P. 1
78041665 Kriminologija Prvi Deo Knjige

78041665 Kriminologija Prvi Deo Knjige

|Views: 151|Likes:
Published by Nikola Novicic

More info:

Published by: Nikola Novicic on Oct 13, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/04/2014

pdf

text

original

Kriminologija

Glava prva
POJAM, PREDMET, PODELA I MESTO KRIMINOLOGIJE U SISTEMU DRUŠTVENIH NAUKA
I POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE
Odrediti pojam kriminologije znaci odgovoriti na pitanje „šta se podrazumeva pod terminom kriminologija?”. Odgovarajuci na ovo pitanje, odmah možemo konstatovati da nema jedinstvenog i opšteprihvacenog gledišta o tome šta je kriminologija. Odredivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka, ali jedna precizna, opšte prihvacena i jedinstvena definicija još uvek nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se bavili strucnjaci razlicitih naucnih discipina: psihijatri, psiholozi, sociolozi, filozofi, pravnici, kriminalisti, imao je svoje shvatanje i definiciju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodološkog opredeljenja u izucavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i medu kriminolozima u pogledu razumevanja pojma kriminologije, u tome šta je karakteriše i predstavlja njenu bit.1 Tako se može zakljuciti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa. Kompleksnost predmeta izucavanja, korišcenja znanja i dostignuca razlicitih naucnih oblasti u objedinjavanju tog predmeta, uticali su da pojedini autori smatraju da je "kriminologija kraljica bez kraljevstva", odnosno da su "kriminolozi kraljevi bez kraljevstva".2 Razmišljanja o kriminalitetu (zlocinu, prestupništvu), kao negativnoj društvenoj pojavi, poticu iz najranijeg perioda razvoja ljudskog društva. Medutim, izucavanja kriminaliteta u okviru posebne nauke, kao teorijsko-saznajne, prakticne, organizovane i planske istraživacke društvene delatnosti, javlja se tek krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski

Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

antropolog Pol Topinar (Paul Topinard) upotrebio je pojam "kriminologija" za oznacavanje nauke koja se bavi izucavanjem izvršenih krivicnih dela.3 Italijanski pravnik Garofalo (Raffaele Garofalo) upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige "Kriminologija" (1885.), podrazumevajuci pod kriminologijom nauku (ucenje, od grcke reci logos) o kriminalitetu, zlocinu (lat. crimen). Prilikom odredivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da li ovaj pojam shvataju šire ili uže. Šta je kriminologija? _ Disciplina koja se bavi proucavanjem kriminaliteta (Garofalo, Durkheim, E.).4 _ Nauka o kriminalitetu pojedinih ljudi i kulturnih naroda (Sauer, W.).5 _ Nauka koja proucava uzroke i zakone delinkvencije (Kinberg, O;

Marquiset, Stefani Levasseur; Jambu-Merlin, Cuche). _ Nauka o deliktu, kriminalitetu, zlocinu i delikventu (Lombroso).6 _ Nauka koja treba da proucava delinkventa jer je krivicno delo samo "indicija" licnosti delinkventa (Ferri, E.). _ Nauka koja treba da se bavi pitanjima procesa koji uticu na delinkvenciju, odnosno kriminogenezom (E. de Greff).7 _ Nauka koja empirijski istražuje zlocin i licnost izvršioca (Exner, Sauer, Mezger, Manheim, Geerdis, Pinatel, Kaufman, Würtenberger).8 _ Nauka koja proucava cinjenice o zlocinu i borbi protiv njega (Hans v. Hentig). _ Nauka o kriminalitetu (zlocinu) i njegovom sprecavanju (Middendorff). _ Nauka koja obuhvata celokupno proucavanje kriminaliteta, u koju ulazi kako sociološko, tako i biološko, odnosno kriminalno-politicko ucenje o kriminalitetu (Tahovic).9 _ Nauka o kriminalitetu i srodnim negativnim društvenim pojavama, koja naucnom metodologijom izucava pojavne oblike i uzroke kriminaliteta, kao i delotvornost nacina njegovog suzbijanja radi ostvarenja društvene samozaštite od kriminaliteta i drugih negativnih društvenih pojava (Šeparovic).10 _ Samostalna disciplina u sistemu nauka, koja svojim sistemom metoda proucava pojavne oblike i uzroke kažnjivih ponašanja (Horvatic).11 _ Naucna disciplina interdisciplinarnog i multimetodološkog karaktera koja se bavi proucavanjem uzroka prestupništva kao društvene pojave u cilju njegovog sprecavanja i suzbijanja” (Pešic).12 _ Nauka o kriminalitetu kao pojedinacnoj, masovnoj i društvenoj pojavi (Acimovic).13 _ Kompleksna nauka o kriminalitetu koja se bavi pitanjem pojavnih oblika, strukture i razvoja kriminalnog ponašanja (fenomenologija), uzroka i uslova kriminalnog ponašanja, tj. kako dolazi do kriminaliteta kao pojedinacnog ponašanja, masovne i društvene pojave (opšti uzroci-koreni kriminaliteta i kriminogeni faktori) (Milutinovic).14
Kriminologija

_ Humana i socijalna nauka koja empirijski istražuje individualne i društvene procese kriminaliziranja i dekriminaliziranja i svoja saznanja kao preporuke predaje zakonodavcu i onima koji primenjuju zakon (Schneider).15 _ Nauka koja proucava faktore i procese strategije i tehnike koje su najbolje za borbu protiv njega i ako je moguce za njegovo suzbijanje (Gassin).16 _ Ucenje o stvaranju zakona, kršenju zakona i odgovorima na kršenje zakona (Meier).17 Gotovo sve navedene uže i šire definicije kriminologije imaju odredenu naucnu vrednost i opravdanje. Kritika pojedinih shvatanja sigurno ne bi dovela do opšteprihvacene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojecih saznanja, odredili pojam kriminologije u užem smislu obuhvatajuci, po našem mišljenju, bitne elemente za definisanje. Kriminologija se može definisati kao samostalna, teorijskoempirijska,

interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. Odredivanje predmeta izucavanja kriminologije usko je povezano sa odredivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znaci utvrditi šta kriminologija izucava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama i naucnim disciplinama. Iako znacajno i osnovno, odredivanje predmeta kriminologije još uvek je sporno medu kriminolozima. Vec skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrduje predmet njenog izucavanja, što je svakako povezano i sa utvrdivanjem pojma kriminologije. Postoje razlicita shvatanja o širini predmeta koji kriminologija izucava i o tome da li kriminologija pripada društvenim, pravnim ili prirodnim naukama, da li je grupa nauka ili je samostalna, autonomna, sinteticka nauka.18 Medutim, skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajednicko je da kriminalitet cini najvažniji polazni elemenat za odredivanje predmeta kriminologije. Šta je predmet izucavanja kriminologije? Kriminološka shvatanja krajem 19. i pocetkom 20. veka bila su usmerena pretežno na coveka-delinkventa, koji je smatran osnovnim predmetom kriminološkog izucavanja (Lombroso, Ferri, Garofalo, Aschaffenburg i dr.). Francuski kriminolozi Lenjel-Levastin i Stanciju (Laignet-Lavastine i Stanciu) smatrali su da je kriminologija "kompletna nauka o coveku, odnosno da predstavlja kompletno i integralno proucavanje coveka sa stalnom preokupacijom boljeg upoznavanja uzroka i lekova za njegovu antisocijalnu aktivnost"19, a da je predmet kriminologije je "covek, tj. zlocinac", taj "prvi stožer kriminologije", jer je "žica zlocina usadena u coveka". Svodenje predmeta kriminologije na pojedinacnu aktivnost delinkventa bilo je jako izraženo i 50-tih i 60-tih godina 20. veka kod pojedinih
Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

autora, na primer kod E. de Grefa (Etienne de Greff), koji je razvio teoriju procesa "prelaska na delo", tzv. "dinamicku kriminologiju", dok je ucenje o uzrocima dovelo do nastanka "kriminalne etiologije" ili "etiološke kriminologije". Slicno Etjen de Grefu, francuski pravnik Pinatel i profesor Univerziteta u Rimu di Tulio (Benigno di Tullio), stavljaju u prvi plan proucavanje licnosti delinkventa i govore o klinickoj kriminologiji. Sa javljanjem shvatanja o društvenim uticajima kao kriminogenim faktorima, kriminološka izucavanja se proširuju, pa se navodi da predmet kriminologije, pored delinkventa, obuhvata i kriminalnu aktivnost. Americki kriminolozi Mejbl Eliot, Saderland, Kresi i Zauer (Mable Elliot, Sutherland, Cressey, Sauer) naglašavaju društvenu uslovljenost kriminalnog ponašanja, sagledavaju kriminalitet kao proizvod odredene društvene strukture, cime sadržina predmeta kriminologije dobija nove elemente i novu dimenziju.

Metodi borbe se ne mogu poboljšati ako se dublje ne sagleda priroda zlocina". To su shvatanja predmeta kriminologije u najširem smislu i ona su najcešce povezana sa sagledavanjem kriminologije kao grupe nauka. propuštanje od strane policije da uhapsi sumnjivo lice. od stvaranja krivicnog zakona do primene krivicnih sankcija. Sve navedene nauke i niz drugih nauka i naucnih disciplina svojim znanjem svakako pružaju dragocenu pomoc prilikom proucavanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. kriminologija obuhvata i kriminalnu politiku jer je "korisno da društveno reagovanje protiv zlocina bude u tesnoj i stalnoj vezi sa krivicnim delom. Cressey). Pojedini kriminološki pisci proširuju predmet kriminologije sociološkim proucavanjem krivicnopravnih normi (L.Dalje proširivanje predmeta kriminologije ide u pravcu proucavanja mera protiv izvršioca krivicnih dela. njegove manifestacije i uzroci. predmet proucavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinacna .20 Drugi pisci su isticali da predmet kriminologije sacinjavaju krivicno delo i krivicna sankcija. ali one imaju svoju samostalnost. dovodi do nagomilavanja i razudenosti niza razlicitih cinjenica i pojmova što otežava sagledavanje i detaljno teorijsko i empirijsko proucavanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacnog ponašanja. Sutherland. po našem mišljenju.22 Kriminologija Iz navedenih razlicitih shvatanja predmeta kriminologije može se zakljuciti da pojedini autori isuviše proširuju predmet kriminologije ukljucujuci niz posebnih nauka i naucnih disciplina. Tako prema Hentigu (Hans v. Predmet kriminologije po Majeru (Meier) obuhvata ucenje o stvaranju zakona (kao deo sociologije prava bavi se procesom po kome su neka pravila inkorporisana u zakone a neka nisu). sociologijom zakona. opšta prevencija. veka javilo se shvatanje po kome "ne dovodi delinkvencija do društvene kontrole. Proširivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom. korišcenje ilegalnih fizickih sredstava protiv gradana od strane policije i sl. odnosno policiju). okoline i medija. proucavanje njegovih posledica po društvo."21 Pristalice ovog shvatanja smatraju da predmet kriminologije nije „prelazak na delo“. U okviru socioloških shvatanja 60-tih godina 20.) i odgovore na kršenje zakona. kriminalistikom ili penologijom. sudove i korekcione sisteme u pojedinim zemljama (kriminolozi proucavaju razne aspekte delovanja policije: diskreciona prava policije. vec je društvena kontrola ta koja dovodi do delinkvencije. Stoga. svoj poseban predmet i metod izucavanja. kao i reakcija žrtve. kao i kriminologija. koja treba da pokaže kako krivicnopravni sistem "stvara" delinkventa. vec sociološka analiza mehanizama društvene kontrole. zatim rasprostranjenost kriminaliteta. ucenje o kršenju zakona (odnosi se na krivicnopravni sistem. Henting). Radzinowiz.

kojim se se ugrožavaju osnovna moralna osecanja solidarnosti (izvršenjem krivicnih dela protiv licnosti) i poštenja (izvršenjem krivicnih dela protiv imovine). delinkvencija. upotrebljavali su najpre Rimljani za oznacavanje sudske odluke ili presude. dok su drugi negirali mogucnost nalaženja jedinstvenih kriterijuma za definisanje. predmet neprekidnog interesovanja nauke i prakse.pojava. društveno negativno ponašanje. struktura. kasnije se taj termin koristi za oznacavanje neosnovane optužbe. devijantno ponašanje. Kriminalitet nije statican i fiksno odreden. Definicija kriminaliteta je zavisila od opštih shvatanja autora o uzrocima kriminaliteta. ali i na sve ostale gradane. žrtve. u teorijskom pogledu još uvek nema jedinstvenog shvatanja o tome šta je kriminalitet. postoji i veliki broj definicija kriminaliteta. pa. Medutim. sudija koji ga tumace i onih koji su odgovorni za sprovodenje zakona. Tako se razlikuje kriminalitet u odredenom vremenu i na odredenom prostoru zavisno od društvenog sistema i državnog uredenja. cesto medusobno suprotne uz upotrebu razlicitih sinonima: zlocin. predmet. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka koja bi važila za sve zemlje i sva vremena. govorio je da. Sa razvojem društva i kulture menjao se broj i sadržaj kažnjivih ponašanja. . vec ima veliki uticaj na delinkvente.opšti i neposredni. postoji "prirodni kriminalitet". prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i kriminalnu etiologiju (uzroci . zbog svoje rasprostranjenosti i društvene opasnosti. _ Jedan od predstavnika pozitivne škole Garofalo. okrivljenja ili prekora. kako je teorija o uzrocima kriminaliteta bilo mnogo. II POJAM KRIMINALITETA Kriminalitet je negativna društvena pojava. razlikuju se makrokriminologija (proucava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proucava kriminalitet kao pojedinacnu pojavu) kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici. prestupništvo. Kasnije. on se stalno menja. koja je. obim. pojedinosti na koje se žali tužilac. odnosno zlocin i da li je uopšte podesno naucno izucavati ovu pojavu. pored zakonskog. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). "crimen". Da li ce jedno ponašanje postati kriminalno zavisi od politicara koji kreiraju zakon. Saglasno ovoj definiciji. antisocijalno ponašanje i sl. Istorijski posmatrano rec zlocin. pojedini pisci nastoje da nadu takvu definiiju kriminaliteta Glava PRVA – Pojam. Ljudsko društvo od pocetka svog nastanka poznaje nacine ponašanja koji se nazivaju kriminalitetom ili zlocinom. Važno je napomenuti da proucavanje kriminaliteta u okviru kriminologije nije nešto apstraktno ili irelevantno. Definicije kriminaliteta su razlicite. strukturalne promene. dinamika. one koji štite krivicnopravni sistem.

smatra Dirkem. Pravne definicije kriminaliteta nastale su u vreme kada krivicnopravna i kriminološka izucavanja nisu bila jasno razgranicena i kada odnos izmedu krivicnog prava i kriminologije nije bio precizno odreden. Würtenberger). Teškocu koja postoji u tom pogledu pokušacemo da savladamo polazeci od konstatacije da sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi i da se zavisno od toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. 1. a znatno kasnije kriminologije kao posebne nauke o kriminalitetu. Smatralo se da predmet kriminologije i pojam kriminaliteta nije moguce odrediti bez krivicnog prava.23 Krivicnopravna definicija zasniva se na principu zakonitosti. _ Selin (Seelin) formuliše definiciju kriminaliteta kao aktivnost clana jedne grupe koju osuduju ostali clanovi te grupe. S obzirom na veliki broj i razlicitost definicija kriminaliteta. koji prihvataju uže pravno definisanje. Prema vecini pisaca (Mergen._ Feri (Ferri) je isticao da krivicno delo treba shvatiti kao radnju koja potice iz egoistickih i asocijalnih pobuda i kojom se vredaju uslovi života i moral jednog društva na odredenoj etapi razvitka. Pritom. Sauer. U tom periodu krivicno pravo je imalo odredena kriminološka obeležja jer je posmatralo krivicno delo ne samo i iskljucivo kao pravni. Ove dve definicije najcešce su zastupljene u naucnim radovima i najvažnije su za odredivanje predmeta kriminologije. Krivicnopravno definisanje kriminaliteta Izucavanje društveno opasnih ponašanja bilo je najpre predmet krivicnopravne nauke. pretnja kaznom podesna je da nagovesti razliku izmedu zlocina i povrede moralnih i društvenih normi. Quinney. koji je uvela klasicna krivicnopravna škola (nullum crimen sine lege) i omogucava sigurnost u pogledu obima i sadržaja ucinjene protivpravne radnje. Pod kriminalitetom se podrazumeva svako protivpravno ponašanje . _ Francuski sociolog Dirkem Emil (Durcheim Emille) definiše kriminalitet kao povredu cvrstih i definisanih stanja kolektivne svesti. veoma je teško navesti i sistematizovati sve postojece definicije. Kriminologija U okviru pravnog odredivanja pojma kriminaliteta postoji i šira pravna definicija po kojoj se pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. vec i kao društveni fenomen. kriminalitet cine ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela. Tako se predmet kriminologije ogranicava na krivicna dela kao najtežu vrstu kažnjivih radnji. _ Lagaš (Lagache) je isticao da je zlocin agresija u odnosu na vrednosti jedne društvene grupe koju vrše njeni pripadnici.

"24 Pravno definisanje kriminaliteta.(cinjenje ili necinjenje) za koje po važecim propisima odredene zemlje nadležni organ može izreci sankciju. struktura i . To je ponašanje kojim se povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je razlicitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora.). Ovo shvatanje potice od Ferija.). u društvu postoje takva ponašanja. KRIMINALITET KAO MASOVNA DRUŠTVENA POJAVA predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. nedovoljne da objasne kriminalitet sa šireg društvenog stanovišta zbog velike promenljivosti inkriminisanja u vremenu i prostoru. izvesna ponašanja u privrednom poslovanju kojima se krše administrativno-pravni propisi i sl. M. kao i neuskladenosti inkriminacija u pojedinim zakonodavstvima. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta može se razlikovati: 1. dok se sa stanovišta drugih grupa i slojeva smatraju posebno društveno opasnim ("kriminalitet belog okovratnika". odnosno isticanje da je zlocin "krivicno-duševno-telesno ponašanje coveka. Uže pravno definisanje svodi kriminologiju na dopunsku krivicnopravnu disciplinu i potpuno zanemaruje socijalnu stranu kriminaliteta. tako da se kriminalitetom smatraju ne samo krivicna dela predvidena krivicnim zakonodavstvom jedne zemlje. posebno uže pravne definicije. To znaci da se prilikom definisanja kriminaliteta polazi od krivicnopravne definicije u širem smislu. Ovako shvacen kriminalitet ima kvantitativno odredenje. Prema širem pravnom definisanju kriminalitet se odreduje i kao pojedinacno krivicnom sankcijom ugroženo ponašanje ili kao skup takvih ponašanja koji može biti prostrorno i vremenski ogranicen (Acimovic. njegov obim. preuske. Interesantna je i Zeligova definicija kriminaliteta kao pojedinacne pojave. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. pojave i procesi. vec i druge kažnjive radnje. koji se dogadaju u okviru pravno sankcionisanog sistema i ne predstavljaju kriminalitet sa pravnog stanovišta ili sa stanovišta "normativne grupe" koja donosi zakone i sankcioniše. koji je smatrao da je zlocin protivpravan akt kojim se povreduje neko pravo. koji je zbog svog društveno protivnog dejstva pravno zabranjeno i kaznom ugroženo. 2. individualno ponašanje za koje važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. Osim toga. uz sociološku. KRIMINALNO PONAŠANJE kao pojedinacno. bile su kritikovane kao formalno-dogmatske. psihološku i drugu analizu odgovarajucih pravnih normi i kriminalnog ponašanja.

kulturnih. 1978). pa je potrebno obuhvatiti i druga antidruštvena ponašanja. . Stoga se sociološki sadržaj kriminaliteta i njegove medusobne veze moraju proucavati kao suština kriminaliteta. Izmedu kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave postoji tesna povezanost. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka dve pojave moguce je posmatrati kroz dijalekticku povezanost opšteg.prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih. kao i ponašanje gradana. Odnos izmedu ove Glava PRVA – Pojam. Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju ponašanja koja odstupaju od pravnih. obicajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu. Herman i Julia Švedinger (Herman i Julija Schwedinger) smatraju da je kriminalno ponašanje. ne samo legalnih normi ponašanja. ponašanje koje ometa ljudski razvoj. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: . 2. Sociološko definisanje kriminaliteta Sociološke definicije kriminaliteta polaze od toga da se kriminalitet ne može u potpunosti sagledati u oblasti zakona.dinamika prate se na osnovu kriminalne statistike. Tacnu prirodu te povezanosti teško je odrediti jer sažimanje pojedinacnih ponašanja u kolektivnu akciju predstavlja jedan vrlo kompleksan fenomen (Gassin. proucavanje normi ponašanja i suštinska komponetna kriminaliteta je konflikt izmedu kultura. Kriminologija treba da proucava šta ljudi smatraju nepoželjnim ponašanjem i ne sme biti ogranicena promenama zakona. Krivicno delo. Selin je tvrdio da je pravo kriminološko proucavanje. napredak i potencijale. To ponašanje može da se ispolji u formi propuštanja zakona da zabrani zagadivanje vazduha i vode ili u stavljanju van zakona mirnog protesta protiv vlade. 1990). posebnog i pojedinacnog. a ucinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. Kriminalitet je društveni fenomen. kao ljudska i društvena realnost.u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite (William Chambliss. sastoji se u napadu jednog ili više lica na najviše društvene vrednosti. predmet.25 U okviru socioloških definicija postoji veliki broj razlicitih shvatanja.druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. . Dela koja se definišu kao kriminalna postoje da bi se zaštitila vladajuca ekonomska klasa. moralnih. daleko širi od okvira koje pruža krivicno pravo. pa je . Na taj nacin ponašanje vlade može biti smatrano kriminalnim ponašanjem. bez obzira na svoj legalni status.

Linton. Svaka od ovih definicija može biti kritikovana. Sem toga. Sociološke definicije se kritikuju kao neodredene i konfuzne jer isuviše proširuju pojam kriminaliteta. a trecoj definiciji se može prigovoriti da govori o tome kako nastaju zakoni. istice se da samo pravna definicija omogucava sigurnost u pogledu obima i strukture sadržaja kriminaliteta. od njega ocekuje i preti odredenom sankcijom za neispunjenje ocekivane uloge. na njegovo nastajanje. koji je znacajan za americku kriminalnu sociologiju. koji prihvata psiho-socio-dinamicku definiciju i istice da je zlocin ponašanje (cinjenje ili necinjenje) koje je putem interakcije u društvenim i individualnim procesima kriminaliziranja obeleženo kao kriminalno. definisao je zlocin kao "ponašanje koje grupa koja poseduje neophodnu snagu da sprovede svoje mišljenje smatra za narocito društveno štetno"28. Široki koncept sociološkog definisanja kriminaliteta dozvoljava arbitrarnost u odredivanju kriminalnog ponašanja.27 Suština ove definicije je u Kriminologija tome da uzima u obzir reakciju na kriminalitet. G.kriminalno ponašanje ponašanje koje je u skladu sa pozicijom jedne klase. obicajnim) u društvu.). nacina ponašanja. tako da se orijentiše na kriminalnu stvarnost i da kriminalitet ocenjuje ne samo kao krajnji proizvod. omogucava da se kriminalitetom proglasi svako društveno ponašanje suprotno odredenim pravilima (moralnim.29 Koncept socijalne uloge. Ljudi koji imaju moc stvaraju i uticu na zakone tako da oni odgovaraju njihovim interesima i nisu u stanju da ponašanje elite definišu kao kriminalno. Širi koncept sociološkog definisanja koristi. što se ne može postici sociološkim definicijama (Kaiser. To svakako unosi veliku nesigurnost u definisanju onih ponašanja koja se smatraju kriminalitetom. vrednosti koju društvo za svaku licnost sa odredenim statusom u društvu propisuje. Švedingerovi pretpostavljaju da postoji pouzdan metod (razlicit od intuicije) za odredivanje šta jesu a šta nisu ljudska prava.26 U sociološke definicije spada i definicija nemackog kriminologa Šnajdera. Delay. vec se oslanja na njegov procesni razvoj. dovodi do uspostavljanja povezanosti izmedu sociološkog i pravnog razmatranja kriminaliteta. koji po mišljenju sociologa (Stoetzek. pored pojmova kriminalitet i . Dahrendorf) obuhvata celokupnost stavova. Sociološke definicije kriminaliteta zasnivaju se i na novijim shvatanjima sociologije o položaju i ulozi pojedinca u društvu. Sociolog Džilin (Gillin). Selin ne razlikuje kriminalno ponašanje od društvenih devijacija.

podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka predstavljaju kriminalitet u širem pravnom smislu. i ono što je u tradicionalnom društvu neprihvatljiva razlicitost (npr. tj. On ova tri fenomena posmatra kao stepene odstupanja od pravila ili normi društva.delikvencija. uglavnom sa sociološkog i medicinskog stanovišta. devijantnosti i razlicitosti. Kriminalitet i devijantnost su zbog toga posledice društvenih razlicitosti koje postoje u svakom društvu. a šta nije. predmet.1.30 Društvene devijantnosti i devijantna ponašanja predmet su izucavanja posebnih disciplina: socijalne patologije. U “Pravilima socioloških metoda”. Medutim. Kriminalitet znaci društvenu zabranu na zvanicnom nivou. variraju od društva do društva. Ove pojave izazivaju pažnju društvene zajednice. iako nema za predmet izucavanja ostale oblike devijantnosti. istraživanja pokazuju da su ovi oblici devijantnosti u vezi sa kriminalnim ponašanjem. individualne razlicitosti su te koje cine samu suštinu ljudskog društva. Kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija 1. S druge strane. Što su vece razlicitosti. Preterana upotreba alkohola u vezi je sa nasiljem u porodici (ubistvo. ostaju van dometa kažnjavanja i ne Glava PRVA – Pojam. homoseksualnost) može u postmodernom društvu da bude okarakterisano kao izbor nacina života. proucava povezanost ostalih oblika devijantnosti sa kriminalnim ponašanjem i kriminalitetom uopšte.društvene devijantnosti i devijantnog ponašanja. a ne kroz zvanicne reakcije i norme ponašanja. veca je i potreba za definisanjem pojma devijantnosti. Senzibilnosti. tamo gde pojedinci žive na ivici "normalnog" društva koje ne povlaci stalno pravne sankcije. Kriminalna fenomenologija . dok je devijantnost najcešce zabranjeno ponašanje od strane društva. telesne povrede). Zbog toga kriminologija. III PODELA KRIMINOLOGIJE 1. uslovljavaju ga ili cak prouzrokuju. sociologije devijantnog ponašanja i sociologije devijantnosti. a nedostatak droge može da utice na izvršenje teških krada. ili da se toleriše kao jedna od razlicitosti. Na primer. ne mora uvek da bude i uocljivo. rasudivanja o tome šta je prihvatljivo. pojam devijantnosti . krada i ubistava. Ono što je devijantno. prekomerno uživanje alkohola (alkoholizam) i opojnih droga (narkomanija). Definicije devijantnosti i kriminaliteta se oslanjaju na naucne analize datih društvenih uslova i situacija. Devijantnost se zbog toga nalazi izmedu kriminaliteta i razlicitosti. Dirkem opisuje kompleksne odnose izmedu kriminaliteta.

kao i uslova zlocina . oblici ispoljavanja profesionalnih prestupnika". To je enciklopedijsko znacenje ovog termina. koja je posvecena proucavanju spoljašnjih formi zlocina (kriminalna morfologija) i stvarnih formi zlocinca. Izucavanjem kriminalne fenomenologije bavili su se najpre i najviše nemacki teoreticari u skladu sa svojim shvatanjima o predmetu i konceptu kriminologije.ucenje. U novijoj kriminološkoj literaturi istice se da predmet izucavanja kriminalne fenomenologije obuhvata pojavne oblike. prestupnike i oštecene. koji se razlikuje od posebnih znacenja u okviru pojedinih nauka.ono što se vidi.. etiološku . rasprostranjenost.32 Po Grosu (Gross). Kupcevic-Mladenovic. fenomenologija se bavi izucavanjem spoljašnjih simptoma na koje uticu unutrašnji dogadaji. odnosno kažnjivih radnji. strukturu. strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinovic.Termin "fenomenologija" (od grcke reci "phainómenon" .). dinamiku prestupništva. Smatra se (Exner. posledice prestupništva. sredstva itd.). brojno stanje. Kriminalna fenomenologija je definisana uglavnom kao "nauka o manifestaciji zlocina". Zelig tvrdi da je kriminalna fenomenologija "opis specijalnih pojava oblika izvršenja zlocina . Nemacki teoreticar klasicne krivicnopravne škole Fojerbah (Feuerbach) posvetio je dosta pažnje fenomenološkoj strani zlocina isticuci potrebu analize svih modaliteta izvršenih krivicnih dela (vreme. i "logos" . nacina izvršenja krivicnih dela. koja se sastoji u izucavanju pojavnih oblika krivicnih dela.. njihovog ponašanja i tipologije. što se ispoljava. Ž. nacin. istraživanje. nacina života delinkventa. ponašanja (Horvatic. R. Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i cinjenice kroz koje se ispoljava pojedinacno kriminalno ponašanje. nauka) oznacava deo filozofskog ucenja o pojavama. M. Grasberger (Grassberger) istice da fenomenologija obuhvata morfologiju zlocinstva i oblike egzistencije zlocina.tipovi delinkvenata.na primer. tehnike provaljivanja. koji je opisivao pojedine kriminalne slucajeve31. F. strukturu i klasifikaciju prestupništva.). falsifikovanja novcanica i sl.).) da pocetak kriminalne fenomenologije treba tražiti još u radovima Pitavala (1734. Pinatel naglašava da izucavanje kriminalne stvarnosti obuhvata kriminalnu fenomenologiju. Kriminologija prestupništvo kao individualnu i masovnu pojavu.

nacinu. broj izvršilaca. kao i morfologiju (oblik) i modus operandi (nacin izvršenja) kažnjivih ponašanja.). punoletnih i maloletnih izvršilaca itd. objektu napada ili objektu krivicnopravne zaštite (kriminalitet nasilja. imovinski kriminalitet obuhvata krade. krivicna dela protiv imovine. struktura kriminaliteta kod pojedinih pojavnih oblika: kriminalitet nasilja obuhvata krivicna dela ubistva. Na primer. b) pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. krivicna dela protiv dostojanstva licnosti i morala. sredstvu i mestu izvršenja. kao i na broj izvršenih pojedinih vrsta krivicnih dela (na primer. V. v) struktura i strukturalne promene kriminaliteta pokazuju vrste i karakteristike ukupnog kriminaliteta i pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru odredenih pojavnih oblika kriminaliteta. pri cemu ne treba kriminološki pojam modusa operandi smatrati identicnim pojmom u kriminalistici (Horvatic).). recidivizam).(geneticku) povezanost prestupništva sa drugim društvenim pojavama. imovinski kriminalitet. telesne povrede. Kod odredivanja tacnog obima kriminaliteta kao nepremostiva prepreka javlja se "tamna brojka" kriminaliteta. privrede). utaje. prinude. prekršaji u saobracaju itd. težini kažnjivih ponašanja. privredni kriminalitet. neevidentiran broj krivicnih dela i izvršilaca. može se posmatrati struktura ukupnog kriminaliteta prema vrsti krivicnih dela i drugih kažnjivih ponašanja zavisno od pozitivnopravnih propisa jedne zemlje (krivicna dela protiv života i tela. Iz navedenih definicija može se zakljuciti da su osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proucava: a) obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. mogu se posmatrati sa razlicitih aspekata: prema vrstama kažnjivih ponašanja. broju izvršenih krivicnih dela (primarni kriminalitet. prekršaji protiv javnog reda i mira.). profesionalni kriminalitet itd. vremenu. a odnosi se na ukupan broj izvršenih krivicnih dela na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu. protiv života i tela. uzrastu izvršilaca (kriminalitet punoletnih lica i delinkvencija maloletnika). politicki kriminalitet. koji se prati na osnovu statistickih podataka iz statistickih evidencija o kriminalitetu. struktura kriminaliteta prema polu izvršilaca posmatrana kroz odnos broja krivicnih dela koja vrše muškarci i krivicnih dela koja vrše žene itd. . poreklo i razvoj prestupništva (Pešic. imovine. nepoznat. polu izvršilaca (kriminalitet muškaraca i kriminalitet žena). prevare.

strukturalne promene i dinamika kriminaliteta i kriminalnog ponašanja cine nerazdvojivu i jedinstvenu celinu sa kriminalnom etiologijom. predmet. Pored dinamike ukupnog kriminaliteta moguce je posmatrati i statisticki pratiti dinamiku pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta – privrednog. struktura i dinamika kriminaliteta u odredenoj užoj i široj društvenoj sredini mogu negativno i nepovoljno da uticu na stanje i razvoj manjih ili vecih društvenih grupa i pojedinaca. kako se prilagodava uslovima života i dobija nove oblike ispoljavanja. g) dinamika kriminaliteta odnosi se na promene u obimu kriminaliteta kao masovne društvene pojave u odredenom vremenskom periodu i na odredenom prostoru. ili. postojecih (kriminalizacija) i ukidanje ili izmenu odredenog krivicnog zakona. starosti i sl. kao i na proces stvaranja novih inkriminacija ili proširivanje starih.2. u gradovima i selima. u Srbiji opao. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). kriminalna fenomenologija nije ništa manje znacajno podrucje izucavanja. maloletnicke delinkvencije. ukazuje da odredeni obim. struktura. cime se odustaje od dalje krivicnopravne represije u odnosu na to ponašanje (dekriminalizacija). polu. strukture i dinamike kriminaliteta ima višestruki znacaj: omogucava da se uvidi potreba za odredenom društvenom reakcijom i da se postojeca društvena reakcija shvati. U okviru istraživackih studija o kriminalitetu ili primenjene kriminologije potrebno je posvetiti posebnu pažnju fenomenologiji kriminaliteta. društvenih prilika i okolnosti. obim. 1. na pojedinim nacionalnim i državnim podrucjima. ucenje) izvorno . dinamiku kriminaliteta prema regionalnim i vremenskim karakteristikama. Pojavni oblici. Proucavanje obima. stagnirao ili je bio u porastu. Na primer. pokazuje kako se menja kriminalitet zavisno od mesta. Kriminalna etiologija Termin "etiologija" (od grckog "aitía-uzrok i "logos"-nauka. politickog.Strukturalne promene se odnose na promene pojavnih oblika kriminaliteta zavisno od promena socijalnih uslova i demografskih karakteristika. vremena. uz pomoc statistickih podataka posmatra se da li je kriminalitet Glava PRVA – Pojam. U okviru kriminalne fenomenologije izucava se regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta" ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. imovinskog. što je u pojedinim vremenskim i prostornim okvirima veoma dinamican proces. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka (ukupan broj izvršenih krivicnih dela) u periodu 2000-2005. Iako vecina autora istice da je kriminalna etiologija "centralno podrucje" kriminologije.

Jambu-Maerlin). teško osakacenih. dok su drugi insistirajuci na utvrdivanju uzroka. osnovna su pitanja kriminologije kao teorijske i empirijske nauke. Levasser. R. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proucava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacne. motivacija. prakticna istraživanja su takode brojna. namera) ili nabrajali niz cinilaca koji deluju na pojavu kriminaliteta. Uzrocnost javljanja kriminaliteta i kriminalnog ponašanja. ukazivali su mnogi pisci (agnosticisticke pozicije Mannheima. mnoga pitanja iz ove oblasti ostala su i dalje nerazjašnjena. kako dolazi do toga da je kriminalitet žena znatno manji od kriminaliteta muškaraca. što sve ukazuje na nedovoljnu razjašnjenost opštih uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i posebnih uzroka kriminalnog ponašanja. koja ukazuju na lutanje kriminalne etiologije: kako objasniti ogroman kriminalitet blagostanja i nasuprot tome mali obim kriminaliteta izbeglica. oznacavali pojam uzroka razlicitim terminima (faktor. O uzrocima kriminaliteta postoji veliki broj teorija i shvatanja. hvaljenoj zemlji kriminologije. sila. posebne. Uprkos razlicitim shvatanjima. zar ne mora agresivnofrustracioni mehanizam da dovede do povecanja kriminaliteta kod svih grupa ciji je status ucinjen nesigurnim ili marginalnim ili koji žive pod akutnim Kriminologija kulturnim konfliktom. kako je moguce da se u SAD.) u knjizi "Zagonetka kriminalitet" postavlja sledeca pitanja. neposredne uzroke. uslovi koji doprinose njihovom javljanju i povodi koji do toga dovode. može se reci da se u okviru kriminalne etiologije neki opšti uzroci kriminaliteta i pojedinacni uzroci kriminalnog ponašanja mogu smatrati za otkrivene i utvrdene. nije iskljuceno da izvesni neotkriveni uzroci mogu da se nalaze u oblasti nedovoljno proucene covekove licnosti. Pri tome. starijih ljudi. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). Wilkinsa. Medutim. Tako Lang (Lange.33 Na neuspeh savremenog društva da suzbije kriminalitet zbog nemogucnosti otkrivanja uzroka kriminaliteta i socijalno patoloških pojava.je oznacavao filozofsku nauku o uzrocima i posledicama stvari. Nagela. stranih radnika. poticaj. Danas se ovaj pojam upotrebljava izvan filozofije za oznacavanje dela nauke ili naucne discipline koja proucava uzroke i uslove javljanja pojave koja je predmet proucavanja te nauke. Kriminalna etiologija se najcešce deli prema prirodi faktora koji deluju na . Stefani. stoji bespomocno pred ogromnim porastom kriminaliteta.

javljanje kriminaliteta, na dve oblasti: egzogenu etiologiju i endogenu etiologiju. Egzogena etiologija se odnosi na izucavanje uzroka kriminaliteta koji proizilaze iz odredene društvene kulture i strukture, uslova života, delovanje raznih kriminogenih faktora vezanih za porodicu, školu, grupu, sredstva masovne komunikacije, sukoba kultura, razlicitih shvatanja o vrednostima, druga devijantna ponašanja itd. Endogena etiologija izucava uticaj licnih osobina, psiholoških karakteristika, crta licnosti na javljanje kriminalnog ponašanja. U okviru endogene etiologije treba razjasniti kako se odvija proces "kriminalizacije licnosti", zašto pojedina lica vrše krivicna dela u odredenim socijalnim uslovima, a druga u istim tim uslovima to ne cine, kakav uticaj na kriminalitet imaju psihicki procesi (licni intelektualni procesi: mišljenje, ucenje, inteligencija, opažanje; emocionalni procesi ili osecanja i voljni procesi-motivacija) i psihicke osobine (navike, sposobnosti, temperament, potrebe, interesi). Osnovna pitanja koja razmatra kriminalna etiologija odnose se na utvrdivanje opštih uzroka (korena kriminaliteta) i kriminogenih faktora - neposrednih cinilaca kriminalnog ponašanja.34 Kriminalitet kao masovna društvena pojava ima opšte uzroke u raznim oblastima društvenog života - ekonomskoj, politickoj, pravnoj, moralnoj, kulturnoj. Kao pojedinacna pojava kriminalitet može da bude prouzrokovan nizom raznih kriminogenih faktora ili objektivnim i subjektivnim okolnostima koje dovode do njegovog javljanja. Medu kriminogenim faktorima moguce je razlikovati uzroke (sa vecim intenzitetom deluju na javljanje kriminaliteta, cesto presudno i neposredno izazivaju kriminalno ponašanje),35 uslove (doprinose javljanju kriminalnog ponašanja) i povode (spoljni uticaji i okolnosti koji su vezani za samu situaciju izvršenja krivicnog dela i doprinose donošenju odluke za izvršenje dela). Podele kriminogenih faktora razlicite su u kriminološkoj literaturi. Kriminogeni faktori se dele na: antropološke, fizicke ili kosmotelurne i društvene (Feri), društvene i individualne (Grispigni), endogene i egzogene (Tarde), objektivne i subjektivne, neposredne sociogene faktore i licnost delikventa (Milutinovic).
Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

Opšti uzroci kriminaliteta koji proizilaze iz odredene društvene strukture,

društveno-ekonomskog sistema i odnosa u svim sferama društvenog života, povezani su sa posebnim i pojedinacnim faktorima koji deluju u porodici, školi, profesionalnom, klasnom, društvenom statusu, u okviru pojedinih užih i širih društvenih grupa. Uzrocnost pojedinacnog kriminalnog ponašanja ne može se posmatrati i izucavati izvan opšte uzrocnosti, niti se u opštoj uzrocnosti mogu zapostaviti posebni i pojedinacni uticaji.

2. Opšta i klinicka kriminologija

2.1. Opšta kriminologija Podela na opštu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa Pinatel Žana (Pinatel Jean). Na III Medunarodnom kongresu za kriminologiju (Beograd, 1973.) klinicka kriminologija je oznacena kao jedna od osnovnih tendencija u savremenoj kriminologiji, pored socijalnog interakcionizma i kriminalno politickog prilaza, ili kao poseban pravac u kriminologiji. Prema Pinatelu36 opšta kriminologija u suštini ima za predmet sredivanje, uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih kriminoloških nauka ili posebnih, tj. specijalizovanih kriminologija, kao i njihovo sistematsko izlaganje. Opšta kriminologija je enciklopedijska i sinteticka, razvija se u vertikalnoj ravni i nalazi se na vrhu piramide sastavljene od kriminoloških nauka ili posebnih kriminologija. Kao naucna kriminologija, opšta kriminologija treba da zbliži i uporedi podatke izdvojene od specijalnih (posebnih) kriminologija koje se odnose na manifestacije, uzroke i posledice kriminalne pojave (kriminalna biologija ili biološka kriminologija, kriminalna psihologija ili psihološka kriminologija, kriminalna sociologija ili sociološka kriminologija). Slicno Pinatelu, autori LenjelLevastin i Stanciju, smatrali su da ce se posebne kriminologije sjediniti u opštu kriminologiju "kao kakvu prostranu i plodonosnu deltu". Ovo tvrdenje je bilo cesto osporavano, pa je opštoj kriminologiji cak negiran svaki naucni karakter. Opšta kriminologija može imati razlicite pravce: istorijske, teorijske, deskriptivne i diferencijalne prirode. Pored istorijskog pregleda kriminoloških izucavanja i odredivanja operativnih pojmova kriminologije, opšta kriminologija obuhvata izucavanje osnovnih kriminoloških teorija i hipoteza, metoda i izvora kriminologije. 2.2. Klinicka kriminologija Klinicka kriminologija, prema jednoj od najrasprostranjenijih i najširih definicija, predstavlja jedan kriminološki pravac, koji se, za razliku od opšte kriminologije, sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju, uz pomoc principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". Kroz

multidisciplinarni pristup treba oceniti proucavanog delinkventa, formulisati hipoteze o njegovom buducem ponašanju i izraziti program pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat.37 Razvoj klinicke38 kriminologije može se pratiti pocev od Lombroza, italijanskog lekara, koji je medu prvima ukazao da treba izucavati zlocinca a ne zlocin.
Kriminologija

Garofalo je istakao važnost socijalne ankete, a Pende, profesor patologije i klinicke metodologije u Rimu, naglašavao je da treba ispitati da li kod zlocinca postoje kakve promene unutar sistema od koga zavisi njegovo ponašanje. Medu kasnijim teoreticarima klinicke kriminologije u Italiji posebno se isticao lekar, direktor Instituta za kriminalnu antropologiju Univerziteta u Rimu, Benigno Di Tulio, koji je smatrao da treba primeniti "klinicki kriterijum" pri izucavanju kriminaliteta, da treba proucavati covekovu licnost u svim aspektima, kao jedinstvo gde se široko ujedinjavaju nasledene i stecene snage, biološke, psihološke, socijalne i kulturne.39 Kanepa Dakomo (Canepa Giacomo) profesor kriminalne antropologije na Medicinskom fakultetu u Denovi, na Medunarodnom kongresu za kriminologiju u Beogradu 1973. u referatu "Kriminalna licnost i tipologija delinkvenata", istako je da problem licnosti spada u oblast nauka klinickog posmatranja i da "licnost proizilazi iz skupa elemenata sa fizickog i psihickog aspekta da bi smo je razlikovali od drugih".40 Za razvoj klinicke kriminologije u Francuskoj znacajni su LaignelLavastine, Stanciu, Pinatel, Favard; u Belgiji Versele i De Greff; u Švedskoj Kinberg. U Nemackoj se kriminolog i pravnik Mergen zalagao za kriminološku kliniku, dok su Lenc i Zeelig u okviru kriminalno-biološkog pravca predlagali biološko i psihološko proucavanje individualnog prestupnika. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke kriminologije su: opasno stanje, problem kriminalne licnosti (da li postoji i ako postoji cime se karakteriše) i tipologija delinkvenata, a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog slucaja kriminalnog ponašanja je klinicki metod.41 Pojam opasnog stanja, kako tvrdi Pinatel, vlada klinickom kriminologijom. Definiciju pojma opasnog stanja ili temibiliteta dao je Garofalo, odredujuci ga ne kao pravni pojam, vec kao stvarnost koja se može klinicki posmatrati. Pojmom opasnog stanja Garofalo je oznacavao najpre postojanu i aktivnu izopacenost prestupnika i kolicinu zla od koga možemo strahovati sa njegove strane, odnosno kriminalnu sposobnost prestupnika. Kasnije je ovako odredenom pojmu opasnog

koja se odnosi na istraživanje "mogucnosti prilagodavanja prestupnika" ili na uslove sredine za koju se može pretpostaviti da ce u njoj prestupnik prestati da bude opasan. u drugoj fazi. 8. labilnost. Ali. centralno jezgro upravlja prelaskom na delo. 2. Pinatel) se tvrdi da je koncept kriminalne licnosti operacionalan i da nema suštinske razlike izmedu delinkvenata i nedelinkvenata. U dijalektickoj dinamici dveju kategorija instinkata. Glava PRVA – Pojam. instinkt simpatije. odredene su našim instinktima (nagonima). stupanj uspešnosti i motivaciju. tehnicke sposobnosti.43 Belgijski profesor Etjen de Gref zastupnik koncepcije prelaska na delo u okviru klinicke kriminologije. kada nešto radimo. 2. mi mislimo da to cinimo po svojoj volji. De Greff. covek je sklon da izabere sigurnost nasuprot osecajnosti. intelektualne. iz koje proizilaze teškoce i osecanje krivice. 5.stanja dodao formulu o prilagodavanju. Predmet klinicke kriminologije je prelazak na delo. koji se od drugih ljudi razlikuje sklonošcu za prelazak na delo. varijante upravljanja nacinima izvršenja dela. Pinatel je teoriju o kriminalnoj licnosti izložio u osam tacaka: 1. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka 4. instinkt odbrane. a varijante se odnose na fizicke. ali i agresije. koji doprinosi samoodržanju i ispoljava se putem straha. Ljudskom psihom upravljaju dve kategorije instinkata: l.42 U prvoj fazi naglašava se apsolutna specificnost kriminalne licnosti Lombrozo (Lombroso). kriminalna licnost se opisuje pomocu psiholoških crta licnosti koje se grupišu u centralno jezgro i varijante. tako da je teorija o kriminalnoj licnosti samo "radna hipoteza". predmet. pod uticajem psihoanalize. 6. bekstva. centralno jezgro obuhvata egocentrizam. kriminalna licnost je dinamicka struktura. kako se u ovom izboru osuduje na samocu. osvetljavaju opšti pravac. isticao je da. Razmatranje problema kriminalne licnosti prošlo je kroz tri faze razvoja. Medutim. agresivnost i afektivnu ravnodušnost. razlika je samo u stepenu ispoljavanja. u trecoj fazi (Di Tullio. sklonost ka prelasku na delo izražava takvu strukturu licnosti koja se naziva kriminalnom licnošcu. ta specificnost je negirana isticanjem da antisocijalne težnje latentnog karaktera postoje i kod delinkvenata i kod nedelinkvenata. 7. zlocinac je covek kao i drugi. Gemellio. nutritivne i seksualne potrebe. on se trudi da to eliminiše povratkom ka . cak i radnje za koje smatramo da imaju najveci moralni znacaj. 3. koji deluje u vidu odricanja sebe samog i potpunog prihvatanja drugog.

policije. istraživaca. .44 Klinicka kriminologija osvetljava psihološka svojstva licnosti delinkventa.bližnjem. stalnim porastom istraživackih instrumenata. proucavanje društvenih institucija (sociološko proucavanje o funkcionisanju sudova. Medutim. metoda za osnivanje statistike o zlocinima i zlocincima). klinickoj kriminologiji se mogu staviti odredene kriticke primedbe. Univerzitetska istraživanja se karakterišu velikom raznolikošcu. Univerzitetska i primenjena kriminologija 3. predvida njegovo buduce ponašanje i izraduje i ostvaruje program mera i staranja.1. dejstvo ukidanja kazni. unidisciplinarnim karakterom. Ova istraživanja se prema shvatanju Gibens (Gibbens) odnose na cetiri grupe pitanja: proucavanje društva (nesvesno kriminalno ponašanje i neevidentirano od strane vlasti ili javnosti. sociologija medicinskih i sudskih odeljenja namenjenih zlocincima). Univerzitetska kriminologija Podela na univerzitetsku (akademsku) i aplikativnu (primenjenu) kriminologiju zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa Sabo (D. društvene faktore i okolnosti koje uticu kako na formiranje licnosti tako i na javljanje kriminalnog ponašanja. Szabo) i grupe kriminologa sa Departmana za kriminologiju u Montrealu (Kanada). koji je uslovljen razvojem naucne tehnologije i metodologije. ali poremecaj karaktera i nedostatak inteligencije nece dozvoliti ispravljanje ponašanja i favorizovace prelazak na delo. Univerzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetima zapadnih zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika. ali nedovoljno sagledava sociološku stranu kriminaliteta. proucavanje delinkvenata (fenomenološka i psihološka proucavanja koja se narocito odnose na nove tipove delinkvenata. Klinicka kriminologija. 3. ocenjuje proucavanog delinkventa. kao kriminološki pravac koji kroz multidisciplinarno pristupanje individualnom slucaju (mediko-psiho-socijalno i drugo ispitivanje) uz pomoc specificnih principa i metoda raznih kriminoloških disciplina.drugom . znacajno doprinosi upoznavanju kriminaliteta kao pojedinacne pojave. Svesne i voljne funkcije imaju svoju ulogu u ovom pretvaranju osecanja i ponašanja. odeljenja za zaštiti dece. medicinsko-psihološko odeljenje. stav javnog mnjenja u odnosu na težinu zlocina i postupanje sa Kriminologija delinkventima. ali ne i društva.

pravosudni. Glavni cilj istraživanja je smanjenje ukupnih društvenih troškova koji prate kriminalitet. . ciji bi cilj bio da se umanji potreba i želja za cinjenjem zlocina. dužina tretmana. Zbog toga je došlo do osnivanja istraživackih službi u ministarstvima pravde u nekim zapadnim zemljama i do dogovora sa univerzitetskim centrima za realizaciju istraživanja sa prakticnim (aplikativnim) karakterom.) uz naglašavanje da "cista kriminološka istraživanja" nisu u stanju da doprinesu funkcionisanju administracije pravde. etiološka izucavanja nekog tipa delinkventa u odnosu na primenjeni tretman). razvijanje boljih sredstva za prevenciju. Aplikativna (primenjena) kriminologija Aplikativna (primenjena) kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici. kontrolu kriminaliteta.47 centar za izucavanje celokupnog sistema pravosudne administracije (policija. uticaj postpenalne pomoci na efekt tretmana). ekonomsku i politicku disciplinu sa analitickom i dinamickom tendencijom.2. kriminološko istraživanje ima tri funkcije: prevenciju zlocina i rehabilitaciju zlocinca.proucavanje kriminalnih karijera. policijski i popravni sistem. ciji bi cilj bio da ucini težim izvršenje zlocina i poveca opasnost da bude uhvacen. Od deskriptivne i akademske biopsihološke discipline. karakteristike kaznenopopravnih zavoda i sredstva koja omogucavaju da se dobije ili izmeni ucinjena transformacija. suzbijanje i kontrola kriminaliteta. centar za istraživanje represije i kontrola kriminalne aktivnosti. Prema modelu primenjene kriminologije. koji je dao Sabo. policija. zatvorska administracija i dr. u prevenciji kriminaliteta i tretmanu delinkvenata. tipologija delinkvenata.46 3. Model organizacije primenjene kriminologije može doprineti razvijanju racionalnije administracije pravosuda u okviru posebnih istraživackih instituta i centara. kriminologija se razvija u socijalnu. kao što su: centar za izucavanje prevencije i rehabilitacije. proucavanje institucija za tretman (komparativno proucavanje tretmana. Pošto je kriminologija sastavni deo humanitarnih nauka primenljivih u pravosudnoj upravi. važno je da se univerziteti opreme takvim akademskim strukturama kako bi udovoljili potrebama profesionalnog osposobljavanja i naucnog istraživanja.45 Univerzitetska (akademska) kriminologija izazvala je otpor i primedbe od strane administrativnih organa (pravosude. sudovi.

pogrešno bi bilo iskljucivo prihvatiti jedan ili drugi oblik kriminološkog istraživanja. Tako je ista pojava . psihopatološka.48 IV MESTO KRIMINOLOGIJE U SISTEMU DRUŠTVENIH NAUKA 1.kriminalitet. bez integracije svih stecenih znanja na osnovu jedinstvenog metodološkog sistema i sa istim ciljem izucavanja. Mezger. povezanih sa politikom suzbijanja kriminaliteta. vec proces razvoja specificnih znanja. biološka. Exner.) koja je obuhvatila kako antropološka . javno mnjenje neprestano ukazuje na potrebu efikasnije zaštite gradana od kriminaliteta. posebno društvenih i pravnih nauka. To je razumljivo jer je kriminalitet kompleksna pojava kojom se bavi niz nauka i naucnih disciplina. interesovanja i mogucnosti istraživaca. Kleinschmidt i dr. Drugi nacin za realizaciju primenjene kriminologije sastoji se u postojanju istraživaca u pojedinim administrativnim službama. tako i u oblasti kriminološke nauke.popravna služba itd. Fundamentalna istraživanja treba da otvore put primenjenim istraživanjima. Na evropskom kontinentu najpre je došlo do autonomnog razvoja kriminalne antropologije. povezati ih i usavršavati zavisno od potrebe. ciji bi cilj bio smanjenje troškova operacija. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka nezadrživo rastu finansijski troškovi namenjeni funkcionisanju sistema krivicnog pravosuda. nije odvojena od društva niti od uopštenog razvoja naucne misli.kriminaliteta. pri cemu je svaka od ovih disciplina težila izgradnji zaokruženog sistema na sopstvenoj osnovi. cineci sistem efikasnim. psihološka. ona nije samo rezultat. Medutim. koja je proucavala kriminalitet polazeci od uticaja fizickih i organskih osobina coveka-delinkventa. Glava PRVA – Pojam. Razvoj kriminologije kao samostalne nauke Istorijski posmatrano. pa se kriminologija najpre razvijala kao antropološka. Navedeni model primenjene kriminologije Sabo smatra racionalnim i prihvatljivim. kriminologijom su dominirale razlicite koncepcije u objašnjenju predmeta njenog izucavanja . Zatim se pojavila kriminalna biologija u Nemackoj (Lenz. jer se obim kriminaliteta stalno povecava u zapadnim zemljama. kriminologija kao i svaka druga nauka. izucavana separatno.). sociološka kriminologija. predmet. Sem toga. Kriminološki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i disciplinama. cija bi dužnost bila da realizuju istraživacke poduhvate. koja ce doprineti uspešnijem razvoju fundamentalnih istraživanja. Kao i u oblasti drugih nauka. treba negovati fundamentalna i primenjena istraživanja.

doveo je do formiranja kriminalne psihopatologije. Medutim. u oblast proucavanja kriminaliteta i devijantnog ponašanja. proucavajuci psihološke osnove i manifestacije kriminalnog ponašanja. mogu se podeliti u dve grupe.proucavanja uzroka kriminaliteta. negativan efekat separatnog prilaženja bio je taj što kriminalni fenomen nije proucavan celovito i sveobuhvatno. tako i psihopatološka i psihološka stanovišta. karaktera i predmeta kriminologije i usaglašavanja na nivou naucno prihvatljivih zakljucaka.) nisu saglasni u tome koje . javljala su se u okviru kriminalne psihologije zbog nejasne granice izmedu psihološki normalne licnosti i patologije psihe. Osnovno stanovište kriminalne psihologije bilo je da su uzroci kriminaliteta u licnosti delinkventa. Keunecke. Pristalice ovog shvatanja (Grassberger. Ova shvatanja. tako da se jedino psihološkim i psihosocijalnim svojstvima licnosti može objasniti zašto se pojedinci u istoj društvenoj situaciji ponašaju kriminalno. Prodor medicinske misli. Frey. Gross. uslovi negativnog formiranja licnosti i drugi problemi koji su od posebnog znacaja za etiološku interpretaciju kriminaliteta kao društvene pojave". došlo je do razlika u shvatanjima oko samostalnosti kriminologije kao nauke. ona je grupna (pluralisticka) nauka. Müller. Nešto kasnije u Nemackoj pocinje da se razvija kriminalna psihologija. Wulffen. Kriminologija Kriminalna sociologija kao autonomna disciplina ima za predmet izucavanja kriminalitet kao društvenu (socijalnu. koja je takode nastojala. ciji su zastupnici bili lekari-psihijatri. opšti pojam za više naucnih disciplina. Exner i dr. "njegova društvena geneza u datim socijalnim strukturama. što je stvorilo niz teškoca oko odredivanja pojma. da objasni kriminalitet u celosti. Sem toga. U prvoj grupi su shvatanja po kojima kriminologija predstavlja zbir posebnih kriminoloških disciplina. zbog tesne povezanosti i zavisnosti telesnih i psihickih osobina coveka. opštu) i pojedinacnu pojavu povezanu sa društvenim faktorima i uticajima. koja proucava vezu izmedu mentalnih bolesti i poremecaja licnosti i kriminalnog ponašanja. Sva shvatanja o tome da li je kriminologija samostalna nauka ili ne. Kleinschmidt. sve do prvih decenija 20. veka. posebno psihijatrije. U okviru kriminalne sociologije izucava se društvena uslovljenost kriminaliteta. odnosno nekriminalno. bez obzira na druga izucavanja.49 Razvoj navedenih disciplina u autonomnom pravcu doprineo je rasvetljavanju kriminalnog ponašanja sa razlicitih aspekata.

profilakse kriminaliteta i penologije. sinteticko shvatanje kriminologije. Bez obzira na . najprihvatljivije shvatanje da kriminologija.Ferri. kriminalne sociologije). predstavlja veliki napredak u odnosu na koncepciju kriminologije kao pluralisticke nauke. kriminalna psihijatrija i penologija) i primenjenu (kriminalna politika. kao samostalna. delio je na pravne i nepravne. kriminalistika). koja se zasniva na zakljuccima posebnih disciplina o kriminalnoj aktivnosti i merama za njeno suzbijanje (E. kriminalna sociologija. koji je pojam "kriminologija" upotrebljavao kao sinonim za krivicne nauke.). po oceni mnogih autora. kriminalna profilaksa. drugih pravnih i vanpravnih nauka (krivicnog prava. krivicni postupak i kriminalnu politiku. kriminalne psihologije i psihopatologije. kompleksna. U drugoj grupi su shvatanja po kojima je kriminologija sinteticka nauka. Jedan broj pisaca istice da je kriminologija grupa više nauka i to: kriminalne antropologije. ili sve nauke koje izucavaju krivicno delo. Ovo je znacenje kriminologije u širem smislu. U pravne je ubrajao: krivicno pravo. Koncepcija kriminologije kao sinteticke nauke. kriminalne biologije. kriminologija se deli na teoretsku (kriminalna antropologija. Zbog toga je. Veci broj autora istice da kriminologija mora da se razvija na sintetickoj osnovi jer se sa pozicija posebnih kriminoloških disciplina ne mogu dobiti odgovori na sva pitanja koja se odnose na kriminalno ponašanje. Pluralisticko shvatanje kriminologije prihvatao je i zastupao poznati krivicnopravni pisac. kriminalna psihologija. Kriminologija u užem smislu svodi se najcešce na izucavanje individualnih i društvenih korena kriminaliteta. Mannhiem. Shvacena tako. Grispigni. kriminalne psihopatologije. u nepravne kriminalnu sociologiju i kriminalnu antropologiju. interdisciplinarna nauka o kriminalitetu. dok preostali deo cini njen sopstveni sadržaj kao rezultat posebnog metodološkog sistema i cilja. Pinatel. kriminalne politike.). sudske psihologije itd. kriminalne psihologije. kriminalne politike. odnosno na kriminalnu etiologiju. Carrol i dr. ne može da se svede samo na sintezu rezultata postignutih u drugim naukama i naucnim disciGlava PRVA – Pojam.discipline sacinjavaju kriminologiju. formirajuci od toga deo svog sadržaja. Krivicne nauke ili kriminologiju kao sinonim za krivicne nauke. Niceforo. Sauer. viši opšti deo krivicnog prava. predmet. antropologije. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka plinama. penologije. iako ima vece naucno opravdanje od pluralistickog.50 Medutim. krivca i krivicnu sankciju. cini se. obuhvata znanja posebnih naucnih disciplina (kriminalne antropologije. akademik dr Toma Živanovic.

kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. u cilju zaštite društvenog i ekonomskog uredenja odredene . Za kriminologiju nema apsolutnog znanja . psihologija. osnovni cilj izucavanja. Njihov razvoj je zasnovan na medusobnoj interakciji i uslovljavanju. Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauke koji takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. vremenskih i drugih karakteristika kriminaliteta kao masovne društvene pojave. kriminologija je empirijska nauka. smatramo da je potrebno posmatrati odnos kriminologije sa krivicnopravnim naukama (krivicno pravo. Diferenciranje kriminološkog znanja na teorijsko i empirijsko ne oznacava svakako totalnu autonomiju jednog ili drugog. krivicno procesno pravo.to što se kriminologija razvila iz drugih nauka. kriminologija ima odredene teorijske koncepte o uzrocima kriminalnog ponašanja i razvija se na osnovu teorijskog izucavanja regionalnih. Odnos kriminologije i drugih nauka Kriminologija i krivicno pravo. tako da je kriminologija teorijskoempirijska nauka. Krivicno pravo kao grana pozitivnog zakonodavstva je sistem zakonskih pravnih propisa kojima se. oni se stalno preklapaju. penologija. kriminologija se ne može izgradivati na bazi davanja prednosti jednom ili drugom elementu. Kao samostalna nauka. 2. nacionalnih. a borba za suzbijanje kriminaliteta krajnji.teorijskog ili empirijskog. Kriminologiju i krivicno pravo povezuju predmet i cilj izucavanja. što je neophodno za teorijsko uopštavanje i zakljucivanje. sociologija). Kriminalitet je predmet izucavanja obe nauke. politika suzbijanja kriminaliteta. Empirijski nivo kriminologije ogleda se u prikupljanju konkretnog cinjenicnog materijala o kriminalitetu. njena nezavisnost je danas nesporna. sudska psihijatrija. Ove nauke proucavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naucnim ciljevima. jer je kriminalitet složena društvena pojava i pojedinacno ponašanje koje ulazi u predmet izucavanja brojnih nauka i naucnih disciplina. idu sa jednog nivoa na drugi.51 Mada se u poslednje vreme javlja težnja za isticanjem i stvaranjem standarda u kriminologiji na teorijskoj ili empirijskoj osnovi. Sem toga.52 Proucavajuci razvoj kriminologije kao samostalne nauke zakljucili smo da kriminologija ima dodirnih tacaka sa nizom nauka i naucnih disciplina.

Samostalnost kriminologije kao nauke bila je osporavana sve do pojave pozitivistickog pravca. pojavne oblike i strukturu krivicnih dela prema važecim nacionalnim krivicnim zakonodavstvima. Gramatika. Ideje pozitivistickog pravca (E. Kriminologija ima za predmet izucavanja kriminalitet kao ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. tako da je kriminologija smatrana delom krivicnopravne nauke (pojedini autori su isticali da je kriminologija "skromna službenica krivicnog prava").53 Krivicno pravo ima za predmet izucavanja. nauka krivicnog prava mora da proucava i krivicna dela kao društvene kategorije. kriminologija proucava normativnu stranu kriminaliteta.54 Povezanost izmedu kriminologije i krivicnog prava može se pratiti još od pojave prvih kriminoloških izucavanja u okviru nauke krivicnog prava. Zbog toga se opravdano tvrdi da je kriminologija most izmedu dva podrucja . krivicna dela kao kriviKriminologija cnopravne institute normativno odredene. Rezultati izucavanja obeju nauka u velikoj meri su povezani i uslovljeni. koristeci znanja nauke krivicnog prava. To znaci da se krivicnopravne norme objašnjavaju sociološki.suzbijanje kriminaliteta. jer savremena nauka krivicnog prava. sa stanovišta društvenih pojava i procesa koji ih uslovljavaju ili odreduju. kriminalna ponašanja za koja važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije i ona kojima se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. izlazi iz cisto pravnih okvira i primenjuje sociološki pristup. pored ostalog. jer se bez poznavanja uzroka kriminaliteta ne može utvrditi potreba za normativnim regulisanjem pojedinih ponašanja kao krivicnih dela niti se može ostvariti krajnji cilj nauke krivicnog prava . utvrduju uslovi za primenu kazni i drugih krivicnih sankcija prema uciniocima krivicnih dela.prava i sociologije. Prema tome. Povezanost kriminologije i krivicnog prava ogleda se u oblasti kriminalne etiologije. Samim tim. Ferri) i škole društvene odbrane (Prins. krivicnih dela i kazni. proucavajuci krivicno delo kao društvenu pojavu. . Medutim. da proširuje krug svog interesovanja na individualne i socijalne probleme koji su u vezi sa krivicnim delima kao društveno najopasnijim kažnjivim radnjama.države. Nauka krivicnog prava ima za predmet izucavanja naucnu obradu krivicnog (materijalnog) prava. nauka krivicnog prava bavi se na specifican nacin borbom protiv kriminaliteta.

55 Kriminologija i krivicno procesno pravo. Shvatanja koja negiraju samostalnost i autonomiju nauke krivicnog prava i kriminologije svakako ne mogu biti prihvacena.56 Glava PRVA – Pojam. okrivljenog) koriste se u krivicnom postupku. Strucnjaci razlicitih nauka i naucnih disciplina primenjuju kriminološku ekspertizu u specijalizovanim ustanovama i rezultati njihove naucne analize znacajno . Povezanost izmedu krivicno procesnog prava i kriminologije dolazi narocito do izražaja kroz primenu tzv. a samim tim ostvaruje krivicnopravna zaštita društva i države od kriminaliteta. ali je ne može zameniti. u toku istrage. predmet. posebno endogene etiologije (proucavanje licnosti izvršioca krivicnog dela. bile su sasvim suprotne navedenim shvatanjima jer su negirale samostalnost nauke krivicnog prava. Proucavanje licnosti delinkventa obuhvata kako proces "kriminalizacije"razvoj licnosti do prelaska na delo. ali to ne znaci da je kriminologija deo ili pomocna nauka krivicnog prava. koje se ne mogu razvijati niti na bazi medusobne predominacije niti izolovano jedna od druge. dokaznog postupka i prilikom odlucivanja krivicnog suda. Krivicno procesno pravo kao grana zakonodavstva predstavlja sistem pravnih propisa kojima se odreduju krivicno procesni subjekti. naglašavajuci da krivicno pravo mora postati samo deo kriminologije. "kriminološke ekspertize". psihološko. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka Krivicno procesno pravo je povezano sa kriminalnom fenomenologijom kao delom kriminologije. Saznanja iz kriminalne etiologije. psihopatološko i medicinsko izucavanje licnosti delinkventa u svim fazama krivicnog postupka od istrage do izvršenja kazne i drugih oblika krivicnih sankcija. na taj nacin što prilikom cinjenicnog i pravnog oformljenja krivicnog dogadaja. organu krivicnog postupka pružaju odredenu pomoc saznanja iz ove oblasti (pojavni oblici. Nauka krivicnog prava koristi rezultate kriminoloških izucavanja i istraživanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. kriminologija i krivicno pravo predstavljaju dve posebne nauke.Ancel). predvida sadržina i forma njihove delatnosti i regulišu krivicno procesni odnosi radi rasvetljenja i rešenja krivicnih stvari. tako i "situaciju prelaska na izvršenje krivicnog dela". Krivicno procesno pravo kao nauka predstavlja naucni sistem znanja o krivicno procesnom pravu kao grani zakonodavstva. struktura kriminaliteta). Prema tome.57 Kriminološka ekspertiza obuhvata socijalno. srodne po svom predmetu i cilju izucavanja. Kriminologija kao samostalna nauka svojim rezultatima obogacuje nauku krivicnog prava.

a u cl. 89 st. predvida da ce se okrivljeni. godine u cl. Sada važeci Zakonik o krivicnom postupku ("Službeni list SRJ" br. gde je roden. da li je i kad je izrecenu kaznu izdržao. maticni broj. 1 ako nedostaju ili ih treba proveriti. 286 (podaci koji se pribavljaju pre završetka istrage) se navodi da ce javni tužilac pre završene istrage pribaviti podatke o okrivljenom navedene u cl. a ako okrivljeni još izdržava kaznu ili drugu sankciju koja je vezana za lišenje slobode – podatke o njegovom ponašanju za vreme izdržavanja kazne ili druge sankcije. 58/2004 i 85/2005) ne sadrži odredbe o kriminološkoj ekspertizi. 68/2002 i „Sl. kad i zašto osudivan. kojeg zanimanja. kakve su mu porodicne prilike. U cl. 95 st.2008. Po potrebi. ako ga ima. istražni sudija ce pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi. ako nedostaju ili ih treba proveriti. 95 st. po . 1 predvida osnovna pravila saslušanja okrivljenog. prema tekstu novog Zakona. kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog. nadimak. ali u cl. 89 u okviru odredbi o saslušanju okrivljenog. kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog. javni tužilac ce. da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom organu nadležnom za poslove odbrane. 255 predvidena je obaveza istražnog sudije da pre završetka istrage pribavi podatke o okrivljenom navedene u cl. ako i o drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti. Istražni sudija može odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune podaci o licnosti okrivljenog. a ako je maloletan. gde stanuje. da li je odlikovan. odnosno da li ima cin rezervnog podoficira. da li je pismen. 1 ZKP. dan. kakve je škole završio. da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivicno delo. oficira ili vojnog službenika. Za razliku od ranijeg zakonskog teksta po kome je istražni Kriminologija sudija imao ovu mogucnost.12. da li je. Novi Zakonik o krivicnom postupku Republike Srbije58 cije je primena prema odluci Skupštine Republike Srbije odložena do 31. a ako se prema okrivljenom još izvršava kazne ili druga krivicna sankcija koja se sastoji u lišenju slobode. ko mu je zakonski zastupnik. podatke o njegovom ponašanju za vreme izvršenja kazne ili druge krivicne sankcije. kada se prvi put saslušava. pitati za ime i prezime. devojacko porodicno ime majke.doprinose sagledavanju licnosti okrivljenog u krivicnom postupku. ciji je državljanin. mesec i godinu rodenja. kakvog je imovnog stanja. gde i kad služio vojsku. da li je. ime i prezime roditelja.glasnik RS” br. 70/2001.

tako i kriminologija koristi materijale primenjenog krivicno procesnog prava (sudske spise u kojima se nalaze zapisnici o ispitivanju okrivljenog. može da donese odluku o veštacenju zdravstvenog stanja. dobijajuci na taj nacin dragocene empirijske podatke za fenomenologiju i etiologiju kriminaliteta. kao i odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune podaci o licnosti okrivljenog. stepena zrelosti i drugih svojstava licnosti maloletnika. Zakon predvida (cl. istražnih i drugih sudskih radnji. pored cinjenica koje se odnose na krivicno delo. pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi. Kriminalistika je nauka koja proucava. tehnici i metodici operativnih. Kratko receno. cinjenice potrebne za ocenu njegove zrelosti. Kriminologija i kriminalistika.). kao i o drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti. koja su najpodesnija da se otkrije i razjasni krivicno delo. specijalni pedagog) i ukoliko je potrebno. nalaz i mišljenje veštaka itd. Posebno su znacajne odredbe Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zaštiti maloletnih lica koje se odnose na pripremni postupak prema maloletnim izvršiocima krivicnih dela. pronalazi i usavršava naucne i na prakticnom iskustvu zasnovane metode i sredstva. Kao što krivicno procesno pravo koristi dostignuca i saznanja kriminologije. Po potrebi ce se zatražiti izveštaj od organa starateljstva ili ce sudija za maloletnike zatražiti da podatke o licnosti maloletnika prikupi strucni radnik organa starateljstva (socijalni radnik. kao i da se spreci izvršenje buducih planiranih i neplaniranih krivicnih dela. to je nauka o taktici. otkrije i privede krivicnoj sankciji ucinilac. ispitace se sredina u kojoj i prilike pod kojima maloletnik živi i druge okolnosti koje se ticu njegove licnosti.potrebi. svedoka. Podatke prikuplja sudija za maloletnike od roditelja ili staratelja maloletnika ili drugih lica koja mogu pružiti saznanja o odredenim cinjenicama. posebno utvrditi uzrast maloletnika. kao i o sprecavanju kriminaliteta.59 Kriminalisticka tehnika proucava i primenjuje najpodesnije metode i sredstva iz oblasti prirodnih i tehnickih nauka pomocu kojih se obezbeduju i tumace tragovi i predmeti krivicnih dela (materijalni dokazi) da bi se razjasnile bitne okolnosti važne za rasvetljavanje krivicnih dela i identifikaciju ucinilaca ili drugih . oštecenog. obezbede i fiksiraju svi dokazi radi utvrdivanja (objektivne) istine. 64) da ce se u pripremnom postupku prema maloletniku.

strucna znanja. razrešenje. Aleksic istice da kriminalna fenomenologija. kao sastavni deo kriminalistike. S druge strane. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka Postoje razna shvatanja o prirodi kriminalistike. Kriminalistika omogucava utvrdivanje pravno relevantnih cinjenica u krivicnom postupku što koristi kriminologiji prilikom proucavanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. za razliku od kriminologije.60 Pored navedenih shvatanja. ne ulazi u naucno proucavanje i analizu kriminaliteta kao masovne društvene pojave. navike. koja prikuplja i sistematiše pojavne oblike kriminaliteta i forme života prestupnika. postoji i shvatanje da je kriminalistika dopunska kriminološka disciplina koja. psihologiju i tipologiju ucinilaca krivicnih dela. predmet. obicaji. vec utvrduje materijalne cinjenice i dokaze važne za krivicni postupak. njihova moralna shvatanja. prerušavanja. izucava i usavršava sva pravila i razne metode koje služe otkrivanju i razjašnjavanju izvršenih i sprecavanju buducih krivicnih dela. Kriminalisticka metodika proucava metode i pravila za otkrivanje. Prema shvatanju Vodinelica i Aleksica. Veliki broj sovjetskih kriminalista zastupa tezu da je kriminalistika pravna nauka. presudivanje i sprecavanje odredene vrste krivicnih dela. Smatra se posebnim delom kriminalistike. strucna znanja. prilikom otkrivanja krivicnih dela i njihovih izvršilaca. u okviru kriminalistike izdvaja se kriminalna fenomenologija. sujeverje.61 Povezanost izmedu kriminologije i kriminalistike uspostavlja se u okviru krivicnog postupka. nacin njihovog života i mišljenja. Istice se da je kriminalistika nepravna nauka i da ima iskustveni (empirijski) karakter. kriminalistika. veštine. za razliku od kriminalisticke taktike koja se odreduje kao opšti deo kriminalistike. nacin izvršenja. dovodi do njene uloge kao pomocne discipline za kriminologiju. Predmet njenog opisivanja je tehnika i taktika izvršenja krivicnih dela (kriminalna morfologija . obicaje. Seelig. koristi saznanja kriminologije o pojavnim oblicima. Kriminalisticka taktika proucava oblike krivicnih dela.). situacionim okolnostima i ostalim . strukturi. jer je kriminalisticki naucno istraživacki rad sastavni deo naucne kriminologije. shvatanja. a postoje i mišljenja (Grassberger. veštine. sredstva dogovaranja. žargon. a nisu tehnicke prirode. Glava PRVA – Pojam. lažna imena itd. nacin života.tipovi i organizacije prestupnika.lica (žrtve). Niceforo) da je kriminalistika kriminološka pomocna nauka.

Znaci. vrednovanjem. kao i saznanja o delovanju kriminogenih faktora.63 Ukoliko se kriminologija i politika suzbijanja kriminala posmatraju kao samostalne nauke. politika suzbijanja kriminaliteta je naucna disciplina jer se bavi naucnim ispitivanjem. poznavanje kriminalno politickog vrednovanja (kaznena politika. kao deo kriminologije. usavršavanjem krivicnog prava i svih drugih sredstava za suzbijanje kriminaliteta. Kriminologija i penologija. njihova povezanost se narocito ispoljava u oblasti kriminalne etiologije i socijalne prevencije. Politika suzbijanja kriminaliteta ili kriminalna politika u širem smislu definiše se kao racionalna i organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta. pored krivicnog zakonodavstva i njegove primene (kriminalna politika u užem smislu). što je smatramo prihvatljivije. S druge strane. Kriminologija i politika suzbijanja kriminaliteta. preventivni planovi i programi). Tesna povezanost izmedu kriminologije i kriminalne politike uticala je na još uvek ispoljenu težnju da se kriminalna politika zadrži pod okriljem kriminologije. strukturi i dinamici kriminaliteta. . sva druga sredstva koja se u nekom društvu koriste u suzbijanju kriminaliteta. odnosno naucne discipline.karakteristikama kriminaliteta. Ona je pre svega prakticna delatnost jer je njen krajnji cilj što efikasnija zaštita odredenih vrednosti i dobara u jednom društvu od društveno opasnih ponašanja. Isto tako. jasno je da je teško zamisliti postojanje politike suzbijanja kriminaliteta kao naucne discipline i prakticne delatnosti bez njenog oslanjanja na kriminologiju. Penologija je usko povezana sa kriminologijom. Politika suzbijanja kriminaliteta obuhvata. Kriminalna etiologija. potrebno je prilikom izbora metoda i sredstava za sprecavanje kriminaliteta. društvena prevencija) i instrumenata za vodenje kriminalne politike (krivicne sankcije. Poznavanje uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacnog ponašanja. kao i prognoziranja buduceg kriminalnog ponašanja. rezultati empirijskih istraživanja kriminalne fenomenologije i kriminalne etiologije predstavljaju polaznu osnovu za kriminalno politicka vrednovanja i odlucivanja. koristi kriminologiji prilikom fenomenološkog i etiološkog izucavanja kriminaliteta. pruža važna saznanja politici suzbijanja kriminaliteta o uzrocima i uslovima koji dovode do kriminaliteta i kriminalnog Kriminologija ponašanja. Istovremeno. 62 S obzirom na ovako odreden pojam politike suzbijanja kriminaliteta. kriminalno politicka vrednovanja i odlucivanja nisu moguca bez saznanja fenomenoloških karakteristika o obimu.

izucavanje formalnog mehanizma i mera zavodskog karaktera i njegovog uticaja na resocijalizaciju. njihovom primenom i njihovim dejstvom (nemacki teoreticar Frans Liber 1848).grc. izucavanje licnosti osudenih lica i njihove klasifikacije u ustanovi. 65 Povezanost kriminologije i penologije narocito se ispoljava u oblasti kriminalne etiologije. nauka. primeni pojedinih oblika tretmana (grupna psihoterapija. ispitivanje funkcije postojecih sankcija u resocijalizaciji osudenika. logos . Penologija (poena .66 Odredivanje odgovarajuceg tretmana (individualizacija tretmana) prema osudenom licu u penološkoj praksi moguce je jedino ako se prouci licnost delinkventa i saznaju uzroci njegovog kriminalnog ponašanja. Na taj nacin teorijska znanja i empirijska istraživanja kriminologije nalaze znacajnu primenu u penološkoj praksi prilikom ispitivanja.lat. Ipak. S druge strane. primenu tretmana. kazna. nauka o kaznama) bila je najpre definisana kao naucna disciplina koja se bavi naucnim proucavanjem kazni. primenu mera postpenalne pomoci i drugih oblika vaninstitucionog tretmana. Takode je znacajan doprinos kriminoloških izucavanja sociološkom i psihološkom izucavanju osudenicke zajednice. odnosa medu osudenicima i njihovih veza i stavova prema formalnom sistemu.tako da su pojedini autori smatrali da je penologija deo kriminologije primenjena kriminologija. kao i druga pitanja koja su od znacaja za postizanje uspeha u prevaspitavanju. izbora korekcionih metoda i tehnika tretmana. vecina autora smatra penologiju posebnom naucnom disciplinom koja ima svoj predmet izucavanja i primenjuje odgovarajuce metode za izucavanje tog predmeta. utvrdivanju njenog uticaja na proces resocijalizacije i sagledavanju odnosa izmedu formalnog i neformalnog sistema u penitencijarnoj ustanovi. organizovanju i pružanju postpenalne pomoci. grupno savetovanje). dok se fenomenološka saznanja o kriminalitetu odredenih kategorija (tipova) delinkvenata neposredno primenjuju u fazi izvršenja krivicnih sankcija i postupanja sa tim licima. penološka praksa pomaže kriminologiji da dode do znacajnih saznanja o uzrocima kriminalnog ponašanja i da proveri postavljene .64 Danas je zastupljeno šire shvatanje penologije po kome penologija predstavlja naucnu disciplinu koja obuhvata izucavanje raznih penitencijarnih sistema. posmatranja i klasifikacije osudenih lica.

pri cemu se neke od njih (posmatranje.67 U okviru sudske psihologije razlikuje se psihologija krivicnog postupka kao najobimniji i najznacajniji deo sudske psihologije. umišljaj. psihicka zbivanja prilikom preduzimanja od strane organa unutrašnjih poslova onih mera koje cine tzv. tumaca. sklonosti. sudije porotnika) i razvoj tog postupka kao celine. psihološki problemi u vezi sa kaznom i njenom svrhom). branioca. Kroz penološku praksu kriminologija sagledava Glava PRVA – Pojam. Sem toga. veštaka. Sudska psihologija u širem smislu je nauka koja se bavi proucavanjem svih psihickih zbivanja cije je upoznavanje korisno za uspešno vršenje pravosudnih funkcija. opasno stanje. namera. navike. motiv. odgovornost. psihološke pojave kod žrtve krivicnog dela. osecanja. uporedenje. Zbog ove povezanosti u literaturi se ponekad sudska psihologija ili psihologija krivicnog postupka smatra "dopunskom . merenje. sudije. pretkrivicni postupak (psihologija pretkrivicnog postupka). volja. predmet. svest. psihicka zbivanja i njima odgovarajuca ponašanja ucesnika krivicnog postupka (okrivljenog. cilj. psihološke pojave kod lica lišenih slobode (zatvorska psihologija) i objašnjenja psiholoških pojmova iz krivicnog zakonodavstva (krivicno-pravna psihologija: vinost. uz narocito obracanje pažnje na razvoj licnosti i prelazak na delo. nehat. eksperimenti) primenjuju na populaciji koja se nalazi u penitencijarnoj ustanovi.hipoteze u praksi prevaspitanja. Sudska psihologija u užem smislu je naucna disciplina koja proucava psihologiju pojedinih procesnih ucesnika i psihološki razvoj sudskog postupka kao celine. Kriminologija i sudska psihologija. svedoka. Predmet izucavanja psihologije krivicnog postupka su psihološke osnove i manifestacije kriminaliteta. prikupljanje cinjenica o kriminalnom ponašanju u okviru kriminoloških istraživanja vrši se razlicitim metodama. Odnos psihologije krivicnog postupka prema kriminologiji je najizraženiji kada su u pitanju subjektivni uzroci kriminaliteta vezani za psihološke osobine i crte licnosti delinkventa (endogena etiologija). pa uopšte i za uspešnu primenu prava. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka da li se primenjuju odgovarajuce metode resocijalizacije i u kojoj meri je neadekvatan tretman delinkvenata uzrok recidivizma kao posebno društveno opasnog oblika ispoljavanja kriminaliteta. zapisnicara.

kod krivicnih dela protiv života i tela koriste saznanja iz traumatologije povrede i nasilna smrt usled povreda.uzroci prirodnih obolenja i prirodne smrti. Sudska medicina se odreduje kao specijalna grana medicine ciji je osnovni zadatak da vrši analizu i utvrduje odredene promene koje su nastale u vezi sa oštecenjem zdravlja i organizma i da ove promene tumaci za potrebe pojedinih grana prava. ukazuje na moguce uzroke. znaci da psihicka zbivanja kod ucesnika krivicnog postupka imaju veliki uticaj na ovaj navodni nacin kriminaliziranja. predlaže i preduzima odgovarajuce preventivne mere i aktivno ucestvuje u lecenju. stigmatizira. Pošto se to cini kroz sudski postupak. odnosno. U kriminologiji postoji teorija etiketiranja (žigosanja) po kojoj jedno lice postaje zlocinac zato što ga društvo za takvog proglašava. pored ostalog.69 Sudska psihijatrija proucava licnost. bavi se dijagnostikom lica koja su predmet pravosudnog postupka. teratologije . etiketira. koga takode proucava kriminologija kao izvršioca krivicnog dela. rehabilitaciji i resocijalizaciji mentalno obolelih izvršilaca . Psihologija krivicnog postupka proucava. njihovim poslovnim sposobnostima. psihologiju okrivljenog. Sem toga. kao i njihovim sposobnostima rasudivanja i odlucivanja.razni oblici nakaznosti i smrt usled toga). koja se kao subjekt pojavljuje u krivicnopravnoj i gradanskopravnoj praksi. U novijoj kriminologiji pojavio se još jedan oblik povezanosti izmedu ovih naucnih oblasti. Za sudsku psihologiju postoji i naziv forenzicna psihopatologija koja se definiše kao primenjena nauka. a narocito za potrebe krivicnoprocesnog i gradanskoprocesnog prava. sudska medicina i sudska psihijatrija. sudska psihijatrija proucava i probleme kriminalnog ponašanja osoba iz mentalno obolele populacije.68 Kriminologija.kriminološkom disciplinom" (Milutinovic). nacina i sredstava izvršenja krivicih dela (na primer. nozologije . Kriminologija Sudska psihijatrija je specijalna naucna grana psihijatrije koja obraduje i proucava problematiku duševnog zdravlja za potrebe pravne teorije i pravosudne prakse. Saznanja iz sudske medicine koriste kriminologiji narocito prilikom empirijskog izucavanja pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta. koja istražuje. obraduje i tumaci nenormalne duševne pojave i delatnosti nenormalnih ukoliko su od znacaja za odnos duševno nenormalnog prema normama pozitivnog prava.

sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. uslovi i uzroci kriminaliteta. pa se razlikuju makrokriminologija (proucava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proucava kriminalitet kao pojedinacnu pojavu). nacinu. što je svakako povezano i sa utvrdivanjem pojma kriminologije. predmet. sredstvima izvršenja krivicnog dela. Glava PRVA – Pojam. vremenu. obim. interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. kao i stepenom njene samostalnosti u sistemu nauka. _ Kriminalitet. _ Vec skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrduje predmet njenog izucavanja. Zavisno od stava pojedinih autora.70 Kriminologija koristi saznanja sudske psihijatrije narocito u etiološkom delu prilikom proucavanja uticaja mentalnih poremecaja i bolesti na kriminalno ponašanje. sve definicije pojma kriminologije možemo podeliti na uže i šire. kao što su alkoholizam. neophodno je poznavati i fenomenološke karakteristike kriminaliteta. prognoza kriminalnog ponašanja. struktura. Za forenzicnu analizu i utvrdivanje forenzicnog znacaja pojedinih društvenih oboljenja i poremecaja. mestu. opšte prihvacena i jedinstvena definicija još uvek nije utvrdena. kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici. distribuciji kriminaliteta po polu i starosti. dinamika. _ Problem odredivanja pojma kriminlogije povezan je sa odredivanjem sadržaja njenog predmeta. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka SAŽETAK _ Odredivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka. _ Kriminologija se može definisati kao samostalna. licnost kriminalca. narkomanija. strukturi. teorijsko-empirijska. prestupništvo. društvena kontrola. kao i prilikom izucavanja uzroka pojedinih devijantnih ponašanja. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). Zavisno od stava autora prema navedenim pitanjima. predmetom kriminologije se obuhvata: kriminalitet (zlocin. sudskoj psihijatriji izucavanja iz oblasti etiologije pomažu prilikom objašnjenja duševnog stanja delinkventa. delinkvencija) kao individualna i društvena pojava. strukturalne promene. ali jedna precizna. pa se zavisno od .krivicnih dela u okviru mera bezbednosti medicinskog karaktera. samoubistva i njihove povezanosti sa kriminalitetom. kao predmet kriminološkog izucavanja. _ Sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi. metodima koji se koriste prilikom proucavanja tog predmeta. razlicitim ideološkim koncepcijama i pristupima u proucavanju prirodnih i društvenih pojava. tendenciji kretanja kriminaliteta. zbog cega sudska psihijatrija koristi saznanja o obimu. može se posmatrati kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinacna pojava. prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i kriminalnu etiologiju (uzroci-opšti i neposredni. S druge strane. represija. prevencija.

Opšta kriminologija ima za predmet sredivanje. neposredne uzroke. u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite.toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. kao i regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta" ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. univerzitetska i primenjena kriminologija. u gradovima i selima.. _ Podela na opštu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa Pinatel Žana (Pinatel Jean). Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proucava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacne. koji predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. odnosno društvenog kriminaliziranja (krivicnopravnih reakcija). Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. dinamika kriminaliteta. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta treba razlikovati: kriminalno ponašanje (pojedinacno. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih ne samo legalnih normi ponašanja. na pojedinim nacionalnim i državnim podrucjima. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih . individualno ponašanje za koje važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima) kojim se Kriminologija povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je razlicitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. _ Postoje tri podele kriminologije: kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija. moralnih. kulturnih. _ Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i cinjenice kroz koje se ispoljava pojedinacno kriminalno ponašanje. druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). posebne. kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu. struktura i strukturalne promene kriminaliteta. krajnji proizvod procesa krivicnog zakonodavstva. obicajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu a ucinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. _ Uže pravno definisanje odreduje kriminalitet kao ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela. _ Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju sva ponašanja koja odstupaju od pravnih. dok šira pravna definicija pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. Osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proucava su: obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. i. opšta i klinicka kriminologija.

Kako se dele sociološke definicije kriminalnog ponašanja? 9. _ Podela na univerzitetsku (akademsku) i aplikativnu (primenjenu) kriminologiju zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa D. politika suzbijanja kriminaliteta. U cemu se sastoji kritika socioloških definicija? 11. biološka. _ Kriminologija kao samostalna nauka ima dodirnih tacaka sa nizom nauka i naucnih disciplina koje proucavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naucnim ciljevima. ali ne i društva. psihologija. Kako su pojedini kriminolozi (Garofalo. . pri cemu je svaka od ovih disciplina težila izgradnji zaokruženog sistema na sopstvenoj osnovi. za razliku od opšte kriminologije. istraživaca. Navedite osnovna pitanja koja razmatra i proucava kriminalna fenomenologija. kao i njihovo sistematsko izlaganje. Navedite podele kriminologije. Univerzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetima zapadnih zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika. Na cemu se zasnivaju sociološke definicije kriminaliteta? 10. Dirkem. potrebno je posmatrati odnos kriminologije sa krivicnopravnim naukama (krivicno pravo. Lagaš) definisali kriminalitet? 6. predmet. a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog slucaja kriminalnog ponašanja je klinicki metod. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU 1. koji se. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka kriminologije su: opasno stanje. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke Glava PRVA – Pojam. Navedite uže i šire definicije pojma kriminologije. krivicno procesno pravo. Navedite razlicita shvatanja predmeta kriminologije. tj. _ Kriminološki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i disciplinama. problem kriminalne licnosti (da li postoji i ako postoji cime se karakteriše) i tipologija delinkvenata. 8. Feri. psihopatološka. 7. Šta znaci odredivanje predmeta kriminologije? Objasnite. psihološka. Aplikativna (primenjena) kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici. sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju. 12.kriminoloških nauka ili posebnih. sociologija). penologija. Objasnite uže i šire krivicnopravno definisanje kriminaliteta. pa se kriminologija najpre razvijala kao antropološka. Klinicka kriminologija predstavlja jedan kriminološki pravac. 4. 3. Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauka koje takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. Szabo-a i grupe kriminologa sa Departmana za kriminologiju u Montrealu (Kanada). specijalizovanih kriminologija. uz pomoc principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. Od cega zavisi odredivanje pojma kriminologije? 2. sudska psihijatrija. Objasnite odnos kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave. 5. sociološka kriminologija.

tako definisan kriminalitet postaje predmet specijalne nauke – “kriminologije".ac. str. 20). N.(informacije o razlicitim izvorima. Karlsruhe. M.com Glava PRVA – Pojam. Koja osnovna pitanja razmatra kriminalna etiologija? 15. V. J. W. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka NAPOMENE Gassin. prema Kuznecova. 4 "Pošto mi kriminalitetom nazivamo svako kažnjivo delo. Seelin. (1981) Elementarna kriminologija. (1990) Criminologie. F. 12 Pešic. Dalloz: Paris. Kako je tekao razvoj kriminologije kao smaostalne nauke? 21. (1938) The Rules of Sociological Method. statisticke podatke i informacije kategorisane po subjektima) www. Šta izucava opšta. ukljucujuci izvore referenci.uk/crim/CRIMLINK. H. 34. Berlin. str. U cemu je znacaj proucavanja obima. Paris: Alcan. (1989) Kriminologija. Zagreb: Školska knjiga. 8-9. (1950) Kriminologie als reine und angewandte Wissenschaft. 3 Topinard. (1973) Kriminologie. Ko je izvršio podelu kriminologije na opštu i klinicku? 16. (1987) Kriminologie. Koje cetiri grupe pitanja izucava univerzitetska kriminologija? 19. Beograd: Odbor za objavljivanje predavanja na Pravnom fakultetu. R. kriminologija je teorijska nauka (opšta kriminologija) odvojena od krivicnog prava. (1895) L Homme criminel. KLJUCNE RECI kriminologija kriminalna etiologija kriminalitet opšta kriminologija devijantna ponašanja klinicka kriminologija društvene devijacije krivicno pravo kriminalna fenomenologija KORISNE INTERNET ADRESE _ Britanski casopis za kriminologiju www. 6 Lombroso. Glencoe III. str. str.uk/crimin _ Univerzitet u Kembridžu. predmet. 22 13 Acimovic. Ž. 9 Tahovic. 14 Milutinovic. Zagreb: Pravni fakultet. J. G. 10 Šeparovic. P. Z. The Free Press 5 Sauer. 8 Obeležje ovih shvatanja je opisivanje opšteg kriminaliteta kao i pojedinacnih delikata kroz naucno izucavanje pojedinih slucajeva i šire studije (Keiser. str. kriminalistike. Müller. Pinatel. ali i primenjena. Odrediti odnos kriminologije sa drugim krivicnopravnim naukama i drugim naukama. Rijeka: Liburnija. penologije.3oup. de Greff (1954) “La double irientation de la Criminologie” in Travaux de la Semaine internationale de Strasbourg. Kakvo je shvatanje kriminologije zastupao Toma živanovic? 22. C. Paris.co. J. (1879) Antropologie. 1 2 . Izdatelstvo Moskovskogo univerziteta. Berlin. cit. 13. str.law. E. II izdanje. (1990) Kriminologija. prakticna nauka (klinicka kriminologija) koja se sastoji iz multidisciplinarnog pristupa pojedinacnom slucaju radi tretmana delinkventa i prevencije recidiva. Th. 15 Schneider. New York: Walter de Gruyter. Institut za kriminologiju http:/www. Verlag C.HTM _ The Reference Desk website . (1960) La Criminologie. Paris: Spes. F. cit. Koja osnovna pitanja obuhvata klinicka kriminologija? 18. Po Pinatelu. de Greff smatra da "kriminologija treba prvenstveno da se bavi delinkventom jer. str. 7 E.: Criminologie.Kriminologija 13. (1981) Kriminologija i socijalna patologija.35. U cemu se sastoji uloga aplikativne kriminologije u kriminalnoj politici? 20. a šta klinicka kriminologija? 17.refdesk. str. kada njega sretnemo. (1988) Psihologija zlocina i sudenja. (1974) Savremena buržoaska kriminologija. 1. 11 Horvatic. M.cam. vesti. Titograd: Univerzitet "Veljko Vlahovic". (1948) Kriminologija. Durcheim. R. Beograd: Savremena administracija. 13. str. istovremeno nailazimo na problem". 3. Beograd: Savremena administracija. prema Gassin. strukture i dinamike kriminaliteta? 14. E.

kakve poslove obavljaju i kakvo se ponašanje od njih ocekuje. ostvaruje se. krade. str. Nemacka zbirka slucajeva nosi naslov "Der neue Pitaval" . cit.. G. U važecem krivicnom zakonodavstvu kod nas mogu se kao kažnjive radnje odrediti: krivicna dela. 25 Avanesov. V. str. cit. necinjenje) za koje po važecim propisima odredene države nadležni organi mogu izreci neku sankciju. Rot. 22 Meier. razbojništva. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. F. Graz.. H. prema Acimovic. str. 35 Na III Medunarodnom kongresu UN uzrok je definisan kao "neophodan uslov bez koga se izvesno ponašanje ne bi ispoljilo". španski. 19 Laignet-Lavastine.. H. R. str. (1972) Human deviance. 24 Seelig. Berlin: Mezner Verlag. M. 14-15. 39-40. 34 Milutinovic. 1963. 26 Meier.: Pravci kriminalne psihologije.. (1981) The principles of Criminology. 9. str. Socijalizacija u 16 17 Kriminologija svakom društvu znatnim delom se sastoji u usvajanju odredenog nacina ponašanja onoga koje se od strane društva ocekuje i onih koji imaju odredene pozicije i funkcije. str. R: op. J. cit. 3 ed. Ovde treba pomenuti i monografske radove Hans v. s. 22. Stanciu. 31 Francuski pravnik Francios Gayot de Pitaval je 1734."Pitaval sadašnjost" od Franka Rochera i Schmidt-a 1903. disciplinske povrede radne dužnosti. pored krivicnuih dela.ubistva. Boston:Allyn and Bacon. prvenstveno francuski. cit. prema Lange. str. str. (1945) Criminology and Penology.. T. 3.. Kienreich. Meier. (1989) Crime and Society. 32 Milutinovic. 9-10. VIII izdanje. Hentiga o psihologiji pojedinih delikata .. Beograd. R."Novi Pitaval" u izdanju Julius Hitzig i Georg Hearing. Ljudi se u svakom društvu ponašaju vodeci racuna o tome kakav položaj zauzimaju.. 28 Gillin.: op. 11. 1976. kroz položaje koje pojedinci zauzimaju u društvu i kroz ponašanja koja se vezuju uz odredeni položaj. str.. cit. vec i na medicinskom fakultetu. Macmillan Press LTD.Francuska" Maximilijan Jacta. i 1913. M. am M. Heaton. 7 18 Pristalice bio-socijalnog pravca u kriminologiji. 255.Gassin. social problem and social control. cit. 29 Veza izmedu kulture i društvene strukture s jedne i licnosti i ponašanja s druge strane. I. str. cit. 11. L. prema Gassen: op. Pravne nauke i kriminologija se predaju ne samo na pravnom. J. Henting razlikuje pojam uzroka od pojma uslova. cit. cit. 144.: op. str. potice iz francuskog krivicnog zakonodavstva 1791. R. N. objavio u Parizu delo "Poznati. prekršaji.161. nemacki i latinoamericki autori. 30 Lawson.: op. U razlicitim društvima mogu se razlikovati kategorije stanovništva koje imaju razlicite funkcije i položaje u društvu i od kojih se zahteva i ocekuje odredeno ponašanje. izmedu ostalog.(1970) Das Rätsel Kriminalität. Sarajevo: Veselin Masleša. v (1959). slavni i zanimljivi slucajevi" u 20 svezaka i time zapoceo objavljivanje brojnih knjiga koje su se bavile slucajevima zlocina. Smatra se da kažnjive radnje predstavljaju svako protivpravno ponašanje (cinjenje. R. italijanski. predstavlja primer brižljivih i pouzdanih izveštaja o zlocinima. str.. str. 33 Lange.. 50-51. Moskow: Progress publishers. zbirka "Zapažena britanska sudenja" (The Notable British Trials) sa više od 80 knjiga. U Engleskoj. podrazumevajuci pod uzrokom "agens koji svojom pojavom odreduje nastupanje neke nove sile ili novog predmeta". 27 Schneider.. M. U Francuskoj je poznata zbirka "Veliki procesi u istoriji" Henri Robert-a i "Poznati krivicni procesi . M. 68. str. cit. 20 Henting. str.: Zlocin-uzroci i uslovi. i 1810. (1987) Psihologija zlocina i sudenja. Beograd: Savremena administracija. a pod uslovom "prilike ili dopunske stimulanse koji dozvoljavaju da se osvetli jedan elemenat šanse koji ima svoje vrednosti u etiologiji .: op. (1989) Osnovi socijalne psihologije. Savremena administracija. Oni odvajaju kriminologiju od krivicnog prava. 23 Pojam kažnjivih radnji širi je od pojma krivicnog dela. R. 21 Lemert. New York. (1999) Crime and Deviance. prestupe i istupe. cit. T. cit. Ova serija slucajeva nastavljena je pod nazivom " Pitaval der Gegenwart" .: Lehrbuch der Kriminologie. smatraju kriminologiju socijalno-prirodnom naukom.. Razlikovanje drugih kažnjivih radnji. 64-65.: op. E. privredni prestupi. prema Acimovic.: op. kada je bila usvojena trojna deoba na zlocine.

(1991) Politika suzbijanja kriminaliteta. str. 13-20. III izdanje. M. op. str.. Bibliothéque de Psychiatrie. Beograd: Naucna knjiga. cit. M. str. cit. 9. op. Cit. to je postupak kojim se. Lj. 147-150. 47. 5. 50 Milutinovic. 419. str.. . str. str. Ili. M. cit. prema Stojanovic. K. H. Milutinovic.. ako uopšte sa necim kalkuliše. 6. M.. str. 19. 44 Milutinovic. 46. 113-114. 48 Milutinovic. 139. Beograd: Savremena administracija. str. cit. a u novije vreme se pod klinikom podrazumeva mesto ili organizacija u koju dolaze lica za individualne dijagnoze i lecenje nekog fizickog ili mentalnog poremecaja uz neposredno proucavanje individue kao jedinstvene celine. br. Montreal: Bibliothêque Criminologique. D. 3. str. 39 Di Tullio. M.: op. op. 40 Canepa. 36 Pinatel.: op. cit. 99. II izdanje. str. C. str. (1976) Pravci kriminalne psihologije. 43 Pinatel. (1960) Sudska psihopatologija. cit. Presses Universitaires de France.: op. str. str. str. cit. cit. 67 Acimovic.. 82. A. str. J. 14. G. JRKKP. M. cit. Ž.. Skalar. str. Paris. Centar za izdavacku delatnost. Cit. str.. A. str. 37. M. cit. str. (1986) Sudska psihijatrija. 25. V. Lj. 23-24. M.: loc. 61 Milutinovic. na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke. V.: op. Z. 52 Milutinovic. 66 Arnaudovski. te da. (1973) “Kriminalna licnost i tipologija delinkvenata”. D. 56 Stevanovic.. M. 3. Gornji Milanovac: Privredna štampa. D.. str.: op.kliné). 65 Milutinovic. 41 Više o klinickom metodu videti u odeljku o metodologiji.. M. Henting. 2.kriminaliteta".. str. str. (1980) Uvod u psihologiju krivicnog postupka. Novi Sad: Pravni fakultet. 46/2006 59 Vodinelic. D. J. M. 117. cit.. Beograd: Savremena administracija.. 1.: op. 68 Acimovic. 3-25. str. 57 Vodopivec. Beograd: Naucna knjiga..: op. B. M. M.. 38.. .. Beograd: Naucna knjiga. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka 62 63 Stojanovic. v. M. Glava PRVA – Pojam. op. 38 Pojam "klinickog" ima starije i novije znacenje. odnosno posle kalkulacije u vezi sa visinom odnosno strogošcu zaprecene kazne i koristi od izvršenog krivicnog dela. Beograd: JRKKP. 53 Srzentic. (1988) Penologija. 39-43. Pravni fakultet. (1967) Principes de Criminologie Clinique. Beograd: Savremena administracija.. Kriminologija 35 Glava druga METODE KRIMINOLOGIJE I OPŠTE NAPOMENE O METODU Pod metodom se uobicajeno podrazumeva nacin na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se proucava. (1988) Penologija. cit.. 81. Lazarevic.: op. Z. Lj. 54 Horvatic. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. (1985) Penologija. str. 60 Aleksic. prema Acimovic. str. Bavcon.: op. cit. G.: op. 3. 55. cit.: op. cit. Leblanc. cit. (1978) Criminologie et politique criminelle. str.: op. M. str. (1976) Kriminalistika. (1986) Krivi cno pravo SFRJ. 49 Milutinovic. Normandeau. na nastavu uz bolesnicku postelju (grcki . 32. Beograd: Savremena administracija. predmet. str. 64 Atanackovic. str. cit. drugim recima i nešto preciznije. (1987) Kriminalistika . 55 Milutinovic. 51 Avanesov. 45 Szabo. Beograd: Savremena administracija. to je sa opasnošcu da bude otkriven. Ranije se smatralo da je "klinicko" sve što se odnosi na kliniku. 37 Pinatel. N. 419. str. 47 Cesto je isticano da se potencijalni ucinilac najcešce ne odlucuje na vršenje krivicnog dela posle razumnog odmeravanja razloga "za" i "protiv". 46 Szabo. M.. cit. (1984) Kriminalna politika. Ž. prema Acimovic. Milutinovic. 18. Kobal. 13-14. 58 „Službeni glasnik Republike Srbije” br... 107. Skopje: Univerzitet "Kiril i Metodij". str. Stajic.. 48. 70 Krstic. Beograd: Savremena administracija.. (1988) Krivi cno procesno pravo SFRJ. 42 Canepa. B. str. str.: op. 69 Jevtic. cit. G. (1971) Aktuelni problemi primenjene kriminologije. J. 3.

U najširem smislu on obuhvata tri elementa: postupak dolaženja do saznanja. Iz ovih karakteristika kriminologije proisticu sledeca obeležja metoda koje koristi: _ prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. akademski i primenjeni karakter kriminologije. Pri tome. delinkventu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). _ komparativni metod. potpunijeg znanja.2 odnosno kao skup konkretnih postupaka koji omogucavaju organizovano prikupljanje podataka o kriminalitetu.dolazi do daljeg. smislu) kao planiranog nacina proucavanja i tehnike istraživanja shvacene kao sredstvo koje pomaže ili omogucava to proucavanje. kao i druge društvene nauke. 4 Takode. kriminalitetu.5 Kriminologija je u svom dosadašnjem razvoja posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja i kriminološku klinicku metodu kojima se proucavaju pojedini izvršioci krivicnih dela u svim aspektima. tako i kriminalitet kao masovnu pojavu. _ korišcenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. ali u kombinaciji koja odgovara predmetu njenih procavanja. uobicajenom. primenom metoda društvenih nauka u identicnom obliku.1 U tom smislu pravi se razlika izmedu metoda (u užem. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. Tehnike koje se koriste za prikupljanje podataka u kriminologiji takode su preuzete od drugih društvenih nauka i to uz manje prilagodavanja nego kada se radi o metodama. koristi naucnim metodama koje su zajednicke svim društvenim naukama. kako pojedinacne slucajeve kriminalnog ponašanja.3 U proucavanju svog predmeta kriminologija se. Pri tome. od posebnog znacaja za kriminološki metod jeste teorijsko-empirijski i interdisciplinarni. _ prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. _ fundamentalna i primenjena istraživanja. II KARAKTERISTIKE KRIMINOLOŠKOG METODA Osnovna obeležja kriminološkog metoda proisticu iz odredenja pojma i predmeta kriminologije. znanje o predmetu i sredstva odnosno konkretizovane specificne postupke i materijalna sredstva uz pomoc kojih se otkrivaju one osobine predmeta cije saznavanje predstavlja cilj naucnog istraživanja. ona te metode prilagodava izucavanju sopstvenog predmeta. Glava DRUGA – Metode kriminologije 36 Medutim. kriminologija se nekim tehnikama (na primer statistikom) koristi više. s obzirom na specificnost svog predmeta. kao i predmet njenog proucavanja koji obuhvata. a nekima (na primer eksperimentom) manje u odnosu na druge društvene nauke. . kriminologija je stvorila sopstveni metodicki sistem.

s druge strane. kao i u dijalektickom jedinstvu teorije i prakse naucnog saznanja. _ kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. induktivno deduktivne i drugih metoda izvršila njihovu naucnu interpretaciju i objašnjenje. odnosno pojmova i stavova. _ korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. Pri tome. Dok su teorijska logicka i matematicka saznanja u svojoj osnovi i pretežno misaona. dotle društveno-naucna. izmedu percipiranja i mišljenja. 1. ona u svom proucavanju polazi od empirijskog cinjenicnog materijala . Prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje S obzirom na to da je kriminologija teorijsko-empirijska nauka.da bi na osnovu njih. ona mora imati u vidu da stvarno ljudsko saznanje nije ni prosto odražavanje pojavnih cinjenica niti prosto ispredanje cistih misli. tj. Pod fundamentalnim istraživanjem podrazumeva se istraživanje koje ima za . Ljudsko saznanje se krece od neposrednog posmatranja ka apstraktnom mišljenju i od ovoga natrag ka praksi. Fundamentalna i primenjena istraživanja S obzirom na to da je kriminologija istovremeno teorijska i primenjena nauka.dakle od prikupljenih podataka o izvršenim krivicnim delima i delinkventima . a otkrice novih aspekata vec u izvesnom stepenu poznatih cinjenica kao i otkrice potpuno novih cinjenica nužno dovodi do protivurecnosti sa dotad važecom teorijom. s jedne strane.6 2. izmedu covekove prakticno-culne i teorijsko-misaone delatnosti. teorija se uvek odnosi na odredenu vrstu cinjenica. nego je to složen dijalekticki proces koji se odigrava u mnogobrojnim i raznovrsnim interakcijama. zbog cega se stara teorija mora izmeniti ili zameniti novom teorijom. u našem slucaju kriminološka saznanja imaju izrazit empirijsko-teorijski karakter. i empirijskih cinjenica. Cinjenice se utvrduju i tumace sa odredenog teorijKriminologija 37 skog stanovišta. primenom analitickosinteticke. logika kriminološkog istraživanja sadrži dva razlicita pravca: fundamentalno istraživanje i primenjeno istraživanje. Ovaj karakter je posebno izrazit u odnosu izmedu teorije._ proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. izmedu subjekta i objekta saznanja.

Za razliku od fundamentalnog istraživanja. može biti kvalitativna (kad se odnosi na pojedinacna kriminalna ponašanja) ili kvantitativna. metod istraživanja u empirijskim naukama pociva na sledecim etapama: opservacija (posmatranje. hipoteze (pretpostavke) i verifikacija (proveravanje). menjanje i usavršavanje postojeceg stanja u oblasti borbe protiv kriminaliteta. cilj primenjenog istraživanja je akcija. Pocinje se sa opservacijom cinjenica koja. Radi ostvarivanja tog cilja sledi se jedan opšti model koji je zajednicki svim društvenim naukama. ciji cilj je saznavanje odredene pojave. Granica izmedu fundamentalnog i primenjenog istraživanja nije tako oštra.9 Pod primenjenim istraživanjem u kriminologiji.7 Naime. podrazumeva se istraživanje koje ima za predmet ocenu vrednosti postojecih sredstava borbe protiv kriminaliteta i otkrivanje novih sredstava. Primenjeno istraživanje uvek polazi od postojecih saznanja o pojavi .cilj saznavanje i razumevanje sveta koji nas okružuje i koje teži otvaranju novih perspektiva proširivanja sveukupnog objašnjenja stvarnosti. iskoristiti za poboljšanje situacije koja u pogledu borbe za suzbijanje kriminaliteta postoji u praksi. efikasnijom. Primarnost deskripcije poznati francuski kriminolog Pinatel s pravom smatra jednim od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji s obzirom na to da od njenog kvaliteta zavisi kvalitet svih ostalih etapa istraživanja. odnosno njene zamene drugom. kada je u pitanju kriminologija. Na osnovu izvršene opservacije postavljaju se hipoteze a zatim se prikupljaju nove cinjenice radi verifikacije hipoteza.10 Opšti model primenjenog istraživanja u kriminologiji podrazumeva uspešno sprovodenje tri etape i to: prethodno upoznavanje pojave. odnosno odredene mere za suzbijanje kriminaliteta (njen teorijski i prakticni aspekt). tj. s obzirom na to da se rezultati fundamentalnog istraživanja mogu. na drugoj strani. opažanje).8 U fazi opservacije važnu ulogu igra deskripcija (opisivanje) cinjenica. kada se istražuju numericki izrazi cinjenica i njihova zajednicka obeležja (kad se odnosi na kriminalitet kao masovnu pojavu). a to se cesto i cini. dijagnosticiranje nedostataka mere i upucivanje na odredenu akciju u pravcu menjanja te mere.

Pri tome je neophodno voditi racuna o jednom od osnovnih metodoloških pravila koje je postavio Pinatel . na drugoj strani. pretkriminalne i kriminalne situacije. vec je. na jednoj strani. izmedu licnosti i globalnog društva. dodaje se i cetvrti nivo – nivo žrtve. naprotiv. i drugih društvenih pojava.o pravilu tri nivoa interpretacije koje mora biti poštovano prilikom prikupljanja cinujenica: nivo kriminaliteta. odnosno kriminaliteta. U novije vreme. po pravilu. je heterogena društvena pojava s obzirom na to da obuhvata sva kriminalna ponašanja koja se vrše u odredenom vremenu i prostoru.koju istražuje. 3. na jednoj strani. poželjno u kasnijim etapama istraživanja saznati veze koje postoje izmedu prelaska na delo i licnosti. Kvalitativna i kvantitativna istraživanja u kriminologiji S obzirom na dvostruki karakter predmeta kriminologije. Pravilo striktnog odvajanja nivoa interpetacije mora biti obavezno poštovano pri prikupljanju cinjenica. cije proucavanje predstavlja predmet kriminologije.11 4. i kriminaliteta kao masovne pojave. i to povezano sa ispitivanjem licnosti pojedinih delinkvenata. izmedu prelaska na delo i globalnog društva itd. S obzirom na brojnost faktora koji uslovljavaju razlicita kriminalna ponašanja kriminologiji je potrebna takva metodologija koja ce omoguciti utvrdivanje tih mnogobrojnih i raznovrsnih veza izmedu kriminalnog ponašanja. na drugoj strani. a do njih se. Medutim. nije zabranjeno. Prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. Bitno je razlikovati ih. . neophodno je da i metode i tehnike koje ona koristi u njegovom saznavanju budu prilagodene ispitivanju kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. dolazi upravo fundamentalnim istraživanjem. prikupljati cinjenice kako o pojavnim oblicima tako i o faktorima i znati ih grupisati prema grupama kojima odgovaraju. nivo delinkventa i nivo kriminalnog ponašanja. odnosno neposrednom uslovljenošcu i raznim drugim pojavama. Stoga je moguce razlikovati metode izucavanja pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja (kvalitativne metode) i metode izucavanja kriminaliteta kao masovne pojave (kvantitativne metode). Ta kriminalna ponašanja se u vecoj ili manjoj Glava DRUGA – Metode kriminologije 38 meri medusobno razlikuju kako po svojim pojavnim oblicima tako i po svojim neposrednim uzrocima. delinkventu. kriminalitetu i žrtvi Kriminalitet.

omogucuje posredno eksperimentisanje.5.12 U kriminologiji se komparativni metod koristi sa ciljem poredenja kriminaliteta u razlicitim vremenskim periodima i u razlicitim zemljama. U društvenim naukama postoje dva nacina klasifikovanja: kategorizacija ili klasifikacija u užem smislu koja pociva na pojmu "kategorije" i tipologija zasnovana na pojmu "tip".13 Jedno od osnovnih pravila metodologije kriminološkog istraživanja koje je postavio Pinatel jeste i pravilo uporednog proucavanja i poredenja grupe delinkvenata i grupe nedelinkvenatra. Ono treba da bude shvaceno kao epizoda koja ima pocetak. Komparativni metod Da bi se kriminalitet naucno proucavao treba koristiti komparativnu metodu. 7. Naravno. izdvajaju se upravo one crte licnosti i drugi faktori koji uslovljavaju kriminalno ponašanje. Ona je bazirana na istoriji. kroz poredenje crta delinkvenata i nedelinkvenata. socijalni i psihološki cinioci koji vode prelasku na delo. Kriminologija koristi obe vrste. Kriminologija 39 6. ako se ovakav pristup može iskoristiti za poredenje delinkvenata i nedelinkvenata nema razloga da se na slican nacin ne vrši i poredenje mehanizama i faktora prelaska na delo kod raznih tipova delinkvenata.14 Na ovaj nacin. Pri tome je neophodno voditi racuna o "variranju zakonskih definicija i krivicnopravnih nomenklatura koje unose promene i novine u ceo sistem". Na ovaj nacin ostvaruje se kriminološki pristup par excellence jer se njime nastoje dosegnuti u svojoj ukupnosti biološki. Dobra tipologija pretpostavlja da možemo razvrstati po jednom opštem i jedinstvenom . po Dirkemu. Radi se o jednom vrlo nijansiranom i preciznom pristupu koji se zasniva na svedocenju delinkventa i drugih ucesnika kriminalnog ponašanja. regionima i slicno. Kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti Pošto sve pojave ne stoje u istoj vezi sa drugim pojavama potrebno je izvršiti klasifikaciju na osnovu zajednickih obeležja. razvoj i kraj. Poredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe (delinkvenata i nedelinkvenata) od posebne je važnosti prilikom verifikacije postavljenih hipoteza. Ono zahteva proucavanje policijskih i sudskih dokumenata. koja. kriminalno ponašanje treba da bude proucavano bilo izolovano u životu ili u okviru kriminalne karijere pojedinih delinkvenata. Proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa Prema pravilu koje je postavio Pinatel. etnografiji i statistici.

Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. a kod nekih istraživanja i ekonomista. potpuno i uspešno izucavanje pojave kao i stvaranje integrisanih zakljucaka. Medutim. U protivnom se dolazi do nezadovoljavajucih. Poželjno je da to bude strucnjak koji raspolaže najširim i najcelovitijim znanjem u odnosu na ispitivanu pojavu. Nažalost. Zbog toga se rukovodenje istraživackim timom po pravilu poverava najiskusnijem istraživacu koji je istovremeno najkompetentniji za oblast u koju spada konkretni predmet istraživanja. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. Glava DRUGA – Metode kriminologije 40 jednostranih pa tako i nepotpunih saznanja o ispitivanoj pojavi. psihijatra. Ekipom obicno rukovodi i njen rad koordinira i objedinjuje jedan od njenih clanova. pravnika. Korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad S obzirom na to da kriminalitet predstavlja složenu društvenu pojavu koja ima sociološke. upravo takve sklonosti su uglavnom dominirale tokom razvoja kriminološke nauke ne dozvoljavajuci joj da sagleda sve strane složene pojave kriminaliteta u njihovim stvarnim dimenzijama. Takode. odnosno primenom znanja iz sopstvene oblasti. svaki od angažovanih strucnjaka nastoji da sa aspekta svoje struke.kriterijumu sve proucavane osobe u razlicite tipove uz rezervu atipicnih i mešovitih tipova. Takav rad omogucava svestrano. njegovo proucavanje zahteva interdisciplinarni pristup i nužnost ekipnog rada strucnjaka razlicitog profila: sociologa. psihološke. biološke i druge aspekte. psihologa. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. s obzirom na to da je kriminalitet posebna društvena pojava. Pri tome. socijalnog radnika. . bez obzira na njegov strucni profil. upravo sociolog o njoj raspolaže najcelovitijim i najširim znanjem što u praksi nije uvek slucaj. statisticara i specijalnog pedagoga. pravne.16 Oni polaze od pretpostavke da. Prednosti ekipnog rada u kriminologiji su mnogobrojne. lekara i drugih strucnjaka.15 8. Neki autori smatraju da rukovodilac tima treba da bude sociolog. ove prednosti zaista se ostvaruju samo ukoliko uticaj pojedinih strucnjaka kao i metoda pojedinih nauka dolaze do izražaja u srazmeri koja odgovara prirodi predmeta proucavanja. psihopatološke. osvetli pojavu koja je predmet istraživanja.17 III IZVORI PODATAKA U KRIMINOLOGIJI S obzirom na specificnost svog predmeta.

postojeca istraživanja o kriminalitetu. dok je statistika tipican sekundarni izvor podataka. advokata) o kriminalitetu. iskazi delinkvenata i žrtava. sudski predmeti. napisi o kriminalitetu u štampi i sl. izveštaji i elaborati službenih organa o kriminalitetu. delinkventima i žrtvama. Primarnim izvorima podataka smatraju se originalni dokumenti i iskazi neposrednih ucesnika. skorašnji. sudski predmeti. Pri tome. One su dakle grupisane prema vremenu preduzimanja. Prema ovom modelu. policijski i zatvorski dosijei.Pisani izvori podataka od znacaja za proucavanje predmeta kriminologije su: statistika kriminaliteta. primarni izvori podataka. autobiografije delinkvenata i sl. njihovi dnevnici. tužilaca. posebno mišljenja prakticara (policajaca. IV ETAPE KRIMINOLOŠKOG ISTRAŽIVANJA Empirijsko fundamentalno istraživanje kriminaliteta odvija se kroz više etapa. Kriminologija 41 _ operacionalizacija – definisanje svih relevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživackog projekta). _ pregled (“istraživanje”) postojece literature i utvrdivanje praznina u postojecim istraživanjima. istraživacima su na raspolaganju dva modela: hronološki. koji je poznatiji i najcešce korišcen i topološki. na primer.18 Tako su. iskazi sadašnjih i bivših osudenika. autobiografski podaci o delinkventima. policijski i zatvorski dosijei o delinkventima. Nepisani izvori podataka su: mišljenja strucnjaka. odnosno svedoka ispitivanog kriminološkog fenomena dok se ostali izvori smatraju sekundarnim. hronološkim redom. koji je više komplementaran nego suprotan prethodnom. sudija. iskazi žrtava i sl. skupštinski materijali. dok topološki model iste te operacije grupiše prema njihovoj srodnosti. empirijsko istraživanje kriminaliteta odvija se kroz sledece faze: _ prethodna saznanja.19 Hronološki model odreduje razlicite operacije (intelektualne i materijalne) koje istraživac mora da izvrši sukcesivno da bi realizovao istraživanje. . _ donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. Zbog vece rasprostranjenosti i bolje preglednosti toka istraživanja zadržacemo se samo na analizi hronološkog modela.

To su opšti i bitni delovi kriminološkog istraživackog projekta. _ opis uzorka. Ukoliko u nekom projektu nedostaje koji od ovih delova takav projekat ne može poslužiti za uspešno istraživanje pojave. _ odredivanje varijabli i indikatora (konkretnih pojava koje ce se istraživati). _ probno istraživanje (ako je potrebno i moguce). _ metode obrade i analize podataka (kvantitativne ili kvalitativne). _ prostorno i vremensko odredenje istraživanja. najprostije receno. s tim što njegov centralni deo cini opis i interpretacija . Glava DRUGA – Metode kriminologije 42 Sve napred navedeno treba da bude sadržano i u istraživackom izveštaju koji se piše na kraju istraživanja. odnosno od prirode istraživane pojave. postoje delovi koje mora sadržati svaki istraživacki projekat koji pledira na naucni pristup istraživanoj pojavi. 1. predstavlja opis buduceg istraživanja. U tu svrhu izraduje se istraživacki projekat. _ naucno objašnjenje – teorije u svetlu kojih ce se objašnjavati dobijeni podaci.20 Elementi koje mora da sadrži svaki istraživacki projekat su: _ autor projekta. Istraživacki projekat i istraživacki izveštaj Da bi se pristupilo istraživanju neophodno je odrediti predmet i cilj istraživanja ali i unapred rešiti sva osnovna metodološka pitanja. _ predmet istraživanja. _ analiza i interpretacija podataka. koji. a bitni su zbog toga što cine suštinu kriminološkog projekta. _ znacaj projekta za prevenciju/suzbijanje kriminaliteta. _ teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja. institucija-organizacija._ obezbedivanje finansijskih sredstava za istraživanje – pisanje predloga projekta potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). _ ciljevi istraživanja. _ opis istraživackih instrumenata. Opšti su zato što postoje u svakom projektu. _ prikupljanje podataka. _ priprema i obrada podataka. Njegova sadržina zavisi u svakom pojedinom slucaju od cilja istraživanja. _ obuka lica koja ce vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). i njihovo naucno objašnjenje (pisanje istraživackog izveštaja). _ izrada i umnožavanje istraživackih instrumenata. _ hipoteze koje ce biti proverene. _ metod koji ce biti korišcen (kvantitativni ili kvalitativni). _ odredivanje tehnika prikupljanja podataka koje ce se koristiti. Medutim.

23 Odredivanje indikatora odnosi se na odredivanje konkretnijih pojava koje ce se istraživati kao pokazatelji neke šire pojave koja se ispituje kao zavisna ili nezavisna varijabla (npr. Odredivanje predmeta i cilja istraživanja Odredivanje predmeta i cilja istraživanja predstavlja polaznu tacku svakog kriminološkog istraživanja. da bi se pristupilo istraživanju jedne pojave mora se tacno znati koja je to pojava. Tako. odnosno kriminološki fenomen. Medutim. 2. odnosno njihov nacin života. odrediti skup pitanja koja se postavljaju i na koja se želi dobiti odgovor. a pojave ciji uticaj na njega se ispituje su nezavisne varijable. Naime. a kriminalitet zavisnu varijablu. odredivanje pojedinih krivicnih dela preko kojih ce se istraživati imovinski kriminalitet. odnosno da se problematika elaborira u kontekstu opšte teorije i da se identifikuje polje posmatranja svakog postavljenog pitanja. Elaboracija opsega istraživanja podrazumeva da su odredene granice istraživanja. posredstvom viktimizacije i straha od zlocina. Uz to. zbog cega i sa kojim ciljem se želi istraživati. Kada se odredi predmet istraživanja potrebno je korektno postaviti problem. da bi se utvrdilo koji aspekti nisu razjašnjeni ili su loše razjašnjeni. ako jeste. vrši na smanjenje odnosno promenu svakodnevnih aktivnosti ljudi. je po pravilu zavisna varijabla.22 To zapravo znaci da se moraju identifikovati i precizirati kako kriminološki fenomen tako i pojave ciji uticaj na njega ce se ispitivati. U ovom slucaju ocito je da su kriminološke pojave posmatrane kao nezavisne a svakodnevna aktivnost ljudi. ako se ispituje uticaj migracija na kriminalitet. To se najbolje postiže pregledom postojece literature radi saznavanja da li se radi o problemu koji je vec bio predmet istraživanja i. . kao zavisna varijabla. odredivanje broja ranijih osuda kao indikatora recidivizma itd.). migracije ce uvek predstavljati nezavisnu.dobijenih rezultata. tj. obicno se daje i predlog za dalja istraživanja. Tako su neka novija americka istraživanja utvrdila uticaj koji kriminalitet. na primer. 3. nije iskljuceno ni ispitivanje povratnog uticaja koji kriminalitet vrši na društvene pojave koje ga inace uslovljavaju. da se identifikuju varijable21 i vrste cinjenica koje treba prikupiti. tj. Varijable i indikatori U kriminološkom istraživanju kriminalitet.

uzorak mora biti reprezentativan i adekvatan istraživanoj pojavi. orijentisati na prvi ili drugi nacin. recimo recidivizam. odnosno znacajem u osnovnom skupu. a zatim definisanje slucajeva. istraživac ce se. Odredivanje prostornih i vremenskih granica istraživanja bilo bi. Definisanje skupa slucajeva koji ce se ispitivati može se ostvariti tako što ce se ispitivati svi Kriminologija 43 slucajevi jedne pojave (korišcenjem statistike).24 Pri proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave. Pre svega. po pravilu. Zbog toga se kriminološka istraživanja uglavnom ogranicavaju na manji broj pojedinacnih slucajeva pa se na osnovu podataka o njima izvode zakljucci o pojavi u celini.4. odnosno koje se sastoje iz više slojeva (stratuma). god. . Vremenski i prostorni okvir i uzorak istraživanja Odredivanje slucajeva koji ce biti predmet ispitivanja najpre obuhvata odredivanje prostora i vremenskog perioda u kome ce biti istraživana pojava koja je predmet istraživanja. Tada se prilikom formiranja uzorka vodi racuna da u njega udu jedinice iz svakog sloja i to u skladu sa svojom zastupljenošcu. s obzirom na masovnost kriminoloških pojava. Uzorak mora na adekvatan nacin (s obzirom na obeležja i strukturu) i u adekvatnoj meri (broj obuhvacenih pojedinacnih slucajeva) da predstavlja proucavanu pojavu kako bi dobijeni rezultati mogli biti primenjeni na pojavu u celini. što ce se odrediti uzorak ili ce se proucavati jedan ili nekoliko interesantnih slucajeva. Stratifikovani uzorci koriste se kada se ispituju pojave koje su heterogene. odredenje da ce se neka kriminološka pojava. U kriminološkim istraživanjima cesto se koristi ispitivanje na uzorku. na primer. Pri formiranju i izboru uzorka moraju se poštovati odredena pravila. Razlikuju se prosti i stratifikovani uzorci. Ti pojedinacni slucajevi odredene kriminološke pojave koji se neposredno ispituju nazivaju se uzorkom te pojave. Iako bi se najpouzdaniji rezultati dobili onda kada bi istraživanjem bili obuhvaceni svi slucajevi javljanja jedne pojave. istraživati na podrucju Republike Srbije i da ce biti uzeti u obzir ucinioci koji su krivicno delo izvršili u periodu 1985-1990. to bi bilo necelishodno jer bi dobijeni rezultati bili u nesrazmeri sa dužinom trajanja i cenom koštanja istraživanja.

26 5. Upitnik se koristi za prikupljanje podataka putem ankete. na osnovu prethodnog rasudivanja i izgradenih kriterijuma. izbor uzorka ili istraživacke instrumente. Nakon sprovodenja ovog istraživanja analiziraju se preliminarne cinjenice i otklanjaju se uoceni nedostaci vezani za operacionalizaciju. u slucaju hitnih i brzih istraživanja mogu pokazati neophodnim i korisnim. To su slucajni uzorci za razliku od namernih uzoraka koji nisu odredeni na osnovu teorije verovatnoce.Prema nacinu izbora jedinica u uzorku razlikuju se uzorak sa odredenom verovatnocom jedinica da budu izabrane u uzorak i uzorak bez te verovatnoce.27 . Upitnik predstavlja osnovni instrument za prikupljanje podataka. analize sudskih predmeta. Protokoli posmatranja obuhvataju spisak konkretnih manifestacija pojave koja je predmet posmatranja. U kriminološkim istraživanjima ponekad se koriste i tzv. orijentacioni uzorci koji nisu reprezentativni pa samim tim nisu ni pouzdani za zakljucivanje o ispitivanoj pojavi ali se. Koriste se za prikupljanje cinjenica neposrednim posmatranjem. policijskih i zatvorskih dosijea i sl. Pod hipotezom se podrazumeva hipoteticko-deduktivna konstrukcija postavljena na osnovu cinjenica saznatih prethodnom opservacijom sa ciljem da kasnije bude verifikovana (proverena). Glava DRUGA – Metode kriminologije 44 Radi provere valjanosti istraživackih instrumenata vrše se probna ili pilot istraživanja. testova licnosti. mešoviti uzorci koji se formiraju jednim delom na bazi slucajnog a drugim delom na bazi namernog izbora jedinica. intervjua. U kriminološkim istraživanjima koriste se oba tipa uzorka. 6.25 Kod uzorka koji se sacinjavaju po teoriji verovatnoce za svaku jedinicu u osnovnom skupu postoji ista verovatnoca da bude izabrana u uzorak. Koriste se i tzv. Formulisanje hipoteza i konstrukcija modela Nakon što je izvršeno kreiranje operacionog modela istraživanja pristupa se formulisanju polaznih pretpostavki ili hipoteza. tj. Pravljenje instrumenata Pravljenje instrumenata podrazumeva stvaranje konkretnog "alata" kojim ce se prikupljati cinjenice. Najcešce korišceni istraživacki instrumenti su razni upitnici i protokoli posmatranja pojava. Sastoji se iz veceg ili manjeg broja pitanja sistematizovanih po srodnosti.

nužnost prevazilaženja nedostataka vec stecenog saznanja i potreba stalnog proveravanja valjanosti stecenog saznanja.Drugim recima. U okviru razlicitih naucnih teorija.proces ili pojava. društvene i misaone stvarnosti. da ona ima odredenu verovatnocu. pored ostalog i teorijsko modelovanje pojava koja se istražuju. odnosno njegova struktura i funkcionisanje. da je precizna. procesa ili pojave kao i delatnosti i ponašanja. npr. tj. pretpostavlja se postojanje odredene veze izmedu pojava koje se ispituju. Svako takvo i slicno imitiranje bilo kog predmeta. Tri glavna izvora hipoteza su: nužnost proširenja saznanja. predstavlja modelovanje. psihicke. modeli geometrijskih tela itd. teorijski. da se može proveriti. hipoteza mora da ispunjava sledece uslove: da se odnosi na pojavu koja se može posmatrati. organske. Da bi bila prihvatljiva.29 Verifikacija hipoteze zasniva se na sistematskoj opservaciji i vrši se u tri etape: analiza varijabli na koje se odnose hipoteze. npr. Svaka teorijsko-misaona delatnost predstavlja. na osnovu prethodnog znanja. po pravilu sadržanog u teoriji od koje se pošlo i u rezultatima ranijih istraživanja. predmetu istraživanja analogni sistem pomoci koga se istražuje izvestan osnovni predmet ili sistem. Saderlandova teorija diferencijalne asocijacije) i posebne hipoteze (stvaraju se da bi se pretpostavila veza izmedu dve serije pojava.28 Prema nivou opštosti razlikuju se opšte (odnose se na skup pojava. Dobro su nam poznate sheme i makete naselja. konstrukcija eksperimentalnog modela i primena tog modela sakupljanjem novih cinjenica. najraznovrsnijih pojava i to na veoma razlicite nacine. njihovom analizom i interpretacijom radi verifikacije hipoteze. pojmovni ili stavni ili prakticni realni. stvari. odnosno svaki predmet fizicke. izmedu maloletnicke delinkvencije i razorene porodice). Predmet modelovanja može biti svaka stvar .30 Uopšte uzev. U savremenoj nauci modelovanje se shvata kao opšti metodski postupak predstavljanja svih. Savremena kriminološka istraživanja ne zadovoljavaju se samo postavljanjem hipoteza vec se sve cešce koriste i konstrukcijom modela. Bitna karakteristika hipoteze je. dakle. da je odredena. U kriminologiji se za verifikaciju koristi poredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe (delinkvenata i nedelinkvenata). u skladu sa njihovim . model je svaki.

osnovnim postavkama konstruisani su i razliciti modeli. U proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave koriste se kvanititativni. Modeli se po pravilu sastoje od komponenti koje obuhvataju skupove srodnih varijabli za koje je ranijim istraživanjima utvrdeno postojanje povezanosti sa kriminološkom pojavom koja se istražuje. koje se sprovodilo u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. Prikupljanje cinjenica (podataka) Za prikupljanje cinjenica u kriminologiji koristi se veci broj istraživackih tehnika koje se stalno razvijaju i dopunjuju novim. pa se u tom slucaju komponente modela sastoje od skupova nezavisnih i zavisnih varijabli. a izbor konkretne tehnike zavisice od predmeta istraživanja i izabranog metoda. Medijatori deluju izmedu nezavisne i zavisne varijable i korisni su za istraživanje interakcija izmedu varijabli. u njegovom istraživanju važno mesto zauzimaju tehGlava DRUGA – Metode kriminologije 46 . Primena modela je od posebnog znacaja pri proucavanju kauzalnih veza izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. posebno kada povezanost dve varijable zavisi od vrednosti trece koja se naziva i intervenirajucom. 31 Jedan od takvih modela je i model prikazan na sl. a preporucuju se i uvodenje varijabli posrednika ili medijatora. socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje 7. 1 koji je primenjen u istraživanju "Uticaj razvoja. S obzirom na to da je kriminalitet masovna pojava. socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje". 1. Model uticaja razvoja. Medutim. odnosno logicko-matematicki i kiberneticki modeli zasnovani na jednoj ili više teorija o kriminalitetu cije postavke se proveravaju istraživanjem. nijedan od tih modela ne može se upotrebiti kao gotov model istraživanja bilo koje društvene pojave: u stvari svaki od ovih modela može poslužiti samo kao opšta polazna Kriminologija 45 teorijska skica odnosno kao opšte teorijsko uputstvo ili opšte teorijsko rukovodstvo istraživanja odredene pojave. Primena odgovarajucih tehnika omogucava organizovano prikupljanje cinjenica o kriminalitetu.32 Sl.

ukoliko se pretenduje na objašnjenje ispitivane pojave u dubljem smislu. eksperimentom. dati naucno objašnjenje pojave koja je bila predmet istraživanja.33 indukcija. istraživanje meduzavisnosti faktora. Nakon analize. upredivanjem. Prikupljanje cinjenica u kriminologiji vrši se posmatranjem. o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. ispitivanjem. koriste se tehnike kvalitativnog karaktera. Zato treba voditi racuna da se iskoristi maksimalno ono što rezultati nude. elaboracija skice njegovog objašnjenja i/ili stvaranje potpune teorije (ili modela). korelativne i slicne veze cesto je dovoljna i primena opisanih statistickih metoda i istraživackih tehnika. Medutim. dakle na ono što se vec dogodilo. U poslednje vreme koriste se i fokus grupe. potrebno je izvršiti njihov opis. dakle. odnosno kriminalnog ponašanja. 8. odnosno obrade. Obrada. Medutim.nike kvantitativnog karaktera koje omogucavaju merenje kriminaliteta. ali i da se izbegne generalizacija koja premašuje ono na šta zaista ukazuju dobijeni rezultati. prilikom istraživanja kriminaliteta kao pojedinacne pojave. vrši se njihova kvalitativna analiza ili statisticka obrada. uz pomoc statistike i posebnih tehnika namenjenih evaluaciji tamne brojke. kao što su funkcionalne. na utvrdivanje njenih krajnjih uzroka. klasifikaciju. kao najvažnije. merenjem. Takode. ali i predvideti buducnost. odnosno stvarnog kriminaliteta. pravilnu interpretaciju (tumacenje) dobijenih rezultata i. komparativno-istorijska i druge metode. Analiza i interpretacija treba da ostvare sledece ciljeve: identifikacija faktora proucavane pojave. Objašnjenje se dakle odnosi na uzrocnost i predvidanje. Prilikom objašnjavanja kriminoloških pojava koristi se analiticki i sinteticki pristup.34 Za istraživanje površinskih elemenata jedne pojave. Objasniti jednu pojavu (u našem slucaju kriminalitet) znaci odgovoriti na pitanja "zašto" i "kako" koja se odnose na prošlost. naucna interpretacija i objašnjenje rezultata istraživanja Kada su cinjenice o ispitivanoj pojavi prikupljene. . dedukcija. evaluacija njihovog znacaja u nastanku ispitivane pojave na opštem planu. u okviru kriminologije su se razvile i posebne tehnike za prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi kojima se prikupljaju podaci o pojedinim delinkventima. Analiza podataka i interpretacija rezultata je najvažniji momenat u celom toku istraživanja.

a ne o prostom zbiru pojedinacnih kriminalnih ponašanja proizilazi da se mora primeniti opšta metodologija društvenih Kriminologija 47 nauka. proizilazi i dominantan znacaj kvantitativnih metoda. Takode. Iz okolnosti da se radi o posebnom društvenom fenomenu. odnosno na tok njegovog empirijskog istraživanja. Na osnovu tih pokazatelja oni su uocili prve korelacije medu kojima je posebno znacajna ona koja pokazuje da vremensko kolebanje kriminaliteta predstavlja matematicki shvatljivu funkciju svakodnevnog života.rezultati istraživanja nužno moraju biti posmatrani u kontekstu jedne ili više opštih naucnih teorija od kojih se pošlo prilikom koncipiranja predmeta istraživanja. Primenom savremenih sredstava. zavisice i naucno objašnjenje ispitivane kriminološke pojave. pre svega sociologije. iz okolnosti da se radi o masovnoj pojavi. Vezano za primenu statistickih metoda u kriminologiji treba napomenuti da su prvi naucnici koji su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili matematicari koji su koristili kriminalne statistike. To se odnosi i na sam postupak naucnog saznanja kriminaliteta. posebno primenom racunarske tehnike i modernog softvera za obradu statistickih podataka. Od koje.35 Danas napredak matematickih nauka i elektronike daje osnova kriminolozima da se nadaju da ce uz pomoc modernih mašina ostvariti znatan korak napred u obradi prikupljenih podataka. dakle. uz prilagodavanje specificnom predmetu istraživanja – kriminalitetu. kriminologija . godine a cija relativna stalnost ih je impresionirala. V METODE ISTRAŽIVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNE DRUŠTVENE POJAVE (KVANTITATIVNE METODE) Metode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom. odnosno od kojih teorija o kriminalitetu se pošlo u kriminološkom istraživanju. Kondorse (Condorcet) je izneo ideju "socijalne matematike" dok su Ketle (Quetelet) i Geri (Guerry) radili na analizi brojcanih vrednosti iznetih u izveštaju o radu krivicnog pravosuda iz 1826. za razliku od izucavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave u kome se prevashodno koriste kvalitativne metode.

recidivizam i sl. promene u kaznenoj . Od ovih vremenskih varijacija osnovne su trendovi i ciklicna i sezonska kolebanja. odnosno metoda: staticka analiza.). karakteristikama samog kriminalnog ponašanja (vreme i mesto izvršenja. starost. Utvrdivanje trendova vrši se na osnovu pracenja kriminaliteta u celini u dužem vremenskom razmaku (od 10 do 20 godina). nacin izvršenja. Staticko proucavanje pojava distribucije omoguceno je korišcenjem teorije i racuna verovatnoce u statistici kao i upotrebom metoda uzoraka.37 Na osnovu otkrica odredenih trendova u okviru kriminaliteta u odredenom periodu moguce je doci i do odredenih zakljucaka u pogledu njegove društvene uslovljenosti. dinamicka analiza i korelaciona ili regresivna statisticka analiza i statisticka metoda. Primenom staticke analize u kriminologiji se dolazi do saznanja o strukturi kriminaliteta prema vrsti kriminalnog ponašanja. razlikuju se tri glavne vrste statisticke analize.može da dode do izvora svojih podataka na nacine koji su znatno mocniji od ranijih. pri tome treba imati u vidu da na statisticka koleGlava DRUGA – Metode kriminologije 48 banja kriminaliteta mogu uticati i promene u strukturi inkriminacija. Medutim. predmet i sl. zanimanje.36 Jedan od najcešce korišcenih softverskih paketa u kriminologiji je SPSS. Predmet dinamicke analize su statisticke vremenske serije. školska sprema. u masi pojava koje se ispituju. izraženih numerickim vrednostima. Prema tome da li je predmet statisticke analize samo struktura ispitivane pojave ili dinamika izvesnih dešavanja. zatim dinamika i tendencije razvitka kriminaliteta i struktura i dinamika srodnih grupa pojava. Primenom statisticke analize otkriva se struktura ispitivane pojave. ili i medusobni uticaj više grupa masovnih pojava. prema karakteristikama ucinioca krivicnog dela (pol. dakle kriminaliteta. medusobni uticaji cinilaca te strukture i uticaj drugih pojava na kriminalitet i obrnuto.) itd. bez vremenske odredbe. Glavni predmet i svrha staticke analize jeste otkrice rasporeda ucestalosti (distribucije frekvencija) pojava odredenih osobina. a svrha joj je izracunavanje vremenskih varijacija odredene osobine ili vrste pojava. sredstvo.

stagnacija) i promene u njegovoj strukturi. relativne velicine kriminaliteta u jednoj zemlji. odnosno statistickih metoda. ona se može prikazivati za odredene grupe i vrste krivicnih dela. ona je ipak neki orijentir koji ukazuje na stvarni porast broja osudenih lica u odnosu na broj stanovnika. a posebno za žensko stanovništvo. opadanje. iako razlike u apsolutnim brojkama nisu tako velike. Kvotu kriminaliteta za 2002. godine u Srbiji je bilo 7 498 001 stanovnika i 35997 osudenih lica. Takode. godinu dobicemo na sledeci nacin: 35997 7 498 001:100 000 = 480 (74. pored apsolutne velicine (obima) kriminaliteta. u efikasnosti organa otkrivanja i sl. bilo osudeno 480 lica na svakih 100. što je od posebne važnosti za izgradnju adekvatnog sistema prevencije i za dalja naucna istraživanja koja treba da dodu do dubljih etioloških saznanja o kriminalitetu.000. kroz koju se izražava ucestalost vršenja krivicnih dela na odredenom .000 stanovnika.9) Tako dobijamo da je u Srbiji u 2002. koja se izražava ukupnim brojem izvršenih krivicnih dela i delinkvenata. Uz pomoc dinamicke analize.39 Uz sve rezerve koje treba imati prema kvoti kriminaliteta kao pokazatelju rasta kriminaliteta. U tom smislu ona je pogodna za poredenje kriminaliteta u zemljama sa razlicitim brojem stanovnika.politici i sudskoj praksi. Kvota ili stopa kriminaliteta pokazuje broj osudenih lica na 100.000 stanovnika jedne zemlje i izracunava se tako što se ukupan broj osudenih lica u jednoj godini podeli sa brojem koji se dobije kada se ukupan broj stanovnika jedne zemlje podeli sa 100.38 Statisticke metode omogucavaju i utvrdivanje tzv. Na bazi dinamicke analize može se prognozirati kretanje kriminaliteta (porast. pa treba u tom pravcu izvršiti korekcije prilikom iskazivanja opšte statisticke zakonitosti. Prema popisu iz 2002. U literaturi se još naziva i "brojkom kriminaliteta" ili "kvotom delinkvencije". kriminalitet manifestuje i svoju relativnu dimenziju koja se izražava u kvoti kriminaliteta. Kvota kriminaliteta se može odredivati posebno za muško. kao i za pojedine starosne grupe. Naime. odreduje se i gustina kriminaliteta.

ova metoda predstavlja sintezu staticke i dinaKriminologija 49 micke analize. demografija. medutim. posebno neiskazivanje tamne brojke kriminaliteta. tacnije receno. profesionalna stabilnost. jeste otkrice statistickih zakonitosti vezanih za javljanje one masovne pojave koja se ispituje. društveni razvoj. Kao najsloženija. znacajnost i smer (pozitivna ili negativna korelacija) te povezanosti. izvodi opšti zakljucak o prosecnom obeležju (ucestalosti. društvena pokretljivost. rat. na osnovu sredine uzorka (aritmeticka sredina) i odstupanja od sredine skupine (standarna devijacija) jesu osnovni metodski postupci statisticke metode uzorka. Statisticka metoda je u osnovi induktivno-generalizatorska jer se njome na osnovu obeležja izvesnog broja clanova neke skupine ili serije pojava ili dogadaja.40 Naravno. za uporedna istraživanja i davanje komparativnih ocena o kretanju kriminaliteta u razlicitim zemljama. Uz pomoc korelacione analize moguce je utvrditi odnos izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. Prilikom primene ove metode. vremenski razmak vršenja pojedinih krivicnih dela s obzirom na jedinicu stanovništva (obicno 100. Primenom korelacione analize utvrduje se postojanje povezanosti izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. distribuciji. kao što su: politicki sistem.podrucju ili. rezultati takve statisticke analize moraju biti interpretirani sa rezervom imajuci u vidu vec pomenute nedostatke statistickih podataka. treba biti oprezan jer postojanje korelacije izmedu kriminaliteta i neke pojave ne daje osnova za zakljucivanje o uzrocima kriminaliteta. devijaciji od . za usmeravanje preventivnih akcija u odredenim vremenskim i prostornim okvirima i sl. ekonomski sistem. Ocena ili sud o pravoj sredini cele skupine. Izracunavanje kvote i gustine kriminaliteta znacajno je za ocenu njegovog kretanja u pojedinim zemljama.000 stanovnika). Korelaciona statisticka analiza ispituje medusobne zavisnosti u razvitku dve ili više grupa pojava. revolucija. narkomanija. Konacni cilj svih vrsta i oblika statisticke analize. alkoholizam itd. Tabelarno i graficko predstavljanje statistickih serija i matematickih funkcija je takode jedan od bitnih momenata statisticke metode. a narocito korelacione analize.

njenom primenom ne mogu se otkrivati i saznavati kauzalne veze i odnosi. U drugom slucaju ispitivac se u ispitivanju strogo pridržava unapred pripremljenih pitanja. na relativno egzaktan nacin saznati opšta odredenost. uporedivanje i merenje. delinkventu i žrtvi. Ne treba. odnosno obrada prikupljenih cinjenica. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi koriste se struktuirani ili polustruktuirani upitnik (kombinacija otvorenih i . Tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcešce se koristi ispitivanje (ankete i intervjui). kao i tehnike za prikupljanje podataka o tamnoj brojci i osecanju nesigurnosti. U zavisnosti od toga da li se pitanja postavljaju usmeno ili ispitanik pismeno odgovara na pitanja postavljena u upitniku. Ispitivanje (anketa i intervju) Ispitivanje je tehnika prikupljanja cinjenica koja se zasniva na postavljanju pitanja o kriminalnom ponašanju. Njen gnoseološki znacaj sastoji se u tome što se jedino pomocu statisticke metode mogu. 1.43 Pri tome se kao istraživacki instrument najcešce koristi struktuirani upitnik koji podrazumeva detaljno struktuirana pitanja i ponudene moguce odgovore.1. tako i drugih lica i žrtava.prave sredine itd. izgubiti iz vida to da se zapravo radi o metodi pomocu koje se vrši analiza.41 No.42 1. ali ne i o metodi koja je dovoljna za potpuno objašnjenje ispitivane pojave. U prvom slucaju ispitivac pitanjima samo inicira i podstice kazivanje Glava DRUGA – Metode kriminologije 50 ispitanika kome se ostavlja puna sloboda u pogledu izlaganja cinjenica koje su predmet ispitivanja. odnosno straha od kriminaliteta. pravilnosti i zakonitosti ispitivanih pojava. Koristi se kako za ispitivanje delinkvenata. naime.) u celoj skupini ili masi pojava. razlikuju se intervju i anketa. Anketa se vrši putem unapred pripremljenih anketnih upitnika koji se daju ispitaniku da ih sam popuni. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike kriminaliteta. Intervju može biti sproveden u vidu slobodnog razgovora (nevezani ili nestruktuirani intervju) ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja (vezani ili struktuirani intervju).

odnosno treba da imaju takav redosled da obezbede maksimalnu koncentraciju ispitanika i smanje na minimum opasnost od mehanickog odgovaranja. U tom cilju. anketa. Pitanja treba da budu pravilno sistematizovana i rasporedena. Da bi se prikupljanje cinjenica u ovim ustanovama obavilo sa uspehom preporucuje se da se intervjuisanje održava u posebnoj prostoriji koja što manje podseca na zatvorsku atmosferu i bez prisustva zatvorske administracije. jasno formulisana. Lice koje vrši intervjuisanje treba da se potrudi da sa ispitanicima uspostavi kontakt na bazi što veceg poverenja. da budu podobna da se pomocu njih prikupe potrebne cinjenice. od ostalih oblika intervjuisanja koja se vrše u cilju prikupljanja cinjenica u kriminologiji. u celini. odnosno intervju. Prilikom formulisanja pitanja treba voditi racuna i o psihickom momentu: pitanja ne treba da budu predugacka. odnosno intervjui uz pomoc kompjutera i telefona (CATI). treba voditi racuna da se ona odnose na predmet ispitivanja. žrtava i drugih lica koja mogu pružiti podatke o krivicnom delu i delinkventu. tj. Svojom specificnošcu i složenošcu. odnosno ne smeju zahtevati preopširne odgovore (najbolje je ostaviti ispitaniku da se opredeli izmedu ponudenih odgovora). ne sme da traje dugo itd. bilo da se to cini usmenim ili pismenim putem. pitanja). posebno se izdvaja intervjuisanje osudenih lica u zatvorima i drugim ustanovama.zatvorenih – sa ponudenim odgovorima. Prikupljanje podataka na ovaj nacin najcešce se vrši intervjuisanjem delinkvenata. prilikom njihove analize mora se biti oprezan s obzirom na mogucu subjektivnost ispitanika koja može uticati na stvaranje nerealne slike o ispitivanoj pojavi. ali u novije vreme sve se više rade telefonski intervjui. lice koje vrši intervju treba da upozna ispitanike sa okolnošcu da se ispitivanje vrši u naucne svrhe. Intervju se najcešce vrši u neposrednom razgovoru. Zbog toga se preporucuje . Prilikom postavljanja pitanja.44 Iako se intervjuom i anketom može dobiti dosta korisnih podataka. kao i da ce se dobijeni podaci držati u strogoj tajnosti i nece biti korišceni od strane zatvorske administracije i u vezi sa režimom izdražavanja kazne. treba maksimalno izbegavati pitanja na koja se može pretpostaviti da ispitanici na njih nece znati ili nece hteti da odgovorei. pitanja treba tako da budu kombinovana.

sugestibilnosti i sl.). Oni su posebno pogodni za ispitivanje malih kriminalnih grupa (gangovi).3. Statistika kriminaliteta Dok se navedenim tehnikama merenja mogu meriti samo pojedine strane kriminalnog ponašanja. Posebno je zastupljeno u psihologiji prilikom utvrdivanja psihickih karakteristika licnosti. rasporedenih na sistematican nacin. kao i s obzirom na razlicite karakteristike delinkvenata (tipovi delinkvenata) i samog kriminalnog ponašanja (tip kriminaliteta. Termin statistika kriminaliteta upotrebljava se u dvostrukom znacenju: kao skup cinjenica (evidencija) kriminaliteta na odredenom . u kriminologiji se merenje najcešce koristi za prikupljanje podataka o licnosti delinkventa i to o: inteligenciji. Testovi moraju biti prilagodeni kako ispitivanoj populaciji tako i društvenoj sredini iz koje ona potice. Merenje Merenje predstavlja takav oblik posmatranja kriminalnog ponašanja pomocu kojeg se dobijaju podaci kvantitativnog karaktera o ispitivanoj pojavi. Primenom ove tehnike moguce je pratiti razvoj i rasprostranjenost neke kriminalne pojave. 1.provera na ovaj nacin dobijenih podataka podacima dobijenim drugim tehnikama. agresivnosti.2. kao i veze i odnose izmedu delova neke pojave u razlicitim periodima. U cilju merenja pojava u kriminologiji se koriste i sociometrijski metodi. U kriminologiji se uporedivanje posebno koristi za ustanovljavanje razlika izmedu delinkventne i nedelinkventne populacije. Samim tim. na raznim geografskim podrucjima. stavovima. To se obicno vrši uz pomoc psiholoških testova koji se sastoje iz niza pitanja ili tvrdnji. motivaciji. objekat napada i sl. 1.45 1. što je od nespornog znacaja za proucavanje uzrocnosti. odnosno za poredenje uticaja pojeKriminologija 51 dinih društvenih faktora na jednu i drugu populaciju (korišcenje kontrolnih grupa). odnosno veze izmedu razlicitih pojava. Uporedivanje Uporedivanje je tehnika koja se koristi za prikupljanje podataka o kriminalitetu u raznim vremenskim periodima. Jedan od poznatijih testova jeste Roršahova proba koja se koristi u prikupljanju cinjenica u oblasti maloletnicke delinkvencije. statistike kriminaliteta omogucavaju merenje kriminaliteta kao masovne pojave u celini.4.

Kriminalne statistike omogucavaju da se dode do saznanja o razlikama koje postoje u raznim zemljama. Ovo se cini posebno zbog razlika na kojima pocivaju nacionalne statistike (razlicita zakonodavstva. medutim. o obimu i strukturi kao i o dinamici i rasprostranjenosti kriminaliteta. Statistike mogu biti javne i privatne (stvorene od strane istraživaca). Nijedna statistika.46 Uz rezerve koje proisticu iz njihovih nedostataka (o kojima ce biti više reci u narednim izlaganjima). dok se od pedesetih godina 20. Drugim recima. razni nedostaci. sezonske varijacije i neocekivana kretanja (npr. policijske. veci broj krivicnih dela evidentiran sudskom statistikom ne znaci da je zaista došlo do povecanja kriminaliteta u nekom društvu. statistike javnih tužilaštava i sudske. Ranije statistike.). statistike kriminaliteta daju podatke (licni podaci) o delinkventima. . vec se u stvari radi o povecanoj aktivnosti pravosudnih organa. posebno sudske. ne beleži stvarni kriminalitet. pod uticajem kriminologije društvene kontrole. One zapravo omogucavaju merenje aktivnosti represivnih organa.podrucju i kao naucni metod. Danas. U ovom odeljku bice reci o statistici kao skupu cinjenica o kriminalitetu do koga se dolazi sistematicnim prikupljanjem podataka od državnih organa korišcenjem statistickih upitnika. usled rata). odnosno kao o izvoru podataka o kriminalitetu. veka pocinju stvarati prave medunarodne statistike zasnovane na jedinstvenom sistemu registrovanja krivicnih dela i ucinilaca. o vrsti krivicnih dela koja se evidentiraju. Statistike kriminaliteta mere bilo prijavljeni kriminalitet (policijske). veliki broj kriminologa kritikuje te statistike. medutim. Statistike omogucavaju opis evolucije kriminaliteta i to: dugotrajne tendencije kretanja kriminaliteta (trendovi). Glava DRUGA – Metode kriminologije 52 Kritike upucene statistici u novije vreme dovele su do napuštanja poredenja nivoa kriminaliteta i njegovom zamenom poredenjem tendencija kriminaliteta. smatrajuci da one ne omogucavaju merenje kriminaliteta. bilo kriminalitet koji je bio predmet optuženja u krivicnom postupku (tužilacke) ili presudeni kriminalitet (sudske). uživale su veliko poverenje. Ranije se to cinilo poredenjem nacionalnih statistika. odsustvo statistike za pojedina krivicna dela i dr. nacionalne i medunarodne.

Stvarni kriminalitet ostaje nepoznat. dok legalni kriminalitet cine samo ona dela koja su utvrdena kao krivicna dela sudskim putem. to trostruko filtriranje (pod pretpostavkom da je uspešno izvršeno). na primer). odnosno poznata policiji. naime. Takode. Stvarni kriminalitet jeste skup prijavljenih dela i dela koja nisu prijavljena. dunkelfeld) ili prikriveni kriminalitet (fr. legalnog i stvarnog kriminaliteta. odnosno koja se uopšte nisu dogodila (u slucaju lažnih optužbi. pored dela realnog kriminaliteta. Pod prividnim kriminalitetom podrazumeva se skup svih dela koja su prijavljena bez obzira da li predstavljaju krivicna dela ili ne. Razlika izmedu stvarnog i prividnog.47 Ranije se smatralo da je sudska statistika najbliža stvarnom kriminalitetu. criminalite cachee. razlike nastaju i zbog nespremnosti žrtve da prijavi delo. odnosno zbog slabe opremljenosti policijskih službi (npr. koji smatraju najpouzdanijom sudsku statistiku.48 Drugim recima.). ali objektivno imaju karakter krivicnih dela. hidden criminality). nem. Zbog toga. omogucava da ostane nepoznat dobar deo stvarnog kriminaliteta. možemo imati najpribližniju sliku realnog kriminaliteta u sociološkom smislu. odnosno legalnog kriminaliteta nastaje ne samo zbog filtriranja od strane organa represije vec i zbog nedostatka dovoljnog broja policajaca. dark number. engl.49 Medutim.50 Oni. ulaze i ponašanja koja se ne mogu smatrati kriminalnim. dok medu savremenim kriminolozima preovladava shvatanje da je to policijska statistika. bilo jer sumnja u efikasnost policije i pravosudnih organa. slabo otkrivanje vožnje u pijanom stanju i sl. pa izmedu prijavljenog i stvarnog kriminaliteta postoji deo kriminaliteta koji se naziva tamna brojka kriminaliteta (fr.S tim u vezi treba ukazati na razliku koja postoji izmedu prividnog. s obzirom na to da ona obuhvata samo ona dela koja su sudskim putem utvrdena kao takva. smatraju da u policijsku statistiku. U prilog tome navodi se da se u postupku kretanja od policije preko tužioca do suda vrši selekcija odnosno filtriranje u kome se gubi znatna kolicina kriminaliteta ili vrši njegova transformacija – deformacija. bilo zato što pribegava nekoj vrsti privatnog ostvarivanja pravde (od krada u robnoj kuci . upravo na nivou policijskih statistika. nisu retki ni kriminolozi. posebno oni sa pravnom orijentacijom. engl. le chiffre noir.

a povecanje presudenog ili poliKriminologija 53 cijski evidentiranog kriminaliteta nije dokaz da se povecao realni kriminalitet. treba interpretirati oprezno. posebno u periodu rata ili krize. njihova aktivnost se smanjuje u jednom.53 . na primer. dakle.52 Medutim. bilo u jednom periodu bilo za odredenu vrstu kriminalnog ponašanja. posebno pri popunjavanja statistickih upitnika u sudovima. smanjivanje tih službi ili smanjivanje njihove aktivnosti povecava tamnu brojku. ukupni efekti policije ostaju isti. vec se postavlja i pitanje vrednosti onoga što mere. Nasuprot tome. Do netacnosti usled nenamernih grešaka dolazi kako usled grešaka u reagovanju organa represije (sudske greške. naime.51 Evidentno je. da u društvu postoji veoma rasprostranjena odbojnost prema denuncijaciji. Poznato je. svedoci nekada odbijaju da svedoce jer žele da izbegnu neprijatnosti koje nosi postupak ili iz drugih razloga žele da se ignoriše njihovo prisustvo na mestu dogadaja. statistike ne pokazuju tu fluktuaciju kriminaliteta iz jednog u druge sektore iako se vrši modifikacija tamnih brojki u raznim sektorima.na primer) ili se boji za sopstvenu reputaciju. Takode. da znatan deo kriminalnih ponašanja ostaje nepoznat. a druga na smišljeno falsifikovanje podataka. usled kojih biva utvrdeno kao krivicno delo ono ponašanje koje to u stvari nije ili obrnuto) ili usled grešaka prilikom prikupljanja. statistike su problematicne ne samo zato što ne mere realni kriminalitet. odnosno obrade podataka. odnosno u cilju stvaranja u javnosti onakve slike o kriminalitetu kakva je odgovarala potrebama tekuce politike. Do falsifikovanja podataka u zapadnim zemljama dolazi u cilju smanjenja osecanja nesigurnosti koje je zbog masovnosti kriminaliteta jako rasprostranjeno medu gradanima. U socijalistickim zemljama to se cinilo radi korišcenja statistike u propagandne svrhe. Ali nije tako: povecanje broja službi za otkrivanje ili povecanje njihove aktivnosti smanjuje tamnu brojku. U velikom broju slucajeva. a povecava u drugom sektoru. Uglavnom im se upucuju dve vrste kritika: jedna se odnosi na netacnost usled nenamernih grešaka. Zbog toga statistike. Postojanje tamne brojke bilo bi manje problematicno za nauku kada bi broj neotkrivenih kriminalnih ponašanja bio konstantan.

5. dolazi i do stvaranja "brojke preterivanja".5. ako jesu. karakter i sl. zasnivaju na priznanju ucinilaca. Tehnike saznavanja tamne brojke kriminaliteta Radi saznavanja tamne brojke kriminaliteta u savremenoj kriminologiji uglavnom se koriste tri vrste tehnika prikupljanja podataka: ankete sa samoprijavljivanjem delinkvenata ("self reported delinquency"). odnosno na one kriminalne aktivnosti kojima se pridaje veca težina od one koju one stvarno ispoljavaju (l’ exes partial).55 Ankete sa samoprijavljivanjem sastoje se u ispitivanju uzorkom obuhvacenih osoba o tome da li su bile pocinioci nekog kriminalnog ponašanja i. iako to nisu (l' exes total). oblicima i prostornoj rasprostranjenosti kriminaliteta tako i o njegovim uzrocima jer se ignoriše kako i zašto su izvršena ta dela kao i licnost njihovih ucinilaca (starost.1. medutim. kakve posledice su ta ponašanja imala. One se. bilo u ukupnom kriminalitetu bilo u pojedinim vrstama kriminaliteta. ankete o viktimizaciji ("victimization survey") i ankete sa licima koja su u vršenju svoje delatnosti u situaciji da saznaju za izvršena kriminalna ponašanja. ova tehnika je još skoro nepoznata. dakle. za poredenje registrovanih i . odnosi na one aktivnosti koje se prikazuju kao kriminalne. naime.Pored tamne brojke. "Brojka preterivanja" se. pol. zatim u skandinavskim zemljama i SR Nemackoj. 1.56 Ova tehnika prikupljanja podataka o tamnoj brojci razvila se posle II svetskog rata Glava DRUGA – Metode kriminologije 54 najpre u SAD i drugim anglo-saksonskim zemljama.54 U krilu savremene kriminologije u cilju ispravljanja nedostataka oficijelne statistike javljaju se nove tehnike evaluacije kriminaliteta. 1. nacionalnost.). Tehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu Nemogucnost da se utvrdi tamna brojka kao i okolnost da ona nija ista u raznim periodima. Uz pomoc anketa sa samoprijavljivanjem delinkvenata prikupljaju se podaci koji su podobni za ocenu stvarnog broja delinkvenata. Najvažnijim medu njima smatraju se: tehnike saznavanja tamne brojke i tehnike ispitivanja osecanja nesigurnosti. U mnogim zemljama. stvara probleme u dolaženju do saznanja o kriminalitetu i to kako o obimu.

vršene samo izuzetno.57 To je bio jedan od razloga pojacanog interesa za ankete o viktimizaciji do kojeg je došlo šezdesetih godina 20. a njih je manje cak i od onih oficijelno registrovanih. Naime. dakle. strukturi i prirodi stvarnog kriminaliteta. jednim delom. razlozima zbog kojih neka krivicna dela nisu statisticki registrovana iako su prijavljena od strane žrtve. One se. Ova tehnika ima ozbiljan nedostatak u tome što daje veoma nepreciznu sliku tamne brojke. omogucava i prikupljanje podataka o zloupotrebi moci usled koje dolazi do selektivnog gonjenja za pojedina kriminalna ponašanja. Takode. Nedostaci ove tehnike su u tome što ona omogucava saznavanja samo kriminaliteta koji se vrši prema fizickim licima kao i to što sva dela koja prijavljuju žrtve nisu uvek i objektivno krivicna dela vec su nekada to samo po oceni žrtve. Takode. zasnivaju na svedocenju žrtve. dok su u drugim zemljama. One su takode zacete u SAD i proširile se odatle u druge anglosaksonske i evropske zemlje. za razliku od anketa sa samoprijavljivanjem koje se zasnivaju na svedocenju delinkventa. kao i razlozima neprijavljivanja krivicnih dela od strane same žrtve. Podaci dobijeni na ovaj nacin cesto su netacni zbog grešaka u pamcenju.neregistrovanih delinkvenata. za proucavanje kriminalne karijere kao i za stvaranje kontrolnih grupa od osoba za koje se pretpostavlja da su nevine. ako jesu. na ovaj nacin dolazi se indirektno i do saznanje o nacinu odlucivanja policije o hapšenju i gonjenju odnosno negonjenju njoj poznatih delinkvenata pa tako. one se obicno odnose na viktimizaciju na odredenom prostoru a žrtve prijavljuju i viktimizacije koje su doživele na drugim . nijedna dosadašnja anketa nije bila zasnovana na dovoljno reprezentativnom uzorku s obzirom na to da su se dobijeni podaci odnosili samo na one koji su priznali krivicu. Ankete o viktimizaciji odnose se na ispitivanje grupe osoba obuhvacenih uzorkom o tome da li su bile žrtve nekog kriminalnog ponašanja i. Cilj ovih anketa je prikupljanje podataka o obimu. veka. ukljucujuci i našu. karakteristikama njegovih ucinilaca i žrtava. s obzirom na to da se žrtve pitaju o viktimizacijama koje su im se dogodile u odredenom vremenskom periodu (obicno jedna ili dve godine). o kojem se kriminalnom ponašanju radi.

ne gone. uprkos medunarodnoj obavezi. ali su. o organizovanom kriminalitetu. posebno u robnim kucama i samouslugama. 1. odnosno njihova ocena. o raznim oblicima devijantnog postupanja u privredi. To se postiže anketama sa širokim slojevima stanovništva koje se . njihovi izvori podataka primarni. službi koje kontrolišu finansijsko poslovanje preduzeca i sl. sprovode na citavom stanovništvu uz pomoc državnih organa koji su zaduženi za prikupljanje i obradu podataka o kriminalitetu.2. kao što je to slucaj u SAD. a manje slika rada policije i pravosudnih organa. uprkos svojim nedostacima one predstavljaju za sada najpogodniju tehniku prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu i to posebno kada se.mestima.59 Ovim anketama dobija se daleko približnija slika o stvarnom broju izvršenih krada u prodavnicama. jer je broj prijava od strane žrtava u ovim oblastima daleko ispod njihovog stvarnog broja. za razliku od statistika. u konkretnom nacionalnom zakonodavstvu uopšte nisu sankcionisani. sa direktorima i osobljem hotela ili velikih prodavnica. Tehnike prikupljanja podataka o osecanju nesigurnosti (strahu) od kriminaliteta Savremena kriminologija sve se više zanima za merenje osecanja nesigurnosti koje kod ljudi izaziva kriminalitet. Na taj nacin one predstavljaju svojevrsni pandan klasicnim statistikama kriminaliteta.58 Medutim. o kradama i prevarama u saobracaju. a dobijeni rezultati u mnogo vecoj meri odraz stvarnog stanja kriminaliteta. uprkos svojoj inkrimisanosti. posebno dece. zdravstvenih ustanova. bilo zato što. Kriminologija 55 Za otkrivanje tamne brojke kriminaliteta znacajne su i ankete koje se vode sa licima za koja se pretpostavlja da imaju informacije o kriminalnim ponašanjima – na primer. saobracajnih preduzeca. o nasilju u porodici kao i o seksualnom nasilju i seksualnim zloupotrebama. odnosno slika koju imaju o kriminalitetu. Ove tehnike omogucavaju i prikupljanje podataka o raznim oblicima zloupotrebe moci o kojima je posredstvom statistike nemoguce dobiti podatke bilo zato što se.5.

strah od kriminaliteta u sve vecem broju savremenih društava postaje ozbiljan društveni problem pa se upoznavanje sa njegovim dimenzijama. pored samog kriminaliteta. uprkos ociglednoj nepodobnosti za merenje nivoa kriminaliteta. odnosno straha od kriminaliteta. Podaci dobijeni ovom tehnikom samim tim predstavljaju ne samo osnovu za utvrdivanje uzroka osecanja nesigurnosti. U novije vreme ova tehnika pocela se razvijati i u našoj zemlji. socijalni status. koje su zacete i do sada najviše i korišcene u SAD.60 Iako sa istim znacenjem u americkoj kriminološkoj literaturi umesto osecanja nesigurnosti odomacen je pojam strah od zlocina ("fear of crime"). sastoji iz straha od kriminaliteta kao emocionalnog držanja i preokupacije kriminalitetom kao intelektualnog stava. dolazi se do podataka o tome u kojoj meri se ljudi (ukupno posmatrano i s obzirom na pojedine karakteristike kao što su pol. Glava DRUGA – Metode kriminologije 56 VI METODE I TEHNIKE SAZNAVANJA KRIMINALNOG PONAŠANJA KAO POJEDINACNE POJAVE (KVALITATIVNE METODE) . Osecanje nesigurnosti se. prema Gasenu. zanimanje i sl. uticu i drugi faktori.prava da se ljudi osecaju sigurnim od kriminaliteta . o strukturi kriminalnih ponašanja od kojih se osecaju ugroženim kao i razlicitim faktorima koji su uticali na njihovo osecanje nesigurnosti. ove tehnike su od nespornog znacaja za utvrdivanje nivoa ostvarenosti subjektivne dimenzije prava na sigurnost . Uz pomoc anketa o strahu od zlocina. Medutim.cesto sprovode u kombinaciji sa anketama o viktimizaciji.) osecaju ugroženim od kriminaliteta u sredini u kojoj žive. karakteristikama i uzrocima postavlja kao imperativ savremene kriminologije.62 Iako na njega. uzrast.kao osnovnog ljudskog prava. vec predstavljaju i solidnu podlogu za izgradnju odgovarajuce strategije borbe protiv kriminaliteta.61 Kao osnovni nedostatak ove tehnike navodi se da podaci do kojih se njenom primenom dolazi nisu indikatori obima i tendencija u evoluciji kriminaliteta s obzirom na to da su dosadašnja istraživanja mahom pokazala da na sliku koju ljudi imaju o kriminaliteta kao i na njihov osecaj nesigurnosti uticu drugi faktori u vecoj meri nego kretanje samog kriminaliteta.

Za proucavanje grupa (vecih ili manjih. društvenom statusu. pa se njime po pravilu obuhvata manji broj slucajeva. case study ili life history method). materijalnom stanju. tako i one koje su delovale u vreme izvršenja krivicnog dela (situacione) jer se smatra da se na osnovu njihove analize može utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa. slucajno ili namerno odredenih) . kao što su okolnosti pod kojima je delo izvršeno. case study).. tj. ranijem kažnjavanju. s tim što oni moraju biti tipicni za proucavanu pojavu. crtama licnosti delinkventa i sl. eng.64 Utvrduju se kako cinjenice koje se odnose na razvitak licnosti (istorijske). vreme i mesto izvršenja. ili analiza pojedinacnih. nastoji se da se ispitivanje orijentiše na saznavanje "situacije" dela i delinkventa.63 U svojoj osnovi to je jedan kvalitativni metod. kao i podaci situacionog karaktera koji se odnose na kriminalno ponašanje. Za kvalitativne metode karakteristicno je korišcenje malog uzorka (obicno namernog). odnosno u proucavanju pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponašanjem (eng. Ovakvo proucavanje podrazumeva više intenzivno nego ekstenzivno orijentisano istraživanje. porodicnom stanju. s obzirom na to da se polazi od konkretnih slucajeva i da se moraju sagledati svi njegovi elementi. Karakteristike primene kvalitativnih metoda u kriminologiji Pri korišcenju metode izucavanja individualnih slucajeva nastoji se da se dode do saznanja o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima i uslovima koji su omogucili kriminalno ponašanje odredenog lica. tipicnih slucajeva (studija slucaja. mestu stanovanja. podaci o žrtvi i sl. važnu ulogu igraju metode analize i indukcije. za razliku od kvantitavnih metoda koji su primereniji proucavanju masovnih pojava. polu. pa se kao takvi i primenjuju u istraživanju kriminaliteta kao masovne pojave. Primera radi navešcemo neke od relevantnih cinjenica do kojih se nastoji doci ovakvim proucavanjem: podaci o delinkventu kao što su podaci o starosti. zanimanju. Prilikom proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja. Za ovu vrstu ispitivanja stoga su posebno pogodne kaznenopopravne i vaspitne ustanove.Metoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja sastoji se u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja. 1. kao i ekipni rad i interdisciplinarni pristup.

Ovaj metod narocito se koristi za izucavanje maloletnickih bandi i posebno je razvijen u SAD. npr.delinkvenata. analiza sadržaja (na primer. dokumentacija socijalnih ustanova). Na primer. Najcešce korišceni istraživacki instrumenti su polustruktuirani i nestruktuirani upitnik i protokol posmatranja. ovaj metod primeniti i na proucavanje reprezentativnog uzorka neke grupe. kao studije slucajeva. Pri tome. neophodno je izvršiti i horizontalnu i vertikalnu analizu podataka. utvrdivanje slicnosti i razlika u dogadajima koji su prethodili izvršenju krivicnog dela ubistva od strane osoba obuhvacenih uzorkom bi bilo primer horizontalne analize. Ovakva istraživanja su u praksi cesta. s tim što se rezultati ispitivanja uvek daju za celu grupu. bitno je da se uzorkom po pravilu obuhvataju svi slucajevi iz odredene grupe. Pitanja mogu biti manje ili više uopštena. odnosno pojavama. uocavanje slicnosti i razlika. novinski tekstovi. eksperiment. grupisana po srodnosti ili negrupisana. razvrstavanje. koje karakterišu pretežno otvorena pitanja. odnosno kombinacija otvorenih i zatvorenih pitanja. Moguce je. ali se u tom slucaju dobijeni zakljucci mogu odnositi samo na onaj tip delinkvenata kome pripadaju delinkventi iz ispitivane grupe. a u poslednje vreme sve više i fokus grupe. posredno i neposredno posmatranje. uocavanje veza sa drugim odgovorima. sudski predmeti. grupisanje odgovora na isto pitanje ili drugih slicnih podataka. što omogucava vršenje intenzivnih kriminoloških i penoloških istraživanja. s obzirom na to da se u tim Kriminologija 57 ustanovama delinkventna populacija koja je predmet ispitivanja nalazi na okupu.65 Takode. metod je pogodan i za proucavanje delinkventnih grupa u zatvorima i kazneno-popravnim i vaspitnim ustanovama. medutim. dok bi utvrdivanje veza izmedu raznih dogadaja u životu svakog pojedinacnog ubice iz uzorka primer . “Možete li mi opisati Vaš život od momenta kada ste izvršili prvo krivicno delo do danas?” Kvalitativna obrada i analiza podataka podrazumevaju detaljno išcitavanje dobijenog materijala. a zatim njihovo dalje grupisanje. Nestruktuirani upitnik se može sastojati i iz jednog opšteg pitanja. i to tako da se proucavaju pojedinacno. Od tehnika prikupljanja podataka koriste se intervju.

kako bi se pojedinacno kriminalno ponašanje sagledalo i objasnilo u sklopu odredenih društvenih prilika i uticaja. a svako posmatranje. samoedukacija koja se ostvaruje uporedo sa istraživanjem i korišcenje follow-up intervjua u cilju dobijanja dodatnih podataka. posebno za tekstualno pretraživanje dobijenih podataka. motivi. odnosno prisustvo trecih lica smatra se opasnošcu od otkrivanja i krivicnog gonjenja. Danas postoji citav niz kompjuterskih programa koji mogu biti od pomoci u kvalitativnoj obradi podataka. Na ovaj nacin po pravilu se prikupljaju dve vrste cinjenica i to: cinjenice vezane za pretkriminalnu situaciju i situaciju dela (vreme i mesto izvršenja krivicnog dela. Glava DRUGA – Metode kriminologije 58 Prilikom neposrednog posmatranja neophodno je obezbediti da posmatrac svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra.). stadijum izvršenja i sl. kodiranje i sl. modifikovanje istraživackih instrumenata tokom trajanja prikupljanja podataka. delinkventa i žrtvu. Opšte tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje se koriste u kriminologiji66 2.1.) i cinjenice koje se odnose na delinkventa (biopsihološke i socio-demografske karakteristike. 2. S obzirom na to da se radi o pojavi koja je podložna krivicnom gonjenju i kažnjavanju ona se najcešce i dešava na skrovitom mestu. predmet i sredstvo izvršenja krivicnog dela. ranija osudivanost i sl. Zbog toga je neposredno posmatranje pogodnije za prikupljanje cinjenica o krivicnim delima koja . Neposredno posmatranje podrazumeva neposredno opažanje cinjenica koje se ticu predmeta istraživanja. Nakon izvršene analize. Najpoznatiji su Atlas. Nudist i WinMax. Za kvalitativni metod je karakteristicna i sukcesivna analiza. odnosno rašclanjavanja konkretnog kriminalnog ponašanja i licnosti delinkventa koristi se metoda sinteze. Sve cešce pri realizovanju kriminoloških istraživanja prikupljaju se i cinjenice o žrtvi (bio-psihološke i socio-demografske karakteristike žrtve). Etnograph. Posmatranje Posmatranje predstavlja neposredno ili posredno opažanje cinjenica vezanih za kriminalno ponašanje.vertikalne analize.

2. dnevne štampe. odnosno do kojih dolazi prilikom vršenja nekih. ekološka krivicna dela).su više situacionog karaktera. Putem ovog posmatranja cinjenice se prikupljaju tako što istraživac nije samo pasivni posmatrac pojave vec u njoj i aktivno ucestvuje. Tako je. zatvorskih dosijea. kao i za prikupljanje cinjenica o zatvorskoj populaciji (penološka istraživanja) i o reakciji organa formalne društvene kontrole (policija. To je cesto korišcena tehnika prikupljanja cinjenica u kriminologiji posebno pogodna pri istraživanju velikog broja slucajeva. M. Pri ovome se treba cuvati identifikacije sa inkriminisanom delatnošcu kada posmatrac podleže krivicnoj odgovornosti kao i clanovi grupe koji su predmet njegovog posmatranja. korišcenjem podataka iz policijskih dosijea. dok je Poljak Capov (Czestaw Czapow) koristio posmatranje sa ucestvovanjem pri proucavanju huliganstva u Poljskoj. dnevnika i memoara delinkvenata.2. nepreduzimanje mera zaštite na radu. krade u samouslugama). javni tužioci. ona se može koristiti u prikupljanju cinjenica o svim krivicnim delima. zatvorsko osoblje). Eksperiment Eksperiment predstavlja poseban oblik posmatranja koji se vrši na veštacki izazvanoj pojavi. Ovaj oblik neposrednog posmatranja primenjuje se prilikom istraživanja organizovanih kriminalnih grupa (gangova) što je razumljivo. inace zakonom dozvoljenih i cak korisnih delatnosti (npr. sudije.67 Poseban vid neposrednog posmatranja jeste posmatranje sa ucestvovanjem. za razliku od neposrednog posmatranja. americki istraživac Trešer (F. što je i razumljivo s obzirom na to da su predmet proucavanja kriminologije ponašanja koja su opasna i kao takva nedozvoljena. Thracher) ucestvovao u jednom cikaškom podzemnom gangu. U okviru kriminoloških istraživanja koristi se sociometrijski eksperiment radi . koja se vrše na javnim mestima (npr. Takode. na primer. Medutim. saobracajna krivicna dela. pa ih nije celishodno veštacki izazivati. džepne krade. sudskih predmeta. Njegova primena u kriminologiji je mala. s obzirom na to da se detaljniji podaci o njima zbog njihove ilegalnosti i konspirativnosti mogu prikupiti jedino na takav nacin. što istraživacu nalaže opreznost i kriticki odnos.68 Posredno posmatranje predstavlja opažanje cinjenica koje se odnose na kriminalno ponašanje. njen osnovni nedostatak je mogucnost postojanja netacnosti (namernih ili slucajnih) u dokumentima koji su predmet posmatranja. delinkventa i žrtvu.

pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. 2. Fokus grupe U poslednje vreme za prikupljanje podataka u kriminologiji koriste se i fokus grupe. One predstavljaju dobar metod za ispitivanje mišljenja. faktora delinkventnog ponašanja. Eksperiment se koristi i za posmatranje uticaja pojedinih. Posebne tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prikupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. naime. polustruktuiranih pitanja. Koriste se i on line. posebno kada su u pitanju osetljive teme. U penološkoj oblasti. za prikupljanje podataka o pojavama o kojima se malo zna. npr. brižljivo struktuirane grupe (6-10 ucesnika) i predstavljaju oblik grupnog intervjua.69 Kriminologija 59 Ipak.dolaženja do sazananja o agresivnosti pojedinaca unutar malih grupa. Fokus grupe su male. eksperiment je pogodniji za penološka nego za cisto kriminološka istraživanja. eksperiment služi iznalaženju optimalnih rešenja u pogledu tretmana u vaspitnim i kazneno-popravnim ustanovama. vodi se brižljivo planirana i moderirana diskusija uz pomoc otvorenih. Sociometrijska metoda psiho-drame i socio-drame koristi se za utvrdivanje neprilagodenosti pojedinaca u grupi. Tehnike prikupljanja podataka o delinkventu mogu biti transverzalne i longitudinalne. Njima se ispituju odredene teme i pojedinacne ideje i mišljenja. Transverzalne tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom odredenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih grupa . Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna. putem Interneta. izolovanih.70 3. incest ili zloupotreba droga.3. kao i za intervjuisanje ljudi koji su teško dostupni. odnosno kombinaciju posmatranja sa ucestvovanjem i produbljenog intervjua. Najcešce navodeni primer ove vrste eksperimenta u kriminologiji jeste stavljanje grupe raspuštene dece u pozitivne uslove i posmatranje promena u odnosu na njihovo ranije ponašanje. odnosno tehnikama namenjenim za prikupljanje jedne vrste podataka obicno se zahvata i deo podataka koji pripada drugoj vrsti.

71 U okviru ove tehnike razlikuju se tri grupe: 1. One su dakle zasnovane na korišcenju statistickih metoda. klinicki metod. izvora podataka. Longitudinalne tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života. ali za razliku od statistika kriminaliteta one se ne zasnivaju na zakonu velikih brojeva. rezultati dobijeni primenom ove tehnike ostaju problematicni jer se ispitivanjem obuhvataju samo lica u zatvorima ili osudena lica koja ne reprezentuju dovoljno sve delinkvente. Sistematska opservacija delinkvenata . a potom i za poredenje dobijenih rezultata. Pri tome treba voditi racuna da uzorak bude dovoljno reprezentativan i da se dobijeni rezultati uporede sa kontrolnom grupom nedelinkvenata ili sa delinkventima koji pripadaju Glava DRUGA – Metode kriminologije 60 nekoj drugoj kategoriji. Ankete o viktimizaciji i sa samoprijavljivanjem u osnovi imaju istu prirodu kao one koje se koriste za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi. "follow-up” studije osudenog lica posle izlaska iz zatvora.produbljeno ispitivanje licnosti delinkventa i motiva koji su doveli do vršenja krivicnog dela. Kriminalne biografije omogucavaju da se upoznaju svi aspekti istorije delinkventa . vec na hipotezi da ono što važi za ispitivane subjekte važi i za druge delinkvente istog tipa. Ovo ispitivanje može se primenjivati samo na zatvorena lica. kao i etnografski metod – kombinacija raznih. bilo preko zatvorskih dosijea ili krivicnih predmeta. Ankete kojima se ispituje odredeni aspekt kriminalnog ponašanja na odredenom uzorku delinkvenata. Za prikupljanje podataka te vrste koriste se: životne istorije i kriminalne biografije. patološkom. psihološkom. Cilj ovih anketa je da se otkriju podaci o vecem broju pojedinacnih slucajeva i da se iz njih izvuku odredeni procenti i korelacije. s tim što u odredenoj meri neke od njih imaju klinicke ciljeve i služe istraživanju kriminalnog ponašanja.delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe. pre svega kvalitativnih.72 2. proucavanje po kohortama (grupama povezanim nekim zajedinickim obeležjem). bilo neposredno (putem intervjua sa delinkventom ili drugim licima koji su u stanju da daju podatke o njemu). odnosno viktimizacije kao individualne pojave. 1. U osnovi se radi o klinickom ispitivanju: medicinskom. psihijatrijskom ili o socijalnoj anketi.73 3. Medutim i pored tih mera opreza.

kao što su rodenje ili stupanje u brak. ispituje njegovu okolinu i konsultuje njegov sudski dosije. U kriminologiji se pod kohortom podrazumeva skup osoba cije delinkventno ponašanje je povezano nekim zajednickim elementom vezanim za odredeni vremenski period: npr.) koje sakuplja istraživac. gde oznacava skup osoba koje su u istom periodu doživele neki bitan dogadaj u životu. Klinicki metod se sastoji u primeni takvih postupaka ispitivanja delinkventa koji su analogni postupcima koji se primenjuju prilikom tretmana na klinici. dakle sekundarnim ("iz druge ruke") podacima. sudskih i sl. s obzirom na to da na njega mogu uticati i drugi faktori. ove arhive nisu uvek dostupne istraživacu. to je metod koji je svu svoju pažnju usredsredio . Ona se koristi podacima iz arhiva (zatvorskih. Nekada se koriste i spontana autobiografska kazivanja samih delinkvenata.75 4. a vrednost im je problematicna jer se zasnivaju na arhivskim. Drugim recima.74 Ova tehnika ima za cilj da ukaže na karakteristike odredene grupe delinkvenata medusobno povezane nekim od pomenutih obelezja u odnosu na druge delinkvente ili na populaciju u celini kao i da diferencira subjekte unutar same kohorte. Istraživac se licno srece sa delinkventom. osuda u toku iste godine ili puštanje iz zatvora u istom periodu (kohorta u pravom smislu reci). Klinicki metod. Proucavanje po kohortama. Njima se može kontrolisati kasnija kriminalna karijera ispitivanih delinkvenata. 2. Skupe su. No. dnevnicima. pa tako na sebi nose pecat svih njihovih nedostataka. ali su one problematicne iz razloga što se ne može sa sigurnošcu utvrditi veza izmedu režima u kaznenoj ustanovi i kasnijeg ponašanja delinkventa. Osim toga. Termin kohorta je uzet iz demografije. a koja nisu uvek pouzdana. upoznaje se sa njegovim rukopisima. Uprkos dubini i kompleksnosti zadiranja u kriminalni fenomen ova tehnika je problematicna zbog svedocenja na kojima se zasniva.i njegovog ponašanja. "Follow up” studije omogucavaju da se prati život osudenog lica dugo vremena posle njegovog puštanja iz zatvora ili izvršenja druge kazne. uprkos svim teškocama i nedostacima ova istraživacka tehnika se koristi u istraživanjima koja se vrše u svetu. 3. rodenje (generacija).

sprovodenje samog tretmana. Uz njegovu pomoc prikupljaju se i interpretiraju cinjenice koje se odnose na delinkventa . Di Tulio je kod klinickog istraživanja ukazao na znacaj ispitivanja uzroka ponašanja delinkventa na osnovu integralnog samostalnog psihickog proucavanja licnosti. psihicka. prognoza buduceg ponašanja delinkventa i odredivanje tretmana na osnovu utvrdene kriminološke dijagnoze. za klinicki metod se cesto kao sinonim upotrebljava i naziv antropološki metod. ispitivanje koje vodi formulisanju odgovarajuceg tretmana. Ona je od nesporne koristi za saznavanje uzroka delinkventnog ponašanja. utvrdivanje kriminološke dijagnoze. Klinicki metod nije do kraja prihvatljiv u kriminologiji s obzirom na to da se zasniva na koncepciji koja neopravdano potiskuje društvenu stranu kriminalnog ponašanja uz istovremeno davanje preteranog znacaja biološkim.76 Klinicki metod nastao je u okviru koncepcije koja delinkventno ponašanje smatra izrazom odredene biološke i psihicke konstitucionalnosti i koja vec po svome karakteru podrazumeva primenu klinicko-medicinskih metoda.na licnost delinkventa kojeg ispituje klinickim putem. a na drugoj. koje vrši klinicar po klinickom kriterijumu i na osnovu sopstvenog klinickog iskustva. Na jednoj strani je.nivo delinkventa. patološka i socijalna. za prognozu buduceg ponašanja delinkventa. dakle. Njegovom primenom istražuju se sve strane licnosti delinkventa: biološka. psihološkim i psihijatrijskim ispitivanjima. a time i za .to je. Zbog otkrivanja razlicitih dinamizama delovanja uzrocnih faktora u razlicitim slucajevima ovaj metod se još naziva i dinamickim metodom. po jednom od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji. dakle. pravilu nivoa interpretacije.77 S obzirom na svoju primenu u okviru antropološkog pravca u kriminologiji. Ovaj metod naziva se „klinicki” jer se u kriminološkom istraživanju primenjuje metod koji je slican medicinskom u svim fazama ispitivanja. Klinicki metod se sastoji iz sledecih faza: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. drugi Kriminologija 61 nivo . Klinicki metod ima za cilj otkrivanje i utvrdivanje uzrocnih faktora koji deluju na svaki pojedini slucaj razlicitim dinamizmom pa se stoga njihovo objašnjenje može dati u okviru "sintetickog kompleksa" koji se postiže klinickim putem.

odnosno postavljaju temelji novih teorija (eng. buduci da obuhvata masu slucajeva. Na ovaj nacin prikupljaju se podaci o karakteristikama prekriminalne situacije. odnosno licnosti delinkventa. ali samo u kombinaciji sa drugim metodima. Prednosti i nedostaci upotrebe kvalitativnih metoda u kriminologiji U kriminologiji. Zbog toga je ovaj metod od posebnog znacaja za dobijanje saznanja o licnosti . veka i u dobroj meri se vezuje za proGlava DRUGA – Metode kriminologije 62 menu od pozitivizma ka kritickoj kriminologiji. Postojece tehnike prikupljanja podataka o delinkventu prilicno su razvijene u savremenoj kriminologiji. kako zagovaraju pristalice biološke. vremenu i mestu izvršenja krivicnog dela kao i o licnosti žrtve. omogucava samo kvantitativan pristup nekim standardnim aspektima kriminalnog ponašanja. dakle ne kao osnovni ili cak i jedini kriminološki metod. nacinu. odnosno ponašanju. cinjenica da su posebno pogodni za istraživanje u savremenim uslovima brzih društvenih promena. Primena kvalitativnih metoda ima i prednosti i mane. Za prikupljanje podataka ove vrste prevashodno se koristi tehnika posrednog posmatranja koje se vrši putem analize sudskih dosijea. kada stare teorije i kategorije postaju neupotrebljive. koja. 4. U manjoj meri one omogucavaju i pristup podacima o pretkriminalnoj i kriminalnoj situaciji. vec su oznacile i veliki napredak na planu proucavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. kao i u drugim društvenima naukama. grounded theory). a nove još nisu stvorene. koje ne samo da doprinose boljem upoznavanju sa kriminalitetom kao masovnom pojavom. odnosno antroploške i psihološke koncepcije u kriminologiji. Najznacajnije prednosti kvalitativnih metoda obuhvataju: dolaženje do produbljenih znanja na kojima se grade teorijski modeli. kao i da su jeftiniji od kvantitativnih metoda. njenom prethodnom odnosu sa delinkventom kao i o njenom ponašanju pre i u toku izvršenja krivicnog dela.odredivanje adekvatne krivicne sankcije i tretmana delinkventa. Stoga ona može i treba da bude upotrebljavana u kriminologiji. upotreba kvalitativnih metoda se povecava od šezdesetih godina 20. Prikupljanje podataka o žrtvi u novije vreme vrši se još uspešnije putem anketa o viktimizaciji. Svojim sveobuhvatnim i kvalitativnim pristupom metod proucavanja individualnih slucajeva nadoknaduje nedostatke statistike.

iako u osnovi metod fundamentalnog kriminološkog istraživanja. feminizam gledišta (standpoint feminism) i postmodernisticki feminizam. feministkinje ih nisu samo prosto primenile na kritiku kriminološkog saznanja vec su ih nesporno i obogatile. izucavanjem pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja otkrivaju se samo njegovi neposredni uzroci. Stoga ovaj metod. Feministicka kritika epistemologije Feministicka epistemologija imala je tri etape u svom razvoju. odnosno tip delinkventa ciji pripadnici su ispitivani. kako istice Harding. Iako su. dakle metoda koji se zasnivaju na proucavanju velikog broja slucajeva kriminalnog ponašanja. Najpre. Najzad. dok se do saznanja o kriminalitetu kao društvenoj pojavi može doci samo primenom kvantitativnih metoda. šire zasnovanoj. ima i važan aplikativni aspekt. To su. odnosno razlike i izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca.delinkventa i o delinkventnoj situaciji. saznanja do kojih se njenom primenom dolazi ne mogu se generalizovati. uglavnom zasnovane na vec postojecoj. 1. kvalitativni metod nije sistematizovan i uglavnom je još prepušten inteligenciji i licnom iskustvu istraživaca i zahteva dosta vremena.78 VII FEMINISTICKA KRITIKA I KRIMINOLOŠKO ISTRAŽIVANJE Feministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja. za razliku od kvantitativnog metoda. za njenu pravilnu individualizaciju. Na drugoj strani. Kriminologija . kritici epistemologije. Zakljucke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. Takode. odnosno njihova generalizacija je ogranicena na grupe. odnosno grupa delinkvenata.79 feministicki empiricizam. ovaj metod ima i nedostataka. ignorišuci specificnosti. isticuci da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. koja su neophodna za izricanje adekvatne krivicne sankcije. Njegovi nedostaci prvenstveno proisticu iz same njegove ogranicenosti na proucavanje pojedinacnih sluacajeva kriminalnog ponašanja. kao i za odgovarajucu individualizaciju u izvršenju kazne lišenja slobode. narocito poslednje dve etape.

Ovo poslednje je reinterpretirano kao patrijarhalna laž. Iskustvo koje imaju žene izražava njihov potcinjen položaj i zamenjuje predstave i iskustva onih koji imaju vlast (Hanmer i Saunders.63 Feministicki empiricizam je zasnovan na kritici nauke zasnovane na percepciji muškarca. 1981). pri cemu to ne znaci da se istovremeno uzimaju u obzir i iskustva policije i muškarca-nasilnika. nasilje u braku) iz njihovih iskustava. to ne znaci da one nisu ništa menjale na planu metodologije. U kriminološkim istraživanjima feministicki empiricizam je prvenstveno došao do izražaja u izboru tema (kriminalitet žena umesto kriminaliteta uopšte i nasilje nad ženama umesto delinkvencije) i u odbacivanju tvrdnji da su dosadašnja istraživanja kriminaliteta došla do validne istine o kriminalitetu kako žena tako i muškaraca. 1984. Naravno. s tim što se smatralo da je to dovoljno da se sa postojecih metoda skine veo predrasuda. Binney i dr. U osnovi te epistemologije jeste hegelijansko-lukacevsko-gramšijevska teorija prema kojoj iskustvo potcinjenih jeste bolji kljuc razumevanja uslova u kojima oni žive nego što je to slucaj sa teorijom i interpretacijom onih koji vladaju. poput onih koje je sprovela Karlen (Carlen)80 u zatvorima. zalagale se za prevazilaženje odnosa subjekt-objekt i za aktivnije ukljucivanje žena iz istraživackog uzorka u samo istraživanje. Feministicki empiricizam tvrdi da bi stvarno objektivna nauka morala imati u vidu oba pola..82 S obzirom na to da standpointisam nije zainteresovan za . Epistemološka osnova feminizma gledišta jeste iskustvo. Takode. Naprotiv. što ima za posledicu da ono što izgleda kao objektivnost u stvari jeste seksizam. predstavljaju svojevrstan doprinos razvoju primene kvalitativnih metoda u kriminologiji. Tako su pristalice feministickog empiricizma smatrale da postojeci metodi mogu biti zadržani kada su jednom predrasude uklonjene.81 Feminizam gledišta u kriminologiji teži sticanju saznanja o viktimizaciji žena (silovanje. one su postavile pitanje odnosa moci izmedu istraživaca i istraživanih. istraživanja. odnosno da su pitanja kojima se nauka bavila sistematski iskljucivala žene i njihove interese. Pogled potcinjenog je materijalno utemeljen u njegovim uslovima.

za razliku od feminizma gledišta. Radi se. u tom smislu. Za razliku od feminizma gledišta. kako kaže Fleks (Flax). okrece se predstavama koje o sebi i o drugima imaju kako žene kriminalke i žene žrtve tako i predstavnici Glava DRUGA – Metode kriminologije 64 krivicno-pravnog sistema i uticaju koji te predstave imaju na njihov društveni položaj. Feministicki postmodernizam nije sinteza feministickog empiricizma i feminizma gledišta i on ne pokušava da razreši probleme koje postavljaju druga stanovišta. potmodernizam ne teži drugoj unitarnoj realnosti. Postmodernisticka epistemologija. pojava i dr. žena srednje klase i Anglo-Saksonki. On odbacuje pojam sestrinstva koji ignoriše razlike medu ženama i kao opšte probleme žena predstavlja probleme belih žena. kao i standpoint feminizam odbacuje lažnu opštu sliku stvarnosti koja dolazi iz prespektive onih koji imaju vlast. naime. Sine qua non metod postmodernizma je. odnosno za analizu uticaja moci na oblikovanje istine. ogoljuju se odnosi moci koji stoje iza njih. da bi on bio zaista upotrebljen na najbolji nacin. klasna i svaka druga specificnost.87 ma koliko ovaj metod bio sam po sebi koristan. on je kritikovan da je jednu jednostranost zamenio drugom. Tako. slika. Medutim. obicaja. dekonstrukcija. Kriminološko istraživanje. "On polazi sa drugog mesta i krece se u drugim pravcima".83 Feministicki postmodernizam. dakle. odnosno tretman. kako istice Bertrand.istraživanja koja se odnose na muškarce. o tome da u svakom pa i kriminološkom istraživanju mora pored polne doci do izražaja i rasna. vec se radije okrece "potcinjenom saznanju koje prica razlicite price i ima razlicite specificnosti"85 Za postmodernizam su slike i predstave o nama naša stvarnost. feministicki postmodernizam se zalaže za dekonstrukciju istine. neophodno je pažljivo odabrati kljucne društvene konstrukcije na koje ce biti primenjen. Bertrand predlaže primenu ovog metoda .84 odbacuje "pogrešnu predstavu stvarnosti koja zahteva ignorisanje razlicitosti". koji je težio rekonstrukciji istine u smislu uspostavljanja feministicke istine. Medutim.86 Dekonstrukcijom jezika.

odnosno njihovih znacenja. kao centralnu jer ona predstavlja izvor svih oblika kontrole koja se vrši prema ženama i "krivicno delo". sociologa/sociološkinja prava i istoricara/istoricarki krivicno-pravnog sistema. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim. odnosno odnosima moci. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. Možda su. 2. polnost. nužna je i dekonstrukcija pojmova pol. Upravo da bi izvršila deesencijalizaciju. otkrivanje istorijata odnosa moci i potcinjenosti žene u odnosu na muškarca kao i cinjenice da zakoni i pravni sistem doprinose održavanju odnosa nejednakosti i dominacije. Kriminološko istraživanje i feministicka metodologija S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. Pored toga. Zahteva se istraživanje procesa u kome je žensko telo dovedeno u vezu sa seksom i kako se seksualne razlike i znacenja koje te razlike imaju u društvu reprodukuju i održavaju kao i dekonstrukcija tih znacenja. kriminologija se mora osloniti na pomoc feministkinja. moguce je izdvojiti nekoliko kljucnih specificnih elemenata. Ipak."88 Primena postmodernisticke epistemologije na kriminološkom planu znacila je dekonstrukciju pojma krivicnog dela i kriminalizacije koji su shvaceni kao društvena konstrukcija. "upravo teoreticarke feminizma najbolje pokazale "nerealnost" muške i ženske prirode. istraživacki postupak. i. denaturalizaciju i deontologizaciju tih konstruisanih "stvarnosti". odnosno etiketa. dekonstrukciju pojedinih krivicnih dela koja se vrše na štetu žena. family violence) društvene konstrukcije smišljene da se zamagli problem maltretiranih žena i da tu pojavu treba nazvati pravim imenom: nasilje nad ženama. Tako je isticano da su pojmovi nasilje u braku (spouse abuse) i porodicno nasilje (domestic violence. kako dobro primecuje Bertrand. To je nužno znacilo i dekonstrukciju istorijskih cinjenica. .na dve kljucne konstrukcije: "ideju prirode". posebno. kao prethodnih društvenim. teorija i jezika. nelegitimnost mnogih krivicnih zakona. konstruisani karakter dobrog i lošeg onako kako je sankcionisano od strane krivicnih zakona. odnos izmedu istraživaca i istraživanog. U pogledu seksualnog nasilja odbacuju se objašnjenja koja polaze od fizioloških razlika izmedu muškaraca i žena (Brownmiller).

oko nacina prikupljanja podataka. ima autorki koje smatraju da nedostaci kvantitativnih metoda . posebno nacina vodenja intervjua. Drugi važan elemenat feministickog istraživanja jeste istraživacki proces. neke autorke poput Kein (Cain). Morris) spadaju u one feministicke autorke koje smatraju da muškarci ne mogu biti iskljuceni iz kriminološkog istraživanja. smatraju da nijedan od tih kriterijuma nije adekvatan i da bi tek sociopoliticka analiza ucinila mogucim odredenje "kako. uglavnom je muškarac taj koji goni i osuduje ucinioce krivicnih dela i uglavnom su muškarci ti koji su u zatvoru. Gelstorp i Moris (Cain. Po njima je feministicki kriterijum zadovoljen samim tim što oni koji se istražuju postaju aktivni subjekti. Njihova revidirana verzija kriterijuma "o. zašto i kada" bi "o. od strane i za žene" (Stanley. samo da se uzme u obzir subjektivitet ispitivanih. kvantitativni metodi cesto ignorišu razlike medu polovima ili ih posmatraju bez uzimanja u obzir varijabli medijatora. kvalitativni metod bolje odslikava ljudsku prirodu i žensko iskustvo. izrade istraživackih instrumenata i sl. Keller).odnosno uloga istraživanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. dok kvantitativni metod ne može omoguciti dublje razumevanje ili osecanje za one koji se istražuju. Wise). Takode. dakle. od strane i za" kriterijumi mogli biti korisno upotrebljeni od strane feministkinja. To se pokazalo kao veoma važno upravo u kriminologiji gde se veliki deo sistema vrti oko muškarca: muškarac je najcešci etiketirani kriminalac. Kriminologija 65 što znaci da njegov znacaj treba da bude kako politicki tako i praktican. Težnja ka tome da se žene ucine vidljivim dovela je do predloga da feministicko istraživanje mora biti "o. Gelsthorpe. od strane i za" traži. Kein. Prema Rainharc i Keler (Reinharz.90 Medutim. U tom pogledu najviše ima dilema oko davanja prednosti kvantitativnim ili kvalitativnim metodima.89 Medutim. Izbor predmeta istraživanja za feministkinje znaci prevashodno izbor koji ce omoguciti ispitivanje za koje se veruje da ce doprineti okoncanju potcinjenosti žene. Mnoge autorke smatraju da kvantitativni metodi nisu primereni feministickim istraživanjima jer daju lažnu sliku objektivnosti.

istraživacki instrumenti moraju biti takvi da dozvoljavaju ženama da same pricaju ili pišu o svojim iskustvima kako bi se moglo saznati šta nasilje za njih znaci. treba napustiti "mušku paradigmu" intervjuisanja (pa tako i muški pogled na društvenu realnost) u prilog pristupa koji priznaje subjektivitet istraživaca i Glava DRUGA – Metode kriminologije 66 istraživanog i koji iznosi na videlo cinjenicu da je pojam "objektivnog intervjua. kao nosilac moci i prava na kontrolu. kao i o tome ko su oni koji zlostavljaju. ocigledno je da kvantitativna istraživanja ne obezbeduju dovoljno podataka o licnosti ispitanika ni za feministkinje ni za druge istraživace.91 Ipak. Upravo stoga. uglavnom koriste za dobijanje podataka o sociodemografskim karakteristikama ispitanika.93 Feministicko istraživanje odbacuje tradicionalni odnos izmedu istraživaca i istraživanog. dok je za dublje zadiranje u iskustva ispitivanih neophodna primena kvalitativnih metoda. Wise) "tretirati ljude kao objekte seksualne objekte ili istraživacke objekte . Ali. kako one definišu i doživljavaju fizicko nasilje i seksualno nasilje koje muškarci vrše prema njima. Konvencionalni nacin prikupljanja podataka putem intervjua takode je kritikovan s obzirom na to da tretira ispitanike kao objekte i tako narušava ženino subjektivno iskustvo koje ona ima kao žena i kao ljudsko bice uopšte. ako je rec o istraživanju nasilja u braku. Kako piše Okli (Oakley).94 U tom smislu zagovornici feministicke metodologije se zalažu za uspostavljanje odnosa saradnje umesto odnosa u kome je istraživac. feministickom istraživanju najviše odgovara upotreba upitnika i skica za vodenje intervjua sa otvorenim pitanjima. Oni su pogodni pre svega za dolaženje do opštih podataka o ispitanicima. istovremeno oni moraju obezbediti i dolaženje do što tacnijih informacija o obimu i težini nasilja koje se vrši prema ženama u braku.92 Na primer.je moralno neopravdano". odnosno pitanja sa unapred datim odgovorima. dok se zatvorena pitanja. Eichler). Hunt). odnosno da kvalitativni metodi mogu biti upotrebljeni prilikom pravljenja upitnika za kvantitativno istraživanje (npr. a ko one koje su zlostavljane. intervjua lišenog predrasuda" zapravo mit. Kako isticu Stenli i Vajz (Stanley.mogu biti ispravljeni (npr. nadreden .

kao i u odredivanje nacina njihovog korišcenja radi menjanja postojece prakse. Naime. One smatraju da istraživac ne mora da namece istraživanom sopstvene definicije njegove stvarnosti. ali se zalažu za uklanjanje eksploatatorskog odnosa prema istraživanom kao izvoru podataka. mora udovoljiti zahtevima narucioca projekta.istraživanom. feministkinje ne zahtevaju potpuno ukidanje hijerarhijskog odnosa izmedu istraživaca i istraživanog. Takode. Demokratizacija istraživackog postupka može biti u praksi teško ostvarljiva. Uspostavljanje takvog odnosa u kome ce istraživani imati aktivnu ulogu smatra se veoma važnim za dobijanje kvalitetne informacije. Light) su na primeru svog istraživanja pokazali kako su im osobe koje su bile subjekti/objekti njihovog istraživanja pomogle u izboru metoda. a muškarac onaj koji se istražuje. Pre svega. "Naša namera je". Buduci svesne toga. koji je odgovoran za njega i na razne nacine i sam ima ogranicenu moc (na primer. nastojanje da se prevazide tradicionalni odnos izmedu istraživaca i istraživanog nekada dovodi do toga da se sa ispitanicama uspostave odnosi prijateljstva koji vremenom dolaze u koliziju sa ciljevima istraživanja. ali i kada su i istraživani i istraživac žene sa bitno drugacijim stavovima u pogledu ispitivane pojave i nacina interpretiranja dobijenih podataka. kao pasivnom izvoru podataka koji su mu potrebni. ipak je istraživac taj koji sprovodi istraživanje. Klajber i Lajt (Kleiber.96 Situacija može biti posebno komplikovana kada je žena istraživac. Uspostavljanje odnosa saradnje izmedu istraživaca i istraživanog na taj nacin obezbeduje potpunije ostvarivanje akcionog karaktera feministickog istraživanja. S obzirom na to da je cilj istraživanja da se od istraživanog dobiju podaci uvek postoji opasnost zloupotrebe prijateljstva u tom cilju. piše Aker (Acker). u identifikovanju ciljeva i bili ukljuceni u interpretaciju dobijenih rezultata. ma koliko ovakav nacin istraživanja bio izazovan. "da svedemo na minimum tendenciju (koja . On mora voditi racuna o tome da se njegovim istraživanjem dode do odgovora na odredena unapred postavljena pitanja.). što podrazumeva nužno da istraživanje bude od pocetka do kraja pod njegovom kontrolom. on sa sobom nosi mnoge dileme i teškoce. mora voditi racuna o raspoloživim finansijskim sredstvima i sl. postavlja se pitanje gde su granice uticaja istraživanih na istraživanje.95 Medutim.

Tako Stenli i Vajs smatraju da "ono što je licno jeste politicko" i da iskustvo mora biti prioritetno ne samo za istraživanog vec i za istraživaca. a koji je podrazumevao aktivno ucešce samih žena. Nekada se u istraživanja ukljucuju lokalne grupe žena i one zajedno sa istraživacicama deluju kao grupa za podršku. organizovala jednu manifestaciju na ulicama koja je privukla veliki broj ljudi koji su zatim bili intervjuisani u pogledu svog iskustva i stavova u vezi sa nasiljem u braku. Nekada istraživacice neposredno pomažu ženama iz ispitivanog uzorka tako što im obezbeduju kontakt sa advokatom ili skloništem za žene. godine. važna karakteristika feministicke metodologije je i samosvest i samokriticnost u odnosu na istraživanje. Rad na životnim istorijama pretucenih žena koje su dolazile u tu kucu. Cilj istraživanja bio je davanje snage zlostavljanim ženama da razumeju i promene sopstvenu stvarnost. doveo je do podizanja njihove svesti u pogledu socioloških i istorijskih korena muškog nasilja.99 Najzad. kako kaže feministicka pesnikinja i pevacica Viliamson (Williamson) "onaj koji menja i koji se menja". istraživaca i društvenog odgovora na nasilje prema ženama. Mis (Mies) je. .postoji u svim istraživanjima) da se istraživani pretvara u objekat ispitivanja i manipulacije. U najboljem slucaju. što podrazumeva beleženje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju."97 Svako feministicko istraživanje ima akcioni karakter ali je to posebno došlo do izražaja kod istraživanja nasilja nad ženama u braku. na primer.98 Cilj feministickog istraživanja na taj nacin postaje menjanje onih koji se istražuju. radeci na takvom istraživanju u Nemackoj. mi želimo da stvorimo uslove u kojima onaj ko je predmet istraživanja ulazi u istraživacki postupak kao aktivni subjekat. 1984. Publicitet koji je ovo istraživanje tako dobilo omogucio je kreiranje Autonomne ženske kuce za pomoc žrtvama porodicnog nasilja. Tako i istraživanje postaje deo procesa davanja moci (empowering) ženama kroz maksimiziranje dijaloga Kriminologija 67 izmedu istraživaca i istraživanog tako da oboje postaju.

analiza i interpretacija podataka. nema istraživackog metoda ni tehnike izvan istraživaca". delinkventu. Glava DRUGA – Metode kriminologije 68 SAŽETAK _ U proucavanju svog predmeta kriminologija se. korišcenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. naucno objašnjenje – objašnjenje dobijenih podataka u svetlu postojecih teorijskih znanja i istraživanja i znacaj za dalji razvoj teorije (pisanje istraživackog izveštaja). na apstrakcijama koje su rezultat spekulacija koje nemaju veze sa životnim iskustvom. kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. komparativni metod. koristi naucnim metodama koje su zajednicke svim društvenim naukama. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani."Svidalo se to nama ili ne. proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. osim toga. probno istraživanje (ako je potrebno i moguce). Takode. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. _ Obeležja metoda koje koristi kriminologija su: prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. kriminalitetu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). _ S obzirom na specificnost svog predmeta. prikupljanje podataka. A sve te stvari uticu na nacin na koji osecamo i razumemo ono što se dogada. istraživaci ostaju ljudska bica sa svim svojim osecanjima. Važno je istaci i to da je feministicko istraživanje zainteresovano za izgradnju teorije koja izrasta iz iskustva. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. obezbedivanje finansijskih sredstava za istraživanje – pisanje predloga projekta potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). . kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. kao i druge društvene nauke. nedostacima i raspoloženjima. stvorila sopstveni metodicki sistem. izrada i umnožavanje istraživackih instrumenata. Kriminologija je. prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. pa je posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja i kriminološku klinicku metodu kojima se proucavaju pojedini izvršioci krivicnih dela u svim aspektima. donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. operacionalizacija – definisanje svih relevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživackog projekta). korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. kako je to uobicajeno u tradicionalnoj kriminologiji. fundamentalna i primenjena istraživanja.100 Feministkinjeistraživacice su svesne toga da u pitanja koja postavljaju unose i svoje sopstvene autobiografije i iskustva koja postaju predmet istraživanja i one ne smatraju da je to nebitno. obuka lica koja ce vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). priprema i obrada podataka. pregled (“istraživanje”) postojece literature i utvrdivanje praznina u postojecim istraživanjima. Naša svest je uvek posrednik kroz koji se istraživanje odvija. a ne. _ Hronološki model empirijskog fundamentalnog istraživanja u kriminologiji odvija se kroz više etapa: posedovanje prethodnog znanja.

uporedenje i merenje. Transverzalne tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom odredenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih grupa delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe. odnosno straha od kriminaliteta. istraživacki postupak. Iz okolnosti da se radi o posebnom društvenom fenomenu a ne o prostom zbiru pojedinacnih kriminalnih ponašanja proizilazi da se mora primeniti opšta metodologija društvenih nauka. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. Longitudinalne tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života a potom i za poredenje dobijenih rezultata. Prvi naucnici koji Kriminologija 69 su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili su matematicari koji su koristili kriminalne statistike. Utvrduju se kako cinjenice koje se odnose na razvitak licnosti (istorijske) tako i one koje su delovale u vreme izvršenja krivicnog dela (situacione) jer se smatra da se na osnovu njihove analize može utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa. _ Feministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja isticuci da su one jednostrane i lišene ženske perspektive._ Metode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom. _ Metoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja sastoji se u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja. moguce je izdvojiti nekoliko kljucnih specificnih elemenata. uz prilagodavanje specificnom predmetu istraživanja – kriminalitetu. odnosno uloga istraživanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike kriminaliteta. pre svega sociologije. _ Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prukupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. odnosno u proucavanju pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponašanjem. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. Ipak. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim. ignorišuci razlike i specificnosti izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU . Zakljucke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. _ S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcešce se koristi ispitivanje (ankete i intervjui). kao i tehnike za prikupljanje podataka o tamnoj brojci i osecanju nesigurnosti. odnos izmedu istraživaca i istraživanog.

cit. str. str. R. 104. 68. str.fbi. 24. 8 Gassin.: ibid. (1976) Metodologija društvenih nauka. Objasnite znacaj kvantitativnih metoda u kriminologiji. R. M. cit. 54. 6.. Koje su tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi? 16. B.: op. (1979) Kriminologija. str. 5 Horvatic. Kako se vrši prikupljanje cinjenica u kriminologji? 10. (1950) Precis de criminologie. str.: op. 7 Gassin. 75. Opišite etape u razvoju feministicke epistemologije. 105-106.urban.: op. Horvatic. R. cit. str. M. Navedite osnovne karakteristike kriminološkog metoda.. Šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim? KLJUCNE RECI metod operacioni model kriminološki metod statistika kriminaliteta klinicki metod feministicka metodologija istraživacki projekat KORISNE INTERNET ADRESE _ Interpol www. 107. str. 99. M. 14-21.gov _ Savezni pravosudni centar za statsticke podatke (The Federal Justice Statistics Resource Center) http://fjsrc. 12. Stanciu. M. (1987) Groupe de controle.. Nabrojte tehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu. str. 1 2 . (1960) La criminologie.. Paris:Dalloz. 23. J. Koje metode se primenjuju u kriminologiji? 13.. cit. Paris: Biblioteque scientifique. 6 Šešic. Koje su faze klinickog metoda? 17. str. 107-108. 14. Beograd: Naucna knjiga. Šta je hipoteza? 9. Šta je metod? 2. J. J. 11 Pinatel. M.. str. 107. cit.. 16 Milutinovic. (1988) Criminologie. R.: op. str. cit. cit. str. cit. 46 17 Laignel-Lavastine. Kako se odvija istraživanje na uzorku i koji je njegov znacaj? 8.: op. 3 Gassin.: op.: op.org Kriminologija 71 NAPOMENE Lukic..: op. 15. prema Pecujlic . 13 Milutinovic. str. Objasnite znacaj kvalitativnih metoda u kriminologiji. (1982) Metodologija društvenih nauka. 14 Pinatel... Paris: Spes. Ž. 5. Glava DRUGA – Metode kriminologije 70 7. cit. str. str. 10 Gassin. 68. 12 Pinatel. Ž. 4. J. str. 45. Beograd: Savremena administracija. 9 Pinatel. R. 18. Navedite izvore podataka u kriminologiji.interpol. V.: op. 15 Gassin. U kome znacenju se upotrebljava termin statistika kriminaliteta? 11. 43. str. Koje je metode razvila kriminologija? 3.1..int _ Federalni istražni Biro www. Beograd: BIGZ. cit. Nabrojte obavezne elemente istraživackog projekta. Kroz koje etape se odvija empirijsko istraživanje kriminaliteta? 6. 4 Milutinovic. R.

M:. 159. cit... M.. 39 Milutinovic. Skates.. R. 42 Milutinovic. G. cit. Beograd. 57 Gassin.: op. (1991) “Functions of Crime: A Paradoxical process”. Za "y" se kaže da je odredena funkcija od "x". V. 41 Šešic. 20 Pešic. str. cit...: op.: op. u nizu varijabli pojmova: "ekonomija-politika-kultura".: op.... M. str.. 3.. G.: op.: op.. (1976) Criminologie et science penitentiaire. 68. 29 Videti Šešic. Journal of Sociology. str. 46 Navedeno prema Gassin. 69. dok su zavisne varijable one koje stoje desno i više udesno. 80.. str. G. 112 18 Glava DRUGA – Metode kriminologije 72 Stefani. R.: op.. str. 21 Termin "varijabla" je u logiku i metodologiju prenet iz matematike i znaci "promenljiva".: op. cit.. 118. cit. 53 Gassin.: op. 87. R. 2. G. 54 Stefani.Good. cit. str. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. str. 31 Gassin.: op. Moskva: Korideceskaja literatura. R. 28 Zajecaranovic. Levasseur. (1987) Osnove metodologije nauka. str.: op. str. psihologiji i sociologiji. 110. cit.. 61. cit.. R. cit. R.. 105. Jambu-Merlin R. 69. 85. 47 Gassin. 61. R. Npr. cit. str. B. cit. str.. B. 60-61. (1967) Metode istraživanja u pedagogiji.. 60 50 Videti Milutinovic. U modelima s nizom varijabli nezavisne varijable su one koje stoje više levo ili ulevo. op.: op. G. G. 157.. 30 Više o tome videti u Šešic. cit. cit. 106. str.: op. 41. str. G. dužine i širine (P = x. B. V. Paris: Dalloz. R. cit. str..: op. 27 Gassin. 189. str.... 209. R.: op. R. G. str.. str. R. 49 . 34 Gassin. 62.. B.: op.: op.: op. 38 Milutinovic.. U modelima kauzalnih spojeva varijabla uzrok je nezavisna a varijabla efekat je zavisna. 40. 40 Navedeno prema Milutinovic. M. cit. 65-66. cit. R. str.. G.. cit. i dr. str. cit. R. M. 52 33 Gassin. str. G. G. 116. 32 Radovanovic. 44 Milutinovic. 59 Stefani. Rijeka: O. 45 Milutinovic. dok je "kultura" zavisna u odnosu kako na "politiku" tako i na "ekonomiju".. I u simbolickoj logici razlikuju se nezavisne varijable i zavisne varijable u raznim modelima i serijama složenih iskaza i to prema sledecim osnovnim pravilima: 1. U vremenski sredenim serijama svaka prethodna varijabla je nezavisna u odnosu na potonju. 120. R..: op. 181. str. D. str. 87.y). G. 177. G. 69. cit. str. R. cit.: op.. str.: op. str. istraživacki projekat. 60..: op. "politika" je nezavisna u odnosu na "kulturu".: op. 97. Heidelberg. cit. Levasseur.: op. cit. 110. 112-113. cit. (1991) “Uticaj razvoja socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje”. R. str. str.. Levasseur. (1982) Kriminologie. 43 O anketama sa žrtvama bice više reci u poglavlju o prikupljanju cinjenica o prikrivenom kriminalitetu. Muller Juristiscer Verlag. 48 Gassin.. Šešic.: op. što nije slucaj samo u teoriji nego i u praksi.. 1441 1464. R. str. M. R.. Jambu-Merlin.. D. cit. cit. cit. 23 Liska. M. (1969) Osnovi prakticne i istraživacke kriminološke metodologije.: op. površina pravougaonika je funkcija dve nezavisno promenljive. Jambu-Merlin. 89. Levasseur.: op. 56 Gassin.. 49. F. 52 Stefani. Grupa autora (1988) Kriminologija. 26 Navedeno prema Milutinovic. Warner .. br. Beograd: Naucna knjiga. npr. 60 Gassin. cit. 55 Kaiser.. Levasseur. . cit. 70. Am. R. str. 37 Milutinovic. B. 24 Gassin. 65 51 Stefani. str. : op. 25 Pešic. cit. Keršovani.: op. 58 Gassin. 35 Stefani. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. str. Jambu-Merlin. Jambu-Merlin R. str.. str. str. 6. M.: op. Karlsruhe: C.: op. 70. str. str.str. str. 22 Gassin. 19 Gassin. 71. cit.: op.. M. str. "ekonomija" je nezavisna promenljiva u odnosu na "politiku" i na "kulturu". B..: op. cit. Jambu-Merlin. cit. str. G. Vrednost zavisne varijable se menja u zavisnosti od vrednosti nezavisne varijable. 114.. str. cit. 122. str. A. cit. cit.: op. 36 Šešic. str... K. Levasseur. 1-2.

93. 57. C. str. uvidom u podatke dobijene anketama o viktimizaciji.: op. 54. M. 90-91. 88 Bertrand . 4. 49. 66 O ispitivanju kao tehnici za prikupljanje kvantitativnih i kvalitativnih podataka o kriminalitetu videti napred u ovom odeljku. 428. Montreal: Fides. 91. L. Budapest.: op. cit. M. 65 Vidi Milutinovic. 98 Navedeno prema Lather . str. 80 Carlen .. str. L.. 81..: op. 92 Gelsthorpe. str. str. 16. P. (1988)"Feminist Perspectives on Empowering Research Methodologies". cit. C. 71 Gassin.. 91. cit. br. 77. 136-137. 73 Gassin. 98. R. 135. s. Women's Studies International Forum. str. 7. R. str.81-93 68 Navedeno prema Milutinovic. str. br. (1990) "Strah od kriminaliteta u Beogradu".: op. 135-136. London. 59.. 90. str. cit. M. M.: op.: op. V. cit.. cit. (1990) “Zašto kažnjavati”.. str. L. R. 90 Navedno prema Gelsthorpe. N.: op. s.. 69 Navedeno prema Milutinovic. M. V.: op. J. str.1. L. 92.. C.: op. 95 Navedeno prema Gelsthorpe. 81. (1990) "Importance paradigmatique de la "question des femmes" dans la transformation des institutions"... Th. str.. 96 Acker. 425. Law and Social Control. 63 Milutinovic. International Feminist Conference on Women.. str. L. P. 84 Navedeno prema Bertrand. 99 Ibid.. cit.. 81 Bertrand."The Transformative Experiance in Feminist Research" u Feminist Perspective in Criminology. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. str.Videti Nikolic-Ristanovic. 83 Smart.: op. Beograd: Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. 78 Gassin. M. JRKK. navedeno prema Milutinovic. cit. 61 73 Glava treca FENOMENOLOGIJA KRIMINALITETA I OBIM.. str. cit.: op. 91..: op. cit.. 76 Navedeno prema Milutinovic. 2-7. 74 Gassin. M. R. (1991) Deconstruction of "Truth" Epistemologie. str.: op. "Importance paradigmatique de la "question des femmes" dans la transformation des institutions".A Study in Social Controle. s. M. 64 Sellin. cit. A.: op. 94 Navedeno prema Gelsthorpe. . 139. 4. str. 54-55. (1988) “Prvi kontakt žrtve sa policijom: pomoc i podrška ili ponovna viktimizacija”. str. 8. str. str. Mrvic.. 89 Navedeno prema Gelsthorpe. A (1993) “Feminist Criticism: What it Has Done for Theory and Methodologie in General and What It Could Do for Criminology in Particular”. str. cit. cit. cit.. M.: op.: op. 91 Navedeno prema Gelsthorpe.: op. M.: op. DINAMIKA I STRUKTURA KRIMINALITETA Do saznanja o obimu. 70 Litoselliti . M. R. dinamici i strukturi kriminaliteta u pojedinim zemljama dolazi se uvidom u podatke iz nacionalne statisticke evidencije i. 97 Ibidem. International Congress of Criminology. cit. 75 Vidi Gassin. C. cit. 51. 14. (2003) Using focus groups in research. M. str. L.. 85 Smart. London: Routledge and Kegan Paul. 4. . str. str. cit.. 82.. 67 Primer za ovo videti u Nikolic-Ristanovic.: op. ukoliko postoje. 100 Navedeno prema Gelsthorpe. str.: op. L. New York:Continuum. u Crise the prophetisme hier et aujourd'hui. (1983) Women's Imprisonment . cit. A. L.. 140.: op. 6. JRKK. str. str. str. str. str. L. u Crise the prophetisme hier et aujourd'hui.. 82 Navedeno prema Smart. et al (1983) "Objectivity and Truth: Problems in Doing Feminist Research". 62 Cusson. str.. Women's Studies International Forum. cit. str. cit.: op. R. cit. 79 Navedeno prema Smart. cit. A. str. 87 Ibidem. 67. cit. 86 93 Navedeno prema Gelsthorpe. 72 Gassin. 86 Bertrand. 77 Milutinovic. "Feminist Methodologies in Criminology: a New Approach or Old Wine in New Bottles" u Feminist Perspectives in Criminology. 6. 570.: op. Mon Gabriel. 49.

1 Kad god je moguce. trebalo bi analizu obima. strukture i dinamike kriminaliteta u našoj zemlji. Uvek se treba pitati da li je pad ili porast kriminaliteta koji beleže statistike odraz realnog pada. Podaci o obimu. dinamike i strukture kriminaliteta u Srbiji trebalo bi koristiti kako podatke o osudenim licima tako i podatke o licima prijavljenim zbog . 74 U ovom udžbeniku mi se necemo baviti detaljnom analizom statistickih podataka.2005. ilustracije i poredenja radi. treba imati na umu i nedostatke tehnika koje se koriste za saznavanje tamne brojke kriminaliteta. Osim toga. Upravo stoga. Obim i dinamika kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990 . 1.Prilikom interpretacije i analize ovih podataka trebalo bi se podsetiti onoga što je receno o nedostacima statistike i relativnoj pouzdanosti podataka koje ona daje o kriminalitetu. optuženih i osudenih lica. Njihovo iznošenje i analiza ima za cilj da pruži uvid u statisticke pokazatelje obima. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji mogu se dobiti jedino na osnovu statistickih podataka o broju prijavljenih. ali isto tako i da posluži kao putokaz u pravilno služenje statistickim podacima u cilju saznavanja kriminaliteta kao masovne društvene pojave. godine u našoj zemlji i to samo za teritoriju Beograda. prvenstveno kao sasvim opšte i grube pokazatelje dinamike i strukture te pojave. prilikom interpretacije statistickih podataka o dinamici kriminaliteta i promenama u njegovoj strukturi. postojece podatke o kriminalitetu kao masovnoj društvenoj pojavi treba koristiti oprezno. vodi racuna o celokupnom društvenom kontekstu u kojem su se desile te promene. bice dati i podaci prve i jedine ankete o viktimizacije koja je radena 1996. rat). dinamike i strukture kriminaliteta zasnovati na uporednoj analizi statistickih podataka i podataka dobijenih anketama o viktimizaciji. Prilikom analize obima. Uz to. Takode. odnosno porasta kriminaliteta ili je u pitanju smanjena ili povecana efikasnost organa krivicnog gonjenja. Upravo stoga. posebno anketa o viktimizaciji kao najviše korišcene tehnike ove vrste. promene u kaznenoj politici i/ili izmene krivicnog zakonodavsta (kriminalizacija i dekriminalizacija). Posebno treba imati u vidu vece društvene potrese (na primer. tj. veoma je važno da se. s obzirom na to da su to jedini podaci o kriminalitetu o kojima se redovno vodi evidencija. odnosno kao pocetne informacije za dalje istraživanje. navedeni podaci ce biti korišceni kao osnovni izvor podataka za analizu koja sledi. vec ce izneti podaci o ukupnosti kriminalnog ponašanja u Srbiji biti manje ili više ilustrativni.

u društvenim uslovima kakvi su postojali u našoj zemlji tokom devedesetih godina prošlog veka (uticaj rata. godina ukupno indeks maloletna lica indeks punoletna lica indeks 1990 106601 100 4473 100 102128 100 1991 104768 98 3728 83 101040 99 1992 118327 111 4887 109 113440 111 1993 156509 147 6316 141 150193 147 1994 140776 132 5012 112 135764 133 1995 118069 111 4514 101 113555 111 1996 115508 108 4454 100 111054 109 1997 110437 104 4590 103 105847 104 1998 103978 98 3773 84 100205 98 1999 87307 82 2942 66 84365 83 2000 87601 82 3458 77 84143 82 2001 97071 91 3640 81 93431 91 2002 107312 101 3251 73 104061 102 . Od 2003. optuženih i osudenih lica pre i nakon promena. To je od dvostruke važnosti: prvo. prema preovladujucem shvatanju u savremenoj kriminologiji policijske statistike daju verniju sliku stanja kriminaliteta nego sudske. godine. njihovi statisticki podaci se vode odvojeno.Lica prijavljena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1990-2005. pri cemu se mora voditi racuna da se porede podaci koji se odnose na iste teritorijalne jedinice. ekonomske krize i sankcija UN) efikasnost organa krivicnog gonjenja je bila bitno smanjena. 75 Tabela br. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. godine statistike su bile vodene na saveznom nivou za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. ne postoji redovno vodenje podataka o viktimizaciji. do 1991. Prilikom tumacenja podataka o obimu. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. Imajuci ovo u vidu. statisticki podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo. Naime. Prva promena desila se 1991. više govorila o radu organa društvene kontrole nego o stvarnom stanju kriminaliteta. tako da je sudska statistika kriminaliteta u našoj zemlji u tom periodu. navedeni su podaci za Srbiju bez Kosova. posebno kada. kao što je slucaj u našoj zemlji. drugo. Najzad. od 1999. nakon što su Srbija i Crna Gora postale zasebne države. više nego inace. analizu obima i dinamike kriminaliteta u Srbiji zasnovali smo na poredenju podataka o prijavljenim i osudenim licima.krivicnih dela. Ove promene se moraju imati u vidu prilikom tumacenja promena u broju prijavljenih. godine. U tabelama koje slede. 1 . savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. Od 1991. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno.

koji je ocigledno u funkciji kretanja . godina. godine. Tendencija pada bila je konstantna do 2001. godine usledio je pad ukupnog broja prijavljenih lica. godine. a zatim. 76 Tabela br. To se vidi kako na osnovu uvida u apsolutne brojeve prijavljenih lica tako i na osnovu indeksa. rastao je kako broj prijavljenih maloletnika tako i broj prijavljenih punoletnih lica. godine kada je prijavljeno 47% više ucinilaca krivicnih dela nego u toku 1990. uz manje oscilacije. godine. godine broj prijavljenih lica.Lica osudena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1990-2005. Procenat prijavljenih maloletnih ucinilaca porastao je u istom periodu za 41%. 1 ukazuju na porast ukupnog broja lica prijavljenih zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1991-1993. Kao što se iz tabele vidi. bio iznad broja prijavljenih u 1990. kako ukupno tako i punoletnih. on je u porastu do 1994. kada je broj prijavljenih lica uglavnom stagnirao. godini. Jedino kada su u pitanju maloletna lica pravac kretanja kriminaliteta je isti. i 2002. u poredenju sa periodom 19911997. opada. godina ukupno indeks maloletna lica indeks punoletna lica indeks 1990 39864 100 2709 100 37155 100 1991 33444 84 2099 77 31345 84 1992 28791 72 2713 100 26078 70 1993 34138 86 3345 123 30793 83 1994 34440 86 3434 127 31006 83 1995 36823 92 3023 112 33800 91 1996 36582 92 2257 83 34325 92 1997 38540 97 2361 87 36179 97 1998 42403 106 2692 99 39711 107 1999 36297 91 2330 86 33967 91 2000 34223 86 2274 84 31949 86 2001 35566 89 2398 89 33168 89 2002 35997 90 2322 86 33675 91 2003 35097 88 2080 77 33017 89 2004 36222 91 1983 73 34239 92 2005 39135 98 2234 82 36901 99 Podaci o broju osudenih lica daju nešto drugaciju sliku kriminaliteta nego što je to slucaj sa podacima o broju prijavljenih lica. Ovaj period se po tome bitno razlikuje od perioda od 1984 do 1990 godine. Ukupan broj osudenih lica. Trendovi su bili identicni i za maloletna i za punoletna lica. godine. Najveci porast zabeležen je 1993. a onda ponovo poceo da opada. 2 . da bi broj prijavljenih lica porastao 2001. U ovom periodu. Tokom 2005. godine broj prijavljenih lica ponovo je poceo da raste. godine. Zanimljivo je primetiti da je nakon 1997. pocev od 1994.2003 98148 92 2415 54 95733 94 2004 91573 86 3120 70 88453 87 2005 103481 97 2945 66 100536 98 Podaci prezentirani u Tabeli br. tj. godina. godini jedino u 2002. Uoceni trendovi ukazuju na relativnu stabilnost i niži novo prijavljivanja krivicnih dela u periodu nakon 1997.

broj nepoznatih ucinilaca je na teritoriji cele Savezne Republike Jugoslavije bio u porastu od 1990. . Tako. opada od 1990. Struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivicnih dela i uzrastu Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija kriminaliteta na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu s obzirom na posmatrani kriterijum distribucije. Nakon 1998. povecavao uporedo sa smanjenjem broja osuda u posmatranom periodu. Prilikom fenomenološke analize. godine. da bi 1993. moguce je u jednom dužem vremenskom periodu pratiti promene u strukturi kriminaliteta i tada govorimo o dinamici strukture kriminaliteta. godine sprovedena u Beogradu.preovladujuceg broja osudenih punoletnih lica. 3 77 2. do 1992. a imajuci u vidu i druge pokazatelje2 koji ukazuju na porast kriminaliteta uz istovremeno smanjenje efikasnosti organa krivicnog gonjenja. Osim toga. U isto vreme broj osudenih lica je u 1993. godine. godini bio skoro udvostrucen. Takode. zatim. odnosno nedostižni organima gonjenja. godinom. Prema podacima ovog istraživanja. Najzad. pri cemu je 40% viktimizirano 1995. godina. porast broja osudenih lica u 1998. na primer. Ako se zna da se pocetkom devedesetih godina prošlog veka broj ucinilaca krivicnih dela koji su ostali nepoznati. do 1993.4% od 1094 ispitanika izjavilo da su bili žrtve nekog krivicnog dela u periodu 1991-1996. cak 85. starosti i polu. uz kratke periode stagnacije. struktura kriminaliteta se najcešce ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivicnog dela. jasno je da u pogledu ocene obima i dinamike kriminaliteta u posmatranom periodu treba više vere pokloniti statistickim podacima o prijavljenim licima. godini opao za 31% u poredenju sa 1984. godine.. koji jedino tada prelazi nivo iz 1990. Te godine se uocava najveci porast broja osudenih lica. na visok nivo kriminaliteta u Srbiji ukazuju i podaci Medunarodne ankete o viktimizaciji koja je 1996. godini po svoj prilici jeste posledica povecane aktivnosti organa formalne društvene kontrole pre nego porasta kriminaliteta. godine ukupni broj osudenih lica i broj punoletnih osudenih naizmenicno opada i raste. postepeno raste do 1998. godine.

2 15 0.2 43242 48. po grupama srodnih krivicnih dela obuhvacenih pojedinim glavama u okviru Krivicnog zakonika.7 374 12.2 protiv braka i porodice 2450 2.4 0 100 protiv polne slobode 501 0.4 5314 6.9 4.1 .2450 2.3 1.2 protiv pravosuda 641 0.6 5255 5.5 127 4.2 .Struktura prijavljenih lica u Srbiji prema krivicnom delu i uzrastu – 2004.7 .7 95.Tabela br.641 0.0 136 4.6 protiv casti i ugleda 369 0.8 0 100 protiv zdravlja ljudi 3407 3.7 1.2 0 100 protiv bezbednosti javnog saobracaja 6902 7.7 .4 .6 78 Tabela br.2 1..5 98.5 protiv službene dužnosti 5356 5.8 98.. kao i odnos broja prijavljenih maloletnih i punoletnih lica.1065 1.5 ukupno 91573 100 3120 100 88453 100 3.67 0.9 472 0.4 98. godini.8 3257 3.4 95.9 protiv sloboda i prava 1058 1.6 protiv privrede 5304 5.5 5.1 93.1 6775 7.8 .8 94. 3 nam pokazuje kakva je bila struktura prijavljenih lica u Srbiji u 2004.0 5784 6..369 0. krivicna dela ukupno % maloletna lica % % punoletna lica raspo maloletna dela % punoletna protiv ustavnog uredenja i bezbednosti 67 0.2 112 3.7 150 4.0 2.8 49 1.1 0 100 ostala krivicna dela 5450 6.9 99.4 96.5 97.5 2128 68.1 protiv imovine 45370 49..7 4. .6 7363 8.5356 6. 3 .5 6.1 0 100 protiv života i tela 6158 6.7 0 100 protiv javnog reda i pravnog saobracaja 7475 8.3 protiv opšte sigurnosti 1065 1...9 0.5 29 0.5 1043 1.

iz tabele se vidi da u prijavljenom kriminalitetu. dok je njihov udeo u ukupnom broju prijavljenih za krivicna dela protiv imovine nešto niži (4.3%) i krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja (7. Takode. oštecenja auta (19. za koja nema prijavljenih maloletnika. Samim tim. Kada su u pitanju ostala krivicna dela.4%). krivicna dela 2000 indeks 2001 indeks 2002 . posle krivicnih dela protiv imovine najzastupljenija su krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja (8. Pored ovih krivicnih dela.1).8%). dok krivicna dela protiv života i tela dolaze tek na cetvrto mesto sa 6. koja je sprovedena u Beogradu 1996.4%. 4 .Iz tabele se može videti da u ukupnom broju prijavljenih lica preovladuju punoletna lica. dominiraju krivicna dela protiv imovine.6%).1%) i kod krivicnih dela protiv polne slobode (5. Kod punoletnih lica. Ispitanici su najcešce navodili da su bili žrtve krada predmeta iz auta (30. Za strukturu kriminaliteta u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka ilustrativni su i podaci Medunarodne ankete o viktimizaciji. za koja ima sasvim malo prijavljenih maloletnika (što je u skladu sa prirodom ovih dela i uzrastom maloletnika). podaci iz ove tabele nedvosmisleno ukazuju da je udeo kriminaliteta maloletnika najveci kod kriminaliteta nasilja. Takode. Iz tabele se može videti i da su imovinska krivicna dela zastupljenija u prijavljenom kriminalitetu maloletnih nego u kriminalitetu punoletnih lica. ukupno i kada su pitanju punoletna i maloletna lica pojedinacno. ova tabela nam daje i zanimljive podatke o odnosu broja maloletnih i punoletnih lica prijavljenih za pojedine vrste kriminaliteta.1%) i krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja (3. za punoletna lica karakteristicna su i krivicna dela protiv službene dužnosti. licne krade (26. a znacajnije su zastupljena još samo krivicna dela protiv zdravlja ljudi (4. i privrede. krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja (4. provalne krade (16%) i telesnih povreda i ugrožavanja sigurnosti (16%). Uocava se veoma mali broj prijavljenih izvršilaca seksualnih delikata (krivicna dela protiv polne slobode) i kod maloletnika i kod punoletnih lica. Kod maloletnih lica. dok udeo prijavljenih maloletnika cini svega 3.7%). Godine 2004.5%.8%). godine na uzorku od 1094 ispitanika.4 79 Tabela br. udeo prijavljenih maloletnika najviše je bio izražen kod krivicnih dela protiv života i tela (6. Takode. krivicna dela protiv života i tela su na drugom mestu sa 12%.7%).8%).Dinamika strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih punoletnih lica u periodu 2000-2005. primetna je razlika izmedu maloletnika i punoletnih lica. 13% ispitanica navelo je da su bile žrtve seksualnih delikata.

indeks 2003 indeks 2004 indeks 2005 indeks protiv života i tela 5174 100 5637 109 5425 105 5043 97 5784 112 5610 108 386 100 386 100 400 104 408 106 472 122 479 124 protiv polne slobode protiv braka i porodice 881 100 883 100 1372 156 1944 221 2450 278 2836 322 6896 100 5628 82 6047 88 5405 protiv privrede .

78 5255 76 4721 68 protiv imovine 48902 100 57152 117 64127 131 53704 110 43242 88 52411 107 961 100 998 104 1045 109 1139 119 1065 111 1131 118 6244 100 7398 118 7105 114 6435 103 6775 108 6654 107 4714 100 4744 101 6176 131 7234 153 protiv opšte sigurnosti protiv bezbednosti javnogsaobracaja protiv javnog reda i pravnog saobracaja .

a porast pocinje 2002.7363 156 6957 148 3312 100 4640 140 5312 160 5535 167 5356 162 5253 159 protiv službene dužnosti Tabela br. godinu za sve grupe krivicnih dela. Kod ostalih grupa krivicnih dela. Veliki porast zabeležen je i kod krivicnih dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja i kod krivicnih dela protiv službene dužnosti. godini bio veci u odnosu na 2000. Pri tome. godine kada je i došlo do uvodenja krivicnog dela nasilje u porodici. godine. osim za krivicna dela protiv privrede. Tabela pokazuje da je broj prijavljenih punoletnih lica u 2005. kao i da je ovde trend porasta bio konstantan. trend je bio promenljiv – periodi rasta su se smenjivali sa periodima opadanja i obrnuto. Pri tome. . Promene možemo pratiti preko apsolutnih brojeva i indeksa. Iz tabele se mogu videti promene broja prijavljenih punoletnih lica za izabrane grupe krivicnih dela. a manje sa promenama stvarnog kriminaliteta. Broj prijava za ovu grupu krivicnih dela je utrostrucen. broj prijavljenih za krivicna dela protiv imovine je rastao do 2002. da bi nakon toga opadao. u posmatranom periodu. ukljucujuci i krivicna dela protiv života i tela. godine. 4 pokazuje dinamiku strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih punoletnih lica u Srbiji u periodu 2000-2005. najupadljiviji je porast broja prijavljenih za krivicna dela protiv braka i porodice koji sasvim verovatno prati uvodenje nasilja u porodici kao posebnog krivicnog dela u naš Krivicni zakonik. gde je zabeleženo opadanje. Zanimljivo je primetiti da je do porasta prijavljenih lica došlo i kod krivicnih dela protiv polne slobode. Porast broja prijavljenih lica za ove tri grupe krivicnih dela najverovatnije je vecim delom povezan sa promenama zakona i politike krivicnog gonjenja.

80 II STRUKTURA KRIMINALITETA PREMA POLU

Analize strukture kriminaliteta prema polu, kako u prošlosti tako i u savremenim državama, pokazuju da je ucešce žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od ucešca muškaraca. U ovom odeljku mi cemo se zadržati na izlaganju o strukturi kriminaliteta prema polu u našoj zemlji, dok ce o strukturi kriminaliteta prema polu u drugim zemljama biti reci u odeljku o rasprostranjenosti i karakteristikama kriminaliteta u svetu, ako i u odeljku o kriminalitetu žena. Tabela br. 5 - Struktura osudenih punoletnih lica prema polu u periodu 1999 2005.
godina pravnosnažnosti presude ukupno % index žene indeks muškarci indeks raspodela % žene muškarci 1999 33967 100 100 3047 100 30920 100 8.9% 91.1% 2000 31949 100 94 2789 92 29160 94 8.7% 91.3% 2001 33168 100 98 2740 90 30428 98 8.3% 91.7% 2002 33675 100 99 2860 94 30815 100 8.5% 91.5% 2003 33017 100 97 2853 94 30164 98 8.6% 91.4%

2004 34239 100 101 2973 98 31266 101 8.7% 91.3% 2005 36901 100 109 3293 108 33608 109 8.9% 91.1%

Podaci prikazani u Tabeli br. 5 ukazuju na razlicite trendove kretanja broja osudenih punoletnih muškaraca i žena u periodu od 2000. do 2005. godine. Na jednoj strani, broj osudenih muškaraca je konstantno rastao, sa izuzetkom 2003. godine kada je došlo da manjeg pada. Na drugoj strani, broj osudenih žena je bio na slicnom, relativno stabilnom nivou sve do 2004. godine, kada pocinje da raste. Zanimljivo je da je broj osudenih muškaraca dostigao nivo iz 1999. godine 2002. godine, a broj osudenih žena je taj broj dostigao, odnosno prekoracio tek 2005. godine. Tabela br. 5, takode, pokazuje da je udeo osudenih žena u ukupnom broju osudenih lica u posmatranom periodu bio veoma nizak i takode prilicno stabilan iznosio je oko 8%, odnosno izmedu 8,3 i 8,9%.

81 III REGIONALNE KARAKTERISTIKE KRIMINALITETA

Regionalne karakteristike kriminaliteta dolaze do izražaja u razlikama u pogledu rasprostranjenosti i tipova kriminaliteta koji se javljaju u pojedinim oblastima. Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati uporedivanjem kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno u svetu, po raznim podrucjima unutar iste zemlje, izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i pojedinih gradskih podrucja. Na taj nacin dolazi se do saznanja o razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti kriminaliteta koja se naziva još i “kriminalnom geografijom” i utvrduje se na bazi kriminalne statistike5 kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje tamne brojke kriminaliteta, ukoliko su raspoložive.

1. Rasprostranjenost i karakteristike kriminaliteta u svetu

Statistike kriminaliteta, kao i druge tehnike merenja kriminaliteta kao masovne

društvene pojave, omogucavaju ne samo sagledavanje indikatora obima i strukture kriminaliteta u pojedinim zemljama, vec i poredenje nivoa i strukture kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno utvrdivanje njegove rasprostranjenosti u medunarodnim okvirima. Da bi taj cilj bio postignut, u, za kriminologe, idealnom svetu, sve zemlje bi trebalo da definišu krivicna dela i prikupljaju statisticke podatke na isti nacin.6 Nažalost, takva situacija niti postoji niti je verovatno da ce ikada postojati. Upravo stoga, poredenje kriminaliteta na medunarodnom planu nailazi na mnoge prepreke od kojih su najznacajnije razlike u pravnim rešenjima, u kaznenoj politici i u nacinu prikupljanja podataka. Osim toga, nemaju sve zemlje potpunu i pouzdanu, javnosti dostupnu statistiku kriminaliteta. Na primer, Staljin je 1933. zabranio javno iznošenje podataka o kriminalitetu i ta zabrana je bila na snazi u bivšem SSSR sve do 1989. Slicna situacija postojala je i u drugim istocnim zemljama. Usled toga je do nedavno bilo prakticno nemoguce izvršiti bilo kakvu pouzdaniju komparaciju izmedu kriminaliteta u zapadnim i kriminaliteta u istocnim zemljama. U cilju prevazilaženja teškoca na koje se nailazi u pokušaju poredenja nacionalnih statistika o kriminalitetu, došlo je do ustanovlajavanja medunarodnih statistika kriminaliteta. Od 1953. Interpol objavljuje svake dve godine medunarodnu statistiku kriminaliteta zasnovanu na podacima dobijenim od pojedinih zemalja. Medutim, s obzirom na to da nema jedinstvenu klasifikaciju krivicnih dela i ima niz drugih nedostataka, ni ova statistika ne omogucava validna poredenja na medunarodnom nivou. Slicno je i sa medunarodnom statistikom koju vode Ujedinjene Nacije i koja je zasnovana na izveštajima koje, opet na bazi nacionalnih statistika, svakih pet godina podnose eksperti iz zemalja-clanica UN. Jedina medunarodna statistika koja je podobna da bude upotrebljena kao validna osnova za istraživanje kriminaliteta u medunarodnim okvirima jeste statistika Svetske zdravstvene organizacije o uzrocima smrti, ali je ona ogranicena okolnošcu da se odnosi samo na ubistva i da ne pokriva sve zemlje u svetu.7 Nedostaci medunarodnih komparacija kriminaliteta zasnovanih

Švajcarska.8 Uopšteno posmatrano. Pri tome. porast kriminaliteta zabeležen je i u zemljama koje. obim kriminaliteta u SAD je daleko iznad obima kriminaliteta u evropskim zemljama. kriminalitet u SAD karakteriše i daleko veci broj krivicnih dela nasilja i znacajniji udeo organizovanog kriminaliteta nego što je to slucaj sa razvijenim zemljama u Evropi. Slicno. ali medu njima postoje i velike razlike. Uoceno je da sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivicnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivicnih dela. poput Danske i Finske. No. Takode. Tako je 1989. Kriminalitet je posebno u porastu u evropskim zemljama koje su ranije bile poznate po niskim stopama kriminaliteta. izvršena prva medunarodna anketa 82 o viktimizaciji koja je obuhvatila 14 zemalja. gotovo da nisu ni imale problem sa kriminalitetom. nasuprot porastu kriminaliteta u mnogim evropskim zemljama. Pada u oci pad kriminaliteta u SAD (iako su SAD i dalje medu zemljama sa najviše kriminaliteta) i Engleskoj. a danas su pri vrhu u pogledu stope ulicnog kriminaliteta. Na primer. kao i u SAD. da bi u drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka ukupni kriminalitet u jednom delu zemalja poceo da opada. Od tada se ove ankete vrše svake tri godine. Pocetak devedesetih godina prošlog veka obeležio je porast kriminaliteta u vecini zemalja Zapadne i Istocne Evrope. a podaci UN i Svetske zdravstvene organizacije ukazuju i na postojanje negativne korelacije izmedu socio-ekonomskog razvoja i stope ubistava u posmatranim zemljama. a broj zemalja ukljucenih u prikupljanje podataka o viktimizaciji se svaki put proširuje. društveno-ekonomski razvoj zapadnoevropskih zemalja sve je više sledio americki model pa je i kriminalitet na starom kontinentu danas mnogo slicniji kriminalitetu u SAD nego što je to bio ranije slucaj. ovaj trend nije bio linearan i nije bio isti za sve vrste kriminaliteta. od kraja pedesetih godina prošlog veka a posebno pri njegovom kraju. Zemlje koje su se dugi niz godina izdvajale po veom niskim stopama kriminaliteta su Japan.9 Medutim. poput Japana. obim kriminaliteta u razvijenim zemljama je dosta visok. Izrael i skandinavske zemlje.na statistikama utrli su put ideji o korišcenju podataka dobijenih putem medunarodnih istraživanja viktimizacije. u ukupnom kriminalitetu svih ovih zemalja uglavnom dominira imovinski kriminalitet.10 .

pokazuju da su SAD osamdesetih godina 20. godine stopa nasilnih krivicnih dela smanjila za 26. zvanicna statistika (the Federal Bureau of Investigation's Uniform Crime Reports) pokazuje da se u periodu od 1996. podaci o silovanjima i razbojništvima za 1984. tako i nasilnog kriminaliteta. Prema podacima za 1987. U periodu izmedu 1995. na primer. pokazuju da od 1994. SAD vec duže vreme zauzimaju istaknuto prvo mesto u pogledu stope ubistava. Takode. kada je stopa kriminaliteta bila relativno stabilna.12 pri cemu je posebno uocen porast broja ubistava i razbojništava13. tokom 1990. . Naime. u Engleskoj i Velsu. na primer.3%.U odnosu na osamdesete godine.9%. i 1991. posebno krada automobila. Ipak. u poredenju sa drugim zemljama Zapada. iako su SAD i dalje vodeca zemlja u pogledu broja ubistava. Sa izuzetkom SAD.11 Nakon 1991. Pri tome ja najviše porasla stopa izvršenih krada. istovremeno je nasilnicki kriminalitet rastao brže u poredenju sa EU (20% prema 11%). godine došlo je do opadanja ukupnog registrovanog kriminaliteta za 10%.U Engleskoj je. Ipak. Medutim. Takode. a stopa imovinskih krivicnih dela za 22. imovinski kriminalitetet i dalje cini najveci deo kriminaliteta (preko 40%). kao i u drugim zemljama.14 Noviji trendovi kriminaliteta u SAD ukazuju na opadanje kako imovinskog. rezultati nacionalne ankete o viktimizaciji (National Crime Victimization Survey). godine došlo do naglog porasta kriminaliteta. stopa ubistava u SAD je bila više nego cetiri puta veca od stope ubistava u Irskoj. što je daleko premašivalo prosecan pad registrovanog kriminaliteta na nivou Evropske unije (1%). ubistva su rasprostranjenija u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama Zapada. Zanimljivo je da je u Engleskoj i Velsu u ovom periodu došlo i do znatnog opadanja broja registrovanih provalnih krada i krada automobila (nasuprot porastu krada iz automobila na nivou EU).. godine stopa nasilnih krivicnih dela opada. i 83 drugih teških nasilnih krivicnih dela. godine trend se menja i kriminalitet pocinje da opada. veka imale višu stopu od svih ispitivanih zemalja. i 1999. do 2005. došlo je do porasta godišnje stope kriminaliteta od 17%. koja je tada bila na drugom mestu po stopi ubistava u zapadnom svetu.

dok je nivo nasilnih krivicnih dela sa teškim posledicama i dalje visok. stopa imovinskih krivicnih dela nastavlja da opada. sprovedene 2004. detaljnija analiza pokazuje da je pad nasilnog kriminaliteta u SAD uglavnom rezultat smanjenja lakših oblika nasilja.17 Iako je uticaj društvenih nejednakosti i raspoloživosti materijalnih dobara na vršenje krivicnih dela nesporan. uzrasta od 15 godina i starijih. razbojništva.20 84 Kada je u pitanju kriminalitet u bivšim socijalistickim zemljama kao ozbiljna . na promene u stopi kriminaliteta i razlike medu zemljama mogu uticati i razlike. kako istice Štefensmajer (Steffensmeier). kriminalitet žena se nije približio kriminalitetu muškaraca ni po obimu ni po vrsti. bilo viktimizirano jednom ili više puta u dvanaestomesecnom periodu koji je prethodio ispitivanju. krada kucne imovine/iz domacinstva i vandalizam. Rezultati ankete o viktimizaciji. U svim zapadnim zemljama u ukupnom kriminalitetu dominira kriminalitet muškaraca iako je kriminalitet žena na nešto višem nivou nego u našoj zemlji.4%. za kriminalitet u zapadnim zemljama je karakteristican porast maloletnicke delinkvencije. pokazuju da je 28% Kanadana. na 22% 1990. ekonomskog kriminaliteta. fizickog nasilja i krade motornih vozila. Posebno je zanimljivo da je ulicni kriminalitet zabeležio najniži nivo u istoriji SAD.16 Pored cinjenice da u njima dominiraju imovinska krivicna dela. Pored socio-ekonomskih faktora. godine na uzorku od 28 000 ispitanika. odnosno promene u nacinima reagovanja na kriminalitet. godini od ukupnog broja opomenutih i osudenih lica bilo 17% žena. saobracajne delinkvencije. zanemariti ni uticaj promena u statistickom evidentiranju kriminaliteta.19 Medutim. sve razlike u obimu kriminaliteta izmedu pojedinih zemalja i promene do kojih je došlo poslednjih decenija ne bi se mogle objasniti na taj nacin. godini najniži nivo ikada zabeležen. Ipak. posebno onih povezanih sa globalizacijom i ekspanzijom neoliberalne ekonomije.dostižuci u 2005. Ucešce žena je i dalje najvece kod lakših imovinskih krivicnih dela a nisko kod “muških” ili ozbiljnih nasilnih i imovinskih krivicnih dela. Tako je u Engleskoj u 1997. da bi 1994. Nije bilo znacajnih promena u stopi seksualnog nasilja. Isto tako. Povecanje u stopi viktimizacije je zabeleženo za tri od osam vrsta krivicnih dela merenih ovim istraživanjem: krada licne imovine. posebno vezano za droge i trgovinu ljudima. kao i terorizma. Ne treba.15 Kriminalitet je opao i u Kanadi. organizovanog i profesionalnog kriminaliteta. godine dostigao 24. medutim.18 U SAD je procenat osudenih žena porastao sa 10% 1960.

porastao za 31. ako je zaista tako. Kontradiktorne informacije o stanju kriminaliteta u ovim zemljama naveli su neke kriminologe.3% u 1989. poput štampe i kriminoloških studija. agresivni maloletnicki kriminalitet poznat kao “huliganizam” i državni kriminalitet. je opao.1%. to nije rezultat kvaliteta društveno-ekonomskog sistema vec totalitarnog režima koji je bio na vlasti i koji je kontrolisao sve domene društvenog života pojedinaca. na primer. Te godine 85.2% u odnosu na 1988. Udeo maloletnickog kriminaliteta u ukupnom kriminalitetu porastao je sa 10% u 1985. drugi izvori saznanja o kriminalitetu u istocnim zemljama. broj . ekonomski kriminalitet vezan za razvoj “sive ekonomije”. poput Gassin-a na pretpostavku da nije nemoguce da se u njima vrši manje krivicnih dela ali da. maloletnicka delinkvencija je u 1989. Grupni i organizovani kriminalitet beleži znacajan porast. Medutim. Takode. davali su daleko pesimisticniju sliku.23 Pri tome. a krivicna dela protiv državne imovine za 34. Prema službenim podacima koje su davali državni organi. istocnog bloka dovele su do dve osnovne promene kada je u pitanju kriminalitet. na 16.7% žene. pretežno povezanih sa funkcionisanjem “crnog” tržišta. Krivicna dela protiv privatne imovine porasla su za 55.4%.3% izvršilaca krivicnih dela su bili muškarci a 14. u bivšem SSSR-u je kriminalitet bio beznacajan u poredenju sa zapadnim zemljama i imao tendenciju daljeg opadanja.22 Politicke promene koje su pocetkom devedesetih godina zahvatile zemlje tzv.prepreka njegovom sagledavanju namece se cinjenica da je do nedavno svaka statistika o njemu bila nedostupna javnosti jer se smatrala državnom tajnom. U vezi sa prelazom na tržišnu ekonomiju. Istovremeno je došlo do alarmantnog porasta broja prijavljenih krivicnih dela.5%.8% u odnosu na prethodnu 1988. Otklonjena je zabrana publikovanja statistickih podataka o kriminalitetu što je omogucilo uvid ne samo u sadašnje vec i u ranije stanje kriminaliteta.21 Prema raspoloživim saznanjima osnovne karakteristike kriminaliteta u ovim zemljama su bile: krivicna dela vezana za zloupotrebe moci prilikom obavljanja politickih funkcija (pandan “kriminalitetu belog okovratnika” u zapadnim zemljama). broj prijavljenih krivicnih dela 1989. U bivšem SSSR-u je. Ubistva i pokušaji ubistava porasli su za 28. godini porasla za 21. broj ekonomskih krivicnih dela. dok je stopa otkrivanja u isto vreme porasla samo za 1.7%.

krivicnih dela izvršenih od strane žena raste brže od broja krivicnih dela izvršenih od strane muškaraca. Postoje oblasti u kojima se lakše javlja kriminalna aktivnost i ona privlace mnoge izvršioce krivicnih dela sa drugih podrucja. pojas duž državne granice koji se po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuje od unutrašnjih regiona.24 2. Jedno od takvih podrucja je. Feri je analizirao rasprostranjenost ubistava u razlicitim italijanskim provincijama. krivicna dela koja cine žene se po svojoj surovosti i opasnosti približavaju krivicnim delima izvršenim od strane muškaraca. Regionalne karakteristike kriminaliteta unutar pojedinih država Po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuju se i razlicite teritorijalne celine unutar pojedinih zemalja. Podrucja koja se odlikuju vecom gustinom kriminaliteta nazivaju se “lošim” ili “kriminalnim podrucjima”. jedan grad ili sudski okrug . ali su se ona uglavnom odnosila na jednu oblast. Prema nekim autorima. U kriminalitetu pogranicnih podrucja mogu doci do izražaja i slicnosti sa kriminalitetom koji postoji u zemlji sa druge strane granice što neki pisci nazivaju i “kriminalnim srodstvom”. šverc. još od strane prvih kriminologa. Slicne analize vršili su i Ašafenburg (Aschaffenburg) i Sauer u nemackim pokrajinama imajuci u vidu razne tipove krivicnih dela. Na izvesnim podrucjima je intenzivnije delovanje kriminogenih faktora dok je na drugim ono slabije izraženo. u Francuskoj su i dalje vršena istraživanja ove vrste.27 Posle toga. politicka i slicna krivicna dela. na primer. Regionalne karakteritike kriminaliteta proizilaze iz delovanja razlicitih socijalnih i kulturnih cinilaca. Istraživanja koja je vršio Guerry nisu otišla dalje od formulacije “termickog zakona kriminaliteta” prema kojem se krvni delikti najcešce vrše u toplim a krade u hladnim krajevima. U njima narocito dolaze do izražaja carinska krivicna dela.26 Nešto dalje u istraživanju unutrašnje geografije kriminaliteta otišao je Žoli (Joly) koji je ispitivao kriminalitet pojedinih departmana u Francuskoj. 85 krijumcarenje droge. krijumcarenje i trgovina ljudima.25 Prva istraživanja regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta unutar pojedinih država izvršena su davno.

visoku stopu ubistava na jugu SAD objašnjavaju relativno visokim stepenom siromaštva i relativno visokim procentom crnaca u ovoj oblasti.dok su prava komparativna istraživanja retkost. izvršeno od strane Instituta za kriminološka i . i uzevši departman kao jedinicu geografske analize. Analize regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta u SAD pokazale su i da su imovinska krivicna dela tokom 1989. Lote je došla do zakljucka da distribucija kriminalnih profila departmana nije slucajna vec da postoji geografska pravilnost koja se sastoji u postojanju grupa departmana medusobno srodnih po svom kriminalnom profilu. poput Volfgang i Ferakuti (Wolfganga i Ferracuti)29. i na postojanje velikih razlika u stopi ubistava izmedu juga zemlje i drugih oblasti. istraživanje 86 odnosa razvoja i kriminaliteta. takode. bile objašnjavane “subkulturom nasilja”. ustanovila departmanski profil svakog krivicnog dela i kriminalni profil svakog departmana. Na primer. Regionalne razlike su. Jedno od istraživanja ove vrste u našoj zemlji je istraživanje samoubistava u Vojvodini koje je izvršila Špadijer-Džinic. U tom smislu ona je utvrdila postojanje razlicite distribucije prema departmanima za svaku vrstu krivicnog dela kao i postojanje razlika u “kriminalnom profilu” razlicitih departmana koje su izražene u procentualnom ucešcu svakog krivicnog dela ili vrste krivicnog dela u ukupnom kriminalitetu departmana. i 1967.28 Analize regionalnih varijacija kriminaliteta unutar SAD ukazale su. Jedno od takvih retkih istraživanja novijeg datuma jeste istraživanje koje je izvršila Lot (Leaute).31 Takode. koristeci statisticke podatke za 1962. odnosno normama koje dozvoljavaju da nasilje bude shvaceno kao prihvatljiv odgovor u odredenim situacijama. izmedu ostalog. Ona je. Ljudi cesto provode vreme van svojih kuca. Konklin (Conklin)30 to dovodi u vezu sa ležernim nacinom života ljudi u ovim oblastima koji je povezan sa toplim vremenom. stopa ubistava na jugu je u 1989. Ovo istraživanje je pokazalo da je ova pojava razlicito rasprostranjena u pojedinim krajevima Vojvodine. ostavljajuci svoju imovinu bez cuvara što stvara više prilika za vršenje krada. odnosno da se u tom pogledu osencavaju zone razlicitih stopa samoubistava u zavisnosti od delovanja raznih socijalno-kulturnih i drugih cinilaca u tim zonama. bila najrasprostranjenija na zapadu i jugu zemlje. Neki autori. bila za 44% veca nego u svim ostalim regionima SAD.

Majdanpek. Prokuplje. koji se obicno vezuju za stvaranje velikih gradova.34 Kako isticu Arcer (Archer) i Gartner. koji su ispitivali kriminalitet u 44 svetske metropole u periodu 1900-1970. mogu biti povezani sa vecim vršenjem krivicnih dela. medutim. Ljig. Vladicin Han. U Srbiji je iste godine kriminalitet bio veoma neujednaceno rasporeden. Paracin. Raspored kriminaliteta na relaciji selo-grad Manje ili vece razlike u obimu i strukturi kriminaliteta postoje i izmedu gradskih i seoskih sredina. Boljevac. cesto nije slucaj.33 3. Bogatic.7%) visoku stopu kriminaliteta. pretpostavlja da su podaci koji ukazuju na postojanje regionalnih varijacija prihvatljivi kao validna mera stvarne distribucije kriminaliteta. istraživanja pokazuju da nije bez znacaja ni tip urbanizacije. Leskovac. Opštine koje su imale visoku stopu kriminaliteta su: neke opštine sa podrucja Beograda (Stari grad. Savski venac. nažalost. Bor. Prema rezultatima ovog istraživanja koje se odnosi na 1986. ukazalo je na neujednacen raspored kriminaliteta na prostoru bivše Jugoslavije. što. Istraživanja uglavnom ukazuju na postojanje viših stopa kriminaliteta u gradskim nego u seoskim podrucjima i da kriminalitet raste sa procesom urbanizacije. Velika Plana.godinu. 13 je imalo nisku a 35 (30. kulturnog) kao i mesta . Osecina. Gornji Milanovac. Despotovac. Mionica.sociološka istraživanja u Beogradu. Porast broja gradova ne vodi uvek povecanju stope kriminaliteta dok socijalni procesi. Ljubovija. poput povecanja anonimnosti i kidanja tradicionalnih socijalnih veza. Obrenovac.32 Razloge za razlicite regionalne karakteristike kriminaliteta treba utvrdivati u svetlu teorija o uzrocima kriminaliteta. To. Ivanjica. Lebane. najvišu stopu kriminaliteta imala je Slovenija. Voždovac. Novi Pazar. kriminalitet u Švajcarskoj nije rastao uporedo sa urbanizacijom u ovoj zemlji i ostao je dugo vremena na daleko nižem nivou nego u vecini zapadnih zemalja. Vrnjacka Banja. na primer. Koceljevo. Ražanj. Kuršumlija. Trstenik i Cajetina. Varvarin.. Blace. To se objašnjava okolnošcu da proces urbanizacije u Švajcarskoj nije išao u pravcu stvaranja metropola vec se više odvijao kroz stvaranje manjih gradova i gradova srednje velicine. Loznica. Negotin. Medutim. Od 114 opštima za koje su postojali raspoloživi podaci. za veci nivo kriminaliteta nije toliko od znacaja broj stanovnika koliko pozicija centra (industrijskog.Tako. Mali Zvornik. Lazarevac). Lajkovac. trgovinskog.

Takode. falsifikati i imovinska krivicna dela uopšte dok su za sela karakteristicnije paljevine. Takode. na drugoj strani. Podaci Nacionalnog 87 istraživanja o viktimizaciji u SAD za 1988.36 Na ovaj nacin objašnjavaju se velike razlike u stopi kriminaliteta u SAD. Ekologija kriminaliteta u gradskim naseljima Ekološke studije. 37 U urbanim podrucjima cešce se vrše i pronevere. prevare. mesta javnih priredbi i slicna mesta na kojima se okuplja veci broj ljudi i u kojima obicno nije dovoljno razvijena kontrola. Analize koje su vršene u mnogim zemljama pokazale su da postoje razlike u vrsti kriminaliteta koji se vrši u seoskim i gradskim sredinama. kriminalitet maloletnika u gradu neuporedivo je veci od kriminaliteta maloletnika na selu. koje se odnose na distribuciju kriminaliteta unutar samih gradova. trgovi. Ti delovi grada se obicno nazivaju “kriminalnim podrucjima”. upravo struktura prilika za vršenje krivicnih dela ima odlucujuci znacaj za veci kriminalitet u gradskim podrucjima. a ne veca anonimnost kako se cesto smatra. pokazuju da stopa kriminaliteta raste kada se ide ka odredenim delovima grada. na jednoj. Ta koncentracija dobara i ljudi stvara veliki broj pogodnih prilika za vršenje krivicnih dela. Kako istice Killias. a u prigradskim podrucjima cešce nego u seoskim. uloga centra regiona vodi velikoj koncentraciji materijalnih dobara i ljudskih aktivnosti u gradovima.40 4. i u Japanu i Švajcarskoj. pokazuju da se i nasilna i imovinska krivicna dela cešce vrše u gradovima nego u prigradskim podrucjima. 35 Tome treba dodati i znacajan uticaj socijalnih i ekonomskih razlika. odnosno na njegovu vecu ucestalost u selima nego u malim gradovima. ka centru ili ka nekim drugim delovima ili predgradima.42 Prvo sistematsko istraživanje distribucije kriminaliteta u velikim gradovima . anomije i osecanja društvene nepravde. Ove tendencije u rasporedu kriminaliteta u gradu se u literaturi nazivaju “ekološkim konstantama” koje ispoljavaju specificne karakteristike u pojedinim gradovima.39 Na selu se retko javljaju profesionalni delinkventi.41 To su najcešce vece raskrsnice. Istraživanja ukazuju i na ubistvo kao tipicno seosko krivicno delo38.u kojem se intenzivnije nego u ruralnim oblastima odvija nocni život sa kojim su u tesnoj vezi i prostitucija i kriminalitet. na primer.

Tako su u viktorijanskoj Engleskoj putevi pravljeni tako da prolaze kroz gradske oblasti koje su naseljavali kriminalci. Pri tome. Oni su utvrdili da je kriminalitet neravnomerno rasporeden.i u drugim zemljama. 18 u Starom gradu. Ugandi. Venecueli. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u razlicitim mesecima. Istraživanje je pokazalo da najveci stepen koncentracije maloletnih delinkvenata na 1000 stanovnika imaju sledece stambene zajednice: 11 i 13 u Zemunu. bivšem SSSR. veka u vezi sa rasprostranjenošcu maloletnicke delinkvencije u Beogradu. pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti. To se odnosi ne samo na istraživanja vršena u SAD vec i na istraživanja sprovedena u Kanadi. 1 u Novom Beogradu. oni su imali u vidu neke americke gradove u kojima se industrija razvija blizu centra. veka u Cikagu. kriminalitet. model koncentricnih zona u velikim gradovima. U nekim zemljama je planski sprecavan tzv. Velikoj Britaniji. prema nekim istraživanjima. U našoj zemlji je istraživanje ovog tipa vršeno u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu šezdesetih godina 20. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovladuje u raznim godišnjim dobima.sproveli su Šou i Mekej (Shaw i McKay) dvadesetih godina 20. nedeljama. Za sva istraživanja ove vrste zajednicko je da su došla do zakljucka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne . sprovedena su i druga istraživanja koja su potvrdila njihove zakljucke. Prema tim istraživanjim. 15 na Vracaru i 3 i 6 na Voždovcu. 8 i 9 u Paliluli. razorene porodice i manjinske grupe. stopa kriminaliteta je obicno najviša u oblastima koje karakterišu niski prihodi.44 88 IV SEZONSKE I VREMENSKE VARIJACIJE KRIMINALITETA Pored razlika u prostornoj rasporedenosti.43 Posle istraživanja koje su Šou i Mekej sproveli u Cikagu. nezaposlenost. da je najizraženiji u siromašnim cetvrtima blizu centra grada i da opada kada se ide od centra ka periferiji. odnosno gradovima koji imaju veci broj poslovnih i trgovackih centara. Taj model ne odgovara gradovima u kojima se industrija razvila u predgradima. a te oblasti su najcešce u centru velikih gradova. tranzitni karakter. prenaseljenost. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. a u cilju njihovog raspršivanja u okviru gradskog podrucja.

47 Istraživanja ubistava izvršenih od strane žena ukazuju na nešto drugacije varijacije prema godišnjim dobima.pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim vremenskim periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivicnih dela. žene cešce ubijaju u toku dana što se . Krvni i seksualni delikti kao i krivicna dela protiv saobracaja izazvana alkoholom se cešce javljaju u dane vikenda. Takode. Krada automobila. na pocetku školske godine.45 Ako se posmatra kretanje kriminaliteta tokom godine. istraživanje ubistava u Sloveniji (1954-1967) pokazalo je da žene vrše ubistva najcešce u prolece i leto. mada rezultati istraživanja u ovom pogledu nisu sasvim ujednaceni. Do slicnih podataka došlo se i istraživanjem ubistava izvršenih od strane žena koje je u Srbiji sprovela KonstantinovicVilic.46 Istraživanje ubistava u Jugoslaviji u periodu 1960-1964. a najmanje u jesen. muškarci cešce vrše ubistva i teške telesne povrede cije žrtve su muškarci u vecernjim i nocnim casovima što se dovodi u vezu sa odlascima u kafane i sa konzumiranjem alkohola. a najrede leti kada škola ne radi. silovanje i razbojništvo su. tipicna nocna krivicna dela. pokazalo je da je najmanje ubistava izvršeno u periodu od januara do februara a najviše u septembru i da je nešto više ubistava izvršeno u toplijim godišnjim dobima. Tako istraživanja ubistava i telesnih povreda pokazuju da se ova krivicna dela prema ženama cešce vrše u dane u toku nedelje. a prema muškarcima u dane vikenda.49 Rasporedenost krivicnih dela u toku sedmice takode pokazuje izvesne tendencije.50 Postoje izvesne pravilnosti i u pogledu doba dana u kojem se krivicna dela vrše.48 Podaci o viktimizaciji za SAD u periodu 1973-1984 pokazuju da su krade manjih vrednosti (do 50$) bez kontakta sa žrtvom najcešce u septembru. a najmanje u jesen. Kada su u pitanju krvni delikti. Najviše žena iz ispitivanog uzorka vršilo je ubistva u prolece. Na drugoj strani. a krivicna dela protiv licnosti u letnjim i jesenjim mesecima. istraživanja ukazuju na izvesne razlike u pogledu vremena njihovog javljanja u zavisnosti od pola žrtve. Istraživanja pokazuju da se imovinska krivicna dela najcešce vrše u jesenjim i zimskim mesecima. na primer. može se reci da odredeni tipovi kriminaliteta pokazuju slicne tendencije u razlicitim zemljama. Na primer.

godine. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta ne mogu se objašnavati klimatskim i biološkim faktorima iako takvi pokušaji postoje u kriminološkoj literaturi. One se mogu objasniti jedino delovanjem društvenih uticaja koji variraju u pojedinim vremenskim periodima. rodaci i komšije i da se oni najcešce vrše u kucnom prostoru u kojem žene-domacice provode veci deo dana same ili sa decom tako da su dovoljno izolovane i lišene zaštite drugih i u toku dana što ucinilac zna i koristi ne cekajuci da padne mrak.52 Provalne krade u stanovima se cešce vrše u prepodnevnim casovima kada vlasnici nisu kod kuce. To se može objasniti cinjenicom da krvne delikte prema 89 ženama najcešce vrše njihovi bracni drugovi. statisticki podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo. pri cemu se mora voditi racuna da se porede podaci koji se odnose na iste teritorijalne jedinice. 90 SAŽETAK _ Prilikom tumacenja podataka o obimu. Ove promene se moraju imati u vidu prilikom tumacenja promena u broju prijavljenih.godine statistike su bile vodene na saveznom nivou za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. Prilikom fenomenološke analize. starosti i polu. Najzad. optuženih i osudenih lica pre i nakon promena.53 a objašnjenja ove vrste daju teorije o uzrocima kriminaliteta. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. njihovi statisticki podaci se vode odvojeno. oni to cešce cine u toku dana. godine.objašnjava okolnošcu da su ubistva koja one vrše uglavnom usmerena na odbranu od nasilja koje trpe od strane muža ili drugog clana porodice kao i okolnošcu da se takvi sukobi odigravaju u kucnom prostoru i u toku dana. od 1999.51 Takode. kada muškarci ubijaju ili telesno povreduju žene. do 1991. nakon što su Srbija i Crna Gora postale zasebne države. Prva promena desila se 1991. a rede nocu. Od 1991. Naime. struktura kriminaliteta se najcešce ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivicnog dela. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. Od 2003. _ Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati uporedivanjem . posebno u popodnevnim casovima. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. _ Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija kriminaliteta na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu s obzirom na posmatrani kriterijum distribucije.

stat. po raznim podrucjima unutar iste zemlje. Kakva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivicnog dela i uzrastu? 4. prema nekim istraživanjima.54 . danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana.gov.bg. Kakva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema polu? 5.php 92 V TIPOLOGIJE KRIMINALITETA U kriminologiji postoje razlicite klasifikacije i tipologije kriminaliteta.usdoj.kriminaliteta u razlicitim zemljama. nedeljama. pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU 1. kriminalitet. ukoliko su raspoložive.zis. dinamike i strukture kriminaliteta? 2. Navedite opisno neke od karakteristika obima i dinamike kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990-2005.ojp. Klasifikovanje se u metodologiji definiše kao odredivanje mesta nekog pojma u sistemu pojmova ili kao sredivanje pojmova u nekom podrucju stvari ili prava.htm http://webrzs.rs/axd/istorija. godina. odnosno u svetu. Koje su karakteristike obima i strukture kriminaliteta u svetu? 6.yu/publikacije. Za sva istraživanja ove vrste zajednicko je da su došla do zakljucka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim vremenskim periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivicnih dela.htm _ Zavod za informatiku i statistiku http://www.gov. Na cemu treba zasnovati analizu obima.rs/axd/god. 91 3. Da li postoje izvesne pravilnosti u vremenskoj rasporedenosti javljanja pojedinih krivicnih dela? KLJUCNE RECI kriminalna fenomenologija struktura kriminaliteta obim kriminaliteta ekologija kriminaliteta dinamika kriminaliteta KORISNE INTERNET ADRESE _ Pravosudni biro za statistiku SAD (The Bureau of Justice Statistics) www. _ Pored razlika u prostornoj rasporedenosti. Kako se posmatraju regionalne karakteristike kriminaliteta? 7. izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i pojedinih gradskih podrucja.gov. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u razlicitim mesecima. Na taj nacin dolazi se do saznanja o razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti kriminaliteta koja se naziva još i “kriminalnom geografijom” i utvrduje se na bazi kriminalne statistike kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje tamne brojke kriminaliteta. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovladuje u raznim godišnjim dobima.stat.gov/bjs _ Statisticki godišnjak Srbije http://webrzs.

klevete). Ovoj podeli se prigovara da nije dovoljno jasna i precizna. lake telesne povrede. teške telesne povrede.protivpravnost. po kojima se svrstavaju u istu kategoriju negativnih društvenih pojava – kriminalitet. dok noviji kriminalitet obuhvata inkriminacije nastale usled odredenog razvoja društvenih odnosa i promena u tim odnosima (privredni ili ekonomski kriminalitet. zatim u potpunosti. iscrpnosti i adekvatnosti klasifikovanja. Na osnovu klasifikacije stvaraju se odredene tipologije. Sva krivicna dela imaju neke zajednicke elemente . Drugi kriterijumi za podelu i klasifikovanje su: priroda izvršenih krivicnih dela. Tipologije imaju za cilj da odrede u skupu jedinki odredene izdiferencirane tipove radi utvrdivanja pripadnosti jednog subjekta odredenom tipu. razgranicenju clanova deobe ili vrste roda i odredivanju roda kao najvišeg pojma. falsifikovanja. manje teža (krade. dostojanstvo licnosti i moral. društvena opasnost. uvrede. silovanja. utaje ili prevare.za teža krivicna dela. Prema kriterijumu težine i stepena društvene opasnosti krivicna dela se dele na: teška krivicna dela (na primer. laka (sitne krade. Klasican kriminalitet obuhvata krivicna dela kojima se napadaju dobra i vrednosti koja se štite u svim društvenim sistemima (život i telo. koje su od znacaja u okviru makrokriminološkog proucavanja. . karakter i vrsta zaštitnog objekta. Razlika izmedu navedenih grupa krivicnih dela je u kažnjavanju . imovina i sl. štetnost za pojedinca i društvo.). tako da u literaturi postoji veliki broj razlicitih podela po tipovima i grupama u okviru kriminaliteta. koji predstavlja karakteristiku sadržaja vrste ili pojedinacnog primerka. pretnje. Medutim. jer se može dogoditi da lakše krivicno delo ima teže posledice ili da lica koja izvrše “lako” krivicno delo spadaju u grupu recidivista ili opasnih profesionalnih kriminalaca. mesto i vreme izvršenja itd. Takode. Zbog toga se nalaze drugi kriterijumi za tipologije i klasifikacije. saobracajna delinkvencija). postoji podela na klasican kriminalitet i noviji kriminalitet. Navedeni kriterijumi osnovni su za pravne tipologije. ovi kriterijumi nisu dovoljni za dalju klasifikaciju sa stanovišta mikrokriminologije. predvidene su teže krivicne sankcije. ubistva. prevare). krade sa obijanjem i provaljivanjem.Utvrdena pravila klasifikovanja sastoje se u jasnom odredivanju pojma odnosno predmeta koji se klasifikuje. lakša krivicna dela u saobracaju). osobina karakteristicnih za datu klasu predmeta ili pojava (princip deobe). odredivanju jedinstvenih principa klasifikacije.

kod ove vrste zlocina postoji uvek manje ili više izražen motiv osvete. nasilje na sportskim utakmicama. saobracajna delinkvencija. trgovina drogom). Pinatel razlikuje cetiri tipa zlocina: primitivni zlocin (nastaje iz trenutnog ispoljavanja kriminalne aktivnosti. Nasilje znaci upotrebu sile.57 U ovom udžbeniku analizirani su sledeci tipovi kriminaliteta: kriminalitet nasilja (krvni delikti. saobracajna delinkvencija. c) “zlocin belih okovratnika” ciji su izvršioci pripadnici viših društvenih slojeva (utaja poreza. trgovina ljudima. Organizovani zlocin. „kriminalitet belog okovratnika”. terorizam. odlikuje se voljom i namerom za vršenje krivicnih dela i manifestuje se kroz tri oblika: a) organizovan zlocin brutalnog i agresivnog karaktera (reket.Slicna ovoj podeli je podela na obican (konvencionalni) i organizovani kriminalitet. korupcija. politicki kriminalitet. zlocini mržnje. odnosi se na razlikovanje zlocina sa žrtvama i zlocina bez žrtve. pretnje ili zloupotrebu moci prema drugom licu. korupcija. seksualna delinkvencija. zlocin iz pseudo opravdanih razloga (vrši se radi ostvarivanja “pravde” u oblasti javnih ili privatnih odnosa. raspolaže sa mnogo manje znanja i podataka. prema Pinatelu. b) ilegalne unosne aktivnosti kojima se dolazi do zarade korišcenjem tudih poroka (tajno držanje kockarnica. provala). nasilje u porodici. koji obuhvata kriminalnu delatnost zlocinackih udruženja. istina malo prihvacena. mobing). bez kontrole. zlocin iz koristi (kriminalna aktivnost se sagledava kao jedini moguci nacin zadovoljavanja licnog interesa). politicka delinkvencija. Jedna od tipologija. privredni (ekonomski) kriminalitet. 1. maloletnicka delinkvencija. dok se o organizovanom kriminalietu. pomešan sa altruizmom i ideološkim razlozima)56 i organizovani zlocin. organizovani kriminalitet. kriminlitet proganjanja. u izlivu besa). o njemu najviše znamo i njega se najviše plašimo. podvodenje. profesionalni kriminalitet. recidivizam. profesionalni kriminalitet i maloletnicka delinkvecija.58 . Podelu kriminaliteta prema Milutinovicu moguce je izvršiti na sledece oblike kriminaliteta: privredni kriminalitet. kršenje zakona o kompanijama i sl. imovinski kriminalitet. 93 Od kriminoloških tipologija treba pomenuti Pinatelovu tipologiju prema kriterijumu preovladujucih motiva prilikom vršenja krivicnih dela. koji se.55 Sa obicnim (konvencionalnim) kriminalitetom se najcešce srecemo. recidivizam i kriminalitet žena. Kriminalitet nasilja Veliki broj krivicnih dela vrši se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem.).

taoci). deci. najcešce kao deo politicke strategije). Ako se ima u vidu snaga savremenih sredstava za masovno uništavanje. starim i nemocnim osobama. Sve te razlicite oblike ispoljavanja nasilja povezuje agresivnost izvršioca prema žrtvi u razlicitim varijantama i razlicitog intenziteta. vec postoje krivicna dela kod kojih je nasilje elemenat bica krivicnog dela ili nacin njihovog izvršenja. seksualno i nasilje nad decom postane društveno vidljivo. To su krivicna dela protiv života i tela (lišavanje života. Obim kriminaliteta nasilja u savremenom društvu mnogo je veci nego ranije. ljudi su u stanju da nasilje vrše neutralno bez moralnog i emotivnog ukljucivanja. braka i porodice (nasilje u porodici). urbanizaciju i migraciju stanovništva. slobode odlucivanja i kretanja. spontano nasilje (kao pojedinacno ponašanje). planiran i organizovan. onda je sasvim jasno da moguci izgledi nasilja i agresije imaju fantasticne razmere.59 Kriminalitet nasilja se definiše kao ekstremni oblik ispoljavanja agresije. izazivaju prave 94 eksplozije nasilja i agresije. racionalno postavljen.60 Kriminalitet nasilja može da se javi kao organizovano nasilje (kolektivni akt. sredstvima fizicke ili psihicke prinude. povrede tela. Ovi oblici nasilja postojali su i ranije. dostojanstva licnosti i morala. seksualnog) izvršeni u okviru porodice. U savremenim uslovima života znacenje kriminaliteta nasilja postalo je još šire jer dolaze do izražaja razliciti oblici nasilja (fizickog. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata one kriminalne aktivnosti kojima se.Inkriminisanje kriminaliteta nasilja kao posebnog krivicnog dela ne postoji u krivicnim zakonima. gradanski ratovi. ugrožavanja). najcešce prema ženama. odnosno primenom sile ili pretnje da ce se sila primeniti. Postoje i druge klasifikacije kriminaliteta nasilja prema kriterijumu oblika u . Lokalni. povreduje ili ugrožava integritet licnosti. nerešeni socijalni problemi koji prate industrijalizaciju. Zahvaljujuci napretku tehnike. daleko od društvenog saznanja. te se možemo razmišljati o samouništenju ljudske vrste. Feministicka literatura i feministicka orijentacija u kriminologiji uticali su da porodicno. otmice. ali se smatralo da je primena nasilja prema clanovima porodice “porodicna stvar”. Ljudi sve cešce pribegavaju nasilju za rešenje medusobnih sporova i sukoba. Delikata sa elementom nasilja ima mnogo i raznovrsni su oblici takvih ponašanja. suprotnosti u društvenom razvoju. psihickog. licne sigurnosti. ritualno nasilje (krvna osveta) i instrumentalno nasilje (ucene.

62 Podelu delikata nasilja na nekoliko tipova i podtipova izvršio je Hans Joachim Schneider. odbijanju pružanja pomoci žrtvama nesreca ili prirodnih katastrofa.63 On razlikuje: nasilje u porodici. ali i druga kriminalna ponašanja ucinjena iz koristoljublja uz primenu sile (razbojništvo. prinudni rad. razbojnicka krada). pripadnosti polu. neukazivanju pomoci. (politicka ubistva. starosti. emocionalni. iznudivanje iskaza. zlostavljanje zloupotrebom položaja ili ovlašcenja). religiji. politicki delikti nasilja. usled duhovnih ili telesnih nedostataka i sl. kulturni ili intelektualni integritet ). ispoljava se u deprivaciji covekovih prava na psihološki. Tako je moguce razlikovati: direktno nasilje (ispoljava se kroz namerno povredivanje i narušavanje fizickog i psihickog zdravlja ljudskog bica i obuhvata sve vrste ubistava. zlostavljanje starih ljudi i zlostavljanje izmedu brace i sestara. Takode se. zatvaranje. pre svega. zlostavljanje žene/supruge. Pojavni oblici nasilja u porodici su: fizicko zlostavljanje dece. nasilje u školi. indirektno nasilje (sastoji u posrednom delovanju. kriminalne aktivnosti kojima se napada život i telo (krvni delikti. propuštanju i zanemarivanju) 61. psihicko zlostavljanje.64 U literaturi se navodi da kriminalitet nasilja treba da obuhvati. sudelovanje u grupi koja sprecava službeno lice u vršenju službene radnje) i nasilnicko ponašanje na 95 javnom mestu. kao i brutalna postupanja koja dovode do fizickih povreda i ugroženosti i psihicke patnje (nasilno preseljavanje i odvodenje ljudi. ona protiv slobode i prava gradana (protivpravno lišenje slobode. politickoj ili seksualnoj orijentaciji. protiv javnog reda i pravnog saobracaja (sprecavanje službene osobe u vršenju poslova sigurnosti. navode terorizam. kao najteži oblici ispoljavanja kriminaliteta nasilja. ratne zlocine masakre civila. “zlocin mržnje” koji se vrši zbog pripadnosti odredenoj rasi. pritisci ili tortura. tortura. etnickoj pripadnosti. Ovaj pisac razlikuje kao posebnu kategoriju zlocina. silovanje. genocid. nasilje u porodici). mucenje i sl.kome se nasilje pojavljuje. represivno (odnosi na kršenje osnovnih gradanskih i politickih ljudskih prava) i nasilje prema integritetu ljudi (alienating violence. zatim.). indirektnoj povredi prava na život. polna sloboda i polni moral (seksualni delikti). nasilje izmedu maloletnickih bandi. fizicko zlostavljanje) i zlocini protiv covecnosti i medunarodnog prava (ratni . kidnapovanje.

telesne povrede (35-40 godina). lica sa asocijalnim i sociopatskim ponašanjem. besposlicara. procenat osudivanih u porodicama nasilnika nešto je iznad proseka. Najveci broj izvršilaca živi u braku. jedan deo nasilnika nije formirao sopstvenu porodicu posle napuštanja roditeljske porodice. kao i psihopata i neuroticara. ali nije izrazito nizak. ali je daleko od izrazito nepovoljne. profesionalni status roditelja nasilnika je nizak. medu nasilnicima ima mnogo skitnica. odnosno do 45 godina. Nasilnici poticu iz porodica sa niskim obrazovanjem i kvalifikacijom. Krivicna dela koja najcešce vrše mlada lica su ubistva (30-35 godina). Kriminološkim istraživanjima kriminaliteta nasilja utvrdeno je da su dela nasilja dominantna karakteristika osoba muškog pola. ali. sistematsko uništavanje verske. u porodicama nasilnika mnogo je alkoholicara i lica sa psihickim poremecajima. oni koji su zaposleni pretežno rade poslove koji ne zahtevaju nikakvu ili zahtevaju vrlo nisku kvalifikaciju i to u privrednim granama koje imaju slabu kvalifikacionu strukturu zaposlenih i nizak dohodak. zatim u vanbracnoj zajednici ili su razvedeni i imaju veci broj dece.zlocini.65 Istraživanje o socijalnim obeležjima nasilnika ukazalo je na niz obeležja izvršilaca ovog oblika kriminaliteta. u celini. stambena situacija nije najbolja. mada ima i onih koji su migrirali i žive u vecim i srednjim urbanim anglomeracijama. obrazovni nivo nasilnika je nizak i ima mnogo nezaposlenih. osobe ženskog pola takode ucestvuju u kriminalitetu nasilja vršeci najviše krivicna dela telesne povrede i zlostavljanje dece.66 . porodice nasilnika ne pripadaju delinkventnoj populaciji. ali nije ekstremno nizak. ekonomski status porodica iz kojih poticu je ispod proseka. razorenih porodica. manje je onih koji poticu iz vecih ili velikih gradova. znatan broj nasilnika potice iz nepotpunih. razbojništva (18-25 godina). mladeg uzrasta i srednjih godina. posebno onih u kojima nedostaje otac. nasilnici i njihovi roditelji uglavnom poticu sa sela ili malih urbanih anglomeracija. Prema ovom istraživanju. nacionalne ili etnicke grupe genocid). pretežan deo nasilnika potice sa sela i živi na selu. ekonomski status nasilnika je ispod proseka.

terorizam. U francuskom pravu postoji razlika izmedu umorstva ili ubistva sa predumišljajem (meurtre) i obicnog ubistva (assasiant). 1. nasilje u sportu.Kriminalitet nasilja obuhvata: krvne delikte. Krvni delikti Pod krvnim deliktima podrazumevaju se svi oblici napada na život i telesni integritet coveka. navodenje na samoubistvo i pomaganje pri samoubistvu.1. koji izaziva razdražljivost i žestoku agresiju.1. tako da postoje krvni delikti izvršeni u afektivnim i posebnim psihopatološkim stanjima. zlocine mržnje. U anglosaksonskom pravu homicid obuhvata: ubistvo sa predumišljajem (Murder). posledice. trgovinu ljudima. trgovina ljudima radi oduzimanja organa ili dela tela. izvinjavajuce ubistvo (lawful. excusable homicide). nedozvoljen prekid trudnoce. ucestvovanje u tuci u kojoj je neko lice lišeno života ili mu je naneta teška telesna povreda. Krivicnopravno definisanje ubistva svodi se na odredivanje objekta napada. Izmedu krivicnih zakona pojedinih zemalja postoje razlike u vrstama ubistava. oblika vinosti i kazne kod krivicnog dela ubistva. Osim odredivanja pojma ubistva. izlaganje opasnosti napuštanje nemocnog lica. samim tim i u krivicnopravnim tipologijama. znaci oni delikti kojima se oduzima život. Motivi izvršenja krvnih delikata najcešce su: koristoljublje. ubistvo trovanjem i svirepo ubistvo izvršeno mucenjem i varvarskim sredstvima. Sa umorstvom se izjednacava ubistvo srodnika po uzlaznoj liniji. povreduje ili ugrožava život. ubistvo bez predumišljaja (Manslaughter) i opravdano. da oni poticu iz deficijentnih porodica usled razvoda braka i da u porodici ima socijalno patoloških pojava. propisima krivicnih zakona utvrduju se vrste ubistava.67 Švajcarsko i ranije važece nemacko zakonodavstvo razlikovali su namerno . radnje izvršenja. nižeg obrazovnog i kvalifikacionog nivoa. Ubistvo Ubistvom se uništava ljudski život i zbog toga se u krivicnim zakonicima ubistvo svrstava u krivicna dela protiv života i tela. telo i zdravlje. seksualne delikte. sa nešto nižim ekonomskim statusom od proseka (ali nisu ekonomski i egzistencijalno ugroženi). preovladuju mladi muškarci. Pojavni oblici krvnih delikata su: ubistva. besposlicenja i kocke. telesne povrede. ugrožavanje opasnim orudem pri tuci ili svadi. 1. kao i delikte nasilja uopšte.1. posebno alkoholizma. 96 Kriminološka istraživanja pokazuju da medu izvršiocima krvnih delikata. delikte nasilja u porodici. osveta i ljubomora. pa. kriminalitet proganjanja i mobing. nepružanje pomoci. Istraživanja krvnih delikata sa psihijatrijskog aspekta ukazuju na znacajan uticaj afekta.

Obicno ubistvo se sastoji u umišljajnom lišavanju života drugog lica bez kvalifikatornih okolnosti koje ubistvo cine težim ili bez posebnih okolnosti koje ubistvo cine privilegovanim. lišenje života i istovremeno umišljajno dovodenje u opasnost života još nekog lica.115-118 KZ RS). ubistvu deteta pri porodaju ili ubistvu iz samilosti. ubistvo deteta pri porodaju. umorstvo (Mord) i ubistvo (Totschlag). lišenje života pri izvršenju krivicnog dela razbojništva ili razbojnicke krade. lišenje života iz koristoljublja radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivicnog dela. S obzirom na te posebne okolnosti. 97 a ne radi se o ubistvu na mah. kao i umišljajno lišenje života više lica. lišenje života službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti. ubistvo radi . 113 i 114 KZ RS). iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda.68 Odredbama Krivicnog zakonika Republike Srbije69 inkriminisano je lišenje života bez posebnih kvalifikatornih okolnosti (cl. lišenje života pri bezobzirnom nasilnickom ponašanju.114) i ubistva sa manjim stepenom društvene opasnosti (cl. 115-118 KZ RS).113 KZ RS). Kao posebne vrste ubistava (u teoriji krivicnog prava nazvane privilegovanim) zakon predvida ubistvo na mah. Novelirani Krivicni zakonik Nemacke predvida tri oblika ubistva: obicno ubistvo (Totschlag). lišenje života deteta ili bremenite žene. kao teško ubistvo. Umorstvo se definisalo kao namerno ubistvo izvršeno sa predumišljajem.ubistvo (vorsätzliche Tötung). lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života (cl. Kvalifikovana (teška) ubistva postoje kada je umišljajno ubistvo izvršeno na takav nacin i pod takvim okolnostima koji mu daju veci stepen društvene opasnosti što dovodi do težeg kažnjavanja. umorstvo (Mord) koje obuhvata pokušano i završeno ubistvo sa predumišljajem (vorsätzliche Tötung) i ubistvo deteta (Kindestötung). pobudama izvršioca (ubistvo iz koristoljublja. više vrsta teškog ubistava sa kvalifikatornim okolnostima koje ga cine težim i društveno opasnijim (cl. Ova ubistva se dalje dele na nekoliko vrsta prema razlicitim kriterijumima: nacinu izvršenja (ubistvo na svirep i ubistvo na podmukao nacin). razlikuju se: lišenje života na svirep ili podmukao nacin. (cl. lišenje života clana porodice koga je izvršilac prethodno zlostavljao. dok je obicno ubistvo bilo ubistvo bez predumišljaja.

patnje i bolovi koji po svom intenzitetu prelaze bolove koji obicno nastaju prilikom lišenja života. Ubistvo iz koristoljublja predstavlja lišavanje života drugog lica u nameri da se za sebe ili drugog pribavi materijalna korist (povecanje imovine ili sprecavanje njenog smanjenja). Svako ubistvo je na izvestan nacin surovo i svirepo. Izvršilac koristi poverenje koje ima žrtva prema njemu i postupa sa zlom namerom. druga bezobzirna osveta (ucinilac izvršava ubistvo iz egoistickih. U krivicnopravnoj teoriji i sudskoj praksi se smatra da su ubistvo žrtve na spavanju i ubistvo trovanjem ubistva na podmukao nacin. ali je neosetljiv i hladnokrvan prema njenim mukama.prikrivanja drugog krivicnog dela. Motiv izvršenja može da bude krvna osveta (za ubistvo ili na drugi nacin skrivljenu prouzrokovanu smrt. lukavo. potajno. iz krvne ili bezobzirne osvete ili drugih niskih pobuda). kriminološke . Subjektivna obeležja se odnose na stav ucinioca prema žrtvi .72 98 U kriminološkoj literaturi postoje brojne klasifikacije ubistava prema razlicitim kriterijumima. Primeri ovog oblika ubistva su: ubistvo radi ostvarenja nasleda. pohlepe i sl. samoživih pobuda) ili druge niske pobude (radi zadovoljenja nastranih seksualnih potreba.ucinilac je svestan da žrtva trpi bolove velikog intenziteta. Ubistvo na svirep nacin postoji kada ucinilac nanosi žrtvi prekomerne fizicke i psihicke bolove. ubistvo deteta ili bremenite žene. U krivicnopravnoj literaturi se istice da ova vrsta ubistava ima objektivna i subjektivna obeležja. u momentu kada žrtva to ne ocekuje. ubistvo clana porodice kojeg je prethodno zlostavljao). ubistvo kojim se sa umišljajem dovodi u opasnost život još nekog lica. Dok su krivicnopravne tipologije koncentrisane na zlocin.).71 Ubistvo iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda razlikuje se od drugih oblika ubistava po motivu izvršenja. porodica ubijenog se sveti tako što ubija ubicu ili drugog muškog clana zajednice kojoj ubica pripada). ostvarenja dobiti. za nagradu i sl. okolnosti izvršenja i posledici (ubistvo pri bezobzirnom nasilnickom ponašanju. ali se ova vrsta kvalifikovanog ubistva karakteriše posebno izraženom surovošcu jer se žrtvi nanose takve muke.70 Ubistvo na podmukao nacin postoji kada ucinilac napada na život žrtve prikriveno. ubistvo više lica). osobenosti žrtve (ubistvo službenog lica pri vršenju službene dužnosti. oslobodenja od neke imovinske obaveze. koja ne mora da bude protivpravna vec pravno dozvoljena.

ubistva iz religioznih pobuda (Middendorf. On razlikuje nekoliko vrsta ubistava prema kriterijumu motiva izvršenja: konfliktno ubistvo. pljacke.tipologije ubistava polaze od zlocinca. zatim ubistva iz politickih pobuda. masovna ubistva. Ono što on poseduje je jedino i samo sirova snaga. ubistva iz politickih razloga i u ratu. konfliktno ubistvo. strpljenje i tehnika. ubistvo radi prikrivanja drugog krivicnog dela. U velikoj grupi ubistava iz koristoljublja. te se tako mogu razlikovati biološke i psihološke tipologije. kod ove vrste ubistava cesto se ispoljavaju afekti u ekstremno jakom stepenu. Tipologije koje polaze od zlocinca uglavnom prate osnovno teorijsko opredeljenje autora. . Posle izvršenja konfliktnog ubistva može da dode do samoubistva ako postoji psihicki poremecaj u vidu depresije.76 Konfliktna ubistva se najcešce javljaju u braku. Osim toga. fizicka) i psihološka obeležja zlocinaca. on razlikuje: ubistvo iz koristoljublja. Njemu nedostaju okretnost prstiju.samopomoci. kao i atipicne situacije dela koje nastaju s vremena na vreme i nemaju praktican znacaj. koja vrše duševno bolesna lica. izmedu bracnih partnera ili u okviru porodice izmedu njenih clanova. ubistvo iz koristoljublja. razbojnik ne misli da se na ovaj nacin “potrudi”. Osnovno je da se ove tipologije oslanjaju na biološka (antropološka.). postoje i “ubistva bez motiva”. ubistva pri posebnim situacionim okolnostima izolacije. 1984.77 Za razliku od navedenih kategorija ubistava koja imaju motiv. seksualno ubistvo. najprimitivnija kategorija je ubistvo prilikom razbojništva.73 Poznata je klasifikacija koju je dao Midendorf (Middendorff). ubistvo bez motiva. ubistva radi ostvarenja sopstvenog prava .74 Slicnu tipologiju kao Midendorf sacinio je Hans von Henting. Za razliku od sitnog lopova koji uzima i iznosi novac “ispod jastuka onih koji spavaju”. Tipologije koncentrisane oko uloge koju imaju ubice prilikom izvršenja ubistva poznate su kao bihejvioristicki sistem tipologije. smatra Henting. ubistvo iz seksualnih pobuda.75 Zavisno od situacije izvršenja ubistva (Mordsituationen). opisujuci karakteristike ubistva kao pojedinacne pojave. ubistvo radi prikrivanja nekog drugog izvršenog krivicnog dela. njegove uloge u nastajanju zlocina i motiva izvršenja ubistva.

81 Prema definiciji koji je dao Nacionalni centar za žrtve zlocina u SAD. besa i neprijateljstva. izvršenje ovakvog zlocina predstavlja kraj delovanja satanisticke grupe jer je mala verovatnoca da ce ostati neotkrivena posle izvršenja zlocina. instrumentalni (nasilje je prevashodno sredstvo za postizanje nekog drugog cilja. ono se zgražava nad njegovim delima i nalazi se u sasvim opravdanom strahu. društvo ima negativniji stav prema serijskom ubici.82 Za razliku od masovnog ubistva.U okviru kriminoloških klasifikacija ubistava postoji klasifikacija na: ekspresivni (afektno. reaktivno nasilje. masovne ubice se razlikuju od serijskih po tome što deluju odednom ubijajuci veliki broj ljudi. Višestruka ubistva mogu da se podele na dve kategorije: masovna ubistva i serijska ubistva. Takode. svodi na materijalnu dobit) i nehatni homicid (najcešce i vezi sa socijalnim prilikama). nemoci.83 . gde se primarni motiv iscrpljuje samim ispoljavanjem nasilja. frustracija. posle izvršenja dela. što deluju nasilno ispoljavajuci svoj bes i što. koji se. nakon cega je žrtva unakažena. koji se ispoljava kroz ekstremno strašne radnje izvršene prema nedužnim žrtvama. serijsko ubistvo predstavlja viši manifestacioni nivo nasilnog kriminaliteta. Iako su serijske ubice relativno retke u poredenju sa brojem obicnih ubistava ili nasilnim zlocinima uopšte. 99 Masovno ubistvo se definiše kao lišenje života tri ili više lica na istom mestu u isto vreme ili u jednom kracem vremenskom periodu na istoj teritoriji. Zlocini su najcešce u vezi sa ili predstavljaju kulminaciju ekstremne seksualne preverznosti i brutalnog ubistva. izvršavaju samoubistvo ili ginu prilikom pokušaja hvatanja od strane policije. nanošenjem povrede odnosno uništenjem druge osobe).79 Satanisticka ubistva se definišu kao racionalno isplanirano lišenje života jednog ili više lica uz izvodenje tacno odredenog satanistickog rituala80 U ukupnom broju ubistava ovaj oblik religioznih ubistava zastupljen je u veoma malom broju. Religiozna ubistva mogu da budu povezana sa satanizmom i/ili okultnim stvarima. po pravilu. Ubistva su akt ocajanja.78 U posebnu kategoriju ubistava izdvojena su satanisticka ubistva.

1994. 1997. Kelleher. a bez saucesništva 84. Neposredno mesto izvršenja ubistva razlikuje . Najmanje žena ubica bilo je u Sloveniji.. Cesto ove klasifikacije istovremeno predstavljaju i klasifikaciju izvršilaca ubistava.15. Rowlands. osveta. dok je starosna kategorija od 45 godina pa nadalje karakteristicna za selo. 1980) zakljucuje da je ubistvo delikt muškaraca jer je oko 90% ubica muškog pola.5%.1%.85 Prema ovom istraživanju u istraživanom vremenskom periodu muškarci su izvršili 87. 1994. Gresswell & Hollin.U okviru kategorije masovnih ubistava postoji veci broj klasifikacija.5% . nesloga u braku. tupim predmetom i sekirom.84 Slicni podaci o rasprostranjenosti ovog oblika krvnih delikata po polu navedeni su u kriminološkom istraživanju ubistava na teritoriji nekadašnje SFR Jugoslavije u periodu 1960/1964. 1986. u saucesništvu je izvršeno manje ubistava . Dietz. ljubomora. dok su žene izvršavale ubistvo 100 najcešce davljenjem i gušenjem rukama. najveci broj ubistava zbog poremecenih bracnih i porodicnih odnosa i iz koristoljublja izvršen je u stanovima. nesloga u porodici. U pogledu sredstava izvršenja.4%). izvršioci od 26-45 godina javljaju se u nešto vecem obimu u gradovima.5%. Holmes & Holmes.3% ubistava. Rappaport. a u Crnoj Gori vatrenim oružjem. Levin & Fox. najcešci motivi izvršenja ubistava bili su: netrpeljivost. Statisticki podaci i dosadašnja istraživanja pokazuju da je najveci broj ubica muškog pola. Vecina klasifikacija zasnovana je na proucavanju pojedinacnih slucajeva ili na malom broju slucajeva koji imaju neku zajednicku odliku. Vojvodini. Klasifikacije masovnih ubistava se mogu smatrati kriminološkim i viktimološkim (Busch & Cavanaugh. najviše ubistava izvršeno je sa direktnim umišljajem . Osim toga. 1988. ubice muškog pola najviše su koristili pištolj i nož. vatrenim oružjem. obest. najviše ubistava iz osvete i krvne osvete izvršeno je na seoskim podrucjima zbog spora medu zemljoradnicima. izvršioci uzrasta od 18-25 godina pojavljuju se u podjednakoj srazmeri na seoskom i gradskom podrucju. Istraživanje ubistava u Makedoniji86 (period 1973-1983) pokazalo je da je i na ovom podrucju izrazitije ucešce izvršilaca ubistva oba pola sa seoskog podrucja (muškarci 66. žene 71. na Kosovu i u Makedoniji.91. uvrede i ponižavanja. G. najviše ubistava na celoj teritoriji izvršeno je nožem. 1996. a žene preostali broj. sukob oko stvari ili imovine. 1986. 1990). Kajzer (Kaiser.

Zatvoren prostor (soba. bezizlazne situacije. prema drugom istraživanju (1983.88 Kao sredstvo izvršenja ubistva žene najcešce koriste sekiru i nož. kuhinja) u vecini slucajeva je mesto izvršenja pojedinacnih ubistava. vec je pre posledica njene fizicke nemoci. Starosna struktura žena koje su izvršile krivicno delo ubistva razlikuje se zavisno od uzorka koji je bio predmet istraživanja. u parkovima i na drugim javnim mestima.122 KZ RS). prestrašenosti i odsustva svake društvene pomoci u traženju izlaza iz. polju i šumi.121 KZ RS) i lake telesne povrede (cl. Istraživanjem ubistava koja vrše žene87 utvrdeno je da žene izvršavaju sve vrste ubistava kao muškarci i ubistvo deteta pri porodaju. Vecina žena ubica je udata ili razvedena. a u prošlosti je korišcen i otrov. One mogu da se manifestuju kao teške (cl. I u gradskoj i u seoskoj sredini u podjednakom broju se vrše ubistva u ugostiteljskim objektima. KZ RS (cl. Prema dosadašnjoj sudskoj praksi.2. Telesne povrede Telesne povrede se sastoje u narušavanju telesnog integriteta ili zdravlja coveka.se u gradskoj i seoskoj sredini .obicna teška telesna povreda (kada ucinilac krivicnog dela drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši). smatra se kvalifikovanim oblikom ubistva na svirep i podmukao nacin. dok je prema trecem istraživanju (1992.osobito teška telesna povreda (kada ucinilac drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje tako teško naruši da je usled toga doveden u opasnost život .) najviše žena ubica u vreme izvršenja dela imalo 46-52 godine. sa nižim obrazovanjem i nezaposlena.u gradovima se ubistva najcešce vrše na ulici. slicna je situacija kao i sa ubistvima izvršenim od strane muškaraca . što je uslovljeno cinjenicom da su aktivnosti žene uglavnom vezane za ovaj prostor.1. nije izraz podmuklosti žene. za nju. zavisno od težine narušenog telesnog integriteta ili zdravlja.) najzastupljenije su žene uzrasta od 26-30 godina. koje je usledilo posle duževremenog maltetiranja i nasilnickog ponašanja muža u braku.to je kriminalitet vezan uglavnom za seosku sredinu kako po mestu izvršenja dela tako i po boravištu izvršilaca. . Postoji opravdana kritika ove sudske prakse jer ovakav nacin izvršenja ubistva. 1. dok se na selu ona vrše najcešce u kucama. U pogledu geografske rasprostranjenosti ubistava koja vrše žene.121) razlicite oblike teških telesnih povreda: . jedan od cešcih nacina izvršenja ubistava od strane žena – ubistvo muža na spavanju. Prema istraživanju kriminaliteta žena u Srbiji (1960-1963) od 85 žena ubica najviše je onih od 30-35 godina.

ali se uglavnom ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima. kod muškaraca je upotreba fizicke sile najcešca.205 st.teška telesna povreda kvalifikovana smrcu. muškarci cešce nanose telesne povrede putem uboda nego što to cine žene. Kao kod ubistava. To se objašnjava okolnošcu da su pretežno žene žrtve lakih telesnih povreda koje vrše žene. dok se pri nanošenju telesnih povreda muškarcu moraju da koriste i druga sredstva. 1. sredstva izvršenja lakih i teških telesnih povreda još više su odredena polom nego što je to slucaj sa nacinom izvršenja. Prema rezultatima ovog istraživanja.teška telesna povreda na mah. . Za razliku od žena. Prema jednom istraživanju89.teška telesna povreda ucinjena iz nehata i .razbojnicke krade (cl. Razbojnicka krada i razbojništvo Razbojnicka krada i razbojništvo pripadaju ne samo imovinskom kriminalitetu. Nacini i sredstava izvršenja telesnih povreda su razliciti.3 KZ RS).3. .1.povredenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštecen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna neposobnost za rad povredenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost). Medu izvršiocima telesnih povreda znatno je veci broj punoletnih izvršilaca nego maloletnika.3 KZ RS) i razbojništva (cl. Tu na najneposredniji nacin dolaze do izražaja specificne biološke karakteristike i obeležja socijalnog položaja žene. Kod lakih telesnih povreda mnogo je manja razlika izmedu muškaraca i žena u pogledu upotrebe fizicke sile.1993) samo 12% izvršilaca telesnih povreda su žene. koje retko upotrebljavaju fizicku silu za nanošenje teške telesne povrede. tako i kod krivicnih dela telesnih povreda preovladuju muškarci kao izvršioci. pa je samim tim za savladivanje otpora druge žene u proseku dovoljna i fizicka sila. Prema tvrdenju Kajzera (Kaiser. 101 Teška telesna povreda može biti nanesena sa umišljajem prilikom izvršenja krivicnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu . . prvenstveno njihova fizicka inferiornost u odnosu na muškarce i vezanost za domacinstvo i kucne poslove.206 st. Žene cešce telesno povreduju posle duževremenog i trajnog poremecaja medusobnih odnosa sa žrtvom. dok žene cešce nanose povrede gadanjem raznim predmetima.

nasilje u porodicnoj zajednici.vec i krvnim deliktima jer se prilikom izvršenja ovih krivicnih dela upotrebljava sila ili pretnja prema nekom licu. Posebna društvena opasnost nasilja u porodici proizilazi iz . a treci ako je došlo do nanošenja teške telesne povrede sa umišljajem ili je delo izvršilo više lica.206) se razlikuje od krivicnog dela razbojnicke krade po tome što je sila ili pretnja upotrebljena radi oduzimanja tude pokretne stvari u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist sebi ili drugome. Drugi vid ispoljavanja ovog krivicnog dela postoji ukoliko vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. a u težim slucajevima umišljajno se nanosi teška telesna povreda. Nasilje u porodici se definiše kao primena fizicke i psihicke sile prema clanovima porodice uz ugrožavanje i povredivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i moci nad clanovima porodice. 1. kao što je pravo na život.205). Prvi oblik postoji kada je neko lice zateceno prilikom izvršenja krivicnog dela krade. kucno nasilje. Krivicni zakonik RS predvida tri oblika krivicnog dela razbojnicke krade (cl. Domestic Violence). Statisticki podaci o prijavljenom kriminalitetu pokazuju da je poslednjih godina došlo do znatnog porasta ovih oblika krvnih delikata. pa u nameri da zadrži ukradenu stvar upotrebi silu ili pretnju da ce neposredno napasti na život ili telo.90 Ono spada u red najtežih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem krše osnovna ljudska prava i slobode clanova porodice. Nasilje u porodici Jedan od posebno društveno opasnih oblika kriminaliteta je nasilje u porodici (porodicno nasilje. koja prožima sva društva. psihicki i seksualni integritet i dr. 4 KZ RS). Najzastupljenija kategorija izvršilaca od 18-24 godine i veliki je udeo prethodno kažnjavanih lica (recidivista). bez obzira da li je u važecem zakonodavstvu predvideno kao krivicno delo i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja. Krivicno delo razbojništva (cl. Razbojništvo i raz102 bojnicka krada se takode smatraju deliktima koje najcešce vrše muškarci. dok je udeo žena znatno manji (Kaiser. dok kod je kod treceg oblika sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili je u izvršenju dela ucestvovalo više izvršilaca. Za postojanje drugog oblika ovog krivicnog dela potrebno je da vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. pravo na fizicki. pravo na slobodu i bezbednost. 1993).2. Nasilje u porodici je univerzalna pojava. 114 tac. sve kulture i sve regione sveta. Ukoliko je prilikom izvršenja razbojnicke krade ili razbojništva neko lice lišeno života postoji krivicno delo teškog ubistva (cl.

Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ženama u demokratskoj Evropi98 od 1993.99 Polazište svih ovih medunarodnih akata je da „nasilje nad ženama predstavlja manifestaciju istorijski nejednakih odnosa društvene moci izmedu muškaraca i žena. koji su doveli do dominacije i diskriminacije nad ženama od strane muškaraca i sprecavanja potpunog napretka žena. i Preporuka Saveta Evrope 1582.cinjenice da se u vecini slucajeva nasilje ponavlja najmanje dva puta prema istoj žrtvi i da postoji kontinuitet u ispoljavanju nasilja u odredenom. god. Nasilje nad ženama u porodici od 2002. seksualno i psihicko nasilje).. enormno visoki ekonomski troškovi koje društvo placa za saniranje posledica nasilja u porodici.97 Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ženama u demokratskoj Evropi od 1993. Ova globalna patološka pojava. traži da države prilikom definisanja nasilja u porodici u svojim zakonima i politickim dokumetima vode racuna o tome da je nasilje u porodici specifican oblik rodno baziranog nasilja.”100 Potpisivanjem i ratifikovanjem medunarodnih instrumenata države imaju moralnu i politicku obavezu da zakonom zabrane kršenje ljudskih prava žena koja se dešavaju unutar porodice i da preduzimaju odredene mere prevencije i zaštite.93 Medu medunarodnim dokumentima. izaziva nesagledive posledice i na individualnom i na društvenom planu. Zato se može reci da ova patološka pojava.). maloletnicka delinkvencija. emocionalnoj vezi ili bivši bracni drugovi i sl. Zbog svojih karakteristika. da se prilikom definisanja ovog oblika nasilja obuhvati širok krug zašticenih lica (osobe koje su u braku.92 kao osnovne celije društva.96 Pekinška deklaracija i Platforma za akciju od 1995. god..101 103 U medunarodnim dokumentima se. izdvajaju se dokumenti UN i Saveta Evrope:94 Konvencija UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena od 1979. da se jasno odredi šta se podrazumeva pod . nasilno ponašanje ljudi u svakodnevnim životnim odnosima.91 samo su deo negativnih posledica koje ova pojava izaziva. dužem vremenskom periodu. da se obuhvate najmanje tri vrste nasilja (fizicko. pored ostalog. kao i kontrolne taktike. god. god. kojima su utvrdeni standardi ponašanja država potpisnica u oblasti nasilja u porodici. god. izaziva nesagledive posledice i na individualnom i na društvenom planu. kao posebno znacajni. vanbracnoj zajednici.. Povecanje kriminaliteta u društvu.95 Deklaracija o eliminaciji nasilja prema ženama od 1993. god.. nasilje prema clanovima porodice ozbiljno ugrožava samu instituciju porodice.

nasilje prema clanovima zajednickog domacinstva. Sukob izmedu društvenog interesa da se štite osnovne vrednosti (život i zdravlje. nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sredini. a manifestuje moc i kontrolu nad žrtvom. Do preokreta u odnosu društva prema nasilju u porodici došlo je tek sedamdesetih godina 20. u literaturi se navodi da je porodica.) i prava na zaštitu privatnog i intimnog porodicnog života.103 deca i stare i nemocne osobe. Posledice primene nasilja u porodici su razorne: nestaje odnos poverenja i privrženosti. veka. cesto ne omogucava svestrano fenomenološko i etiološko izucavanje ove pojave i preventivno delovanje.ekonomskim nasiljem. da iz definicije budu jasno vidljivi uzroci nasilja u porodici kao osnova za razvijanje efektivnih mera prevencije i zaštite. najnasilnija grupa u društvu i da osoba ima više šansi da bude ubijena i povredena u porodici. nasilje u porodici nije sagledavano kao društveno negativno ponašanje. dolazi do znacajnih promena fizickog i psihickog zdravlja žrtve. Svaki od ovih oblika ukazuje na povredivanje i ugrožavanje domena sigurnosti i odnosa poverenja. Tokom sedamdesetih godina u SAD. nasilje prema deci. Posebno je znacajna društvena neupadljivost porodica u kojima postoji nasilje.104 Ipak.105 Zahvaljujuci zalaganju aktivistkinja ženskog pokreta i druguh pokreta za prava žrtava nasilja u porodici i lobiranju za uvodenje efikasnih mehanizama zaštite. ako se izuzmu policija i vojska. Imajuci u vidu ucestalost nasilja u porodici. emotivna povezanost. da je nasilje u okviru porodice privatna stvar i da konflikte. Nasilje je veoma rašireno u svim regionima sveta i njegove najcešce žrtve su žene. fizicki integritet. iskrenost. cast itd. (najcešce starim osobama). one u široj socijalnoj sredini dobro funkcionišu i postojanje nasilja se ne primecuje. Time je po prvi put pružena društvena podrška ženama koje su tražile . Dominiralo je shvatanje da je „dom covekova tvrdava”. treba da reše sami clanovi porodice. sve do kraja šezdesetih godina 20. ukoliko se ne radi o nanošenju težih povreda ili o lišenju života. pretucene žene i decu. veka. privrženost. najcešce je dugotrajno i pogada veoma bliske clanove porodice medu kojima bi trebalo da postoji slaganje. Engleskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope otvorena su prva skloništa za žrtve porodicnog nasilja. polako je sazrevalo shvatanje da je nasilje u porodici kriminalitet. Ispoljava se kroz primenu fizicke i psihicke sile. da društvena opasnost ovog oblika kriminaliteta nije manja s obzirom na to da se vrši „u okviru porodice„ i da nasilje u porodici nije privatna stvar clanova porodice.102 Nasilje u porodici može se javiti u više oblika: nasilje u braku.

Posle toga je više puta menjan i danas predstavlja jedan od najnaprednijih modela pravne zaštite od nasilja u porodici. Austrija je 1997. Zakon. Nasilnik posle toga ne sme deset dana da se približava jer je oznacen kao opasan za porodicu. Ubrzo zatim pocelo se sa izricanjem mere obavezne intervencije policije u situacijama svade ili tuce medu clanovima porodice. kojim su data ovlašcenja policiji da privede i zadrži nasilnika ukoliko postoje osnovi sumnje da je pocinio neko od nasilnih dela u porodici. Danas je u Kanadi krivicno delo upotreba fizicke sile ili pretnje da ce se ona primeniti prema bilo kom licu. Krivicni zakoni Pensilvanije. godine u Minesoti. Kalifornije u Americi i krivicni zakoni Švajcarske. Prvi programi edukacije i obuke za profesionalce koji se u svom radu srecu sa porodicnim nasiljem ustanovljeni su u SAD 1977. Takode je donet sveobuhvatan Program za intervencije prilikom ispoljavanja nasilja u porodici predviden za primenu u lokalnim zajednicama. Izlazeci u javnost sa do tada nepoznatim podacima o rasprostranjenosti porodicnog nasilja. akti104 vistkinje pokreta za pomoc pretucenim ženama osporile su tradicionalno videnje ovog problema kao poremecaja odnosa izmedu partnera koje treba ostaviti psihijatrima i bracnim savetovalištima. angažovanje medija i senzibilisanje javnosti u SAD i zapadnoevropskim zemljama. usvojen je 1978. Na zakonodavnom planu zaštita žrtava nasilja u porodici razvijala se u dva pravca: kroz gradanskopravne mehanizma i krivicnopravnu regulativu.utocište. Španije. Jedan od prvih zakona o nasilju u porodici donet je u ovoj državi 1979. Njihov zahtev za organizovanom društvenom akcijom bio je pre svega upucen zakonodavcu i organima krivicnog gonjenja. Tako je pocelo lobiranje zakonodavca. Radi potpunog razumevanja uzroka nasilja u porodici u odredenom društvu. kao i ozbiljnosti povreda koje se tom prilikom nanesu. cija primena omogucava da se uzme u obzir . Poljske sadrže krivicna dela kojima se inkriminiše psihicko i fizicko nasilje u braku i porodici.106 U Velikoj Britaniji je pocetkom osamdesetih godina 20. veka gradanskopravna zaštita od porodicnog nasilja dobila formu zakona. Portugalije. primenjuje se multivarijantni model. godine. Arkanzasa. donela Zakon o nasilju u porodici po kome policija prilikom dolaska na lice mesta u slucaju nasilja u porodici može da udalji nasilnika iz stana.

kulturološki. kao najcešci vid nasilja u porodici. da ima sve ozbiljnije posledice. odredenih predispozicija.108 i da partnersko nasilje. kao i da su njegove žrtve daleko cešce žene i deca nego odrasli muškarci. . pri cemu u postratnim društvima i društvima pod stresom. godišnje se javi preko hiljadu žena i dece žrtava nasilja. povoda i neposrednih uzroka za vršenje nasilja.110 Zbog toga se nasilje u porodici sagledava kao nasilje zasnovano na rodnoj odredenosti. U razvijenim demo105 kratskim državama nasilje muškaraca prema ženama sagledava se kao ozbiljan društveno-politicki problem. pri cemu se ukazuje da je ono povezano sa strukturalnim nasiljem i diskriminacijom žena u društvu kojim još uvek vladaju muškarci. koji postoje u skoro svim vecim gradovima u Srbiji. Novi Sad. koje je obavljeno na uzorku od 700 anketiranih žena starijih od 18 godina u sedam gradova (Beograd.109 Podaci o tome da su žene dominantne žrtve nasilja u porodici potvrduju stav da je fenomen nasilja u porodici omogucen rodnom diskriminacijom i nedostatkom društvene odgovornosti za nasilje nad onima koji nemaju moc. ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva i u tradicionalnom rodnom identitetu. Užice. psihološki i drugi faktori. Subotica. koji se upucuju organizacijama za podršku žrtvama domaceg nasilja. Vrnjacka Banja i Zajecar). kako podaci o broju poziva za pomoc. niti sposobnost da mu se odupru. SOS službama i savetovalištima za žene i decu žrtve nasilja. Prema rezultatima istraživanja o porodicnom nasilju u Srbiji. vec društveni problem i socijalna patologija i da ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva. tranzicija i rat predstavljaju dodatne veoma snažne generatore nasilja u porodici. Niš. poput Srbije. koji podrazumeva podredenost žene muškarcu. ali raspoloživa saznanja ukazuju da je nasilje u porodici u znacajnoj meri rasprostranjeno i u našoj zemlji. Tacni statisticki podaci o obimu nasilja u porodici još uvek ne postoje. O tome govore. ukazuje se da na pojavu nasilja u porodici uticu socio-ekonomski. a argumenti kojima se traži njegovo sprecavanje temelje se na postulatima u domenu zaštite ljudskih prava i na principu zabrane diskriminacije žena. Saglasno tome.delovanje niza faktora. društveni.107 Savremeni pristup nasilju u porodici zasniva se na stavu da ono nije iskljucivo licni problem i individualna patologija. tako i rezultati istraživanja.

dok se svakoj cetvrtoj (26. vec obezbedivanje efikasne zaštite žrtava i sprecavanje izvršenja najtežih oblika krvnih delikata. Nastojanje da se pravni sistem uskladi sa medunarodnim i evropskim pravnim standardima i dugogodišnje sistematsko javno zagovaranje i lobiranje ženskih 106 . odlucuju se da prekinu nasilje ubistvom nasilnika. Uprkos tome što je tokom p_slednjih godina društvene krize u Srbiji nasilje u porodici poprimilo dramatican obim i dinamiku.. enormno povecanje broja nezaposlenih osoba. Inkriminisanje nasilja u porodici sasvim je sigurno zasluga višegodišnjeg zalaganja i lobiranja od strane velikog broja ženskih grupa i nevladinih udruženja u Srbiji. opšte osiromašenje stanovništva. da se putem krivicnog zakona zaštiti jedno od osnovnih ljudskih prava . centara za socijalni rad i drugih državnih organa niti od ljudi iz svoje neposredne okoline. godine nisu postojali adekvatni pravni mehanizmi za sprecavanje i suzbijanje nasilja u porodici.113 Do tada se u slucaju nasilja u porodici postupalo po odredbama krivicnog zakona o lakoj ili teškoj telesnoj povredi (kada je postojalo fizicko nasilje).6%) doživi fizicki napad od nekog clana porodice. dolazak velikog broja izbeglica i dr. Cilj izgradivanja ovakvog celovitog sistema nije samo kažnjavanje nasilnika. uvredi ili kleveti (kada je postojalo psihicko nasilje). Žene su posebno ugrožene onda kada odluce da napuste svoje nasilne muževe.prava na zaštitu od nasilja u porodici. Žrtve ubistava su najcešce žene koje su prethodno trpele nasilnicko ponašanje svojih muževa ili drugih muških srodnika i koje nisu dobile odgovarajucu zaštitu od policije. a u skladu sa postojecim medunarodnim dokumentima i savremenim pravnim i društvenim strategijama borbe protiv nasilja u porodici.1%) doživljava neki oblik psihickog nasilja u porodici.skoro svaka druga ispitana žena (46. dok u slucaju seksualnog nasilja žena u braku uopšte nije bila zašticena jer nije postojalo krivicno delo silovanja u braku. Neke od njih.112 cemu su posebno doprineli višegodišnja ekonomska kriza. svaka treca žena (30. Svakako da je jedan od nacina za efikasniju zaštitu žena od zlostavljanja izgradnja celovitog sistema pravne zaštite sa savremenim i efikasnim mehanizmima za njegovo suzbijanje.111 Poslednjih godina evidentan je porast broja slucajeva nasilja u porodici koji se završavaju smrtnim ishodom. sve do 2002. koje niz godina trpe nasilje u braku zbog straha od ubistva prilikom napuštanja nasilnika.3%) preti nasiljem.

bez obzira gde se ono dogada. 194. u okviru Glave devetnaeste – „Krivicna dela protiv braka i porodice”. da spreci nasilje. Ovim zakonom. st. u Srbiji je otpoceo proces uoblicavanja institucionalnih mehanizama za borbu protiv nasilja u porodici. KZ RS). te da osobama koje su preživele nasilje pruži sveobuhvatnu pravnu zaštitu. porodicnopravne mere zaštite i uslove pod kojima se one odreduju (cl. represivnog sistema zaštite žrtava nasilja u porodici ucinjen je donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivicnog zakona Republike Srbije116. nasilje u porodici inkriminisano je kao posebno krivicno delo (cl. Ovom odredbom pruža se zaštita clanu porodice _ žrtvi . 10.115 Prvi korak u izgradnji krivicnopravnog. koji je 1998. sa razlicitim oblicima ispoljavanja. godine. Stupanjem na snagu ovog zakona. PZ) i predvideo i uredio poseban postupak po cijim se pravilima postupa u parnici koja se vodi radi zaštite od nasilja u porodici (cl. zaokružen je sistem zaštite od nasilja u porodici tako što je zakonodavac izricito zabranio nasilje u porodici i clanovima porodice priznao pravo na zaštitu od nasilja u porodici (cl. godine izradila Radna grupa Viktimološkog društva Srbije. telesni ili duševni integritet clana svoje porodice. kao i u drskom ili bezobzirnom ponašanju sa istim ciljem (cl. 194. Posledica takve radnje je stvaranje opasnosti da ce biti ugroženo spokojstvo. kao i Model pravne zaštite od nasilja u porodici. stvaranje odgovarajucih mehanizama zaštite od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje medunarodnih obaveza države na planu eliminisanja nasilja u porodici kao rodno baziranog nasilja114. 283-289. 197 . koje žene drži u podredenom položaju u odnosu na muškarce i ozbiljno umanjuje njihovu mogucnost da ravnopravno sa muškarcima uživaju ljudska prava i slobode.nevladinih organizacija. regulisao preventivne. PZ). Prema važecem Krivicno zakoniku Republike Srbije118 krivicno delo nasilje u porodici predvideno je u cl. 118a). Osim toga.200. telesnog integriteta ili duševnog stanja clana svoje porodice. Predvideno je pet oblika krivicnog dela nasilja u porodici: _ radnja prvog oblika krivicnog dela sastoji u ugrožavanju spokojstva. jula 2005. Sledeci korak u zakonskom uoblicavanju mehanizma za zaštitu od nasilja u porodici predstavlja donošenje Porodicnog zakona Republike Srbije117. slobodu i licnu sigurnost svojih gradana. koji je poceo da se primenjuje 1. 1. Izgradnja zakonskih instrumenata za zaštitu od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje medunarodne obaveze države da zaštiti pravo na život. PZ RS). socijalnu pomoc i podršku radi izlaska iz situacije nasilja i ublažavanja štetnih posledica koje je ono izazvalo.

194. zabrana približavanja clanu porodice na odredenoj udaljenosti. KZ. koja dobija kvalifikaciju “opasne lake telesne povrede” jer je prilikom izvršenja dela korišceno oružje ili orude ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. st.za izvršenje krivicnog dela iz cl.119 Odredbama cl. 2. . 8. _ cetvrti. Razlika je i u kažnjavanju . st. 194. 3. teža posledica je obuhvacena nehatom izvršioca kao oblikom vinosti. Za ovaj oblik predvideno je kažnjavanje zatvorom od tri meseca do tri godine. _ peti oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad izvršilac nasilja kome je sud izrekao meru zaštite od nasilja u porodici prekrši ovu meru (cl. dok je ranijim zakonom bila predvidena novcana kazna i kazna zatvora do tri godine. KZ). tac. izdavanje naloga za useljenje u porodicni stan ili kucu. 194. st. st. Predvideno je kažnjavanje izvršioca zatvorom od jedne do osam godina. da ima za posledicu i laku telesnu povredu. ali ne mora. Porodicnog zakona predvideno je pet posebnih mera zaštite: izdavanje naloga za iseljenje iz porodicnog stana ili kuce. što ukljucuje i ogranicavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja. Za razliku od krivicnog dela teško ubistvo iz cl. Mere zaštite od nasilja u porodici predvidene su Porodicnim zakonom i njihova suština ogleda se u ogranicavanju ili privremenoj zabrani održavanja licnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja. 114. opasno orude 107 ili sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši (cl. _ drugi oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji ako je pri izvršenju dela iz cl. _ treci oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji u slucaju kada je izvršeno nasilje prouzrokovalo tešku telesnu povredu ili trajno i teško narušavanje zdravlja clana porodice ili je delo izvršeno prema maloletniku (cl. Za ovaj oblik je predvideno kažnjavanje novcanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. KZ). 2. 5 KZ RS. 114.psihickog nasilja i/ili fizickog nasilja koje može. 4 KZ). 198. st. 1. Prema cl. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. KZ korišceno oružje. tac. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada clana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja clana porodice. KZ). 1. 5. 194. Posledica radnje izvršenja u ovom slucaju je takode stvaranje opasnosti po telesni integritet ili duševno stanje clana porodice. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. 194. lice koje prekrši bilo koju meru zaštite od nasilja u porodici. 194. KZ predvidena je kazna zatvora najmanje deset godina ili trideset do cetrdeset godina. dok je za krivicno delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom predvidena kazna zatvora od tri do dvanaest godina. st. 8. ali može da bude nanošenje lake telesne povrede. tac. najteži oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad je nasilje dovelo do smrti clana porodice (cl. st.

odnosno otkriveno i bilo predmet krivicnog. Naime. iskustva proistekla iz neposrednog rada sa pretucenim ženama pokazala su da ovaj pristup. politicke dominacije. Takode. ili je podoban da rezultira u fizickoj. iako olakšava istraživacki postupak. nezavisno od toga da li je ono prijavljeno. pod nasiljem u braku uobicajeno se 108 podrazumevaju svi oblici fizickog i seksualnog zlostavljanja. nezavisno od toga da li pozitivno pravo za njih vezuje odredenu sankciju ili ne. Zato oni koji nastoje da pruže prakticnu podršku i pomoc pretucenim ženama pod nasiljem podrazumevaju i psihicko nasilje koje nije praceno fizickim i seksualnim nasiljem. prinudu ili arbitrerno lišenje slobode bez obzira da li se to dogada u javnom ili u privatnom životu. odnosno prekršajnog gonjenja i presudenja. Medutim. Svodenje teorijskog pristupa nasilju medu supružnicima na objašnjenje nasilja nad ženom proisteklo je iz okolnosti (koju su potvrdila dosadašnja istraživanja) da su žrtve nasilja u braku najcešce žene. ukljucujuci pretnje takvim radnjama. Iako je do preciznijih podataka o rasprostranjenosti ovog oblika nasilja teško doci zbog izuzetno visoke tamne brojke.” Rasprostranjenost i karakteristike Postojece teorije o nasilju u braku uglavnom su posvecene objašnjavanju uzroka zlostavljanja žene a njihov nastanak vezan je za skorašnje identifikovanje ovog oblika nasilja kao društvenog problema. ne odgovara najbolje onome što se dešava u stvarnosti. Nasilje u braku Pojam.kaznice se novcanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. seksualnoj ili psihološkoj povredi ili patnji žene.1.120 Slicno stanovište prihvaceno je i u Deklaraciji UN o eliminaciji nasilja nad ženama121 koja pod nasiljem nad ženama podrazumeva “svaki akt nasilja baziran na pripadnosti polu koji rezultira. psihološke opresije i fizickog nasilja jer jedan oblik nasilja stvara pogodno tlo za drugi. 1.2. Vrlo je teško povuci granicu izmedu ekonomske eksploatacije. oni znaju iz iskustva da žene koje trpe psihicka maltretiranja postaju nespremne na pružanje otpora i tako “pogodne” žrtve težih oblika zlostavljanja. Pod nasiljem u braku (spouse abuse) se uglavnom podrazumeva fizicko i seksualno zlostavljanje koje vrši muž nad ženom. uvid u rasprostranjenost ovog oblika kriminaliteta u svetu uglavnom se dobija preko policijske statistike i anketa o .

124 Pored toga što ukazuju na daleko vecu ugroženost žena nego muškaraca ovim oblikom nasilja. seksualnog nasilja (25%) ili i jednog i drugog (52.viktimizaciji. Fagan i dr.123 Iako nema preciznijih evidencija niti opsežnijih istraživanja. utvrdena je i povezanost izmedu nasilja nad decom u primarnoj porodici i nasilja medu bracnim .8%). U proseku. Svim do sada sprovedenim istraživanjima nasilja 109 u braku zajednicko je da su utvrdili postojanje povezanosti izmedu nasilja medu roditeljima u primarnoj porodici i nasilja medu bracnim partnerima. Fizicko zlostavljanje je obicno praceno drugim oblicima nasilja. žene su svake godine žrtve preko 572. u SAD je prijavljeno policiji više od 21000 telesnih povreda. 1979. Žene koje su muževi tukli istovremeno su bile žrtve psihickog nasilja (38. 1981.3%) izjavilo je da su bile žrtve neke vrste nasilja u braku.. došlo je do sledecih rezultata: više od polovine žena (112 ili 58. na primer.7% žena iz uzorka odgovorilo je da su ih silovali muževi. Nešto rede. g. U toku 1991. Istice se da nasilnici cesto dolaze iz porodica u kojima su bili svedoci nasilja medu roditeljima – najcešce nasilja oca nad majkom (Walker. Istraživanje koje je sprovedeno od strane istraživacica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu u toku 1993. 18. na primer.9%).122 BCS iz 1992. Rosenbaum i O'Leary. pretnje batinama i ubistvom) u braku dok je njih 36 ili 18.7% odgovorilo da je fizicki maltretirano. Pagelow. rezultati vecine dosadašnjih istraživanja ukazali su i na njegove osnovne karakteristike. Takode. 1981. godine procenjuje da se u Velikoj Britaniji dešava najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici godišnje i da se u 80% tih slucajeva radi o ženama žrtvama. raspoloživa saznanja ukazuju i na veliku rasprostranjenost nasilja u braku u našoj zemlji kao i na daleko vecu ugrožnost žena nego muškaraca. i kojim su bile obuhvacene 192 žene. 94 ili 49% žena izjavilo je da je bilo psihicki maltretirano (teško vredanje. 1981). 1979. namerno cinjenje necega što teško povreduje. silovanja i ubistva u kuci.. Dobash i Dobash.000 slucajeva nasilja od strane bliskih lica dok su muškarci to u svega 49000 slucajeva.

U literaturi nastaloj na bazi istraživanja nasilju u braku se istice da muškarci koji zlostavljaju supruge nisu nikakva homogena grupa vec se mogu identifikovati dva tipa muškaraca-nasilnika: 1.partnerima (Steinmetz. ukljucujuci i našu zemlju. Ovaj obrazac nasilja je toliko rasprostranjen da je profesor M. muškarci koji su skloni nasilnickom ponašanju uopšte kako u porodici tako i van nje. autoritarna je licnost i ima sklonosti ka nasilju u sopstvenom domu. koji konzumiraju alkohol i dolaze u sukob sa zakonom. ima probleme sa zapošljavanjem. pretucena žena za . muškarci koji su skloni nasilnickom ponašanju samo prema svojoj partnerki i nemaju mnogo problema sa alkoholom i zakonima. odnosno u 90% prema engleskom istraživanju nasilje postalo drasticnije u toku trudnoce. Mahoney uvela poseban termin “napad prilikom odvajanja” (“separation assault”) da bi opisala razlicite oblike nasilja i prinude koje nasilnik preduzima kada žena pokušava da ga napusti. žene koje su uporne u borbi za slobodu cesto postaju žrtve ubistva od strane nasilnika. Naime. Istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrdeno je da je u vecini ispitivanih slucajeva zlostavljanje pocelo na samom pocetku braka. odnosno vanbracne zajednice (45%) ili posle rodenja prvog deteta (16%). odnosno da je cak kod 40%.128 Vec pomenutim istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrdeno je da je 96% parova u kojima je postojalo nasilje imalo dece kao i da je u 28% slucajeva bilo prisutno i ozbiljno nasilje roditelja (pretežno oceva) nad decom. socijalno je izolovan. Takode. 126 Jedno americko istraživanje sprovedeno na uzorku od 501 žene pokazalo je da su žene zlostavljane u toku trudnoce dva puta cešce imale povrede stomaka nego žene koje nisu bile trudne u vreme zlostavljanja127. 1981). Žene su posebno ugrožene onda kada odluce da napuste svoje nasilne muževe. Gelles. Istraživanja u Kanadi i Engleskoj takode su pokazala da je veliki broj žena zlostavljan u toku trudnoce. došlo se do zabrinjavajuceg podatka da je 60% žena bilo tuceno u toku trudnoce što je rezultiralo opasnošcu od gubitka bebe u 22% slucajeva i u stvarnom gubitku bebe u 13% slucajeva.125 Slika nasilnika koja je dobijena istraživanjima vršenim u svetu (intervjuom sa njime ili sa njegovom žrtvom) izgleda ovako: ima nizak stepen samopoštovanja. Steinmetz. 2. Kao što se može videti iz velikog broja slucajeva ubistava žena širom sveta. R. Straus. 1977. zavistan je od alkohola. tradicionalista je.

On je zavistan od veze sa žrtvom jer u toj vezi on ostvaruje svoju moc. . telefonima za žene i decu žrtve nasilja da nasilnik retko želi da se brak okonca. Moor istice da muškarci koji su nasilni prema svojim ženama obicno imaju kruta shvatanja odnosa medu polovima dok Harris i Bologh veruju da osecanje nesigurnosti u pogledu muškosti utice na nasilno ponašanje muževa koji na taj nacin teže dokazivanju sebe kao “pravih muškaraca”. Roj (Roy) je opisao nasilne muževe kao licnosti koje pate od niskog nivoa samopoštovanja. neuroticnim ili poremecenim licnostima (Morgan. takode. odnosno mentalno bolesnim. 1974. Faulk.O. Slicno tome. dobro je poznato iz slucajeva koji se prijavljuju S. Uostalom. 1982. Psihološke i psihijatrijske teorije stavljaju akcenat na individualnu patologiju muškarca ili žene kao glavni uzrok nasilja prema ženama u braku. ekonomska i feministicka objašnjenja nasilja u braku. On je. odnosno globalnog društva. Pizzey. razmaženi i nesposobni da se brinu o sebi.129 Tako je Gejford (Gayford) na osnovu informacija dobijenih od 100 žena koje su boravile u skloništu za pretucene žene zakljucio da su muškarci koji zlostavljaju svoje partnerke patološki ljubomorni. loše odgajani. To su uglavom sociološka.koju se obicno vezuje pitanje zašto nije napustila nasilnika ako joj se ne dopada da bude sa njim i ako zaista trpi zlostavljanje. 1974. Druga grupa obuhvata objašnjenja koja nasilje u braku posmatraju u vezi sa ukupnim odnosom društva prema ženama pa tako i u traženju njegovih uzroka polaze od društvene strukture. nerazvijenog egoa i frustracija u detinjstvu. u skladu sa time. Prvu grupu cine ona objašnjenja koja ovaj oblik nasilja posmatraju kao individualnu pojavu i.S. Po nekim autorima u osnovi se radi o psihopatama. 1975). stresa i slabe komunikativnosti. 110 Teorijska objašnjenja (teorije o nasilju o braku) Medu teorijskim objašnjenjima nasilja nad ženama u braku razlikuju se dve grupe objašnjenja. medicinske (psihijatriske) i sociopsihološke teorije. velikog bracnog nezadovoljstva. nesigurnosti. je najcešce žena uhvacena u zamku straha od napada prilikom odvajanja od nasilnika. Gayford. Ima mišljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa. uocio da važnu ulogu u nasilju muža prema ženi imaju alkohol i problemi sa kockom. objašnjavaju je pojedinacnim uzrocima. U okviru ove grupe najznacajnije su psihološke.

prosto ne osecaju da su zaslužile bolje i ne bivaju zadovoljne dok ta njihova percepcija sopstvene licnosti nije potvrdena131. znatan deo objašnjenja ove vrste polazi od patologije žene-žrtve koji se ogleda u njenom odstupanju od “normalnog ženskog ponašanja”. Jedno od najpopularnijih objašnjenja sa psihopatološke tacke gledišta jeste objašnjenje nasilja u braku mazohizmom žene. Na drugoj strani su oni koji smatraju da. Kriticari. odnosno uzroka. . Gayford130 je okarakterisao žrtve takvim stereotipima koji ukazuju ne samo na doprinos žrtve vec na njeno ponašanje kao glavni uzrok nasilja. Na jednoj strani su oni koji smatraju da se alkohol može smatrati uzrokom nasilja (Coleman. 111 U pogledu uloge alkohola u slucajevima nasilja u braku medu autorima medicinske orijentacije ne postoji saglasnost. Smatra se. iako postoji u velikom broju slucajeva nasilja u braku. od strane nekih psihologa. da je ženino nenapuštanje muža nasilnika dokaz njene želje da bude zlostavljana i njenog uživanja u tome. Mac Leod i Mckenzie). Neke žene. Ovakva shvatanja imaju korene u Frojdovim postavkama o prirodnoj predodredenosti žena da budu mazohistkinje koji su kasnije bili široko prihvaceni od strane Helen Deutsch u njenoj poznatoj knjizi “Psihologija žene”.132 Objašnjenja nasilja medu supružnicima sa aspekta psihijatrije tesno su povezana sa psihološkim teorijama jer i po njima centralno mesto medu uzrocima ovog nasilja zauzima individualna patologija žene.). uloga alkohola kao uzrocnika nasilja nije utvrdena (Rod. Na strani žrtve. isticu da je nasilje medu supružnicima suviše rasprostranjeno da bi bilo rezultat individualne patologije. uloga alkohola kao faktora provociranja nasilja nije empirijski potvrdena. Uzimajuci za osnovu rezultate sopstvenog istraživanja. u njenoj agresivnosti ili u ženskom mazohizmu koji proistice iz dubokih unutrašnjih konflikata koji postoje kod svih žena. Rosenbaum i O'Leary. alkohol može olakšati opredeljenje za nasilno razrešavanje konflikta ili poslužiti kao opravdanje ili izgovor za nasilje. Po njima.Pored psiholoških objašnjenja koja uzroke nasilja u braku nalaze u individualnoj patologiji muškarca. po njima. izmedu ostalog.133 Psihološke i medicinske (psihijatrijske) teorije su trpele i trpe brojne i ozbiljne kritike bez obzira da li uzroke supružinskog nasilja traže u patologiji nasilnika ili u mazohizmu žrtve. Takvo okrivljavanje žrtve je vrlo cesto u literaturi o nasilju u braku i ima za cilj zamagljivanje pravih problema. naime.

nezaposlenost ili delimicna zaposlenost. veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini.136 one nisu u stanju da objasne zbog cega se nasilje ne javlja u svim brakovima siromašnih kao i zbog cega ima nasilja i u brakovima bogatih. O'Brien. ima se utisak da se psihološka i psihijatrijska objašnjenja više bave individualnom patologijom žrtve nego nasilnika a empirijska istraživanja nisu dala dokaze o tome da žene koje muževi tuku u tome nalaze zadovoljstvo. okrivljavanje žene ili muža nasilnika i etiketiranje bilo jednog od njih ili oboje kao mentalno bolesnih sprecava razumevanje nasilja u braku134 s obzirom na to da zanemaruje društvene.137 Za razliku od zagovornika ekonomske teorije. visina prihoda i obrazovni nivo muža. Ako se baš “mora” pribeci psihološkom objašnjenju nasilja u braku onda je teorija bespomocnosti. Straus. visokog službenika u Reganovoj administraciji. cak i ubistava supruga od strane nekih veoma bogatih i uglednih ljudi kao što je bio. U tome i jeste osnovna slabost teorija koje nasilje u braku objašnjavaju lošim materijalnim stanjem.niska plata. Gelles i Stenmetz. Kako ispravno primecuje Šnajder. nezadovoljstvo poslom. bolje rešenje. Neki od tih faktora su. istraživanja tamne brojke (neotkrivenog kriminaliteta) ukazuju na to da nasilje nije retkost ni u brakovima bogatijih s tim što su žene iz nižih slojeva spremnije da prijave nasilje kao i da pripadnice srednjih i viših slojeva imaju vece mogucnosti da napuste nasilnika. Iako su empirijska istraživanja uglavnom potvrdila postavke ove teorije.Takode. veka kada su u SAD izašli na svetlo dana slucajevi višegodišnjeg maltretiranja. na primer. slucaj Federsa (J. koji je 18 godina zlostavljao suprugu ili slucaj bogatog njujorškog pravnika koji je ubio svoju cerku-usvojenicu i godinama zlostavljao suprugu.Fedders). Njihova vrednost je posebno dovedena u pitanje krajem osamdeseth i pocetkom devedesetih godina 20. nezaposlenost. loši stambeni uslovi. finansijski problemi. obrazovanu i uglednu izdavacicu decjih knjiga.135 Pristalice ekonomske teorije smatraju da je glavni razlog nasilja u braku loše materijalno stanje . kulturne i situacione faktore. sociološka objašnjenja nasilja u braku ukazuju na postojanje velikog i kompleksnog skupa faktora koji mogu u razlicitoj meri da uticu na nasilje medu supružnicima. iako takode ogranicena i podložna kritici. Kako ispravno primecuje Volker (Walker). kako su isticali Koslof. viši .

139 Medutim. oslanjajuci se na rezultate sopstvenog istraživanja. 1974). Ono što se dogada na nivou društva u širem smislu reflektuje se i na porodicu. oni nisu u stanju da se angažuju u porodici u meri u kojoj bi želeli i taj konflikt izmedu dva ideala koji doživljavaju kao nepravdu cesto razrešavaju nasiljem. To su: porodica kao društvena grupa sa visokim nivoom konflikata.140 Takode. Pri tome on izdvaja nekoliko glavnih faktora koji deluju u okviru tog sistema. nije u stanju da taj svoj “neuspeh” podnese pa cesto izlaz za svoju frustriranost nalazi u zlostavljanju sopstvene supruge.obrazovni ili profesionalni status i trudnoca žene. Za razliku od muškaraca radnicke klase koji svoj nizak materijalni i društveni status kompenziraju vlašcu u kuci. istraživanje koje su 1985. Straus142. imaju pretežno posredan uticaj na nasilje u braku pri cemu se kao medijatori javljaju naj112 cešce frustracija i stres. kada je tradicionalni odnos društvenih uloga polova narušen tako da je muž nižeg nivoa obrazovanja i profesionalnog statusa od žene rezultat je frustracija koja vodi u nasilje (O'Brien. muškarac nije uvek u stanju da odgovori ocekivanoj ulozi i. godine sproveli Harris i Bologh pokazalo je da takve frustracije koje vode u nasilje u braku postoje i u srednjoj klasi. . istovremeno. S obzirom na to da se od njih još uvek ocekuje da budu hranioci porodice. recju. na primer. Tako se od muža ocekuje da bude hranilac i “glava” porodice.138 Ovi autori su posebno skrenuli pažnju na važnost društveno-strukturalnih faktora za koje se smatra da su u svojoj biti odredeni muškom dominacijom i koji sa svoje strane uticu na kreiranje ocekivanja u pogledu društvenih uloga.141 Opšta sistemska teorija posmatra nasilje u braku kao sistematski. Pri tome su ovom obliku nasilja posebno podložni pripadnici radnicke klase s obzirom na to da su siromašni i cesto nezaposleni pa tako i u vecoj meri frustrirani i sa manje mogucnosti za prevazilaženje frustracije. smatra da uzroke nasilja nad ženom u braku treba tražiti u samoj strukturi društva i njegovog porodicnog sistema. “gazda u kuci”. Medutim. kontinuirani elemenat društvene interakcije. S obzirom na to da društveni uslovi ne pogoduju uvek ostvarivanju ocekivanih društvenih uloga rezultat su stres i frustracija koji stvaraju pogodno tlo za nasilje. a od žene da traži od njega da je izdržava i da bude “dobra supruga i majka”. muškarci iz okvira srednje klase teže jednakosti u bracnim odnosima. a ne kao proizvod individualne patologije. po njima. Ovi faktori.

a menjanje postojece seksisticke organizacije društva i ideologije koja je opravdava jedini put ka eliminisanju nasilja u braku kao jednog u nizu raznih oblika nasilja kojima su žene bile izložene kako kroz istoriju tako i u savremenom . kao i kulturne norme. Medutim. kulturne norme i seksisticka organizacija društva. Dok su teorije uglavnom nastojale da dodu do. Njegov uticaj na pojavu nasilja je posredan pri cemu medijatorsku ulogu imaju socijalizacija ucenjem uloga polova i obrazaca nasilnog rešavanja konflikata. više ili manje. onda to opravdava upotrebu nasilja. kulturne norme dozvoljavaju i opravdavaju upotrebu nasilja od strane muža. i 1977. Martina (1976). Štrausa (Straus. i 1977. Deca u ranom detinjstvu uce da je nasilje povezano sa ljubavlju kao i da. posebno. Ovo poslednje podstice blagonaklono gledanje na muško nasilje u braku (što je u nekim društvima poput našeg savremenog pojacano i tolerisanjem nasilja kao nacina rešavanja konflikata uopšte) i sprecava efikasnu reakciju institucija kreiranih pod okriljem patrijarhalnog društvenog sistema. Bavljenje problemima pretucenih žena od strane alternativnih. porodicna socijalizacija.).visok nivo nasilja u društvu. 1976. na odnose izmedu muža i žene. a seksisticka organizacija društva i njegovog porodicnog sistema jedan su od najvažnijih faktora koji uticu na visok nivo nasilja prema ženama u braku. odnosno vaspitavanje dece uz pomoc nasilja. Takode. odnosno braku. opštih uzroka nasilja u braku. Takode. ako je nešto posebno važno. Odnos moci u društvu koji ide uvek u korist muškarca reflektovan je i u porodici. istraživanja su se pretežno bavila utvrdivanjem obima tog nasilja i otkrivanjem pojedinacnih pojava koje doprinose njegovom nastanku. Straus ne smatra da te posredne lekcije oblikuju model za kasnije ponašanje prema sopstvenoj deci vec da one postaju osnovni deo licnosti i njenog pogleda na svet koji se generalizuje na druge društvene odnose i. Za ovo poslednje postoje dokazi u rezultatima mnogih istraživanja kao što su istraživanja Dobaš i Dobaš (Dobash i Dobash 1974. Uz to.) i 113 dr. ovakvim objašnjenjem nasilja u braku Štraus se približio feministickim teorijama o kojima je se govori u odeljku o teorijskim objašnjenjima kriminaliteta. grupa i organizacija postaje tako nužnost. upotreba nasilja u kažnjavanju dece stvara kod njih moralno pravo da nasilje i sami upotrebe prema drugim clanovima porodice. odnosno vladajuca ideologija u pogledu odnosa medu polovima. na feministickim principima organizovanih.

viktimoloških). istina vrlo retko. Rezultati empirijskih istraživanja ukazuju na alarmantan broj dece koja su izložena raznim oblicima ugroženosti i povreda fizickog i mentalnog zdravlja. veliki broj istraživanja (medicinskih. Obim ovog oblika kriminaliteta teško je utvrditi zbog toga što se krivicna dela ne prijavljuju. otkrivali su inte114 resantne podatke o do tada nepoznatim karakteristikama ovog oblika nasilja.143 Primena nasilja prema deci pominje se još kod starih Grka i Rimljana. Tek u IX veku pocelo je da se piše. veka otkriva se nasilje koje vrše roditelji prema deci u okviru porodice.društvu. u kojoj je dominirala privatna vlast oca porodice i shvatanje deteta kao svojine. s obzirom na fizicke i psihicke osobine žrtava. O obimu. 1. Takva situacija je prouzrokovana okolnošcu da se nasilje prema deci vrši u intimnoj porodicnoj atmosferi. Medutim. a pocetkom 20. kriminoloških. pa i ranije. Zbog postojanja tradicionalne i patrijarhalne porodice. emocionalne povezanosti i dužnosti cuvanja i vaspitanja onih kojima su deca poverena. broj zlostavljane dece je mnogo veci. o zlostavljanju dece od strane ucitelja.2. psihicko. Nasilje prema deci je “tamna strana istorije i kulture covecanstva”. da je društvena sredina nezainteresovana da reaguje i da vecina nema hrabrosti da o tome javno progovori. nasilje prema deci pripadalo je intimnoj neprikosnovenoj sferi porodicnog života van društvene intervencije.2. Iako je tacan obim nasilja prema deci i dalje uglavnom nepoznat. što znaci da je ovaj oblik kriminaliteta postojao u davnoj prošlosti. u razlicitim istorijskim razdobljima bila je omogucena ekspoatacija dece. ipak je nesporno da je ovaj oblik nasilja u savremenim . surovo fizicko kažnjavanje i zlostavljanje. seksualno) predstavlja najteži vid ispoljavanja porodicnog nasilja i nasilja uopšte. da ne ostane sakriveno u okvirima porodice i da se suzbija merama socijalne politike i društvene kontrole. Nasilje prema deci Nasilje prema deci (fizicko.144 Osnovna karakteristika pristupa ovoj kriminološkoj pojavi u savremenoj kriminologiji je nastojanje da nasilje prema deci bude društveno sagledano. vaspitaca u domovima i poslodavaca. medutim. a i ona koja se prijave teško se dokazuju. ovi podaci su samo „vrh ledenog brega”. odnos poverenja. oblicima i izvršiocima tog nasilja u literaturi dugo nisu postojali podaci. Mnogi radovi iz oblasti kriminologije i viktimologije.

uslovima života u svim zemljama u svetu višestruko povecan u odnosu na raniji period. Sem toga, nacini i forme ispoljavanja nasilja prema deci su mnogobrojni i raznovrsni. Kako primecuje Kajzer (Kaiser, 1981), pojavni oblici ispoljavanja nasilja pokazuju potresnu sliku ljudske fantazije.145 U savremenoj literaturi svi oblici ispoljavanja nasilja prema deci obuhvaceni su pojmom zloupotrebe dece (child abuse). Najuže shvatanje ovog pojma vezuje se iskljucivo za fizicke povrede dece. Ukljucivanje klinickih i psihijatrijskih aspekata uticalo je na definisanje “sindroma pretucenog deteta”, koji oznacava kompleks manifestacija vezanih za ozbiljne povrede koje su detetu naneli roditelji ili druge osobe koje se o njemu staraju. Kriminološko znacenje ovog pojma odnosi se na fenomenološke i etiološke karakteristike svih oblika zloupotrebe dece kojima se narušava njihov telesni i duševni razvoj. Šira shvatanja pod pojmom “zlostavljano dete” podrazumevaju dete ciji je normalan rast i razvoj onemogucen i ugrožen. Prema ovim objašnjenjima, zlostavljanje obuhvata ne samo brutalno fizicko kažnjavanje dece, koje može dovesti do teških telesnih povreda, pa i do smrti, vec i grubo zanemarivanje fizickih i psihickih potreba deteta.146 Intereseantan teorijsko-metodološki koncept definisanja zloupotrebe polazi od toga da je zlupotreba kontinuum sa razlicitim oblicima i stupnjevima ponašanja (cinjenja i necinjenja) kojima se povreduju ili ugrožavaju prava deteta na život i razvoj i koja obuhvata: fizicko zlostavljanje, seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje dece.147 Zanemarivanje i osujecenje razvojnih potreba deteta podrazumeva zapostavljanje detetovih fizickih, materijalnih, zdravstvenih, edukativnih, emocionalnih potreba, kao i napuštanje deteta.148 U pojedinim zemljama u svetu (Švedska, Norveška, Finska) postoji Zakon o zabrani telesnog kažnjavanja dece. U Danskoj je još 1920. donet Zakon o zabrani fizickog kažnjavanja supružnika, 1967. donet je Zakon o zabrani fizickog kažnjavanja dece u školama, a 28.5.1997. danski Parlament je izglasao Zakon o zabrani telesnog kažnjavanja dece, koji zabranjuje roditeljima da tuku svoju decu. U krivicnim zakonima nekih država (Hrvatska, Slovenija) predviden je teži oblik krivicnog dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u slucaju da je zbog zlostavljanja i zapuštanja nastupilo teško oštecenje zdravlja maloletnika ili smrt (Slovenija) ili se maloletnik odao vršenju krivicnih dela, prostituciji ili drugom asocijalnom nacinu života. Na taj nacin je pojam zlostavljanja proširen i na slucajeve teškog telesnog povredivanja i smrti maloletnika. Svakako da se u svim ovim slucajevima podrazumeva postojanje psihickog nasilja koje prati fizicko nasilje. Prema Kajzeru, kao moguce žrtve zlostavljanja u porodici javljaju se: neželjeno

dete; dete koje potice iz incestuozne veze; dete koje podseca majku na oca

115

koga prezire ili mrzi; dete koje je došlo na svet protivno volji majke “u godinama”; dete rodeno u vreme velikih ekonomskih teškoca za porodicu; dete rodeno uprkos pokušaju abortusa; dete koje je “plod silovanja”; dete sa fizickim ili psihickim nedostacima, koje roditelji sagledavaju kao “licni teret”; dete, ciji roditelji, otac ili majka, izdržavaju kaznu u zatvoru; dete koje je rodeno posle razvoda braka, kada su zasnovane druge porodice; vanbracno dete. Istraživanjima je utvrdeno da je veliki obim zlostavljanja odojceta i dece u prvim godinama života, tako da je smrtnost vanbracno rodene odojcadi dvostruko veca nego bracno rodenih. U porodicama sa više dece, najcešce je zlostavljano najstarije dete ili poslednje rodeno dete jer su roditelji u godinama kada teško mogu da savladaju teškoce oko vaspitanja. Prema nacinu i sredstvima zlostavljanja moguce je razlikovati tri grupe zlostavljanja: (1) grupa lakšeg zlostavljanja sa kracim trajanjem, pri cemu se koriste udarci rukom i pesnicom; (2) grupa nešto težeg zlostavljanja kada izvršioci koriste razlicite prilike da nanesu udarce i bolove; (3) najteže zlostavljanje uz sadisticko mucenje i nanošenje teških povreda. Izvršioci ovog oblika nasilja u 70-80% slucajeva poticu iz socijalno nižih slojeva i radnickih zanimanja i žive u lošim stambenim i higijenskim uslovima.149 Pored fizickog zlostavljanja dece, postoji i psihicko zlostavljanje. Psihicko zlostavljanje može da se javi zajedno sa fizickim, ali i kao poseban oblik zlostavljanja. Najcešci oblici psihickog zlostavljanja dece su: zatvaranje u mracan podrum, ubijanje drage životinje, ostavljanje deteta samog u stanu, uvrede i psovke, vezivanje za nameštaj, preživljavanje teških porodicnih situacija kao što su razdvajanje roditelja, njihove svade, nasilja oca prema majci, alkoholizam oca ili majke, zapostavljenost u odnosu na drugu decu, izolovanost zbog bolesti, kao i ispoljavanje ravnodušnosti i nedostatka ljubavi prema detetu. Takode postoje izvesni nacini psihickog zlostavljanja, koji na prvi pogled ne mogu da se prepoznaju kao zlostavljanje: stanovanje u neodgovarajucem, malom stambenom prostoru gde odrasli neprestano puše; upucivanje deteta da gleda televiziju ili ide u bioskop da ne bi smetalo roditeljima, izbegavanje roditelja da razgovaraju i sl.150 Istraživanjem krivicnih dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u praksi Opštinskog suda u Zagrebu, na uzorku od 78 predmeta, utvrdeno je da su izvršioci iskljucivo roditelji i da su ocevi dva puta cešce izvršioci nego majke. Majke cine

ovo delo uglavnom zapuštanjem, pretežno su samohrane ili razvedene, podjednak je broj zapostavljene bracne i vanbracne dece. Ocevi redovno zapuštaju i zlostavljaju svoju bracnu decu živeci u braku sa majkom deteta. Zapuštena deca su u proseku uzrasta oko osam godina a zlostavljana oko jedanaest godina.151 Prema rezultatima anketiranja 196 dece (93 decaka i 103 devojcice) uzrasta izmedu devet i petnaest godina (Pejcinovic R., Penava, A., 1988) 1987., modaliteti kažnjavanja dece od strane roditelja krecu se od fizickog kažnjavanja, zabrana, do psihickog zlostavljanja i uskracivanja ljubavi. Najcešce fizicko kažnjavanje je udaranje šibom, remenom ili varjacom i udaranje rukom jednom nedeljno ili cešce, zabrana izlaska van kuce (ovom kaznom se cešce kažnjavaju devojcice), vrlo jako vikanje, vredanje i psovanje, zakljucavanje u neku od prostorija, klecanje, zabrana gledanja TV programa. Kao ostale kazne koje roditelji primenjuju prema njima, deca su navela da ne žele da se sa njima igraju, razgovaraju, da se “prave žalosni” zbog onoga što su deca ucinila, da stalno govore kako “dobijaju lupanje srca” ili da ce

116

ih takvo ponašanje dece “oterati u grob”. Subjektivno doživljavanje kazni razlikuje se kod decaka i devojcica. Decake više pogada dobijanje batina, bez obzira na sredstvo udaranja, dok devojcice podjednako teško prihvataju kaznu zabrane izlaska, dobijanje batina ili jako vikanje, vredanje i psovanje.152 Krivicnopravna zaštita dece (maloletnika) predstavlja skup pravnih normi kojima se inkriminišu dela koja povreduju život, telesni integritet deteta, zdravlje, seksualnu licnost i vaspitanje. U Krivicnom zakoniku Srbije predvidena je posebna krivicnopravna zaštita dece propisivanjem krivicnog dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica (cl. 193 KZ RS). Ovo krivicno delo se sastoji u grubom zanemarivanju dužnosti zbrinjavanja i vaspitanja maloletnog lica od strane roditelja, usvojioca, staraoca ili drugog lica koje je dužno da se o maloletniku stara. Teži oblik je zlostavljanje maloletnika koje postoji kada roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice zlostavlja maloletno lice ili ga prinudava na preterani rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjacenje, ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj. Neodredenost zakonske formulacije u opisivanju radnje “zlostavljanje”,

zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu. iznuda.153 Novina u krivicnopravnom i krivicnoprocesnom zakonodavstvu Srbije je donošenje posebnog Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zaštiti maloletnih lica154 koji u cl. trgovina ljudima. Protokolom se reguliše postupanje i medusobna saradnja socijalnih. službi i nevladinih organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja i zloupotrebe. 150 predvida zaštitu maloletnih lica kao oštecenih u krivicnom postupku za sledeca krivicna dela: teško ubistvo. godine. oduzimanje maloletnog lica. obljuba sa detetom. prikazivanje pornografskog materijala i iskorišcavanje dece za pornografiju. rodoskrvnjenje. U literaturi postoji shvatanje da je za postojanje ovog krivicnog dela neophodno da izvršilac ocigledno grubo postupa sa maloletnikom i da takvo postupanje ozbiljno prelazi granice dopuštenog disciplinskog kažnjavanja. iako je fizicko kažnjavanje dece odavno ocenjeno kao pedagoški neprihvatljivo. obljuba zloupotrebom položaja. ono se u nekim (neodredenim) granicama još uvek smatra pravom roditelja koje iskljucuje protivpravnost. razbojnicka krada.omogucava razlicita tumacenja i neujednaceno pristupanje sudova. podvodenje i omogucavanje vršenja polnog odnosa. bez nanošenja telesnih povreda ili narušavanja zdravlja. teška telesna povreda. nedozvoljene polne radnje. navodenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu. posredovanje u vršenju prostitucije. zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. razbojništvo. otmica. U Opštem protokolu za zaštitu dece od 117 zlostavljanja i zanemarivanja155 data je opšta definicija “zloupotrebe deteta”: zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizickog ili emocionalnog . trgovina decom radi usvojenja. Ovakva objašnjenja pokazuju da. nedavanje izdržavanja. omogucavanje uživanja opojnih droga. silovanje. Takode postoji objašnjenje da se “zlostavljanje” sastoji u izazivanju fizickog ili psihickog bola jaceg intenziteta. vanbracna zajednica sa maloletnikom. Znacajan doprinos za promenu prakse organa. zdravstvenih i obrazovnih organa. promena porodicnog stanja. ratni zlocini protiv civilnog stanovništva. nasilje u porodici. pravosudnih. obljuba nad nemocnim licem. službi i organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja dao je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je usvojila Vlada republike Srbije avgusta 2005. policijskih.

nasilje prema starim osobama se najcešce u kriminološkoj literaturi sagledava kao poseban oblik porodicnog nasilja. Kada ce se krivicno delo kvalifikovati kao “zapuštanje i zlostavljanje maloletnika” iz cl. 194 st. U savremenoj medicinskoj literaturi zastupljeno je mišljenje da termine “stare osobe” i “senior gradani” treba definisati uzimajuci u obzir pre funkcionalni status nego hronološke godine. ekonomska).zlostavljanja. kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju. Potreba za jasnijom formulacijom i definisanjem radnje “zlostavljanja” u okviru krivicnog dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.3 za sada je ostavljeno proceni tužilaštva i sudova. seksualnu zloupotrebu. 194 (nasilje u porodici) kao poseban kvalifikovan oblik krivicnog dela predvideno nasilje u porodici prema maloletnom licu.2. Ipak. seksualna.3. U mnogim modernim industrijskim društvima starost se poredi sa pripadanjem subordiniranoj grupi ljudi. Ne postoji jedna opšte prihvacena teorija o starosti. 193 KZ SR a kada kao “nasilje u porodici” iz cl.. 1. ugrožavanja detetovog razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji ukljucuje odgovornost. što onemogucava da u dovoljnoj meri uticu na razlicite sfere društvenog života. iako po broju oni nisu manjinska grupa. kao i spoznaja da njihove želje skoro niko ne prepoznaje. proizilazi takode iz cinjenice da je u cl. Stari ljudi su cesto limitirani u svom ucešcu u društvenom. zanemarivanje ili nemaran postupak. odnosno nasilja prema clanovima porodicnog domacinstva. psihicka. vec pre dogmatski stav o gubitku necega i nepovratnoj prolaznosti. mada se iz . Nasilje prema starim osobama Stare osobe mogu biti izložene svim oblicima kriminalne viktimizacije (fizicka. ekonomskom i politickom životu. kao bitisanje ljudi koji se nalaze na “rubu” društvenog života. Život starih osoba cesto dobija marginalan karakter. koju je prihvatilo i Medunarodno udruženje za prevenciju zloupotrebe i zanemarivanja dece (ISPCAN) u dokumentu Intersektorski pristup zlostavljanju dece (2003). što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja detetovog zdravlja. poverenje ili moc. kako u porodici tako i izvan nje. U Protokolu je konstatovano da je ova definicija u skladu sa definicijama usvojenim na Konsultaciji o sprecavanju zloupotrebe dece u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi 1999. Medu njima cesto postoji osecanje beskorisnosti.

Tada deca. fizicki izgled). Skoro polovina ispitanika opredelila se za termine “senior Gradanin”. 65 ili 75 godina).administrativnih razloga starost neke osobe izražava godinama (na primer. koje se vrši na razlicite nacine: verbalne pretnje. vec cetiri generacije jedne porodice. Takva žrtva patila je cesto od nekih psihickih ili fizickih smetnji. U medicinskoj literaturi napravljena je podela na dve podgrupe: “mlade-starije osobe” (65-74 godine) i na “star-starije osobe” (preko 85 godina starosti). uticali su da osamdesetih godina prošloga veka populacija iznad 65 godina pocne da se izucava kao ugrožena kategorija ljudi. godine. godini. na skoro 2000 miliona u 2050. Naime. klasicna žrtva porodicnog nasilja bila ženska osoba. “zreo Amerikanac” ili “penzionisana osoba”. sprovode nasilje nad svojim onemocalim roditeljima. godini. koja trpi razlicite oblike nasilja. Cesti su slucajevi da u jednoj porodici ne žive samo tri. a ocekuje se da se do 2050. kao prihvatljive za opis svog statusa. nazivanje pogrdnim imenima i sl. radna sposobnost.161 Prema istraživanju Olivera (Oliveire).159 Pelicaric navodi da je prema nekim istraživanjima. Zato je realno pretpostaviti da se u prvoj polovini XXI veka broj osoba preko 60 godina starosti poveca od oko 600 miliona. kao i drasticne promene u socijalnom položaju starih ljudi. od 1950. veka je nastala revolucionarna promena u dužini ljudskog života. . pa se trenutak kada neko ulazi u staracko doba odredivao po 118 razlicitim kriterijumima (broj godina.157 Tokom razvoja ljudskog društva ljudski vek nije uvek trajao isto.160 Ovaj autor istice da se starost nasilnika takode povecava. godine prosecna starost ljudi dostigla je 66 godina života. vec se naprotiv produžavao. pripadnica srednje imucne klase. što joj je otežavalo položaj. koji imaju blizu devedeset. koja i sama imaju vec sedamdesetak godina. postoji i ekonomska viktimizacija. kroz zloupotrebu poverenja. Tokom 20. starija od 75 godina. godine poveca za još 10 godina.158 Kvantitativni udeo u ukupnom stanovništvu modernih društava. kradu imovine i falsifikovanje testamenata.156 Beti Fridan (Betty Friedan) u svom delu Fountain of Age navodi da je samo 8% Amerikanaca preko 65 godina starosti prihvatilo termin “star” da time opiše sebe. sprovedenim u SAD 1981. koliko ih je bilo u 2000. Pored ovog oblika. više od 50% oblika viktimizacije starih osoba predstavlja psihicko nasilje.

Takode su stara lica .7%. Rezultati istraživanja su pokazali da je fizicka agresija proizišla iz odnosa sa ostarelim licem. Nasilje se izražavalo i u davanju prekomerne doze lekova ili zakljucavanju u prostorije. u nekim slucajevima. staranjem o još jednoj ostareloj osobi koja je u težem stanju. Medutim.164 Neki istraživaci. odnosno majci. gerontofili odlucuju da zakljuce brak sa ostarelim licem.Najmanje je bilo zastupljeno fizicko nasilje. nego li oni sa decom.165 119 Neostvareno roditeljstvo takode može biti faktor rizika viktimizacije u starosti. sa ostvarenim roditeljstvom bili zadovoljniji svojim socijalnim statusom nego li njihovi vršnjaci bez dece. Uzorak je obuhvatio 169 staralaca dementnih staraca iz okoline Amsterdama. Geneza gerontofilije se kod ucinioca može objasniti incestoidnom seksualnom privrženošcu prema ocu.163 Stare osobe izložene su opasnosti da postanu žrtve seksualnih napada. vode. a fizicka u 10. Nacini viktimizacije su se svodili na zanemarivanje i zapuštanje starih clanova porodice. Obe vrste agresije bile su povezane sa stanovanjem u istom domacinstvu. M. ali je i ucinilac u više od polovine slucajeva takode bila žena. kao nedavanje lekova. Jilha (Jylha. Narocito je znacajan podatak po kome su muškarci od 60-74 godine i žene od 7589 godina. Verbalana agresija se ispoljila u 30. ali i bolestima pojedinih organskih . zanemarivanje higijene. primanjem pošte. Postojao je mali i statisticki neiskazan podatak da su muškarci bez dece imali goru predstavu o svom zdravlju. zbog koga su se staraoci žalili na veliko opterecenje koje trpe. Svega u 19% slucajeva fizicko zlostavljanje je bilo prijavljeno policiji od strane suseda. po kojima je najcešce žrtva nasilja osoba ženskog pola.162 Dešava se da je porodica prinudena da primi u svoj dom ostarelog roditelja. kao na primer Pot (Pot) ispitivali su verbalnu i fizicku agresiju prema dementnim starcima od strane staralaca. 167 One su uslovljene samim procesom starenja. a nema dovoljno sredstava da obezbedi profesionalnu pomoc koja je ostarelom licu potrebna. Pošto je ostareli clan domacinstva radno neaktivan. ne samo zbog seksualne privlacnosti. on ne može materijalno mnogo da doprinese poboljšanju svog položaja ili clanova svoje porodice. hrane.2% slucajeva. i to cerka ili snaja žrtve.) je ispitivao 435 osoba starosti od 60-74 godine i od 7489 godina u desetogodišnjem periodu. Kratocoski navodi podatke iz rezultata svog istraživanja. vec zbog materijalne koristi i išcekivanja nasledivanja bogatstva.166 Tokom procesa biološkog starenja organizma nastaju i psihološke promene.roditelji imali cešce posetioce nego oni bez dece.

ali i do pridavanja vece važnosti zadovoljavanju sopstvenih potreba. u situaciji kada treba da se suoce sa poteškocama. Prema mišljenju Rouza (Rose).172 Osnovne poteškoce predstavljaju socijalna izolovanost starih osoba i odsustvo iz aktivnih društvenih tokova. ljutnjom. a nekada i histericnim simptomima”. normama i obicajima. slabljenja veza sa potomcima. Od 180 ispitane dece samo njih 39 bilo je u mogucnosti da navede neku stariju osobu izvan svoje porodice.168 Prema shvatanju koje je izneo Kvin (Queen). fantazija.169 U nekim slucajevima ostarela osoba se može povuci u svet neuroza. preteranim zahtevima da bi osigurale pažnju. Uzroci se nalaze u demografskoj komponenti kao i socijalno-klasnim i porodicnim osobenostima.sistema. Može se cak govoriti o kreiranju posebne subkulture starih sa svojim zasebnim udruženjima. nego kod klase nižeg ekonomskog statusa. Šeparovic navodi da ucestalost samoubistava raste sa godinama starosti. Smatra da je to rezultat društvene izolacije. navodi se da ta ista moderna civilizacija nije mnogo naklonjena starim osobama. stare osobe zbog delimicne ili potpune izolacije imaju potrebu da se udružuju jedni sa drugima. osecaja usamljenosti i prestanka svake radne aktivnosti. Kod starih osoba dolazi do opadanja emocionalnih veza sa osobama i objektima iz okoline.170 Poredenje „slavne prošlosti” sa sadašnjim trenucima prepunim socijalnim problemima može uticati na pojavu samoubistva medu starima. Sredinom sedamdesetih godina prošloga veka Center of Aging na Univerzitetu Merilend (The University of Marylend) utvrdio je da deca svih uzrastnih kategorija imaju ogranicena saznanja i loše usmerene stavove o starim osobama.173 U SAD je težnja za udruživanjem narocito izražena kod starih osoba pripadnika srednje i više klase.174 Osim toga. Mlade i starije osobe obicno nemaju znacajan interakcijski odnos izvan porodice. stare osobe cesto reaguju “mrzovoljom. pa cak i psihoza. do smanjenja sposobnosti da se integrišu spoljni uticaji. u kome se oseca zadovoljnom razmišljanjima o prošlosti kada je bila privlacna ili uspešna u poslu. u poslednje dve decenije .171 Kao paradoks cinjenici da se ljudski život produžio u savremenim uslovima.

prošloga veka porastao je broj grupa koje se bore za dobrobit starih osoba. U SAD na listi The Leadership Council of Aging Organization takvih udruženja ima cetrdeset (u 1988. godini bilo ih je 29). Udruženja, bar za sada, predstavljaju poslednji nivo do koga je došao “pokret seniora”.175 Prva svetska skupština o starenju održana je u Becu 1982. godine i na njoj je usvojen Becki medunarodni plan akcije za starenje (The Vienna International Plan of Action on Ageing), kao prvi medunarodni instrument posvecen starenju.176

120

Deset godina kasnije, 1992., Generalna skupština UN usvojila je, rezolucijom 47/5, Proklamaciju o starenju, kojom je 1. oktobar proglašen Medunarodnim danom starih osoba, a 1999. godina Medunarodnom godinom starih osoba. Druga svetska skupština o starenju održana je u Madridu od 8-12. aprila 2002. godine. Predstavnici vlada iz celog sveta su promovisali koncept „društva za sve generacije”, kao internacionalni odgovor na izazove starenja za XXI vek. Pošto su države clanice UN izrazile brigu zbog brzine i oblika globalnog procesa starenja, Generalna skupština je usvojila Politicku deklaraciju i Madridski internacionalni plan akcije za starenje koji obavezuje vlade da se suoce sa izazovima starenja populacije u svetu. Planom akcije predvideno je 117 konkretnih preporuka u okviru plana akcije,177 medu kojima su i one koje se odnose na starije osobe i njihove porodice, ukljucujuci pitanja koja neposredno mogu uticati na njihov život, kao: siromaštvo, HIV, nasilje i zlostavljanje, pristup zdravstvenim službama i društvenu zaštitu. Na planu domaceg zakonodavstva, starim osobama koje su žrtve nasilja u porodici, pruža se krivicnopravna zaštita u skladu sa cl. 194 Krivicnog zakonika RS, kao i porodicnopravna zaštita u skladu sa cl. 10 i cl. 197-200 Porodicnog zakona RS. Takode, u Srbiji je doneta Nacionalna strategija o starenju,178 kojom se propisuje da je neophodno „sprecavati pojave zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja nad starijim licima, posebno ženama, ublažavati i otklanjati njihove posledice usvajanjem i primenom protokola o saradnji svih ucesnika u zaštiti žrtava - od republickog, do nivoa lokalne zajednice, kao i vodenjem kampanja protiv više razlicitih vrsta diskriminacije i nasilja, stvaranjem lokalnih sistema podrške žrtvama zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja”. Socijalne promene, nastale urbanizacijom i industrijalizacijom, ukazuju na slabo ukljucivanje starih lica u socijalnu strukturu, više nego samo otudenje od formalnih tradicionalnih uloga i statusa. Starost, kao trece doba, poseban je sociološki

fenomen, koji reflektuje nacin na koji su definisane socijalne uloge, kao i stepen spremnosti za njihovo prihvatanje. Stare osobe imaju niz teškoca u prihvatanju svojih novih uloga u društvu zbog radne neaktivnosti, penzionisanosti, komplikovanih porodicnih odnosa i nedostataka društvene podrške. Ako su mlade osobe te koje imaju moc odlucivanja i upravljanja društvenim tokovima, onda ne treba nikada smetnuti s uma da one svojim uticajem na status starih lica , u stvari, uticu na obeležja svoje sopstvene buducnosti.
Horvatic, Ž.: op. cit., str. 65. Na primer, statistike koje vode javna tužilaštva, izveštaji državnih organa, rezultati istraživanja i sl. 3 Nikolic-Ristanovic, V. (1998) “The international crime victim survey in Belgrade (Federal Republic of Yugoslavia)” u The International Crime Victim Survey in countries in transition – national reports, Rim: UNICRI. 4 Ibidem. 5 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174. 6 Conklin, J. E. (1992) Criminology, New York: Macmillan Publishing Company, str. 115. 7.Killias., M. (2001) Precis de criminologie, Berne: Precis de droit Staempfli, str. 115. 8 Van Dijk, J. and Mayhew, P.(1992) “Criminal Victimization in the Industrialized World”, A report to the Conference Understanding Crime: Experiences of Crime and Crime Controle, Rome: UNICRI. 9 Killias, M.: op. cit., str. 133. 10 Gene, S. (2003) Global trends in crime: Crime varies greatly around the world, statistics show, but new tactics…, The Futurist, www.allbusiness.com-professional-scientific-scientific-research-524294-1.html, pristupljeno 1.9.2008.
1 2

121
11

Maguire, M. Morgan, R., Reiner, R. (eds) (1994) “The Oxford Handbook of Criminology”, Oxford,:Clarenden Press. str. 259. 12 Williams, K. (2004) Textbook on Criminology, New York:Oxford University Press., str.74 13 Coleman, C. i Moynihan, J. (2004) Understanding Crime Data, McGraw-Hill House:Open University Press, str.131. 14 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 15 Bureau of Justice Statistics, www.ojp.usdoj.gov-bjs-glance.htm, pristupljeno 1.9.2008. 16 Gannon, M.i Mihorean, K. (2004) Criminal Victimization in Canada, Canadian Centre for Justice Statistics Statistics Canada – Catalogue no. 85-002-XPE, Vol. 25, no. 7 17 Gassin, R.: op. cit., str. 252-257. 18 Walklate, S. (2001) Gender, Crime and Criminal Justice, Portland:Willan str. 3 19 Chesney-Lind, M. (1997) The Female Offender: Girls, Women and Crime, Sage: Thousend Oaks, str. 101. 20 Steffensmeier, D. (1995)”Female Crime: It' s Still A Man's World”, u Price, B.R. and.Sokoloff, N.J. The Criminal Justice System and Women-Offenders, Victims and Workers, USA: Mc Graw-Hill, str. 89, 96. 21 Gassin, R.: op. cit., str. 260. 22 Gassin, R: op. cit., str. 259-266. 23 Butler, W.E. (1992)”Crime in the Soviet Union” in British Journal of Criminology, 2, str. 148, 154. 24 Dashkov, G. (1992) “Quantitative and Qualitative Changes in Crime in the USSR” in British Journal of Criminology, 2, str. 161. 25 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174-175. 26 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174. 27 Joly, H.(1889) La France criminelle, Paris. 28 Gassin, R.: op. cit., str. 297-298. 29 Navedeno prema Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 30 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 31 Špadijer-Džinic, J. (1966) Samoubistva u Vojvodini, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. 32 Zvekic, U. (ed.)(1992) Development and Crime, Roma: UNICRI and IKSI, str. 213. 33 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 34 Killias, M.: op. cit., str.121. 35 Killias, M.: op. cit., str. 140. 36 Beirne, P. I Messerschmidt, J. (1999) Criminology, Boulder: Westview, str. 497. 37 Conklin, J. E.: op. cit., str. 120. 38 Konstantinovic-Vilic, S. (1986) Žene-ubice, Niš: Gradina, str. 86. 39 Conklin, J. E.: op. cit., str. 119. 40 Milutinovic, M.: op. cit., str. 179.

Milutinovic, M.: op. cit., str. 180. Ibidem 43 Conklin, J. E. op.: cit., str. 120. 44 Todorovic, A. (1971) Uzroci maloletnickog prestupništva, Beograd:IKSI, str. 144-151. 45 Milutinovic, M.: op. cit., str. 181. 46 Milutinovic, M.: op. cit., str. 181. 47 Pešic, V. (1972) Ubistva u Jugoslaviji, Beograd:IKSI, str. 44. 48 Konstantinovic-Vilic, S.: op. cit., str. 93. 49 Conklin, J. E.: op. cit., str. 126. 50 Wolfgang, M (1958) Patterns in criminal homicide, Philadelphia: University of Pennsylvania, i Schafer, S. (1968) The Victim and his Criminal, A Study in Functional Responsibility, New York: Random House. 51 Nikolic-Ristanovic, V., Mrvic, N. (1992) Društvena kontrola i kriminalitet žena, Beograd: IKSI i Draganic, str. 73 52 Nikolic-Ristanovic, V. (1989) Žene-žrtve kriminaliteta, Beograd: Naucna knjiga, str. 113. 53 Milutinovic, M.: op. cit., str. 182. 54 Zajecaranovic, G.: op. cit., str. 112. 55 Zvekic, U. (1995) “Struktura i tendencije kriminaliteta u svetu (I)”, Anali Pravnog fakulteta Beogradu, 4, Beograd, str. 362. 56 Pinatel razlikuje sedam tipova zlocina iz pseudo opravdanih razloga: 1. ubistvo iz strasti koje nastaje iz direktnog seksualnog konflikta ili konflikta u vezi sa seksualnom ljubavlju, 2. zlocin iz ideoloških razloga, kao što su politicki atentati, zavere i sl., 3. prestup iz profilaktickih razloga, kada izvrcilac zna da je ono što radi van zakona, ali je ubeden da na taj nacin izbegava vece zlo, na primer kod eutanazije; 4. simbolicki zlocin kod koga onaj koji trpi njegove posledice nije direktno vezan sa delinkventom, na primer majka koja ubije dete bez ociglednog motiva, vec da bi uticala na oca deteta prema kome gaji pomešana osecanja straha i mržnje; 5. delikt iz protesta, kada se izvrcilac postavlja kao branilac u nekoj stvari u koju nije direktno ukljucen; 6. delikt zbog avanture, koji nastaje usled nezadovoljstva
41 42

122

svakodnevnim životom, nelagodnosti zbog monotonije i uznemirenosti koja iz toga proizilazi, na primer krada automobila ucinjena od strane bande maloletnika; 7. samokažnjavajuci delikt ili delikt iz osecanja krivice koji je usmeren protiv samog izvršioca. - Pinatel, J.; Traite de criminologie, 1975, s. 252-259, cit. prema Gassin, R., op. cit. s. 526-532. 57 Milutinovic M., op. cit. s. 203-205. 58 Sila ili moc može biti pozitivna ili negativna, dobronamerna ili zlokobna, legitimna ili nelegitimna, javna ili tajna. Svaki je socijalni cin vršenje moci, svaki je društveni odnos izjednacen sa moci, svaka je društvena skupina ili sastav organizacija moci. OUN je pod uticajem svetskog viktimološkog pokreta uvela pojam zloupotrebe moci (eng. Abuse of Power)u svrhu suzbijanja zloupotrebe moci i zaštite žrtava tih zloupotreba. Žrtve zloupotrebe moci su osobe koje individualno ili kolektivno pretrpe fizicku ili mentalnu povredu, emocionalnu patnju, ekonomsku štetu ili znacajnije oštecenje svojih prava, putem cina ili propusta, koji ne mora predstavljati kršenje nacionalnog krivicnog prava, vec medunarodno priznatih normi koje se ticu ljudskih prava. Cit. prema Šeparovic, Z. (1988)”Nasilje u obitelji: pojave, uzroci, rešenja” u Zborniku radova za medunarodni skup Nasilje u obitelji, Dubrovnik. 59 Šeparovic, Z. Kriminologija i socijalna patologija, op. cit., str. 97. 60 Poslednjih godina u Srbiji je zabeležen kao oblik nasilja, tzv. nasilje u sudnicama. Ucestale su pretnje i napadi na sudije u sudnicama i van njih. Treba pomenuti ubistvo žene sudije u Nišu, bacanje bombe na ženu sudiju u Pancevu u toku sudenja, u Cacku bacanje eksploziva na kucu sudije u toku noci, u Šabcu udaranje žene sudije pesnicom u lice, u Novom Beogradu sudiji je zapreceno ubistvom, u Beogradu su zapaljena ulazna vrata stana u kome je stanovao javni tužilac, u Leskovcu je ubijen predsednik Opštinskog suda. 61 Razlikuju se dve podvrste ovog oblika nasilja: nasilje propuštanjem i posredno nasilje (mediated violence). Za razliku od nasilja propuštanjem koje se vrši pasivno, posredno nasilje (mediated violence) je rezultat namerne ljudske intervencije u prirodnoj ili društvenoj okolini, ciji štetni efekti nastupaju indirektno i sa odlaganjem. Primeri za ovu vrstu

htm 82 http://home. 55. Skopje. M. 65 Šimunec. F. str. K. i dr.cc. i dr. Z. Thomas.(1995) Ubistvata vo Makedonija.1989.: ibid. str. Münster-Hamburg . (1962) Komentar Krivicnog zakonika. 75 Henting. Auburn University. M. (1989) Family Violence in Cross-Cultural Perspective.glasnik RS”. (1973) Krivicno pravo.: op. (1979) Demografska obeležja nasilnika. 93-94). str. str. 15. S. 86 Sulejmanov. Z.Jahrhundert.ca/ocult/lanning 4htm 81 Petee. JRKKP. (1979) “Socijalna obeležja nasilnika”. Ovo metodološki zanimljivo istraživanje. Ubistva u Jugoslaviji. F. Tübingen: J. 87 Konstantinovic -Vilic. K. N. D. 66. Heidelberg: C. (1956) Zur Psychologie der Einzeldelikte. str. 102-103. cit. Florida State University: School of Criminology. str. 9. Muler. Primer za misionarski zlocin mržnje je zlocin koji se dogodio 6.. i dr. 73. (2003) Ubistva u Beogradu. predstavlja još jedan primer ovog tipa nasilja. 78 Simeunovic-Patic. Mohr (Paul Siebeck). 76 Henting. B.: op. u 13 iz Okeanije i 13 iz Azije. M. u sedam država iz Evrope.il. V.. Heidelberg: C. S. (1993) Kleines Kriminologisches Worterbuch.net/cmignarda/mass. cit. (Masters Thesis).prema Šeparovic. V. http://home. (1975) “Krivicno delo ubistva na svirep nacin”. IKSI.: op. u 10 država Srednjeg Istoka. C.html 123 84 85 Keiser. 3 Auflage. najcešce oblike ispoljavanja i obeležja fenomena nasilja. 74. H. str.London: LIT Verlag. 362. cit. 70 Radovanovic. http://www. 45. cit. Upotreba odredenih vrsta bombi u Vijetnamu i Avganistanu od strane americke i sovjetske armije.att. 67 Jakovljevic. München. 3. Beograd:Draganic. Auflage. 45. koje su u vecini društava istovetna. . str. str. Hannover. zbog toga što je bio ubeden da su feministkinje odgovorne za njegove licne teškoce. Beograd: Vojnoizdavacki zavod. J. koja je sprovedeno tako što su antropolozi živeli u porodicama i neposrednim posmatranjem pratili dinamiku porodicnog života. IV izdanje. 88 Nikolic-Ristanovic. (Videti: Levinson.ca/ocult/lanning 4htm 80 http://www. posebni deo. 75. u 17 iz Severne Amerike i 16 iz Južne Amerike. s. (1987) Understanding Society's Most Dangerous Offender: A Typology and Corresponding Dynamic Analysis for the Substantive Theory Formulation of Serial Murder. (1978) Krivi cno pravo. br. Beograd: Savremena sdministracija. 59. 90 To je potvrdilo i jedno od najsveobuhvatnijih antropoloških istraživanja. 265. Dordevic. (1998) „Nasilje u porodici – mogucnosti zaštite i prevencija”. Prodaja zemljama u razvoju pesticida i medicinskih proizvoda koji su zabranjeni u zemljama u kojima se proizvode. Pešic Vukašin. 89 Nikolic-Ristanovic. Zagreb.. cit. 73 http://online.str. Z. (1984) Kriminologie der Tötungsdelikte. 72 Tahovic. navedeno prema Žegarac. Odsek za sociologiju..nasilja su svi oblici uništavanja i oštecenja prirodne okoline. Nasilje nad decom. posebni deo. str.moraine. str. 79 http://www. Calif: Sage.. Brkic. J. cit.html 83 Waters. D. 69 „Sl. op. H. str. 46. II. D. Zbornik radova Krivicnopravni i kriminološki aspekti delikata nasilja. 77 Henting. str. prema Šeparovic. cit. G.. Kriminologija i socijalna patologija.oas. str. Müler. 101. 64 Schneider.htm 74 Middendorff. Beograd: Fakultet politickih nauka. http://www.witchery. A. 180. Sttutgart. prouzrokovala je posredno genetske mutacije kod beba u bombardovanim podrucjima i rak kod ratnih veterana. koja je prvenstveno imala za cilj da uništi useve na neprijateljskoj teritoriji.htm 63 Schneider. Der Mord. 71 Atanackovic. 62 Violence. Niš: Gradina.us/spring/2002/CRJ105-300/lesson61.edu/cpeteeta/ massmurder1. Democracy and Education: An Analytic Framework.witchery.org/csh/english/ edumeetexpertscontrib6. 549. (2001) Kriminologie für das 21. br. J. kada je dvadesetpetogodišnji student Marc Lepine na Univerzitetu u Montrealu ubio 14 studentkinja na feministickom seminaru. Beograd: Privredna štampa. 173.auburn. op. istovremeno je pružilo uvid i u rasprostranjenost nasilja. i dr. (1986) Žene ubice. II izdanje.net/cmignarda/mass. W.. op. H. str. Beograd: Savremena administracija. 68 Keiser/Kerner/Sack/Schellhoss (1993) Kleines Kriminologisches Wörterbuch. 3.att. H. B. H. V.12. “Feministkinje su ruinirale moj život” vikao je pre nego što je izvršio samoubistvo. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. sprovedeno u 14 država Saharske Afrike. 91. cit.85/2005 i 88/2005. 66 Momirovic.. Zagreb. V. str. Newbury Park. (1992) Društvena kontrola i kriminalitet žena. V.

uk).75. god. njenoj evoluciji i tipologizaciji. Udružene žene. (2006) Medunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu. 98 Declaration on policies for combating violence against Women in a democratic Europe. str. N. videti: Mrševic. (http://www. Banja Luka: Helsinški parlament gradana.. N. 100 Pekinška deklaracija i Platforma za akciju.Tako. 2. (Videti: The Impact of Domestic Violence on the Tennessee Economy. decembra 1979.5% ubistava.womenandequalityunit. detaljno: Milic. U Velikoj Britaniji dešava se najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici godišnje. usvojena na IV svetskoj konferenciji o ženama u Pekingu. 103 Prema podacima UN. god. Zbornik radova Uskladivanje prava SR Jugoslavije sa pravom Evropske unije.5 milion žena i 834. http://www. Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu. koji je razradio specifican model kvantitativnog merenja troškova nasilja u porodici.gov. M.Temida. održanoj u Rimu 21-22. str.tn. usvojena od strane Ujedinjenih nacija Rezolucijom 34/180 od 18. na osnovu rezultata istraživanja. i Heald.. izvršilac je muška osoba iz neposredne blizine žrtve. Tennessee.pdf). Rezolucija Generalne skupštine UN 48/104 od 20. 94 Prevod najvažnijih medunarodnih dokumenata koji se odnose na nasilje u porodici. Petrušic. Prema podacima Ekonomskog saveta za žene u Tenesiju. (1999) „Evropski standardi o eliminaciji nasilja nad ženama”. Nacionalna anketa o nasilju nad ženama sprovedena 1998.. 157-168. N. 415. a u 60% svih slucajeva seksualnog nasilja. III izmenjeno i dopunjeno izdanje. decembra 1993. 11/81). ukljucujuci i SFRJ („Sl. godine u SAD pokazala je da je 25% žena i 8% muškaraca fizicki i psihicki zlostavljano od strane supruga.us/sos/ecw/domestic_violence_report. usvojena na Trecoj Evropskoj ministarskoj konferenciji o jednakosti muškaraca i žena.. S. (2007) Krivicno delo nasilje u porodici – aktuelna pravosudna praksa u Nišu i Beogradu. 95 Convention on the Elimination of All forms of Discrimination against Women (CEDOW). Instrumente o ratifikaciji ili pristupanju deponovale su do sada 94 države. a da za potrebe procesuiranja dela nasilja u porodici u pravosudnim institucijama država godišnje izdvaja 49. god. oktobra 1993. ukupno 1. 93 Konstantinovic-Vilic. A. S. procenjuje se da se samo pokrice troškova zdravstvene zaštite žrtava nasilja godišnje potroši preko 32 miliona dolara. god. Report to the Tennessee General Assembly Presented by Tennessee Economic Council on Women.(1989) Uvod u sociologiju. Z. devojke. Videti detaljno: Konstantinovic Vilic. 101 Nkolic-Ristanovic. septembar 1995. 96 Declaration on the Elimination of Violence against Women. V. IV svetska konferencija o ženama. odn.12-14. ubica je bio u porodicnoj vezi sa žrtvom.. Podaci o troškovima služe kao snažan argument u lobiranju za uvodenje preventivnih mera zaštite od nasilja u porodici. Ženski istraživacki centar Niš. 17-38% svih žena u svetu je pretrpelo fizicko nasilje u svom životu od strane bliskih muškaraca. Recommendation 1582 (2002) usvojena od strane Odbora ministara 27. (2005)” Medunarodni standardi i nasilje u porodici”. Detaljno o medunarodnim standardima u domenu zaštite od nasilja u porodici. (2001) Sociologija porodice.. January. Haralambos. Beograd: Autonomni ženski centar. 2006. kritika i izazovi. str. Sylvia Walby procenjuje da u Engleskoj i Velsu troškovi premašuju 23 milijarde funti godišnje. u vecini slucajeva ubistava žena. god.. S.700 muškaraca godišnje je silovano i/ili fizicki zlostavljano od strane partnera/partnerke. god. ubica i žrtva nisu bili ni 91 . Kina 4-15. Beograd: Autonomni ženski centar Beograd. 21% žena bar jednom u životu bile su žrtve fizickog nasilja ili pretnji. Beograd. Zagreb. Medunarodni dokumenti. odn. M. objavljen je u knjizi: Nasilje nad ženama – prepreka razviju.9 miliona dolara. Dokmanovic. Beograd: Viktimološko društvo Srbije i „Prometej”. 99 Domestic violence against women. R. septembar 1995. septembra 2002. 97 Beijing Declaration and Platform for Action. stupila na snagu 3. September 2004) The Cost of Domestic Violence. (2000) Ženska prava u medunarodnom pravu. Žunic. (Walby. 2005. 102 Ibidem.state. Prema statistickim podacima vezanim za ubistvo žena u Engleskoj i Velsu za period 1986-1996. list SFRJ – Medunarodni ugovori”. Nashville. vanbracnog partnera ili mladica. a u svega 15. a u 80% tih slucajeva se radi o ženama žrtvama. septembra 1981. 92 O transformacijama u strukturi i funkciji porodice. Petrušic. god. npr.

(1999) „Evropski standardi o eliminaciji nasilja nad ženama”.17. 9). Temida. Beograd:Viktimološko društvo Srbije&Prometej. V. Zbornik radova Uskladivanje prava SR Jugoslavije sa pravom Evropske unije. u: Pravom protiv nasilja u porodici.. Beograd: Viktimološko društvo Srbije. Banja Luka: Helsinški parlament gradana. S. 114 Videti detaljno: Konstantinovic Vilic. ljudska prava i aktivizam gradana u Južnoj i Istocnoj Srbiji.12. 9-15.S. 13. str. 2. 116 “Sl. V. 10/2002. V. 135141.) (2005) Nasilje prema ženama . 63-73. Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu. (2002) „Institucije i nevladine organizacije u odgovoru na porodicno nasilje u Srbiji”. 17). Petrušic. Nikolic-Ristanovic.. detaljno: Nikolic-Ristanovic. N. 19 CEDAW Komiteta za eliminisanje svih oblika nasilja nad ženama (1992). N. 105 Kljucnu ulogu odigrao je feministicki pokret. London: Thousand Oaks. III izmenjeno i dopunjeno izdanje. Sofia. Lukic. str. Konstantinovic Vilic. S. u: Društvena svest. O promenama u odnosu državnih politika prema nasilju u porodici: Konstantinovic Vilic. videti: Copic. Petrušic. poglavlje u knjizi Ljudska prava za žene. Detaljno. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komunikaciju. Petrušic. Nikolic Ristanovic. Neka pozitivnopravna rešenja u svetu i kontraverze u njihovoj primeni”. S. Evropska mreža protiv nasilja nad ženama. br. S. 106 Konstantiovic-Vilic. Ignjatovic. V. u: Društvena svest. R. 3. što kao ishod ima sprecavanje potpunog napredovanja žena i cinjenicu da je nasilje nad ženama jedan od presudnih mehanizama putem kojeg se žene prisiljavaju na prihvatanje položaja podredenosti u odnosu na muškarce” (Deklaracija o eliminisanju porodicnog nasilja nad ženama (1993). (ur. Niš: Odbor za gradansku inicijativu. str. (2000) Od žrtve do zatvorenice. 67.. Videti i: Preporuka br. Temida. (2005) Austrijski model intervencije u slucajevima nasilja u porodici. (1999)”Model zaštite od nasilja u porodici. (1995) „Nasilje nad ženama u uslovima rata i ekonomske krize”. U Nemackoj svaka cetvrta žena trpi fizicko ili seksualno nasilje od strane partnera. 104 Galles. Niš: Odbor za gradansku inicijativu. 38-42. str. Petrušic. 110 U svim društvima nasilje gravitira ka partneru sa najvecom moci i dogada se u odnosima u kojima medu subjektima postoji najveca razlika u moci. Beograd: Autonomni ženski centar.J. str. br. je ispoljavanje istorijski nejednakog odnosa snaga izmedu žena i muškaraca.. Temida. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komunikaciju. str. (ur.. u: Pravom protiv nasilja u porodici. glasnik RS”.prepreka razvoju. p. (2005) „Reagovanje policije na nasilje u porodici − teorijski okvir i strana iskustva”. (2005) „Stavovi o nasilju u porodici”. str. 03. str..) (2002) Porodicno nasilje u Srbiji. S. glasnik RS”. N. godine.2. Intimate Violence in Families. S.. Sociološki pregled. Copic. Beograd: Viktimološko društvo Srbije&Prometej. R. S. 18/2005. 107 Detaljno videti: Nikolic Ristanovic. Konstantinovic Vilic. (Videti: Nikolic Ristanovic. Udružene žene. str. (ur) (2002) Porodicno nasilje u Srbiji. koji je doveo do muške dominacije nad ženama i do njihove diskriminacije od strane muškaraca. 117 “Sl.(2002) „Ka objašnjenju i prevenciji nasilja u porodici u Srbiji: multivarijantni pristup”. 109 Ibidem.. str. (2002) „Ka objašnjenju i prevenciji nasilja u porodici u Srbiji: multivarijantni pristup”. 135141. O medunarodnim standardima zaštite od nasilja prema ženama. (Videti: InterBalkan Conference on Legal Strategies to Combat Domestic Violence. Logar. Niš: ŽIC.(2003): „Porodicno nasilje u zemljama bivše Jugoslavije: pregled najvažnijih rezultata istraživanja”. videti: Mrševic. 3-11. (2004) „Pravo žena na zaštitu od nasilja u porodici”. Žunic. (2005) „Stavovi o nasilju u porodici”. Pekinšku deklaraciju i platformu za akciju (1995). Zakon je poceo da se primenjuje 9. ljudska prava i aktivizam gradana u Južnoj i Istocnoj Srbiji: Odbor za gradansku inicijativu. 2002. N. N. 3. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komuikaciju. 112 Videti. 1997. (2004) Krivi cno delo nasilja u porodici – pravna praksa u Republici Srbiji. u: Pravom protiv nasilja u porodici. 115 „Nasilje nad ženama . 7. New Delhi: Sage Publication. Z. str. Bulgaria. V. 409.. Preporuka odbora ministara Veca Evrope zemljama clanicama za zaštitu žena od nasilja (Rec2002/5). M. T. srpski prevod. br. . V. u: Pravom protiv nasilja u porodici. 124. (2000) Ženska prava u medunarodnom pravu. str. str. 1. br. 108 Konstantinovic Vilic.Petrušic.124 u kakvoj vezi. 111 Nikolic-Ristanovic. 113 O problemima u reagovanju institucija sistema na nasilje u ovom periodu. str. detaljno: Mrševic Z. Beograd:Autonomni ženski centar. str. N..(2002) „Pravni aspekti strukturalnih uzroka nasilja”. Niš: ŽIC.

K. str. L. 128 Navedeno prema “Changing the Landscape: Ending Violence . Nasilje u porodici. str. London-New York: Routledge. (1988) “Nasilje nad djecom . Temida. 1-4. 11 127 Navedeno prema Lent.3-4. cit. Final report of Canadian Panel on Violence Against Women. 9.(1989) Domestic Violence: An Overview of the Literature. glasnik RS”. (1988) “Zlostavljanje i zapostavljanje dece . M. 126 Casey. 132 Deutch. H. Sociološki pregled. str. 2005. M. London: Home office research and planning unit report. str. Dosije i Udruženje Pravnika Srbije za socijalno pravo. Konstantinovic Vilic. Kriminalistik. M (1987) Domestic violence against women. http://www. 145 Keiser.An International Conference. 153 Nikolic-Ristanovic. str. (1996) Prava deteta – prava coveka. str. Obretkovic. (1993) “Nasilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja”. str. International Workshop. str. str. A. J. 583.: op. Sociološki pregled.19. 139 Smith.D. (1987) Kriminologie. Berlin: Walter de Gruyter. E. (1993) “Nasilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja”. 150 Trube-Becker. 3-4.: op.rezultati anketiranja”. 3-4. 151 Turkovic. (1981) “Seelische Misshandlung von Kindern”. str. Heidelberg-Hamburg.. P. J. 149 Keiser. 65. 279.Achieving Equality”. Paris: Presses Universitaire de France. A.18/2005 i 88/2005. The Canadian Journal of Obstetrics/Gynaecology and Women's Health Care. br. cit.: op.(1983) The Rights and Wrongs of Children. Restitution and Revolution: Creating Justice for Women and Children Who Have Been Abused”. Ministarstvo rada. 347-349. 3. 148 Stevanovic. H. E.85/05. Victimology. cit. London: Frances Pinter. M. str. str. (1989) Domestic Violence: An Overview of the Literature. Victimology. s. Nasilje u porodici. str. str. (2000) “Dete žrtva zlostavljanja i zanemarivanja i uloga policije u obezbedivanju njegove zaštite”. International Workshop.yu/ . cit. saopštenje prezentirano na Democracy and Justice: Re-viewing Crime in Theory and Practice . Penava. R. L. Nasilje u obitelji. 93. Dobash. str.minrzs.„Sl. Obretkovic. H. Stigma and Social Controle. Schneider. O merama porodicnopravne zaštite od nasilja u porodici i postupku u kome se one odreduju. br. 143 Janjic-Komar. 5 138 Navedeno prema. 410-411 118 119 125 125 Navedeno prema Nikolic-Ristanovic V.Battering And How to Stop It. 1-4. 34. 129 Smith. Autonomni ženski centar. I. str. Dubrovnik. G. (1995) “Recognition. (1994) “Nasilje nad ženama u uslovima rata i ekonomske krize”. 140 Ibidem 141 Navedeno prema. str.. 6. 4.V. (1959) La psichologie des femmes. 121 United Nations. str.. 146 Radovanovic. zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. prema Janjic-Komar.glasnik RS” br. B. 123 Kelly. Ottawa. str. Toronto: Lexington Books. 85-97. cit. u: Sociološki pregled. str.. E. str. 4-5. (1994) Next Time She'll Be Dead . Schneider. 120 Klein. Dubrovnik.: Labeling Women Deviant-Gender. 135 Schur. 133 Nikolic-Ristanovic.. (1977-78)”Battered Women and Learned Helplessness”.(1970)” Das Kind als Opfer”.subjektivno iskustvo deteta”. London: Random House. 92. M. V. L. M. 526. 122. (1988)”Kažnjavanje djece u obitelji i školi . 583. Minister of Supply and Services Canada. N. 142 Straus... M. 137 Dobash. G. (1981)Violence against Women: Some Considerations Regarding Its Causes and Its Elimination. Heidelberg-Hamburg.. 9. Fisher. str. str. London: Home office research and planning unit report. (1981)”Das Kind als Opfer”. R. 147 Freeman. 43..(1992) Women. V. 131 Goudolf. E. (1988) Battered Women as Survivers. Vodic kroz sistem porodicnopravne zaštite od nasilja u porodici.. 75-78. Violence and Social Change.istraživanje krivicnog djela zapuštanja i zlostavljanja maloljetnika u praksi Opcinskog suda u Zagrebu”. (1988)”Krivicnopravna zaštita dece od nasilja u porodici-situacija u Jugoslaviji”. 155 Opšti protokol o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja. L. Crime and Delinquency. 99. 144 Ibidem. detaljno: Petrušic. Nasilje u obitelji. 122-126. 122 J ones.. Dublin: Social and Organisational Psychology Research Unit UCD. 23. str. 330-33. Boston: Beacon Press. 113. 3. J. 14. S. str. 136 Schneider. 583. R. 152 Pejcinovic. D. Kriminalistik. Beograd. 134 Walker. E.: op. 124 Nikolic-Ristanovic. str. str. 160. (1978-79)”Wife Beating: How Common and Why”. H. 1993. “Declaration on the Elimination of Violence Against Women”. London. Dubrovnik.gov. 154 “Sl. Dubrovnik. 130 Smith. 1. str. 289.A.sr. 23-24.(1992)”Obstetrical Issues in Wife Abuse”. J. str. L. Kriminalistik. 26.

trinity.11. str.C. 242. 6. 231.1093 167 “Stara osoba ostaje na oprezu cak i kada joj je zajemcena potpuna sigurnost jer nema poverenja u osobe u punoj snazi: ona svoju zavisnost doživljava tako što ispoljava nepoverenje. Inc. (1995) “Verbal and phusical aggression against demented elderly by unformal caregivers in the Netherlends”. Beograd: Savremena administracija.11. cega se ona. 160Ibid. AM. str. 364.un. 1987.1338 166 Julha. 170 Ibid. Dubrovnik. promeni boravište.2 September 1995. New Jork: Thomas Y. 592. cit. str.html 158 Videti: Madrid International Plan of Action on Ageing (MIPAA) (Advance unedited copy) http://www. koji joj pomažu da živi – finansijski. necaci. (1984) “Perspectives on Intrafamily Violence”.. No. Ona poznaje dvolicnost odraslih”. A. str. 24.org/ageing/coverage/action. vol. (1995) “Is childlessness a risk factor in old age?” Amsterdam: Third European Congress of Gerontology.2007. M. ili pak primajuci je u kucu – mogu odbiti tu pomoc ili je smanjiti.: op.Gruener. 162 ENSI KOITEN LIITTO REPORT: Domestic Violence and the Elderly (1986) str. 156.. P. cit. no. Dyck Rvan. Starost. str. str. The Gerontologist.. 165 Pot. pored ostalog. Human Relations No. Deeg DJH. u: “Social Psychology of Aging”. str. Queen and Jeannette R. 172 “Social Psychology of Aging”. 168 Navedeno u: ibid. Zna da joj deca.. Cit. Social Gerontology: The Social Psychology of Aging. Crowell Company. cit. cit. S. u: Pelicaric.. Socilogy of deviant behavior.Krupp. u: ibid. (1960) Sudska psihopatologija. str. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. str. 2. Jonker. str. prijatelji. Amsterdam: III European Congress of Gerontology. Zagreb. Beograd: BIGZ (drugi tom). mogu je napustiti ili odlucivati o njenoj sudbini protiv njene volje: prinuditi je da. cit. 583. 174 Clinard.... urednik Z. C. u: Clinard. pp 100-101. 30 August .: op.2007. Main Content: Madrid International Plan of Action on Ageing http://www..: op. (1985) Viktimologija . Šeparovic.org/ Researchandpolicy/ MadridInternationalPlanofActiononAgeing/ Background pristup: 30. 048. cit.. (1962) “The Subculture of the Aging: A Topic for Sociological Research” . De Bovoar. 159 Navedeno prema: Pelicaric. (1988) “Nasilje nad starim osobama u obitelji”. 175 “_________Politics of Aging: Government Agencies and the Aging Network”. Z. na primer. M. N.. cit. užasava.: op. 156 157 126 163 Kratocski. u: Social Gerontology: .helpage. 30 August-2 September 1995. 123-127. M. 158. u: Clinard. I. N. 37. Rinehart and Winston.pdf pristup: 30.edu/cmkearl/gersopsy. cit. 173 Rose. Section V. 157. (1988) Interna medicina.160.. A. loc. New York: Holt. 448-449. 1968.studije o žrtvama. D. 171 Šeparovic. 591. Section V. ili brinuci se o njoj. str. 169 Stuart A. cit.M. URL: http://www. 161 Pelicaric. cit. M. no 164. 164 Jevtic. Nasilje u obiteljii (zbornik radova). (1940) Social Pathology.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->