Pojam i Oblici Religije

Pojam i oblici religije

1. Šta je religija?
1.1. Savremena tumačenja religije Definisanje pojma religije predstavlja veoma težak zadatak, jer je religija sama po sebi veoma složen fenomen. Nesumnjivo, religija predstavlja jedan od elemenata ljudske svesti i duhovne kulture. Pojam religija nastao je od latinskog glagola religio, religare, što znači povezati. Ovu reč prvi put upotrebljava Laktanacije, hrišćanski filozof, u IV veku n.e. Ovde se misli na povezivanje čoveka sa prirodom, drugim bićima i Bogom. Postoji tri osnovna pristupa pomoću kojih se može posmatrati religija kao fenomen . To su: subjektivni, objektivni i subjektivno — objektivni pristup. Sa stanovišta objektivnog pristupa, religija se može ispitivati kao svaka druga pojava. Subjektivni pristup zahteva drugačiji pristup religiji nego ostalim stvarima. Po trećem stavu, smatra se da se ne može poreći ni subjektivno, ni objektivno kod religije, jer je ona sinteza subjektivnog i objektivnog. U zavisnosti od društveno-političke situacije i ideologije, postoji više tumačenja religije. Brojni autori ističu određene aspekte religije kao najbitnije, pa zbog toga nije lako dati jedinstvenu, sveobuhvatnu definiciju religije. Jedno od tumačenja religije datira iz 1959. godine, po kome religija predstavlja "društvenu formu svesti u kojoj dolazi do izraza čovekova zavisnost od tuđih mu i nepoznatih prirodnih i društvenih sila i fantastična forma preodolevanja tih sila putem obreda, molitava i sl. Religija je, u stvari, ropska forma moralne svesti" . Karl Marks smatra da religija nije ništa drugo do "uzdah zgažene tvari, opijum naroda". Njegovo mišljenje je da je čovek generičko biće i da ne sme da bude posrednika između dva čoveka koji su pripadnici jedne zajednice. U klasnom društvu, čovek gubi osećaj "zajedništva", te ne postoji mogućnost međusobne identifikacije između pripadnika različitih klasa. Po Marksu, to je način nastanka religije, i zato religija predstavlja oblik otuđenja. Navedena tumačenja religije su u suprotnosti sa tumačenjem Lešeka Kolakovskog. Njegov stav je da su "zabranjene one definicije religije koje podrazumevaju da je religija samo sredstvo svetovnih, društvenih ili psiholoških potreba, jer su to iskustveni stavovi i ne smeju se prihvatiti kao deo definicije". Jedna od definicija religije Lešaka Kolakovskog jeste: "Religija nije skup iskaza, ona je oblast bogoštovanja u kojoj se razumevanje, saznanje, osećanje učešća u temeljnoj stvarnosti (bilo da se misli na ličnog boga ili ne) i moralna obaveza javljaju kao jedan jedini čin, čije naknadno deljenje u odvojene klase metafizičkih, moralnih i drugih tvrđenja može biti korisno, ali mora iskriviti smisao izvornog čina bogoštovanja". Kao što je ranije napomenuto, svaki autor ima drugačije tumačenje religije. Tako Žuljević definiše religiju kao: verovanje u natprirodno, verske predstave i osećanja, sistem verskih obreda, postojanje sveštenika i kao postojanje institualizacije (crkve).

Pojava religije i njen istorijski razvoj Verovanje u natprirodna bića i pojave datiraju još iz praistorijskog perioda. osećanja. upravo zato što se kod totemizma primećuje razvijeniji oblik ljudske svesti. odnosno verovanje u postojanje spiritualnih bića. odnosno veći stepen imaginacije i apstrakcije. halucinacija i dr. religijski simboli. Politeizam (mnogoboštvo) uglavnom se shvata kao razvijeni animizam i totemizam. simbola i kulturnih radnji koje su vezane za "natprirodno" biće i za doživljaj svetosti". Primer tabua je incest. Totemizam je najverovatnije nastao nakon animizma. 2. u prvom redu. Naime.2. predstavlja osnov na kome se temelji svaka religija. Totem po verovanju štiti pripadnike plemena. On smatra da se religija sastoji od pet elemenata. totemizam. Ali.duša) predstavlja najstariji i ujedno najprimitivniji oblik religije. hronološki gledano. odnosno pripisivanje pripisivanje ljudskih karakteristika predmetima. anima . Većina autora smatra da je animizam nastao pre totemizma. nematerijalnog faktora koji su nazivali duša. odnosno od same pojave čoveka. Svest o religiji se menjala sa razvitkom ljudske civilizacije. bitniji. a preko njega su objašnjavali prirodne pojave. ipak. politeizam poseduje mnogobrojne karakteristike koje ga isključuju iz navedenih formi . politeizam i monoteizam. a pomoću slika je verovao da se ostvaruje kontakt između njega (čoveka) i Njega (natprirodnog). To najbolje dokumentuju slike koje se mogu naći na zidovima pećine Altamira u Španiji. Animizam (lat. na kojima je moguće videti predstave životinja. Takav oblik svesti će kasnije prerasti u drugačiji vid svesti. Kod primitivnih oblika religije posebno je važno istaći postojanje tabua. verovanja i učenja. Smatra se da je ova forma religije nastala zahvaljujući mentalitetu praistorijskih ljudi koji su primetili da poseduju izvesna duševna stanja (san. religijska osećanja. moguće podeliti u četiri osnovna oblika : animizam. što znači da se jedan totem vezuje samo za jednu zajednicu. već i kao "ona koja imaju dušu". ritual. a to su: zamisao o prirodnom biću. ekstaza. praktikovan kod pripadnika prvobitne ljudske zajednice. Čovek je verovao u postojanje natprirodnih sila koje će mu pomoći da poveća ulov. 1. 3. Oni su verovali u postojanje spiritualnog. Totem predstavlja predmet identifikacije određenog plemena. religijska osnova .) zbog čega su sva živa bića prestala da se posmatraju samo kao "materijalna". Bitan princip animizma je analogija. Totemizam se zasniva u verovanju u totem. Religiju je. odnosno predstavu biljke ili životinje. pre svega racionalnu i naučnu svest. Tabu je reč polinezijskog porekla koja se odnosi na zabranu štetnog i opasnog ponašanja prema nekoj svetinji ili društvenoj zajednici u celini. 1. religijski funkcioneri i religijska organizacija.Vuko Pavićević u svom delu "Sociologija religije" definiše religiju kao "skup zamisli. razlog zbog koga važi ovakvo mišljenje. Postoji i još jedan.

Hera. u smislu da postoji više bogova. Monoteističke religije imaju zajedničke karakteristike. Danas su najmasovnije monoteističje religije hrišćanstvo. a to (1) Bog je uvek telesna (2) Bog uvek poseduje natprirodnu moć (3) Bog živi u nekom drugom. Monoteizam (jednoboštvo) predstavlja najsavremeniji oblik religije koji se održao do danas. islam.religije. Religija je bila kritikovana čak i u antičko doba. Apolon. Odnos religije i magije . Demetar. u antičkoj Grčkoj. osobine. bogovi su antropomorfni . tj. Monoteizam je najverovatnije nastao tako što se iz politeističke forme religije izdvojio jedan Bog. (2) Svaka monoteistička religija ima svog osnivača (Hrist. koji u stvari predstavlja razvijeniji oblik politeizma.). (4) Svet i čovek su puni zla. što znači da uče o spasenju posle smrti. budizam i judeizam. verovalo se da postoji dvanaest bogova Olimpa (Zevs. Filozof Ksenofan u V veku p. odnosno spasilačke. A. označen kao henoteizam.Hefest i Hestija). 1.3. Hermes. Tolkarjev smatra da postoji i prelazni oblik religije. S. gde čulno ima primat nad materijalnim. smatra da bogovi nisu antropomorfni. "strašni sud". Bogovi se doživljavaju transcendentalno. dok Kritija smatra da su bogovi izmišljeni radi regulisanja tzv.e. zaštitnica porodice i braka. Treba tražiti savršenstvu u posthumnom svetu. i i čulna natčovečne su: ličnost. Posejdon. što znači da se doživljavaju a priori . Afrodita. (3) Monoteističke religije su soterološke . jer se ljudi ne plaše zakona.n. u smislu da se bogovi doživljavaju kao "regulatori različitih domena društvenog života". (5) Predstoji apokalipsa. Artemis. Mojsije i dr. Na primer. tajne nepravde koju nomos. U starogrčkom i starorimskom obliku politeističke religije. ali samo jedan od njih je vrhovni. Buda. Svako božanstvo upravlja određenom sferom društva. Postoji pretpostavka da se to dogodilo zahvaljujući procesu spajanja rodova i plemena u šire zajednice. zakon ne može ispraviti. Hera je bila Zevsova žena. posle koje sledi tzv. poseban po svom ontološkom statusu. a to su: (1) Monoteističke religije su rasprostranjene širom sveta. Atina. jer je predstavljao suštinski napredak u odnosu na animizam i totemizam. 4. Posejdnon bog mora itd. Može se čak reći i da je politeizam uslovio nastanak monoteizma. bog raja i zemlje. Muhamed. izvanzemaljskom svetu. Najjače pleme je na taj način uspelo da nametne svog Boga kao vrhovnog. Atina je bila boginja mudrosti. Zevs je bio vrhovni bog. Ares. Ovaj stav najviše naglašava hrišćanstvo.

Međutim. Znanje čini i brojeva uglavnom predstavlja tajnu (okult).4. Kult zahteva specijalni položaj za sebe ili svoje lidere. magija nije lična. Magija se sastoji iz tri osnovna elementa: čini. već privremene veze između individualaca. osnosno proučavanje kako spiritualni faktori utiču na prirodu. a iznutra su vuci grabljivi. materijalne promene ili samo iluzije promena . Okultizam i verske sekte Čuvajte se lažnih proroka koji vam dolaze u odelu ovčijem. model ljudskog mišljenja i ponašanja. Ona je uticala i na sam razvoj religije. 7:15) Okultizam predstavlja učenje o kultu. Ali zato magija ne stvara trajne. Po drugoj definiciji. materijala i rituala .Za magiju se može reći da je bila dominantna u vreme samog početka razvoja ljudskog društva. Sa druge strane. Inače. lični odnos između čoveka i spiritualne sile. Redklif Braun se ne slaže sa ovom tvrdnjom. 1. magija se bazira na nastupu. dok se kod religije čovek njima potčinjava. Ser Edvard Barnet Tejlor smatra da religija predstavlja direktan. kao i simbolične brojeve za koje se smatra da poseduju izvesnu moć. To mogu biti biljke. Po njemu i magija može imati socijalnu dimenziju. Frejzeru. Po Dž. magija je koncept kojim se opisuje način mišljenja kojim se vrši uticaj na nevidljive sile da prouzrokuju razne događaje. (Mat. Princip kontagioznosti se svodi na verovanje da stvari koje su jednom stupile u kontakt trajno ostaju u međusobnoj vezi. magija počiva na dva ključna principa: imitativna (homeopatska) i kontagiozna magija. Emil Dirkem smatra da religija predstavlja zajedničku pojavu. jer se vernici povezuju zajedničkim verovanjem. Oni obuhvataju reči koje se koriste u ritualu. Magija traži način da manipuliše spiritualnim silama. Princip imitativnosti se može svesti na tvrdnju da slično izaziva slično. delovi životinja. Kult posmatramo kao grupu sa izraženim manipulativnim karakteristikama koja eksploatiše svoje članove. koji pretpostavlja postojanje viših sila. Magija se zasniva na obliku sujeverja i ona ne poseduje spiritualne vrednosti religije ili pak naučno racionalno rasuđivanje. Kultovi se izdvajaju od ostalih manipulativnih grupa po svojim tačno određenim karakteristikama: (1) Članovi ne postavljaju nikakva pitanja o vođi grupe (2) Vođa je taj koji odlučuje kodeks ponašanja članova . ritualu i znanju izvođača rituala. ona je spoljašnja i mehanička. na koje je moguće uticati . drago kamenje i dr. To ih dovodi u sukob sa osnovnim društvenim vrednostima. socijalni antropolog A. Materijali predstavljaju objekte koji se koriste pri izvođenju magijskog rituala. Magija je. Ritual predstavlja magijski proces. ona moć gleda samo sa tehničkog aspekta. R. u stvari.

1. nastala radikalnim odvajanjem od već postojeće verske zajednice. kada se Avramu ukazao Bog na Sinajskoj gori. a okultist veruje da baš on poseduje neka uzvišena svojstva. Religijski gledano. vremenom je došlo do formiranja nauka. Monoteizam . transcendentalna meditacija. Okultist može da bude mag ili čarobnjak. Na primer. zatim Hare Krišna. Samostalno delovanje podrazumeva astrologe. odnosno jevrejska religija. 2. bioenergetičare i dr. scijentifizam i druge. Sekta je manja verska grupa. Vernik Boga smatra nedostižnim. najveće zasluge pripisuju . Jehovini svedoci. astronomija iz astrologije itd. Pretpostavlja se da je judeizam nastao u periodu između XX i XVII veka p. vidovnjake. Verska sekta predstavlja okultističku grupu koja: (1) prema nekoj pojavi ili osobi pridaje preveliki značaj (2) koristi razne metode da bi članove ubedila da prihvate ideje te grupe (3) u članovima sistematski stvara stanja psihološke zavisnosti (4) iskorišćava članove zarad interesa vođe Danas u najpoznatije i najrasprostranjenije sekte spadaju: adventisti. Međutim.religija našeg vremena 2. Osnovna razlika između religije i okultizma jeste to što okultist božansku prirodu pronalazi u sebi. Okulisti deluju na dva osnovna načina: samostalno i preko verskih sekti. Šri Činmoj. a vernik izvan sebe. iako je Avram formalno važio za osnivača judeizma.e. magove. najverovatnije predstavlja najstariju monoteističku religiju. Sa naučnog stanovišta. hemija je nastala iz alhemije. u nekim slučajevima i kažnjava Postoji nekoliko glavnih razloga zbog čega se ljudi opredeljuju da postaju članovi kulta: (1) Oni ne znaju šta je kult (2) Prava priroda kulta nije predstavljena (3) Očekivanja od člana su veoma nejasno predstavljena novom članu Okultizam je kao pojavu moguće posmatrati sa naučnog i religijskog aspekta.(3) Grupa je zaokupljena zarađivanjem novca (4) Vođa grupe nije odgovoran nijednom autoritetu (5) Članovi teže ka prekidu veza sa porodicom i jačanju veza sa ostalim članovima grupe (6) Odstupanje od stava grupe se obeshrabruje. Judeizam Judeizam. Korišćenjem određenih okultističkih znanja.n. mormoni. okultizam je povezan sa naučnim disciplinama. okultizam je želja dostizanja određenog stepena magijske moći.

U savremenoj nauci o religiji ističe se sledeći princip: "vera ne vodi računa ni o kakvim normama. Po Starom zavetu. Međutim. To putovanje. Numeri (Brojevi) i Deuteronomium (Ponovljeni zakon). Jevanđelja se smatraju završetkom i ispunjenjem Starog zaveta. za Jehovu važi da je bio pravedan i strog.Ovaj princip je bio rasprostranjen u Mojsijevom radu. pljačka. zub za zub". Vest o bekstvu Jevreja je izazvala veoma burnu reakciju Egipćana. ističe se jedna karakteristika judeizma. Mojsije je nalazio opravdanje za korišćenje raznih sredstava prinude (smrtna kazna. Konačno. Mojsije je jedino čuo njegov glas. Izraelci su bili uplašeni i počeli su da dozivaju Jehovu. Mateju i Jovanu. 2. Verovanje u Isusa je za mnoge uslov večnog izbavljenja. O tome govore božje zapovesti: ne ubij. Razlog tome je to što na teritoriji Sirije i Palestine nije otkriven nijedan arheološki spomenik koji pominje Mojsija. kasnije. odnosno iz njenog prvog i najstarijeg dela. te je poručio Mojsiju da upozori narod da se ne približava Jehovi. Krenuli su u poteru za beguncima. u jevrejskoj religiji ne postoji verovanje u zagrobni život. trajalo je nekoliko stotina godina. Mojsije je ovo načelo formulisao kao "Oko za oko. u literaturi se baš njegovo ime pominje kao ime osnivača. verskog i nacionalnog vođu Jevreja. Po legendi. jer su ona "data od Boga". Jehova se ukazao Mojsiju na Sinajskoj gori. Hrišćanstvo se funkcionalno nadovezuje na judeizam. odnosno potraga. Jevanđelja su kanonski dokumenti. a to je da je Jehova skriveni Bog. Tom prilikom. Isus Hrist je predstavljao i sada predstavlja veoma aktuelnu temu za mnoge pisce već skoro dvadeset stoleća. To znači da nema dokumentovanih dokaza o Mojsijevom postojanju od strane njegovih savremenika. O Mojsijevom radu moguće je saznati samo iz Biblije. Hrišćanstvo Hrišćanstvo je nastalo kao učenje Isusa Hrista koji je bio mitska i istorijska ličnost. rekao mu je da izbavi jevrejski narod od egipatskog ropstva tako što će svoj narod odvesti u "Obećanu zemlju" (teritorija današnjeg Izraela) i predao mu je 10 božjih zapovesti.2. o čemu govore jevanđelja . koji im je po predanju pomogao da nađu put do Obećane zemlje". već sama stvara i nameće te norme". kod judeizma je karakteristično i moralno načelo po kome je čovek dužan da za svako mu naneto zlo uzvrati istom merom. Jevanđelja ne predstavljaju istorijske dokumente i ne informišu nas kakav je bio Isus u stvarnosti. Iz ovoga.se Mojsiju. Leviticus (Sveštenička knjiga). Šta više. ne kradi. već prenose mišljenje kakvo je vladalo u opštinama. "jer će životom platiti onaj ko ga vidi". U tim normama. Mojsije istovremeno predstavlja političkog. Luki. Religija je za njega bila instrument za ostvarivanje ciljeva koji nisu bili verski. Exodus (Izlazak). ratovi i dr. Petoknjižja koje se sastoji iz sledećih knjiga: Genesis (Vrste). nikada ga nije video. te nema takvih običaja. Postoji četiri jevanđelja: Jevanđelje po Marku. .). ona su predstavljala regule vere i morala za hrišćanske opštine. Međutim. On se smatra za osnivača hrišćanske religije. poštuj bližnje svoje itd. Jehova je rekao Mojsiju da je On jedini Bog i da nema drugih bogova. Mojsijevo ime pominje se u spisima grčkih istoričara koji su uvek bili zainteresovani za poznavanje bliskoistočnih prilika.

sa sedištem crkve u Vatikanu. ovi pojmovi su u cikličnom odnosu. kao Mojsije. Osim Flavija. može se reći da je i Muhamed stupio u kontakt sa Bogom. Istoričar iz Meke azZuhri (VII vek) piše o prvim vremenima islama: "Božji izaslanik krišom i javno preobraćao je u islam. Između ova dva oblika hrišćanstva. Razlike se ogledaju u različitoj formi obavljanja religioznih obreda. Isusa u svojim delima pominju i Tacit (II vek. za razliku od Mojsija. Obe religije veruju da je Bog stvorio svet. odnosno osobinu da religija formira norme. uzima se kao prva godina muslimanske religije. čije je osnovno stanovište verovanje u spasenje od ovozemaljskih poniženja i zala. Pravoslavlje je težilo za očuvanjem tradicionalnih hrišćanskih vrednosti i učenja. On nije bio zainteresovan za političko delovanje. a kod pravoslavlja je taj odnos linearni. Po katoličkom tumačenju. Slično Mojsiju. Ovaj pokret je nastao u XVI veku kao protest katoličkih hrišćana što je bilo moguće kupiti indulgencije. kod hrišćanstva to nije slučaj. a čiji je osnivač Martin Luter. Flavije piše o Jovanu Krstitelju. Godine 1054.). postoji veći broj sličnosti nego razlika. dolazi do rascepa u hrišćanstvu na pravoslavlje i katolicizam. U tom delu. Najbitnija ključna razlika je relacija između pojmova Bog otac. tako da su mnoge pravoslavne crkve dobijale autokefalnost. Isus istupa kao posvećeni.3. "Vita Clavdii 25". "Vita Neronis 16" i dr. Najznačajniji istorijski izvor o Hristovom postojanju predstavlja delo jevrejskog istoričara Josifa Flavija (I vek) " Jevrejske starine" (Antiquitates Iudaicae). a verski zakon naziva se šerijat. gde ne postoji dokumentovan dokaz o Save na Vračaru postojanju osnivača religije (Mojsija). Hrišćansko učenje sadržano je u Novom zavetu. da postoji Božji sud (sud nakon smrti). a njen osnivač je Muhamed. Jakovu i Isusu koji je posedovao čudesne moći. Nastala je u XVII veku. Godina 622. Verska knjiga islama je Kuran. da postoji Strašni sud (na dan poslednjeg dana postojanja sveta) itd.Za razliku od judeizma. Danas je protenstanizam veoma rasprostranjena religija. U islamu. Neverni Korejšiti nisu kritikovali ono što je govorio Muhamed". Protenstanizam je pokret koji se razvio u novu religiju. zalagalo se za decentralizaciju crkve. Kasnije je došlo do novog raslojavanja hrišćanstva. Hrist. ali na posredan način. Plinije Mlađi (62114). onaj koji pokazuje put izbavljenja. islam predstavlja religiju koja je u najvećoj ekspanziji. dok se katoličanstvo zalagalo za centralizaciju. 2. Jedan od glavnih uzroka ovog rascepa bio je slabljenje Vizantijskog carstva. međutim i karakteristike stare arapske politeističke religije. od koje je. Svetonije (II vek. ne koristi metodu prinude. Iako najmlađa. Islam Islam je najmlađa monoteistička religija . Islam sadrži i karakteristike hrišćanstva i judeizma kao već postojećih i relativno rasprostranjenih religija. nasleđen obićaj hodoćašća u Meki oko svetog kamena Ćabe. što znači da iz Boga oca istovremeno sledi i Sin i sveti duh. odnosno iz Boga oca ne može da sledi sveti duh. Novu veru su prihvatali mladi ljudi iz najuticajnijih porodica i rodova . bog se naziva Alah (svemoguć). "Anali"). kada mu se u snu javio anđeo Gabrijel (Gavrilo). na primer. Sin i Sveti duh. Oni koje je Bog hteo među mladima i slabima slušali su od Muhameda da će oni koji poveruju u jednog boga biti mnogobrojni. jer je tada Muhamed napustio Meku i otišao u Medinu gde je propovedao novu veru. da postoji život nakon smrti.

Šiiti smatraju da je to imam. Iako su delovali na različitim podnebljima. religija koja nudi spasenje. Za budizam se može reći da je to praktična religija. koji je razvijen na Tibetu. ne laži i ne uzimaj alkohol. Na žalost. a on se bira na osnovu posebnog fizičkog obeležja. Jedna od glavnih karakteristika budizma je otkrivenost.4. Budizam je. Obojica su posvećeni. a samim tim povećanje uticaja islamskog sveta. već je hteo da ukaže na put oslobađanja. pošto su upravo u periodu od 800 do 200 godine pre nove ere živeli osnivači velikih religija i filozofi. Još jedan oblik budizma je lamaizam. aktuelan je islamski fundamentalni pokret. odnosno pretapanje duše u drugo telo nakon smrti. muslimani se mole pet puta dnevno. Običaji se ne razlikuju bitno između šiita i sunita. Kao i u hrišćanstvu. praktikuju ramazanski post. spiritualnom i socijalnom životu. godine. Vrhovni budistički verski poglavar je Dalaj lama. i u islamu je došlo do rascepa religije. mahajana i tantrizam. sa druge strane. čiji su osnovni instrumenti za ostvarivanje navedenih ciljeva teroristički metodi. Takva filozofija sadrži odsustvo sistematičnosti i neobrazloženo povezivanje suprotnih učenja o prirodnim pojavama. Po pravilu. Mahajana budizam je najviše filozofski nastrojen.e. danas osnovne saradnike islamskog fundamentalnog pokreta predstavljaju razne tzv. što ne karakteriše malopre navedene religije. Budizam je takođe na neki način podeljena religija i sastoji se iz tri grane. ne čini preljubu. kao i osnivanje panislamizma. to su: hinajana. Budizam se danas prihvata kao vid filozofije.n. ali je postao veoma aktivan nakon poraza Arapa u ratu sa Izraelom 1967. a naročito nakon 11. Budisti veruju u reinkarnaciju. Nemački filozof Karl Jaspers smatra da su. Ali. poput hrišćanstva. U poslednje vreme. koji su se bunili protiv starog poretka i svi iz beznačajnih porodica u Meki koji su bili u lošijem položaju. Nalik na 10 božjih zapovesti.u Meki. radikalne organizacije. u Indiji. veruju u Kuran itd. On već dugo postoji. septembra 2001. Pitanje rascepa bilo je ko će naslediti Muhameda na mestu božjeg izaslanika. Budizam Osnivač budizma je Buda Gotama u VI veku p. 2. Nemački filozof Flauvalner je smatrao da se elementi Budine filozofije ne ističu ničim posebnim. Budizam je igrao centralnu ulogu u Istočnom svetu u kulturnom. dok suniti smatraju da niko ne može naslediti Muhameda. pokazuju put izbavljenja i obojica su insistirali na vrednostima savršenstva. ne kradi. Za budizam možemo reći da se razvio iz hinduizma. buditam ima takođe slična uputsva: ne ubij. postoji velika sličnost između Bude i Hrista. i to u VIII veku: na šiite i sunite. odnosno jedinstva celokupne istočne muslimanske zajednice. Cilj ovog pokreta je obnova izvornog učenja islama. verski i svetovni vođa. a u XX veku je počeo intenzivno da se širi na Zapadu. Buda nije želeo da bude filozof. Buda ima veoma slične metode rada kao Hrist. upravo tada nastale one .

Tako "svaki vernik postaje sam sebi sveštenik".više stvoreni začeci danas rasprostranjenih velikih religija. Tokom različitih istorijskih perioda. Vera se vezuje za svetovne moći.više možemo govoriti o religijskim slobodama. Sa druge strane. dok je to bilo gotovo nezamislivo pre samo nekoliko desetina godina. danas manje . bio je Volterov stav. zvaničnu i nezvaničnu religiju. Možda najbitniju činjenicu predstavlja to da crkva trguje indulgencijama (oproštajima grehova). Religija . položaj religije u društvenom sistemu se menjao. dok vera to ne nalaže. crkva traži obavezan obred. u komunističkim zemljama širom sveta. Međutim. Po Šušnjiću. religiju treba posmatrati i kao subjektivni fenomen. Dakle. zvanična religija predstavlja onaj vid religije u kome se unutrašnja pobožnost pretvara u spoljašnju pobožnost. vernik nije u obavezi da često posećuje crkvu. Šušnjić izdvaja nekoliko glavnih razloga zašto dolazi do sve većeg izbegavanja zvanične vere: (1) verski formalizam (2) razlika između stavova religije i crkve (3) gubitak monopola na tumačenje verskih dogmi (4) gubitak vere u svetovne i svete institucije (5) odsustvo ljubavi . a samim tim se ukida posrednik između pojedinca i Boga (sveštenik). 3. a Hrist smatra da je ta promena nužna itd. Volter opravdava postojanje religije. već put ka spasenju čoveka. institucionalna. crkva krši određene norme propisane religijom. da bi svetom vladao red". i na taj način postaje autoritatna. Mogućnosti za inovacije se sužavaju. lični izbor. A. Čuveni francuski prosvetitelj F. "Ako Bog ne bi postojao. a crkva vrši polnu diskriminaciju. Sa druge strane katolička crkva je u periodu inkvizicije imala veoma veliku moć i uticaj u društvu. Vera treba da bude vrsta slobode. U zvaničnoj religiji. On je smatrao da je crkva ogrezla u nemoralu.na granici objektivnog i subjektivnog Đuro Šušnjić u svom delu "Znati i verovati" izvršava podelu religije na dva oblika.osnovne kategorije kojima danas mislimo i da su tada manje . Ilustrativno. Takva religija se može definisati kao nezvanična religija. jer žena ne može postati svešteno lice. trebalo bi ga izmisliti. to je institucija koja je posrednik između vernika i Boga. crkva smatra da čovek nije spreman za korenitu promenu duhovnog života. Ovde je religija javna. Po ovakvom shvatanju religije. Crkva predstavlja "telo božje na zemlji". Isto tako. Ona ne bi trebalo da bude obazeza i navika. i to iz dva razloga: zbog inkvizicije i zbog navedenog prodavanja indulgencija. ali je verovao u postojanje Boga. crkva je institucija. hrišćanstvo propoveda jednakost svih ljudi. objektivna. Dalje. ali ne i crkve. Na primer. religija se mora posmatrati i kao lična. ona ostvaruje jedinstvo sa Bogom. M. privatna stvar.

Edvard Šimanjski: Osnivači velikih religija. važno je uočiti razliku između smisla religije i njenih institucionalnih oblika. jer oni veruju u sadržaj religije. 1987. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. EncyclopaediaBritannica 2004. Čigoja. 4. Sreten Petrović. Beograd. Beograd. CD-ROM izdanje . Juzef Keler. Stoper Book. 2003. Tadeuš Žbikovski. Beograd. 6. SoCen. Postoji određeni sukob između crkve kao institucije i pojedinih vernika. 3. 2000. Đukanović: Bogovi i ljudi. Beograd. Lešek Kolakovski: Religija.U kratkim crtama. 5. 2. tako se danas govori o tzv. Zvanična religija kritiku njenih institucija doživljava kao bogohuljenje. Sociologija. Eugenijuš Sluškjevič. Podgorica. Bešić. M. B. ličnom verovanju. 1995. Milovan Mitrović. ali ne i u načine ispoljavanja te iste religije koje crkva propoveda. 2002. Vitold Tiloh. BIGZ. Korišćena literatura 1. Kako je dogma jedan od osnovnih elemenata religije. odnosno stepenu verovanja u određenu dogmu. Đuro Šušnjić: Znati i verovati.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful