Pojam i oblici religije

1. Šta je religija?
1.1. Savremena tumačenja religije Definisanje pojma religije predstavlja veoma težak zadatak, jer je religija sama po sebi veoma složen fenomen. Nesumnjivo, religija predstavlja jedan od elemenata ljudske svesti i duhovne kulture. Pojam religija nastao je od latinskog glagola religio, religare, što znači povezati. Ovu reč prvi put upotrebljava Laktanacije, hrišćanski filozof, u IV veku n.e. Ovde se misli na povezivanje čoveka sa prirodom, drugim bićima i Bogom. Postoji tri osnovna pristupa pomoću kojih se može posmatrati religija kao fenomen . To su: subjektivni, objektivni i subjektivno — objektivni pristup. Sa stanovišta objektivnog pristupa, religija se može ispitivati kao svaka druga pojava. Subjektivni pristup zahteva drugačiji pristup religiji nego ostalim stvarima. Po trećem stavu, smatra se da se ne može poreći ni subjektivno, ni objektivno kod religije, jer je ona sinteza subjektivnog i objektivnog. U zavisnosti od društveno-političke situacije i ideologije, postoji više tumačenja religije. Brojni autori ističu određene aspekte religije kao najbitnije, pa zbog toga nije lako dati jedinstvenu, sveobuhvatnu definiciju religije. Jedno od tumačenja religije datira iz 1959. godine, po kome religija predstavlja "društvenu formu svesti u kojoj dolazi do izraza čovekova zavisnost od tuđih mu i nepoznatih prirodnih i društvenih sila i fantastična forma preodolevanja tih sila putem obreda, molitava i sl. Religija je, u stvari, ropska forma moralne svesti" . Karl Marks smatra da religija nije ništa drugo do "uzdah zgažene tvari, opijum naroda". Njegovo mišljenje je da je čovek generičko biće i da ne sme da bude posrednika između dva čoveka koji su pripadnici jedne zajednice. U klasnom društvu, čovek gubi osećaj "zajedništva", te ne postoji mogućnost međusobne identifikacije između pripadnika različitih klasa. Po Marksu, to je način nastanka religije, i zato religija predstavlja oblik otuđenja. Navedena tumačenja religije su u suprotnosti sa tumačenjem Lešeka Kolakovskog. Njegov stav je da su "zabranjene one definicije religije koje podrazumevaju da je religija samo sredstvo svetovnih, društvenih ili psiholoških potreba, jer su to iskustveni stavovi i ne smeju se prihvatiti kao deo definicije". Jedna od definicija religije Lešaka Kolakovskog jeste: "Religija nije skup iskaza, ona je oblast bogoštovanja u kojoj se razumevanje, saznanje, osećanje učešća u temeljnoj stvarnosti (bilo da se misli na ličnog boga ili ne) i moralna obaveza javljaju kao jedan jedini čin, čije naknadno deljenje u odvojene klase metafizičkih, moralnih i drugih tvrđenja može biti korisno, ali mora iskriviti smisao izvornog čina bogoštovanja". Kao što je ranije napomenuto, svaki autor ima drugačije tumačenje religije. Tako Žuljević definiše religiju kao: verovanje u natprirodno, verske predstave i osećanja, sistem verskih obreda, postojanje sveštenika i kao postojanje institualizacije (crkve).

Bitan princip animizma je analogija. a preko njega su objašnjavali prirodne pojave. odnosno od same pojave čoveka. a to su: zamisao o prirodnom biću. Religiju je. halucinacija i dr. Tabu je reč polinezijskog porekla koja se odnosi na zabranu štetnog i opasnog ponašanja prema nekoj svetinji ili društvenoj zajednici u celini. Politeizam (mnogoboštvo) uglavnom se shvata kao razvijeni animizam i totemizam. Većina autora smatra da je animizam nastao pre totemizma. ekstaza. 3. verovanja i učenja. Totemizam se zasniva u verovanju u totem. a pomoću slika je verovao da se ostvaruje kontakt između njega (čoveka) i Njega (natprirodnog).) zbog čega su sva živa bića prestala da se posmatraju samo kao "materijalna".Vuko Pavićević u svom delu "Sociologija religije" definiše religiju kao "skup zamisli. Animizam (lat. politeizam i monoteizam. Naime. moguće podeliti u četiri osnovna oblika : animizam. ritual. 2. upravo zato što se kod totemizma primećuje razvijeniji oblik ljudske svesti. na kojima je moguće videti predstave životinja. odnosno veći stepen imaginacije i apstrakcije. religijski funkcioneri i religijska organizacija. odnosno verovanje u postojanje spiritualnih bića. odnosno pripisivanje pripisivanje ljudskih karakteristika predmetima. ipak. Oni su verovali u postojanje spiritualnog. On smatra da se religija sastoji od pet elemenata. 1. Takav oblik svesti će kasnije prerasti u drugačiji vid svesti. već i kao "ona koja imaju dušu". praktikovan kod pripadnika prvobitne ljudske zajednice. što znači da se jedan totem vezuje samo za jednu zajednicu. razlog zbog koga važi ovakvo mišljenje.duša) predstavlja najstariji i ujedno najprimitivniji oblik religije. Kod primitivnih oblika religije posebno je važno istaći postojanje tabua. pre svega racionalnu i naučnu svest. bitniji. politeizam poseduje mnogobrojne karakteristike koje ga isključuju iz navedenih formi . osećanja. Totem predstavlja predmet identifikacije određenog plemena. Pojava religije i njen istorijski razvoj Verovanje u natprirodna bića i pojave datiraju još iz praistorijskog perioda. religijska osećanja. Čovek je verovao u postojanje natprirodnih sila koje će mu pomoći da poveća ulov. religijski simboli. hronološki gledano. anima . Primer tabua je incest. simbola i kulturnih radnji koje su vezane za "natprirodno" biće i za doživljaj svetosti". Postoji i još jedan. predstavlja osnov na kome se temelji svaka religija. odnosno predstavu biljke ili životinje. To najbolje dokumentuju slike koje se mogu naći na zidovima pećine Altamira u Španiji. Svest o religiji se menjala sa razvitkom ljudske civilizacije. u prvom redu. Totem po verovanju štiti pripadnike plemena. Totemizam je najverovatnije nastao nakon animizma. religijska osnova .2. Ali. 1. nematerijalnog faktora koji su nazivali duša. Smatra se da je ova forma religije nastala zahvaljujući mentalitetu praistorijskih ljudi koji su primetili da poseduju izvesna duševna stanja (san. totemizam.

jer se ljudi ne plaše zakona. Demetar. Mojsije i dr. S. koji u stvari predstavlja razvijeniji oblik politeizma. Ovaj stav najviše naglašava hrišćanstvo. izvanzemaljskom svetu. bog raja i zemlje. Svako božanstvo upravlja određenom sferom društva. (3) Monoteističke religije su soterološke . 4. u smislu da se bogovi doživljavaju kao "regulatori različitih domena društvenog života". zakon ne može ispraviti. osobine.e. Posejdnon bog mora itd. Danas su najmasovnije monoteističje religije hrišćanstvo. i i čulna natčovečne su: ličnost. jer je predstavljao suštinski napredak u odnosu na animizam i totemizam. (4) Svet i čovek su puni zla. tajne nepravde koju nomos. što znači da se doživljavaju a priori . Muhamed. Ares. Postoji pretpostavka da se to dogodilo zahvaljujući procesu spajanja rodova i plemena u šire zajednice. Buda. gde čulno ima primat nad materijalnim. Treba tražiti savršenstvu u posthumnom svetu. "strašni sud". označen kao henoteizam. Artemis. (2) Svaka monoteistička religija ima svog osnivača (Hrist. A.3. u smislu da postoji više bogova.). Afrodita. verovalo se da postoji dvanaest bogova Olimpa (Zevs. Može se čak reći i da je politeizam uslovio nastanak monoteizma. što znači da uče o spasenju posle smrti. Atina. zaštitnica porodice i braka. Monoteizam je najverovatnije nastao tako što se iz politeističke forme religije izdvojio jedan Bog. Atina je bila boginja mudrosti.n.religije. Najjače pleme je na taj način uspelo da nametne svog Boga kao vrhovnog. dok Kritija smatra da su bogovi izmišljeni radi regulisanja tzv.Hefest i Hestija). Monoteističke religije imaju zajedničke karakteristike. Tolkarjev smatra da postoji i prelazni oblik religije. budizam i judeizam. smatra da bogovi nisu antropomorfni. Odnos religije i magije . ali samo jedan od njih je vrhovni. Filozof Ksenofan u V veku p. Religija je bila kritikovana čak i u antičko doba. poseban po svom ontološkom statusu. Posejdon. (5) Predstoji apokalipsa. Hera. islam. Na primer. posle koje sledi tzv. Bogovi se doživljavaju transcendentalno. a to (1) Bog je uvek telesna (2) Bog uvek poseduje natprirodnu moć (3) Bog živi u nekom drugom. u antičkoj Grčkoj. Hermes. Apolon. Monoteizam (jednoboštvo) predstavlja najsavremeniji oblik religije koji se održao do danas. tj. U starogrčkom i starorimskom obliku politeističke religije. odnosno spasilačke. bogovi su antropomorfni . 1. a to su: (1) Monoteističke religije su rasprostranjene širom sveta. Zevs je bio vrhovni bog. Hera je bila Zevsova žena.

magija počiva na dva ključna principa: imitativna (homeopatska) i kontagiozna magija. Ona je uticala i na sam razvoj religije. Frejzeru. R. 1. Sa druge strane. a iznutra su vuci grabljivi. dok se kod religije čovek njima potčinjava. ona je spoljašnja i mehanička. Kult zahteva specijalni položaj za sebe ili svoje lidere. ona moć gleda samo sa tehničkog aspekta. Ser Edvard Barnet Tejlor smatra da religija predstavlja direktan. Magija traži način da manipuliše spiritualnim silama. koji pretpostavlja postojanje viših sila. delovi životinja. Inače. Po Dž. Znanje čini i brojeva uglavnom predstavlja tajnu (okult). drago kamenje i dr. Kult posmatramo kao grupu sa izraženim manipulativnim karakteristikama koja eksploatiše svoje članove. Međutim. osnosno proučavanje kako spiritualni faktori utiču na prirodu. materijala i rituala . materijalne promene ili samo iluzije promena . jer se vernici povezuju zajedničkim verovanjem. magija se bazira na nastupu. ritualu i znanju izvođača rituala. (Mat. već privremene veze između individualaca. Materijali predstavljaju objekte koji se koriste pri izvođenju magijskog rituala. magija nije lična. Emil Dirkem smatra da religija predstavlja zajedničku pojavu. Po njemu i magija može imati socijalnu dimenziju. Princip imitativnosti se može svesti na tvrdnju da slično izaziva slično. Ritual predstavlja magijski proces. Magija je. Redklif Braun se ne slaže sa ovom tvrdnjom. Magija se zasniva na obliku sujeverja i ona ne poseduje spiritualne vrednosti religije ili pak naučno racionalno rasuđivanje. Ali zato magija ne stvara trajne. kao i simbolične brojeve za koje se smatra da poseduju izvesnu moć. Kultovi se izdvajaju od ostalih manipulativnih grupa po svojim tačno određenim karakteristikama: (1) Članovi ne postavljaju nikakva pitanja o vođi grupe (2) Vođa je taj koji odlučuje kodeks ponašanja članova . To mogu biti biljke. Princip kontagioznosti se svodi na verovanje da stvari koje su jednom stupile u kontakt trajno ostaju u međusobnoj vezi. Oni obuhvataju reči koje se koriste u ritualu. magija je koncept kojim se opisuje način mišljenja kojim se vrši uticaj na nevidljive sile da prouzrokuju razne događaje. Okultizam i verske sekte Čuvajte se lažnih proroka koji vam dolaze u odelu ovčijem. Magija se sastoji iz tri osnovna elementa: čini. 7:15) Okultizam predstavlja učenje o kultu. socijalni antropolog A.4.Za magiju se može reći da je bila dominantna u vreme samog početka razvoja ljudskog društva. lični odnos između čoveka i spiritualne sile. To ih dovodi u sukob sa osnovnim društvenim vrednostima. na koje je moguće uticati . u stvari. Po drugoj definiciji. model ljudskog mišljenja i ponašanja.

Okulisti deluju na dva osnovna načina: samostalno i preko verskih sekti. magove. vidovnjake. Judeizam Judeizam. vremenom je došlo do formiranja nauka.1. Sa naučnog stanovišta. Verska sekta predstavlja okultističku grupu koja: (1) prema nekoj pojavi ili osobi pridaje preveliki značaj (2) koristi razne metode da bi članove ubedila da prihvate ideje te grupe (3) u članovima sistematski stvara stanja psihološke zavisnosti (4) iskorišćava članove zarad interesa vođe Danas u najpoznatije i najrasprostranjenije sekte spadaju: adventisti. bioenergetičare i dr. Šri Činmoj. mormoni. transcendentalna meditacija. iako je Avram formalno važio za osnivača judeizma. Jehovini svedoci. okultizam je povezan sa naučnim disciplinama. najveće zasluge pripisuju . Religijski gledano. 2. Osnovna razlika između religije i okultizma jeste to što okultist božansku prirodu pronalazi u sebi. hemija je nastala iz alhemije. zatim Hare Krišna. a vernik izvan sebe.n. odnosno jevrejska religija. Okultist može da bude mag ili čarobnjak. nastala radikalnim odvajanjem od već postojeće verske zajednice. u nekim slučajevima i kažnjava Postoji nekoliko glavnih razloga zbog čega se ljudi opredeljuju da postaju članovi kulta: (1) Oni ne znaju šta je kult (2) Prava priroda kulta nije predstavljena (3) Očekivanja od člana su veoma nejasno predstavljena novom članu Okultizam je kao pojavu moguće posmatrati sa naučnog i religijskog aspekta. Pretpostavlja se da je judeizam nastao u periodu između XX i XVII veka p. okultizam je želja dostizanja određenog stepena magijske moći.(3) Grupa je zaokupljena zarađivanjem novca (4) Vođa grupe nije odgovoran nijednom autoritetu (5) Članovi teže ka prekidu veza sa porodicom i jačanju veza sa ostalim članovima grupe (6) Odstupanje od stava grupe se obeshrabruje. najverovatnije predstavlja najstariju monoteističku religiju. astronomija iz astrologije itd. Monoteizam .religija našeg vremena 2. kada se Avramu ukazao Bog na Sinajskoj gori. Vernik Boga smatra nedostižnim. Međutim. a okultist veruje da baš on poseduje neka uzvišena svojstva. Sekta je manja verska grupa.e. Samostalno delovanje podrazumeva astrologe. scijentifizam i druge. Na primer. Korišćenjem određenih okultističkih znanja.

Numeri (Brojevi) i Deuteronomium (Ponovljeni zakon). Exodus (Izlazak). Religija je za njega bila instrument za ostvarivanje ciljeva koji nisu bili verski. Tom prilikom. Razlog tome je to što na teritoriji Sirije i Palestine nije otkriven nijedan arheološki spomenik koji pominje Mojsija. trajalo je nekoliko stotina godina. Postoji četiri jevanđelja: Jevanđelje po Marku. U tim normama. u literaturi se baš njegovo ime pominje kao ime osnivača. za Jehovu važi da je bio pravedan i strog. Iz ovoga. Mojsije je ovo načelo formulisao kao "Oko za oko. Međutim.2. Po Starom zavetu. O Mojsijevom radu moguće je saznati samo iz Biblije. zub za zub". već prenose mišljenje kakvo je vladalo u opštinama. Petoknjižja koje se sastoji iz sledećih knjiga: Genesis (Vrste). 2. te je poručio Mojsiju da upozori narod da se ne približava Jehovi. Mojsijevo ime pominje se u spisima grčkih istoričara koji su uvek bili zainteresovani za poznavanje bliskoistočnih prilika. Mojsije istovremeno predstavlja političkog. Jehova se ukazao Mojsiju na Sinajskoj gori.Ovaj princip je bio rasprostranjen u Mojsijevom radu. već sama stvara i nameće te norme". o čemu govore jevanđelja . nikada ga nije video. Jevanđelja su kanonski dokumenti. kod judeizma je karakteristično i moralno načelo po kome je čovek dužan da za svako mu naneto zlo uzvrati istom merom. Mateju i Jovanu. pljačka.se Mojsiju. odnosno potraga. Šta više. Mojsije je nalazio opravdanje za korišćenje raznih sredstava prinude (smrtna kazna. Jevanđelja se smatraju završetkom i ispunjenjem Starog zaveta. ističe se jedna karakteristika judeizma. ratovi i dr. "jer će životom platiti onaj ko ga vidi". a to je da je Jehova skriveni Bog. kasnije. Krenuli su u poteru za beguncima. Konačno.). Jevanđelja ne predstavljaju istorijske dokumente i ne informišu nas kakav je bio Isus u stvarnosti. ona su predstavljala regule vere i morala za hrišćanske opštine. jer su ona "data od Boga". ne kradi. Luki. Vest o bekstvu Jevreja je izazvala veoma burnu reakciju Egipćana. Mojsije je jedino čuo njegov glas. Izraelci su bili uplašeni i počeli su da dozivaju Jehovu. Verovanje u Isusa je za mnoge uslov večnog izbavljenja. Hrišćanstvo se funkcionalno nadovezuje na judeizam. koji im je po predanju pomogao da nađu put do Obećane zemlje". Međutim. u jevrejskoj religiji ne postoji verovanje u zagrobni život. te nema takvih običaja. On se smatra za osnivača hrišćanske religije. Leviticus (Sveštenička knjiga). U savremenoj nauci o religiji ističe se sledeći princip: "vera ne vodi računa ni o kakvim normama. Po legendi. Jehova je rekao Mojsiju da je On jedini Bog i da nema drugih bogova. To putovanje. . To znači da nema dokumentovanih dokaza o Mojsijevom postojanju od strane njegovih savremenika. Isus Hrist je predstavljao i sada predstavlja veoma aktuelnu temu za mnoge pisce već skoro dvadeset stoleća. odnosno iz njenog prvog i najstarijeg dela. rekao mu je da izbavi jevrejski narod od egipatskog ropstva tako što će svoj narod odvesti u "Obećanu zemlju" (teritorija današnjeg Izraela) i predao mu je 10 božjih zapovesti. verskog i nacionalnog vođu Jevreja. Hrišćanstvo Hrišćanstvo je nastalo kao učenje Isusa Hrista koji je bio mitska i istorijska ličnost. poštuj bližnje svoje itd. O tome govore božje zapovesti: ne ubij.

"Anali"). odnosno iz Boga oca ne može da sledi sveti duh.Za razliku od judeizma. onaj koji pokazuje put izbavljenja. zalagalo se za decentralizaciju crkve. On nije bio zainteresovan za političko delovanje. a verski zakon naziva se šerijat. Iako najmlađa. uzima se kao prva godina muslimanske religije. ali na posredan način. Verska knjiga islama je Kuran. nasleđen obićaj hodoćašća u Meki oko svetog kamena Ćabe. Hrist. sa sedištem crkve u Vatikanu. Oni koje je Bog hteo među mladima i slabima slušali su od Muhameda da će oni koji poveruju u jednog boga biti mnogobrojni. čije je osnovno stanovište verovanje u spasenje od ovozemaljskih poniženja i zala. "Vita Neronis 16" i dr. na primer. može se reći da je i Muhamed stupio u kontakt sa Bogom. Jakovu i Isusu koji je posedovao čudesne moći. Nastala je u XVII veku. 2. za razliku od Mojsija. Najbitnija ključna razlika je relacija između pojmova Bog otac. da postoji život nakon smrti. Razlike se ogledaju u različitoj formi obavljanja religioznih obreda. a čiji je osnivač Martin Luter. Sin i Sveti duh. Plinije Mlađi (62114). Islam sadrži i karakteristike hrišćanstva i judeizma kao već postojećih i relativno rasprostranjenih religija. da postoji Božji sud (sud nakon smrti). od koje je. Svetonije (II vek. Najznačajniji istorijski izvor o Hristovom postojanju predstavlja delo jevrejskog istoričara Josifa Flavija (I vek) " Jevrejske starine" (Antiquitates Iudaicae). bog se naziva Alah (svemoguć). ne koristi metodu prinude. Pravoslavlje je težilo za očuvanjem tradicionalnih hrišćanskih vrednosti i učenja. U tom delu. Novu veru su prihvatali mladi ljudi iz najuticajnijih porodica i rodova . Flavije piše o Jovanu Krstitelju. Između ova dva oblika hrišćanstva. da postoji Strašni sud (na dan poslednjeg dana postojanja sveta) itd.). Po katoličkom tumačenju. Kasnije je došlo do novog raslojavanja hrišćanstva. "Vita Clavdii 25". jer je tada Muhamed napustio Meku i otišao u Medinu gde je propovedao novu veru. Isusa u svojim delima pominju i Tacit (II vek. što znači da iz Boga oca istovremeno sledi i Sin i sveti duh. Slično Mojsiju. Jedan od glavnih uzroka ovog rascepa bio je slabljenje Vizantijskog carstva. Neverni Korejšiti nisu kritikovali ono što je govorio Muhamed". Godine 1054. Islam Islam je najmlađa monoteistička religija . a njen osnivač je Muhamed. Osim Flavija. islam predstavlja religiju koja je u najvećoj ekspanziji. Ovaj pokret je nastao u XVI veku kao protest katoličkih hrišćana što je bilo moguće kupiti indulgencije. a kod pravoslavlja je taj odnos linearni. kod hrišćanstva to nije slučaj. Protenstanizam je pokret koji se razvio u novu religiju. Istoričar iz Meke azZuhri (VII vek) piše o prvim vremenima islama: "Božji izaslanik krišom i javno preobraćao je u islam. Hrišćansko učenje sadržano je u Novom zavetu. ovi pojmovi su u cikličnom odnosu. tako da su mnoge pravoslavne crkve dobijale autokefalnost. gde ne postoji dokumentovan dokaz o Save na Vračaru postojanju osnivača religije (Mojsija). U islamu. odnosno osobinu da religija formira norme. Danas je protenstanizam veoma rasprostranjena religija. međutim i karakteristike stare arapske politeističke religije.3. Isus istupa kao posvećeni. dolazi do rascepa u hrišćanstvu na pravoslavlje i katolicizam. Obe religije veruju da je Bog stvorio svet. postoji veći broj sličnosti nego razlika. dok se katoličanstvo zalagalo za centralizaciju. kao Mojsije. Godina 622. kada mu se u snu javio anđeo Gabrijel (Gavrilo).

pošto su upravo u periodu od 800 do 200 godine pre nove ere živeli osnivači velikih religija i filozofi. Za budizam možemo reći da se razvio iz hinduizma. Takva filozofija sadrži odsustvo sistematičnosti i neobrazloženo povezivanje suprotnih učenja o prirodnim pojavama.e. Budizam je. Iako su delovali na različitim podnebljima. u Indiji. On već dugo postoji. a on se bira na osnovu posebnog fizičkog obeležja. ne kradi. Budizam Osnivač budizma je Buda Gotama u VI veku p. verski i svetovni vođa. religija koja nudi spasenje. Jedna od glavnih karakteristika budizma je otkrivenost. muslimani se mole pet puta dnevno. septembra 2001. Nemački filozof Flauvalner je smatrao da se elementi Budine filozofije ne ističu ničim posebnim. Još jedan oblik budizma je lamaizam. a naročito nakon 11. Kao i u hrišćanstvu. Pitanje rascepa bilo je ko će naslediti Muhameda na mestu božjeg izaslanika. Buda ima veoma slične metode rada kao Hrist. dok suniti smatraju da niko ne može naslediti Muhameda. Budizam se danas prihvata kao vid filozofije. odnosno pretapanje duše u drugo telo nakon smrti. Po pravilu. ali je postao veoma aktivan nakon poraza Arapa u ratu sa Izraelom 1967. danas osnovne saradnike islamskog fundamentalnog pokreta predstavljaju razne tzv. aktuelan je islamski fundamentalni pokret.n. Budizam je takođe na neki način podeljena religija i sastoji se iz tri grane. i u islamu je došlo do rascepa religije. ne laži i ne uzimaj alkohol. Za budizam se može reći da je to praktična religija. odnosno jedinstva celokupne istočne muslimanske zajednice. kao i osnivanje panislamizma.u Meki. veruju u Kuran itd. Vrhovni budistički verski poglavar je Dalaj lama. a samim tim povećanje uticaja islamskog sveta. Budizam je igrao centralnu ulogu u Istočnom svetu u kulturnom. Buda nije želeo da bude filozof. Obojica su posvećeni. sa druge strane. koji su se bunili protiv starog poretka i svi iz beznačajnih porodica u Meki koji su bili u lošijem položaju. a u XX veku je počeo intenzivno da se širi na Zapadu. godine. upravo tada nastale one .4. buditam ima takođe slična uputsva: ne ubij. mahajana i tantrizam. Na žalost. ne čini preljubu. U poslednje vreme. Nemački filozof Karl Jaspers smatra da su. Šiiti smatraju da je to imam. Nalik na 10 božjih zapovesti. to su: hinajana. Običaji se ne razlikuju bitno između šiita i sunita. pokazuju put izbavljenja i obojica su insistirali na vrednostima savršenstva. Mahajana budizam je najviše filozofski nastrojen. 2. što ne karakteriše malopre navedene religije. već je hteo da ukaže na put oslobađanja. radikalne organizacije. i to u VIII veku: na šiite i sunite. spiritualnom i socijalnom životu. Cilj ovog pokreta je obnova izvornog učenja islama. praktikuju ramazanski post. postoji velika sličnost između Bude i Hrista. Ali. koji je razvijen na Tibetu. poput hrišćanstva. čiji su osnovni instrumenti za ostvarivanje navedenih ciljeva teroristički metodi. Budisti veruju u reinkarnaciju.

Šušnjić izdvaja nekoliko glavnih razloga zašto dolazi do sve većeg izbegavanja zvanične vere: (1) verski formalizam (2) razlika između stavova religije i crkve (3) gubitak monopola na tumačenje verskih dogmi (4) gubitak vere u svetovne i svete institucije (5) odsustvo ljubavi . to je institucija koja je posrednik između vernika i Boga. crkva krši određene norme propisane religijom.na granici objektivnog i subjektivnog Đuro Šušnjić u svom delu "Znati i verovati" izvršava podelu religije na dva oblika. i to iz dva razloga: zbog inkvizicije i zbog navedenog prodavanja indulgencija. Tako "svaki vernik postaje sam sebi sveštenik". trebalo bi ga izmisliti. Ovde je religija javna. već put ka spasenju čoveka. a crkva vrši polnu diskriminaciju. u komunističkim zemljama širom sveta. On je smatrao da je crkva ogrezla u nemoralu. zvaničnu i nezvaničnu religiju. Po ovakvom shvatanju religije. Na primer. Religija . Mogućnosti za inovacije se sužavaju. Vera treba da bude vrsta slobode. crkva traži obavezan obred. bio je Volterov stav. ona ostvaruje jedinstvo sa Bogom. "Ako Bog ne bi postojao.više možemo govoriti o religijskim slobodama. crkva je institucija. A. Sa druge strane katolička crkva je u periodu inkvizicije imala veoma veliku moć i uticaj u društvu. dok je to bilo gotovo nezamislivo pre samo nekoliko desetina godina. Tokom različitih istorijskih perioda. Takva religija se može definisati kao nezvanična religija. danas manje . da bi svetom vladao red". objektivna. hrišćanstvo propoveda jednakost svih ljudi. Isto tako. privatna stvar. institucionalna. Dakle. lični izbor. jer žena ne može postati svešteno lice. Dalje.više stvoreni začeci danas rasprostranjenih velikih religija. Vera se vezuje za svetovne moći. Međutim. religiju treba posmatrati i kao subjektivni fenomen.osnovne kategorije kojima danas mislimo i da su tada manje . Volter opravdava postojanje religije. a Hrist smatra da je ta promena nužna itd. Ilustrativno. crkva smatra da čovek nije spreman za korenitu promenu duhovnog života. religija se mora posmatrati i kao lična. Čuveni francuski prosvetitelj F. i na taj način postaje autoritatna. ali ne i crkve. U zvaničnoj religiji. vernik nije u obavezi da često posećuje crkvu. Ona ne bi trebalo da bude obazeza i navika. Sa druge strane. dok vera to ne nalaže. a samim tim se ukida posrednik između pojedinca i Boga (sveštenik). 3. Po Šušnjiću. ali je verovao u postojanje Boga. M. Možda najbitniju činjenicu predstavlja to da crkva trguje indulgencijama (oproštajima grehova). zvanična religija predstavlja onaj vid religije u kome se unutrašnja pobožnost pretvara u spoljašnju pobožnost. Crkva predstavlja "telo božje na zemlji". položaj religije u društvenom sistemu se menjao.

Beograd. Milovan Mitrović. tako se danas govori o tzv. Beograd. Beograd. Sreten Petrović. Đuro Šušnjić: Znati i verovati. M. Beograd. BIGZ. važno je uočiti razliku između smisla religije i njenih institucionalnih oblika. EncyclopaediaBritannica 2004. odnosno stepenu verovanja u određenu dogmu. B. CD-ROM izdanje . 4. 5. 2003. 2002. Tadeuš Žbikovski. 6. Vitold Tiloh. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Čigoja. 3. Korišćena literatura 1. Zvanična religija kritiku njenih institucija doživljava kao bogohuljenje. 2. 1995. 1987. 2000.U kratkim crtama. ali ne i u načine ispoljavanja te iste religije koje crkva propoveda. ličnom verovanju. Postoji određeni sukob između crkve kao institucije i pojedinih vernika. Eugenijuš Sluškjevič. Bešić. Edvard Šimanjski: Osnivači velikih religija. Juzef Keler. Đukanović: Bogovi i ljudi. Stoper Book. Lešek Kolakovski: Religija. SoCen. Podgorica. Kako je dogma jedan od osnovnih elemenata religije. jer oni veruju u sadržaj religije. Sociologija.