P. 1
Pojam i Oblici Religije

Pojam i Oblici Religije

|Views: 11|Likes:
Published by Daniela Birak
seminarski iz sociologije
seminarski iz sociologije

More info:

Published by: Daniela Birak on Oct 15, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/25/2015

pdf

text

original

Pojam i oblici religije

1. Šta je religija?
1.1. Savremena tumačenja religije Definisanje pojma religije predstavlja veoma težak zadatak, jer je religija sama po sebi veoma složen fenomen. Nesumnjivo, religija predstavlja jedan od elemenata ljudske svesti i duhovne kulture. Pojam religija nastao je od latinskog glagola religio, religare, što znači povezati. Ovu reč prvi put upotrebljava Laktanacije, hrišćanski filozof, u IV veku n.e. Ovde se misli na povezivanje čoveka sa prirodom, drugim bićima i Bogom. Postoji tri osnovna pristupa pomoću kojih se može posmatrati religija kao fenomen . To su: subjektivni, objektivni i subjektivno — objektivni pristup. Sa stanovišta objektivnog pristupa, religija se može ispitivati kao svaka druga pojava. Subjektivni pristup zahteva drugačiji pristup religiji nego ostalim stvarima. Po trećem stavu, smatra se da se ne može poreći ni subjektivno, ni objektivno kod religije, jer je ona sinteza subjektivnog i objektivnog. U zavisnosti od društveno-političke situacije i ideologije, postoji više tumačenja religije. Brojni autori ističu određene aspekte religije kao najbitnije, pa zbog toga nije lako dati jedinstvenu, sveobuhvatnu definiciju religije. Jedno od tumačenja religije datira iz 1959. godine, po kome religija predstavlja "društvenu formu svesti u kojoj dolazi do izraza čovekova zavisnost od tuđih mu i nepoznatih prirodnih i društvenih sila i fantastična forma preodolevanja tih sila putem obreda, molitava i sl. Religija je, u stvari, ropska forma moralne svesti" . Karl Marks smatra da religija nije ništa drugo do "uzdah zgažene tvari, opijum naroda". Njegovo mišljenje je da je čovek generičko biće i da ne sme da bude posrednika između dva čoveka koji su pripadnici jedne zajednice. U klasnom društvu, čovek gubi osećaj "zajedništva", te ne postoji mogućnost međusobne identifikacije između pripadnika različitih klasa. Po Marksu, to je način nastanka religije, i zato religija predstavlja oblik otuđenja. Navedena tumačenja religije su u suprotnosti sa tumačenjem Lešeka Kolakovskog. Njegov stav je da su "zabranjene one definicije religije koje podrazumevaju da je religija samo sredstvo svetovnih, društvenih ili psiholoških potreba, jer su to iskustveni stavovi i ne smeju se prihvatiti kao deo definicije". Jedna od definicija religije Lešaka Kolakovskog jeste: "Religija nije skup iskaza, ona je oblast bogoštovanja u kojoj se razumevanje, saznanje, osećanje učešća u temeljnoj stvarnosti (bilo da se misli na ličnog boga ili ne) i moralna obaveza javljaju kao jedan jedini čin, čije naknadno deljenje u odvojene klase metafizičkih, moralnih i drugih tvrđenja može biti korisno, ali mora iskriviti smisao izvornog čina bogoštovanja". Kao što je ranije napomenuto, svaki autor ima drugačije tumačenje religije. Tako Žuljević definiše religiju kao: verovanje u natprirodno, verske predstave i osećanja, sistem verskih obreda, postojanje sveštenika i kao postojanje institualizacije (crkve).

Takav oblik svesti će kasnije prerasti u drugačiji vid svesti. politeizam poseduje mnogobrojne karakteristike koje ga isključuju iz navedenih formi . Postoji i još jedan. ritual. To najbolje dokumentuju slike koje se mogu naći na zidovima pećine Altamira u Španiji. nematerijalnog faktora koji su nazivali duša. Naime. odnosno verovanje u postojanje spiritualnih bića. osećanja. a pomoću slika je verovao da se ostvaruje kontakt između njega (čoveka) i Njega (natprirodnog). upravo zato što se kod totemizma primećuje razvijeniji oblik ljudske svesti. halucinacija i dr. verovanja i učenja.duša) predstavlja najstariji i ujedno najprimitivniji oblik religije. Totem predstavlja predmet identifikacije određenog plemena. Totem po verovanju štiti pripadnike plemena. simbola i kulturnih radnji koje su vezane za "natprirodno" biće i za doživljaj svetosti". a to su: zamisao o prirodnom biću. Totemizam je najverovatnije nastao nakon animizma. u prvom redu. anima . 3. Bitan princip animizma je analogija. predstavlja osnov na kome se temelji svaka religija.) zbog čega su sva živa bića prestala da se posmatraju samo kao "materijalna". Primer tabua je incest. Svest o religiji se menjala sa razvitkom ljudske civilizacije. na kojima je moguće videti predstave životinja. hronološki gledano. politeizam i monoteizam. religijska osnova . Ali. 1. Većina autora smatra da je animizam nastao pre totemizma. Totemizam se zasniva u verovanju u totem. ekstaza.2. 2. a preko njega su objašnjavali prirodne pojave. odnosno pripisivanje pripisivanje ljudskih karakteristika predmetima. On smatra da se religija sastoji od pet elemenata. Kod primitivnih oblika religije posebno je važno istaći postojanje tabua. Politeizam (mnogoboštvo) uglavnom se shvata kao razvijeni animizam i totemizam. religijski simboli. Animizam (lat. pre svega racionalnu i naučnu svest. moguće podeliti u četiri osnovna oblika : animizam. odnosno predstavu biljke ili životinje. totemizam. već i kao "ona koja imaju dušu". Tabu je reč polinezijskog porekla koja se odnosi na zabranu štetnog i opasnog ponašanja prema nekoj svetinji ili društvenoj zajednici u celini. Oni su verovali u postojanje spiritualnog.Vuko Pavićević u svom delu "Sociologija religije" definiše religiju kao "skup zamisli. ipak. što znači da se jedan totem vezuje samo za jednu zajednicu. Čovek je verovao u postojanje natprirodnih sila koje će mu pomoći da poveća ulov. razlog zbog koga važi ovakvo mišljenje. Smatra se da je ova forma religije nastala zahvaljujući mentalitetu praistorijskih ljudi koji su primetili da poseduju izvesna duševna stanja (san. praktikovan kod pripadnika prvobitne ljudske zajednice. odnosno veći stepen imaginacije i apstrakcije. odnosno od same pojave čoveka. Religiju je. 1. Pojava religije i njen istorijski razvoj Verovanje u natprirodna bića i pojave datiraju još iz praistorijskog perioda. religijski funkcioneri i religijska organizacija. religijska osećanja. bitniji.

zakon ne može ispraviti. označen kao henoteizam. koji u stvari predstavlja razvijeniji oblik politeizma. u smislu da se bogovi doživljavaju kao "regulatori različitih domena društvenog života". ali samo jedan od njih je vrhovni. što znači da se doživljavaju a priori . Treba tražiti savršenstvu u posthumnom svetu. Najjače pleme je na taj način uspelo da nametne svog Boga kao vrhovnog. Demetar. smatra da bogovi nisu antropomorfni. jer je predstavljao suštinski napredak u odnosu na animizam i totemizam. Monoteizam je najverovatnije nastao tako što se iz politeističke forme religije izdvojio jedan Bog. dok Kritija smatra da su bogovi izmišljeni radi regulisanja tzv. Atina je bila boginja mudrosti. u smislu da postoji više bogova. (4) Svet i čovek su puni zla. budizam i judeizam. bog raja i zemlje. gde čulno ima primat nad materijalnim. Može se čak reći i da je politeizam uslovio nastanak monoteizma. U starogrčkom i starorimskom obliku politeističke religije. Mojsije i dr. Artemis. tajne nepravde koju nomos. tj. 1. Monoteizam (jednoboštvo) predstavlja najsavremeniji oblik religije koji se održao do danas. S. zaštitnica porodice i braka. Hera. posle koje sledi tzv. Monoteističke religije imaju zajedničke karakteristike. Tolkarjev smatra da postoji i prelazni oblik religije. bogovi su antropomorfni . poseban po svom ontološkom statusu. Hera je bila Zevsova žena. A. jer se ljudi ne plaše zakona. Apolon. (3) Monoteističke religije su soterološke . i i čulna natčovečne su: ličnost. a to su: (1) Monoteističke religije su rasprostranjene širom sveta. Zevs je bio vrhovni bog. Atina. Ovaj stav najviše naglašava hrišćanstvo. Posejdon. 4. Na primer. Bogovi se doživljavaju transcendentalno. Odnos religije i magije . što znači da uče o spasenju posle smrti. odnosno spasilačke.e. (2) Svaka monoteistička religija ima svog osnivača (Hrist. Religija je bila kritikovana čak i u antičko doba. Buda.). "strašni sud". Svako božanstvo upravlja određenom sferom društva. a to (1) Bog je uvek telesna (2) Bog uvek poseduje natprirodnu moć (3) Bog živi u nekom drugom. Afrodita. Ares. islam. Posejdnon bog mora itd. u antičkoj Grčkoj.n. Filozof Ksenofan u V veku p. verovalo se da postoji dvanaest bogova Olimpa (Zevs. Muhamed. osobine.Hefest i Hestija). Hermes.religije. Postoji pretpostavka da se to dogodilo zahvaljujući procesu spajanja rodova i plemena u šire zajednice. (5) Predstoji apokalipsa. Danas su najmasovnije monoteističje religije hrišćanstvo. izvanzemaljskom svetu.3.

dok se kod religije čovek njima potčinjava. Kult zahteva specijalni položaj za sebe ili svoje lidere. lični odnos između čoveka i spiritualne sile. Po drugoj definiciji. materijala i rituala . već privremene veze između individualaca. Magija je. Materijali predstavljaju objekte koji se koriste pri izvođenju magijskog rituala. delovi životinja. Kult posmatramo kao grupu sa izraženim manipulativnim karakteristikama koja eksploatiše svoje članove. 1. Okultizam i verske sekte Čuvajte se lažnih proroka koji vam dolaze u odelu ovčijem. osnosno proučavanje kako spiritualni faktori utiču na prirodu. kao i simbolične brojeve za koje se smatra da poseduju izvesnu moć. 7:15) Okultizam predstavlja učenje o kultu. Princip kontagioznosti se svodi na verovanje da stvari koje su jednom stupile u kontakt trajno ostaju u međusobnoj vezi. magija počiva na dva ključna principa: imitativna (homeopatska) i kontagiozna magija. drago kamenje i dr. Po Dž. materijalne promene ili samo iluzije promena . Sa druge strane. koji pretpostavlja postojanje viših sila. Znanje čini i brojeva uglavnom predstavlja tajnu (okult). To mogu biti biljke. a iznutra su vuci grabljivi. Ali zato magija ne stvara trajne. na koje je moguće uticati . Frejzeru. Emil Dirkem smatra da religija predstavlja zajedničku pojavu. jer se vernici povezuju zajedničkim verovanjem. Magija traži način da manipuliše spiritualnim silama. Međutim. ona je spoljašnja i mehanička. u stvari. model ljudskog mišljenja i ponašanja. R. Redklif Braun se ne slaže sa ovom tvrdnjom. Magija se sastoji iz tri osnovna elementa: čini. socijalni antropolog A. magija nije lična. Inače. magija se bazira na nastupu. Ona je uticala i na sam razvoj religije. To ih dovodi u sukob sa osnovnim društvenim vrednostima. Kultovi se izdvajaju od ostalih manipulativnih grupa po svojim tačno određenim karakteristikama: (1) Članovi ne postavljaju nikakva pitanja o vođi grupe (2) Vođa je taj koji odlučuje kodeks ponašanja članova .Za magiju se može reći da je bila dominantna u vreme samog početka razvoja ljudskog društva. ona moć gleda samo sa tehničkog aspekta. Po njemu i magija može imati socijalnu dimenziju.4. magija je koncept kojim se opisuje način mišljenja kojim se vrši uticaj na nevidljive sile da prouzrokuju razne događaje. (Mat. Princip imitativnosti se može svesti na tvrdnju da slično izaziva slično. Ser Edvard Barnet Tejlor smatra da religija predstavlja direktan. Ritual predstavlja magijski proces. Magija se zasniva na obliku sujeverja i ona ne poseduje spiritualne vrednosti religije ili pak naučno racionalno rasuđivanje. Oni obuhvataju reči koje se koriste u ritualu. ritualu i znanju izvođača rituala.

mormoni. transcendentalna meditacija. a okultist veruje da baš on poseduje neka uzvišena svojstva. najverovatnije predstavlja najstariju monoteističku religiju. u nekim slučajevima i kažnjava Postoji nekoliko glavnih razloga zbog čega se ljudi opredeljuju da postaju članovi kulta: (1) Oni ne znaju šta je kult (2) Prava priroda kulta nije predstavljena (3) Očekivanja od člana su veoma nejasno predstavljena novom članu Okultizam je kao pojavu moguće posmatrati sa naučnog i religijskog aspekta. scijentifizam i druge. Okulisti deluju na dva osnovna načina: samostalno i preko verskih sekti.e. Judeizam Judeizam. hemija je nastala iz alhemije. 2. bioenergetičare i dr. okultizam je povezan sa naučnim disciplinama. Osnovna razlika između religije i okultizma jeste to što okultist božansku prirodu pronalazi u sebi. iako je Avram formalno važio za osnivača judeizma. Sekta je manja verska grupa. Samostalno delovanje podrazumeva astrologe. Pretpostavlja se da je judeizam nastao u periodu između XX i XVII veka p. Okultist može da bude mag ili čarobnjak. okultizam je želja dostizanja određenog stepena magijske moći.1. Religijski gledano. Korišćenjem određenih okultističkih znanja. a vernik izvan sebe. Monoteizam . vidovnjake. Šri Činmoj. Verska sekta predstavlja okultističku grupu koja: (1) prema nekoj pojavi ili osobi pridaje preveliki značaj (2) koristi razne metode da bi članove ubedila da prihvate ideje te grupe (3) u članovima sistematski stvara stanja psihološke zavisnosti (4) iskorišćava članove zarad interesa vođe Danas u najpoznatije i najrasprostranjenije sekte spadaju: adventisti. zatim Hare Krišna. najveće zasluge pripisuju . odnosno jevrejska religija. Na primer. Sa naučnog stanovišta.religija našeg vremena 2. Vernik Boga smatra nedostižnim.n. vremenom je došlo do formiranja nauka.(3) Grupa je zaokupljena zarađivanjem novca (4) Vođa grupe nije odgovoran nijednom autoritetu (5) Članovi teže ka prekidu veza sa porodicom i jačanju veza sa ostalim članovima grupe (6) Odstupanje od stava grupe se obeshrabruje. magove. kada se Avramu ukazao Bog na Sinajskoj gori. Međutim. nastala radikalnim odvajanjem od već postojeće verske zajednice. astronomija iz astrologije itd. Jehovini svedoci.

Po Starom zavetu. Razlog tome je to što na teritoriji Sirije i Palestine nije otkriven nijedan arheološki spomenik koji pominje Mojsija. rekao mu je da izbavi jevrejski narod od egipatskog ropstva tako što će svoj narod odvesti u "Obećanu zemlju" (teritorija današnjeg Izraela) i predao mu je 10 božjih zapovesti. Hrišćanstvo Hrišćanstvo je nastalo kao učenje Isusa Hrista koji je bio mitska i istorijska ličnost. Mateju i Jovanu. Vest o bekstvu Jevreja je izazvala veoma burnu reakciju Egipćana. U tim normama. Mojsije je jedino čuo njegov glas. te je poručio Mojsiju da upozori narod da se ne približava Jehovi. ratovi i dr.se Mojsiju. kasnije. Izraelci su bili uplašeni i počeli su da dozivaju Jehovu. O Mojsijevom radu moguće je saznati samo iz Biblije. Petoknjižja koje se sastoji iz sledećih knjiga: Genesis (Vrste). "jer će životom platiti onaj ko ga vidi". Jehova se ukazao Mojsiju na Sinajskoj gori. a to je da je Jehova skriveni Bog. Međutim. o čemu govore jevanđelja . To znači da nema dokumentovanih dokaza o Mojsijevom postojanju od strane njegovih savremenika. Jevanđelja se smatraju završetkom i ispunjenjem Starog zaveta. Mojsije je ovo načelo formulisao kao "Oko za oko. za Jehovu važi da je bio pravedan i strog. poštuj bližnje svoje itd.). To putovanje. Tom prilikom. Religija je za njega bila instrument za ostvarivanje ciljeva koji nisu bili verski. Luki. u literaturi se baš njegovo ime pominje kao ime osnivača. Iz ovoga. Hrišćanstvo se funkcionalno nadovezuje na judeizam. odnosno potraga. U savremenoj nauci o religiji ističe se sledeći princip: "vera ne vodi računa ni o kakvim normama. zub za zub". Mojsije istovremeno predstavlja političkog. Isus Hrist je predstavljao i sada predstavlja veoma aktuelnu temu za mnoge pisce već skoro dvadeset stoleća. Po legendi.Ovaj princip je bio rasprostranjen u Mojsijevom radu. Konačno. ona su predstavljala regule vere i morala za hrišćanske opštine. pljačka. Postoji četiri jevanđelja: Jevanđelje po Marku. već prenose mišljenje kakvo je vladalo u opštinama. ističe se jedna karakteristika judeizma. koji im je po predanju pomogao da nađu put do Obećane zemlje". kod judeizma je karakteristično i moralno načelo po kome je čovek dužan da za svako mu naneto zlo uzvrati istom merom. trajalo je nekoliko stotina godina. Mojsije je nalazio opravdanje za korišćenje raznih sredstava prinude (smrtna kazna. nikada ga nije video. On se smatra za osnivača hrišćanske religije. Šta više. odnosno iz njenog prvog i najstarijeg dela. Jevanđelja su kanonski dokumenti. Jevanđelja ne predstavljaju istorijske dokumente i ne informišu nas kakav je bio Isus u stvarnosti. jer su ona "data od Boga". O tome govore božje zapovesti: ne ubij. 2. Mojsijevo ime pominje se u spisima grčkih istoričara koji su uvek bili zainteresovani za poznavanje bliskoistočnih prilika. Leviticus (Sveštenička knjiga). Međutim. Exodus (Izlazak). ne kradi. verskog i nacionalnog vođu Jevreja. u jevrejskoj religiji ne postoji verovanje u zagrobni život. Numeri (Brojevi) i Deuteronomium (Ponovljeni zakon). već sama stvara i nameće te norme". . Krenuli su u poteru za beguncima. Jehova je rekao Mojsiju da je On jedini Bog i da nema drugih bogova.2. Verovanje u Isusa je za mnoge uslov večnog izbavljenja. te nema takvih običaja.

Slično Mojsiju. Najbitnija ključna razlika je relacija između pojmova Bog otac. a čiji je osnivač Martin Luter. nasleđen obićaj hodoćašća u Meki oko svetog kamena Ćabe. "Vita Neronis 16" i dr. Godine 1054. Između ova dva oblika hrišćanstva. što znači da iz Boga oca istovremeno sledi i Sin i sveti duh. Jakovu i Isusu koji je posedovao čudesne moći. bog se naziva Alah (svemoguć). Hrist. Isus istupa kao posvećeni. kod hrišćanstva to nije slučaj. islam predstavlja religiju koja je u najvećoj ekspanziji. Sin i Sveti duh. ovi pojmovi su u cikličnom odnosu. jer je tada Muhamed napustio Meku i otišao u Medinu gde je propovedao novu veru. Najznačajniji istorijski izvor o Hristovom postojanju predstavlja delo jevrejskog istoričara Josifa Flavija (I vek) " Jevrejske starine" (Antiquitates Iudaicae). Protenstanizam je pokret koji se razvio u novu religiju. Verska knjiga islama je Kuran. zalagalo se za decentralizaciju crkve. Kasnije je došlo do novog raslojavanja hrišćanstva. a njen osnivač je Muhamed. Istoričar iz Meke azZuhri (VII vek) piše o prvim vremenima islama: "Božji izaslanik krišom i javno preobraćao je u islam. Pravoslavlje je težilo za očuvanjem tradicionalnih hrišćanskih vrednosti i učenja. Nastala je u XVII veku. uzima se kao prva godina muslimanske religije. Islam Islam je najmlađa monoteistička religija . Ovaj pokret je nastao u XVI veku kao protest katoličkih hrišćana što je bilo moguće kupiti indulgencije. na primer. a kod pravoslavlja je taj odnos linearni. Jedan od glavnih uzroka ovog rascepa bio je slabljenje Vizantijskog carstva. U tom delu. Danas je protenstanizam veoma rasprostranjena religija. Osim Flavija. tako da su mnoge pravoslavne crkve dobijale autokefalnost. postoji veći broj sličnosti nego razlika. da postoji Božji sud (sud nakon smrti). kao Mojsije. 2. Iako najmlađa. Flavije piše o Jovanu Krstitelju. Novu veru su prihvatali mladi ljudi iz najuticajnijih porodica i rodova . odnosno iz Boga oca ne može da sledi sveti duh. od koje je. da postoji Strašni sud (na dan poslednjeg dana postojanja sveta) itd. Godina 622. Obe religije veruju da je Bog stvorio svet. gde ne postoji dokumentovan dokaz o Save na Vračaru postojanju osnivača religije (Mojsija). sa sedištem crkve u Vatikanu. Oni koje je Bog hteo među mladima i slabima slušali su od Muhameda da će oni koji poveruju u jednog boga biti mnogobrojni. ali na posredan način. za razliku od Mojsija. a verski zakon naziva se šerijat.). "Vita Clavdii 25". dolazi do rascepa u hrišćanstvu na pravoslavlje i katolicizam. Neverni Korejšiti nisu kritikovali ono što je govorio Muhamed". da postoji život nakon smrti. može se reći da je i Muhamed stupio u kontakt sa Bogom. Plinije Mlađi (62114).3.Za razliku od judeizma. On nije bio zainteresovan za političko delovanje. Isusa u svojim delima pominju i Tacit (II vek. međutim i karakteristike stare arapske politeističke religije. čije je osnovno stanovište verovanje u spasenje od ovozemaljskih poniženja i zala. odnosno osobinu da religija formira norme. Hrišćansko učenje sadržano je u Novom zavetu. kada mu se u snu javio anđeo Gabrijel (Gavrilo). Po katoličkom tumačenju. ne koristi metodu prinude. "Anali"). Razlike se ogledaju u različitoj formi obavljanja religioznih obreda. Islam sadrži i karakteristike hrišćanstva i judeizma kao već postojećih i relativno rasprostranjenih religija. onaj koji pokazuje put izbavljenja. Svetonije (II vek. dok se katoličanstvo zalagalo za centralizaciju. U islamu.

e. postoji velika sličnost između Bude i Hrista. Budizam Osnivač budizma je Buda Gotama u VI veku p. Obojica su posvećeni.u Meki. aktuelan je islamski fundamentalni pokret. radikalne organizacije. Nemački filozof Karl Jaspers smatra da su. Po pravilu. Budisti veruju u reinkarnaciju. Još jedan oblik budizma je lamaizam. Budizam je. upravo tada nastale one . a u XX veku je počeo intenzivno da se širi na Zapadu. Budizam je igrao centralnu ulogu u Istočnom svetu u kulturnom. a naročito nakon 11. ne čini preljubu. Takva filozofija sadrži odsustvo sistematičnosti i neobrazloženo povezivanje suprotnih učenja o prirodnim pojavama. u Indiji. već je hteo da ukaže na put oslobađanja. Iako su delovali na različitim podnebljima. Nalik na 10 božjih zapovesti. sa druge strane. odnosno jedinstva celokupne istočne muslimanske zajednice. On već dugo postoji. i to u VIII veku: na šiite i sunite. poput hrišćanstva. a on se bira na osnovu posebnog fizičkog obeležja. pošto su upravo u periodu od 800 do 200 godine pre nove ere živeli osnivači velikih religija i filozofi. mahajana i tantrizam. praktikuju ramazanski post. buditam ima takođe slična uputsva: ne ubij. dok suniti smatraju da niko ne može naslediti Muhameda. Buda ima veoma slične metode rada kao Hrist. i u islamu je došlo do rascepa religije.4. godine. ne kradi. Vrhovni budistički verski poglavar je Dalaj lama. 2. spiritualnom i socijalnom životu. Budizam je takođe na neki način podeljena religija i sastoji se iz tri grane. Nemački filozof Flauvalner je smatrao da se elementi Budine filozofije ne ističu ničim posebnim. veruju u Kuran itd. to su: hinajana. ne laži i ne uzimaj alkohol. odnosno pretapanje duše u drugo telo nakon smrti. septembra 2001. a samim tim povećanje uticaja islamskog sveta.n. koji je razvijen na Tibetu. što ne karakteriše malopre navedene religije. religija koja nudi spasenje. Za budizam možemo reći da se razvio iz hinduizma. ali je postao veoma aktivan nakon poraza Arapa u ratu sa Izraelom 1967. čiji su osnovni instrumenti za ostvarivanje navedenih ciljeva teroristički metodi. Budizam se danas prihvata kao vid filozofije. Cilj ovog pokreta je obnova izvornog učenja islama. Mahajana budizam je najviše filozofski nastrojen. Za budizam se može reći da je to praktična religija. verski i svetovni vođa. Kao i u hrišćanstvu. Šiiti smatraju da je to imam. Ali. koji su se bunili protiv starog poretka i svi iz beznačajnih porodica u Meki koji su bili u lošijem položaju. pokazuju put izbavljenja i obojica su insistirali na vrednostima savršenstva. muslimani se mole pet puta dnevno. Pitanje rascepa bilo je ko će naslediti Muhameda na mestu božjeg izaslanika. Buda nije želeo da bude filozof. kao i osnivanje panislamizma. Jedna od glavnih karakteristika budizma je otkrivenost. danas osnovne saradnike islamskog fundamentalnog pokreta predstavljaju razne tzv. Na žalost. Običaji se ne razlikuju bitno između šiita i sunita. U poslednje vreme.

Ona ne bi trebalo da bude obazeza i navika. položaj religije u društvenom sistemu se menjao. a samim tim se ukida posrednik između pojedinca i Boga (sveštenik). Tokom različitih istorijskih perioda. crkva smatra da čovek nije spreman za korenitu promenu duhovnog života. Takva religija se može definisati kao nezvanična religija. Crkva predstavlja "telo božje na zemlji". Mogućnosti za inovacije se sužavaju. ona ostvaruje jedinstvo sa Bogom. Po Šušnjiću. trebalo bi ga izmisliti. bio je Volterov stav. Vera se vezuje za svetovne moći. Dalje. crkva traži obavezan obred. U zvaničnoj religiji. Religija . a crkva vrši polnu diskriminaciju. i na taj način postaje autoritatna. vernik nije u obavezi da često posećuje crkvu. ali je verovao u postojanje Boga. lični izbor. M. već put ka spasenju čoveka. zvaničnu i nezvaničnu religiju. Volter opravdava postojanje religije.više stvoreni začeci danas rasprostranjenih velikih religija. da bi svetom vladao red". On je smatrao da je crkva ogrezla u nemoralu. Tako "svaki vernik postaje sam sebi sveštenik". hrišćanstvo propoveda jednakost svih ljudi. crkva krši određene norme propisane religijom. A. Šušnjić izdvaja nekoliko glavnih razloga zašto dolazi do sve većeg izbegavanja zvanične vere: (1) verski formalizam (2) razlika između stavova religije i crkve (3) gubitak monopola na tumačenje verskih dogmi (4) gubitak vere u svetovne i svete institucije (5) odsustvo ljubavi . Čuveni francuski prosvetitelj F. Dakle. i to iz dva razloga: zbog inkvizicije i zbog navedenog prodavanja indulgencija.više možemo govoriti o religijskim slobodama. zvanična religija predstavlja onaj vid religije u kome se unutrašnja pobožnost pretvara u spoljašnju pobožnost. institucionalna. religija se mora posmatrati i kao lična.na granici objektivnog i subjektivnog Đuro Šušnjić u svom delu "Znati i verovati" izvršava podelu religije na dva oblika. Ilustrativno. Isto tako. Možda najbitniju činjenicu predstavlja to da crkva trguje indulgencijama (oproštajima grehova). jer žena ne može postati svešteno lice. dok je to bilo gotovo nezamislivo pre samo nekoliko desetina godina. danas manje . objektivna. 3. "Ako Bog ne bi postojao. Vera treba da bude vrsta slobode. crkva je institucija.osnovne kategorije kojima danas mislimo i da su tada manje . Sa druge strane. Sa druge strane katolička crkva je u periodu inkvizicije imala veoma veliku moć i uticaj u društvu. Na primer. dok vera to ne nalaže. a Hrist smatra da je ta promena nužna itd. Ovde je religija javna. u komunističkim zemljama širom sveta. Međutim. Po ovakvom shvatanju religije. to je institucija koja je posrednik između vernika i Boga. privatna stvar. ali ne i crkve. religiju treba posmatrati i kao subjektivni fenomen.

Sociologija. Juzef Keler. Milovan Mitrović.U kratkim crtama. Đuro Šušnjić: Znati i verovati. Beograd. 6. Edvard Šimanjski: Osnivači velikih religija. 4. 1995. Sreten Petrović. ličnom verovanju. Čigoja. BIGZ. jer oni veruju u sadržaj religije. Đukanović: Bogovi i ljudi. EncyclopaediaBritannica 2004. odnosno stepenu verovanja u određenu dogmu. SoCen. CD-ROM izdanje . Beograd. Tadeuš Žbikovski. Beograd. tako se danas govori o tzv. Bešić. M. ali ne i u načine ispoljavanja te iste religije koje crkva propoveda. 2000. Kako je dogma jedan od osnovnih elemenata religije. Korišćena literatura 1. 3. Beograd. Eugenijuš Sluškjevič. 5. Zvanična religija kritiku njenih institucija doživljava kao bogohuljenje. B. 2002. 1987. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Podgorica. 2. Vitold Tiloh. važno je uočiti razliku između smisla religije i njenih institucionalnih oblika. Postoji određeni sukob između crkve kao institucije i pojedinih vernika. Lešek Kolakovski: Religija. 2003. Stoper Book.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->