zavestalac ucinio. zavestalac sam cita zapisnik o testamentu i duzan je da izjavi da je njegova poslednja volja verno unesena. 5.Sudija salusava slobodno kazivanje zavistaoca i unosi u zapisnik njegovu izjavu. varanti.U ovom postupku se ponistavaju domace isprave na kojima se neposredno zasnivaju neka materijalna prava ( npr. verno. sud potvrdjuje sadrzinu privatne ili druge nejavne isprave kada je to zakonom odredjeno ( to treba razlikovati od overe potpisa ).) Cuvanje isprava .Svedoci prisustvuju sastavljanju sudskog testamenta kada je testator nepismen. lice koje protivpravno ili slucajno dodje u posed isprave ne moze da vrsi prava koja su inkorporisana.Ako utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za punovaznost pravnog posla. 3. duzan je i da ucesnicima objasni smisao pravnog posla i da im ukaze na njegove pravne posledice.Stoga..Sud je duzan da predlagacu izda potvrdu o prijemu izprave na cuvanje. ili je nem/gluv. . .) Ponistenje ( amortizacija ) isprave A) Predmet postupka . a tumaci kada testator ne zna jezik koji je u sluzbenoj upotrebi. . ako za ovaj pravni posao nije nesto drugo odredjeno. gradjevinska ili radna dozvola.Cilj ovog postupka jeste da sud potvrdi sadrzinu privatne isprave..Nacelno. sud donosi resenje kojim odbija da sastavi ispravu.U ovom postupku. .) Sastavljanje sudskog testamenta . 4.Postupak se pokrece predlogom u kome se obrazlaze zbog cega je cuvanje isprave nuzno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. a za ostale isprave.Nakon sto je sudija sacinio zapisnik.). pravosnazno resenje o ponistaju isprave zamenjuje nestalu ispravu dok se ne izda nova. .

plemeniti metali i druge dragocenosti.Na osnovu pravosnaznog resenja kojim se isprava ponistava. moze sudski ponistiti i isprava na kojoj se zasniva neko nematerijalno pravo.) Sudski depozit A) Predmet postupka . . takodje. B) Postupak . . . u sudski depozit se predaju novac.Duznik ne moze da tvrdi da nije znao da je pokrenut postupak za amortizaciju isprave. na koje se pozivaju predlagac. sud donosi resenje o ponistenju isprave. obnovi ili prenese na drugo lice. hov i druge isprave koje se mogu unovciti. 191 . odnosno resenje o odbijanju preloga za ponistaj isprave.Kada primi izjasnjavanje. ne postoji obaveza suda da prima stvari u sudski depozit i da ih cuva. D) Resenje suda . . kao i cinjenicne navode iz kojih proizlazi da je predlagac ovascen da podnese predlog i da postoji verovatnoca da je siprava nestala ili unistena.Obaveza postoji jedino kada je to predvidjeno posebnim materijalnopravnim propisima. . niti sme da je preinaci. . .Postupak pokrece predlogom svako lice koje je na osnovu isprave ovlasceno da ostvaruje neko pravo ili koje ima pravni interes da se isprava ponisti.Nacelno.Od gorenavedenog momenta. a na osnovu rezultata dokaznog postupka.Cinjenica da predlog ne sadrzi sigurne dokaze da je isprava izgubljena nije dovoljna da bi se predlog odbacio. 136. . . ako trece lice donese licu ispravu ili dokaze postojanje isprave.Sud ce obustaviti postupak za ponistaj: ako predlog bude povucen. on je duzan da je zadrzi i da sud obavesti o imenu lica koje mu je podnelo ispravu radi ispunjenja obaveze.Ova zabrana traje sve dok resenje o ponistenju isprave ili o obustavi postupka za ponistaj iprave ne postane pravosnazno. G) Polozaj duznika iz isprave . .Ako predlog nije odbacen. izdavalac i sva lica koja su istakla prigovor protiv predloga.Sud zakazuje rociste po proteku oglasnog roka.Po pravilu. sud oglasom objavljuje pokretanje postupka za ponistaj isprave.Sud odbacuje predlog ukoliko nadje da nisu ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka.Oglas proizvodi dejstvo na pravni polozaj duznika iz isprave od momenta kada mu je dostavljena ili od momenta kada je na drugi nacin saznao za pokretanje postupka amortizacije.Kod nas se.. . V) Odbacivanje predloga i dalji postupak . . ako predlagac ne polozi na vreme novac za izdavanje oglasa. sud nalaze izdavaocu isprave i poveriocu da se u odredjenom roku izjasni da li je isprava izdata i da li postoje smetnje da postupak bude sproveden. ako ne postoje podaci na osnovu kojih nadlezni organ moze da izda duplikat isprave. .Ukoliko duznik u medjuvremenu dodje u posed iprave. predlagac moze da ostvaruje sva prava koja su inkorporisana u ponistenoj ispravi.Po odrzanom rocistu.Predlod sadrzi identitet isprave. a moze da zahteva da mu duznik o njegovom trosku izda novu ispravu. duznik ne sme da ispuni obavezu iz isprave.

Ako korisnik ne zeli da podigne predmet.Pravilo je da duznik iz sudske odluke dobrovoljno postupi onako kako mu je to sud nalozio.Sud poziva korisnika da u odredjenom roku primi predmet iz depozita.Pokrece se predlogom u kome predlagac mora da navede razloge zbog kojih se predmeti deponuju. troskove snosi protivnik predlagaca kada je pao u poverilacku docnju i time inicirao pokretanje postupka za smestaj stvari u sudski depozit.Sud moze da odbaci predlog ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta ili ako predlagac ne predujmi troskove cuvanja. . i to na prinudan nacin. . G) Resenje suda .Predmet izvrsenja ili obezbedjenja u sudskom izvrsnom postupku nije citava imovina duznika. oznaci njihovu vrednost i navede lice u ciju korist se polazu. nacin.Ali postoje i situacije u kojima duznik nece da postupi po zapovesti iz sudske odluke.).U izvrsnom postupku se i obezbedjuju potrazivanja poverilaca koja nisu utvrdjena pravosnaznom odlukom suda.Predlagac je duzan da u predlogu opise predmete. ako ispunjava uslove za prijem stvari..Sudski izvrsni postupak je samo prirodan nastavak kognicionog postupka. . .. 137. .Kako je samopomoc zabranjena.) Izvrsni postupak.Za raspodelu troskova vaze opsta pravila vanparnicnog postupka. . . ali i upozorenje na pravne posledice.Osnovanost predloga se uvek ceni sa stanovista materijalnopravnih propisa ( docnja. pojam i obelezja .Medjutim.Sudski izvrsni postupak je zakonom uredjen postupak u kome se realizuju ovlacenja poverioca iz pojedinacnih pravnih akata. cinjenica da su ugovaraci u losim licnim odnosima ). . .Ali. i on se odvija po drugacijim principima od onih u kognicionom postupku. te moze doneti resenje kojim odredjuje da predlagac preuzme stvar. . poverilac moze na prinudni nacin da ostvari svoje potrazivanje prema duzniku jedino u sudskom izvsnom postupku. dok su drugi razlozi irelevantni ( npr. .Ako predmet ne podigne korisnik u roku od 3 godine od kada je uredno pozvan da to ucini. rok i uslov za preuzimanje. sud resenjem utvrdjuje da je predmet postao drzavna svojina.Pravo na sudsku zastitu obuhvata i pravo titulara sudske odluke da drzava prinudno izvrsi sudsku odluku protiv duznika. V) Preuzimanje stvari . 192 . .Resenje suda sadrzi oznacenje lica koje je ovlasceno da preuzme predmet. . kao i uslove pod kojima korisnik moze da podigne predmete iz depozita. sud je duzan da primi u depozit bilo koje predmete kada je zakonom odredjeno da duznik moze umesto ispunjenja da polozi stvar kod suda koju duguje. primenom monopola sile drzave. vec samo pojedine stvari ili prava iz te imovine.Sudski izvrsni postupak je samostalan deo gradjanskog procesnog prava. . . B) Postupak . ako predmet ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje. sud o tome izvestava predlagaca.

vec je duzan da bez odlaganja donese resenje u izvrsenju kada mu je podnet predlog za izvrsenje. . kao i naplate novcanih kazni koje se izricu u izvrsnom postupku. 3. jer se on odvija po sluzbenoj duznosti od momenta kada je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje.Postupak prinudnog izvrsenja moze da se pokrene i po sluzbenoj duznosti.Sud je vezan ovim predlogom.. dok duzniku ne sme da se uzme vise nego sto duguje.Izvrsni postupak se pokrece na predlog za izvrsenje koji sudu podnosi izvrsni poverilac.) Nacelo zastite duznika .Postavlja se pitanje koliko je ova konstrukcija odrziva iz ugla prava na pravicno sudjenje.Poveriocu ne sme da se preda manje nego sto potrazuje.Kada izvrsni poverilac povuce predlog za izvrsenje. .Potpuno namirenje poverioca ne sme da ima za posledicu da se duznik ekonomski unisti.Medjutim. izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za izvrsenje specificira predmete izvrsenja: nepokretne ili pokretna stvari.U izvrsnom postupku se ne sprovodi novi kognicioni postupak u vezi s pravom ili pravnim ovlascenjem koje sud treba prinudno da izvrsi.Naime. . 2. .Ovo nacelo znaci da je sud vezan izvrsnom ispravom ( pravosnaznim pojedinacnim pravnim aktom ) koja sluzi kao osnov za izvrsenje.Izvrsni poverilac ne moze sudu da preda blanko predlog za izvrsenje. . . . .Izvrsni sud ne moze da ispituje da li je ona zakonita i tacna. .) Nacelo dispozicije i nacelo sudskog kretanja postupka . osim da podnese predlog za izvrsenje. 193 .) Nacela izvrsnog postupka 1. potrazivanja. naplate taksi i troskova postupka.Od drugih dispozitivnih procesnih radnji stranaka od znacaja je npr. izvrsni postupak se obustavlja. znacaj dispozitivnih procesnih radnji u sudskom izvrsnom postupku je mali.Izvrsenjem ne sme da se vredja pravo na postovanje njegove licnosti.Kada se izvrsni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti.. . .U izvrsnom postupku vazi nacelo sudskog kretanja postupka: Izvrsni poverilac nije duzan prakticno da preduzima nikakve procesne radnje u postupku. a radi se o postupcima izvrsenja naplate novcanih kazni u parnicnom postupku izrecenim zbog nepostovanja prvesne discipline. predlog izvrsnog poverioca da se izvrsenje odlozi. . .U vezi sa sadrzinom predloga za izvrsenje vazi nacelo dispozicije. to znaci da postupak pokrece sam sud. ako su ispunjene i druge procesne pretpostavke. te nema dvostranacja jer sud ne moze da bude stranka ( nema izvrsnog poverioca ). ali ne i kada se time dira u stecena prava trecih lica. te potpuno ili delimicno povlacenje predloga za izvrsenje. . .Od nacela sudskog kretanja postupka treba strogo razlikovati pokretanje izvrsnog postupka po sluzbenoj duznosti ( nacelo oficioznosti ).) Nacelo formalnog legaliteta .138. . ocekujuci da ce sud sam da odredi predmet i sredstvo ( nacin ) izvrsenja.

* Princip ekskluziviteta. .U izvrsnom postupku vaze jos 3 principa koja se ticu vremenskog redosleda namirenja: * Princip realnog prioriteta. * Princip egaliteta. . izvrsenje se uvek sprovodi samo u obimu koji je dovoljan da se potrazivanje namiri.na odredjenim predmetima namiruju se samo neka potrazivanja ( npr. oni se namiruju onim redom kako su vremenski stekli pravo na namirenje. 4.. svota novca. . u toku postupka moze da dodje do promene sredstva izvrsenja ( na predlog duznika koji moze da postavi do preduzimanja prve izvrsne radnje ).Pravilo je da izvrsi sud odredjuje izvrsenje onim sredstvom i na onim prdmetima koji su navedeni u predlogu za izvrsenje.Po prirodi stvari. ako se na istoj stvari sprovodi izvrsenje u korist vise izvrsnih poverilaca protiv istog duznika.Ako je izvrsni poverilac ranije stekao zalozno pravo na predmetu izvrsenja pravnim poslom. a kada se prodaje nepokretnost onda se prodaje po trzisnoj ceni. . 194 . ima prioritet u odnosu na poverioca koji je stekao sudsko zalozno pravo. b) Drugo.. . .Ovo nacelo vazi u dva smisla: a) Prvo.Iz cene koja je dobijena prodajom nepokretnosti namiruju se najpre troskovi izvrsnog postupka. potrazivanja na osnovu naknad stete zbog ostecenja zdravlja. izvesne stvari koje cine osnov minimalne egzistencije duznika ne mogu biti predmet izvrsenja ( odeca.). . medjutim. narocito one koje mogu da uticu na njegovu propast. .Kada se stvari prodaju na javnoj prodaji ili pogodbom.Od osnovnig principa u redosledu odstupa se samo u dva slucaja: kada drugaciji redosled postupanja zahteva priroda potrazivanja i kada to zahtevaju posebne okolnosti slucaja. .Kada izvrsni poverioac namiruje svoje novcano potrazivanje na pokretnim stvarima vazi princip vremenskog prioriteta.Posebnim okolnostima slucaja smatraju se one koje su od uticaja na predmet izvrsenja.prvenstvo u namirenju se stice bez obzira na to kada je steceno pravo na namirenje ( namirenje potrazivanja za zakonsko izdrzavanje ). ostecenje ili umanjenje vrednosti.Sticanje prava na namirenje zavisi od predmeta izvrsenja. . sud je duzan da predmete uzima u rad po vremenskom redosledu po kojem ih je primio. izvrsenje na primanjima vijnih invalida moze da se odredi samo radni namirenja potrazivanja za naknadu stete nastale usled ostecenja zdravlja ). min.) Nacelo vremenskog redosleda .Sticanje prava na prioritetno namirenje vezano je sticanje sudskog zaloznog prava na predmetu izvrsenja ( izvrsni poverilac stice sudsko zalozno pravo na pokretnoj stvari u momentu kada sudski izvrsitelj potpise zapisnik o popisu stvari ).Vremenski redosled postupanja suda s predlozima za izvrsenje nema nikakvog uticaja na vremenski redosled namirenja poverioca. izvrsni sud je duzan da prioritetno resava o predlogu poverioca za odredjenje provremenih mera. radi zastite imovinske pozicije duznika.. gleda se da se postigne najbolja cena. ako je to dovoljno za namirenje. Tek nakon namirenja ovih potrazivanja. obuca. da u resenju o izvrsenju ogranici izvrsenje na odredjene predmete duznika. b) Drugo. . sud moze po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka. namiruju se: poreske i druge dazbine..srazmerno namirenje poverilaca istog reda. a potom potrazivanja na osnovu zakonskog izdrzavanja. potrazivanja obezbedjena zaloznim pravom. v) Trece.Od ekonomske ruine duznik se stiti na sledeci nacin: a) Prvo. .

.5. . . za njeno otklanjanje odgovara Srbija.U izvrsnom postupku jedan sud moze da bude nadlezan da donese resenje o izvrsenju.U prvom stepenu odlucuje sudija pojedinac. a drugi da sporvede izvrsenje.) Nacelo efikasnosti .Neposredne radnje u postupku izvrsenja sprovodi sudski izvrsitelj ( radnik u sudu ). 6. . b) Drugo. B) Sudski izvrsitelj .Stranke u izvrsnom postupku su izvrsni poverilac i izvrsni duznik. . . vazi prekluzija za propustanje zakonskih ali i sudskih rokova. . 139.U izvrsnom postupku se ne primenjuju pravila o vracanju u predjasnje stanje.On je duzan da postuje licnost duznika i njegove porodice.) Nacelo pismenosti . osim ako se ne pobija resenje o izvrsenju.). 195 . .Stranke i ostali ucesnici u izvrsnom postupku ne mogu da uloze nikakvo efikasno pravno sredstvo protiv nezakonito i nepravilno preduzetih izvrsnih radnji. principijelno je predvidjena nadleznost suda na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste. . da vrsi radnje u okviru zakljucka izvrsnog suda.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsenja stvarno je nadlezan osnovni sud a u privrednim stvarima privredni sud. medjutim.Zahtev za iskljucenje.. .Mesna nadleznost suda se odredjuje shodno vrsti i sredstvu izvrsenja ( na pokretnoj/nepokretnoj stvari. v) Trece. V) Stranke .Najcesce su to tuzilac i tuzeni ( parnicni postupak ) ili formalni ucesnici ( vanparnicni postupak ). odnosno izuzece sudije mora da se dopusti sve do okoncanja izvrsnog postupka ( a ne do isteka roka za podnosenje pravnog leka. ukoliko sud smatra da je celishodno. ali ima i siroka diskreciona ovlascenja. .Rocista se zakazuju izuzetno.Ostvarenje prava na sudsku zastitu postize se samo oko se izvrsni postupak sprovede bez odlaganja i odugovlacenja. za preduzimanje odredjenih procesnih radnji koje odredjuje sud rok ne moze biti duzi od 3 dana.Kada sudski izvrsitelj strankama ili ucesnicima u postupku pricini nesavesnim ili nezakonitim radom stetu. a po pravnim lekovima vece od trojice sudija. . procesna disciplina ucenika u izvrsnom postupku obezbedjuje se novcanim kaznama. a izostanak stranaka sa rocista nema nikakav uticaj na dalji tok postupka.ZIP konkretizuje ovo nacelo na tri nacina: a) Prvi nacin se tice kratkih rokova za preduzimanje procesnih radnji: o predlogu za izvrsenje sud je duzan da odluci u roku od 3 dana.Izvrsni postupak se odvija na osnovu podnesaka. kako to zakon kaze ).) Subjekti izvrsnog postupka A) Sud .On je ovlascen da zatrazi i asistenciju policije koja je duzna da sudskom izvsitelju pruzi svu neophodnu pomoc u toku sprovodjenja izvrsenja.

- Ako izvrsni poverilac ili izvrsnik duznik nemaju stvarnu legitimaciju, sud ukida resenje o izvrsenju po zalbi izvrsnog duznika. - Stranke u izvrsnom postupku moraju da budu jasno odredjene, jer uvek mora da se zna u korist koga i protiv koga se sprovodi izvrsenje. - Ako to nije slucaj, izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. - Poseban problem se javlja kada nakon pravosnaznosti sudske odluke koja predstavlja izvrsni nalov dodje do materijalnopravne sukcesije, tako da se izvrsni postupak ne sprovodi u korist lica na koje glasi izvrsna isprava ili protiv lica na koje glasi izvrsna isprava. - Kada je u pitanju univerzalna sukcesija, sukcesor moze da povede ili nastavi izvrsni postupak. - Svojstvo sukcesora dokazuje konacnom odlukom donetom u parnicnom, upravnom ili prekrsajnom postupku. - U slucaju singularne sukcesije ( cesija ), svojstvo sukcesora se dokazuje javnom ispravom ili overenom privatnom ispravom. - U nasoj praksi, sudovi uvek zahtevaju da singularni sukcesor povede novi izvrsni postupak, sto je pogresno. - Pitanje legitimacije stranka u izvrsnom postupku nije procesnopravno, vec materijalnopravno, pa stoga, sud ne sme da odbaci predlog za izvrsenje, ako izvrsni poverilac u predlog za izvrsenje pruzi dokaz o pravnom sledbenistvu. G) Ucesnici - Ucesnici su lica ciji je imovinskopravni polozaj neposredno tangiran izvrsnim postupkom. - To su u prvom redu vlasnik stvari koja je obuhvacena popisom stvari koje su predmet izvrsenja, te duznik samog izvrsnog duznika kada je predmet izvrsenja plenidba potrazivanja. - Drugi ucesnici su banke, drzavni organi...

140.) Tok izvrsnog postupka
- Prvostepeni postupak ima dva stadijuma: * U prvom sud odlucuje o odredivanju ( dozvoli ) izvrsenja. * U drugom se izvrsenje sprovodi. - Sprovodjenje izvrsenja sleduje samo pod uslovom da je, u celini ili delimicno, usvojen predlog izvrsnog poverioca i doneto resenje o izvrsenju. - Ako je odluka negativna i sud donese resenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvrsenje, sprovodjenju izvrsenja se ne pristupa. - U ovom slucaju stadijumu dozvole izvrsenja moze sledovati drugostepeni, zalbeni postupak, a od ishoda tog postupka zavisi da li ce doci do sprovodjenja izvrsenja. - Granice izmedju prvostepenog u drugostepenog postupka su relativizirane. - Moguce je da provstepeni postupak ( sprovodjenje izvrsenja ) tece uporedo sa zalbenim postupkom. - Zalba protiv resenja o izvrsenju principijelno ne odlaze izvrsenje i njegovom sprovodjenju se najcesce pristupa odmah po donosenju resenja bez obzira na eventualno izjavljivanje zalbe. - S druge strane, postoji mogucnost postupanja i po neblagovremenoj zalbi, i time se sasvim omeksava granica izmedju stadijuma dozvole izvrsenja i stadijuma sprovodjenja izvrsenja. - Zakljuckom se izdaje nalog sudskom izvrsiocu za sprovodjenje pojedinih procesnih radnji i odlucuje o pitanjima upravljanja postupkom.9
9

U sklopu ovog pitanja pricati i 141. i 142. pitanje..

196

141.) Odredjivanje izvrsenja
- U prvom stadijumu postupka sud odlucuje o tome da li ce odrediti izvrsenje potrazivanja utvrdjenog u izvrsnoj ili verodostojnoj ispravi. - O predlogu za izvrsenje mora da se odluci resenjem u roku od 3 dana od njegovog podnosenja. - Postupak je pismen: O odredjivanju izvrsenja sud odlucuje na osnovu podataka sadrzanih u predlogu za izvrsenje i prilozenih ( obligatornih ) isprava. - Izvrsnom duzniku se ne pruza mogucnost izjasnjavanja, a o pokretanju postupka se ne obavestava ako sud odbaci predlog za izvrsenje kao nedopusten ili odbije kao neosnovan. - O predlogu se odlucuje resenjem u kojem moraju da budu navedeni sledeci podaci: izvrsni poverilac i duznik, izvrsna ( odnosno verodostojna ) isprava o potrazivanju, potrazivanje izvrsnog poverioca, sredstvo i predmeti izvrsenja i svi drugi podaci potrebni za sprovodjenje resenja. - U resenju o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave sud obavezuje izvrsnog duznika da u roku od 8 dana namiri potrazivanje zajedno sa troskovima i odredjuje izvrsenje radi ostvarenja tih potrazivanja. - Resenje o izvrsenju dostavlja se i izvrsnom poveriocu i izvrsnom duzniku, dok se resenje kojim se odbija predlog za izvrsenje dostavlja samo izvrsnom poveriocu. - Kada je u pitanju izvrsenje na novcanom potrazivanju, resenje o izvrsenju se dostavlja i duzniku izvrsnog duznika. - Resenje o izvrsenju nad sredstvima na racunu izvrsnog duznika se dostavlja i organizaciji za prinudnu naplatu. - Ako sud koji donosi resenje o izvrsenju nije nadlezan za sprovodjenje izvrsenja, on upucuje resenje nadleznom sudu radi njegovog dostavljanja stranakama i drugim adresatima, kao i radi sprovodjenja izvrsenja.

142.) Sprovodjenje izvrsenja
- Sprovodjenje izvrsenja jeste poseban stadijum prvostepenog postupka. - Ne postoji sistem pravila koji bi se sprovodjenje izvrsenja ostvarivalo po jednom opstem metodu koji bi vazio u svim postupcima. - Osnovne odredbe ZIP-a regulisu samo ogranicen broj pitanja koja imaju opsti domen primene. - Veoma iscrpna regulativa se nalazi, medjutim, u delu ZIP-a u kojem su sadrzana posebna pravila o sprovodjenju izvrsenja novcanih i nenovcanih potrazivanja. - Osnovno je pravilo da ovaj stadijum postupka sleduje po okoncanju stadijuma odredjivanja izvrsenja i donosenja resenja o izvrsenju. - Prelazak iz jednog u drugi stadijum ostvaruje se po sluzbenoj duznosti i pre nastupanja pravosnaznosti resenja o izvrsenju pre svega u cilju sprecavanja izvrsnog duznika da osujeti sprovodjenje izvrsenja. - Izvrsenje se sprovodi danju do 20h, radnim danima. - Izvrsitelj je ovlascen da udalji lice koje ometa sprovodjenje izvrsenja i da dobije odgovarajucu pomoc policije. - Stranke i ucesnici u postupku mogu od suda zahtevati otklanjanje nepravilnosti koje je sudski izvrsitelj ucinio u sprovodjenju isvrsenja, a sud resenjem moze ukinuti nezakonite i nepravilne radnje izvrsitelja. - Sledi deo iz Jaksiceve knjige: 197

- Izvrsenje se sprovodi preduzimanjem izvrsnih radnji ( sredstava izvrsenja ) koje imaju za cilj da se prinudno naplati poveriocevo potrazivanje. - Sredstva izvrsenja se sprovode na predmetima izvrsenja ( sve stvari i prava duznika ). Sredstva izvrsenja radi namirenja novcanih potrazivanja: - Popis, procena i prodaja pokretnih stvari. - Utvrdjivanje vrednosti i prodaja nepokretnosti. - Zaplena potrazivanja izvrsnog duznika prema njegovom duzniku i prenos tih potrazivanja na izvrsnog poverioca. - Plenidba dela zgrade i njen prenos na izvrsnog poverioca. - Zaplena stednog uloga i tekuceg racuna i isplata poveriocu. - Zaplena, procena i prodaja hov. Sredstva izvrsenja radi reazliacije nenovcanih potrazivanja: - Oduzimanje i predaja stvari izvrsnom poveriocu. - Ispraznnjenje i predaja nepokretnosti izvrsnom poveriocu. - Prinuda nad duznikom kada dogovanu radnju samo on moze da izvrsi. - Vracanje stvari u posed izvrsnom poveriocu... - Sredstva izvrsenja su data zakonom numerus clausus, te nije dopusteno da se procesnim ugovorima predvijdaju neka druga, ali je dozvoljeno da se takvim ugovorima ogranicava upotreba nekih sredstava i predmeti izvrsenja.

143.) Izvrsni postupak na osnovu izvrsne isprave10
A) Izvrsna isprava - Izvrsna isprava je pojedinacni pravni akt kojim je autoritativno utvrdjeno postojanje potrazivanja. To su samo one isprave za koje je zakon odredio da se smatraju izvrsnim ispravama- numerus clausus: • izvrsna sudska odluka. • izvrsno sudsko poravnanje. • izvrsna odluka doneta u upravnom ili prekrsajnom postupku. • poravnanje doneto u upravnom postupku. • strane sudske i arbitrazne odluke. • druge isprave koje se na osnovu posebnih zakona smatraju izvrsnim ispravama.11 - Izvrsnom odlukom suda smatra se presuda suda, resenje suda, platni nalog i arbitrazna odluka. - Sve sudke odluke nisu ujedno i izvrsne isprave: Deklaratorne i preobrazajne odluke suda ne mogu biti izvrsne isprave, jer one po svom sadrzaju i po svojoj zapovesti neposredno kreiraju novo stanje. - Svojstvo izvrsne isprave ima samo kondemnatorna presuda ili resenje, i to bez obzira na to da li sadzi osudu na cinjenje, necinjenje, propustanje ili trpljenje. - Izvrsna isprava je i resenje suda kojim on odredjuje privremene mere radi obezbedjenja potrazivanja poverioca.

10

Delove ovog pitanja treba pricati i uz 140. pitanje koje je kucano iz Kecinog prirucnika posto ga nema pod tim naslovom u Jaksicevoj knjizi. 11 Ove tacke stavljam zato sto se svidjaju Ivani Martinovic ( Rondi ) 06/576 :-)

198

- Prema Zakonu o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar zaloznog prava, izvrsnu ipravu predstavlja i izvod iz Registra zaloge. - S druge strane, izvrsnom ispravom se ne smatra ugovor o hipoteci i zalozna izjava. B) Izvrsnost izvrsne isprave 1.) Nastupanje izvrsnosti - Izvrsna isprava postaje izvrsna kada je pravosnazna i kada istekne rok u njoj za dobrovoljno izvrsenje obaveze. - Paricioni rok se odredjuje u samoj izvrsnoj ispravi i iznosi 15 dana (8 dana u trgovinskim stv.). - Rok pocinje da tece kada se izvrsna isprava dostavi izvrsnom duzniku. - Rok se prekida ako izvrsni duznik ulozi redovni pravni lek, te pocinje da tece ponovo nakon odluke drugostepenog suda. - Ako u izvrsnoj ispravi nije naveden paricioni rok, to cini izvrsni sud resenjem o izvrsenju. - Rok za dobrovoljno izvrsenje se odredjuje samo u onim sudskim odlukama koje glase na cinjenje. - Momenat nastupanja izvrsnosti sudskih odluka koje glase na cinjenje ili trpljenje se poklapa s momentom nastupanja pravosnaznosti sudske odluke. - Dakle, izvrsnost izvrsne isprave normalno vremenski sledi nakon njene pravosnaznosti. - Izuzetak moze da postoji samo ako Zakon izricito predvidja da ulaganje redovnog pravnog leka nema uticaja na nastupanje izvrsnosti isprave. - Tada izvrsna isprava moze da se izvrsi i pre nego sto postane pravosnazna. - Kada je u izvrsnoj ispravi duznik obavezan na placanje ili izvrsenje cinidbe, izvrsnost nastupa tek kada je potrazivanje dospelo. - Kada je dopelost cinidbe vezana za nastupanje roka koji je kalendarski odredjen ( iseljenje iz stana ), izvrsni poverilac ne mora da dokazuje nastupanje roka. - Drugacije je sa ispunjenjem uslova: Izvrsni poverilac je duzan da dokaze da je uslov nastupio, i to tako sto izvrsnom sudu podnosi javnu ispravu ili privatnu overenu ispravu. - Ako izvrsni poverilac to nije u mogucnosti da pribavi, nastupanje uslova dokazuje pravosnaznom odlukom suda ili upravnog organa. - Ako izvrsna isprava sadrzi obavezu istovremenog ispunjenja obaveza izvrsnog poverioca i izvrsnog duznika, izvrsnost nastupa kada izvrsni poverilac podnese sudu bilo kakav dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. 2.) Klauzula ( potvrda ) izvrsnosti - Ova klauzula se stavlja na izvrsnu ispravu i znaci sluzbenu potvrdu da je izvrsna isprava stekla svojstvo izvrsnosti i predstavlja procesnu pretpostavku za vodjenje izvrsnog postupka. - Potvrdu izvrsnosti daje onaj drzavni organ koji je odlucivao u prvom stepenu. - On je, takodje, ukida resenjem, ako se ispostavida izvrsna isprava nije stekla svojstvo izvrsnosti. - Medjutim, stavljanje klauzule izvrsnosti nije nuzno, ako je izvrsni sud onaj koji je i doneo izvrsnu ispravu. - Duznik moze da pobija izvrsnu klauzulu posebnim predlogom upucenim sudu koji ju je i izdao, ali i pravnim lekovima ( zalba, prigovor ) u izvrsnom postupku ( ne moze u parnici ). - Na sudsko poravnanje se ne stavlja ova klauzula, vec ono postaje izvrsno kada je potrazivanje dospelo. - Potvrda o izvrsnosti je akt sudske uprave ( pisarnica ) koji se stavlja u formi beleske na otpravak sudske odluke.

199

Dakle.V) Podobnost izvrsne isprave za izvrsenje . ako u njoj nije tacno oznacen izvrsni poverilac. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje ako ne sadrzi tacan opis. tacnu oznaku vrste. vrsta i obim ispunjenja obaveze.Pocetkom toka izvrsnog postupka ne nastupa litispendencija. istim ili razlicitim sredstvom izvrsenja. A) Zalba . protiv koga i na cemu se sprovodi izvrsenje. izvrsna isprava je podobna za izvrsenje. G) Predlog za izvrsenje .U izvrsnom postupku sud donosi resenja i zakljucke. 144. osim zahteva za zastitu zakonitosti koji izjavljuje javni tuzilac. D) Odluke suda . Vanredni pravni lekovi nisu dopusteni.U skladu s mestom nalazenja stvari koje je predmet izvrsenja. trebalo bi da vaze sledeca pravila: --> ako je predmet izvrsenja nepokretnost. ali je odrediva iz obrazlozenja sudske odluke.Izvrsni postupak pocinje da tece kada izvrsni sud dostavi izvrsnom duzniku predlog za izvrsenje . ovo resenje mora da bude obrazlozeno kada se predlog odbacuje ili odbija.Uz predlog za izvrsenje prilaze se i izvrsna isprava ili verodostojna iprava. --> ako je predmet izvrsenja pokretna stvar. kolicinu.Dakle.U ispravi mora da bude navedeno na koje cinjenje. . . .U slucaju da se jedan postupak izvrsenja okonca potpunim namirenjem poverioca. duznik i predmet. trpljenje ili propustanje se izvrsni duznik obavezuje ili koju tacno stvar je duzan da preda poveriocu. drugi se obustavlja. izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. a ona nije potpuno odredjena u tenoru sudske odluke. .U pogledu odredjenosti. .Obrnuto.Predlog za izvrsenje podnosi izvrsnom sudu izvrsni poverilac. odredjuje se i mesna nadleznost sudova kod pojedinih sredstava izvrsenja. .) Pravni lekovi u opstem izvrsnom postupku U izvrsnom postupku dopusteni su samo redovni pravni lekovi.U izvrsnoj ispravi uvek mora tacno da se navede u ciju korist. . necinjenje. .Zalbu ulaze izvrsni duznik kako bi otklonio dejstvo izvrsnosti izvrsne isprave. analogno pravilima koja se primenjuju na odvacivanje neuredne tuzbe. tacan rok za ispunjenje obaveze. tako da su razlozi za uzlaganje zalbe ograniceni samo na one cinjenice koja su nastupila nakon onog - 200 .Ako izvrsni poverilac ovako ne postupi. kao i potvrda o izvrsnosti.Sud ne obrazlaze resenje o izvrsenju kojim predlog za izvrsenje usvaja. nema smetnji da izvrsni poverilac protiv duznika povede dva istovremena paralelna postupka po istoj izvrsnoj ispravi. . jer bi to bilo protivno cilju izvrnog postupka i nacelu efikasnosti.Sud ne moze u izvrsnom postupku da ispituje tacnost i zakonitost izvrsne isprave. predlog za izvrsenje se odbacuje kao neuredan. . odnosno odredivosti predmeta izvrsenja. . .

Izvrsni poverilac moze da ulozi zalbu samo ako je predlog za izvrsenje odbijen ili u vezi s troskovima izvrsenja. . Izvrsne smetnje su: • odredjenje izvrsenja u resenju o izvrsenju na stvarima na kojima zakon to nedopusta. • protek roka za podnosenje predloga za izvrsenje. .U praksi su najznacajniji materijalnopravni prigovori izvrsnog duznika. . nakon pravosnaznosti izvrsne isprave.procesnog momenta u kognicionom postupku za koji se vezuju vremenske granice pravosnaznosti izvrsne isprave ( zakljucenje rocista za gravnu raspravu u parnici ). apsolutno bitna povreda odredaba postupka ). . • nedostatak svojstva izvrsne isprave. B) Razlozi Procesni: • nenadleznost izvrsnog suda. te da se u zalbi pozove na cinjenicu da se potrazivanje ugasilo prebijanjem. priznanica ). • ukidanje.Moguce je da izvrsni duznik tek u izvrsnom postupku stekne mogucnost da upotrebi dokaz da je potrazivanje izvrsnog poverioca prestalo ( npr.Resenje o izvrsenju moze da se pobija iz sva tri razloga zbog kojih moze da se pobija i presuda parnicnog suda ( npr. izvrsni duznik moze da se poziva i na cinjenicu da se potrazivanje poverioca ugasilo kompenzacijom nakon momenta zakljucenja glavne rasprave u kognicionom postupku.Izvrsni duznik moze da izjavi neblagovremenu zalbu iz dva razloga: a) kada je potrazivanja prestalo na osnovu cinjenice koja je nastupila posle izvrsnosti izvrsne isprave ili posle zakljucenja sudskog poravnanja. oprost duga ).U neblagovremenoj zalbi. . • nedostatak izvrsnosti izvrsne isprave. • ponistaj ili stavljanje van snage sudskog poravnanja.Potrazivanje prestaje po odredbama materijalnog prava. • odlaganje izvrsenja po predlogu izvrsnog poverioca. . . b) kada je potrazivanje prestalo na osnovu cinjenice koja je postojala pre vremena nastupanja izvrsnosti izvrsne isprave. koji nije posedovao tokom prvostepenog kognicionog postupka. kada dokazuje da se potrazivanje ugasilo ( prigovor kompenzacije. 201 . kao i pravosn. ali izvrsni duznik u izvrsnom postupku gasenje potrazivanja moze da dokazuje samo javnim ispravama. ponistaj ili preinacenje izvrsne isprave. novacija. . sudski odlukama. ako je u instancionom postupku bio dopusten beneficio novorum.Jer.Ili.Smisao mogucnosti ulaganja neblagovremene zalbe jeste ukazivanje sudu na cinjenicu da je izvrsni poverilac izgubio pravni interes za sprovodjenje izvrsnog postupka. . moguce je da izvrsni duznik nakon ovog momenta stekne kompenzibilno potrazivanje prema poveriocu. . Materijalnopravni razlozi: • nenastupanje roka ili uslova • prestanak potrazivanja. • nedostatak stvarne legitimacije stranaka.

. Dalje.. tj da podigne izlucnu tuzbu kojom trazi da parnicni sud proglasi izvrsenje na odredjenoj stvari nedopustenim ( ova tuzba je preobrazajnog karatera ). . . . . . i za odgovor ima rok od 3 dana. D) Prigovor treceg lica . .Ako mu to ne podje za rukom. . . On moze da odluci da uopste ne resava po zalbi kada je duzan da predmet dostavi na resavanje drugostepenom sudu. Dj) Vracanje u predjasnje stanje . najpre.Zalba na resenje o izvrsenju se dostavlja poveriocu na odgovor.Sud moze da zakaze i rociste da bi raspravljao sa stranakama o zalbi. ..Neretko se desava da predmet izvrsenja postanu i stvari koje su u vlasnistvu trecih lica. . zakupoprimac. 202 . a ovo se dogadja jer se prilikom izvrsenja na pokretnim stvarima popisuju sve stvari koji se nalaze u drzavini izvrsnog duznika.U prigovoru. Najzad. te da zahtevaju ovim prigovorom da sud proglasi izvrsenje nedopustenim na predmetu koji je u njihovom vlasnistvu.Ako je prigovor osnovan. sud ce uputiti trece lice da protiv izvrsnog poverioca pokrene parnicu u roku od 15 dana. on moze da je usvoji kao osnovanu u celosti ili delimicno. .Izlucnom tuzbom moze da se trazi da sud proglasi nedopustenim izvrsenje kada se stvar nalazi u drzavini duznika koji je primalac lizinga.Podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje je dopusteno samo ako je propusten rok da se izjavi zalba protiv resenja o izvrsenju ili prigovor protiv resenja o izvrsenju donetog na osnovu verodostojne isprave. ali je propustio.U ovom postupku vazi pretpostavka da su bracni dugovi suvlasnici na jednakim delovima na svim stvarima u kuci i poslovnoj prostoriji duznika. . .Prigovor treceg lica i podnosenje izlucne tuzbe ne sprecavaju dalje sprovodjenje izvrsnog postupka. vaze sledeca pravila: prvostepeni sud moze.Sud bi trebalo ovaj prigovor da dostavi izvrsnom duzniku i izvrsnom poveriocu da se izjasne. da odbaci zalbu kao nedopustenu. ali trece lice moze da zahteva odlaganje izvrsenja.Zalba se podnosi onom sudu koji je doneo resenje u roku od 3 dana.Izvrsni duznik je duzan da u zalbi iznese sve cinjenice i dokaze zbog kojih pobija resenje o izvrsenju. izvrsni postupak se nastavlja uz pretpostavku da trece lice nema nikakva prava na stvari koja bi sprecila izvrsenje.Prigovore koje je mogao da iznese u zalbi.V) Postupak .Sto se tice devolutivnog dejstva. inace ga pogadja prekluzija.Prigovor moze da se izjavi pocev od popisa stvari. prvostepeni sud ne moze da odbije zalbu kao neosnovanu. pa sve do okoncanja izvrsnog postupka.Zbog toga. ne moze vise na iznosi u daljem toku izvrsnog postupka. . ZIP daje mogucnost trecim licima da uloze prigovor prvostepenom sudu na resenje o izvrsenju. trece lice mora da ucini najmanje verovatnim da ima pravo na stvari koje sprecava izvrsenje.Zalba nema suspenzivno dejstvo.

U praksi. 203 . .Do obustave dolazi u onim slucajevima kada tokom postupka prestanu da postoje.Tacnije. sud je obavezan da zakaze i odrzi rociste. b) Za odlaganje postoje opravdani razlozi koje duznik dokazuje javnom ispravom ili privatnom overenom ipravom.Sud obavezno odlaze izvrsenje ako se stekao jedan od sledecih uslova: a) ako je prvostepenom odlukom izvrsna isprava stavljena van snage. izvrsni duznik najcesce trazi odlaganje izvrsenja. .Odlaganje izvrsenja .Izvrsenje se obustavlja ako je izvrsna isprava pravnosnazno.Pravilo je da ce izvrsni sud mnogo brze da sprovede postupak izvrsenja.U predlogu mora da se naznaci rok za koji se trazi odlaganje. ako kumulativno: a) Duznik ucini verovatnim da bi mu sprovodjenje izvrsenja nanelo nenadoknadivu ili tesko nadoknadivu stetu.Pravni lekovi u izvrsnom postupku. b) ako je arbitrazna odluka ponistena u prvom stepenu. .Ako su razlozi fakultativni. izvrsenje se moze odloziti samo jednom i to ne duze od 90 dana.Do obustave dolazi po predlogu stranke ili po sluzbenoj duznosti. ili se pokaze da nisu ni postojale. izvrsenje se odlaze do okoncanja parnicnog postupka ili postupka za ponistaj arbitrazne odluke. . nemaju suspenzivni karater.145. . . . . .I javni tuzilac moze da zahteva odlaganje ili prekid izvrsenja.Obustava izvrsenja ( iz Kecinog prirucnika ) . . odnosno konacno ukinuta. nego sto ce VKS da odluci po reviziji protiv izvrsne isprave i eventualno ukine je ili preinaci. pretpostavke na osnovu kojih je doneto resenje o izvrsenju. a smisao odlaganja jeste da duznik ocekuje povoljan procesni polozaj u pogledu otklanjanja procesnih pretpostavki za izvrsenje. . pa sud nakon podnosenja predloga za izvrsenje po sluzbenoj duznosti preduzima mere koje vode hitnom okoncanju izvrsnog postupka.Stoga. po pravilu.Izvrsenje uvek nastavlja izvrsni sud ix officio kada prestanu razlozi zbog kojih je odredio odlaganje. g) ako izvrsni poverilac nije ispunio ili ne pokazuje spremnost da istovremeno ispuni svoju dospelu obavezu. duznik ocekuje da ce sudovi ukinuti izvrsnu ispravu ili ukinuti potvrdu o izvrsnosti. .Kod obaveznog odlaganja. . ZIP poznaje institut odlaganja izvrsenja. .Ako iz bilo kog razloga odredi odlaganje izvrsenja. v) ako je doneta prvostepena odluka kojom se ukida izvrsnost izvrsne isprave. ponistena ili stavljena van snage. preinacena. . . .Sud faklutativo ( moze a ne mora ) da odlozi resenje.Izvrsenje se moze odloziti potpuno ili delimicno po predlogu izvrsnog poverioca. izvrsnog duznika ili treceg lica. a po predlogu poverioca. . do nastavka moze da dodje i ranije. ako odluci da podigne zahtev za zastitu zakonitosti izvrsne isprave.) Odlaganje i obustava izvrsenja .Obustavlja se i u slucaju kada je potvrda izvrsnosti pravosnazno ukinuta. sud moze da zahteva od izvrsnog duznika da polozi jemstvo.Po ovakvom predlogu izvrsnog duznika.

Sudski penali predstavljaju dodatni pritisak na izvrsnog duznika da izvrsi nenovcanu obavezu. . a pravnom licu u rasponu 30000-1500000 dinara..Prilikom odredjivanja visine kazne. kao i njena visina.u kojem duznik kasni sa ispunjenjem nenovcane obaveze.Resenje o odredjivanju sudskih penala ima znacaj resenja o izvrsenju i sprovodi se prema pravilima za izvrsenje novcanog potrazivanja. ali i znacajem radnje koje je trebalo da se obavi. .Zahtev se podnosi sudu koji je nadlezan za izvrsenje odluke kojom je utvrdjena nenovcana obaveza. ) koja ucestvuju u izvrsnom postupku. . ..Kao posebno sredstvo pritiska na izvrsnog duznika ali i na treca lica ( duznikov duznik.. . ali se tim ne moze dirati u stecena prava trecih lica. dobrovoljno ispuni svoju nenovcanu obavezu. . kazna se moze ponovo izreci u povecanom iznosu uz donosenje resenja o sprovodjenju izvrsenja prethodne kazne. o on odlucuje resenjem hitno.Penali se odredjuju u odredjenom novcanom iznosu za svaki dan.Pre izricanja kazne izvrsnom duzniku se pruza prilika da se izjasni. banka. .Mogucnost izricanja novcane kazne mora biti izricito propisana povodom preduzimanja odredjenih radnji. . .Fizickom licu se moze odrediti kazna u rasponu od 3000-150000 dinara.Na lice koje je dalo povoda za izricanje kazne pada i obaveza naknade troskova nastalih izricanjem i izvrsenjem kazne.Od dispozicije izvrsnog poverioca zavisi da li ce zahtevati sudske penale ili pokrenuti izvrsni postupak. . smrti i prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika.Novcane kazne . ZIP propisuje mogucnost izricanja novcanih kazni.Ako lice kojem je izrecena kazna ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili i dalje postupa protivno izrecenoj zabrani. 204 . prebijanjem potrazivanja.Sudski penali . .Dakle. sud se rukovodi ekonomskom snagom ili materijalnim prilikama lica kojem se odredjuje kazna.Odredjuje ih sud po zahtevu izvrsnog poverioca ako je pravilima obligacionog prava predvidjeno njihovo placanje zbog neispunjenja nenovcane obaveze.) Novcane kazne i sudski penali . mesec.Do obustave dolazi i ako je potrazivanje prestalo usled propasti predmeta izvrsenja. .. . zahtev za odredjivanje sudskih penala ne moze biti kumuliran sa predlogom za izvrsenje potrazivanja.. 146.Duznik ima pravo da zahteva smanjenje iznosa dosudjenih penala ako.Protiv resenja o izricanju kazne dozvoljena je posebna zalba u roku od 3 dana. a po potrebi se zakazuje rociste u cilju izvodjenja dokaza. . .Zahtev se moze postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvrdjeno pravosnaznom sudskom odlukom. . po njihovom odredjivanju i pre nego sto izvrsni poverilac pokrene postupak izvrsenja. . nedelju.O obustavi izvrsenja odlucuje sud resenjem kojim ukida i sve sprovedene izvrsne radnje.

prvenstveno. 4.) Novcano potrazivanje sadrzano u ispravi mora da bude dospelo. a njihov smisao je da se olaksa i ubrza izvrsenje prvenstveno ratione personae kada stranke u izvrsnom postupku nisu fizicka lica ili su. kao sto je to zlucaj sa zalbom protiv resenja o izvrsenju donetom na osnovu izvrsne isprave. duznik u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moze da bude samo: a) Pravno lice.Ove odredbe su lex specialis u odnosu na opsti izvrsni postupak.) Izvrsenje u trgovinskim stvarima . • obveznica i druga hov izdata u seriji. i drugi.) Izvrsni postupak na osnovu verodostojne isprave . . i ovaj deo resenja predstavlja izvrsnu ispravu.) Izvrsenje moze da se zahteva i odredi samo radi naplate novcanog potrazivanja.12 156.Nevezano za svojstvo izvrsnog poverioca. • akreditiv. samo na osnovu verodostojne isprave. 148. .) Kada sud nadje da je prigovor osnovan. a postupak se nastavlja kao da je izjavljen prigovor protiv platnog naloga. 12 Naredna dva pitanja ( 156 i 157. • fatkura ( racun ). postupak po prigovoru i odluke se donose.) Prigovorom se pobijaju dva elementa resenja o izvrsenju: prvi. sud nalaze izvrsnom duzniku da ispuni obavezu u roku od 3 ( odnosno 8 dana ).) Posebni izvrsni postupci . pak. fizicka lica koja obavljaju privrednu delatnost. Ako se resenje o izvrsenju pobija samo iz drugog razloga. • izvodi iz poslovnih knjiga.Sud na osnovu predloga poverioca donosi resenje o izvrsenju koje je u izreci dvodelno: a) u prvom delu. • bankarska garancija. . • javna isprava koja konstituise novcanu obavezu. b) u drugom delu resenja. ispune uslovi koji se ticu pravnog statusa duznika u izvrsnom postupku.ZIP sadrzi posebna pravila za postupak izvrsenja u trgovinskim i kvazitrgovinskim stvarima. .) Ovde prigovor ima suspenzivno dejstvo.Primena ovog postupka izvrsenja zahteva da se. Verodotojne isprave su date enumerativno: • menica i cek s protestom i povratnim racunom. 3.Za odredjenje i sprovodjenje izvrsnog postupka na osnovu verodostovjne isprave vaze sledece razlike u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. utvrdjenje obaveze izvrsnog duznika da plati odredjenu sumu. • overena zijava izvrsnog duznika koja ovlascuje izvrsnog poverioca na prenos novcanih sredstava.Izvrsni postupak moze da se odredi i provede bez izvrsne isprave. sud odredjuje prinudno izvrsenje potrazivanja koje je utvrdio u prvom delu resenja. ) idu u sklopu ovog pitanja.147. 5. 205 . 2. sam nacin izvrsenja. resenje o izvrsenju se stavlja van snage.

Zakon exempli cusa daje primere verodostojnih isprava koje nesumnjivo dokazuju postojanje. poreski broj duznika. 3. .fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti. procenu i prodaju pokretnih stvari izvrsnog duznika jedino utoliko sto je obavezni ucesnik u ovom postupku Centralni registar za hov. kada se zahteva izvrsenje na akcijama ili udelima privrednog dustva. . * overena izjava duznika kojom se izvrsni poverilac ovlascuje na prenos novcanih sredstava. oba subjekta izvrsnog postupka ( poverilac i duznik ) moraju da budu: pravno lice.U ovom postupku vaze sledece posebnosti u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1. * obveznice i druge hov.Ali. . onda se vrsi fikticno dostavljanje. * dospela bezuslovna bankarska garancija. fizicko lice koje je duznik u ugovoru iz komercijalnog kredita.) Skraceni izvrsni postupak . u ovom postupku.Radnje izvrsenja u ovom postupku su: plenidba. visini i dospelosti potrazivanja. .) Dostavljanje predloga za izvrsenje izvrsnom duzniku se ne vrsi po ZPP. .Specificnost postupka je u tome sto je izvrsni poverilac duzan da u predlogu za izvrsenje naglasi da zahteva sprovodjenje skracenog izvrsnog postupka.) Stvarno i mesno nadlezan je privredni sud na cijoj teritoriji se vodi registar privrednih drustava. predlog za izvrsenje mora nuzno da sadrzi: maticni broj izvrsnog duznika. 206 . procena i prodaja akcija. visinu i dospelost potrazivanja: * menica i cek s protestom i povratnim racunom. 2.U suprotnom.Dakle. * overena isprava koja konstituise novcanu obavezu. izvrsni poverilac mora u predlogu za izvrsenje da zahteva da se izvrsenje sprovede na akcijama ili udelima u privrednim drustvima. pod uslovom da je sacinjen u pismenoj formi i da je potpise ovlascenih lica za zastupanje overio nadlezni sud. stranke u parnicnom postupku pred privrednim sudom i stranke u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moraju da koincidiraju.d.Akcija privrednog dustva je telesna pokretna stvar. 157. . preduzetnik. postupak za izvrsenje u trgovinskim stvarima se primenjuje kada se izvrsavaju odluke privrednih sudova bez obzira na cinjenicu ko je izvrsni poverilac iz izvrsne isprave.Bez obzira na svojstvo izvrsnog poverioca i duznika. nazive banaka i broje racuna duznika. . postupa se kao po predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave. odnosno udela p.Udeo u privrednom drustvu jeste bestelesna pokretna stvar. tako da ovo sredstvo izvrsenja povlaci posebnost u odnosu na plenidbu. a ako ne moze ni njemu.) Predlog za izvrsenje ima istu sadrzinu kao i prdlog koji se podnosi u opstem izvrsnom postupku. . dostavlja se licu koje je ovlasceno za zastupanje izvrsnog duznika. . * svaki ugovor u privredi. .Skraceni izvrsni postupak moze da se zahteva i sprovede kada gorebavedeni privredni subjekti poseduju ispravu koja sadrzi nesumnjive podatke o postojanju.Ako dostavljanje bude neuspesno. naziv banke i broj racuna poverioca. . Uz to.S obzirom na subjektivni i objektivni uslov za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda.b) Preduzetnik. v) Fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren racun u smislu pravila o platnom prometu. u poslednjem slucaju. * dospeli bezuslovni akreditiv. .

Drugostepeni sud moze samo da ukine resenje veca ili da ga potvrdi ( ne moze da ga preinaci ). a sud je duzan da o njemu odluci u roku od 8 dana. nesuspenzivna i nedelotvorna. medjutim. izvrsni duznik ne bi imao pravo da zahteva protivizvrsenje.Prigovor ima suspenzivno dejstvo. B) Stranke . --> nalog za placanje u pismenoj formi kojim dokazuje da je potrazivanje namireno. . v) ako je resenje o izvrsenju pravosnazno ukinuto ili preinaceno. g) ako je pravosnaznom odlukom suda utvrdjena nedopustivost izvrsenja ( ova odredba nema smisla ). • da obaveza iz isprave jos nije dospela. po pravnim lekovima ili preinaci izvrsnu ispravu. pa je duzan da za svaku tvrdnju podnese dokaze: --> pravosnaznu sudsku odluku kojom je utvrdjeno da je isprava neistinita ili izvod iz Cantralnog registra za hov. izvrsni duznik ima pravo na prigovor na resenje o izvrsenju. 149. jer se izvrsni postupak upravo i vodi sa ciljem da se izvrsni poverilac namiri. • da je obaveza iz isprave izvrsena. . .Protivizvrsenje se odredjuje. V) Razlozi . • da poverilac jos nije ispunio istovremenu obavezu. a predmeti izvrsenja se jos nalaze u vlasnistvu izvrsnog poverioca. • da je ispravu potpisalo neovlasceno lice.Ako se izvrsni poverilac namirio na stvarima na kojima izvrsenje nije dopusteno. --> izvod iz registra kojim dokazuje da je neovlasceno lice potpisalo ispravu. 207 .Stranke u postupku protivizvrsenja su izvrsni duznik i izvrsni poverilac iz postupka izvrsenja.Otuda u izvrsnom postupku postoji i institut protivizvrsenja kojim izvrsni duznik moze brzo i efikasno da povrati ono sto je bio duzan da izvrsi poveriocu. . .Ako ga sud usvoji.Prigovor duznika ne sme da bude pausalan. Izvrsni duznik moze da prigovori: • da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadrzaj.Protivizvrsenje bi moglo da se sprovede jedino ako bi izvrsni duznik dobrovoljno izvrsio svoju obavezu. . ponistena ili stavljena van snage na bilo koji nacin. ako se stekne jedan od sledecih razloga: a) ako je izvrsna isprava ukinuta. .. po pravilu. predmet se dostavlja parnicnom sudu koji nastavlja postupak kao kada je ukinuto resenje o izdavanju platnog naloga. .Cesto se desava da se izvrsni poverilac potpuno namiri. ali sada u izmenjenim ulogama. a da kasnije VKS ukine. b) ako je izvrsni duznik u toku izvrsnog postupka dobrovoljno izmirio poveriocevo potrazivanje.Pravna sredstva koja izvrsni duznik ulaze protiv resenja o izvrsenju su. preinacena. .I u ovom postupku. on se podnosi iz drugih razloga nego kod verodostojne isprave.Izvrsni duznik moze da pobija zalbom odluku suda po prigovoru kojim je on odbijen ili odbacen.) Protivizvrsenje A) Uopste .

jer se u sustini duznik oslobodio duga i time bez osnova uvecao svoju imovinu. cak i kada se nije koristio predlogom za protivizvrsenje. 208 .Postupak pokrece predlogom za protivizvrsenje. postupci namirenja se razlikuju prema toma da li je predmat namirenja telesna i bestelesna stvar. . .Ako je trece lice podnelo izlucnu tuzbu. D moze da tuzi Srbiju za naknadu stete. odnosno 15 dana od dana okoncanja izvrsnog postupka ( kada je izvrsni duznik dobrovoljno izmirio svoju obavezu ). kao i od vrste predmeta na kome se potrazivanje namiruje.Nacin sprovodjenja izvrsenja zavisi od vrste potrazivanja koje se namiruje.Sprovodjenje izvrsenja prolazi kroz 3 osnovna stadijuma: sticanje prava na namirenje. . .) Izvrsenje radi naplate novcanog potrazivanja A) Uopste .. .Kada se namiruju novcana potrazivanja. Ovde D moze da od P zahteva protivizvrsenje u visini od 100000 dinara.U ovakvom bednom slucaju. . . . Naturalna restitucija nije moguca. onda trece lice ne moze s uspehom da vindicira svoju stvar ). izvrsni sud zapleni i proda automobil D ili B za 500000 dinara i odatle namiri poverioca s jos 100000 dinara. dok sud moze da zakaze i rociste kako bi sa strankama raspravljao o predlogu. B) Stadijumi i osnovne izvrsne radnje . D) Parnica . izvrsni duznik ne moze da zahteva protivizvrsenje ( prekluzivni rokovi ). . ono ne moze da zahteva protivizvrsenje ( ZIP ne predvijda trece lice kao stranku u postupku protivizvrsenja ). on moze. jer je B stekao vlasnistvo na autu. ali moze svoja prava da ostvaruje u parnici. koji se podnosi u roku od 30 dana do dana kada je sudska odluka dostavljena duzniku.Nakon isteka rokova. .Ako se nadje da je predlog osnovan. 150. trece lice moze jedino da tuzi duznika na osnovu neosnovanog obogacenja. ako mu je predata radi namirenja ( a ako je stvar prodata radi namirenja.Izvrsenje se ne sprovodi na svim bestelesnim stvarima vec samo na potrazivanjima duznika i pravima koja su inkorporisana u hov. .Resenje o protivizvrsenju ima karater resenja o izvrsenju. G) Postupak . prodaja stvari i namirenje poverioca.S obzirom na to da je izvrsni duznik platio nedugovano.Izvrsni poverilac moze da se o ovom predlogu izjasni u roku od 3 dana.Iz jedne faze izvrsenja u drugu prelazi se shodno nacelu sudskog kretanja postupka. U izvrsnom postupku. ali je dobilo pravosnaznu odluku u svoju korist kada je izvrsni postupak vec okoncan.Ovo resenje suda je izvrsna isprava.Trece lice bi moglo samo vlasnickom tuzbom da zahteva povracaj stvari od izvrsnog poverioca.U razlogu pod b) moze da dodje do problema. npr: Izvrsni duznik D plati P dobrovoljno 100000 dinara. da u parnici zahteva do izvrsnog poverioca placanje nedugovanog. sud donosi resenje kojim nalaze izvrsnom poveriocu da izvrsnom duzniku vrati u roku od 8 dana ono sto je u toku izvrsenja primio.

Ako to duznik ne zeli. 13 Naredna 4 pitanja se pricaju uz ovo pitanje. * prodaja stvari.O popisu sa sastavlja zapisnik u kome se navode sve popisane stvari. .Mesna nadleznost u postupku izvrsenja na telesnim pokretnim stvarima je elektivna: Izvrsni poverilac moze da povede paralelne postupka izvrsenja pred vise sudova koji su stvarno i mesno nadlezni za izvrsenje. izvrsni poverilac u momentu plenidbe stice sudsko zalozno pravo.Moguce je da poverilac ne zna gde se nalaze stvari izvrsnog duznika. V) Postupak popisa. kao i samo sprovodjenje izvrsenja.Popis.Kada je predmet izvrsenja novcano ili drugo potrazivanje. .zaplene .. sudski izvrsitelj urucuje izvrsnom duzniku resenje o izvrsenju i poziva ga da dobrovoljno plati iznos odredjen u resenju. a u nekim slucajevima i prava da drzi stvar. . Izvrsenje na pokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Mesna nadleznost . odnosno plenidba je procesna radnja suda kojom se izvrsni duznik lisava prava da raspolaze stvari. .Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje. * procena stvari.plenidbe . sudski izvrsitelj pristupa izvrsenju. i na njima izvrsni poverioci sticu zalozno pravo. izvrsni poverilac podnosi predlog za izvrsenje sudu na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste/boraviste/sediste ( a same izvrsne radnje kasnije sprovodi onaj sud na cijoj teritoriji se nalaze stvari ). osnovne isvrsne radnje se svode samo na plenidbu stvari i njen prenos izvrsnom poveriocu. . 209 .Predmet zaplene mogu da budu samo telesne stvari koje se nalaze u neposrednoj drzavini izvrsnog duznika. * namirenje poverioca. . B) Popis.U svim stadijumima. uvek je mesno nadlezan sud na cijoj teritoriji se stvari nalaze.13 151.Pre popisa.plenidba stvari . vec plene ). .Kod svih ovih sredstava izvrsenja. nije u stanju ili nije prisutan.U takvim situacijama. osnovne izvrsne radnje prilikom sprovodjenja postupka namirenja na telesnim pokretnim stvarima su: * popis stvari ( hov se ne popisuju.Inicijalna izvrsna radnja u postupku izvrsenja na pokretnim stvarima je njihov popis ( odnosno plenidba u izvrsenju na hov ). . a moguce je i da se stvari koje su predmet izvrsenja ne nalaze na teritoriji suda kome je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. G) Predmet popisa.

izvrsni sud zakljuckom prenosi pravo izvrsnog duznika na predaju stvari prema trecem licu na izvrsnog poverioca. . osim ako duznik nije u mogucnosti da ih cuva s duznom paznjom. preda na cuvanje u sudski depozit. izvrsnog duznika D. . da joj vrednost bude smanjena.. stanu.U izvesnom smilu. ne mogu se pleniti stvari koje se nalaze u posrednoj drzavini izvrsnog duznika niti one koje se nalaze u njegovoj detenciji ( npr. * drugo. izvrsni poverilac u tom momentu stice sudsko zalozno pravo na popisanim stvarima.Najznacajnija teorija koja se bavi pravnom prirodom sudskog zaloznog prava je mesovita teorija ( prihvacena u nasem pravu ). prema kojoj je sudsko zalozno pravo i privatnopravnog i javnopravnog karatera: .Popis stvari u izvrsnom postupku povlaci za sobom dve vazne posledice: * prvo.Ostale stvari. .Stvari koje su u drzavini izvrsnog duznika popisuju se u skladu s nacelom proporcionalnosti: pleni se upravo onoliko koliko je potrebno za namirenje potrazivanja izvrsnog duznika i namirenje troskova izvrsnog postupka. Dj) Cuvanje popisanih stvari . E) Dejstva popisa/plenidbe stvari .Akcesornost se ne vezuje za postojanje potrazivanja. hov. izvrsenje se obustavlja. pa i onda kada u stvarnosti poverilac prema duzniku nema nikakvo potrazivanje. . .Duznik je neposredni drzalac popisane stvari. sudsko zalozno pravo je akcesornog karatera.Stvari izvrsnog duznika koje se nalaze u drzavini izvrsnog poverioca su takodje predmet plenidbe.U protivnom smatra se da je duznik vlasnik stvari koje se nalaze u njegovom posedu. ostaju u drzavini izvrsnog duznika. poslovnoj prostoriji.. te da istaknu prigovor u kome od suda traze da izvrsenje proglasi nedopustenim. 210 . .. D) Obim popisa . .. za potrebe popisa.Sudski izvrsitelj je duzan da novac.Kad su u pitanju stvari koje se nalaze kod treceg lica.Ali npr: Ako sudski izvrsitelj pleni klavir supruge S.Sudsko zalozno pravo nastaje cak i na popisanim stvarima trecih lica. radnji ).. njih izvrsitelj ne moze da popisuje bez pristanka trceg lica. .ZIP postavlja oborivu zakonsku pretpostavku da su bracni i vanbracni drugovi.. . . tada na S pada teret dokazivanja ( po pravnim lekovima u izvrsnom postupku ) da je ona iskljucivi vlasnik klavira.Izvrsni poverilac moze da trazi da se njemu ili trecem licu predaju stvari na cuvanje. izvrsnom duzniku je od tog momenta zabranjeno da raspolaze tim stvarima. vozila na popravci u automeh. . te moze da je upotrebljava i ubira plodove.U ovakvoj situaciji. suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih radnji koje se zateknu u njihovoj kuci. pa time prestaje i sudsko zalozno pravo ). dragocenosti. . i tako ce i biti ako u svom predlogu ucini verovatnim da bi izvrsni duznik mogao da otudji stvar li da ona propadne. .Bitne povrede odredaba izvrsnog postupka sprecavaju nastanak sudskog zaloznog prava.Duznik snosi troskove cuvanja i rizik slucajne propasti i ostecenja stvari. vec izvrsne isprave ( ukidanjem ili stavljanjem van snage izvrsne isprave. .Ako treca lica polazu pravo vlasnistva na stvari. . duzna su da o tome obaveste sud.Medjutim. nacelno.

radi se o ugovoru o prodaji privatnog prava. na predlog stranke. treca lica koja eventualno steknu neko pravo na stvari ne mogu da se pozivaju na cinjenicu da nisu znala da je stvar opteresena bezdrzavinskom zalogom.Nacin prodaje odredjuje sud zakljuckom. 211 .. .Kada stvari nisu poverene na cuvanje izvrsnom poveriocu ili trecem licu. zaloga proizvodila dejstvo prema trecim licima. u protivnom se postupak obustavlja. neophodno je da se ispune formalnosti publiciteta ( upis zaloznog prava u registar.Od momenta upisa.Prodajom popisane stvari i predajom cene sudskom izvrsitelju dolazi do realne subrogacije i samim tim do prava sledovanja.Ako njega nema. . prodajnu cenu i druge uslove. . .. drugo.Uslov za sticanje prava svojine jeste da su postovane procesne norme vezane za popis.Ukoliko stvar prodaje komisionar. • sud zakljuckom odredjuje vreme. procenu i prodaju stvari. u tom slucaju. I) Prodaja stvari . njenu vrednost odredjuje sud i to putem vestaka. . ako akcija nema berzansku vrednost.Najpovoljniji ponudjac stice na javnoj drazbi pravo svojine na prodatoj stvari na osnovu izvrsne radnje suda ( originarni nacin sticanja ). • pocetna cena je procenjena trzisna cena. . . . . . osim ako stranke ne predloze raniju prodaju. vrednost utvrdjuje sudski izvrsitelj rukovodeci se trzisnim cenama.Sud moze. tako da kupac stice pravo svojine na prodatoj stvari po opstim pravilima. ukljucujuci i sticanje prava svojine od nevlasnika. njena vrednost se odredjuje na osnovu srednje vrednosti u poslednjih 30 dana. • ako na prvom rocistu stvar nije prodata.Da bi. vaze sledaca pravila: prvo. .Ako su predmet izvrsenja akcije. Sam postupak prodaje tece na sledeci nacin: • pokrece se tek nakon pravosnaznosti resenja o izvrsenju. Z) Procena stvari . ako se akcija kotira na berzi.Sudski izvrsitelj moze neposredno da zakljuci ugovor o prodaji s kupcem ili da stvar poveri komisionaru radi prodaje ( dakle van javne drazbe ).Prodaja stvari se obavlja na javnoj drazbi ( usmenim i javnim nadmetanjem ) ili neposrednom pogodbom.. odredjuje se drugo na kojoj je pocetna cena prodaje polovina procenjene vrednosti stvari ( naredna javna drazba se odredjuje jedino na predlog jedne od stranaka koji su duzne da podnesu u roku od 30 dana od prve drazbe. mesto. da nalozi da vrednost stvari odredi vestak. radi se o bezdrzavinskoj zalozi. • vrsi se nakon isteka roka od 15 dana nakon izvrsenog popisa. sa ciljem da se izabranim nacinom postigne najbolje unovcenje stvari.Za vrednost popisanih stvari merodavan je sporazum stranaka. cak i kada prodata stvar nije bila vlasnistvo izvrsnog duznika ili je ta cinjenica bila poznata najboljem ponudjacu. • prodaja se objavljuje na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre nego sto se odrzi rociste za javnu drazbu.)..

kamata..Ako stvar nije mogla da se proda na javnoj drazbi ili neposrednom pogodbom.Osim nepokretnosti. glavno potrazivanje ( visak se predaje duzniku ). . uz predlog za izvrsenje.Nepokretnost koja je predmet izvrsenja mora da bude u svojini izvrsnog duznika. onda se smatra da je sudsko zalozno pravo nastalo istovremeno u korist svih.. overena privatna isprava. troskovi odredjeni u izvrsnoj ispravi.U tom slucaju. . resenje o deobi zajednicke imovine. ovde izvrsni poverilac dokazuje ostavinskim resenjem i ugovorom o prodaji vlasnistvo lica C ). a izvrsni poverilac nastavlja da bude zalozni poverilac na novcu dobijenom od prodaje. .) Izvrsenje na nepokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja A) Nepokretnost duznika ..Ako su svi predlozi stigli istovremeno. poverilac je duzan da uz predlog za izvrsenje podnese isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine u korist izvrsnog duznika u zemljisne knjige ( npr. koje je prodalo nepokretnost licu C koje je sada izvrsni duznik. . J) Namirenje poverioca . . sudsko zalozno pravo se stice prema momentu prijema predloga za izvrsenje. dosadasnji vlasnik stvari ( izvrsni duznik ) postaje vlasnik na novcu. pa i nepokretnosti za koje se ne vode javne knjige. pod nepokretnim stvarima smatraju se i njeni pripaci ( garaza ).Ako nepokretnost nije upisana u javne knjige. sud resenjem odlucuje da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire: troskovi izvrsnog postupka.Kada se namiruje vise poverilaca. sud dosudjuje stvar izvrsnom poveriocu.Smatra se da je izvrsni poverilac.Predmet izvrsenja moze da bude i idealni deo suvlasnika na nepokretnosti.Do predaje prodajne cene ( novca ) izvrsnom poveriocu. kao i vegetacija na zemljistvu i plodovi koji nisu odvojeni od zemljista. sud je duzan da po sluzbenoj duznosti takav upis izvrsi. nepokretnost je upisana u knjigama na lice A. 212 . podnese i dokaz ( izvod iz zemljisnih knjiga ). 152. .). a poverioci istog izvrsnog reda namiruju se srazmerno.Izvrsni poverilac je duzan da.Predmet izvrsenja mogu da budu i nepokretnosti koje su vanknjizno vlasnistvo izvrsnog duznika. oni se namiruju onim redom po vremenu sticanja zaloznog prava. . . formiraju se izvrsni redovi poverilaca: prethodni izvrsni red iskljucuje potonji. . u tom slucaju namiren do polovine vrednosti procenjene vrednosti. .Kada izvrsni poverilac preda sudu isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine na nepokretnosti u korist izvrsnog duznika. . resenje ostavinskog suda.Kada se namiruje jedan poverilac. . koje je umrlo i nepokretnost je presla na lice B.Ako se popis i zaplena stvari vrsila istovremeno u korist vise poverilaca. .Moguce je da izvrsni poverilac ispravama dokazuje sled sticanja vlasnistva izvrsnog duznika na nepokretnosti ( npr. pokretne stvari koje su imobilizacijom postale deo nepokretnosti ( radijator ).

povrsina granice. njihova saglasnost je neophodna kada se u izvrsnom postupku prodaje citava nepokretnost.Kada je u pitanju izvrsenje na nepokretnosti. . izvrsni poverilac bi mogao da zahteva zavrgnuce suvlasnicke zajednice na osnovu resenja o izvrsenju na idealnom delu nepokretnosti ( ista pravila vaze i za zajednicku svojinu ).Za prodaju idealnog dela jednog suvlasnika nije neophodna saglasnost svih suvlasnika.Izvrsene na nepokretnosti se sprovodi u 4 faze: 1.) Procena vrednosti nepokretnosti . . . nemaju dejstva prema izvrsnim poveriocima. pravo namirenja se stice popisom nepokretnosti kojim se odredjuje njena tacna lokazija. .Kada sud donese resenje o izvrsenju. deluje erga omnes. vazi princip jedinstva izvrsnog postupka: svi ostali poverioci izvrsnog duznika mogu samo da pristupe vec zapocetom izvrsnom postupku ( oni mogu da pristupe sve do momenta pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti kupcu ). procesne radnje koje preduzima jedan od njih nemaju uticaja na procesni polozaj ostalih poverilaca ). njena trzisna vrednost moze da se izmeni. koje je neprenosivo.Pravo namirenja. i to na osnovu misljenja vestaka. . . 213 . svi pravni poslovi koje bi duznik zakljucio u vezi s nepokretnoscu.Sud bi trebalo da utvrdi trzisnu vrednost nepokretnosti bez stvarnopravnih ( hipoteka ) i obligacionopravnih ( zakup ) tereta. kao i vrednost nepokretnosti umanjenu za navedene terete. i tom zabelezbom poverilac stice pravo namirenja iz novcane sume dobijene prodajom nepokretnosti.Kada se zbog pristupanja izvrsenju na strani izvrsnog poverioca nadje vise lica. .Takodje.Pravo na namirenje je javnopravno ovlascenje izvrsnog poverioca prema drzavi koje obuhvata pravo da se nepokretnost proda. vrsi se njegova zabelezba u javne knjige. .) Zabelezba resenja o izvrsenju u javnu knjigu . . . .Pravilo je da sud utvrdjuje trzisnu vrednost nepokretnosti na dan procene. vec zadrzavaju nezavisan polozaj u odnosu na druge izvrsne poverioce ( njihovi interesi su suprotstavljeni. sud bi trebalo da proceni i vrednost prava kojima se vrednost nepokretnosti uvecava ( sluzbenost u korist povlasnog dobra ).Kada je u pitanju vanknjizno pravo svojine.Od momenta procene do momenta prodaje nepokretnosti. ona nemaju svojstvo prostih suparnicara.Nakon upisa zabelezbe. . 2.Takodje. kao i pravo da se izvrsni poverilac namiri iz dobijenog novca.Ali. proizvodi dejstva prema svakom docnijem vlasniku nepokretnosti.Ako saglasnosti nema. pa zato stranke mogu da zahtevaju da se njena vrednost ponovu utvrdi ( zahtev za to moraju da podnesu najkasnije 8 dana pre prodaje i moraju da ucine verovatnim da se trzisna vrednost znatno izmenila ).. ono obezbedjuje izvrsnom poveriocu prioritet u namirenju u odnosu na sve ostale poverioce koji su nakon upisa zabelezbe stekli zalozno pravo na nepokretnosti. .Zabelezba o izvrsenju proizvodi i procesna dejstva: ona predstavlja procesnu smetnju da se na istoj nepokretnosti odredi postupak izvrsenja radi namirenja kakvog drugog potrazivanja poverioca koj ije predlozio izvrsenje ili radi namirenja potrazivanja drugih poverioca. B) Izvrsne radnje .

.Ponudiocem se smatra lice koje je polozilo jemstvo i koje je prisutno na rocistu za prodaju nepokretnosti. . vreme.Ponuda ucinjena tokom javne prodaje nije gradjanskopravnog. . sudije i sudskog izvrsitelja i lica koja su ucestvovala u proceni nepokretnosti.3.Treba podvuci razliku izmedju uslova za odrzavanje rocista za prodaju nepokretnosti i samog postupka javnog nadmetanja koji se na tom rocistu odvija: da bi se rociste odrzalo. . jemstvo koje je polozio kupac se uracunava u kupoprodajnu cenu. . .) Prodaja nepokretnosti A) Zakljucak o prodaji . . sud ce potencijalnim kupcima omoguciti da odredjeno vreme razgledaju nepokretnost.Postoje dva nacina: usmeno javno nadmetanje ( aukcija. osim izvrsnog duznika. i to u roku od 10 minuta nakon sto je izrecena najpovoljnija ponuda. . sud ne zakazuje ex officio vec samo po predlogu izvrsnog poverioca ( rok za predlog najranije 3 meseca a najkasnije godinu dana ). . svim zaloznim poveriocima i licima koja imaju pravo prece kupovine. vec javnopravnog karatera. javna drazba ) i neposredna pogodba. cim se postupak javnog nadmetanja okonca. mesto.Aukcija .Ako nije uspela prodaja nepokretnosti.Kupac moze da bude svako lice.Potencijalni kupac je duzan da polozi jemstvo. .U zakljucku sud odredjuje uslove prodaje. javno nadmetanje. kao sastavni deo rocista.Protiv ovog zakljucka nije dozvoljen pravni lek.Postupak javne drazbe se okoncava ako se ne javi ponudilac koji bi ponudio za 5% visu cenu od prethodno ponudjene. a medjusobni sporazumi izmedju potencijalnih kupaca su nistavi.Ponudilac je vezan svojom ponudom.Ako je prodaja nepokretnosti uspela. a treba i da se dostavi strankama i ucesnicima.Ovaj zakljucak moze da se donese tek kada i resenje o izvrsenju i resenje izvrsnog suda o proceni nepokretnosti steknu svojstvo pravosnaznosti. 214 . nepokretnost se prodaje ispod procenjene vrednosti.Eventualna naredna rocista za prodaju iste nepokretnosti.Na drugom rocistu. . . . . jer data najpovoljnija podnuda ima za posledicu obavezu suda da donese resenje o dosudjivanju nekretnine najpovoljnijem ponodiocu.Jemstvo je sredstvo kojim se obezbedjuje izvrsenje obaveza kupca nepokretnosti. . S druge strane.. ali ne nize od 2/3 procenjene vrednosti ( osim ako se drugacije ne dogovore duznik i poverioci ).Na polozenom jemstvu se ex lege konstituise sudsko zalozno pravo u korist svih ostalih izvrsnih poverioca u postupku.Nakon sto je objavljen zakljucak i uslovi prodaje nepokretnosti. nije nuzno da mu prisustvuju stranke i ostali ucesnici.Javno nadmetanje pocinje tako sto sud objavljuje pocetnu cenu i poziva ponudioce da ucine ponudu. . . sud je duzan da zakaze novo rociste za prodaju u roku koji ne moze biti kraci od 30 dana od dana kada je odrzano prvo rociste.Ostalim ucesnicima u javnoj prodaji jemstvo se vraca.Ponuda je pravnovaljana ako odgovara uslovima koji su utvrdjeni u zakljucku o prodaji. B) Postupak prodaje nepokretnosti . ne moze da se odrzi. sve dok drugi ponudilac ne izrekne povoljniju ponudu. nacin. ako mu nije prisutan makar jedan ponudilac. .Zakljucak se objavljuje na oglasnoj tabli i u medijima. . .

Ukoliko najpovoljniji ponudjac ne uplati u roku cenu.Izvrsni duznik je obavezan odmah.Zato je vazno da sud uredno obavesti titulare prece kupovine o postupku i rocistu za prodaju nepokretnosti. sud donosi resenje kojim nepokretnost dosudjuje 2. . . postup. da nepokretnost kupuje pod uslovima koje je dao najbolji ponudilac. .Justus titulus i modus aquirendi sticu se u jednom aktu. odmah po zakljucenju javnog nadmetanja. . . a ako uplata izostane. kupac je duzan da u roku polozi cenu.. .Nakon sto je kupac polozio cenu. . .U izvrsnom postupku. preda nepokretnost kupcu udrzavinu ( sud donosi i zakljucak o iseljenju ). .Kada je postupak javne prodaje nepokretnosti okoncan.Ako u ovom postupku pravo prece kupovine nije postovano.Za razliku od zaloznog prava.Resenje o dosudjenju nepokretnosti .Titular ovog prava vrsi ovo pravo tako sto jednostranom izjavom volje saopstava sudu.Protiv ovog resenja nije dozvoljeno da se ulazu pravni lekovi. odnosno 3. sud donosi resenje o dosudjenju nepokretnosti najpovoljnijem ponudiocu.Donosenje ovog resenja proizvodi vazna dejstva:  Sticanje prava svijine. sud ce resenjem prodaju oglasiti nevazecom i odredice novu prodaju u roku od 45 dana od pravosnaznosti resenja kojom je prodaja oglasena nevazecom. ono se pobija tek zalbom protiv resenja o predaji nepokretnosti kupcu. stvarne sluzbenosti se ne gase. kao i ponudiocima u postupku javne prodaje. titular moze tuzbom da trazi ponistaj javne prodaje.Nakon sto je sud doneo resenje o dosudjivanju. sticanje je originarno.Ako je nakon pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti sticaocu ukinuto ili preinaceno resenje o izvrsenju. 215 . .Pravosnaznoscu ovog resenja prestaju i sva zalozna prava na nepokretnosti. . najboljem ponudjacu. tereta i plodovi. sud donosi resenje o predaji nepokretnosti sticaocu u drzavinu.Ono se objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zakljucak o prodaji nepokretnosti. bez obzira na to da li su zalozni poverioci namireni ili ne. a ako ni oni ne poloze cenu na vreme.Zalba protiv ovog resenja moze da se izjavi analogno pravilima koja vaze za opsti par.Nakon sto je utvrdio koja je najpovoljnija ponuda. sud donosi resenje kojim oglasava prodaju nevazecu.  Predaja nepokretnosti sticaocu u drzavinu. . titulari zakonskog prava prece kupovine uzivaju prioritet u odnosu na one koji su to pravo stekli ugovorom. cim mu se dostavi resenje o predaji nepokretnosi ( dakle i pre njegove pravosnaznosti ). .  Dejstvo resenja o dosudjenju nepokretnosti na stvarna prava koja terete nepokretnost. ta cinjenica nema nikakvog uticaja na vec steceno pravo vlasnistva na nepok. .Nakon njegove pravosnaznosti. . . . . . odnosno da ulozi zalbu u izvrsnom postupku. titulari prava prece kupovine mogu da se koriste ovim pravom.Pravo prece kupovine .  Prelazak rizika.Pravo prece kupovine najpre imaju suvlasnici idealnog dela i suvlasnici koji su dali pristanak da se odredi izvrsenje na citavoj nepokretnosti i zajednicari. pravo svojine se upisuje u zemljisne knjige u korist sticaoca.

kupac ima pravo da zahteva prestanak licnih sluzbenosti.Nakon namirenja ovh potrazivanja. i to pre nego sto pocne aukcijska prodaja.Iz cene dobijene prodajom. .) Namirenje poverilaca a) Osnovni principi namirenja .Iz cene dobijene prodajom nepokretnosti namiruju se izvrsni poverioci. cak i kada su upisane u zemljisne knjige.Prodajom nepokretnosti ne prestaju ugovori o zakupu poslovne prostorije ili stana. pri cemu njihovom tituraru placa naknadu.Ipak. vazi princip proporcionalnosti: ako novac dobijen prodajom nije dovoljan da se namire svi poverioci istog reda. . ugovor o zakupu mora da bude zakljucen na neodredjeno vreme.Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom . se namiruju onim seldom kojim su njihova prava upisana u zemljisne knjige.Sporazum se zakljucuje u pismenoj formi ili izjavama stranaka na zapisnik kod suda. odmah po pravosnaznosti resenja o prodaji nepokretnosti.Sve ostale licne sluzbenosti se gase. to prakticno znaci da sva lica koja polazu pravo na namirenje moraju da budu navedena u resenju o izvrsenju kao izvrsni poverioci. isplata se vrsi sledecim redom:  poreske i druge dazbine koje terete nepokretnost za poslednju godinu. 4.Kupac nepokretnosti stice pravo svojine na isti nacin kao i najpovoljniji ponudilac na aukciji. . . pod uslovom da su upisani u zemljisne knjige pre nego sto je u te knjige upisano hipotekarno pravo na namirenje izvrsnog poverioca koji je predlozio izvrsenje. sud odredjuje brisanje ovih tereta iz zemljisnih knjiga.S obzirom na to da na jednoj nepokretnosti moze da se vodi samo jedan izvrsni postupak.  potrazivanja na osnovu naknade stete zbog ostecenja zdravlja. . sud uzima u obzir samo ona potrazivanja za koje je resenje o izvrsenju postalo pravosnazno najkasnije do toga dana. .Stranke i zalozni poverioci mogu u svako doba da se sporazumeju da se nepokretnost prda neposrednom pogodbom. b) Rociste za deobu . na rocistu za deobu. .Po pravosnaznosti resenja o namirenju.Ne gase se ni licne sluzbenosti i stvarni tereti. . gubitka radne sposobnosti…  zalozni poverioci koji se namiruju prema vremenskom sledu sticanja zaloznog prava.  titulari licnih sluzbenosti i stvarnih tereta koji se gase prodajom nepokretnosti.Da bi opstao zakup stana. .Da bi se bilo koje od ovih lica namirilo mora da poseduje izvrsnu ispravu i da bude navedeno kao poverilac u resenju o izvrsenju.Kada odlucuje o deobi.. . . . pri cemu vazi princip prioriteta ( visi red iskljucuje mogucnost da se namire poverioci iz nizeg reda ). .Izvrsni poverioci se klasifikovani u redove. a zakupodavac da bude u posedu stana pre nego sto je upisano zalozno pravo nekog od izvrsnih poverilaca. pritoritetno se namiruju troskovi izvrsnog postupka i potrazivanja iz zakonskog izdrzavanja.Sud je duzan da zakaze rociste za deobu prodajne cene. . zalozni poverioci i titulari licnih sluzbenosti. . oni se namiruju srazmerno visini svojih potrazivanja.U okviru jednog reda. 216 .

. ne moze da dodje do obustave izvrsenja. . nakon neuspele druge javne prodaje. pod uslovom da resenje o izvrsenju postane pravosnazno. .Obustava izvrsenja . . .Oni mogu da se svedu na nemogucnost ostvarenja cilja izvrsenja.Da bi sud usvojio predlog poverioca-predlagaca. . 217 .Dejstvo resenja o namirenju je iskljucivo procesnopravno.Nakon vracanja nepokretnosti. . .Kada se nepokretnost prodaje na aukciji. ne zahteva u predvidjenom roku da se zakaze sledece rociste za prodaju.Izvrsnom duzniku ostaje nuda proprietas. ali ono nije postalo pravosnazno do ricista za deobu ( ovo resenje zakonodavca je suprotno principu jedinstva izvrsnog postupka ).Predlog za obustavu resenja moze da se podnese u roku od 8 dana nakon sto je donet zakljucak o pradaji.Njime je reseno ko ima svojstvo izvrsnog poverioca i kakvo pravo ima sumu dobijenu prodajom u izvrsnom postupku.Osim opstih razloga na osnovu kojih se izvrsenje obustavlja. . izvrsni poverioci na ciji predlog je odredjeno izvrsenje. visak imovinske masese deponuje u sud sve dok odlozni uslov ne nastupi ).Kada se steknu uslovi za obustavu izvrsnog postupka.Isti princip vazi i za potrazivanja ciji nastanak zavisi od nastupanja odloznog uslova ( radi namirenja takvih potrazivanja.Ako nepokretnost nije uopste uspela da se proda.Nedospela potrazivanja obezbedjena zalogom dospevaju na dan donosenja resenja o namirenju. . i to na njegov predlog. te da je vrati izvrsnom duzniku nakon sto je istekao rok odredjen resenjem suda. a time se smatra da je izvrsni poverilac namiren do 2/3 procenjene vred. nuzno je da on dokaze da utvrdjena vrednost nepokretnosti ne pokriva visinu njegovog potrazivanja. Prema njoj je duzan da postupa paznjom dobrog domacina. . sud moze da je dosudi izvrsnom poveriocu. formiranja izvrsne mase iz koje bi se poverioci namirili. . On moze da raspolaze nepokretnoscu. a ona nije mogla da se proda neposrednom pogodbom u roku koji su odredile stranke. .Sud obustavlja izvrsenje jos u dva slucaja: ako izvrsni poverilac. kao i da visak ubranih plodova preda izvrsnom duzniku. i kada ne zaheva javnu prodaju. . kao ni materijalnopravna pitanja izmedju izvrsnih poverioca. . izvrsni poverilac je duzan da snosi i troskove za upravljanje i odrzavanje nepokretnosti. Zakon poznaje i posebne razloge koji se ticu izvrsenja na nepokretnosti. ali to nema uticaja na pravo koriscenja koje proizvodi desjtva i prema novom vlasniku.Resenjem o namirenju se ne resavaju materijalnopravna pitanja koja se ticu nepokretnosti koja je bila predmet postupka. .Nakon toga se namiruju potrazivanja izvrsnih poverilaca u ciju korist je doneto resenje o izvrsenju. izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da mu dodeli nepokretnost na koriscenje uz naknadu ( smisao ovog instituta je da se poverilac namiri iz plodova nepokrtnosti ). te se i ona namiruju iz ostatka imovinske mase. izvrsni poverilac je duzan da sudu podnese izvestaj o koriscenju nepokretnosti. .Od plodova nepokretnosti.

. --> deciji dodatak.Ako je zaplenjeno potrazivanje obezbedjeno zalogom ili hipotekom.153.Od izvrsenja su izuzeta sledeca potrazivanja: --> primanje po osnovu zakonskog potrazivanja. 218 . nadoknade stete nastale usled ostecenja zdravlja ili gubitka radne sposobnosti i zbog gubitka izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja. . B) Pokretanje postupka. mesno je nadlezan forum rei sitae. G) Prenos potrazivanja na izvrsnog poverioca . --> primanja po osnovu socijalne pomoci. --> primanje na osnovu naknade zbog telesnog ostecenja po propisima o invalidskom osiguranju. . resenjm se zabranjuje duzniku izvrsnog duznika da potrazivanjee koje je predmet izvrsenja namiri izvrsnom duzniku ( zabrana ispunjenja ).) Izvrenje na potrazivanju izvrsnog duznika radi naplate novcanog potrazivanja . .Po predlogu izvrsnog poverioca sud donosi resenje o prenosu potrazivanja. ali i po sluzbenoj duznosti.Izvrsni poverilac u ciju korist je zaplenjeno potrazivanje ima obavezu da vrsi sve pravne i fakticke radnje potrebne za ocuvanje potrazivanja i sporednih prava. * drugo.Nacelno.Dostavljanjem resenja o zapleni izvrsnom duzniku. nadleznost . pa se izvrsenje na zaradi.. primanja vojnika.Ako je izvrsenje upravljeno na predaju stvari.Plenidba se odredjuje resenjm o izvrsenju. Izvrsne radnje su: • zaplena potrazivanja.Stavarno su nadlezni osnovni sudovi ( odnosno privredni ). odnosno nathipotekarnog izvrsnog poverioca. sud odredjuje po zahtevu izvrsnog poverioca.Dvojako je adresovana: * prvo. izvrsnom duzniku se zabranjuje da naplati navedeno potrazivanje i da njime raspolaze u korist trecih lica ( zabrana raspolaganja ). V) Plenudba potrazivanja .Predmet izvrsenja u ovom postupku jeste odredjeno potrazivanje ( novcano ili nenovcano ) koje izvrsni duznik ima prema trecem licu. . resenje o prenosu potrazivanja donosi se kada resenje o zapleni postane pravosnazno. izvrsni poverilac zaplenom stive polozaj podzaloznog. mesno je nadlezan sud prebivalista/sedista izvrsnog duznika.Postupak se moze pokrenuti predlogom izvrsnog poverioca.. • prenos potrazivanja izvrsnog duznika na poverioca ( radi naplate ). da li je voljan da ga namiri i da li je njegova obaveza eventualno uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze. . .Na pojedinim potrazivanjima izvrsenje je ograniceno. . . --> primanja po osnovu privremene nezaposlenosti. penziji i naknadi zarade moze sprovesti do iznosa od 2/3 primanja izvrsnog duznika. poverilac stice zalozno pravo na potrazivanju. .Izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o tome da li i u kojem obimu priznaje zaplenjeno potrazivanje. A) Izuzimanje od izvrsenja i ogranicenje izvrsenja . studentske stipencije.Ako je prethodno bilo doneto resenje o zapleni potrazivanja.

.Ukoliko se u ovom postupku izvrsni poverilac naplati u visem iznosu nego sto iznosi njegovo potrazivanje. . .Rec je o jednoj vrsti cesije potrazivanjasa izvrsnog duznika na poverioca. i ako je takva obaveza utvrdjena pravosnaznom presudom. izvrsni poverilac moze predloziti sprovodjenje izvrsenja radi predaje stvari.U slucaju kada je potrazivanje izvrsnog duznika prema duzniku uslovljeno obavezom predaje stvari koje se nalazi u drzavini izvrsnog duznika.Izvrsni poverilac na kojeg je preneto potrazivanje umesto isplate smatra se namirenim i samim prenosom u visini prenetog potrazivanja.Ako se izvrsni poverilac predlogom za izvrsenje ogranicio samo na plenudbu potrazivanja.Zaplenjeno potrazivanje se prema predlogu izvrsnog poverioca prenosi radi naplate ili umesto naplate. . izvrsni duznik pruza obavestenja koja su poveriocu potrebna radi ostvarivanja zaplenjenog potrazivanja i predaje isprave koje se odnose na to potrazivanje. . a po zahtevu poverioca na kojeg je preneto potrazivanje. Dj) Presnos potrazivanja umesto isplate .Ako je bilo predlozeno izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o zaplenjenom potrazivanju. ali i one koje ima prema poveriocu.Izvrsni duznik odgovara za istinitost i naplativost prenesenog potrazivanja. po ostvarenju potrazivanja. .Prenos novcanog potrazivanja koje je po definiciji deljivo odredjuje se i sprovodi samo u iznosu koji je potreban za namirenje poveriocevog potrazivanja. . . resenje se donosi u roku od 3 dana od dana kada je izvrsnom poveriocu dostavljeno obavestenje o tom izjasnjavanju. u obavezi je da u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljeno resenje o zapleni podnese predlog za namirenje ili prenos potrazivanja ( propustanje roka vodi obustavi izvrsenja ). E) Posebne odredbe o izvrsenju na zaradi i ostalim novcanim primanjima 219 . . .Prema izvrsnom poveriocu duznik izvrsnog duznika moze isticati sve one prigovore koje bi mogao istaci protiv izvrsnog duznika.Ovom izvrsnom radnom zaplenjeno potrazivanje prelazi na izvrsnog poverioca do prenesenog iznosa sa dejstvom ustupanja potrazivanja uz naknadu. D) Prenos potrazivanja radi naplate .. da mu oprosti dug ili na drugi nacin raspolaze prenesenim potrazivanjem.U roku koji odredjuje sud. izvrsnom duzniku vratiti isprave koje je odnose na potrazivanje. . izvrsni poverilac na kojeg je prenesen deo potrazivanja ima obavezu polaganja jemstva da ce. .Nije ovlascen da sa duznikom izvrsnog duznika zakljuci poravnanje. .Obaveza je izvrsnog poverioca da se savesno ponasa i vodi racuna o naplati prenesenog potrazivanja. . .Na ispravi koja se predaje izvrsnom poveriocu sud stavlja belesku da je sproveden prenos potrazivanja za koje je odredjeno izvrsenje.Po zahtevu izvrsnog duznika i u roku koji odredi sud. ima obavezu da taj visak polozi sudu koji ga predaje drugim zaloznim poveriocima i izvrsnom duzniku pod uslovom da na to imaju pravo. izvrsni poverilac moze predloziti predaju te stvari sudu u cilju ispunjenja obaveze prema duzniku izvrsnog duznika.Ako izvrsni duznik ne postupi po odluci suda u roku koji mu je odredjen.Prenosom radi naplate izvrsni poverilac stice pravo da od duznika izvrsnog duznika trazi isplatu ( dospelog ) iznosa odredjenog u resenju o prenosu potrazivanja.Ovlascen je da vrsi sve radnje koje su potrebne radi ocuvanja i ostvarenja prenesenog potrazivanja i da koristi prava u vezi sa zalogom koja su data za obezbedjenje tog potrazivanja. . .Prenos je sproveden dostavljanjem resenja o prenosu duzniku izvrsnog duznika.

.. Z) Izvrsenje na stednom ulogu i tekucem racunu . 154. . prodaja hov i namirenje poverioca vrse se po pravilima kojima se regulise izvrsenje na akcijama u smislu odredaba o izvrsenju u trgovinskim stvarima.U pitanju je poseban postupak na ( novcanom ) potrazivanju izvrsnog duznika ostvarenog po osnovu zarade koju ova stranka ima prema poslodavcu ( on je ovde duznikov duznik ).Procena. J) Izvrsenje na drugim hov .Prenos potrazivanja je sproveden kada sud na hov stavi izjavu o prenosu i preda je izvrsnom poveriocu. K) Izvrsenje na sredstvima na racunu izvrsnog duznika . a resenje se dostavlja izvrsnom poveriocu. .Donosenjem resenja o izvrsenju vrsi se plenidba hov koja je predmet izvrsenja. . prodajom i namirenjem izvrsnog poverioca. .Prenos potrazivanja moze biti izvrsen radi naplate ili umesto naplate prema opstim pravilima o izvrsenju na novcanim potrazivanjima izvrsnog duznika. I) Izvrsenje na hov o kojima se vodi javni registar .Plenidba ovog potrazivanja izvrsnog duznika ostvaruje se dostavljanjem resenja o zapleni banci. broju i nazivu banke kod kojee izvrsni duznik ima stedni ulog. .Izvrsenje u ovom postupku se sprovodi sledecim radnjama suda: zaplenom.Ova vrste izvrsenja sprovodi se prema izvrsnom duzniku koji ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnika.Resenje o izvrsenju dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaze finansijskim organizacijama kod kojih se vode racuni izvrsnog duznika da obistave sve isplate sa tih racuna do konacne naplate potrazivanja.Resenjem o izvrsenju. procenom. . po tvrdnju poverioca. bankama i drugih finansijskim organizacijama nalaze se da izvrse prenos novcanog iznosa za koji je odredjeno izvrsenje sa racuna izvrsnog duznika na racun izvrsnog poverioca. sud navedeni podatak pribavlja od banke kod koje. . . pa se time predupredjuje mogucnost da izvrsni duznik stalnim promenama radnog mesta osujeti ovaj vid izvrsenja.Izvrsenje se vrsi sledecim izvrsnim radnjama: zaplenom i prenosom potrazivanja. . duzniku i Centralnom registru hov.Izvrsni poverilac u predlogu za izvrsenje mora navesti podatke o stednom ulogu. izvrsni duznik ima stedni ulog. pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvrsnom duzniku isplacuje zaradu.Resenjem o izvrsenju na zaradi odredjuje se plenidba na odredjenom delu zarade izvrsnog duznika i nalaze se drzavnom organu. i od tada izvrsni duznik ne moze raspolagati hartijama od vrednosti.Resenje o izvrsenju na zaradi obavezuje i novog poslodavca izvrsnog duznika. . isplacuje izvrsnom poveriocu.Ako poverilac ne raspolaze podacima o stednom ulogu duznika.) Produzeni izvrsni postupak radi naplate novcanog potrazivanja 220 . .Plenidba potrazivanja zasnovana na hov koja se prenosi indosamentom ili za cije je potrazivanje inace potrebno posedovanje te hartije sprovodi se oduzimanjem te hartije od izvrsnog duznika i njenom predajom sudu. da novcani iznos za koji je odredjeno izvrsenje.Momentom plenidbe izvrsni poverilac stice zalozno pravo na zaplenjenim hov.

te sud poziva izvrsnog duznika da u roku od 10 dana dostavi izjavu sudu o imovini. izvrsni poverilac koji nije potpuno namiren moze da zahteva od suda da dobije izjavu o imovini izvrsnog duznika. a izvrsnog duznika upisuje u knjigu izvrsnih duznika. a ono nece da stvar vrati dobrovoljno. . sudski izvrsitelj mu je oduzima.Ako se stvar nalazi kod treceg lica. .Ako zamenljive stvari ne mogu da se nadju kod izvrsnog duznika i treceg lica.Ako on tako ne postupi.Postupak za uzimanje izjave izvrsnog duznika pocinje po predlogu poverioca.Izjava izvrsnog duznika o njegovoj imovini ne kreira i pravo prvenstva u namirenju izvrsnog poverioca iz naknadno pronadjene imovine. izvrsitelj ne sme da primenjuje prinudu prema njemu. izvrsni poverilac predlaze sudu da ga sud ovlasti da na trosak izvrsnog duznika. tako da se dalji postupak odvija kao i kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika. on je duzan da je voljno preda. . necinjenje i trpljenje 221 . .Izvrsenje moze da otpocna samo kada protekne rok od 8 dana nakon donosenja resenja o izvrsenju. sud jedan primerak dostavlja izvrsnom poveriocu. . . . sud prenosi potrazivanje na predaju stvari sa izvrsnog duznika na izvrsnog poverioca.Duznik se iz ove knjige brise cim namiri potrazivanje.) Izvrsenje radi ostvarenja nenovcanog potrazivanja A) Predaja pokretne stvari . .U izvrsnom postupku vazi princip potpunog namirenja izvrsnog poverioca. . . odnosno najranije nakon isteka roka o 3 godine od dana izvrsenog upisa.Naprotiv. u odredjenom roku pribavi te stvari.Dalji postupak izvrsenja se vodi prema pravilima o izvrsenju radi naplate novcanih potrazivanja. u suprotnom. .U takvoj situaciji. . izvrsni poverilac predlaze sudu ( rok 8 dana ) da sud donese resenje kojim obavezuje izvrsnog duznika na placanje vrednosti stvari.Duznik je duzan da kazuje istinu o svojoj imovini. u suprotnom cini krivicno delo. . sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva i izvrsnog duznika.Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi nepokretnost.Ovaj postupak se vidi kada izvrsni poverilac ima stvarnopravni ili obligacionopravni zahtev da mu izvrsni duznik preda stvar. . B) Izvrsenje i predaja nepokretnosti .Ako nezamenljiva stvar ne moze da se nadje ni kod izvrsnog duznika ni kod treceg lica.Izjava izvrsnog duznika mu daje pravo da zahteva da se izvrsenje sprovede i na imovini izvrsnog duznika koja je naknadno pronadjena ili koju on naknadno stekne.Izvrsenje se sprovodi tako sto sudski izvrsitelj prinudno iz nepokretnosti udaljuje sva lica.. ali moguce je da izvrsni duznik u momentu izvrsenja nema dovoljno imovine ili imovinu krije ili je imovina nepoznata izvrsnom poveriocu. . .Izvrsna radnja se sastoji u tome sto sudski izvrsitelj ( forum rei sitae )oduzima izvrsnom duzniku stvari i o tome mu daje potvrdu.Ako izvrsni duznik da izjavu o imovini. 155.Kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika. V) Izvrsenje obaveza na cinjenje. prazni je od svih stvari i predaje je u drzavinu poveriocu. .

U ovakvim situacijama nema mogucnosti da se dugovana cinidba prinudno izvrsi. sud resenjem odredjuje zabranu odredjenog ponasanja i istovremeno duzniku izrice novcanu kaznu ako postupi protivno zabrani.radnje koje umesto duznika moze da izvrsi i drugo lice.Sud resenjem odredjuje rok za dobrovoljno izvrsenje radnje. G) Predaja i oduzimanje deteta . odnosno da je duznik dobrovoljno izvrsio obavezu.Nezamenljive radnje mogu da budu i pozitivne i negativne. .Kod obaveza necinjenja i trpljenja. . izvrsni duznik se novcanim kaznama primorava na izvrsenje cinidbe.Ako kaznjavanje duznika ne urodi plodom.) Nezamenljive radnje . .O predlogu za izvrsenje odlucuje sud koji je mesno nadlezan na teritoriji prebivalista predlagaca. 2. . sud ne bi vodio novi postupak. .Pozitivne su one koje ne mogu da preduzmu treca lica. sud nanovo kaznjava duznika.Ovaj postupak se ponavlja sve dok duznik ne izvrsi dugovanu radnju ili dok ukupni zbir novcanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prvoizrecene novcane kazne. ukupna visina novcanih kazni nije limitirana.Naprotiv. ponovio smetanje. . da sam ili preko drugog lica izvrsi dugovanu ranju o trosku izvrsnog duznika.) Zamanljiva radnje. . a izvrsenje sprovodi sud na cijoj teritoriji se nalazi dete. te kaznu za slucaj da duznik ne izvrsi svoju obavezu ( ako ne izvrsi. nakon toga. . tj.Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji je duznik duzan da obavezu izvrsi ( prema ugovoru ili ZOO-u ).Moguce je da je duznik svojim radnjama. po njegovom predlogu. otkloni promenu radi vracanja u predjasnje stanje. licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na cuvanje i vaspitavanje. o trosku izvrsnog duznika. izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da on sam ili trece lice. nego bi odredio prestanak smetanja poseda i izrekao novcanu kaznu za slucaj da duznik ponovo postupi protivno zabrani. vec proizveo stanje koje izvrsnog poverioca lisava njegovog prava ( npr. . novcane kazne i sudski penali. .Ovde se prica i pitanje 146.Kaznjavanje duznika se ne primenjuje kada je u pitanju izvrsenje obaveze intuitu personae ( slikar ).Pravilo je da sud u resenju o izvrsenju odredjuje i obavezu da duznik predujmi troskove koji su neophodni radi izvrsenja radnje. koje su suprotne sadrzini izvrsne isprave. . jer izvrsenje radnje iskljucivo zavisi od volje izvrsnog duznika.Sudske odluke o dodeli roditeljskog staranja izvrsavaju se prinudnim oduzimanjem i predajom deteta roditelju. 222 .. pa mora odmah ). . 1. onda sud ex officio izvrsava resenje o novcanoj kazni ). .Pozitivne radnje koje moze da izvrsi samo duzniku su npr.Moguce je da je protiv izvrsnog duznika doneto resenje u parnici zbog smetanja poseda.Ako bi duznik. . . .Izvrsenje se sprovodi tako sto sud ovlascuje izvrsnog poverioca. duznik je protivno gradjevinskoj dozvoli sagradio objekat i zatvorio izvor svetlosti poveriocu ). .U takvim situacijama. pa u toj situaciji poverilac moze od duznika samo zahtevati naknadu stete. .Izvrsnom duzniku se ostavlja rok od 3 dana da dobrovoljno preda dete ( osim ako detetu preti opasnost. . te da je ono izvrsno.Takve radnje su prestacije iz ugovora o radu ili delu cije ispunjenje ne zavisi od svojstava duznika ( pozitivne radnje koje se ne odnose na predaju novca ili neke druge stvari ). osuda drustva kapitala da omoguci uvid akcionarima u finansijske izvestaje. jer tada izvrsenje dugovane prestacije ne zavisi iskljucivo od volje izvrsnog duznika. .Protiv resenja o izricanju novcane kazne nije dozvoljena zalba.

Predlog se podnosi u prekluzivnom roku od 30 dana.O predlogu kojim izvrsni poverilac zahteva da bude vracen na rad odlucuje sud na cijem podrucju se nalazi sediste poslodavca. Z) Izdejstvovanje izjave volje . 158.Moguce je da izvrsni duznik u izvrsnoj irpavi obavezan da da neku izjavu volje.Izvrsni duznici su suvlasnici. sud donosi resenje o obezbedjenju koje se izvrsava po pravilima izvrsnog postupka. zaostavstina. .Izvrsenje se sprovodi tako sto izvrsni sud naredjuje da se u javnu knjigu izvrsi upis sadrzan u izvrsnoj ispravi. odnosno zaloge na pokretnim stvarima. .) Postupak obezbedjenja A) Pojam .Predlog za izvrsenje mogu da podnesu kako tuzilac. . . i to deobom stvari. davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke poverioceve obaveze ili od ispunjenja uslova.D) Vracanje zapolsenog na rad . a njegovo resenje predstavlja izvrsnu ispravu. zaposleni. . promene i prestanka pravo svojine.Postupak obezbedjenja potrazivanja je poseban postupak hibridnog karatera.O nacinu deobe odlucuje sud u vanparnicnom postupku.Pri tome razlikujemo dve situacija: * U prvoj. * U drugoj. .Smatra se da je izjava volje data kad aje poverilac svoju obavezu ispunio.Njome se ukida usvlasnicka zajednica. deoba moze da bude fizicka ili civilna. . jer sud sumarno ispituje da li su se stekli uslovi da odredi obezbedjenje potrazivanja. moze i u izvrsnom postupku radi vracanja zaposlenog na rad i bez posebne izvrsne isprave da zahteva naknadu izgubljene zarade. E) Upis prava u javnu knjigu . . B) Vrste ZIP poznaje 4 vrste sredstava obezbedjenja ( numerus clausus ): 223 . tako i tuzeni.Ak oduznik ne postupi po izreci iz izvrsne isprave. .. . on je kognicioni. . .Zavisno od izreke izvrsne isprave. . ali se pravnozastitna potreba ostvaruje tek u izvrsnom postupku. smatra se da je duznik dao izjavu volje sadrzine kao u izvrsnoj ipravi u momentu kada je sudska odluka postala pravosnazna..Sudska odluka o deobi stvari ima nepotpuno preobrazajno dejstvo. Dj) Deoba stvari .Ako je upis odredjen u samom resenju o izvrsenju. .). .Poverilac ima pravo da obezbedi sprovodjenje postupka izvrsenja na imovini duznika nakon sto dobije izvrsnu ispravu. od dana isteka paricionog roka iz izvrsne isprave. . izvrsni sud vrsi upis po sluzbenoj duznosti.Izvrsenje se sprovodi radi ostvarenja prava poverioca na deobu zajednicke stvari na kojoj postoje suvlasnicka prava ( nepokretnost.U prvoj fazi.Kod upisa u javnu knjigu radi se o upisu sticanja. nastupa fikcija da je izjavu volje dao. hipoteke i ostalih stvarnih prava na nepokretnim stvarima.U drugoj fazi.Izvrsni poverilac.

.Ako poseduje izvrsnu ispravu.zasnivanje zaloznog prava na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka.Odredjivanje privremene mere kao sredstva obezbedjenja je supsidijarno u odnosu na ostala sredstva obezbedjenja potrazivanja. . odredjenje privremenih mera dolazi u obzir samo ako npr. stvarno i mesno je nadlezan onaj sud koji je nadlezan da odlucuje i o potrazivanju. 3. . a ako iz prikazanih cinjenica i dokaza ne proizlazi da je verovatan razlog za obezbedjenje. v) cinjenice i dokazi koji opravdavaju postojanje razloga za obezbedjenje. poverilac ne moze vise da zahteva da sud odredi privremene mere.) Prethodne i privremene mere .Nacelo kontradiktornosti je ograniceno time da se resenje o obezbedjenju donosi. ali nema suspenzivni karater. duznik nema imovinu na kojoj bi moglo da se zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima. . • privremene mere ( najznacijnije sredstvo u praksi ).Postupak je hibridan. a da pri tom duznik nije imao mogucnosti da se izjasni o predlogu za obezbedjenje.O osnovanosti predloga sud pozitivno odlucuje kada se uveri da su argumenti poverioca verovatni.O predlogu za obezbedjenje odlucuje sudija pojedinac. . odnosno o glavnom zahtevu.) Predlog i resenje o obezbedjenju . za odluku za obezbedjenje stvarno i mesno je nadlezan onaj sud pred kojim se pokrece kognicioni postupak. • zasnivanje zaloznog prava na nepokretnosti na osnovu izvrsne isprave.Kod nadleznosti suda razlikujemo situaciju u kojoj je postupak obezbedjenja pokrenut pre pokretanja kognicionog postupka i situaciju u kojoj je predlog stavljen nakon sto je kognicioni postupak pokrenut.Resenje o obezbedjenju se pobija zalbom koja se izjavljuje u roku od 3 dana.Ako poseduje odluku donetu u njegovu korist u prvom stepenu.Ako predlog ne sadrzi sve elemente. 2. • 159.) Uopste .U njemu vazi dispoziciono i raspravno nacelo. kognicioni i izvrsni. 224 . b) razlog zbog kojeg se trazi obezbedjenje.PRIVREMENE MERE A) Opsta pravila . . .) Sud . V) Osobenosti postupka 1. g) vrsta sredstava obezbedjenja cija se primena zahteva. . predlog se odbija kao neosnovan. .Postupak se pokrece predlogom koji mora da sadrzi elemente koje propisuje Zakon: a) potrazivanje cija realizacija treba da se obezbedi. odbacuje se kao nedopusten.U orvoj situaciji. . • prethodne mere.Ako se istovremeno pokrece kognicioni ( parnicni ili drugi postupak ) i podnosi predlog za obezbedjenje. vec samo prethodne mere.

U ovom postupku siroko se koristi institut jemstva. . poverilac u predlogu za odredjenje privremenih mera ne mora da dokazuje postojanje opasnosti.Donosenjem resenja o privremenoj meri izvrsni poverilac ne stice zalozno pravo.U ovom slucaju. . jemstvo moze da polozi duznik umesto odredjenja privremenih mera ( to mogu da predloze i duznik i poverilac ). sud moze da odredi i drugacija kada postoji subjektivna opasnost da ce duznik da osujeti i znatno oteza naplatu potrazivanja. jer je duznik odbio da saopsti podatke gde se nalazi njegova imovina ili je davao netacne podatke u vezi s imovinom. predlog za odredjivanje ove mere se odbacuje kao nedopusten. . . ako je tada duzan da ucini verovatnim da ce izvrsni duznik odredjenim privremenih mera pretpsti samo neznatnu stetu. kad god drugom merom moze da se ostvari isti cilj koji se postize privremenom merom. i drugi.. V) Uslovi za odredjenje privremenih mera .Ako se privremena mera odredjuje pre nego sto je poceo kognicioni postupak.Poverilac mora da poseduje poseban pravni interes za odredjenje privremene mere. . da postoji opasnost da poverilac nece moci da realizuje svoje potrazivanje. da potrazivanje postoji.Ovo resenje sadrzi sve sastojke kao i svako resenje o obezbedjenju.Ove resenje proizvodi dejstva ne samo prema strankama. kada se radi o obezbedjenju nenovcanih potrazivanja. . kao i da se produze ).Za razliku od odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja novcanih potrazaivanja. . znatno pogorsanje ili opste lose imovinsko stanje duznika nije indikator za odredjenje privremenih mera.Dakle. sud odredjuje u rok u kome je poverilac duzan da podnese tuzbu. -->ako se protiv izvrsnog duznika vec vodio izvrsni postupak zbog neispunjenja obaveza iz zakonskog izdrzavanja. .ZIP-om su odredjene okolnosti kada se smatra da opasnot postoji: --> ako bi potrazivanje trebalo da se ostvari u inostranstvu. kao i njegove obaveze utvrdjene pravosnaznom odlukom suda vece od njegovih prihoda. --> ako su zakonske obaveze izvrsnog duznika. sud moze da uslovi privremene mere tako sto ce poverilac da polozi jemstvo. . prikrivanje i drugi nacini raspolaganja imovinom. B) Resenje o odredjenju privremene mere . izvrsni poverilac u svom predlogu za odredjenje privremenih mera mora da ucini verovatnim da ce duznik da unisti ili pokvari stvar koju duguje. . G) Vrste privremenih mera ZIP exempli causa navodi sledece privremene mere: 225 . . --> ako je protiv izvrsnog duznika vec pokusano izvrsenje koje nije uspelo. vec i prema ucesnicima u postupku. . i uz to rok trajanja mere.Odredjene privremene mere proizvode dejstva onoliko dugo koliko je to odredjeno u resenju suda ( ali mogu da se ukinu i pre. privremena mera ne moze da se odredi..Izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za odredjenje privremenih mera iznosenjem cinjenica i dokaza ucini verovatnim postojanje opasnosti. da ce cedirati potrazivanja na trece lice. ..Radnje koje duznik preduzima ili bi mogao da preduzme da bi osujetio ili znatno otezao naplatu potrazivanja jesu: otudjenje.Kod odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja nenovcanih potrazivanja opasnost da ce duznik da osujeti ili znatno oteza ostvarenje potrazivanja mora da postoji objektivno. ali ipak. .Sud moze da odredi privremenu meru obezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja da bi se sprecila upotreba sile ili nastupanje nenadoknadive stete.U ovom slucaju. da ce da je otudji.Potrebno je ispunjenje dva uslova: prvi. a ako ga nema.

D) Izvrsenje privremenih mera .. prejudicira ishod spora ili cak i konzumira tuzbeni zahtev. Dj) Ukidanje privremene mere Ukidanje sledi po predlogu izvrsnog duznika kada:  izvrsni poverilac nije poveo kognicioni postupak u roku koji mu je sud odredio. .Izvrsni duznik moze tuzbom da zahteva da mu izvrsni poverilac naknadi stetu koju je pretrpeo zbog toga sto je sud odredio privremenu meru: 226 • • • .Resenje o ukidanju privremenih mera trebalo bi da ima dejstvo ex tunc. otpadanjem razloga koji su opravdavali njeno odredjenje. u neku ruku. .  istekao je rok za koji je privremena mera odredjena. zabrana otudjenja ili opterecenja nepokretnosti.Iz enumeracije privremenih mera koje se odnose na obezbedjenje nenovcanih potrazivanja ( naredbe i zabrane ) vidno je da njihovo odredjenje. . odluka o odredjenju privremenih mera radi ozbezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja bi konzumirala i tuzbeni zahtev ( a to je zabranjeno ).Medjutim kada je privremena mera odredjena radi ostvarenja nenovcanih potrazivanja.Bez tih ogranicenja. E) Odstetni zahtevi izmedju stranaka i ucesnika u postupku obezbedjenja .Cim je resenje o odredjivanju privremenih mera doneto. . jer se to ostavlja parnicnom sudu kada resava o meritumu stvari. • naredba izvrsnom duzniku da preduzme radnje da se stvar sacuva. jer se predvidja da se ukidaju i preduzete radnje u postupku.Odstetne zahteve po osnovu vodjenja ovog postupka moze da istice izvrsni poverilac prema prema izvrsnom duzniku i ucesnicima u postupku. .Npr.Ovakva konzumacija tuzbenog zahteva putem odredjenja privremene mere evidentnija je kada se privremenom merom izrice obaveza necinjenja.U momentu kada sud odredjuje privremenu meru. • zabrana banci da isplacuje novac izvrsnom duzniku s njegovog racuna. odnosno propustanja vrsenja odredjenih radnji ( npr. ne zna se da li je izvrsni poverilac zaista poverilac i da li je izvrsni duznik zaista duznik. . za momenat kada se odlucuje o predlogu za odredjenje privremene mere. . dnevnom listu se zabrani da stampa.  kada ona vise nije potrebna. ako oni ne postupaju po resenju o odredjenju privremene mere kojom se obezbedjuje izvrsenje nenovcanog potrazivanja. a) Izvrsenje privremene mere i tuzbeni zahtev . navodno netacne cinjenice o licnosti izvrsnog poverioca ).Promenom okolnosti. njeno ukidanje dejstvuje samo ex nunc ( jer je njome stvoreno pravno stanje u kome potpuna restitucija nije moguca ).Resenje o privremenoj meri se vezuje.zabrana raspolaganja pokretnim stvarima i njihovo oduzimanje od duznika. . • oduzimanje gotovog novca i polaganje novca u depozit. ukida se i privremena mera. zabrana duzniku izvrsnog duznika da ovom poslednjem namiri potrazivanje ili da mu preda stvar. ono je ujedno i izvrsno. .. kada sud privremenom merom odredi da poslodavac radniku placa platu dok tece parnica o zakonitosti odluke na osnovu koje je radniku prestao radni odnos. vidno je da se prema izreci iz resenja o privremenoj meri postupa kao da je doneta pravosnazna presuda kojom je tuzbeni zahtev radnika usvojen. i sadrzinski i temporalno.

Ovako sacinjen zapisnik ima dejstvo sudskog poravnanja.PRETHODNE MERE . Ziga 227 . * kada se utvrdi da je privremena mera bila neosnovana ( to je npr. medjutim.U zapisnik sa rocista se unosi sporazum stranaka.) Zalozno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka . kao i saglasnost duznika da zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima. zalozno pravo na nepokretnim stvarima se zasniva na osnovu sporazuma stranaka i na osnovu rocista koje se odrzava pred izvrsnim sudom. zalozno pravo se stice njihovim popisom i unosenjem u zapisnik.Ove mere se odredjuju radi obezbedjenja naplate novcanog potrazivanja. . . slucaj kada izvrsni poverilac izgubi parnicu protiv izvrsnog duznika.U ovom postupku.Odredjenje privremene mere ne moze da se smatra neosnovanim. ako drugostepeni sud po zalbi nadje da ne postoji verovatnoca u pogledu postojanja potrazivanja ili u pogledu postojanja opasnosti.* kada izvrsni poverilac ne povede kognicioni postupak u roku koji je sud odredio. nuzno je da postoji opasnost da ce se ostvarenje potrazivanja osujetiti ili znatno otezati. . da bi se ove mere odredile.Ove mre sud odredjuje sa istim ciljem kao i privremene mere(ipak imaju manji znacaj u praksi). pokaze se da ne postoji potrazivanje ).Kod pokretnih stvari. vec utvrdjenog u domacoj sudskoj odluci koja. visina potrazivanja. . . . jos nije postala pravosnazna ili izvrsna. tj.Takodje. dakle predstavlja izvrsnu ispravu. . 160. vreme njegovog dospeca.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful