Pojam i oblici religije

1. Šta je religija?
1.1. Savremena tumačenja religije Definisanje pojma religije predstavlja veoma težak zadatak, jer je religija sama po sebi veoma složen fenomen. Nesumnjivo, religija predstavlja jedan od elemenata ljudske svesti i duhovne kulture. Pojam religija nastao je od latinskog glagola religio, religare, što znači povezati. Ovu reč prvi put upotrebljava Laktanacije, hrišćanski filozof, u IV veku n.e. Ovde se misli na povezivanje čoveka sa prirodom, drugim bićima i Bogom. Postoji tri osnovna pristupa pomoću kojih se može posmatrati religija kao fenomen . To su: subjektivni, objektivni i subjektivno — objektivni pristup. Sa stanovišta objektivnog pristupa, religija se može ispitivati kao svaka druga pojava. Subjektivni pristup zahteva drugačiji pristup religiji nego ostalim stvarima. Po trećem stavu, smatra se da se ne može poreći ni subjektivno, ni objektivno kod religije, jer je ona sinteza subjektivnog i objektivnog. U zavisnosti od društveno-političke situacije i ideologije, postoji više tumačenja religije. Brojni autori ističu određene aspekte religije kao najbitnije, pa zbog toga nije lako dati jedinstvenu, sveobuhvatnu definiciju religije. Jedno od tumačenja religije datira iz 1959. godine, po kome religija predstavlja "društvenu formu svesti u kojoj dolazi do izraza čovekova zavisnost od tuđih mu i nepoznatih prirodnih i društvenih sila i fantastična forma preodolevanja tih sila putem obreda, molitava i sl. Religija je, u stvari, ropska forma moralne svesti" . Karl Marks smatra da religija nije ništa drugo do "uzdah zgažene tvari, opijum naroda". Njegovo mišljenje je da je čovek generičko biće i da ne sme da bude posrednika između dva čoveka koji su pripadnici jedne zajednice. U klasnom društvu, čovek gubi osećaj "zajedništva", te ne postoji mogućnost međusobne identifikacije između pripadnika različitih klasa. Po Marksu, to je način nastanka religije, i zato religija predstavlja oblik otuđenja. Navedena tumačenja religije su u suprotnosti sa tumačenjem Lešeka Kolakovskog. Njegov stav je da su "zabranjene one definicije religije koje podrazumevaju da je religija samo sredstvo svetovnih, društvenih ili psiholoških potreba, jer su to iskustveni stavovi i ne smeju se prihvatiti kao deo definicije". Jedna od definicija religije Lešaka Kolakovskog jeste: "Religija nije skup iskaza, ona je oblast bogoštovanja u kojoj se razumevanje, saznanje, osećanje učešća u temeljnoj stvarnosti (bilo da se misli na ličnog boga ili ne) i moralna obaveza javljaju kao jedan jedini čin, čije naknadno deljenje u odvojene klase metafizičkih, moralnih i drugih tvrđenja može biti korisno, ali mora iskriviti smisao izvornog čina bogoštovanja". Kao što je ranije napomenuto, svaki autor ima drugačije tumačenje religije. Tako Žuljević definiše religiju kao: verovanje u natprirodno, verske predstave i osećanja, sistem verskih obreda, postojanje sveštenika i kao postojanje institualizacije (crkve).

praktikovan kod pripadnika prvobitne ljudske zajednice. halucinacija i dr. na kojima je moguće videti predstave životinja.Vuko Pavićević u svom delu "Sociologija religije" definiše religiju kao "skup zamisli. pre svega racionalnu i naučnu svest. moguće podeliti u četiri osnovna oblika : animizam.) zbog čega su sva živa bića prestala da se posmatraju samo kao "materijalna". simbola i kulturnih radnji koje su vezane za "natprirodno" biće i za doživljaj svetosti". ritual. Totem predstavlja predmet identifikacije određenog plemena. a pomoću slika je verovao da se ostvaruje kontakt između njega (čoveka) i Njega (natprirodnog). 1. što znači da se jedan totem vezuje samo za jednu zajednicu.duša) predstavlja najstariji i ujedno najprimitivniji oblik religije. osećanja. religijski simboli. Tabu je reč polinezijskog porekla koja se odnosi na zabranu štetnog i opasnog ponašanja prema nekoj svetinji ili društvenoj zajednici u celini. 2. odnosno verovanje u postojanje spiritualnih bića. Animizam (lat. odnosno veći stepen imaginacije i apstrakcije. Naime. 1. već i kao "ona koja imaju dušu". Politeizam (mnogoboštvo) uglavnom se shvata kao razvijeni animizam i totemizam.2. Takav oblik svesti će kasnije prerasti u drugačiji vid svesti. politeizam poseduje mnogobrojne karakteristike koje ga isključuju iz navedenih formi . odnosno od same pojave čoveka. Postoji i još jedan. razlog zbog koga važi ovakvo mišljenje. 3. Ali. ipak. On smatra da se religija sastoji od pet elemenata. Oni su verovali u postojanje spiritualnog. Totemizam je najverovatnije nastao nakon animizma. Većina autora smatra da je animizam nastao pre totemizma. odnosno pripisivanje pripisivanje ljudskih karakteristika predmetima. ekstaza. Kod primitivnih oblika religije posebno je važno istaći postojanje tabua. religijski funkcioneri i religijska organizacija. religijska osnova . Totemizam se zasniva u verovanju u totem. religijska osećanja. upravo zato što se kod totemizma primećuje razvijeniji oblik ljudske svesti. Totem po verovanju štiti pripadnike plemena. To najbolje dokumentuju slike koje se mogu naći na zidovima pećine Altamira u Španiji. bitniji. a preko njega su objašnjavali prirodne pojave. Svest o religiji se menjala sa razvitkom ljudske civilizacije. totemizam. a to su: zamisao o prirodnom biću. hronološki gledano. Čovek je verovao u postojanje natprirodnih sila koje će mu pomoći da poveća ulov. Primer tabua je incest. anima . Pojava religije i njen istorijski razvoj Verovanje u natprirodna bića i pojave datiraju još iz praistorijskog perioda. Smatra se da je ova forma religije nastala zahvaljujući mentalitetu praistorijskih ljudi koji su primetili da poseduju izvesna duševna stanja (san. verovanja i učenja. Bitan princip animizma je analogija. predstavlja osnov na kome se temelji svaka religija. odnosno predstavu biljke ili životinje. politeizam i monoteizam. u prvom redu. Religiju je. nematerijalnog faktora koji su nazivali duša.

e. Hera. Odnos religije i magije . Demetar. verovalo se da postoji dvanaest bogova Olimpa (Zevs. islam. poseban po svom ontološkom statusu. bog raja i zemlje. Hera je bila Zevsova žena. Postoji pretpostavka da se to dogodilo zahvaljujući procesu spajanja rodova i plemena u šire zajednice. Zevs je bio vrhovni bog. bogovi su antropomorfni . a to su: (1) Monoteističke religije su rasprostranjene širom sveta.Hefest i Hestija). Monoteizam (jednoboštvo) predstavlja najsavremeniji oblik religije koji se održao do danas. jer je predstavljao suštinski napredak u odnosu na animizam i totemizam. odnosno spasilačke. Svako božanstvo upravlja određenom sferom društva. Hermes.). što znači da se doživljavaju a priori . S. Artemis. i i čulna natčovečne su: ličnost. 1. u smislu da se bogovi doživljavaju kao "regulatori različitih domena društvenog života". budizam i judeizam. Monoteizam je najverovatnije nastao tako što se iz politeističke forme religije izdvojio jedan Bog. Atina. (2) Svaka monoteistička religija ima svog osnivača (Hrist. zakon ne može ispraviti. osobine.n. Filozof Ksenofan u V veku p. 4. Najjače pleme je na taj način uspelo da nametne svog Boga kao vrhovnog. Buda. Apolon. u smislu da postoji više bogova. a to (1) Bog je uvek telesna (2) Bog uvek poseduje natprirodnu moć (3) Bog živi u nekom drugom. gde čulno ima primat nad materijalnim. u antičkoj Grčkoj. Mojsije i dr. Bogovi se doživljavaju transcendentalno. tj. Treba tražiti savršenstvu u posthumnom svetu. Muhamed. jer se ljudi ne plaše zakona. ali samo jedan od njih je vrhovni. što znači da uče o spasenju posle smrti. Religija je bila kritikovana čak i u antičko doba. zaštitnica porodice i braka. Afrodita. Atina je bila boginja mudrosti. Danas su najmasovnije monoteističje religije hrišćanstvo. U starogrčkom i starorimskom obliku politeističke religije. Na primer. izvanzemaljskom svetu. označen kao henoteizam. (5) Predstoji apokalipsa. Posejdnon bog mora itd. tajne nepravde koju nomos. Monoteističke religije imaju zajedničke karakteristike. A. dok Kritija smatra da su bogovi izmišljeni radi regulisanja tzv. koji u stvari predstavlja razvijeniji oblik politeizma. "strašni sud". Ares. Može se čak reći i da je politeizam uslovio nastanak monoteizma. (3) Monoteističke religije su soterološke .religije. smatra da bogovi nisu antropomorfni. posle koje sledi tzv. Ovaj stav najviše naglašava hrišćanstvo. (4) Svet i čovek su puni zla. Posejdon. Tolkarjev smatra da postoji i prelazni oblik religije.3.

materijalne promene ili samo iluzije promena . To ih dovodi u sukob sa osnovnim društvenim vrednostima.Za magiju se može reći da je bila dominantna u vreme samog početka razvoja ljudskog društva. koji pretpostavlja postojanje viših sila. Znanje čini i brojeva uglavnom predstavlja tajnu (okult). Okultizam i verske sekte Čuvajte se lažnih proroka koji vam dolaze u odelu ovčijem. a iznutra su vuci grabljivi. ona moć gleda samo sa tehničkog aspekta. magija se bazira na nastupu. Po drugoj definiciji. R. socijalni antropolog A. Ritual predstavlja magijski proces. magija počiva na dva ključna principa: imitativna (homeopatska) i kontagiozna magija. Magija je. dok se kod religije čovek njima potčinjava. Frejzeru. model ljudskog mišljenja i ponašanja. Magija se sastoji iz tri osnovna elementa: čini. Ona je uticala i na sam razvoj religije. delovi životinja. Magija traži način da manipuliše spiritualnim silama. lični odnos između čoveka i spiritualne sile. jer se vernici povezuju zajedničkim verovanjem. na koje je moguće uticati . Inače. u stvari. magija nije lična. Kult posmatramo kao grupu sa izraženim manipulativnim karakteristikama koja eksploatiše svoje članove. Kultovi se izdvajaju od ostalih manipulativnih grupa po svojim tačno određenim karakteristikama: (1) Članovi ne postavljaju nikakva pitanja o vođi grupe (2) Vođa je taj koji odlučuje kodeks ponašanja članova . Princip kontagioznosti se svodi na verovanje da stvari koje su jednom stupile u kontakt trajno ostaju u međusobnoj vezi. materijala i rituala . ona je spoljašnja i mehanička. osnosno proučavanje kako spiritualni faktori utiču na prirodu. Ser Edvard Barnet Tejlor smatra da religija predstavlja direktan. kao i simbolične brojeve za koje se smatra da poseduju izvesnu moć. Oni obuhvataju reči koje se koriste u ritualu. (Mat. 1. Međutim. 7:15) Okultizam predstavlja učenje o kultu. drago kamenje i dr. Po njemu i magija može imati socijalnu dimenziju. Ali zato magija ne stvara trajne. Emil Dirkem smatra da religija predstavlja zajedničku pojavu.4. Po Dž. Kult zahteva specijalni položaj za sebe ili svoje lidere. ritualu i znanju izvođača rituala. Magija se zasniva na obliku sujeverja i ona ne poseduje spiritualne vrednosti religije ili pak naučno racionalno rasuđivanje. Redklif Braun se ne slaže sa ovom tvrdnjom. Sa druge strane. već privremene veze između individualaca. Materijali predstavljaju objekte koji se koriste pri izvođenju magijskog rituala. To mogu biti biljke. magija je koncept kojim se opisuje način mišljenja kojim se vrši uticaj na nevidljive sile da prouzrokuju razne događaje. Princip imitativnosti se može svesti na tvrdnju da slično izaziva slično.

n. Vernik Boga smatra nedostižnim. Pretpostavlja se da je judeizam nastao u periodu između XX i XVII veka p. Sa naučnog stanovišta. Šri Činmoj. bioenergetičare i dr. Verska sekta predstavlja okultističku grupu koja: (1) prema nekoj pojavi ili osobi pridaje preveliki značaj (2) koristi razne metode da bi članove ubedila da prihvate ideje te grupe (3) u članovima sistematski stvara stanja psihološke zavisnosti (4) iskorišćava članove zarad interesa vođe Danas u najpoznatije i najrasprostranjenije sekte spadaju: adventisti. zatim Hare Krišna. kada se Avramu ukazao Bog na Sinajskoj gori. najverovatnije predstavlja najstariju monoteističku religiju. nastala radikalnim odvajanjem od već postojeće verske zajednice. Okulisti deluju na dva osnovna načina: samostalno i preko verskih sekti. Korišćenjem određenih okultističkih znanja. mormoni. Samostalno delovanje podrazumeva astrologe. magove. najveće zasluge pripisuju .religija našeg vremena 2. Judeizam Judeizam. a vernik izvan sebe. 2. astronomija iz astrologije itd. okultizam je želja dostizanja određenog stepena magijske moći. iako je Avram formalno važio za osnivača judeizma. Okultist može da bude mag ili čarobnjak.e. odnosno jevrejska religija. Međutim. Sekta je manja verska grupa. Jehovini svedoci. transcendentalna meditacija. hemija je nastala iz alhemije. u nekim slučajevima i kažnjava Postoji nekoliko glavnih razloga zbog čega se ljudi opredeljuju da postaju članovi kulta: (1) Oni ne znaju šta je kult (2) Prava priroda kulta nije predstavljena (3) Očekivanja od člana su veoma nejasno predstavljena novom članu Okultizam je kao pojavu moguće posmatrati sa naučnog i religijskog aspekta. a okultist veruje da baš on poseduje neka uzvišena svojstva. scijentifizam i druge.1. vremenom je došlo do formiranja nauka. Monoteizam . Religijski gledano. Na primer. vidovnjake. okultizam je povezan sa naučnim disciplinama. Osnovna razlika između religije i okultizma jeste to što okultist božansku prirodu pronalazi u sebi.(3) Grupa je zaokupljena zarađivanjem novca (4) Vođa grupe nije odgovoran nijednom autoritetu (5) Članovi teže ka prekidu veza sa porodicom i jačanju veza sa ostalim članovima grupe (6) Odstupanje od stava grupe se obeshrabruje.

jer su ona "data od Boga". Mojsije je jedino čuo njegov glas. te je poručio Mojsiju da upozori narod da se ne približava Jehovi. On se smatra za osnivača hrišćanske religije. To putovanje. ratovi i dr. Mojsije je nalazio opravdanje za korišćenje raznih sredstava prinude (smrtna kazna. Mojsije istovremeno predstavlja političkog. pljačka. "jer će životom platiti onaj ko ga vidi". ona su predstavljala regule vere i morala za hrišćanske opštine. Jevanđelja su kanonski dokumenti. nikada ga nije video. zub za zub". Numeri (Brojevi) i Deuteronomium (Ponovljeni zakon). Šta više. odnosno iz njenog prvog i najstarijeg dela. Tom prilikom. već sama stvara i nameće te norme". verskog i nacionalnog vođu Jevreja. u jevrejskoj religiji ne postoji verovanje u zagrobni život. Međutim. . To znači da nema dokumentovanih dokaza o Mojsijevom postojanju od strane njegovih savremenika. Mojsije je ovo načelo formulisao kao "Oko za oko. ističe se jedna karakteristika judeizma. Religija je za njega bila instrument za ostvarivanje ciljeva koji nisu bili verski. Razlog tome je to što na teritoriji Sirije i Palestine nije otkriven nijedan arheološki spomenik koji pominje Mojsija. O tome govore božje zapovesti: ne ubij. Konačno. rekao mu je da izbavi jevrejski narod od egipatskog ropstva tako što će svoj narod odvesti u "Obećanu zemlju" (teritorija današnjeg Izraela) i predao mu je 10 božjih zapovesti. 2.2. U savremenoj nauci o religiji ističe se sledeći princip: "vera ne vodi računa ni o kakvim normama. kasnije. U tim normama. Međutim. Leviticus (Sveštenička knjiga). Postoji četiri jevanđelja: Jevanđelje po Marku. Izraelci su bili uplašeni i počeli su da dozivaju Jehovu. O Mojsijevom radu moguće je saznati samo iz Biblije. ne kradi. Mojsijevo ime pominje se u spisima grčkih istoričara koji su uvek bili zainteresovani za poznavanje bliskoistočnih prilika. Krenuli su u poteru za beguncima.Ovaj princip je bio rasprostranjen u Mojsijevom radu. u literaturi se baš njegovo ime pominje kao ime osnivača. trajalo je nekoliko stotina godina.). Iz ovoga.se Mojsiju. odnosno potraga. Luki. Po Starom zavetu. poštuj bližnje svoje itd. Hrišćanstvo Hrišćanstvo je nastalo kao učenje Isusa Hrista koji je bio mitska i istorijska ličnost. Verovanje u Isusa je za mnoge uslov večnog izbavljenja. Jehova je rekao Mojsiju da je On jedini Bog i da nema drugih bogova. koji im je po predanju pomogao da nađu put do Obećane zemlje". Jevanđelja se smatraju završetkom i ispunjenjem Starog zaveta. o čemu govore jevanđelja . Po legendi. već prenose mišljenje kakvo je vladalo u opštinama. Isus Hrist je predstavljao i sada predstavlja veoma aktuelnu temu za mnoge pisce već skoro dvadeset stoleća. Mateju i Jovanu. Vest o bekstvu Jevreja je izazvala veoma burnu reakciju Egipćana. a to je da je Jehova skriveni Bog. te nema takvih običaja. Hrišćanstvo se funkcionalno nadovezuje na judeizam. Petoknjižja koje se sastoji iz sledećih knjiga: Genesis (Vrste). Jevanđelja ne predstavljaju istorijske dokumente i ne informišu nas kakav je bio Isus u stvarnosti. kod judeizma je karakteristično i moralno načelo po kome je čovek dužan da za svako mu naneto zlo uzvrati istom merom. za Jehovu važi da je bio pravedan i strog. Exodus (Izlazak). Jehova se ukazao Mojsiju na Sinajskoj gori.

a kod pravoslavlja je taj odnos linearni. od koje je. nasleđen obićaj hodoćašća u Meki oko svetog kamena Ćabe.Za razliku od judeizma.). dolazi do rascepa u hrišćanstvu na pravoslavlje i katolicizam. za razliku od Mojsija. da postoji život nakon smrti. Svetonije (II vek. Islam Islam je najmlađa monoteistička religija . Neverni Korejšiti nisu kritikovali ono što je govorio Muhamed". Jedan od glavnih uzroka ovog rascepa bio je slabljenje Vizantijskog carstva. Između ova dva oblika hrišćanstva. Danas je protenstanizam veoma rasprostranjena religija. Osim Flavija. "Anali"). onaj koji pokazuje put izbavljenja. U tom delu. odnosno osobinu da religija formira norme. da postoji Strašni sud (na dan poslednjeg dana postojanja sveta) itd. Slično Mojsiju. bog se naziva Alah (svemoguć). na primer. Isus istupa kao posvećeni. "Vita Clavdii 25". Nastala je u XVII veku. jer je tada Muhamed napustio Meku i otišao u Medinu gde je propovedao novu veru. Flavije piše o Jovanu Krstitelju. međutim i karakteristike stare arapske politeističke religije. Pravoslavlje je težilo za očuvanjem tradicionalnih hrišćanskih vrednosti i učenja. Ovaj pokret je nastao u XVI veku kao protest katoličkih hrišćana što je bilo moguće kupiti indulgencije. Oni koje je Bog hteo među mladima i slabima slušali su od Muhameda da će oni koji poveruju u jednog boga biti mnogobrojni. ovi pojmovi su u cikličnom odnosu. sa sedištem crkve u Vatikanu. a čiji je osnivač Martin Luter. Razlike se ogledaju u različitoj formi obavljanja religioznih obreda. Istoričar iz Meke azZuhri (VII vek) piše o prvim vremenima islama: "Božji izaslanik krišom i javno preobraćao je u islam. tako da su mnoge pravoslavne crkve dobijale autokefalnost. Novu veru su prihvatali mladi ljudi iz najuticajnijih porodica i rodova . ne koristi metodu prinude. kao Mojsije. kod hrišćanstva to nije slučaj. islam predstavlja religiju koja je u najvećoj ekspanziji. Godina 622. Verska knjiga islama je Kuran. On nije bio zainteresovan za političko delovanje. Kasnije je došlo do novog raslojavanja hrišćanstva. odnosno iz Boga oca ne može da sledi sveti duh. dok se katoličanstvo zalagalo za centralizaciju. Hrišćansko učenje sadržano je u Novom zavetu. čije je osnovno stanovište verovanje u spasenje od ovozemaljskih poniženja i zala. ali na posredan način. a njen osnivač je Muhamed. Plinije Mlađi (62114). Najznačajniji istorijski izvor o Hristovom postojanju predstavlja delo jevrejskog istoričara Josifa Flavija (I vek) " Jevrejske starine" (Antiquitates Iudaicae). Godine 1054. gde ne postoji dokumentovan dokaz o Save na Vračaru postojanju osnivača religije (Mojsija). 2. zalagalo se za decentralizaciju crkve. što znači da iz Boga oca istovremeno sledi i Sin i sveti duh. može se reći da je i Muhamed stupio u kontakt sa Bogom. Islam sadrži i karakteristike hrišćanstva i judeizma kao već postojećih i relativno rasprostranjenih religija. Hrist. Najbitnija ključna razlika je relacija između pojmova Bog otac.3. Protenstanizam je pokret koji se razvio u novu religiju. postoji veći broj sličnosti nego razlika. Jakovu i Isusu koji je posedovao čudesne moći. Sin i Sveti duh. a verski zakon naziva se šerijat. Iako najmlađa. Isusa u svojim delima pominju i Tacit (II vek. "Vita Neronis 16" i dr. Po katoličkom tumačenju. Obe religije veruju da je Bog stvorio svet. da postoji Božji sud (sud nakon smrti). uzima se kao prva godina muslimanske religije. kada mu se u snu javio anđeo Gabrijel (Gavrilo). U islamu.

Obojica su posvećeni. Budizam je igrao centralnu ulogu u Istočnom svetu u kulturnom. muslimani se mole pet puta dnevno. radikalne organizacije. Jedna od glavnih karakteristika budizma je otkrivenost. dok suniti smatraju da niko ne može naslediti Muhameda. ne laži i ne uzimaj alkohol. ne čini preljubu. a on se bira na osnovu posebnog fizičkog obeležja. Mahajana budizam je najviše filozofski nastrojen.u Meki. u Indiji. sa druge strane. Takva filozofija sadrži odsustvo sistematičnosti i neobrazloženo povezivanje suprotnih učenja o prirodnim pojavama. Budisti veruju u reinkarnaciju. Buda nije želeo da bude filozof. mahajana i tantrizam. Buda ima veoma slične metode rada kao Hrist. Budizam je takođe na neki način podeljena religija i sastoji se iz tri grane. to su: hinajana. 2. i to u VIII veku: na šiite i sunite. upravo tada nastale one . Budizam se danas prihvata kao vid filozofije. Nalik na 10 božjih zapovesti. ne kradi. Običaji se ne razlikuju bitno između šiita i sunita. a u XX veku je počeo intenzivno da se širi na Zapadu. On već dugo postoji. kao i osnivanje panislamizma. a samim tim povećanje uticaja islamskog sveta. danas osnovne saradnike islamskog fundamentalnog pokreta predstavljaju razne tzv. čiji su osnovni instrumenti za ostvarivanje navedenih ciljeva teroristički metodi. Po pravilu. Još jedan oblik budizma je lamaizam. poput hrišćanstva. Nemački filozof Karl Jaspers smatra da su. religija koja nudi spasenje. godine.n. odnosno jedinstva celokupne istočne muslimanske zajednice. pokazuju put izbavljenja i obojica su insistirali na vrednostima savršenstva. buditam ima takođe slična uputsva: ne ubij. verski i svetovni vođa. Za budizam se može reći da je to praktična religija.e. Pitanje rascepa bilo je ko će naslediti Muhameda na mestu božjeg izaslanika. praktikuju ramazanski post. odnosno pretapanje duše u drugo telo nakon smrti. Budizam Osnivač budizma je Buda Gotama u VI veku p. ali je postao veoma aktivan nakon poraza Arapa u ratu sa Izraelom 1967. i u islamu je došlo do rascepa religije. pošto su upravo u periodu od 800 do 200 godine pre nove ere živeli osnivači velikih religija i filozofi. Ali. Šiiti smatraju da je to imam. Vrhovni budistički verski poglavar je Dalaj lama. Iako su delovali na različitim podnebljima. koji su se bunili protiv starog poretka i svi iz beznačajnih porodica u Meki koji su bili u lošijem položaju. koji je razvijen na Tibetu. Za budizam možemo reći da se razvio iz hinduizma. Kao i u hrišćanstvu. septembra 2001. Nemački filozof Flauvalner je smatrao da se elementi Budine filozofije ne ističu ničim posebnim. U poslednje vreme. Na žalost. postoji velika sličnost između Bude i Hrista. veruju u Kuran itd. spiritualnom i socijalnom životu. Budizam je. a naročito nakon 11. već je hteo da ukaže na put oslobađanja. aktuelan je islamski fundamentalni pokret. Cilj ovog pokreta je obnova izvornog učenja islama.4. što ne karakteriše malopre navedene religije.

Isto tako. privatna stvar. Međutim. jer žena ne može postati svešteno lice. crkva krši određene norme propisane religijom.osnovne kategorije kojima danas mislimo i da su tada manje . da bi svetom vladao red". Po Šušnjiću. u komunističkim zemljama širom sveta.na granici objektivnog i subjektivnog Đuro Šušnjić u svom delu "Znati i verovati" izvršava podelu religije na dva oblika. crkva traži obavezan obred. dok vera to ne nalaže.više stvoreni začeci danas rasprostranjenih velikih religija. ona ostvaruje jedinstvo sa Bogom. Volter opravdava postojanje religije. Na primer. hrišćanstvo propoveda jednakost svih ljudi. ali je verovao u postojanje Boga. zvaničnu i nezvaničnu religiju. Možda najbitniju činjenicu predstavlja to da crkva trguje indulgencijama (oproštajima grehova). crkva smatra da čovek nije spreman za korenitu promenu duhovnog života. lični izbor. Religija . a Hrist smatra da je ta promena nužna itd. vernik nije u obavezi da često posećuje crkvu. zvanična religija predstavlja onaj vid religije u kome se unutrašnja pobožnost pretvara u spoljašnju pobožnost. Sa druge strane. to je institucija koja je posrednik između vernika i Boga. Tokom različitih istorijskih perioda. i to iz dva razloga: zbog inkvizicije i zbog navedenog prodavanja indulgencija. objektivna. trebalo bi ga izmisliti. ali ne i crkve. Po ovakvom shvatanju religije. crkva je institucija. A. već put ka spasenju čoveka. a crkva vrši polnu diskriminaciju. Dalje. Takva religija se može definisati kao nezvanična religija. Ilustrativno. "Ako Bog ne bi postojao. Ona ne bi trebalo da bude obazeza i navika. religiju treba posmatrati i kao subjektivni fenomen. 3. On je smatrao da je crkva ogrezla u nemoralu.više možemo govoriti o religijskim slobodama. Sa druge strane katolička crkva je u periodu inkvizicije imala veoma veliku moć i uticaj u društvu. Ovde je religija javna. Dakle. Mogućnosti za inovacije se sužavaju. religija se mora posmatrati i kao lična. i na taj način postaje autoritatna. Vera treba da bude vrsta slobode. danas manje . U zvaničnoj religiji. institucionalna. Vera se vezuje za svetovne moći. Čuveni francuski prosvetitelj F. Tako "svaki vernik postaje sam sebi sveštenik". Crkva predstavlja "telo božje na zemlji". M. dok je to bilo gotovo nezamislivo pre samo nekoliko desetina godina. Šušnjić izdvaja nekoliko glavnih razloga zašto dolazi do sve većeg izbegavanja zvanične vere: (1) verski formalizam (2) razlika između stavova religije i crkve (3) gubitak monopola na tumačenje verskih dogmi (4) gubitak vere u svetovne i svete institucije (5) odsustvo ljubavi . bio je Volterov stav. a samim tim se ukida posrednik između pojedinca i Boga (sveštenik). položaj religije u društvenom sistemu se menjao.

M. 1987. EncyclopaediaBritannica 2004. Juzef Keler. 1995. jer oni veruju u sadržaj religije. 3. Sociologija. Čigoja. odnosno stepenu verovanja u određenu dogmu. Bešić. CD-ROM izdanje . B. 2003. Edvard Šimanjski: Osnivači velikih religija. Vitold Tiloh. Podgorica. Korišćena literatura 1. 2000. Beograd. važno je uočiti razliku između smisla religije i njenih institucionalnih oblika. Beograd. tako se danas govori o tzv. 5. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Lešek Kolakovski: Religija. Beograd. Sreten Petrović. Milovan Mitrović. 2002. 6.U kratkim crtama. Stoper Book. SoCen. ličnom verovanju. ali ne i u načine ispoljavanja te iste religije koje crkva propoveda. Đukanović: Bogovi i ljudi. Tadeuš Žbikovski. Postoji određeni sukob između crkve kao institucije i pojedinih vernika. BIGZ. Đuro Šušnjić: Znati i verovati. Beograd. 4. Eugenijuš Sluškjevič. Zvanična religija kritiku njenih institucija doživljava kao bogohuljenje. Kako je dogma jedan od osnovnih elemenata religije. 2.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful